PATOLOGIJA RECEPTORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA

Patologiju receptornog komunikativnog sistema sainjavaju: patologija auditornog receptora, patologija vizuelnog receptora i bireceptorna patologija.

PATOLOGIJA AUDITORNOG RECEPTORA

Funkcija auditornog komunikativnog receptora sastoji se u primanju auditornih verbalnih stimulacija i njihovom pretvaranju u odgovarajude kodove nervnih impulsa. Ove funkcije se ostvaruju na nivou srednjeg i unutranjeg uva. Do nervnih zavretaka u kohlei auditorni receptor prenosi stimuluse, dok se u kohlei ostvaruje proces pretvaranja stimulusa u nervne impulse.

ETIOLOGIJA

opta kongenitalna stanja, specifina kongenitalna stanja, infekcije, toksikacije, oksigena deprivacija, traume, RH i druge inkompatibilnosti.

SIMPTOMATOLOGIJA 1.Opta kongenitalna stanja mogu biti: o pre i perinatalno steena zbog infekcije i drugih nedovoljno poznatih faktora, o hereditarno uslovljena zbog hromozomopatija.

Manifestuju se kroz: o vedi broj sindroma, o razliite vrste displazija, o osteopatija, o esto i cerebralnu paralizu. Pored ostalog ova stanja prouzrokuju otedenja sluha i deformitete na nivou artikulatornog mehanizma.

2.Specifina kongenitalna stanja (zahvataju spoljanje, srednje i unutranje uvo), mogu biti: o hereditarna ili o akvirirana.

Anomalije i deformacije spoljanjeg uva mogu prouzrokovati otedenja sluha. Kohlearne aplazije ili razvojne anomalije kohleje, spiralnog gangliona i auditornog ivca, atrofije i degeneracije receptora prouzrokuju hipoakuzije.

3.Infekcije prouzrokuju: o akutne otitise, o hronine otitise, o zapaljenja mastoidne kosti. Pored toga i nasledni ili steeni sifilis, bakterijalne ili virusne infekcije razliitih vrsta prouzrokuju otedenja sluha razliitih vrsta i stepena. 4.Toksikoza kohlee razliitim lekovima, drogom, nikotinom i alkoholom ozbiljno afektiraju sluh. 5.Rh i druge inkompatibilnosti direktno i indirektno prouzrokuju otedenja sluha.

LOGOPATIJA Anomalije i deformacije delova artikulatornog mehanizma i zubala kao i otedenje sluha, prouzrokuju veoma razliitu logopatiju: o disfoniju koja nastaje kod ektodermalne displazije, o distorzije glasova razliitog tipa (sigmatismus), o otedenja govora zbog anomalija i malformacija na nivou artikulatornog mehanizma (dyslalia), o delimina razvijenost ili nerazvijenost govora (dyseneia,aneneia), o gluvonemost (surdomutitas).

PATOLOGIJA VIZUELNOG RECEPTORA

Nedovoljno je poznavanje znaaja ovog receptora za razvitak, stanje i funkciju verbalne komunikacije. Vizuelni receptor ima znaanu ulogu u verbalnoj komunikaciji: o participira u funkciju komunikativne povratne sprege, o odgovoran je za primanje stimulacija koje su povezane sa poloajem i kretanjima, facijalnom ekspresijom i pokretima artikulatora.

ETIOLOGIJA Oblici patologije mogu biti razliiti: od lakog otedenja vida, do potpune slepode (amaurosis). Odreeni primarni etioloki faktori za patologiju vida istovremeno prouzrokuju anomalije i deformitete na nivou efektornog sistema,ili mentalnu retardaciju, to se direktno ili indirektno odraava na stanje i funkciju verbalne komunikacije.

SIMPTOMATOLOGIJA Hallerman-Streiffov syndrom: o bilateralna mikroftalmija(microphtalmia) kongenitalnog karaktera, o nistagmus (nystagmus) i strabizam (strabismus), o kratka glava(bracychepalia), o unast oblik glave(scaphocephalia), o nisko postavljene ui, o kljunast nos, o male i tanke usne, o gotsko nepce, o dentopatija i o nenormalno mala vilica (micrognathia).

Okulodentodigitalna displazija: o razliite anomalije oiju (microthalmia, hipotelorismus, glaucoma i dr.) o laka mentalna retardacija, o niska i produena glava, o tanak nos sa malim nazalnim krilom, o anomalija artikulatornog mehanizma i o rascep tvrdog nepca.

Rodersonov sindrom: o anomalije oiju, o deformacije usta (hypodontia, anodontia, odsustvo inciziva i iroko lice sa prognatijom). Kongenitalna rubeola: o katarakta ili glaukom, strabizam, nistagmus i hipoplazija irisa, o mikrocefalija, o gibitak sluha i o motorna retardacija.

 Rodersonov sindrom: o anomalije oiju, o deformacije usta (hypodontia, anodontia, odsustvo inciziva i iroko lice sa prognatijom). Kongenitalna rubeola: o katarakta ili glaukom, strabizam, nistagmus i hipoplazija irisa, o mikrocefalija, o gibitak sluha i o motorna retardacija.

LOGOPATIJA Manifestuje se kroz primarne i sekundarne probleme verbalne komunikacije. Primarni problemi ukljuuju: o redukciju komunikativne osetljivosti; o redukciju ili odsutnost svesne kontrole pokreta i poloaja tela, gestikulacije rukama, mimike i pokreta artikulatora; o propradenost dekodiranja pauzama, tj. prekidima tihe prirode; o potekode u razvitku sposobnosti verbalne komunikacije i sl.

Sekundarni problemi ukljuuju: o potekode u sticanju sposobnosti korektnog izgovora glasova koji sadre vedi broj vizuelnih komponenata (labiodentali, bilabijali, lingvodentali); o poremedaj govora zbog deformiteta i anomalija na nivou artikulatornog mehanizma; o poremedaj artikulacije zbog gubitka sluha i o ogranienost sposobnosti uspostavljanja komunikativnog fidbeka i sl.

BIRECEPTORNA PATOLOGIJA
Stanje verbalne komunikacije gluvoslepih,slepogluvih i slepogluvonemih. Gluvoslepa lica - sluh izgubila pre nego to je nastupio gubitak vida (uglavnom se radi o hereditarnoj gluvodi). Do nastupa otedenja ili gubitka vida imala su razvijen oralni govor ili znakovni govor. Progredovanjem gubitka vida suavane su mogudnosti komunikacije. Nastupom praktine slepode gube i sposobnost komunikacije. Ni lica koja su pre toga imala solidan oralni govor u stanju gluvoslepode ne mogu uspostavljati verbalni (oralni ili znakovni) komunika-tivni kontakt, jer ne mogu primati poruke. Slepogluva lica - praktina ili totalna slepoda nastala pre nego to su izgubila sluh. Oni su zadrali sposobnost komunikacije, ali je teko uspostavljaju, jer mogu samo da odailju, a ne i da primaju poruku. Kod sva tri oblika ove patologije mogude je uspostaviti kontakt ili razvijati sposobnost komunikacije samo koridenjem taktilno-kinestetskog senzoneuralnog kanala, tj. taktilno-kinestetskih delova receptornog i transmitornog sistema.

PATOLOGIJA SENZORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA Postoje dve osnovne vrste: o patologija razvojne prirode i o patologija na bazi disolucije. Na intrapersonalnom nivou auditorni senzori imaju primarnu, a vizuelni senzori sekundarnu funkciju. Na interpersonalnom nivou auditorni i vizuelni senzori imaju primarnu, a taktilni senzor ima sekundarnu ulogu. U fazi razvitka sposobnosti verbalne komunikacije interpersonalni auditorni senzor kontrolie govorne simbole i njihovu zvunost, jainu i brzinu izgovora dok taktilno-kinetski senzor kontrolie njihovu produkciju.

PATOLOGIJA AUDITORNOG SENZORNOG PODSISTEMA RAZVOJNE PRIRODE U razvojnom periodu auditorni senzorni podsistem je odgovoran za kontrolu verboakustinih dogaaja isto tako dobro kao artikulacija, zvunost, kao i ritam tih dogaaja. Rastenjem ova kontrola opada srazmerno tempu njenog preuzimanja od strane taktilno-kinestetskog senzora. Razvitak auditorne kontrole i pradenje govora poinje u drugoj polovini prve godine starosti deteta i traje do desete godine kada se kontrola i pradenje oralnih simbola i njihovo proizvoenje u zadovoljavajudoj meri stabilizuju.

LOGOPATIJA Prouzrokovana auditornom senzornom nezrelodu Uglavnom se manifestuje kroz etiri oblika: o paleovokalno ponaanje, o u obliku brbljanja, o eholalinost i o argon.

 Eholaiija se moe tumaiti kao izraz ustanovljenja audiovokalnog fidbeka, jer on omogudava detetu auditrno da doivi i proveri svoj proizvedeni glas ili glasovne kombinacije. U ovoj fazi pregovornog ponaanja audiovokalna petlja detetu omogudava uporeenje svoje reprodukcije glasova sa produkcijom istih glasova drugih.

To je veoma vana komponenta pregovorne faze razvitka govornog senzora, jer se ponavljanjem zatvaranja audiovokalne petlje formiraju asocijacije izmeu auditornih dogaaja i pokreta artikulatora, koje su osnovni preduslov za uspostavljanje taktilnog i kinestetskog povratnog dejstva koje vre ulogu dopunskih, dodatnih i zamenjujudih senzornih stimulacija. Smetnje u uspostavljanju audiovokalne povratne sprege produavaju trajanje paleovokalne faze razvoja sposobnosti oralne verbalne komunikacije. Sporost komunikativnog sazrevanja prouzrokuje, isto tako, produenje trajanja paleovokalnog oblika ponaanja kao to su fizioloka perseveracija i introverbalizacija, govorenje samom sebi. Fizioloka perseveracija je faza zakonomernog razvoja govora, jer se bez toga ne moe razviti auditivni, audiovokalni fidbek. Produenje faze ukazuje na smetnje u uspostavljanju auditivnog i vizuelnog fidbeka. Intraverbalizacija predstavlja fazu perceptualnog lingvistikog sazrevanja koje se javlja izmedu 18. i 36. meseca starosti deteta. Produenje faze ukazuje na smetnje u sazrevanju. Nedovoljna sazrelost auditornog senzora uglavnom prouzrokuje: o produenje trajanja pregovornih faza; o zakanjenje u razvitku unutranjeg govora; o zakanjenje u sticanju sposobnosti regulacije govornog ritma; o smetnje u uspostavljanju audiovokalnog fidbeka; o zaostajanje u razvitku sposobnosti autoregulacije funkcije mehanizama efektornog sistema; o razvojne artikulativne poremedaje govora.

Prouzrokovana nedovoljnom auditornom senzornom razvijenodu Razni vidovi centralnih nervnih anomalija i disfunkcija prouzrokuju smetnje u jezikom sazrevanju. Genetske i neurogene smetnje prouzrokuju razliite oblike logopatije. U logopedskoj klinikoj praksi najede se javljaju slededi oblici: o svi oblici razvojne prirode koji su obraeni u poglavlju o patologiji integratornog komunikativnog sistema; o potekode u sklapanju reenica (asyntacticismus); o kao posledica nerazvijenosti ili nedovoljne razvijenosti unutranjeg govora javlja se pseudoaphasia; o tekode u zapaanju i kontrolisanju artikulacije visokofrekventnih konsonanata (S, , C, T, K, H) kod sluajeva sa redukcijom sluha; o visok i glasan govor, monoton izgovor i hipernazalnost kod sluajeva sa senzoneuralnom redukcijom sluha.

PATOLOGIJA AUDITORNOG SENZORA PROUZROKOVANA DISOLUCIJOM Ovu vrstu patologije prouzrokuju razliiti patoloki procesi u toku celog ivota oveka, tako da se ona moe pojaviti kod dece i kod odraslih. Manifestuje se, uglavnom, kroz smanjenje sposobnosti kontrole govora i ogranienje motorike.

Zbog toga se javlja u domenu jezika, govora i glasa. Ovde spadaju sve vrste i oblici patologije, koji su prouzrokovani lokacijom etiolokog faktora na nivou integratornog sistema i neurogenog su porekla.

Javljaju se slededi oblici logopatije: o svi oblici centralnog, neurogenog porekla; o nesposobnost sreivanja rei u reenice (asyntactismus); o pogrena upotreba i pogrean izgovor rei zbog njihovog nerazumevanja (paraphasia); o patoloko ponavljanje rei (palilaia); o nekompletnost poetka reenice (apotheosis); o verbalna perseveracija; o nesposobnost oralnog izraavanja misli na koherentan nain (acataphasia); o prekomeran ili nenormalan protok rei (verbomania); o strah od sluanja odreenih rei ili imena (onomatophobia); o ubacivanje besmislenih rei u govor (embolophrasia); o poremedaji visine i jaine glasa; o poremedaji akustike strukture govora (prosodiopathia); o poremedaji artikulacije.

PATOLOGIJA TAKTILNO-KINESTETSKOG SENZORA Taktilno-kinestetski senzor ima viekratno znaenje. Pored toga to je veoma znaajan za pregovorni i vangovorni stadijum razvitka, on ima veoma znaajnu ulogu u sazrevanju za prelaz u zrelog oralnog komunikatora. Povratni senzorni protok u senzorni sistem moe imati dve putanje: o kortikalnu, tj. svesnu, voljnu i o cerebelarnu, tj. nesvesnu ili automatsku. Kortikalna je aktivna kada se savlauju novi glasovi, tj. kada se slua ili izgovara neto za ta nije uspostavljena audiotaktilna izgovorna asocijacija. Kontrola artikulacije novih glasova progredira: od primarno auditornog senzora, preko primarno kortikalnog senzornog sistema do primarno nesvesnog automatskog cerebelarnog senzornog sistema (Mysak, E. 1976). Patologija taktilno-kinestetskog senzora moe biti razvojne prirode, a isto tako moe biti prouzrokovana i disolucijom.

PATOLOGIJA RAZVOJNE PRIRODE Kod patologije razvojne prirode najede dolazi do pojava: o artikulatorne nepreciznosti; o artikulatorne nekonzistentnosti i o neuspostavljenosti artikulatornog automatizma. Patoloki faktori razvojne prirode mogu prouzrokovati probleme i u odnosu na preciznost, postojanost i automatizam artikulacije. Svi oni prouzrokuju artikulativne poremedaje sa razliitim manifestacijama i razliite teine. U praksi dijagnostike i tretmana oni se ne diferenciraju, zbog ega ni rezultati u celosti ne zadovoljavaju.

Do artikulativne nepreciznosti dolazi kada dete nije sposobno da asocira auditivni fidbek glasa sa propratnim i skladnim fidbekom dodira, pokreta i poloaja artikulatora. Odsustvo, redukcija ili otedenje ometaju funkciju taktilno-kinestetskog fidbeka, slabe i ograniavaju kontrolu artikulacije. Zbog toga dete nije sposobno precizno da artikulie govorne glasove. Smetnje u funkciji taktilno-kinestetskog fidbeka prouzrokuju nesposobnost, tj. potekode u ponavljanju artikulacije istog glasa.

U takvim sluajevima dete moe izgovarati svaki glas i u svako vreme, ali samo jednom. Ved slededa artikulacija istog glasa nije skladna. Prema tome, neskladnost artikulacije je jedna od manifestacija stanja poremedenosti kontrolne funkcije taktilno-kinestetskog senzora. Poremedenost kontrolne funkcije taktilno-kinestetskog senzora prouzrokuje smetnje i potekode u brzini i lakodi artikulativnih ciklusa (nizova). Do poremedaja u automatizmu artikulacije dolazi i kada sazrelost artikulatorne kontrole nije dostigla nesvesni cerebralni nivo, ved se zadrala na auditornom ili svesnom kortikalnom nivou.

PATOLOGIJA PROUZROKOVANA DISOLUCIJOM Odrasli mogu biti podvrgnuti traumi ili oboljenju kortikalnog ili cerebelarnog dela senzornog sistema pri emu se manifestuju smetnje u kontroli i upravljanju artikulacije i itavog govornog automatizma. Morbidnost i traumatizam koji prouzrokuju patologiju organizma komunikacije na nivou ovog senzora ima veoma razliitu i brojnu etiologiju. Poremedaj govora zbog raspadanja taktilno-kinestetskog senzora Poznato je da destrukcija niih delova postcentralne zone velike hemisfere (dominantne), prouzrokuje kinestetsku apraksiju, i eferentno (kinestetsko) lomljenje govornih glasova sa serijom sekundarnih smetnji govora. Drugi znaajniji vid poremedenosti kontrole i upravljanja govorom, zbog patologije ovog senzora, nesposobnost je razlikovanja fonema sa slinom artikulacijom (p,m,b; t,d,n; k,g; f,v, itd).

Dezintegracija funkcije artikulatornog mehanizma (dodir, pokret, poloaj), to se manifestuje gubitkom ili ogranienjem artikulatornih pokreta, prouzrokuje gubitak ili smetnje u funkciji taktilno-kinestetskog fidbeka. U tom sluaju su artikulatorni pokreti usvojeni i zadrani, jer se funkcija artikulatora zasniva na asociranim osedajima pokreta. Kod ovih sluajeva artikulacija je slaba, neprecizna, neujednaena i nestabilna. Lezije kranijalnih ivaca prouzrokuju smetnje i ogranienja u funkciji taktilno-kinestetskog senzora, koja se manifestuju ne samo u otedenju artikulacije nego i u otedenju kinezije i estezije. Deficijentnost funkcije taktilno-kinestetskog fidbeka prouzrokuje i cerebralnu govornu disritmiju i disautomatizaciju.

PATOLOGIJA TRANSMITORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA Ovaj sistem je u osnovi pasivan jer vri servisnu ulogu ostalim sistemima. Nalazi se u aferentnom i eferentnom delu organizma oralne verbalne komunikacije.

PATOLOGIJA AFERENTNOG TRANSMITORA Primarna funkcija ovog dela transmitornog sistema sastoji se u prenoenju, tj. dovoenju auditivnih, vizuelnih, taktilnokinestetskih nervnih impulsa do CNS preko donjih i gornjih motornih neurona, a generiranih na nivou receptornog sistema.

ETIOLOGIJA: kongenitalne nenormalnosti, neoplazme ivaca i srednjeg mozga, infekcije (rubeola, meningitis, encefalitis), anoksia (perinatalna), traume, cerebrovaskularne lezije, degenerativne bolesti, nasledni i gerijatrijski faktori atrofije.

SIMPTOMATOLOGIJA Primarni su auditorni simptomi. U ovu vrstu patologije ne spadaju auditorni problemi koji se odnose na percepciju auditivnih stimulacija kao i na njihovu obradu na nivou integratora vieg reda.

Za dijagnostiku stanja i funkcije auditornog transmitora od znaaja su samo oni simptomi koji ukazuju na probleme transmitorne prirode.

o auditorna atrofija na nivou CNS usled onemogudenosti centralnih komunikativnih procesa; o potekode i ogranienja u primanju zvunih stimulacija usled fiziolokog smanjenja njihove glasnode do ega dolazi usled otedenja modanog stabla, unutranjeg mozga i talamusa; o poremedaji prouzrokovani potekodama i ogranienjima percepcije govornih signala; o razliiti oblici poremedenosti govora usled potekoda u auditivnoj govornoj sintezi.

PATOLOGIJA EFERENTNOG TRANSMITORA Primarna funkcija ovog dela sastoji se u prenosu uzoraka nervnih impulsa, organizovanih na nivou viih verbokomunikativnih podruja mozga, preko viih i niih motornih neurona, prema mehanizmima efektornog sistema. U ovu funkciju su ukljueni: o cervikalni nervi I-VIII i torakalni nervi od I-IX kojim se regulie i upravlja funkcija fonatornog mehanizma; o X kranijalni ivac kojim se regulie i upravlja funkcija fonatornog mehanizma; o IX, X, XI kranijalni nervi kojima se regulie i upravlja funkcija rezonatornog mehanizma; o kranijalni nervi V, VII, IX, X, XI i XII, kojima se regulie i upravlja funkcija artikulatornog mehanizma.

ETIOLOGIJA I SIMPTOMATOLOGIJA Patologiju ovog dela transmitornog sistema prouzrokuju slededi faktori: o Kongenitalne anomalije usled cerebralne paralize, anoxie, malformacija mozga, trauma mozga, kongenitalne suprabulbarne pareze, paralize ili oslabljenja miida jezika i mekog nepca. o Syringobulbie, poseban oblik anomalija baziranih na nenormalnom razvitku centralnog kanala kimene modine; Syringomielia - analgezija i termoanestezija V kranijalnog ivca i paralize jezika, mekog nepca, farinksa, i glasnica (IX, X, XI, XII kranijalnog ivca). o Infekcije: Centralnog dela: encefalitis, neurosifilis; Perifernog dela: meningitis, akutna zapaljenja srednjeg uva, jednostrana ili obostrana paraliza facijalisa, paralize usled poliomielitisa i difterije. o Traume: saobradajni udesi, operativni zahvati, direktni fiziki udarci mogu ledirati transmitore. o Neoplazme: aneurizmi, tumori i abscesi mogu afektirati centralni i periferni deo ovog transmitora. o Progresivne bolesti: u domenu motornog neurona, Parkinsova bolest, Hantigova horea, Wilsonova bolest.

o Neprogresivne bolesti: vaskularne lezije, tumori, pseudobulbarna paraliza (spastina dizartrija dysarthria spastica). o Cerebrovaskularne bolesti: hemoragije, tromboze, embolija i poremedaji arterijalne cirkulacije u mozgu.

o Specijalni sindromi poslednja etiri kranijalna ivca (usled tumora, sifilisa, zapaljenja): Avelisov sindrom (Avellis syndrom), ipsilateralna paraliza mekog nepca, farinksa i larinksa (X i bulbarni deo XI ivca);

Smitov sindrom (Schmidt s syndrom), ipsilateralna paraliza mekog nepca, farinksa i larinksa (X ivac), ipsilateralna paraliza stenokleidomastoidnog i trapezoidnog miida (XI ivac) i ipsilateralna paraliza i atrofija jezika (XII ivac). Bonievov sindrom koji se manifestuje u paroksizmalnom vertigu (simptomi Menierove bolesti); simptomi lediranosti II, V, IX i X ivca, kontralateralna hemiplegija, tahikardija i opta telesna slabost. Sindrom Babinski-Nageotte IX i X ivac, bulbarni deo XI ivca. Manifestuje se uglavnom sa ipsilateralnom paralizom jezika, farinksa, i larinksa.

o Pneumaplegija - paraliza funkcije pluda(pneumoplegia). o Frenoplegija paraliza dijafragme (phrenoplegia). o Laringoplegija centralna, periferna paraliza glasnica (laryngoplegia). o Veloplegija paraliza velofaringealnog trakta (veloplegia). o Labioplegija paraliza usana (labioplegia). o Lingvoplegija paraliza jezika (linguaeplegia) o Kombinovana laloplegija paraliza pluda, larinksa, veluma, jezika, usana (laloplegia).

LOGOPATIJA Patologija eferentnog dela transmitornog sistema prouzrokuje veoma razliitu logopatiju: o Kongenitalna cerebralna paraliza prouzrokuje razne oblike senzomotornih, perceptualnih i bihevioralnih poremedaja koji najrazliitije afektiraju verbalnu komunikaciju. o Kongenitalna suprabulbarna pareza prouzrokuje razvojne anomalije koje zahvataju vii motorni neuron i dovode do paralize usana, jezika, mekog nepca, laringealnih i faringealnih miida, istovremeno prouzrokuju veoma razliite oblike poremedenosti govora.