Pripovetke Momila Nastasijevi Nastasijevi je izmeu dva rata bio poznatiji kao pripoveda,a danas ga znamo kao pesnika.

Njegova pripovetka ''Zapis o darovima moje roake Marije'' ula je meu 100 najboljih pripovedaka izmeu dva svetska rata.Meuti,Nastasijevi se paralelno razvijao i kao pesnik i dramski pisac.Njegove prve pripovetke veoma su bliske realistikim,obino je za osnovu uzimao anegdotu koju je potom razvijao.Tu vrstu pripovetke Nastasijevi pie sve do 1923/24.Pripovetke koje e pisati posle ovog perioda udaljavaju se od prvobitne realistike podloge,nove pripovetke dobijaju pomalo fantastinu,pomalo eksperimentalnu podlogu.Prvi put su okupljene u zbirci ''Iz tamnog vilajete'' 1927. godine.To je zbirka pripovedaka u kojoj se Nastasijevi pojavljuje kao potpuno hermetian pisac.To je jedan od razloga zbog kog su Nastasijevieve pripovetke retko objavljivane,bile su nerazumljive.Tek nakon njegove smrti bie objavljena zbirka ''Hronika moje varoi''. Period u kome se Nastasijevi hermetino zatvara u prozi,poklapa se sa periodom kada on pie IV i V lirski krug,''Gluhote'' i ''Rei u kamenu''. Pripovetka ''Strah'',koja je neophodna za razumevanje hermetine Nastasijevieve proze,ostala je neobjavljena.Ova pripovetka pripada prvoj,realistikoj fazi ali je pisana na nain koji e Nastasijevi kasnije koristiti u neto transformisanom obliku.Naime,u pripoveci ''Strah'',Nastasijevi se sputa do zapretenih sadraja individualno nesvesnog u svom junaku muziaru.Pripoveda autorski pripoveda koji doputa glavnom junaku da govori. Kad god se okreemo dostignuima psihoanalize u tumaenju knjievnog dela,mi odgovore moramo traiti u autorovoj biografiji,to nije nita drugo do okretanje spoljanjem pristupu.Takav sluaj je i ovde.Naime,Nastasijeviev junak je student muzike akademije,svira violinu.Nastasijevi je bio veoma muziki obrazovan,njegova braa su svirala 2 do 3 instrumenta i drali orkestar ''Stankovi''. Radnja pripovetke ''Strah'' smetena je na poetku u kuu glavnog junaka gde mu dolaze prijatelji i uivaju u muzici i razgovoru o umetnosti.Nastasijevi i njegova braa su svake nedelje i o praznicima u svojoj kui pravili sedeljke koje su poseivali najistaknutiji pisci tog
1

vremena,izmeu ostalih i Crnjanski i Rastko,na kojima se razgovaralo o knjievnosti i slikarstvu,i sluala se muzika.To je bio jedan od najuticajnijih beogradskih salona tog vremena. Otuda nam je jasno da je Nastasijevi vrlo blizak njegovom neimenovanom junaku. U ovoj pripoveci sve je imenovano i jasno,sve razumemo ali reenje do kog emo doi e nas zapanjiti.Ovom pripovetkom Nastasijevi se pribliava Pou. Vreme radnje smeteno je u jednu novembarsku,vetrovitu no.Prijatelji sede i razgovaraju.Opis je vrlo plastian,gotovo realistiki.Najobinija atmosfera,kao ova,tipian je nagovetaj neeg stranog to e se dogoditi jer je autoru neophodan kontrast.Ono to je neobino jeste spoljna atmosfera no,vetar,meseina.Taj vetar unosi nemir meu goste i oni odlaze ostavljajui domaina samog.Odjednom,u toj sablasnoj atmosferi,neko kuca na vrata.To je ostareli violinista koji moli studenta da prespava kod njega jer u svojoj kui ne moe od straha.Tada poinje pria o stranom dogaaju iz detinjstva koji je ostavio trajnu traumu violinisti. Vraanje u doba detinjstva je prvi korak u psihoanalizi u traganju za problemom.Violinista pria o muzici,svojoj najveoj ljubavi,strasti i radosti ali i strahu koji ga razara.Vezano za muziku,violinista se sea velikog zidnog sata iz svoje porodine kue koji je svirao melanholinu melodiju,njemu veoma dragu.ta je sat?Mehanizam koji neumitno meri vreme koje prolazi.Vrlo est je u snovima iako nije arhetipska slika ali jeste opsesivna slika koja se kod violiniste javlja vrlo rano,u predkolskom uzrastu.Dete voli da posmatra sat,naroito njegovu dugu sekundaru.Pri tome on osea veliku napetost i nemir u sebi koji izaziva slika brzog i mehanikog kretanja.Jednog dana dete e se veoma pribliiti satu i pre nego pone melodija koju voli on e uti pokretanje mehanizma,zujanje koje e u njemu izazvati uasan strah a u tom e poeti i melodija i on e,odmah potom osetiti veliko blaenstvo.Kakav je to doivljaj?Oigledana je kombinacija dva sasvim suprotna oseaja,oseaj uznemirenosti i straha i oseaj blaenstva.Zato je ovaj trenutak vaan?Doivljaj koji u sebi spaja oseaj blaenstva sa oseanjem uasa,ponitenja stari Latini su zvali numen,a od toga je izvedeno numinozan oseaj izvorni,najdublji oseaj boanskog.,trenutak u kome se dve suprotnosti spajaju konjukcijo opozitorum spreg suprotnosti.
2

Pored ovog specifinog doivljaja,oslanjajui se na uputstvo Lea picera koji nas savetuje da u delu tragamo za karakteristinim odstupanjem,onim ''klik'' koje pokree dalje pronicanje u delo,kretanje unutar hermeneutikog kruga,mi kod Nastasijevia nalazimo gramatiku greku ''ena u belo''.Jezike greke reflektuju pritisak posvesnog na svesni deo linosti.Ako se ne javi gramatika greka,javie se repetativnost,i zaista violinista ima oseaj kao da mu se sve ponavlja.Tako deak ( violinista ) pod uticajem stranog dogaaja na javi usni jo straniji san.Ovde se moramo osloniti na Frojdovu podelu ovekove linosti na njeno ''ja'' ili ego,''nadja'' ili superego i ,ono to je najvanije, na nagone, ''ono'' ili id.Iz ida dolaze sve vrste nagona i oni,po Frojdu preteni,erotski nagoni produkt libida.Libido je podloan velikom broju zabrana,bilo porodinih,drutvenih ili religiozni,to stvara veliki broj konflikta unutar linosti.To ''ono'' upravo tako imenovano mi prepoznajemo vrlo dobro kod Sofke.Id je Frojd zamiljao kao besnog konja kog jae ego i kog mora zaustaviti,a to moe samo superego.Meuti,superego poputa svoje stege u snu i tada zapreteni sadraji dospevaju u svest neretko transformisani u svoje simboline vrednost i znaenja.Upravo je taj prelaz izmeu sna i jave kad se oslobaa id najvie interesovao nadrealiste.Nadrealizam je pravac ije su slike upravo simbolino prekodirane slike naeg ida,slike sa granice svesnog i nesvesnog.Tada se,podraavajui stanje svesti,morta pisati bez ikakve kontrole,po diktatu podsvesti,to je automatsko pisanje. ta deak sanja?Vrata koja se otvaraju i njemu munjevitom brzinom u susret hrli ''ena u belo'' visoka i suva,utog lica i plavih oiju.Navodna greka koju Nastasijevi ini je deo njegovog uobiajenog postupka eliptiranja a potekla je od reenice ''ena obuena u belo''.''ena u belo'' je evidentan simbol smrti a ona je u stvari transformisana kazaljka sekundara koju je deak pomno pratio preko dana,znak neumitnog proticanja vremena. Ova ena se javlja i u Nastasijevievim ''Lagarijama po noi''.Naime,njegov junak Kaa kad god hoe da se oeni svoju nevestu vidi kao enu neobino izduenog,utog lica koja ga posea na ikonu,na samu smrt i on od nje bei glavom bez obzira.Ne bez razloga,jedna od Nastasijevievih pripovedaka o Kai se zove ''etvrto Kaino roenje'' to znai da je on 3 puta pre toga umro,odnosno posetio donji svet.
3

Da bi deak prenebregao i potisnuo svoj strah poinje da se bavi muzikom jer je ona jedini,kontinuirani izvor blaenstva.Meutim,kada bude imao 9 godina potisnuto e se javiti u jo gorem obliku.On e u susednoj kui na prozoru opaziti enu u belom,obasjanu meseinom koja je smrtno bolesna od tuberkoloze i koja mu vrlo esto mae!Posle toga e se nervno razboleti.Stvarni dogaaj u potpunosti odgovara sanjanom ena u belom mu mae i podsea ga na kazaljku ( smrt ),bolesna je ( smrt ) i obasjana meseinom ( veza sa mrtvima ). Strah e nestati onog trenutka kada ga potisne jedno jae oseanje ljubav.Deak,sada ve mladi se zaljubio.Sa svojom devojkom uiva etajui se nou,na meseini,sporednim ulicama.Meutim,opet se vraa u najgorem obliku njegova draga je u belom,nou,na meseini!On se sledi od straha i oprosti se s njom jednom za svagde.Strah je konano prevladao!To je tvorbeno jezgro Nastasijevieve pripovetke i ne samo ove,sreemo ga u pripovetkama i dramama ena u belom,meseina,smrt.U ''Meulukom blagu'' njegova junakinja se zove Bela ( sa dugim silaznim akcentom i duinom ),a spoj dvoje mladih znai smrt.Svi motivi Nastasijevievog stvaralatva,bilo proznog bilo poetskog su povezani.To nije realistika motivacija,to je kompozicina motivacija,jedno od drugog zavisi u samom tekstu.