METODIKA MUZIKOG VASPITANJA (SKRIPTA ZA POLAGANJE ISPITA)

PSIHOFIZIKE OSOBINE DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

Proces individualnog razvoja odvija se po odreenim periodima koji su u meusobnoj vezi. Dete se raa bespomono i zahteva mnogo panje. Odmah po roenju, ulo ukusa i sva ostala ula se razvijaju. U treem mesecu dete poinje da razlikuje predmete, radosno reaguje na roditelje, smeje se, mae rukama i nogama. Sva aktivnost deteta ispoljava se kroz igru. U estom mesecu pojavljuje se govor prve rei koje dete najee slua i koje su najlake za izgovor. Kada napuni godinu dana, dete poinje da hoda. Prvi deji pokreti su u vidu puzanja, na razne naine. U drugoj godini dete interesuju sloenije igre koje zahtevaju i umnu razvijenost (igre kockama). Tako stie iskustva, razvija matu, govor i miljenje. Planiran reim ivota, higijenskih navika spavanja, ishrane, istog vazduha i igre, od presudnog je znaaja za pravilan razvoj deteta. U predkolsko doba, od navrene tree do sedme godine, dete se snano razvija. Uporedo sa razvijanjem visine i teine, razvija se i grudni ko pa se poveava sposobnost za duboko disanje. Zbog nedovoljnog proiavanja udisanog vazduha, potrebno je da dete udie to je sveiji vazduh, da to vie boravi u prirodi. Formira se i muskulatura. Oseanja predkolskog deteta su nestabilna i izazivaju promenljive reakcije. Deca brzo prelaze iz jednog raspoloenja u drugo i brzo se zamaraju. Deja panja i aktivnost su zavise od raznih uticaja. Posle pete godine, primeuju se vei porast i koncentracija panje. Na razvijanje namerne panje najvie utie igra, zbog ega je potrebna raznovrsnost, upadljivost, emocionalna povezanost i kratkoa nastavnog rada. Dete lako pamti ono to ga interesuje i privlai. Od kratkotrajnog pamenja prelazi na namerno pamenje. Dete se u ovom uzrastu moe koncentrisati na 10 minuta rada, igre uenja, koje ga interesuju. itav predkolski period obeleen je biranjem interesantnih igara, pria, muzike, gde se deca razvijaju umno i estetski. U izvravanju zadataka u igri, kod dece se razvija smisao za organizaciju, ivot u drutvu, potovanje prema drugima, pozitivan odnos prema stvarima i svakom korisnom radu.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 2

MUZIKI RAZVOJ DECE

Muziki razvoj dece u prve tri godine ivota Prvi kontakt sa muzikom i muziki razvoj deteta poinju jo u prenatalnom periodu, u utrobi majke, dete se nesvesno sree sa muzikom. Uestvovanje budue majke u muzikom ivotu, ili pevanje, sviranje, pa i samo sluanje muzike od izuzetnog su znaaja za budui razvoj deteta. Ova faza u razvoju deteta naziva se PERIOD SLUANJA. Kod novoroeneta mogu se primetiti prve reakcije na zvukove kontrakcijom miia, treptanjem, pomeranjem glave i ruku. Dete postaje nemirno kad uje glas majke. Na radost majke dete reaguje smekom, pomera ruke i noge, oslukuje i oglaava se. Muzika na dete deluje umirujue, majka mu peva pesme i uspavanke. Kasnije dete slua muziku, radosno je. PERIOD POKRETA se pojavljuje kad se kod deteta razvija motorika, pa ono uz muziku poinje i da se kree: neka se deca njiu levo-desno, napred-nazad.

Prve igre uz pokrete i muziku Da bi dete prihvatilo muziku, sluanje treba povezivati sa pokretima koje sa decom izvode odrasli. Ove igre u raznim prilikama mogu izvoditi roditelji ili neka druga osoba, ve od treeg meseca ivota. Najee igre u prvoj godini ivota su: - Igre prstiima odrasla osoba dri deju ruku i dodiruje prste deteta dok peva - tipalice odrasla osoba tipka redom rupice na gornjoj strani ake ili prstia na nogama - Tapalice majka ili druga osoba pljeska rukama ritmiki izgovarajui rei - Cupkalice dete sedi u krilu odrasle osobe koja mu izgovara rei i cupka ga u krilu - Lazaljke (puzaljke) izvode se sa decom dok puze - Prohodalice (koranice) odrasla osoba dri dete za ruke, hoda s njim i izgovara rei Druga godina U drugoj godini poinje hodanje i nastaje govor. Pokreti ruku i prstiju su razvijeniji, pa lake rukuju igrakama. Dete oponaa glasove koji su jednostavniji za izgovor. Dete uz muziku poinje da se okree i pevui. To je vana etapa u razvijanju pokreta uz muziku. Razvijenija motorika i govor doprinose boljem kretanju uz ritam. Kod dece se budi interes za ples i ona pleu sa lutkom, odraslima ili sa drugom decom.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 3

Trea godina Dete ve u treoj godini uiva u sluanju muzike. Slua je tiho, neujno, sedi mirno 5 minuta ili due. Iskusni vaspitai i roditelji upuuju decu u sadraj kompozicije i detalje o pesmi: naziv pesme, tekst, lik koji se javlja u pesmi, instrumentu koji svira. Ritmiki pokreti javljaju se prvo posle viednevnog ponavljanja poznate pesme. U razvijanju oseaja za ritam posebno su znaajni ritmiki tekstovi, koje deca doivljavaju kao muziku. Zato treba esto koristiti tapalice, cupkalice, brojalice. Deca u treoj godini poinju da pevaju, prvo je to mumlanje, zatim se uju odreeni glasovi. Treba birati narodne i umetnike deje pesme, kompozicije o godinjim dobima, Deda Mrazu, majci, prirodnim pojavama, ivotinjskom svetu, uspavanke, plesove itd.

Muziki razvoj deteta od tree do sedme godine U etvrtoj godini javlja se nova vrsta pesama stvaralake. Ove su pesme veoma raznovrsne i u njima dete izmilja melodiju na ve poznati tekst ili dodaje tekst na poznatu melodiju. Ovo je uzrast kada dete uiva da igra uz pesmu. Da bi se taj razvoj stimulisao neophodno je koristiti najrazliitije muzike igre. Tokom pete godine dete poinje da usvaja tekst pesmice i osea povezanost melodije i rei, prepoznaje da li je pesma vesela, tuna, radosna, kakvi su instrumenti koji sviraju. Od este godine dolazi do naglog razvoja melodijskih i ritmikih vidova muzikih sposobnosti. U mogunosti je da opaa krae muziko delo. Glasovni aparat se jo vie razvija. Pokreti su slobodniji, raznovrsniji i koordinirani sa muzikom.

Znaaj muzike u ivotu predkolske dece Umetnost omoguava da se upoznamo sa bogatstvom i lepotom ivota. Ta lepota nalazi se u sadrajima, oblicima, bojama, reima, melodiji, ritmu. Deca rado sluaju i ue napamet stihove, razgledaju umetnike slike, zapaaju lepotu okoline, boje, sve to se kree i sjaji. Muzika izaziva najvee interesovanje kod dece jer budi razne emocije. Pevanje je najprimetniji oblik muzike u predkolskom uzrastu. Pesma razvija panju, matu, radost, pokree energinost, disciplinovanost itd.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 4

Smetnje u muzikom razvoju Odmah u poetku rada zapaa se da meu decom postoje razlike u muzikim sposobnostima. One se ispoljavaju u razvoju sluha, oseaju za ritam, muzikom pamenju. Razlog esto moe biti nepravilno odabrana pesma koja ne motivie dete. Takvom detetu je potreban rad u grupi, kao i rad sa vaspitaem vie nego inae. U radu sa decom vaspita primeti ako neka deca imaju trom ili spor sluh. To moe biti usled: - Psihikog razvoja deteta uzrok nedovoljna koncentracija, nerazvijene sposobnosti zapaanja tona, miljenja, sporo reagovanje. - Fiziki razvoj deteta nepokretnost organa za pevanje, miia vrata, usta i usnica Prividna nemuzikalnost zapaa se kod neke dece tako to im glas luta i nemaju dobru intonaciju. Takvu decu vaspita ne sme da izoluje ve da strpljivo radi sa njima. Pored navedenih smetnji moe se pojaviti i tekoa u muzikom pamenju, koje se ispoljava u proizvoljnom izvoenju melodije i ritma. Deci sa potekoama u pevanju treba prilaziti sa panjom i pomoi im da steknu samopouzdanje, interesovanje i ljubav za pevanje.

NEGA I KULTURA DEJEG GLASA

Deji glas ima specifine osobine koje ga izdiu nad ostalim instrumentima. Organi koji proizvode glas su neni i osetljivi. Osobine glasa zavise od strukture glasovnog aparata i grudnog koa, naslea, naina ishrane, obiaja, vaspitanja i aktivnosti. Jedan od najvanijih zadataka vaspitaa je da razvija i sauva neoteen neni deji glas. ORGANI ZA PROIZVOENJE GLASA -

Organi za pripremu tona Organi za stvaranje tona Organi za oblikovanje tona

ORGANI ZA PRIPREMU TONA To su: plua sa plunom maramicom, dunik i dunice.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 5

Plua se sastoje od dva pluna krila i ona su glavni organ za disanje. U pluima se vri oksidacija, razmena gasova izmeu spoljanje sredine i krvi. Plua su odvojena plunom maramicom i tako je olakan njihov rad u grudnoj duplji. Veza izmeu plua i grkljana ini cev dunika, koja se rava u dve cevi dunice.

ORGANI ZA STVARANJE TONA Grkljan je smeten u vrhu dunika. Unutranji miii grkljana dele se na: - Respiratorne (zadueni za disanje) - Fonatorne (zadueni za proizvoenje glasova) Glasne ice su dva horizontalno poloena nabora. Smetene su u grkljanskoj duplji. Veliina grkljana i glasnih ica je individualna.

ORGANI ZA OBLIKOVANJE TONA To su: drelo, usna duplja i nosna duplja.

DISANJE PRI PEVANJU

Pri disanju plua se pune vazduhom, koji se u njima ne zadrava. Punjenje plua odvija se pomou miia koji okruuju grudni ko. Sa strane, plua su obavijena pokretnim rebrima koja uz pomo miia ire grudni ko. Od trbunih organa plua su odvojena vrstim miiem koji se naziva dijafragma. Dijafragma ima oblik kupole. Radom miia postaje pljosnatija i tako nastaje udisaj.

Postoje razliite vrste disanja, a najee su: 1. Visoko disanje je takav nain gde se podiu ramena i vazduhom se puni samo gornji deo plua.
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 6

2. Rebarno disanje je takoe nepodesno, jer se i tada vazduhom puni samo gornji deo plua,

poto se rebra ire u stranu. 3. Dijafragmalno disanje ima nedostatak jer se ire samo donji delovi grudnog koa. 4. Kosto-abdominalno disanje ima prednost u odnosu na pomenute naine jer je teret procesa rasporeen na ceo disajni aparat.

VEBE UDISANJA Otvorenim ustima: - Dete lei na leima i pokuava da naduva veliki balon. Udisanje na nos: - elimo da prepoznamo vrstu cveta, pa udiemo miris na nos - Deca lee na podu i spavaju, pri tome diu duboko na nos zatvorenih usta Zadravanje daha: - Deca duboko udahnu, brojimo do 3 pa izdahnu - Prislukivanje u mraku

VEBE IZDISANJA Zujanje pela Hlaenje supe Duvanje u cvet maslaka Duvanje perja Hukanje u zaleen prozor Zujanje komarca

Brzo izduvavanje vazduha: - Gaenje roendanskih sveica - Duvanje praine - Oponaanje rada lokomotive

POSTAVKA GLASA IMPOSTACIJA Impostacija prestavlja nain stvaranja tona, pomou posebnog nametanja grlene i usne upljine radi to bolje rezonance. Impostacija se sastoji u usklaivanju svih funkcija glasa i tela pri pevanju.
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 7

Kod predkolaca muziki sluh i govor jo su nerazvijeni pa to stvara tekoe pri pevanju. ist i lep ton zavisi od koordinacije organa za disanje, glasnih ica i rezonatorskog prostora. Vaspita treba decu da uputi u neusiljeno pevanje, jer ona vole da viu, da odrava na glasne ice, zbog ega glas postaje hrapav i grub. U cilju zagrevanja mogu se koristiti onomatopejska oglaavanja ivotinja: av-av, mijaumijau, mu-mu, ga-ga, gu-gu jer ih deca lako pamte i usvajaju. INTONACIJA DEJEG GLASA Intonacija je poetni ton koji se daje pre pevanja. Intonaciju treba prilagoditi glasovnim mogunostima dece pojedinih uzrasnih grupa. Vaspita treba da pronae ton na kojem dete najlake peva i taj ton smatra poetnim u dejoj pesmici. REPRODUKTIVNE MOGUNOSTI DECE OBIM GLASA Obim glasa predstavlja tonski raspon od najnieg do najvieg tona u okviru kog moemo pevati lako i bez naprezanja. Utvreno je da obim glasa u predkolskom periodu iznosi: - U mlaoj grupi od e1 do a1 - U srednjoj grupi od d1 do h1 - U starijoj grupi od c1 do c2 IZGOVOR REI DIKCIJA Ako elimo da deca pravilno i jasno izgovaraju tekst, moramo voditi rauna o aktivnosti njihovih govornih organa: usana, jezika, zuba, usne duplje. Saradnja svih organa obezbeuje jasan izgovor vokala (samoglasnika) i konsonanata (suglasnika). Primer za izgovaranje samoglasnika kratko, a vea panja se posveti suglasniku: - Bubanj lupa: bum, bum, bum - Zvono zvoni: bim-bom, bim-bom - Malo zvonce zvoni: cin, cin, cin - Vrabac peva: div, div, div Sa decom se veba dug izgovor samoglasnika u sklopu sa suglasnicima: - Svira truba: tu, tu, tu, tu - Golub gue: gu, gu, gu, gu - Ptii pevaju: iju, iju, iju

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 8

PRINCIPI MUZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

Didaktiki principi su opti zahtevi, kojih se pridravaju i vaspitai i deca u realizaciji vaspitno-obrazovnog rada. To su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Princip primerenosti dejem uzrastu Princip postupnosti i sistematinosti Princip oiglednosti Princip svesne aktivnosti Princip interesovanja i zanimljivosti Princip raznovrsnosti Princip doivljavanja Princip individualizacije Princip trajnosti

Princip primerenosti dejem uzrastu U organizovanju aktivnosti neophodno je voditi rauna o uzrasnim osobinama, sposobnostima i potrebama dece, davanjem prilika koje deluju slobodno, samostalno i stvaralaki, jer deca imaju prava, elje i mogunosti.

Princip postupnosti i sistematinosti U izboru programa vaspita se pridrava odreenih pravila: od lakeg ka teem, od poznatog ka nepoznatom, blieg ka daljem, od jednostavnog ka sloenijem itd. Postupnost se odnosi na: biranje igre po jednom tonu, zatim po intervalu sekunde, pa terce itd. Postupnost se primenjuje i u razvijanju oseaja za ritam.

Princip oiglednosti U muzikom vaspitanju princip oiglednosti, princip primera, ima poseban znaaj. Muzike aktivnosti sa decom zasnivaju se na upoznavanju sadraja preko vie ula, od kojih su najvaniji sluh i vid. Princip oiglednosti ostvaruje se raznovrsnim sredstvima i postupcima: pevanjem, sviranjem, reprodukcijom muzike pomou kasetofona, cd-a, prisustvovanjem koncertima, posmatranjem slika, fotografija itd.
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 9

Princip svesne aktivnosti Muzike aktivnosti pruaju najvie mogunosti da se i ta osobina svesnosti pone negovati. Ako se radi o pevanju, vaspita e podsticati izraajno pevanje, a ne samo mehaniko oponaanje. Poznato je da su deca veoma uporna u elji da neto naue i to sa zadovoljstvom pokazuju odraslima. Sve su to razlozi koji nam daju za pravo da kod predkolske dece u granicama normale razvijamo i negujemo svesnu aktivnost.

Princip interesovanja i zanimljivosti Da bi se deja panja to due odrala, muzike aktivnosti moraju da budu zanimljive i tako utiu na deje emocije, a samim tim i na njihovu svest.

Princip raznovrsnosti Ovaj princip polazi od zadatka muzikog vaspitanja, koji se u predkolskoj ustanovi ostvaruju kroz doivljavanje muzike u svim njenim oblicima: pevanje, sluanje, sviranje i muzike igre.

Princip doivljavanja Praksa je pokazala da je u radu sa decom od posebnog znaaja povezivanje gradiva sa doivljajima. Doivljaji imaju snagu unutranje motivacije koja pojaava volju, intelekt, stvaralatvo. U okviru ovog principa valja razlikovati: - Spontane doivljaje (doivljaji koji se deavaju van aktivnosti vaspitaa) - Izazvane doivljaje (doivljaji koji su deo nastavnog rada u vrtiu)

Princip individualizacije Izbor grae i metodski postupci treba da su prilagoeni uzrasnoj grupi i psihikom razvoju dece. Zbog toga je vaspita duan da obrati panju na osobine svakog deteta pojedinano, jer su im muzike sposobnosti jo uvek nejednako razvijene. U svakoj grupi ima povuene i plaljive dece ili su im glasovne mogunosti ograniene.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 10

Princip trajnosti U predkolskom uzrastu treba nastojati da se aktivnosti organizuju tako da vremenom postanu deja trajna znanja, vetine i navike. Trajnost se postie smiljenim vebanjem, ponavljanjem i utvrivanjem.

METODE MUZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

Nastavna metoda je nauno provereni nain postupaka vaspitaa i dece u procesu rada. Sama re metodos znai put, nain, sredstvo. U muzikom vaspitanju metoda je provereni sistem puteva i naina pomou kojih se postie svestan i aktivan odnos dece prema radu. Izbor metoda uslovljavaju: - Sadraj ili materija koja se obrauje (pevanje, sluanje, sviranje) - Tip muzike aktivnosti (obrada nove grae, ponavljanje, utvrivanje) - Etapa muzike aktivnosti (priprema za aktivnost, tok i zavretak) - Uzrasna grupa dece (mlaa, srednja, starija) Metode su: 1. Metoda usmenog izlaganja 2. Metoda razgovora 3. Metoda demonstracije 4. Metoda igre 5. Metoda stvaralakog rada Metoda usmenog izlaganja Ova metoda se koristi u vidu pripovedanja i objanjavanja. Pripovedanje vaspita koristi prilikom upoznavanja dece sa novom pesmom, muzikom za sluanje ili muzikom igrom. U toku pripovedanja vaspita ima priliku da vie puta kae tekst i tako pokrene deje interesovanje. Objanjavanje se koristi prilikom upoznavanja dece sa rukovanjem i sviranjem na dejim instrumentima, pri izvoenju pokreta u muzikoj igri itd.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 11

Metoda razgovora Metoda razgovora pitanja i odgovora koristi se u cilju aktiviranja deje panje i radoznalosti, boljeg shvatanja muzike koju e deca sluati, a i posle sluanja za iznoenje utisaka.

Metoda demonstracije Pokazivanje vaspitaa u znatnoj meri pomae u usvajanju vetina i navika. Demonstracija vaspitaa je uvek povezana sa objanjavanjem.

Metoda igre Ovu metodu mnogi smatraju osnovnim postupkom rada u vaspitno-obrazovnom radu sa decom predkolskog uzrasta. Igrama se podstie sposobnost da deca pokretom izraavaju muziku, njen karakter ili izraajne elemente, a muzika pomae da pokreti postanu skladniji. U predkolskom uzrastu ova metoda se primenjuje u igrama s pevanjem i igrama uz instrumentalnu muziku. Deji pokreti mogu da budu obogaeni i zvunim percepcijama, kao to su bubanj, dobo, inele, triangl, zveke, tapii i dr.

Metoda stvaralakog rada Ova metoda se koristi u vidu muzikih improvizacija, muzikih dopunjalki, likovnog izraavanja u vezi sa sluanom muzikom i u muzikim kreativnim igrama plesu. Kad odsluaju muziku ili uju priu, deca se pozivaju na stvaralako kretno ispoljavanje reima: Kojim pokretima biste pratili muziku koju ujete?, Izrazi pokretom ono to ti muzika kae. Stvaralake aktivnosti dece, pored intelektualnih sposobnosti, unapreuju radoznalost, otvorenost za nove doivljaje i saznanja, spremnost za ispitivanje svoje okoline, eksperimentisanje bez straha od greaka i drugo.

OBLICI MUZIKIH USTANOVAMA

AKTIVNOSTI

PREDKOLSKIM

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 12

u pogledu muzikog izraavanja i stvaranja, postavljaju se opti zadaci u cilju: - Upoznavanja dece sa bogatstvom i raznovrsnou sveta muzike - Razvijanja interesovanja za muziku - Omoguavanja otkrivanja bogatstva i raznovrsnosti zvukova - Podsticanja navika aktivnog sluanja muzike - Kultivisanja prirodne sklonosti za uee u muzikim aktivnostima - Negovanja raznih oblika muzikog stvaralatva - Obezbeivanja uslova za razvoj estetskih interesovanja - Bogaenja slune osetljivosti i muzikog senzibiliteta - Stvaranja osnove za razvoj muzikih sposobnosti U muzikom vaspitanju predkolske dece, za sve tri uzrasne grupe, koriste se sledei oblici aktivnosti: 1. Pevanje 2. Sluanje muzike 3. Deje muzike igre 4. Sviranje na dejim instrumentima (udaraljke)

PEVANJE
Pevanje je za decu najdraa i najpristupanija aktivnost jer kroz pesmu najlake i najlepe izraavaju svoja oseanja. Zato je potrebno da vaspita na pogodan nain otkriva deci lepotu pesme i pokae kako je treba najbolje izvesti.

Uloga pesme u razvoju linosti Aktivnost deteta pri pevanju doprinosi veem angaovanju emocija i intelekta i ima veliku vaspitnu vrednost. Pesma razvija ljubav i estetski odnos prema muzici, razvoj muzikog ukusa i estetska oseanja. Tekstovi pesama obogauju deji govor novim reima i pojmovima i podstie razvoj umnih sposobnosti. Uvebavanje tanog pevanja zahteva savlaivanje niza potekoa, to doprinosi razvoju samodiscipline, upornosti i radovanja postignutim uspehom.

Izbor pesme

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 13

Prilikom izbora pesme treba voditi rauna o umetnikoj i vaspitnoj vrednosti teksta. Vaspitnu vrednost ima ona pesma iji tekst upuuje na pravilan odnos prema ljudima, prirodi, stvarima i svemu to nas okruuje. Tekst treba da je jednostavan i interesantan. Deca rado pevaju o svojim radostima, o onima koje najvie vole, o igrama, igrakama, ivotinjama, likovima iz pria, prirodi, godinjim dobima, ivotinjama, odraslima, poslovima itd. Pri izboru pesme moramo voditi rauna o: - Obimu glasa - Trajanju - Muzikoj formi - Disanju - Tempu - Dinamici Individualna priprema vaspitaa Ona podrazumeva: - Savlaivanje pesme i sigurnost u reprodukovanju - Detaljnu analizu pesme - Izbor najpogodnijih metoda i pomonih sredstava - Izraajno, emotivno i muzikalno pevanje - Jednostavna interpretacija - Mala doza mimike Vano je prvo izvoenje pesme. Ono detetu ostaje najsnanije urezano u pamenje. Ispravke i naknadne ispravke su tee za izvesti.

Metodski postupak obrade pesme Metodski postupak je praktino izvoenje pesme po utvrenim zahtevima. Vaspita bira metodske postupke koji treba da izazovu interesovanje i emocije dece. Uvodni deo aktivnosti stvaranje raspoloenja i buenje interesovanja Glavni deo aktivnosti obrada pesme Zavrni deo aktivnosti utvrivanje pesme

Trajanje muzikih aktivnosti

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 14

U mlaoj grupi do 20 minuta U srednoj grupi oko 25 minuta U starijoj grupi oko 30 minuta

Stvaralako pevanje Pored pevanja oblikovanih pesama, veliki znaaj ima i stvaralako pevanje. Stvaralakim pevanjem dete razvija matu, oslobaa se napetosti, stvarajui u sebi oseanje prijatnosti i izraava svoja oseanja. U raznim prilikama dete treba navoditi na razmiljanje da peva lutki, medi ili kad ita knjigu. Prema odnosu rei i melodije, pevako izmiljanje moe biti: - Narativno, koje u prvom planu ima rei - Izmiljanje koje u prvom planu ima ritam, melodiju itd. Zadaci vaspitaa u pogledu pevanja To su: Svaki rad sa decom treba dobro organizovati jer od toga zavisi i uspeh U poetku rada deca sede u polukrugu, da ih vaspita dobro vidi i oni njega Za rad je potrebna mirna sredina, bez buke i drugih smetnji Pevanje treba da bude tiho i umereno, deci ne treba dozvoliti da viu Ne treba pevati kad su deca umorna ili neposredno posle jela Deca koja kalju, kijaju, bolesna su ne trebaju da pevaju

Pevanje u mlaoj grupi PROLEE Visibaba mala, zvoniti je stala, cin cin cin, don, don, don, ujte mali zvon

Pevanje u srednjoj grupi MAMIN OSMEH

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 15

Kada se mamica smeje, Njeno nas lice greje, Sreni smo braca i ja, Greju nas sunca dva, Sunca dva. Pevanje u starijoj grupi JESENSKA PESMA Tiho, tiho pada list za listom ut, Pokrio je staze, ceste, umski put. Vetar grane ljulja neno ko u snu, Blagi mir je umu obuzeo svu. Nestale su ptice daleko na jug, Otile sa suncem, put je njihov dug. Vetar grane ljulja neno ko u snu, Blagi mir je umu obuzeo svu.

SLUANJE MUZIKE Sluanje muzike ima veliki znaaj za razvoj muzikih sposobnosti dece. Smiljenim i dobro organizovanim sluanjem muzike utiemo na emocionalni ivot deteta, njegovu estetsku kulturu, muzike sposobnosti i doprinosimo svestranom razvijanju. Sa decom sluamo muziku da bismo u njima razvili radost sluanja, a zatim i proirili njihova muzika iskustva.

Izbor muzike za sluanje Izboru kompozicije treba posvetiti posebnu panju jer odabrana kompozicija mora da ima odreenu umetniku vrednost, da je primerena dejem shvatanju i da pri sluanju bude zastupljen princip postupnosti.
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 16

Imajui na umu uzrast i sposbnosti dece, u poetku biramo lake, kratke kompozicije, u trajanju od dva do tri minuta, a dela sloenijeg sadraja i dueg trajanja uvodimo postepeno. Deca rado sluaju pesme, uspavanke, koranice, narodna kola, valcere, polke, klavir, harmoniku, violinu, gitaru, udaraljke ili trubu. Pesme za sluanje su: narodne pesme, deje pesme, pesme o likovima iz prie, biima iz sveta ivotinja, posebno mesto zauzimaju uspavanke, nene, prijatne pesme iz kojih zrai ljubav.

Priprema vaspitaa za sluanje muzike Dokazano je da su utisci iz ranog detinjstva najdublji i da se najdue zadravaju u seanju oveka. Zato moramo nastojati da utisci o muzici, koje deca tada stiu, budu dubok i snani. Uz roditelje vaspita je linost koja najvie utie na formiranje muzikog ukusa dece. Za pravilno sluanje muzike sa decom potrebna je svestrana priprema vaspitaa, koja podrazumeva i pravilan izbor kompozicije. U tom cilju vaspita e toliko puta odsluati izabranu kompoziciju, kako bi je lino doiveo, da li je vesela ili tuna, ivahna ili nena, da li je osetna ili odluna. Da bi deci omoguio da doive prijatno, odabranu kompoziciju, vaspita prvo obraa panju na karakter kompozicije, glasova koji se uju u njoj, tempo i dinamiku i mogunosti povezivanja izabrane muzike sa ostalim vaspitno-obrazovnim podrujima.

Metodski postupak pri sluanju muzike -

Prvi susret sa kompozicijom je vaan Glavni posrednik izmeu muzike i dece je vaspita, koji mora nai najprikladniji nain da decu pripremi, zainteresuje i uvede u sluanje. Vaspitau treba da se dopada kompozicija Vaspita mora dobro da upozna kompoziciju Mora da isplanira nain da najbolje motivie decu i pobudi interesovanje

Ponovno sluanje U cilju proirivanja muzikih znanja, iskustava i odravanja dejih emocija, vaspita treba da organizuje ponovo sluanje iste kompozicije

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 17

Ponovnim sluanjem i analizom dela deca zapaaju nove osobine i stiu iskustva koja se nadovezuju na ve steena. Analizu dela moemo izvesti i ako ga uporedimo sa delima slinih ili suprotnih osobina. U analizi dela uestvuju sva deca, koja najpre paljivo sluaju a zatim odgovaraju na pitanja i izraavaju svoje utiske. U mlaoj grupi usmerena aktivnost traje oko 15 minuta. U srednjoj grupi usmerena aktivnost traje 20-25 minuta. U starijoj grupi usmerena aktivnost traje 30 minuta. Ponovno sluanje iste kompozicije treba da bude krae od sluanja nove kompozicije. Sluanje muzike treba da postane sastavni deo svakodnevnih aktivnosti. Muzika dete doekuje pri ulasku u vrti, prisutna je za sve vreme boravka u njemu, do dolaska kui.

Zadaci vaspitaa Pred vaspitaa se postavlja niz zadataka a to su: 1. Da otkriva deci svet muzike, budi interesovanja i ljubav prema muzici 2. Da obezbeuje deci povoljne uslove za paljivo sluanje muzike 3. Da u poetku planira kratke i vedre kompozicije, zatim deje i narodne pesme ivog ritma 4. Da upozna decu sa delima velikih majstora 5. Da zadovoljava deje muzike elje, da usmerava decu na muziku visokog kvaliteta.

MUZIKE IGRE
Deja igra, neodoljivo osvaja svako zdravo dete i donosi mu najvee zadovoljstvo, prve ivotne radosti i saznanja. Ona je svojstvena oveku u svim etapama razvoja ljudske vrste. Pod pojmom muzike igre podrazumevamo takvu vrstu igara u kojima je muzika misao pokreta i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri.

Znaaj muzikih igara Muzike igre u znatnoj meri doprinose svestranom razvoju linosti i intelekta, Obogauju psihiki ivot Doprinose estetskom vaspitanju Razvijaju pokrete i ritam.
Page 18

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Muzikim igrama razvijamo sposobnost dece da zapaaju, doivljavaju i cene lepo u muzici i na taj nain utiemo na muziki ukus. U muzikim igrama se razvija motorika.

Muzike igre predstavljaju polaznu osnovu u radu svakog vaspitaa. U organizovanju muzikih igara koriste se frontalni, grupni i individualni oblik rada. Sledee vrste igara se koriste: - Igre sa pevanjem - Igre uz instrumentalnu pratnju - Narodna kola i plesovi - Stvaralake igre - Igre iz oblasti teorije muzike - Muzike dramatizacije Meu muzikim igrama razlikuju se: - Igre koje se izvode po odreenim pravilima - Slobodne deje igre - Igre u kojima deca spontano imitiraju zvukom i pokretima razne pojave i ivotinje. Za brojalice se kae da predstavljaju poetak ili uvod u igru.

BROJALICE Brojalice su omiljene deje igra koje se organizuju kao uvod u ostale igre, a koriste se za razvijanje ritma i negovanje vaspitnih osobina. Brojalice omoguuju da se ostvare: - Vaspitni zadaci (ostvaruju se pridravanjem pravila igre koja vae za svu decu) - Obrazovni zadaci (doivljavanje notnih trajanja, tempa, ritma) - Praktini zadaci (korelacija sa razvijanjem govora)

Izbor brojalice Prilikom izbora brojalice mora se voditi rauna o uzrastu i prosenim mogunostima dece. Treba da budu poznate, lake za pamenje i izgovor i da imaju svoj tempo i ritam.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 19

Metodski postupak u obradi brojalice Za poetni rad u mlaoj uzrasnoj grupi nisu potrebne posebne pripreme, ve vaspita bira poznatu brojalicu ili jednostavnu pesmu (Ringe, ringe, raja; Tai, tai, tanana). Izvoenje brojalica Izvodi se na vie naina: 1. U poetnoj fazi treba se zadovoljiti pravilnim ritmikim izgovorom teksta i otkucavanjem jedinice brojanja. 2. Odrediti visinu tona na kom e se izvoditi brojalica. 3. Obratiti panju na tempo kojim se izvodi brojalica 4. Brojalica se izvodi uz zvuno naglaavanje jedinice brojanja, ritma. Naglaavanja se vre pokretima.

Utvrivanje brojalica Dok deca ne naue tekst brojalice, vaspita sam vri prebrojavanje. Kada se pomou zanimljivih igara naui brojalica, moe se pristupiti uvebavanju njenog ritma. Deca vole da pevaju brojalice, pevaju ih esto na svoj nain. Najznaajnija vrednost brojalica je njihov ritam, a ritam je temelj muzikih igara i vaan izraajan element izvoenja muzike.

IGRE SA PEVANJEM Najpopularniji i najei oblik muzikih igara su igre sa pevanjem. U njima se, osim pokreta, od dece trai i pravilno tekstualno, ritmiko i melodijsko izvoenje pesme. Da bi muzika igra bila interesantna, mora biti jednostavna. Sadraji pesama u igrama sa pevanjem tematski su bliski deci cvee, ptice, ivotinje, igrake, rad ljudi i slino. Pesma postaje igra onog trenutka kad se dete kree, pljeska rukama ili svira na udaraljkama, uivajui u skladu melodije, ritma i svog pokreta.

IGRE UZ INSTRUMENTALNU MUZIKU Igre uz instrumentalnu muziku su najsloeniji vid igara. Nema teksta, koji bi deci olakao shvatanje igre, ve se pokreti izvode iskljuivo uz pratnju jednog ili vie instrumenata. Muzika moe da bude u izvoenju vaspitaa uivo ili putena preko cd plejera.
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 20

Prednost se daje ivom izvoenju, pogodniji je za uvebavanje pojedinih delova, dobro je da uestvuju dva vaspitaa, jedan da koriguje pokrete dece a drugi da svira. Igre uz instrumentalnu muziku mogu biti sa tematskim sadrajem ili bez njega. U igrama sa sadrajem deca se sa oduevljenjem pretvaraju u konjie, mace, zeke itd. Igre uz instrumentalnu muziku moraju imati dui tok usvajanja. One zahtevaju dobru pripremu vaspitaa, pravilan izbor kompozicije i metoda koje e se primenjivati u radu sa decom. Kompozicija mora biti kratka, jasna, jednostavna, lako shvatljiva i laka za pamenje. Organizovanje instrumentalnih igara veoma je sloeno jer vaspita istovremeno mora da svira i da posmatra, podstie decu i ukljuuje se povremeno u igru. Zato je preporuljivo da bude dva vaspitaa.

NARODNE IGRE I PLESOVI Ova grupa igara izvodi se uz pevanje ili instrumentalnu muziku. Pokreti su odreeni a deca treba da se pridravaju pravila igre. Prilikom uenja koristi se frontalni oblik rada. Vaspita e najpre rasporediti decu u polukrug, zatim e igru detaljno opisati. Jednostavnije igre se odmah ue u celini, a sloenije se ue iz delova. Sa decom treba prvo praktikovati igre u kojima pokretima prate sadraj pesme (Ja posejah lan, Kako mi se mak seje itd).

PLESNE IMPROVIZACIJE Plesne improvizacije su stvaralake ili kreativne igre u kojima deca sama stvaraju pokrete uz muziku. Ove aktivnosti se organizuju tek poto su deca savladala osnovne oblike kretanja: tranje, skakanje, hodanje unazad, hodanje u stranu, poskakivanje, okretanje i odravanje ravnotee. Plesne improvizacije iniciraju se literarnim sadrajem i odreenom muzikom. Kad deca odsluaju muziku, stvaralako ispoljavanje sledi na rei vaspitaa: pokaite pokretom ono to vam muzika kae

IGRE IZ OBLASTI TEORIJE MUZIKE Osnovne pojmove iz teorije muzike deca mogu upoznati kroz muzike igre koje bude interesovanje i izvoaku radost. Takve igre nisu nimalo jednostavne ali su neophodne. Treba ih dobro osmisliti i pripremiti kako bi deca na jednostavan nain upoznala:
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 21

Vrste zvukova Tonske osobine Ritam Dinamiku Vrste tempa Muzike instrumente

MUZIKE DRAMATIZACIJE Muzike dramatizacije su sloene igre u kojima se kombinuje pripovedanje i pevanje pojedinih uloga, ples i instrumentalna muzika. Za muziku dramatizaciju vaspita bira muziku i interesantnu priu u kojoj e sva deca imati uloge (neko peva u horu, neko glumi, neko svira). U radu na muzikim dramatizacijama neophodan je dui tok usvajanja. Decu treba prvo upoznati sa priom u celini, zatim ih podeliti na uloge. Uloge se ne vebaju pojedinano ve ih sva deca usvajaju ponavljanjem prie.

Zadaci vaspitaa Da bi vaspita uspeno obradio muziku igru potrebno je da obavi detaljnu pripremu. To podrazumeva: - Izbor igre prema mogunostima dece i njihovim interesovanjima - U poetku bira jednostavne i poznate igre, a kasnije prelazi na komplikovane i nove igre Vaspita mora voditi rauna o: - Godinjem dobu - Praznicima koji dolaze - Tekstu, tempu, ritmu i dinamici - Novim pokretima - Korelacija sa drugim oblastima - Osiguravanju emotivnog doivljaja igre Vaspita treba da se pripremi za aktivnost, a pod tim se podrazumeva da: - Uveba ili proui instrumentalnu pratnju - Upozna ritam igre
Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori Page 22

Upozna pokrete i tok pokreta Savlada ritmiko-melodijski niz sa tekstom i pokretima Odabere najbolji metod i oblik rada, koje e se koristiti u obradi igre

Muzike igre treba planirati i organizovati u radnoj sobi, u dvoritu, na izletu itd. U toku rada ne treba praviti razlike izmeu deaka i devojica. U realizaciji muzikih igara vaspita posebnu panju posveuje improvizaciji. Tom prilikom vodi rauna da muzika, re, pokret i dranje tela predstavljaju celinu.

SVIRANJE NA DEJIM INSTRUMENTIMA UDARALJKAMA

Da bismo decu pripremili za rukovanje udaraljkama, treba da planiramo vreme koje emo posvetiti ritmikim i zvunim vebama uz pomo ruku i nogu. Pored toga to se ovim vebama neguju muzike sposobnosti, ne treba zanemariti ni telesni znaaj pokreta rukama i nogama. Moe se pljeskati, lupkati, pucketati, tapkati, udarati akom.

ORFOF INSTRUMENTARIJ KARL ORF istaknuti nemaki kompozitor i pedagog XX veka, prilagodio je izvestan broj klasinih i narodnih instrumenata deci. Instrumentima se lako rukuje, pogodni su za rad, moe se postii maksimalna aktivnost prisutne dece. Uz to Orf je napisao jedinstveno muziko-pedagoko delo Muzika za decu. Kao i kod klasinih instrumenata postoji podela na : ritmike i melodijske instrumente. RITMIKI INSTRUMENTI To su: tapii (napravljeni od drveta, oko 20 cm) Zveka (napravljena od drveta, raznih oblika) Marakas (vrsta zveke, krukastog oblika i ispunjena zrncima) Kastanjete (udaraki instrument koji se sastoji od dve ploice od drveta u obliku koljke) Drveni bubanj (ima oblik kutije sa prorezanim otvorom slui kao rezonator, palice) Tamburin (runi bubanj ili daire) Praporci (metalni zvonii u kojima se nalazi kuglica, ima ih 5-8 na metalnom okviru) inele (sastoje se od dva tanka metalna tanjira sa draem na sredini)
Page 23

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Triangl Bubanj (imamo mali - dobo i veliki bubanj)

MELODIJSKI INSTRUMENTI Blok flauta (drveni ili plastini instrument, razlikujemo sopran, tenor, alt flautu) Zvonii Metalofon (ima ploice od lakog metala) Ksilofon (slian metalofonu, ima drvne ploice) Timpani (mali bubnjevi, palice su im presvuene koom ili gumom) Melodika (instrument ne pripada Orfovom instrumentariju, slino sintisajzeru)

DEJI ORKESTAR Orfof instrumentarij sadri raznovrsne instrumente, koji su jednostavni za rukovanje i na njima se relativno lako ui sviranje. Pre formiranja orkestra, deca treba pojedinano da upoznaju svaki instrument i da odrede koji im najvie odgovara. U orkestru deca izraavaju svoje emocije preko muzike, postaju kreativnija. Tako se formira deji orkestar sa 6-10 lanova. U radu sa predkolskom decom uglavnom se koriste ritmike udaraljke, a melodijske se upotrebljavaju ree, i bez obaveze da sva deca savladaju sviranje.

IZRADA UDARALJKI OD POGODNOG MATERIJALA Male udaraljke i zveke Prazne plastine ae Dve male kuhinjske cediljke Drvena varjaa Kastanjete Visei zvuni predmeti Saksije

Zadaci vaspitaa Posvetiti panju razliitim instrumentima Podstie decu u pronalaenju predmeta za pravljenje instrumenata Omogui deci da upoznaju instrumente Zainteresuje decu za brojalice i pratnju uz instrumente Pmae razvijanju stvaralatva
Page 24

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Podstie, omoguava, zainteresuje, upozna i pomae deci u povezivanju muzikog izraavanja.

FORMIRANJE MUZIKOG KUTKA Vanost muzikog kutka je u tome to se dete moe igrati zvucima, a to poveava interesovanje dece za akustike efekte i podstie vlastitu inicijativu u aktivnostima. Svaki vrti treba da ima osnovna nastavna sredstva koja obezbeuju dobar rad, a to su: klavir, harmonika, violina, orfof instrumentarij, radio, gramofon, kasetofon, cd plejer itd. Pomona nastavna sredstva su: flanelograf sa aplikacijama, zidne slike istaknutih kompozitora, slike za ilustraciju sadraja pesme, grafike prikaze, slikovnice sa muzikim instrumentima i albume sa fotografijama instrumenata i muzikih sastava. Muziki kutak dopunjavamo pravljenim udaraljkama i crteima nastalim pod utiskom muzike. Deji instrumenti mogu se uvati u zasebnom ormanu ili zajedno sa rekvizitima za telesno vebanje, kako bi deca sama mogla da dou do njih.

Metodika muzikog vaspitanja, Tijana Todori

Page 25