1.

RADNO PRAVO

RADNO PRAVO

PREDMET (l. 1-4. Zakona o radu)

1.
Zaposleni, koji ne postupi po pozivu da se vrati u zemlju iz inostranstva, gde je bio upuen na rad u predstavnitvo, nema pravo na ino-zaradu. Iz obrazloenja: Tuilja je bila u obavezi da postupi po nalogu tuene iz telegrama od 27.01.1997. godine i 17.03.1997. godine, sa ijom je sadrinom nesporno bila upoznata (dakle, ne radi se samo o usmenom saoptenju, ve o pisanom nalogu a to je bila uobiajena praksa komuniciranja sa radnicima u predstavnitvima u inostranstvu). Tuilja nije postupila po nalogu i nije se vratila u zemlju do 31.05.1997. godine. Prema stavu ovog suda, svako zadravanje tuilje u inostranstvu nakon ovog datuma imalo je tretman privatnog boravka, pa je tuilji od strane tuene pravilno isplaena naknada mesene zarade za mesec juni 1997. godine, u visini koju bi ostvarila da je radila u zemlji. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 855/10 od 17.11.2010. godine)

PRAVA ZAPOSLENIH (l. 12-14. Zakona o radu)

2.
Osnov za isplatu uea zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini moe biti odluka skuptine akcionara ili odluka generalnog direktora poslodavca. Iz obrazloenja: Tuioci su - prema utvrenom injeninom stanju - bili radnici tuenog i svima je radni odnos prestao tokom 2004. godine po osnovu zakljuenih sporazuma sa tuenim, osim imenovanom kome je radni odnos prestao zbog odlaska u starosnu penziju. Pri prestanku radnog odnosa svima je isplaena jednokratna novana naknada na teret sredstava Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea. Posle prestanka radnog odnosa tuilaca, Skuptina akcionara tuenog je na sednici odranoj 25.04.2005. godine donela naznaenu odluku kojom se odobrava preliminarna raspodela dela dobiti Akcionarskog drutva po pripremljenom finansijskom izvetaju za 2004. godinu u navedenom iznosu na ime uea zaposlenih u dobiti, te da e ta sredstva biti isplaena zaposlenima u aprilu
-2-

RADNO PRAVO 2005. godine. Generalni direktor tuenog je 25.04.2005. godine doneo drugu naznaenu odluku da pravo na isplatu po osnovu uea u dobiti za 2004. godinu imaju zaposleni koji su u radnom odnosu u preduzeu na dan donoenja odluke, kao i lica koja su bila zaposlena u preduzeu u 2004. godini, a kojima je prestao radni odnos odlaskom u penziju do dana donoenja odluke, pod uslovom da nisu ostvarili pravo na jednokratnu isplatu iz Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea. Tako tuiocima nije izvrena isplata po ovom osnovu. Relevantne odredbe: Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa Zakonom i optim aktom - lan 14. Zakona o radu. Dakle, Zakonom nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenima isplati uee u dobiti, pa osnov za isplatu ovakvog uea jeste odluka poslodavca. U konkretnom sluaju, to je pomenuta odluka Skuptine akcionara od 25.04.2005. godine kojom je odobrena raspodela dela dobiti tuenog preduzea za 2004. godinu i odreena visina te dobiti i pomenuta odluka generalnog direktora tuenog od 25.04.2005. godine kojom je utvreno koja lica imaju pravo da uestvuju u ostvarenoj dobiti. Prema odluci generalnog direktora pravo na uee u dobiti preduzea ogranieno je samo na ona lica koja su bila u radnom odnosu na dan donoenja te odluke, kao i na lica koja su bila zaposlena kod tuenog u 2004. godini, a nisu ostvarila pravo na isplatu jednokratne naknade iz Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea. Prema tome, osnov za isplatu uea u dobiti jesu upravo odluke tuenog poslodavca. Tuioci nisu bili u radnom odnosu kod tuenog na dan donoenja odluke generalnog direktora od 25.04.2005. godine, a pri prestanku radnog odnosa tokom 2004. godine ostvarili su pravo na naknadu iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea, pa nemaju pravo na uee u dobiti za 2004. godinu. Tuioci nisu traili ponitaj odluke generalnog direktora tuenog, pa ova odluka i dalje proizvodi pravno dejstvo, zbog ega ne postoji pravni osnov za isplatu spornih iznosa po ovom osnovu. (Iz Presude Okrunog suda u Uicu, G. 886/06 od 27.12.2007. godine)

3.
Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa odredbama lana 14. Zakona o radu i optim aktom poslodavca. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su bili radnici tuenog sa kojim imaju zakljuen ugovor o radu tokom 2000. godine. Na dan 14.02.2007. godine, nakon sprovedene aukcijske prodaje, izvrena je statusna promena tuenog, a u aprilu mesecu 2007. godine tuioci su pozvani na posao, a nakon toga dostavljeni su im ugovori o radu sa upozorenjem da e dobiti otkaz ukoliko u ostavljenom roku te ugovore ne potpiu. U lanu 1. ugovora navedeno je da se konstatuje da je zaposleni bez ikakvog pravnog osnova i bez izriitog ili bilo kakvog naloga poslodavca bio odsutan sa rada sve do 25.04.2007. godine, zbog ega zaposleni nema pravo na zaradu ili naknadu zarade za period neopravdanog odsustvovanja sa rada s tim to se pravom na zaradu ili naknadu zarade ne smatraju iznosi
-3-

RADNO PRAVO dosueni po osnovu pravnosnanih sudskih presuda. U lanu 7. st. 2. istih ugovora navedeno je da ugovorne strane izjavljuju da meusobno nemaju nikakvih drugih obaveza izuzev obaveza koje postoje po ovom ugovoru, a zaposleni posebno izjavljuje da prema poslodavcu nema nikakvih potraivanja izuzev potraivanja po osnovu ovog ugovora, te da se ova njegova izjava ima smatrati izjavom o otpustu svih dugova koje poslodavac po bilo kom osnovu ima prema zaposlenom, a u sluaju spora ta se izjava ima smatrati izjavom o odricanju od svih tubenih zahteva. Nakon prijema navedenog akta, tuioci su uputili u dva navrata tuenom zahtev za izmenu ponuenog teksta ugovora o radu i ukazali na nedostatke istog u l. 1. i 7., odnosno da sadrina tih odredbi nije u skladu sa odredbom l. 33. Zakona o radu. Nakon toga, tueni je doneo osporena reenja 1.06.2007. godine, koja ne sadre podatke o tome koji se ugovor otkazuje, pod kojim brojem i od kog datuma, a 4.06.2007. godine tuiocima je zabranjen ulaz u krug fabrike. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud nalazi da ugovor koji je tuiocima ponuen nije sainjen u skladu sa odredbama l. 33. ZOR-a, jer ponueni tekst sadri neprihvatljive obaveze za radnike koji bi se potpisivanjem istog odrekli svih dugova koje poslodavac ima prema njima po bilo kom osnovu i svih tubenih zahteva, kao i da se ne radi o izmeni postojeeg ugovora, te da poslodavac istim pokuava da se zaposlenima nametne potpisivanje vansudskog poravnanja o otpisu dugova tuenog. Pored toga, prvostepeni sud nalazi da se ne radi o aneksu ugovora o radu, ve je tueni tuiocima ponudio zakljuenje novog ugovora, a otkaz je tuiocima dat bez ikakvog preciziranja koji se ugovor o radu otkazuje, pa nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu l. 179. taka 7. i 8. Zakona o radu, zbog ega je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev i osporene ugovore ponitio i obavezao tuenog da tuioce vrati na rad. Ovakav zakljuak prvostepenog suda prihvatio je u svemu drugostepeni sud i potvrdio presudu prvostepenog suda, a Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tuenog izjavljenu protiv presude Okrunog suda. Naime, tueni je tuiocima pobijenim reenjem otkazao ugovor o radu s pozivom na odredbe l. 179. taka 7. Zakona o radu sa obrazloenjem da su odbili da potpiu novi ugovor o radu sa opisanom sadrinom. Da bi poslodavac mogao da otkae ugovor o radu zaposlenom po navedenom osnovu, odbijanje zakljuenja aneksa ugovora o radu (u smislu l. 171. Zakona o radu), treba da postoje opravdani razlozi koji se odnose na ponaanje zaposlenog kako je to predvieno l. 179. st. 1. istog Zakona. lanom 33. st. 1. Zakona o radu propisano je ta ugovor o radu sadri, s tim to se prema st. 2. istog lana ugovorom mogu ugovoriti i druga prava i obaveze, to znai da ugovor o radu mora da sadri elemente odreene stavom 1. citiranog lana, ali ne i druge obaveze ako izmeu poslodavca i zaposlenog nisu ugovorene. Opravdan razlog za otkaz ugovora u radu u smislu citiranih propisa postojao bi ukoliko bi zaposleni odbio potpisivanje ugovora, odnosno aneksa ugovora koji sadri elemente predviene l. 33. st. 1. Zakona o radu. Meutim, ukoliko poslodavac u aneks ugovora unosi neku drugu odredbu, kojom se ugovara neka obaveza zaposlenog bez njegove saglasnosti, odbijanje zaposlenog da takav aneks ugovora potpie ne predstavlja opravdan razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. U konkretnom sluaju poslodavac je u tekst ponuenog ugovora o radu uneo i obavezu tuilaca da prihvate otpust svih dugova koje tueni ima prema njima, da se odreknu svih potraivanja prema njemu i svih tubenih zahteva, pa odbijanje tuilaca da potpiu takav ugovor ne predstavlja otkazni razlog u smislu l. 179. taka 7. Zakona o radu, to dalje dovodi do nitavosti osporenih reenja o otkazu ugovora o radu tuiocima i usvajanje tubenog zahteva. Do drugaijeg reenja ne dovodi ni odredba l. 172. st. 4. Zakona o radu, kojom je propisano da ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuenje aneksa ugovora, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora. Ovo stoga to se ta zakonska odredba odnosi na sluajeve zakljuenja aneksa ugovora o radu predvienog
-4-

RADNO PRAVO odredbom l. 171. istog Zakona, koji se odnosi na izmenu ugovorenih uslova rada, a tuioci u konkretnom sluaju nisu odbili zakljuenje aneksa ugovora o radu zbog neprihvatanja izmenjenih uslova rada, ve zbog neprihvatanja odredbi navedenog ugovora o radu iz l. 1. i 7. koji su van tog konteksta i koji nisu mogle biti predmet ugovora o radu ukoliko tuioci to nisu prihvatili shodno odredbi l. 33. st. 2. Zakona o radu. (Presuda Okrunog suda u Uicu, G. 886/06, od 27.12. 2007.)

4.
Pravo na uee zaposlenog u dobiti preduzea ostvarenoj u poslovnoj godini ne podrazumeva se, ve se mora ugovorom o radu ili odlukom poslodavca utvrditi. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuenik da tuiocima na ime uea u dobiti za 2004. godinu isplati iznose navedene u izreci presude. Iz spisa proizilazi da je u toku 2004. godine tuiocima prestao radni odnos sporazumom, i njima je isplaena jednokratna novana naknada, pa je stav prvostepenog suda da tuiocima po osnovu rada pripada navedena naknada bez obzira na odluke koje je doneo direktor i skuptina akcionara. Presudom drutostepenog suda preinaena je prvostepena presuda tako da je odbijen tubeni zahtev tuilaca kao neosnovan. Prema odredbi l. 14. Zakona o radu ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa zakonom i optim aktom. To znai da Zakonom o radu nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenima isplati uee u dobiti, pa osnov za isplatu ovakvog uea jeste odluka poslodavca. U konkretnom sluaju to je odluka skuptine akcionara... kojom je odobrena raspodela dela dobiti tuenog preduzea za 2004. godinu i odreena visina te dobiti i odluka generalnog direktora ... kojom je utvreno koja lica imaju pravo da uestvuju u ostvarenoj dobiti. Prema odluci generalnog direktora pravo na uee u dobiti preduzea ograniena je samo na ona lica koja su bila u radnom odnosu na dan donoenja te odluke. Kao i na lica koja su bila zaposlena kod tuenog u 2004. godini a nisu ostvarila pravo na isplatu jednokratne naknade iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea. Prema tome, osnov za isplatu uea u dobiti jesu upravo odluke tuenog poslodavca. Tuioci nisu bili u radnom odnosu kod tuenog na dan donoenja odluke generalnog direktora, a prestankom radnog odnosa tokom 2004. godine ostvarili su pravo na naknadu iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea pa nemaju pravo na uee u dobiti za 2004. godinu. (Okruni sud u Kraljevu G. 1966/06 od 15.01.2007.)

OBAVEZE ZAPOSLENIH (lan 15. Zakona o radu)

5.
Zaposleni koji, iako nestruan za poslovoenje prodajnim objektom, prihvati da obavlja ove poslove, snosi radnopravnu odgovornost za nastali manjak.
-5-

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Ukoliko je nestruan, tuilac je bio u obavezi da se ne saglasi sa rasporedom na predmetne poslove odn. da ih odbije i da o tome obavesti poslodavca. Tako bi prebacio rizik odgovornosti na poslodavca. Meutim, tuilac je postupio suprotno i prihvatio se njihovog obavljanja, uz obuku "u hodu". Pri tome, tuilac je u iskazu u prvostepenom postupku naveo da je mogue da je do manjka dolo tako "to vi kucate ifru koja se odnosi na vaku, a artikal kota mnogo vie". Meutim, i u situaciji da je u pitanju kompjuterska greka prilikom kucanja ifara, tuilac je bio u obavezi da o tome obavesti direktora ili drugo odgovorno lice ili da internim sravnjenjem utvrdi stanje u prodajnom objektu za odreeni dan tj. da kao poslovoa preduzme mere radi otklanjanje uzroka manjka, to takoe nije uinio. Ovo posebno imajui u vidu iskaz tuioca, dat na roitu u prvostepenom postupku, dana 04.05.2009. godine, u delu koji glasi: "Kada sam saznao da podaci u kompjuteru mogu i da se briu, i da tu ne postoji neka posebna zatita, ja sam bio siguran da e do nekog manjka doi, ali sam ipak raunao da e taj manjak biti manji" Dakle, tuilac je, i pored injenice da je bio svestan da zbog njegove nestrunosti moe doi do manjka, pristao da radi te poslove, raunajui da e manjak biti manji, a na koji nain je bio svestan teine i odgovornosti poslova koje prihvata. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 2837/10 od 18.04.2011. godine)

6.
Radnik fiziko-tehnikog obezbeenja na gradilitu, stvari sa tog gradilita bez odobrenja ne sme uzeti ak ni onda kada mu se daju na poklon. U tom smislu, nije neophodna nikakva pravna norma, jer se radi o normalnom, zdravorazumskom ponaanju koje se oekuje od dobrog domaina. Iz obrazloenja: Na gradilitu koje obezbeuje, radnik fiziko-obezbeenja je duan da svojim ponaanjem ni na koji nain ne dovodi u sumnju svoj odnos prema imovini, koja mu je poverena na uvanje. No, kada on - protivno pravilima slube - primi na poklon stvari koje se nalaze na tom gradilitu, i to u svoje radno vreme, tada se oigledno ponaa na nain kojim teti ugledu poslodavca i istovremeno vri radnju za koju nije ovlaen. Time to je njegov radnik primio na poklon navedene stvari sadrane u imovini koju je trebalo da uva, po prirodi stvari povreuje se ugled poslodavca. Stav iz oalbene presude da je kod tuioca postojalo uverenje da preduzima dozvoljene radnje, ne moe se prihvatiti sa stanovita subjektivnog odnosa. Naime, tuilac je znao da obezbeuje gradilite na kojem se nalaze naznaene stvari i da (dok za to nema eventualno odobrenje) te stvari ne sme uzeti ak ni onda kad mu se daju na poklon. Za spoznaju tog obinog zdravorazumskog ponaanja, koje se trai i od dobrog domaina koji uva tuu imovinu, nije neophodna pravna norma. Meutim, u konkretnom sluaju i ona je postojala u naznaenom pravilu sadranom u odredbi Pravilnika o slubi fiziko-tehnikog obezbeenja. Ni nju u datoj situaciji tuilac nije potovao. Zbog svega toga, sa stanovita subjektivnog odnosa ponaanje tuioca se moe kvalifikovati kao namerno izvravanje radnje koja predstavlja bie naznaenih povreda radne obaveze. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.I 55/2010(1) od 27.01.2010. godine)
-6-

RADNO PRAVO

7.
Radnik na poslovima uvara koji je upoznat sa svojim dunostima, postupanjem suprotno njihovom sadraju ostvaruje razlog za prestanak radnog odnosa. Iz obrazloenja: Tana je konstatacija iz albene presude da tueni nije izveo dokaz sasluanjem imenovanog efa gradilita privatnog preduzetnika. Meutim, iz toga ne proizilazi zakljuak koji izvodi prvostepeni sud - da su na taj nain organi tuenog poslodavca doneli osporene odluke na nepotpuno utvrenom injeninom stanju. Naime, injenica da je tuiocu odobreno iznoenje naznaenih ploica od strane imenovanog a nesasluanog efa gradilita bila je navedena i u izjavi datoj pred veem disciplinske komisije. Tada je tuilac to naveo, iznosei i druge okolnosti, a posebno da smatra da nikoga nije otetio, jer ploice pripadaju izvoau radova. Naveo je i da je upoznat sa pravilima rada radnika obezbeenja koja zabranjuju uzimanje tue imovine, s obzirom da je, pre svega, zadatak uvara da istu uvaju, te da je svestan svoje greke. Jasno je, inae, da su predmetne ploice, nezavisno od toga da li su restlovi ili cele, bile upotrebljive - da nisu, tuilac ih ne bi ni uzeo. To predstavlja posebnu kvalifikaciju njegove odgovornosti, imajui u vidu da je - i prema svom iskazu sa disciplinske rasprave - znao za pomenuta pravila iz Pravilnika o slubi fiziko-tehnikog obezbeenja. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. I 55/2010(2) od 27.01.2010. godine)

OBAVEZE POSLODAVCA (l. 16. Zakona o radu)

8.
Shodno odredbama lana 81. stav 1. Zakona o radu (koji je bio na snazi u vreme kada su nastale predmetne obaveze posle 2001. godine) - radnik ima pravo na zaradu u skladu sa optim aktom koji je za njega najpovoljniji. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 81. Zakona o radu, koji je bio na snazi u vreme kada su nastale predmetne obaveze, predvieno je da zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Opti akt koji je bio na snazi i primenjivan je u pogledu zarada je Granski kolektivni ugovor metalaca Srbije. On se primenjuje i u sluaju tuenog, ukoliko je za radnike povoljniji od Pojedinanog kolektivnog ugovora. Odredbe navedenog Zakona o radu nijednom svojom odredbom ne predviaju da poslodavac - ovde tueni, moe - u sluaju poremeaja u poslovanju - da zaposlenima isplauje manje zarade u odreenom vremenskom periodu. Takve odredbe postojale su u lanu 65. stav 2. Zakona o radnim odnosima (koji je predviao da je poslodavac duan, kada usled poremeaja u poslovanju nije u mogunosti da obezbedi sredstva za isplatu zarada zaposlenima u skladu sa kolektivnim ugovorom, da
-7-

RADNO PRAVO zaposlenom isplati garantovanu neto zaradu, na osnovu odluke Upravnog odbora, na predlog poslodavca po prethodnom pribavljanju miljenja sindikata, a da je duan da zaposlenom kasnije isplati razliku izmeu garantovane neto zarade i zarade koju bi ostvario po kolektivnom ugovoru). Zakon o radnim odnosima prestao je da vai krajem 2001. godine, po donoenju Zakona o radu, koji ovakve odredbe ne sadri. To znai da je poslodavac - ovde tueni, za period posle stupanja na snagu Zakona o radu iz 2001. godine, bio duan da tuiocu - zaposlenom, isplauje zarade u skladu sa optim aktom koji je za tuioca najpovoljniji (to je, u konkretnom sluaju, Granski kolektivni ugovor metalaca Srbije). Iz tih razloga je prvostepeni sud, na - u potpunosti i tano - utvreno injenino stanje pogreno primenio odredbe materijalnog prava, naavi da tuilac svoje pravo na zaradu u skladu sa kolektivnim ugovorom moe da ostvari tek kada kod tuenog prestanu poremeaji u poslovanju, a da je pre toga njegov tubeni zahtev preuranjen. Dakle, pobijana presuda morala je da bude preinaena i tueni obavezan da tuiocu isplati razliku zarade po mesecima izmeu onih koje mu je isplaivao i onih koje mu pripadaju po Granskom kolektivnom ugovoru metalaca Srbije. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 779/08 od 14.10.2008. godine)

9.
Odredbom l. 16. st. 1. taka 4. Zakona o radu je predvieno da je poslodavac duan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu. Kako poslodavac u konkretnom sluaju to nije uinio, niti je na bilo koji drugi nain regulisao njegov radnopravni status za taj period, a imao je vie mogunosti po Zakonu - svojom krivicom je time zaposlenom priinio tetu u visini neostvarene minimalne zarade za odreeni period, i duan je da tuilji takvu tetu i nadoknadi. Iz obrazloenja: Direktor poslodavca je - zbog ekonomskih tekoa u kojima se naao - usmeno rekao zaposlenima, meu kojima i tuilji, da ne dolaze vie ne posao dok ih on ne pozove. Nije doneto nikakvo reenje u pogledu promene radnopravnog statusa zaposlenih za to vreme. U periodu dok zaposleni, pa i tuilja nisu dolazili na posao, poslodavac im nije isplaivao ni minimalnu zaradu. Poto ni naknadno poslodavac nije prihvatio da zaposlenima isplati minimalnu zaradu tvrdei da oni u tom periodu nisu ni radili, pa da na takvu zaradu nemaju pravo, tuilja je tubom traila da se tueni obavee da joj za odreeni period isplati minimalnu zaradu. Takav zahtev je prvostepeni sud usvojio, naavi da se radi o teti koju je zaposleni pretrpeo na radu krivicom poslodavca. Pravilno je, pri tome, zakljuio da je tueni kao poslodavac odgovoran za tetu koju je tuilja kao zaposleni pretrpela u konkretnom sluaju, time to joj nije isplaena minimalna zarada. Odredbom l. 16. st. 1. taka 4. Zakona o radu je predvieno da je poslodavac duan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu. Kako poslodavac u konkretnom sluaju to nije uinio, niti je na bilo koji drugi nain regulisao njegov radnopravni status za taj period, a imao je vie mogunosti po Zakonu - svojom krivicom je time zaposlenom priinio tetu u visini neostvarene minimalne zarade za odreeni period. Otuda je, shodno odredbi l. 164. Zakona o radu, duan da tuilji takvu tetu i nadoknadi. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G.1736/08 od 05.09.2008.)
-8-

RADNO PRAVO OBAVEZE POSLODAVCA I ZAPOSLENOG (lan 17. Zakona o radu)

10.
Predstavnika zaposlenih u Upravnom odboru poslodavca zakon ne titi od otkaza ugovora o radu zbog povrede radne discipline. Iz obrazloenja: Utvreno je da je tuilac bio lan Upravnog odbora tuenog, ijim Reenjem je razreen dunosti lana njegovog Upravnog odbora. Istim reenjem umesto tuioca je imenovan novi lan Upravnog odbora. lanom 17. Zakona o radu propisano je da su zaposleni duni da se pridravaju prava i obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Kako je tuiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline, to se njegovo ponaanje ne moe smatrati kao ponaanje u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, usled ega su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da donoenjem pobijanog reenja o otkazu ugovora o radu, od strane tuenog kao poslodavca, nije povreen lan 188. navedenog Zakona koji se odnosi na zatitu predstavnika zaposlenih u Upravnom odboru, iako je do otkaza ugovora o radu dolo unutar roka od godinu dana po prestanku funkcije lana Upravnog odbora poslodavca. Saglasno stavu 2. ovog lana zakona, poslodavac moe da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih ako ne postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, to je ovde sluaj. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi tuioca da je pobijano reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer je doneto suprotno lanu 188. Zakona. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 297/2010 od 20.05.2010. godine) ZABRANA DISKRIMINACIJE (l. 18-23. Zakona o radu)

11.
Kada poslodavac, u vreme koje odgovara donoenju reenja o otkazu ugovora o radu zaposlenom, primi u radni odnos na odreeno vreme izvrioce na poslovima za kojima postoji stalna potreba, a zaposleni - viak ispunjava uslove za njihovo obavljanje, tada nema osnova za otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom. Iz obrazloenja: Stav je ovog suda da nema osnova za otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog u situaciji kad poslodavac, u vreme koje odgovara donoenju reenja o otkazu ugovora o radu, primi u radni odnos izvrioce na poslovima za koje on ispunjava uslove.
-9-

RADNO PRAVO U konkretnom sluaju je tueni - poslodavac tuilji otkazao ugovor o radu dana 01.08.2007. godine, pa je bilo nuno razjasniti kada je nastala potreba i da li je ona trajne prirode, da li je tuilja ispunjavala uslove za rad na poslovima za koje je raspisan konkurs, a ako jeste - da li su izvrioci na tim poslovima zasnovali radni odnos u meuvremenu na neodreeno vreme (ovo zavisno od toga to je konkurs raspisan za zasnivanje radnog odnosa na neodreeno vreme). Takoe je bilo nuno razjasniti da li je prijem imenovane u radni odnos na odreeno vreme bio rezultat stvarne i trajne potrebe posla u vreme raspisivanja konkursa ili je stalna potreba nastala naknadno i - ako jeste - kada. U sluaju da je tuilja ispunjavala uslove za rad na ovim poslovima, a da se radilo o potrebi za izvriocem u radnom odnosu na neodreeno vreme, tada bi bilo bez znaaja to je tueni poslodavac naznaio da se radni odnos zasniva na odreeno vreme, jer bi u toj situaciji tuena strana bila duna da tuilji ponudi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, a ne da je tretira kao viak. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G1. 2684/10 od 01.06.2011. godine)

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA (l. 24. Zakona o radu)

12.
Radni sta i radno iskustvo kao uslovi za uestvovanje na konkursu za radno mesto na poloaju u dravnoj upravi, ne mogu se poistovetiti, jer radni sta podrazumeva sta osiguranja po osnovu radnog odnosa, a radno iskustvo, u skladu sa odredbama lana 45. stav 2. Zakona o dravnim slubenicima, godine radnog iskustva u struci. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 3736/07 od 8.05.2008.)

13.
Poslodavac se ne moe pozivati na iskljuivu krivicu maloletnog oteenog ili podeljenu odgovornost za nastanak tete ukoliko angaovanje maloletnog lica za obavljanje odreenih povremenih, odnosno privremenih poslova ili po osnovu usmenog ili Ugovora o delu u pismenoj formi, nije izvreno pod uslovima propisanim odredbama l. 24. i 25. Zakona o radu i l. 56. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tokom prvostepenog postupka tueni je maloletnog tuioca angaovao da mu pomogne radi otklanjanja odreenih nedostataka na ureajima na njegovoj farmi pilia. Dalje je utvreno da je prilikom otklanjanja nedostatka na transportnoj traci dolo do povreivanja maloletnog tuioca, koji je tom prilikom pretrpeo teke telesne povrede usled ega je imao tri hirurke intervencije. Od posledica povreivanja pretrpeo je nematerijalnu i materijalnu tetu. Izve- 10 -

RADNO PRAVO denim dokazima prvostepeni sud je konstatovao da je tueni upozorio oteenog da ne sme da rukom dodiruje transportnu traku, kao i da mu nije naloio da radi na popravci ove trake. Stoga zakljuuje da je do tete, koja je inae nastala dejstvom opasne stvari, dolo iskljuivo krivicom oteenog, pa je odlueno kao u izreci. Okruni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer je usled pogrene primene materijalnog prava injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno. Odredbom l. 177. st. 2. Zakona obligacionim odnosima koji u razlozima obrazloenja navodi prvostepeni sud, propisano je da se imalac stvari oslobaa odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Kod okolnosti da je oteeni maloletno lice, te da je u trenutku povreivanja bio mlai od 15 godina, ne moe se prihvatiti kao pravilan zakljuak prvostepenog suda da uopte nema osnova odgovornosti tuenog za nastanak tete. Naime, pravnom shvatanju Okrunog suda angaovanje maloletnog lica za obavljanje odreenih povremenih i privremenih poslova, ili po osnovu usmenog ili ugovora o delu u pismenoj formi, moe se izvriti samo pod uslovima propisanim odredbama l. 24. i 25. Zakona o radu RS kao i l. 56. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Kako u spornom sluaju prvostepeni sud nije razjasnio okolnost da li je maloletni oteeni u trenutku povreivanja napunio 15 godina, zatim da li je imao odgovarajuu saglasnost svojih roditelja za obavljanje poslova za potrebe tuenog, kao i sve ostale okolnosti i injenice koje proizlaze iz navedenih zakonskih odredbi, to znai da se odluka zasniva na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju usled pogrene primene materijalnog prava. (Reenje Okrunog suda u Niu G. br. 588/08 od 26.02.2008.)

14.
Ustanova moe, bez konkursa, da primi u radni odnos na odreeno vreme lice do izbora kandidata po raspisanom konkursu. Za prijem u radni odnos na neodreeno vreme mora se raspisati konkurs i konanu odluku o izboru kandidata donosi direktor. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1549/07 od 16.01.2008.)

15.
Diskreciono pravo direktora kole da po sopstvenom nahoenju izvri prijem u radni odnos ogranieno je uslovima konkursa (direktor moe da primi u radni odnos samo onog kandidata koji ispunjava uslove konkursa), ali i interesom ustanove koji zahteva da bude izabran kandidat koji e najuspenije obavljati poslove upranjenog radnog mesta. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 149/05 od 6. 06. 2005.)
- 11 -

RADNO PRAVO

UGOVOR O RADU (l. 30-33. Zakona o radu)

16.
Zasnivanju radnog odnosa ne vodi povremeno radno angaovanje za dnevnu naknadu bez zakljuenog ugovora o radu, jer se radi o faktikom radu. Iz obrazloenja: U drugostepenoj presudi - po oceni Vrhovnog kasacionog suda - pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tubeni zahtev tuioca za utvrenje da je u periodu od 01.06.2001. do 10.10.2003. godine bio u radnom odnosu u navedenoj Samostalnoj ugostiteljskoj radnji imenovanog vlasnika, budui da je utvreno da je on od tuene i njenog supruga bio povremeno radno angaovan u spornom periodu, na poslu konobara koji je obavljao za dnevnicu, da nije imao zakljuen ugovor o radu, niti je takvo radno mesto oglaavano, te da je obavljao faktiki rad. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za utvrenje da je u spornom periodu tuilac bio u radnom odnosu, u smislu l. 16. i 18. tada vaeeg Zakona o radu. Tuba tuioca pravilno je odbaena u delu zahteva koji se odnosi na Samostalnu ugostiteljsku radnju, budui da ista nema svojstvo pravnog lica, i da za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje odgovara osniva celokupnom svojom imovinom. Stoga se revizijom neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 360/10 od 08.06.2010. godine)

17.
Smatra se da je tuilja danom stupanja na rad zasnovala radni odnos na neodreeno vreme, shodno l. 32 st. 2. Zakona o radu, ukoliko je po usmenom dogovoru sa tuenikom poela da radi, a ugovor o radu nije zakljuen. (Presuda Okrunog suda u aku, G 825/08 od 27. 08.2008.)

18.
Kada je tuilja zasnovala radni odnos kod tuenika na poslovima informatiara, a sve do podnoenja tube ugovor o radu nije zakljuen, tada je osnovan tubeni zahtev tuilje pa se utvruje da je ona zasnovala radni odnos kod tuenika na neodreeno vreme danom stupanja na rad. (Iz presude Okrunog suda u aku, K. br. 246/07 od 7.02.2007.)
- 12 -

RADNO PRAVO

19.
Kada je tuilja zapoela da radi kod tuenika, a pismeni ugovor o radu nije zakljuen, tada je ona zasnovala radni odnos na neodreeno vreme, shodno lanu 18. Zakona o radu. Ne moe dovesti do gubitka prava iz radnog odnosa to to tuilja nije kod poslodavca predala radnu knjiicu i lekarsko uverenje, pa su revizijski razlozi po tom osnovu neosnovani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1248/04 od 22.09.2005.)

STUPANJE NA RAD (l. 34.i 35. Zakona o radu)

Odredbom lana 34. stav 1. Zakona o radu predvieno je, da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad, koja prestaju prestankom radnog odnosa. Meutim, odsustva sa rada po osnovu prava na godinji odmor, plaenog odsustva ili privremene spreenosti za rad, bolovanja, jesu odsustva kada zaposleni faktiki ne radi. Meutim, to su prava koja zaposleni imaju i ostvaruju iz rada i po osnovu rada, a odluka o udaljenju sa rada je osnov odsustva, propisan zakonskim normama kojim se zaposleni privremeno udaljuje iz radne sredine, pa u takvoj situaciji ne ostvaruje ni pravo iz rada, pravo na korienje godinjeg odmora, plaeno odsustvo i druga prava, jer ta prava osim prava na naknadu zarade miruju. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 1026/08 od 14.11.2008.)

20.

RADNI ODNOS NA ODREENO VREME (l. 37. Zakona o radu)

21.
Na osnovanost zahteva za ponitaj odluke o izboru kandidata u radni odnos koja se osporava iskljuivo iz razloga koji se odnose na preobraaj radnog odnosa utie i neuspeh tuioca po zahtevu za preobraaj radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme u radni odnos zasnovan na neodreeno vreme. Iz obrazloenja: Konkurs za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu nastavnika geografije je dana 09.10.2007. godine objavila tuena kola. Tuilac u ovom sporu ne pobija konkurs, te se predmet spora odnosi samo na odluku o izboru kandidata. To znai da zakonitost izbora, u konkretnom sluaju, zavisi iskljuivo od toga da li izabrani kandidat ispunjava odreene uslove.
- 13 -

RADNO PRAVO Kako tuilac zahtev za ponitaj odluke o izboru kandidata zasniva iskljuivo na injenici da je tuioev radni odnos na odreeno vreme prerastao u radni odnos na neodreeno vreme, i pri tome nije osporio da izabrani kandidat ispunjava odreene uslove, pravilno je prvostepeni sud naao da je neosnovan tubeni zathev tuioca za ponitaj naznaenih odluka tuene o izboru kandidata, po raspisanom konkursu za nastavnika geografije. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 1351/10(2) od 06.10.2010.)

22.
Ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos na odreeno vreme (u koje se ne raunaju neradni dani odn. dani nedeljnog odmora, godinjeg odmora, plaena odsustva, bolovanja, praznik i udaljenje sa rada) - radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme. Iz obrazloenja: Tuilac je (kako je utvreno u pravnosnano okonanom postupku) zasnovao radni odnos kod tuenog na odreeno vreme ugovorom o radu od 24.07.2006. godine, za obavljanje poslova uvar portir na period od est meseci, a poev od 25.07.2006. godine - najkasnije do 24.01.2007. godine, zbog poveanog obima posla. Reenjem tuenog od 08.12.2006. godine tuiocu je odobreno korienje godinjeg odmora za kalendarsku 2006. godinu u celini, u trajanju od 23 radna dana i to u vremenu od 29.12.2006. godine do 02.02.2007. godine. Pobijanom odlukom tuenog od 01.02.2007. godine tuiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka razloga zbog kojih je zasnovan radni odnos sa danom 02.02.2007. godine. Tuilac je kod Fonda PIO odjavljen sa tim datumom, a narednog dana prijavljen je Nacionalnoj slubi za zapoljavanje. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev tuioca - kao neosnovan - odbio. Relevantne odredbe: Radni odnos se zasniva na vreme ije je trajanje unapred odreeno u sluaju kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla. Rad na odreeno vreme traje za vreme trajanja tih potreba - lan 37. stav 1. Zakona o radu. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos - lan 37. stav 4. Zakona o radu. Tuilac je u konkretnom sluaju sa tuenim zasnovao radni odnos na odreeno vreme ugovorom o radu u trajanju najdue do 24.01.2007. godine. Po isteku ovog roka, tuiocu je pravilno prestao radni odnos kod tuenog dana 02.02.2007. godine, jer do preobraaja radnog odnosa na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme dolazi kada zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos. Neradni dani, tj. dani nedeljnog odmora, godinjeg odmora, plaena odsustva, bolovanja, praznik, udaljenje sa rada se ne raunaju. Zbog toga, kako su relevantni samo dani provedeni na faktikom radu, a tuilac se u sporne dane nije nalazio na faktikom radu nego je koristio godinji odmor, nisu ispunjeni uslovi iz lana 37. stav 4. Zakona o radu, pa je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev tuioca kao neosnovan odbio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1056/08 od 16.04.2009.)
- 14 -

RADNO PRAVO

23.
Nema mesta primeni optih propisa o radu u postupku ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu po osnovu neprekidne efektivne slube u Vojsci Srbije. Iz obrazloenja: Po oceni Upravnog suda, odluio tueni organ je pravilno kada je u postupku, u kome nije bilo povrede procesnih pravila, odbio albu tuilje, nalazei da je pravilno postupio prvostepeni organ kada tuilji nije priznao pravo na isplatu jubilarne nagrade po osnovu neprekidne efektivne slube za 20 godina rada, jer je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom lana 48. Pravilnika o platama i drugim novanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Ovo zbog toga to iz spisa predmeta ove pravne stvari i iz obrazloenja osporenog reenja proizilazi da je pravilno tueni organ, na osnovu tuiljine radne knjiice i prijave na osiguranje, utvrdio da je, pre zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme u Vojsci u VMA, dana 09.06.1993. godine, bila vie puta u radnom odnosu na odreeno vreme, izmeu kojih su postojali prekidi, a da je efektivna sluba u Vojsci u VMA u neprekidnom trajanju poela da joj tee dana 09.06.1993. godine, zbog ega joj se vreme provedeno u radnom odnosu na odreeno vreme, a pre zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme, ne moe uraunati u efektivnu slubu u neprekidnom trajanju. Osim toga, po oceni Upravnog suda, tueni je pravilno ukazao da odredbe Zakona o Vojsci Srbije ne upuuju na primenu optih propisa o radu u pogledu regulisanja prava na jubilarnu nagradu, budui da su uslovi za ostvarivanje ovog prava regulisani Pravilnikom. Sud je cenio navod tuilje, koji se odnosi na primenu odredbe lana 37. Zakona o radu u konkretnom sluaju, ali je naao da nije osnovan. Naime, odredbom lana 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla koje traje odreeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe trajati due od 12 meseci. Odredbom stava 2. istog lana Zakona propisano je da se, pod prekidom iz stava 1. tog lana, ne smatra prekid rada krai od 30 dana. Imajui to u vidu, prema stavu Upravnog suda, prekid krai od 30 dana se ne smatra prekidom rada samo kod utvrivanja duine trajanja radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme. Naime, ova navedena odredba definie pojam radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme, a ne utvruje prava koja po osnovu rada pripadaju za period u kome lice nije u radnom odnosu, kao to je sluaj u ovoj upravnoj stvari. Kako se na konkretnu pravnu situaciju ne moe primeniti pomenuta odredba Zakona, na koju se tuilja poziva, to je tueni - nalazei da je pravilno primenjena odredba lana 48. stav 1. taka 2. Pravilnika (Ministarstvo odbrane, Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove od 17.01.2008. godine, sa izmenama od 10.06.2008. godine, od 01.09.2008. godine i od 25.01.2010. godine - kojom je, kao uslov za priznavanje prava na jubilarnu nagradu za 20 godina rada, predvieno 20 efektivnih godina neprekidne slube u Vojsci) potvrdio prvostepenu odluku, dajui razloge koje u svemu, kao pravilne, prihvata i ovaj sud. (Iz Presude Upravnog suda, 9 U. 30868/10 od 30.08.2011. godine)
- 15 -

RADNO PRAVO

24.
Radni odnos na odreeno vreme ne moe se preobraziti u radni odnos na neodreeno vreme ako je istekom roka na koji je zasnovan isti i otkazivan, a potom zakljuivan novi ugovor o radu na odreeno vreme. Iz obrazloenja: Tokom prvostepenog postupka nesporno je utvreno: Tuilac je od 17.02.2005. godine zasnovao radni odnos na odreeno vreme na radnom mestu nastavnika geografije, radi zamene odsutnog zaposlenog zbog bolovanja najmanje do 60 dana. Nakon isteka vremena do koga je tuiocu trajao radni odnos na odreeno vreme istom je uvek izdavano reenje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa, na koje tuilac nije ulagao prigovor, a potom je tuilac uvek ponovo potpisivao ugovore o radu i dobijao reenje kojima se konstatuje da je zasnovao radni odnos na odreeno vreme. Dakle, u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi iz lana 37. stav 4. vaeeg Zakona o radu za preobraaj radnog odnosa tuioca na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme. Zbog toga je neosnovan zahtev tuioca za usklaivanje dela radnog odnosa kod tuenog na neodreeno vreme, kako je to pravilno zakljuio prvostepeni sud. Naime, za preobraaj radnog odnosa na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme nuan je uslov da zaposleni nastavi sa radom najmanje pet radnih dana, po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. U konkretnom sluaju taj uslov nije ispunjen, jer je tuiocu danom isteka ugovora o radu na odreeno vreme reenjem tuenog ugovor otkazivan i tuiocu prestajao radni odnos, a potom zakljuivan novi ugovor o radu na odreeno vreme i tako sve do 18.11.2007.godine, kada je tuiocu prestao radni odnos (do prijema kandidata na radno mesto nastavnika geografije po raspisanom konkursu). (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 1 1351/10 od 06.10.2010. godine)

25.
Nad tuenim je reenjem steajnog vea otvoren steaj i istim reenjem je zaposlena, zbog potrebe steajnog dunika u procesu proizvodnje, angaovana na radno mesto radnice na maini. Reenje o zadravanju radnika na radu predstavlja po svojoj pravnoj prirodi ugovor o radu na odreeno vreme, te radnica zadrana na radu ima pravo na zaradu koja ne moe biti nia od garantovane zarade, a ija visina je utvrena odlukama o garantovanju neto zarade koju donosi Vlada Republike Srbije. Istekom roka iz navedenih reenja, po sili zakona prestalo je i radno angaovanje tuilje kod tuenog. Reenje o prestanku radnog odnosab usled otvaranja steaja, kao i reenje o zadravanju radnika na radu u toku steajnog postupka ne mogu se pobijati tubom. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 5767/06, od 23. 08. 2007.)
- 16 -

RADNO PRAVO

26.
Ako je tuilja radila na osnovu ugovora o delu, a nije zasnovala radni odnos na osnovu oglasa, nisu ispunjeni uslovi za preobraaj faktikog rada tuilje u radni odnos na neodreeno vreme, bez obzira na to to je tuilja u navedenom periodu neprekidno radila i to je postojala potreba za izvriocem na tom radnom mestu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1217/05 od 19.04.2006.)

27.
Zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme smatra se izuzetkom, dok je zasnivanje radnog odnosa na neodreeno vreme pravilo. Ovaj izuzetak mogu je samo u sluajevima predvienim zakonom, i u trajanju ija je duina takoe zakonom odreena. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Revizija iz novembra 2005.)

UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA (l. 48. Zakona o radu)

28.
Direktor moe zasnovati radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme u kom sluaju je zaposleni sa zaradom utvrenom Ugovorom o radu (lan 48. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu). Takoe, odredbom stava 4. istog lana, postoji mogunost da direktor ne zasnuje radni odnos ve da se njegov status (prava i obaveze) uredi Ugovorom, koji nije Ugovor o radu. U ovom sluaju tim ugovorom ureuje se pitanje naknade za rad koja ima karakter zarade (stav 5). Dakle zarada direktora se ureuje ugovorom o radu ili ugovorom (kao naknada za rad koja ima karakter zarade). (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Okrunog suda u Novom Sadu usvojeno na sednici od 12.6.2006. godine povodom spornih pravnih pitanja optinskih sudova sa teritorije Okrunog suda u Novom Sadu)
- 17 -

RADNO PRAVO

RASPORED RADNOG VREMENA (lan 55. i 56. Zakona o radu)

29.
Poslodavac snosi krivicu i duan je da plati zaposlenom naknadu tete za neiskorieni godinji odmor kada se ovaj pismenim putem opredeli za period korienja godinjeg odmora, a on mu ne dostavi reenje i zaposleni zbog toga ne iskoristi odreeni deo godinjeg odmora. Iz obrazloenja: Obavezujui tuenika na naknadu tete za neiskorieni godinji odmor tuioca za 2002. i 2003. godinu - prvostepeni sud je pravilno postupio, dajui u ovom delu jasne i ubedljive razloge koje prihvata i drugostepeni sud. U postupku nisu uinjene bitne povrede u vezi sa ovim delom tubenog zahteva iz lana 361. Zakona o parninom postupku, na koje sud pazi po slubenoj dunosti kao ni one na koje se albom ukazuje. U vezi navoda o bitnoj povredi iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, po nalaenju drugostepenog suda u odluci suda oko naknade za neiskorieni godinji odmor - presuda ima razloga o odlunim injenicama, injenino stanje je u potpunosti utvreno i pravilno primenjeno materijalno pravo. Naime, prvostepeni sud pravilno, ocenom izvedenih dokaza, utvruje da tuilac nije koristio drugi deo godinjeg odmora za 2002. godinu jer njegovom efu nije bilo poznato da je on podneo pismeni zahtev za korienje tog dela godinjeg odmora u decembru mesecu 2002. godine a nije iskoristio godinji odmor za 2003. godinu jer je traio da koristi godinji odmor u jednom delu to nije bilo mogue zbog procesa rada. Imajui u vidu da prvostepeni sud utvruje da je tuilac za drugi deo godinjeg odmora za 2002. godinu na vreme podneo pismeni zahtev, da mu reenje nije izdato a da za 2003. godinu nije uopte dobio reenje, to prvostepeni sud pravilno nalazi da isti ima pravo na naknadu tete zbog neiskorienog godinjeg odmora. Tvrdnja tuenog da je sam tuilac kriv to nije iskoristio godinji odmor za 2003. godinu se ne moe prihvatiti, jer - bez obzira na injenicu to je podneo zahtev da odmor koristi odjednom - tueni kao njegov poslodavac je bio u obavezi da mu izda reenje i po mogunosti usaglasi potrebe tuioca sa potrebama procesa rada. Meutim, kako reenje nije dobio to je pravilno prvostepeni sud obavezao tuenika na naknadu tete za neiskorieni godinji odmor. Visina naknade je utvrena od strane samog tuenog, a i u albi se posebno ne osporava dosuena visina za te vidove tete. (Iz Presude Okrunog suda u aku, G. 1180/05 od 05.10.2005.)
- 18 -

RADNO PRAVO

30.
Tuenik ne moe doneti reenje o otkazu ugovora o radu tuioca pozivajui se na postojanje povrede radne obaveze, jer tuilac o promeni radnog vremena nije obaveten, a morao je biti shodno aneksu Ugovora o radu i lanu 56. stav 2. Zakona o radu. Iz obrazloenja: albeni navodi - da je prvostepeni sud pogreno i nepotpuno utvrdio injenino stanje i pogreno primenio materijalno pravo - neosnovani su. Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je zasnovao radni odnos kod tuenog na neodreeno vreme zakljuenjem naznaenog Ugovora o radu od 18.02.2002. godine na poslovima KV rukovaoca graevinskih maina. Navedenim Aneksom ugovora o radu od 06.02.2006. godine odreeno je da tuilac obavlja poslove rukovaoca rudarskih maina dizel opreme sa punim radnim vremenom. Prema lanu 4. stav 1. tog Aneksa ugovora predvieno je da e tuilac obavljati ove poslove u trajanju od 40 radnih asova nedeljno; prema stavu 2. ovog lana, radna nedelja e trajati pet dana sa rasporedom radnog vremena u toku radnog dana po osam sati u jednoj smeni; prema stavu 3. ovog lana, o promeni radnog vremena tueni e obavestiti tuioca najmanje 48 sati pre promene. lanom 8. stav 1. taka 1. istog Aneksa ugovora o radu, predviena je povreda radne obaveze neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvravanja radnih dunosti, koja povreda je propisana i lanom 91. Kolektivnog ugovora tuenog, za koju povredu se moe otkazati ugovor o radu. Naznaenom Naredbom tehnikog direktora tuenog od 13.09.2007. godine, odreen je raspored za subotu 15.09.2007. godine. Na spisku zaposlenih za rad tog dana u prvoj smeni bilo je i ime tuioca, a naredba i spisak su objavljeni na oglasnoj tabli tuenog na dan 13.09.2007. godine, posle sedam asova ujutru, kada poinje radno vreme kod tuenog. Do poetka rada u prvoj smeni u sedam asova ujutru u subotu 15.09.2007. godine nije proteklo 48 asova od dana objavljivanja ove naredbe i spiska. Tuilac navedenog dana nije doao na rad. Tuiocu je Reenjem tuenog otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvravanja radnih dunosti iz lana 8. stav 1. taka 1. pomenutog Aneksa ugovora o radu, zato to se nije javio na posao prema naredbi tehnikog direktora za rad i to u mesecu avgustu nije dolazio na rad subotom koji rad je bio odreen takoe naredbom tehnikog direktora tuenog, i time direktno uticao nemarnim i nesavesnim ponaanjem na neizvrenje plana na utovaru rude sa radilita, ime je ugroeno ostvarivanje plana proizvodnje za septembar 2007. godine. Pre donoenja otkaza ugovora o radu, tueni je u obrazloenju reenja od 18.09.2007. godine, kojim je tuilac privremeno udaljen sa rada zbog ove povrede radne obaveze, upozoren da zbog ovakvog ponaanja postoje svi razlozi za otkaz ugovora o radu i dat mu je rok od pet dana da se od dana dostavljanja tog reenja pismeno izjasni u vezi uinjene povrede radne obaveze, to je tuilac i uinio izjavom od 21.09.2007. godine. Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje, na osnovu kojeg je pravilno primenio materijalno pravo kada je ponitio navedeno reenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezao tuenog da tuioca vrati na rad, nalazei da tuilac nije uinio povredu radne obaveze za koju mu je otkazan ugovor o radu.
- 19 -

RADNO PRAVO Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na njegovo ponaanje, izmeu ostalog, ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu - lan 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena - lana 56. stav 2. Zakona o radu. Prvostepeni sud je, imajui u vidu navedene odredbe Zakona i Aneksa ugovora o radu, pravilno zakljuio da objavljivanjem naredbe tehnikog direktora i spiska zaposlenih na oglasnoj tabli tuenog na dan 13.09.2007. godine, posle poetka radnog vremena, tuilac nije blagovremeno obaveten o rasporedu radnog vremena za subotu 15.09.2007. godine, jer tuilac o rasporedu ovog radnog vremena nije obaveten najmanje sedam dana ranije. Iz iznetih razloga, albom se neosnovano istie da je tuilac bio blagovremeno obaveten o rasporedu rada na dan 15.09.2007. godine. Ovo posebno zbog toga to je - po oceni Apelacionog suda - odredba lana 4. stav 3. Aneksa ugovora o radu od 06.02.2006. godine nitava shodno lanu 9. stav 2. Zakona. Naime, tom odredbom Aneksa ugovora o radu utvreni su nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih odredbom lana 56. stav 2. Zakona, tako da je u konkretnom sluaju tueni bio duan da obavesti tuioca o rasporedu ovog radnog vremena najmanje sedam dana pre tog rasporeda. Zbog svega toga tuilac nije bio duan da doe na rad na dan 15.9.2007. godine. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G.1 116/2010 od 21.01.2010. godine)

GODINJI ODMOR (lan 68. do 75. Zakona o radu)

31.
Od prava na godinji odmor zavisi i pravo na regres kao akcesorno pravo, koje dospeva momentom korienja godinjeg odmora. Iz obrazloenja: Pojedinani kolektivni ugovor kod tuenog je zakljuen i - u smislu odredbe lana 160. stupio je na snagu 11.08.2003. godine. lanom 102. predvieno je pravo zaposlenih tuenog na isplatu regresa za godinji odmor i to u iznosu od jedne prosene mesene zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa za poslove statistike. Ranije vaei Pojedinani kolektivni ugovor ovo pravo nije predviao. Regres je novani iznos tj. primanje zaposlenog za pokrie trokova korienja godinjeg odmora, to ga ini akcesornim pravom, zavisnim od prava na godinji odmor tj. moe ga ostvariti zaposleni koji ima pravo na godinji odmor. Pravo na puni godinji odmor daje pravo na puni iznos regresa, a pravo na srazmerni godinji odmor daje pravo na srazmerni iznos regresa.
- 20 -

RADNO PRAVO Zakon o radu, regulie pravo na godinji odmor odredbama l. 52. do 60., odredbom lana 55. srazmeran deo godinjeg odmora, a odredbom lana 56. korienje godinjeg odmora u delovima. U konkretnom sluaju, tuioci imaju pravo na isplatu regresa za godinji odmor za 2003. godinu samo osnovom lana 102. Pojedinanog kolektivnog ugovora tuenog i to ako su taj godinji odmor koristili nakon njegovog stupanja na snagu, pa je dosuenje i odluka u pobijanom usvajajuem delu doneta upravo prema navedenom. Za ceo iskorien godinji odmor nakon stupanja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora pripada ceo iznos regresa. Ako je deo godinjeg odmora korien pre stupanja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora nema osnova za isplatu regresa, ali za deo iskorien nakon stupanja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora pripada srazmeran deo regresa. Dakle, sve prema principu srazmernosti korienja godinjeg odmora tj. korienja godinjeg odmora u delovima koji je ustanovljen Zakonom o radu, a time i srazmernosti regresa koje pravo je vezano za godinji odmor. Imajui to u vidu, albeni navodi tuenog nisu osnovani. Tueni se ne moe osloboditi obaveze utvrene u Pojedinanom kolektivnom ugovoru isticanjem nedostatka sredstava i uskratiti tuiocima da ostvare pravo utvreno samim Pojedinanim kolektivnim ugovorom. Pri tome, pravo na isplatu regresa dospelo je momentom korienja godinjeg odmora, jer je to saglasno njegovoj prirodi tj. svrsi. (Iz Presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1545/06 od 16.11.2006. godine)

32.
U skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni koji je iskoristio godinji odmor u kalendarskoj godini ima pravo na naknadu trokova za regres za korienje godinjeg odmora. Ovo pravo ne zavisi od toga da li je zaposlenom radni odnos prestao njegovom voljom ili voljom poslodavca. Iz obrazloenja: Zaposleni u smislu odredbe lana 118. Zakona o radu - ima pravo na naknadu trokova za korienje godinjeg odmora, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Odredbe lana 61. Pojedinanog kolektivnog ugovora koji je u primeni kod tuenog, a koji je donet 2004. godine, predviaju: zaposleni ima pravo na regres za godinji odmor u iznosu prosene mesene zarade u privredi Republike; regres se isplauje u junu mesecu tekue godine u kojoj se koristi godinji odmor; regres se u punom iznosu isplauje zaposlenom koji ima pravo na godinji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana. Druge relevantne odredbe: Zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana - lana 69. Zakona o radu. Zaposleni ima pravo na srazmeran deo godinjeg odmora, manje od 20 dana, ali samo ukoliko je u toj konkretnoj kalendarskoj godini prvi put zasnovao radni odnos, a godinji odmor koristi pre nego to je navrio est meseci neprekidnog rada - lana 72. Zakona o radu.
- 21 -

RADNO PRAVO Iz utvrenog injeninog stanja proizilazi da su tuioci kod tuenog radili vie godina bez prekida, tako da oboje imaju pravo na godinji odmor u 2006. godini od najmanje 20 radnih dana ili due, a koje su pravo i iskoristili. To ini da je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana. Navodi iz albe tuenog, u kojima se iznosi da je tuiocima radni odnos prestao njihovo voljom, a ne voljom poslodavca, su neosnovani jer to ne moe da utie na njihovo pravo na isplatu regresa za godinji odmor u skladu sa zakonom i Pojedinanim kolektivnim ugovorom. Ni navodi da je tueni imao pravo da donese Pravilnik o radu umesto Pojedinanog kolektivnog ugovora, a da to nije uinio jer se predstavnici sindikata nisu odazvali pozivu za zakljuenje novog pojedinanog kolektivnog ugovora zbog promene vlasnike strukture takoe su neosnovani. Jednostavno, Zakon ne predvia da se vaei Pojedinani kolektivni ugovor stavlja van snage zbog promene vlasnike strukture. Pri tome, neosnovan je i navod iz albe da druga tuilja nije imala pravo na pun iznos regresa, jer je imala pravo na korienje samo 2/3 godinjeg odmora. Ovo je, naime, u suprotnosti sa imperativnom zakonskom normom (lan 69. stav 1. Zakona o radu) - tuilja je u 2006. godini imala pravo da koristi godinji odmor u punom trajanju. Dakle, na pravilnost i zakonitost pobijane presude navodi iz albe tuenog nisu od uticaja. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 934/08 od 19.11.2008. godine)

33.
Tuilja je zasnovala radni odnos kod tuenog na osnovu ugovora o radu na odreeno vreme radi pripravnikog osposobljavanja u trajanju od godinu dana i na rad kod tuenog stupila je dana 18.06.2005. godine, a radni odnos joj je prestao shodno ugovoru o radu dana 17.06.2006. godine.U 2005. godini tuilja je imala pravo na korienje srezmernog dela godinjeg odmora. To znai da, kako je tuilja kod tuenog provela godinu dana efektivnog rada, to je za tu godinu stekla pravo na korienje godinjeg odmora u sledeoj kalendarskoj godini u trajanju od minimum 20 radnih dana. S obzirom da je tuilja neprekidno u 2006. godini radila i da joj to nije bila prva godina rada, to se u konkretnom sluaju ima primeniti lan 69. Zakona o radu, zbog ega je osporeno reenje poniteno kao nezakonito. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G.I br. 1250/06)

34.
Poto zaposleni nije ni podneo zahtev za korienje drugog dela godinjeg odmora pre prestanka radnog odnosa, to poslodavac ni na koji nain nije ometao odn. nije onemoguio zaposlenog da ostvari ovo svoje pravo. Na taj nain, nema krivice na strani poslodavca to zaposleni nije iskoristio godinji odmor u preostalom delu, iako je reenjem o godinjem odmoru odreeno da e ga koristiti u dva dela.
- 22 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Za tetu zbog povrede prava radnika da koristi godinji odmor, poslodavac odgovara ako njegovom krivicom zaposleni nije iskoristio godinji odmor odn. ako je onemoguio zaposlenog da ostvari to pravo - lan 60. i 96. Zakona o radu. U konkretnom sluaju, tuiocu je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma budui da se dobrovoljno prijavio za prestanak radnog odnosa. Pri tome, zahtev za korienje drugog dela godinjeg odmora nije podneo. Dakle, do nekorienja godinjeg odmora pre prestanka radnog odnosa dolo je i po volji tuioca, to je razlog za iskljuenje odgovornosti tuenog. Zato ne postoji ni njegova obaveza da naknadi tetu tuiocu. Da tuilji nije prestao radni odnos sporazumom sa poslodavcem, imala bi mogunosti da iskoristi ovo svoje nesporno pravo. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno ocenio da na strani tuenika nema krivice to tuilac nije iskoristio godinji odmor u preostalom delu niti je ometao odn. onemoguio tuilju da ostvari to pravo. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 36/06 od 19.01.2006. godine)

35.
Raspolaui saznanjem da e zaposlenom prestati radni odnos zbog ostvarivanja prava na penziju, poslodavac je bio u obavezi da omogui tuiocu ostvarivanje prava na godinji odmor donoenjem reenja o godinjem odmoru. Ako to nije uinio, odgovoran je za nastalu tetu zaposlenom. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom, koga se ne moe odrei niti mu se to pravo moe uskratiti - lan 68. Zakona o radu. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu - lan 69. Zakona o radu. Ukoliko krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna tri meseca utvrene optim aktom i ugovorom o radu - lan 76. Zakona o radu. Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi teti u skladu sa zakonom i optim aktom - lan 164. Zakona o radu. Ko drugome prouzrokuje tetu duan ju je naknaditi, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice - lan 154. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je imajui u vidu izloeno - pravilno zakljuio da tuilac ima pravo na naknadu tete prema lanu 139. Zakona o policiji za neiskorieni godinji odmor za 2006. godinu jer ovaj godinji odmor tuilac nije iskoristio krivicom tuenog kao poslodavca. Naime, tueni je znao da e tuiocu prestati radni odnos zbog ostvarivanja prava na penziju pa je prethodno bio u obavezi da donese reenje o godinjem odmoru i tako omogui tuiocu ostvarivanje tog prava.
- 23 -

RADNO PRAVO Poto tueni to nije uinio - postoji njegova odgovornost za nastalu tetu tuiocu po ovom osnovu. Zato je pravilno prvostepeni sud zakljuio da tuiocu na ime neiskorienog godinjeg odmora za 2006. godinu pripada pravo na naknadu tete, shodno lanu 164. Zakona o radu i lanu 154. u vezi sa lanom 172. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. I 2092/07 od 01.06.2007. godine)

NAKNADA TETE ZA NEISKORIENI GODINJI ODMOR (l.76. Zakona o radu)

36.
Ukoliko je poslodavac bio u saznanju da e zaposlenom prestati radni odnos zbog ostvarivanja prava na penziju, bio je u obavezi da donese reenje o godinjem odmoru i tako omogui tuiocu ostvarivanje prava na godinji odmor. Ako to nije uinio postoji njegova odgovornost za nastalu tetu zaposlenom. Iz obrazloenja: Odredbom lana 68. Zakona o radu (dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom te da se isti ne moe odrei prava na godinji odmor niti mu se to pravo moe uskratiti. Odredbom lana 69. Zakona propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu a najmanje 20 radnih dana s tim da se duina godinjeg odmora utvruje tako to se zakonski minimum uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom lana 76. Zakona propisano je da ukoliko krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna tri meseca utvrene optim aktom i ugovorom o radu. Odredbom lana 164. Zakona propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi teti u skladu sa zakonom i optim aktom. Odredbom lana 154. taka 1) Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice. Polazei od citiranih zakonskih odredbi pravilno je zakljuio prvostepeni sud da tuilac ima pravo na naknadu tete prema lanu 139. Zakona o policiji za neiskorieni godinji odmor za 2006. godinu jer tuilac ovaj godinji odmor nije iskoristio krivicom tuenog kao poslodavca. Ovo zato to je tueni bio u saznanju da e tuiocu prestati radni odnos po naznaenom osnovu pa je prethodno bio u obavezi da donese reenje o godinjem odmoru i tako omogui tuiocu ostvarivanje prava na godinji odmor. To tueni nije uinio pa zato postoji njegova odgovornost za nastalu tetu tuiocu iz ovog osnova. Pravilno je zato prvostepeni sud zakljuio da tuiocu na ime neiskorienog godinjeg odmora za 2006. godinu pripada pravo na naknadu tete shodno lanu 164. Zakona i lanu 154. ZOO u vezi sa lanom 172. ZOO. (Presuda Okrunog suda u Beogradu, G. I 2092/07 od 1.06.2007.)
- 24 -

RADNO PRAVO

37.
Nema krivice na strani poslodavca to zaposleni nije iskoristio godinji odmor u preostalom delu, ako je reenjem o godinjem odmoru odreeno da e zaposleni koristiti godinji odmor u dva dela, a u meuvremenu je zaposlenom prestao radni odnos na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, a kojim se, izmeu ostalog, potvruje da su ugovorne strane ispunile sve svoje meusobne obaveze i da zaposleni nema vie nikakva potraivanja prema poslodavcu. Pre prestanka radnog odnosa zaposleni nije ni podneo zahtev za korienje drugog dela godinjeg odmora, to poslodavac ni na koji nain nije ometao, odnosno nije onemoguio zaposlenog da ostvari svoje pravo. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 36/06 od 19.01.2006.)

38.
Ukoliko krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godinji odmor. Meutim, zaposlenom kome je prestao radni odnos nezavisno od volje poslodavca, odnosno danom dostavljanja pravnosnanog reenja o gubitku radne sposobnosti, a on se pre toga nije obraao tuenom sa zahtevom za korienje godinjeg odmora, na strani tuenog nema krivice za nekorienje godinjeg odmora, pa tuiocu i ne pripada pravo na naknadu za neiskorieni godinji odmor. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 144/04 od 9.02.2005.)

NEPLAENO ODSUSTVO (l. 78. Zakona o radu)

39.
Neplaeno odsustvo podrazumeva postojanje zahteva zaposlenog da mu se odsustvo odobri. (Reenje Okrunog suda u Valjevu, G 84/04 od 17.05.2004.)

ZATITA OMLADINE (l. 84. do 88.. Zakona o radu)

40.
Pravo na naknadu zarade u visini od 45% zarade koju bi ostvarili da rade imaju zaposleni za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez njihove krivice, a ne u visini od 45% mi- 25 -

RADNO PRAVO nimalne zarade. Naime, Optim kolektivnim ugovorom propisano je da tako utvrena naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. Iz obrazloenja: Odredbom lana 87. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001 - vaeim u periodu za koji tuioci trae utvrenje potraivanja na ime naknade zarade za vreme plaenog odsustva u visini minimalne zarade ), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez njegove krivice, najdue 45 dana u kalendarskoj godini. Odredbom lana 8b Opteg kolektivnog ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/2000 i 31/2001) propisano je da za vreme plaenog odsustva iz lana 8a stav 1. ovog zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario na radnom mestu kao da radi, s tim to tako utvrena naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. Pogrean je stav prvostepenog suda da se odredbe kolektivnog ugovora ne mogu primeniti u ovoj pravnoj stvari, smatrajui da se Zakonom o radu jasno ureuje plaeno odsustvo i naknada zarade za vreme istog. Ovo stoga, to je Opti kolektivni ugovor bio na snazi u vreme primene Zakona o radu i istim su u skladu sa zakonom ureena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i meusobni odnosi uesnika ovog kolektivnog ugovora. Kao takav, on je lex specialis u odnosu na Zakon o radu sa kojim je saglasan, tako da se odredbe Zakona o radu primenjuju samo u pitanjima koja nisu ureena Optim kolektivnim ugovorom. U konkretnom sluaju, tuioci su kao zaposleni kod tuenog - poslodavca, na osnovu odluke Upravnog odbora tuenog upueni na prinudni odmor reenjima direktora tuenog, u kojima je naveden period u kome se zaposleni upuuju na prinudni odmor i visina naknade zarade u tom periodu koja je blie odreena u visini od 45% minimalne zarade koju bi zaposleni ostvario da radi. Ovako doneta reenja su u suprotnosti sa imperativnim propisima Zakona o radu i to odredbe lana 87., a u vezi odredbe lana 8b Opteg kolektivnog ugovora, jer je citiranom odredbom Opteg kolektivnog ugovora regulisana visina naknade zarade za vreme plaenog odsustva i limit ispod kojeg ona ne moe biti utvrena, a to je minimalna zarada, u skladu sa Zakonom o radu i to odredbe lana 84. i lana 87. Dakle, zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvarili da rade za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez njihove krivice, a ne u visini 45% minimalne zarade, kako to pogreno utvruje prvostepeni sud, jer je Optim kolektivnim ugovorom propisano da tako utvrena naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. Nezakonita reenja organa tuenog ne mogu biti osnov za uskraivanje zakonskih prava na naknadu zarade tuilaca, kao jednog od elementarnih prava zaposlenih, tako da okolnost da tuioci nisu postupili u skladu sa pravnom poukom iz tih reenja i protiv istih podneli tube nadlenom sudu, ne povlai za sobom posledice kao da je u pitanju sudska odluka, jer je re o internim odlukama poslodavca koje ne mogu derogirati kogentne zakonske norme. (Iz Presude Vieg trgovinskog suda, P. 9788/06 od 29.11.2007.)
- 26 -

RADNO PRAVO

PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA (lan 94. do 95 Zakona o radu)

41.
Postojanje, visinu i nain nadoknade tete koju je tueni - radnik tuioca prouzrokovao na radu utvrdie se pred organima tuioca, pa tek ako do sporazuma ne doe - o teti e odluiti sud, shodno lanu 95. stav 5. Zakona o radu.

Iz obrazloenja: Naznaenom Presudom nadlenog Optinskog suda od 22.12.2004. godine odbijen je tubeni zahtev tuioca kojim je traio da mu tueni na ime naknade tete isplati navedeni novani iznos. Presudom nadlenog Okrunog suda od 03.03.2005. godine odbijena je kao neosnovana alba tuioca i prvostepena presuda je potvrena. Prvostepeni sud je, na osnovu izvedenih dokaza, pravilno utvrdio da je tubeni zahtev tuioca preuranjen pa ga je iz tih razloga i odbio kao neosnovan. U konkretnom sluaju, radi se o tubi za naknadu tete koju tuilac potrauje od tuenog, zbog toga to je (na osnovu reenja nadlene filijale Poreske uprave Ministarstva finansija od 27.07.2004. godine) kanjen novanom kaznom od 100.000,00 dinara kao pravno lice i od 20.000,00 dinara odgovorno lice, a zbog prekraja iz lana 30. stav 1. taka 1. Uredbe o nainu evidentiranja prometa preko registra kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvoenja tih kasa. Relevantne odredbe: Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala teta, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje, utvruje poslodavac u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu - lan 95. stav 5. Zakona o radu. Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbom iz prethodnog stava, o teti odluuje nadleni sud - lan 95. stav 6. Zakona o radu. Prvostepeni sud utvruje da kod tuioca nije voen nikakav postupak za naknadu tete protiv tuenog, pa - poto je izmeu stranaka to nesporno - pravilno odbija tubeni zahtev tuioca kao preuranjen. Neosnovano se alba poziva na injenicu da izmeu stranaka nije sporno ko je tetu priinio, da nije sporna visina tete, da nije sporno pod kakvim okolnostima je teta nastala. Meutim, u lanu 95. stav 5. Zakona se navodi da se utvruje i kako se teta naknauje, a izmeu stranaka ta injenica je sporna. Tek u sluaju da se ne postigne sporazum izmeu stranaka, o teti odluuje nadleni sud. (Iz Presude Okrunog suda u aku, G. 258/05 od 03.03.2005. godine)

- 27 -

RADNO PRAVO

ODSUSTVO SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA ILI DRUGE OSOBE (lan 96. do 100. Zakona o radu)

42.
Bez obzira to je direktor njegovo pravo na korienje godinjeg odmora uslovio njenim davanjem, zaposleni koji d izjavu da eli da mu prestane radni odnos ne ini to pod prinudom. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju ne radi se o prinudnoj situaciji. Naime, s obzirom na sve okolnosti konkretnog sluaja, a posebno imajui u vidu injenicu da tuilja po zahtevu direktora koji nije hteo da joj odobri korienje godinjeg odmora bez raskida radnog odnosa, nije morala da postupi na takav nain ve je imala mogunost izbora - tuilja je svoju izjavu dala kako bi ostvarila korienje godinjeg odmora jer joj nije odgovaralo da postupi po reenju o rasporeivanju. Ovo zbog toga to je tuilja navedenom pismenom izjavom, u smislu lana 100. Zakona o radu, iskazala slobodnu volju za prestanak radnog odnosa kod tuene svesna znaaja i posledica takve izjave. Zato je pravilno odbijen njen zahtev za ponitaj osporenih odluka, date izjave i zahtev za naknadu tete. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. I 499/04 od 03.03.2004. godine)

ZATITA INVALIDA (lan 101. i 102. Zakona o radu)

43.
Poto radno mesto nije ukinuto niti je smanjen broj izvrilaca, prikrivajui odsustvo prestanka potrebe za radom zaposlenog kada je potreba posla stvarno postojala, poslodavac je invalidnost iskoristio kao razlog prestanka radnog odnosa zaposlenog. Iz obrazloenja: Invalidnost tuilje ne moe biti koriena kao razlog za njeno oglaavanje tehnolokim vikom. To neosporno proizilazi iz odredbe lana 78. stav 1. Zakona o radu vaeeg u spornom periodu, a prema kojoj odredbi je poslodavac duan da zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
- 28 -

RADNO PRAVO Istu odredbu sadri i Zakon o radu koji je sada na snazi (lan 101. stav 1.). Navedena odredba ne znai da su invalidi rada zatieni od otkaza ugovora o radu. Radni odnos, prema tada vaeoj normativnoj regulativi, mogao je da im prestane po svim osnovima propisanim zakonom kao i za ostale zaposlene. Meutim, naznaenom normom ostvarena je zatita invalida ne sa stanovita obaveze poslodavca da invalidnost ne koristi kao razlog za otkaz, ve da je duan da invalida rada rasporedi na odgovarajue poslove prema njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. To ovde tueni nije ispotovao, ve je upravo invalidnost iskoristio kao razlog prestanka radnog odnosa tuilje, prikrivajui to upotrebom razloga prestanka potrebe za radom zaposlenog iako je ta potreba stvarno postojala. Zbog toga, navodi albe da ne postoji mogunost da se poslovi kompjuterizacije obavljaju zbog obima i teine u vremenskom rasponu od etiri sata pravno nisu od znaaja kad poslodavac ima mogunost da za preostala etiri sata angauje drugog zaposlenog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 2780/10 od 24.02.2010.)

44.
Na zloupotrebu prava na bolovanje ukazuje okolnost da su zaposlenom retroaktivno izdate doznake o spreenosti za rad, suprotno propisanoj proceduri.

Iz obrazloenja: Za period od 01.04.1999. godine do 29.02.2000. godine tuilac je dobio izvetaje od imenovanog lekara iz Doma zdravlja o privremenoj spreenosti za rad. Kao prvi dan spreenosti u izvetajima se navodi 01.04.1999. godina, ali ni na jednom izvetaju nije konstatovan datum izdavanja. Za period od 01.03.2000. godine do 30.04.2000. godine tuilac je dobio izvetaje o privremenoj spreenosti za rad od drugog imenovanog lekara iz istog Doma zdravlja. Na njima je kao prvi dan spreenosti za rad naveden 24.02.1999. godine, s tim to su oba izvetaja izdata 08.05.2000. godine. Protiv oba ova lekara voen je disciplinski postupak i kanjeni su zbog nemarnosti u radu - zbog toga to su tuiocu retroaktivno izdali doznake o spreenosti za rad, suprotno propisanoj proceduri za njihovo izdavanje. Za svo ovo vreme tuilac se jednom javljao u Kliniki centar Srbije - Medicini rada gde je dobio izvetaj lekara specijaliste da je nesposoban za rad s tim to su ovi pregledi obavljani u periodu od 24.02.1999. godine pa do 07.09.2000. godine. U ovom periodu bolovanja tuilac nije odlazio na drugostepenu komisiju za produenje bolovanja, osim to je 05.05.2000. godine bio upuen na komisiju, ali pregled nije obavljen jer nije imao overenu zdravstvenu knjiicu. Za vreme bolovanja za koje su tuiocu izdate doznake o privremenoj spreenosti za rad nije primao nikakvu terapiju, to je utvreno uvidom u protokol Doma zdravlja. Na osnovu iskaza tuioca sasluanog kao parnina stranka sud je utvrdio da je on u martu 1999. godine izlazio na lekarsku komisiju koja je konstatovala njegovu nesposobnost za rad narednih 30 dana, da je u maju iste godine ponovo izlazio na komisiju a da tada komisija nije nita napisala u izvetaju. Na osnovu toga prvostepeni sud pravilno utvruje injenicu da vie nisu postojali razlozi za produenje bolovanja tuiocu, ime bi bio opravdan njegov izostanak sa posla.
- 29 -

RADNO PRAVO Na tako utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazei da su osporena reenja tuenog o izreenoj disciplinskoj meri prestanak radnog odnosa tuioca zakonita. Prvostepeni sud, naime, pravilno nalazi da je tuilac neopravdano izostao sa posla u periodu koji mu se stavlja na teret jer nije imao uredne doznake koje opravdavaju njegov izostanak sa posla, a takoe i da je zloupotrebio pravo na bolovanje, jer je znao kakva je procedura za dobijanje doznaka i koliko moe da traje bolovanje bez odluke lekarske komisije na koju je on bio upuen u maju 1999. godine, kao da je i bio svestan da su mu lekari koji su mu retroaktivno izdali doznake za period od 01.04.1999. godine do 30.04.2000. godine to uinili suprotno propisanoj procedure. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. I 505/07 od 31.07.2007. godine)

ZARADA (lan 104. do 110. Zakona o radu)

45.
Samo uz standardni uinak i puno radno vreme stiu se uslovi za ostvarivanje prava na osnovnu zaradu, koja ne moe biti nia od minimalne zarade. Iz obrazloenja: Utvreno je da u spornom periodu tueni nije obavljao delatnost, niti je imao pravnu slubu i efa raunovodstva, ve da je prvoimenovana tuilja do juna 2006. godine vodila evidenciju za sve radnike da su prisutni na radu puno radno vreme, a utvreno je da faktiki to nije tano, te da je nakon toga - po istom principu - evidenciju nastavila da vodi drugoimenovana tuilja. Prvostepeni sud je u takvoj situaciji pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da tuioci nisu ostvarili pravo na minimalnu zaradu, shodno lanu 111. stav 1. Zakona o radu. Relevantne odredbe: Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak (na osnovu normativa predvienih aktom poslodavca u smislu lana 107. Zakona) i puno radno vreme odn. radno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom (skraeno radno vreme na poslovima sa poveanim rizikom) - lan 111. stav 1. Zakona o radu. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni uinak i uveane zarade - lan 106. Zakona o radu. Osnovna zarada odreuje se zakljuenim Ugovorom o radu i na osnovu vremena provedenog na radu - lan 107. Zakona o radu. Dakle, radi se o dva kumulativno postavljena uslova ije je ispunjenje potrebno radi ostvarenja prava na minimalnu zaradu, pa stoga - u nedostatku standardnog uinka, to je nesporno jer nije bilo delatnosti tuenog - postojanje standardnog obrasca za obraun zarada koji je overen peatom tuenog nije dokaz da su tuioci bili radno angaovani.
- 30 -

RADNO PRAVO Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da se osnovna zarada odnosi na standardni uinak i puno radno vreme. Nije osnovan albeni navod da injenica nedostatka radnog uinka radnika, i to u smislu standardnog radnog uinka, nije potreban uslov za isplatu osnovnih zarada u smislu lana 107. Zakona. Ovo zbog toga to odredba lana 107. Zakona propisuje da se osnovna zarada odreuje na osnovu uslova utvrenih pravilnikom, a koji su potrebni za rad na poslovima za koje zaposleni zakljuuje Ugovor o radu, kao i na osnovu vremena provedenog na radu. Stavom 2. istog lana propisano je da se radni uinak odreuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Elementi za obraun i isplatu osnovne zarade utvruju se optim aktom, ista ne moe da bude obraunata i isplaena u iznosu koji je nii od iznosa minimalne zarade, a ostvarivanje prava na minimalnu zaradu uslovljeno je standardnim uinkom i punim radnim vremenom. Iz svega toga zakljuuje se da je i za ostvarivanje prava na osnovnu zaradu potreban standardni uinak i puno radno vreme. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 5866/10 od 30.09.2010. godine)

46.
Umanjenje zarade zaposlenom se ne moe izvriti ako poslodavac nije doneo plan i program utvrenih normi, nije definisao kriterijume na osnovu kojih bi se cenio kvalitet i kvantitet rada zaposlenog i o umanjenju zarade nije doneo odgovarajue reenje. Ovo bez obzira na sadrinu Kolektivnog ugovora kod poslodavca, koji inae predvia da zaposlenom moe biti umanjena zarada do 30% ako nije obavio planom i programom predviene poslove.

Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku nesporno je utvreno da je tueni, bez prethodno donetog reenja, tuilji umanjio zaradu za mesece septembar i oktobar 2005. godine, kao i za mesece april, avgust, septembar i novembar 2006. godine. U ovom postupku tueni je izneo da se ovakva reenja donose tek od 2007. godine odn. da u periodu 2005 - 2006. godine nisu uopte donoena reenja o umanjenju zarada. Kao razlog za umanjenje oznaio je neispunjenje obima poslova predvienog Planom i programom utvrenih normi, to je uslovilo negativno poslovanje Centra. Ustanovljeno je da tueni jeste bio ovlaen, i to na osnovu odredbe lana 103. Kolektivnog ugovora, da zaposlenima umanjuje zaradu ukoliko planom i programom ne ispunjavaju predviene i ugovorene poslove u celini, na vreme i u oekivanom kvalitetu. Meutim, tueni u konkretnom sluaju nije doneo reenje o umanjenju zarada, koje bi sadralo jasne i konkretne razloge za takvu odluku. Isto tako, tueni za period u kome je umanjio zaradu tuilji nije imao donet Plan i program utvrenih normi, kao ni utvrene kriterijuma na osnovu kojih bi rad tuilje mogao biti vrednovan. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je pravilno ocenio tubeni zahtev tuilje osnovanim.
- 31 -

RADNO PRAVO U albenim navodima tuenog istie se da je normativ za rad njegovih zaposlenih propisan jer je vezan za finansijski uspeh i ostvarenu finansijsku dobit. Dakle, zbog naina rada kod tuenog, kao samofinansirajue ustanove koja u kritinom periodu nije ostvarila planirane prihode - odluka o umanjenju zarade tuilji je zakonita zato to je i doneta upravo zbog neostvarenih rezultata rada Centra. Imajui u vidu da u konkretnom sluaju tueni nije doneo ni reenje koje bi sadralo razloge umanjenja zarade tuilji tj. da tueni nije u toku prvostepenog postupka pruio dokaze kojima bi se utvrdila odgovornost tuilje za obavljanje poslova ispod predvienih kriterijuma i standarda - ove albene navode Okruni sud ocenio je neosnovanim. S obzirom na iznete razloge, iako odredba lana 103. stav 2. Kolektivnog ugovora kod poslodavca predvia da zaposlenom zarada moe biti umanjena do 30% ako nije realizovao planom i programom predviene poslove, prvostepeni sud je pravilno utvrdio: tuilja nije odgovorna za poslovanje tuenika, jer ona ne ugovara i ne nabavlja poslove, ve samo predaje polaznicima; kako poslodavac nije ni utvrdio kriterijume poslovanja i nije doneo Plan i program utvrenih normi na osnovu koga bi cenio kvalitet i kvantitet rada tuilje, to je pravilan ocena prvostepenog suda da je tubeni zahtev tuilje osnovan - pravilna. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 727/2009 od 10.07.2009. godine)

47.
Zarada zaposlenom koji je obavljao poslove drugog radnog mesta pripada prema obavljenom radu, a ne prema ugovoru o radu. Iz obrazloenja: injenica je da zarada ne zavisi od toga da li je o tome doneta odluka ve od toga da li je rad obavljen ili ne, odn. zarada zavisi od faktiki obavljenog rada. U tom smislu, bez uticaja su navodi albe tuenog: da je tuilac prilikom zakljuenja ugovora o radu od 29.11.2004. godine zasnovao radni odnos za poslove koje je prvi put obavljao pa je, kao tehniki metalurg, a ne mainski tehniar, morao imati svojstvo pripravnika. Naime, u toku prvostepenog postupka je utvreno da je tuilac od januara 2005. godine obavljao poslove rukovaoca pogonske stanice, samostalno, te da mu samim tim i pripada zarada za faktiki obavljen rad pri emu tueni u albi ne spori da u svemu nije ispotovao proceduru za osposobljavanje pripravnika, objanjavajui da to ne moe uticati na injenicu da je tuilac po ugovoru o radu stekao svojstvo pripravnika. Iz navedenih razloga ovo tumaenje nije od uticaja na pravilnost oalbene presude. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.I 137/2010 od 03.02.2010. godine)

48.
Prema odredbi lana 446. stav 1. ZOO, preuzimanje duga se vri ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca na koji je pristao poverilac. Ukoliko ne postoji ugovor o preuzimanju duga izmeu tuenog kao dunika i novoosnovane firme, nema pravnog odnosa izmeu tuioca i novoosnovane firme u pogledu isplate zarade tuiocu za izvreni rad. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 493/07, od 16.01.2008.)
- 32 -

RADNO PRAVO

49.
Tuilja je bila radnik tuenog i u odreenom vremenskom periodu je ostvarila zaradu koja je utvrena i nije isplaena, ve je zakljuen ugovor o preuzimanju duga kojim se tuenik obavezao da e isplatiti pomenuti dug. Kasnije je posebnim sporazumom utvren rok, nain i dinamika isplate duga i kamate. Tuenik je obavezan da isplati tuilji glavni dug s kamatom koja tee od dana podnoenja tube, a ne od dana zakljuenja sporazuma. Tuilac je u spornom periodu obavljao faktiki rad za raun tuenog, ali je tuenik izbegao da sa tuiocem zakljui pismeni ugovor o radu, da uredno popuni radnu knjiicu tuioca i da uplati tuiocu sve doprinose povodom radnog odnosa. U skladu sa l. 105. st. 2. Zakona o radu, prema kome je tuenik kao poslodavac bio duan da, ne samo isplati zaradu tuiocu, ve i da plati poreze i doprinose povodom radnog odnosa, prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev tuioca i obavezao tuenog da plati sporne doprinose. (Presuda Okrunog suda u Uicu, G. 205/08, od 28.02.2008.)

50.
U skladu sa lanom 108. Zakona o radu, za izvren faktiki rad dui od punog radnog vremena i u dane praznika, tuenik je u obavezi da tuiocu isplati razliku u zaradi koja predstavlja uveanu zaradu. Tuilac nije samoinicijativno radio due od punog radnog vremena, ve iskljuivo po nalogu poslodavca. injenica da se tuilac posebnim zahtevom nije obraao za isplatu uveane zarade ne moe uticati na donoenje drugaije odluke po ovoj pravnoj stvari, jer je poslodavac u obavezi da vodi evidenciju o poslovima koje zaposleni izvrava za njega, kao i vreme i obim obavljenih poslova. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 1 583/09 od 17.06.2009.)

51.
Odredbama l. 108. st. 1. ta) 2. Zakona o radu je propisano da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu i to za rad nou i rad u smenama. Rad nou i rad u smenama su razliite radnopravne kategorije izmeu kojih se ne povlai paralela, znai da tuioci imaju pravo na uveanje zarade po dva osnova, odnosno i za rad nou i za rad u smenama. Uveanje zarade po ovom osnovu imaju zaposleni kojima takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade i to najmanje 26% od osnovice. Iz obrazloenja: Rad nou i rad u smenama su razliite radnopravne kategorije, a l. 62. st. 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05) je propisano da se rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do 06,00 asova narednog dana smatra radom nou, dok ovim zakonom nije na izriit nain odreen pojam rada u smenama, mada je odredbom l. 56. st. 1. istog zakona predvieno da poslodavac kod koga se rad
- 33 -

RADNO PRAVO obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva-radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain, iz ega proizilazi da i zakonodavac odreujui naine obavljanja rada i obaveze poslodavca u vezi sa tim, razdvaja rad nou i rad u smenama. Naime, mogua je situacija da se rad obavlja u smenama, ali ne i nou (npr. dve smene u periodu od 06,00 asova do 22,00 asa), da se rad obavlja u smenama, od kojih je jedna nou (npr. tri smene, od kojih je jedna u periodu od 22,00 asa do 06,00 asova), kao i da se rad ne obavlja u smenama, ali nekada se, bez kontinuiteta u takvom radu, obavlja nou (npr. radi se u jednoj smeni, ali se povremeno radi i nou; injenica da se rad obavlja jednom ili dvaput meseno ne bi se mogla smatrati obavljanjem rada u smenama). Dakle, izmeu rada nou i rada u smenama se ne povlai paralela, odnosno, kako je napred navedeno, rad nou i rad u smenama predstavljaju razliite radnopravne kategorije. Odredbom l. 108. st. 1. t. 2. ZOR je propisano da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu i to za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice. Prvo pitanje koje se postavlja u ovom postupku, s obzirom da tuioci u ovom postupku potrauju isplatu razlike uveanja zarade po osnovu rada u smenama je da li je takav rad (nou i u smenama) vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade. U konkretnom sluaju ovaj sud smatra da takav rad nije kod tuilaca vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade, jer je tueni tuiocima isplaivao uveanu zaradu (45% po osnovu rada nou i 2% po osnovu rada u smenama), kako u celom spornom periodu, tako i ranije, a na osnovu odredaba Posebnog kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu dana 27.12.2002. godine (prema l. 43. navedenog PKU zaposlenima se isplauje uveana zarada tako to se osnovna zarada uveava za rad nou 45%, a za rad u smenama 2%). Dakle, na osnovu iznetog jasno je da tueni nije prilikom utvrivanja osnovne zarade tuilaca vrednovao rad nou i u smenama, jer im je osnovnu zaradu uveavao za rad u smenama i za rad nou. Nadalje, kako je napred ve naglaeno da su rad nou i rad u smenama razliite radno pravne kategorije, te kako je citirana odredba l. 108. st. 1. t. 2. ZOR predvidela isplatu uveane zarade za rad nou i za rad u smenama najmanje 26% od osnovice, to nadalje znai da tuioci imaju pravo na uveanje zarade po dva osnova, odnosno i za rad nou i za rad u smenama. Za rad u smenama tuioci imaju pravo na uveanje osnovne zarade od najmanje 26% za pun meseni fond asova, s obzirom da je nesporno da je rad tuilaca u spornom periodu bio organizovan tako da su tuioci radili od 06,00 do 18,00 asova i od 18,00 do 06,00 asova. U odgovoru na tubu tueni istie da je rad tuilaca organizovan tako da tuioci rade prvog dana od 06,00 do 18,00 asova, drugog dana su 24 asa slobodni, a treeg dana rade od 18,00 do 06,00 asova te tueni ovakav rad naziva radom u turnusima, tj. istie da ovo nije smenski rad (rad u smenama), a u vezi sa ovim ovaj sud konstatuje da turnus kao termin ili pojam ZOR ne poznaje. Meutim, kako je odredbom l. 5. navedenog ZOR propisano da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain (u odnosu na raspored radnog vremena iz l. 55. istog zakona), zakon na taj nain dozvoljava poslodavcima da rad organizuju i na drugi nain, pa i na nain kako ga je organizovao tueni. Ali, iako tueni organizuje rad tuilaca u tzv. turnusima, ovaj sud smatra da se takav nain rada moe i mora upodobiti sa radom u smenama radi razreenja ovde spornog pitanja u pogledu prava tuilaca na uveanje zarade po osnovu rada u smenama, mada, kako je napred navedeno, samom injenicom da je tueni isplaivao tuiocima uveanu zaradu po osnovu rada u smenama, proizilazi da je tueni i sam priznao tuiocima da rade u smenama. Kako su tuioci u spornom periodu radili u tzv. turnusima, to se upodobljava ra- 34 -

RADNO PRAVO dom u smenama, proizilazi da tuiocima pripada pravo na uveanje osnovne zarade od najmanje 26% za pun meseni fond asova, i, pored toga, za rad nou najmanje 26% za asove rada u periodu koji zakon smatra radom nou. Nadalje, ovaj sud istie i sledee. injenica to je tueni po osnovu rada nou isplaivao tuiocima 45% od osnovne mesene zarade (za sate koje su ostvarili u vremenu koji se smatra radom nou), a po odredbama navedenog KU, bez obzira to ZOR predvia najmanje 26% uveanja zarade po osnovu rada nou, nije od uticaja na tubeni zahtev tuilaca u ovom postupku, jer tuioci u ovom postupku zahtevaju isplatu razlike uveane zarade po osnovu rada u smenama (a ne rada nou). Zapravo, tuioci svoj tubeni zahtev zasnivaju na direktnoj primeni odredbe l. 108. st. 1 t. 2 ZOR u delu procenta uveanja zarade za rad u smenama i taj pravni osnov stoji, jer odredba l. 43. predmetnog KU u delu odreenog procenta za uveanje zarade po osnovu rada u smenama (2%) ne moe se primenjivati nakon stupanja na snagu Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05), a koji je stupio na snagu dana 23.03.2005. godine, a koji odredbom l. 284. st. 1 propisuje da odredbe Kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zakljuivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom. Odredba l. 43. KU u delu procenta uveanja zarade za rad u smenama (2%) jeste u suprotnosti sa l. 108. st. 1. t. 2. Zakona o radu (najmanje 26%) i ne moe se primenjivati. Prvostepeni sud pogreno primenjuje odredbu l. 108. st. 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05), kojom je propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova utvrenih u st. 1. ovog lana (u konkretnom sluaju pravo tuilaca na uveanu zaradu za rad nou i za rad u smenama) procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja, te smatra da je zarada tuiocima za sporni period uveana 47%, a na ta se osnovano ukazuje i albom tuilaca, sabirajui pritom procenat uveanja zarade tuilaca po osnovu nonog rada (45%) i procenat uveanja zarade po osnovu rada u smenama (2%). Iz nalaza o vetaenju koje je izvreno u prvostepenom postupku se vidi da faktiko uveanje zarade tuilaca u spornom periodu nije 47% od osnovne (ukupne mesene) zarade, ve da je tueni tuiocima uveavao ukupnu mesenu zaradu za 2% po osnovu rada u smenama i 45% po osnovu rada nou, ali samo za asove rada koje su tuioci ostvarili nou (u periodu od 22,00 do 06,00). Pravilna primena l. 108 st. 1 t. 2 ZOR znai da zaposleni koji rade u smenama imaju pravo na uveanje zarade od najmanje 26% od osnovne zarade za ukupan meseni fond asova, plus najmanje 26% od osnovne zarade za fond asova koji su ostvareni u vremenu od 22,00 do 06,00 asova narednog dana. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1006/07 od 31.05.2007.)

52.
Neosnovan je tubeni zahtev tuilaca - pripadnika MUP-a za isplatu zarade po osnovu nonog rada, rada dueg od punog radnog vremena i u dane dravnih praznika, kada je istima, shodno l. 47. Zakona o unutranjim poslovima zbog posebnih uslova rada u organima unutranjih poslova, priznato 30% uveanih sredstava za plate. (Presuda Okrunog suda u Uicu G. 274/07, od 19.07.2007.)
- 35 -

RADNO PRAVO

53.
Obaveza je tuenog poslodavca da tuilji na dosuene iznose zarada plati i zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti pa do isplate, s obzirom da je odredbom l. 110. Zakona o radu navedeno da se zarada isplauje u rokovima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanput meseno. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 311/05 od 6. 06. 2005.)

54.
Zarada se isplauje samo u novcu, osim ako tim zakonom nije drukije odreeno, pa se ni akontacija zarade ne moe davati u robi. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 570/05 od 07.12.2005.)

55.
U skladu sa lanom 108. Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da zaposlenom izvri isplatu uveane zarade za izvreni faktiki rad po njegovom nalogu dui od punog radnog vremena i u dane praznika. Ovo bez obzira to se zaposleni nije obraao za isplatu uveane zarade.

Iz obrazloenja: Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i Ugovorom o radu i to - za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice i za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice - lan 108. Zakona o radu. Tuiocu je, u skladu sa odredbom lana 104. ovog Zakona, isplaena zarada bez uveanja zarade u skladu sa navedenom odredbom. Tueni u toku postupka nije sporio da je tuilac radio i due od punog radnog vremena i u dane praznika. Meutim, osporavanje zahteva zasniva na injenici da tuilac nije dobio reenje da je ostvaren prekovremeni rad te da se nije obraao zahtevom za isplatu uveane zarade. Time to je tuilac postupao po nalogu poslodavca da radi due od punog radnog vremena i neradnim danima faktiki je izvrio rad, to je nesumnjivo utvreno na osnovu dokaza a to je prvostepeni sud pravilno ocenio. Time je zaposleni ostvario pravo na uveanu zaradu u spornom periodu (april i maj 2005. godine). Za izvreni faktiki rad, tuenik je u obavezi da tuiocu isplati razliku u zaradi koja predstavlja uveanu zaradu, a u skladu sa lanom 108. Zakona o radu. injenica da se tuilac posebnim zahtevom nije obraao za isplatu uveane zarade ne moe uticati na donoenje drugaije odluke u ovoj
- 36 -

RADNO PRAVO pravnoj stvari, jer je obaveza poslodavca da za izvren faktiki rad isplati zaradu. Poslodavac je u obavezi da vodi evidenciju o poslovima koje zaposleni izvrava za njega, u smislu vremena i obima poslova. Jer, u konkretnom sluaju tuilac nije samoinicijativno radio due od punog radnog vremena, ve po nalogu poslodavca i utvreno je da je realizovan rad dui od punog radnog vremena, pa je i utvrena razlika izmeu isplaene zarade i odgovarajue zarade. Na drugoj strani, tuenik je tuiocu - reenjem od 31.01.2006. godine - priznao pravo na naknadu tete zbog neiskorienog godinjeg odmora za 2005. godinu u trajanju od 30 dana utvrujui visinu shodno isplaenoj zaradi u prethodna tri meseca, u smislu lana 76. Zakona o radu. Naknada tete u iznosu od 59.954,00 dinara isplaena je 21.03.2006. godine. Na osnovu nalaza vetaka prvostepeni sud je pravilno utvrdio da tuiocu pripada pravo na isplatu iznosa od 2.227,20 dinara na ime neisplaenog dela naknade tete za neiskorieni godinji odmor za 2005. godinu, a imajui u vidu da je utvreno da je u prethodna tri meseca (to obuhvata april i maj 2005. godine) ostvarena uveana zarada, zbog ega isplatom navedenog iznosa tuenik nije u celini isplatio novano potraivanje. Iz tih razloga, pravilno je prvostepeni sud obavezao tuenika na isplatu razlike kao u izreci prvostepene presude. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1 583/09 od 17.06.2009. godine)

56.
Osnov za ostvarivanje prava na uveanu zaradu po osnovu prekovremenog rada postoji u situaciji kada je tuilja, kao radnik tuenika, ostvarila radno vreme u duem trajanju od punog radnog vremena i u tom periodu nije koristila slobodne dane. Dakle, to ne predstavlja rad po osnovu preraspodele radnog vremena. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilja je bila u radnom odnosu kod tuenika na odreeno vreme u periodu od 16.11.2005. godine do 05.05.2008. godine, za koje vreme je - pored redovnog radnog vremena - ostvarila i prekovremene sate rada u periodu od 01.01.2006. godine do 05.05.2008. godine. Naknada joj nije plaena. Vetaenjem od strane vetaka finansijske struke utvreno je da je tuilja u naznaenom periodu ostvarila ukupno 967 asova prekovremenih sati, od kojih joj je 90 asova plaeno, a ostalo je neplaeno 877 asova; da je tuilja iskoristila ukupno 15 sati od slobodnih dana i to u martu mesecu 2007. godine jedan sat a u julu 2007. godine 14 sati, i da razlika neisplaene zarade po osnovu prekovremenog rada, za ostvarene prekovremene sate u spornom periodu, iznosi 142.023,77 dinara. Po oceni Apelacionog suda, na ovako utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno zakljuio: u prvom redu, da u konkretnom sluaju tuiljin rad u utuenom periodu ne predstavlja rad po osnovu preraspodele radnog vremena u smislu odredbi l. 57. do 61. Zakona o radu, i to zbog injenice da je protivno navedenim zakonskim odredbama ukupno radno vreme tuilje u utuenom periodu u proseku bilo due od punog radnog vremena odn. da je njeno nedeljno radno vreme trajalo
- 37 -

RADNO PRAVO due od 60 asova; zatim, da tuilja u utuenom periodu nije koristila slobodne dane; konano, da tuilja ima pravo na uveanu zaradu za prekovremeni rad u utuenom periodu, zbog ega je pravilnom primenom odredbe lana 108. stav 1. taka 3. Zakona o radu, usvojio tubeni zahtev tuilje i odluio kao u izreci. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. I 127/2010 od 09.02.2010. godine)

57.
Bez obzira to nije faktiki obavljala radne zadatke, a radni odnos joj nije prestao - tuenik je duan da tuilji isplati naknadu tete u visini minimalne zarade za sporni period. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio sledee injenino stanje: Tuilja je u radnom odnosu kod tuenika od februara meseca 2007. godine. Ugovor o radu joj nije prestao. Rasporeena je na poslove prodavca u naznaenoj poslovnoj jedinici. Faktiki ne obavlja rad jo od 11.07.2004. godine. Stoji injenica, kako je prvostepeni sud pravilno utvrdio, da tuilja nije faktiki obavljala rad kod tuenika jer je kod njega dolo do statusnih i organizacionih promena, a radne jedinice tuenog su poele da obavljaju svoju delatnost u drugom pravnom licu. Tuilji je ponueno da pree kod drugog poslodavca, to ona nije prihvatila. I pored toga, tuilja nije oglaena tehnolokim vikom niti je rasporeena na druge poslove i zadatke. Tueni nije imao sredstava da izvri isplatu otpremnine tuilji u sluaju da ista bude oglaena tehnolokim vikom, niti je bio u mogunosti da tuilju rasporedi na druge poslove, jer ne poseduje radno mesto prodavca. S obzirom da tueni nije otkazao tuilji Ugovor o radu, niti je tuilja dala otkaz Ugovora o radu, prvostepeni sud je izveo pravilan zakljuak da je tuilja zaposlena kod tuenog. Prema stanovitu Apelacionog suda, tuilja je u radnom odnosu kod tuenika, koji joj nije omoguio da radi, niti joj je otkazao Ugovor o radu zbog ega je trpela tetu u visini minimalne zarade, tako da je prvostepeni sud pravilno utvrdio visinu zarade, ali je pogreno primenio materijalno pravo kada je tuilji dosudio naknadu pripadajue minimalne zarade, a ne naknadu tete. To, meutim, nije uticalo na zakonitost pobijane odluke. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 1 193/2010 od 02.02.2010. godine)

MINIMALNA ZARADA (l. 111-113. Zakona o radu)

58.
Sam radni odnos, bez rada i dolaska na posao, nije dovoljan da se ostvari pravo na isplatu zarade. To vai i za isplatu minimalne zarade.
- 38 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva kako proizilazi iz spisa predmeta - je isplata minimalnih zarada u naznaenom ukupnom iznosu za radnike tuenog, koji su - nakon otvaranja steaja nad tuenim - bili angaovani od strane steajnog upravnika za obavljanje odreenih poslova. Prvostepeni sud je utvrdio da su tuioci sa tuenim zakljuili ugovore o radu, zasnivajui radni odnos sa punim radnim vremenom, poev od 01.02.2006. godine, te da je od dana angaovanja tueni, kao poslodavac, izmirivao sve obaveze, ali da je, nakon isplate za avgust mesec 2007. godine, prestao da isplauje zaradu. lanom 8. zakljuenih ugovora o radu predvieno je da zaposleni ima pravo na zaradu koja se isplauje u skladu sa Zakonom o steajnom postupku. lanom 11. ugovora je predvieno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane steajnog upravnika i pre isteka vremena za koje je zasnovan. Radni odnos, shodno lanu 1. navedenog ugovora, zasnovan je na odreeno vreme, u trajanju do zavretka poslova odreenih od strane poslodavca u skladu sa Zakonom o steajnom postupku. Prvostepeni sud je zakljuio da tuioci osnovano potrauju novani iznos na ime minimalne zarade, kao i doprinose koji prate navedenu zaradu kod Fonda penzijsko - invalidskog osiguranja zaposlenih, s obzirom da imaju status zaposlenih lica po osnovu zakljuenih ugovora o radu, a navedeni ugovori nisu otkazani. Prvostepena presuda ima nedostataka, zbog kojih se ne moe ispitati pravilnost primene materijalnog prava. U presudi nisu dati razlozi o bitnim injenicama, pre svega - o injenici da li su tuioci u spornom periodu obavljali rad a to je bitna injenica za ostvarenje prava na minimalnu zaradu za radno angaovanje tuilaca. Ovu injenicu prvostepeni sud nije cenio. Relevantne odredbe: Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu - lan 104. stav 1. Zakona o radu. Zarada iz lana 104. sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, te drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorima o radu - lan 105. st. 1. i 2. Zakona o radu. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, ali za standardni uinak i puno radno vreme odn. za radno vreme koje se izjednaava za punim radnim vremenom - lan 111. Zakona o radu. Tueni u albi osnovano ukazuje da tuioci, do zakljuenja glavne rasprave, nisu dokazali da su tokom perioda za koji trae zaradu stvarno obavljali svoje radne zadatke, ustanovoljene ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, ali za standardni uinak i puno radno vreme, a ne za period u kome na rad nije dolazio i tokom koga nije radio. Zarada je sukcesivno potraivanje, koje se isplauje u obrocima i samo po osnovu rada. Postojanje samog radnog odnosa, bez rada i dolaska na posao, nije dovoljno da se ostvari pravo na isplatu zarade, a to vai i za isplatu minimalne zarade. U ponovnom postupku prvostepeni sud e dati jasne razloge o bitnoj injenici - da li su tuioci obavljali rad u spornom period. Ukoliko utvrdi da tuioci nisu radili u spornom periodu, cenie da li su ostvarili pravo na naknadu tete u visini minimalne zarade, pod uslovom da postoji osnov, uslov i odgovornost poslodavca za tetu koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. Nakon toga, prvostepeni sud e doneti novu odluku o tubenom zahtevu, uz pravilnu primenu materijalnog prava, u kojoj e ponovo odluiti i o trokovima postupka. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14578/10 od 26.10.2011.)
- 39 -

RADNO PRAVO

59.
Da bi poslodavac mogao da isplauje minimalnu zaradu potrebno je da uslovi isplate budu predvieni u optem aktu poslodavca i u ugovoru o radu kao i da poslodavac doe do takvih ekonomskih tekoa da mu preti opasnost od nelikvidnosti, gubitka i steaja. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. br. 151/06 od 25.01.2006.)

NAKNADA ZARADE (l. 114-117. Zakona o radu)

60.
Nezakonito je upuivanje na plaeno odsustvo zaposlenog po drugi put u istoj kalendarskoj godini. Iz obrazloenja: Odredbom lana 30. Zakona o radu (dalje: Zakon) propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, dok je lanom 33. stav 1. ta. 1) do 13) propisano koje elemente sadri ugovor o radu, a lanom 33. stav 2. Zakona propisano je da se ugovorom o radu mogu ugovoriti i druga prava i obaveze i da se na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju odgovarajue odredbe zakona i opteg akta. Odredbom lana 9. stav 2. Zakona je propisano da su pojedine odredbe ugovora o radu kojima se utvruju nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog nitave, a po lanu 11. Zakona da se nitavost odredaba ugovora utvruje pred nadlenim sudom, koje pravo ne zastareva. Kao akt zasnivanja radnog odnosa ugovor o radu ima karakter pojedinanog akta. Njime se uspostavlja radni odnos sa odreenim pravima, obavezama i odgovornostima. Meutim, on nije samo akt zasnivanja nego i ureivanja radnog odnosa (ima normativni karakter) jer odreuje sadrinu prava, obaveza i odgovornosti svakog zaposlenog i svakog poslodavca. Ugovor o radu je i dvostrano obavezan, teretni pravni posao iji je predmet sam rad, a s tim u vezi prava, obaveze i odgovornosti u znaenju onoga to predstavlja predmet volje ugovaraa. Zbog pravne prirode ovog pravnog posla koja je i ugovorna u sluaju da Zakon kao matini zakon ne sadri izriitu odredbu u tom pogledu, primenjuju se odgovarajue odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Tuilja trai utvrenje nitavosti odredbe ugovora o radu (lan 10. taka 4. ugovora o radu) po kojoj zaposleni moe otkazati ugovor u pisanoj formi sa otkaznim rokom od 60 dana koji moe biti skraen na 15 dana ukoliko zaposleni nadoknadi banci iznos od dvostrukog iznosa poslednje bruto zarade isplaene zaposlenom. Tuilja smatra da je ova odredba ugovora suprotna odredbi lana 178. stav 2. Zakona kojom je propisano da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Pravilan je za- 40 -

RADNO PRAVO kljuak Okrunog suda da navedeni rok od 15 dana predstavlja najmanji mogui rok pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa za otkaz ugovora o radu poslodavcu. Meutim, tuilji radni odnos nije prestao po ovom osnovu (lan 178. Zakona), ve po osnovu sporazuma iz lana 177. Zakona koji predstavlja poseban osnov prestanka radnog odnosa. Tuilja nije traila utvrivanje nitavosti tog sporazuma, a lanom 3. tog sporazuma se obavezala da do 31.8.2005. godine nadoknadi tuenoj iznos od dvostrukog iznosa poslednje bruto zarade isplaene tuilji koji iznosi 71.989,00 dinara saglasno taki 10. podtaka 10. taka 4. ugovora o radu od 1.4.2005. godine. Kako Zakon kao matini zakon u oblasti radnih odnosa ne propisuje izriitu zabranu ugovaranja nekih drugih prava i obaveza, to ugovaranje da otkazni rok moe biti skraen sa 60 na 15 dana uz isplatu dvostrukog iznosa poslednje bruto zarade isplaene zaposlenom, ne predstavlja ugovaranje suprotno odredbi lana 178. Zakona i u skladu je sa lanom 33. stav 2. Zakona, zbog ega je Okruni sud, po oceni Vrhovnog suda, pravilno odbio tubeni zahtev tuilje jer za to nisu ispunjeni uslovi iz lana 9. stav 2. i lana 11. Zakona i lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Okrunog suda u aku,G. 1353/08, od 15.10.2008.)

61.
Ukidanje slube gde je zaposleni obavljao poslove i nedovoljna uposlenost kod poslodavca kao mogunost da se tuiocu ponudi raspored na druge poslove, su dovoljna materijalna pretpostavka da tueni donese reenje o prekidu rada zaposlenog. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. I. br. 3101/06 od 24.08.2006.)

NAKNADA TROKOVA (lan 118. Zakona o radu)

62.
Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za korienje godinjeg odmora (regres), u skladu sa odredbama pojedinanog kolektivnog ugovora kod poslodavca. Ukoliko nije izvrena izmena ovog kolektivnog ugovora, zaposleni se moe samo u svoje ime odrei neke (pa i ove) isplate na koju ima pravo. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio: Tuilac je zaposlen kod tuenog; tueni u 2006. i 2007. godini nije isplatio tuiocu naknadu trokova za korienje godinjeg odmora odn. regres; ta obaveza predviena je zakonskim odredbama i odredbama Pojedinanog kolektivnog ugovora, zakljuenog maja 2005. godine izmeu tu- 41 -

RADNO PRAVO enog kao poslodavca i dva reprezentativna sindikata; utvren je iznos prosene neto zarade isplaene kod tuenog u julu 2006. i julu 2007. godine, a na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka za ekonomsko finansijsku oblast, ustanovljenog na osnovu opte prihvaene metodologije neto zarada u preduzeu izraunava se deljenjem ukupno isplaenih neto zarada u odgovarajuem mesecu sa brojem zaposlenih, umanjenog za broj radnika na bolovanju (jer njima i nije isplaivana zarada, ve im je naknadu zarade isplaivao Zavod za zdravstvenu zatitu). Prvostepeni sud je tako utvrdio da je tueni duan da tuiocu isplati na ime regresa za godinji odmor navedene godinje iznose, te ga je pobijanom presudom na to i obavezao. Relevantne odredbe: Zaposleni, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, ima pravo na naknadu trokova za korienje godinjeg odmora (regres) - lan 118. stav 1. taka 6. Zakona o radu. Odredbe lana 31. Pojedinanog kolektivnog ugovora, koji je tueni kao poslodavac zakljuio 31. maja 2005. godine sa reprezentativnim sindikatima u preduzeu, predviaju da zaposleni ima pravo na regres za korienje godinjeg odmora, a iji se iznos utvruje u visini jedne prosene zarade u preduzeu za mesec koji prethodi isplati. Iz tih razloga je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana. Navodi iz albe tuenog, koji se odnose na navodne manjkavosti u metodologiji obrauna prosene zarade u preduzeu od strane vetaka, jer je vetak i u osnovnom i u dopunskom nalazu (koji su uz saglasnost stranaka korieni u ovoj parnici) tano utvrdio iznos prosene zarade za jul mesec 2006. i 2007. godine - neosnovani su. Takoe, neosnovan je i albeni navod tuenog da su reprezentativni sindikati odobrili tuenom kao poslodavcu da svim zaposlenima, zbog likvidnosti u preduzeu, isplati godinji iznos regresa od po 10.000,00 dinara za 2006. i 2007. godinu, to je prihvatilo 520 radnika. Takvi stavovi sindikata, naime, ne mogu da utiu na sadraj Pojedinanog kolektivnog ugovora onako kako je ve zakljuen, a bez postupka njegove eventualne izmene. Ni pojedinana saglasnost veine radnika sa takvim stavom sindikata ne moe obavezivati bilo kog radnika pojedinano, jer se zaposleni moe samo u svoje ime odrei neke isplate na koju ima pravo, ali ne i u ime drugog zaposlenog koji se sa tim nije saglasio. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 914/2009 od 15.09.2009. godine)

63.
Tubeni zahtev tuioca kao dravnog slubenika, za isplatu naknade za topli obrok i regres se odbija kao neosnovan jer ne postoji osnov ni u optim niti posebnim propisima za ostvarivanje prava na naknadu traenih trokova. Naime, Zakonom o dravnim slubenicima i Zakonom o platama nisu predvieni naknada za ishranu u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora, kao dodaci na platu, niti Uredbom o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika, a nema ni odgovarajueg kolektivnog ugovora kao opteg akta i instrumenta za njihovu konkretnu realizaciju. (Presuda Okrunog suda u Novom Pazaru, G. 1606/08, od 15. 01.2009.)
- 42 -

RADNO PRAVO

64.
Ukoliko je inspekcijskom kontrolom inspektor rada ustanovio da zaposlenom nije isplaena naknada za prevoz za odreeni mesec moe naloiti poslodavcu da radniku isplati naknadu za dolazak i odlazak sa posla za taj mesec. Taj nalog se ne odnosi na isplatu naknada po istom osnovu za ostale mesece jer se radi o zaposlenom sa nepunim radnim vremenom koji je dolazio na posao etiri puta meseno a za te dolaske nije dostavio dnevne autobuske kartice.

Iz obrazloenja: Pravilno je na osnovu utvrenog injeninog stanja u sprovedenoj inspekcijskoj kontroli inspektor rada ocenio da je poslodavac povredio lan 118. stav 1. taka 1. Zakona o radnim odnosima, jer tuiocu nije naknadio trokove za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte javnog saobraaja za mesec februar 2006. godine, koja je iznosila 3.000,00 dinara, pa je poslodavcu pravilno naloeno da tuiocu isplati navedeni iznos, a da poslodavac nije duan da nadoknadi trokove za dolazak i odlazak sa rada za ostale mesece iz razloga to nije dostavio dnevne autobuske kartice kao dokaz da je stvarno putovao i da poslodavac nije u obavezi da mu kupuje mesenu karticu, jer je, zbog nepunog radnog vremena, na posao dolazio najvie etiri puta meseno. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 6901/07 od 2.07.2008.)

65.
Odredbe Pojedinanog kolektivnog ugovora tuenog (zakljuen 2004. godine, bio na snazi u 2006. godini, a u skladu sa lanom 284. stav 1. Zakona koji predvia da odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu Zakona a koje nisu u suprotnosti sa tim zakonom ostaju na snazi sve do zakljuivanja kolektivnog ugovora u skladu sa Zakonom, kao i u skladu sa odredbama lana 150. Zakona koje predviaju da je i posle promene vlasnike strukture poslodavac sledbenik duan da primeni opti akt u ovom sluaju PKU, poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana privatizacije), predviaju da zaposleni ima pravo na regres za godinji odmor u iznosu prosene mesene zarade u privredi Republike, da se regres isplauje u junu mesecu tekue godine u kojoj se koristi godinji odmor i da se regres u punom iznosu isplauje zaposlenom koji ima pravo na godinji odmor najmanje 18 radnih dana. Rukovodei se napred navedenim, nadleni sud je usvojio tubeni zahtev tuioca i obavezao tuenika Zaposleni koji je iskoristio godinji odmor u kalendarskoj godini ima pravo na naknadu trokova za regres za korienje godinjeg odmora u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, nezavisno od toga da li je zaposlenom radni odnos prestao njegovom voljom ili voljom poslodavca. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 934/08 od 19.11.2008.)
- 43 -

RADNO PRAVO

66.
Poslodavac je duan da zaposlenom nadoknadi trokove prevoza radi odlaska na rad i povratka sa rada, obraunavajui iste u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, iako zaposleni u ovu svrhu nije koristio sredstva javnog saobraaja. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G.I. br. 377/05 od 11.07.2005.)

DRUGA PRIMANJA (lan 119. i 120. Zakona o radu)

67.
Otpremninu u iznosu od tri prosene zarade isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa za statistiku, duan je da zaposlenom zbog odlaska u penziju isplati poslodavac, bez obzira na to ko je doneo reenje o otpremnini. Iz obrazloenja: U pobijanoj presudi prvostepenog suda utvreno je sledee injenino stanje: Tuilja je bila zaposlena kod tuene ekspoziture Poreske uprave Ministarstva finansija do 24.03.2005. godine, kada joj je prestao radni odnos zbog sticanja prava na starosnu penziju. Tuilji je utvreno pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa odlaskom u starosnu penziju u iznosu od 1,5 zarade koju je tuilja primila u mesecu koji prethodi mesecu u kome je primila otpremninu (upravo mart 2005. godine). Na osnovu vetaenja finansijskog vetaka prvostepeni sud je utvrdio da je, prema odredbama lana 119. stav 1. taka 1. Zakona o radu, tuilja - kojoj je radni odnos prestao 24.03.2005. godine - po Zakonu koji je stupio na snagu i to po lanu 119. stav 1. taka 1. Zakona, imala pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju u iznosu od tri prosene zarade isplaene u Republici Srbiji u martu mesecu 2005. godine. Istim vetaenjem utvreno je da tuilji po zakonu pripada jo dodatni iznos od 32.137,31 dinara na ime otpremnine koji joj nije isplaen. Zato je prvostepeni sud ovaj iznos tuilji i dosudio, a pobijana presuda je pravilna i na zakonu zasnovana. albeni navod tuene da Poreska uprava - Ekspozitura u B.P. nije pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari, jer je tuilji otpremninu utvrdilo svojim reenjem Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, je neosnovan. Jer - prema odredbama lana 119. Zakona o radu - tu otpremninu je duan da isplati poslodavac, a to je u ovom sluaju nesumnjivo tuena Poreska uprava - Ekspozitura u B.P, bez obzira na to ko je doneo predmetno reenje. Tuilja je upravo kod tuene - kao poslodavca - bila zaposlena. Iz tih razloga, albeni navodi nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 826/08 od 27.10.2008. godine)
- 44 -

RADNO PRAVO

68.
Za ostvarenje prava na otpremninu nije relevantna okolnost - osnov sticanja penzije, ve da je pravo na penziju ostvareno. Razlozi penzionisanja (starosna ili invalidska penzija), u odnosu na obavezu poslodavca da otpremninu isplati su bez znaaja. Dovoljna i relevantna injenica da poslodavac tuiocu isplati otpremninu je ta, da je upravnim aktom utvren potpuni gubitak radne sposobnosti tuioca, i da je istom, na osnovu toga prestao radni odnos zbog ostvarenja prava na invalidsku penziju. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 1. 875/08, od 14.10.2008.)

69.
Prema odredbama lana 119. Zakona o radu, otpremninu u iznosu od tri prosene zarade isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa za statistiku, zbog odlaska zaposlenog u penziju, duan je da isplati poslodavac, bez obzira na to ko je doneo predmetno reenje o ostvarenju tog prava, jer je tuilja upravo kod tuene, kao poslodavca, bila zaposlena. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 826/08 od 27.10.2008.)

70.
Zaposleni u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika stiu pravo na jubilarnu nagradu na kraju godine u kojoj zaposleni ispune uslove za isplatu nagrade, pa imaju pravo i na zakonsku zateznu kamatu na iznos jubilarne nagrade od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj su se stekli uslovi za isplatu nagrade, do dana isplate. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G.br.898/08 od 29.08.2008.)

71.
Sama injenica da tuiocu nije isplaena otpremnina, ne predstavlja smetnju za priznavanje prava na novanu naknadu za vreme nezaposlenosti, jer se isplata ove naknade ne moe vezivati za isplatu otpremnine, niti se isplata otpremnine moe tretirati kao uslov za isplatu naknade za sluaj nezaposlenosti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 1246/07 od 29.08.2007.)
- 45 -

RADNO PRAVO

72.
Osnovan je tubeni zahtev tuilje kojim je traila da joj tuena - vlasnik STR, isplati na ime otpremnine navedeni novani iznos jer, u skladu sa odredbom l. 119. Zakona o radu, pravo na otpremninu pripada svakom zaposlenom kome radni odnos prestane zbog korienja prava na penziju. Ostvarenje ovog prava se ne moe usloviti obavezom zaposlenog da je pre ostvarenja tog prava proveo neprekidno deset godina kod tuene STR. Odredbe Pravilnika o radu tuene STR, koje na ovaj nain ureuju ostvarenja ovog pravo su nitave. (Presuda Okrunog suda u Uicu, G - 386/07 od 7.09.2007.)

73.
Isplata otpremnine zaposlenom pri odlasku u penziju, u smislu odredbe lana 119. stav 1. taka 1. Zakona o radu, predstavlja obavezu poslodavca. Bez obzira to je Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ukinuto pravo radnika na otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi odlaska u penziju, primenom principa o obaveznoj saglasnosti optih pravnih akata sa zakonom i ostalim propisima(lan 4. Zakona o radu), usvaja se tubeni zahtev i obavezuje tueni poslodavac da isplati spornu otpremninu tuiocu. (Iz odluke Ustavnog suda RS, 22.03.2006.)

74.
Zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade ukoliko je preduzee izvrilo tu isplatu ostalim zaposlenima iako je njemu u to vreme prestao radni odnos a on je pravnosnanom presudom vraen na rad. (Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 295/06 od 1.03.2006.)

75.
Kada je normom kolektivnog ugovora propisano da je upravni odbor ovlaen da odredi iznose i kriterijume za isplatu jednokratne novane pomoi, tada je zakonita isplata izvrena u skladu sa takvom odlukom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 824/05 od 13.07.2006.)

76.
Za ostvarenje prava na isplatu jubularne nagrade (za zaposlene u pravosuu) uslov je donoenje odluke predsednika suda o pravu na isplatu iste. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1, br. 416/05 od 27.10.2005.)
- 46 -

RADNO PRAVO

77.
Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama kulture iji je osniva Republika (" zaposlenom u ustanovi kulture koji je napunio 30 godina radnog staa pripada jubilarna nagrada " - lan 28. stav 1. alineja 3.), a koji se primenjuje i na poslodavce iz oblasti kulture koji nisu uestvovali u njegovom zakljuivanju, ima jau pravnu snagu u odnosu na pravilnik tuene ustanove, ukoliko je to za zaposlenog povoljnije. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Optim aktom odn. ugovorom o radu moe se utvrditi pravo na jubilarnu nagradu - lan 120. taka 1. Zakona o rad. Zaposlenima u ovim ustanovama pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade za 30 godina radnog staa u iznosu jedne i po prosene plate ili od poslednje prosene plate u ustanovi, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog - lan 28. stav 1. alineja 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture iji je osniva Republika. Posebni kolektivni ugovor primenjuje se i na poslodavce koji obavljaju delatnost u oblasti kulture a nisu uestvovali u njegovom zakljuivanju - odredbe Odluke Ministra rada, zapoljavanja i socijalne politike o primeni Posebnog kolektivnog ugovora na poslodavce koji obavljaju delatnost u oblasti culture. Tuioci su zaposleni u ustanovi kulture te je na osnovu relevantnih odredbi prvostepeni sud pravilno zakljuio da im u godini u kojoj su napunili 30 godina staa pripada jubilarna nagrada u odgovarajuem iznosu. Istu im je i dosudio, pa je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana. Navodi iz albe tuenog u kojima se istie da u ovoj pravnoj stvari injenino stanje nije tano i u potpunosti utvreno, pa da i materijalno pravo nije pravilno primenjeno - neosnovani su. Dakle, albeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilnom ocenom dokaza u pobijanoj presudi injenino stanje utvrdio tano i u potpunosti. Navod iz albe da Pravilnik tuenog predstavlja opti akt koji bi, u smislu zakona, trebalo primeniti u konkretnom sluaju, a odredbe tog Pravilnika predviaju jubilarnu nagradu samo za zaposlene koji su iskljuivo kod tuenog navrili odgovarajui broj godina staa (a ne uopte navrili sta), takoe je neosnovan. Naime, Posebni kolektivni ugovor je akt koji ima jau pravnu snagu od Pravilnika, a primenjuje se na sve zaposlene ukoliko je povoljniji za njih od prava koja proistiu na osnovu Pravilnika. Zbog toga, na pravilnost i zakonitost pobijane presude navodi iz albe tuenog nisu od uticaja. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 163/09 od 25.02.2009. godine)

78.
Ukoliko je kao uslov za isplatu jubilarne nagrade posebnim kolektivnim ugovorom za dravne organe predvieno da zaposleni u trenutku isplate ima navrenih 30 godina rada u organu, tada zaposleni koji je privremeno udaljen sa rada nema prava na njenu isplatu jubilarne nagrade ako u tom trenutku nije imao 30 godina rada, ve 30 godina radnog staa.
- 47 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposleni ne radi, jer odluka o tome ima konstitutivni karakter. Zaposleni u takvom radno-pravnom statusu ostvaruje samo zakonom utvrena prava npr. pravo na isplatu naknade zarade ili pravo u sluaju prestanka razloga za udaljenje. U odredbi lana 13. Posebnog kolektivnog ugovora za dravne organe, kao uslov za ostvarivanje prava na isplatu jubilarne nagrade, predvieno je 30 godina rada u organu a ne broj navrenih godina radnog staa. Kako tuilac usled udaljenja sa rada faktiki ne radi od 23.03.2004. godine, to ovaj sud nalazi da nije ispunjen uslov za isplatu traenog novanog potraivanja, jer on u 2006. godini nije ostvario 30 godina rada u organu, ve je navrio 30 godina radnog staa. Zakonom o radu (lan 34. stav 1.) predvieno je da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad, te da ista prestaju prestankom radnog odnosa. Pri tome, odsustva sa rada po osnovu prava na godinji odmor, plaenog odsustva ili privremene spreenosti za rad - jesu odsustva kada zaposleni faktiki ne radi. Meutim, to su prava koja zaposleni imaju i ostvaruju iz rada i po osnovu rada, dok odluka o udaljenju sa rada, iako je osnov odsustva propisan zakonskim normama kojim se zaposleni privremeno udaljuje iz radne sredine, ne predstavlja i osnov za ostvarivanje prava iz rada - ta prava, osim prava na naknadu zarade, miruju. Dakle, kada zaposleni faktiki ne radi, osnov moe biti razliit: pravo zaposlenog da po zakonom predvienom osnovu odsustvuje sa rada (ukoliko takvog osnova nema moe postojati otkazni razlog). U konkretnom sluaju, osnov je doneta odluka o privremenom udaljenju sa rada, sa drugaijim posledicama u ostvarivanju prava zaposlenog. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 1026/08 od 14.11.2008. godine)

POTRAIVANJA ZAPOSLENIH U SLUAJU STEAJNOG POSTUPKA (l. 124-126. Zakona o radu)

79.
Zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja steajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrena zakonom imaju pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavaca nad kojima je pokrenut steajni postupak. Iz obrazloenja: Pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavaca nad kojima je pokrenut steajni postupak, u skladu sa ovim Zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja steajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrena zakonom - lan 124. stav 1. Zakona o radu. U konkretnom sluaju, tuilja je u firmi bila u radnom odnosu od 13.12.2003. godine do 31.03.2005. godine. To je prvostepeni sud utvrdio iz dopisa Nacionalne slube za zapoljavanje od 17.2.2009. godine i iz drugih izvedenih dokaza koje tueni nije sporio.
- 48 -

RADNO PRAVO U tom smislu, prvostepeni sud je pravilno odluio kada je utvrdio da je osnovano potraivanje tuioca prema tuenom u naznaenom iznosu na ime neisplaene zarade, jer taj iznos ni tueni nije osporio. Tueni je istakao, podneskom od 11.03.2008. godine, da je to potraivanje osnovano, ali je osporio osnov i visinu, jer nije primio originalnu dokumentaciju. Iz izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je potraivanje tuioca osnovano za taj iznos, odnosno da je ista bila zaposlena kod tuenog i po tom osnovu ima pravo na isplaenu zaradu. Sud je o visini predmetnog zahteva odluivao primenom pravila o teretu dokazivanja. Na tuiocu je bio teret dokazivanja visine tubenog zahteva, s obzirom da tueni nije samo paualno osporavao visinu tubenog zahteva, ve je u podnesku od 11.03.2008. godine dostavio obraun po kome osporava tubeni zahtev u iznosu preko dosuenog. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 695/11 od 02.06.2011.)

80.
Uslov za ostvarenje prava propisanih lanom 125. Zakona o radu je postojanje pravnosnane odluke o potraivanju utvreno kod steajnog dunika. Iz obrazloenja: Pravilno je odluio tueni organ kada je odbio albu tuilje nalazei da tuilja nema pravo na isplatu neisplaene zarade u postupku pred Fondom solidarnosti, jer joj pravosnanom odlukom nije utvreno pravo na potraivanje na ime neisplaenih zarada kod steajnog dunika za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka. Odredbom lana 139. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), propisano je da se postupak za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog Zakona pokree na zahtev zaposlenog i da se zahtev podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravosnane odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. Kako tuilji, zakljukom o utvrivanju potraivanja Trgovinskog suda u N nije priznato pravo na neisplaene zarade kod steajnog dunika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka, pravilno su zakljuili upravni organi da tuilja ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na isplatu neisplaene zarade pred Fondom solidarnosti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 10219/07 od 15.01.2009.)

81.
Naknada izgubljene zarade za period od neosnovano izreene mere prestanka radnog odnosa do dana pokretanja steajnog postupka nad tuenim je potraivanje etvrtog isplatnog reda. Tuilac e ostvariti svoja prava na naknadu zarade za oznaeni period, u meri u kojoj visina steajne mase bude dozvoljavala, odnosno u skladu sa reenjem o glavnoj deobi. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u ponovnom postupku odluujui po zahtevu za naknadu izostale zarade za period od neosnovano izreene mere prestanka radnog odnosa do dana pokretanja steajnog postup- 49 -

RADNO PRAVO ka, postupajui u skladu sa nalogom Vieg trgovinskog suda iz drugostepene odluke, utvrivao koji je ishod krivinog postupka koji je bio pokrenut protiv tuioca, odnosno da li je radnjama tuioca kao zaposlenog zbog kojih je postupak voen i mera izreena, izvreno i krivino delo i da li je navedeno lice za isto delo osueno, jer tueni ne moe biti odgovoran da naknadi tetu prouzrokovanu protiv pravnim radnjama tuioca. Kako je u toku ponovnog postupka iz izvetaja nadlenih organa Okruno javno tuilatvo u P. prvostepeni sud utvrdio da je krivini postupak protiv tuioca, a zbog radnji, zbog kojih je usledila i disciplinska mera prestanka radnog odnosa obustavljen, odnosno da je Okruni javni tuilac odustao od krivinog gonjenja protiv okrivljene K. F. zbog nastupanja relativne zastarelosti krivinog gonjenja, to je pravilno prvostepeni sud imajui u vidu navedeni odustanak od krivinog gonjenja tuioca naao da u situaciji u kojoj je ponitena odluka disciplinskih organa o prestanku radnog odnosa tuioca, on osnovano zahteva naknadu izgubljene zarade za period od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja steaja nad tuenim i to u visini koju su nadlene slube tuene u toku postupka utvrdile kao pravilni obraun izgubljene zarade, pa je stoga utvrdio potraivanje tuioca u opredeljenom iznosu. Kako se ne radi o zaradi, ve o naknadi zarade, to je navedeno potraivanje koje je utvreno potraivanje etvrtog isplatnog reda u okviru koga e i tuilac ostvariti svoja prava na naknadu zarade za oznaeni period, u meri u kojoj visina steajne mase bude dozvoljavala, odnosno u skladu sa reenjem o glavnoj deobi. (Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 9845/07, od 10.01.2008.)

PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA (l. 147-152. Zakona o radu)

82.
Ugovorom o preuzimanju duga pravni sledbenik se obavezao da zaposlenoj isplati neisplaene zarade a dinamika isplate da se naknadno regulie sporazumom. S obzirom da sporazum nije zakljuen zaposlenoj se isplauje celokupan glavni dug a kamata tee od dana podnoenja tube. (Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. br. 29/06 od 25.01.2006.)

VIAK ZAPOSLENIH (l. 153-160. Zakona o radu)

83.
Odricanje zaposlenog od prava na otpremninu unapred, bez sprovoenja postupka utvrivanja opravdanosti tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena od strane poslodavca, je bez pravnog dejstva.
- 50 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je kod tuenog bio u radnom odnosu na neodreeno vreme i obavljao je poslove blagajnika, za koje je zakljuio Ugovor o radu. Tueno preduzee privatizovano je aukcijskom prodajom 23.09.2004. godine, uz obavezu veinskih vlasnika da u periodu od jedne godine ne otputaju zaposlene za ijim je radom prestala potreba, a u sluaju otputanja vie od 10% zaposlenih preuzeli su obavezu donoenja programa reavanja vika zaposlenih i isplate stimulativne otpremnine. Upravni odbor tuenog je 31.03.2005. godine i 11.04.2005. godine doneo odluku da prihvata zahteve 39 zaposlenih, meu kojima je i tuilac, za prestanak radnog odnosa po osnovu tehnolokog vika i njihovo odricanje od prava na otpremninu zbog prestanka potrebe za njihovim radom. Tueni nije doneo poseban program reavanja vika zaposlenih. Naznaenim osporenim reenjem od 13.04.2005. godine tuiocu je otkazan ugovor o radu, a radni odnos mu je prestao danom donoenja reenja u kome je navedeno da se saglasio sa ovakvim prestankom radnog odnosa. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su zakljuili da je tuiocu radni odnos kod tuenog zakonito prestao na osnovu lana 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu, kao tehnolokom viku a s obzirom da se tuilac saglasio sa prestankom radnog odnosa po ovom osnovu i odrekao prava na otpremninu, zbog ega je bez uticaja okolnost to tueni nije doneo program vika zaposlenih u smislu l. 153. do 160. istog Zakona. Zato su zahtev tuioca za ponitaj osporene odluke o otkazu ugovora o radu tuiocu odbili kao neosnovan. Osnovano se revizijom tuioca ukazuje da su niestepeni sudovi, odluujui o zahtevu tuioca za ocenu zakonitosti osporenog reenja o otkazu ugovora o radu tuioca po osnovu tehnolokog vika, pogreno primenili materijalno pravo. Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, a - izmeu ostalog - i ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla - lan 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu. Poslodavac je obavezan i da pre otkaza ugovora o radu, u smislu lana 179. stav 1. taka 9. navedenog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili Ugovorom o radu - lan 158. stav 1. Zakona o radu. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, u smislu odredaba lana 192. stav 1. istog Zakona, odluuje u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti. Kako je osporeno reenje tuenog o otkazu ugovora o radu tuiocu doneto 13.04.2005. godine, reenje o otkazu ugovora o radu tuiocu nije zakonito, jer ga nije doneo tadanji direktor tuenog, niti je lice koje ga je potpisalo imalo ovlaenje direktora tuenog za donoenje takve odluke. Imajui u vidu i da je po imperativnim odredbama lana 158. stav 1. Zakonao radu, uslov punovanosti reenja o otkazu ugovora o radu po osnovu tehnolokog vika isplata otpremnine pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, u smislu lana 179. stav 1. taka 9. ovog Zakona, odricanje tuioca od prava na otpremninu pre donoenja odluke o tehnolokim, ekonomskim ili organizacionim promenama zbog kojih je prestala potreba za radom zaposlenih kod poslodavca je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez uticaja. Zaposleni se ne moe unapred odrei tog prava bez sprovoenja postupka utvrivanja opravdanosti ovakvih promena od strane poslodavca, pri emu se ovaj otkazni razlog odnosi na prestanak radnog odnosa zaposlenih po volji poslodavca, a ne po volji zaposlenog.
- 51 -

RADNO PRAVO Tueni nije tuiocu isplatio ni otpremninu pre otkaza ugovora o radu po osnovu tehnolokog vika, pa po oceni revizijskog suda za otkaz ugovora o radu tuiocu nisu bili ispunjeni ni zakonski uslovi iz lana 179. stav 1. taka 9. u vezi lana 158. stav 1. Zakona. Pravna posledica ponitaja reenja o otkazu ugovora o radu je vraanje na rad (reintegracija) zaposlenog, uz priznavanje zaposlenom prava iz radnog odnosa, pa je, imajui u vidu da nije bilo bitnih povreda na koje revizijski sud pazi po slubenoj dunosti (lan 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku), odluujui o reviziji tuioca, Vrhovni kasacioni sud preinaio niestepene presude zbog pogrene primene materijalnog prava na osnovu ovlaenja iz lana 407. stav 1. Zakona o parninom postupku i odluio kao u izreci. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1494/10 od 27.05.2010. godine)

84.
Zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati radni odnos ukoliko je samohrani roditelj. Iz obrazloenja: Odredbom lana 179. taka 9) Zakona o radu predvieno je, da poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, ako usled tehnolokih ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. Odredbama l. 34. do 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika (U daljem tekstu: PKU) predvieni su kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba kao i mere za zapoljavanje a konkretno odredbom lana 37. PKU predvieno je da zaposleni moe biti rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi, rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi, rasporeen na rad u drugu ustanovu ili kod drugog poslodavca, upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju a lanom 38. PKU propisano je da radni odnos zaposlenog za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti zaposlenom samohranom roditelju, zaposlenom ije dete ima teki invaliditet, ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova i zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 30 godina staa osiguranja i zaposlenoj eni koja ima najmanje 25 godina staa osiguranja bez njihove saglasnosti. Dakle, posebnim kolektivnim ugovorom koji je u primeni kod tuenika jasno i decidivno je predvieno, da radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, ne moe prestati ukoliko je zaposleni . samohrani roditelj i ta injenica iskljuuje mogunost da takvom zaposlenom za ijim je radom prestala potreba prestane radni odnos, to je prioritet u odnosu na okolnost da li se moglo ili nije moglo obezbediti jedno od prava utvrenim l. 37. i 39. PKU. Tuilja je u postupku koji je sproveden kod poslodavca ukazivala na injenicu da je samohrani roditelj i dostavljala je dokaze u tom pravcu meutim, poslodavac u odnosu na tu injenicu u osporenim reenjima kao i u osporenim odlukama kolskog odbora, nije dao razloge, niti je utvrivao i cenio akte koje je tuilja dostavljala, niti je u odlukama po prigovorima u kojima je takoe tuilja ukazivala, dao razloge u odnosu na tu okolnost.
- 52 -

RADNO PRAVO U toku postupka prvostepeni sud je cenio dokaze koje je tuilja dostavila u prilog svojih navoda, potvrdu Centra za socijalni rad od 30.8.2006 godine, presudu na osnovu priznanja Optinskog suda u A. P. br. 301/06, presudu Optinskog suda u A. P.1 br. 953/08 od 10.11.2008 godine, sasluanjem svedoka i stranaka koje je prvostepeni sud prihvatio, meutim, zakljuak da formalno pravno tuilja u vreme prestanka radnog odnosa nije imala dokaz da je samohrani roditelj, ne moe se prihvatiti. Prvostepeni sud je cenio dejstvo presude Optinskog suda u A. P.1 br. 953/08 od 10.11.2008 godine, nalazei da ista proizvodi dejstvo od dana donoenja, ali da formalno pravno nije imala status samohranog roditelja u momentu donoenja osporene odluke, usled ega je stanovita da tubeni zahtev nije osnovan. Meutim, ovaj sud nalazi da je relevantan stvarni, realni status tuilje koji je postojao u vreme prestanka radnog odnosa, a to se utvruje i pravnosnanom sudskom odlukom i u sklopu svih ostalih dokaza, potvrde Centra za socijalni rad koje je tuenik imao jo u toku postupka davanja otkaza Ugovora o radu i drugih izvedenih pismenih dokaza kao i toka postupka u kojem tuenik nije osporavao da je tuilja samohrani roditelj, to ovaj sud nalazi, da je tubeni zahtev tuilje osnovan i da nije bilo uslova da se primeni otkazni razlog iz lana 179. stav 1. taka 9) Zakona o radu, a u vezi odredaba l. 34. do 39. PKU koje iskljuuju nastupanje otkaznog razloga, jer tuilja kao samohrani roditelj, uiva posebnu zatitu zaposlenog, koja je ustanovljena u cilju obezbeenja socijalne sigurnosti posebne zatite porodice. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 1 470/09 od 5.6.2009.)

85.
Zaposleni se ne moe proglasiti tehnolokim vikom ako je u vreme donoenja predmetnog reenja kod poslodavca bilo nepopunjenih radnih mesta za oja je on ispunjavao potrebne uslove. Iz obrazloenja: Neosnovani su navodi revizije u pogledu pogrene primene materijalnog prava, s obzirom da iz sadrine obrazloenja osporene odluke o nerasporeenosti tuioca proizilazi da su u ministarstvu postojala nepopunjena radna mesta, a u sprovedenom postupku je utvreno da je tuilac ispunjavao uslove u pogledu vrste i stepena strune spreme, poloenog strunog ispita i radnog iskustva dui od tri godine na poslovima inspektora rada, to je predvieno pravilnikom tuene. Dakle, ikako je kod tuenog dolo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica usled promene opganizacije i metoda rada, u konkretnom sluaju nije pravilno primenjena odredba lana 65. stav 1. Zakona o radnim odnosima u dravnim organima, imajui u vidu da je u vreme donoenja pobijanih reenja bilo nepopunjenih radnih mesta inspektora rada, kao i da je tuitelj ispunjavao uslove za obavljanje poslova na tom radnom mestu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 500/07, od 13.11.2008.)

86.
Nezakonita je odluka o viku zaposlenih ako je poslodavac u vreme kada je vodio postupak racionalizacije broja zaposlenih smanjenjem broja izvrilaca, raspisao oglas i primio vei broj
- 53 -

RADNO PRAVO zaposlenih na radno mesto tog zaposlenog i radno mesto za koje zaposleni, tuilac ispunjava sve traene uslove (kolska sprema, radno iskustvo). (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 380/07 od 9.5.2007.)

87.
Odbijanje zaposlenih da zakljue ugovor o radu sa novim poslodavcem i ponu da rade u novoj radnoj sredini, predstavlja dovoljan razlog za njihov otkaz kao viku zaposlenih, bez obezbeenja drugih prava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1457/06 od 17.01.2007.)

88.
Reenje o otkazu ugovora o radu je zakonito ako je poslodavac otkazao ugovor o radu zaposlenom jer je usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena dolo do smanjenja obima posla ili prestala potreba za obavljanjem tog posla. Pojam tehnolokog vika ne moe se vezivati samo za ukidanje odreenog radnog mesta, ili smanjenje broja izvrilaca na tano odreenom radnom mestu. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 576/05 od 1.03.2006.)

89.
Saglasnost zaposlenog da bude proglaen tehnolokim vikom nije uslov za proglaenje istog tehnolokim vikom. Iz obrazloenja: Kako je posledica ponitaja otkaza ugovora o radu vraanje na rad, to je pravilno niestepenim odlukama odbijen zahtev tuioca za vraanje na rad jer je tuba za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa otkaza ugovora o radu, podneta po proteku roka zakonom propisanog roka. Pravilno je i po oceni ovoga suda, odbijen tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se poniti njegova izjava kojom je dao saglasnost da bude proglaen tehnolokim vikom kod tuenog po povratku sa godinjeg odmora jer davanje takve izjave nije uslov za proglaenje nekog zaposlenog tehnolokim vikom a tueni je ispotovao proceduru propisanu odredbama Zakona o radu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 329/06 od 12.09.2006.)

90.
Reenje o prestanku radnog odnosa u smislu lana 179. taka 9) Zakona o radu, nee biti nitavo ako je isplata otpremnine izvrena posle datuma oznaenog kao momenat prestanka
- 54 -

RADNO PRAVO radnog odnosa, ako je zaposleni primio otpremninu pre podnete tube za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa samo iz ovog razloga, a zadocnjenje u isplati nastalo je iz razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu poslodavca. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 24/2006(1) od 17.10.2006.)

91.
Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu, ija je visina utvrena zakonom. Kada je zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, isplata otpremnine izvrena posle datuma oznaenog kao momenat prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu, reenje o prestanku radnog odnosa je nitavo, osim ako je naknadna isplata otpremnine izvrena zbog greke u obraunu zarada, ako je isplata izvrena kasnije na osnovu sporazuma izmeu poslodavca i zaposlenog ili ako je zaposleni primio otpremninu pre podnete tube za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 707/05 od 26.07.2005.)

92.
Nije nitavo reenje o prestanku radnog odnosa iako je isplata otpremnine izvrena posle datuma oznaenog kao momenat prestanka radnog odnosa te ju je zaposleni primio pre podnete tube za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa, i to samo iz ovog razloga, a docnja u isplati nije nastala iz razloga koji se mogu pripisati krivici poslodavca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 24/2005(1) od 17.02.2005.)

KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE (l. 161. i 162. Zakona o radu)

93.
Zbog povrede klauzule konkurencije zaposlenom se moe izrei mera prestanka radnog odnosa. Iz obrazloenja: Odredbom lana 92. stav 1. Zakona o preduzeima (Sl. list SFRJ, br. 29/96, 29/97, 59/98, 84/99 i 9/01) je propisano da lan ortakog drutva, komplementar komanditnog drutva, lan dru- 55 -

RADNO PRAVO tva sa ogranienom odgovornou i lan uprave, nadzornog odbora i izvrnog odbora, direktora drutva sa ogranienom odgovornou, akcionarskog drutva i drutvenog i javnog preduzea, ne mogu imati to svojstvo, niti biti zaposleni, odnosno prokuristi u bilo kom drugom preduzeu, odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi mogla biti konkurentna, niti mogu biti preduzetnici koji obavljaju takvu delatnost. Stavom 4. istog lana je predvieno da ukoliko lice iz stava 1. ovog lana prekri klauzulu konkurencije, preduzee moe pored ostalog, izrei prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa. Tuilja kao jedini osniva preduzea za proizvodnju, usluge i promet d.o.o. sa istom registrovanom delatnou koju ima i preduzee u kome je zaposlena pripada citiranom krugu lica iz lana 92. stav 1. Zakona o preduzeima. Stoga je izreena sankcija prestanka radnog odnosa zakonita jer je lanom 92. stav 4. Zakona o preduzeima za povredu klauzule konkurencije izriito propisana izreena mera. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 610/05 od 18.05.2006.)

NAKNADA TETE (lan 163. i 164. Zakona o radu)

94.
Postoji odgovornost kole za naknadu tete nastavniku fizikog vaspitanja zbog povrede na radu prilikom metodsko pokazne nastave. Iz obrazloenja: U prvostepenoj presudi koja se pobija sud utvruje da je tuilja zaposlena kod tuenog kao profesor fizikog vaspitanja, te da je - dana 16.05.2007. godine, prilikom metodsko pokazne nastave na asu - dolo do njenog povreivanja - pucanja "ahilove tetive" leve noge. Tuilja je ovaj as drala u prirodi na betonskom terenu koji je bio suv, a u skladu sa programom i planom Aktiva za fiziko vaspitanje. Na osnovu iskaza svedoka inspektora rada, prvostepeni sud nalazi da je izvor nastanka povrede "neoznaen" to znai da za nastalu tete nema propusta ni na strani poslodavaca, ni na strani oteene. Imajui u vidu tako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud nalazi da je tubeni zahtev tuilje za naknadu tete neosnovan, jer ne postoji uzrona veza izmeu nastale povrede tuilje i postupanja tuenog. Sa druge strane, delatnost tuenog nije opasna delatnost da bi tueni bio odgovoran bez obzira na krivicu, a smislu lana 154. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Stav je Okrunog suda da ovakav zakljuak prvostepenog suda nije jasan te da je suprotan stanju u spisima. Relevantne odredbe: Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi tetu u skladu sa zakonom i optim aktom - lan 164. Zakona o radu.
- 56 -

RADNO PRAVO Pod povredom na radu podrazumeva se povreda koja je uzrono vezana za obavljanje poslova i zadataka povreenog zaposlenog. Nesumnjivo je, s obzirom na okolnosti tetnog dogaaja, da je tuilja zadobila povredu na radu i da posao koji tuilja obavlja ( profesor fizikog vaspitanja ) u jednom delu ( prilikom pokazivanja fizikih vebi uenicima ) nosi i rizik od povreivanja. Budui da poslodavac odgovara za tetu zaposlenom zbog povrede na radu i po pravilima o objektivnoj odgovornosti, po osnovu rizika od opasne delatnosti, u kom sluaju bi na poslodavcu bio teret obaranja pretpostavke uzronosti, nisu jasni razlozi prvostepenog suda da nema odgovornosti tuene kole za naknadu tete tuilji. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 1 170/09 od 21.07.2009.)

95.
Kada je teta nastala u vrenju poslova koji po prirodi stvari predstavljaju opasnu delatnost, preduzee koje se njima bavi odgovara za naknadu tete na radu licu angaovanom radi obavljanja takvih privremenih - povremenih poslova. Iz obrazloenja: Prema ugovoru od 18.02.2002. godine o vrenju privremenih - povremenih poslova, tueno preduzee angaovalo je tuioca radi obavljanja poslova koji se sastoje u transportu volovskom zapregom poseenih drvenih stabala sa mesta see do privremenog stovarita, i to za period od 01.2. do 28.02.2002. godine. Prilikom obavljanja navedenih poslova, 13.02.2002. godine, tuilac je zadobio teku telesnu povredu u vidu iaenja desnog kolena i kidanja zatkolene arterije, s tim to je utvreno da je pre povreivanja preduzeo uobiajene, istovetne radnje na pripremi trupaca koje je trebalo da uz pomo volova izvue sa mesta gde su oboreni, do privremenog stovarita, ali da je u toku kretanja trupac zakaio panj preseenog stabla koji se nalazio ispod granja i lia u pravcu kretanja, pa je tako dolo do promene pravca kretanja trupca i daljeg nekontrolisanog kretanja koji ga je udario, usled ega je dolo do povreivanja. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuenog da tuiocu nadoknadi priinjenu materijalnu i nematerijalnu tetu. Revizijom tuenog se neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava, s obzirom da je tuilac morao predvideti nastalu situaciju, kao i visinu naknade dosuene na ime rente zbog gubitka radne sposobnosti. Kako je tokom postupka utvreno da se tuilac dugo godina bavio poslovima izvlaenja drvne mase iz ume volovskom zapregom, te da je kritinom prilikom preduzeo uobiajene radnje na pripremi trupaca, pa kako tueni obavlja poslove na eksploataciji tj. sei ume, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da ovi poslovi po prirodi stvari predstavljaju opasnu delatnost, te su, shodno lanu 96. Zakona o radu u vezi l. 173., 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima, obavezali tuenog da tuiocu nadoknadi tetu priinjenu vrenjem opasne delatnosti, pri emu iz svih okolnosti konkretnog sluaja proizilazi da nema doprinosa tuioca u nastanku tete, te da tu- 57 -

RADNO PRAVO ilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad od povreivanja do 30.09.2007. godine u utvrenom iznosu, kao i na naknadu u obliku novane rente od presuenja pa ubudue dok za to postoje zakonski uslovi, u navedenom mesenom iznosu - shodno l. 188. i 189. Zakona o obligacionim odnosima sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom - shodno lanu 277. istog Zakona. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. II 269/10 od 09.09.2010. godine)

96.
Postojanje tete, visinu, osnov i uslove odgovornosti poslodavac utvruje u skladu sa optim aktom i donosi odluku koju treba da dostavi zaposlenom. Ukoliko naknadu tete ne ostvari u skladu sa lanom 163. stav 5. Zakona o radu - poslodavac ima pravo da pokrene postupak zatite pred nadlenim sudom.

Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Zaposleni je odgovaran za tetu koju na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom. Odgovornost zaposlenog mora biti utvrivana kao subjektivna odgovornost i to najpre u postupku kod poslodavca utvrivanjem osnova odgovornosti za svakog zaposlenog (ili - ukoliko je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu - potrebno je utvrivati odgovornost za konkretna lica), kao i njenu visinu i okolnosti po kojima je teta nastala. Dakle, u tom postupku se utvruju i razjanjavaju sve injenice i okolnosti, kao i razlozi za eventualno iskljuenje odgovornosti - lan 163. Zakona o radu. Kada poslodavac utvrdi osnov i uslove odgovornosti donosi odluku koju treba da dostavi zaposlenom. Ukoliko se naknada tete ne ostvari u skladu sa lanom 163. stav 5. Zakona o radu, poslodavac ima pravo da pokrene postupak zatite odn. postupak naknade tete pred nadlenim sudom. U konkretnom sluaju, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrenog injeninog stanja, ocenom priloenih dokaza naao da protivtubeni zahtev tuenika nije osnovan, iznosei za to razloge koje prihvata i albeni sud. Naime, prvostepeni sud je pravilno cenio priloene dokaze u pravcu osnovanosti protivtubenog zahteva, nalazei da tuenik ni na koji nain nije dokazao konkretnu odgovornost po osnovu krivice tuilaca odn. nije dokazao subjektivnu odgovornost kao i uslove odgovornosti tj. da postoji uzronoposledina veza izmeu nastale tete i nedozvoljenog postupka ili ponaanja zaposlenih, dakle - da su upravo tuioci postupanjem namerno ili krajnjom nepanjom izazvali nastanak tete. Zbog toga, samo postojanje eventualne tete i uopteno ukazivanje na ponaanje svih zaposlenih ne moe ustanovljavati odgovornost tuilaca za naknadu tete. S druge strane, tek kad se utvrdi osnov odgovornosti i uslovi odgovornosti moe se pristupiti utvrivanju visine tete. Poto tuenik nije dokazao da su tuioci odgovorni da tueniku naknade tetu, to ovaj sud nalazi da izneti albeni navodi nisu osnovani, te da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odluio kao u svojoj presudi. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 819/08 od 27.10.2008. godine)
- 58 -

RADNO PRAVO

97.
Prilikom utvrivanja radno-pravne odgovornosti zaposlenog za dati intervju neophodno je utvrditi obim prava slobode izraavanja, odnosno da li su sporne injenice iznete sa ciljem da se priini teta organu i njegovim pripadnicima ukoliko je autoru intervjua poznato da su odreene injenice netane, a zakonski neosnovane. (Presuda Okrunog suda u Beogradu, G. 1. br. 3170/07 od 21.05.2008.)

98.
Odgovornost vie zaposlenih za tetu koju na radu ili u vezi sa radom prouzrokuju poslodavcu je konkretna odgovornost po osnovu krivice zaposlenih, odnosno subjektivna odgovornost. Mora da postoji uzrono-posledina veza izmeu nastale tete i nedozvoljenih postupaka ili ponaanja zaposlenih, odnosno da su upravo zaposleni postupanjem namerno ili krajnjom nepanjom izazvali nastanak tete. Samo postojanje eventualne tete i uopteno ukazivanje na ponaanje svih zaposlenih ne moe ustanovljavati odgovornost zaposlenihtuilaca za naknadu tete. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 819/08 od 27.10.2008.)

99.
Ima pravo na naknadu tete od poslodavca prema pravilima naknade tete zbog povrede na radu zaposleni koji je napadnut od strane treeg lica na svom radnom mestu u vreme obavljanja svojih redovnih poslova i dunosti. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom koja se pobija utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je zaposlen kod tuenog kao prodavac na benzinskoj pumpi i dana 08.11.2002. godine, oko 18,50 asova, pretpreo je povredu na radu - dogodila se oruana pljaka tako to je nepoznati napada uz pretnju vatrenim orujem prisilio tuioca da mu preda novac, a kako se tuilac u momentu zbunio i nije reagovao, napada ga je udario u slepoonicu drkom pitolja. Od udara je dolo do opaljenja, a zrno je najpre pogodilo tavanicu, odbilo se i zavrilo u kutiji koja se nalazila iza lea tuioca. Tuilac kritinom prilikom nije gubio svest. Napada ga je zatim pretei pitoljem prinudio da ode do prostorije gde se nalazi sef i da mu preda novac, te je i uzeo iz sefa novac i vrednosne papire koji su se tu nalazili. Nakon toga napada je upozorio tuioca da ne kree za njim, jer e upotrebiti vatreno oruje, te da se napolju nalaze njegovi sauesnici koji ga uvaju. Tuilac je saekao da napadai napuste benzinsku stanicu, a zatim je telefonom pozvao pretpostavljene i policiju. Tuilac je prisustvovao uviaju koji je trajao tokom noi, a tek sutradan se javio lekaru.
- 59 -

RADNO PRAVO U vreme dogaaja na benzinskoj pumpi nije bio postavljen "panik" taster, kamere niti druge mere bezbednosti, a nakon tetnog dogaaja tueni ih je na ovoj i na ostalim benzinskim stanicama instalirao. Tuilac je kritinom prilikom zadobio povredu glave do koje je dolo usled udara drkom pitolja u predelu slepoonice od strane napadaa. Nakon kritinog dogaaja je trpeo bol i strah intenziteta i trajanja kako je detaljno navedeno u pobijanoj prvostepenoj presudi. Iz ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud pravilno je zakljuio da je tueni odgovoran za tetu nastalu iz predmetnog tetnog dogaaja. Naime, pravni osnov za odgovornost tuenog je sadran u odredbi l. 96. Zakona o radu ("Sl. Glasnik RS", br. 70/01), vaeem u vreme spornog dogaaja, a kojom je propisano da ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu istu nadoknadi, u skladu sa zakonom i optim aktom, jer je re o povredi na radu, odnosno o teti pretrpljenoj u vezi sa radom (u toku radnog vremena, na radnom mestu). Kod povrede na radu ili u vezi sa radom potrebno je kumulativno ispunjenje dva uslova i to da je zaposleni pretrpeo tetu i da je teta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom. U konkretnom sluaju su ispunjena oba uslova, jer je nesporno da je tuilac pretrpeo opisanu tetu, kao posledicu povrede koja mu se dogodila dok je obavljao svoje redovne obaveze i dunosti kod tuenog. To je i centralno pitanje u ovom postupku, a koje se tie osnova odgovornosti tuenog. Naime, iako je tuioca napalo lice koje nije zaposleno kod tuenog, taj napad je na tuioca izvren kao zaposlenog kod tuenog, na njegovom radnom mestu na kome je radio, u redovnom obavljanju poslova, a ne van rada ili u toku rada a kao posledica nekog privatnog sukoba izmeu tuioca i drugog lica. Nesporno je da je napada napao tuioca i naneo mu tetu kao prodavcu kod tuenog, a ne kao graaninu, te ove injenice predstavljaju osnov za odgovornost tuenog. Zbog toga nisu osnovani albeni navodi tuenog koji se tiu osnova njegove odgovornosti, te da za nastanak predmetnog tetnog dogaaja ne postoji krivica na strani tuenog. (Presuda Okrunog suda u N. Sadu, G. 953/07 od 17.01.2008.)

100.
Poslodavac je duan da nadoknadi tetu koju je zaposleni pretrpeo na radu ili u vezi sa radom, odnosno tetu je koja je uzrono povezana sa opasnom stvari ili opasnom delatnosti koju kontrolie poslodavac. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 190/07, od 31.01.2007.)

101.
Poslodavac se od zaposlenog moe regresirati samo kada je zaposleni tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, dok sam odgovara treem licu (oteenom) za naknadu tete za sve vidove krivice svog zaposlenog. (Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 4289/06 od 15.03.2007.)
- 60 -

RADNO PRAVO

102.
Odgovornost poslodavca za povredu ili tetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je regulisana odredbama Zakona o radu i poslodavac za nju odgovara po optim pravilima o odgovornosti za tetu. Iz obrazloenja: Pravilno je izraeno pravno stanovite suda u pogledu ocene odgovornosti tuenog za naknadu nematerijalne tete po osnovu pretrpljenih duevnih bolova zbog povrede asti i ugleda. U obrazloenju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi, koje prihvata i Vrhovni sud. Naime, graansko pravna odgovornost poslodavca za povredu ili tetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je Zakonom o radu, priznat izvor obligacionog odnosa i poslodavac za nju odgovara po svim pravilima o odgovornosti za tetu iz lana 154. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je prema lanu 155. Zakona o obligacionim odnosima teta umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist) kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola (nematerijalna teta), zaposleni koji pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova tete u obimu u kome je tetu pretrpeo. Dakle, pravo na naknadu ove tete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za tetu iz lana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno navodima revizije, nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac moe zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu tetu, ve mu moe naneti i psihiki bol, ukoliko mu time povredi ugled, ast ili prava linosti garantovana pravnim poretkom. ak i kada je krivica sankcionisana, i kad je neosnovanost potpuno dokazana, povreda ugleda moe biti tako teka da izaziva duevni bol koji opravdava isplatu pravine naknade kao satisfakcije u smislu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Nesumnjivo da je straarno sprovoenje tuioca na sednicu upravnog odbora radi sasluanja o prigovoru na reenje o prestanku radnog odnosa, zabrana ulaska u zgradu, grupna fotografija tuioca i drugih zaposlenih koju je na panou sainila kadrovska sluba tuenog i koja je dospela u sredstva javnog informisanja, predstavlja povredu ugleda i asti i u takvom sluaju tuilac ima pravo na novanu naknadu nematerijalne tete po tom osnovu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 39/07 od 28.03.2006.)

103.
Odgovornost zaposlenog za naknadu tete koju je prouzrokovao poslodavcu procenjuje se prema propisima Zakona o radu, a ne prema propisima Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloenja: Utvrujui odgovornost tuene za nastalu tetu, prvostepeni sud je pogreno poao od primene optih pravila ZOO-a o odgovornosti po osnovu krivice. Meutim, iz utvrenog injeninog stanja proizi- 61 -

RADNO PRAVO lazi da je tuena u vreme tetnog dogaaja bila u faktikom radnom odnosu kod tuioca, te se u konkretnom sluaju imaju shodno primeniti odredbe Zakona o radu. Naime, imajui u vidu odredbe Zakona o radu, zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu. U ponovljenom postupku, imajui u vidu izloeno materijalno pravo, prvostepeni sud e na nesumnjiv nain utvrditi injenice potrebne za pravilnu kvalifikaciju stepena panje tuene kritinom prilikom, pri emu su od presudnog znaaja injenice u vezi obuenosti tuene za obavljanje poslova prenosa novca, uputstva poslodavca u pogledu postupka i naina izvrenja citiranih poslova i preduzete mere poslodavca radi prevencije i smanjenja rizika mogue tete. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1055/05 od 11.5.2006.)

104.
Lice koje je u faktikom radnom odnosu odgovara za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 139/05 od 28.03.2006.)

105.
Lice koje je u faktikom radnom odnosu odgovara za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1025/2005 od 12.04.2006.)

106.
Obaveza naknade tete sudiji, nastale zbog nevrenja sudijske dunosti, postojala bi ukoliko je teta nastala krivicom Republike Srbije. Postojanje krivice zavisi od okolnosti da li se oteenik obraao Republici Srbiji da ga radno angauje van sedita Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev 1353/06, od 1.11.2006.)

107.
Visinu naknade tete koju zaposleni trpi zbog neisplaene naknade za vreme bolovanja, neisplaene zarade i neisplaenog regresa, treba utvrditi u visini prihoda koje bi on po navedenim osnovima ostvario radei na radnom mestu na kome se nalazio kada mu je radni odnos prestao prema merilima vaeim na dan presuenja, to bi bilo u funkciji ostvarenja naela jednake vrednosti davanja kada to odgovara konkretnim prilikama. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 560/06 od 28.09.2006.)
- 62 -

RADNO PRAVO

108.
Tuiocu kome je u sudskom postupku poniteno reenje o rasporeivanju na drugo radno mesto, ne pripada pravo na novanu naknadu za pretrpljene duevne bolove usled nezakonitog rasporeivanja. Njegova satisfakcija je u tome to je pravosnanom sudskom odlukom vraen na posao, kao i njegovo pravo na naknadu materijalne tete zbog izgubljene zarade.

Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev zaposlenog kojim je traio da mu tueni poslodavac isplati na ime naknade nematerijalne tete odreeni novani iznos. Okruni sud odbio je kao neosnovanu albu tuioca i potvrdio presudu optinskog suda. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom sluaju direktor tuenog nije postupao prema tuiocu u nameri da povredi njegovu ast u ugled, niti je sa njegove strane bilo nekog malicioznog postupka pa stoga injenica da je u sudskom postupku odluka o rasporeivanju tuioca ponitena, ne daje pravo tuiocu na naknadu nematerijalne tete. Naime, pravina naknada za pretrpljene duevne bolove pripada samo u sluajevima propisanim u lanu 200. ZOO, pa tuiocu ne pripada pravo na novanu naknadu za pretrpljene duevne bolove usled nezakonitog rasporeivanja na drugo radno mesto, jer je njegova satisfakcija u tome to je pravosnanom sudskom odlukom vraen na posao, kao i njegovo pravo na naknadu materijalne tete zbog izgubljene zarade, a o naknadi materijalne tete u vidu izgubljene zarade je pravosnano odlueno stavom 1. izreke pobijane presude. Time je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. (Presuda Okrunog suda u aku, G. 259/05 od 3. 03. 2005.)

109.
Poslodavac se oslobaa krivice za naknadu tete u vidu izgubljene zarade i izostalog regresa ako dokae da prilikom donoenja nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa nije znao niti mogao znati da je zaposleni opravdano izostao s posla. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 291/05 od 21.12.2005.)

110.
Ako radnik pretrpi tetu na radu ili u vezi sa radom, preduzee je duno da radniku nadoknadi tetu po naelima o odgovornosti za tetu, odnosno oteenik koji je doprineo da teta nastane, ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1587/04 od 9.02.2005.)
- 63 -

RADNO PRAVO

UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA (l. 165 -170. Zakona o radu)

111.
Povreda radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti mora proizilaziti iz injeninog osnova na kome se zasniva odluka da bi reenje poslodavca o privremenom udaljenju radnika sa rada bilo zakonito. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda u delu izreke pod stavom jedan pobija se albom tuenika zbog pogrene primene materijalnog prava. Ukazuje se na odredbu lana 165. Zakona o radu i odredbu lana 71. Pravilnika o radu - zaposleni se moe privremeno udaljiti sa rada ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti; pod imovinom vee vrednosti smatra se osnovno sredstvo ili zbir vie osnovnih sredstava u vrednosti od 200.000,00 dinara (isti iznos definisan je i u zakljuenom Ugovoru). Prvostepeni sud je prema stavu albenog suda - u oceni zakonitosti osporenog reenja o udaljenju sa rada pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev, ije razloge i ovaj u svemu prihvata. Razlozi i uslovi udaljenja zaposlenog sa rada predvieni su odredbom lana 165. Zakona o radu, to normira i opti akt tuenika u odredbi lana 71. Pravilnika o radu. Meutim, ocena zakonitosti odluke zavisi od injenica na kojima se ona zasniva. Sud je vezan injeninim osnovom koji je iznet u osporenoj odluci i on se ne moe menjati ili dopunjavati i time otklanjati injenini propust na osnovu kojih se mogu ceniti razlozi i uslovi za primenu navedene odredbe. Naime, osporeno reenje doneto je primenom lana 165. stav 1. taka 2. Zakona o radu - zaposleni se moe udaljiti sa rada zavisno od prirode i znaaja povrede radne obaveze i pre isteka roka iz lana 180. stav 1. i lana 181. stav 2. istog Zakona. Dakle - nakon dostavljanja upozorenja ime se pokree postupak otkaza ugovora, a koje injenice i okolnosti odluka ne sadri. Sa druge strane, iz osporene odluke proizilazi da se osnov udaljenja zasniva na odredbi lana 165. stav 1. taka 1. Zakona - ukazuje se na ugroavanje imovine vee vrednosti i to uopteno, a u konkretnom sluaju izostao je injenini osnov: u emu se sastoji i na koji nain je nastupio osnov iz navedene odredbe. Imajui sve to u vidu, ovaj sud nalazi da albeni navodi tuenika nisu osnovani i da je prvostepeni sud pravilno osporeno reenje ocenio nezakonitim. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 844/08 od 31.10.2008. godine)

112.
Nije pokrenut krivini postupak protiv zaposlenog u smislu odredbe Zakona o radu podnoenjem zahteva za sprovoenje istrage, bez obzira o kojem krivinom delu se radi, pa nisu ispunjeni uslovi za udaljenje zaposlenog sa rada. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 201/05 od 6. 06. 2005.)
- 64 -

RADNO PRAVO

IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA (lan 171. i 172. Zakona o radu)

113.
Zakonitost ponuenih izmenjenih uslova rada ima pravo da (u radnom sporu povodom ponitaja odluke o prestanku radnog odnosa) osporava zaposleni koji ne prihvati aneks ugovora o radu. Iz obrazloenja: Pravilo o izmeni ugovornih uslova rada, sadrano u lanu 171. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/05), glasi: "Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada: 1) radi premetaja...; 2) radi premetaja u drugo mesto rada... u skladu sa lanom 173. zakona; 3) radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca u skladu sa lanom 174. zakona; 4) ako je zaposlenom koji je viak obezbedio ostvarivanje prava iz lana 155. stav 1. taka 5. zakona; 5) iz lana 33. stav 1. taka 10, 11. i 12. zakona; 6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. Po lanu 179. stav 1. taka 7. poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako... zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. taka 1-4. zakona... U sudskoj praksi je sporno: da li zaposleni koji ne prihvati ponudu izmenjenih uslova rada aneks ugovora, u radnom sporu radi ponitaja odluke o prestanku radnog odnosa moe da osporava zakonitost aneksa, kao prethodnog pitanja od znaaja za otkaz. Po prvom stanovitu ispoljenom u vie sudskih odluka, zaposleni mora da prihvati aneks ugovora. Ako je nezadovoljan, sudsku zatitu moe da ostvaruje samo u parnici radi utvrenja nezakonitosti izmenjenog ugovora o radu. Ako ne prihvati aneks ne moe sa uspehom u radnom sporu povodom ponitaja ugovora o radu da osporava zakonitost aneksa ugovora (prekludiran je). U toj situaciji njegov tubeni zahtev e biti odbijen. Argumentacija za to stanovite nalazi se i u lanu 172. stav 4. sada vaeeg Zakona o radu po kome: "Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuenje aneksa ugovora, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost ovog ugovora". Osim toga, pravilo iz lana 171. stav 1. Zakona o radu govori o "ponudi izmene ugovornih uslova rada" za razliku od lana 103. stav 2. ranije vaeeg Zakona o radu koji je imao pravilo da poslodavac moe da ponudi zaposlenom izmenu ugovora o radu samo iz "opravdanih razloga". Po drugom gleditu, zaposleni moe da bira: da zakljui aneks da bi ostao u radnom odnosu, a onda zahteva u sudskom postupku ocenu njegove zakonitosti ili da odbije ponudu zakljuenja aneksa, dobije otkaz po lanu 179. stav 1. taka 7. Zakona o radu i pobija otkaz u sudskom postupku. Prihvatanje ili neprihvatanje ponude i potpisivanja aneksa nije uslov za sudsku zatitu u sporu radi ponitaja odluke o otkazu. I u sluaju kada zaposleni ne prihvati aneks (uti) posle donoenja reenja o otkazu moe sa uspehom isticati postojanje uslova za nezakonitost aneksa kako u materijalnom, tako i u formalnom smislu. Takav zakljuak proizilazi iz citiranog lana 171. Zakona o radu u kome je na vie mesta zakon upotrebio sintagmu "u skladu... sa zakonom". To dalje znai da nezakonit aneks, bilo u materijalnom smislu ili u formalnom (povreda procedure u dostavljanju ponude), ne oslobaa poslodavca odgovornosti za nezakonitost.
- 65 -

RADNO PRAVO Zakon o radu nije uslovio niti ograniio zaposlenog u pravnom putu (vreme i postupak) iznoenja razloga o nezakonitosti aneksa bez obzira na sadrinu lana 172. stav 4. zakona. Smisao ovog pravila je jaanje zatite zaposlenog kao slabije ugovorne strane, a ne ograniavanje prava. Zbog toga, zaposleni tubom moe po prihvatanju aneksa traiti ponitaj, ali nezakonitost moe isticati kako u tubi tako i tokom celog postupka u parnici radi ponitaja reenja o prestanku ugovora o radu. Ako bi se prihvatilo prvo gledite, svaki radni spor u vezi prestanka radnog odnosa po ovom osnovu zaposleni bi izgubio i uinak odbijajue presude bi se ravnao odbaaju tube (nedelotvorna zatita). Ciljno i logino tumaenje zahtevaju da se problem razmotri u skladu sa optim pravilima, a naroito sa pravilima koja vae za sve ugovore u optem reimu. Naime, ugovor o radu je u irem smislu vrsta graansko-pravnog ugovora i na njega se supsidijarno primenjuju sva pravila ugovornog prava o postojanju optih i posebnih uslova koje ine jedan ugovor punovanim (ugovorna sposobnost, saglasnost volja, predmet, osnov i forma). Kao to je poznato, u ugovornom pravu na apsolutnu nitavost u smislu lana 109. Zakona o obligacionim odnosima, sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje nitavosti je neogranieno i ne gasi se (lan 110. istog Zakona). Predmet i sadrina ugovora moraju biti mogui, doputeni i odreeni, odnosno odredivi (lan 47. ovog Zakona). Zato nije nuno svaki nezakoniti ugovor izriito pobijati tubom. Svaki ugovornik moe injenicu apsolutne nitavosti isticati u svako doba u bilo kojoj parnici kao prethodno pitanje. U ovom problemu to znai da zaposleni moe sa uspehom isticati nezakonitost aneksa pogotovo u uslovima pojaane drutvene tenje ka zatiti zaposlenih (zabrana diskriminacije iz Zakona o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zabrani zlostavljanja na radu - mobingu). Izostavljanje rei "opravdano" u odnosu na raniji Zakon o radu ne znai umanjenje prava zaposlenog u ostvarivanju sudske zatite. Smisao te odredbe je bio u tome da naglasi potrebu i razloge poslodavca u rasporeivanju zaposlenih (bolja iskorienost kapaciteta, nova organizacija rada, novi poslovi itd.). Sa stanovita zakonitosti rasporeivanja u odnosu na zaposlenog ova odredba nije odluujua. I ranije, a i sada zaposleni ne moe biti rasporeen na poslove ija je sadrina protivpravna (bilo zakonu, principima javnog poretka) ili dobrim obiajima (moralu). Ako sud u radnom sporu povodom ponitaja reenja o otkazu ne bi ispitivao zakonitost aneksa ugovora kao prethodnog pitanja, bili bi u situaciji da nezakonito i protivpravno postupanje poslodavca ne bude sankcionisano, to se jednostavno protivi ne samo pomenutim zakonima ve i elementarnim principima pravnog poretka. Na sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda jednoglasno je usvojeno drugo shvatanje. (Zakljuak Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda - sednica od 04.10.2010. godine)

114.
Premetaj zaposlenog na druge poslove se ostvaruje izmenom ugovora o radu a na osnovu za to opravdanih razloga, a ne reenjen o prerasporeivanju.

Iz obrazloenja: Imajui u vidu propis vaei u naznaenom periodu - odredbu lana 103. Zakona o radu, izmena ugovorenih uslova rada se vri izmenom ugovora o radu a na osnovu za to opravdanih razloga, a ne reenjen o prerasporeivanju.
- 66 -

RADNO PRAVO Zbog toga je je prvostepeni sud pravilno ponitio navedeno reenje direktora tuenog od 15.07.2004. godine, kojim se tuilac sa poslova pomonika direktora za pravne, kadrovske i opte poslove prerasporeuje na poslove radnog mesta samostalnog pravnog referenta. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. I 1623/08 od 01.04.2008. godine)

115.
Izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova nastala je potreba da ce proces rada organizuje u skladu sa tim promenama, pa je u skladu s tim tuenik tuiocu ponudio zakljuenje Aneksa ugovora. Uz ponudu za zakljuivanje Aneksa ugovora poslodavac je duan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice, koje mogu da nastanu odbijanjem ponude, shodno odredbi l. 172. stav 1. Zakona o radu. (Presuda Okrunog suda u Niu,G 1. 770/08, od 21.10.2008.)

116.
Donoenjem novog akta o sistematizaciji radnih mesta, koji predvia smanjen broj izvrilaca - izmenjeni su ugovoreni uslovi rada, pa poslodavac moe uiniti zaposlenom ponudu za izmenu ugovora o radu zakljuivanjem njegovog aneksa. U sluaju odbijanja ove ponude zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu. Iz obrazloenja: Novi akt o sistematizaciji radnih mesta, koji predvia smanjen broj izvrilaca, izmenio je ugovorene uslove rada. Zbog toga poslodavac moe uiniti zaposlenom ponudu za izmenu ugovora o radu zakljuivanjem njegovog aneksa. Prema lanu 103. tada vaeeg Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", broj 70/01), poslodavac moe ponuditi zaposlenom zakljuivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, i to samo iz opravdanih razloga. Ukoliko zaposleni odbije zakljuenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, poslodavac mu moe otkazati ugovor o radu. Tuiocu je kako je utvreno u postupku - ponueno zakljuivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima iz opravdanih razloga: doneta je nova sistematizacija radnih mesta, tuilac je radio na poslovima za koje nije posedovao odgovarajuu strunu spremu i na koje je bilo rasporeeno vie izvrilaca od broja predvienog po novom aktu o sistematizaciji. Za ponueno radno mesto tuilac je posedovao odgovarajui III stepen strune spreme, a poslovi za koje je potreban V stepen strune spreme ve su bili popunjeni u skladu sa aktom o sistematizaciji. Iz tih razloga je pobijano reenje kojim je tuiocu zakonito prestao radni odnos, u smislu lana 103. stav 3. tada vaeeg Zakona o radu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 993/07 od 10.07.2008.)
- 67 -

RADNO PRAVO

117.
Ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos zbog odbijanja da zakljui aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada (l. 171. stav 1. taka 1.-4. Zakona o radu), isti gubi pravo na naknadu za sluaj nezaposlenosti. Iz obrazloenja: Pravilno su, po oceni Vrhovnog suda Srbije, prvostepeni i tueni organ odbili tuioev zahtev kao neosnovan, zakljuujui da tuiocu radni odnos, odnosno osnov za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti, nije prestao ni po jednom od osnova iz lana 109. st. 1. i 2. Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, ve zato to je tuilac dobio otkaz od strane poslodavca jer je odbio da zakljui da poslodavcem aneks ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. taka 1.-4. Zakona o radu, zbog odbijanja da zakljui aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada. (Presuda Vrhovnog suda Srbije,U. 10577/07 od 25.06.2008.)

118.
Neobrazloeno reenje poslodavca o premetaju zaposlenog na druge poslove je formalno nezakonito jer je u suprotnosti sa odredbama lana 172. Zakona o radu. S obzirom da se izmena ugovorenih uslova rada sprovodi po decidiranoj zakonskoj proceduri (l. 171. st. 1. ta. 1. i l. 172. Zakona o radu), odnosno zapoinje ponudom poslodavca za zakljuivanje aneksa ugovora o radu, oigledna je formalna nazakonitost istog.

Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvreno da je direktor tuenog dana 12.4.2007. godine doneo reenje o premetaju tuioca kao stomatologa specijaliste stomatoloke protetike na druge poslove, i to sa poslova naelnika slube u slubi za stomatoloku zdravstvenu zatitu OJ Dom zdravlja na poslove stomatologa specijaliste iz stomatoloke protetike u slubi za stomatoloku zdravstvenu zatitu odsek stomatoloke protetike sa zubnom laboratorijom OJ Dom zdravlja poev od 16.4.2007. godine, sa naelnim obrazloenjem da se premetaj vri zbog potreba procesa i organizacije rada. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, po oceni drugostepenog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud ponitivi osporeno reenje tuenog kao nezakonito. Ovo sa dovoljnog razloga formalne nazakonitosti istog, budui da poslodavac o premetaju zaposlenog na druge poslove ne odluuje reenjem, pogotovo ne neobrazloenim, ve se ova izmena ugovorenih uslova rada sprovodi po decidiranoj zakonskoj proceduri, u skladu sa l. 171. st. 1. ta. 1. i l. 172. Zakona o radu, a u vezi sa l. 193. st. 1. ovog Zakona, ija odredba ureuje da se zaposlenom u pismenom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveze i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku, osim u sluaju iz l. 172. ovog Zakona, dakle osim u sluaju izmene ugovorenih uslova rada koja zapoinje
- 68 -

RADNO PRAVO ponudom poslodavca za zakljuivanje aneksa ugovora o radu. Otuda je bez osnova albeni navod tuenog da je u ovom delu prvostepeni sud pogreeno primenio materijalno pravo, sa kojih razloga je prvostepena presuda u odnosu na ponitaj osporenog reenja tuenog potvrena. Meutim, u odnosu na preostali deo tubenog zahteva tuioca prvostepeni sud je propustio da utvrdi relevantne injenice za primenu materijalnog prava, zbog ega je u preostalom delu pobijana presuda morala biti ukinuta. Naime, spisi ovog predmeta ukazuju da se tuilac saglasio sa osporenom izmenom ugovorenih uslova rada potpisivanjem aneksa 3 ugovora o ureivanju meusobnih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca M.br.1198 od 12.7.2002. godine, zadravi pravo u skladu sa l. 172. st. 4. Zakona o radu da pred nadlenim sudom osporava njegovu zakonitost. Otuda odluka suda o zahtevu za vraanje tuioca na ranije poslove i radne zadatke zavisi od ocene zakonitosti ovog aneksa sprovedene u smislu l. 12. ZPP-a, kao prethodnog pitanja od koga zavisi odluka o tubenom zahtevu za restituciju ugovorenih uslova rada. Za ovu pak ocenu prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je tueni ispotovao strogu proceduru ureenu lanom 172. Zakona o radu koja zapoinje ponudom poslodavca za zakljuenje aneksa ugovora o radu. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu,G.br. 554/08 od 29.05.2008.)

119.
Valjan otkazni razlog postoji u sluaju kada zaposleni odbije rasporeivanje na drugo radno mesto i zbog toga prestane da dolazi na posao. Izostanak sa posla zaposlenog ne moe se pravdati nezakonitim rasporeivanjem ve nepotovanjem radne discipline. Isti je kasnije mogao pred sudom osporavati zakonitost rasporeivanja u smislu lana 172. stav 4. Zakona o radu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije,Rev II.br.938/08 od 18.09.2008.)

120.
Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada u zakonom predvienim sluajevima, u formi aneksa ugovora o radu. Uz ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora o radu poslodavac je duan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Kada zaposlenom nije izvrena uredna dostava ponude ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, to je dovoljan razlog za ponitaj reenja o otkazu donetog sa pozivom na lan 179. Zakona o radu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Beograd,G.br.2598/05)

121.
Dobrovoljno izjanjenje tuilje za jedno od prava iz odluke o postupku, kriterijumu i pravima vikova, predstavlja izjanjenje u pogledu jednog od prava koja pripadaju zaposlenom koji je odreen kao viak, a ne saglaavanje sa tim radno pravnim statusom. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu,G. 1. br. 4026/05 od 21.12.2005.)
- 69 -

RADNO PRAVO

122.
Uredna je dostava ponude za zakljuenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, kada zaposleni posle vie bezuspenih dostava odbije da istu primi, jer je tuilac oiledno izbegavao njen prijem s obzirom da je bio upoznat sa njenom sadrinom. nezavisno od propusta tuenog da mu ovo pismeno ostavi na radnom mestu. Propust tuenog da ova pismena ostavi na radnom mestu tuioca nakon odbijanja da ih lino primi, a nalazio se na bolovanju to znai da nije bio na svom radnom mestu, ne mogu uticati na zakonitost reenja o prestanku radnog odnosa. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 43/05 od 17.02.2005.)

PREMETAJ U DRUGO MESTO RADA (l. 173. Zakona o radu)

123.
Zaposleni moe da bude rasporeen na svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove strune spreme, znanju i sposobnostima. Zaposleni moe da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto kod istog poslodavca i to bez njegovog pristanka dok traje potreba posla. Rasporeivanje zaposlenog na drugo radno mesto pod uslovima i na nain propisan zakonom moe da se izvri za vreme privremenog odsustvovanja (bolovanje, godinji odmor i sl.) pod uslovom da postoje potrebe procesa rada. Iz obrazloenja: Tuiocima su obezbeena prava na dnevnu naknadu na poveane uslove rada i boravka na terenu, kao i smetaj i ishrana koja e biti organizovana u nastavnoj bazi. Omogueno im je i pravo na naknadu trokova prevoza najvie dva puta meseno. S obzirom na reeno nisu osnovana ukazivanja u reviziji da se u konkretnom sluaju primenjuje lan 6. Opteg kolektivnog ugovora, te se zaposleni ne moe rasporediti na rad iz jednog mesta u drugo bez njegovog pristanka, pod uslovom da je udaljenost od mesta rada do mesta na koje se rasporeuje vea od 50 km u jednom pravcu. Ovo zbog toga, to se u konkretnom sluaju s obzirom na organizovane uslove smetaja, ishrane i drugih prava, ova odredba Opteg kolektivnog ugovora ne primenjuje. Ukazivanje u reviziji da su reenja o privremenom rasporeivanju doneta u vreme dok su tuioci bili na bolovanju nema znaaja. Rasporeivanje zaposlenog na drugo radno mesto pod uslovima i na nain propisan zakonom moe da se izvri za vreme privremenog odsustvovanja (bolovanje, godinji odmor i sl.) pod uslovom da postoje potrebe procesa rada. Istina, zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu objektivno preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje zbog toga to nisu sprovedene propisane mere zatite na radu, ali to u ovom sluaju nije bila smetnja, niti su tuioci dokazali ove injenice (lan 34. stav 3. Zakona o osnovama radnih odnosa, "Slubeni list SRJ", br. 29/96). Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 393. ZPP odluio kao u izreci. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1133/06 od 9.02.2006.)
- 70 -

RADNO PRAVO UPUIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA (lan 174. Zakona o radu)

124.
Nije pretnja podobna da izazove strah to to poslodavac ukazuje da e zaposlenom prestati radni odnos za sluaj da ne zakljui naznaeni sporazum i zasnuje radni odnos u drugom privrednom drutvu u postupku sprovoenja mera zapoljavanja. To predstavlja ukazivanje na pravne posledice koje mogu nastati ako zaposleni ne postupi u skladu sa naznaenom ponudom. Iz obrazloenja: To to imenovani ef poslovnice ukazuje da e zaposlenima prestati radni odnos za sluaj da ne zakljue naznaeni sporazum i zasnuju radni odnos u drugom navedenom privrednom drutvu ne predstavlja pretnju podobnu da izazove strah u smislu norme Zakona o obligacionim odnosima, na emu je tuilja insistirala i u prvostepenom postupku takoe ini i u albi. Ovo zbog toga to se, u sutini, time ukazue na pravne posledice koje mogu nastati ako zaposleni, a meu njima i tuilja, ne postupe u skladu sa naznaenom ponudom. Zapravo, u pitanju je ukazivanje na mogunosti - mere za zapoljavanje, od kojih je jedna i rad kod drugog poslodavca. Zbog toga ne postoji injenini osnov za zakljuak da je na strani tuilje postojala mana volje, a time ni osnov za ponitaj sporazuma o prestanku radnog odnosa iz navedenog razloga. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1 6007/2010 od 08.09.2010. godine)

125.
Nerentabilnost u poslovanju i nemogunost poslodavca da zaposlenima obezbedi posao kojim bi ostvarili pravo na rad i zaradu koja im po tom osnovu pripada, mogu se smatrati opravdanim razlozima prestanka ugovora o radu u smislu lana 179. Zakona o radu, a upuivanje na rad kod drugog poslodavca, kao izmenjeni uslovi koji opravdavaju zakljuenje novog ugovora o radu pod ovim uslovima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G.br.82/05 od 8.11.2005.)

RAZLOZI ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA (l. 175. i 176. Zakona o radu)

126.
S obzirom da je utvreno da nije bilo krivice tuilaca za povredu radne obaveze, prvostepeni sud je pravilno usvojio tubeni zahtev tuilaca i ponitio reenje o otkazu ugovora o radu na osnovu koga im prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze.
- 71 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio sladee injenino stanje: Tuioci su bili radnici tuenika sve do 18.06.2008. godine, kada im je navedenim reenjima otkazan ugovor o radu i na taj nain im prestao radni odnos - zbog povreda radnih obaveza koje su se sastojale u rasipanju materijala, stvaranju karta preko utvrenih normativa, neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvravanja radnih dunosti i obaveza. Istim reenjima je odlueno da se zaposlenima isplate sve neisplaene zarade i druga primanja, koja su ostvarili od dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a najkasnije u roku do 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Tuioci su pre otkaza ugovora o radu pismenim putem upozoreni na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i isti su u ostavljenom roku dostavili odgovore na upozorenje, u kojima su naveli da su postupili u svemu u skladu sa poslovima i radnim zadacima - savesno i odgovorno, dok je sindikat - iji su tuioci bili lanovi dostavio svoje miljenje u kome je naveo da se radi o najboljim radnicima, a ukoliko je dolo do greke ista je uinjena u nameri da se uradi to vie i to bre. Utvreno injenino stanje albenim navodima i predlozima uopte nije dovedeno u sumnju. Prvostepeni sud je iz svih izvedenih dokaza izveo pravilan zakljuak, da tuioci nisu izvrili povredu radne dunosti koja ime se stavlja na teret, jer su u toku procesa proizvodnje postupali iskljuivo po naredbi pretpostavljenih, tim pre to su odmah nakon uoenih nedostataka obavestili pretpostavljene da iz proizvodnje izlaze ploe sa kartom. Meutim, dobili su nalog da nastave sa proizvodnjom a pored toga, iz svih izvedenih dokaza, proizilazi da su tuioci poznati kao savesni i odgovorni, marljivi i dobri radnici, koji dugi niz godina obavljaju ove poslove. Dakle, u konkretnom sluaju nije bilo subjektivne krivice tuilaca, zbog ega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i odluio kao u prva tri stava izreke pobijane presude. Na osnovu nalaza vetaka ekonomske struke, prvostepeni sud je pravilno utvrdio visinu tete, koju su tuioci pretrpeli zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Iz iznetih razloga, odlueno je kao u izreci presude, u smislu lana 375. Zakona o parninom postupku. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G.1 216/2010 od 09.02.2010. godine)

127.
Reenje o prestanku radnog odnosa iz razloga to je zaposleni navrio 65 godina ivota doneto u skladu sa izvodom iz matine knjige roenih se ne moe pobijati drugim izvodom sa drugim datumom roenja. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju ispunjeni su uslovi za prestanak radnog odnosa tuiocu, jer je prema ispravama koje je sam tuilac podneo i sa kojima je tueni poslodavac raspolagao tuilac imao 65 godina starosti i 38 godina, est meseci i 19 dana radnog staa. Po stanovitu ovog suda, kada poslodavac potujui podatke iz linih isprava zaposlenog donese reenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga u skladu sa sadrajem tih isprava, tada zaposleni ne moe uspeno koristiti posle donoenja tog reenja, u sutini novi dokaz na okolnost drugog datuma njegovog roenja. Pre- 72 -

RADNO PRAVO ma ispravama koje je imao tueni poslodavac u vreme donoenja reenja koja su predmet spora u odnosu na tuioca, bio je upisan datum roenja 09.08.1937. godine, pa zato okolnost to je naknadno posle donoenja reenja o prestanku radnog odnosa na zahtev tuioca izvrena promena datuma njegovog roenja, tako to je poniten upis u matine knjige roenih koji se vodi za matinio podruje za tuioca M. T. i naloeno matiaru M. K. S. Optina P. da izvri navedenu konstataciju u matinoj knjizi roenih (upie datum roenja 09.08.1938. godine) tuiocu ne moe da koristi u ovoj parnici. (Presuda Okrunog suda u Beogradu, G.1. 2771/08, od 30.05. 2008.)

128.
Ako u dravnom organu doe do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni i postavljena lica rasporeuju se na radna mesta u istom ili drugom dravnom organu koji odgovaraju njihovoj strunoj spremi. Meutim, zaposleni ili postavljeno lice za ijim radom je prestala potreba moe, na svoj zahtev, biti rasporeeno i na upranjeno nie radno mesto, po principu da via struna sprema "pokriva" i nie radno mesto. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G. 9/07 od 27.02.2007.)

129.
Anonimna telefonska prijava i potvrda o privremeno oduzetim predmetima iz koje se ne mogu utvrditi podaci relevantni za utvrivanje svih injenica, nisu dovoljan dokaz za radnopravnu odgovornost a samim tim nezakonita je odluka o izricanju mere prestanka radnog odnosa. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1443/05 od 28.09.2006.)

130.
Potraivanje tuioca, kao biveg zaposlenog kod tuenog, po osnovu prestanka radnog odnosa, usled otvaranja postupka likvidacije, ne moe se ostvariti na teret likvidacione mase, jer se na teret likvidacione mase mogu ostvariti samo ona potraivanja koja je poverilac stekao pre otvaranja likvidacionog postupka nad tuenim, a to u konkretnoj situaciji nije sluaj, jer je prestanak radnog odnosa tuiocu usledio upravo kao posledica otvaranja postupka likvidacije. Stoga, radi se o zakonskim posledicama otvaranja postupka likvidacije, pa navedeni prestanak radnog odnosa ne moe biti osnov za tuioevo potraivanje otpremnine, niti se iz likvidacione mase iste mogu izmirivati. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5569/06 od 7.09.2006.)
- 73 -

RADNO PRAVO

131.
Zaposlenom koji je postupao u zabludi, tj. nije sa umiljajem ili iz svesnog nehata uinio teu povredu radne obaveze, ne moe biti izreena najtea disciplinska mera - prestanak radnog odnosa. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 180/05 od 6. 06. 2005.)

132.
Radnicima MUP-a koji imaju najmanje 20 godina penzijskog staa, od kojih najmanje 10 godina radnog staa na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna u uveanom trajanju, moe prestati radni odnos sa pravom na penziju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 802/05 od 21.09.2005.)

133.
Kod ispunjenja uslova propisanih odredbama lana 41. Zakona o unutranjim poslovima, donoenje odluka o prestanku radnog odnosa nije uslovljeno saglasnou ovlaenog slubenog lica ili radnika na odreenim dunostima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5/05 od 28.12.2005.)

134.
Za izricanje mere prestanka radnog odnosa zaposlenom potrebno je da je povreda radne obaveze uinjena namerno ili iz krajnje nepanje, ili da su te povrede prouzrokovale tee tetne posledice za poslodavca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 394/04 od 16.06.2005.)

SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA (l. 177. Zakona o radu)

135.
Obeanjem isplate neke budue razlike u visini otpremnine zaposleni nije doveden u zabludu u pogledu svog radno-pravnog statusa kod poslodavca, ukoliko su mu bile poznate posledice zakljuenja sporazuma o prestanku radnog odnosa (prestanak radnog odnosa i isplata otpremnine).
- 74 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Niestepenim presudama je - po oceni Vrhovnog kasacionog suda - pravilno utvreno da nisu ispunjeni uslovi za ponitaj sporazuma o prestanku radnog odnosa, koji su stranke zakljuile tokom 2003. godine, kao ni uslovi za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa i isplati razlike u visini jednokratne novane naknade. Tuilja nije bila u zabludi u vezi bitnih elemenata sporazuma, jer je znala da joj radni odnos prestaje u skladu sa Socijalnim programom za reavanje vika zaposlenih i da e joj biti isplaena jednokratna novana naknada u odreenim novanim iznosima. Tueni nije doveo u zabludu tuilju, niti je re o prevari, jer je tuilja znala za posledice zakljuenja sporazuma, a to je prestanak radnog odnosa i isplata jednokratne novane naknade. Saznanje koje je tuilja imala u momentu zakljuenja sporazuma (obeanje generalnog direktora da e, ukoliko budua otpremnina bude vea, ona imati pravo na razliku) odnosi se na odloni uslov koji nije unet u tekst sporazuma da bi obavezivao tuenog. U tom smislu, pravilno su niestepeni sudovi cenili kao neosnovan navod tuilje da je obeanjem generalnog direktora dovedena u zabludu i da su zbog toga potpisali sporazum o prestanku radnog odnosa. Budui da je pravni status tuilje reen sporazumom u skladu sa lanom 114. Zakona o radu, ovaj nain reavanja vika zaposlenih iskljuuje zakonom propisan nain po odredbama lana 101. stav 1. taka 8. u vezi l. 117. i 119. istog Zakona - isplatom otpremnine. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. II 628/10 od 11.02.2010. godine)

136.
Pravo na otpremninu isplaenu zaposlenima koji su se dobrovoljno opredelili da im prestane radni odnos u postupku sprovoenja socijalnog programa na osnovu prethodno donete odluke o utvrivanju vika zaposlenih ne moe ostvariti zaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu sporazuma. Iz obrazloenja: Tuiocu nije prestao radni odnos zato to je proglaen tehnolokim vikom, pa mu ne pripada ni pravo na isplatu otpremnine, kao ni stimulacije. To pravilno zakljuuje i prvostepeni sud u smislu odredbe lana 101. stav 1. taka 8. i lana 117. stav 1. Zakona o radu. Naime, akt gradskog organa, donet u cilju sprovoenja socijalnog programa, na kome tueni zasniva svoj tubeni zahtev se izmeu ostalog odnosi na lica koja se dobrovoljno odlue za prestanak radnog odnosa, a to je uslovljeno prethodnim donoenjem odluke o utvrivanju vika zaposlenih to nije konkretni sluaj. Uz to, tuilac u toku prvostepenog postupka nije ni osporavao sporazum u pogledu njegovog sutinskog znaenja - prestanka radnog odnosa, ve u pogledu datuma prestanka radnog odnosa. I to pravilno uoava prvostepeni sud. To ini neosnovanim navode iz albe da je tuilac doveden u zabludu, budui da nije predloio izvoenje dokaza kojim bi navedenu injenicu dokazao, a posebno imajui u vidu iskaz tuioca da se nije plaio da e zbog dogaaja koji su prethodili sporazumu dobiti otkaz, kao i njegovu izjavu da je navedeni sporazum potpisao. Iz tih razloga ne mogu se prihvatiti ni navodi albe da je ovaj sporazum zakljuen pod pritiskom. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. I 4740/06 od 19.12.2007. godine)
- 75 -

RADNO PRAVO

137.
Sporazum o prestanku radnog odnosa moe se ponititi zbog mana u volji, kao ruljiv pravni posao, pod uslovima iz l. 117. Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1760/08, od 24. 12. 2008.)

138.
Poslodavac je duan da, u proceduri zakljuivanja pisanog sporazuma o prestanku radnog odnosa, zaposlenog pisanim putem obavesti o pravima za sluaj nezaposlenosti. Meutim, zakon ne sadri neposrednu formulaciju pravnih posledica neobavetavanja zaposlenog od strane poslodavca o posledicama za sluaj nezaposlenosti. Znai, povreda ove dunosti poslodavca nema za posledicu nitavost sporazuma kao pravnog posla jer je osnovni cilj njegovog zakljuenja ostvaren - prestanak radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca kao druge strane. (Presuda Okrunog suda u Beogradu, G. 4628/07 od 28.09.2007.)

139.
Tuilac se pismenim zahtevom obratio tuenom za raskid radnog odnosa, ovom zahtevu je udovoljeno i sa tuenim je zakljuen sporazum, a kasnije i aneks sporazuma. Sud je navode tuioca u smislu sposobnosti za zakljuenje sporazuma odbio kao neosnovane a na osnovu nalaza i miljenja komisije i vetaka "da je sposobnost za rasuivanje kod tuioca u vreme podnetog zahteva za raskid radnog odnosa, neposredno pre toga kao i u vreme potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa i aneksa bila ouvana" . Sadraj otpusne liste ne moe biti merodavna za procenu njegove sposobnosti za rasuivanje, jer se tom listom samo dijagnostifikuje bolest i daje hronologija njenog razvoja, a i to nakon odreenog perioda bolnikog leenja. Iz obrazloenja: Konkretni sluaj: tuilac se pismenim zahtevom obratio tuenom za raskid radnog odnosa, zakljuno sa 30.04.2004. godine. Ovom zahtevu je udovoljeno i sa tuenim je zakljuen sporazum (kasnije i aneks sporazuma, po kome tuiocu radni odnos kod tuenog prestaje sa 31.08.2004. godine). Saglasno odredbi lana 99. Zakona o radu (radni odnos moe da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog) sudovi su u sprovedenom postupku nali da je tuiocu po njegovoj volji, a na osnovu zakljuenog sporazuma sa tuenim, prestao radni odnos. Navodi tuioca kojima ukazuje da je pogrean nalaz komisije vetaka u pogledu sposobnosti tuioca za rasuivanje kritinog dana - neosnovani su. O sposobnosti tuioca u vreme predaje pismenog zahteva za raskid radnog odnosa izjanjavali su se lanovi tima Instituta za mentalno zdravlje gde se tuilac lei kao i komisija vetaka odreena
- 76 -

RADNO PRAVO sudskim reenjem. U oba nalaza i miljenja stoji istovetan zakljuak "da je sposobnost za rasuivanje kod tuioca u vreme podnetog zahteva za raskid radnog odnosa 22.04.2004. godine, neposredno pre toga kao i u vreme potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 26.04.2004. godine i aneksa 29.06.2004. godine bila ouvana" . Dakle, to znai da je neosnovano pozivanje tuioca u reviziji na otpusnu listu od 20.08.2004. godine u kojoj je navedeno da je tuilac u poslednjih est godina u fazi umerenog opijanja, a da je poslednjih godinu dana imao delimin amneziju. Razlog je to je istom dijagnosticirana bolest sa hronologijom razvoja i to nakon odreenog perioda bolnikog leenja, to ne moe biti merodavno za procenu njegove sposobnosti za rasuivanje. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1440/07 od 05.12.2007.)

140.
Sporazum o prestanku radog odnosa mora biti sainjen u pisanoj formi u vidu jednog ili dva akta - pisani predlog zaposlenog i pisano prihvatanje tog predloga od strane poslodavca, i obavezno potpisan kao volja dve strane da do prestanka radnog odnosa doe. (Presuda Vrhovnog suda Srbije,Rev. 638/06, od 18.10.2006.)

141.
Izjava zaposlenog za spremnost na sporazumni prestanak radnog odnosa nije razlog i osnov da radni odnos faktiki prestane. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1281/06 od 14.11.2006.)

142.
Zakasneo je opoziv zahteva za prestanak radnog odnosa u Ministarstvu unutranjih poslova, kada je isti usledio poto je zahtev saopten naelniku SUP-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 949/04 od 19.01.2005.)

143.
Sporazum o prestanku radnog odnosa i izjava zaposlenog da nema nikakvih potraivanja prema poslodavcu znai i njegovo odricanje od prava na isplatu neisplaenih trokova prevoza za period koji je bio zaposlen kod tuenog poslodavca. (Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1. br. 562/05 od 7.12.2005.)
- 77 -

RADNO PRAVO

144.
Osnov za prestanak radnog odnosa je u volji zaposlenog, a njegova izjava da eli sporazumno da raskine radni odnos je produkt te volje. Shodno tome, ona ne moe biti ograniena ni ugroena. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1143/05 od 15.09.2005.)

OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG (l. 178. Zakona o radu)

145.
Nema zakonske smetnje da se, voljom zaposlenog i poslodavca, ugovori dui otkazni rok od roka predvienog lanom 178. st. 2. Zakona o radu, jer rok od 15 dana za otkaz ugovora o radu poslodavcu, predstavlja najmanji mogui rok pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1353/2007 od 13.02.2008.)

146.
Bez izriite saglasnosti zaposlenog ne moe biti koriena izjava o prestanku radnog odnosa, koju je dao pri zasnivanju radnog odnosa. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. I 312/2005 od 28.09.2005.)

147.
Motiv izjave o otkazu ugovora o radu ne utie na postojanje mana volje u izjavi o otkazu ugovora o radu. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. l. br. 598/05 od 17.11.2005.) OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA (lan 179.- 183. Zakona o radu)

148.
Ako pri odlasku i povratku sa godinjeg odmora ne izvri popis robe, a vanrednim popisom se utvrdi postojanje manjka, sa im se i posredno saglasi potpisivanjem zapisnika, tada postoji nemaran i nesavestan rad tuioca - efa magacina u preduzeu tuenika.
- 78 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Revizija tuenika, izjavljena protiv pravnosnane presude prvostepenog i drugostepenog suda, kojim je usvojen tubeni zahtev tuioca i poniteno reenje tuenika o otkazu ugovora o radu tuioca, je osnovana. Tubeni zahtev tuioca se odbija kao neosnovan. Tuilac je zasnovao radni odnos kod tuenika kao ef magacina. U spornom periodu koristio je godinji odmor a nije izvren primopredajni popis robe u magacinu po njegovom odlasku i povratku. Vanrednim popisom je utvren manjak robe, iji zapisnik je tuilac potpisao bez ikakvih primedbi i prigovora. Niestepeni sudovi su izveli zakljuak da tueni poslodavac nije doprineo krivici tuioca u nastanku manjka u magacinu i da, stoga, nisu ispunjeni uslovi da se otkae ugovor o radu. Meutim, sa stanovita Vrhovnog kasacionog suda, takav zakljuak je neprihvatljiv. Naprotiv, tuilac je uinio povredu radne obaveze iz lana 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu, jer je svojim nesavesnim i nemarnim radom prouzrokovao manjak u magacinu. Tuilac je bio zaduen materijalno i finansijski, pa se stoga, potpisavi popisnu listu bez primedbi, posredno saglasio i sa finansijskim stanjem i postojanjem manjka, budui da finansijsko stanje proizilazi iz materijalnog. Odbijanje tuioca da, pre odlaska na godinji odmor, izvri primopredajni popis, bez obzira to je to tolerisano od strane tuenog, ukazuje na nemaran i nesavestan rad, a ija je posledica nemogunost utvrenja da li je manjak nastao pre ili nakon njegovog odlaska na godinji odmor, kada ga je zamenjivao drugi zaposleni. To, meutim, ne iskljuuje odgovornost tuioca, ve upravo na nju ukazuje. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1660/10 od 23.06.2011.)

149.
Kumulativno ispunjenje dva uslova bitno je za otkaz ugovora o radu po osnovu povrede radne obaveze: da je povreda radne obaveze utvrena Ugovorom o radu ili optim aktom i da postoji krivica zaposlenog za uinjenu povredu radne obaveze. Iz obrazloenja: Po osnovu povrede radne obaveze a za otkaz Ugovora o radu bitna su dva uslova: da je povreda radne obaveze utvrena Ugovorom o radu ili optim aktom i da postoji krivica zaposlenog za uinjenu povredu radne obaveze. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je utvrdio da je tuilac svojom radnjom odn. odbijanjem da obavlja poslove po nalogu neposrednog rukovodioca, svojom krivicom uinio povredu radne obaveze, koji je - kao otkazni razlog - propisan Ugovorom o radu, koji je tuilac potpisao sa tuenim. To je osnov za otkaz Ugovora o radu u smislu lana 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu, budui da je kvalifikacija povreda radne obaveze utvrena Ugovorom o radu. Opisano ponaanje tuioca, koji je svojom krivicom uinio povredu radne obaveze, predstavlja opravdan razlog zbog koga poslodavac moe da mu otkae Ugovor o radu u smislu citirane zakonske odredbe. Prvostepeni sud je pravilno odluio da nije osnovan tubeni zahtev za naknadu tete, jer tuilac nije imao opravdanih razloga da ne postupi po nalogu svog rukovodioca, kao i da je nalog odbio svo- 79 -

RADNO PRAVO jom krivicom, te da iz tog razloga tuilac nema prava da od tuenog trai isplatu tete na ime neisplaenih zarada, a pre svega imajui u vidu i da je postupak davanja otkaza sproveden na zakonom propisan nain. Dakle, prvostepena presuda je doneta uz pravilnu primenu lana 179., lana 180. st. 1. i 2., lana 181. i lana 191. st. 1. i 2. Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 380/10(1) od 09.12.2010.)

150.
Da bi iz tih razloga poslodavac mogao da otkae ugovor o radu zaposlenom, samo pravnosnanom krivinom presudom moe biti utvreno da je on kao okrivljeni izvrio krivino delo na radu ili u vezi sa radom. Iz obrazloenja: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponaanje zaposlenog i to ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom lan 179. stav 4. Zakona o radu. Utvreno je da je za navedena krivina dela pokrenut krivini postupak protiv tuioca. Meutim, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je za upotrebu otkaznog razloga koji je predvien u navedenoj odredbi relevantna injenica da li je zaposleni uinio krivino delo na radu ili u vezi sa radom koje se moe utvrditi samo pravnosnanom osuujuom krivinom presudom. Naime, tek tada poslodavac moe iz ovog razloga zaposlenom otkazati ugovor o radu. U konkretnom sluaju takve presude nema, poto krivini postupak nije okonan. Zbog toga je osporeno reenje moralo biti poniteno kao nezakonito. Navodi iz odgovora na tubu ( da je tim krivinim delom izvreno i bie povrede radne obaveze jer je opis radnji krivinih dela u sebi sadrao i povredu radne obaveze, to je utvreno blanketnom normom u lanu 69. stav 1. taka 2. Kolektivnog ugovora tuenog - zaposleni ini povredu radne obaveze ako izvri krivino delo na radu ili u vezi sa radom ) - neosnovani su. Jednostavno, i u toj odredbi Kolektivnog ugovora tuenog predvieno je da je krivino delo izvreno a to se ne moe utvrditi odlukom poslodavca ve nadlenog suda. Poto u osporenom reenju nema injeninog opisa eventualne povrede radne obaveze, to je u pogledu injeninog opisa bilo neosnovano da se eventualno izvri prekvalifikacija otkaznog razloga od strane suda ( koji pravnom kvalifikacijom iz osporenog reenja nije vezan, ali je vezan injeninim opisom koga, meutim, u osporenom reenju nema ). Iz tih razloga je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana, a neosnovani su navodi iz albe tuenog - da je protiv tuioca pokrenut postupak za krivino delo koje je istovremeno i povreda radne obaveze, jer osporeno reenje ne sadri nijedan element injeninog osnova uinjene povrede radne obaveze. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 52/09 od 30.01.2009.)

151.
Zaposleni, kome je radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njegovim radom uz isplatu otpremnine, ima pravo na priznavanje prava na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti.
- 80 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Tuilja osporava zakonitost reenja tuenog organa i navodi da joj je radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njenim radom, na osnovu odredbe lana 179. taka 9. Zakona o radu odn. zbog smanjenja obima posla. Reenjem o otkazu je odreena isplata otpremnine i utvreno pravo na novanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti, u skladu sa lanom 160. Zakona. S obzirom da joj je radni odnos prestao uz isplatu otpremnine, a ne novane naknade, smatra da ima pravo na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti, pa predlae da Vrhovni sud Srbije tubu uvai i osporeno reenje poniti. Tueni organ u odgovoru na tubu navodi da u svemu ostaje pri navodima iznetim u obrazloenju osporenog reenja i predlae da Vrhovni sud Srbije tubu odbije kao neosnovanu. Ispitujui zakonitost osporenog reenja, u smislu odredbe lana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, ocenom navoda u tubi, odgovoru na tubu i spisa predmeta ove upravne stvari - Vrhovni sud Srbije je naao da je tuba osnovana. Osnovano se, po oceni Vrhovnog suda Srbije, tubom ukazuje da je osporenim reenjem povreen zakon na tetu tuilje jer iz dokaza koji se nalaze u spisima proizlazi da tuilja ispunjava uslove, propisane odredbom lana 160. Zakona, za priznavanje prava na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. Relevantne odredbe:Zaposleni, kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 158. Zakona, otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju lan 160. Zakona o radu. Iz naznaenog reenja o otkazu ugovora o radu od 15.06.2005. godine vidi se da je tuilji prestao radni odnos kod poslodavca zbog prestanka potrebe za njenim radom, na osnovu lana 179. taka 9. Zakona i da joj je isplaena otpremnina iz lana 158. Zakona u navedenom iznosu. Imajui to u vidu, Vrhovni sud Srbije nalazi da su se stekli svi zakonom propisani uslovi za ostvarivanje prava tuilje na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. Vrhovni sud Srbije je cenio navod tuenog organa da je tuilja obavetena od strane poslodavca da u sluaju isplate otpremnine nema pravo na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti, ali je naao da nije utemeljen na zakonu. Ovo zbog toga to je odredbom lana 177. stav 2. Zakona propisano da je poslodavac duan, pre potpisivanja sporazuma, da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti. Jedno od tih prava je i pravo na novanu naknadu, a posledica je uskraivanje tog prava samo u sluaju predvienom zakonom, tj. samo ako je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. To je jedino obavetenje koje je poslodavac duan i ovlaen da d i koje samo u tom sluaju predstavlja pravno relevantnu injenicu kod utvrivanja prava na novanu naknadu za sluaj nezaposlenosti. S obzirom da je tuilji radni odnos prestao reenjem o otkazu ugovora o radu, obavetenje poslodavca o pravima za sluaj nezaposlenosti, dato u smislu navedenog lana 177. stav 2. Zakona, nije od uticaja na ostvarivanje prava koja joj po tom osnovu pripadaju. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 7171/07 od 08.05.2008.)
- 81 -

RADNO PRAVO

152.
Neostvarivanje rezultata rada, ukoliko se zaposlenom stavlja na teret da nije izvrio radne zadatke u relativno kratkom vremenskom periodu posle poetka rada na novom radnom mestu a pri tom je bilo potrebno odreeno vreme radi obuke za obavljanje tih poslova, ne smatra se opravdanim Iz obrazloenja: Tuilac je, kako je utvreno od strane prvostepenog suda, bio radnik tuenog rasporeen na radno mesto tehnologa - konstruktora linije. Naznaenim osporenim reenjem od 19.05.2008. godine otkazan mu je ugovor o radu, a na teret mu se stavlja da je uinio povredu radne obaveze iz lana 67. taka 2.3 Pravilnika o radu i lana 44. taka 2.3 Ugovora o radu - da nije izvravao radne zadatke koji su mu bili dati u toku izvrenja radnih obaveza, tako to pojedine nije blagovremeno izvrio, a druge nije uopte obavio. Tueni je tuiocu 08.05.2008. godine zbog toga uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tuilac se izjasnio u pogledu ovog upozorenja navodei da je on tek bio rasporeen na novo radno mesto, da nikada do tada nije radio na takvim poslovima, a da mu je od strane neposrednog rukovodioca uskraena bila kakva pomo, te da je od svojih kolega bio upozoren da je rukovodilac zabranio svim ostalim zaposlenima da mu pomau u izvravanju ovih radnih zadataka. Na osnovu iskaza svedoka prvostepeni sud je utvrdio da je tuilac po osnovu zakljuenog aneksa ugovora o radu poev od 01.01.2008. godine poeo da radi na navedenim poslovima, na kojima pre toga nije radio i za koje poslove mu je bilo potrebno odreeno vreme za obuku. S obzirom na ovako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo naavi da je tubeni zahtev osnovan odn. da je osporeno reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Naime, pobijanim reenjem o otkazu ugovora o radu tuiocu se stavlja na teret da nije izvravao i da je neblagovremeno i nekvalitetno izvravao radne obaveze, mada je tuilac u svom odgovoru na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu naveo da je on tek poeo da radi na tom radnom mestu i da mu je bila potrebna odreena pomo i obuka radi obavljanja postavljenih zadataka te da mu tueni to nije omoguio a da je neposredni rukovodilac ak i zabranjivao drugim zaposlenima da mu pomognu. Na drugoj strain, prema stavu Okrunog suda, razlog za otkaz ugovora o radu koji je tuiocu stavljen na teret predstavljao bi razlog iz lana 179. stav 1. taka 1. Zakona o radu: poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako on ne ostvaruje rezultate rada tj. nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. U konkretnom sluaju to bi znailo da je tueni bio u obavezi da formira komisiju koja bi utvrdila da li tueni ima odgovarajua potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje predmetnih poslova, pa tek ako bi se utvrdilo da on ista poseduje a da poslove ne obavlja u roku ili ih uopte ne izvrava - moglo bi se smatrati da je uinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret. Ima se u vidu injenica da je tuilac na ovim poslovima poeo da radi 01.01.2008. godine a da mu se na teret stavlja da nije izvrio radne zadatke u relativno kratkom vremenskom periodu posle poetka rada na novom radnom mestu. Na ovo ukazuju i iskazi svedoka. Meutim, tueni nije preko posebne komisije utvrdio sposobnost tuioca za obavljanje poslova koji su mu dati u rad i da li mu je potrebna odreena obuka za te poslove.
- 82 -

RADNO PRAVO Navodima u albi tuenog ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude, s obzirom da injenica da je tuilac kod tuenog radio 24 godine i da je radio na razliitim poslovima ne znai da je imao i dovoljno struna znanja i obuenost za rad na konkretnom radnom mestu. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1 109/09(2) od 22.05.2009. godine)

153.
U situaciji kada je osnov za vraanje na rad zaposlenog bila pravnosnana presuda o ponitaju akta o otkazu ugovora o radu, pa je odlukom Vrhovnog suda po reviziji ukinuta i prvostepena i drugostepena presuda, tada je otpao pravni osnov za vraanje zaposlenog na rad pa se aktiviraju pravne posledice otkaza. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno, suprotno navodima albe, postupio kada je tubeni zahtev tuilje kojim je traila ponitaj reenja o otkazu naznaenog Ugovora o radu od 15.05.2008. godine odbio kao neosnovan. Naime, obaveza poslodavca - tuenog da tuilju vrati na rad imala je svoj osnov u pravnosnanoj presudi tog suda od 11.06.2004. godine kojom je obavezan tueni da je vrati na radno mesto na koje je bila rasporeena pre donoenja ponitenog reenja. Sledstveno tome, kada su reenjem Vrhovnog suda po reviziji ukinute i prvostepena i drugostepena presuda otpao je pravni osnov za vraanje tuilje na rad, kako to pravilno zakljuuje i prvostepeni sud. Iz iznetih razloga neosnovani su navodi albe da je bilo mesta primeni odredbe lana 106. Zakona o obligacionim odnosima i da su se samim tim stekli uslovi za konverziju Ugovora o radu na odreeno vreme, upravo iz razloga to je - u smislu odredbe lana 52. Zakona o obligacionim odnosima - otpao osnov za njegovo zakljuenje, to predstavlja razlog donoenja reenja o otkazu Ugovora o radu tuilje. U odredbi lana 179. Zakona o radu propisani su razlozi za otkaz ugovora o radu na inicijativnu poslodavca, kako se to pravilno primeuje u albi. Meutim, ovde se ne radi o tome, ve o aktiviranju dejstva reenja o prestanku radnog odnosa kada su reenjem Vrhovnog suda Srbije ukinute niestepene presude kojima je to reenje bilo poniteno. Pravna posledica toga je povraaj u preanje stanje sa stanovita pravne vanosti i delovanja konanog reenja o prestanku radnog odnosa, koje se tada aktivira pa u ovoj parnici osporeno reenje od 07.11.2007. godine samo deklarie tu situaciju. Radi toga za njegovo donoenje i nije bila potrebna odredba lana 179. Zakona o radu, jer razlozi iz te norme i nisu osnov za tu namenu a suprotno navodima albe. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 224/10 od 20.10.2010. godine)

154.
Zbog line procene da nisu uspeno obavljali radne zadatke, steajni upravnik nije ovlaen da samostalno umanji ugovorene zarade licima zadranim na radu u toku steaja.
- 83 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Tueni u albenim navodima (iznetim i u toku postupka pred prvostepenim sudom) istie da tuioci nisu odreene zadatke blagovremeno i uspeno izvravali, te da je to osnov umanjenja njihove zarade. Ovi navodi nisu osnovani. Naime, u sluaju da nisu vrili svoje radne zadatke ili da su ih neblagovremeno i loe izvravali, u smislu odredaba lana 179. Zakona o radu, postojale su zakonske mogunosti odn. prava da se takvo postupanje sankcionie. Zbog toga pravilno prvostepeni sud konstatuje da navedeni razlozi, a koji nisu ni dokazani u toku postupka, ne mogu biti osnov za umanjenje ugovorenog iznosa naknade. Steajni upravnik nije ovlaen da umanji ugovoreni iznos naknade na koji je saglasnost dao steajni sudija pri zapoljavanju odreenog lica tj. pri zakljuenju ugovora o radu, pa je stoga pravilno cenei zahteve tuilaca osnovanim - prvostepeni sud obavezao tuenog da izmiri navedena dugovanja (jer se radi o trokovima steajne mase), uz zatezne kamate od dana dospea obaveze plaanja zarada u skladu sa odredbama lana 110. Zakona o radu i ugovora o radu zakljuenog izmeu stranaka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4698/10(2) od 28.10.2010. godine)

155.
Zaposleni ima pravni interes za voenje spora radi ponitaja akta akta o otkazu ugovora o radu sve dok je taj akt na snazi. Iz obrazloenja: Tuilac je, prema utvrenom injeninom stanju, kod tuenog bio u radnom odnosu na neodreeno vreme na poslovima efa gradilita. Naznaenim Reenjem tuenog od 28.11.2005. godine, tuiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu lana 179. taka 3. Zakona o radu. Pre donoenja tog reenja tueni nije upozorio tuioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Reenjem Inspekcije rada od 09.01.2006. godine, odloeno je izvrenje reenja od 28.11.2005. godine do pravnosnanog okonanja sudskog postupka. Nakon ovog reenja, tueni je sa tuiocem zakljuio Ugovor o radu od 21.10.2005. godine, prema kome je tuilac zasnovao radni odnos na neodreeno vreme od 20.10.2005. godine. Tuilac je po ovom ugovoru radio kod tuenog, a 02.10.2006. godine zakljuen je novi ugovor o radu na neodreeno vreme, koji je tuiocu otkazan novim reenjem tuenog, od 05.12.2006. godine - ovo reenje je predmet preispitivanja u drugom sudskom postupku pred prvostepenim sudom. Pravilno primenjujui odredbe lana 180. st. 1. i 2. u vezi sa lanom 179. taka 3. Zakona o radu, polazei od ovakvog injeninog stanja, niestepeni sudovi su izveli zakljuak o osnovanosti tubenog zahteva, koji u potpunosti prihvata i ovaj sud. Relevantne odredbe: Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. ta. 1 6. navedenog Zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i doka- 84 -

RADNO PRAVO ze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje - lan 180. st. 1. i 2. Zakona o radu. Upozorenje poslodavca, kao nuan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih odredbom lanom 179. ta. 1 6. Zakona, a u skladu sa odredbom lana 7. ratifikovane Konvencije MOR br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (Zakon o ratifikaciji je objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 4/84), ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na izjanjenje i ono nije formalnost u postupku otkazivanja ugovora o radu, ve se njime zaposlenom stavlja do znanja da postoje okolnosti koje, prema shvatanju poslodavca, obrazuju otkazni razlog. Svrha i cilj upozorenja su da se zaposlenom omogui da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu, i stoga se zaposlenom daje jedan razuman rok da bi to izjanjenje i odbranu mogao dati (najmanje pet radnih dana). S obzirom na injenicu da, u konkretnom sluaju, upozorenje nije doneto, proizlazi da je tueni povredio pravo tuioca na odbranu od otkaznog razloga, dato materijalnim propisom, to taj otkaz tj. ovde sporno reenje od 28.11.2005. godine - ini nezakonitim. Revizijskim navodima se ukazuje da tuilac nema pravni interes za voenje ovog spora, jer je tueni s njim zakljuio ugovor o radu na neodreeno vreme, ime je reenje o otkazu ugovora o radu stavljeno van snage. Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim, jer je tueni, u smislu reenja Inspekcije rada, kojim je odloeno izvrenje reenja o otkazu, bio duan da tuioca vrati na rad do pravnosnanog okonanja ovog postupka, to je tueni uradio, ali nije stavio van snage ovde sporno reenje od 28.11.2005. godine, ve je doneo novo reenje o otkazu, koje je predmet drugog sudskog postupka. S obzirom na injenicu da je reenje od 28.11.2005. godine na snazi i da je po njemu tuiocu prestao radni odnos kod tuenog 21.10.2005. godine, tuilac ima pravni interes za voenje ovog spora. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 537/10 od 14.07.2010. godine)

156.
Upozorenje o otkazu ugovora o radu poslodavac je duan da dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan, a sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Miljenje sindikata ne obavezuje poslodavca. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Poslodavac je duan da upozorenje dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan, a sindikat je duan da dostavi miljenje u roku pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja - lan 181. Zakona o radu. U konkretnom sluaju, kako proizilazi iz spisa predmeta, tueni je, kao poslodavac, upozorenje o otkazu dostavio na miljenje Sindikatu. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da miljenje Sindikata ne obavezuje poslodavca- tuenog, koji moe a i ne mora da ga prihvati. U konkretnom sluaju, miljenje sindikata nije obavezujue, ve je jedino bitno da je sindikat navedeno upozorenje o otkazu primio tj. da je istim o navedenom otkazu obaveten. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 380/10 (2) od 09.12.2010. godine)
- 85 -

RADNO PRAVO

157.
Bez obzira to mu je isplaena jednokratna novana naknada, otkaz ugovora o radu zbog trajnog prestanka potrebe za obavljanjem poslova obezbeuje zaposlenom pravo na naknadu zbog nezaposlenosti Iz obrazloenja: injenica da je tuiocu isplaena jednokratna novana naknada, a ne otpremnina, nije od znaaja za odluivanje u ovoj pravnoj stvari. Ova injenica ne menja pravnu prirodu predmetnog davanja, niti pravni osnov po kome je poslodavac otkazao tuiocu ugovor o radu, s obzirom da se iz reenja o otkazu vidi da je doneto zbog trajnog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je tuilac bio rasporeen a zbog procesa racionalizacije restrukturiranja i pripreme za privatizaciju kod poslodavca. Zbog svega toga, Vrhovni sud Srbije nalazi da je tuiocu prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, u skladu sa lanom 179. taka 9. Zakona o radu zbog trajnog prestanka potrebe za njegovim radom, te da su ispunjeni uslovi propisani odredbom lana 160. istog Zakona za ostvarivanje prava na novanu naknadu i prava na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 8510/08 od 18.06.2009. godine)

158.
Nema uslova da se oglasi tehnolokim vikom ako je - u vreme kada je zaposleni takvim proglaen - postojala potreba za poslovima za koje je on ispunjavao uslove. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud - prema razlozima oalbene presude - ne prihvata znaaj injenice da je tueni na rad primio druga lica s pozivom na odredbu lana 182. Zakona o radu. Relevantne odredbe: Ako otkae Ugovor o radu zaposlenom u sluaju iz lana 179. taka 9. ovog Zakona, poslodavac ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa - lan 182. Zakona o radu. Dakle, ova norma regulie pravnu situaciju kada, posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, u roku od 6 meseci raunajui od toga dogaaja nastane potreba za prijemom zaposlenih na poslovima za koje zaposleni - viak ispunjava uslove. Od ove materijalno pravne situacije treba razlikovati sluaj kada je potreba posla postojala u vreme kada je zaposleni oglaen vikom i to za poslove za koje je on ispunjavao uslove. Tada nema uslova da se zaposleni oglasi vikom, ve se njegov radno-pravni status reava primenom pravila o izmeni ugovorenih uslova rada, a na osnovu odredbe l.171. stav 1. taka 1. istog Zakona ("Slubeni glasnik Republike Srbije" br. 24/05 sa novelama). Isto je i u sluaju zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme sa novim zaposlenim u vreme koje gravitira otkazu iz ovog razloga.
- 86 -

RADNO PRAVO Zbog svega toga, za pravilnu primenu materijalnog prava u odnosu na ovaj razlog bilo je nuno utvrditi da li je tana okolnost da je tueni zasnivao radni odnos na neodreeno vreme sa drugim licima, a - ako jeste - kada je taj radni odnos zasnovan, sa kojim licima i na kojim poslovima, koji su uslovi propisani za obavljanje tih poslova i da li je tuilja ispunjavala te uslove. Za sluaj da je do zasnivanja radnog odnosa sa drugim licima dolo zbog potrebe posla koja je postojala u vreme koje gravitira donoenju osporenog reenja, i to za poslove za koje je tuilja ispunjavala sve potrebne uslove, tada to ne bi moglo ostati bez znaaja za ocenu zakonitosti osporenog pojedinanog pravnog akta. Radi toga, bilo je nuno razjasniti i kada je stvarno nastala potreba za popunu slobodnih radnih mesta i koja su to slobodna radna mesta (naravno - pod pretpostavkom da je tueni poslodavac vrio zasnivanje radnog odnosa na neodreeno vreme sa drugim licima u periodu donoenja osporenog reenja i uz ispunjene druge prethodno naznaene uslove). U toj situaciji okolnost to su ukinuti poslovi tuilje, a to stovarite ne radi, ne bi bila dovoljna da se tuilja oglasi vikom - zaposlenim za ijim je radom prestala potreba, to vodi otkazu Ugovora o radu iz ovog razloga. Prvostepeni sud u oalbenoj presudi navodi da je Pravilnik o izmenama Pravilnika o radnom organizovanju - sistematizaciji radnih mesta br. 732 od 19.02.2009. godine, kojim je ukinuto radno mesto poslovoe stovarita objavljen na oglasnoj tabli 9.02.2009. godine, o emu je sainjena beleka na samom aktu. Tuilaka strana je izjanjavajui se na ovaj akt navela da taj akt nije objavljen i da je retroaktivno donet i na tu okolnost predloila sasluanje svedoka. Prvostepeni sud je ovaj dokazni predlog odbio pozivajui se na razlog da su injenice u ovoj pravnoj stvari dovoljno razjanjene. Tano je i da je na izmenama Pravilnika o radnom organizovanju - sistematizaciji radnih mesta tuenog br.732 od 19.02.2009. godine, navedeno i ovo: " istaknuto i objavljeno na oglasnoj tabli drutva 19.02.2009. godine ". Meutim, dozvoljeno je dokazivati da sadraj naveden u ovoj beleci predstavlja neistinito utvrene injenice u smislu lana 221. stav 1. Zakona o parninom postupku. Tuilaka strana je u tom smislu dala odgovarajue dokazne predloge. Ove injenice mogu biti vane za donoenje odluke jer od odgovora na pitanje da li su ukinuti poslovi tuilje ili ne, zavisi i odgovor na pitanje da li je prestala potreba za njenim radom na tim poslovima. Na ovo ukazuje i alba navodom, da je prvostepeni sud odbio predloeni dokaz sasluanjem naznaenih svedoka i ukazujui s tim u vezi da je injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno, jer nije raspravljeno sporno pitanje koje se odnosi na akt o sistematizaciji - njegovu izmenu. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 1 5001/10 od 14.06.2010. godine)

159.
Bez obzira na injenicu to je pred sudom pokrenuo postupak za njegov ponitaj, zaposleni je duan da postupi po aneksu ugovora o radu koji je potpisao. Iz obrazloenja: Tuilja je bila zaposlena kod tuenog, sa kojim je imala zakljuen ugovor o ureivanju meusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 24.07.2007. godine, kojim je predvieno da ona obavlja poslove servirke u seditu poslodavca, van sedita poslodavca kao i u drugim mestima, po nalogu direktora. Tuilja je radne obaveze obavljala u seditu tuenog, s tim to joj je - dana 08.10.2007. godine - uruena ponuda za izmenu Ugovora o radu u pogledu mesta obavljanja poslova, tako da ona
- 87 -

RADNO PRAVO ubudue obavlja poslove van sedita poslodavca. Tuilja je prihvatila ponueni aneks ugovora o radu, s tim to je prilikom potpisivanja aneksa naznaila da e pred nadlenim sudom traiti njegov ponitaj. Posle potpisivanja Aneksa ugovora o radu, tueni je tuilju pozvao da - poev od 29.11.2007. godine - zapone da radi van njegovog sedita, ali te poslove nije obavljala od 29.11.2007. godine do 04.12.2007. godine, niti je rukovodioca obavestila o razlozima nedolaska na rad. Tueni je 11.12.2007. godine pismeno upozorio tuilju na postojanje razloga o otkazu ugovora o radu zbog nedolaska na rad, ime je uinila povredu radnih obaveza. Ovo upozorenje je urueno 13.12.2007. godine, a istog dana ovo upozorenje dostavljeno je i organizaciji Samostalnog sindikata radi davanja miljenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tuilji. Tuilja se izjasnila na ovo upozorenje 18.12.2007. godine, tako to je navela da nije dobila reenje o upuivanju na rad van sedita, a sam aneks ugovora je nezakonit, jer je ovo mesto udaljeno vie od 50 km u odnosu na mesto gde je radila. Osporenim reenjem od 05.02.2008. godine tuilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza iz lana 12. taka 1., 7. i 32. Ugovora o ureivanju meusobnih prava, obaveza i odgovornosti i zbog nepotovanja radne discipline predviene u lanu 13. stav 1. taka 4. istog Ugovora. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je tuilja po potpisivanju aneksa ugovora o radu bila duna da radi, to nije uinila. Aneks ugovora o radu je konaan akt, po kome je zaposleni duan da postupi kad ga potpie, bez obzira na injenicu to je pred sudom pokrenuo postupak za njegov ponitaj. Podnoenje tube sudu radi ponitaja aneksa ugovora o radu ne odlae njegovo izvrenje. Kako tuilja to nije uinila, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je time uinila povredu radne obaveze iz lana 179. stav 1. ta. 2. i 3. Zakona o radu i povrede radne obaveze iz lana 12. st. 1., 7. i 32. Ugovora o radu i lana 13. istog Ugovora, tubeni zahtev odbili. Za ovaj pravni stav niestepeni sudovi su dali detaljne, jasne i valjane razloge. Iz navedenih razloga, na pravilnost pobijane presude ne utiu navodi revizije da je prvostepenom presudom nadlenog Optinskog suda od 11.09.2008. godine poniten aneks ugovora od 08.10.2007. godine. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. II 171/10 od 14.06.2010. godine)

160.
Osnov za otkaz ugovora o radu predstavlja nepristojno i nedolino ponaanje zaposlenog na radnom mestu a izvinjavajui razlog ne moe biti okolnost da je takvo ponaanje izazvano postupanjem rukovodstva i loom linom finansijskom situacijom. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Pobijanim reenjem tuenog od 02.06.2005. godine, tuilji je otkazan ugovor o radu na osnovu lana 179. taka 3. Zakona o radu, zbog uinjene povrede radne obaveze iz lana 45. alineja 4. Pojedinanog kolektivnog ugovora odn. lana 13. alineja 4. Ugovora o radu. Poto se dana 05.04.2005. godine u prostorijama poslodavca nepristojno i nedolino ponaala, radni odnos joj je prestao dana 01.06.2005. godine. Pre donoenja osporenog reenja tuilja je upozorena pi- 88 -

RADNO PRAVO smenim putem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, o emu se ona (takoe pismeno) izjasnila 28.04.2005. godine. Upozorenje je dostavljeno na miljenje sindikatu. U postupku je utvreno da je dana 05.04.2005. godine odran sastanak zaposlenih i rukovodstva, nakon ega je usledio manji verbalni sukob izmeu tuilje i direktorke, kojom prilikom je tuilja nju opsovala. Niestepeni sudovi su pravilno, na osnovu utvrenih injenica, zakljuili da je osporeno reenje tuenog kojim je tuilji otkazan ugovor o radu pravilno i zakonito. Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odn. ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca - lan 179. taka 3. Zakona o radu. Ugovorom o radu od 31.12.2002. godine, koji je zakljuen izmeu parninih stranaka, precizno se utvruje ta se smatra nepotovanjem radne discipline i ponaanjem zbog koga se ne moe nastaviti rad kod poslodavca, a izmeu ostalog - ukoliko je zaposleni grub ili nepristojan ili se na drugi nain nedolino ponaa prema zaposlenima ili treim licima. U konkretnom sluaju, ovaj otkazni razlog je oigledno ispunjen, jer je ponaanje tuilje koja je predmetnom prilikom psovala, bilo nepristojno i nedolino, bez obzira kome je ta psovka bila upuena. Takvo ponaanje vodi prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, a izvinjavajui razlog ne moe biti okolnost da je na takvo ponaanje ona bila izazvana postupanjem rukovodstva i svojom loom finansijskom situacijom. U ovom postupku je potovana zakonska procedura koja se odnosi na upozorenje na postojanje otkaznih razloga i obavezu poslodavca na pribavljanje miljenja reprezentativnog sindikata. O postojanju razloga za prestanak radnog odnosa i navodima iz upozorenja tuilja se izjasnila pismenom izjavom, ime je njeno pravo na odbranu potovano. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 50/10 od 17.03.2010. godine)

161.
Ukoliko je razlog prestanka radnog odnosa izostanak sa posla pet radnih dana uzastopno, kao dan prestanka radnog odnosa uzima se prvi radni dan po isteku petog dana neopravdanog izostanka. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je bio zaposlen kod tuenog dok direktor tuenog nije doneo reenje od 02.06.1997. godine, kojim je utvreno da mu prestaje radni odnos zakljuno sa 18.04.1997. godine zbog neopravdanog izostanka sa posla pet radnih dana uzastopno. Sudovi su utvrdili, ispitujui zakonitost pobijanog reenja, da tuilac nije dolazio na posao od 18.04.1997. godine do poetka maja 1997. godine, da je svog neposrednog rukovodioca obavestio da je zbog bolesti privremeno nesposoban za rad, ali po dolasku na rad svoje odsustvo nije opravdao dostavljanjem doznaka nadlenog lekara. Imajui u vidu utvrene okolnosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zakljuak sudova da su ispunjeni zakonski uslovi predvieni lanom 108. stav 1. taka 1. Zakona o radnim odnosima (koji je bio na snazi u vreme donoenja reenja tuenog) za prestanak radnog odnosa tuiocu, koji je izostao sa
- 89 -

RADNO PRAVO posla pet radnih dana uzastopno, a svoj izostanak nije opravdao, niti je imao saglasnost rukovodioca za ovo izostajanje sa posla. Pravilno je, pri tome, pravnosnanom presudom delimino poniteno reenje tuenog i utvreno da je tuiocu radni odnos kod tuenog prestao 25.04.1997. godine, a ne 18.04.1997. godine, kako je to utvrdio direktor tuenog. Naime, uslov za prestanak radnog odnosa zaposlenom nezavisno od njegove volje, u smislu navedene zakonske odredbe, je neopravdan izostanak sa posla pet radnih dana uzastopno, pa se kao dan prestanka radnog odnosa moe uzeti prvi radni dan po isteku petog dana neopravdanog izostanka. Kako je, poev od 18.04.1997. godine, peti dan neopravdanog izostanka sa posla bio 22.04.1997. godine (petak), to je tuiocu radni odnos mogao prestati tek sa 25.04.1997. godine, kako to pravilno zakljuuje i drugostepeni sud. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 1261/2010 od 19.05.2010. godine)

162.
Odredbama lana 34. do 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika predvieno je da zaposlenom, za ijim je radom prestala potreba, ne moe prestati radni odnos ukoliko je samohrani roditelj. Na taj nain, nema uslova da se primeni otkazni razlog iz lana 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu - zaposleni koji je samohrani roditelj uiva posebnu zatitu. Iz obrazloenja: Odredbom lana 179. taka 9. Zakona o radu predvieno je da poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, ako usled tehnolokih ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. Odredbama l. 34. do 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika predvieni su kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba kao i mere za zapoljavanje. Konkretno - odredbom lana 37. ovog Ugovora predvieno je da zaposleni moe biti rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi, rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi, rasporeen na rad u drugu ustanovu ili kod drugog poslodavca, upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. lanom 38. istog Ugovora propisano je da radni odnos zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, ne moe prestati zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti, zaposlenom samohranom roditelju, zaposlenom ije dete ima teki invaliditet, ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova i zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 30 godina staa osiguranja i zaposlenoj eni koja ima najmanje 25 godina staa osiguranja bez njihove saglasnosti. Dakle, jasno je predvieno da radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati ukoliko je zaposleni samohrani roditelj. Znai, ova injenica iskljuuje mogunost da takvom zaposlenom za ijim je radom prestala potreba prestane radni odnos, to je prioritet u odnosu
- 90 -

RADNO PRAVO na okolnost da li se moglo ili nije moglo obezbediti jedno od prava utvrenim l. 37. i 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika. U postupku koji je sproveden kod poslodavca, tuilja je ukazivala na injenicu da je samohrani roditelj i o tome je dostavljala dokaze. Evidentno je, meutim, da poslodavac u odnosu na tu injenicu u osporenim reenjima kao i u osporenim odlukama kolskog odbora, nije dao razloge niti je utvrivao i cenio akte koje je tuilja dostavljala, niti je u odlukama po prigovorima u kojima je tuilja takoe ukazivala na isto - dao razloge u odnosu na tu okolnost. Imajui sve to u vidu, ovaj sud nalazi da je tubeni zahtev tuilje osnovan i da nije bilo uslova da se primeni otkazni razlog iz lana 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu, a u vezi odredaba l. 34. do 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika koje iskljuuju nastupanje otkaznog razloga, jer tuilja kao samohrani roditelj, uiva posebnu zatitu zaposlenog koja je ustanovljena u cilju obezbeenja socijalne sigurnosti i posebne zatite porodice. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1 470/09 od 05.06.2009. godine)

163.
Da bi iz tih razloga poslodavac mogao da otkae ugovor o radu zaposlenom, pravnosnanom krivinom presudom mora biti utvreno da je on kao okrivljeni izvrio krivino delo na radu ili u vezi sa radom.

Iz obrazloenja: Relevantna odredba: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponaanje i ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom - lan 179. stav 4. Zakona o radu. U konkretnom sluaju je utvreno da je pokrenut krivini postupak protiv ovde tuioca za naznaena krivina dela. Meutim, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je za upotrebu otkaznog razloga koji je predvien u relevantnoj odredbi bitna injenica da li je zaposleni uinio krivino delo na radu ili u vezi sa radom, to se moe utvrditi samo pravnosnanom osuujuom krivinom presudom. Tek tada poslodavac moe iz ovog razloga zaposlenom da otkae ugovor o radu. Poto u konkretnom sluaju takve presude nema jer krivini postupak jo uvek traje, osporeno reenje je moralo biti poniteno kao nezakonito. U odgovoru na tubu se istie da predmetno krivino delo sadri i bie povrede radne obaveze (tj. opis radnji krivinog dela u sebi sadri i povredu radne obaveze, to je utvreno blanketnom normom u lanu 69. stav 1. taka 2. Kolektivnog ugovora tuenog " zaposleni ini povredu radne obaveze ako izvri krivino delo na radu ili u vezi sa radom ."). Ovi navodi su neosnovani, jer se i u toj odredbi kolektivnog ugovora tuenog predvia da je krivino delo izvreno a to se ne moe utvrditi odlukom poslodavca ve nadlenog suda. Poto u osporenom reenju nema injeninog opisa eventualne povrede radne obaveze, to je u pogledu injeninog opisa bilo neosnovano da se eventualno izvri prekvalifikacija otkaznog razloga od
- 91 -

RADNO PRAVO strane suda (sud nije vezan pravnom kvalifikacijom iz osporenog reenja, ali je vezan injeninim opisom koga, kako je reeno, u osporenom reenju nema). Iz tih razloga je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana, a neosnovani su navodi iz albe tuenog u kojima se ukazuje da je protiv tuioca pokrenut postupak za krivino delo koje je istovremeno i povreda radne obaveze jer osporeno reenje ne sadri nijedan element injeninog osnova uinjene povrede radne obaveze. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 52/2009 od 30.01.2009. godine)

164.
utanje o vanim okolnostima pre zakljuenja ugovora o radu i predaja falsifikovane diplome o steenom stepenu strune spreme osnovan je razlog za otkaz ugovora o radu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 607/08, od 19.02.2009.)

165.
Da bi radni odnos zaposlenom zbog nezadovoljavajueg vrenja posla, odnosno neostvarivanja rezultata rada, prestao na zakonit nain, neophodno je da poslodavac najpre izda zaposlenom odgovarajue instrukcije i pisano upozorenje, a da zaposleni i po isteku odreenog roka za poboljanje rada i rezultata rada nastavi da obavlja svoje dunosti na nezadovoljavajui nain. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju tueni je otkazao ugovor o radu tuilji zbog otkaznog razloga predvienog odredbom l. 179. t. 1. Zakona o radu, odnosno zbog neostvarivanja rezultata rada. Ovaj otkazni razlog nije konkretizovan u navedenom zakonu, ali spada u otkazne razloge koji se tiu sposobnosti zaposlenog za rad na odreenom radnom mestu koji poslodavac uoava praenjem rezultata rada zaposlenog. Tueni je ne samo ispotovao zakonsku obavezu dostavljanja pisanog upozorenja tuilji za postojanje otkaznog razloga zbog neostvarivanja rezultata rada, predvienu odredbom l. 180. st. 1. ZOR, te ispotovao pravo na odbranu predvieno odredbom l. 7. ratifikovane Konvencije MOR br. 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (Zakon o ratifikaciji Konvencije je objavljen u "Sl. listu SFRJ" br. 4/84) ve i obavezu iz Preporuke br. 166 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, prema kojoj radni odnos nee prestati zaposlenom zbog nezadovoljavajueg vrenja posla, sem ako poslodavac ne da zaposlenom odgovarajue instrukcije i pisano upozorenje, a zaposleni i dalje obavlja svoje dunosti na nezadovoljavajui nain i po isteku odreenog roka za poboljanje rada i rezultata rada, a tuilji je dao i mogunost da pobolja svoj rad u saradnji sa ostalim zaposlenima kod tuenog, koju mogunost tuilja ne samo da nije iskoristila, ve je istu ignorisala, te nije tuenom ni dala odgovor na dato upozorenje. (Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1905/2007 od 27.03.2008.)
- 92 -

RADNO PRAVO

166.
Istekom roka od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza, poslodavac gubi pravnu mogunost za otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada.

Iz obrazloenja: Kod utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ponitili kao nezakonito reenje tuenog kojim je tuiocu prestao radni odnos. Za ovakvu odluku niestepeni sudovi su dali razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. Odredbom lana 104. stav 1. tada vaeeg Zakona o radu, propisano je da otkaz ugovora o radu iz lana 101. stav 1. taka 1) Zakona o radu - neostvarivanje rezultata rada, poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Kako je tueni saznao za injenice koje su razlog za davanje otkaza u toku 2001. godine, a reenje o otkazu ugovora o radu tuiocu doneo 21.9.2004. godine, to su u vreme donoenja spornog reenja istekli zakonski rokovi iz lana 104. stav 1. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu zaposlenom, zbog ega je tueni izgubio pravnu mogunost da tuiocu otkae ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada. Navodi u reviziji tuenog da nije nastupila zastarelost za donoenje spornog reenja, jer se radi o otkaznom razlogu koji postoji u kontinuitetu, nije osnovan, s obzirom da tuiocu radni odnos nije prestao zbog nepotovanja radne discipline (koja radnja moe trajati u kontinuitetu), ve zbog neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je rasporeen. Revizijski navod tuenog da sporno reenje nije moglo biti poniteno kao nezakonito usled zastarelosti, jer tuilac zastarelost u toku postupka nije ni isticao, nije osnovan. Sud u parnicama iz radnih odnosa, pre svega, ocenjuje zakonitost otkaznog postupka, a njega, pored ostalog, ine i odredbe o rokovima u kojima poslodavac zaposlenom moe da otkae ugovor o radu, koje su niestepeni sudovi pravilno primenili ocenjujui da je istekom zakonskog roka prestala mogunost otkazivanja ugovora o radu zaposlenom zbog nastalog otkaznog razloga. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 235/08 od 24.04.2008.)

167.
Pre otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja predvienih rezultata rada, poslodavac je duan da zaposlenom da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti i ostavi odreeni rok za poboljanje radnog uinka. Ako radnik, koji i posle isteka odgovarajueg roka predvienog za poboljanje, nastavi i dalje da obavlja dunosti na nezadovoljavajui nain, radni odnos mu moe prestati. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 17/06 od 29.03.2006.)
- 93 -

RADNO PRAVO

168.
Prekidanje privatnog razgovora slubenika sa slubenog telefona i meusobno vreanje nije ometanje zaposlenog u procesu rada. Takvo ponaanje ne dovodi do povrede radne obaveze predviene Pojedinanim kolektivnim ugovorom i ne predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu. Iz obrazloenja: Zakljuci prvostepenog suda su pravilni. Konkretan opis dogaaja, utvren pravilnom ocenom dokaza od strane prvostepenog suda u pobijanoj presudi, ne moe predstavljati bie one povrede koja se u pismenom upozorenju i osporenom reenju tuiocu stavlja na teret. Tuilac, kada je prekinuo privatni razgovor radnice raunovodstva sa slubenog telefona istu nije ometao u procesu rada a verbalni sukob koji je posle toga usledio uzajamnim vreanjem (koji je zapoela slubenica) nije dovelo do izrazitog oteavanja izvravanja radnih obaveza krivicom tuioca. To oteavanje je, u stvari, svojim postupanjem inicirala upravo ta slubenica - prvo neovlaenim privatnim razgovorom, a potom iniciranjem verbalnog sukoba vreanjem. Na drugoj strain, u postupku donoenja osporenog reenja tueni nije ni na koji nain uinio verovatnim da je kod ostalih prisutnih zaposlenih dolo do ometanja u radu koje je izrazito oteavalo izvravanja njihovih radnih obaveza. Neosnovani su navodi iz albe tuenog u kojima se ukazuje da injenino stanje u ovoj pravnoj stvari nije tano i u potpunosti utvreno, jer je isto prvostepeni sud u potpunosti i tano utvrdio, kao to je i navedeno. Okruni sud je razmotrio i ostale albene navode i naao da ni oni nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1. 755/08 od 14.10.2008. godine)

169.
Ako su kod zaposlenog prilikom redovne kontrole na izlazu pronaeni skriveni predmeti koje koristi pri obavljanju delatnosti - postoji otkazni razlog zbog povrede radne obaveze iz lana 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je bio u radnom odnosu kod tuenog u Sektoru za projektovanje, planiranje i odravanje objekata i instalacija, i to na radnom mestu servisera opreme i alata. Navedenim reenjem tuenog od 16.11.2007. godine, otkazan mu je Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze a zbog toga to su dana 27.10.2007. godine, prilikom redovne kontrole na izlaznoj kapiji preduzea, kod njega pronaene tri vee aluminijumske elne i jedna velika matica, a koje su
- 94 -

RADNO PRAVO tuiocu oduzete od strane radnika obezbeenja. Takoe je utvreno da je tuiocu naznaenim Upozorenjem od 02.11.2007. godine saopteno da mu moe prestati radni odnos otkazom Ugovora o radu zbog ove povrede radne obaveze. Zatraeno je i miljenje Podrunice sindikata o konkretnoj povredi radne obaveze, koje je i dato dana 15.11.2007. godine. Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne discipline utvrene ugovorom i optim aktom - lan 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu. Nesavesno i nemarno izvravanje radnih obaveza podrazumeva izvravanje radnih obaveza pri emu zaposleni ne pokazuje uobiajenu panju koja se oekuje od prosenog zaposlenog i ne ponaa se kao dobar domain, a svestan je tetnih posledica takvog ponaanja - lan 6. stav 1. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Nezakonito upravljanje, raspolaganje i korienje imovine i sredstava predstavlja raspolaganje i korienje imovine i sredstava koje ima i moe da ima za posledicu umanjenje imovine i sredstava, protivpravno sticanje imovinske koristi ili izazivanje poremeaja u procesu rada - lan 6. stav 2. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. U prvostepenom postupku je nesporno utvreno da je tuilac uinio povredu radne obaveze, jer su kod njega prilikom redovne kontrole na izlaznoj kapiji preduzea pronaeni sakriveni predmeti koji pripadaju tuenom kao poslodavcu - koristi ih pri obavljanju svoje redovne delatnosti. Pri svemu tome, nije od znaaja injenica da li je tuilac navedene predmete naao u kontejneru koji se nalazi u krugu preduzea ili i van kruga preduzea, kako je navodio spornom prilikom. Jer, i takve odbaene predmete je bio duan da prijavi radnicima obezbeenja, a tek sa njihovim odobrenjem i odobrenjem svojih nadreenih mogao ih je izneti iz kruga preduzea. Iz injenice da je tuilac navedene predmete sakrio uvijene u lepljivu traku, te da su uoeni tek od strane radnika obezbeenja moe se zakljuiti da je tuilac imao nameru da te predmete protivpravno prisvoji. Iz tih razloga prvostepeni sud pravilno zakljuuje da je tuilac uinio povredu radne obaveze koja mu se osporenim reenjem o otkazu Ugovora o radu stavlja na teret, te da je reenje o otkazu Ugovora o radu pravilno i na zakonu zasnovano, zbog ega je i odbijen tubeni zahtev. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1 638/09 od 17.06.2009. godine)

170.
Kod tuioca su prilikom redovne kontrole na izlaznoj kapiji preduzea pronaene tri vee aluminijumske elne i jedna velika matica, i to sakrivene u pantalonama tuioca. Nesporno je da navedeni predmeti pripadaju tuenom kao poslodavcu, jer ih tueni koristi pri obavljanju svoje delatnosti popravke autobusa i prevoza putnika. Shodno navedenom, zakljuuje se da je tuilac u konkretnoj prilici postupao nesavesno i nemarno, a takoe je zloupotrebio svoj slubeni poloaj servisera opreme i alata, i osnovano mu je otkazan ugovor radu. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 1 638/09 od 17.06.2009.)
- 95 -

RADNO PRAVO

171.
Bez obzira to poslodavac nije doneo pravilnik kojim bi bile propisane povrede radnih obaveza, u situaciji kada je zaposleni u duem vremenskom periodu dolazio na posao sa zakanjenjem, takvim svojim ponaanjem skrivljeno je uinio povredu radne obaveze utvrenu ugovorom o radu. To je standard oekivanog ponaanja svakog zaposlenog, koje je kao takvo predvieno i Zakonom o radu, zbog ega je bez uticaja to ova povreda nije predviena i optim aktom tuenog (pravilnikom). Zbog takvog ponaanja ne moe da nastavi rad kod poslodavca.

Iz obrazloenja: Poslodavac kako je propisano Odredbom lana 179. stav 1. ta. 2. i 3. Zakona o radu - moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na njegovo ponaanje i u sluaju ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrenu optim aktom i ugovorom o radu (taka 2.), ili ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odn. ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca. I lanom 15. stav 1. ta. 1 i 2. ovog Zakona predviena je obaveza zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da potuje organizaciju rada, dok opravdan razlog za otkaz ugovora o radu - prema stavu 3. taka 6. alineja 1. Ugovora o radu ( koji je tuilja potpisala sa tuenim 15.04.2002. godine ) - predstavlja i povreda radne obaveze koju zaposleni uini svojom krivicom, a izmeu ostalog - neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvravanje radne obaveze. Kod utvrene injenice da je tuilja u duem vremenskom periodu dolazila na posao sa zakanjenjem, a imajui u vidu navedene zakonske odredbe, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je tuilja ovakvim ponaanjem i svojom krivicom uinila povredu radne obaveze utvrenu Ugovorom o radu, te da je njeno ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca. Iz tih razloga je otkaz tuilji zakonit u smislu lana 179. stav 1. ta. 2. i 3. Zakona o radu. S tim u vezi, bez uticaja je to tuena nije donela pravilnik kojim bi bile propisane povrede radnih obaveza, i to zbog toga to je povreda koja je tuilji stavljena na teret predviena ugovorom o radu. Uz sve ovo, potovanje radnog vremena (dolazak na posao na vreme i odlazak sa posla po isteku radnog vremena) predstavlja jedno od osnovnih pravila potovanja radne discipline. To je standard oekivanog ponaanja svakog zaposlenog, koje je kao takvo predvieno i Zakonom o radu, zbog ega je bez uticaja to ova povreda nije predviena i optim aktom tuenog (pravilnikom). (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 203/08 od 26.03.2008.)

172.
Naputanjem posla pre isteka radnog vremena kao otkazni uslov. Iz obrazloenja: Odredbom lana 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/05 i 61/05), propisano je da poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog
- 96 -

RADNO PRAVO koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, na njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, odnosno ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu. Ugovorom o radu zakljuenim izmeu parninih stranaka, odredbom take 22. podtake 15. kao razlog za otkaz ugovora od strane poslodavca predvieno je kanjenje na posao, ili naputanje rada pre kraja radnog vremena. Kako je u postupku utvreno da je tuilac, naputanjem posla pre isteka radnog vremena, bez saglasnosti neposrednog rukovodioca uinio povredu radne obaveze koja predstavlja otkazni razlog predvien ugovorom o radu, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da su ispunjeni zakonski razlozi za otkaz ugovora o radu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.791/08, od 19.06.2008.)

173.
Odobreno neplaeno odsustvovanje sa rada zbog zavretka studija i odsustvo zbog civilnog sluenja vojnog roka, su odsustva bez naknade zarade i imaju istu pravnu posledicu mirovanje prava iz radnog odnosa. Znai, zaposleni koji se nalazi na neplaenom odsustvu i u isto vreme se nalazi na civilnom odsluenju vojnog roka (a o tome nije obavestio poslodavca), ne ini teu povredu radnih obaveza, odnosno neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvravanje radnih dunosti i obaveza i zbog toga mu ne moe prestati radni odnos. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1758/07 od 24.01.2008.)

174.
Obostrani povieni ton bez direktnog vreanja ostalih zaposlenih kao otkazni razlog. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi zakljuuju da je nastupila zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka za povrede radne obaveze iz taki 1, 2. i 3. osporenog prvostepenog reenja. Za uinjenu povredu radne obaveze iz take 4. osporenog reenja, niestepeni sudovi utvruju da je tuilja nije uinila jer je razgovor povienim tonom bio obostran, a tuilja nije direktno vreala i nije se nedostojno ponaala prema zaposlenima M. V., D. B. i M. P., pa iako je bilo problema u njihovoj saradnji proces rada se i dalje odvijao i nisu nastupile tetne posledice po tuenu. Stoga, imajui u vidu utvrenu injenicu da tuilja nije uinila povredu iz take 4. osporenog reenja, nije bilo osnova za izricanje disciplinske mere prestanka radnog odnosa, pa je pravilnom primenom materijalnog prava usvojen tubeni zahtev. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1718/07, od 17.04.2008.)

175.
Ne predstavlja povredu radne obaveze i razlog za otkaz ugovora o radu injenica da je zaposleni odbio prijem pismenog naloga kojim mu se nalae da "neizostavno i odmah pristupi izvravanju radnih zadataka" u situaciji kada je radnik izvravao svoje radne obaveze.
- 97 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuiocu koji je kod tuenog obavljao poslove prijemnog referenta, pobijanim reenjem br. 2412/02 od 30. 12. 2005. godine otkazan je ugovor o radu zbog uinjene tee povrede radne obaveze, primenom l. 15. Ugovora o radu i lana 94. st. 4. ta. 3. i ta. 18. Pravilnika o radu, zato to je dana 22. 12. 2005. godine, po dolasku na svoje radno mesto odbio da obavlja svoje radne obaveze i zadatke po usmenom nalogu efa servisa i to je istog dana odbio da prihvati i potpie pismeni nalog za obavljanje svojih radnih obaveza i zadataka koji je izdat od strane poslodavca. Tuilac je upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu pismenim upozorenjem od 22.12.2005. godine. U postupku je utvreno da je navedenog dana, 22. 12. 2005. godine, tuilac, u toku radnog vremena, obavljao poslove prijemnog referenta i da nije odbio da pristupi izvrenju svojih radnika zadataka i radnih obaveza, a da je odbio prijem pismenog naloga. Kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo zakljuivi da je osporeno reenje tuenog nezakonito, obavezavi tuenog da tuioca vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada od dana prestanka radnog odnosa do vraanja na rad. Prema odredbi l. 179. st. 2. vaeeg Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS" br. 24/05) poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom l. 15. Ugovora o radu poslodavac je ovlaen da radniku raskine radni odnos jednostrano u sluaju ako neopravdano odbije radni nalog. Kako je u konkretnom sluaju utvreno da je tuilac u toku radnog vremena obavljao poslove prijemnog referenta i da nije odbio da pristupi izvrenju svojih radnih zadataka i obaveza, to je pravilan zakljuak niestepenih sudova da tuilac nije uinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim reenjem stavljena na teret. Samo odbijanje prijema pismenog naloga kojim se nalae da se "neizostavno i odmah pristupi izvrenju radnih zadataka" u situaciji kada je tuilac izvravao svoje radne obaveze na koje revident ukazuje, ne predstavlja povredu radne obaveze zbog koje bi tuiocu mogao biti otkazan ugovor o radu na osnovu l. 179. st. 2. Zakona o radu, zbog ega su pravilnom primenom materijalnog prava niestepeni sudovi ponitili osporeno reenje. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. P 729/08 od 12.06.2008.)

176.
Zaposlenom je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obaveze. Meutim, nadleni sud je ponitio ovu odliku o prestanku radnog odnosa iz razloga to je tuilac zateen kako spava na radnom mestu u svojim kolima posle 21 asa neprekidnog rada, to znai da funkcija odmora ustanovljena lanom 64. Zakona o radu nije obezbeena, pa zbog toga nema krivice tuioca za uinjenu povredu radne obaveze. Iz obrazloenja: Tuiocu je stavljeno na teret da je zateen da spava za vreme rada na svom radnom mestu dana 7.07. 2006. godine u 04,00 asa izjutra. Tuilac je radio, po Odluci o preraspodeli radnog vremena, 24 sata neprekidno, a 3 dana se odmarao posle toga. U vreme kada je zateen na radnom mestu da spava, tuilac je neprekidno radio 21 as. Odredbom lana 55. stav 3. Zakona o radu je propisano da radna nedelja traje 5 radnih dana, da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac, a da radni dan po pravilu traje 8 asova. Rad koji se obavlja u vremenu od 22 asa do 6 aso- 98 -

RADNO PRAVO va narednog dana smatra se radom nou po lanu 62. istog zakona, dok je lanom 63. Zakona propisano da, ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou. Kako je u konkretnom sluaju utvreno da je tuilac radio po odluci o preraspodeli radnog vremena na taj nain to je radio neprekidno 24 asa, a posle toga se odmarao 3 dana, da tuiocu nije omogueno korienje odmora za vreme rada saglasno lanu 64. istog zakona, to po oceni Vrhovnog suda u konkretnom sluaju nema krivice tuioca za uinjenu povredu radne obaveze. Odredbom lana 64. Zakona o radu je propisano da zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, a da zaposleni koji radi due od punog radnog vremena najmanje 10 asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor se ne moe koristiti na poetku i na kraju radnog vremena. Odmor u toku dnevnog rada, po ovim odredbama ima izrazito zatitnu funkciju. On omoguava da radnik uini predah i obnovi svoje vitalne i radne funkcije kako bi se sauvao od povreivanja, odnosno drugih rizika profesionalne patologije. Da bi zatitna funkcija odmora dola do punog izraaja, propisano je da se on ne moe koristiti na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora treba da bude odreeno u toku rada koji neposredno prethodi poetku slabljenja koncentracije to se moe utvrditi na osnovu podataka o uestalosti povreivanja po asovima rada i drugim pokazateljima ispoljavanja profesionalne patologije. U konkretnom sluaju, tuilac je zateen kako spava na radnom mestu u svojim kolima posle 21 asa neprekidnog rada, to znai da funkcija odmora ustanovljena lanom 64. Zakona o radu nije obezbeena, pa zbog toga nema krivice tuioca za uinjenu povredu radne obaveze. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz lana 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu, zbog ega je Vrhovni sud preinaio obe niestepene presude i tubeni zahtev tuioca u ovom delu usvojio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II br. 1593/07 od 20.02.2008.)

177.
Neopravdano odbijanje radnog naloga, i pored usmenog upozorenja na posledice takvog ponaanja, daje ovlaenje poslodavcu da radniku jednostrano raskine radni odnos, nezavisno od toga da li je takvim ponaanjem radnika poremeen proces rada kod poslodavca ili da li je nastala teta. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je bio zaposlen kod tuenog na poslovima automehaniara, do donoenja reenja br. 2413/02 od 30. 12. 2005. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze utvrene tim ugovorom o radu. Osporenim reenjem tuiocu je stavljeno na teret da je 21. 12. 2005. godine po dolasku na radno mesto, odbio da obavlja svoje radne obaveze i zadatke po usmenom nalogu efa servisa, te odbio da prihvati i potpie pismeni nalog poslovoe za obavljanje radnih obaveza i zadataka. Tuilac je upozoren na postojanje zakonskih uslova za otkaz ugovora o radu. Ocenjujui zakonitost reenja, niestepeni sudovi su utvrdili da je tuilac uinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Na utvreno injenino stanje, pravilnom primenom materijalnog prava odbijen je zahtev tuioca za ponitaj reenja o otkazu ugovora o radu i zahtevu za vraanje na rad.
- 99 -

RADNO PRAVO Prema l. 179. st. 1. ta. 2. Zakona o radu poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovog ponaanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac je u smislu l. 180. istog Zakona duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz l. 179. ta. 1 do 6 ovog Zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U konkretnom sluaju, tuilac se 21.12. 2005. godine javio na rad, da bi potom, nezadovoljan zbog kanjenja plate otiao u ajnu kuhinju. Tuiocu i ostalim zaposlenima koji su odbili da rade, neposredni rukovodilac je dao najpre usmeni nalog, a zatim i pismeni za ukljuivanje u radni proces. Tuilac je odbio da potpie nalog, kao i da se vrati na svoje radno mesto. Stoga je i po oceni Vrhovnog suda pravilan zakljuak niestepenih sudova da je opisanim ponaanjem tuilac uinio povredu radne obaveze propisane l. 15. ugovora o radu (ako neopravdano odbije radni nalog), ime su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa na osnovu l. 179. st. 1. ta. 2. Zakona o radu i lana 94. st. 1. ta. Z. Pravilnika o radu tuenog. Navodi u reviziji da tuiocu nije mogao biti otkazan ugovor o radu, jer njegovom krivicom nije poremeen proces rada niti je nastala teta, nisu osnovani. Naime, neopravdano odbijanje radnog naloga da je ovlaenje poslodavcu da na osnovu l. 15. ugovora o radu radniku raskine jednostrano radni odnos, nezavisno od toga da li je takvim ponaanjem radnika poremeen proces rada i da li je nastala teta. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. P 649/08 od 2.07.2008.)

178.
Nije od znaaja injenica da li je zaposleni imao ili ne alkohola u krvi u vreme kada mu se terenska kontrola obratila za analizu, jer je njegovo odbijanje da se podvrgne alkokontroli takva povreda radne dunosti zbog koje se moe otkazati ugovor o radu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 18/07 od 21.02.2007.)

179.
Neopravdan izostanak zaposlenog sa rada se moe podvesti pod povredu radne obaveze jer izaziva poremeaj u procesu rada, s obzirom da su drugi zaposleni, pored svojih poslova morali da obavljaju i one poslove koje je prema rasporedu rada bila duna da obavlja tuilja. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju tuilja je znala, odnosno morala znati da neopravdan izostanak sa rada u periodu kraem od est radnih dana predstavlja teu povredu radne obaveze iz l. 16. stav 1. alineja 14 u vezi lana 21. Pravilnika o odgovornosti radnika tuenog. Neopravdan izostanak tuilje sa rada svakako je izazvao poremeaj u procesu rada.Uticao je na kvalitet izvrenih usluga i oteao rad drugih radnika koji su pored svojih poslova morali da obavljaju i one poslove koje je prema rasporedu rada bila duna da obavlja tuilja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 891/06, od 26.04.2007.)
- 100 -

RADNO PRAVO

180.
Zdravstvena nesposobnost tuioca zbog hirurke intervencije na zubu, predstavlja opravdan razlog na strani zaposlenog za odbijanje nareenja stareine za odlazak na izvrenje bezbedonosnih zadataka na Kosovu i Metohiji, i takvo ponaanje nije osnovan razlog za prestanak radnog odnosa zbog tee povrede radne obaveze. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.709/05 od 8.06.2006.)

181.
Korienje godinjeg odmora bez izdatog reenja poslodavca smatra se razlogom za otkaz ugovora o radu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1787/2005 od 1.02.2006.)

182.
Ako se zaposleni ne odazove pozivu da doe na rad u dane koji su mu dati kao slobodni dani, ne ini povredu radne obaveze. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem dat je otkaz ugovora o radu tuiocu na osnovu odredaba kolektivnog ugovora o radu, koje propisuju nepotovanje radne discipline, odnosno ponaanje zbog koga zaposleni ne moe da nastavi rad kod poslodavca. Meutim, pravilno su zakljuili niestepeni sudovi da tuilac nije uinio povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu, odnosno nije izvrio krenje radne discipline. Naime, on je od neposrednog rukovodioca dobio odobrenje da iskoristi pet radnih dana koje je prethodno odradio u dane kada je trebao biti slobodan. Njegov neposredni rukovodilac je organizovao proces rada za to vreme, sainio je novi raspored rada i objavio ga na oglasnoj tabli, o emu su bili upoznati svi zaposleni, pa i upravnik. U takvoj situaciji, poziv upravnika tokom korienja slobodin dana da tuilac doe na rad zadnjeg dana kada je trebao biti slobodan, ne moe proizvoditi pravno dejstvo i dovesti do zakljuka da je tuilac odbijanjem dolaska na rad uinio povredu radne obaveze, odnosno da nije potovao radnu disciplinu. U vezi sa tim, bez uticaja su navodi izneti u reviziji da je tuilac trebao da se obrati direktoru tuenog sa zahtevom za odobravanje slobodnih dana. U pitanju je forma, a ne sutina. Neposredni rukovodilac koji je odobrio odsustvo tuiocu je organizovao proces rada, te proces rada nije trpeo zbog njegovog odsustva. Takoe, bez uticaja je revizijski navod da je tuilac ve ranije disciplinski odgovarao. Ovaj navod bi mogao biti od uticaja u situaciji da je tuilac uinio povredu radne obaveze, kao oteavajua okolnost. Meutim, poto tuilac ovu povredu nije uinio, niti je njegovo ponaanje takvo da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, ranija disciplinska osuda nema uticaja na reenje spornog odnosa. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev- 1443/06 od 26.10.2006.)
- 101 -

RADNO PRAVO

183.
Sud moe uzeti da u istom ivotnom dogaaju postoji kvalifikacija druge povrede radne obaveze, ali ne moe menjati njen injenini identitet. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 870/06 od 7.06.2006.)

184.
Verbalni i fiziki obraun izmeu zaposlenog sa kolegom u preduzeu predstavlja povredu radne obaveze i razlo je za otkaz ugovora o radu.

Iz obrazloenja: Ugovorom o radu, koji je zakljuen izmeu parninih stranaka, propisano je da poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako svojom krivicom uini povredu radne obaveze ako izaziva nered ili uestvuje u tui u preduzeu ili na slubenom putu. U konkretnom sluaju, ovaj otkazni razlog je oigledno ispunjen. Tuilac je bio svestan i morao znati da svojim ponaanjem (verbalni i fiziki obraun izmeu njega i kolege) ini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu. Takvo ponaanje vodi prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu. Izvinjavajui razlog ne moe biti ni okolnost da je na takvo ponaanje bio izazvan postupanjem drugog radnika sa kojim je doao u sukob. Pri tom u ovom postupku je potovana zakonska procedura, koja se odnosi na upozorenje na postojanje otkaznih razloga i primenu l. 7. ratifikovane Konvencije Meunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca ("Sl. list SFRJ"-meunarodni ugovori br. 4/84 i 7/91) kao i obavezu poslodavca na pribavljanje miljenja reprezentativnog sindikata. O postojanju razloga za prestanak radnog odnosa i navodima iz upozorenja tuilac se izjasnio pismenom izjavom, pa je njegovo pravo na odbranu potovano. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1823/05 od 3.10.2006.)

185.
Nema opravdanog izostanka sa posla bez odluke o podnetom zahtevu za neplaeno odsustvo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1566/05 od 21.12.2005.)

186.
Protivno izriitom stavu izvrnog direktora da zaposleni ne moe da koristi godinji odmor, zaposleni je samovoljno otpoeo sa njegovim korienjem. Prestaje mu radni odnos zbog povrede
- 102 -

RADNO PRAVO radne obaveze nedolaska na posao i nepotovanja radne discipline. Poslodavac je bio duan da pre otkaza ugovora o radu upozori zaposlenog ovde tuitelja, na postojanje otkaznog razloga. Nepotovanje ove zakonske odredbe povlai nezakonitost i ponitenje odluke o prestanku radnog odnosa. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II. br. 1410/04 od 1.09.2005.)

187.
Postoji zakonski osnov za otkaz ugovora o radu ako zaposleni, posle zakljuenja aneksa ugovora o radu i rasporeivanja na drugo radno mesto, ne dolazi na to radno mesto bez obzira to je dolazio na posao ali nije radio ni na ranijem radnom mestu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 645/04 od 9.06.2005.)

188.
Konkretni opisani oblici ponaanja zaposlenog predstavljaju opravdani razlog za prestanak radnog odnosa.

Iz obrazloenja: Relevantna odredba: Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na njegovu radnu sposobnost, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu, ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odn. ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca - lan 179. stav 1. ta. 2. i 3. Zakona o radu. Poslodavac svojim aktom utvruje ta se smatra nepotovanjem radne discipline odn. ponaanjem zaposlenog zbog koga on ne moe nastaviti rad kod poslodavca, kao osnova za davanje otkaza. Dakle, ovaj otkazni razlog pripada razlozima iz domena ponaanja zaposlenog - to je ono nepotovanje radne discipline, zbog koje zaposleni ne moe nastaviti rad kod poslodavca odn. ono ponaanje koje se ne moe tolerisati jer naruava tehnoloku, organizacionu, bezbednosnu, komunikacionu i svaku drugu disciplinu. Povrede radne discipline su propisane Posebnim kolektivnim ugovorom i Pravilnikom tuenika, kojim su nabrojani oblici uznemiravanja koji se smatraju zabranjenim i koji mogu dovesti do prestanka radnog odnosa uiniocu. U konkretnom sluaju je utvreno da je tuilac svom supervizoru - imenovanoj slao SMS poruke ljubavne prirode. Od strane rukovodstva tuenika upozoren je da se takvo ponaanje smatra neeljenim i neprimerenim, budui da je imenovana obavestila da se zbog takvog ponaanja tuioca ne osea prijatno. Meutim, tuilac je i nakon toga na njenom stolu ostavio zlatne minue, a zatim navedenog dana i prekinuo sastanak radnog tima veoma vulgarnom opaskom, navedenoj u izvetaju.
- 103 -

RADNO PRAVO Stoga i albeni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tuiocu jer je on svojim ponaanjem naruio radnu disciplinu propisanu aktima tuenika. To je i prvostepeni sud pravilno zakljuio, pa je prvostepena odluka u svemu pravilna i na zakonu zasnovana. To se albom tuioca niim ne dovodi u pitanje. Naime, albom tuioca se neosnovano ukazuje da prvostepeni sud nije cenio povredu zbog koje je tuilac upozoren. Iz obrazloenja pobijane presude proizilazi upravo suprotno - sud je cenio obe povrede, kako slanje SMS poruka i ostavljanje poklona supervizoru, tako i vulgarno izraavanje na sastanku, pa je ocenom svih izvedenih dokaza pravilno utvrdio da je u ovom sluaju nastupio otkazni razlog zbog nepotovanja radne discipline. Tuilac u albi navodi da time to je ostavio poklon na stolu supervizora, u trenutku kada se ona nije nalazila u kancelariji, nije nikoga ometao u radu, niti je zapostavljao svoje radne obaveze. Ovi albeni navodi su neosnovani, jer se pod ometanjem drugih u radu ne smatra samo neposredno fiziko prekidanje u procesu rada, ve i preduzimanje i drugih radnji kojima se ostali mogu ometati u radu. Prema tome, kako se supervisor imenovana ve obraala svom pretpostavljenom sa obavetenjem da joj je zbog ponaanja tuioca neprijatno, okolnost da je tuilac nakon toga na njenom stolu ostavio poklon, po miljenju ovog suda predstavlja ometanje zaposlenog u radu. to se tie zanemarivanja radnih obaveza, ova povreda tuiocu nije ni stavljena na teret, pa su albeni navodi u tom delu potpuno neosnovani. Na drugoj strani, neosnovano se albom tuioca ukazuje da nije utvreno po kom osnovu je tuiocu prestao radni odnos, budui da je prvostepeni sud pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza utvrdio da je tuiocu radni odnos prestao zbog nepotovanja radne discipline, dakle - primenom otkaznog razloga, koji je - u skladu sa normama Zakona o radu - propisan optim aktima tuenika. Shodno tome - neosnovano se albom tuioca ukazuje da je reenje o prestanku radnog odnosa nezakonito jer ugovorom o radu nisu propisani postupci tuioca kao razlog za prestanak radnog odnosa, budui da je dovoljno to je otkazni razlog propisan navedenim odredbama Posebnog kolektivnog ugovora i Pravilnikom. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G.I 2/2009 od 15.01.2009. godine)

189.
Neovlaeni boravak zaposlenog u prostorijama preduzea tokom vikenda predstavlja naruavanje standarda tolerantne radne discipline i moe predstavljati otkazni razlog shodno odredbi lana 179. stav 1. taka 3. Zakona o radu. Iz obrazloenja: Relevantna odredba: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog - ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odn. ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca - lan 179. stav 1. taka 3. Zakona o radu. Nepotovanje radne discipline spada u otkazne razloge vezane za ponaanje zaposlenog, koje ima za posledicu da on ne moe nastaviti rad kod poslodavca. Ono se moe ogledati u injenju ili neinjenju, to je standard odreenog znaenja koji podrazumeva ponaanje koje naruava tehnoloku, organizacionu i radnu disciplinu do te mere da se mora prekinuti otkazom. Ponaanje se moe
- 104 -

RADNO PRAVO javljati u razliitim pojavnim oblicima, ali da bi predstavljao otkazni razlog uvek je takvo da se ne moe tolerisati i predstavlja akt koji moe dovesti do otkaza ako se takvim ponaanjem naruava ambijent rada ili proces rada, uz okolnosti koje ine da zaposleni ne moe nastaviti rad kod poslodavca. Dakle, kada je utvreno da je tuilac, koji je inae obavljao poslove uvara, sa grupom bivih zaposlenih, penzionera tuenika i nekoliko radnika, neovlaeno i protivno zakonskim propisima i odlukama upravnih organa tuenika upao u prostorije upravne zgrade i u njima ostao tokom vikenda pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je on svojim ponaanjem onemoguavao normalan rad preduzea odn. da je njegovo ponaanje takvo da ne moe nastaviti rad kod poslodavca. Ve injenica da se okupljanje radnika, meu kojima je bio i tuilac, dogodilo van radnog vremena, u prostorijama upravne zgrade, gde inae nije radno mesto tuioca, po miljenju ovog suda predstavlja naruavanje standarda tolerantne radne discipline i moe predstavljati otkazni razlog neposredno na osnovu odredbi Zakona o radu. Iz tih razloga je odluka prvostepenog suda, kojom je odbijen tubeni zahtev tuioca, u svemu pravilna i na zakonu zasnovana. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1. 1154/08 od 20.01.2009. godine)

190.
Otkaz ugovora o radu zbog nepotovanja radne discipline nije uslovljen unapred propisanom povredom radne obaveze krivicom zaposlenog. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1282/08 od 25.09.2008.)

191.
Traenje objanjenja od neposrednog rukovodioca, za pogreke u obraunatoj zaradi ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu zbog nepotovanja radne discipline. Iz obrazloenja: Na osnovu izvedenih dokaza, posebno sasluanjem svedoka..., prvostepeni sud je zakljuio da tuilac kritinom prilikom nije pretio upravniku niti ga je vreao, jer su primedbe na zaradu imali i drugi zaposleni. Imajui u vidu utvreno injenino stanje, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da je otkaz tuiocu dat nezakonito, a razlozi koji su u reenju navedeni nisu razlozi za otkaz. Tuenik previa injenicu da zaposleni ima u smislu l. 104. Zakona o radu pravo na odgovarajuu zaradu, to je inae bitan elemenat utovora o radu. Odredbama l. 121. i 122. istog zakona je propisana dunost poslodavca da tuiocu prilikom svake isplate zarade dostavi obraun a takoe i da vodi mesenu evidenciju koja sadri podatke o zaradi, pa nezadovoljan radnik ima pravo da zatrai objanjenje i ispravku pogrenog obrauna zarade. Stoga se obraanje neposrednom rukovodiocu za objanjenje o nainu obrauna te zarade ne moe smatrati nedolinim ponaanjem i nepotovanjem radne discipline. (Presuda Okrunog suda u aku, G. 1065/08, od 5.09.2008.)
- 105 -

RADNO PRAVO

192.
Kao nepotovanje radne discipline, odnosno ponaanje zaposlenog zbog koga on ne moe da nastavi rad kod poslodavca kvalifikuje se postupanje zaposlenog u vidu konfliktnih odnosa sa kolegama, neovlaenog korienja slubenog telefona, neprikladnog oblaenja i puenja na radnom mestu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev II 953/08 od 04.09.2008.)

193.
Kod ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu izostanak sa rada u duem periodu se ispituje kao celovit akt nediscipline, obzirom da predstavlja produenu povredu radne discipline, koja se sastoji od brojnih radnji u vremenskoj povezanosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev.II 2/08 od 23.10.2008.)

194.
Ako je tuilac trajno neuraunljivo lice koje nije u stanju da shvati znaaj svojih radnji i upravlja svojim postupcima, on ne moe biti odgovoran za povredu radne obaveze koju je uinio. Kao i za ostale oblike ponaanja zaposlenog na radnom mestu, tako je i za nepotovanje radne discipline neophodno da je zaposleni u mogunosti da upravlja svojim postupcima i da je svestan posledica koje mogu nastati iz odreenog ponaanja. S obzirom da je tuenom, kao poslodavcu, bilo poznato zdravstveno stanje tuioca, trebalo je u tom pravcu preduzeti odreene mere, i to ne samo zdravstvene zatite, ve i mere za utvrivanje radne sposobnosti za obavljanje odreenih poslova. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.1221/07 od 06.11.2007.)

195.
Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu iz razloga to zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Ukoliko je poslodavac telefonskim putem upozorio tuilju na posledice povrede radne obaveze, otkaz ugovora o radu je donet nezakonito, pa se isti ima ponititi. (Iz presude Okrunog suda u aku, januar 2006.)
- 106 -

RADNO PRAVO

196.
Nezakonito je reenje o otkazu ugovora o radu zbog nepotovanja radne discipline ako u njegovom obrazloenju poslodavac nije naveo radnju nepotovanja radne discipline, ponaanje zaposlenog zbog koga ne moe da nastavi rad i nain povrede radne discipline. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1712/2005 od 8.02.2006.)

197.
Konzumiranje alkohola i prenje ribe u prostorijama poslodavca, kao i neopravdano izostajanje sa posla vie od dva radna dana u toku meseca, predstavlja povredu radne discipline i razlog za otkaz ugovora o radu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 422/05 od 30.03.2005.)

198.
Ponaanje zaposlenog (injenje ili neinjenje), koje - u razliitim pojavnim oblicima - naruava tehnoloku, organizacionu, komunikacionu i svaku drugu disciplinu u radu do te mere da mora biti prekinuto onemoguavanjem zaposlenog da nastavi da radi kod poslodavca - predstavlja nepotovanje radne discipline. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1296/2005 od 24.11.2005.)

199.
Osnov za otkaz ugovora o radu zbog uinjenog krivinog dela je pravnosnana krivina presuda. Iz obrazloenja: Odredbom lana 179. stav 4. Zakona o radu predvieno je da poslodavac moe da zaposlenom otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponaanje zaposlenog i to ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom. U konkretnom sluaju je utvreno da je pokrenut krivini postupak protiv tuioca za navedena krivina dela, ali je pravilan zakljuak prvostepenog suda da je za upotrebu otkaznog razloga koji je predvien u napred navedenoj odredbi relevantna injenica da li je zaposleni uinio krivino delo na radu ili u vezi sa radom koja se moe utvrditi samo pravnosnanom osuujuom krivinom presudom. Tek onda poslodavac moe iz ovog razloga zaposlenom da otkae ugovor o radu. U ovom sluaju takve presude nema, poto krivini postupak jo uvek traje. Stoga je osporeno reenje moralo biti poniteno kao nezakonito. Neosnovani su navodi iz odgovora na tubu u kome se istie da je tim krivinim delom izvreno i bie povrede radne obaveze jer je opis radnji krivinih dela u sebi sadrao i povredu radne obaveze, to je utvreno blanketnom normom u lanu 69. stav 1.
- 107 -

RADNO PRAVO taka 2) Kolektivnog ugovora tuenog gde se kae da zaposleni ini povredu radne obaveze ako izvri krivino delo na radu ili u vezi sa radom. Ovo stoga to se i u toj odredbi kolektivnog ugovora tuenog predvia da je krivino delo izvreno a to se ne moe utvrditi odlukom poslodavca ve nadlenog suda. Poto u osporenom reenju nema injeninog opisa eventualne povrede radne obaveze, to je u pogledu injeninog opisa bilo neosnovano da se eventualno izvri prekvalifikacija otkaznog razloga od strane suda koji pravnom kvalifikacijom iz osporenog reenja nije vezan, ali je vezan injeninim opisom koga, meutim, u osporenom reenju nema. Stoga je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana, a neosnovani su navodi iz albe tuenog u kojima se ukazuje da je protiv tuioca pokrenut postupak za krivino delo koje je istovremeno i povreda radne obaveze, jer, kao to je reeno, osporeno reenje ne sadri nijedan element injeninog osnova uinjene povrede radne obaveze. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 52/09 od 30.01.2009.)

200.
Samo osuujua presuda krivinog suda predstavlja uslov za prestanak radnog odnosa po volji poslodavca zbog uinjenog krivinog dela. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju posle izvrenog upozorenja Optinski javni tuilac je 14.7.2005 doneo reenje o prestanku radnog odnosa tuilji (strunom saradniku) zato to je izvrila krivino delo falsifikovanje slubene isprave iz lana 248. stav 1. KZ RS na radu u tuilatvu. U tom reenju (izreci ili obrazloenju) nisu navedene povrede radne obaveze. Visina naknade tete u vidu izgubljene zarade nije sporna. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je pobijano reenje poniteno kao nezakonito. Novi Zakon o radu (isto kao i raniji) u lanu 179. stav 4. sadri pravilo da poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom (jedan od devet razloga). Iz stilizacije citirane odredbe proizilazi da samo osuujua presuda krivinog suda predstavlja uslov za prestanak radnog odnosa po volji poslodavca zbog uinjenog krivinog dela (zakljuak Graanskog odeljenja Vrhovnog suda od 30.11.2004). Ako bi krivino delo kao otkazni razlog kvalifikovao poslodavac ili parnini sud bila bi ugroena pretpostavka nevinosti iz lana 6. stav 2. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, lan 14. stav 2. Meunarodnog pakta o graanskim politikim pravima, lan 11. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i lan 3. Zakonika o krivinom postupku. S obzirom da pravosnana krivina presuda obrazuje ovaj razlog i da ona do momenta odluke o radnopravnom statusu tuilje ne postoji, a imajui u vidu da se u radnom sporu utvruje zakonitost odluke poslodavca u kojoj se ni u izreci, a ni u obrazloenju ne navodi drugi eventualni otkazni razlog, to prekvalifikacija otkaznog razloga nije mogua. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1491/07 od 6.11.2007.)

201.
Za uinjeno krivino delo kao otkazni razlog relevantna je injenica da je zaposleni uinio krivino delo na radu ili u vezi s radom i da je o tome doneta pravosnana osuujua presuda krivinog suda. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1065/05 od 1.03.2006.)
- 108 -

RADNO PRAVO

202.
U skladu sa principom zakonitosti i nevinosti, postojanje krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca utvruje se pravnosnanom presudom krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim. Samo pravnosnana osuujua krivina presuda je uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom zbog uinjenog krivinog dela na radu ili u vezi sa radom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Revizija iz februara 2006.)

203.
Na postojanje zloupotrebe prava na bolovanje naroito ukazuje okolnost da zaposleni nije imao uredne doznake koje opravdavaju njegov izostanak sa posla, odnosno da su retroaktivno izdate doznake o spreenosti za rad to je suprotno propisanoj proceduri za njihovo izdavanje. (Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. I 505/2007 od 31.07.2007.)

204.
Zaposleni ostvaruje ovaj razlog za otkaz ugovora o radu, kada svoju privremenu spreenost za rad koristi protivno njenoj svrsi i tako spreava ili pogorava sopstveno ozdravljenje. Radnja koja nije podobna da pogora zdravstveno stanje zaposlenog, odnosno da sprei njegovo ozdravljenje, ne moe imati za posledicu zloupotrebu prava korienja bolovanja, pa i onda kada je izvrena u vreme u kome je zaposleni bio privremeno spreen za rad zbog bolesti. (Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. I. br. 33-03/06 od 24.08.2006.)

205.
Osnovan razlog za otkaz ugovora o radu postoji kada se zloupotrebi bolovanje bilo tako to se odobrava i koristi bez postojanja opravdanih medicinskih razloga ili pak, kada se otvoreno bolovanje koristi suprotno razlozima i ciljevima zbog kojih je i odobreno. (Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 4608/2005 od 22.06.2006.)

206.
Ukoliko tuilac nije mogao da zna niti je bio svestan toga da izvetaji lekara o privremenoj spreenosti za rad ne predstavljaju opravdanje njegove odsutnosti sa posla zbog bolesti, onda na strani tuioca ne postoji povreda radnih obaveza. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. l. br. 117/05 od 25.07.2005.)
- 109 -

RADNO PRAVO

207.
Otkazni razlog se, da bi bio valjan, mora sa izvesnou pripisati krivici zaposlenog. Iz obrazloenja: Prema injeninom utvrenju u prvostepenom postupku, tuilja je bila u radnom odnosu kod tuenog da bi joj dana 17.1.2006. godine prestao radni odnos na osnovu reenja tuenog od ovog datuma zbog toga to je odbila da potpie aneks ugovora o radu koji joj je dostavljen u formi ponude za zakljuenje ovog aneksa, zbog ega je ovaj otkazni razlog tueni kvalifikovao u smislu l. 179. st. 1. ta. 7. Zakona o radu. Ovom reenju tuenog prethodila je ponuda za zakljuenje navedenog aneksa tuilji na poslu, koji dokument je tuilja proitala sa zahtevom da ga ponese kui, ali kako tueni ovom zahtevu nije udovoljio, usledila je dostava tuilji od strane tuenog kako ponude za zakljuenje aneksa, tako i samog aneksa potom, koju poiljku dokumenata je tuilja primila dana 28.10.2005. godine, bez odgovora na predmetnu ponudu tuenog. Sa navedenih razloga je tueni ponovio dostavu predmetnih dokumenata tuilji dana 7.12.2005. godine potom, kojom prilikom je tuilja istog dana vratila tuenom potpisanu ponudu za zakljuenje aneksa ugovora o radu, pri emu nije vratila i potpisane anekse ugovora o radu. Potpisanu ponudu za zakljuenje aneksa ugovora o radu od strane tuilje tueni je primio dana 13.12.2005. godine. S obzirom da tuilja nije tuenom ovom prilikom vratila i potpisani aneks ugovora o radu, tueni je doneo osporeno reenje navodei da se u radnjama tuilje stie opravdani otkazni razlog u smislu odbijanja tuilje da potpie aneks ugovora o radu, shodno l. 179. st. 1. ta. 7. Zakona o radu. Osporeno reenje tuenog istaknuto je na oglasnoj tabli tuenog. Odlukom tuenog tuilji je odobreno korienje prvog dela godinjeg odmora od 27.6.2005. godine do 15.7.2005. godine, a drugog dela godinjeg odmora od 20.1.2006. godine do 26.1.2006. godine, sa obavezom da se javi na posao dana 27.1.2006. godine. Tueni u toku dosadanjeg postupka nije dostavio sudu niti spornu ponudu, niti sporni aneks ugovora o radu, ali iskaz svedoka Vasiljevi Vere, po oceni prvostepenog suda, upuuje da se isti odnosio na poveanje zarade i poveanje naknade trokova prevoza. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, po oceni drugostepenog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud usvojivi tubeni zahtev tuilje za ponitaj osporenog reenja tuenog. Naime, imajui u vidu da je tuenom blagovremeno, u smislu l. 172. st. 2. Zakona o radu, vraena potpisana ponuda za zakljuenje spornog aneksa od strane tuilje, ne moe se sa izvesnou smatrati da se u radnjama tuilje stie otkazni razlog u smislu l. 179. st. 1. ta. 7. ovog Zakona. Ovo stoga to potpis tuilje na navedenoj ponudi ukazuje na njenu saglasnost sa istom, kako na to upuuje odredba l. 32. st. 1. u vezi sa l. 41. i 42. st. 1. ZOO. Pravilnost ovog zakljuka nije dovedena u sumnju niti iskazom svedoka Vasiljevi Vere na okolnost sadraja spornog aneksa, imajui u vidu da se po njenom kazivanju isti odnosio na bolje uslove rada tuilje kod tuenog u smislu poveanja zarade i naknade trokova prevoza, zbog ega bi bilo nelogino tuiljino protivljenje navedenim izmenama. Osim toga, kako tueni u toku dosadanjeg postupka nije dostavio sudu sporni aneks ugovora o radu, to nije ni dokazao valjanost otkaznog razloga u smislu l. 179. st. 1. ta. 7. i 8. Zakona o radu, imajui u vidu da se otkaz od strane poslodavca moe dati zaposlenom samo ako neopravdano odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu l. 171. st. 1. ta. 1. do 4. ovog Zakona, odnosno u vezi sa lanom 33. st. 1. ta. 10. navedenog Zakona. Po oceni drugostepenog suda, takoe nije ispotovana procedura dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu tuilji u skladu sa l. 185. Zakona o radu, ima- 110 -

RADNO PRAVO jui u vidu da je osporeno reenje bilo istaknuto na oglasnoj tabli tuenog, a da u toku dosadanjeg postupka tueni nije pruio dokaze o dostavi ovog akta tuilji na zakonom ureen nain. Prestanku radnog odnosa tuilje kod tuenog sa danom 17.1.2006. godine protivi se i reenje tuenog o korienju godinjeg odmora tuilje u periodu od 20.1.2006. godine do 26.1.2006. godine sa obavezom da se tuilja na posao javi dana 27.1.2006. godine. Sledom navedenog, kako valjanost otkaznog razloga i procedure davanja otkaza zaposlenom niim ne sme biti dovedena u sumnju, te kako u konkretnom sluaju ovi uslovi nisu ispunjeni, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odbio albu tuenog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G.br.1998/07 od 25.01.2008.)

208.
Opravdan razlog za otkaz ugovora u radu postojao bi ukoliko bi zaposleni odbio potpisivanje ugovora, odnosno aneksa ugovora koji sadri elemente predviene l. 33. st. 1. Zakona o radu. Meutim, ukoliko poslodavac u aneks ugovora unese neku drugu odredbu, npr. ako ponueni tekst sadri neprihvatljive obaveze za radnike koji bi se potpisivanjem istog odrekli svih dugova koje poslodavac ima prema njima po bilo kom osnovu i svih tubenih zahteva, kao i da se ne radi o izmeni postojeeg ugovora, te da poslodavac istim pokuava da se zaposlenima nametne potpisivanje vansudskog poravnanja o otpisu dugova tuenog, odbijanje zaposlenog da takav aneks ugovora potpie ne predstavlja opravdan razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.II 886/08 od 28.10.2008.)

209.
Poslodavac ne moe zaposlenom da otkae ugovor o radu, ako je zaposlenog onemoguio da potpie ugovor o radu pod izmenjenim uslovima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1115/06 od 13.09.2006.)

210.
Ukoliko zaposleni bez opravdanih i stvarnih razloga odbije da potpie aneks ugovora o radu poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu. (Iz presude Vrhovnog suda, Rev. P. br. 1237/05 od 11.05.2005.)

211.
Zaposleni kome je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu zbog odbijanja da prihvati rad kod drugog poslodavca, iako je utvren kao viak zaposlenih, iskljuuje ga od prava na novanu naknadu za vreme nezaposlenosti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U- 5627/05 od 02.02.2007.)
- 111 -

RADNO PRAVO

212.
Odluka o otkazu ugovora o radu po osnovu tehnolokog vika je konstitutivni akt i ocena zakonitosti tog akta je neizbena, ukoliko zaposleni pokrene spor pred nadlenim sudom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2. br. 449/06 od 29.03.2006.)

213.
Nerentabilnost u poslovanju i nemogunost poslodavca da zaposlenima obezbedi posao kojim bi ostvarili pravo na rad i zaradu koja im po tom osnovu pripada, mogu se smatrati opravdanim razlozima prestanka ugovora o radu u smislu lana 179. Zakona o radu, a upuivanje na rad kod drugog poslodavca, kao izmenjeni uslovi koji opravdavaju zakljuenje novog ugovora o radu pod ovim uslovima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije iz novembra 2005.)

214.
Nije opravdan razlog za prestanak radnog odnosa zbog tehnolokih promena formalno ukidanje odredaba opteg akta poslodavca, kojima su bili utvreni poslovi koje je zaposleni obavljao i drugaije imenovanje i sistematizovanje tih poslova na koje je rasporeen drugi zaposleni, iji su poslovi ostali bez izvrioca. Iz obrazloenja: Usvojivi zahteve tuioca za ponitaj osporene odluke tuenog o otkazu ugovora o radu niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, jer za prestanak radnog odnosa tuocu po osnovu iz lana 179. stav 1. taka 9. Zakona o radu nisu bili ispunjeni propisani zakonski uslovi. Tehnoloke, ekonomske ili organizacione promene moraju imati objektivnu strukturnu vrednost da bi se otkaz zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog mogao smatrati opravdanim. Zbog toga se okolnost da poslovi koje je obavljao tuilac nisu ukinuti, ve su preimenovani formalnim ukidanjem odredaba opteg akta tuenog kojima su bili utvreni poslovi koje je obavljao kod tuenog i njihovo drugaije imenovanje i sistematizovanje na koje je rasporeen drugi zaposleni (iji su poslovi ostali bez izvrioca) ni po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu smatrati opravdanim razlogom za prestanak radnog odnosa tuioca po osnovu iz lana 179. stav 1. taka 9. Zakona. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 574/2010 od 18.02.2010. godine)

215.
Zaposleni koji predmete unete u krug preduzea ne prijavi i iste doradi koristei sredstva tuenog poslodavca a bez njegovog znanja i saglasnosti pa zatim pokua da ih iznese - ponaa se suprotno standardu oekivanog ponaanja.
- 112 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji razlog koji se odnosi na njegovo ponaanje kao i u sluaju da zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu odn. ako ne potuje radnu disciplinu i ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca - lan 101. stav 1. ta. 3. i 4. Zakona o radu. I nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca predstavlja povredu radne obaveze koju zaposleni ini svojom krivicom zbog koje poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu - odredba lana 103. stav 1. taka 2. Kolektivnog ugovora tuenog. Nezakonito raspolaganje sredstvima podrazumeva svaku radnju usmerenu protiv imovine poslodavca, to je tuilaka strana upravo i izvrila - i sam je naveo da je na osam metalnih ploa nalepio ploe od kart mase u radnim prostorijama tuenog i sredstvima tuenog. Oalbena presuda sve ovo injenino utvruje ali pri tome izvodi pogrean zakljuak da je od znaaja to tuilac nije uinio nikakvo krivino delo i to je pokuao da iznese osam metalnih delova na koje je nalepio kart a ne disk ploe. Jasno je da tuillac nije izvrio krivino delo jer za to ne postoji pravnosnana osuujua krivina presuda. Zbog toga ne stoji i pogreno je upotrebljen od strane tuenog poslodavca i otkazni razlog iz lana 101. stav 1. taka 5. Zakona. To, meutim, ne znai da nije ostvaren i razlog za otkaz. To to nema osuujue krivine presude zaista znai da se ne moe upotrebiti razlog iz lana 101. stav 1. taka 5. Zakona. Meutim, pogrena pravna kvalifikacija ne vodi nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa ako i na osnovu pravilne pravne kvalifikacije sledi isti zakljuak. Tuilac se na opisani nain ponaao suprotno standardu oekivanog ponaanja zaposlenog, zbog ega ne moe nastaviti rad kod poslodavca, to je otkazni razlog iz lana 101. stav 1. taka 4. Zakona. Potpuno je bez znaaja, pri tome, to tuilac nije uspeo da iznese metalne delove sa nalepljenim ploama od kart mase iz kruga preduzea tj. to je ta radnja u tom delu ostala u pokuaju. Naime, tuilac je i do tog momenta vrio nezakonito raspolaganje sredstvima tuenog (koristio je njegove kart ploe i lepak, radnju je izvrio u radno vreme i te metalne delove sa nalepljenim ploama od kart mase pokuao da iznese na prikriven nain, u emu je osujeen od strane slubenog obezbeenja). Na drugoj strani, i sa stanovita subjektivnog odnosa radnja je izvrena namerno, sa ciljem da se drugom pribavi korist a sve protivno dunostima koje proistiu iz savesnog odnosa prema radu i uvanju imovine poslodavca. Tuilac je, dakle, znao da to nije dozvoljeno i da na taj nain postupa suprotno standardu oekivanog ponaanja zaposlenog. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. 4282/07 od 13.09.2007. godine)

216.
Uslov bez koga ne moe doi do prestanka radnog odnosa je da poslodavac, pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora, ime e mu omoguiti da se brani od iznetih navoda.Pismeni poziv zaposlenom da se javi na rad u ostavljenom roku ili e u suprotnom snositi zakonske posledice - ne moe se smatrati upozorenjem.
- 113 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 101. stav 1. ta. 3. i 4. Zakona o radu, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz - lan 101. stav 2. Zakona o radu. Dakle, kada otkazni razlog nastane i kada poslodavac odlui da ga upotrebi, zaposlenom ne moe dati otkaz pre nego to ga upozori na postojanje razloga. To je uslov bez koga ne moe doi do prestanka radnog odnosa. Upozorenje mora biti potpuno kako bi zaposleni mogao znati o kojem je otkaznom razlogu re, u emu se ogleda nepotovanje radne discipline a smisao upozorenja je da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom odn. postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o tome da li je naruio radnu disciplinu, da li postoje razlozi za iskljuenje otkaznog razloga odn. da li postoje druge okolnosti od znaaja za injenino i pravno razjanjenje sluaja. Neposrednom primenom Konvencije meunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, u odredbi lana 7. predvieno je da radni odnos zaposlenog nee prestati zbog razloga vezanih za ponaanje ili njegov rad pre nego to mu se omogui da se brani od iznetih navoda, a preporukom o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca br. 156 regulisana je sama procedura prekida radnog odnosa zbog povrede discipline. U konkretnom sluaju, u postupku je utvreno da tuenik nije upozorio tuioca da je otkazni razlog nastao, a pismeni poziv od 13.09.2002. godine (u kome se konstatuje da e, ukoliko se tuilac ne javi na rad u ostavljenom roku, snositi zakonske posledice) ne moe se smatrati upozorenjem, a nakon upotrebljenog otkaznog razloga - nisu preduzete radnje shodno lanu 101. stav 2. Zakona da bi disciplinski razlog bio primenjen i dat otkaz. Iz ovih razloga, albeni sud nalazi da nisu osnovani albeni navodi te da je prvostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava osporeno reenje ponitio kao nezakonito. Poto se albenim navodima ne istiu nove injenice niti predlae izvoenje novih dokaza, to je albeni sud - shodno lanu 375. Zakona o parninom postupku - odluio kao u izreci ove presude. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 934/05 od 24.01.2006. godine)

217.
Zloupotreba prava na odsustvovanje zbog privremene spreenosti za rad postoji ukoliko je zaposleni zateen da prodaje raznu robu na pijaci protivno preporuci lekara da se ne bavi nikakvim privreivanjem i da izbegava fizike aktivnosti. Iz obrazloenja: Odbivi zahtev tuioca, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo. Utvrdili su da mu radni odnos osporenom odlukom od 29.09.2005. godine nije prestao nezakonito tj. da su za otkaz ugovora o radu tuiocu zbog zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad bili ispunjeni svi uslovi propisani lanom 179. stav 1. taka 6. u vezi lana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu, jer je tuilac - koji je u periodu od 13.09.2005. do 23.09.2005. godine bio, zbog sopstvene bolesti, spreen da radi - zateen da prodaje raznu robu na pijaci dana 21.09.2005. godine, protivno preporuci lekara da se ne bavi nikakvim privreivanjem i da izbegava fizike aktivnosti.
- 114 -

RADNO PRAVO Kako se zabrana zloupotrebe prava na odsustvovanje zbog privremene spreenosti za rad odnosi na svaku radnju kojom se ovo pravo koristi suprotno razlozima zbog kojih je ustanovljeno, tuilac je, i po oceni revizijskog suda prodajom robe na pijaci za vreme utvrene privremene spreenosti za rad zbog sopstvene bolesti (a ne zbog bolesti supruge), zloupotrebio ovo pravo na odsustvo. Navodi revizije kojima se osporava ovakav zakljuak niestepenih sudova nisu osnovani. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 52/2010 od 18.03.2010. godine)

218.
Ako poslodavac nije zaposlenom prethodno dostavio pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja potrebnih rezultata rada, i nije mu ostavio rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se o tome izjasni - reenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da ne ostvaruje rezultate rada odn. da nema potrebna znanja i sposobnosti - lan 179. stav 1. taka 1. Zakona o radu. Davanju otkaza iz ovog razloga prethodi upozorenje u smislu odredbe lana 180. st. 1. i 2. i isto tako iziskuje utvrenje otkaznog roka, njegovo trajanje i korienje, a sve u smislu lana 189. ovog Zakona. Dakle, ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge "sposobnosti", jer je posledica nedovoljnog rada, koji ima uzrok u nezalaganju, a ono postoji gde rezultati rada izostaju. Istovremeno je i posledica "neukosti" odsustva potrebnih znanja i sposobnosti. Iz spisa predmeta proizilazi da u konkretnom sluaju tuenik nije dostavio dokaze da je pisanim putem upozorio tuilju na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu, te da joj je ostavio rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U odnosu na primenjeni otkazni razlog to predstavlja povredu postupka donoenja reenja o prestanku radnog odnosa, to ga ini nezakonitim. Osim toga, prvostepeni sud je takoe pravilno ocenio da tueni u postupku nije dokazao da je nastupio otkazni razlog predvien u odredbi lana 179. stav 1. taka 1. Zakona, pri emu iz injeninog osnova koji je iznet u osporenom reenju ne proizilazi da je eventualno nastupio drugi otkazni razlog propisan ovom odredbom. Iz iznetih razloga, ovaj sud je naao da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuilje, u svemu dajui prihvatljive razloge. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 729/2009 od 08.07.2009. godine)

219.
Cilj i svrha upozorenja je stavljanje u izgled zaposlenom mogunosti nastupanja posledica usled uinjenih bitnih povreda radnih dunosti i mora se dati pre otkaza ugovora o radu za
- 115 -

RADNO PRAVO povredu radne obaveze koja je bila povod za otkaz. Upozorenje ne moe biti uopteno niti pak jedanput dato za eventualne budue povrede radnih obaveza. Iz obrazloenja: Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da svrha upozorenja jeste da se zaposlenom omogui da ostvari pravo na odbranu, a ne da se ubudue uzdri od naznaenog ponaanja. U konkretnom sluaju, tuiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga propisanih lanom 101. stav 1. taka 3. i 4. Zakona o radu (ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu i ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca). lanom 101. stav 2. istog zakona propisano da je poslodavac duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz stava 1. taka 3. i 4. ovog lana zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Upozorenjem se stavlja do znanja zaposlenom da je otpoela procedura primene disciplinski otkaznih razloga kako bi se zaposleni izjasnio o onome to mu se stavlja na teret. Forma upozorenja o razlozima za otkaz nije propisana kao uslov punovanosti ove radnje poslodavca. Odluujue je da li je zaposleni upozoren o razlozima za otkaz i da li mu je omogueno pravo na odbranu i izjanjenje o njima, te da li se radi o valjanim razlozima za otkaz zaposlenom po ovom osnovu. Tueni je tuioca pismeno upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a tuilac se na zapisniku sastavljenom kod tuenog 16.12.2003. godine, znai pre donoenja reenja o otkazu ugovora o radu, o ovim razlozima tuenog nije izjasnio. Prema tome cilj i svrha upozorenja je stavljanje u izgled zaposlenom mogunosti nastupanja posledica usled uinjenih bitnih povreda radnih dunosti i mora se dati pre otkaza ugovora o radu za povredu radne obaveze koja je bila povod za otkaz, tako da upozorenje ne moe biti uopteno niti pak jedanput dato za eventualne budue povrede radnih obaveza. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev II 183/08 od 25.06.2008.)

220.
Upozorenje ne moe biti zamenjeno otkaznim razlozima navedenim u obrazloenju reenju o otkazu ugovora o radu i takvo reenje e se ponititi kao nezakonito. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 393/08 od 17.09.2008.)

221.
Upozorenje se daje neposredno pre davanja otkaza ugovora o radu zbog povrede konkretne radne obaveze, tj. ne moe biti uopteno niti dato jedanput za eventualne budue povrede radnih obaveza. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 298/05 od 31.03.2005.)

222.
Zakonit je samo onaj otkaz ugovora o radu kome prethodi sasluanje zaposlenog i omoguavanje da se brani i izjasni o povredama radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret, pa ak i nezavisno od toga da li je zaposlenom dostavljeno upozorenje u pisanom obliku. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 177/05 od 8.09.2005.)
- 116 -

RADNO PRAVO

ROK ZASTARELOSTI (l. 184. Zakona o radu)

223.
Reenje o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze, mora da sadri vreme izvrenja iste, kako bi se mogla ispitati zakonitost akta u pogledu nastupanja zastarelosti. Iz obrazloenja: Na utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo. Odredbom lana 179. stav 1. ta. 2) i 3) Zakona o radu (dalje: Zakon) predvieno je da poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu i ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je pobijano reenje tuenog nezakonito, s obzirom da je utvreno da je tuilac radno mesto 18. i 19.05.2006. godine napustio pre isteka radnog vremena iz opravdanih razloga, a osim toga, u odnosu na ove povrede radne obaveze nastupila je i zastarelost, jer je pobijano reenje doneto 21.08.2006. godine, odnosno po proteku roka od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, u smislu lana 184. stav 1. Zakona. Osim toga, u obrazloenju pobijanog reenja se navodi da tuilac nije potovao radnu disciplinu na taj nain to je bez poziva i odobrenja ulazio u kancelariju VD direktora i na nepristojan nain traio razna objanjenja bez ikakvog osnova, pri emu je ometao proces rada, jer je vreao ostale zaposlene. Naime, ove radnje nepotovanje radne discipline nisu konkretizovane od strane tuenog u odnosu na vreme izvrenja, to je od znaaja za ispitivanje zakonitosti pobijanog reenja i nastupanja zastarelosti. Kako je, i pored toga, utvreno da tuilac nije vreao ostale zaposlene, na nain kako je to navedeno u obrazloenju pobijanog reenja, pravilan je zakljuak sudova da je tuilac potovao radnu disciplinu i da njegovo ponaanje nije takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca. Tuiocu je otkazan ugovor o radu i iz razloga to nije potovao radnu disciplinu propisanu lanom 13. ugovora o radu, jer je 22.6. i 23.6.2006. godine neopravdano izostao sa posla. Po odredbi lana 13. stav 1. taka 2. ugovora o radu, koji su stranke zakljuile, zaposleni imaju obavezu da u sluaju spreenosti da dou na posao iz opravdanih razloga o tome blagovremeno obaveste poslodavca. Kako je tuilac odsustvom sa posla 22.6. i 23.6.2006. godine samoinicijativno produio korienje godinjeg odmora, bez odobrenja direktora tuenog, pravilan je zakljuak sudova da se u konkretnom sluaju nije radilo o tuioevoj spreenosti da doe na posao iz opravdanih razloga (u kom sluaju bi imao obavezu da o tome blagovremeno obavesti poslodavca), ve je neopravdano izostao s posla dva radna dana uzastopno, to u smislu odredbe lana 15. stav 1. taka 1. ugovora o radu nije dovoljno za davanje otkaza tuiocu. Ovom odred- 117 -

RADNO PRAVO bom propisano je da zaposlenom moe prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako zaposleni izostane sa posla neopravdano tri radna dana uzastopno ili pet radnih dana sa prekidima u toku tri meseca u tekuoj godini. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1630/08 od 25.02.2009.)

224.
Poetak roka za donoenje reenja o prestanku radnog odnosa, kada povredu radne obaveze predstavlja produena radnja zaposlenog (radnja koja se ponavlja), rauna se od dana kada je izvrena poslednja povreda. Iz obrazloenja: Tuilac je bio zaposlen kod tuenog na poslovima zidara. U periodu od maja do jula 2007. godine tuilac je vie puta neopravdano izostao sa posla, a to predstavlja povredu radne obaveze. Zbog toga je tueni 8.9.2005. godine doneo reenje o otkazu ugovora o radu tuioca. U tubi, koju je podneo protiv tuenog radi ponitaja otkaza ugovora o radu, tuilac je tvrdio da je protekao rok za donoenje reenja o otkazu ugovora o radu iz l. 184. st. 1. Zakona o radu, te da je otuda reenje o otkazu nitavo. Meutim, sudovi su odbili takav tubeni zahtev naavi da rok za donoenje reenja o otkazu ugovora o radu iz l. 184. st. 1. Zakona o radu jeste protekao za neke od uinjenih povreda radne obaveze, ali da to ne utie na ukupnu pravilnost reenja o otkazu ugovora o radu. Ovog zbog toga to kada povredu radne obaveze predstavlja produena radnja zaposlenog (radnja koja se ponavlja), poetak roka za donoenje reenja o prestanku radnog odnosa se rauna od dana kada je izvrena poslednja povreda, a u konkretnom sluaju od tada do donoenje reenja o otkazu ugovora o radu nije protekao zakonski rok. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1300/08 od 29.10.2008.)

225.
Ponitajem odluke o disciplinskoj meri prestanka radnog odnosa zbog zastarelosti nezaposleni ne stie automatski pravo na naknadu materijalne tete u vidu izostale zarade i ostalih primanja iz radnog odnosa. Poslodavac moe biti osloboen odgovornosti za naknadu tete ako se utvrdi da bi zaposleni bio disciplinski odgovoran za povredu radne obaveze da je disciplinski postupak okonan u zakonskom roku. Iz obrazloenja: Po stanovitu Vrhovnog suda Srbije, ponitaj odluke o disciplinskoj meri prestanka radnog odnosa zbog zastarelosti ne dovodi do automatskog sticanja prava zaposlenog na naknadu materijalne tete u vidu izostale zarade i ostalih primanja iz radnog odnosa. U toj situaciji poslodavac moe biti osloboen odgovornosti za naknadu tete ako se utvrdi da bi zaposleni bio disciplinski odgovoran za
- 118 -

RADNO PRAVO povredu radne obaveze da je disciplinski postupak okonan u zakonskom roku. Zbog toga je bilo neophodno utvrditi da li je tuilac izvrio radnje koje predstavljaju tee povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret u disciplinskom postupku. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 366/08 od 18.09.2008.)

226.
Prigovor zastarelosti je materijalnopravne prirode i sud o njemu ne vodi rauna po slubenoj dunosti ve samo ukoliko je istaknut od strane tuenog.

Iz obrazloenja: Prigovor zastarelosti je prigovor materijalnopravne prirode o kome sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti ve samo ukoliko stranka istakne isti u sporu. Stoga neosnovani su i netani albeni navodi da je sud po slubenoj dunosti bio duan da vodi rauna o zastarelosti tubenog zahteva, ali kako je tueni u toku postupka isticao prigovor zastarelosti, to je pravilno prvostepeni sud pri donoenju odluke o osnovanosti zahteva, cenio osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti. Stoga pravilno je prvostepeni sud imajui u vidu da se radi o zaradi, te da prema odredbama Zakona o radu, potraivanja na ime zarada zastarevaju u roku od tri godine, utvrdio da je potraivanje tuioca zastarelo s obzirom da se u ovom sporu trae potraivanja na ime neplaenih zarada za period od juna meseca 1996. godine do jula 1999. godine, a prijava potraivanja kojom je prekinut rok zastarelosti podneta je 14.1.2004. godine, a predlog za izvrenje protiv tuenog podnet je Optinskom sudu u S.P, 17.6.2003. godine to znai u vreme kada je navedeno potraivanje ve bilo zastarelo. Iz iznetih razloga kako osnovanost materijalnopravnog prigovora zastarelosti utie na odluku o osnovanosti tubenog zahteva, to je pravilno stanovite prvostepenog suda da je potraivanje tuioca na ime neizmirenih zarada zastarelo, pa je stoga zahtev i trebalo odbiti kao neosnovan. (Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 8166/06 od 7.12.2006.)

227.
Zastarelost otkaza ugovora o radu rauna se od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, pa do dana donoenja odluke. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1535/05 od 9.11.2005.) DOSTAVLJANJE UGOVORA ORADU (lan 185. Zakona o radu)

228.
Zaposlenom se upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavlja kao i svaki drugi pojedinani akt.
- 119 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu, u sluaju iz lana 179. stav 1. ta. 1. do 6. Zakona o radu, dostavi zaposlenom upozorenje, i to na isti nain kao i svaki drugi pojedinani akt. To znai da se, u konkretnom sluaju, imaju primeniti odredbe lana 185. st. 2 - 5. Zakona. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G1. 3825/10 od 13.10.2010. godine)

229.
Samo reenjem u pisanom obliku koje sadri razloge otkazivanja moe se otkazati i ugovor o radu na neodreeno vreme i ugovor o radu na odreeno vreme, koji se otkazuje pre isteka roka na koji je zakljuen.

Iz obrazloenja: Ugovor o radu otkazuje se reenjem u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku - lan 185. stav 1. Zakona o radu. Navedeni Ugovor o zasnivanju radnog odnosa na odreeno vreme je tuiocu u konkretnom sluaju otkazan odlukom tuene o njegovom otkazu od 25.08.2008. godine. Imajui u vidu navedenu zakonsku odredbu, dakle, Ugovor o radu se otkazuje iskljuivo reenjem koje mora sadrati obrazloenje o razlozima prestanka radnog odnosa, bez obzira da li se u konkretnom sluaju radi o radnom odnosu na odreeno ili neodreeno vreme. Zbog toga je poslodavac u obavezi da prilikom otkaza ugovora o radu zaposlenom, u obrazloenju koji je obavezan element, navede razloge iz kojih proizilazi da je odreeni otkazni razlog nastao i da su ispunjeni uslovi za njegovu primenu. Znai, poslodavac moe zaposlenom otkazati ugovor o radu na odreeno vreme i pre isteka roka na koji je zasnovan, a koji obavezno mora biti naveden u ugovoru o radu na odreeno vreme. Meutim, upravo za otkaz ovakvog Ugovora o radu neophodno je i doneti obrazloeno reenje i u njemu navesti razloge zbog kojih se zaposlenom otkazuje pre isteka roka na koji je zakljuen. Dakle, zaposleni ima pravo da od poslodavca bude precizno obaveten o razlozima zbog kojih mu se ugovor o radu otkazuje pre isteka roka na koji je zasnovan. Sa druge strane, obaveza je poslodavca da te razloge saopti zaposlenom - obavezno u zakonom propisanoj formi reenja o otkazu ugovora o radu. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu, G. 1 652/09 od 24.06.2009. godine)

230.
Okolnost to su u izreci reenja o otkazu ugovora o radu tuiocu, samo uopteno navedene povrede radnih obaveza utvrene ugovorom o radu, ne ini reenje nitavim jer obrazloenje reenja sadri detaljan opis radnji, odnosno povreda radnih obaveza utvrenih ugovorom o radu. Kako obrazloenje reenja (koje sadri detaljan opis povreda radnih obaveza) i izreka reenja (koja sadri samo uopteno navoenje tih povreda) ine jednu celinu iz koje se sa sigurnou moe zakljuiti ta se zaposlenom stavlja na teret, reenje je zakonito.
- 120 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Po oceni niestepenih sudova, reenje o otkazu ugovora o radu tuiocu je nezakonito i zbog toga to u izreci reenja nisu detaljno opisane povrede radnih obaveza utvrenih lanom 14. ugovora o radu, ve je to uinjeno u obrazloenju reenja. Ovakav stav niestepenih sudova nije pravilan, to se osnovano ukazuje u reviziji tuenog. Okolnost to su u izreci reenja o otkazu ugovora o radu tuiocu, samo uopteno navedene povrede radnih obaveza utvrene ugovorom o radu, ne ini reenje nitavim jer obrazloenje reenja sadri detaljan opis radnji, odnosno povreda radnih obaveza utvrenih ugovorom o radu. Kako obrazloenje reenja (koje sadri detaljan opis povreda radnih obaveza) i izreka reenja (koja sadri samo uopteno navoenje tih povreda) ine jednu celinu iz koje se sa sigurnou moe zakljuiti ta se zaposlenom stavlja na teret, reenje je zakonito. Meutim, kako je u postupku utvreno da povrede radnih obaveza utvrene ugovorom o radu, za koje nije nastupila zastarelost davanja otkaza iz lana 184. Zakona o radu, tuilac nije uinio svojom krivicom, to nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca iz lana 179. stav 1. ta. 2. i 3. Zakona o radu, zbog ega je pravilan zakljuak niestepenih sudova da je reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II br. 125/08 od 21.05.2008.)

231.
Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku, tako da rok za podnoenje tube za ponitaj otkaza ugovora o radu nikako ne moe poeti da tee pre nego to je zaposlenom dostavljena odluka o otkazu. (Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 543/05 od 7.12.2005.)

POSEBNA ZATITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU (l. 187. i 188. Zakona o radu)

232.
Zakonske odredbe o posebnoj zatiti sindikalnog poverenika od otkaza ugovora o radu primenjuju se bez obzira na reprezentativnost sindikata. Iz obrazloenja: Tuilac je bio u radnom odnosu kod tuenog na poslovima poslovoe - automehaniara. Radni odnos mu je prestao 19.09.2007. godine, na osnovu reenja o otkazu ugovora o radu od 14.09.2007. godine, a zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuenog. U vreme donoenja reenja o otkazu tuilac je bio lan Izvrnog odbora registrovane sindikalne organizacije kod tuenog.
- 121 -

RADNO PRAVO Niestepeni sudovi su - polazei od ovako utvrenog injeninog stanja - kao osnovan pravilno usvojili zahtev tuioca za ponitaj ovog reenja o otkazu ugovora o radu i obavezali tuenog da tuioca vrati na rad na odgovarajue poslove. Prema Konvenciji MOR-a br. 135 o zatiti i olakicama koji se pruaju predstavnicima radnika u preduzeu i Preporuci br. 143 o radnikim predstavnicima (odeljak III taka 5.), radniki predstavnici uivaju zatitu od svakog tetnog postupka po njih, posebno otputanja sa posla. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom ("Slubeni list SFRJ" br. 14/82). Relevantne odredbe: Odredbom propisano je da Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku - lan 188. stav 1. Zakona o radu. Broj sindikalnih predstavnika koji uivaju zatitu u smislu stava 1. taka 3. ovog lana utvruje se kolektivnim ugovorom odn. sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja lanova sindikata kod poslodavca - lan 188. stav 3. Zakona o radu. S obzirom na navedene odredbe pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da je sporno reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer je tuilac, kao lan Izvrnog odbora sindikata, uivao posebnu zatitu od otkaza ugovora o radu To tueni nije potovao, ve je doneo sporno reenje kojim je tuiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom na radnom mestu poslovoe - automehaniara. Revizijskim navodima se ukazuje da ovaj sindikat nije reprezentativan kod tuenog i da - prema sporazumu koji je tueni zakljuio sa reprezentativnim sindikatom - samo jedan predstavnik sindikata uiva posebnu zatitu od otkaza ugovora o radu i nema dokaza da je tueni dao otkaz takvom predstavniku. Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim, jer reprezentativnost sindikata nije uslov za primenu lana 188. stav 1. taka 3. u vezi sa stavom 3. istog lana Zakona, ve se sindikat i poslodavac sporazumevaju o broju predstavnika koji uivaju zatitu prema broju lanova sindikata, to je jedini kriterijum za zakljuenje sporazuma. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 393/10 od 14.07.2010. godine)

233.
Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu zaposlenom, koji je kao predstavnik zaposlenih bio lan Upravnog odbora, pre isteka zakonskog roka od godinu dana po prestanku funkcije, ako zaposleni postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. (Presuda Okrunog suda u Niu, G. 1 478/09 od 28.05.2009.)

234.
Ne moe se, zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu, otkazati ugovor o radu tuiocu koji je na funkciji predstavnika sindikalne organizacije, ako bi primenom tog aneksa bio stavljen u nepovoljniji poloaj. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 66/2006 od 20.04.2006.)
- 122 -

RADNO PRAVO

235.
Zaposlenom - koji je, kao predstavnik zaposlenih, bio lan Upravnog odbora - poslodavac ne moe zakonito da otkae ugovor o radu pre isteka zakonskog roka od godinu dana po prestanku funkcije. Razume se pod uslovom da zaposleni postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

Iz obrazloenja: Tuilac je kako je u sprovedenom postupku utvrdio prvostepeni sud bio u radnom odnosu kod tuenika na naznaenim poslovima. Radni odnos mu je - u grupi sa jo osam od 93 zaposlena prestao Reenjem tuenika od 20.03.2007. godine zbog organizacionih, ekonomskih i tehnolokih promena a poto je prethodno tuenik promenio Pravilnik o sistematizaciji, pa je na naznaenom radnom mestu tuioca dolo do smanjenja broja potrebnih izvrilaca. Tuenik nije bio duan da donosi Program reavanja vika zaposlenih, shodno lanu 153. Zakona o radu. Ustanovljeno je i da je tuilac na osnovu Odluke od 17.02.2005. godine - obavljao funkciju zamenika predsednika Upravnog odbora. Nakon zakljuenja ugovora o prodaji drutvenog kapitala formiran je novi Upravni odbor, iji tuilac vie nije bio lan. Ugovor o prodaji drutvenog kapitala zakljuen je 03.03.2006. godine, a tuenik je akcije evidentirao u Privatizacionom registru 14.03.2006. godine. Prvostepeni sud je zakljuio da je tubeni zahtev neosnovan, jer je tuenik akcije evidentirao u Privatizacionom registru 14.03.2006. godine, a tuiocu je radni odnos prestao reenjem tuenika od 20.03.2007. godine. Tako je po miljenju prvostepenog suda, shodno lanu 188. Zakona o radu, istekao rok od godinu dana od dana prestanka tuioeve funkcije u Upravnom odboru do donoenja reenja o prestanku radnog odnosa. Izloeni zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti iz sledeih razloga: Odredbom lana 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Prvostepeni sud je u sprovedenom postupku pravilno utvrdio da je tuenik evidentirao akcije u Privatizacionom registru 14.03.2006. godine, ali nije pravilno cenio odredbu lana 55. Zakona o privatizaciji - posle izvrene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt privatizacije koji nije organizovan kao drutvo kapitala donosi odluku o promeni oblika organizovanja u drutvo kapitala. Tuenik je ovakvu odluku doneo na sednici Skuptine privrednog drutva odranoj 24.03.2006. godine, na ta se i albom tuioca osnovano ukazuje. Imajui sve to u vidu, s obzirom da je tuenik odluku o promeni oblika organizovanja doneo 24.3.2006. godine, a tuiocu je prestao radni odnos reenjem od 20.03.2007. godine, ovaj sud nalazi da je reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito - doneto pre isteka zakonskog roka od godinu dana u kome tuilac, kao lan Upravnog odbora, uiva zatitu od otkaza u smislu lana 188. Zakona o radu. Zato je prvostepena presuda preinaena i tubeni zahtev usvojen. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. 1 478/09 od 28.05.2009. godine)
- 123 -

RADNO PRAVO NEZAKONITI OTKAZ (l. 191. Zakona o radu)

236.
Maksimalni broj zarada tj. maksimalna visina tete koja se moe dosuditi zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos kod poslodavca u sluaju kada zaposleni umesto vraanja na rad zahteva naknadu tete, kao i kriterijumi na osnovu kojih se odreuje visina naknade tete propisan su odredbom l. 191. st. 4. Zakona o radu. Meutim, sud je prilikom odreivanja visine naknade tete duan da vodi rauna i o optim naelima o naknadi tete, pa i o naelu sadranom u l. 13. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja: Prema odredbi l. 191. st. 4. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05, sa izmenama i dopunama od 18.07.2005. godine) - ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad (to je i konkretan sluaj, jer je utvreno da je tuiocu nezakonito prestao radni odnos, a tuilac ne zahteva vraanje na rad kod tuenog), tada e na zahtev tuioca obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ivota zaposlenog, kao i broja izdravanih lanova porodice. Ova odredba propisuje maksimalni broj zarada tj. maksimalnu visinu tete koja se moe dosuditi zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos kod poslodavca u sluaju kada zaposleni ne eli da se vrati na rad kod poslodavca bez obzira na razloge za to. Mogui razlozi su, pri tome, vrlo razliiti. Dakle, navedena odredba taksativno odreuje samo tri kriterijuma na osnovu kojih se odreuje visina naknade tete (vreme provedeno u radnom odnosu, godine ivota zaposlenog i broj izdravanih lanova porodice). U tom smislu, navodi albe tuioca da nema mesta primeni kriterijuma novog zaposlenja tuioca (to je prvostepeni sud - izmeu ostalog - naveo kao razlog kojim se rukovodio prilikom donoenja odluke da se tuiocu ima isplatiti naknada tete u visini pet zarada umesto vraanja na rad kod tuenog) - osnovani su. Dakle, za odmeravanje visine ove naknade tete ne moe biti drugih kriterijuma, sem predvienih zakonom. Kad je re o oceni zakonskih kritrijuma tj. njihovoj primeni pri odreivanju visine ove naknade, od navedenih zakonskih kriterijuma jedino se za kriterijum broja izdravanih lanova porodice moe rei da automatski znai vii iznos tete ako je vei broj izdravanih lanova porodice, jer je u pitanju iskljuivo socijalni kriterijum. Naelno, meutim, za ostala dva kriterijuma ovakav zakljuak o automatskom viem ili niem iznosu naknade tete u sluaju veeg ili manjeg broja godina ivota i staa nije prihvatljiv. Pre svega, u pitanju je naknada tete i sud je duan da vodi rauna o optim naelima o naknadi tete, pa i o naelu sadranom u l. 13. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, visina ove tete odreena je krite- 124 -

RADNO PRAVO rijumima iz l. 191. st. 4. Zakona o radu, a njihova primena zavisi od konkretnih okolnosti predmetnog sluaja, a u svakom sluaju i od optih naela o naknadi tete. Tuilac u albi navodi da predmetna zakonska odredba ima penalni karakter prema poslodavcima i da predstavlja delom i kaznu poslodavcu zbog donoenja nezakonite odluke. Ipak, na teorijskoj ravni razmatranja moe se prihvatiti da predmetne odredbe ima neku vrstu penalnog karaktera prema poslodavcima, iako to ne znai vraanje davno naputenog principa o teti kao kazni. Ovde se mora imati u vidu da je cilj predmetne odredbe u sutini zatita zaposlenih kojima je dato pravo da, ako iz bilo kog razloga ne ele da se vrate na rad kod poslodavca, mogu ostvariti ovu posebnu naknadu tete. Iz tih razloga, kako je citiranom odredbom propisano da se zaposlenom moe dosuditi naknada tete u visini najvie 18 zarada, a imajui u vidu sve relevantne okolnosti predmetnog sluaja (tuilac je roen 1962. godine, u radnom odnosu je proveo 18 godina, a zajedno sa suprugom izdrava dvoje dece), i odredbu l. 224. Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud je pravilno odluio kada je tuiocu dosudio naknadu tete u visini pet zarada koje bi tuilac ostvario da je radio kod tuenog. (Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 6530/06 od 24.05.2007.)

237.
Kada tuenik, kao poslodavac, propusti da donese konstitutivnu odluku kojom je trebalo da odlui o radno pravnom statusu tuilje, ona ima pravni interes da u sudskom postupku trai utvrivanje prestanka radnog odnosa, kao i naknadu tete koju je trpela onemoguavanjem da ostvaruje svoja prava predviena odredbom lana 160. Zakona o radu. (Iz presude Okrunog suda Ni, Gl. br. 187/06 od 11.04.2006.)

238.
Otkaz ugovora o radu nije zakonit ako je dat na osnovu nepotovanja zabrane konkurencije a ona nije predviena ugovorom o radu, odnosno nisu utvreni poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun ili u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 529/06 od 15.06.2006.)

239.
Bez znaaja za primenu pravila o podeljenoj odgovornosti je okolnost da se zaposleni, koji se nezakonito nalazio van radnog odnosa, nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. Zaposlenje ne bi ostvario ni da je bio prijavljen. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 349/05 od 26.10.2005.)
- 125 -

RADNO PRAVO

240.
Ukoliko je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, supstitucija njegovog vraanja na rad naknadom tete na zahtev poslodavca, moe biti usvojena samo ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvaavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane - nije mogu. Iz obrazloenja: Relevantna odredba: Sud e odluiti da se zaposleni vrati na rad ako to zahteva, ukoliko pravnosnanom odlukom utvrdi da mu je radni odnos prestao nezakonito - lan 191. stav 1. Zakona o radu. Znai, posledica ponitaja odluke o prestanku radnog odnosa kao nezakonite je reintegracija zaposlenog - vraanje na rad ukoliko to zahteva. Dakle, njegovo ponovno ukljuivanje u proces rada. Meutim, da li e poslodavac zaposlenog vratiti na iste ili druge poslove, zavisi od reima rada, potreba procesa rada, organizacije rada. To spada u samostalnu oblast delovanje preduzea i iskljuivu nadlenost poslodavca. U konkretnoj situaciji je utvrena nezakonitost otkaza, postojanje zahteva zaposlenog da se vrati na rad i - sa druge strane - zahtev poslodavca, istaknut u toku postupka u smislu lana 191. stav 5. Zakona o radu - da se vraanje zaposlenog supstituie naknadom tete. To je, zapravo, izuzetak od pravila da nezakonit otkaz omoguava pravo zaposlenog na vraanje na rad. U odluivanju o takvom zahtevu, ceni se opravdanost zahteva tuenika, razlozi postojanja rizika vraanja zaposlenog na rad i sve druge okolnosti koje vode zakljuku da nastavak radnog odnosa zaposlenog nije mogu a sve zasnovano na oceni predloenih ili priloenih dokaza. Pri svemu tome, istovremeno se vodi rauna o interesima i zaposlenog i poslodavca. Ovaj specifian zahtev poslodavca za supstituciju svoj osnov ima u navedenom materijalnom propisu, koji daje ovlaenje sudu da donese odluku kojom jedno pravo zaposlenog supstituie drugim. Takav zahtev poslodavca (u smislu odredbe lana 191. stav 5. Zakona), moe se istai odn. uiniti prostom, jasnom i obrazloenom izjavom kojom se inicira raspravljanje po navedenoj odredbi. Dakle, nije nuno isticanje protivtubenog zahteva u smislu odredbi Zakona o parninom postupku neosnovanost zahteva poslodavca jednostavno vodi usvajanju ve postavljenog zahteva zaposlenog za vraanje na rad i obrnuto - ukoliko sud nae da je osnovan zahtev poslodavca to vodi odbijanju zahteva zaposlenog za vraanje na rad i dosuivanju naknade tete zaposlenom, u skladu sa odredbom lana 191. st. 4. i 5. Zakona o radu. Na osnovu dostavljenih dokaza, stanja u spisima predmeta i rezultata celokupnog postupka, a cenei zahtev tuenog u skladu sa naznaenim okolnostima i injenicama u pogledu raspravljanja po navedenom zahtevu, prvostepeni sud je pravilno cenio da opravdanost zahteva nije dokazana i da je osnovan zahtev tuioca kao zaposlenog (u skladu sa odredbom lana 191. stav 1. Zakona). Tuenik u prilog svojih navoda i tvrdnji na kojima zasniva svoj zahtev, u smislu odredbe lana 7. i lana 220 - 233. Zakona o parninom postupku, nije dostavio relevantne dokaze kojim bi opravdao osnovanost isplate suspidijarne naknade tete, zbog ega ovaj sud nalazi da navodi albe nisu osnovani. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 593/2009 od 17.06.2009. godine)
- 126 -

RADNO PRAVO OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH (l. 192. i 193. Zakona o radu)

241.
Osim u sluajevima iz l. 172. Zakona o radu, u svim drugim pitanjima se zaposlenom, u pismenom obliku, dostavlja reenje o ostvarivanju njegovih prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G.br.1758/08 od 11.07.2008.)

242.
Reenja o pravima zaposlenog dostavljaju se po optim odredbama Zakona o optem upravnom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1735/06 od 31.01.2007.)

243.
Kada se iz obrazloenja reenja jasno vidi zbog ega je zaposlenom i po kom osnovu prestao radni odnos takvo reenje je zakonito. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1254/04 od 16.03.2005.)

244.
Zaposlenima se u pisanom obliku dostavlja svako reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, pa ukoliko to nije ispotovano zaposlenom ne moe prestati radni odnos zbog toga to nije ispotovao takva reenja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 348/05 od 25.05.2005.) ZATITA POJEDINANIH PRAVA (l. 194. i 195. Zakona o radu)

245.
Danom preuzimanja radne knjiice u kojoj je upisan datum prestanka radnog odnosa, zaposleni je saznao da mu je povreeno pravo na rad, pa od tog dana i tee rok za zatitu prava pred nadlenim sudom.
- 127 -

RADNO PRAVO Iz obrazloenja: Tuilji - daktilografu sa zvanjem vieg referenta kod tuene - reenjem tuenog od 01.06.1999. godine prestao je radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla pet radnih dana uzastopno poev od 25.05.1999. godine. To reenje urueno je punomoniku tuilje 26.01.2007. godine, a tuilja nije izjavila prigovor na navedeno reenje, pa je ono postalo pravnosnano 06.02.2007. godine, protekom roka za prigovor. Tuilja je redovno dolazila na posao do 31.05.1999. godine, kada joj je po njenom zahtevu odobreno da odsustvuje sa rada dva radna dana. Meutim, tuilja nije dola na posao sve do 29.07.1999. godine, kada se javila tuenoj, ali nije nastavila da radi. Dana 05.03.2003. godine podnela je zahtev da joj se vrati radna knjiica, jer je upoznata sa injenicom da joj je prestao radni odnos, a da joj je radna knjiica potrebna radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, jer je u meuvremenu zasnovala radni odnos. Tubu sudu tuilja je podnela 31.01.2006. godine. Niestepeni sudovi su - poavi od ovako utvrenog injeninog stanja - pravilno odbili tubeni zahtev tuilje kao neosnovan. Relevantne odredbe: Protiv odluke kojom je povreeno pravo zaposlenog, a koji rok poinje tei od dana dostavljanja odluke odn. saznanja za povredu prava, u roku od 15 dana se moe pokrenuti spor pred nadlenim sudom lan 122. Zakona o radu. Tuilja je za povredu prava svakako saznala dana 11.06.2003. godine, kada je podigla svoju radnu knjiicu. Meutim, tuilja tubu sudu podnosi znatno posle proteka navedenog prekluzivnog roka. Kako je tuilji konanim i pravnosnanim reenjem tuene od 01.06.1999. godine prestao radni odnos, na koji nain je izgubila sva prava iz radnog odnosa odn. radni odnos u celini, zbog ega ne moe ostvarivati sudsku zatitu, to su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da tuilji ne prue traenu sudsku zatitu. Revizijski navodi tuilje (da joj reenje o prestanku radnog odnosa od 01.06.1999. godine nije urueno i da joj zbog toga nije data mogunost da na njega prigovori) su neosnovani. To, naime, nije od uticaja na donoenje drugaije odluke u konkretnom sluaju, jer je protekom zakonskog roka od 15 dana od momenta saznanja za povredu prava (dan podizanja radne knjiice) izgubila mogunost da ostvaruje prava iz radnog odnosa za koja smatra da su joj povreena. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 401/10 od 22.09.2010. godine)

246.
Vrhovni sud Srbije, a ne optinski sud, u radnom sporu je stvarno nadlean da sudi po tubi radi ponitaja reenja drugostepene disciplinske komisije Ministarstva unutranjih poslova, kojom je izreena disciplinska mera dravnom slubeniku. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. I. br. 5789/06 od 12.01.2007.)

247.
Kada je istekao prekluzivni rok za zatitu prava zaposlenog, bez uticaja je to je tubenim zahtevom traeno utvrenje nitavosti pojedinanog pravnog akta kojim je o tom pravu odlueno. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 820/06 od 19.09.2006.)
- 128 -

RADNO PRAVO

248.
Tuba za utvrivanje se sa uspehom moe podneti samo ako radni odnos, odnosno pravo iz toga odnosa ije se utvrivanje trai nije prestalo, ali ako je to pravo prestalo, tubeni zahtev mora biti odbijen. Do prestanka radnog odnosa, odnosno prava iz tog odnosa, dolazi i kad zaposleni propusti rok u kome je mogao podneti tubu za ponitavanje pojedinanog akta o prestanku radnog odnosa, ili gubitkom odreenog prava iz radnog odnosa. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1810/05 od 13.04.2006.)

249.
Preduzee iji je osniva vlasnik samostalne radnje kod koga je zaposleni bio u radnom odnosu, nije pasivno legitimisano u radnom sporu za ponitaj reenja o otkazu vlasnika samostalne radnje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 539/06 od 20.04.2006.)

250.
Rok za podnoenje tube u radnom sporu je materijalno pravni prekluzivni rok, ijim protekom zaposleni gubi pravo da trai sudsku zatitu. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 712/06 od 16.05.2006.)

251.
Zaposleni je izgubio pravo na sudsku zatitu ako nakon dobijanja reenja o prestanku radnog odnosa na odreeno vreme ne pokrene sudski spor u zakonskom roku, odnosno u roku od 90 dana od dana dostavljanja reenja. Tada osporeno reenje ostaje na snazi. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio sledee injenino stanje: Tuilac je sa tuenim zakljuio vie ugovora o radu na odreeno vreme, pa tako i poslednji od 19.03.2007. godine. Po njegovom isteku, doneto je reenje od 14.05.2007. godine, kojim je tuiocu prestao radni odnos na poslovima magacinskog radnika, koje mu je tada i urueno. Istim je tuilac pouen da, u roku od 90 dana od dana dostavljanja, moe pokrenuti spor pred nadlenim sudom. Posle isteka ovog ugovora, tueni je - 11.05.2007. godine - sa tuiocem zakljuio Ugovor o delu, gde je predvieno da tuilac za potrebe tuenog radi na analizi distribucije jestivog i ambalanog ulja na podruju Kragujevca. Istekom ovog ugovora - dana 02.07.2007. godine - tuilac ponovo zakljuuje
- 129 -

RADNO PRAVO Ugovor na odreeno vreme sa rokom vanosti do 31.12.2007. godine. Dana 27.12.2007. godine izmeu tuioca i tuenog zakljuen je Ugovor o radu na odreeno vreme sa rokom trajanja od 01.01.2008. godine do 01.07.2008. godine. Po oceni Apelacionog suda, meutim, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pogreno primenio materijalno pravo kada je - protivno odredbi l. 195 st. 2 Zakona o radu - odluio o tubenom zahtevu tuioca, a to je dovelo i do bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361 st. 2 ta. 3 Zakona o parninom postupku. Ovo zbog toga to je tuiocu bila poznata injenica da mu je prestao radni odnos dana 14.05.2007. godine, kada mu je urueno reenje o prestanku radnog odnosa, a tuba je podneta 04.09.2008. godine, posle isteka roka od 90 dana. Naime, shodno l. 195. st. 2. Zakona o radu (kojim je predvieno da je rok za pokretanje spora 90 dana od dana dostavljanja reenja odn. saznanja za povredu prava) - proizilazi da je tuilac prekludiran u svom pravu da trai sudsku zatitu, a imajui u vidu dan podnoenja tube. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. I 163/2010 od 02.02.2010. godine)

ROKOVI ZASTARELOSTI POTRAIVANJA IZ RADNOG ODNOSA (lan 196. Zakona o radu)

252.
Zakljuenje sporazuma o regulisanju meusobnih odnosa u vezi neisplaenih zarada predstavlja pismeno priznanje duga od strane poslodavca, ime je uinjen prekid zastarelosti.

Iz obrazloenja: Tuenik smatra da je novano potraivanje zastarelo, tvrdei da je protekao trogodinji rok od dana dospelosti novanog potraivanja do dana podnoenja tube, zbog ega osporava tubeni zahtev. Sporazumom o regulisanju meusobnih obaveza i potraivanja, zakljuenim dana 24.12.2006. godine, konstatovano je da tuilac ima dospela potraivanja prema poslodavcu u naznaenoj visini, koja je trebalo da isplati u celokupnom iznosu najkasnije do 30.06.2008. godine. Dakle, u pogledu osnova potraivanja dovoljno je to to iz ovog sporazuma nesumnjivo proizilazi da je tuenik u pismenom obliku priznao da duguje tuiocu neisplaene zarade. Dalje, tuenik u prilog svojih navoda nije dostavio dokaze da je tuiocu isplatio sva novana potraivanja do zakljuenja sporazuma odn. do 30.06.2008. godine, i to konkretno za sporni period od maja do jula 2004. godine. Prema lanu 387. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost se prekida kada dunik prizna dug, kao i podizanjem tube i svakom drugom poverioevom radnjom poduzetom protiv dunika pred sudom u cilju obezbeivanja ili ostvarenja potraivanja (lan 388. ovog Zakona). Za prekid nije dovoljno da poverilac pozove dunika (pismeno ili usmeno) da ispuni obavezu (lan 391. ovog Zakona). Odredbom lana 366. istog Zakona predvieno je da se pismeno priznanje zastarele obaveze smatra odricanjem od zastarelosti.
- 130 -

RADNO PRAVO Tuenik je zakljuenim sporazumom u pismenom obliku priznao da tuiocu duguje neisplaene zarade, ime je nastupio prekid zastarelosti priznanjem duga - shodno lanu 387. Zakona o obligacionim odnosima. Od tada zastarelost poinje da tee iznova, shodno lanu 392. st. 1. i 2. ovog Zakona. Podnoenjem tube 08.01.2009. godine, zastarelost je prekinuta shodno lanu 392. stav 3. istog Zakona. Zbog svega toga, prvostepeni sud je pravilno ocenio da istaknuti prigovor nije osnovan i da nije protekao Zakonom predvien trogodinji rok, a u vezi lana 392. stav 6. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju priznanje da tuenik tuiocu duguje isplatu minimalnih zarada dato je u pismenom obliku, jasno i odreeno kako u pogledu osnova tako i u pogledu visine. U postupku je utvreno za koji period tuenik nije tuiocu isplatio zarade, pa je priznanje proizvelo dejstvo. Upravo to je relevantno za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, a ne dejstvo samog sporazuma kao ugovora izmeu stranaka - u konkretnom sluaju ne trai se ispunjenje preuzetih ugovornih obaveza, ve priznanje duga koji sporazum sadri. Iz iznetih razloga, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuilje, u svemu dajui prihvatljive razloge. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 771/2009 od 10.07.2009. godine)

253.
Zarada predstavlja obrono davanje, pa se u pogledu roka zastarelosti njenog potraivanja primenjuje rok zastarelosti koji vai za povremena davanja, a ne rok koji vai za potraivanja po osnovu neosnovanog obogaenja. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju (pored toga to je predmet tubenog zahteva isplata iz radnog odnosa po osnovu zarade koja predstavlja obrono davanje), povremeno potraivanje, tuiocu je neto zarada isplaivana saglasno ugovoru (zakljuenom u skladu sa reenjem o privremenom upuivanju tuioca na rad u inostranstvo), to znai da nije dolo do umanjenja njegove imovine, a ni do poveanja imovine tuenog, jer su doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaivani nadlenom fondu, pa se ni sa tog razloga ne moe govoriti o neosnovanom obogaenju, kao ni o primeni roka zastarelosti od deset godina. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1259/08, od 26.11.2008.)

254.
U skladu sa odredbama ZOO o priznanju duga i rokovima zastarelosti u sluaju prekida, zaposleni ima pravo na isplatu devizne zarade (za rad na graevini u inostranstvu) a tu isplatu vre solidarno osniva i novoosnovana DOO (nastala posle organizacionih promena osnivaa). (Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. br. 65/06 od 30.01.2006.)
- 131 -

RADNO PRAVO

255.
Sva novana potraivanja iz radnog odnosa su obrona davanja i zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 509/04 od 30.03.2005.)

PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI (l. 197. i 198. Zakona o radu)

256.
Isplata novane naknade nezaposlenom licu se obustavlja od prvog dana rada po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Irelevantni su navodi tuioca da nije znao, niti je bio u mogunosti da zna, propise koji se odnose na zapoljavanje, a zaposleni u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje ga nisu upozorili na to da e izgubiti pravo na isplatu novane naknade za vreme obavljanja privremenih povremenih poslova, kao i da je duan da odmah po isteku ugovora podnese novi zahtev za priznavanje prava na novanu naknadu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 6327/07 od 10.04.2008.)

257.
Obavljanje privremenih i povremenih poslova predstavlja rad van radnog odnosa, otuda izvrilac tih poslova nema niti po tom osnovu moe stei svojstvo zaposlenog lica. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1696/07 od 27.12.2007.)

258.
U skladu sa zakljuenim ugovorom o vrenju povremenih i privremenih poslova tueni je ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. Tuilac se u svemu ne izjednaava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove, pa u skladu s tim i nema pravo na zaradu kao zaposleni u radnom odnosu. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, ugovorima o vrenju povremenih i privremenih poslova sainjenim u pismenoj formi sa sadrinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima
- 132 -

RADNO PRAVO platiti, regulisana su meusobna prava i obaveze ugovornih strana. Izmeu stranaka je postignuta saglasnost o bitnim sastojcima ugovora u smislu l. 26. Zakona o obligacionim odnosima, a izjava volje data je slobodno i ozbiljno. S obzirom da je tueni ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao, koji iznos je tuilac kao izvrilac posla primio, neosnovano se u reviziji istie da su niestepeni sudovi zauzeli pogreno stanovite u pogledu tumaenja stvarne volje ugovornih strana, odnosno da se tuilac u svemu izjednaava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1415/05 od 8.12.2005.)

UGOVOR O DELU (l. 199. Zakona o radu)

259.
Poslodavac moe, sa odreenim licem, da zakljui ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu i opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla. Poslodavac ne moe da zakljui ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su u okviru delatnosti poslodavca, odnosno ugovor o delu ne vai i ne proizvodi pravne posledice, ako za predmet ima obavljanje poslova koji su u okviru delatnosti tuenika kao poslodavca. (Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. I. br. 266/05 od 26.05.2005.)

RADNA KNJIICA (l. 204. Zakona o radu)

260.
U skladu sa odredama lana 204. stav 3. (poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa) i lana 195. Zakona o radu (zatita pojedinanih prava se ostvaruje pred nadlenim sudom) postupak za upis radnog staa radniku kome nije upisan sta u radnu knjiicu, ima se sprovesti pred optinskim sudom u parninom postupku. Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u GM R. 325/07 od 25. februara 2008. odbaena je tuba tuioca kojim je traeno da se tueni obavee da tuiocu upie sta osiguranja u radnu knjiicu za period... Reenjem
- 133 -

RADNO PRAVO Okrunog suda u aku G. 606/08 od 2. aprila 2008, uvaavanjem albe tuioca, ukida se Reenje Optinskog suda u G M R. 32-5/07 od 25. februara 2008. i predmet vraa istom sudu na ponovni postupak i odluku. Prvostepeni sud u obrazloenju Reenja navodi da nije nadlean, da se to pitanje reava u upravnom postupku, da je apsolutno nenadlean za postupanje po postavljenom tubenom zahtevu za upis staa osiguranja u radnu knjiicu. U ponovnom postupku e prvostepeni sud navesti precizne razloge za svoj stav i odluku, vodei rauna o odredbi l. 204. st. 3. Zakona o radu prema kojoj je poslodavac duan da vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa, a poto se po l. 195. Zakona o radu zatita tih prava ostvaruje pred nadlenim sudom, prvostepeni sud e oceniti da li je Optinski sud nadlean da postupa u prvom stepenu i odluuje o upisu radnog staa, vodei rauna o shvatanju graanskog odeljenja Vrhovnog suda od 5. novembra 2001. godine da sud u parninom postupku odluuje o zahtevima zaposlenog da poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajuem fondu i da upie sta osiguranja u radnu knjiicu. (Reenje Okrunog suda u aku, G. 606/08, od 2.04.2008.)

NADZOR (l. 268 do 272. Zakona o radu)

261.
Zahtev zaposlenog za preduzimanje mera u vezi primene Zakona o radu, optih akata i ugovora o radu Inspekcija rada ne moe odbaciti zbog nenadlenosti. Iz obrazloenja: Prvostepeni organ je - kako proizilazi iz spisa predmeta - postupajui po zahtevu tuilje od 23.01.2009. godine, kojim je tuilja traila od prvostepenog organa da u okviru ovlaenja propisanih odredbom lana 268. Zakona o radu, preduzme odgovarajue mere u vezi primene Zakona o radu, optih akata i ugovora o radu, kao i u vezi zloupotrebe poloaja poslodavca u odnosu na nju, na osnovu zapisnika o izvrenom inspekcijskom nadzoru od 20.02.2009. godine i uvida u lini dosije tuilje, utvrdio da je o pravima i obavezama tuilje iz radnog odnosa odluivao poslodavac tuilje, tako to je sa njom zakljuivao aneks ugovora o radu, ijem zakljuivanju su prethodile ponude koje je poslodavac uputio tuilji, a koje ponude je ona prihvatala, pri emu se tuilja nije obraala sudu koji je, saglasno odredbi lana 21. Zakona o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", br. 63/2001... 130/2003), jedino i nadlean da odluuje po navedenom pravnom pitanju. Zbog toga je prvostepeni organ ocenio da nije nadlean za odluivanje po podnetom zahtevu i zahtev odbacio. Postupajui po albi tuilje tueni organ je odbio njenu albu uz ocenu da se, u konkretnom sluaju, radi o pojedinanom pravu za ije ostvarivanje je nadlean sud, a ne prvostepeni organ tj. inspekcija rada. Po oceni suda, tuilja osnovano tubom osporava zakonitost reenja tuenog organa. Relevantne odredbe: Nadzor nad primenom ovog Zakona, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vri inspekcija rada - lan 268. Zakona o radu.
- 134 -

RADNO PRAVO U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ovlaen je da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona, opteg akta i ugovora o radu - lan 269. stav 1. Zakona o radu. Iz citiranih odredbi Zakona o radu, nesumnjivo proizlazi nadlenost inspektora rada da vri nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, Ugovora o radu - kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Dakle, tuilja je zahtevom od 23.01.2009. godine traila od prvostepenog organa da izvri inspekcijski nadzor u vezi primene Zakona o radu, optih akata i ugovora o radu. Prvostepeni organ nije sproveo kompletan postupak inspekcijskog nadzora u okviru zakonskih ovlaenja, ve je protivno zakonom ustanovljene nadlenosti - odbacio tuiljin zahtev. Kako ovaj propust prvostepenog organa tueni organ nije otklonio, to je osporenim reenjem povreena odredba lana 268. Zakona o radu. (Iz Presude Upravnog suda, 7 U. 12397/10 (2009) od 03.02.2011. godine)

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE (l. 281. Zakona o radu)

262.
Ako je predmet spora prerastanje radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme, a - u toku trajanja radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme doe do izmene propisa koji su bili na snazi u vreme zasnivanja radnog odnosa - primenie se propisi koji su bili na snazi u vreme zasnivanja radnog odnosa, u odnosu na koje e se utvrditi zakonitost zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme, izuzev u sluaju ako to drugo nije utvreno prelaznim i zavrnim odredbama Zakona koji je stupio na snagu tokom trajanja ovako zasnovanog radnog odnosa. (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Okrunog suda u Novom Sadu sa sednice od 12.06.2006.)

- 135 -