1.

pojam meunarodnog javnog prava - formalni pojam: sistem pravnih pravila koja reguliu pravni poloaj i odnose subjekata me. prava, kao i drugih jedinki od me. interesa - materijalni: me. pravo je objektivna i autonomna norma (imperativ me. zajednice, tj. stvaraju ga njegovi subjekti, i sporazumne je prirode) - osnov obaveznosti me. prava je volja celokupne me. zajednice: ta volja je izraz interesa, koji se izraava kroz pristanak pretene vedine (mereno kvantitativno i kvalitativno) - formalno-materijalni: sistem pravnih pravila, u smislu objektivnih i autonomnih imperativa, koja imaju za cilj da reguliu pravni poloaj i odnose subjekata me. prava, kao i drugih jedinki od me. interesa 2. sistem meunarodnog javnog prava od vestfalskog mira period evropskog meunarodnog prava - vestfalski kongres 1648. god: formalno potvruje princip teritorijalnog suvereniteta, uspostavlja princip ravnotee snaga; menja pravila ratovanja (npr. privatna lica mogu da putuju na zaradene teritorije i obavljaju privrednu aktivnost); ekonomski interesi dovode do pravila o neutralnosti; zakljuen veliki broj komercijalnih ugovora, od kojih neki sadre elemente bududih ustanova me. prava (npr. status "najpovladenije nacije") - velike sile osvajaju kolonije, pa se razvija me. pravo u oblasti sticanja dravne teritorije - francuska buroaska revolucija: deklaracija prava oveka uvodi slobodu i jednakost, to otvara prostor za nastanak naela narodnosti - amerika revolucija: poetak antikolonijalne borbe zavisnih naroda. pitanje intervencije dolazi na dnevni red (zbog guenja revolucionarnih pokreta) - nastaje multilateralizam: niz kongresa i konferencija donose me. ugovore (beki kongres 1815: princip slobodne plovidbe na me. rekama) - prvi institucionalizovani oblici me. odnosa: nastaju prve me. organizacije (univerzalna potanska unija), to kulminira stvaranjem pakta drutva naroda (prve univerzalne politike org.)

3. pravna priroda klasinog me. prava - stvaraju ga i primenjuju evropske drave, pa se me. zajednicom smatra zajednica drava i naroda koji stoje na visokom stepenu razvijenosti; u praksi - narodi i drave koji su od prvih vremena primili hridanstvo - drave van ovog kruga bile su objekt me. prava: u odnosima primenjivani tzv. prirodni zakoni i hridanski moral - ulazak vanevropske zemlje u me. zajednicu uslovljen sticanjem svojstva subjekta hridanskog me. prava; uslovi: formalni atributi drave + stepen civilizacije koji de omoguditi da drava potuje pravila me. prava 4. period posle prvog svetskog rata konstituisanje opteg ili univerzalnog me. prava - me. pravo gubi ekskluzivni karakter - era multilateralizma; novi poredak odreen mirovnim ugovorima sa pobeenima u I sv. ratu (naroito verskajski ugovor) - usvojen pakt drutva naroda (kao pravo nadmodno ugovorima i obiajnim pravilima): ograniava se pravo na upotrebu sile; uvodi sistem kolektivne bezbednosti (suprotno principu ravnotee snaga) - organizovana kodifikacija me. prava: konferencija u hagu 1927. i 1930; donet niz konvencija o ljudskim pravima - reavanje kolonijalnog pitanja: uveden mandatni sistem (starateljstvo razvijenih drava nad narodima nesposobnim da upravljaju posedi turske i nemake kao poraenih u ratu) - posle II sv. rata: formiranje OUN sa ulogom svetskog parlamenta; mir postaje osnovna vrednost cele zajednice (rat izopten iz me. odnosa); doneta serija akata o optim pravima i slobodama pojedinaca i pojedinih kategorija lica (ali ne i o zatiti kolektiviteta; izuzetak pravo na samoopredeljenje naroda pod kolonijalnom upravom); veliki broj kodifikacija, bujaju me. organizacije - hladni rat: mehanizam kolektivne bezbednosti esto blokiran zbog sukoba interesa stalnih lanica SB (to uspostavlja ravnoteu snaga); nastaju nesvrstane zemlje - razvoj posle 1990: nestanak bipolarne strukture; SAD pribegava unilateralnim akcijama (irak, srbija) - globalizacija: uniformni standardi i pravila ponaanja u svim sferama; odstupanje od koncepta kolektivne bezbednosti; prisvajanje prava na unilateralnu intervenciju (nova strategija NATO); novi izuzeci od zabrane upotrebe sile (humanitarna intervencija)

6. odnos unutranjeg i me. prava - dualistika teorija: 2 prava koegzistiraju kao 2 nezavisna sistema; unutranje nastaje zakonom, a me. sporazumom. 2 sistema a. reguliu razliite drutvene odnose, b. imaju razliite subjekte. u sluaju sukoba, nacionalni sud primenjuje domade pravo. oslonac: dogma o suverenitetu drave - monistika: 2 prava su delovi jedinstvenog sistema; osnov teorije u suprotnosti sa dogmom dravnog suvereniteta, u korist ideje me. zajednice; ideja o me. pravu kao spoljanjem dravnom pravu je negacija me. prava - kompromisne teorije: monistiko-dualistika kontroverza ne postoji: dva prava ne mogu biti u konfliktu, sem ako drava nije sposobna da na unutranjem planu odgovori zahtevima me. prava 6. odnos unutranjeg i me. prava (u svetlosti prakse) - praksa me. sudova: drava se ne moe pozivati na unutranje pravo da bi opravdala neizvrenje me. obaveza; bez izjanjavanja o dualistiko-monistikoj kontroverzi (izuzetak: me. sud moe da reava stvar koja je presuena od strane domadeg suda; ponekad je iscrpljenje unutranjih pravnih lekova uslov za zasnivanje nadlenosti me. suda - drave reguliu: 1. opti odnos unutranjeg i me. prava i 2. tehnike njihovog povezivanja 1. grupa ustava: me. pravo smatra sastavnim delom unutranjeg (v. britanija, SAD), to je osnov za tumaenje normi me. prava u duhu unutranjeg 2. prioritet se daje me. pravu (nemaka, francuska); to ne vai za ustave 3. apsolutni primat unutranjeg prava 4. opredeljeni za dualistiki princip - tehnike povezivanja: 1. transformacija: me. pravo se inkorporie u unutranje pravo; 2. adopcija: priznavanje pravne snage me. prava normom unutranjeg - praksa drava je uglavnom monistika: elementi dualizma postoje kod me. krivinog prava. drave imaju instrumente za otklanjanje primata me. prava 7. me. ugovori - pisani sporazumi izmeu drava, ureeni me. pravom, sadrani u jednom ili vie instrumenata (konvencija, pakt)

- formalne podele: 1. po broju strana ugovornica: bilateralni i multilateralni (koji mogu biti obini ili sveopti); 2. po mogudnosti pristupanja: otvoreni i zatvoreni; otvorenom se pristupa jednostranim aktom - prema pravnoj funkciji: 1. ugovori pogodbe (kontraktualni): sadre pravila za konkretan sluaj; predstavljaju pravne poslove subjekata me. prava; 2. ugovori zakoni (legislativni): sadre pravila opte prirode; predstavljaju legislativne akte me. prava. u praksi ne postoje isto legislativni ili kontraktualni - ugovore zakone odlikuje isti cilj subjekata; kod ugovora pogodbi motivi su razliiti ili suprotstavljeni 8. obiajna pravna pravila - predstavljaju dokaz opte prakse prihvadene kao pravo (za razliku od prostih obiaja i me. kurtoazije) - osnov obaveznosti: 1. shvatanje: predutno izraena saglasnost drava; 2. prirodnopravni rezon: obiajno pravo poiva na ideji o pravdi, i na potrebi jednog drutvenog pravila - obiaj je oblik predutnog izraavanja volje, pa tako obiajno pravo derivira iz volje me. zajednice, koja se izraava predutno, kroz odgovarajude radnje ili proputanja; sledi daje osnov obaveznosti u toj volji - elementi predutnog pristanka: 1. svest subjekta o postojanju relevantne pravne injenice; 2. da povodom njenog nastanka ili isticanja nije reagovao na odgovorajudi nain; 3. da je odsustvo reakcije izraz pravne namere i 4. da subjekt ima interes u pogledu pravne injenice - elementi obiaja: praksa (corpus, materijalni el.) i svest o obaveznosti (animus) - praksa: 1. kvantitativni uslovi: trajanje i optost prakse; danas je taj zahtev razvodnjen injenicom da postoje tradicionalni i instant obiaji (npr. izostanak protesta pri lansiranju prvog sovjetskog satelita znai da je kosmiki prostor opte dobro), dok optost prakse podrazumeva da obiaj bude prihvaden od vedine drava; 2. kvalitativni uslovi: konzistenstnost i ponavljanje odreenog ponaanja - animus (subjektivni el.): praksu pretvara u pravo; praksa smatra da se taj element sadri u samim materijalnim aktima - podela: 1. univerzalni obiaji; 2. regionalni; 3. teorija osporava lokalne obiaje

- prigovor (protest): ako se drava ne slae sa formiranjem obiajnog pravila stavide formalni protest (dutanje je odobravanje). takvo pravilo ne vezuje dravu koja je istakla prigovor. istrajni pregovara: drava koja se istrajno protivi

9. opta pravna naela priznata od strane prosvedenih naroda - dve grupe shvatanja: opta pravna naela su 1. imanentna svekolikom pravu; 2. prihvadena na unutranjem pravnom terenu (in foro domestico), koja se posebnom pravno-tehnikom operacijom suda izvode iz unutranjih poredaka u sluaju potrebe - drugo shvatanje je ispravnije (njegovom primenom izbegavala se situacija u kojoj bi se sud proglasio nenadlenim usled nedostatka ugovornih ili obiajnih pravila, u vreme kada je bio potreban rezervni izvor) - izraz opta pravna naela prosvedenih naroda sugerie prevazienu evrocentristiku podelu drava na prosvedene i neprosvedene - supsidijaran izvor me. prava opta pravna naela deriviraju iz volje drava (tj. dolaze do izraaja posrednim putem tako to sud, primenom uporedno-pravnog metoda apstrahuje minimum zajednikog iz vedine poredaka i to odreuje kao opte naelo (kvazilegislativna funkcija suda) - delovi unutranjeg prava na osnovu kojeg se formiraju opta naela se opredeljuju na osnovu 2 kriterijuma: 1. pozitivni kriterijum podrazumeva razvijenost i konzistentnost; 2. negativni obuhvata oblasti u kojima je me. pravo siromano ili gde postoje pravne praznine - pravna snaga: za prirodnopravnu kolu naela imaju najjau pravnu snagu; za pozitiviste imaju supsidijarni karakter 10. sudska praksa - u smislu lana 38. statuta suda: jurisprudencija me. sudova (me. sud pravde i arbitrani sudovi). pravna snaga sudske prakse ograniena samo na strane u sporu, kao i na predmet spora (sud nije legislativni organ) - praksa: znaaj sudske odluke prevazilazi ono to je predvieno statutom (oslanjanje na ranije odluke je osnovni rezon suda), jer se me. pravo oslanja dobrim delom na obiajna pravila, a

postupak pred sudom pravde je pod jakim uticajem anglo-saksonske kole; neke presude me. suda pravde snano utiu na razvoj pozitivnog me. prava (presuda u sporu oko ribolova izmeu norveke i engleske dovela do ukljuivanja odredaba o irini teritorijalnog mora u nacrt konvencije) 11. teorija uenja najpozvanijih strunjaka - pomodni izvor: sredstvo za utvrivanje pravnih pravila iz glavnih formalnih izvora; ima 2 funkcije: 1. sistematizacija i tumaenje me. prava i 2. vodi u konstrukciji novih pravila (de lege ferenda) - specifinu teinu imaju doktrinarne kodifikacije: teorijska shvatanja me. prava o pojedinim pitanjima ili me. pravu uopte - osnovni nedostatak teorija kao izvora je subjektivizam: 1. postoji vie kola (prirodnopravna, pozitivistika, eklektika) koje esto imaju suprotne stavove i 2. familijarnost pisaca sa nacionalnom pravnom tradicijom i tehnikama (ovaj izvor subjektivizma se moe ukloniti razlikovanjem oficijelnih i katedralnih pravnika) - oficijelni: neposredno angaovani u dravnim slubama; njihova miljenja imaju manju teinu. katedralni: nisu neposredno angaovani u dr. slubama (objektivniji su) - odnos sudova prema doktrini neujednaen: arbitrani sudovi oslonjeni na teoriju; me. sud pravde se retko poziva na ovaj izvor; individualna miljenja sudija i podnesci stranaka u sporu bogati navoenjima teorijskih miljenja - posredni uticaj teorije je vedi: pri donoenju odluka sudije oslonjene preteno na teorijske radove. teorija utie i na razvoj poz. me. prava: 1. direktno: preko priznatih autoriteta (npr. gidel, pravo mora); snaan je i uticaj kolegijuma teoretiara okupljenih oko me. tela (institut za me. pravo); 2. indirektno: preko studija koje za potrebe kodifikacija priprema pravno odeljenje sekretara UN, i posebno nacrti konvencija komisije za me. pravo UN 12. naelo pravinosti - pravinost je metafizika sutina prava kao realnog fenomena; sudija hadson: pravinost je deo pozitivnog prava (spor izmeu holandije i belgije u vezi sa izlivanjem reke meze); ovo shvatanje se danas ne moe odbraniti; statut suda vezuje primenu pravila pravinosti za pristanak stranaka (pa ono nije deo pozitivnog prava); pravinost je mogudi izvor - anglosaksonski sistem: pravinost je pravna kategorija koja postoji pored prava; kontinentalno pravo: pravinost oznaava pravdu, sa osloncem na moral

- 1. pravinost contra legem: podrazumeva potpunu slobodu sudije da donosi odluke prema svom osedaju pravinosti; re je o primeni subjektivnog shvatanja pravde (apstraktno pravo protiv striktnog; prirodna pravda naspram zakonske); ono je samostalna pravna injenica izdvojena od poz. prava 2. infra legem: pravinost unutar sistema poz. prava (individualizacija pravnog pravila prema relevantnim okolnostima diskrecionim ovladenjem sudije) 3. praeter legem: pravinost van prava, koja mu nije suprotstavljena (primena analogije ili irokih tumaenja, u sluaju kada postoji pravna praznina) - praksa suda poznaje pravinost (equity) i pravine principe (equitable principles). contra legem pravinost pravilnije zovemo ex aeque et bono (according to the right and good), dok bi onda samo infra legem i praeter legem potpadali pod pojam pravinosti - pravinost je supsidijarni izvor, sa funkcijom ispravljanja rigidnosti primene opteg pravnog pravila, i popune pravnih praznina; pravino miljenje u tumaenju prava 13. jednostrani akti drave - raznovrsni akti nadlenih organa drave (ili vie drava kao celina) sa namerom da se proizvedu odreene me.pravne posledice (za razliku od fizikih akata). nisu per se formalni izvor prava (slue za aktiviranje primene ili stvaranja me. prava) - uslovi za pravno dejstvo: 1. da su doneti od nadlenih organa; 2. da izraavaju stvarnu volju i 3. da imaju pravno doputen predmet; jednostrani pravni akt podlee nitavosti poput me. ugovora - osnov obaveznosti: u nameri drave koja donosi akt (acta sunt servanda). irelevantno je da li se donosi prema jednom ili vie adresata (tada deluje inter partes), ili prema celoj me. zajednici (erga omnes) - ne zahteva se posebna forma; mogu se opozvati voljom drave; izuzetak: kada pravno dejstvo akta stvara pravo za drugu dravu (potreban njen pristanak); mogude je da opoziv bude vezan za protok roka - nema pravila za klasifikaciju jednostranih akata: mogude je klasifikovati ih po pravnom dejstvu; 2 osnovne grupe: 1. akti koji nemaju pravnu vrednost per se, ved je dobijaju kroz ugovorni i obiajni postupak nastanka prava (akt ratifikacije npr.); 2. akti koji imaju nezavisan pravni znaaj, koji konstituiu, menjaju ili ukidaju neki me.pravni odnos; podgrupe: a) akti kojima drava realizuje opte ovladenje sadrano u normi me. prava (aktom drava odredi irinu svog ter. mora); b) akti kojima drava preuzima me. obavezu (izjave francuske da nede preduzimati

atomske probe); obavezivanje u ovoj formi je supsidijarne prirode i c) akti kojima se drava usaglaava sa nekom faktikom ili pravnom situacijom (priznanje drava) 14. akti me. organizacija - rezolucije, preporuke, odluke, pravilnici, standardi, praksa; u praksi UN: rezolucije - me. org. su izvedeni subjekti: njihova pravila nisu opteobavezna za lanice; preko njih drave saglasnodu stvaraju pravila ponaanja, u skladu sa zahtevima unutranjeg prava. jednostrane akte me. org. donosi na osnovu svojih ustavnih akata - 1. jednostrani akti kojima se regulie unutranji ivot organizacije obavezujudi su (rezolucije kojima skuptina UN odobrava budet, pravilnici o radu) 2. u odnosu na drave lanice jednostrani akti nisu obavezujudi; izuzetak: akti nadnacionalnih org.; ti akti su poziv dravama da postupe u skladu sa preporukama (imaju politiku i moralnu snagu) - lan 18. povelje: gen. skuptina u vanim pitanjima donosi odluke koje su obavezujude; obavezujude su i rezolucije SB u vezi sa ouvanjem me. mira i bezbednosti (lan 25.) - jednostrani akti me. org. nisu formalni izvor prava, i nisu obavezujudi per se, ved je potrebno da budu prihvadeni od drava kroz odgovarajudu ustavnu proceduru - jednostrani akti me. org. su formalni izvori njihovog unutranjeg poretka, ili prava izmeu me. org. 15. meko pravo (soft law) - instrumenti u zoni izmeu prava i neprava: 1. rezolucije gen. skuptine UN; 2.dobrovoljni kodeksi i rukovodna naela koje me. org. donose u oblasti ek. i socijalnih odnosa; 3. opteprihvadeni me. standardi; 4. zajedniki akti vlada i politike deklaracije; 5. norme (ugovorne ili obiajne) u fazi nastajanja, dok ne steknu obaveznost (mogu uticati na sudske i arbitrane postupke preko tumaenja) - skup vrednosti iz kojeg se zakonodavnom tehnikom me. prava mogu stvarati pravna pravila - meko pravo relativizuje me. pravo: esto vodi do partikularnih pravnih reima na osnovu politikih dokumenata; moe dovesti do de facto oligarhije modnih drava; u vezi je sa teorijom postmodernizma u me. pravu (jer relativizuje normativno) 16. pojam subjektiviteta u me. pravu, podela subjekata - me. sud pravde: subjekt me. prava je entitet sposoban da pribavi me. prava i obaveze

- konstitutivni elementi: a. subjekt je titular prava i obaveza utvrenih normama me. javnog prava (pravna sposobnost) b. sva prava me. karaktera ukljuuju i me. odgovornost; pravila o odgovornosti su sekundarne prirode; to je opti pravni princip me. prava (koji ne podrazumeva obavezan postupak utvrivanja odgovornosti pred me. sudovima i telima, jer doputa da se uspostavi i pred unutranjim) c. subjekt ima sposobnost da u sudskom ili drugom postupku, relevantnom po me. pravu, ostvari pravo koje mu je priznato - oblici ispoljavanja: me. org. ne poseduju stranaku sposobnost pred me. sudom pravde; neutralne drave imaju ogranienu sposobnost ugovaranja 17. podela subjekata me. prava - podela subjekata: 1a. izvorni - koji poseduju subjektivitet na osnovu sopstvenog prava ( drava i subjekt me. prava sinonimi), 1b. izvedeni - iji je subjektivitet ugovorne prirode (stvaraju ih originerni subjekti) 2a. potpuni - poseduju sve relevantne konstitutivne elem. subjektiviteta, 2b. krnji - imaju jedan ili vie, ali ne sve elem. subjektiviteta (pojedinci, ustanici, fed. jedinice) 3a. aktivni - raspolau sposobnodu da stvaraju me. pravo, 3b. neaktivni - nedostaje im takva sposobnost (postoji i refleksni subjekt: njemu prava pripadaju posredno) 4a. apstraktni - oveanstvo u celini jedini apstraktni entitet sa izvesnim elementima subjektiviteta (npr. kao titular zajednike batine oveanstva), 4b. konkretni - svi ostali 5a. trajni subjekti - drave, 5b. prolazni: svi ostali, u smislu da pripadaju pojedinim fazama u razvoju me. prava - drava je glavni subjekt, i parametar za odreivanje subjektiviteta drugih entiteta; status subjekta imaju i javne ili meuvladine org. - razlike izmeu subjektiviteta drave i me. org.: subjektivitet drave izveden je iz samog svojstva drave, dok kod me. organizacija priozlazi iz funkcija koje im poveravaju drave osnivai; subjektivitet me. org. ui od subjektiviteta drava - me. org. nemaju sposobnost stvaranja pravila me. prava; ugovorna sposobnost im je ograniena, i vezana za efektivno obavljanje poverenih funkcija; pravnostvarajudu sposobnost imaju u pogledu pravila funkcionisanja organizacije (me. ustavno pravo); nemaju stranaku

sposobnost pred MSP, imaju pravo na zahtev za savetodavno miljenje; imaju ue pravo ugovaranja i poslanstva, u odnosu na drave; ne poseduju pravo na upotrebu sile (izuzetak UN) - OUN ima najiri subjektivitet; za drave lanice, priznanje subjektiviteta je lanska obaveza; poseduju i subjektivitet u unutranjim pravima drava

18. subjektivitet me. organizacija - razlike izmeu subjektiviteta drave i me. org.: a. kvalitativne: subjektivitet drave je derivat samog svojstva drave, kod me. org. oslanja se na funkcije koje su joj poverile drave osnivai; b. kvantitativne razlike: subjektivitet me. org. ui nego kod drava - me. org. nemaju sposobnost stvaranja pravila me. prava; ugovorna sposobnost im je ogranien; mogu da stvaraju samo svoje unutranje pravo (me. ustavno pravo); nemaju stranaku sposobnost pred MSP (sem prava da trae savetodavno miljenje); ne poseduju pravo na upotrebu sile (izuzetak UN) - OUN ima najiri subjektivitet (povelja je iznad ostalih ugovora), ovladenja odgovaraju naddravi; subjektivitet poseduju i neke agencije i reg. organizacije (NATO, EU) - priznanje subjektiviteta me. organizacije je obaveza drava lanica; poseduju i odreeni subjektivitet u unutranjim pravima drava (akcesorne prirode, dopuna me. pravnog subjektiviteta) 19. poloaj individue u me. pravu - teorija podeljena oko pitanja da li je pojedinac subjekt me. prava; pojedinac je adresat prava i obaveza iz normi koje ureuju meunarodne zloine (genocid, ratni zloin...) + normi o pravu naroda na samoopredeljenje, pravima i obavezama ustanikog pokreta ili obinih pobunjenika - pojedinac je odgovoran i za krenje obaveza koje mu namede me. pravo (naroito direktna krivina odgovornost, koja je institucionalni izraz dobila osnivanjem stalnog MKS) - nedostaje mu stranaka sposobnost - ne moe da pokrene me.pravni mehanizam zatite svojih prava i interesa; izuzeci: evropski sud za prava oveka predvia tu mogudnost; pravo peticije uvedeno praksom drutva naroda, koje je danas deo konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije, evropske konv. o zatiti ljudskih prava

- nema sposobnost da svoja prava titi linom politikom ili diplomatskom akcijom na me. planu; potpuno lien pravnostvarajude sposobnosti 20. pojam drave u me. pravu - entitet sa 3 konstitutivna elementa: a) postojano stanovnitvo, b) utvrena teritorija i c) suverena vlast - 1. postojano stanovnitvo: u faktikom smislu, postojanje grupe pojedinaca vezane za odreenu teritoriju; u normativnom, podrazumeva da u skupini lica koja nastanjuju odreenu teritoriju nisu samo dravljani odnosne drave, tj. zemlju nastanjuju i stranci i tidenici - 2. utvrena teritorija: ispravnije shvatati kao konzistentnu i povezanu teritoriju nad kojom se vri vlast; obino se shvata u smislu definisanih i utvrenih granica u skladu sa me. pravom - 3. suverena vlast ili vlada, ili konstituisana vlast: suverena vlast moguda i bez vlade u tehnikom smislu, dok vlada bez suverene vlasti ne postoji. moe se nazvati osnovnim konst. elementom, to bi proizalo iz injenice da su teritorije i stanovnitvo imanentni i nedravnim entitetima - suverenost: a) suprema potestas: drava iznad sebe nema nikakvu vlast izuzev me. prava; b) summa potestas: u smislu stvarne faktike vlasti na dravnoj teritoriji (namera da se stvarna vlast uspostavi je samo politiki projekat). faktika vlast podrazumeva postojanje institucionalne mree sposobne da sprovodi odluke na celoj ter. 21. vrste drava - 2 kriterijuma: obim suverenosti (suverene i polusuverene) i unutranja struktura; polusuverene: vazalne i protektorati (nestale sa scene, contradiction in objecto) sloene drave - po unutranjoj strukturi: unitarne i sloene; unitarne: kompaktna struktura, jedinstveni sistem dr. organa sa punim ovladenjima na celoj teritoriji. sloene: osnovni princip podela nadlenosti izmeu centralnih i organa jedinica; centralni organi nemaju neposrednu jurisdikciju nad nadlenostima sastavnih delova. dele se na unije, konfederacije i federacije - personalna unija: zajednica 2 ili vie drava koje povezuje linost vladara (monarhije). formalno: zajednica potpuno nezavisnih drava koje poseduju sve relevantne elemente subjektiviteta; faktiki: pozicija lanica sutinski zavisi od linosti vladara

- realna unija: zajednica drava utemeljena na me. ugovoru, u cilju nastupa prema tredim dravama; zajedniki organi: inostrani poslovi, vojska i finansije (u ostalim oblastima vlada paralelizam). mogudi i razliiti ustavni sistemi u lanicama - konfederacija: ugovorni odnos izmeu dve ili vie drava, u cilju zajednikog nastupa; nema objektivnu pravnu linost (nema izvorna ovladenja). lanice zadravaju suverenost; organi konfederacije vre ovladenja na teritorijama lanica posredno, preko njihovih organa; nema samostalnu volju ved zbir volja lanica, formiran na saborima ili kongresima. istorijski prevazien oblik - federacija: oblik sloene drave zasnovan na ustavu; elementi dualizma: prema tredim drava nastupa kao jedinstvena, a u unutranjim odnosima je to sloena drava, sastavljena iz vie jedinica; meusobni odnosi ureeni ustavom, po principu podele nadlenosti izmeu centralnih i organa jedinica; rat i mir, kao i diplomatski odnosi u iskljuivoj nadlenosti centralnih organa; rat protiv jedne jedinice je rat protiv federacije; oruani sukob izmeu jedinica je unutranji, graanski sukob; federacija snosi odgovornost za akte jedinica 22. nastanak novih drava - miljenja podeljena: 1. nastanak je faktiko pitanje (efektivnost) i 2. odgovarajudi odnos izmeu efektivnosti i zakonitosti - 1. ovo miljenje sugerie da je me. pravo indiferentno prema nastanku novih drava (da one nastaju u pravnom vakuumu). nema pokride u praksi: od XVII veka postoje pravno-politiki ili pravn ikriterijumi za nastanak (od vestfalskog mirovnog ugovora se nastanak objanjava samoopredeljenjem naroda, ravnoteom snaga, legitimitetom...); pozitivno me. pravo ograniava domaaj efektivnosti - faktiki naini nastanka evoluiraju kroz vreme: drave nekad nastajale raspolaganjem suverena (miraz), u eri kolonijalizma odlukom metropole, stvaranje na slabo naseljenim podrujima, oslobaanjem od kolonijalne zavisnosti, oslobaanje od statusa mandatne teritorije, nestankom starih drava itd - XIX vek: vlada princip nacionalnosti (velike nac. drave italija, francuska, nemaka); svaka nacija ima pravo na svoju dravu; u realizaciji se ova ideja nalazila nasuprot etnike nehomogenosti, pa je korigovana tzv. etnikom ravnoteom uz istovremene - pravo na samoopredeljenje naroda: sadri pravo na unutranje i spolajnje samoopredeljenje. 1. pravo na unutranje: u okviru suverene, nezavisne drave; svodi se na pravo svake drave da slobodno, bez meanja izabere formu svog socijalnog sistema (politiko samopredeljenje) i

pravo da slobodno raspolae nacionalnim izvorima i resursima (ekonomsko); oliava ideje suvereniteta i demokratije - pravo na spoljanje samoopredeljenje: pravo izbora institucionalnog okvira za permanentno vrenje unutranjeg samoopredeljenja; nastanak nove drave nije nuni ishod njegovog vrenja. osnovno ogranienje vrenja: samoopredeljenje nede biti tumaeno kao da ovladuje ili podstie bilo kakvu akciju koja bi mogla imati za cilj da razori ili ugrozi, potpuno ili delimino, teritorijalni integritet ili politiku nezavisnost bilo koje suverene i nezavisne drave (deklaracija) 23. nastanak novih drava na prostoru SFRJ - deklaracije o nezavisnosti i suverenosti donete sa osloncem na pravo na samoopredeljenje: ti akti su u suprotnosti sa kogentnom normom o jednakim pravima i samoopredeljenju naroda: 1. pomenuti akti su akti sececije (ne potuju osnovno ogranienje vrenja spoljanjeg samoopredeljenja); pravo operacionalizovano kao samoopredeljenje republika, a ne naroda, kako kae ustav i 2. hrvatska, BiH ne ispunjavaju faktike uslove za nastanak: u momentu proglaenja suverenosti i nezavisnosti ne raspolau summa potestas (stvarna i faktika vlast na celoj teritoriji) 24. drave i ter. entiteti pod me. kontrolom - sarska oblast: po versajskom mirovnom ugovoru: posebna ter. pod vladu drutva naroda, u ije ime upravlja komisija, kao vlada (1 predstavnik francuske, stanovnik oblasti i 3 dravljana tredih zemalja); taj status okonan plebiscitom (stanovnitvo se izjasnilo za pripajanje nemakoj); i posle I svetskog rata oblast bila odvojena od nemake i pod specifinim reimom: imala je vladu i ustav, ali je predstavnik fr. mogao da stavi veto na zakone; ugovorom izmeu nemake i fr. stipulisano pripajanje nemakoj 1957. god; 1950. sarska oblast bila vanredni lan SE, iako je imala ogranienu ugovornu sposobnost (blisko simulovanom protektoratu) - slobodni grad dancing: versajski ugovor stvara meavinu tvorevine pod zatitom drutva naroda i protektorata poljske; poljska upotrebljava luku dancing, i kontrolie elezniki i reni saobradaj; izmeu poljske i dancinga carinska unija; poljska zastupala dancing u me. odnosima; drutvo zastupa visoki komesar; tvorevina nestaje oruanom akcijom nemake (II svetski rat) - slobodni grad jerusalim: plan podele sa ekonomskom unijom za palestinu: kao corpus separatum potpada pod me. reim i upravu OUN, u ije ime starateljski savet treba da vri funkciju starateljske vlasti; ideja nije realizovana: proklamacijom suverenosti i nezavisnosti drave izrael dolazi do oruanog sukoba, pa je jerusalim podeljen izmeu jordana i izraela, do estodnevnog rata 1967. izmeu izraela i arapskih zemalja, nakon ega izrael uspostavlja faktiku vlast na celoj teritoriji jerusalima

- mandatne i teritorije pod starateljstvom: mandatni sistem nastaje u cilju reavanja statusa kolonija poraenih metropola nemake i turske, na teritorijama koje nastanjuju narodi nesposobni da sami upravljaju; drave podeljene u 3 grupe: mandati A, B i C - mandatni sistem posle II svetskog rata transformisan u sistem starateljstva: a) za teritorije pod mandatom; b) za teritorije koje mogu biti oduzete od neprijateljskih drava kao posledica II svetskog rata; c) za one koje se dobrovoljno podvrgnu sistemu. uslove starateljstva ugovaraju za svaku ter. drava staratelj i OUN (ugovor u korist tredeg); izuzetak: teritorije od stratekog interesa oduzete od japana, pod nadzorom SB; juna afrika odbila starateljstvo za svoje mandatne ter. - slobodna teritorija trst: mirovni ugovor sa italijom: integritet i nezavisnost garantuje SB UN, trebalo da bude demilitarizovan i proglaen za neutralnu ter.; predvieno donoenje ustava i konst. zakonodavne i izvrne vlasti; SB trebalo da imenuje guvernera sa irokim ovladenjima; pol. sukobi onemogudili realizaciju, pa se trst naao pod privremenom upravom italije; pitanje konano reeno memorandumom o saglasnosti (UK, USA, jugoslavija i italija): zona A pripala italiji, B jugoslaviji - BiH: pod me. upravom, iako je formalno nezavisna i suverena; dejtonski sporazum: lanica UN potpada pod me. upravu: elementi kontrole naknadnim ovladenjima prerasli u neposrednu upravu; BiH nije ispunjavala uslove za nezavisnu dravu; politiki projekat me. zajednice: jedinstveni dravni organizam - prelazna uprava UN za istonu slavoniju, baranju i zapadni srem: vremenski oroena me. uprava; osnovni sporazum za podruje ist. slavonije, baranje i zap. srema: prelazni period od 12 meseci (mogude produenje za jo 12); od SB UN zatraeno da uspostavi prelaznu upravu; privremena admin. (UNTS): gen. sek. imenuje prelaznog administratora koji ima civilna i vojna ovladenja. predvieni izbori za organe lokalne vlasti, ukljuujudi optine, distrikte, upanije; sprska zajednica moe da imenuje zajedniki savet optina. sporazum u skladu sa koncepcijom o transformaciji fed. jedinica u nez. drave 25. neteritorijalni entiteti sa elementima subjektiviteta postojedi ili u fazi nastajanja (in statu nascendi) - ustanici i zaradene strane: nisu pravno kvalifikovani da vode sukob, pa se priznanje pravda faktikom sposobnodu da uu u sukob (fakticitet) - ako ustaniki pokret postane nova vlada drave, njegovi akti de se smatrati aktima nove (postojede) drave; ratni brodovi priznati za zaradenu stranu ne mogu biti smatrani piratskim brodovima

- ogranienja subjektiviteta: 1. ratione materiae: u vezi sa pravima oruanih sukoba, npr. ne mogu da koriste prava iz me. ugovora koji reguliu odnose u doba mira, ili ne poseduju aktivno i pasivno pravo poslanstva (izuzev oslobodilakih pokreta); na njih se ne primenjuju sva pravila prava me. sukoba (trede drave u odnosu na pobunjenike ne moraju da potuju pravilo o neutralnosti) 2. ratione temporis: subjektivitet ustanika je privremenog karaktera jer zavisi od faktike sposobnosti da opstanu 3. ratione loci: vrenje el. subjektiviteta ogranieno na ter. drave protiv ije zakonite vlade se bore; ne mogu preduzimati vojne operacije na otvorenom moru - narodnooslobodilaki pokreti: posebna vrsta jer se bore za osloboenje naroda od kolonijalne, strane ili rasistike dominacije (PLO); imaju specifian status: a) u osnovu i b) u obimu subjektiviteta; a) osnov lei u legalitetu (ne u fakticitetu), jer se tako realizuje univerzalni interes me. zajednice izraen u seriji dokumenata i b) njima je priznato pravo ueda u radu me. organizacija i pravo predstavljanja u odnosima sa dravama (vrsta dipl. predstavnitva, podlee optim uslovima sporazuma o seditu org. UN) - multinacionalne kompanije MNK: teorija misli da MNK imaju me. pravni subjektivitet; faktiki argumenti: mod; pravni: a) raste broj pravila me. prava koje se tiu MNK (kodeks o ponaanju MNK); b) procesna sposobnost MNK u me. arbitranim postupcima (parnina sposobnost pred tribunalom koji je formirala svetska banka zbog reavanja invest. sporova). statut me. suda pravde ne priznaje parninu sposobnost MNK - zato ne: MNK su privatne org. okrenute profitu, nemaju idealne ciljeve; drave imaju kontrolu nad MNK - meuvladine kompanije (MVK) i meuvladina udruenja prozvoaa (MVUP): hibridni karakter; MVK: osnivaju se bilateralno ili multilateralno, u cilju ostvarivanja zajednikih ciljeva vlada koje uestvuju, kombinacijom vlada i privatnih preduzeda, ili od strane privatnih kompanija koji su od vlade odobreni monopoli. blie privatnim entitetima nego javnim, javnopravni elem. su pre formalne prirode - MVUP: organizacije koje ine proizvoai primarnih sirovina stvorene u cilju zatite ekonomija drava proizvoaa (OPEC); poseduju el. subjektiviteta: osnivaju ih drave na multilateralnoj osnovi, neke poseduju stabilnu org. strukturu i ovladenje za sklapanje ugovora sa dravama; osnivanje utemeljeno na povelji o ekonomskim pravima i dunostima drava

25. sluajevi sui generis - sveta stolica (vatikan): vatikan je teritorijalni entitet, a sveta stolica oznaava rimsku katoliku crkvu. konstituisan iz 2 razloga: 1. reavanje rimskog pitanja (aneksija rima od strane italije i nestanak svetovne papske drave); 2. nezavisnost svete stolice i delovanje na me. planu. grad je neutralizovan, a sveta stolica se obavezala da nede uestvovovati u svetovnim sporazumima, osim ako je strane u sporu ne pozovu na mirotvornu misiju - atributi dravnosti podeljeni izmeu vatikana i svete stolice; oficijelna pozicija svete stolice: kat. crkva je nosilac me. pravnog subjektiviteta svete stolice (derivira iz religioznog autoriteta) - vatikanski grad je mikro drava: papa je dravni i duhovni poglavar; nema stalno stanovnitvo: slubenici vatikana imaju dravljanstvo drave iz koje dolaze, ali i vatikansko dok tamo borave (funkcionalna priroda dravljanstva) - amalgam elem. subjektiviteta drave i me. organizacije (refleks istorijske uloge pape kao arbitra u katol. evropi) - tajvan (formoza): ugovor iz imoneksija izmeu japana i kine: ostrvo cedirano japanu; posle 45. japan se ugovorom sa saveznikim silama odrekao ostrva, bez naznake u ije ime; u kini graanski rat, pobedu odnose snage mao ce tunga koje vladaju u kini, a poraene snage se povlae na tajvan; i kina i tajvan pretenduju da predstavljaju celu kinu; tajvanske vlasti vre punu kontrolu na ostrvom; tajvan nije drava u me. pravnom smislu: ima poziciju nedravnog terit. entiteta koji je de jure deo kine, ali iz faktikih razloga je pod posebnom administracijom - pridruene drave i zajednice drava: a) pridruene drave: imaju elem. unutranje nezavisnosti, sa manje-vie kompletnom zavisnodu od neke drave (metropole), u oblasti me. odnosa i odbrane; nastaju zbog 1. male teritorije i neznatnog stanovnitva i 2. postepene dekolonizacije; takav status danas imaju kukova ostrva b) asocijacije drava: razni oblici udruivanja: britanska zajednica naroda (commonwealth): labava asocijacija suverenih drava ujedinjenih lojalnodu kruni; sarauju preko sekretarijata i povremenih konferencija efova drava i vlada 26. priznanje drava - lebdi izmeu politike i prava. konstitutivna teorija: priznanje je el. pojma drave; razlikuje faktiku i egzistenciju subjekta me. prava. 2 problema: a) u poz. me. pravu dravnost i subjektivitet idu jedno s drugim (nepriznate drave ne egzistiraju u pravnom vakuumu, npr. i one imaju obavezu da se uzdre od sile); b) priznanje se daje na nivou drava-drava, pa novonastala drava moe istovremeno biti subjekt u me. pravu, u odnosu na drave koje je priznaju, ali ne i za ostale

- deklarativna teorija: priznanje je potvrda nastanka nove drave u skladu sa uslovima me. prava, pa drava postoji kao subjekt bez obzira na priznanje, koje tada slui samo da pokae spremnost da se prihvate sve posledice priznanja. priznanje a) ne sme da bude preuranjeno; b) ima retroaktivno dejstvo i c) ne moe biti opozivo - meovite teorije: npr. shvatanje koje vezuje konstitutivni karakter priznanja sa obavezom da se priznaju one drave koje ispunjavaju uslove po me. pravu; drave u odsustvu nadlenog me. tela preuzimaju funkciju predstavnika me. zajednice u konkretnoj stvari; doputa primenu nekih pravila me. prava i pre priznanja (pravila o ovenosti, pravdi) - praksa drava: relevantni me. instrumenti, kao i praksa me. sudova, prihvataju deklarativnu teoriju; praksa drava blia konstitutivnoj teoriji, drave ne vide priznanje kao pravnu obavezu; memorandum o predstavljanju lanica u UN vidi priznanje kao politiku odluku po slobodnoj proceni (tj. prema svojim interesima); drave, pa i sama UN esto pretpostavljaju pragmatine interese zakonitosti - priznanje de jure i de facto: de jure definitivno priznanje drave u totalitetu me. subjektiviteta; de facto: priznanje u izvesnim elem. subjektiviteta (opozivo, i nema retroaktivno dejstvo); de facto priznanje je u praksi korak ka de jure priznanju - uslovno i bezuslovno priznanje: 1. uslovno: uslovi uglavnom politike prirode, a ne u vezi sa atributima dravnosti; postavlja ih drava koja priznaje (retko obrnuto, npr. kina); uinci uslovnog priznanja zavise od a) me. ambijenta i b) uslova za priznanje; nije u skladu sa deklarativnom teorijom. 2. bezuslovno: u skladu sa deklarativnom teorijom - izriito i predutno priznanje: 1. izriito: dato u formalnom obliku; 2. predutno: akti ili proputanja koji se smatraju kao priznanja; moe se uzeti da je svako proputanje ili akt svojstven normalnim odnosima dve drave predutno priznanje - individualno i kolektivno: u velikoj meri zadrava individualni karakater; obino se kolektivnim priznanjem zovu meunarodne konferencije i kongresi; u stvari bi kolektivno priznanje bilo ono organizovano od me. zajednice, oliene u UN; prijem nove drave u lanstvo UN znai predutno priznanje; tako je priznala i svaka pojedinana lanica koja je za to glasala - potreba revizije: iskljuiti priznanje iz me. prava i svesti na politiku volju; ustanoviti telo UN pri kojem bi se vrila registracija; ako drava istakne prigovor, nastao bi spor koji bi se reavao na naine povelje (l. 33) 27. priznanje vlada - praksa zapoeta u XVII veku: priznaje se nova vlada koja je, po pravilu, dola na vlast na nepravni ili protivpravni nain tzv. ustavnim diskontinuitetom ili suprotno fundamentalnim

normama me. prava. priznanje vlade otvara mogudnost za uspostavljanje bilateralnih odnosa, sklapanje sporazuma; nova vlada tako uvrduje vlast (kvalifikuje se kao partner) - nepriznavanje nove vlade ima najpre politiko znaenje (nije neuobiajeno da se odravaju tzv. neformalni diplomatski kontakti sa nepriznatim) - kolektivno nepriznavanje vlada: bilo nekoliko primera, na osnovu odluka organa OUN - problemi: 1. nejasan pravni osnov: jer je vlada samo funkcionalni oblik suverene vlasti kao el. pojma drave; 2. praksa priznavanja zasnovana iskljuivo na pol. interesu; 3. promena vlada (makar i nepravna) je unutranje pitanje drave (ne dira u njen pravni identitet i me. pravni subjektivitet) + priznanje se svodi na pol. spremnost da se stupi u odnose; dakle, priznanje treba tretirati kao akt van oblasti prava 28. obaveza drava da se uzdre od pretnje ili upotrebe sile u meusobnim odnosima - povelja (l. 42): propisuje uzdravanje od pretnje ili upotrebe sile, protiv ter. integriteta ili pol. nezavisnosti drave ili na drugi nain protivan ciljevima UN; odredba poseduje univerzalnu vanost (odnosi se i na nelanice, koliko je potrebno zbog me. mira i bezbedn.); ima kogentni karakter - zabrana nije apsolutna: izuzeci: a) kolektivne mere SB (po glavi VII); b) samoodbrana; c) mere protiv bivih neprijateljskih drava (one iz II sv. rata) - posebni sluajevi: a) pretnja ili upotreba sile radi krenja postojedih granica + ter. sporovi; b) zabrana org. i podsticanja akata graanskog rata ili ter. akata; c) zabrana prisvajanja ter. upotrebom ili pretnjom sile (kogentni karakter) - vezuje drave i me. org. koje poseduju faktiku i pravnu mogudnost da upotrebe silu; SB treba da deluje u skladu sa poveljom (meutim, odluke SB donete na osnovu glave VII povelje ne podleu sudskoj kontroli) 29. obaveza reavanja me. sporova mirnim sredstvima - glava VI povelje (l. 33): stranke u sporu, ije trajanje moe da ugrozi me. mir i bezbednost, treba da trae reenja pre svega pregovorima, anketnim komisijama, posredovanjem... sporazumima i drugim nainima mirnog reavanja sporova; odredba je interpretativna u odnosu na optiju kogentnu normu iz lana 2 povelje - ne sadri obavezu da rei sve sporove sa svima, nego da u reavanju ne upotrebljava pretnju ili silu (odredba procesne i instrumentalne prirode, pa podlona zloupotrebama; ustanovljava se obaveza stranaka u sporu da produe da trae reenje drugim mirnim sredstvima oko kojih de se saglasiti, ukoliko ne mogu da dou do reenja na neki nain; ako ne mogu da nau reenje:

skredu panju SB ili gen. skuptini; SB moe u svakoj fazi da preporui postupke ili metode, vodedi rauna o tome da se pravni sporovi trebaju reavati pred me. sudom, ako spor moe da ugrozi mir i bezbednost me. donosi preporuku 30. pravo na samoodbranu - 2 obeleja: a) pravo je uroeno i b) pripada svim drava, lanicama UN i nelanicama. izuzetak u odnosu na zabranu upotrebe sile, jer opravdava silu pod odreenim uslovima - uslovi: 1. spoljni oruani napad na ter. drave (ter. obuvata ratne brodove i avione izvan dr. podruja); iroko se tumai u funkciji derogacije zabrane jednostrane upotrebe sile; ovaj uslov ini preventivnu ili pretpostavljenu samoodbranu ilegalnom 2. samoodbrana mora da bude proporcionalna oruanom napadu (dovoljna da odbije napad) 3. to je privremeno pravo: a) faktiki: prestaje im drava odbije napad (drave pribegavaju tzv. produenoj samoodbrani da bi spreile ponovljeni napad; b) pravno: prestaje aktiviranjem mehanizma kolektivne bezbednosti 4. drave dune da o preduzetim merama samoodbrane obaveste SB: deo opte obaveze savesnog ispunjavanja obaveza preuzetih poveljom (uslov ispunjen i ako je dato u formi opte deklaracije upudene me. zajednici) 31. zabrana intervencije - stara kao i me. pravo; u teoriju je uvodi vatel, u vreme nekontrolisane upotrebe sile; dragova doktrina: v. britanija, nemaka i italija preduzele vojnu akciju protiv venecuele da bi naplatili dug; argentinski ministar traio od SAD zabranu upotrebe sile radi naplate fin. potraivanja - nakon stupanja na snagu pakta drutva naroda, intervencija ilegalan akt; doprinos povelje UN uvoenju zabrane: a) zabrana oruane intervencije i b) koncepcijom neintervencije kao samostalne ustanove - deklaracija naela o prijateljskim odnosima i saradnji: proiruje zabranu oruane intervencije: a) oblici intervencije: zabranjena oruana, ali i svaki oblik diplomatske, finansijsko-ek. ili propagandne intervencije; b) zatitni objekt: norma o zabrani: politika nezavisnost i ter. integritet drava; deklaracija proiruje na nacionalni identitet i pravo na samoopredeljenje - kogentni karakter norme; jedini izuzetak: intervencija SB na osnovu glave VII povelje; vlada upadljiv raskorak izmeu normativnog i stvarnog - najedi oblici intervencije: 1. oruane: prikazuju se kao doputene: a) kada se vre na poziv legalne vlade u spec. okolnostima; b) protiv tzv. nedemokratskih drava (pol. konstrukcija).

dozvoljen izuzetak: oruana intervencija u cilju da se omogudi narodima pod kolonijalnom upravom da ostvare pravo na samoopredeljenje i nezavisnost 2. ekonomska: intervencija ek. intrumentima koja ima za cilj liavanje drave suverenih prava ili njihovo ogr. protivno volji drave; suptilniji oblik intervencije, pa je teko razluiti dozvoljeno od nedozvoljenog; slabe drave esto prinuene da pristanu na ogranienje prava; mogu biti i bezline, ako se vre preko me. org. - poseban oblik: politika intervencija: svaki oblik interv. u odnosima izmeu drava ima pol. cilj; u uem smislu: oblik intervencije politikim sredstvima (izolacija, podrka opozicionim grupama); vri se posredstvom dr. organa ovladenih da predstavljaju dravu u me. odnosima ili npr. kroz nevladin sektor 3. propagandna intervencija: razvoj sredstava komunikacija; konkurencija ideja poeljna, zloupotrebe mogude i este 32. obaveza drava da sarauju u skladu sa poveljom UN - obaveza saradnje postavljena na iru osnovu stvaranjem univerzalnih pol. org. drutvo naroda (a naroito UN); cilj: postavljanje osnova me. javnog poretka; u tim okvirima je obaveza saradnje uspostavljena kao pravna obaveza - deklaracija 1970.: a) drave treba da sarauju sa drugim dravama radi odravanja me. mira i bezbednosti; b) treba da sarauju radi obezbeenja univerzalnog potovanja i sprovoenja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve i uklanjanja svih oblika rasne diskriminacije i verske netrpeljivosti; c) da odravaju svoje me. odnose na ekonomskom, socijalnom, kulturnom... polju u saglasnosti sa principima suverene jednakosti i neintervencije. poseban akcenat na saradnju u ostvarivanju ekonomskog rasta u svetu - to nije obaveza saradnje svih sa svima; saradnja je stvar slobodnog opredeljenja drava; saradnja esto proizlazi iz drutvene uslovljenosti; nijedna drava nije toliko modna da joj druge kad-tad ne zatrebaju - obaveza saradnje je lanska obaveza UN; tako se lanske obaveze poistoveduju sa optim obavezama drava; postoji i obaveza saradnje sa org. - obaveza saradnje nelanica: a) kao ugovorna obaveza: direktna saradnja drava i b) van ugovornog odnosa: indirektno kroz potovanje pravila me. prava; saradnja je univerzalna kod ius cogensa - mir kao univerzalna vrednost podrazumeva aktivnu saradnju na otklanjanju ekonomskih i socijanih uslova koji dovode do sukoba

33. obaveza savesnog ispunjavanja obaveza - deklaracija: opti princip savesnog ispunjavanja obaveza: a) savesno ispunjavanje preuzetih ugovornih obaveza (pacta sunt servanda); b) savesno ispunjavanje obaveza na osnovu opte priznatih naela i pravila me. prava; c) ispunjavanje obaveza u skladu sa poveljom UN - ove obaveze povezuje bona fides; formulacija principa se odnosi samo na obaveze, a ne i na prava drava: drave su obavezne i da svoja prava vre na savestan nain, u suprotnom ine zloupotrebu prava 35. osnovni me. pravni principi za odreivanje nadlenosti i oblici nadlenosti drave - vezani za krivinu nadlenost: u graanskoj materiji ne postoje vrsta pravila me. prava; principi: teritorijalni, princip nacionalnosti, zatitni, princip univerzalnosti i pasivni nacionalni - 1. teritorijalni: kriterijum je mesto gde je delo poinjeno; univerzalno prihvaden; subjektivna primena: krivino delo se dogodilo u dravi ako je zapoeto u njoj, bez obzira gde je zavreno; objektivno: obrnuta situacija; u praksi se kombinuju 2. princip nacionalnosti: prema nacionalnosti ili dravljanstvu uinioca: ter. suprematija drave ima prevagu nad dravljanstvom (pogodan za oblasti van nacionalne jurisdikcije) 3. zatitni princip: polazi od povreenog nacionalnog interesa; nacionalno pravo neadekvatno kanjava za dela protiv stranih drava 4. princip univerzalnosti: nadlenost drave u kojoj se optueni nalazi u pritvoru; sud bilo koje drave tako deluje u ime me. zajednice (trgovina ljudima, ratni zloini) 5. pasivni nacionalni princip: kriterijum nacionalnosti ili dravljanstva lica koje je otedeno delom oblici nadlenosti - teritorijalna: dravnih organa nad svim licima i stvarima na njihovoj teritoriji: 1. pozitivan vid: vlast drave na svojoj teritoriji (apsolutna). pravni pojam suverena vlast ogranien: a) kvalitativno: vri se lege artis; b) kvantitativno: obim ogranienja podloan promenama: npr. drave dobile nadlenost nad stvarima i licima van svoje ter. (dipl. predstavnitva); 2. negativan vid: zabranjeno vrenje ovakve nadlenosti od strane druge drave - ekstrateritorijalna nadlenost (personalna): nad licima i objektima van ter. drave; dravljani: drava ima jurisdikciju nad dravljanima u inostranstvu (porez, vojna obaveza); objekti: drava ima nadlenost nad njenim objektima na ter. druge drave ili ter. na kojoj nijedna drava nema nadlenost (kosmos)

2. strogo unutranja i me. nadlenost: a) strogo unutranja: prostor u kome drava suvereno regulie odnose (granice postavlja me. pravo); drava se ne moe pozivati na odredbe svog unutranjeg prava u cilju neizvrenja me. obaveza; unutranju nadlenost relativizuju meuzavisnost drava i pravo SB da, nezavisno od normi, pitanju da znaaj od me. interesa b) me. nadlenost: za izvesna me. krivina dela, svaka drava je nadlena da kazni poinioca (univerzalni princip kanjavanja); domaaj ogranien osnivanjem stalnog me. suda; kroz me. organizacije i tela: npr. SB UN ima prvenstvenu odgovornost da u ime drava odrava me. mir i bezbednost 36. imunitet stranih drava - u najirem smislu: izuzimanje drave i njene imovine iz jurisdikcije organa drave foruma - koncepcija o apsolutnom imunitetu: imunitet bez obzira na vrstu dravne aktivnosti - ogranieni ili funkcionalni imunitet: pravi razliku izmeu: a) akata donetih vrenjem suverene vlasti; b) akata nejavne prirode (drava ih donosi u komercijalnom kapacitetu). pravilo o imunitetu se odnosi samo na javne akte - imunitet obuhvata: sudski i imunitet od zaplene ili izvrenja nad dravnom imovinom; najvedi broj zemalja doputa privremenu zaplenu imovine koja slui u komerc. svrhe - novija praksa: pretee koncepcija o ogranienom ili funkcionalnom imunitetu. osnovni problem: pravljenje razlike izmeu akata drave i akata jure gestionis; esto me. pravo doputa pravu drave da napravi razliku - kriterijumi nacionalnih sudova: 1. pravna priroda konkretne transakcije (oduzima se imunitet za akte koje bi mogla da preduzmu i privatna lica); 2. krajnja svrha ili predmet akta (daje se imunitet samo aktima koji su direktno povezani sa javnim funkcijama 37. opti pojam me. pravne odgovornosti drave - krenje pravila me. prava povlai me. odgovornost; posredstvom pravila o odgovornosti drave krenje me.pravne obaveze postaje izvor prava i obaveza (zatitna funkcija); to su tzv. sekundarna pravila vrste - graanska odgovornost drave: protivpravni akt drave za posledicu ima nastanak novog pravnog odnosa izmeu drave dune da naknadi tetu, i one koja ima pravo na naknadu

- krivina: krenje obaveza ustanovljenih u interesu me. zajednice kao celine (erga omnes), dovelo do ideje o takvoj odg.; drava ini me. zloin kada vri agresiju, pretnju agresijom u obliku ultimatuma, mea se u unutranju politiku borbu druge drave itd. - to je doktrinarna koncepcija (pravo de lege ferenda), drava ne moe biti krivac u smislu krivinog prava (fali subjektivni elem.). mere koje me. zajednica oliena u OUN i sl. org. preduzima protiv drave koja poini protivpravni akt ne treba meati sa krivinom odgovornodu (to je politika odg.) - vansudsko reavanje: u pol. zajednici esto obuhvata politiki element, penalni karakter; ni to nije krivina odgovornost, pre je kvazi krivina odg. (zloine ine individue, a ne drave); u sluaju krenja me. obaveze od sutinskog znaaja za osnovne interese me. zajednice kao celine (agresija, aparthejd, genocid...) stiu se krivina i graanska odgovornost drave osnov graanske odg. - subjektivna teorija: me. delikt je skrivljena, protivpravna povreda koju drava ini interesima drugih (namerno ili nepanjom) - objektivna teorija: odgovornost proistie iz realne injenice krenja me. obaveze - srednje reenje: krivica kao objektivna povreda me. obaveze: umesto krivice - izbeljivost; u konkretnom sluaju istraiti da li je povreda, primenom potrebne panje, mogla da bude izbegnuta - nema analogije izmeu koncepta krivice drave, sa onim iz unutranjeg prava; me. sudovi: krivica kao objektivni odnos drave u ije ime pojedinac, u skladu sa konkretnom obavezom, nastupa; krenje te obaveze se (nezavisno od subjektivnog el. nadlenog organa) kvalifikuje kao krivica drave (ruska teta: arbitrana presuda krivicu smatra sinonimom za proputanje dunosti ili nezakoniti akt) - drava nije apsolutno odgovorna za sve tete koje nastanu na njenoj teritoriji (npr. teta nastala usled oruane pobune ili nereda) - iskljuivom pravu drave da org. vlast na svojoj ter. odgovara obaveza da u njenim okvirima zatiti prava druge drave i njenih lica; doputanje ili omogudavanje protivpravnih injenja ili proputanja njenih dr. organa, konstituie optu pretpostavku o odgovornosti drave - objektivna odg. u istom obliku: odgovornost za opasne stvari (nije opti princip) - naelo apsolutne odgovornosti: postoji samo na polju aktivnosti visokog stepen rizika

uslovi za gra. odg. drave - 1. povreda vaede me. obaveze; 2. radnja ili proputanje se moe pripisati dravi (pripisuje se ponaanje svakog dravnog organa koji je deo formalne strukture drave ili org. ter. zajednice sa ovladenjem da vri elem. dravne vlasti); 3. teta ili gubitak kao rezultat tog akta; 4. odsustvo osnova iskljuenja odg. - pravila o odgovornosti vae u ravni drava-drava; diplomatska zatita ili generalna supstitucija: me. pravo doputa da se drava supstituie namesto dravljanina; drava ima pravo da zahteva najpre iscrpljenje svih lokalnih pravnih lekova protiv njenog organa (dopunski uslov za me. odgovornost) - okolnosti koje iskljuuju protivpravnost: 1. saglasnost povreene strane, izuzev u sluaju ius cogensa: npr. tetu prouzrokuju vojne snage koje su na ter. druge drave na zahtev legalnih organa; 2. samoodbrana; 3. dozvoljene protivmere (per se ne iskljuuju protivpravnost eventualne povrede subjektivnih prava trede drave); 4. via sila ili neoekivani sluaj (I sv. rat uinio nemogudim isplatu duga srbije); 5. nevolja: stanje neposredne opasnosti po lina dobra fizikog lica koje istupa u svojstvu dr. organa; 6. stanje nude: stanje opasnosti po vitalne interese same drave 38. oblici odgovornosti drave - direktna: odgovara za radnje zakonodavnih, sudskih i izvrnih organa; pripisuju joj se i akti onih koji deluju de facto u njeno ime; uslovi za svojstvo de facto agenta drave: a) da je lice pladeno od drave; b) relevantne radnje da su finansirane i kontrolisane od drave; c) da su bile poznate odnosnoj dravi 1. odgovornost za zakonodavne organe: kada organ donese akt nesaglasan sa me. obavezama, ili ne donese akt potreban za izvravanje obaveze; nastanak tete preduslov odgovornosti, ponekada dovoljan sam akt organa 2. izvrni organi: odgovara za akte bilo kog izvrnog organa (zbog sigurnosti u me. odnosima); odgovara i za neovladene akte (ultra vires) 3. sudski organi: a) ako onemogudavaju strancu da ostvari prava u sudskom postupku, ili se postupak neopravdano odlae ili se licu postavljaju neopravdani zahtevi koji odudaraju od procedure; b) kada sud donese odluku na tetu stranca, oiglednim krenjem preuzetih obaveza na me. planu - akti privatnih lica (vikarna ili namesnika odg.): akti pojedinaca, grupa pojedinaca ili pravnih lica koji ne deluju u ime drave, a poine tetu stranoj dravi ili njenim licima; klasino me. pravo ih vezuje za sauesnitvo drave (tako drava predutno odobrava akt)

- poz. me. pravo: doputa vikarnu odg. ukoliko drava propusti da izvri svoju me. obavezu spreavanja nezakonitog akta ili ako ne preduzme odg. zakonske mere prema poiniocu, nakon izvrenja (drava odgovorna zbog svog propusta, a ne akta pojedinca) - teta koju prouzrokuju pobunjenici i ustaniki pokreti: a) neuspela pobuna ili ustanak: opte pravilo: drava ne odgovara za akte pobunjenika i ustanika (jer nema kontrolu); izuzetak: ako se dokae da dravni organi nisu uinili sve to su mogli da spree nastanak tete b) uspela pobuna ili ustanak: uspeh transformie pobunjenini ili ustaniki pokret u organizaciju nove drave; kontinuitet je osnov za pripisivanje tih akata novoj dravi (relevantna nova volja naroda ili dela naroda koji podrava akte) - drava ne odgovara za akte teroristikih grupa na svojoj ter., niti je u obavezi od toga titi strance; izuzetak: sauesnitvo drave ili ako ne ispunjava obavez iz ugovora koji imaju za predmet suzbijanje terorizma 39. unutranji organi za odravanje me. odnosa - ef drave: vrhovni organ spoljanjeg zastupanja; me pravo ne pravi razliku u poloaju efa drave s obzirom na ustavne prerogative; faktiko uede u me. odnosima: a. predsedniki model: on je i formalno i materijalno najvii organ zastupanja i b. kabinetska vlada: ef oznaava jedinstvo drave u me. odnosima, a u materijalnom smislu voenje me. odnosa vri vlada (i ova razlika je irelevantna sa aspekta me. prava) - pravo zastupanja pripada efektivnom efu drave; ef drave deluje u me. odnosima bez posebnog punomodja (generalno punomodje); svi akti drave in foro externo se vezuju za efa drave (proglaenje ratnog stanja, prijem akreditiva...) - poloaj efa drave u inostranstvu: bitna obeleja: 1. lina neprikosnovenost (apsolutna bezbednost njegova i pratnje i obaveza strane drave da obezbede zatitu); 2. izuzede iz jurisdikcije organa stranih drava (krivinopravni i graanskopravni imunitet); 3. nepovredivost stana; 4. sloboda optenja i 5. poasti i povlastice (predviene etikecijom obezbeuju efu poseban tretman) - sve to se efu priznaje kao vrhovnom organu zastupanja drave, a ne ad personam; tuba protiv efa drave = tuba protiv drave - vlada i ef vlade: vlada je kolegijalno telo ovladeno da izrazi volju drave u me. odnosima; formalne izjave i akti vlade obavezuju dravu u ije ime su dati; isto vai za efa vlade (l. 13 pravila procedure SB UN i tumaenje l. 28 povelje); dok boravi u inostranstvu ef vlade uiva prava kao i ef drave, uz smanjene poasti

- ministar spoljni: lan vlade resorno zaduen za voenje me. odnosa: pored efova drave i vlade, jedini koga me. pravo smatra ovladenim da samostalno izjavljuje volju drave u me. odnosima; operativno rukovodi spoljnom politikom; preko njega tee komunikacija izmeu efa drave i organa stranih drava; u inostranstvu uiva poloaj analogan efu drave, uz manje poasti - nadlenosti: izdavanje nota i drugih vidova komunikacije, izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi odnosa sa stranim dravama (nacrt ugovora ili konvencija), deklaracije, uloga u primeni me. prava u nac. pravnom poretku (njegovo ministarstvo daje tumaenja sa obavezujudom snagom) - ostala ministarstva: umesto generalnog punomodja, ministar spoljni efovima ostalih resora alje uvodno pismo (lettre d`introduction) ili punomodje u svrhu voenja pregovora i zakljuivanja me. ugovora; izuzetak: ako se stvori praksa da u takvim odnosima resorni ministri nastupaju kao opunomodenici, kada im nije potrebno punomodje - predstavniko telo: ne uestvuje neposredno u voenju me. odnosa (ipak, odluuje o proglaenju rata i drugim aktivnostima koje imaju znaaj sa aspekta me. prava) 40. spoljanji organi za odravanje me. odnosa - dipl. predstavnik: lice ovladeno da zastupa dravu pred drugim dravama; osnovni akti dipl. prava: konvencija o dipl. odnosima + protokol o obaveznom reavanju sporova + protokol sa fakultativnim potpisivanjem - uspostavljanje dipl. odnosa: na osnovu saglasnosti drava, na razliite naine (npr. zajedniko zastupanje); vietruko zastupanje: jedan dipl. predstavnik akreditovan u vie zemalja, sa seditem u jednoj (ek. ili razlozi pol. oportuniteta) - sastav misije: a. ef, b. dipl. osoblje, c. admin. i tehniko osoblje, d. posluno osoblje; 3 klase efova (konvencija): a. ambasadori i nuncije, akreditovani kod efova drava, i drugi efovi misija odg. ranga; b. poslanici, ministri i internuncije, akreditovani kod efova drava i c. otpravnici poslova, akreditovani kod ministra spoljnog. nuncije: stalni i redovni ambasadori svete stolice; legati: diplomate iz reda kardinala - privremeni otpravnik poslova: nije akreditovan; nastupa kada je mesto efa ispranjeno, ili je spreen da vri funkciju; takoe, kada nema uslova za pune dipl. odnose - dipl. kor: akreditovani dipl. predstavnici (meusobno nezavisna lica); na elu je doajen odreen prema 2 kriterijuma: a. pripada najvioj klasi dipl. predstavnika ambasadora; b. dan i as preuzimanja funkcije

- dipl. osoblje: savetnici, sekretari, ataei; drava slobodno bira lanove misije (ne dostavlja imena unapred, ali drava prijema moe da proglasi nepoeljnim neka lica); izuzetak (konvencija): vojni, pomorski, vazduhoplovni ataei (fakultativno pravo drave da unapred zahteva imena) - kada dobije agreman, ef misije se oprema akreditivnim pismom (lettre de creance), kopije predaje ministru spoljnom, original efu drave; moe imati i punomodje za posebne pregovore - admin. i tehniko osoblje: admin. slubenici, tehniki strunjaci, prevodioci... nemaju dipl. status. posluno osoblje: kuvari, vozai... ne mogu biti zadrani u sluaju rata, ved repatrirani sa licem u ijoj su slubi; nemaju drugih efektivnih prava (sem privilegija iz kurtoazije). privatna posluga: ima status obinih stranaca, uz povlastice iz kurtoazije - dipl. kurir: opremljen slubenim dokumentom koji sadri njegov status i ovladen da uva, transportuje i isporui diplomatsku torbu, i preda usmenu slubenu poruku misiji ili delegaciji drave odailjanja, kao i drugim dravama ili me. org.; ima poseban status: uiva privilegije, imunitete i olakice od strane drave tranzita; postoji i ad hoc kurir; dipl. prtljag: paketi sa slubenom korespodencijom, dokumenta ili stvari koje slue u slubene svrhe i imaju vidljive oznake, a u funkciji su komunikacije drave sa delegacijama, drugim dravama... - funkcije dipl. predstavnika: 1. predstavljanje drave (misija je ovladeni predstavnik); 2. zatita interesa drave i njenih dravljana (u skladu sa me. pravom) - zabrana meanja u unutranje stvari drave prijema: ukljuuje obavezu potovanja unutranjeg prava drave prijema (posebno pravila o iscrpljenju lokalnih pravnih lekova u sudskim postupcima) 3. pregovaranje: ef misije predstavlja dravu i bez punomodja; ogranienja: ratione materiae na ugovore izmeu drava; ratione valorem - na svrhu usvajanja teksta ugovora 4. obavetavanje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaaja u dravi kod koje se akredituje (predmet: akti vlade, ukupne politike, kulturne, socijalne, ekonomske aktivnosti od znaaja za dravu odailjanja); posmatranje je doputen nain prikupljanja podataka; aktivni naini: me. pravo ne definie pijunau; neovladeno prikupljanje podataka se kanjava proglaavanjem osobe za personu non grata (jer vai krivinopravni imunitet); dipl. predstavnik prua i informacije dravi prijema o stanju stvari u svojoj zemlji 5. unapreivanje prijateljskih, privrednih, kulturnih i naunih odnosa - druge funkcije: 1. funkcije na bazi sporazuma (reg. smrti, roenja); 2. vanredne funkcije (misija jedne drave zastupa interese trede drave)

- prostorije misije: zgrade ili delovi zgrada i okolna zemljita koja se koriste za potrebe misije + rezidencija efa misije (vai naelo apsolutne nepovredivosti); drava prijema duna da sprei svoje organe da uu u prostorije, bez obzira na slubenu svrhu + specijalna obaveza spreavanja nasilnog ulaska u prostorije ili njihovo otedenje, naruavanje mira ili povrede dostojanstva; nepovredivost vai i za nametaj + sve predmete i prevozna sredstva (ne mogu se pretresati, pleniti) - arhiva i dokumenti: vai nepovredivost (i u sluaju prekida dipl. odnosa ili izbijanja neprijateljstava); do premetanja arhiva se moe odrediti uvar - olakice u radu, sloboda kretanja, komunikacija: opta obaveza drave prijema da prui svaku pomod u uspostavljanju i normalnom funkcionisanju misije (sloboda kretanja i putovanja); izuzetak: zone u koje je ulaz zabranjen ili posebno regulisan, zbog nacionalne bezbednosti; ogranienja slobode kretanja nisu retkost: a. indirektno: proglaavanjem velikih zona bezbednosti, b. direktno: ograniavanjem slobode kretanja na podruje oko sedita misije - sloboda optenja: drava prijema duna da je titi; misija moe da upotrebljava odgovarajuda sredstva komunikacije u optenju sa vladom, drugim misijama i konzulatima dr. koja akredituje, gde god se nalazili; ne sme da postavi i koristi radio stanicu bez saglasnosti drave prijema. slubena prepiska: nepovrediva; dipl. valiza ne sme biti otvorena ni zadrana; paketi koji ine dipl. valizu treba da nose vidne oznake i mogu da sadre samo dipl. dokumente ili predmete za slubenu upotrebu 41. line privilegije i imuniteti dipl. predstavnika - 1. neprikosnovenost: ne mogu biti hapeni ili pritvarani, moraju se tretirati s dunim potovanjem, obaveza drave da preduzme sve razumne mere da to i obezbedi; ne mogu biti podvrgnuti direktnoj prinudi; izuzetak: u sluaju samoodbrane ili mera u cilju spreavanja izvrenja tekog krivinog dela; povreda line nepovredivosti povlai me. odgovornost 2. imuniteti: vai sudski imunitet, iako zakoni drave prijema vae i za dipl. predstavnike (lex imperfecta) - krivinopravni imunitet: apsolutan (ne odgovara ni za najtea dela + kao predstavnik drave se ne moe odredi imuniteta) - graanskopravni: relativan (ne primenjuje se u sluaju: a. stvarne tube u vezi sa privatnim nepokretnostima, b. tube u vezi sa nasleem, kada je dipl. predstavnik izvrilac testamenta, naslednik, administrator ili legator, c. tube koja se odnosi na slobodne profesije ili trg. delatnosti, koje dipl. agent vri mimo slubenih funkcija). mogude predutno odricanje od imuniteta; drava koja akredituje moe da oduzme sudski imunitet dipl. predstavnicima

- imuniteti se odnose na radnje u funkciji dipl. predstavnika i van nje; imunitete uivaju: a. lanovi porodice (pune privilegije i imuniteti); b. admin. i tehniko osoblje, lanovi njihovih porodica (pun krivinopravni + funkcionalni imunitet od graanskog i upravnog sudstva); c. lanovi poslunog osoblja (funkcionalni); privatna posluga ne uiva imunitet ni privilegije 3. izuzede od fiskalnih davanja: dipl. predstavnik osloboen svih poreza i taksi. ogranienje: izuzede ne obuhvata posredne poreze (ukljuene u cenu robe, PDV); plada poreze i takse na privatnu nepokretnu imovinu na ter. drave prijema, nasledne takse, takse na line prihode mimo dipl. funkcije - osloboenje od carina, taksi i drugih dabina: a. za predmete namenjene za slubene potrebe, b. za linu upotrebu dipl. agenta i lanova porodice; ef misije i dipl. agent ne podleu ogranienjima u pogledu vrednosti imovine koju uvoze u navedene svrhe - lini prtljag: ne podlee pregledu; izuzetak: u sluaju ozbiljnih razloga za sumnju da prtljag sadri predmete koji nisu osloboeni restriktivnih mera, iji je uvoz ili izvoz zabranjen ili koji podleu karantinskim propisima - pravni osnov imuniteta i privilegija: 1. teorija eksteritorijalnosti: dipl. predstavnik se fiktivno nalazi van teritorijalne drave, pravno vezan za dravu odailjanja; 2. teorija reprezentacije: ambasador se smatra za linog predstavnika suverena (srednji vek); svaki akt protiv predstavnika je akt protiv samog vladara; 3. funkcionalna teorija: odsustvo jurisdikcije nad dipl. predstavnicima kao uslov nesmetanog obavljanja dipl. funkcija. pozitivno pravo kombinuje funkcionalnu i teoriju reprezentacije - prestanak funkcije: 1. razlozi koji nisu neposredno vezani za dipl. predstavnika (prekid dipl. odnosa): a. jednostranim aktom, b. izbijanjem rata, c. nestankom jedne od drava; 2. razlozi vezani za dipl. predstavnika: a. opozivanjem od strane drave prijema, b. notifikacijom drave odailjanja, c. notifikacijom drave prijema da odbija da prizna predstavnika za lana misije, d. istekom roka na koji akreditivno pismo glasi (ako je dato sa rokom) i e. smrdu 42. specijalne misije - konvencija o specijalnim misijama (1969): privremena misija koja predstavlja dravu, koju jedna drava upuduje u drugu na osnovu saglasnosti, u cilju pregovaranja o odreenim pitanjima ili izvrenja odreenog zadataka (u politike i tehnike svrhe) - elementi: a. misiju alje drava kao subjekt me. prava, u dravu koja je takav subjekt (misija izmeu drave i pol. pokreta nije moguda), b. nije odgovorna za odravanje regularnih dipl. odnosa; c. odailje se na osnovu unapred date saglasnosti drave prijema, d. privremeni karakter

- pravni poloaj: dve ili vie drava mogu uputiti spec. misiju u drugu dravu, da bi zajedniki razmatrale neko pitanje od zajednikog interesa; drava imenuje lanove spec. misije tek nakon to je dostavila podatke o broju i sastavu misije; drava prijema moe da odbije da primi misiju ako smatra da njen broj prevazilazi razumne potrebe; bez obrazloenja moe da odbije prijem nekog lana misije - drave dogovaraju sedite misije: ako se ne dogovore, primenjuje se rezidualno pravilo sedite je tamo gde je min. spoljnih poslova drave prijema; drava prijema je u obavezi da obezbedi onoliko slobode kretanja lanovima misije, koliko je potrebno za ispunjenje njene funkcije - privilegije i imuniteti: vlada analogija sa dipl. predstavnicima; razlika u pogledu imuniteta od graanskog i upravnog sudstva: nema imuniteta u pogledu tube za tetu nastalu usled sudara vozilom koje je lice koristilo kada nije vrilo slubenu funkciju; tranzit: trede zemlje u obavezi da potuju privilegije i imunitete lanova misije u sluaju da su unapred obavetene o tranzitu, a nisu se usprotivile - naini prestanka: a. sporazumom, b. izvrenjem zadatka, c. istekom roka, d. saoptenjem drave imenovanja da opoziva spec. misiju i e. saoptenjem drave prijema da misiju smatra okonanom 43. konzuli - lice ovladeno da obavlja konzularne funkcije u svojstvu predstavnika jedne drave u drugoj; elementi: a. postavlja ga drava odailjanja; b. prihvata drava prijema i c. ovladen da vri konzularne funkcije - dele se po vrsti i klasi: 2 vrste: karijerni (dravni slubenici koji posao vre u skladu sa profesionalnim standardima, uz pripadajuda prava i obaveze) i poasni (regrutovani najede iz poslovnog sveta drave prijema, ne primaju platu, ne podleu upravnoj disciplini); 4 klase: generalni konzuli, konzuli, vicekonzuli i konzularni agenti - uspostavljanje konz. odnosa: nije pravna obaveza (na bazi sporazuma); odbijanje uspostavljanja je suprotno obavezi podsticanja meusobne saradnje; konzulat se otvara na teritoriji drave prijema tek uz njenu saglasnost - sticanje statusa konzula: 1. postavljenje od nadlenog organa (ef drave na preporuku vlade, vlada ili ministar spoljni); postavljeno lice se oprema patentnim pismom (moe i notifikacija); 2. priznanje drave prijema, najede u formi egzekvature; moguda privremena saglasnost; izdavanje egzekvature je diskreciono pravo drave prijema, moe se odbiti bez obrazloenja,

obuhvata sve lanove misije za koje je ef odgovoran; datum egzekvature je element za utvrivanje ranga konzula - privilegije, imuniteti: osnov je funkcionalne prirode; nalazi se izmeu poloaja diplomate i obinog stranca; poloaj konzula se pojaava: a. unoenjem klauzule najpovladenije nacije, b. formiranjem konzularnih odeljenja pri dipl. predstavnitvima (tako dipl. predstavnik obavlja i konzularne poslove) ili dvojnim dipl.-konzularnim statusom - olakice, privilegije, imuniteti: konzularne prostorije: zgrada ili deo zgrade koja se koristi za slubene potrebe + pripaci (bata, dvorite); drava imenovanja ima pravo na upotrebu nacionalne zastave i grba, uz obavezu drave prijema da ih titi (istiu se na zgradi konzulata, rezidenciji efa i njegovim prevoznim sredstvima za slubene potrebe) - nepovredivost konzularnih prostorija: obaveze drave prijema: a. da onemogudi svoje predstavnike da uu u konz. prostorije bez pristanka efa konzulata, lica koje on odredi ili efa dipl. misije; pristanak se pretpostavlja u sluaju nesrede koja zahteva hitne zatitne mere; b. da preduzme sve potrebne mere da bi spreila nasilan ulazak u prostorije ili otedenje, naruavanje mira ili povredu dostojanstva. vai nepovredivost arhiva i dokumenata - sloboda kretanja: moe se ograniiti zbog nacionalne bezbednosti; konzulu se moe ograniiti ulazak u odreene zone - sloboda optenja: garantovana za sve slubene svrhe: 1. optenje sa vladom, dipl. misijama i drugim konzulatima (sva odgovarajuda sredstva optenja); radio stanica samo uz pristanak drave prijema; konzularna valiza se ne sme zadravati ni otvarati (sem ako postoji ozbiljna sumnja da sadri i druge predmete sem slubenih, uz prisustvo predstavnika drave imenovanja); 2. optenje sa organima drave prijema: uglavnom sa lokalnim, moe i sa centralnim - funkcije konzula: promenljive u vremenu i prostoru; komisija za me. pravo: 1. nije potrebno ni mogude navoditi konzularne funkcije, 2. treba navesti glavne. konvencija: trede reenje: enumerativna definicija funkcija (nije limitativna pa je neopravdana). spec. izvestilac: funkcija mu je da brani prava i interese drave i graana drave odailjanja, prua pomod i potporu graanima, vri druge funkcije utvrene me. sporazumima ili poverene od strane drave odailjanja - osobine funkcija: a. irina i ekstenzivnost, b. iroko formulisane (drave ih mogu precizirati), c. podvrgnute unutranjem pravu, d. vezane za komercijalne, nepolitike aktivnosti (actes gestiones)

- lina nepovredivost: ograniena konzuli mogu biti u zatvoru ili pritvoru (za teko krivino delo); moe im se ograniiti sloboda samo u postupku izvrenja pravosudne sudske odluke (konzul duan da se pojavi pred nadlenim organima, ako se protiv njega povede krivini postupak) - imuniteti: za sudski i upravni postupak (funkcionalne prirode); vai i za konzularne slubenike. sudski, krivini i graanski imunitet su relativne prirode (ogranieni ratione materiae); graanski dodatno ogranien: ne vai u sluaju gra. postupka: a. pokrenutog na osnovu ugovora koji je konzul zakljuio u linom svojstvu, b. koji je pokrenulo trede lice zbog tete koju u dravi prijema prouzrokuje neko vozilo, brod, vazduhoplov. moe se odredi imuniteta predutno, pokretanjem postupka u kojem bi uivao imunitet (to ne znai odricanje u pogledu mera izvrenja). konzuli obavezni da svedoe u sudskom i upravnom postupku, nema sankcija ako to izostane (obaveza ne vai za svedoenje o onome to se tie njihovih funkcija) - privilegije: osloboeni reima socijalnog osiguranja, fiskalnih dabina; to ne vai za: a. konzule koji su dravljani drave prijema, b. angaovanje u prof. aktivnostima koje se ne tiu konz. funkcije; osloboeni od carina, carinskih pregleda; lini prtljag moe biti pregledan u sluaju ozbiljne sumnje - poasni konzul poseduje manji obim imuniteta i izuzeda - prestanak funkcije: opti osnovi: a. saoptenjem drave imenovanja, b. povlaenjem egzekvature, c. saoptenjem drave prijema; drugi naini: smrdu, nestankom drave imenovanja, prekidom konz. odnosa 44. multilateralna diplomatija - predstavljanje drava u njihovim odnosima sa me. organizacijama i konferencijama koje one sazivaju, ili su pod njihovim okriljem; od bilateralne dipl. se razlikuje po pravnoj prirodi subjekata: to je odnos izmeu drave i me. org.; drava vri aktivno, me. org. pasivno pravo poslanstva (sporadino ili ad hoc vri i aktivno); u okviru org. lanice se predstavljaju i meusobno + u odnos drave i me. org. je ukljuujena i drava u kojoj je sedite te org. (ipak to nije trostrani odnos). taj odnos nije element pojma multil. dipl. ved uslov za obavljanje zadataka misije - konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa me. org. (1975) razlikuje 3 oblika multil. dipl.: a. stalne misije pri me. org., b. predstavnike drava na me. konferencijama me. org., c. posmatrake misije drava nelanica - stalne misije pri me. org.: uspostavljanje je pravo, ne obaveza; drava lanica je uspostavlja jednostranim aktom (notifikacija nadlenom organu); to pravo proizlazi iz lanstva

- lanica akredituje slanjem akreditivnog pisma nadlenom org. (gensek ili direktor org.); akredituje se kod org. kao takve, ne kod organa; akreditivna pisma efa misije daje ef drave, predsednik vlade, ministar spoljni, drugi organ (ako je dozvoljeno). sastav i organizacija: mutatis mutandis odgovara dipl. misijama - funkcije stalne misije: konvencija: 1. predstavljanje drave imenovanja pred me. org., 2. odravanje veza izmeu njih, 3. voenje pregovora sa Organizacijom i u okviru njenom, 4. upoznavanje sa delatnodu org. i podnoenje izvetaja vladi imenovanja, 5. zatita interesa drave imenovanja u odnosu na Org., 6. rad na ostvarivanju ciljeva i naela Org. saradnjom sa njom, i u njenom okviru - olakice, privilegije, imuniteti: 1. one koje uiva stalna misija, 2. one koje uivaju lanovi stalne misije (analogija sa dipl. misijama); specifinosti: pravni osnov iskljuivo funkcionalne prirode; njihovo potovanje je interes drave lanice, ali i me. org. (postoji obaveza organa Org. da vode rauna o primeni privilegija i imuniteta - delegacije pri organima me. organizacije i na konferencijama: odailjanje rezervisano za drave lanice; takvo pravo nelanica se posebno stipulie ustavnim aktom Org. (npr. ako je nelanica strana u sporu pred SB); delegacija lanice je privremena misija; pravni poloaj ureuje konvencija o privilegijama i imunitetima (1946) - privilegije i imuniteti: a. imunitet od linog hapenja, zadravanja, zaplene linog prtljaga + svaki sudski imunitet (funkcionalni), b. neprikosnovenost svih pismena i dokumenata, c. pravo upotrebe ifre, pravo primanja dokumenata ili prepiske po kuriru ili u zapeadenim analizama, d. oslobaanje za njih i brane drugove od svih ogranienja useljavanja, formalnosti prijavljivanja stranaca, obaveza nacionalne slube u zemljama koje poseduju ili kroz koje prolaze (u svojoj funkciji), e. iste olakice u pogledu monetarnih ili deviznih propisa, koje su date predstavnicima stranih vlada u privremenoj misiji, f. iste imunitete i olakice u pogledu linog prtljaga, kao i dipl. agenti, g. privilegije, imuniteti i olakice koji nisu suprotni sa gore izloenim, a koje uivaju dipl. agenti, izuzev prava traenja oslobaanja od carine na uvezene predmete - konferencije: imaju poseban, autonoman pravni status; vai odredba o dipl. statusu predstavnika pri organima UN; konvencija o predstavljanju drava u odnosima sa me. org. univerzalnog karaktera proiruje privilegije i imunitete i na nelanice (mogu i posredno da ih steknu, ako je re o dipl. predstavnicima nelanice akreditovanim na ter. drave sedita me. org.) - posmatrai pri organima UN i na konf.: drave nelanice razvile praksu upudivanja posmatraa u sedite UN ili njenu kanc. u enevi; ratio: uvaavanje uloge UN i elja drave da se upozna sa aktivnostima Org.; institut nastao u praksi, akti Org. ga ne predviaju

- konvencija o predstavljanju drava pri me. org.: 2 novine: 1. pravo nelanica da upuduju posmatrae u organ ili na konf. u skladu sa pravilima Org., 2. izjednaava status posmatraa nelanica sa delegacijama lanica 45. pojam sukcesije - izraz se esto koristi iroko i neprecizno i obuhvata: a. ter. promenu, u smislu zamene jedne drave drugom u odgovornosti za me. odnose nekog podruja, b. prenos dela prava i obaveza sa drave prethodnice na dravu sukcesora; ovde 2 stvari ne idu uvek zajedno: da bi ter. promena podrazumevala i prenos prava i obaveza, neophodno je da bude izvrena u skladu sa pravilima me. prava - sledi da je sukcesija legalna promena ter. suvereniteta, koja povlai supstituciju dela prava i obaveza drave prethodnice; u sluaju nelegalnih promena radi se o de facto ili pseudosukcesiji - sukcesija i me. pravni kontinuitet: sukcesija je odnos prema pravima i obavezama drave prethodnice, dok se me. pravni kontinuitet tie odnosa prema njenom subjektivitetu (pitanje da li je raniji subjekt usled ter. promena prestao da postoji ili egzistira kao identian) - me. pravni kontinuitet podrazumeva neprekinuto delovanje drave kao nezavisnog subjekta u me. odnosima; umanjenje dravne ter. samo po sebi ne utie na njen pravni identitet ; izuzetak: kada ter. promena pogaa ter. nukleus drave - odnos prema kontinuitetu odreen raznim interesima: stanovita drave u pitanju i trede drave se esto ne poklapaju. sluaj SRJ: s jedne strane vedina drava je osporavala kontinuitet SRJ sa SFRJ, po osnovu badinterove arbitrane komisije; istovremeno trede drave u praksi tretirale SRJ kao sukcesora SFRJ: neprekinuto odravale dipl. odnose i tretirale SRJ kao stranu ugovornicu u me. ugovorima koje je zakljuila SFRJ; kontroverza razreena odricanjem SRJ od zahteva za kontinuitetom (2000) - dravne arhive: na osnovu sporazuma; 2 kriterijuma: normalna administracija ter. i ter. poreklo ili primarne ili iskljuive veze arhiva sa ter. na koju se sukcesija odnosi - dravljanstvo: drava sukcesor moe u sluaju ter. promena da proiri svoje dravljanstvo na stanovnike novih ter. 46. pravna priroda sukcesije - starije teorije sukcesije graene po analogiji sa sa nasleivanjem u unutranjem pravu (grocijus: uneo institut univerzalne sukcesije iz rimskog u me. pravo); sukcesija tada podrazumevala potpun kontinuitet prava i obaveza izmeu drave prethodnice i sukcesora (izuzetak: prava koja imaju personalni karakter); slabost: iroko tumaenje analogija

- teorije koje sukcesiju posmatraju kroz prizmu supstitucije suvereniteta nad odreenom teritorijom (kontrast grocijusu); 1. teorije koje zagovaraju kontinuitet prava i obaveza drave prethodnice: tzv. koncepcija o pravnom sledbenitvu (zasnovana na organskoj strukturi integrisanog drutva); formula: supstitucija jednog suvereniteta drugim + kontinuitet prava i obaveza; sukcesor stupa u prava i obaveze drave prethodnice kao da se njena sopstvena; izuzetak: prava koja proistiu od jendostrane volje prethodnice (zakoni, politiki ugovori koji imaju lini karakter) 2. teorije koje zagovaraju diskontinuitet prava i obaveza (rezultiraju iz strogog pozitivizma): npr. teorija singularne sukcesije: na dravu sukcesora se prenose samo prava prethodnice, jer se nov suveren smatra originalnim i svoj autoritet izvodi ex jure proprio (ne iz autoriteta druge drave); sukcesija je ovde supstitucija bez kontinuiteta; radikalne promene u unutranjem poretku dovode do stvaranja novog dravnog organizma 47. lanstvo u me. organizacijama - nema znaka jednakosti izmeu svojstva strane ugovornice multilateralnog ugovora i svojstva lanice me. org.; primer problema: britanska indija se 1947. podelila na indiju i pakistan, postavilo se pitanje lanstva u UN odlueno da indija nastavi lanstvo, dok je pakistan odreen kao nova drava - 3 pravila 6. komiteta (1947.): 1. lanica UN ne prestaje to da bude samim tim to su njen sastav ili granice pretrpele promene, njena prava i obaveze prestaju tek nestankom drave, 2. kada je stvorena nova drava, moe koristiti status lanice UN samo ako je formalno primljena, 3. za ostalo, svaki sluaj treba da bude razmatran kao poseban sluaj - gen. skuptina je smatrala da SRJ (SCG) ne moe automatski da nastavi lanstvo SFRJ u UN; praksa: SRJ bilo uskradeno pravo da uestvuje u ekonomsko-socijalnom savetu, sa druge strane uredno je pladala lanske doprinose UN (na zahtev genseka); de facto suspenzija lanskih prava SRJ - 2000. godine SRJ se odrekla zahteva za me.pravnim kontinuitetom i podnela molbu za prijem 48. dravni dugovi - u smislu sukcesije, dravni dug je svaka finansijska obaveza prethodnice prema drugoj dravi, me. org., drugom subjektu me. prava (ne i prema privatnim kreditorima) - 1. generalni dugovi: na osnovu ugovora koji sklopi drava da bi sredstva koristila u interesu drave kao celine (javni dug), 2. lokalni: na osnovu ugovora koji sklopi administrativna ili ter. jedinica (komisija za me. pravo na njega ne gleda kao na dravni dug, jer ga ugovara nia

jedinica uprave), 3. lokalizovani: na osnovu ugovora koji sklopi drava u cilju da se steena sredstva koriste za potrebe odreenog podruja - posebna pravila (konvencija): 1. prenos dela teritorije na drugu dravu: po pravilu, prelazak duga se regulie sporazumom; ako nema sporazuma: u pravinoj srazmeri; automatski prelaz nemogud bez sporazuma; ovo pravilo ne razlikuje pojedine vrste dugova; praksa: drava treba da prihvati lokalizovani dug, ne postoji saglasnost u pogledu generalnog (nema pravne obaveze da prihvati dug) 2. nova nezavisna drava: nikakav dravni dug ne prelazi na nju; izuzetak: ako se sporazumeju drugaije; to je ustupak potrebama novih drava da privuku strani kapital; 3 uslova za sporazum: a. da je dug prethodnice povezan sa njenom aktivnodu na teritoriji na koju se sukcesija odnosi, b. da je povezan sa imovinom, pravima i interesima koji prelaze na novu dravu, c. da sporazum ne teti principu stalnog suvereniteta svakog naroda nad njegovim bogatstvima i prirodnim resursima, da njegovo izvrenje ne dovodi u opasnost osnovnu ek. ravnoteu nezavisne dr. 3. ujedinjenje drava: dug prelazi na sukcesora (res transit cum suo onere the thing passes with its burden); praksa: pitanje regulisano unutranjim pravom (ree, na osnovu me. sporazuma) 4. otcepljenje dela ili delova teritorije: dug prelazi na sukcesora, u pravinoj srazmeri; isto vai kada se odvojeni deo prisajedini sa drugom dravom 5. raspad drave: i kada se drava raspadne pa prestane da postoji, i kada delovi prethodnice obrazuju dve ili vie drava sukcesora, dug prelazi na sukcesore u pravdenim srazmerama, sem ako se sukcesori dogovore drugaije (sporazum je osnovni nain; potreban je i kada se dug automatski prenosi, da bi se utvrdio odgovarajudi deo duga) - predloeni kriterijumi raspodele duga: veliina ter., broj stanovnika, oporezivanje, vrednost imovine... nijedan nema opte priznanje; naelo burden & benefit: ako je drava preuzela ter. sa imovinom, pravino je da preuzme dugove i obaveze prethodnice; nema jedinstvenog kriterijuma (trai se u konkretnim okolnostima) 49. sukcesija prava vlasnitva i drugih imovinskih prava i interesa stranaca (tzv. steena prava) - steena prava (vlasnika i druga imovinska prava): prava zasnovana na posebnom osnovu, i odreena subjektivna prava kvalifikovana od strane me. prava kao kontrast individualnim slobodama koje su zatidene ustavnim poretkom drave; me. praksa im pridodaje meovita

javno-privatna prava (koncesiona i prava koja proizlaze iz javnih, administrativnih ugovora); titulari: strana fizika i pravna lica - ne uivaju apsolutnu zatitu po me. pravu: mera zatite ograniena na naelo diskirminacije: ne mogu biti predmet arbitrarnih, diskriminatorskih mera, a kada postoji povreda, zainteresovano lice treba da bude obetedeno (prosta konfiskacija suprotna me. pravu); diskriminacija: nejednako postupanje prema vlasnitvu razliitih dravljana - me. pravo doputa nacionalizaciju, eksproprijaciju ili drugi oblik oduzimanja stranog vlasnitva, ali samo na nediskriminatorskoj osnovi i vezano za pompitnu, efektivnu i pravinu naknadu; ne smatra se diskriminacijom privremeno povlaenje razlika u tretmanu vlasnitva razliitih dravljana motivisano vanrednim okolnostima poput rata, neprijateljstava, u drugoj ozbiljnoj javnoj nudi ireg nac. znaaja na osnovu vie sile, ili ugroavanje njenih kljunih bezbednosnih interesa 50. granice u me. pravu - granice su pravne forme razgranienja izmeu objekata me. prava razliitog pravnog statusa (dravne i nedravne granice) - dravne granice: vertikalne ravni koje dele teritorije 2 ili vie drava, ili ter. drave od ter. ili prostora koji ne podleu ter. suverenitetu drava; deoba je funkcionalni element pojma; objektivne teorije (naspram pravne definicije): dravne granice su take saradnje meu dravama - meunarodne granice su institut me. prava, za razliku od unutranjih; granina zona: pojas ili oblast odreene irine ili du granine linije, horizontalno postavljen, ureen unutranjim pravom - prirodne granice: vezane za istaknute take u reljefu (planine, reke, jezera); prirodne barijere pokretu stanovnitva; prirodne etnike granice: one koje zahvataju grupe istog etnikog porekla, ili kada dravu stvara jedan narod (naelo narodnosti i samoopredeljenja) - vetake: bez obzira na geografiju ili raspored stanovnitva; u tehnikom smislu tu spadaju i zidovi, rovovi, kanali (izraelski zid) - astronomske granice: odreene pravim linijama, meridijanima i paralelama geografske duine i irine, ili linije povuene nezavisno od konfiguracije terena i etnike karte (49. paralela koja deli USA i kanadu) - pravni osnov: 1. dravne granice: izriiti ili predutni sporazum susednih drava (ne mogu se utvrivati jednostranim aktima); relativni izuzetak: faktike granice utemeljene na efektivnoj

kontroli teritorije, bez pravnog osnova. sporazum deluje erga omnes, sem ako trede drave imaju ter. zahteve (inae inter partes). granica se moe postaviti na bazi sudske ili arbitrane presude 2. nedravne: odreuju se normom me. prava (nad prostorima omeanim nedravnim granicama ne postoji organizovana vlast) - povlaenje dr. granica ima 2 faze: 1. delimitacija: pravno-politika operacija koju vre pol. predstavnici susednih drava, tokom koje se na opti nain odreuje pravac granice na osnovu geog. karata; 2. demarkacija: tehniki postupak koji sprovode strunjaci razliitog profila (pravnici, kartografi, geografi) - 1. pravila o povlaenju graninih linija u odnosu na elemente reljefa: a. planinski venac: granica ide jednom od tri osnovne linije (podnojem venca, preko najviih vrhova i grebena, du vododerina); b. granine reke: na neplovnoj reci granina linija prati liniju sredine, na plovnim rekama ide maticom (thalweg), a ukoliko se na reci nalazi most sredinom mosta (shvatanje nije opte prihvadeno pa je najbolje razgraniavati ugovorom); reke menjaju tokove: postepena promena pomera i granicu, kod nagle promene granica ostaje tamo gde je bila (nastala je nova reka na koju se raniji pravni reim ne primenjuje); drugo pravilo uzima u obzir 2 momenta: uzrok promena (prirodne ili ljudske radnje) + efekat promena; moe se postaviti kao pravino reenje da granica prati i naglu promenu toka - jezera: dele se izmeu susednih drava, postoje izuzeci 51. naini sticanja i gubitka ter. u me. pravu - me. pravo razlikuje: a. nain (modus) sticanja ter. kao pravno-tehniko pravilo i b. zakonitost sticanja ter.; moraju se stedi oba uslova (efektivnost nema prevagu nad zakonitodu; kriterijum je i pravo naroda na samoopredeljenje) 1. cesija: nain sticanja ter. sporazumom kojim se drava (cedent) odrie suverenih prava nad delom svoje ter. i ustupa ih drugoj dravi (cesionaru); moe se ugovoriti da se momenat odricanja i zasnivanja prava poklapaju, ili da cedent administrira ter. do fizike predaje, ili je relevantan momenat trenutak sprovoenja sporazuma; ako ugovor o tome duti cesija je perfektuirana stupanjem ugovora na snagu, a faktiko preuzimanje je pitanje izvrenja (sporazum je titulus, zaposedanje je radnja izvrenja) - cesija bez protivinidbe odavno naputena (izuzev kod reenja iz mirovnih ugovora); protivinidba: davanje a. naknade u novcu, b. delova ter.; u novije vreme preovladava cesija u vidu zamene delova ter.; cesija se primenjuje uglavnom u sklopu reavanja graninih pitanja, ili neloginog stanja u vidu postojanja enklava na ter. strane drave

2. efektivna mirna okupacija: zaposedanje ter. koje u tom trenutku ne pripadaju nikome, u cilju zasnivanja suverene vlasti (terra nulius); to je originarni nain - konstitutivni elementi: a. predmet ef. okupacije je terra nullius (bitan uslov): klasino me. pravo: taj pojam obuhvata ter. koje nisu pod suverenom vladu evropske drave; pozitivno me. pravo: relevantno je savetodavno miljenje me. suda pravde u sluaju zapadne sahare (ter. nastanjene plemenima ili narodima koji imaju drutvenu ili pol. organizaciju nisu terra nullius) b. animus occupandi: faktiko zaposedanje kao izraz namere da se zasnuje suverena vlast; praksa: vai pretpostavka da je animus inkorporiran u faktike radnje; faktino zaposedanje je konstitutivni element pojma ef. okupacije, a u prolosti bio dovoljan simboliki akt (postavljanje zastave); radnje koje vode ef. okupaciji se ine u ime i za raun drave; radnje zaposedanja mogu da vre i nedravni entiteti, uspostavu administracije vre iskljuivo dr. organi c. notifikacija okupanta tredim dravama: esto se navodi kao konstitutivni element ef. okupacije; mirna okupacija je perfektna ako niko ne istakne protest - danas se svodi na zaposedanje ostrva ili grebena nastalih vulkanskim erupcijama u dubini mora, ili tektonskim poremedajima; obino iz vojno-stratekih razloga. mehanizmi za eliminisanje sukoba izmeu potencijalnih pretendenata : papske bule, ugovori o podeli interesnih sfera; u poz. pravu se pribegava ugovornom odricanju od prava na zasnivanje suvereniteta nad terra nullius 3. sudske odluke: nisu nain sticanja ter. ved autoritativna i konana odluka o sticanju na jedan od priznatih naina (dekl. dejstvo); izuzetak: sluaj kada je sud ovladen da spor rei na bazi pravinosti 4. odluke me. org. ili drugih me. tela: nemaju pravno ovladenje da odluuju o ter. suverenih drava (takve odluke su nitave); imaju znaaja u priznanju valjanosti sticanja, kao oblik kolektivnog priznanja; politiki znaaj se ispoljava u kolektivnom pritisku na dravu da se odrekne svog dela 5. prirataj (accessio): uvedanje (umanjenje) ter. drave prirodnim dogaajima ili ljudskim radnjama; a. prirodni: npr. u sluaju kada se granina reka odronjava na jednoj obali, a odroni nagomilavaju na drugoj; najvedi je na udima reka sa velikim nanosima (dunav); podrazumeva da ude ini granicu izmeu drava; u suprotnom, re je o promenjenom odnosu suvozemne i vodene ter.; proizvode pravne posledice automatski, bez ikakvog akta; b. vetaki: ter. se uvedava ljudskim radnjama (isuivanje mora); to je nain sticanja samo ukoliko se pritom pomera i polazna linija, u pravcu puine

6. sukcesija: nain sticanja u svim sluajevima kada se ter. dr. sukcesora uvedava, ili se uvedava ter. drave prethodnice pripajanjem dela ter. dr. koja se raspala, ili iji se deo ter. odvojio i pripojio postojedoj dravi 7. odricanje (delirictio): pojavljuje se kao element kod cesije ili odraja, kao naina sticanja; kod gubitka ter. figurira kao samostalan nain (drava se odrie dela teritorije i pretvara je u terra nullius); sluajevi odricanja retki, danas je samo teorijska mogudnost 8. sticanje pomorske ter.: rezervisano za obalne drave; nisu u jednakom poloaju: pojas arhipelakog mora rezervisan za arhipelake dr.; sticanje mogude samo u odnosu na delove morskog prostora uz obalu drave. jednostrani akti kojima drava proklamuje suverenitet nad delovima mora deklarativne prirode; to pravo je inherentno; izuzetak: kada podrazumeva opte priznanje i pristanak tredih drava (istorijski zalivi, istorijska mora, sedentarno ribarenje izvan granica ter. mora) - sticanje pomorske ter. akcesorne prirode u odnosu na promene na kopnenoj ter. (kopno dominira morem); pravo je originarne prirode (ostvaruje se nad dobrima od opteg interesa); izuzetak: u sluaju graninog spora moe da doe do derivativnog sticanja 52. me. slubenosti - ugovorna ogranienja ter. suvereniteta jedne drave u korist druge: a. nastaju me. ugovorom (ne deluju erga omnes), b. podrazumevaju ogranienje suvereniteta, ne prenos - sudska praksa ne poznaje izriito me. slubenosti; postojanje ugovornih ogranienja prava na sopstvenoj ter. (stvarno-pravnog karaktera) u korist tredih drava je nesporno. vojne baze se ne smatraju me. slubenostima - slubenosti koriguju rigidnost norme o ter. suverenitetu drava u uslovima opte meuzavisnosti; klasino me. pravo: predstavljale su (u pravo) prikrivenu formu ekspanzionistike politike; demokratizovano me. pravo: slue saradnji drava - podela: a. ekonomske: slobodne carinske zone, eleznike pruge sa eksterit. karakterom; b. vojne: u prolosti nastajale mirovnim ugovorom (demilitarizacija, zabrana podizanja utvrenja); novija praksa: ugovori o osnivanju baza na ter. druge drave (iskljuuju vlast ter. drave pa se moraju smatrati oroenom cesijom, ne slubenostima) - podela po osnovu prirode slubenosti: a. slubenosti trpljenja: pravo tranzita i sl., b. slubenosti neinjenja: zabrana vrenja radnji svojstvenih suverenitetu na svojoj ter. (izgradnja vojnih utvrenja du granice), c. slubenosti injenja: ugovorna obaveza drave da preduzima na svojoj ter. radnje u interesu druge drave (snabdevanje vodom)

- prestanak: analogno nainima prestanka dejstva me. ugovora; rat izmeu 2 drave davaoca i korisnika slubenosti dovodi do prestanka

53. upotreba me. reka u plovidbene svrhe - dugo bila predmet unutranjeg prava; ne postoje opteprihvadena pravila; beki k. : plovidba slobodna du celog toka - reim na dunavu: pariski ugovor - prvi viestrani ugovorni reim; zabrana ogranienja plovidbe; odredbe sprovode 2 komisije: evropska (nepribrene sile) i pribrena komisija - versajski ugovor: 2 komisije (evropska i me. dunavska) - vaedi reim konvencija o reimu plovidbe: pribrene drave donose sanitarna i policijska pravila + carinska, sanitarna, sluba rene bezbednosti; prvi put pravno ureenje stvara jedno telo (dunavska komisija)
beki kongres 1815, pariski ugovor 1856, versajski ugovor 1919, konvencija o reimu plovidbe 1948

- 2 specijalne rene administracije: a. na donjem dunavu: hidrotehniki radovi, regulacija plovidbe, b. specijalna rena admin. erdapa: isti zadaci - sporovi se reavaju direktnim dipl. pregovorima; ako izostanu rezultati, podnosi se komisiji za mirenje 54. vanplovidbeno koridenje me. vodnih tokova - konvencija o pravu neplovidbenog koridenja me. vodnih tokova (1997): drave da koriste me. tok na pravian i razuman nain + pravilo o zajednikom uedu drava vodnog toka u upotrebi, razvoju, zatiti toka, po istom principu - odgovornost za tetu: ako je teta 1. znaajna, 2. nastala usled toga to drava nije ispoljila dunu panju; ako teta nastupi i pored dune panje, drave se konsultuju o tome koliko je konkretna upotreba pravina i razumna - prioritet upotrebe se ustanovljava ugovorom ili obiajem; u suprotnom vai rezidualno pravilo: nijedna upotreba nema inherentni prioritet; sukobi se reavaju u skladu sa principom pravinog i razumnog koridenja, zabrane prouzrokovanja znaajne tete 55. polazna ili bazna linija - morski pojasevi su pravni instituti nastali deobom mora kao
izvori prava mora: konv. o ter. moru i spoljnom morskom pojasu, o otvorenom moru,o ribarenju i ouvanju bogatstava otv. mora, o epik. pojasu

fizike celine; osnovni parametar deobe je osnovna, bazna linija - normalna polazna linija: linija niske vode du obale, koje obalna drava slubeno priznaje; prava polazna linija: ne sledi liniju kopna ved spaja istaknute take na kopnu i ostrvima (kod izrazito razuene ili obale uz niz ostrva) - konvencija o pravu mora 1982: uvodi koncept arhipelakog mora i arhip. polazne linije (ravne linije koje spajaju istaknute take na kopnu i ostrvima 56. unutranje morske vode - delovi mora iza polazne ili bazne linije: vrsto povezani sa kopnom kao glavnim dr. podrujem: 1. uda reka, 2. zalivi, 3. zatvorena mora, 4. delovi mora izmeu niza ostrva i kontin. dela ter., 5. more izmeu ostrva i 6. more izmeu linije niske vode i najvieg nivoa mora - te vode, ukljuujudi morsko dno i podmorje i odgovarajudi deo vazdunog prostora, su pod punim suverenitetom obalne drave - luke: imaju poseban znaaj; definicija: sve luke u koje redovno uplovljavaju pomorski brodovi i koji se upotrebljavaju za pomorsku trgovinu; me. pravo poznaje i institut ratne luke: rezervisane za ratnu mornaricu; tu je zabranjen pristup brodovima bez obzira na zastavu - strani trgovaki brod: pod jurisdikcijom obalne drave dok je u njenim unutranjim vodama (u praksi ona ne zasniva svoju krivinu jurisdikciju, sem kada je re o delima koja diraju u javni poredak i njene interese); strani ratni brod: nije pod jurisdikcijom obalne drave (predstavnik iure imperii); ona poseduje represivnu vlast (da kazni poinioca k. dela) i pravo na samoodbranu (ugroen suverenitet ili bezbednost) - zalivi: jasno istaknute uvale koje zadiru u kopno, pod uslovom da je povrina te uvale jednaka ili veda od povrine polukruga iji je prenik jednak duini linije koja zatvara ulaz u uvalu; pripadaju dravi ije su obale; ako obale pripadaju najmanje dvema dravama: uspostavlja se pojas ter. mora, preostali deo zaliva pod reimom otvorenog mora (taj kriterijum se koriguje kriterijumom veliine zaliva) - istorijski zalivi: u praksi drave esto tee daleko irim zalivima na osnovu te konstrukcije - ude reka: ako se reka uliva direktno u more, polazna linija je pravac preko uda, izmeu taaka niske vode na oblama reke; ako se pri udu reka rava, primenide se pravila za zalive - arhipelag (niz ostrva): akos e nalazi uz kopnenu dr. ter. obalna drava ima pravo da u unutranje morske vode uvrsti i morski prostor izmeu prave polazne linije koja spaja najisturenije take na ostrvima i na kopnu

- zatvorena mora: morski prostori koji su sa otvorenim morem spojeni moreuzom, tako da su sve obale i moreuzi pod suverenom vladu jedne drave - more izmeu oseke i plime: pod reimom unutranjih morskih ovda 57. arhipelako more - arhipelaka drava: njena teritorija se u celini sastoji od jednog ili vie arhipelaga, koji ine prirodnu celinu; one mogu (prema konvenciji o pravu mora) da proglase arhipelako more: morski prostor izmeu ostrva i ter. mora ili izmeu unutranjih morskih voda i ter. mora;unutranja granica arh. voda: linija niske vode du obale ostrva ili ravne polazne linije koje odreuju spoljnu granicu unutranjih morskih voda; arhipelake polazne linie: spoljne granice arh. voda (spajaju krajnje take najudaljenijih ostrva i nadvodnih grebena) - arhipelake vode, podmorje i vazduni prostor spadaju pod suverenost arhipelake drave: 3 ogranienja: 1. pravo nekodljivog prolaska brodova: drava ga moe obustaviti privremeno na bazi nediskriminacije, iz razloga bezbednosti; odnosi se i na ratne brodove - pravo tranzitnog prolaza: ire od prava nekodljivog prolaza, jer su ogranienja slobode plovidbe neznatna (u vezi sa spreavanjem zagaenja, bezbednosti plovidbe i osnovnih interesa obalne drave) - arh. drava mora da potuje sporazume sa drugim dravama i prizna tradicionalna ribolovna prava i druge legitimne delatnosti neposrednih suseda - institut arh. more je rezultat kompromisa izmeu zahteva arh. drava da zatite interese i velikih pomorskih sila da se ouva pravo prolaza svih brodova; ima hibridna obeleja

58. teritorijalno more - pojas koji se u odreenoj irini protee du obale, od polazne linije, u pravcu otvorenog mora: obuhvata i vazduni prostor iznad ter. mora, dno i podmorje; sistem pravne deobe: nalazi se izmeu unutranjih morskih voda i otvorenog mora (ili iskljuive ek. zone) - posedovanje ter. mora je inherentno: ne zavisi od volje obalne drave; irina pojasa se odreuje jednostranim aktima; konvencija o pravu mora: granica 12 n/m, mereno od polazne linije

- nalazi se pod suverenodu obalne drave: vri zakonodavnu, sudsku, policijsku vlast; ureuje plovidbu itd... ogranienja: pravo nekodljivog ili prolaza stranih brodova (erga omnes); nekodljiv prolaz: ne naruava mir, poredak ili bezbednost obalne drave (enevska k.); moe se privremeno zaustaviti (ukoliko je neophodno zbog bezbednosti obalne drave) - strani ribarski brod: ribarski pribor i opremu koja slui za ribolov treba da dri u brodskim skladitima zapeadeno; plovi najkradim putem, bez zadravanja; strani trgovaki brod: pod jurisdikcijom obalne drave - krivina jurisdikcija: 1. ako je delo uinjeno za vreme prolaska kroz ter. more, a da pri tom brod ne ulazi u unutranje morske vode nastaje: a) ako se posledice kr. dela proteu i na obalnu dravu; b) ako se kr. delom remeti javni mir obalne drave i red u ter. moru; c) ako komandant broda, konzularni funkcioner ili dipl. agent drave kojoj brod pripada to zatrai i d) radi suzbijanja trgovine drogom. 2. ako brod plovi ter. morem nakon isplovljavanja iz unutranjih morskih voda: obalna dr. ima ira ovladenja, ukljuujudi sve mere predviene nacionalnim zakonodavstvom (zaplena npr) - graanska jurisdikcija: zasniva se tokom preduzimanja mera izvrenja ili obezbeenja, ako su te mere u vezi sa a) obavezama koje je brod preuzeo; b) odgovornodu koju je izazvao. obalna drava ne sme prekidati nekodljivi prolaz broda samo da bi uspostavila gra. jurisdikciju nad licem na brodu - ratni brod: ne podlee jurisdikciji obalne drave dok koristi pravo nekodljivog prolaza (mora potovati zakone i propise, u suprotnom obalna drava je represivna); doputene i mere samoodbrane; pored ratnih, imunitet uivaju i drugi dravni netrgovaki brodovi 59. spoljni morski pojas - morski pojas koji se naslanja na spoljnu granicu ter. mora, u kome su dravi priznate neke spec. nadlenosti; enevska konv. o ter. moru i spoljnjem morskom pojasu: zona otvorenog mora koja se granii sa ter. morem, i kome drava moe vriti nadzor da bi: a) spreila krenje svojih zakona o carinskom, fiskalnom i sanitarnom nadzoru, ili nad naseljavanjem; b) kanjavala krenje tih zakona. konvencija 1982.: preuizma ove odredbe - me. pravo dravi priznaje u spoljnjem morskom pojasu: preventivnu, kontrolnu i repsresivnu nadlenost, sa ciljem da se zatiti javni poredak; ako obalna drava proglasi iskljuivu ek. zonu, spoljni morski pojas prestaje biti deo otvorenog mora - enevska konv.: spoljni morski pojas se protee do 12 n/m od osnovne linije od koje se meri irina ter. mora. nova konvencija: do 24 n/m od polaznih linija od kojih se meri irina ter. mora 60. epikontinentalni pojas

- deo morskog dna i podzemlja u kojem obalna drava ima ekskl. pravo istraivanja i iskoridavanja prirodnih bogatstava - enevska k.: epik. pojas obuhvata: a. morsko dno i podmorje podmorskih oblasti uz obalu, ali van ter. mora od dubine 200 m ili preko te granice, do take gde dubina vode koja lei iznad njih dozvoljava koridenje prirodnih bogatstava; b. morsko dno i podmorje odg. podmorskih oblasti uz obale ostrva - drava uiva suverena prava u svrhu istraivanja i koridenja prirodnih bogatstava; ta prava su inherentna i ne diraju u reim mora koje lei iznad njega (otvoreno more) niti u reim vazdunog prostora; obalna drava moe da gradi postrojenja za istraivanje i koridenje bogatstava; moe uspostaviti i zone bezbednosti oko njih u irini od 500 metara - konvencija o pravu mora 1928.: redefinie institut: morsko dno i podzemlje podmorskih prostora koji se proteu izvan ter. mora, preko itavog prirodnog produetka kopnenog podruja do spoljne ivice kont. ruba ili do udaljenosti do 200 n/m. kontinentalni rub: obuhvata morsko dno i podzemlje kontin. ravnina, strmina i kosina. ne obuhvata dno dubokog mora, ni podzemlje - obalna drava plada doprinose za iskoridavanje min. bogatstava epik. pojasa izvan 200 milja, me. vlasti - prirodna bogatstva: rudna i druga neiva bogatstva morskog dna i podzemlja, zajedno sa ivim bidima koja pripadaju vrstama dna, tj. bidima koja su u stadijumu u kojem se mogu loviti, bilo nepomina na morskom dnu ili sipod njega, ili su nesposobna da se pomiu ako nisu u stalnom fizikom dodiru sa morskim dnom i podzemljem - razgranienje epik. pojaseva izmeu drava ije su obale suelice ili se dodiruju: en. konv.: 1. putem sporazuma drava i 2. povlaenjem linije sredine ili ekvidistance, ako nema sporazuma

61. iskljuiva ek. zona - pojas odreene irine od ter. mora u pravcu otvorenog mora, gde se obalnoj dravi priznaju iskljuiva ili ekskl. prava u pogledu iskoridavanja biolokih i min. bogatstava mora; konvencija o pravu mora: podruje koje se nalazi izvan ter. mora i uz njega u irini do 200 n/m, raunajudi od polaznih crta - ek. zona i epikont. pojas su dva razliita morska pojasa; common marytime boundary: granica koja se u praksi povlai da bi razgraniilaiskljuive ek. zone i epik. pojaseve dve ili vie drava;

- to je hibridno reenje, sui generis (na sredini izmeu reima ter. mora i reima otvorenog mora) - obalna drava ima: a. suverena prava u svrhu istraivanja i iskoridavanja, ouvanja i upravljanja prirodnim izvorima sa morskog dna i podzemlja, i vode iznad njega (ek. eksploatacija i istraivanja); b. jurisdikciju u pogledu: 1. izgradnje i upotrebe vetakih ostrva, instalacija, postrojenja; 2. naunog istraivanja i 3. zatite i ouvanja morske sredine - poseduje i rezidualna prava: ona koja nisu izriito navedena u delu konvencije koji regulie pravni reim isklj. ek. zone, ali proistiu iz ukupne regulative prava mora (pravo progona za sve prekraje zakona) - ogranienja: a. prava koja proizlaze iz opteg principa slobode mora (sve drave imaju plovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova; b. prava tredih drava zasnovana na solidarnosti i ideji novog me. ek. poretka; ta prava se ratione materiae ne odnose na neiva bogatstva; obalna drava moe da dozvoli pristup viku doputenog ulova tredoj dravi, ukoliko sama ne moe da ostvari ceo ulov (treba da pri tome posveti panju neobalnim dravama i onim u nepovoljnom geografskom poloaju, one imaju pravo da na pravinoj osnovi love deo vika ivog bogatstva. pravo se utvruje sporazumom; neobalna drava nema to pravo u iskljuivoj ek. zoni drave ija se ek. preteno zasniva naiskoridavanju tih bogatstava - drave u nepovoljnom geografskom poloaju (konvencija): a. obalne drave, ukljuujudi one na okruenim ili poluokruenim morima koje su zavisne od iskoridenja ivih bogatstava mora (u prehrambene svrhe) i iskljuivih ek. zona drugih obalnih zemalja iz regije; b. obalne drave koje nisu u mogudnosti da uspostave sostvenu iskljuivu ek. zonu - ova prava su intuitu personae 62. me. zona (zajednika batina) - dno mora i okeana, i podzemlje, izvan granica nac. jurisdikcije; cilj: a. pozitivno stanovite: me. mora i njena bogatstva su zajedniko dobro oveanstva; b. negativno: ono je brana daljem irenju suverenih prava drava i podvladenju otvorenog mora (konvencija zabranjuje isticanje ili vrenje suverenosti nad me. zonom); titular prava na zonu kao zajedniko dobro je oveanstvo - meunarodna vlast za morsko dno: organizuje i vri nadzor delatnosti u zoni; to je samostalna me. org. zasnovana na naelu suverene jednakosti lanica (drave ugovornice konvencije su lanice); sedite vlasti na jamajci; organi: skuptina, vede, sekretarijat; osniva se i tzv. preduzede (sa ciljem operacionalizacije i neposrednog delovanja)

- skuptina: vrhovni organ; ine ga predstavnici svih lanica; genaralna nadlenost: utvrivanje opte politike; specijalna: obuhvata seriju zadataka (npr. razmatranje izvetaja veda i preduzeda); o pitanjima postupka odluuje vedinom; 2/3 vedina potrebna u meritornim pitanjima - vede: izvrni organ skuptine; ine ga predstavnici 36 drava koje skuptina bira na 4 god.; polovinu prema geografskom, a drugu polovinu prema ekonomskom kriterijumu; o meritornim pitanjima odluuje 2/3, 3/4 vedinom i konsenzusom; vedu pomau ek.-planska i pravnotehnika komisija - sekretarijat: administrativni organ; ine ga gen. sek. i osoblje; ge. sekretara bira skuptina na predlog veda (4 god.); preduzede: operatvini organ preko koga vlast preduzima delatnost u zoni (transport, prerada, marketing ruda iz zone); ima pravnu i poslovnu sposobnost: a. sklapa ugovore, sporazume sa dravama...; b.istie, daje u zakup, poseduje i raspolae imovinom; c. moe da bude stranka u sudskim postupcima - nadlenost me. vlasti kompromis izmeu razliitih zahteva drava: grupa 77 (zemalja u razvoju) za jaku me. vlast; razvijene zemlje za to da sve delatnosti obavljaju drave ugovornice i ovladeni entiteti. konvencija pravi kompromis: me. vlast organizuje, obavlja i nadzire delatnosti u zoni u ime oveanstva kao celine: delatnosti u zoni obavljaju: a. preduzeda kao organ vlasti; b. udruivanjem sa vladu drave-ugovornice, ili dravna preduzeda, dravnih preduzeda, fizikih ili pravnih lica, koja su dravljani drava ugovornica (udruivanje se vri putem ugovora) - reim iz konvencije nailazi na protivljenje razvijenih drava (naroito SAD i UK), dok su neke drave koje nisu lanice izdavale dozvole za iskoridavanje zone; konvencija 1995.: svi zahtevi, sporazumi i delatnosti u zoni, koji nisu u skladu sa konvencijom o pravu mora nede biti priznati; zbog ovakve situacije i sa ciljem univerzalne primene reima usvojen sporazum 1994.: njegove odredbe i odredbe dela IX konvencije se primenjuju kao jedinstven instrument; uvodi izmene reima:, vede vlasto odobrava zahteve za izvoenje delatnosti u zoni: a. koje su odobrili organi u dravama koje nisu strane ugovornice konvencije o pravu mora; b. planove pionirskih investitora i c. planove novih cena na naelu nediskriminacije 63. otvoreno more - morski prostor izvan granica nac. jurisdikcija: res communis omnim (zajedniko dobro svih naroda). vlada naelo slobode otvorenog mora (koncept zasnovan na ideji antisuvereniteta) - konvencija o otvorenom moru (58.): 4 naela slobode otv. mora: a. sloboda plovidbe, b. ribolova, c. postavljanja pomorskih kablova i cevovoda, d. podizanja vetakih ostrva i drugih ureaja i e. slobodu naunog istraivanja

- nijedna drava ne moe da polae zakonito pravo da ma koji deo otv. mora podvrgne suverenitetu; otv. more se koristi samo u miroljubive svrhe. sloboda tranzita: neobalne drave uivaju slobodu tranzita svim prevoznim sredstvima, preko teritorija tranzitnih drava (ostvaruje se na osnovu ugovora) - odnosi na moru zasnovani na naelu personaliteta zakona (drava poseduje i vri vlast nad brodovima koji plove otv. morem po osnovu pripadnosti, tj. zastave broda; dajudi brodu zastavu, drava preuzima odgovornost za potovanje pravila me. prava od strane posade i broda, dok na brodu vae zakoni i propisi drave zastave (privilegia favorabile) - svaka drava odreuje svoje uslove za izdavanje zastave, upis u svoj uspisnik, i pravo na vijanje zastave; nema menjanja zastave za vreme putovanja, sem ako je zaista dolo do prenosa vlasnitva nad brodom, ili izmeni upisa u registru; ploviti sa zastavom dve ili vie drava = ploviti bez dravne pripadnosti; nad brodovima svoje zastave svaka drava vri jurisdikciju i nadzor u pogledu upravnih, tehnikih i socijalnih predmeta - kada brod neke drave plovi otvorenim morem: 1. jurisdikcija nad trgovakim brodovima: relativna, jer je mogude da uspostavljanje me. jurisdikcije putem ratnih brodova: enevska konvencija: a. kada se ozbiljno sumnja da se brod bavi piraterijom, b. trguje robljem, c. ako je brod iste dravne pripadnosti kao i ratni brod, bez obzira na zastavu koju vije; konvencija o pravo mora dodaje 2 osnova: a. kada je brob bez dravne pripadnosti i b. kada se bavi neovladenim emitovanjem radiotelevizijskih programa; takvo lice moe da izae pred sud: a. drave zastave broda, b. u kojoj je ureaj upisan, c. ije dr. lice poseduje, d. svake drave u kojoj se emisija moe primati i e. svake drave u kojoj su ometane dozvoljene radio veze - ratni brodovi: jurisdikcija nad njima je apsolutnog karaktera (izuzeti od svake jurisdikcije); brodovi u vlasnitvu drave i oni koje ona koristi za vladinu netrgovaku slubu uivaju isti tretman 64. piraterija (morsko razbojstvo) konvencija o otv. moru: 1. svaki nezakoniti akt nasilja, zadravanje ili svaka pljaka poinjena u line svrhe , od strane posade ili putnika privatnog broda ili vazduhoplova, a koji su upereni : a. na otv. moru protiv nekog broda ili vazduhoplova, ili lica ili dobara koja se na njima nalaze; b. protiv broda ili vazduhoplova koji lica ili dobara u mestu koje ne spada pod juridsikciju nijedne drave 2. svaki akt dobrovoljnog ueda u koridenju broda ili vazduhoplova, kada su onome ko ih poini poznate injenice koje tom brodu ili vazduhoplovu daju obeleje piratskog 3. svaka radnja koja ima za cilj da podstie na akte iz stavova 1. i 2. ili oh olakava

- konvencija o pravu mora: smatrade se da je u pitanju privatni brod ili vazduhoplov, ukoliko akt piratstva izvri ratni brod, dravni brod, dravni vazduhoplov, ija se posuda pobunila i preuzela kontrolu - morsko razbojstvo se danas smatra me. zloinom (kanjavanje moe biti izvreno pred sudom bilo koje zemlje 65. zatvorena ili poluzatvorena mora - zaliv, bazen ili more okrueno sa 2 ili vie drava i spojeno sa drugim morem ili okeanom uskim prolazom (faktiki, prostorni kriterijum), ili se u celini ili preteno sastoji od ter. mora ili iskljuivih ek. zona 2 ili vie drava (pravni kriterijum); npr. sredozemno more, sa svojim delovima jadranskim, crnim i egejskim morem - konvencija o pravu mora (1982) ustanovljava optu obavezu saradnje drava u tim morima: u cilju: a. usklaivanja upravljanja, ouvanja, istraivanja, iskoridavanja ivih bogatstva, b. usklaivanja ostvarivanja svojih prava i ispunjavanja dunosti u zatiti i ouvanju morske okoline, c. usklaivanja politike naunih istraivanja, preduzimanja zajednikih u tom smislu, d. pozivanja drugih zainteresovanih dr. i me org. na saradnju - odredbe konvencije ne stvaraju novi reim: pravno ureenje ovih voda ved utvreno drugim pravilima (o iskljuivoj ek. zoni, ter. moru); odredbe su suplementarne prirode; ustanovljavaju optu obavezu usklaivanja aktivnosti (konkretne obaveze se formuliu sporazumima) 66. neobalne i drave u nepovoljnom geografskom poloaju - neobalne: nemaju morsku obalu (oko 30 na svetu, izuzev evropskih tu spadaju najnerazvijenije meu dravama u razvoju); problem: ostvarivanje priznatih prava podrazumeva dopunska prava koja nisu formulisana optim me. pravom, ved se formuliu na bazi sporazuma drava (npr. potrebno im je pravo slobodnog prolaza do mora i morskih luka, koje se stie sporazumom, da bi koristili slobodu otvorenog mora koja pripada svim dravama); izostanak sporazuma u ovom sluaju se tretira kao spor koji treba reavati nainima mirnog reavanja

- konvencija o pravu mora (1982): radi ostvarivanja prava koja imaju na moru, neobalne dr. imaju pravo pristupa moru, i od mora (uivaju slobodu tranzita svim prevoznim sredstvima); promet u tranzitu osloboen taksi, carina, dabina (izuzev za posebne usluge); brodovi neobalnih drava u morskim lukama uivaju jednak postupak kao i drugi brodovi (tzv. minimalni standardi)

- druga prava iz konv.: otvoreno more: pravo plovidbe, preleta, slobodu polaganja podmorskih kablova, ribolova, naunog istraivanja + pravo nekodljivog prolaza ter. morem, tranzitnog prolaza moreuzima, arhipelakim plovnim putevima, kao i slobodu plovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova, i druge doputene upotrebe mora u pojasu iskljuive ek. zone; prava neobalnih drava u koridenju ivih bogatstava iskljuive ek. zone - poloaj drava u nepovoljnom geografskom poloaju jednak mutatis mutandis poloaju neobalnih drava; ove drave nemaju sopstveni izlaz na more, pa su im u tom delu prava kvantitativno manja 67. nauno istraivanje mora - enevske konv. prvi vani me. instrumenti; konv. o epikont. pojasu: obalna drava ne sme da ometa osnovna nauna istraivanja; odobrenje drave je uslov za istraivanja (nede odbiti odobrenje ukoliko molbu podnese kvalifikovana ustanova, ako i sama drava moe da uestvuje ili bude predstavljena, ako to eli); rezultati moraju biti objavljeni - pravo naunog istra. je pravo svih drava i me. org. (konvencija o pravu mora 1982): 1. opti uslovi: a. iskljuivo u miroljubive svrhe, b. podesnim naunim metodama i sredstvima, c. bez neopravdanog ometanja druge dozvoljene upotrebe mora, d. uz potovanje svih propisa u skladu sa konvencijom ukljuujudi one o zatiti ivotne sredine 2. dopunski uslovi zavise od pravne prirode dela mora: 2a. obalno more: odluivanje o istraivanju u nadlenosti obalne drave; 2 uslova: da slue u miroljubive svrhe i da slue povedanju naunog poznavanja mora za dobrobit celog oveanstva 2b. iskljuiva ek. zona i epik. pojas: obalna drava ima diskreciono pravo da uskrati pristanak ako projekat: a. ima neposredno znaenje za istraivanje i iskoridavanje prirodnih bogatstava, b. podrazumeva buenje u epik. pojasu, upotrebu eksploziva, unoenje kodljivih materija, c. ukljuuje izgradnju, rad ili upotrebu vetakih ostrva, ureaja, naprava, d. ako obavetenje o karakteru i cilju projekta nije tano, ili istraivaka drava ili me. org. ima neizmirene obaveze iz prethodnog projekta - 3b. me. zona: sve dr. i me. org. mogu obavljati nauno istraivanje; me. vlast: moe obavljati istra. i u tu svrhu zakljuivati ugovore + unapreuje i podstie istraivanja, usaglaava i iri rezultate - za sporove nadlean sud ili arbitraa: obalna dr. nije duna da se pojavi pred sudom ako je predmet spora ostvarivanje njenih prava ili diskrec. ovladenja u vezi sa istraivanjima iskljuive ek. zone ili epik. pojasa, ili ako je nastao povodom njenog zahteva za prekid ili obustavu istraivanja

zatita i ouvanje morske okoline - zagaivanje: ovekovo unoenje supstanci ili energije u morsku sredinu (i rena uda) koje izaziva ili moe da izazove posledice kao to su: teta ivim bidima, ugroavanje zdravlja ljudi, ometanje pomorskih delatnosti (ribolova), pogoravanje kvaliteta vode; dravne dune da tite i ouvaju morsku okolinu (stokholmska konferencija) - zagaivanje iz kopnenih izvora (ukljuujudi reke, uda reka, cevovode, odlivne instalacije): drave donose propise u cilju nadziranja i spreavanja, ali ne uivaju punu slobodu; me. aranamani su regionalne prirode: atinski protokol o zatiti sredozemnog mora (1980): 2 grupe zagaivaa: 1. crni popis: posebno kodljive materije (iva): odlaganje apsolutno zabranjeno, 2. sivi popis: kodljive materije (nafta, cink): odlaganje doputeno na osnovu dozvole nadlenog organa - zagaivanje putem aktivnosti koje se obavljaju na morskom dnu i podmorju unutar nac. jurisdikcije: incidenti sa izlivanjem nafte naterali dr. da donesu pravila; obalne dr. vre jurisdikciju; me. pravila retka - zagaivanje delatnostima u me. zoni: propise donosi me. vlast; posebnu panju poklanja zatiti od teta od buenja, iskopavanja, izbacivanja otpadaka, rada i odravanja ureaja namenjenih takvim delatnostima; drave donose propise koji reguliu zagaivanje sa brodova i postrojenja koji plove pod njenom zastavom - zagaivanje potapanjem: odlaganje se vri potapanjem sa broda ili aviona; s obzirom na to, propise donose same drave; osnovno pravilo: ne sme se vriti bez dozvole nadlenog organa; nac. propisi ne smeju da budu manje delotvorni od optih me. standarda i pravila - zagaivanje sa brodova: opta obaveza drava da me. pravila i standarde formuliu na dipl. konf. i kroz nadlene me. org.; drava zastave ureuje spreavanje zagaivanja sa brodova koji viju njenu zastavu ili su kod nje upisani (propisi ne smeju da budu manje delotvorni od optih me. standarda i pravila) - obalne drave donose posebne propise za ulazak stranih brodova u svoje luke i unutranje morske vode, ili pristajanje uz svoje stanice udaljene od obale; propisi se moraju objaviti i dostaviti nadlenoj me. org.; - obalne dr. donose propise radi spreavanja zagaivanja u svom ter. moru sa stranih brodova, ukljuujudi one koji koriste pravo nekodljivog prolaza - iskljuiva ek. zona: sa jedne strane, legislativna ovladenja obalnih drava ograniena opteprihvadenim me. pravilima i standardima; sa druge, imaju pravo jednostranog i

autonomnog regulisanja u pojedinim delovima svojih iskljuivih ek. zona (specijalna podruja, prekrivena ledom) - zagaivanje iz vazduha ili vazduhom: svaka drava donosi propise koji vae u njenom vazdunom prostoru, brodovima koji viju njenu zastavu, vazduhoplovima registrovanim na njenom podruju (vodedi rauna o me. pravilima i standrardima) 68. moreuzi - prirodni morski prolazi koji slue za me. plovidbu: izmeu dva dela otvorenog mora ili otvorenog mora i ter. mora strane drave. vrste: oni u kojima je pravni reim utvren: 1. u celini ili delimino me. konvencijama; 2. obiajnim i ugovornim pravilima; 2 podvrste: a) iroki moreuzi: irina veda od dvostruke maks. irine ter. mora (sadre pojas otvorenog mora, celom duinom pogodan za plovidbu); vai reim slobodne plovidbe i preleta b) ter. moreuzi: irina na jednom ili vie mesta prelazi 24 n/m, a povezuje dva dela otvorenog mora, ili otvoreno more sa ter. morem drave koja nema svojih obala u moreuzu; njima jednaki moreuzi itavom duinom iri od 24 n/m, iji pogodan plovni put se nalazi u ter. moru obalne drave; nekodljiv prolaz - konvencija o pravu mora 1982: uvodi institut tranzitnog prolaza: vai za moreuze koji slue me. plovidbi izmeu jednog dela otvorenog mora ili iskljuive ek. zone i drugog dela otvorenog mora ili iskljuive ek. zone (do 24 n/m); cilj: jedino radi tranzita; primenjuje se i na arhipelako more - konvencija zadrava institut nekodljivog prolaza: 1. za moreuze na kojima se ne primenjuje reim tranzitnog prolaza; 2. za one izmeu jednog dela otvorenog mora ili iskljuive ek. zone i ter. mora strane drave moreuzi iji je reim utvren me. ugovorima - bosfor i dardaneli: centralno pitanje je bilo pravo prolaza ratnih brodova; zahtev predsednika vilsona naao izraz u lozanskoj konvenciji (1924.): moreuzi otvoreni za prolaz trgovakim i ratnim brodovima svih zastava, kako u ratu tako i u doba mira; ogranienja: ratnim brodovima zabranjeno zadravanje, izuzev u sluaju havarije ili nesrede; turska kao zaradena strana mogla da zabrani prolaz i vri nadzor - konvencija o reimu moreuza u montreu: i danas na snazi; sloboda prolaza i plovidbe trg. brodova se suspenduje za drave sa kojima je turska u ratu; za ostale vai, ukoliko ne pomau neprijatelja; zabranjen prelet vojnih vazduhoplova; prolazak i plovidba stranih ratnih brodova podvrgnut ogranienjima: po tonai i po broju, zabrana prolaza za podmornica (izuzem za crnomorkse drave), po vremenu boravka itd... reim prolaza ratnih brodova zavisi od toga da li

je turska zaradena strana ili neutralna: neutralna turska - ratni brodovi zadravaju slobodu prolaza; turska zaradena strana od nje zavisi sloboda prolaza - gibraltarski moreuz: britanskom i francuskom deklaracijom o egiptu i maroku utvrena zabrana podizanja utvrenja i strategijskih objekata na delu obale maroka, radi osiguranja slobodnog prolaza gibraltarskim moreuzom; ugovorom koji je sklopila sa francuskom, panija preuzela obaveze iz deklaracije; pravna priroda obaveza preuzetih aktima je predmet suprotstavljenih tumaenja (uglavnom, re je o politiko-pravnim garantijama opteg reima moreuza); panija i maroko: zalau se za nesuspendovani nekodljivi prolaz; - hormuz (ormuz): reim nije ureen posebnim me. ugovorom; deo zaliva bio pod reimo otvorenog mora, pa je reim moreuza bio jasan sve dok oman nije proglasio ter. more u irini 12 n/m; vai reim nesuspendovanog nekodljivog prolaza; reim pod uticajem ratnih strategija iraka i irana - otrantski: iroki moreuz (preko 24 n/m); u njima postoji pojas otvorenog mora ili iskljuive ek. zone; na zahtev jugoslavije prihvaden amandman kojim se utvruje da se deo III konvencije o pravu mora ne primenjuje na takve moreuze 69. morski kanali - vetaki prolazi na ter. jedne ili vie drava, koji fiziki spajaju dva mora u cilju krade i bezbednije plovidbe: a. me. morski kanali, b. unutranji (podela po vanosti) - pravni reim izgraivan od sluaja do sluaja: glavno obeleje je neravnopravnost - me. kanali kopani na ter. nesamostalnih (egipat) ili drava kojima je (kao poraenima) reim nametnut (nemaka); reim postojedih kanala regulisan ugovorima - suecki: slobodan i otvoren za sve trgovake i ratne brodove (carigradska konv. 1888); ogranienja prava prolaza ratnih brodova zaradenih strana: vri se u najkradem roku, bez zadravanja; boravak ne sme da traje due od 24 sata, izlazak iz luke i ulazak brodova zaradenih strana odvija se u razmaku od najmanje 24 sata; za vreme rata zabranjeno iskrcavanje i ukrcavanje trupa, municije, ratnog materijala; u kanalu se ne dre ratni brodovi (izuzetno, u luci, najvie 2 zastave); pravila o ratnim brodovima ne mogu biti smetnja merama koje turska i egipat moraju da preduzmu da bi obezbedili odbranu egipta - egipat nacionalizuje drutvo sueckog kanala 1956: sledi britansko-francusko-izraelska agresija; SB donosi rezoluciju o naelima statusa kanala: a. slobodan i otvoren prolaz, bez diskriminacije, b. potovanje suvereniteta egipta, c. odvajanje upravljanja kanalom od politike, d. utvrivanje taksi za plovidbu sporazumom egipta i korisnika, e. deo prihoda se koristi za odravanje i poboljanje plovidbenosti

- sve do mira sa izraelom 1979. egipat primenjivao posebne mere preme brodovima za koje je sumnjao da prevoze robu za izrael - panamski: panama ustupila kanal SAD na stalnu upotrebu i zaposedanje u irini od 10 milja (ugovor iz 1903.): SAD imaju suverenitet nad zonom; tamo dre policiju, vojne trupe, grade utvrenja; kanal neutralizovan, otvoren za prolaz ratnim i trg. brodovima svih zastava, na bazi jednakosti (analogija sa suecom); tokom ratova SAD ipak zabranjivale prolaz - od 50ih godina panama zahteva reviziju: 1977. sklopljena 2 ugovora: ugovor o panamskom kanalu + o trajnoj neutralizaciji (+ propratni akti); 1. osnovni ugovor: panama je ter. suveren u kanalu (primenjuje krivino i graansko pravo); SAD treba da zadri kontrolu do 31. okt. 1999, panama se postepeno ukljuuje da bi se osposobila za samostalnu upravu i odbranu (ipak SAD vrile posrednu upravu do 2000. preko svoje agencije) 2. ugovor o trajnoj neutralizaciji: garant neutralizacije SAD; drave ugovornice, i ostale koje pristupe, iskljuuju kanal, prilazne puteve i delove ter. mora paname kao ratite; otvoren za prolaz svih ratnih brodova u svako doba, bez uslova (sem zdravstvenih) - kilski kanal: na ter. nemake, skraduje put iz baltikog u severno more (unutranji kanal); gubi taj status versajskim ugovorom: otvoren za prolaz svih brodova, na bazi deskriminacije (izuzev brodova drava sa kojima je nemaka u ratnom stanju); vae ogranienja u pogledu policijskog, carinskog i sanitarnog pregleda; takse samo u funkciji odravanja i poboljavanja plovidbenosti - versajski ugovor uspostavio me. reim, nije se mogao menjati; hitler otkazuje vojne odredbe ugovora deklaracijom 1936. (tokom II sv. rata kanal tretiran kao nemaka vojna baza); posle rata opet otvoren za prolaz, bez formalnog akta (potpada pod opti me. reim plovnih puteva od opteg interesa) 70. vazduna oblast - pojava vazduhoplova (poetak XX veka) otvorila pitanje pravnog regulisanja vazdune oblasti iznad dravne ter.; vedi broj drava doneo nacionalne zakone i proglasio suverenitet u tom prostoru, tadanje kolonijalne sile uradile isto i za prostor iznad ter. kolonija (stvoren obiaj) - pozitivno pravo: ikaka konvencija (1944): potvruje ustanovljen princip; vrenje prava iz konvencije podrazumeva zakljuenje sporazuma izmeu strana ugovornica, radi regulisanja pitanja koja ne regulie konv. (takse, tarife) - svaka drava (i nelanica) poseduje odgovarajuda suverena prava; neovladeni ulazak stranih vazduhoplova u vazduni prostor je povreda suvereniteta:

1. vojni vazduhoplov: ako odbije da se pokori nareenjima ter. suverena, bilo kakva reakcija nede biti protivpravna (posebno kvalifikovana povreda suvereniteta od vojnog vazduhoplova); obaranje nije iskljueno (represalija) 2. civilni: u praksi nema obaranja; organizacija ICAO (1981): avion presreta da se uzdri od upotrebe oruja prilikom presretanja; 1984. prihvaden amandman ikake konvencije: drave ovladene da zahtevaju sletanje na civilni aerodrom civ. vazduhoplova koji iznad nje leti bez odobrenja; u sluaju presretanja, ivoti lica u vazduhoplovu i njegova bezbednost ne smeju biti ugroeni - konvencija o me. civilnom transportu: osnovni izvor me. javnog prava vazdunog transporta: dravni vazduhoplovi (vojni, carinski, policijski) moraju imati posebno odobrenje za prelet ter. druge drave; pravo slobodnog preleta ne moe da koristi ni civilni vazduhoplov koji se koristi za ciljeve nesaglasne sa konvencijom (pijunaa); konv. razlikuje vazduhoplove u redovnom i vanrednom saobradaju - arter letovi imaju pravo preletanja i tehnikog sletanja; redovni me. saobradaj se moe uspostaviti za preletanje ili vrenje slube na ter. dr. ugovornice samo uz spec. dozvolu ili odobrenje; kabotaa rezervisana za ter. dravu, to pravo ona moe da ustupi; drava ugovornica moe da zabrani ili ogranii prelet izvesnih zona zbog vojnih potreba ili u interesu javne bezbednosti; u izuzetnim prilikama ili za vreme krize, moe privremeno da ogranii prelet teritorije ili njenog dela (na bazi nediskriminacije) - vae pravila unutranjeg prava u pogledu plovidbe, bezbednosti... moe se utvrditi obaveza vazduhoplova da sleti radi kontrole - korpus ikakih pravila: 1. sporazum o me. vazdunom tranzitu: a. pravo preletanja bez sletanja, b. pravo sletanja, samo iz tehnikih razloga; 2. sporazum o me. vazdunom transportu: c. pravo da se ukrcaju putnici, pota i teret iz drave kojoj vazduhoplov pripada, d. pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta upudenih na ter. drave kojoj vazduhoplov pripada, e. pravo iskrcavanja i ukrcavanja putnika, pote, tereta, izmeu vazdunih luka. podela vazdunih linija se vri na osnovu bilateralnih ugovora - poloaj vazduhoplova: imaju pripadnost drave u kojoj su registrovani; u me. plovidbi duni da nose odg. oznake, znake nacionalnosti, registracije; drave obavezne da org. me. civilnog vazduhoplovstva daju izvetaje o podacima o vlasnitvu i kontroli letelica registrovanih kod nje; letelica mora biti snabdevena slededim dokumentima: uverenje o registraciji, o plovidbenosti, dozvolama za rad svakog lana posade, putnom knjigom, dozvolom za rad radio stanice, spiskom putnika sa oznakom mesta iskrcavanja i opredeljenja, manifestom i popisom tereta; ne moe, sem uz dozvolu, da prenosi ratnu municiju i materijal preko ter. drave

71. polarne oblasti - oblasti oko severnog i junog pola (vane iz stratekih razloga, kao i zbog ruda i minerala); pravni poloaj nije regulisan jedinstveno: grenland: pod suverenitetom danske; picberki arh.: na osnovu ugovora pod suverenitetom norveke (ugovor relativizovan odredbama o demilitarizaciji arh. i izvesnim pravima drugih ugovornica), ali ga je norveki parlament kasnije proglasio integralnim delom norveke - ostali deo arktika: kanada i rusija na osnovu sektorskog principa istakle svoje ter. zahteve; sa druge strane su norveka, finska, danska i USA koje nisu istakle sline zahteve. sektorski princip: polazi od shvatanja o geografskoj celini delova ter. nad kojima drava ima vlast, i delova nav te ter. - antarktik: argentina, australija, ile, francuska, n. zeland, norveka, UK istakle svoje ter. pretenzije, sa osloncem na sektorski princip. ugovor o antarktiku: zakljuen izmeu 12 zemalja, na vaingtonskoj konferenciji 1959. antarktik se koristi iskljuivo u miroljubive svrhe (zabrana mera vojne prirode); ugovornice odreuju posmatrae radi inspekcije; ugovorom izvrena internacionalizacija antarktika, ali se ugovornice nisu odrekle pretenzija (l. 4: odredbe ugovora ne mogu biti tumaene kao odricanje od pretenzija) - 3. konf. o pravu mora: istaknuto miljenje da antarktiki reim treba zameniti reimom zajednike batine oveanstva - konvencije koje se tiu zatite prirodne sredine antarktika: o zatiti ivih morskih izvora, protokol o zatiti prirodne sredine, ugovor o antarktiku (uvodi moratorijum na rudarenje) 72. kosmiko prostranstvo - klasino me. pravo: drava posedovala vlast u prostoru iznad dr. ter. ad infinitum; lansiranje kosmikih objekata dovelo do podele na vazduni i nevazduni prostor - kosmiko pravo: formirano na osnovu jednoglasno usvojenih rez. gen. skuptine UN; ugovor iz 1967: osnovni izvor kosmikog prava - donja granica kosmosa: linija koja razdvaja vazduni od kosmikog prostora (2 pravna reima); reim kosmosa zasnovan na principu nesuvereniteta; granicu treba traiti izmeu 100 i 110 km iznad nivoa mora - pravni reim: ugovor iz 1967: kosmos je dobro itavog oveanstva (slobodan za istraivanje i iskoridavanje); iskljuena mogudnost prisvajanja kosmosa ili nebeskih tela. ugovor koji regulie aktivnosti drava na mesecu i ostalim nebeskim telima 1979: mesec izuzet iz reima opteg dobra i kvalifikovan kao zajednika batina

- miroljubivo istraivanje i koridenje kosmosa: zabranjeno stacioniranje u kosmosu objekata koji nose bilo koje oruje za masovno unitenje; zabranjeno je uspostavljanje vojnih baza, ureaja ili utvrenja, obavljanje eksperimenata sa orujem, izvoenje vojnih manevara; odredbe relativizovane odsustvom zabrane koridenja vojnog osoblja u svrhu naunog istraivanja; nema efikasnih metoda za kontrolu aktivnosti u kosmosu - ugovor obavezuje drave da rezultate naunih istraivanja predaju gen. sekretaru UN, koji de ih iriti; stanice, ureaji, svemirske letilice, bide dostupni dravama ugovornicama; drava koja lansira kosmiki objekat duna da ga registruje, i da vodi registar - vai princip personaliteta zakona: drava u ijem je registru objekat nadlena nad njim; pravo vlasnitva netaknuto time to se objekti nalaze u kosmosu - u sluaju nesrede, opasnosti ili prinudnog sletanja na ter. druge drave: svaka strana duna da obavesti dravu lansiranja ukoliko sazna da su posada ili brod u opasnosti, i da preduzme mere potrage i spasavanja, a posadu i brod vrati dravi lansiranja - ugovornice ugovora iz 1967 snose me. odgovornost za nacionalne delatnosti u kosmosu: kada ih preduzimaju me. organizacije, odgovornost je na njima i dravama lanicama koje su istovremeno ugovornice - konvencija o me. odgovornosti za tetu koju naine kosmiki objekti 1971: utvruje objektivnu odgovornost drave lansiranja za naknadu tete koju prouzrokuje njen kosmiki objekat na povrini zemlje ili na vazduhoplovu u letu (opasna priroda kosmike delatnosti); nema odgovornosti ukoliko je teta rezultat grube nepanje ili propusta uinjenog sa namerom da se prouzrokuje teta na strani drave podnosioca zahteva za naknadu tete, pod uslovom da delatnosti koje obavlja drava lansiranja nisu protiv me. prava - aktivnosti drava u kosmosu prerasle u iroku aktivnost na istraivanju i iskoridavanju; to podrazumeva koridenje orbitalnih stanica (geostacionarni sateliti): okredu se oko zemlje blizu ekvatorijalne orbite, fiksirani u taki iznad date take na zemljinoj povrini; ekvatorijalne drave istiu da je deo te orbite iznad njihove teritorije pod reimom nac. suvereniteta - upotreba satelita: u toj oblasti ostvarena saradnja kroz me. org.: INTELSAT, INTELSPUTNIK (socijalistike zemlje), ARABSAT (arapske); specijalni sistemi: INMARSAT (me. pomorska satelitska org.); me. telekomunikaciona unija (ITU): regulie upotrebu radio frekvencija i pozicije satelita; SARSAT: SSSR, SAD, francuska i kina potpisale ugovor o saradnji i istraivanju i ostvarivanju projekata u vezi sa satelitima - direktno emitovanje iz kosmosa: mora se voditi rauna o tome da li postoji pristanak drave prijema

73. oblici i nazivi me. ugovora - ne postoji poseban oblik sklapanja ugovora, stranke slobodne da izaberu formu; to obuhvata sveanu formu (paktovi), ugovore uz zakletvu ili manje formalne akte (razmena nota efova drava) - povelja, statut i ustav: akti kojima se osnivaju me. tela, utvruje njihova nadlenost i delovanje. pakt: upotrebljava se za vojne saveze i znaajna politika pitanja (pakt arapske lige) - konvencija: akti koji reguliu ekonomske odnose, kulturna i socijalna pitanja; takoe, multilateralni sporazumi koji se zakljuuju pod okriljem me. org - akt: znaajni viestruki sporazumi postignuti na me. kongresima i konferencijama (zavrni akt bekog kongresa) - konkordat: rezervisan za sporazume koje zakljuuje sveta stolica, tj. papa, po pitanju poloaja katolike crkve - kompromis: sporazumi kojima se drava obavezuje da de pribedi arbitrai da bi reila neki konkretni spor - kartel: zakljuuju ga komandanti oruanih jedinica za vreme trajanja neprijateljstava u cilju, na primer, razmene zarobljenika i ranjenika - protokol: dopunski akt ranije zakljuenog ugovora, kojim se proiruje njegov domaaj - modus vivendi: prelazni ili privremeni sporazum kojim se neko pitanje reava na kradi vremenski rok - deklaracija: 1. jednostrani pravni akt (obavezuje samo stranu koja ga izdaje); 2. deklaracije ugovornog karaktera: a. dve ili vie drava utvruju zajedniki stav oko nekog pitanja; b. deklaracije koje sadre precizna prava i obaveze - razmena nota ili pisama: kroz odgovarajude izjave vlade ili parlamenta; dva ili vie jednostranih akata kroz postupak razmene postaju dvostrani ili viestrani ugovori - memorandum o sporazumevanju: akti doneti na neformalan nain, u komplikovanim pol. situacijama; imaju snagu ugovora - pactum de contrahendo: sporazum na osnovu kojeg se stranke obavezuju da de pristupiti pregovorima u cilju zakljuenja odreenog ugovora (da povedu pregovore u dobroj veri) sastavni delovi ugovora

- a. naslov (identifikacija ugovora); b. invokacija (prizivanje boanstava, obavezivanje na savesno ispunjenje); c. preambula (iskazuje motive i ciljeve); d. dispozitivni deo (prava i obaveze); e. prelazne ili zavrne odredbe - jezik ugovora: ravnopravna upotreba jezika ugovornica + francuski i engleski + raireni jezici 74. ugovorne strane - ugovorni kapacitet vezan za suverenitet i me.pravni subjektivitet; pojam ug. sposobnosti iri od suvereniteta: dokaz ug. sposobnost me. org. + ug. praksa nesuverenih, polusuverenih dr. - drave: izvorni subjekti me. prava, ugovorna sposobnost van spora; specifian poloaj nekih drava; 1. protektorati: priznata ug. sposobnost (izuzetak: kolonijalni protektorati), stavljanje pod nadzor ili kontrolu ne znai gubitak pravne linosti 2. federalne drave: a. federacija: puna ugovorna sposobnost (subjekt me. prava + suverena dr.); b. fed. jedinice: teorija ide od priznavanja ug. sposobnosti (afirmativne), preko eklektikih teorija (o krnjem, abnormalnom kapacitetu), do negatorskih; neki ustavi doputaju fed. jedinicama da po odreenim uslovima zakljuuju ugovore, drugi iskljuuju tu mogudnost; ogranienja ugovornih ovladenja fed. jedinica: a. formalna: proceduralna (prethodno odobrenje saveznih org.), b. materijalna: u pogledu predmeta (manje vana, nepolitika pitanja i saugovarai); gledati na ovladenja fed. jedinica u tom smislu vie kao na vrstu poslovne sposobnosti - ug. sposobnost moe da bude ograniena i po osnovu posebnog me. statusa drave (stalno neutralne dr.) - ugovori koje dr. sklapaju treba da ispune 2 uslova: a. formalni: da su ugovorne strane pravne linosti me. prava, b. da te linosti zakljuujudi ugovor istupaju kao nosioci vrhovnikih suverenih prava - me. org.: neke poseduju ugovornu sposobnost u smislu me. prava (UN i spec. agencije): dokaz a. odredbe ustavnih akata, b. ugovorna praksa; ustavni akti nekih me. org. predviaju da njeni organi mogu da sklapaju me. ugovore (SB radi ouvanja me. mira i bezbednosti); ti organi nastupaju u ime organizacije; ima primera da ugovore sklapaju me. org. iji akti to ne predviaju - osnov ugovorne sposobnosti me. org.: a. ustavni akt ili ugovor o osnivanju, b. pravila obiajnog prava (pravila u ustavnim aktima tada samo deklarativna), c. ugovorna sposobnost se pretpostavlja, logini je izraz svojstva subjekta me. prava

- ug. sposobnost me. org. ima izvedeni karakter: svodi se na ugovorno priznanje ovladenja me. org. da sklapa ugovor (izuzetak org. koje imaju objektivnu pravnu linost, OUN) - sveta stolica: ima sposobnost sklapanja ugovora, tj. papa ima, kao nosilac javnopravnih ovladenja 75. proces zakljuivanja me. ugovora - pregovori: izmena i rasprava predloga pregovaraa u cilju postizanja sporazuma - subjekti me. pregovora: drave i me. org. kao subjekti me. prava; licu se priznaje status predstavnika drave: a. ako pokae punomodje; b. ako iz prakse drava proizlazi takva namera, bez obzira na punomodje (pojedinci se smatraju predstavnicima s obzirom na funkcije koje vre: efovi drava, vlada ili dipl. misija, akreditovani predstavnici na konferencijama i sl.) - voenje pregovora nije predmet pravnog regulisanja: na me. skupovima se pregovara na osnovu pravila unutranjeg postupka; usmeno ili pismeno - usvajanje (adopcija) teksta: formalni akt kojim se utvruje oblik i sadrina bududeg ugovora: a. bilateralni i obini viestrani ugovori: po principu jednoglasnosti; b. ako ima puno ugovornica, onda po vedinskom principu; c. ad hoc pravila: na me. konferencijama sazvanim iskljuivo radi zakljuenja ugovora, donose se posebna pravila (konferencije gen. skuptine UN: nakon konsultacija, sekretarijat predlae pravila postupka, to ukljuuje i pravila o adopciji); novija praksa: sama me. org. pod ijim okriljem se zakljuuje ugovor zakljuuje, rediguje i usvaja tekst - autentifikacija: postupak ustanovljenja definitivnog teksta; prethodi konanom izjanjavanju; autentifikovani tekst je konana redakcija. tehnika: kroz istoriju potpis bio opti metod autentifikacije; dvostrani ugovori: potpisuju se 2 originalna primerka; viestrani: potpisuje se jedan dokument kao originalni primerak, depozitar izdaje overene prepise zainteresovanim drava - konvencija o ugovornom pravu: tekst ugovora je verodostojan i konaan prema postupku koji predvia sam tekst ili sporazum stranaka; ako sam tekst predvia postupak, odnosne odredbe imaju retroaktivno dejstvo; ako procedura nije predviena, vride se potpisom, potpisom ad referendum ili parafiranjem a. parafiranje: predstavnici pregovaraa stavljaju na kraju teksta ili na svakoj strani svoje inicijale; primenjuje se kada pregovarai nisu ovladeni na potpisivanje, ili su prekoraili ovladenja, ili kada postoji sumnja da je ugovor konano prihvaden b. potpis ad referendum: potpis pod uslovom naknadnog odobrenja od strane vlade

- u me. organizacijama se autentifikacija vri: a. rezolucijom nadlenog organa i b. aktom autentifikacije koju vri nadleni organ - potpisani ugovor predstavlja nacrt ugovora (preliminarni izraz volje) 76. naini izraavanja pristanka na obavezivanje ugovorom - pristanak se moe odnositi na ceo tekst, ili pojedine delove - potpis: potpis ugovora koji podlee ratifikaciji ne konstituie prava i obaveze; potpisom se izraava definitivni pristanak u 3 sluaja: a. kada to ugovor izriito predvia; b. kada se na drugi nain utvrdi saglasnost drava oko toga; to se tretira kao propust; c. kada to proizlazi iz punomodja ili namere drave izraene tokom pregovora - u praksi se paraf upotrebljava sa namerom da proizvede dejstva punog potpisa, naroito ukoliko dolazi od najviih dravnih funkcionera (ef drave, vlade); praksa postaje pravilo prema konvenciji; i potpis ad referendum moe da ima isto dejstvo - ratifikacija: apsolutne monarhije: akt kojim vladar odobrava rad svojih punomodnika; parlamentarizam: ratifikacija je zavrni akt ugovorne procedure; diskrecioni karakter ratifikacije: najvii dravni organi koji su nadleni za ratifikaciju nisu vezani aktima izvrnih organa - konvencija: ugovor podlee ratifikaciji u 4 sluaja: a. kada je to predvieno ugovorom; b. kada je utvreno da su se drave na drugi nain sporazumele oko toga; c. kada predstavnik drave potpie ugovor pod rezervom ratifikacije i d. kada takva namera drave proizlazi iz punomodja njenog predstavnika, ili je izraena tokom pregovora - ustav odreuje organ koji je nadlean za ratifikaciju: 3 sistema: a. nadlean ef drave; b. ef drave, ali se za izvesne kategorije prethodno zahteva odobrenje parlamenta i c. nadleno zakonodavno telo (srbija) - ratifikacioni instrumenti su formalni, pismeni akti koji sadre ceo tekst ugovora ili samo prvi i poslednji lan + obedanje da de ugovor biti izvren u dobroj veri - prihvatanje (odobravanje) ugovora: a. izraavanje pristanka na obavezivanje bez prethodnog potpisivanja; b. izraavanje pristanka nakon potpisivanja ugovora; prihvatanje je sinteza ratifikacije (b) i pristupanja (a); ustanova nastala da bi se olakao akt obavezivanja ugovorom; to je tehnika koja pregovarau ostavlja prostor za jo jedno razmatranje prihvatljivosti ugovora; uslovi pod kojima se drava obavezuje aktom ratifikacije vae mutatis mutandis i kod prihvatanja - pristupanje (adhezija): kada drava nije uestvovala u pregovorima, niti je potpisala tekst ugovora; adhezija moguda a. kada ugovor ili amandman predviaju da to moe biti sluaj; b.

kada je to utvreno na drugi nain i c. kada se sve strane naknadno sporazumeju da drava tako moe izraziti pristanak - vri se jednostranim ili dvostranim (sporazum) aktom. svi multilateralni ugovori pod okriljem OUN stupaju na snagu tek kada se prikupi dovoljno instrumenata o pristupanju ili ratifikaciji - razmena instrumenata: jedna drava alje drugoj notu ili pismo kojim predlae tekst, a druga strana prihvata i notom ili pismom obavetava prvu; ako se ne slae sa nekim delom, predloide drugaiji tekst u tom delu; prihvadene ponude se sastavljaju u jednu celinu; konvencija: pristanak razmenom mogud: a. ako instr. predviaju da de razmena imati ovo dejstvo; b. ako se na drugi nain utvrdi da su se drave tako dogovorile - momenat stupanja na snagu: vai pravilo dispozicije stranaka; u tekst nota se u praksi unosi klauzula odmah 77. registrovanje, deponovanje ugovora - reg. postaje ustanova me.javnog prava posle I sv. rata - pakt drutva naroda: svaki ugovor ili obaveza koje ubudude zakljui lanica mora odmah biti registrovana kod sekretarijata, on de ga objaviti im to bude mogude; reg. je uslov za punovanost - povelja UN: registruje se svaki ugovor i me. sporazum; ogranienja: 1. obaveza vai samo za ugovore i sporazume koje zakljui lanica UN; nelanicama se ne moe odredi pravo dobrovoljne reg. 2. reg. podleu samo ugovori zakljueni nakon stupanja na snagu povelje UN - vri se na 2 naina: 1. podnoenjem na reg. od strane ugovornice ili depozitara, 2. od strane UN; vri se kod sekretarijata UN; unoenjem u registar se ne moe konvalidirati nevaedi ugovor, niti mu se tako daje status me. ugovora ako ga ved nema; sankcija: strana ugovornica se ne moe pozvati na neregistrovani ugovor u sluaju spora pred organima UN - deponovanje ugovora, dunosti depozitara: depozitar se odreuje samim ugovorom; to de biti administrativni organ organizacije, ako je re o ugovoru zakljuenom u me. org. ili pod njenim okriljem na nekoj dipl. konferenciji (gensek u OUN); u ostalim sluajevima, nadleni organ drave domadina konf. - funkcija depozitara ima reprezentativni (odreuje se od strane drava koje su uzele uede) i operativni karakter (u nadlenost mu se stavlja niz proceduralnih zadataka); duan da deluje objektivno i nepristrasno

- funkcije po konvenciji: a. uvanje tekstova originala i punomodja, b. pripremanje overenih kopija na drugim jezicima i dostavljanje, c. primanje potpisa, uvanje instrumenata, notifikacija i saoptenja, d. obavetavanje, e. registrovanje ugovora 78. rezerve uz viestrane ugovore - formalne jednostrane izjave kojima se drava ograuje od nekih odredaba ugovora, pa je taj deo ugovora ne obavezuje ili tim odredbama daje ogranien smisao; razlikuje se od uslovnog prihvatanja ugovora: rezerva pogaa deo ugovora, uslov celinu; razlikuje se i od protesta: protest je jednostrana izjava sa ciljem osporavanja pravovaljanosti jednog dela ugovora ili celine, dok je cilj rezerve ogranienje dejstva - beka konvencija o ugovornom pravu: stavljanje rezervi je dozvoljeno, izuzev ukoliko: a. ugovor to ne zabranjuje; b. dozvoljava samo odreene rezerve i c. rezerva nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora - rezerva ima pravno dejstvo samo ako se druge ugovorne strane saglase sa njom: ugovorni odnos nastaje na saglasnosti, a rezerva menja pravne odnose izmeu ugovornica; tradicionalna doktrina: zahteva saglasnost svih ugovornih strana na rezervu; me. sud pravde: drava koja je stavila rezervu sa kojom se nisu saglasile jedna ili vie ugovornih strana konvencije, ali ne i ostale, moe se smatrati ugovornom stranom konvencije, ukoliko je rezerva spojiva sa predmetom i ciljem konvencije - beka konvencija: ako je ugovor zakljuen izmeu ogranienog broja drava, a primena ugovora izmeu ugovornica bitan uslov prihvatanja ugovornih obaveza svake od njih, rezervu treba da prihvate sve ugovornice; u ostalim sluajevima rezerve deluju po principu reciprociteta: drava koja je istakla rezervu smatrade se ugovornicom samo u odnosu na one drave koje su prihvatile rezerve - rezerva na viestrani ugovor koji je ustavni akt neke me. org. mora biti prihvadena od nadlenog organa te org. - rezerva mora da bude precizno definisana i u pismenom obliku dostavljena svim ugovornicama; isto vai i za prigovor na rezervu; saglasnost na rezervu moe biti data pismeno ili predutno, proputanjem roka za stavljanje prigovora - rezerva moe biti povuena u svakom trenutku u formalnom, pismenom obliku; za povlaenje nije potrebna saglasnost drave koja je prihvatila; povlaenje ima dejstvo od trenutka kada drave budu o tome obavetene 79. vremenska primena me. ugovora

- od kog trenutka ugovor vai: momenat predvien samim ugovorom; u suprotnom, ugovor stupa na snagu od momenta kada poslednja uesnica u pregovorima da svoj pristanak na obavezivanje; odstupanja: a. ugovorom se odreuje vreme koje deli momenat pristanka od momenta stupanja na snagu; b. esto se predvia da ugovor stupa na snagu kada odreeni broj drava da pristanak; u praksi se ova odstupanja javljaju kumulativno. ponekad se trai pristanak posebno znaajnih drava (UK, SSSR, SAD) - preivremena, provizorna primena: ugovor ili njegov deo se primenjuje privremeno, ako se oekuje njegovo stupanje na snagu: a. ako je tako predvieno ugovorom, b. ako su se stranke tako sporazumele (hitna me. saradnja) - ugovori ne deluju retroaktivno; posebni izuzeci: a. izriiti (specijalna klauzula), b. predutni: neki ugovori se zakljuuju da bi regulisali postojede situacije (po prirodi deluju povratno); opti izuzeci: a. obaveza drave da ne uniti predmet ugovora pre stupanja na snagu, b. klauzula o zasnivanju nadlenosti me. sudova u sluaju spora izmeu drava, c. neke prelazne i zavrne odredbe ugovora - do kog trenutka vai ugovor: do nastanka: 1. osnova nitavosti (limitativnog karaktera), 2. osnova prestanka, povlaenja iz ugovora, suspenzije (mogu se dopuniti); vremensko vaenje nije precizno definisano u konvenciji (ne pravi se razlika izmeu bilateralnih i multilateralnih ugovora) - intertemporalno pravo: 2 premise: a. valjanost ugovora se ceni prema pravu koje je na snazi u vreme zakljuenja, b. primena treba da je u skladu sa pozitivnim pravilima me. prava; primer sa ugovorom o trgovini robljem sa neogranienim rokom trajanja

80. teritorijalna primena ugovora - 3 grupe ugovora: 1. oni kod kojih se pitanje ter. domaaja ne postavlja, 2. koji su po predmetu ogranienog ter. domaaja (o statusu geografskih celina npr.), 3. iju primenu odlikuje ter. dimenzija; problemi nastaju ako se ne moe pouzdano zakljuiti o nameri ugovornica (npr. kolonijalne klauzule) - kolonijalna klauzula: regulie primenu ugovora u odnosu na nesamoupravne ter., moe se protegnuti na koloniju ili se one mogu iskljuiti: 1. u odsustvu jasnih ogranienja, vai pretpostavka da se ugovor primenjuje na ter. metropole i nesamoupravnih ter. (engleska praksa), 2. ugovor koji zakljui metropola ne stvara pravni reim za kolonije (izuzev ako se tie iskljuivo njih), 3. od znaaja je namera ugovornica

- federalna klauzula: fed. dr. kao ugovornica se oslobaa obaveze da garantuje primenu ugovora na celoj svojoj ter. (ter. ogranienje dejstvo ugovora) - u unitarnim dravama pitanje primene nije problem; u federativnim moguda 3 reenja: 1. savezni organi ovladeni da primene me. ugovor, 2. savezni organi ovladeni da preuzmu me. obavezu, fed. jedinice daju saglasnost pre ratifikacije, 3. uz akt o ratifikaciji predvia se dodatni akt kojim se ugovor uvodi u ivot - ter. domaaj ugovora zavisi od namere ugovornica (konvencija): primenjuje se na celoj ter. ugovornice ukoliko iz ugovora (ili na drugi nain) ne proizlazi neto drugo - dodatna ogranienja: a. izriita: ter. klauzula u samom ugovoru, deklaracija kojom ugovornica ograniava ter. domaaj, rezerva o ter. domaaju (pod uslovom da su doputene takve rezerve); b. predutna: regionalni karakter ugovora ukazuje na nameru da se ter. van regiona iskljue iz primene - pitanje eksteritorijalne primene ugovora (ambasade) ostaje otvoreno; teritorija ugovornice je ona nad kojom vri jurisdikciju 81. primena sukcesivnih ugovora koji se odnose na isti predmet - postoji veliki broj ugovornih odredaba koje treba da spree ili onemogude nastanak konkurentih reima: 3 grupe: 1. one koje reguliu odnos ugovora prema ranijim ugovorima koji imaju isti predmet: a. postoji podudarnost ug. stranaka: strane mogu u svako doba da izmene ili ukinu raniji ugovor, b. ne postoji podudarnost: ugovor zakljuio deo ranijih ugovornica: kasniji ugovor deluje na stranke koje su ga zakljuile (relativno dejstvo) 2. odredbe koje obavezuju ugovornice da ne ulaze u ugovorne odnose koji ne bi bili saglasni sa postojedim ugovorom (deluje na deo ugovornica, jer je van spora da sve strane mogu ukinuti raniji ugovor); ove odredbe se javljaju kod hijerarhijskih ugovora - valjanost nesaglasnih odredaba: konvencija prihvata princip prvenstva; a. me. pravila koja izraavaju vie interese: ne mogu se menjati sporazumom dela ugovornica, b. pravila na osnovu pojedinanih interesa drava: mogu se modifikovati u odg. proceduri - pod ovom rezervom kod sukc. ugovora sa istim predmetom vae slededa pravila: a. kada ugovor sadri odredbu po kojoj je podreen ranijem, kasnijem ugovoru, ili ga treba smatrati saglasnim s njim: odredbe drugog de imati prednost, b. sve ugovornice ranije ugovora su ugovornice kasnijeg ugovora, a raniji nije prestao da vai niti je primena obustavljena: raniji se primenjuje samo u meri u kojoj je u skladu sa odredbama kasnijeg ugovora, c. sve ugovornice ranijeg nisu ugovornice kasnijeg: vae 2 reima: 1. u odnosima ugovornica oba ugovora primenjuju se odredbe ranijeg samo u meri u kojoj su saglasne sa kasnijim, 2. u odnosima

ugovornice oba ugovora i ugovornice samo jednog ugovora, imaju prednost odredbe ugovora ije su obe strane ugovornice - koji je ugovor raniji: relevantan je momenat usvajanja, ne stupanja na snagu 82. dejstvo ugovora - ugovor je zakon za ugovornice (beka konv.); izuzeci: ugovor na tetu tredih, u korist tredih - uslovi za nastanak obaveze za tredu dravu (konvencija l. 32): a. namera ugovornica, b. da treda drava pismenim putem prihvati obavezu; u sluaju ispunjenja uslova nastaje dopunski ugovor (izmeu ugovornica i trede strane) koji je osnov za nastanak obaveze za tredu dr. - uslovi za nastanak prava (l. 36): a. namera ugovornica, b. saglasnost trede drave (pretpostavlja se sve dok ne izrazi protivljenje); prava se mogu izmeniti samo ako je bilo utvreno da je to mogude bez pristanka trede drave; strane su slobodne da povuku odredbe u korist trede drave sve dok one na bilo koji nain ne izraze saglasnost ili ponu sa koridenjem prava; pri koridenju prava treda dr. mora prihvatiti uslove iz ugovora; uslovi mogu biti odreeni i dodatnim aktom (npr. kod ugovora koji reguliu slobodnu plovidbu) - klauzula najpovladenije nacije: ugovorna odredba kojom se ugovornice obaveu da de jedna drugoj priznati sva prava koja su dale ili de tek dati tredim dravama (date jednoj dravi, sve povlastice se automatski prostiru na ugovornicu); vezana uvek za odreeni ugovor, izriito predviena; funkcija: obezbeenje jednakosti drava u ekonomskim odnosima; odnosi se samo na ono to je predmet ugovora

83. tumaenje me. ugovora - a. tumaenje je slobodna intelektualna operacija, nepotinjena strogim pravnim pravilima, b. podleu mu nejasne, vieznane take ugovora (znaenje se tako osvetljava) - 1. subjektivni pristup: polazi od namere (u vreme zakljuenja), 2. objektivni, tekstualni pristup: tekst izraava nameru; cilj je utvrditi pravo znaenje teksta, 3. teleoloki pristup: trai predmet i cilj ugovora (tekst shvata u funkciji cilja); tekstualni pristup ima prednost (konvencija, komisija UN za me. pravo) - subjekti tumaenja: 1. doktrinarno tumaenje: daju ga teoretiari, nije obavezujude; pomodni izvor u sluaju spora oko tumaenja

2. tumaenje na unutranjem planu: jednostrano, od nadlenog organa drave; vri ga svaki dr. organ koji dolazi u dodir sa me. pravom; me. pravo ne regulie nadlenost organa; nije obavezujude 3. tumaenje na me. planu: 3a. sudsko tumaenje: me. sud pravde reava sporove primenjujudi norme (to ukljuuje tumaenje); arbitrani sudovi najbolji za reavanje sporova oko tumaenja i primene ugovora (haka konf.); sudsko tumaenje obavezno za stranke koje su se saglasile da spor iznesu pred sud; daje se u funkciji reavanja spora 3b. me. org. tumae svoje ustavne akte prilikom vrenja funkcija (npr. svaki organ OUN tumai povelju za svoje potrebe); da bi se izbegla razliita tumaenja gen. skuptina UN rezolucijom 171 poziva organe i agencije da se u sluaju spora obrate me. sudu pravde (interpretativne rez. gen. skuptine spadaju u tumaenje od ugovornice) 3c. tumaenje od svih ugovornica (in corpore, autentino): ugovornice zakljuuju sporazum o domaaju ugovora, odredaba; deluje retroaktivno; ima oblik interpret. klauzule, protokola koji se u vidu aneksa prikljuuje ugovoru, posebnog ugovora, razmene dipl. nota, zajdenike deklaracije; ima obaveznu snagu 3d. podeljeno tumaenje: sporazum ogranienog dela ugovornica o domaaju ugovora, odredaba (esto pod uticajem faktike snage ugovornica) - metodi: a. jeziki, tekstualni: na osnovu znaenja elemenata jezika (po svim pravilima nauke o jeziku); u skladu sa uobiajenim znaenjem rei; posebna, tehnika znaenja se ustanovljavaju voljom stranaka (teret dokazivanja posebnog znaenja pada na stranu koja se na njega poziva); tumai se u kontekstu ugovora (tu spada preambula, aneksi, svaki sporazum i instrument ugovornica u vezi sa zakljuenjem) b. ugovor se tumai kao organska, logika celina; principi: argumentum a contrario, izuzetke treba usko tumaiti... c. sistematsko tumaenje: na osnovu veze izmeu pravila koje se tumai i ostalih pravnih pravila; tumaiti tako da se odredbe ugovora mogu u najvedoj meri prilagoditi pravilima me. prava - relevantna je volja stranaka u trenutku zakljuenja, ili u trenutku tumaenja; to zavisi od: a. volje ugovornica, b. karaktera me. pravila u osnovi ugovora; ako se stranke nisu izjasnile, odluide onaj koji tumai (kogentne odredbe se tumae u skladu sa kogentnim pravilima; dispozitivne odredbe u skladu sa pravilima me. prava, u trenutku tumaenja)

7. teleoloko tumaenje: tumai u kontekstu predmeta i cilja ugovora (utvruje se u preambuli ili predutno); ue tumaenje: bitan cilj u vreme zakljuenja; ire: cilj se menja u skladu sa prilikama (legislativno ovladenje) 8. istorijsko: polazi od istorijskih okolnosti u kojima je ugovor zakljuen i pripremnih radova; dopunski metod; konvencija ne definie pripremne materijale, to moe da dovede do spora 84. obavezna snaga me. ugovora - obaveza savesnog ispunjenja slobodno preuzetih obaveza se u me. pravu zasniva na pravilu pacta sunt servanda (u internom poretku na zakonu) - doktrina: a. grocijus: to je pravilo prirodnog prava (vezuje upravljae u meusobnim odnosima, i u odnosu na podanike); mora biti potovano makar obedanje dato i tiraninu, u ratu ili miru; nema sankcije, esto se izvrava iz straha da se nepravda ne vrati nepravdom b. nemaki teroteriari (hegelijanci): drava slobodna da raskine ugovor ukoliko je doveden u pitanje nacionalni interes ili nestane cilj koji je bio osnov ugovaranja c. teorija me. solidarnosti: osnov je svest o solidarnosti, pravdi d. normativistika kola: pravilo ima apsolutnu i objektivnu vrednost, osnov je celokupnog pravnog poretka - pozitivno pravo: pacta sunt servanda je pozitivna norma me. prava sa funkcijom da obezbedi potovanje i izvrenje ugovornih obaveza u dobroj veri (bona fides je samo jedan element pravila); imperativna norma, ima 2 atributa: etiki, pravni (odravanje rei je moralna obaveza i pravni osnov koegzistencije drava) - pravilo ne titi ugovore iji je predmet suprotan kogentnim normama (ugovor o trgovini robljem) ili su zakljueni prinudom - naini obezbeenja izvrenja: pravilo nije dovoljno, najede u samim ugovorima predviene sankcije, mere za sopstveno obezbeenje (povelja predvia iskljuenje iz org. onog lana koji uporno naruava naela); sankcije ne primenjuju nezavisni sudski, nego politiki organi (SB) - kontrolni mehanizmi u cilju provere, izvravanja: oblici zavise od prirode obaveza; pravni akti koji se odnose na ljudska prava predviaju periodino izvetavanje organima me. org.; izvrenje me. ugovora u prolosti obezbeivano okupacijom, u savremenim uslovima garancijama tredih drava ili hipotekom nad finansijskim izvorima 85. osnovi relativne nitavosti

- nepotovanje propisa unutranjeg prava o nenadlenosti za zakljuenje ugovora ne dira u valjanost pristanka datog u odg. formi, od strane lica koga me. pravo smatra ovladenim; izuzetak: ako je re o oiglednoj povredi unutranjeg prava, od bitnog znaaja (nije nuno da druga strana bude svesna prekraja); predmet: a. norma koja regulie nadlenost za sklapanje me. ugovora (iskljuuje zabranjene ugovore), b. norma od bitnog znaaja - posebna ogranienja (samo ako su saoptena drugim dravama): a. ustavna, b. administrativna: u nalozima vlade, drugog organa; krenje nije relevantno kada je re o ugovorima koji podleu ratifikaciji, prihvatanju - zabluda: pogrena ili netana predstava u pogledu injenica od znaaja za zakljuenje; retka u me. pravu, svodi se na tzv. geografsku zabludu (zbog sloenosti postupka + drave struno i intelektualno opremljene) - drava se poziva na zabludu u sluaju: a. kada se odnosi na injenicu, situaciju za koju je drava pretpostavljala da je postojala u momentu zakljuenja, b. da su injenica, situacija predstavljale sutinsku osnovu za pristanak; izuzetak: kada je drava doprinela zabludi svojim ponaanjem - konvencija ne iskljuuje mogudnost da zabluda u pogledu prava ima znaaj (za razliku od klasinog me. prava); posebna vrsta je zabluda u pogledu redakcije teksta ugovora (kod ugovora redigovanih na vie jezika; nisu osnov nitavosti) - prevara: svaka podvala, la, zlonamerno predstavljanje, koje ima za cilj da kod druge drave pregovaraa stvori lanu predstavu na osnovu koje pristaje na obavezivanje; elementi: a. zla namera, b. odreeno ponaanje kao materijalizacija namere, c. uzrona veza izmeu prevarnog ponaanja i zablude; samo glavna prevara (ona koja odluujude utie na pristanak) je osnov nitavosti - korupcija: drava se moe pozvati na ponitenje pristanka, ukoliko je postignut podmidivanjem njenog predstavnika, radnjom druge drave (kada je re o aktima koji su sutinski i odluujude uticali na predstavnika drave, uobiajene milosti nevane) 86. osnovi apsolutne nitavosti ugovora - prinuda nad predstavnikom drave: 1. prema karakteru: a. ue (vis apsoluta): nanoenje fizikog zla licu ili organu, da bi izjavio odreenu volju, b. ire (vis compulsiva): stavljanje u izgled nekog zla u sluaju neprihvatanja ili deliminog prihvatanja zahteva; neposredna pretnja usmerena na linost pregovaraa, posredna prema njemu bliskim licima; pretnja treba da je ozbiljna, protivna me. pravu 2. prema momentu: a. prinuda tokom pregovora, b. u momentu ratifikacije

- nad dravom kao kolektivitetom: kl. me. pravo odricalo takav uticaj prinude na valjanost ugovora; promene unose pakt drutva naroda (ogranienja prava na voenje rata), brajan kelogov pakt, zabrana pretnje i upotrebe sile iz povelje; primena prinude nad dravom se ispoljava nad pojedincem (objekt je dravno dobro) - prinuda: a. ire: oruana, politika, ekonomska, b. ue: na osnovu l. 2 povelje i navodne nemogudnosti razlikovanja dozvoljenih i nedozvoljenih oblika prinude, u uslovima disproporcije u snazi drava; kompromis: deklaracija o zabrani vojne, politike i ek. prinude pri zakljuivanju - vremenski domaaj odredbe o nitavosti ug. zakljuenih pod uticajem prinude: primenjuje se na sve ugovore zakljuene nakon stupanja na snagu povelje - sukob sa peremptornom normom: nitav svaki ugovor koji je u momentu zakljuenja suprotan peremptornoj normi opteg me. prava; ius cogens odreuje dozvoljen predmet ugovora; ulazi u pozitivno pravo od ustavnih akata drutva naroda, OUN; peremptornost (aps. obaveznost) bitno obeleje, ne trpe derogaciju; izraavaju sutinske interese me. zajednice kao celine; priznate od me. zajednice tj. pretene vedine; izvor: obiaji, multilateralni ug. - konvencija ne sadri listu kog. normi; kogentni karakter imaju osnovna naela povelje i miroljubiva naela (zabrana genocida, zabrana ropstva); nisu jednom zauvek date, prate evoluciju me. zajednice - postupak ponitenja, posledice nitavosti: 1. drava koja se poziva na neki razlog ponitenja ostalima alje notifikaciju, 2. strane imaju mogudnost izbora (rok ne kradi od 3 meseca) da prihvate zahtev ili da istaknu prigovor, 3. u sluaju prigovora nastaje spor (reava se prema l. 33 povelje, pregovorima, posredovanjem); ukoliko u roku od 12 meseci izostane reenje, 2 mogudnosti: a. ako je re o sporu oko l. 53 i 64 (reguliu sukob sa normom ius cogensa ili novostvorenom takvom normom) svaka strana se moe jednostrano obratiti me. sudu pravde, ukoliko se ne sloe da ga iznesu pred arbitrau, b. ako je re o sporu oko nekog drugog lana, svaka strana moe pribedi postupku izmirenja (prilog konvencije): komisija od 5 pravnika (2 od svake strane + jedan kojeg oni biraju, koji je predsednik) ispituje zahteve, daje predloge, sainjava izvetaj posle 12 meseci (koji ne obavezuje) - nitav ugovor lien pravne snage ab initio, ako su strane preduzele akte na osnovu nitavog ugovora, mogu da trae restituciju; nitavost ne dira u zakonitost akata izvrenih u dobroj veri, pre isticanja nitavosti; od primene ovih pravila iskljuene strane kojima se pripisuje prevara, prinuda, podmidivanje; nitavost u sluaju sukoba sa normom ius cogensa pogaa ugovor u celini 87. prestanak dejstva i suspenzija ugovora

- uopte: samo na osnovu ugovornih odredaba ili konvencije; osnov: ljudske radnje, prirodni dogaaji, ako ih odlikuje zakonitost (utvreni me. pravom) i autonomnost(imaju dejstvo u materiji prestanka ug.); vai dispozicija stranaka (u suprotnom, rezidualno pravilo: a. ugovornice se oslobaaju obaveze daljeg izvravanja, b. prava, obaveze, pravne situacije stvoreni izvravanjem pre nego je ugovor prestao, ostaju na snazi - 1. na osnovu odredaba ugovora ili po pristanku: unapred (unoenjem odredbe u ugovor) ili naknadno (saglasna obustava dejstva ugovora ili dela); privremeni karakter (u suprotnom se pretvara u prestanak); odnosi se na sve ugovornice, ili neke; multilateralni se obustavljaju na osnovu odredbi ustava ili odluke org. 2. obustava primene multilateralnog, na osnovu sporazuma nekih ugovornica: uglavnom deluju na bilateralnom planu, pa ugovornice mogu da zakljue sporazum o obustavi u odnosima inter se; sporazum treba da je izriito predvien ugovorom, ili da nije izriito zabranjen (u drugom sluaju samo ako: a. ne dira u prava i obavezu drugih, b. ne teti normalnom izvrenju, nije u suprotnosti sa predmetom i ciljem) - osnovi: 1. odredbe ugovora ili pristanak ugovornica: a. ugovorne odredbe: a1: protekom roka na koji je zakljuen, a2: nastupanjem neizvesnog dogaaja (objektivno: prestaje samim nastupanjem dogaaja, subjektivno: kada se na odg. nain ustanovi da je dogaaj nastupio), c1: otkazom ugovora: neki ugovori doputaju otkaz u bilo kom trenutku, drugi ne doputaju u odr. poetnom periodu, tredi doputaju periodini otkaz; kod multilateralnih je otkaz osnov povlaenja iz ugovora (ugovor prestaje ako usred otkaza broj ugovornica padne ispod broja potrebnog za odranje na snazi) 2. kada ugovor ne sadri takve odredbe: ne moe biti predmet povlaenja ili otkaza; izuzeci: a. ako se ustanovi namera ugovornica da to dopuste, b. ako takvo pravo proizlazi iz prirode ugovora (ugovor o granicama iskljuuje jednostrani otkaz); obaveza notifikacije otkaza 12 meseci unapred 3. naknadno zakljuenje novog ugovora: kasniji ukida raniji ugovor izriito (abrogaciona odredba) i predutno (novi ugovor nesaglasan u meri da je nemoguda primena oba; uslovi: a. da postoji identitet ugovornica i da se ugovori odnose na isti predmet (formalni uslov), b. da iz kasnijeg proistie namera ugovornica da njime reguliu materiju + da se odredbe 2 ug. ne mogu primenjivati istovremeno (materijalni) 4. prestanak usled krenja: samo u sluaju bitne povrede (odbacivanje ugovora koje nije sankcionisano konvencijom + povreda odredbe bitne za ostvarenje cilja i predmeta); dvostrani: jedna strana istie bitnu povredu kao razlog za prestanak ili obustavu ugovora; viestrani: zajednika reakcija (strane se sporazumeju da obustave ili okonaju ugovor), individualna (pogoena strana istie bitnu povredu kao razlog za obustavu vis-a-vis drave prekrioca)

5. sutinska promena okolnosti (rebus sic stantibus): a. sutinska promena okolnosti koje su postojale u vreme zakljuenja, a stranke ih nisu predvidele, jeste razlog za prestanak ili povlaenje ako: a1. njihovo postojanje predstavlja sutinsku osnovu za pristanak, b1. je dejstvo te promene korenita promena domaaja obaveza koje preostaju, b. kada nije osnov prestanka ili povlaenja: b1. ako se radi o ugovoru kojim se ustanovljava granica, b2. ako je do bitne promene dolo tako to je stranka koja se na nju poziva prekrila obavezu iz ugovora ili drugu me. obavezu prema nekoj stranki ugovora 6. naknadna nemogudnost izvrenja (fizika), 7. nastanak nove peremptorne norme me. prava, 8. ostali osnovi: izvrenje ugovora (zavisi od prirode), sukcesija, prekid dipl. odnosa (samo ako su dipl. odnosi potrebni za primenu ugovora), rat (ugovori koji su nespojivi sa ratom prestaju, npr. o mirnom reavanju sporova, o pol. saradnji) 88. UN nastanak i osn. karakteristike - antiteza faizmu; povelja usvojena 24. oktobra 1945; zadatak: ouvanje mira i bezbednosti u svetu - osnovne premise: a. zasnivanje prijateljskih odnosa meu nacijama (po naelima ravnopravnosti i samoopredeljenja), b. postizanje me. saradnje reavanjem me. problema, unapreivanje i podsticanje prava oveka i osnovnih sloboda za sve, c. odg. instrumenti (pravni: norma o zabrani pretnje i upotrebe sile + definicija agresije; org. instrumenti: konstituisanje sistema kolektivne bezbednosti + nosedi operativni organ SB) - pravni temelj je povelja, ustavni akt u formi multilateralnog ugovora (hijerarhijski vieg tipa od obinih) - osnovna naela povelje: a. suverena jednakost lanova, b. savesno ispunjavanje obaveza, c. reavanje me. sporova mirnim nainima, d. uzdravanje od pretnje silom, upotrebe sile, e. obaveza davanja pomodi UN u akcijama u skladu sa poveljom, uzdravanje od davanja pomodi dravama protiv kojih je akcija preduzeta, f. zabrana meanja u unutranja pitanja (ne utie na primenu prinudnih mera iz glave VII) - naela su kogentne prirode, UN su stoer koji okuplja ostale org. 89. lanstvo u org. OUN - koncept relativne univerzalnosti: a. osnivai: drave koje su uestvovale na konf. UN u san francisku ili ranije potpisale deklaraciju od 1. jan 1942 (time se iskljuuju sile osovine), b. svojstvo lana se ne stie automatski ni obavezno; status osnivaa ne povlai privilegije

- lanstvo povlai prava i obaveze (izvor: unutranje pravo org.); povelja: osnovni izvor (samo odredbe dizajnirane da reguliu prava i obaveze); prava: uestvovanje na gen. skuptini, u raspravi i odluivanju, pravo da biraju i budu birane u izborne ograne UN, uede u izboru sudija me. suda pravde, biranje genseka i pomodnih organa skuptine, uede u konferencijama; obaveze: dune da stave na raspolaganje SB pomod i olakice + pravo prolaza za odravanje mira i bezbednosti, da odravaju nac. kontigente vazdunih snaga za zajednike akcije, da se udruuju radi pruanja pomodi pri sprovoenju mera SB; povelja utvruje i posebna prava stalnih lanica SB - prijem: elementi: a. ispunjenost materijalnih uslova (l 4 povelje), b. procedura prijema; materijalni uslovi: a. da je podnosilac molbe drava, b. da je miroljubiva, c. da prihvata obaveze iz povelje, d. da je sposobna da ih izvri, e. da je voljna da ih izvrava - procedura prijema: 1. faza: podnoenje molbe, 2. molbu ispituje SB (ispunjenost mat. uslova); uloga saveta je inicijativna (skuptina odluuje o prijemu samo na osnovu preporuke SB) i kontrolna, 3. faza: skuptina donosi odluku o prijemu 2/3 vedinom prisutnih i glasalih - dekolonizacija dovela do liberalizacije prijema (uz izuzetke podeljenih drava); danas su van UN tajvan i vatikan + kosovo - suspenzija: velika suspenzija: odlukom gen. skuptine se, lanu protiv koga je SB preduzeo preventivnu ili prinudnu akciju, mogu privremeno obustaviti vrenje prava i povlastica (l 5): osnov je akcija SB protiv lana UN, b. izrie je gen. skuptina na preporuku SB, c. predmet: lanska prava i povlastice (obaveze ostaju), d. privremeni karakter; u praksi nije bilo suspenzije (bilo elem. koji nalikuju) - suspenzija prava u sluaju da lanica zaostaje sa pladanjem doprinosa: nastaje automatski ukoliko je iznos jednak ili vedi od iznosa koji je bila obavezna da plati za prethodne 2 godine; gen. skuptina moe da dozvoli lanu da glasu, ako se dokae da je nepladanje izazvano uslovima van njegove kontrole (haiti); predmet: uede u radu gen. skuptine i glavnih komiteta - prestanak lanstva: 1. istupanjem: (povelja ne sadri odredbu o istupanju, zbog loih iskustava sa paktom drutva naroda, u praksi se dogodio samo jedan sluaj kada je privremeno istupila indonezija), 2. iskljuenjem: najstroa mera (l 6); elementi: a. drava uporno naruava naela povelje (svesno, opredeljeno), b. iskljuenje je stvar politike ocene, ne moe se izredi stalnom lanu SB, c. gasi lanska prava i obaveze, ostaju na snazi obaveze koje vezuju bez obzira na lanstvo + preuzete neispunjene lanske obaveze; u praksi nije bilo iskljuenja, samo pokuaja 90. generalna skuptina

- centralni reprezentativni organ OUN u kome su zastupljene sve lanice (globalni demokratski forum); od 1990 god. doputa uede i entitetima sa posmatrakim statusom (nelanice + vladine org.) - lanovi predstavljeni u delegacijama od 5 predstavnika + savetnici, eksperti i sl.; lan formira delegaciju u skladu sa unutranjim pravom, oprema je punomodjem (koje se predaje verifikacionom komitetu) - skuptina radi u zasedanjima (plenarno): redovna zasedanja: poinju svake godine prvog utorka posle 1. sept., vanredna: saziva gensek na zahtev SB ili vedine lanica; predsednik gen. skuptine: rukovodi zasedanjem, bira se za svako zasedanje na osnovu line kompetentnosti i principa geografske raspodele; ne bira se iz redova stalnih lanica (predutni dogovor); potpredsednici (njih 21): birani za svaku sesiju, kao predstavnici drava i prema geografskom principu (ne u linom svojstvu) - organizaciona struktura: 6 glavnih komiteta (stalni pomodni org.), 2 stalna komiteta (savetodavni komitet o admin. i budetskim pitanjima + komitet za lanske doprinose), 2 komiteta za proceduru (verifikacioni, generalni), pomodna i ad hoc tela, spec. organi za posebne operativne funkcije, tela osnovana multilateralnim ugovorima - nadlenost, glasanje: raspravlja o svim pitanjima iz okvira povelje; ogranienja: a. ne moe davati preporuke u vezi sa sporom ili situacijom, dok SB u pogledu njih obavlja zadatke iz povelje (sem ako SB to zatrai), b. odluke koje skuptina donosi na osnovu lana 10 nemaju obavezujudu snagu same po sebi (njihova snaga poiva na autoritetu same organizacije i vedine koja je preporuku donela) - nadlenost GS: a. samostalna nadlenost (kontrolni organ UN, prima i razmatra izvetaje ek. socijalnog i starateljskog saveta, genseka, SB); razmatra i odobrava budet org. i finansijske, budetske sporazume; bira nestalne lanice SB b. podeljena nadlenost: sa SB bira sudije me. suda pravde, po njegovoj preporuci imenuje genseka i odluuje o prijemu, dele nadlenost u reviziji povelje c. prividno podeljena nadlenost: sa ek. socijalnim i starateljskim savetom (npr. daje preporuke u cilju unapreenja me. saradnje na ek. socijalnom, kulturnom planu, kao i ek. soc. savet) 91. savet bezbednosti - operativni organ, u stalnom zasedanju - povelja predvia jedan pomodni organ: komitet vojnog taba (savetuje i prua pomod za vojne potrebe SB, ine ga naelnici general-tabova stalnih lanica i njihovi predstavnici); praksa: 3

stalna komiteta (komitet eksperata, za prijem novih lanova, za sastanke saveta van sedita org.) + vedi broj pomodnih tela - stalni lanovi: kina, rusija, USA, UK, francuska; nestalni: ima ih 10, bira ih GS iz reda lanica org. na 2 godine; 2 kriterijuma: a. doprinos odranju me. mira i bezbednosti i drugim ciljevima org., b. pravina geografska raspodela - proireni sastav: kada SB donosi odluku o upotrebi sile, poziva stranu koja nije u njemu zastupljena (moe i nelanica OUN), da stavi na raspolaganje svoje oruane snage (l. 43); uestvuje u radu bez prava glasa - 80ih zemlje tredeg sveta kandidovale pitanje proirenja lanstva, zbog povedanja broja lanica UN i nepravine regionale zastupljenosti u SB; 1993. GS usvojila rezoluciju kojom se osniva radna grupa na neodreeno vreme sa zadatakom da ispita pitanje (open-ended working group) - odluivanje: glasanjem i konsenzusom; 2 grupe pitanja: proceduralna i meritorna (sutinska) + odluke o izboru sudija me. suda pravde, odravanju vanredne revizione konferencije - proceduralne odluke: potvrdnim glasanjem 9 lanova (ukljuenje neke take u dnevni red, odlaganje sastanka) - sutinske: kvalifikovanom vedinom potvrdnim glasovima 9 lanova, ukljuujudi stalne lanove SB; praksa: uzdravanje stalne lanice od glasanja ne spreava odluivanje; povelja ne navodi koja su pitanja sutinska, ako postoji dilema odluka o prirodi pitanja se donosi po pravilima glasanja o sutinskim pitanjima - konsenzus: predsednik SB na osnovu neformalnih konsultacija sa lanicama formulie predlog odluka, cirkulie u pismenoj formi i objavljuje na otvorenoj sednici radi usvajanja; ako se nijedan lan ne ogradi ili ne trai usvajanje glasanjem, predlog je prihvaden - nadlenost: 1. primarna: ouvanje me. mira i bezbednosti: a. nadlenost u mirnom reavanju sporova (glava VI): ima u vidu da stranke treba da reavaju sporove pred sudom; ako nae da spor moe da ugrozi me. mir i bezbednost donosi preporuke - SB ovladen na: a. preventivne mere: zahtev za prekidom vatre, povlaenje trupa zaradenih strana na polazne poloaje... (cilj: spreavanje pogoravanja situacije); uiva slobodu u izboru; ne sme uticati na prava i poloaj strana b. prinudne mere: b1. u irem smislu: kompletni prekid ek. ili dipl. odnosa, pomorskih, vazdunih i drugih veza; b2: u uem smislu: primena oruane sile (to ukljuuje demonstracije, blokade, druge operacije); lanice obavezne da stave na raspolaganje oruane snage, daju olakice, pravo prolaza (na poziv i prema sporazumu)

2. sekundarna: nadzor nad delovanjem regionalnih sporazuma; preporuke u vezi prijema, suspenzije, iskljuenja lanova; izbor sudija me. suda pravde... 92. ek. socijalni savet - sastav: 54 lana koje bira GS, po principu pravine geografske raspodele; da bi se obezbedio kontinuitet, 18 lanova se bira svake 2 godine na period od 3 godine; lanice predstavljaju akreditovani predstavnici + savetnici; stalne lanice SB su i stalne lanice ek. soc. saveta, iako povelja ne poznaje ustanovu stalnih lanica; grupa 77 dva puta podnosila nacrt rezolucije GS kojom bi se utvrdo princip univerzalnog lanstva - zadaci, ovladenja: 1. formulisanje politike u ek. socijalnom i srodnim poljima, 2. koordinacija odnosnih aktivnosti koje se preduzimaju unutar sistema OUN; tu spadaju: a. prouavanje, priprema izvetaja iz svoje nadlenosti, davanje preporuka o tim predmetima GS i agencijama, b. pripremanje nacrta konvencija u svojoj nadlenosti, koje upuduje GS ili me. konferenciji, c. donoenje preporuka dravama, GS, agencijama, d. sazivanje konf. regionalnih, optih - pomodni organi: funkcionalno-tehnike i regionalne komisije + stalni komitet, ekspertska tela, ad hoc tela 93. starateljski savet - specijalizovani organ za nadzor nad vrenjem me. sistema starateljstva (XII glava povelje); ine ga: a. lanovi org. koji upravljaju ter. pod starateljstvom, b. stalni lanovi saveta koji ne upravljaju ter. pod starateljstvom, c. ostali lanovi UN koje na period od 3 godi. izabere GS; lanice predstavljene kvalifikovanim licem (pol. predstavnici, ne nezavisni strunjaci) - starateljski savet u praksi ustanovljavao ad hoc i stalne komitete: stalni komitet administrativnim unijama, stalni komitet za peticije (sastavljeni po istom principu kao i sam savet) - zadaci, ovladenja: sastavlja upitnike o politikom, socijalnom, prosvetnom napretku stanovnika svake teritorije pod starateljstvom, na osnovu koga starateljska vlast sastavlja godinji izvetaj - ostali zadaci koje mu glava XII stavlja u nadlenost, koje vri pod okriljem GS: a. razmatranje izvetaja koje podnosi administrativna vlast, b. primanje, ispitivanje peticija, savetujudi se sa admin. vladu, c. obilasci ter. pod starateljstvom u dogovoru sa admin. vladu, d. preduzimanje ostalih akcija u skladu sa odredbama ugovora o starateljstvu 94. sekretarijat UN i gensek - sekretarijat: gensek + osoblje koje ogranizacija moe da zahteva

- gensek: imenuje ga gen. skuptina na predlog SB; mandat od 5 godina moe biti produen, obnovljen; 1. administrativne funkcije: one koje obavlja kao glavni administrativni slubenik org.: a. sazivanje spec. zasedanja gen. skuptine, b. priprema svih sastanaka gen. skuptine, SB, ek. socijalnog i starateljskog saveta, c. priprema budeta org., d. odgovornost za finansijsku administraciju org., e. registrovanje i publikovanje me. ugovora, f. pravno predstavljanje org., g. akreditovanje dipl. predstavnika dr. lanica 2. izvrne, diplomatsko-politike funkcije: one neadministrativne f. koje mu poveri gen. skuptina, SB, ek. socijalni i starateljski savet; moe da skrene panju SB na svako pitanje koje moe da ugrozi me. mir, bezbednost; moe da pokrene bilo kakvu aktivnost u cilju prikupljanja podataka o bilo kom sporu ili sukobu, u kome UN treba da deluje; praksa 90ih razvila preventivnu diplomatiju genseka u oblasti mirnog reavanja sporova - godinji izvetaj o radu org. moe da iskoristi da bi izneo predloge i preporuke; sainjava predlog dnevnog reda sastanaka organa UN, ime utie na rad organa i njihove odluke; moe da podnese predlog nacrta rezolucije, amandmane na ostale predloge i sl - admin. funkcije formulisane kao obaveza, diplomatsko-politike kao fakultativna mogudnost (preko njih ulazi u prostor koji bi drave da zadre za sebe) - sekretarijat: osoblje imenuje gensek, prema pravilima gen. skuptine; kriterijumi: a. line, kvalifikacije kandidata, b. pravilna geografska raspodela - me. karakter sekretarijata: a. osoblje i gensek ne mogu da primaju ni trae uputstva od bilo koje vlasti izvan org., b. lanice org. se obavezale da potuju me. karakter sekretarijata - organizaciju karakteriu stroga hijerarhija (svi delovi strukture crpu ovladenja od genseka) i sloena dinamina unutranja struktura (u aktuelnom trenutku, sekretarijat se sastoji od niza ureda i departmana podeljenih na manje jedinice + izvrni komiteti za glavne tematske oblasti + grupa vodedih funkcionera koji slue kao forum) - nadlenost sekretarijata: a. administrativna i tehnika pomod organima UN, b. dokumentarna aktivnost, c. informacije i odnosi sa javnodu 95. izbor sudija me. suda pravde - statut suda je integralni deo povelje (lanice UN su stranke statuta suda) - sud reava sporove i daje savetodavna miljenja. deluje na osnovu me. prava (nezavisno od politike)

- izbor: subjektivni uslovi: sudije se biraju bez obzira na dravljanstvo, iz reda linosti visokih moralnih kvaliteta, koji u svojim zemljama ispunjavaju uslove za najvia sudska zvanja ili su priznati strunjaci me. prava - objektivni: da u sudu kao celini budu zastupljeni najvaniji oblici civilizacije i glavni sistemi - 2 faze: kandidovanje i izbor; kandidovanje: vlada sistem indirektnog kandidovanja preko nacionalnih grupa pri stalnom arbitranom sudu; haka konvencija (1907.): svaka strana ugovornica imenuje etiri lica koja ine nacionalnu grupu; lanice UN koje nisu ugovornice konvencije biraju ad hoc grupe; svaka grupa predlae 4 kandidata (najvie dvojicu svojih dravljana) - lanice UN imaju ista prava kao i nelanice - gen. sek. sastavlja listu predloga i dostavlja je gen. skuptini i SB, u kojima se vri izbor (nezavisno); SB po pitanju izbora ne razlikuje stalne i nestalne lanice. izabrani su kandidati koji dobiju apsolutnu vedinu - ako se posle prve sednice ne popune sva mesta, odrava se druga i treda, a ako i tada ostane neko mesto, sastavlja se meovito telo od po 3 predstavnika gen. skuptine i SB, da izaberu po jednog kandidata za svako mesto, pa se opet glasa - sudije se biraju na 9 godina i mogu se ponovo birati; radi kontinuiteta se tredina sudija bira na 3 godine 96. organizacija suda - me. sud pravde je zbor nezavisnih sudija sa seditem u hagu; moe da zaseda i na drugim mestima - sudski kolegijum ima 15 sudija: oni ne mogu da vre politike ili upravne funkcije, niti mogu pred me. sudom da nastupaju kao zastupnici, savetnici ili advokati; u vrenju slube uivaju diplomatske privilegije i imunitete - sud deluje u punom sastavu ili vedima: u punom sastavu, kvorum ini 9 sudija; postoje 2 vrste veda: 1. za posebne vrste predmeta (najmanje trojica sudija) ili za konkretan predmet (broj sudija odreuje sud, uz pristanak stranaka); 2. veda sa skradenim postupkom: 5 sudija, koje sud bira svake godine - postupak pred vedima se moe ustanoviti samo uz pristanak stranaka: kompozicija suda nije stalna (menja se od spora do spora); sudija moe biti izuzet zbog posebnih razloga

- kompozicija suda se moe menjati i ukljuivanjem sudije ad hoc: on ima dvostruku funkciju: 1. da izjednai poloaj stranaka kada jedna ima svog dravljanina u vedu; 2. da konstituie jednakost stranaka kad nijedna nema sudiju svog dravljanina; svaka od stranaka uestvuje u izboru, meu linostima koje su bile kandidovane za sudije; institut ad hoc sudije ukazuje na diplomatske elemente u me. pravosuu 97. nadlenost suda - nadlenost je jedna i nedeljiva: teorijska podela: nadlenost ratione materia, ratione personae i ratione temporis. sud sam odluuje o sopstvenoj nadlenosti: nadlenost za nadlenost - osnov nadlenosti: 1. u postupku reavanja sporova: volja stranaka ; nain davanja pristanka: a) spor ved izbio, pa se stranke sporazumele (kompromis); b) nadlenost utvrena ugovorima i konvencijama na snazi (tzv. kompromisne odredbe predviaju nain reavanja spora); c) drava jednostranom deklaracijom prihvata fakultativnu klauzulu statuta, po kojoj drave mogu ipso facto da prihvate (prema svakoj dravi koja je i sama prihvatila) nadlenost suda, u sporovima koji imaju za predmet: a1) tumaenje nekog ugovora; b1) svako pitanje me. prava; c1) postojanje bilo koje injenice koja bi, ako se utvrdi, znaila krenje neke me. obaveze i d1) naknadu zbog krenja neke me. obaveze - izjave o prihvatanju se daju bezuslovno ili uz uslov uzajamnosti. rezerve mogu biti trojake: a) ratione personae: neke drave koje su prihvatile fakultativnu klauzulu izuzimaju iz nadlenosti suda sporove sa odreenim dravama (npr. one sa kojima nemaju diplomatske odnose); b) ratione materiae: najvedi broj izuzima iz nadlenosti sporove koji spadaju u unutranje nadlenosti, sporove za vreme trajanja neprijateljstava itd; c) ratione temporis: mogudnost da se izjava opozove u svakom trenutku + rezerve koje iskljuuju nadlenost za sluajeve nastale pre odreenog datuma i sl; d) nadlenost zasnovana predutnim putem, tokom samog postupka (forum prorogatum) 2. u postupku davanja savetodavnog miljenja: neposredno na povelji (niko ne moe spreiti sud da da savetodavno miljenje), i na statutu po kome sud ima diskreciono pravo da postupa po tom zahtevu. miljenje se ne daje dravama, ved organu koji ga je traio (gen. skuptina ili SB, i ovladene agencije i organi) 98. oblici nadlenosti - ratione personae: samo drave su stranke u sporu pred sudom; 3 vrste drava: 1. lanice UN su i lanice MSP (statut MSP je sastavni deo povelje); 2. nelanice UN koje su stranke statuta MSP; 3. drave koje nisu ni lanice UN ni statuta MSP, koje se mogu obradati sudu po uslovima SB

- me. organizacijama se sud moe obratiti za obavetenja itd: vedu ulogu imaju u procesu davanja savetodavnog miljenja: 2 situacije: 1. me. org. ovladena od gen. skuptine da zahteva savetodavno miljenje (puna procesna sposobnost) i 2. me. org. se pojavljuje pred sudom na osnovu obavetenja suda (amicus curiae). pojedinac se ne moe pojaviti pred sudom - ratione materiae (krug poslova suda): 1. da presuuje sporove koje stranke iznesu pred njega i sve sluajeve predviene poveljom, konvencijama i ugovorima; 2. da daje savetodavno miljenje na traenje organa ovladenog poveljom; nadlenost se odreuje funkcionalno (svrhom, zadacima, ustrojstvom suda) i konvencionalno (sporazumom stranaka) - 1. osnovni zadatak je reavanje pravnih sporova: tu spadaju i pitanja unutranjeg prava (ako nema zadovoljenja u sudovima unutranjeg poretka); raspravlja sporove u pogledu injenica, ako se radi o faktima ije bi postojanje predstavljalo povredu me. obaveze; pri odluivanju u sporu nadlean je da odluuje i o pitanju postojanja nekog drugog odnosa, od koga ta odluka zavisi (prethodni prigovori); incidentna nadlenost za privremene mere, intervencije i prethodne prigovore, na osnovu neke objektivne injenice kao to je presuda (inherentna nadlenost); nadlenost suda po pitanju naknade tete 2. davanje savetodavnog miljenja o svakom pravnom pitanju, na zahtev ovladenih organa: 2 uslova: a) telo koje trai miljenje treba da je ovladeno i b) da je predmet zahteva pravno pitanje - gen. skuptina i SB izriito ovladeni: drugim organima gen. skuptina izdaje ovladenja; sud nije u obavezi da da savetodavno miljenje; da li je pitanje pravno ili ne, odluuje sud; savetodavna miljenja nemaju pravnu snagu, ali su pravno zasnovana i sud ima veliki autoritet; stranke mogu ugovoriti da de potovati miljenja suda - ratione temporis: sekundarna nadlenost, vezana za prethodne 2: u sporazumu o nadlenosti se obino pojavljuje u obliku rezerve, tako to se iz nadlenosti suda iskljuuju sporovi proizali iz injenica koje su nastale pre nego to je sporazum o reavanju sporova sudskim putem stupio na snagu; pitanje ove nadlenosti se postavlja tek poto se ustanovi ratione materiae nadlenost suda. ekstenzivno se tumai - me. sudstvo prihvata pretpostavku o retroaktivnom dejstvu odredaba o nadlenosti sudova

99. postupak pred sudom - 1. u parnicama: poinje: 1. saoptenjem sporazuma o nadlenosti suda i 2. pismenim zahtevom ili tubom - saoptenje prati pismo ministra spoljnih poslova ili ambasadora akreditovanog u hagu. u parnici nema tuenog i tuioca u formalnom smislu. zapoinje tubom ako su se stranke unapred obavezale da de sporove reavati pred sudom; tuba sadri: predmet spora, naznaenje stranaka, odredbu na kojoj se zasniva nadlenost suda i injenice na kojima poiva tubeni zahtev; potpisuje je zastupnik ili diplomatski predstavnik stranke. datum upisa u upisnik oznaava poetak postupka - sekretar suda obavetava sve sudije. stranke predstavljaju zastupnici, mogu im pomagati pravni savetnici i advokati. slubeni jezici suda: engleski i francuski; postupak se vodi na jeziku o kome se stranke sporazumeju ili svaka koristi onaj koji izabere - 2. incidenti ili prethodni postupci: a) prethodni prigovori: istie ih tuena strana, u roku za dostavljanje odgovora na tubu (i stranka koja nema status tuene); predmet: nadlenost suda ili neprihvatljivost tube; sud moe da prihvati prigovor, odbije ga ili utvrdi da nema prethodni karakter - b) privremene mere: uvode se na osnovu zahteva za preduzimanje mera zatite, kada se tuitelj javlja kao podnosilac, kao i od strane suda; razlog: neposredna opasnost po pravo ili interes koji je predmet spora; rasprava o merama konstituie posebnu fazu i ima prioritet; postupak traje oko 3 nedelje - c) intervencije: c1) zasnovane na zahtevu za dozvolu da se intervenie: drava podnosi zahtev kada smatra da njen pravni interes moe biti ugroen presudom; c2) zasnovane na deklaraciji: vai pretpostavka da je dovoljan osnov za intervenciju injenica da je treda drava strana ugovornica viestranog ugovora, u kojem su stranke i drave u sporu; tumaenje sadrano u presudi je obavezno za dravu koja intervenie, kao i za stranke u sporu - pismena faza: podnoenje podnesaka i protivpodnesaka stranaka, i obavetenja sudu; odvija se simultano ako je postupak zasnovan notifikacijom sporazuma o nadlenosti; konsekutivno ako je postupak zapoeo tubom (tuilac podnosi podnesak, tueni odgovara protivpodneskom, mogude i replike); min. sadraj odreen pravilima postupka - usmena faza: sasluanje svedoka, vetaka, zastupnika, savetnika i advokata; red odreen po pripremljenosti predmeta. prioritet zakazivanja se priznaje: zahtevu za privremene mere; postupku izdavanja savetodavnih miljenja, ako sud nae da zahtev zasluuje urgentni tretman. rasprava je javna, ali se javnost moe iskljuiti

- red izlaganja odreuje sporazum: ako ga nema, onda odlukom suda. tokom rasprave sud moe postavljati pitanja i zahtevati objanjenja; svedoke i vetake ispituju zastupnici, savetnici ili advokati (svedoci i vetaci polau zakletvu pre iskaza) - predsednik suda okonava usmenu raspravu im se izlaganja kompletiraju, ali moe ponovo da je otvori - postupak pred vedima: veda su sastavljena od najmanje trojice sudija, za reavanje odreenih vrsta predmeta (po pitanju rada npr.); u cilju brzog reavanja poslova, sud jednom godinje obrazuje vede od petorice sudija, koje po zahtevu stranaka reava po kratkom postupku; presude veda i suda u punom sastavu imaju istu snagu; postupak je u osnovi regulisan istim pravilima; sud formulie pravila postupka pred vedima - pismeni postupak pred vedima: po jedan podnesak svake strane; vede moe da dozvoli podnoenje novih. usmeni postupak nije obavezan - postupak za davanje savetodavnih miljenja: ovladene organizacije ili ustanove alju sudu pisani podnesak u kojem mu precizno postavljaju pitanje + slubeno obavetenje o zahtevu + odgovarajuda dokumenta. sekretar suda kopije zahteva upuduje svim dravama sa pravom da izau pred sud, i obavetava org. koje mogu dati obavetenja da sud prima izlaganja; ukoliko ne primi posebno obavetenje, ovladena drava moe da zahteva da podnese pismenu izjavu ili da bude sasluana; drave ili org. mogu stavljati primedbe na izjave drugih - nema stranaka u pravom smislu rei (drave i org. opskrbljuju sud obavetenjima, amicus curiae); vlada relativno iroka sloboda u odnosu na postupak - okonanje postupka: 1. presudom; 2. povlaenjem tube i 3. poravnanjem; 1. presuda: donosi se na tajnom vedanju glasovima vedine sudija; ako su glasovi podeljeni, odluuje glas predsednika - ako miljenje sudija nije jednoglasno: odvojeno miljenje neki sudija se ne slae ni sa dispozitivom ni sa obrazloenjem, pa obrazlae negativni glas; individualno slae se sa dispozitivom, ali nalazi da je obrazloenje dato na pogrean nain - presuda se donosi povodom incidentnih pitanja u parnici, i u odnosu na glavni spor; presuda zbog izostanka: ukoliko jedna stranka ne pristupi sudu, ili propusti da brani svoje interese (na zahtev druge strane). presuda je obavezujuda, od trenutka kada se proita na javnoj sednici, za parnine stranke, samo u odnosu na predmet spora; presuda je konana i bez priziva; u sluaju spora o smislu i domaaju, sud tumai presudu na zahtev stranaka (interpretativne presude)

- presude su predmet revizije, ukoliko se otkriju odluujude nove injenice; postupak: zahtev za reviziju i presuda koja konstatuje postojaje nove injenice; rokovi: 6 meseci subjektivni od momenta otkrida, objektivni 10 godina - lanice UN su obavezne da prihvate odluke suda u sporu u kom su stranke; u sluaju da neka ne izvri obaveze, druga strana se moe obratiti SB koji moe da izda preporuke ili odlui o merama (nije automatski garant izvrenja) - tuilac moe u bilo kom trenutku da obavesti sud da odustaje od tubenog zahteva; ukoliko je do trenutka prijema druga strana ved preduzela neku parninu radnju, tuenik ima rok da se izjasni da li prihvata prekid postupka (dutanje je odobravanje); postupak prekida i sporazum o poravnanju - presuda reava spor (povlaenje tube i poravnanje ipso facto ne reavaju); savetodavni postupak se zavrava davanjem miljenja, proglaenog na javnoj sednici; takoe, povlaenjem zahteva (samo jedanput se to dogodilo) 102. pojam rata - najekstremniji instrument politike (do 20 veka smatran pravnom ustanovom, tj. najefikasnijim nainom da se zatite nacionalni interesi); prirodno stanje neprijateljstva, koje orujem i organizovanim nasiljem ostvaruje ono to se nije uspelo postidi mirnim putem - suverenost omogudavala ostvarivanje prava u ratnim sukobima (pravno priznatim); ratno pravo nije primenjivo na graanske sukobe ratove; rat je legalno stanje (mora biti pravno ureen poetak, voenje i njegove posledice); ne zanemaruje humanitarne posledice - istoriar klauzevic: rat odredio samo u funkciji odreene politike; povezao akt fizikog nasilja sa politikom funkcijom; 2 osnovna elem. rata: a. vojni i b. politiki - rat je sredstvo za produenje odreene politike; sledi da je krajnji cilj rata potinjavanje neprijatelja, te se sila mora koristiti racionalno (jer je odreena politiki) 1. rat predstavlja oruani sukob izmeu organizovnaih politikih jedinki: rat kao odnos drave prema dravi, a ne oveka prema oveku; pojedinci postaju neprijatelji sluajno, ne kao ljudi, ved kao vojnici (an ak ruso) 2. rat predstavlja organizovani oblik nasilja 3. rat je izraz volje jedne od zaradenih strana (animus belligerendi); taj izraz potreban da bi se stvorilo ratno stanje (namera da se neprijatelj uniti ili potini)

- savremeno doba: rat je pravno zabranjen; s obzirom na tehnoloki napredak i uslove ivota teko ga je spreiti i kontrolisati; ne svodi se samo na vojne operacije: obuhvata sve sfere ivota; vojne operacije tej zavrna faza; ekonomski, politiki, psiholoki rat (sve sfere ivota); mediji bitno odreuju pojam rata; rat nije samo odnos neprijateljskih armija - od II sv. rata u svetu se vodilo vie od 150 oruanih sukoba (pobune, plemenski ratovi); klasian rat bilo lako identifikovati (pratio ga je animus belligerendi); danas se oruane akcije pravdaju ogranienim ciljevima i zloupotrebom pravnih formula - razvoj ratne tehnike doprineo je prerastanju ratova u totalne: uz angaovanje celokupnih kapaciteta drave; to je uticalo na razvodnjavanje granice izmeu mira i rata trka za naoruanjem je postala normalna pojava - vrste: me. i graanski (mogudi graanski ratovi uz pomod tredih zemalja); lokalni (uvek nose opasnost prerastanja u opti) i svetski + ogranieni ratovi (nasuprot neogranienim nuklearnim); oslobodilaki, odbrambeni, napadaki, verski... pravno dozvoljeni su oslobodilaki i odbrambeni, u kontekstu dekolonizacije (ukoliko UN ne reaguje); preduslovi: da branilac nije prvi otpoeo sukobe, da ima odbrambene ciljeve i da rat vodi na sopstvenoj teritoriji; frontalni i partizanski; suvozemni, pomorski, vazduni - hladni rat: otra blokovska podeljenost, bez tano definisanog cilja borba na idejnom, diplomatskom, ekonomskom planu, uz pojaan psihiloki pritisak; koristi se dosta pijunaa; kulminacija tokom ezdesetih; primeri metoda hladnog rata SAD i SSSR: blokada Berlina, Staljinov pritisak na Jugoslaviju; kubanska kriza 1962/63 - osnovni cilj UN je obezbeenje mira; rat postaje oruana mera za uspostavljanje mira; rat je danas krivino delo u me. pravu; agresivni rat povlai me. odgovornost - kriterijumi za postojanje rata: intenzitet vojnih operacija, kontinuirana borbena dejstva suprotstavljenih strana, obim angaovanja, da li se operacije izvode po nalogu vlade ili nadlenog organa - oruane akcije UN nemaju karakter rata u klasinom smislu rei (cilj im je obezbeenje mira) - rat je krivino delo, kolektivne mere su sankcija 103. ogranienje i zabrana rata - teorija o pravednim (bellum justum) i nepravednim ratovima; platon, aristotel: rat je sastavni deo politike, pravian kad se vodi u cilju postizanja mira; stari rim: pravian je rat koji otpone saglasno odluci i postupku koji utvruje collegium fetialis; rano hridanstvo: osuivalo svaki rat, bez obzira na ciljeve; hridanstvo postalo zvanina religija: da bi se rat mogao smatrati

pravednim, treba mu astan motiv (justus causa), koji proizlazi iz tekog moralnog prekraja druge strane (takva drava nema pravo na odbranu) - hugo grocijus: rat se ne moe apsolutno ni dozvoliti ni osuditi; opravdanje zavisi od uslova pod kojima se rat preduzima, i uzroka za takvu odluku; pravedan rat: sa ciljem da se obezbedi potovanje prava, kanjavanje, ili u sopstvenoj odbrani; naznake shvatanja rata kao vrste pravnog procesa - pravian je rat koji se vodi protiv onih koji okrutno postupaju sa hridanima, u ime sopstvene vere (verski rat); ne i onaj protiv onih koji nisu spremni da prihvate hridansku veru; zahtev za univerzalnim cartvom je nepravedan uzrok rata - marksizam, lenjinizam: rat nije jednom za svagda ocenjen fenomen; treba polaziti od analize na osnovu klasnopolitikih obeleja (pa su ratovi odbrambeni ili napadaki). lenjin: rat je produenje politike drugim sredstvima, politika je koncentrisani izraz ekonomije, ratovi su pravedni ili nepravedni (pravedni su oslobodilaki, nepravedni osvajaki) - ugovorna zabrana rata: prvi pokuaj ograniavanja rata putem viestranog sporazuma je pakt drutva naroda: ograniio slobodu suverenih drava da pribegnu ratu po svom nahoenju; rat nije dozvoljen ako mu drave pribegavaju pre nego to su iskoristile postupak mirnog reavanja predvien lanom 12 pakta - brajan-kelogov pakt (1928): odricanje od rata kao instrumenta nacionalne politike + obavezivanje da de se sporovi reavati mirnim putem - apsolutna zabrana rata kao sredstva za reavanje me. sporova tek od povelje UN: obaveza reavanja sporova mirnim putem, uzdravanje od upotrebe pretnje silom, ovladenje SB da utvrdi krenje mira ili akt agresije, obaveze drava da izvravaju odluke SB - povelja predvia 3 izuzetka od zabrane upotrebe sile: 1. mere SB, 2. samoodbrana, 3. mere protiv drava koje su u II sv. ratu bile u neprijateljskom taboru; apsolutna zabrana rata se odnosi kako na lanice, tako i nelanice; podela rata na pravedan i nepravedan prevaziena politiki i pravno; usavravanjem ratne tehnike rat doveden do apsurda; kao drutveno-politiki fenomen proglaen za me. zloin 105. unutranji sukobi i zabrana upotrebe sile - unutar jedne ter. izmeu dravljana iste drave (razliiti uzroci sukoba: nacionalno ugnjetavanje, verska netrpeljivost), od obine pobune do graanskog rata punih razmera - spadaju u unutranju nadlenost drava (pribegavanje nasilju u cilju menjanja postojedeg stanja i eventualnog preuzimanja vlasti svi pravni sistemi sveta kvalifikuju kao kirivino delo);

legalna vlada brani svoja ustavna prava, pa strane u sukobu nisu u jednakom pravnom poloaju; moe da prizna pobunjenikoj strani svojstvo ratujude strane (time se strane izjednaavaju) - kriterijumi za razlikovanje graanskog rata od obine pobune: intenzitet oru. akcija, obim angaovanih snaga, trajanje akcija i ter. opseg; graanski rat se razlikuje od obinog po prirodi ratujudih strana; ciljevi gra. rata: promena sistema ili reima, otcepljenje i pripajanje drugoj dravi, stvaranje samostalne drave - unutranji sukobi mogu da budu posledica indirektne agresije (pojam agresije obuhvata i ubacivanje oruanih bandi, grupe najamnika, sa ciljem da izazovu akte nasilja, nerede ili pobunu (drava moe da preduzme mere na osnovu svog unutranjeg prava; mogude je da te akte kvalifikuje kao samoodbranu prema me. pravu) - graanski rat je totalan, ne poznaje neutralnost; najokrutniji oblik ratovanja; narodnooslobodilaki ratovi ili ratovi za osloboenje od kolonijalnih i rasistikih reima takoe spadaju u unutranje sukobe - povelja: pakt drutva naroda i povelja ne pominju unutranje sukobe; povelja iskljuuje mogudnost meanja u unutranju nadlenost drava; UN ima pravo intervencije: kada unutranje stanje u nekoj zemlji ili unutranji nemiri prete da ugroze me. mir ili prerastu u me. sukob, ako intervencija ima za cilj da pomogne ostvarenje prava na samoopredeljenje naroda pod kolonijalnom Upravom, kako bi se spreile masovne rtve - oblici intervencije UN: kolektivni pritisak putem rezolucija, upudivanje posmatrakih misija, upudivanje oruanih snaga - regulisanje neprijateljstava: lan 3. enevskih konvencija obavezuje drave da primene barem sledede odredbe: prema licima koja ne uestvuju neposredno u neprijateljstvima (tu ulaze i pripadnici oruanih snaga koji su poloili oruje, lica onesposobljena za borbu usled bolesti, lienja slobode... postupade se oveno, bez diskriminacije; zabranjeni postupci: povrede ivota i telesnog integriteta, uzimanje talaca, povreda linog dostojanstva, izricanje i izvrenje kazne bez suenja od redovnih sudova, ranjenici i bolesnici treba da budu prihvadeni i negovani. lan 3. dopunjen protokolom II - rezolucija o potovanju ljudskih prava za vreme oruanih sukoba: strane u sukobu nemaju neogranienu slobodu u obraunu sa protivnikom, u svim oruanim sukobima se moraju potovati naela humanosti 106. naelo neintervencije - intervencija: meanje u odnose dve drave, bez njihove saglasnosti, ili u unutranje poslove drugih drava, sa ciljem menjanja ili odranja postojedeg stanja, suprotno volji ovih drava

- intervencija oduvek smatrana nedozvoljenom, pokuaji da se zabrani neuspeni; amerika, francuska i oktobarska revolucija pradene brojnim intervencijama, ali i pojavom teorije o zabrani intervencije - monrova doktrina: predsednik SAD ustaje protiv intervencije evrope u poslove amerike; 3 naela: 1. zabrana kolonizacije amerike od strane evropskih drava, 2. zabrana meanja evropskih drava u unutranje stvari drava amerike, 3. izjava da SAD nede intervenisati u poslovima evrope - dragova doktrina: 1903. nemaka, VB, italija preduzele vojnu akciju protiv venecuele, da bi obezbedili potraivanja; ministar spoljni argentine louis drago memorandumom traio od SAD da se zabrani upotreba sile radi naplate fin. potraivanja (doktrina usvojena i postala pravilo me. prava kao porterova) - drutvo naroda korak dalje; povelja UN: obaveza lanica da se uzdre od pretnje silom ili upotrebe sile protiv ter. integriteta ili politike nezavisnosti drave. izuzetak: unutranji sukobi koji prete da ugroze me. mir - korak dalje odlazi GS UN 21. decembra 1965: deklaracija o nedozvoljenosti intervencije u unutranje poslove drava, i zatiti njihove nezavisnosti i suvereniteta - oblici intervencije: a. oruana: direktna, indirektna (moe da primi oblik subverzije, formiranja subverzivnih grupa, najede iz redova emigracije, u jednoj zemlji i ubacivanje na ter. druge zemlje); b. ekonomska (treba razlikovati pravno dozvoljenu intervenciju u vidu ek. pomodi i ek. intervenciju prinudnog karaktera), c. politika (ideoloka intervencija dozvoljena, ali ne i kada preraste u org. propagandu s ciljem da se obori legalna vlast), d. diplomatska (smatra se dozvoljenom, jedna je od funkcija dipl. predstavnika, ali ne i kada se preduzima sa pozicije sile; granica je sporna), e. humanitarna (povelja ne pominje; SB rezolucijom ovlastio lanice ad hoc koalicije formirane nakon invazije iraka na kuvajt, da mogu preduzeti sve mere unutar irake ter. da bi hum. org. mogle da prue pomod kurdima; presedan i kontroverza) 107. pravo na samoodbranu - cilj drava da se odre; pravo na samoodbranu opravdava akciju koja bi pod drugim okolnostima bila zabranjena; najtenje povezano sa zabranom rata (ranije bilo deo ratnog prava), uslovljeno postojanjem agresije, oruanog napada; danas mogudnosti ugroavanja sloenije: nezavisnost zemlje moe se ugroziti i na indirektan nain (ubacivanjem ter. grupa itd.) - pravo na samoodbranu mora biti u srazmeri sa opasnodu i svedeno na potrebe datog sluaja - povelja: priznaje pravo na samoodbranu samo kao privremenu meru zatite, dok mehanizam UN ne pone da deluje; rezervisano samo za sluaj oruanog napada; ukoliko SB zbog veta ili

bilo kog drugog razloga ne preuzme mere, mere samoodbrane gube privremeni karakter i postaju mere samozatite - tipian primer: samoodbrana zbog povrede ter. integriteta - drava se moe pozvati na samoodbranu i na otvorenom moru (npr. napadnut brod); takoe i u vazduhu; to pravo se ne priznaje dravama kada je re o njenim graanima na tuoj ter. (to nije samoodbrana) - individualna ili kolektivna, u zavisnosti od toga da li drava samoodbranu preduzima sama ili uz pomod drugih dr. ili reg. org. - kada obe strane pribegnu sili sa agresivnim namerama, nijedna nema pravo na samoodbranu, iako je dolo do povrede mira i bezbednosti; cilj samoodbrane je uspostavljanje ili odranje pravnog statusa quo 108. pojam i definicija agresije - nasilna akcija jedne ili vie drava protiv ter. integriteta i pol. nezavisnosti druge drave, s namerom da se ospori pravo na opstanak drave, izmeni drutveno-ekonomski sistem; pojam agresije nije iscrpljen oruanim sukobom (potrebna konkretna radnja + namera) - ekonomska agresija: onemogudava ek. razvoj i nezavisnost; agresija putem propagande: ratnohukaka, izaziva nerede - agresija je me. krivino delo, povlai odgovornost; utvrivanje agresije je preduslov za primenu mehanizma kolektivne bezbednosti SB - kl. me. pravo nije poznavalo agresiju. pakt drutva naroda zabranio rat, predvideo sankcije ako mu se pribegne pre primene postupka za mirno reavanje. brajan-kelogov pakt: strane osudile rat, krenje odredaba pakta me. zloin. 1933. rusija podnela predlog deklaracije sa def. agresije - povelja: ne sadri definiciju agresije; GS usvojila rezoluciju 1974., definisala agresivni akt: agresija je upotreba vojne sile od strane drave, protiv suvereniteta, ter. integriteta, pol. nezavisnosti druge drave, ili na bilo koji nain koji nije u skladu sa poveljom - akti agresije: a. invazija, vojna okupacija; b. bombardovanje; c. blokada luka ili obala; d. napad kopnenih ili vazduhoplovnih snaga; e. koridenje oruanih snaga jedne zemlje koje se nalaze na ter. druge zemlje, suprotno zakljuenom sporazumu; f. odluka zemlje da svoju ter. koju je stavila na raspolaganje oruanoj sili druge zemlje, ova druga koristi da bi napala tredu; g. odluka zemlje da poalje oruanu bandu, najamnike, da izvre akt oruanog nasilja protiv druge drave, a ti akti su od izuzetnog znaaja za sudbinu zemlje

109. dejstvo i posledice izbijanja neprijateljstava - pravne posledice proglaavanja ratnog stanja: izvrni organ stie spec. ovladenja suspenzija sloboda, stavljanje stranaca pod poseban reim i sl; vaan je taan momenat otpoinjanja ratnog stanja - konvencija o otvaranju neprijateljstava: neprijateljstva treba da otponu formalnom objavom i notifikacijom neutralnim zemljama; objava rata je formalni akt koji sadri nameru drave da upotrebi oruanu silu da bi reila neko pitanje - pakt drutva naroda, povelja: objava rata je polazna taka prilikom utvrivanja agresije; zbog toga drave ulazile u sukobe bez formalne objave; drave koriste i obavetavanje javnosti o otpoinjanju rata - prekid dipl. odnosa ratujudih strana: dipl. i konzularnom osoblju se obezbeuje nesmetan povratak u matinu zemlju; zatita interesa dravljana ratujude strane, kao i dipl.konzularna arhiva, se preputa sili zatitnici - pre izbijanja sukoba drave pozivaju svoje dravljane, ili im nareuju, da se vrate u zemlju: oni koji ostanu podvrgavaju se posebnom reimu (me. pravo ratujudoj strani priznaje punu kontrolu nad dravljanima druge strane na njenoj ter.) na osnovu primene propisa unutranjeg prava; drava moe spreiti odlazak dravljana neprijateljske strane koji podleu vojnoj obavezi, tada postupa sa njima kao sa ratnim zarobljenicima - pitanje odnosa prema imovini neprijateljske drave je sporno - zabranjene sve privredne transakcije koje mogu koristiti neprijatelju, a one koje su ranije zakljuene i nisu izvrene, proglaavaju se nitavim; trgovina sa neprijateljem je krivino delo; korporacije ili udruenja pod kontrolom neprijateljske zemlje se smatraju neprijateljskim 110. oruana sila - suvozemne snage, vazduhoplovne, pomorske. u pomorske spadaju i trgovaki brodovi pretvoreni u ratne - oruane snage: sve organizovane naoruane snage, pod odgovornom komandom; drave mogu da ukljue i paramilitarne jedinice, o tome moraju da obaveste drugu stranu; u okviru regularnih se formiraju i specijalne jedinice (male, motivisane dobrovoljne, prilagoene savremenim uslovima) - borac: razlika izmeu legalnog i ilegalnog borca; razlika izmeu pripadnika oruane sile (ukljuujudi i pomodne slube) i civilno stanovnitvo; IV haka konvencija o zakonima i obiajima suvozemnog rata + pravilnik: lan 1. pojam borca obuhvata reg. armiju, miliciju, dobrovoljake

odrede ako: a. na elu imaju linost odgovornu za svoje potinjene, b. imaju stalan znak za raspoznavanje koji se moe raspoznati i na rastojanju, c. otvoreno nose oruje, d. pri operacijama se pridravaju zakona i obiaja rata - l. 2: civilno stanovnitvo neokupirane ter. ima pravo da se oruano odupre napadau, ne imajudi vremena da se organizuje u skladu sa lanom 1.; spec. jedinice spadaju pod pojam borca, ako su propisno uniformisani, dejstvuju pod komandom svoje armije, otvoreno izvode operacije - status borca na osnovu poz. prava ine: a. organiozovanost i potinjenost komandi; b. interna disciplina + potovanje me. prava; pladenici (psi rata): van zakona i koridenje njihovo je zloin protiv mira i bezbednosti - ratni brod mora da nosi jasna obeleja nacionalnosti, imati glavnokomandujudeg, trgovaki brod koji postane ratni brod mora se pridravati pravila koja vae za ratne brodove; zabranjeno pretvaranje trg. brodova u ratne u neutralnim lukama i ter. vodama neutralnih drava - tehnoloki razvoj dovodi do profesionalizacije vojske; armija: da imaju na elu linost odgovornu za potinjene, znak za razlikovanje koji se moe raspoznati na rastojanju, da otvoreno nose oruje, pridravaju se zakona i obiaja rata pri akcijama... - pijun: pomodno sredstvo ratovanja; ne moe biti kanjen bez suenja prethodnog; ima sva prava kao i drugi ratnni zarobljenici - parlamentar (poloaj): postavljen radi uspostavljanja kontakta sa drugom ratnom stranom; nepovrediv je i ne moe biti zarobljen; predstavljen belom zastavom 111. partizanski rat - oznaava formu rata koja se ne uklapa u emu klasinog ratovanja; sam pojam slui i da bi se definisao status uesnika. doputen samo u sklopu kolektivne ili individualne samoodbrane, oruane akcije koju organizuju UN, u sklopu borbe za nezavisnost od kolonijalnog porobljavanja - partizanski rat: a. ima organizovani karakter, 2. vodi se na okupiranoj ter. u pozadini neprijatelja, 3. primenjuje partizansku strategiju i taktiku (ne predstavlja kontinuiranu akciju, ved isprekidane napade, u pozadini neprijatelja), 4. uz podrku naroda na okupiranoj ter.

- moe biti iskljuivo pomodni rat; haki pravilnik 1907: priznaje narodu neokupirane ter. pravo da, pred pribliavanjem neprijatelja, uzme spontano oruje da bi se odbranio od njega, pod pomenutim uslovima (kompromis - velike sile htele sukobe svedene na redovne oruane

jedinice; male zemlje zastupale da je odbrana nezavisnosti obaveza); partizanski rat nije pomenut - enevske konvencije 1949: status ratnih zarobljenika se priznaje i pripadnicima pokreta otpora, i na okupiranoj ter., ukoliko a. imaju na elu lice odgovorno za svoje potinjene, b. imaju znak razlikovanja i na odstojanju, c. otvoreno nose oruje, d. pridravaju se pravila i obiaja ratovanja, pridodat uslov: da partizani pripadaju jednoj od ratujudih strana - nema samo vojno strateki cilj, ved i psiholoki i politiki; stalni, iznenadni sukobi oteavaju veze izmeu fronta i pozadine neprijatelja slabija vojska tako moe da odgovori nadmodnijoj 112. pravila ratovanja - suvozemne operacije: ratujude strane nemaju neogranienu slobodu; zabranjeno podmuklo ubijanje i ranjavanje neprijatelja, dela suprotna vojnom moralu i asti; zabranjena upotreba neprijateljske zastave, znaka crvenog krsta, unitavanje neprijateljske imovine sem za potrebe rata - pomorske operacije: poseban problem bila regulacija podmornikog rata; londonska pomorska konvencija 1903: podmornice pod istim reimom kao i ratni brodovi; sredstva ratovanja u pomorskom su ista kao u suvozemnom ratu, podvrgnuta istim pravilima; vrste oruja specifine za pomorsko ratovanje pod posebnim pravilima (mine, torpedi) - II haka konvencija, konvencija o postavljanju podmorskih mina: razlikuje usidrene i neusidrene automatske dodirne mine, sa ciljem propisivanja pravila za obezbeivanje nekodljivosti mina, nakon upotrebe; zabranjeno postavljanje automatskih mina pored obala i luka protivnika, ako je jedini cilj onesposobljavanje trg. plovidbe; nakon zavretka rata drave dune da oiste svoje vode od mina; ako su ih postavile u tuim vodama, dune da obaveste vladu o mestu, i da preduzmu mere idenja; polaganje mina dozvoljeno i u neutralnim dravama, pod uslovima koji vae i za zaradene strane - torpeda dozvoljena, pod uslovom da postanu bezopasna nakon to promae cilj 113. pravo zaplene u pomorskom ratu - privatna imovina podlona uzapdenju; mogude samo za vreme ratnog stanja (odnosi se na sve trgovake brodove); roba na neprijateljskom brodu se uzima za neprijateljsku; karakter broda se odreuje po zastavi, robe po vlasniku (sve zemlje cene prema dravljanstvu, VB prema domicilu)

- izuzeci: potanska prepiska neutralnih ili zaradenih strana je neprikosnovena; od uzapdenja izuzeti brodovi namenjeni za lokalnu plovidbu ili ribolov (sem ako se koriste za neprijateljske akcije), i brodovi namenjeni za religijske i filantropske svrhe (haka konvencija) - vojni sanitetski brodovi ne smeju biti predmet uzapdenja, napada; moraju se tititi (ako su njihova imena i popis saopteni stranama u sukobu, deset dana pre angaovanja); sanitetskom brodu u pristanitu, ako padne u ruke neprijatelja, mora se dozvoliti isplovljavanje; pravo pregleda i nadzora nad sanitetskim brodovima, do prava zadravanja do 7 dana (enevska k.) - pravo zaplene teritorijalno ogranieno: na ter. vode zaradenih strana i otvoreno more; tri faze zaplene: uzapdenje, pretres, konana odluka o sudbini broda ili robe; konanu odluku donosi sud zemlje kaptora; uzapdeni brod se moe unititi samo izuzetno, npr. ukoliko bi prilikom sprovoenja, bile dovedene u pitanje ratne operacije u kojima je uestvovao sam brod (londonska konvencija 1903); posada, putnici, brodski papiri, tada se moraju se skloniti sa broda 114. vazdune operacije - specijalna komisija pravnika predstavnika SAD, VB, italije, japana, francuske, sastala se u hagu 1923. godine i izradila pravila vazdunog rata (pravila nisu ratifikovana ali se teorija slae da je re o kodifikaciji obiaja, to ih ini obavezujudim) - kljuno pitanje je bombradovanje: zabranjen napad ili bombardovanje bilo kojim sredstvima gradova, sela, naseobina, zgrada koje nisu branjene (II haka, i konvencija o bombardovanju sa mora); imaju u vidu bombardovanje sa kopna ili mora - vazduno bombardovanje zakonito samo protiv vojnog objekta (tu spadaju fabrike koje su vani centri, koriste se za izradu oruja, municije); zabranjeno bombardovanje starih varoi, sela, gradova, naselja ili zgrada u neposrednom susedstvu vojnih operacija (izuzetak: kada se pouzdano utvrdi da se tu nalazi koncentrisana vojna sila) - razvoj posle II sv. rata: predviena mogudnost da drave unapred utvrde zone bezbednosti za ranjenike, bolesne, starije i decu; sila koja dri ratne zarobljenike duna da, preko sile zatitnice, obavesti ratujude strane o geografskom poloaju logora; zarobljenicima se moraju obezbediti sklonita od bombardovanja; zabranjeno bombardovanje sanitetskih jedincija i slubi, transporta ranjenika i bolesnika, sanitetskog materijala; vazduhoplovi koji se koriste iskljuivo za prenos ranjenika, bolesnika, materijala, uivaju zatitu - zaradene strane mogu predvideti bezbedne vazdune puteve i vremena preleta okupirane ter. za evakuaciju bolesnih, ranjenih; moe se narediti sputanje sanitetskom vazduhoplovu na neprijateljsku ter. ali mu se posle pregleda mora omoguditi da nastavi let; sluajno sputanje na neprijateljsku ter. ranjenici, bolesnici, posada, smatraju se ratnim zarobljenicima

- pravilo o proporcionalnosti i zabrana nediskriminisanog bombardovanja; zabranjeni akti i nasilje iji je cilj zavoenje terora meu civilima; zona zabranjenog leta: neprijateljskoj strani zabranjena bilo kakva aktivnost u zoni 115. ogranienja u pogledu sredstava i metoda ratovanja - petrogradska dekl. 1868: jedini zakoniti cilj je slabljenje vojne sile neprijatelja; u tu svrhu je dovoljno onesposobiti za borbu to vedi broj ljudstva; taj cilj premaen upotrebom oruja koje nepotrebno uvedava patnju onesposobljenih za borbu, ili smrt ini neizbenom; upotreba slinih oruja protivna zakonima ovenosti - hake konferencije mira 1899 i 1907: zaradene strane ne uivaju punu slobodu pri izboru sredstava za borbu; zabranjena upotreba otrova, dum dum metaka; ubijanje, ranjavanje neprijatelja koji se predao bezuslovno, nakon to je poloio oruje ili ostao bez sredstava; objava da se nikome nede potedeti ivot; zabranjeno pljakanje grada, mesta; zloupotreba zastave parlamentara, dr. zastave, neprijateljske uniforme, vojnih obeleja - ratna tehnika uvek korak ispred pravnog regulisanja - napalm i zapaljiva oruja: ponekad sadre i otrovne supstance; zapaljiva oruja jedni podvode pod en. protokol, drugi smatraju da je upotreba dozvoljena, GS osudila upotrebu 116. oruje za masovno unitenje - primena se teko kontrolie, dejstvo nemogude ograniiti; masovno unitenje ivota, nesrazmerno razaranje (ABC weapons); tu spada i tehnika za menjanje ovekove okoline u vojne svrhe - hemijsko: sadri supstance koje izazivaju trovanje; bakterioloko: sadre mikroorganizme koji izazivaju najtee bolesti ili smrt, a imaju mod razmnoavanja (deluju samo na iva bida); enevski protokol 1925. zabranjuje hemijska i bioloka sredstva (protokol ratifikovala kraljevina SHS 1929 uz rezervu reciprociteta, SAD tek 1976) - promena ovekove okoline: konvencija o zabrani upotrebe u vojne i druge neprijateljske svrhe, tehnike za menjanje ovekove okoline - nuklearno, termonuklearno: 1. deo teorije: upotreba zakonita, 2. druga grupa: zabranu mogude izvudi iz me. prava analagijom, 3. zabrana se moe izvudi iz me. prava, ali je nuklearno oruje dozvoljeno ako se koristi kao represalija - veliki deo teoretiara: upotreba nuklearnog oruja je me. krivino delo; UN: nuklearno i termonuklearno oruje suprotno povelji

- nekoliko dokumenata ograniava pravo upotrebe: ugovor o koridenju morskog dna, prvi ugovor kojim je u jednom regionu zabranjena upotreba i uvedena denuklearna zona u latinskoj americi (bez kube), ugovor o zabrani eksperimentisanja nuklearnim orujem u kosmosu, atmosferi, pod vodom, ugovor o neirenju nuklearnog oruja - 3 uslova nuklearnih sila za denuklearne zone: 1. da se precizno utvrde granice zone, 2. drave da preuzmu obavezu da ni jednoj tredoj dravi nede dati povlastice u pogledu naoruanja, ili skladitenja oruja, na tom podruju, 3. vrste garancije zemalja podruja, da de savesno ispuniti obaveze iz ugovora 117. ratna okupacija - privremeno, faktiko (ne pravno) stanje; okupirana ter. ne postaje deo ter. okupatora (to potvrdio nirnberki sud); prava legalne vlade samo su suspendovana - moe biti: 1. posledica invazije, 2. posledica sporazuma o primirju: legalne snage se povlae i preputaju ter. okupacionim, 3. okupacija neutralne zemlje ili saveznike ter. : pravda se vojnim potrebama - novija praksa: okupacija se stanovnitu saoptava proklamacijom 4. potpuna okupacija: kada okupator uspostavi vlast nad celom ter. ; delimina: na delu ter. - pravni izvori: haki pravilnik 1907, enevska konvencija o zatiti graanskih lica za vreme rata 1949, konvencija o zatiti kulturnih dobara u sluaju oruanog sukoba 1954 - stanovnitvo ostaje pravno vezano za zakonitu suverenu vlast - okupator mora potovati zakone okupirane zemlje ne moe menjati institucije ili ureenje; moe suspendovati zakone ako su u suprotnosti sa okupacijom, ili dovode u pitanje bezbednost njegove vojske - okupator ima pravo da donosi sopstvene kaznene odredbe: one moraju biti objavljene i saoptene stanovnitvu; za ta dela nadleni vojni sudovi okupatora (ratno pravo); en. konv. ovladuju okupatora da obrazuje sudove, za krivine propise koje sam donese (pod uslovom da zasedaju na okupiranoj ter.) - celokupan sudski aparat nastavlja da deluje; sudija izrie presudu u ime zakonitog suverena; redovni sudovi nisu nadleni za dela pripadnika oruanih snaga okupatora - slubenici: sami odluuju da li de ostati u slubi, sem ako im vlada da drugaija uputstva (izuzetak: kada okupator naredi odreenim kategorijama slubenika da nastave slubu, u sluaju vojne potrebe)

- javna imovina: 1. nepokretna: drava okupator je administrator i uivalac (usus fructus); nema pravo da prisvoji, moe da koristi ili uniti, u vojne svrhe (plada odtetu) 2. pokretna imovina: ako je dravna moe se zapleniti, ako moe da poslui za ratne operacije 3. dravne arhive: ne podleu zapleni (izuzetak: dokumenti koji direktno govore o poreklu i nainu voenja rata) 4. spomenici, umetnika dela se mogu premetati samo ako su izloena ratnom razaranju 5. u pogledu saobradajnih i transportnih sredstava, okupator ima iroka ovladenja; instalacije za prenos vesti mogu se uzaptiti i koristiti; pot. slubu kontrolie okupator - okupator poseduje pravo ubiranja taksi i poreza, koje je ubirala i legalna vlada ( i snosi sve izdatke administracije); nema prava da naplati potraivanja leg. vlade - privatna imovina: a. stvari koje se mogu koristiti u ratne svrhe mogu se uzaptiti uz naknadu, b. ostala imovina zatidena - pravo rekvizicije: davanje u naturi za potrebe okupacione vojske (moraju se naknaditi u novcu) 1. iskljuivo za potrebe te vojske, 2. u srazmeri sa ek. snagom zemlje, 3. stanovnitvo ne moe biti obavezano da uestvuje u ratnim operacijama; b. kontribucije: novana davanja, na osnovu pismenog nareenja, pod odgovornodu gl. komandanta okup. podruja, u srazmeri sa bogatstvom zemlje - okonanje: 1. vojne jedinice legalne vlade oslobode okupirano podruje, 2. stanovnitvo se digne na ustanak, 3. mirovnim ugovorom 118. civilno stanovnitvo, zarobljenici, ranjenici - konv. o zatiti gra. lica za vreme rata 1949 + protokol 1977: civili su lica na ter. strana u sukobu, a nisu deo oruanih snaga 1. grupa pravila: obuhvata svo stanovnitvo ratujudih strana: pravo na potovanje linosti, vrenje verskih obreda, obiaja; zabrana prinude radi dobijanja obavetenja, kolektivne mere zabranjene; drava odgovorna za postupke slubenika; ustanovljenje zona bezbednosti: izostanak vojnih op. , slobodan prolaz sanitetskog mat. , hrane; objekti neophodni za ivot civila zatideni, kao i postrojenja sa opasnom snagom 2. i 3. grupa: tiu se stranaca i reima civilnog stanovnitva na okupiranoj ter. : zabranjena prinudna deportacija (sem u cilju zatite, imperativnih vojnih potreba); u sluaju deportacije, okupator duan da obezbedi smetaj, hranu, higijenske uslove; zabranjeno razdvajanje lanova porodice; civilna zatita: neprijatelj duan da prui olakice org. civilne zatite; osoblje, zgrade,

materijali, koji se koriste za ciljeve civilne zatite moraju biti potovani; okupator moe da razorua pripadnike civ. zatite - bolesnici, ranjenici: konvencija o zatiti bolesnika i ranjenika, konv. za poboljanje sudbine ranjenika, bolesnika, brodolomnika + protokol I, konv. o zatiti graanskih lica: obuhvadene sve kategorije; dunost strana u sukobu da posle okraja pokupe ranjenike i bolesnike, prue zatitu od pljake i zlostavljanja, prue negu; strane saoptavaju jedna drugoj broj i imena poginulih; graani duni da potuju ranjenike, bolesnike - sanitetsko osoblje: posebna zatita, zabranjen napad; znak raspoznavanja: crveni krst na belom polju (ili polumesec) 119. prekid neprijateljstava (vojne konvencije) - zakljuuju se izmeu komandanata za vreme trajanja neprijateljstava, odnose se iskljuivo na ratne operacije; raaju obaveze izmeu vojski, ne drava - zove se i kartel, lokalno primirje, zadravanje borbe: predmet je razmena zarobljenika, sahrana mrtvih, utvrivanje parlamentara; brodski kartel: zaradene strane doputaju izvesnim brodovima ulazak u ter. vode druge strane, probijanje blokade (radi izvrenja misije) 120. okonanje neprijateljstava - kapitulacija: sporazum po kojem se neprijateljskoj sili predaje jedan deo fronta (lokalno dejstvo); opta kapitulacija: prestaje otpor celokupne oru. sile - zakljuuje se pismeno, predstavlja ugovor (ima obeleja vojne nadmodi jedne strane); donosi se po kratkom postupku, odmah stupa na snagu; zakljuuju ih vojne stareine, pa imaju dejstvo ak i ako ih vrhovni organi naknadno odbiju - postoje uslovna i bezuslovna kapitulacija; bezuslovna znai prihvatanje uslova pobednika, ili po pravilima ratnog prava - primirje: sporazum na osnovu kojeg se obustavljaju neprijateljstva, na delu fronta ili celom bojitu (zbog recipronih interesa, poraza jedne strane, pod pritiskom me. org.); formalni sporazum politikog karaktera (ovladenje uvek dolazi od pol. organa); savremena praksa: stupa na snagu trenutkom potpisa - kl. me. pravo: primirje znailo obustavu neprijateljstava, a ne rata; u savremenim uslovima moe da ima karakter okonanja ratnog stanja - obustava vatre: nain prestanka neprijateljstava na inicijativu me. org. zaduene za uvanje me. mira i bezbednosti

121. zavretak rata - neformalni prekid izobiajen; ratno stanje prestaje: a. potpunim podjarmljivanjem i aneksijom (agresija i porobljavanje su me. zloini), b. mirovnim ugovorom, c. jednostranom izjavom (primenjeno na nemaku i austriju posle II sv. rata) - mirovni ugovori: podleu svim pravilima ug. prava, vae unutar drava potpisnica koje su ih ratifikovale; sloen pravni akt, ugovarai nisu na ravnopravnoj osnovi - ter. klauzule: reguliu problem granice i cesije ter. (poloaj stanovnitva, privatna i javna imovina, dugovi vezani za ter.); pol. klauzule: reguliu posleratnu politiku zaradenih strana, pitanje manjina; vojne klauzule: demilitarizacija, razoruanje, ratni zarobljenici; ek. finansijske klauzule: reparacija, restitucija 122. pojam i oblici neutralnosti, obaveze neutralnih drava - nepristrasan poloaj jedne drave u odnosu na ratni sukob, priznat od strane ratujudih strana; drava ostaje van sukoba (politiki el. pojma neutralnosti), taj poloaj namede obaveze i daje izvesna prava (pravni el.) - trajna neutralnost: drava preuzima obavezu na neodreeno vreme, da bude neutralna u bilo kom bududem sukobu; privremena: drava preuzima obavezu da bude neutralna u sluaju odreenog rata - grocijus: u ratu za koji ne postoji pouzdan dokaz da je pravedan, drava duna da jednako postupa sa zaradenim stranama; u pravinom ratu, drava duna da podri pravednu stranu, uzdrade se od pomodi drugoj strani - vatel: neutralne nacije za vreme rata su one koje ne uzimaju ueda, ostaju prijatelji obema stranama, ne favorizuju jedne na tetu drugih - kodifikacija: II haka konferencija mira 1907 + pariska deklaracija - iz dananje perspektive tradicionalno shvatanje neutralnosti protivreno: vai nepristrasnost neutralnih prema zaradenim stranama, istovremeno sa slobodnom trgovinom sa njima (to obuhvata i snabdevanje koje je kljuno za pobedu u rat); time klasina pravila bivaju prevaziena (rat je me. zloin, pa ne moe se tolerisati nepristrasan stav prema agresoru kao i rtvi - prava i obaveze neutralne drave: vlada recipronost - sve to se prua jednoj strani, mora se pruiti i drugoj; neutralna ter. nije poprite vojnih operacija, ne sme se dozvoliti prelaz preko ter. trupa, municije, namirnica; bilo kakve mere neutralne dr. se moraju primeniti na sve strane

- pomorski rat: svi neprijateljski akti u ter. vodama neutralnih su zabranjeni i jesu krenje neutralnosti; neutralna sila ne moe da ustupi ratujudim stranama ratne brodove, municiju, ali nije duna da sprei izvoz ili tranzit za raun neke od strana (sve od koristi armijama) - ratni brodovi zaradenih strana ne smeju da ostanu u luci ili ter. vodama due od 24 sata izmeu isplovljenja jednog i drugog broda; u sluaju nestanka goriva ratni brod se moe snabdeti u meri u kojoj je potrebno da bi stigao do svog pristanita - krenje neutralnosti je me. delikt; neutralna drava moe silom da sprei krenje neutralnosti 123. blokada - izolacije neprijateljske luke, obale, pristanita onemogudavanje veze sa spoljnim svetom; cilj: ek. iscrpljivanje neprijatelja, spreavanje izlaska neprijateljskih brodova na otvoreno more - blokada u doba mira: do pojave drutva naroda bila dozvoljena (danas je protivpravno delo); 1962. SAD izvrile blokadu kube sa ciljem da se sprei snabdevanje kube ofanzivnim orujem (kao mera samoodbrane) - blokada danas: skup mera usmerenih ka ek. i pol. izolaciji zemlje, sa ciljem da se primora na neko ponaanje (prekid dipl. i ek. veza, obustava kreditiranja); te mere nemaju oslonac u me. pravu kao zasebna kategorija - vojna blokada: samo u sklopu ratnog stanja ili kolektivnih mera UN (povelja ovladuje SB da preduzme svaku meru u ime me. mira i bezbednosti - pariska, londonska deklaracija: 1. blokada mora biti preduzeta nepristrasno, bez obzira na zastavu, b. mora biti objavljena, saoptena neutralnim silama; blokada nije moguda nad lukom, obalom neutralne sile, slobodnog mora, neutralizovane zone - brod koji pokua da probije blokadu moe biti uzapden (sem ako se pouzdano dokae da nije imao nameru probijanja blokade) - prestanak: istekom roka iz deklaracije, prodorom neprijateljske sile u blokiranu teritoriju, osloboenjem blokirane zone

124. kontrabanda

- termin znai: protiv zabrane; to je akt protiv zabrane snabdevanja ili prevoz robe neutralnim brodovima, za potrebe zaradene strane i od znaaja za voenje ratnih operacija; izvrioci mogu biti kanjeni po pravilima drave kojoj padnu u ruke; roba podlona uzapdenju - londonska deklaracija 1907: a. apsolutna kontrabanda (predmeti iskljuivo namenjeni za rat), b. uslovna kontrabanda (predmeti se mogu koristiti u ratne, ali i mirnodopske svrhe); pamuk, svila, sapun, boje, nikada ne mogu biti upotrebljeni u ratne svrhe (u savremenim uslovima teko napraviti razliku) - da bi odreena roba pala pod pojam kontrabande, potrebno je da bude tako obeleena i objavljena od strane ratujude sile