Вы находитесь на странице: 1из 1274

Dragoslav Veljkovi,

sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji

UGOVORI U PRIVREDI
SA SUDSKOM PRAKSOM, PRIMERIMA UGOVORA
I TUBAMA ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ TIH UGOVORA

PRVO IZDANJE

Beograd, 2008.

P E G V R R D OO
Svrha ove knjige je, oigledno, da poslui svim subjektima koji uestvuju u privredno-pravnim odnosima, da sa lakoom, koristei date primere u knjizi, kao i komentar autora, dou do reenja, odnosno rasprave odnose u koje ulaze pri reavanju nekog svog konkretnog odnosa. Primeri koji su dati u knjizi zasnovani su na postojeim propisima, na Zakonu o obligacionim odnosima, na Zakonu o privrednim drutvima i crugim propisima koji reguliu obligacione odnose, kao i na postojeoj praksi. Oni e pomoi kod kreiranja novih privredno-pravnih odnosa, u uslovima novih svojinsko-pravnih odnosa, kako se budu dalje razvijali. Ova knjiga, posveena obligacionim odnosima privrednih subjekata, rezultat je sudske prakse i nastale potrebe da se pojedini odnosi izmeu pravnih subjekata reguliu ugovorima, a u sluaju neslaganja da se odnos raspravi odlukom suda. Knjiga je napisana tako daje prilagoena praksi sudova, advokata, privrednih i drugih subjekata, da mogu za svaki da pronau odgovarajue reenje i da ga primene uz odgovarajua usklaivanja za konkretan odnos. Obligacioni odnosi, razraeni na nain kako je to uinjeno u ovoj knjizi, naroito u oblasti privrednog poslovanja, rezultat su prakse privrednih i drugih sudova, stvorenih na bazi postojeeg stanja materijalnih i svojinskih odnosa, nastali promenama drutvenih odnosa. Komentari, sudska praksa, primeri ugovora, primeri raznih tubi za ostvarivanje prava iz odreenih ugovora, dae doprinos stvaranju i kreiranju novih odnosa koji dolaze sa uvoenjem novog sistema poslovanja. Ova knjiga jeste svedoanstvo sadanjeg naeg pripredno-pravnog ponaanja u oblasti obligacionih odnosa, zbog ega zasluuje da se o doprinosu autora kau samo najbolje reci, jer sve to stoje u knjizi iskazano iskazano je na objektivan, struan nain, posebno u uslovima kreiranja novih drutvenih odnosa, zbivanjima u ekonomiji nae zemlje i promene vlasnike, odnosno svojinsko pravne regulative. Materija obligacionog prava, koju u svojoj knjizi obrauje Dragoslav Veljkovi, sa stanovita stvarnosti tog prava u naoj sudskoj praksi, kao rezultat prakse privrednih drutava i preduzea, kao i drugih pravnih subjekata koji u tom procesu uestvuju, veliki je doprinos za pravilnu i zakonitu primenu propisa koji pripadaju toj najivotnijoj oblasti. Komentari za svaku oblast obligacionih odnosa, sa sudskom praksom, primerima ugovora i tubi za ostvarivanje prava iz tih odnosa, predstavlja odraz sadanjeg stanja nae svakodnevnice, ve i pomo koja e objavljena u ovoj knjizi doprineti kreiranju naeg budueg zakonodavstva i ponaanja u praksi privrednih i drugih subjekata koji primenjuju obligaciono pravo, a posebno usmeravanje koje e vriti nai sudovi da sudsku praksu uoblie tako da ona bude kreator novih, savrenijih odnosa u poslovanju privrednih i drugih subjekata koji primenjuju obligaciono pravo. Koristi od ove knjige imae praktiari, koji se svakodnevno susreu sa novim izazovima u primeni obligacionih odnosa, bez kojih se ne moe zamisliti stvarnost naeg novog ekonomskog i svojinsko-pravnog razvoja. Dragoslav Veljkovi, je sa svojom pedesetgodi{njom sudskom praksom, i velikim brojem izdatih knjiga iz ove oblasti, uloio sve svoje znanje i iskustvo da i ovo novo delo koncipira tako da bude od koristi svim subjektima koji se bave privrednim odnosima, sudovima, advokatima, dravnim organima; posebno optinskoj upravi, ustanovama i drugim subjektima koji svakodnevno dolaze u dodir sa obligacionim odnosima, pri emu e posebno korisi imati studenti koji na odreenim fakultetima izuavaju menadment, kao i novi narataji koji tek treba da stupe u sloene poslove koji za predmet imaju obligacione odnose. Skoro svaki komentar u knjizi odreenog obligacionog instituta, pojanjenje odreenim primerom tako da jedno drugo dopunjuju. Zbog toga je od znaaja ukazati na to da sudska praksa dopunjava svaki komentar i obogauje ga novom sadrinom. Zakonski propisi ne mogu uvek da rtguliu sva reenja za neki odnos koji je predmet propisa, ali je sudska praksa, a posebno sudovi, kao i ponaanje privrednih i drugih subjekata posebnim postupanjima dopunjavala tu prazninu. Uzeti su primeri sudske prakse iz ranijih godina, i najnovija sudska praksa, koji celovito daju potpuno jedinstvo sudske prakse, korisno za pronalaenje reenja svakog ivotnog sluaja. Autor je kroz komentar ulazio i u njeno teoretsko objanjenje, u onoj meri da se ne odstupi od glavnog cilja - da pravna praksa bude korisna pravnoj literaturi. U knjizi su dati primeri nae stvarnosti, uz korienje literature naih pravnih teoretiara koji su radili i rade u oblasti obliack nih odnosa. To je omoguilo autom ove knjige da tu teoriju obogati novim sadrajima, da je dopuni onim elementima koji se nalaze u svakodnevnom ivotu. No, u svakom sluaju, mora da se naglasi da je ova knjiga struna knjiga i da ne postoji pretenzija autora da ide van okvira onog to je predmet svakodnevne prakse. Delo ovog autora sigurno e pomoi da njegova reenja nau mesto u predtozima novih zakona i njihovog usklaivanja sa onim to praksa zahteva. REDAKCIJA 3

UVODNE NAPOMENE A UTORA


Ova knjiga je rezultat prakse privrednih sudova, posebno Vieg privrednog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Uzeti su uglavnom najnoviji primeri sudske prakse, iz poslednjih godina, oni koji se najee pojavljuju u praksi preduzea i drugih pravnih subjekata, dakle iz oblasti privredno-pravnog poslovanja. Vodilo se rauna da budu zastupljeni skoro svi instituti privrednog prava, odnosno svi koji se pojavljuju u praksi privrednih sudova. Tako, u knjizi je naveden veliki broj sudske prakse, kojim se potkrepljuju navodi autora u vezi svakog pravnog instituta koji je bio predmet obrade, uz navoenje ne samo sentence odreene odluke, ve i navoenje obrazloenog pravnog stava suda. Pored toga dat je veliki broj praktinih primera primene obrazloenih instituta, posebno u delu o ugovorima, u kome je dat primer za svaki ugovorni institut. Zatim je naveden veliki broj primera tubi za ostvarivanje prava iz pojedinih ugovora, uz ukazivanja autora da ti primeri nisu primenljivi za svaki sluaj u praksi, ali se mogu koristiti kao neki oblik - forma koja se moe prilagoditi odreenom sluaju. Naime, uvod koji je dat uz svaki prikaz ugovora, tube ili sudske odluke treba da poslui samo kao upuivanje na problematiku koja je njihov predmet. U nekim sluajevima, gde je to bilo mogue, ukazivano je na pozitive, a i ranije propise, radi pomoi u daljem radu na reavanju konkretnih problema. Praenje sudske prakse koja se odnosi na reavanje privrednih odnosa subjekata u sporu pred privrednim sudovima, deo je funkcije koju sudovi vre. Meutim, ta funkcija dobija u znaaju ako se javnosti saoptava i na nain kako se to ini ovom knjigom, imajui u vidu cilj kome treba da poslui. Ovo zbog toga to se i na ovaj nain, delom, koncentrie sudska praksa koja sagledava jedinstvenu primenu saveznih i republikih propisa, a drugo to predstavlja pomo korienjem odreenih pravnih stavova ili odluka sudova pri reavanju nekog konkretnog sluaja. Pored toga, ako ova knjiga i ne obuhvata sve oblasti koje nalaze primenu u sudskim sporovima, smatra se da e i one odluke koje se ovde objavljuju, a naroito pravni stavovi zajednikih sednica vrhovnih sudova, u mnogome pomoi da se neki odnos lake raspravi. Polazei od izloenog, posebno se ukazuje da pravni stavovi i odluke sudova objavljeni u ovoj knjizi, ne vezuju u pogledu iznetih pravnih shvatanja ni jedan sud, jer sudska praksa, kao to je poznato, nije izvor prava. Namera autora je bila da se sa nekim znaajnijim pravnim stavovima i odlukama sudova upozna to vei broj pravnika koji uestvuju u presuenju ili se bave problematikom privredno-pravnih odnosa uesnika u sporu. U knjizi su objavljeni pravni stavovi i odluke koji su doneti unazad godinu dana, ali su objavljene i neke odluke iz ranijih godina za koje autor smatra da su aktuelne i da mogu da poslue kod reavanja nekog konkretnog sluaja, s obzirom da nova praksa taj problem jo nije iskazala. Ukoliko ima nekih odluka sa propisima koji su prestali da vae, njihovo objavljivanje se pravda injenicom da je sporova iz tih materija bilo u veem broju i da neki odnosi i danas nisu raspravljeni. Knjiga sadri odluke vrhovnih, odnosno privrednih sudova samo u onom obimu koliko su te odluke bile dostupne autoru, odnosno za koje je autor smatrao do mogu da poslue sudskoj praksi i praksi preduzea, koji su subjekti pred privrednim sudovima. Ako neke odluke iz istog odnosa imaju razliito reenje kod sudova, njihovo objavljivanje je uinjeno da bi se video obim razlika kod reavanja nekog odnosa. Inae, mora da se naglasi da autor nije menjao sadrinu obrazloenja sudskih odluka, niti je to mogao da ini, s obzirom na znaaj autentinosti sudske odluke, odnosno njenog obrazloenja. Smatramo da e ova knjiga obogatiti praksu i biti korisna u daljem radu privrednih sudova, advokata i pravnika u preduzeima i drugim institucijama. Materija koja je obraena u ovoj knjizi uglavnom se zasniva na Zakonu o obligacionim odnosima i drugim propisima Republike Srbije, koji u svojoj sadrini reavaju neke obligacione odnose. Jedan manji broj primera sudske prakse, ugovora i tubi imaju za predmet reavanje nekog obligacionog odnosa koji se odnosi na fizika lica, ali to nije smetnja da se institut iz takve materije primeni i na neki privredno obligacioni odnos. Svrha ove knjige je da se materija obligacionih odnosa to vie objasni sa stanovita prakse subjekata koji ovu. materiju primenjuju pri reavanju konkretnih sluajeva. Jo jednom se naglaava da ovo nije udbenik bilo kog stepena uenja ili prouavanja u kolama, odnosno fakultetima (mada se na neki nain moe i tako shvatiti), jer nije obraen kao kolski predmet, udbenik - ovo je struna knjiga koja sa primerima sudske prakse, ugovorima, tubama i drugim praktinim primerima, prua pomo praktiarima, da na ve datim primerima nadgrade specifian odnos pri reavanju nekog konkretnog sluaja. Studentima, koji obligaciono pravo imaju kao predmet nastave, ova knjiga e pomoi da odreene institute ovog prava pojasne praktinim primerima koje e pronai u ovoj knjizi. Autor se zahvaljuje Vrhovnom sudu Srbije, koji mu je omoguio da odreene odluke tog suda i privrednih sudova objavi u obliku koji moe korisno da poslui praksi sudova, advokata, preduzea, fakultetima, studentima, bankama, pravnim slubama u optinama, administrativnim jedinicama dravnih organa i drugim licima koja primenjuju obligaciono-pravne odnose. Autor

S DJ ARA Predgovor.................................................................................................................................................................3 Uvodne napomene...................................................................................................................................................4


OSNOVNA NAELA U PRIVREDNIM POSTUPANJIMA
Strane u obligacionim odnosima....................................................................................................................................................37 Autonomija volje............................................................................................................................................................................37 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................38 Ravnopravnost strana.....................................................................................................................................................................38 Naelo savesnosti i potenja...........................................................................................................................................................39 - 5a sudskom praksom...................................................................................................................................................................40 Zabrana zloupotrebe prava.............................................................................................................................................................42 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................43 Zabrana stvaranja i iskoriavanja prava monopolskog poloaja..................................................................................................43 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................44 Naelo jednake vrednosti davanja..................................................................................................................................................46 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................46 Zabrane prouzrokovan]a tete........................................................................................................................................................48 Dunosti ispunjenja obaveza..........................................................................................................................................................48 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................49 Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava...................................................................................................................51 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................52 Reavanje sporova na miran nain.................................................................................................................................................54 Dispozitivni karakter odredaba zakona...........................................................................................................................................54 Primena dobrih poslovnih obiaja..................................................................................................................................................54 Postupanje u skladu sa optim aktima............................................................................................................................................55 Na koga se odnose ugovori u privredi............................................................................................................................................56

ZAKLJUIVANJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen.................................................................................................................................................................56 - 5a sudskom praksom....................................................................................................................................................................57 Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora......................................................................................................................59 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................59 Izjava volje.....................................................................................................................................................................................60 Dozvola i odobrenje.......................................................................................................................................................................60 Pregovori........................................................................................................................................................................................61 Vreme i mesto zakljuenje ugovora...............................................................................................................................................62 Ponuda............................................................................................................................................................................................62 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................63 Opta ponuda..................................................................................................................................................................................64 Izlaganje robe.................................................................................................................................................................................65 Slanje kataloga i oglasa..................................................................................................................................................................65 - primer jednog javnog oglasa................................................................................................................................................66 Dejstvo ponude...............................................................................................................................................................................67 Do kada ponuda obavezuje.............................................................................................................................................................67 Forma ponude.................................................................................................................................................................................68 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................68 Prihvatanje ponude.........................................................................................................................................................................68 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................69 - primer prihvata ponude.......................................................................................................................................................71 - primer obavetenja o prijemu prihvata ponude.................................................................................................................71 Prihvatanje neposredne ponude.......................................................................................................................................................71 Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni ........................................................................................................................................................................................................ 72 72 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 72 Cutanje ponuenog................................................................................................................................................................... Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju...........................................................................................73 Nesposobnost jedne strane koja je nastupila pre njenog prihvatanja.............................................................................................74 Predugovor.....................................................................................................................................................................................74 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................75 - primer predugovora..............................................................................................................................................................76

FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora....................................................................................................................................................................77

Raskidanje formalnih ugovora......................................................................................................................................................78 Ugovorena forma.....................................................................................:.....................................................................................78 Sankcija nedostatka potrebne forme...............................................................................................................................................79 Pretpostavka potpunosti isprave.....................................................................................................................................................80 Sastavljanje isprave........................................................................................................................................................................80 Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma................................................................................................................................81 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................82

ROK
Raunanje vremena........................................................................................................................................................................83 - 5a sudskom praksom...................................................................................................................................................................84 Primena pravila o uslovu................................................................................................................................................................84

KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare.....................................................................................................................................................84 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................85 Neizvrenje ugovora.......................................................................................................................................................................85 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................86 - primer tube radi isplate udvojene kapare.........................................................................................................................86 U sluaju deliminog ispunjenja obaveze......................................................................................................................................87

ODUSTANICA
Uloga odustanice............................................................................................................................................................................87 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................88 Kapara kao odustanica...................................................................................................................................................................88

ZASTUPANJE
Mogunost zastupanja....................................................................................................................................................................88 Dejstvo zastupanja..........................................................................................................................................................................89 Prenoenje ovlaenja....................................................................................................................................................................90 Prekoraenje granica ovlaenja....................................................................................................................................................90 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................91 Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica..........................................................................................................................92 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................92

PUNOMOJE
Davanje punomoja........................................................................................................................................................................95 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................96 Posebna forma punomoja.............................................................................................................................................................96 - 5a sudskom praksom....................................................................................................................................................................97 Obim ovlaenja.............................................................................................................................................................................97 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................... 98 - primer opteg, odnosno generalnog punomoja.................................................................................................................99 - primer opteg, generalnog punomoi a za zastupanje privrdnog drutva (preduzea) pred sudom..........................100 - primer specijalnog punomoja za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora........................................................100 - primer specijalnog punom, za zastupanje preduzea pred sudom u odreenoj parnici..............................................100 - primer prenosa punomoja - sa pravom prenosa na drugo lice......................................................................................100 Opozivanje i suavanje punomoja..............................................................................................................................................101 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................101 Dejstvo prestanka i suavanja punomoi prema treim licima....................................................................................................101 Drugi sluajevi prestanka punomoja.........................................................................................................................................102

POSLOVNO PUNOMOJE
Ko moe dati punomoje..............................................................................................................................................................103 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................103 Poslovno punomoje imaoca radnje.............................................................................................................................................104

OVLAENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA.................................................................................................105


- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................106

OVLAENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREENE POSLOVE.........................................................107


- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................108

TUMAENJE UGOVORA
Tumaenje spornih odredaba........................................................................................................................................................110 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................111 Nejasne odredbe u posebnim sluajevima....................................................................................................................................113

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................114 Dopunsko pravilo.........................................................................................................................................................................114 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................114 Vansudsko tumaenje ugovora.....................................................................................................................................................115

NEVANOST UGOVORA.................................................................................................................................115 NITAVI UGOVORI


Nitavost.......................................................................................................................................................................................116 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................116 Posledice nitavosti......................................................................................................................................................................128 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................129 Delimina nitavost......................................................................................................................................................................132 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................133 Konverzija....................................................................................................................................................................................134 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................134 Naknadni nastanak uzroka nitavosti..........................................................................................................................................134 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................135 Odgovornost lica za nitavost ugovora........................................................................................................................................136 Isticanje nitavosti........................................................................................................................................................................136 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................136 Neogranieno isticanje nitavosti................................................................................................................................................136

RULJIVI UGOVORI
Kad je ugovor ruljiv....................................................................................................................................................................137 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................138 Ponitenje ugovora.......................................................................................................................................................................139 - primer tube za utvrenje nevanosti - ruljivosti ugovora............................................................................................140 Posledica ponitenja.....................................................................................................................................................................141 Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica............................................................141 Odgovornost za ponitenje ugovora.............................................................................................................................................142 Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica......................................................................................................................142 Prestanak prava............................................................................................................................................................................142 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................143

DVOSTRANI UGOVORI ...................................................................................................................................144 ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA................................144 PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA
Pravila istovremenog ispunjenja.................................................................................................................................................145 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................,...............................146 Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno..............................................................................................................146

RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu...........................................................................................147
Raskid ugovora............................................................................................................................................................................147 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................148 - primer tube za raskid ugovora zbog neispunjenja.........................................................................................................153 - primer tube radi ispunjenja obaveze i naknade tete....................................................................................................154 Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora - fiksni posao..................................................................................................155 Fiksni posao..................................................................................................................................................................................155 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................156 Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora.......................................................................................................................158 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................158 Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka...................................................................................................................159 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................160 Raskidanje ugovora pre isteka roka..............................................................................................................................................161 Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama............................................................................................................................161 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................162 Dunost obavetavanja.................................................................................................................................................................163 Kad se ugovorne moe raskinuti...................................................................................................".............................................163 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................164 Dejstvo raskida.............................................................................................................................................................................164 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................164 7

RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIII OKOLNOSTI


Pretpostavke za raskidanje.....................................................................:....................................................................................168 - sa sudskom praksom.................................................................................,..............................................................................169 Dunost obavetavanj a.................................................................................................................................................................172 Okolnosti od znaaja za odluku suda...........................................................................................................................................173 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................173 Odricanje od poziva na promenjene okolnosti.............................................................................................................................174

NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana.....................................................................................................175 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................175 Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana.............................................................................................................177 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................178

PREKOMERNO OTEENJE
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja..................................................................................................................................179 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................180 - primer tube za ponitenje ugovora zbog oigledne nesrazmere davanja....................................................................180

ZELENAKI UGOVOR ...................................................................................................................................181


-

pravni stavovi Vieg trgovinskog suda u Beogradu................................................................................................................182 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................183 primer tube kod ruljivih - zelenakih ugovora sa predlogom za donoenje privremene mere................................185

OPTI USLOVI FORMULARNIH UGOVORA Obaveznost..............................................................................................................................................................188


- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................189 Nitavost nekih odredaba optihuslova......................................................................................................................................189

USTUPANJE UGOVORA
Uslovi ustupanja..........................................................................................................................................................................189 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................190 Odgovornost ustupioca................................................................................................................................................................191 Prigovori......................................................................................................................................................................................192

STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVORAE


Dejstva ugovora meu ugovoraima i njihovim pravnim sledbenicima....................................................................................192 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................193 Neposredno pravo treeg.............................................................................................................................................................194 Opozivanje koristi za treeg.......................................................................................................................................................194 Prigovor dunika prema treem.................................................................................................................................................195 Odbijanje treeg....................................................................................................................................-....................................195 Obeanje radnje treeg lica.........................................................................................................................................................196 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................196

UGOVOR U KORIST TREEG LICA

PROUZROKOVAN JE TETE
Osnovi odgovornosti...................................................................................................................................................................197 - 5a sudskom praksom................................................................................................................................................................198 teta.............................................................................................................................................................................................202 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................204 - primer tube u sporu fizikih lica za naknadu tete.......................................................................................................206 - primer tube u sporu pravnih lica za naknadu tete.......................................................................................................207 Zahtev da se ukloni opasnost tete.............................................................................................................................................208 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................209 Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti......................................................................................................................210

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE


Postojanje krivice.......................................................................................................................................................................211 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................212 - primer tube radi naknade tete.......................................................................................................................................213 Neodgovorna lica........................................................................................................................................................................214 Odgovornost maloletnika...........................................................................................................................................................214 Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog.........................................................................................................215 Dozvoljena samopomo.............................................................................................................................................................216 Pristanak oteenika...................................................................................................................................................................217 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................217 8

ODGOVORNOST ZA DRUGOG
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju...............................................................................................................................218 Odgovornost roditelja...................................................................................................................................................................219 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................220 - primer tube radi naknade tete - odgovornost roditelja...............................................................................................223 Solidarna odgovornost..................................................................................................................................................................223 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................224 Odgovornost drugog lica za maloletnika......................................................................................................................................224 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................225 Posebna odgovornost roditelja....................................................................................................................................................226 Odgovornost po osnovu pravinosti.............................................................................................................................................226

ODGOVORNOST PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREIM


Odgovornost preduzea...............................................................................................................................................................227 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................229 - primer tube radi naknade tete od preduzea................................................................................................................232 - primer tube radi naknade tete od preduzea i radnika................................................................................................233 Odgovornost drugih lica...............................................................................................................................................................234 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................234 Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ............................................................................................235 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................236 - primer tube radi naknade tete zbog unitenja useva....................................................................................................251

ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI


Pretpostavka uzronosti................................................................................................................................................................252 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................252 Ko odgovara za tetu...................................................................................................................................................................258 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................259 - primer tube radi naknade tete od opasne stvari...........................................................................................................263 Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca......................................................................................................................264 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................264 Predaja stvari treem licu.............................................................................................................................................................264 Osloboenje od odgovornosti...^.................................................................................................................................................265 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................266

ODGOVORNOST U SLUAJU UDESA IZAZVNOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU.............269


-

5a sudskom praksom.............................................................................................................................................................271 primer tube radi naknade tete zbog udesa izazvanog motornim vozilom..................................................................276

ODGOVORNOST PROIZVOAA SA NEDOSTATKOM.........................................................................277


- sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................278

POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI


Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija...........................................................................280 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................281 Odgovornost organizatora okupljanja veeg broja ljudi..............................................................................................................283 Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi....................................................................................................................284 Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora...............................................................................................................285 Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa.......................................................................................................285 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................286

NAKNADA MATERIJALNE TETE


Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu..........................................................................................................................287 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................288 Kad dospeva obaveza naknade.....................................................................................................................................................290 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................291 Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain................................................................................................292 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................292 Naknada u obliku novane rente.................................................................................................................................................292

OBIM NAKNADE MATERIJALNE TETE


Obina teta i izmakla korist........................................................................................................................................................293 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................295 Potpuna naknada..........................................................................................................................................................................302 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................302 Snienje naknade..........................................................................................................................................................................305

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................306 Podeljena odgovornost.................................................................................................................................................................307 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................307

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I OTEENA ZDRAVLJA
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane..............................................................................................................................311 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................311 Pravo lica koje je poginulo lice izdravao....................................................................................................................................314 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................316 Naknada u sluaju telesne povrede ili naruenje zdravlja............................................................................................................319 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................320 - primer tube radi naknade tete zbog telesne povrede i naruenog zdravlja...............................................................324 Izmena dosuene naknade............................................................................................................................................................326 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................326 Neprenosivost prava.....................................................................................................................................................................327 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................328

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IREN JA NEISTINITIH NAVODA..................................................................................................................328

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................329

NAKNADA NEMATERIJALNE TETE


Objavljivanje presude ili isprave.................................................................................................................................................330 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................331 Novana naknada.........................................................................................................................................................................332 A. NAKNADA ZA PRETRPLJENE FIZIKE BOLOVE...............................................................................................335 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................336 B. NAKNADA ZA PRETRPLJENE DUEVNE BOLOVE ZBOG SMANJENJA ILI GUBITKA OPTE IVOTNE AKTIVNOSTI.................................................................................................................336 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................337 V. NAKNADA ZA NARUENOST...................................................................................................................................340 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................340 G. NAKNADA ZA POVREDU UGLEDA, ASTI, SLOBODE ILI PRAVA LINOSTI...........................................341 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................342 D. NAKNADA TETE ZBOG SMRTI BLISKOG LICA................................................................................................347 - 5 sudskom praksom.................................................................................................................................................................347 D. NAKNADA TETE ZA PRETRPLJENI STRAH.......................................................................................................348 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................348 E. OSTALI OBLICI NAKNADE NEMATERIJALNE TETE......................................................................................349 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................349 Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta.....................................................................355 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................356 Satisfakcija u posebnim sluajevima............................................................................................................................................357 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................358 Naknada budue tete.................................................................................................................................................................359 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................360 Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete............................................................................................360 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................361 Podeljena odgovornost i snienje naknade...................................................................................................................................362 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................363

ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU


Solidarna odgovornost..................................................................................................................................................................364 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................365 Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova....................................................................................................................367 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................367 Regres isplatioca..........................................................................................................................................................................367

PRAVO OTEENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA DA ZAHTEVA NAGRADU 368

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................369

10

STICANJE BEZ OSNOVA


Opte pravilo................................................................................................................................................................................369 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................373 - primer tube zbog sticanja bez osnova.............................................................................................................................380

PRAVILA VRAANJA

Kad se ne moe traiti vraanje....................................................................................................................................................380 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................381 Dvostruka isplata duga.................................................................................................................................................................381 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................382 Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti..................................................................................383 Obim vraanja..............................................................................................................................................................................384 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................385 Naknada trokova.........................................................................................................................................................................385 Kad se moe zadrati primljeno..................................................................................................................................................386 Upotreba stvari u tuu korist........................................................................................................................................................386 Izdatak za drugog.........................................................................................................................................................................387 Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist....................................................................................................................................388 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................388

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA


Opte pravilo................................................................................................................................................................................391 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................392

OBAVEZE I PRAVA POSLOVOE BEZ NALOGA


Obaveze poslovoe bez naloga....................................................................................................................................................393 Duna panja i odgovornost........................................................................................................................................................394 Prava poslovoe bez naloga.........................................................................................................................................................395 Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne..............................................................................................................395 Odnoenje dodatka.......................................................................................................................................................................396

VRENJE TUIH POSLOVA PROTIV ZABRANE......................................................................................396


- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................397

NEPRAVO POSLOVODSTVO..........................................................................................................................397 ODOBRENJE.......................................................................................................................................................398 JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE JAVNO OBEANJE NAGRADE


Kad obavezuje..............................................................................................................................................................................398 - primer pravila nagradne igre.............................................................................................................................................399 - primer tube radi ispunjenja javno obeane nagrade......................................................................................................399 Opozivanje obeanja....................................................................................................................................:...............................400 Ko ima pravo na nagradu.............................................................................................................................................................400 Sluaj konkursa............................................................................................................................................................................401 Prestanak obaveze........................................................................................................................................................................402

HARTIJE OD VREDNOSTI Pojam......................................................................................................................................................................402


Prava kod hartije od vrednosti......................................................................................................................................................403 Formalnost hartije.........................................................................................................................................................................403 Amortizacija hartije......................................................................................................................................................................403 Zakon o tritu hartija od vrednosti..............................................................................................................................................404 Bitni sastojci.................................................................................................................................................................................405 Na koga hartija od vrednosti moe glasiti....................................................................................................................................406 Nastanak obaveze.........................................................................................................................................................................406 Posebni uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji..............................................................................................................407

OSTVARIVANJE PRAVA
Kome pripada pravo od hartija od vrednosti................................................................................................................................407 Ko moe traiti ispunjenje............................................................................................................................................................408

PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI


Prenos prava iz hartija od vrednosti............................................................................................................................................408 Prenos prava iz hartije na ime......................................................................................................................................................409 Prenos prava iz hartije po naredbi................................................................................................................................................409 Vrsta indosamenta........................................................................................................................................................................410

11

Prenos punomoja i prenos za zalogu.........................................................................................................................................410 Dejstvo prenosa prava..................................................................................................................................................................411 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................411 Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu..........................................................................................................................411 Dokazivanje zakonitosti prenosa..................................................................................................................................................412 Zabrana prenosa...........................................................................................................................................................................412

PROMENA KOD HARTIJA OD VREDNOSTI


Promene koje vri izdavalac.........................................................................................................................................................413 Promene koje vri imalac pri prenosu..........................................................................................................................................413 Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti................................................................................................................................414

ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI


Prestanak obaveze........................................................................................................................................................................414 Zabrana ispunjenja.......................................................................................................................................................................415 Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice....................................................................................................................416 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................416 Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze...................................................................................................................................417 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................417

LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI


Legitimacioni papiri.....................................................................................................................................................................418 Legitimacioni znaci......................................................................................................................................................................419 Zamena oteene hartije od vrednosti.........................................................................................................................................419 Amortizacija hartije od vrednosti................................................................................................................................................420 Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti............................................................................................................................421

MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI I PLAANJE PO MENICI ..................................................421


A. TRASIRANA MENICA..................................................................................................................................................421 Osobenosti trasirane menice.........................................................................................................................................................423 - primer podneska imaoca menice za protest zbog neisplate menice...............................................................................426 B. SOPSTVENA MENICA..................................................................................................................................................428 - primer menine tube.........................................................................................................................................................429 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 430 OSTALE VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI EK KAO HARTIJA OD VREDNOSTI...........................................................................................................................431 Vrste eka.....................................................................................................................................................................................431 ekovni elementi..........................................................................................................................................................................431 Nedozvoljene klauzule kod eka..................................................................................................................................................432 ekovne radnje.............................................................................................................................................................................432 ekovna tuba..............................................................................................................................................................................432 ekovni prigovori........................................................................................................................................................................433 Amortizacija eka.........................................................................................................................................................................433 Prestanak ekovnih prava.............................................................................................................................................................433 SKLADINICA .................................................................................................................................................................433 TOVARNILIST...................................................................................................................................................................433 KONOSMAN ...................................................................................................................................................................434

PRAVO NA NAKNADU TETE


Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja................................................................................................................................435 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................436 Osloboenje dunika od odgovornosti.........................................................................................................................................439 Ugovorno proirenje odgovornosti...............................................................................................................................................440 Ogranienje i iskljuenje odgovornosti........................................................................................................................................440 Obim naknade..............................................................................................................................................................................441 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................442 Krivica poverioca.........................................................................................................................................................................442 Odgovornost zbog proputanja obavetenja.................................................................................................................................443 Primena odredaba o prouzrokovanju tete...................................................................................................................................443 - 5q sudskom praksom..............................................................................................................'....................................................444

UGOVORNA KAZNA........................................................................................................................................444
Opta pravila................................................................................................................................................................................444 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................445

12

Nain odreivanja........................................................................................................................................................................446 Akcesornost..................................................................................................................................................................................447 Poverioeva prava........................................................................................................................................................................447 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................448 Smanjenje iznosa ugovorene kazne..............................................................................................................................................449 Ugovorna kazna i naknada tete...................................................................................................................................................450 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................450 Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna............................................................................................................................451 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................451

ZATEZNA KAMATA
Kad se duguje...............................................................................................................................................................................452 Od koga dana pripada zatezna kamata u vezi izmakle koristi......................................................................................................454 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................455 Pravo na potpunu nadoknadu.......................................................................................................................................................457 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................457 Kamata na kamatu........................................................................................................................................................................462 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................463

POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI


Opte pravilo................................................................................................................................................................................465 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................465 - primer tube radi pobijanja pravne radnje......................................................................................................................468 Ulo vi pobijanja...........................................................................................................................................................................469 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................469 Iskljuenje pobijanja....................................................................................................................................................................472 Kako se vri pobijanje..................................................................................................................................................................472 Dejstvo pobijanja..........................................................................................................................................................................473 Rok za podizanje tube................................................................................................................................................................473

PRAVO ZADRAVANJA
Vrenje prava zadravanja............................................................................................................................................................474 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................474 Izuzeci..........................................................................................................................................................................................476 Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze..........................................................................................................................477 Dejstvo prava zadravanja............................................................................................................................................................477

POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA


Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu.........................................................................................................478 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................478 Kad se obaveza sastoji u injenju.................................................................................................................................................480 Kad se obaveza sastoji u neinjenju.............................................................................................................................................480 Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog................................................................................................................................481 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................482 Sudski penali................................................................................................................................................................................483

PRESTANAK OBAVEZA
Opte pravilo................................................................................................................................................................................484

KO MOE ISPUNITI I TROKOVI ISPUNJENJA


Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica..................................................................................................................................485 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................485 Izvrenje poslovno nesposobnog..................................................................................................................................................486 Trokovi ispunjenja......................................................................................................................................................................486

ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM
Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)...........................................................................................................487 Zakonska subrogacija...................................................................................................................................................................487 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................488 Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja...............................................................................................................................488 Dokazi i sredstva obezbeenja....................................................................................................................................................488 Koliko se moe zahtevati od dunika...........................................................................................................................................488 Iskljuenje odgovornosti poverioca................................................................................................-.............................................489

KOME SE VRI ISPUNJENJE


Ovlaeno lice..............................................................................................................................................................................489 Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu..............................................................................................................................490

13

PREDMET ISPUNJENJA
Sadrina obaveze..........................................................................................................................................................................490 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................491 Zamena ispunjenja........................................................................................................................................................................492 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................492 Predaja radi prodaje......................................................................................................................................................................493 Delimino ispunjenje....................................................................................................................................................................493 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................493 Obaveza davanja stvari odreenih po rodu..................................................................................................................................494

URAUNAVANJE ISPUNJENJA
Red uraunavanja.........................................................................................................................................................................495 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................495 Uraunavanje kamata i trokova.................................................................................................................................................496 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................496

VREME ISPUNJENJA
Kad rok nije odreen....................................................................................................................................................................497 Ispunjenje pre roka.......................................................................................................................................................................498 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................498 Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka...........................................................................................................................499 Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani.........................................................................................................................499 Novana obaveza..........................................................................................................................................................................500 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................500

MESTO ISPUNJENJA
Opta pravila................................................................................................................................................................................501 Mesto ispunjenja novanih obaveza.............................................................................................................................................501

PRIZNANICA
Pretpostavke u vezi sa priznanicom............................................................................................................................................502 Odbijanje izdavanja priznanice....................................................................................................................................................502 VRAANJE OBVEZNICE............................................................................................................................................503 DOCNJA DUNIKA........................................................................................................................................................503 Kad dunik dolazi u docnju..........................................................................................................................................................504 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................505

DOCNJA POVERIOCA
Kadpoverilac dolazi u docnju......................................................................................................................................................505 Dejstvo poverioeve docnje.........................................................................................................................................................506 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................506

POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI


Polaganje kod suda.......................................................................................................................................................................507 Kod kog suda se vri polaganje....................................................................................................................................................508 Predaja na uvanje drugom licu...................................................................................................................................................509 Uzimanje poloene stvari natrag.................................................................................................................................................509 Dejstvo polaganja.........................................................................................................................................................................510 Trokovi polaganja.......................................................................................................................................................................511 Prodaja umesto polaganja stvari...................................................................................................................................................511 Predavanje stvari poveriocu.........................................................................................................................................................511 Prodaja radi pokria trokova uvanja........................................................................................................................................512

PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Optiuslovi..................................................................................................................................................................................512 - kompenzacioni prigovor usvojen.......................................................................................................................................513 - kompenzacioni prigovor na osnovu pravosnane presude...............................................................................................513 - kompenzacioni prigovor delimino usvojen a ostatak tubenog zahteva osporen........................................................513 - kompenzacioni prigovor usvojen, protivtubeni zahtev usvojen.....................................................................................514 - kompenzacioni prigovor odbijen, protivtubeni zahtev odbijen, tubeni zahtev usvojen............................................514 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 514 Izjava o prebijanju........................................................................................................................................................................516 - sa sudskom praksom..........................................................................................................'.......................................................517 Odsustvo uzajamnosti..................................................................................................................................................................517 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................518 Zastarelo potraivanje..................................................................................................................................................................518

14

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem......................................................................................................................................519 Sluajevi kad je prebijanje iskljueno.........................................................................................................................................520 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................520 Zabrana na potraivanju druge strane...........................................................................................................................................521 Uraunavanje prebijanjem............................................................................................................................................................521

OTPUTANJE DUGA
Sporazum......................................................................................................................................................................................522 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................522 Odricanje od sredstava obezbeenja...........................................................................................................................................523 Otputanje dugajemcu.................................................................................................................................................................523 Opte otputanje dugova..............................................................................................................................................................524

PRENOV (NOVACIJA)
; . \ j | Uslovi...........................................................................................................................................................................................524 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................525 Volja da se izvri prenov..............................................................................................................................................................525 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................525 Dejstva prenova............................................................................................................................................................................526 Nedostatak ranije obaveze............................................................................................................................................................526 Dejstvo ponitenja........................................................................................................................................................................526

j !
j i f ! i S

SJEDINJEN JE (KONFUZIJA)..........................................................................................................................527 NEMOGUNOST ISPUNJENJA


Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja........................................................................................................................527 Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu.........................................................................................................................528 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................529 Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja....................................................................................529

PROTEK VREMENA, OTKAZ


Rok u trajnom dugovinskom odnosu............................................................................................................................................529 Otkaz trajnog dugovinskog odnosa..............................................................................................................................................530 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................530

SMRT.....................................................................................................................................................................531 ZASTARELOST
Opte pravilo.................................................................................................................................................................................532 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................533 Kad zastarelost poinje tei..........................................................................................................................................................535 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................535 Nastupanje zastarelosti.................................................................................................................................................................537 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................537 Uraunavanje vremena prethodnika.............................................................................................................................................538 Zabrana promene roka zastarelosti...............................................................................................................................................538 Odricanje od zastarelosti..............................................................................................................................................................539 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................539 Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze.....................................................................................................................539 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................540 Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze............................................................................................................................................541 Poverilac ije je potraivanje obezbeeno....................................................................................................................................541 Sporedna potraivanja..................................................................................................................................................................542 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................543 Kad se primenjuju pravila o zastarelosti......................................................................................................................................543

VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST


Opti rok zastarelosti....................................................................................................................................................................544 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................545 Povremena potraivan) a...............................................................................................................................................................547 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................548 Zastarelost samog prava...............................................................................................................................................................549 Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu roba i usluga......................................................................................................550 - sa sudskom praksom....................................................................................................................:...........................................550 Potraivanje zakupnine................................................................................................................................................................555 Potraivanje naknade tete...........................................................................................................................................................555 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................556

15

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom.......................................................................................................562 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................562 Jednogodinji rok zastarelosti......................................................................................................................................................564 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................564 Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom.............................................................................................565 Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju.............................................................................................................................565 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................566

ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraivanja izmeu odreenih lica.............................................................................................................................................566 Potraivanja odreenih lica..........................................................................................................................................................567 sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................567 Nesavladive prepreke...................................................................................................................................................................567 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................568 Uticaj uzroka zastarevanja............................................................................................................................................................569 Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja.................................................................................569 Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka.....................................................................................................................570

PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga..............................................................................................................................................................................570 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................571 Podizanje tube............................................................................................................................................................................572 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................573 Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube..................................................................................................................................573 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................574 Odbacivanje tube zbog nenadlenosti.......................................................................................................................................574 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................574 Pozivanje dunika........................................................................................................................................................................575 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................576 Rok zastarelosti u sluaju prekida................................................................................................................................................576 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................577 Zastarelostu sluaju prenova.......................................................................................................................................................577

NOVANE OBAVEZE
Naelo monetarnog nominalizma.................................................................................................................................................578 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................578 Valuta obaveze.............................................................................................................................................................................579 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................580 Klizna skala..................................................................................................................................................................................582 Plaanje pre roka..........................................................................................................................................................................582

UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate................................................................................................................................................................583 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................584 Kamata na kamatu........................................................................................................................................................................585 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................586 Kamata unenovanim obavezama..............................................................................................................................................586

OBAVEZE SA VIE PREDMETA ALTERNATIVNE OBAVEZE


Pravo izbora..................................................................................................................................................................................587 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................588 Neopozivost i dejstvo neizvrenog izbora....................................................................................................................................589 Trajanje prava izbora....................................................................................................................................................................589 Izbor poveren treem licu.............................................................................................................................................................590 Ogranienje na preostali predmet.................................................................................................................................................590 Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane.........................................................................................................................590

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAIVANJA FAKULTATIVNE OBAVEZE


Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi.................................................................................................................................591 Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi..............................................................................................................................591

FAKULTATIVNA POTRAIVAN JA..................................................................................................................582 16

OBAVEZE SA VISE DUNIKA ILI POVERILACA DELJIVE OBAVEZE Deljive obaveze i potraivanja.......................................................................................................................................593 Pretpostavka solidarnosti...............................................................................................................................................593

Sadrina solidarnosti dunika.......................................................................................................................................................594 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................595 Prebijanje.....................................................................................................................................................................................597 Otputanje duga............................................................................................................................................................................598 Prenov..........................................................................................................................................................................................598 Poravnanje....................................................................................................................................................................................599 Sjedinjenje....................................................................................................................................................................................599 Docnja poverioca..........................................................................................................................................................................600 Docnja jednog dunika i priznanje duga......................................................................................................................................600 Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti................................................................................................................601 Pravo ispunioca na naknadu........................................................................................................................................................601 Pravo na jednake delove i izuzetak.............................................................................................................................................602

SOLIDARNE OBAVEZE SOLIDARNOST DUNIKA

SOLIDARNOST POVERILACA
Solidarnost se ne pretpostavlja.....................................................................................................................................................602 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................602 Sadrina solidarnosti....................................................................................................................................................................603 Prebijanje......................................................................................................................................................................................604 Otputanje duga i prenov..............................................................................................................................................................604 Poravnanje....................................................................................................................................................................................605 Sjedinjenje....................................................................................................................................................................................605 Docnja..........................................................................................................................................................................................606 Priznanje duga..............................................................................................................................................................................606 Zastarelost....................................................................................................................................................................................606 Odnos izmeu poverilaca posle ispunjenja..................................................................................................................................607

NEDELJIVE OBAVEZE....................................................................................................................................607 PROMENA POVERILACA ILI DUNIKA USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom..............................................................................................................................608 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................-.............................609 -primer ugovora o cesiji.......................................................................................................................................................611 Sporedna prava.............................................................................................................................................................................612 Obavetavanje dunika.................................................................................................................................................................612 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................613 Viestruko ustupanje....................................................................................................................................................................613

ODNOS PRIJEMNIKA I DUNIKA................................................................................................................614


- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................614

ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA


Predaja isprava o dugu.................................................................................................................................................................615 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................616 Odgovornost za postojanje potraivanja.....................................................................................................................................616 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................617 Odgovornost za naplativost..........................................................................................................................................................618

POSEBNI SLUAJEVI USTUPANJA POTRAIVANJA


Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja.......................................................................................................................618 Ustupanje radi obezbedenja..........................................................................................................................................................619

PROMENA DUNIKA PREUZIMANJE DUGA


Ugovor o preuzimanju duga.........................................................................................................................................................619 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................620 Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom......................................................................................................................................621

17

DEJSTVO UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA


Promena dunika........................................................................................................................................................................ - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................ Sporedna prava............................................................................................................................................................................ Prigovori......................................................................................................................................................................................

PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanja dugu..........................................................................................................................................................623 Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine.......................................................................................................624 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................624

PREUZIMANJE ISPUNJENJA.........................................................................................................................625
- sa sudskom praksom............................................................................................................................................................626

U G O V O R I
UGOVOR O PRODAJI
Pojam...........................................................................................................................................................................................627 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................628 Karakteristini sluajevi o prodaji - za promet u privredi............................................................................................................629 - primcr ugovora o prodaji..................................................................................................................................................631 - primcr zakljunicc.............................................................................................................................................................632 Naplata duga po osnovu ugovora o prodaji..................................................................................................................................633 - primer tube radi naplate duga........................................................................................................................................633 - predlog za izvrenje na osnovu izvrnog naslova.............................................................................................................634 - predlog za izvrenje na osnovu verodostojnc isprave......................................................................................................635 Izdavanje platnog naloga..............................................................................................................................................................636 - predlog tube sa predlogom za izdavanje platnog naloga................................................................................................637 Forma prodaje nepokretnosti........................................................................................................................................................637 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................638 - primer ugovora o kupoprodaji stana...............................................................................................................................641 Rizik.............................................................................................................................................................................................642 Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje........................................................................................................................................642

SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI STVAR


Opte pravilo................................................................................................................................................................................643 Kad je stvar propala pre ugovora.................................................................................................................................................644 Prodaja tue stvari.......................................................................................................................................................................645 Prodaja spornog prava.................................................................................................................................................................645 - sa sudskom praksom.........................................................................................................................................................646

CENA
Kad cena nije odreena...............................................................................................................................................................646 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................648 Propisana cena.............................................................................................................................................................................649 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................649 Kad je ugovorena tekua cena......................................................................................................................................................650 Kad je odreivanje cene povereno treem...................................................................................................................................650 Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau...............................................................................................................651

OBAVEZA PRODAVCA PREDAJA STVARI


Vreme i mesto predaje..................................................................................................................................................................651 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................652 Predmet predaje............................................................................................................................................................................652 Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena.......................................................................................................653 Kad datum predaje nije odreen...................................................................................................................................................653 Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom................................................................................................................................654 Predaja prevoziocu.......................................................................................................................................................................654 Organizovanje prevoza.................................................................................................................................................................655 - primer tube radi naknade tete - zbog loeg izbora vozara...........................................................................................655 Trokovi.......................................................................................................................................................................................657

18

ISTOVREMENO IZVRENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE


Odlaganje predaje do isplate cene...............................................................................................................................................657 Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari.................................................................................................................................658 Spreavanje izruenja otposlate stvari..........................................................................................................................................658

ODGOVORN OST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOPTE


Materijalni nedostaci za koje prodava odgovara........................................................................................................................659 Osnovne karakteristike u vezi prigovora na kvalitet....................................................................................................................660 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................661 Kad postoje materijalni nedostaci................................................................................................................................................663 Nedostaci za koje prodava ne odgovara.....................................................................................................................................665 Pregled stvari i vidljivi nedostaci................................................................................................................................................665 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................666 Skriveni nedostaci........................................................................................................................................................................667 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................667 Rokovi u sluaju opravke, zamene i si.........................................................................................................................................669 Obavetenje o nedostatku.............................................................................................................................................................670 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................671 Znaaj injenice daje prodava znao nedostatak.........................................................................................................................672 Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke.......................................................673 Prinudna javna prodaja.................................................................................................................................................................673

PRAVA KUPCA
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete............................................................................................................674 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................676 - primer tube za raskid ugovora zbog materijalnih nedostataka stvari.........................................................................677 Neispunjenje ugovora u razumnom roku....................................................................................................................................678 Kad kupac moe raskinuti ugovor................................................................................................................................................678 Neispunjenje ugovora u naknadnom roku....................................................................................................................................679 Delimini nedostaci......................................................................................................................................................................679 Kad je prodava dao kupcu veu koliinu...................................................................................................................................680 Kad je odreena jedna cena za vie stvari....................................................................................................................................680 Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka...............................................................................................................681 Ouvanje ostalih prava.................................................................................................................................................................682 Dejstva raskida zbog nedostatka..................................................................................................................................................682 Snienje cene................................................................................................................................................................................683 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................683 Postupno otkrivanje nedostataka.................................................................................................................................................683 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................684 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................'...............................684

GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI


Odgovornost prodavca i proizvoaa...........................................................................................................................................685 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 687 - primer garantnog lista........................................................................................................................................................688 Traenje opravke ili zamene.........................................................................................................................................................689 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................689 Produenje garantnog roka...........................................................................................................................................................689 Raskidanje ugovora i snienje cene..............................................................................................................................................690 Trokovi i rizik.............................................................................................................................................................................690 Odgovornost kooperanata.............................................................................................................................................................691 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................691

ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE (ZATITA OD EVIKCIJE)


Pravni nedostaci...........................................................................................................................................................................692 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................693 Obavetavanje prodavca...............................................................................................................................................................693 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................694 Sankcije pravnih nedostataka.......................................................................................................................................................694 - primer tube zbog pravnih nedostataka (evikcije)..........................................................................................................695 Kad kupac ne obavesti prodavca..................................................................................................................................................696 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................696 Kad je pravo treeg oigledno osnovano......................................................................................................................................696

19

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................697 Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti.................................................................................................697 Ogranienja javnopravne prirode.................................................................................................................................................698 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................698

OBAVEZE KUPCA ISPLATA CENE


O ceniuopte................................................................................................................................................................................699 Vreme i mesto isplate...................................................................................................................................................................699 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................700 Kamata u sluaju prodaje na kredit..............................................................................................................................................700 Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka..................................................................................................................................701

PREUZIMANJE STVARI......................................................................................................................................701 OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVORAA


Sluajevi obaveze uvanja............................................................................................................................................................703 Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena.....................................................................................................................704 Prava strane dune da uva stvar.................................................................................................................................................704

NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE


Opte pravilo................................................................................................................................................................................706 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................706 Kad stvar ima tekuu cenu...........................................................................................................................................................706 Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria........................................................................................................................707 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................708 Naknada ostale tete.....................................................................................................................................................................710

SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA PRODAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE


Pojam...........................................................................................................................................................................................711 Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene....................................................................................................................................712 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................713 Mogunost nasleivanja i otuenja..............................................................................................................................................713 U sluaju prinudne javne prodaje.................................................................................................................................................713 Trajanje prava pree kupovine.....................................................................................................................................................714 Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca.........................................................................................................714 - primer tube za ponitaj ugovora u vezi prava pree kupovine......................................................................................715 Zakonsko pravo pree kupovine..................................................................................................................................................716

KUPOVINA NA PROBU
Pojam...........................................................................................................................................................................................717 - primer ugovora o prodaji na probu................................................................................................:.................................718 Objektivna proba..........................................................................................................................................................................719 Rizik.............................................................................................................................................................................................719 Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja................................................................................................................719 PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU..........................................................................................................................720 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................721

PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM.....................................................................................................................721 PRODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA SVOJINE Uslovi...........................................................................................................................................................................722 Rizik............................................................................................................................................................................723 PRODAJA SA OBRONIM OTPLATAMA CENE Pojam...........................................................................................................................................................................723 Forma ugovora.............................................................................................................................................................724
Bitni sastojci ugovora..................................................................................................................................................................724 - primer ugovora o potroakom kreditu...........................................................................................................................725 Pravo kupca da isplati cenu odjednom.........................................................................................................................................726 Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene.......................................................................................................................726 Sudsko produenje rokova otplate................................................................................................*..............................................727 Nitavost ugovorne kazne............................................................................................................................................................727 Raskid ugovora.............................................................................................................................................................................728 Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene................................................................................................................728 20

sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................729 primer ugovora o kreditu koji Potanska tedionica daje povodom dodele potroakog kredita (prema jednom primeru Potanske tedionice)............................................................................................................................729 Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca......................................................................................................................................730
-

IGOVI
Osnov...........................................................................................................................................................................................730 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................. 732 - primer tube za zatitu prava na ig.................................................................................................................................741

Pojam...........................................................................................................................................................................................742 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................743 - primer ugovora o razmeni pokretne stvari.......................................................................................................................744 - primer ugovora o razmeni nepokretnosti .........................................................................................................................745 - primer tube u vezi ugovora o razmeni pokretnih stvari................................................................................................745 Dejstva ugovora o razmeni...........................................................................................................................................................746

UGOVOR O RAZMENI

Pojam...........................................................................................................................................................................................747 sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................747 - primer ugovora o prodajnom nalogu................................................................................................................................747 - primer tube u vezi ugovora o prodajnom nalogu...........................................................................................................749 Rizik za propast i oteenje stvari...............................................................................................................................................749 Kad se smatra daje nalogoprimac kupio stvar............................................................................................................................750
-

UGOVOR O PRODAJNOM NALOGU

UGOVOR O ZAJMU
Pojam............................................................................................................................................................................................751 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 751 - primer ugovora o zajmu.....................................................................................................................................................754 - primer tube u vezi ugovora o zajmu................................................................................................................................754 Kamata.........................................................................................................................................................................................755

OBAVEZA ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari.................................................................................................................................................................756 Loe materijalne prilike zajmoprimca..........................................................................................................................................757 teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari.................................................................................................................................757

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma......................................................................................................................................................................758 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................758 Izbor prilikom vraanja zajma......................................................................................................................................................759 Odustajanje od ugovora................................................................................................................................................................760 Vraanje zajma pre roka...............................................................................................................................................................760 NAMENSKI ZAJAM...........................................................................................................................................................761

UGOVOR O ZAKUPU
Pojam............................................................................................................................................................................................762 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................763 - primer ugovora o zakupu poslovnog prostora.................................................................................................................767 - primer tube za predaju u dravinu zakupljene stvari...................................................................................................768 - primer ugovora o zakupu osnovnog sredstva...................................................................................................................768 Primena posebnih propisa............................................................................................................................................................769 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................770

OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari................................................................................................................................................................................770 Primer tube za izvrenje ugovora o zakupu - predaju stvari.......................................................................................................771 Odravanje stvari..........................................................................................................................................................................771 Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki.....................................................................................................................772 Izmene na zakupljenoj stvari........................................................................................................................................................773 Odgovornost za materijalne nedostatke........................................................................................................................................773 Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara...............................................................................................................................774

21

- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................774 Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke......................................................................................................................774 Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti.......................................,.............................................................................775 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................775 Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima.........................................................................................................776 Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak..............................................................................................................................777 Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo.....................................................778 Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke.........................................................................................................................778

OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru....................................................................................................................................................779 Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru........................................................................................................................................780 Plaanje zakupnine......................................................................................................................................................................780 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................781 Otkaz zbog neplaanja zakupnine...............................................................................................................................................781 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................782 Vraanje zakupljene stvari...........................................................................................................................................................782 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................783

PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup............................................................................................................................................784 Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu.......................................................................................................................................785 Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa.........................................................................................................................................785 Neposredni zahtev zakupodavca.................................................................................................................................................786 Prestanak podzakupa po samom zakonu......................................................................................................................................786

OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI


Otuenje posle predaje u zakup....................................................................................................................................................786 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................787 Pravo na zakupninu......................................................................................................................................................................787 Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu..........................................................................................................................788 Otkaz ugovora zbog otuenja stvari............................................................................................................................................788

PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena...........................................................................................................................................................789 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................789 Preutno obnavljanje zakupa........................................................................................................................................................790 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................791 Otkaz............................................................................................................................................................................................791 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................792 Propast stvari usled vie sile.........................................................................................................................................................794 Smrt..............................................................................................................................................................................................794

UGOVOR O LIZINGU - najmu stvari


Osnovi ugovora............................................................................................................................................................................796 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................796

FINA NSIJSKI LIZING.......................................................................................................................................797


- 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................798 - primer ugovora o lizingu...................................................................................................................................................800 - primer predloga o oduzimanju predmeta lizinga ............................................................................................................801

UGOVOR O DELU
Pojam...........................................................................................................................................................................................802 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................804 - primer ugovora o delu - sa materijalom naruioca.........................................................................................................805 - primer tube za izvrenje ugovora o delu.........................................................................................................................806 - primer ugovora o delu- sa materijalom poslenika - izvoaa........................................................................................807 Odnos sa ugovorom o prodaji.....................................................................................................................................................808 Kvalitet poslenikovog materijala..................................................................................................................................................809

NADZOR...................................................................................................................................................................809

ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM


Poziv na nadmetanje o ceni radova..............................................................................................................................................810 Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova.............................................................................811 22

OBAVEZA POSLENIKA Nedostaci materijala.....................................................................................................................................................................811 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................812 Obaveza da izvri delo.................................................................................................................................................................812 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................813 Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova.......................................................................................................814 Raskidanje ugovora pre isteka roka.............................................................................................................................................814 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................815 Poveravanje izvrenja posla treem.............................................................................................................................................816 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................816 Odgovornost za saradnike............................................................................................................................................................818 Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca.................................................................................................................819 Predaja izraene stvari naruiocu.................................................................................................................................................819 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................820

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika.................................................................................................................820 Skriveni nedostaci........................................................................................................................................................................821 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................822 Prestanak prava............................................................................................................................................................................822 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................823 Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove......................................................................................................823 Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka........................................................................................................................................823 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................824 Raskidanje ugovora u posebnom sluaju....................................................................................................................................824 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................825 Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla...................................................................................................825 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................826 Snienje naknade.........................................................................................................................................................................827

OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad...................................................................................................................................................................827 Odreivanje i isplata naknade......................................................................................................................................................828 Proraun sa izriitim jemstvom....................................................................................................................................................828

RIZIK
Kad je poslenik dao materijal......................................................................................................................................................829 Kad je naruilac dao materijal......................................................................................................................................................830 Riziku sluaju predaje po delovima............................................................................................................................................830

PRAVO ZALOGE...............................................................................................................................................831
- sa sudskom praksom ...............................................................................................................................................................................831

PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca...............................................................................................................................................832 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................833

UGOVOR O GRAENJU
Pojam............................................................................................................................................................................................834 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................837 - primer ugovora o graenju...............................................................................................................................................840 - primer ugovora o adaptaciji poslovnog prostora.............................................................................................................842 - primer predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave........................................................................................843 - primer tube zbog neizvrenja ugovora o graenju.........................................................................................................844 Graevina.....................................................................................................................................................................................844 Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala...................................................................................................................845 Odstupanje od projekta.................................................................................................................................................................845 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................846 Hitni nepredvieni radovi.............................................................................................................................................................846 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................847 Cena radova..................................................................................................................................................................................847 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................848 Izmena cene..................................................................................................................................................................................849 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................850 Odredbe o nepromenljivosti cena.................................................................................................................................................850

23

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................851 Raskid ugovora zbog poveane cene...........................................................................................................................................851 Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene.......................................................................................................................852

UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

852

Primena pravila ugovora o delu...................................................................................................................................................853 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................853 Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke..............................................................................................................................854 Posebna prava nosioca stanarskog prava.....................................................................................................................................854 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................855

ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE


U emu se sastoji.........................................................................................................................................................................855 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................856 Dunost obavetavanja i gubitak prava........................................................................................................................................856 Smanjenje i iskljuenje odgovornosti...........................................................................................................................................857 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................857 Regresi.........................................................................................................................................................................................858 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................858

UGOVOR O PREVOZU
Pojam...........................................................................................................................................................................................859 A. PREVOZ ROBE ELEZNICOM..................................................................................................................................861 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................865 - primer tube - naknadu tete od eleznice zbog nepostupanja po nalogu poiljaoca...................................................866
-

B. PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAAJU.....................................................................................................867 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................869 - primer ugovora o drumskom prevozu robe......................................................................................................................870 - primer tube za naknadu tete od prevozio ca..................................................................................................................871 V. PREVOZ ROBE U RENOM SAOBRAAJU...........................................................................................................871 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................872 - primer zakljuenice..............................................................................................................................................................875 - primer tube za naknadu tete prouzrokovane od brodara............................................................................................876 G. PREVOZ ROBE U VAZDUNOM SAOBRAAJU...................................................................................................876

ZAJEDNIKE ODREDBE ZA SVE VRSTE PREVOZA


Obaveze prevozioca u linijskom prevozu....................................................................................................................................877 Odustanak od ugovora..................................................................................................................................................................877 Visina naknade zaprevoz.............................................................................................................................................................878 Ogranienje primene odredbi ove glave.......................................................................................................................................878 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................879

UGOVOR O PREVOZU STVARI


Predaja stvari................................................................................................................................................................................880 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................880 O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca..........................................................................................................................880 Tovarni list...................................................................................................................................................................................881 Ugovor o prevozu i tovarni list.....................................................................................................................................................882 Potvrda o prijemu zaprevoz.........................................................................................................................................................883

ODNOS POILJAOCA I PREVOZIOCA


Pakovanje.....................................................................................................................................................................................884 Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom.......................................................................................................................885 Raspolaganje poiljkom...............................................................................................................................................................885 Pravac prevoza.............................................................................................................................................................................886 Smetnje pri izvrenju prevoza......................................................................................................................................................886 Naknada u sluaju prekida prevoza..............................................................................................................................................887 Kad poiljka ne moe da bude predata.........................................................................................................................................888 Odgovornost prevozioca prema poiljaocu..................................................................................................................................888

ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA


Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke...............................................................................................................................889 Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista....................................................................................................................889 24

Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka..............................................................................................................................890 Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke................................................,..................................................................................890 Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz.........................................................................................................................891 ODGOVOR. PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OTEENJE I ZADOCNJENJE POILJKE Gubitak ili oteenje poiljke......................................................................................................................................................892 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................894 Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari..........................................................................................................................895 Vraanje plaene naknade za prevoz...........................................................................................................................................895 Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora............................................................................................................................896 Odgovornost prevozioca za zadocnjenje......................................................................................................................................896 Odgovornost za pomonike..........................................................................................................................................................897

UEE VIE PREVOZILACA U PREVOZU POILJKE


Kad oni odgovaraju solidarno......................................................................................................................................................897 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................899 Podeljena odgovornost prevozilaca..............................................................................................................................................899

PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge.................................................................................................................................................900 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................901 Sukob zalonih prava...................................................................................................................................................................901

UGOVOR O PREVOZU LICA


Opta odredba..............................................................................................................................................................................902 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................902 Pravo putnika na odreeno mesto.................................................................................................................................................903 Odgovornost prevozioca za zadocnjenje......................................................................................................................................903 Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika.............................................................................................................................904 - 5 sudskom praksom.................................................................................................................................................................904 Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari...........................................................................................................905

Pojam...........................................................................................................................................................................................906 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................907 - primer ugovora o licenci.....................................................................................................................................................908 - primer licence za trgovake marke..................................................................................................................................909 - primer tube u vezi ugovora o licenci................................................................................................................................910 Forma...........................................................................................................................................................................................911 Trajanje licence............................................................................................................................................................................911 Iskljuiva licenca.........................................................................................................................................................................911 Prostorno ogranienje prava iskoriavanja.................................................................................................................................912

UGOVOR O LICENCI

OBAVEZA DAVANJA LICENCE


Predaja predmeta licence..............................................................................................................................................................912 Davanje uputstva i obavetenja....................................................................................................................................................913 Obaveza garantovanja..................................................................................................................................................................913 Jemstvo.........................................................................................................................................................................................914 Obaveza davaoca iskljuive licence............................................................................................................................................914

OBAVEZE STICAOCA LICENCE


Iskoriavanje predmeta licence...................................................................................................................................................915 Korienje naknadnih usavravanja............................................................................................................................................915 uvanje predmeta licence u tajnosti.............................................................................................................................................915 Kvalitet.........................................................................................................................................................................................916 Obeleavanje................................................................................................................................................................................916 Naknada........................................................................................................................................................................................917 Podnoenje izvetaja....................................................................................................................................................................917 Izmena ugovorene naknade..........................................................................................................................................................918

PODLICENCA
Kad se moe dati..........................................................................................................................................................................918 Kad davalac moe odbiti dozvolu...............................................................................................................................................919 Otkaz zbog nedozvoljene podlicence...........................................................................................................................................919 Neposredan zahtev davaoca licence.............................................................................................................................................920 25

PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena..........................................................................................................................................................920 Preutno obnavljanje licence........................................................................................................................................................921 Otkaz............................................................................................................................................................................................921 Smrt, steaj i redovna likvidacija................................................................................................................................................921

UGOVOR O OSTAVI
Pojam...........................................................................................................................................................................................923 - 5 sudskom praksom............................................................................................................................................................924 - primer ugovora o ostavi.....................................................................................................................................................925 - primer tube za vraanje stvari datih na ostavu..............................................................................................................926 Ostava tue stvari.........................................................................................................................................................................927

OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze uvanja i obavetavanja.................................................................................................................................................927 Predaja stvari drugom na uvanje...............................................................................................................................................928 Upotrebljavanje stvari..................................................................................................................................................................928 Upotrebljavanje i predaja stvari drugome....................................................................................................................................929 Vraanje stvari.............................................................................................................................................................................929

PRAVA OSTAVOPRIMCA
Naknada trokova i tete..............................................................................................................................................................930 Naknada.......................................................................................................................................................................................930 Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave...................................................................................................................................930

POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE


Neprava ostava.............................................................................................................................................................................931 Ostava u nudi..............................................................................................................................................................................931

UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac........................................................................................................................................................932 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................932 Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje............................................................................................................................933 Dunost gosta da prijavi tetu......................................................................................................................................................933 Objave o iskljuenju odgovornosti...............................................................................................................................................933 Pravo zadravanja........................................................................................................................................................................934 ......................................................................................................................................................................................................1 Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi....................................................................................................................934 ......................................................................................................................................................................................................*i

UGOVOR O USKLADITENJU j1
Pojam............................................................................................................................................................................................935 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................936 - primer ugovora o uskladiteni u........................................................................................................'................................937 - primer isprave o uvanju...................................................................................................................................................938 - primer tube za predaju uskladitene robe.......................................................................................................................938 Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara...................................................................................................................939 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................940 Kad postoji dunost osiguranja...................................................................................................................................................941 Ogranienje naknade tete............................................................................................................................................................941 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................942 Meanje zamenljivih stvari...........................................................................................................................................................942 Pregledanje robe i uzimanje uzoraka............................................................................................................................................943 Potraivanje skladitara i pravo zaloge........................................................................................................................................943 Podizanje robe i prodaja nepodignute robe..................................................................................................................................944 Nedostaci pri prijemu robe...........................................................................................................................................................945 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................945 Primena pravila o ostavi...............................................................................................................................................................946

SKLADINICA

Dunost izdavanja skladinice......................................................................................................................................................946 Sastojci i sadrina skladinice.....................................................................................................................................................947 - primer skladinice sa zalonicom (varantom).................................................................................................................947 Skladinica za delove robe...........................................................................................................................................................948 Prava imaoca skladinice..............................................................................................................................................................949 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................949 Prenoenje priznanice i zalonice.................................................................................................................................................950

26

Pravo imaoca priznanice..............................................................................................................................................................950 Prava imaoca zalonice................................................................................................................................................................951 Protest zbog neisplate i prodaje robe............................................................................................................................................951 Zahtev isplate od prenosilaca zalonice.......................................................................................................................................952 Pojam............................................................................................................................................................................................953 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................954 - primer ugovora o nalogu...................................................................................................................................................954 - primcr tube za izvrene usluge po ugovoru u nalogu....................................................................................................955 Lica duna da odgovore na ponudu naloga..................................................................................................................................955

UGOVOR O NALOGU

OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi.........................................................................................................................................................956 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................956 Odstupanje od naloga i uputstava.................................................................................................................................................956 Zamena.........................................................................................................................................................................................957 Polaganje rauna..........................................................................................................................................................................957 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................958 Podnoenje izvetaja....................................................................................................................................................................958 Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca........................................................................................................................958 Solidarna odgovornost nalogoprimaca.........................................................................................................................................959

OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca..................................................................................................................................................................959 Naknada trokova i preuzimanje obaveza....................................................................................................................................960 Naknada tete...............................................................................................................................................................................960 Visina naknade.............................................................................................................................................................................960 Isplata naknade.............................................................................................................................................................................961 Pravo zaloge.................................................................................................................................................................................961 Solidarna odgovornost nalogodavaca...........................................................................................................................................962

PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora..................................................................................................................................................................962 Otkaz............................................................................................................................................................................................963 Smrt, prestanak pravnog lica........................................................................................................................................................964 Steaj, lienje poslovne sposobnosti.............................................................................................................................................964 as prestanka naloga....................................................................................................................................................................965 Izuzeci..........................................................................................................................................................................................965 Pojam............................................................................................................................................................:..............................966 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................967 - primer ugovora o komisionu..............................................................................................................................................969 - primer tube u vezi komisionog ugovora..........................................................................................................................970 - primena pravila o ugovoru o nalogu................................................................................................................................971 Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga..................................................................................................................971 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................972 Prodaja robe prezaduenom licu..................................................................................................................................................972 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................973 Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu......................................................................................973 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................974

UGOVOR O KOMISIONU

OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje.....................................................................................................................................................................974 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................975 Obavetenje o stanju primljene robe...........................................................................................................................................976 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................977 Obavetenje o promenama na robi...............................................................................................................................................977 Saoptavanje komitentu imena saugovoraa................................................................................................................................978 Polaganje rauna..........................................................................................................................................................................978 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................979 Delkredere....................................................................................................................................................................................980 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................980

27

OBAVEZA KOMITENTA
Naknada (provizija)......................................................................................................................................................................981 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................982 Visina naknade.............................................................................................................................................................................983 Naknada trokova.........................................................................................................................................................................983 Predujmljivanje novca komisionaru.............................................................................................................................................984 Zalono pravo..............................................................................................................................................................................984

ODNOSI SA TREIM LICIMA


Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim.................................................................................................................985 Ogranienje prava komisionarovih poverilaca.............................................................................................................................986 Steaj komisionara.......................................................................................................................................................................986

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU


Pojam............................................................................................................................................................................................987 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................988 - primer ugovora o trgovinskom zastupanju.....................................................................................................................989 - primer zakljunice u vezi sa ugovorom o trgovinskom zastupanju................................................................................990 - primer tube iz ugovora o trgovinskom zastupanju.........................................................................................................990 Forma...........................................................................................................................................................................................991 Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca...................................................................................................................................991 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................992 Primanje ispunjenja......................................................................................................................................................................992 Izjave zastupniku za nalogodavca................................................................................................................................................993 Izjave u ime nalogodavca.............................................................................................................................................................993 Mere obezbeenja........................................................................................................................................................................993

OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca...............................................................................................................................................994 Uestvovanje u zakljuivanju poslova.........................................................................................................................................995 uvanje poslovnih tajni................................................................................................................................................................995 Vraanje stvari datih na upotrebu.................................................................................................................................................996 Poseban sluaj odgovornosti.......................................................................................................................................................996

OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija.............................................................................................................................................................997 Dunost obavetavanj a.................................................................................................................................................................997 Naknada (provizija)......................................................................................................................................................................998 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................998 Sticanje prava na naknadu............................................................................................................................................................999 Visina naknade............................................................................................................................................,..............................1000 Posebna naknada........................................................................................................................................................................1000 Trokovi......................................................................................................................................................................................1001 Zalono pravo.............................................................................................................................................................................1001

PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog na neodreeno vreme.............................................................................................................1002 Raskidanje ugovora bez otkaznog roka......................................................................................................................................1002 Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme...................................................................................................................1003

UGOVOR O POSREDOVANJU
Pojam..........................................................................................................................................................................................1004 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1005 - primer ugovora o posredovanju.....................................................................................................................................1006 - primer naloga za posredovanje........................................................................................................................................1006 - primer tube iz ugovora o posredovanju.......................................................................................................................1007 Primena odredbi zakona o ugovoru o delu.................................................................................................................................1007 Primanje ispunjenja....................................................................................................................................................................1008 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1008 Opozivanje naloga za posredovanje...........................................................................................................................................1009 Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor...............................................................'..............................................1009

OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku................................................................................................................................................................1010 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1010

28

Obaveza obavetavanja..............................................................................................................................................................1011 Odgovornost posrednika............................................................................................................................................................1011 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1012 Posredniki dnevnik i list...........................................................................................................................................................1014 - primer posrednikog lista................................................................................................................................................1014

OBAVEZA NALOGODAVCA
Naknada.....................................................................................................................................................................................1015 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1015 Kada posrednik stie pravo pa naknadu.....................................................................................................................................1017 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1018 Naknada trokova.......................................................................................................................................................................1018 Posredovanje za obe strane.........................................................................................................................................................1019 Gubitak prava pa naknadu..........................................................................................................................................................1019 Pojam.........................................................................................................................................................................................1020 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1021 - primer ugovora o pcdiciji...............................................................................................................................................1021 - primer naloga za otpremanje...........................................................................................................................................1022 - primer tube u vezi ugovora o pedieiji.........................................................................................................................1023 Odustajanje od ugovora..............................................................................................................................................................1024 Primena pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.............................................................................1024

UGOVOR O OTPREMANJU (PEDICIJA)

OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga...............................................................................................................................................1025 Upozorenje na nedostatke pakovanja.........................................................................................................................................1025 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1026 uvanje interesa nalogodavca...................................................................................................................................................1026 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1026 Postupanje po uputstvima nalogodavca......................................................................................................................................1027 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1028 Odgovornost otpremnika za druga lica......................................................................................................................................1028 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1029 Carinske radnje i plaanje carine................................................................................................................................................1029 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1030 Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove......................................................................................................................1030 Osiguranje poiljke.....................................................................................................................................................................1031 Polaganje rauna........................................................................................................................................................................1031

OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade...........................................................................................................................................................................1032 Kada otpremnik moe zahtevati naknadu..................................................................................................................................1033 Trokovi i predujam...................................................................................................................................................................1033 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1034 Kada je ugovoreno da naknadu plati primalac stvari.................................................................................................................1034 Opasne stvari i dragocenosti.......................................................................................................................................................1035

POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA


Otprema sa fiksnom naknadom..................................................................................................................................................1035 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1035 Zbirna otprema...........................................................................................................................................................................1036 Zalono pravo otpremnika..........................................................................................................................................................1037 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1037

Pojam..........................................................................................................................................................................................1038 - primer ugovora o kontroli robe......................................................................................................................................1039 - primer certifikata.............................................................................................................................................................1039 - primer tube u vezi ugovora o kontroli robe..................................................................................................................1040 Obim kontrole............................................................................................................................................................................1040 Nitavost pojedinih odredaba ugovora.......................................................................................................................................1041 uvanje robe odnosno uzorka....................................................................................................................................................1042 Obaveza obavetavanja naruioca..............................................................................................................................................1042

UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA

29

Naknada.....................................................................................................................................................................................1043 Pravo zaloge...............................................................................................................................................................................1043 Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole.................................................................................................................1044 Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji..................................................................................................................1044 Kontrola robe sa garancijom.....................................................................................................................................................1045 Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu..............................................................................................................1045 Raskid ugovora...........................................................................................................................................................................1046

Pojam.........................................................................................................................................................................................1047 -primer ugovora o organizovanju putovanja...................................................................................................................1048 Izdavanje potvrde o putovanju...................................................................................................................................................1049 Odnos ugovora i potvrde o putovanju........................................................................................................................................1049 Pretpostavka tanosti potvrde.....................................................................................................................................................1050

UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA

OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA


Zatita prava i interesa putnika...................................................................................................................................................1050 Obaveza obavetavanja..............................................................................................................................................................1050 Obaveza uvanja tajne................................................................................................................................................................1051 Odgovornost za organizovanje putovanja..................................................................................................................................1051 Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge.........................................................................................1052 Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga poverio treim licima...............................................1052 Snienje cene.............................................................................................................................................................................1053 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1054 Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja................................................................................................1054

OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene..............................................................................................................................................................................1054 Obaveza davanja podataka.........................................................................................................................................................1055 Ispunjavanje uslova predvienih propisima...............................................................................................................................1055 Odgovornost putnika za priinjenu tetu....................................................................................................................................1055

POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA


Zamena putnika drugim licem....................................................................................................................................................1056 Poveanje ugovorene cene.........................................................................................................................................................1056 Pravo putnika da odustane od ugovora......................................................................................................................................1057 Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora..............................................................................................................1058 Izmena programa putovanja.......................................................................................................................................................1059

POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU


Pojam.........................................................................................................................................................................................1060 - primer posrednikog ugovora o posredovanju...............................................................................................................1060 Obaveza izdavanja potvrde........................................................................................................................................................1061 Postupanje po uputstvima putnika..............................................................................................................................................1061 Izbor treih lica..........................................................................................................................................................................1062 Shodna primena odredaba ugovora o organizatoru putovanja...................................................................................................1062

Pojam..........................................................................................................................................................................................1063 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1063 - primer ugovora o alotmanu.............................................................................................................................................1064 - primer tube ugovora o organizovanom putovanju.......................................................................................................1065 Forma ugovora...........................................................................................................................................................................1066

UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA (UGOVOR O ALOTMANU)

OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE


Obaveze obavetavanja..............................................................................................................................................................1066 Obaveza pridravanja ugovorenih cena.....................................................................................................................................1067 Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga......................................................................................................................................1067 - sa sudskom praksom..........................................................................................,....................................................................1068 Obaveza izdavanja posebne pismene isprave................................................................................'............................................1069

OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveze stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta........................................................................................1069 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1070 30

Obaveze jednakog postupanja....................................................................................................................................................1070 Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga............................................................................................................................1070 Obaveza plaanja provizije........................................................................................................................................................1071

PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA


Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta.......................................................................................................1071 Obaveza turistike agencije da popuni angaovane kapacitete..................................................................................................1072

UGOVOR O OSIGURANJU
IMOVINSKA OSIGURANJA I OSIGURANJE LICA
Pojam.........................................................................................................................................................................................1073 sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1074 - primcr tube iz ugovo ra o osiguranju.............................................................................................................................1077 Osigurani sluaj..........................................................................................................................................................................1078 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1079 Iskljuenje nekih osiguranja.......................................................................................................................................................1080 Odstupanje od odredaba ove glave.............................................................................................................................................1081
-

ZAKLJUENJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen.............................................................................................................................................................1081 - primer ponude jednog osiguravaa.................................................................................................................................1081 Polisa i lista pokria...................................................................................................................................................................1082 - primer polise o dugoronom osiguranju.........................................................................................................................1083 Osiguranje bez polise.................................................................................................................................................................1084 Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja....................................................................................................................1084 Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie......................................................................................................................1085 Zastupnici osiguranja.................................................................................................................................................................1085

OBAVEZE OSIGURANIKA, ODNOSNO UGOVARAA OSIGURANJA PRIJAVA OKOLNOSTI ZNAAJNIH ZA OCENU RIZIKA
Dunost prijavljivanja................................................................................................................................................................1086 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1086 Namerna netana prijava ili preutkivanje.................................................................................................................................1087 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1087 Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave.............................................................................................................................1088 Proirenje primene prethodnih lanova......................................................................................................................................1089 Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na netanost prijave.................................................................................1089

PLAANJE PREMIJE
Dunost plaanja i primanja premije..........................................................................................................................................1090 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1090 Posledice neisplate premije........................................................................................................................................................1090 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1092

OBA VESTA VANJE OSIGURAVAA O PROMENAMA RIZIKA Poveanje rizika..........................................................................................................................................................1093


- sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1094 Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu........................................................................................................................1094 Smanjenje rizika.........................................................................................................................................................................1095 Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja..........................................................................................................1095 Nitavost odredaba o gubitku prava...........................................................................................................................................1096

OBAVEZE OSIGURAVAA
Isplata naknade ili ugovorene svote...........................................................................................................................................1097 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1097 - primer tube za naknadit tete na motornom vozilu po osnovu dobrovoljnog kasko osiguranja.............................1099 Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare............................................................................................1100 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1101 Prigovori osiguravaa.................................................................................................................................................................1101 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1102

TRAJANJE OSIGURANJA
Poetak dejstva osiguranja........................................................................................................................................................1102 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1003 Uticaj steaja na osiguranje.......................................................................................................................................................1103

31

OSIGURANJE IMOVINE
Interes osiguranja.......................................................................................................................................................................1103 Svrha osiguranja imovine...........................................................................................................................................................1104 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1105 Spreavanje osiguranog sluaja i spaavanje.............................................................................................................................1105 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1106 Preputanje oteene osigurane stvari........................................................................................................................................1107 Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi.........................................................................................................1108

OGRANIENJE OSIGURANIH RIZIKA


tete pokrivene osiguranjem......................................................................................................................................................1108 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1109 teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari...................................................................................................................1109 tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama...............................................................................................................1109 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1110 NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIE OSIGURAVAA Nadosiguranje............................................................................................................................................................................1110 Naknadno smanjenje vrednosti..................................................................................................................................................1111 Viestruko i dvostruko osiguranje..............................................................................................................................................1111 - sudska praksa..........................................................................................................................................................................1112 Saosiguranje...............................................................................................................................................................................1113 PODOSIGURANJE........................................................................................................................................................1113 PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE IZ OSIGURANJA DRUGOME Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari...........................................................................................................................1114 Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava.............................................................................................................1114 PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA (SUBROGACIJA)...............................................................................1115 - sudska praksa..........................................................................................................................................................................1115 OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ....................................................................................................................1118 Odgovornost osiguravaa...........................................................................................................................................................1118 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1118 Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba.............................................................................................................................1120 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1120 OSIGURANJE LICA Utvrivanje osigurane svote......................................................................................................................................................1121 Polisa osiguranja ivota..............................................................................................................................................................1122 Netana prijava starosti osiguranika...........................................................................................................................................1122 Posledica neplaanja premije i smanjenje osigurane svote........................................................................................................1122 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1123 Osiguranje treeg lica.................................................................................................................................................................1123 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1123 Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih poslovne sposobnosti..............................................................................1124 Kumuliranje naknade i osigurane svote....................................................................................................................................1124

ISKLJUENI RIZICI
Samoubistvo osiguranika...........................................................................................................................................................1125 Namerno ubistvo osiguranika.....................................................................................................................................................1125 Namerno prouzrokovan)e nesrenog sluaja.............................................................................................................................1126 Ratne operacije...........................................................................................................................................................................1126 Ugovorno iskljuenje rizika......................................................................................................................................................1127 PRAVA UGOVARAA OSIGURANJA PRE NASTUPANJA OSIGURANOG SLUAJA Otkup..........................................................................................................................................................................................1127 Predujam....................................................................................................................................................................................1128 Zalaganje polise..........................................................................................................................................................................1128 OSIGURANJE IVOTA U KORIST TREEG LICA Odreivanje korisnika................................................................................................................................................................1128 Podela koristi izmeu vie korisnika..........................................................................................................................................1129 Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika..............................................................................'..............................................1129 Sopstveno i neposredno pravo korisnika....................................................................................................................................1130 Poverilac ugovaraa osiguranja i osiguranika............................................................................................................................1130 Ustupanje osigurane svote..........................................................................................................................................................1131 32

Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti................................................................................................................................1131 Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika..................................................................................................................1131 Savesna otplata osigurane svote neovlaenom licu..................................................................................................................1132

Pojam.........................................................................................................................................................................................1133 - primer ugovora o zaloi pokretne stvari.........................................................................................................................1134 Hipoteka.....................................................................................................................................................................................1134 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1137 - primer zalone izjave u vezi hipoteke.............................................................................................................................1138 -primer hipotekarne tube................................................................................................................................................1139 Sticanje zalonog prava..............................................................................................................................................................1140 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1141 Sposobnost.................................................................................................................................................................................1141 Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome...................................................................................................................................1141 Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu.......................................................................................................................................1141 Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca......................................................................................................................1142 Zabranjene odredbe....................................................................................................................................................................1142 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1143

UGOVOR O ZALOI

ZALAGANJE STVARI OBAVEZE ZALOGODAVCA.........................................................................................................................1144 OBAVEZE ZALOGOPRIMCA


uvanje zaloene stvari..............................................................................................................................................................1144 Upotrebljavanje zaloene stvari.................................................................................................................................................1145 Plodovi zaloene stvari...............................................................................................................................................................1145 Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca............................................................................................................................1145

PRAVA ZALOGOPRIMCA
i [
1

\ \ i I I

Kad zaloena stvar ima neki nedostatak.....................................................................................................................................1146 Prodaja zaloene stvari..............................................................................................................................................................1147 Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi..................................................................................................1147 Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja, gub. vrednosti i zamena.......................................................................1148 Prodaja zaloene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca.....................................................................................................1148 Pravo prvenstvene naplate..........................................................................................................................................................1149 Redosled zalonih prava.............................................................................................................................................................1149

PRESTANAK ZALONOG PRAVA


Prestanak zalonog prava gubitkom dravine............................................................................................................................1150 Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja...................................................................................................................1150 Zastarelost meusobnih potraivanja.........................................................................................................................................1151

j 1
i ; i

ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA ZALAGANJE POTRAIVANJA


Obavetavanje dunika i predaja isprave..................................................................................................................................1151 Davanje u zalogu potraivanja za hartije od vrednosti...............................................................................................................1152 Dunost ouvanja potraivanja..................................................................................................................................................1153 Naplaivanje i uraunavanje kamata..........................................................................................................................................1153 Naplaivanje zaloenog potraivanja.........................................................................................................................................1153 Prigovori dunika zaloenog potraivanja.................................................................................................................................1154

| i I

DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA Nain zalaganja...........................................................................................................................................................1154 PRIMENA ODREDABA O DAVANJU U ZALOGU STVARI.......................................................................1155

UGOVOR O JEMSTVU
Pojam..........................................................................................................................................................................................1156 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1156 - primer ugovora o jemstvu...............................................................................................................................................1159 - primer tube za obaveze iz ugovora o jemstvu...............................................................................................................1159 Forma....................................................................................................,....................................................................................1160 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1160

i !

33

Sposobnost za jemenje.............................................................................................................................................................1161 Jemenje za poslovno nesposobnog...........................................................................................................................................1162 Predmet jemenj a.......................................................................................................................................................................1162 Obimjemeve odgovornosti......................................................................................................................................................1163 Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija).....................................................................................................................1163 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1164

ODNOS POVERIOCA I JEMCA


Oblici jemstva............................................................................................................................................................................1164 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1165 Solidarnost jemaca.....................................................................................................................................................................1165 Gubitak prava na rok.................................................................................................................................................................1165 Steaj glavnog dunika..............................................................................................................................................................1166 Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika.............................................................................................................1167 Jemevi prigovori.......................................................................................................................................................................1167 Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju........................................................................................................1167 Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja.............................................................................................................1168 Osloboenje jemca zbog naputanja garancije..........................................................................................................................1169

ODNOS JEMCA I DUNIKA


Pravo zahtevati naknadu od dunika..........................................................................................................................................1169 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1170 Pravo jemca jednog solidarnog dunika....................................................................................................................................1171 Pravo jemca na prethodno obezbeenje.....................................................................................................................................1171 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1171 Gubitak prava na naknadu..........................................................................................................................................................1171 Pravo na vraanje isplaenog....................................................................................................................................................1172

REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA 1173 ZASTARELOST................................................................................................................................................1173

UGOVOR O UPUIVANJU (ASIGNACIJA)


Pojam ugovora...........................................................................................................................................................................1175 - primer asignacije..............................................................................................................................................................1175 - primer tube po osnovu ugovora o upuivanju (asignaciji)..........................................................................................1176

ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA


Prihvatanje od strane upuenika.................................................................................................................................................1177 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1177 Prigovori upuenika...................................................................................................................................................................1178 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1178 Prenoenje uputa.........................................................................................................................................:..............................1179 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1180 Zastarelost..................................................................................................................................................................................1180

ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA


Ako je primalac uputa poverilac uputioca..................................................................................................................................1180 Uput nije ispunjenje...................................................................................................................................................................1181 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1181 Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca...........................................................................................................................1182 Odustanak od prihvaenog uputa...............................................................................................................................................1182 Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa............................................................................................................................1182

ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA


Ako je upuenik dunik poverioca.............................................................................................................................................1183 Opozivanje ovlaenja datog upueniku....................................................................................................................................1183

SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI..........................................................................................1184 UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA...........................................................................................1184 UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI.................................................................................................1185

BANKARSKI NOVANI DEPOZITI


NOVANI DEPOZIT
Pojam.........................................................................................................................................................................................1186 - 5a sudskom praksom................................................................................................................................................................1187 34

I
Otvaranje rauna........................................................................................................................................................................1187 Otklanjanje dugovnog salda......................................................................................................................................................1188 Vrste novanih depozita............................................................................................................................................................1188 Stanje rauna..............................................................................................................................................................................1189 Mesto uplata i isplata..................................................................................................................................................................1189 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1189 Postojanje vie rauna...............................................................................................................................................................1190 Plaanje kamate.........................................................................................................................................................................1190

ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica...........................................................................................................................................................................1191 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1191 Upis u knjiicu...........................................................................................................................................................................1191 Plaanje kamate.........................................................................................................................................................................1191 Vrste uloga na tednju...............................................................................................................................................................1192

DEPONOVANJE HARTIJE OD VREDNOSTI


Pojam.........................................................................................................................................................................................1193 Vrenje prava.............................................................................................................................................................................1194 Dunosti banke...........................................................................................................................................................................1194 Vraanje hartija od vr'ednosti.....................................................................................................................................................1195 Zahtevi treih lica.......................................................................................................................................................................1195

BANKARSKI TEKUI RAUN


Pojam.........................................................................................................................................................................................1196 Forma ugovora...........................................................................................................................................................................1197 Sredstva na tekuem raunu.......................................................................................................................................................1197 Prebijanje izmeu salda vie rauna...........................................................................................................................................1198 Raspolaganje saldom.................................................................................................................................................................1198 Primena pravila ugovora o nalogu..............................................................................................................................................1199 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1199 Trajanje rauna...........................................................................................................................................................................1199 Provizija i naknada trokova......................................................................................................................................................1200 Dostavljanje izvoda....................................................................................................................................................................1200

Pojam..........................................................................................................................................................................................1202 Pristup sefu.................................................................................................................................................................................1202 Predmeti koji se ne smeju staviti u sef.......................................................................................................................................1202 Prava banke u sluaju neplaanja...................................................................................................................,...........................1202

UGOVOR O SEFU

UGOVOR O KREDITU
Pojam.........................................................................................................................................................................................1204 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1204 - primer ugovora o kreditu.................................................................................................................................................1209 Forma i sadrina.........................................................................................................................................................................1210 Otkaz davaoca kredita................................................................................................................................................................1210 - primer tube u vezi ugovora o kreditu............................................................................................................................1211 Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka...................................................................................................................1212

UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJE OD VREDNOSTI


Pojam..........................................................................................................................................................................................1213 Lombardni krediti kao posledica zaloge hartija od vrednosti....................................................................................................1213 Forma i sadraj...........................................................................................................................................................................1214 Kad banka moe prodati zaloene hartije...................................................................................................................................1214

UGOVOR O AKREDITIVU
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva...........................................................................................................................1215 sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1216 - primer otvaranja akreditiva............................................................................................................................................1216 - primer tube u vezi otvaranja akreditiva......................................................................................................................1217
-

35

Kada nastaje obaveza prema korisniku.....................................................................................................................................1217 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1218 Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla.......................................................................................................................1219 Dokumentarni akreditiv..............................................................................................................................................................1219 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1220 Dunost akreditivne banke.........................................................................................................................................................1220 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1220 Vrste dokumentarnog akreditiva...............................................................................................................................................1221 Opozivi akreditiv........................................................................................................................................................................1222 Neopozivi akreditiv...................................................................................................................................................................1222 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1222 Dunost banke u pogledu dokumenata......................................................................................................................................1222 Granice odgovornosti banke.......................................................................................................................................................1223 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1223 Prenosivost i deljivost akreditiva...............................................................................................................................................1224

BANKARSKA GARANCIJA
Pojam.........................................................................................................................................................................................1225 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1225 - primer ugovora o izdavanju garancije............................................................................................................................1228 - primer garancije...............................................................................................................................................................1229 - primer tube iz bankarske garancije..............................................................................................................................1230 - primer predloga teksta bankarske garancije sa ino-organizaciojom..........................................................................1231 - primer ugovora o izdavanju devizne garancije..............................................................................................................1232 Izmirenje obaveze iz garancije u novcu.....................................................................................................................................1234 Potvrda garancije (supergarancija).............................................................................................................................................1235 Ustupanje prava iz garancije......................................................................................................................................................1235 Garancija "bez prigovora".........................................................................................................................................................1235 - 5a sudskom praksom..........................................................................................................................................................1236

PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU 1237

UGOVOR O PORAVNANJU
Pojam.........................................................................................................................................................................................1238 primer ugovora o poravnanju..........................................................................................................................................1239 - primer tube radi izvrenja ugovora o poravnanju.......................................................................................................1240 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1240 U emu se sastoje uzajamna poputanja....................................................................................................................................1240 Sposobnost.................................................................................................................................................................................1241 Predmet......................................................................................................................................................................................1241 Primene odredbe o dvostranim ugovorima................................................................................................................................1242 Prekomerno oteenje................................................................................................................................................................1242 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1242 Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima................................................................................................................1243 Poravnanje o poslu koji se moe ponititi..................................................................................................................................1244 Nita vost poravnanja.................................................................................................................................................................1244 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1244 Nita vost jedne odredbe poravnanja..........................................................................................................................................1245
-

ZAVRNI DEO - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1246 Primena obiaja.........................................................................................................................................................................1246 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1247 (Opte i posebne uzanse)...........................................................................................................................................................1248 (Uzansa21.ilanllO7. ZOO)..................................................................................................................................................1248 Literatura................................................................................................................................................................................... 1248

Primena ovog zakona ..............................................................1246

36

U O O I U PR R I G V R IV ED
OSNOVNA NAELA U PRIVREDNIM POSTUPANJIMA
Strane u obligacionim odnosima
Ovo naelo je od velikog znaaja za utvrivanje ravnopravnosti svih uesnika u obligacionim odnosima. Sutina ove odredbe ukazuje da se navedeno naelo odnosi kako na pravna lica, bez obzira kojoj kategoriji pripadaju (na primer, i graanska pravna lica), tako i na fizika liza, u odnosima koje po prirodi stvari mogu pravnim poslom regulisati, bilo da oni nastanu izmeu samih pravnih lica, ili izmeu pravnih lica i fizikih lica, odnosno izmeu samih fizikih lica. Zakon o obligacionim odnosima je jedinstven i za pravna i za fizika lica, pri emu je od znaaja da se i specifini odnosi nekih pravnih subjekata reguliu istim zakonom, kao to su, na primer, obligacioni odnosi privrednih subjekata, bez ikakvih odstupanja u pogledu primene optih naela zakona. Izvesna odstupanja utvrena su u zakonu samo u pogledu specifinih odnosa pojedinih subjekata, stoje i ukazano u pojedinim odredbama ovog zakona, kada se odreeni subjekti - pravna lica, na primer, upuuju da u zasnivanju obligaeionih odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima, ili ako je pravno lice zakljuilo ugovor ili preduzelo drugu pravnu radnju, koja je preduzeta suprotno optem aktu tog pravnog lica, zakon propisuje da taj ugovor ili druga pravna radnja ostaju na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati, ili ako je zakonom drukije odreeno. Bitno je da se naglasi da se pravila utvrena u Zakonu o obligacionim odnosima jedinstveno primenjuju i za pravna i za fizika lica. Odstupanja od ovog pravila ne postoji, bar kada se radi o optim naelima zakona i velikog broja odredaba zakona, osim ako se neki pravni odnos regulie drukije zbog predmeta poslovanja lica, kao to su, na primer, ugovori u privredi, ili se republikim propisom neki pravni odnosi drukije reguliu, u kom sluaju takoe postoji jedinstvo pravnih i fizikih lica, ravnopravnih sa stanovita svih naela zakona.

Autonomija volje
Autonomija volje je jedno od osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima, po kome su strane u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji. S obzirom da su odredbe Zakona o obligacionim odnosima dispozitivnog karaktera, prema naelu autonomije volje strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Tako, ako su, na primer, strane ugovorom ili nekim drugim pravnim poslom regulisale neki pravni odnos na drugi nain, razliit od naina na koji je to uinjeno Zakonom o obligacionim odnosima, onda e eventualno nastali spor biti reen u smislu ugovora, ak i ako stranke nisu is37

kljuile primenu ovog zakona. To je akt njihove volje, jer na to ukazuje i samo naelo autonomije volje - "da svoje odnose urede po svojoj volji". Ogranienje volje stranaka odnosi se samo na one obligacione odnose koji su zasnovani protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Ovo ogranienje, naroito kada je u pitanju obligacioni odnos zasnovan protivno prinudnim propisima, odnosi se pre svega na zasnivanju obligacionih odnosa koji su protivni ostalim naelima ovog zakona, kao to su: naelo savesnosti i potenja; naelo korienje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato; ili naelo jednake vrednosti davanja, s tim to je propisano da se zakonom odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice, itd. Meutim, i neki konkretni zakoni, koji reguliu obligacione odnose, koji zabranjuje uspostavljanje odreenih odnosa zasnovani voljom stranaka, raspravljaju se sa stanovita nastupanja pravnih posledica putem odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Tako, na primer, Zakon o prometu nepokretnosti propisuje u kojoj formi se moe zakljuiti ugovor o prodaji nepokretnosti, pa ukoliko se ta propisana forma ne ispotuje, takav ugovor je nitav, i ne proizvodi pravno dejstvo, ali zato se pravne posledice tako nitavih ugovora ureuju odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Sudska praksa
Autonomija volje - ugovaranje kamatne stope i nitavost ugovora Za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa poslovnom politikom banke, ne mole se banka pozivati na nitavnost ugovorne odredbe ugovora o kreditu koji je banka kao davalac kredita ugovorila Iz obrazloenja Parnine stranke su shodno naelu autonomije volje, ustanovljenom odredbom lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Predmetnu kamatnu stopu (ugovornu kamatu) predloila je i odobrila banka, a ne tueni kao korisnik kredita. Ukoliko banka kao davalac kredita ugovori kamatnu stopu koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe se pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Stoga ni za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe biti odgovoran korisnik kredita, niti se banka moe pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Tueni se u konkretnom sluaju, shodno odredbi lana 12. Zakona o obligacionim odnosima, pridravao naela savesnosti i potenja, budui da nije bio duan da zna da lije odobrena kamatna stopa po zakljuenom ugovoru o kreditu u skladu sa poslovnom politikom tuioca. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 241/06 od 13.07.2006. godine).

Ravnopravnost strana
Naelo ravnopravnosti stranaka zasniva se, pre svega, na Ustavu, ali je i u Zakonu o obligacionim odnosima naglaeno kao deo osnovnih naela obligacionog prava. Naime, stranke u vezi primene obligacionog prava imaju ravnopravni poloaj na celoj teritoriji Republike Srbije - na kojoj se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, tj. kako u mestu njihovog poslovanja, tako i u mestu ispunjenja obaveza zasnovanih na tom zakonu, pa ako postupaju suprotno tom pravilu vreaju navedeno naelo ravnopravnosti stranaka.. U vezi sa tako proklamovanim naelom, nedozvoljeno je da se propisima ili zakonom, odnosno na osnovu zakona propisuju ili zasnivaju odnosi subjekata u pravnim odnosima, stavljajui ih u neravnopravan poloaj u odnosu na druge subjekte. Ovakva pozicija stranaka proizilazi iz drutveno-ekonomskih odnosa u zemlji, i ire, kojima je nespojivo sticanje privilegija, odnosno sticanje koristi, protivno utvrenim normama, na tetu drugih. Zbog toga, svaka radnja jednog subjekta protivna odredbama zakona, moe se uspeno pobijati, a u nekim sluajevima, predvieni zakonom to se podrazumeva, zbog ega pravne radnje uinjene protivno prinudnim propisima od svog postanka ne proizvode pravno dejstvo, pa samim tim nemaju ni sudsku zatitu. Ovo naelo ima u vidu ravnopravnost stranaka kako u vreme zakljuenja ugovora, tako i u toku ispunjenja ugovorenih prava i obaveza, sve do njihovog ispunjenja. Nijedna strana u ugovornom odnosu ne moe biti u potinjenom poloaju prema drugoj strani, ili trpeti monopolski poloaj neke strane, bilo kod zasnivanja obligacionog odnosa, ili zavisnosti od monopolskog poloaja jedne strane na tritu. Zbog toga je i u odredbama lana 14. ZOO propisano, da "u zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu". Neravnopravnost stranaka nastaje najee zbog monopolskog poloaja neke privredne grupacije (naroito banaka), kada se putem, na primer, ugovornih kamata, iskoriava nepovoljni poloaj strane koja je zbog eko38

nomskih tekoa prinuena da prihvati svaku vrstu ugovora, odnosno kamatnu stopu, makar ona bila i van kodeksa grupacije tih subjekata, to joj se sveti i dovodi do steaja. Ravnopravnost stranaka mora da postoji i u vreme izvrenja ugovora, tj. da ijedna i druga ugovorna strana postupaju onako kako je ugovoreno. To obezbeuju odredbe lana 122. ZOO, koje propisuju da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna da ispuni svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. Ali, kod spekulativnih ugovora, koji oigledno jednu stranu dovode u neravnopravan poloaj, davanjem estih kratkoronih kredita, odnosno zamenjivanjem ranijih ugovora novim ugovorima, odredbe tog lana se na drugi nain reflektuju, jer one pogoduju strani koja daje kredite, tako to se strani koja se nalazi u tekom materijalno fmansijskom poloaju nudi novi kredit, kapitalie ugovorna kamata, i tu drugu stranu dovodi u jo tei poloaj, koja rauna da e i sa naknadno dobijenim kreditom sanirati svoje stanje. Naravno, navedeni sluajevi se reavaju sudskim putem, primenom lana 141. ZOO, po kome je nitav ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri s onim stoje on drugoj dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti. Pri svemu tome treba imati u vidu i raniji Antimonopolski zakon, odnosno sada Zakon o zatiti konkurencije, koji jasno razgraniava dozvoljene i nedozvoljene poslove u sistemu postojanja monopolskog poloaja, odnosno dominantnog poloaja i zakljuivanje monopolistikih sporazuma, za koje se utvruje da postoji njihova zloupotreba ako na tritu stvaraju odnose koji su usmereni na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koje omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovani na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau.

Naelo savesnosti i potenja


Potenje i savesnost je osnovno naelo koga se stranke moraju pridravati u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa. Zbog toga se stranke ne mogu pozivati na neku od odredaba Zakona o obligacionim odnosima, ako bi njena primena u odreenom sluaju proizvela posledice protivne naelu savesnosti i potenja. Savesnost i potenje pretpostavlja da su se stranke ugovorom pridravale pravila poslovnog morala i dobrih poslovnih obiaja, koji su rezultat dugotrajne primene u praksi, u skladu sa propisima koji su se primenjivali, a samim tim i poslovnim moralom. Ovo utoliko pre to i neki drugi propisi, kao na primer Zakon o parninom postupku (l. 3. st. 3.) propisuju da sud nee uvaavati raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Prema sudskoj praksi, stranka koja postupa protivno naelu potenja i savesnosti ne moe dobiti sudsku zatitu u ostvarivanju svojih zahteva iz takvih postupaka, niti iz sopstvenih nemoralnih postupaka moe izvlaiti korist, pozivajui se u odnosima sa drugim licima na naelo potenja i savesnosti i tvrdei i za svoje postupke da su protivni tom naelu, da bi na osnovu toga, eventualno, postigla ponitenje ugovora ili neke druge ugovorne odredbe. Sudska praksa smatra protivnim naelu savesnosti i potenja i one ugovore, ili pojedine odredbe ugovora, ako su zakljuene protivno vaeim propisima kao stoje sluaj, na primer, sa ugovaranjem zatezne kamate koja je vea od propisane. Po pravilu, motiv zbog kojih se ugovor zakljuuje ne utie na njegovu punovanost. Ali ako je motiv protivan naelu savesnosti i potenja, poslovnom moralu u poslovanju ili pravilnoj primeni zakona, moe da ima kao posledicu nevanost pravnog posla, njegovu nitavost, pa i uskraivanje sudske zatite. Tako, na primer, ako su stranke zakljuile ugovor radi zadovoljenja potreba potroaa, ali sa namerom da izigraju pozitivne propise, tako to bi ugovorile nesrazmerno visoke i nerealne kupoprodajne cene, u cilju prikazivanja u svojim poslovnim knjigama dohodak koji nije ostvaren, stoje u suprotnosti sa pozitivnim pravom, onda to moe da ima kao posledicu nevanost pravnog posla. U jednoj svojoj odluci (Gzz. 44/04 od 05. maja 2004. godine), Vrhovni sud Srbije je naglasio znaaj naela savesnosti i potenja, tako to je u vezi jednog spornog sluaja restitucije izneo svoj pravni stav, navodei: Prema lanu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica nitavosti ugovora znai uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zakljuenja nitavog ugovora, a vri se po pravilima istovremenog ispunjenja iz lana 122. ZOO, izuzev u sluajevima propisanim lanom 104. st. 2. i 3. ZOO. lanom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud moe odbiti u celini ili delimino zahtev nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dato, a moe i odluiti da druga strana ono stoje primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite. Stavom 3. istog lana propisano je da e sud prilikom odluivanja voditi rauna o savesnosti 39

jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste naelo savesnosti i potenja . Ta naela obavezuju strane ugovornice da se u meusobnim odnosima ponaaju savesno i poteno.

Sudska praksa
"Ukoliko je ugovorna kamata nerealna odnosno zelenaka, tada sudovi imaju ovlaenja da tako ugovorenu kamatu umere i svedu na realne vrednosti, koje odgovaraju naelu savesnosti i potenja u zakljuenju obligacionih odnosa i naelu jednake vrednosti uzajamnih davanja" - prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 29/00. (Napomena: sluaj se moje primeniti i na naelo jednake vrednosti davanja cl. 15. ZOO); Ako je ugovor zakljuen protivno naelu savesnosti i potenja i zabrani zloupotrebe prava, takav ugovor je nitav u smislu l. 103. ZOO Iz obrazloenja Tueni su meu sobom zakljuili ugovor o zajmu na 30.000,00 DEM, koji iznos je tueni BB dao tuenom VV da bi taj novac ovaj uloio u izgradnju zapoetih stambenih objekata, a tueni BB je traio sredstvo obezbe-enja, zbog ega mu je tueni VV ponudio zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koja je bila vlasnitvo tuioca. U vreme zakljuenja ugovora o kupoprodaji izmeu tuenih, tueni VV je znao da nije ovlaten da otui tuioevu nepokretnost, pa je i zakljuio ugovor o kupoprodaji, ali ne u cilju sticanja vlasnitva na nepokretnosti, ve kao sredstvo obezbeenja zajma od 30.000,00 DEM. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, pravilno je i po oceni Vrhovnog suda primenjeno materijalno pravo kada je utvreno da ugovor o kupoprodaji ne proizvodi pravno dejstvo u smislu l. 103. Zakona o obligacionim odnosima, zbog ega je usvojen tubeni zahtev i naloeno vraanje ranijeg zemljino knjinog stanja. Ovom odredbom (stav 1.) propisano je daje ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. U konkretnom sluaju, do zakljuenja ugovora o kupoprodaji izmeu tuenih dolo je zloupotrebom punomoja datog od strane tuioca tuenom VV, koji je zloupotrebivi tuioevo poverenje i izdato punomoje vrio otuenje tuioeve nepokretnosti u vie navrata, ne u cilju u kome je puno-moje izdato (radi realizacije ugovora o graenju zakljuenog sa tuiocem), ve za sopstvene potrebe. Ugovor je suprotan naelu savesnosti i potenja (l. 12. ZOO) i zakljuenje zloupotrebom prava (l. 13. ZOO)- moralu, zbog ega je i po oceni Vrhovnog suda nitav u smislu lana 103. ZOO. Neosnovano je stoga isticanje tuenog u reviziji o pogrenoj primeni materijalnog prava, jer u konkretnom sluaju nije postavljen tubeni zahtev za utvrenje nitavosti punomoja koje je posluilo kao osnov za zakljuenje ugovora o kupoprodaji, ve samo tubeni zahtev za ponitaj ugovora o kupoprodaji. Ovo, zbog toga to je u ovoj parnici kao prethodno pitanje utvrena nitavost ugovora o zastupanju, zbog ega nije bilo nuno postavljati poseban zahtev za utvrenje nitavosti tog ugovora. Kako je utvreno daje ugovor o punomoju zakljuen izmeu tuioca i tuenog VV nitav, to je nitav i ugovor o kupoprodaji zakljuen na osnovu njega. Pored toga ugovor o kupoprodaji ne odraava saglasnost volja ugovornih strana za otuenje nepokretnosti, poto je stvarna volja bila obezbeenje potraivanja za zajam dat od strane tuenog BB tuenom W, a ne kupoprodaja. U zakljuenju ovog ugovora tueni VV zloupotrebio je ovlaenje dato od strane tuioca, a tueni BB nije bio savestanjerje eleo obezbeenje svog potraivanja u odnosu na tuenog VV a ne kupoprodaju sporne nepokretnosti, zbog ega se u reviziji neosnovano poziva na svoju savesnost. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 645/06); Savesnost i potenje u vezi upravljanja zajednikom imovinom U redovnim prilikama, tj. dok brana zajednica traje, smatra se da kada jedan brani drug zakljuuje ugovor o prodaji nepokretnosti ili preduzima neki drugi pravni posao u vezi nepokretnosti, ini to uz saglasnost drugog branog druga. Stoga, kada supruzi nisu razvedeni, ne moe se uzeti da neuknjieni brani drug nije znao za prodaju, odnosno stavljanje tereta na zajedniku nepokretnost i nije se sa njom saglasio, samo zbog injenice to nije uestvovao direktno u zakljuenju ugovora Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su deliminor usvojili zahtev tuilje, nalazei da u smislu lana 321. st.l. Zakona o braku i porodinim odnosima, imovina koju su brani drugovi stekli radom u toku trajanja braka jeste njihova zajednika imovina, a da se prema lanu 322. st.2. istog zakona, ako je u zemljine i druge javne knjige upisan kao vlasnik na zajednikoj imovini samo jedan brani drug smatrae se 40

J .

kao da je upis izvren na oba brana druga, te da se tuilja ima smatrati suvlasnikom predmetnog stana u V2 udela, bez obzira to ista nije bila upisana u zemljine knjige kao suvlasnik. Kako tuilja kao suvlasnik predmetnog stana nije uestvovala u zakljuenju sporazuma o zalonom pravu na stanu, kao zaloni dunik, niti je imala saznanja daje navedeni sporazum zakljuen, nalaze daje navedeni sporazum zakljuen izmeu tuenih bez dejstva u V2 predmetnog stana, odnosno u onom delu u kom postoji suvlasnitvo tuilje. Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, nietepeni sudovi su prvenstveno poli od pravila sadranom u stavu 2. lana 322. Zakona o braku i porodinim odnosima. Meutim, zanemarili su primenu i drugih pravila koja su od vanosti za reenje ovog sluaja. To su pravila iz stava 1. lana 325. Zakona o braku i porodinim odnosima, prema kome brani drugovi mogu ugovoriti da zajednikom imovinom ili delom imovine upravlja ili raspolae jedan od njih, kao i odredbe lana 12. Zakona o obligacionim odnosima u kojoj je proglaeno naelo potenja i savesnosti. U brojnim ugovorima o prodaji nepokretnosti, ili pak o zakljuenju pravnih poslova o teretima na nepokretnostima, kao ugovornici se pojavljuju lica koja se nalaze u braku, a retka je pojava da su oba brana druga upisana u zemljine knjige kao zajedniari ili pak suvlasnici. Iz toga bi proizilazilo da u ovim sluajevima neuknjieni brani drug moe da napada ugovor zakljuen bez njegove pismene saglasnosti. To bi imalo za posledi-cu da se pravni promet ukoi i da se ozbiljno dovede u pitanje naelo pravne sigurnosti. Ovo posebno sa razloga to se iza neuknjienog branog druga moe skrivati i onaj brani drug koji je nepokretnost prodao ili pak opteretio, pa poto se iz nekog razloga predomislio, sada kroz tubu neuknjienog branog druga i u savezu sa njim ispoljava svoje nezadovoljstvo ugovorom i nastoji da postigne cilj koji inae sam ne bi mogao da ostvari. Zbog toga je potrebno primeniti i pomenuta pravila iz stava 1. lana 325. Zakona o braku i porodinim odnosima i lana 12. Zakona o obligacionim odnosima. Prema shvatanju Vrhovnog suda, kada se navedena pravila primenjuju u redovnim prilikama, tj. dok brana zajednica traje, smatra se da kada jedan brani drug zakljuuje ugovor o prodaji nepokretnosti ili preduzima neki drugi pravni posao u vezi nepokretnosti, ini to uz saglasnost drugog branog druga. Ta saglasnost moe biti data pismeno, a moe biti izraena usmeno, te moe biti data i preutno. Stoga, kada supruzi nisu razvedeni, ne moe se uzeti da neuknjieni brani drug nije znao za prodaju, odnosno stavljanje tereta na zajedniku nepokretnost i nije se sa njom saglasio, samo zbog injenice to nije uestvovao direktno u zakljuenju ugovora. Naime, prvostepeni sud je propustio da preciznije utvrdi da lije tuilja znala i preutno odobrila ugovor, odnosno sporazum koji je zakljuio njen suprug - tueni u ovoj parnici. Ako se u redovnim prilikama, kao to je reeno, pretpostavlja da jedan brani drug preduzima pravne poslove u vezi zajednike nepokretnosti uz saznanje i preutnu saglasnost drugog branog druga, onda bi teret dokazivanja da su odnosi meu suprunicima poremeeni ili pak da tuilja nije znala za stavljanje tereta, leao na tuilji. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2981/05); Naelo potenja i savesnosti kod zakljuenja ugovora o posredovanju Visinu posrednike provizije stranke slobodno ugovaraju Prema obrazloenju Meu strankama je nesporno daje tueni posredovanjem tuioca zakljuio ugovor o kupoprodaji odreene robe i da se obavezao da tuiocu plati proviziju po stopi od 3% prema vrednosti zakljuenog posla. Ugovorom o posredovanju, dakle, stranke su odredile visinu provizije kao naknadu za uslugu i na taj nain one su izrazile volju da se za odreeni uspeno obavljeni posredniki posao, plati provizija u odreenom iznosu. Isto tako, meu strankama nije sporno daje tuilac u svemu postupio po nalogu tuenog i daje tueni kao prodava zakljuio ugovor na dan 8. IV______. o prodaji robe, to znai daje tuilac izvrio uslugu koja mu je bila naloena i time stupio upravni odnos sa tuenim za obraun i naplatu ugovorene naknade za izvrenu svoju uslugu. Iz tako utvrenog injeninog stanja, s obzirom daje visina ugovorene provizije uobiajena u prometu, proizilazi da je prvostepeni sud pogreio kad je po prigovoru tuenog umeravao visinu ugovorene naknade. Tueni, naime, ne samo da ne dokazuje, ve to i ne navodi, niti o tome ima podataka u spisima, daje tuilac prilikom ugovaranja visine provizije postupio protivno naelu potenja i savesnosti i daje samo usled takvih njegovih postupaka dolo do ugovaranja provizije po stopi od 3 odsto. Prema tome, kad su stranke ugovorom o posredovanju izrazile svoju volju o visini nagrade za uslugu koja je bila predmet toga ugovora, onda nije bilo me-sta da se nagrada odreuje u manjem iznosu od onog iznosa koji su stranke imale u vidu prilikom zakljuivanja ugovora (prema odluci VPS, SI. 132/68);

41

Raskid ugovora o poklonu kao posledica povrede naela o savesnosti i potenja Ako se poklonoprimac po zakljuenju ugovora o poklonu nije poneo prema poklonodavcu na nain koji bi njegovo ponaanje bilo kvalifikovano kao "velika ili gruba neblagodarnost", nema osnova za opoziv ugovora o poklonu Iz obrazloenja Majka stranaka, PP, podnelaje 04.03.1996. godine tubu protiv tuenog radi raskida ugovora o poklonu, iz razloga nezahvalnosti i nepruanja neophodne pomoi od strane tuenog. Dana 08.03.1996. godine i 18.07.1996. godine sainila je testamente kojima je, za sluaj svoje smrti, svu svoju pokretnu i nepokretnu imo vinu ostavila svojoj terci, ovde tuilji, zato to se o njoj starala, a istovremeno iskljuila tuenog, svog sina, kao | nunog naslednika, smatrajui da se o nju zakonski i moralno ogreio, jer ju je povremeno obilazio. Pored ova f! dva testamenta, sa tuiljomje sainila i ugovor o doivotnom izdravanju, kojim je predmetni stan ostavila tui- i 1 lji, koja je zauzvrat preuzela na sebe obavezu daje izdrava. Majka stranaka je umrla 04.10.1996. godine. "it Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada \\ su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuilje, kojim je traila da se raskine navedeni ugovor o poklonu i za to dali razloge koje kao pravilne i potpune u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa nisu osnovani revizijski navodi tui lje o pogrenoj primeni materijalnog prava. I Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe o opozivu tog ugovora (raskidu) nalaze i u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog graanskog zakonika, propisano je da darodavac moe opozvati poklon ako nakon ui njenog poklona tako osiromai, da ne moe iveti, kao i u sluaju kada poklono\ primao pokae veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanosei tetu njegovom ivotu, telu, asti i naruavajui njegovu slobodu i imanje. Svaka neblagodarnost, moralna greka, poklonoprimca, prema poklonodavcu, ne predstavlja razlog za opoziv (raskid) ugovora o poklonu, ve ta neblagodarnost treba da bude "velika " ili "gruba ". Po oceni Vrhovnog suda, niestepeni sudovi su pravilno odbili tubeni zahtev tuilje, jer su u postupku utvrdili da se tueni po zakljuenju ugovora o poklonu nije poneo prema poklonodavcu na takav nain, koji bi njegovo ponaanje u smislu navedenog paragrafa, bilo kvalifikovano kao "velika ili gruba neblagodarnost". Takvu pravilnu procenti izvrili su niestepeni sudovi uporeujui ponaanje tuenog kao poklonoprimca prema odreenom standardu i shvatanjima drutvene sredine u kojima se stranke nalaze. Prema tome, za drugaije reavanje ove pravne stvari nisu od znaaja navodi revizije da se tueni nije dovoljno brinuo i starao o majci koja je bila stara i bolesna i ivela sama, te daje brigu i staranje prepustio tuilji, kao i navodi revizije da je majka stranaka, nakon zakljuenja ugovora o poklonu, sa tuiljom zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju i sainila dva testamenta u korist tuilje. Po oceni Vrhovnog suda, niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da ove injenice nisu dokaz o gruboj neblagodarnosti tuenog, ve ukazuju, pre svega, na eventualno postojanje odreenih porodinih nesuglasica i neslaganja, koja nemaju karakter niti predstavljaju grubu neblagodarnost tuenog, kao poklonoprimca prema poklonodavcu. Sudovi pravilno nalaze da u konkretnom sluaju nema osnova za opoziv predmetnog ugovora o poklonu i pravilno zakljuuju da ne postoji nijedna injenica koja bi ukazala daje sada pokojna PP, majka parninih stranaka, osiromaila uinjenim poklonom, to bi bio jedan od razloga za opoziv ugovora o poklonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2764/05).

Zabrana zloupotrebe prava


Zakon o obligacionim odnosima propisuje naelo zabrane zloupotrebe prava, koje podrazumeva vrenje prava iz obligacionih odnosa "protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato". Ovo naelo upuuje na zakljuak da stranke pri sklapanju obligacionih ugovora imaju u vidu da njihovi zahtevi, ako su protivni drutvenom i pravnom ureenju drave, nee uivati sudsku zatitu. Drugim recima, zloupotreba prava podrazumeva sukob prava lica u pravnom odnosu, koji nastaje zbog toga stoje pravo jednog subjekta, saglasno pozitivnom pravu, suprotno cilju zbog koga je to pravo ustanovljeno - propisano, da bi se omelo pravo drugog subjekta, koje za posledicu ima nastanak tete tom subjektu. Sadrina ovog naela ima u vidu realizaciju odreenog odnosa, koji je ugovorom regulisan zloupotrebom prava, to znai da stranka koja je zloupotrebila pravo nee moi da ostvari to pravo, odnosno da realizuje pravo utvreno takvim ugovorom. U sudskoj praksi zauzet je stav, u jednom konkretnom sluaju, da "ako su stranke zakljuile ugovor o prodaji artikala sa kojima ne rade i svesno su obavile posao koji je van okvira privrednog poslovanja stranaka, pa su zakljuenjem takvog ugovora postali uesnici u poslu koji ima iskljuivo spekulativni karakter, a ne zadovolja-

vanje objektivnih privrednih potreba stranaka, odnosno trita", takve odredbe ne proizvode pravno dejstvo. U primeru sudske prakse navodi se odluku suda koja tretira taj sluaj.
42

Pravne posledice zloupotrebe prava mogu se iskazati injenicom da onaj ko je zloupotrebio pravo da je duan da snosi odreene posledice, a naroito da naknadi tetu koju je takvom zloupotrebom priinio drugom (l. 189. do 192. Zakona o obligacionim odnosima). Pored toga na oteenom je pravo da u sudskom postupku dokazuje da zloupotrebom prava nije duan da izvri traenu inidbu.

Sudska praksa
Postupanje protivno naelu savesnosti i potenja ima spekulativni karakter Ako su ugovorne odredbe u suprotnosti sa interesima privrede uopte, takve odredbe ne proizvode pravno dejstvo Prema obrazloenju Tuilac je u tubi istakao daje sa tuenim zakljuio ugovor o kupovini i prodaji, po kome je prodao tuenom rezervne autodelove. Postupajui po ugovornim odredbama, tuilac je tuenom isporuio robu i zatim ispostavio raun. Meutim, tueni nije isplatio raun u ugovorenom roku, pa je tuilac podneo tubu i predloio da sud obavee tuenog na isplatu utuenog iznosa na ime kupovne cene za prodate i isporuene rezervne autodelove. Tueni je osporio tubeni zahtev, navodei daje robu stavio tuiocu na raspolaganje i odbio njen prijem. Istakao je da ga zakljunica na koju se poziva tuilac ne obavezuje, postoje u njegovo ime potpisana od neovlaenog lica. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Reavajui nastalo sporno pitanje meu strankama, da li zakljunica na koju se poziva tuilac obavezuje stranke, prvostepeni sud je pravilno postupio kad je naao da se toj zakljunici ne moe pruiti sudska zatita. Stranke se u svom poslovanju moraju pridravati osnovnog naela privrednog prava, a to je naelo potenja i savesnosti. U konkretnom sluaju stranke se nisu pridravale pomenutog naela, pa se stoga tuiocu moe pruiti sudska zatita. Stranke su u naelu slobodne pri ugovaranju i regulisanju meusobnih odnosa i u principu se ugovori moraju izvravati. Meutim, ukoliko je ugovor u celini, ili su pojedine njegove odredbe u suprotnosti sa prinudnim zakonskim propisima ili usvojenim naelima privrednog prava ili javnim poretkom i interesima privrede uopte, kao i sa dobrim obiajima u privredi, takav ugovor odnosno ugovorne odredbe ne mogu da proizvedu pravne posledice i ne mogu da uivaju sudsku zatitu. V konkretnom sluaju tuilac je preduzee za promet na veliko papirom, kancelarijskim i kolskim priborom. Meutim, on se u prometu robe nije pridravao svoje registrovane delatnosti, ve je prodao tuenom veliku koliinu autodelova, i to za veoma visok iznos. Tueni takoe nije registrovan za ovu vrstu delatnosti, iako ima jedan pogon koji se bavi i prodajom autodelova. Osim toga, zakljunice koje su stranke potpisale nisu identine, odnosno prime-rak zakljunice koji je ostao kod tuioca nije identian sa zakljunicom koja je ostala kod tuenog. Iz pomenute zakljunice i otpremnice koju je priloio tuilac, zakljuuje se da su izmenjeni kataloki brojevi ugovorenih auto delova, odnosno da kataloki brojevi iz zakljunice i otpremnice nisu isti. Iz ove injenice nesumnjivo proizilazi da se ovde radi o pekulaciji. Zato se ne moe pruiti sudska zatita ugovoru koji je zakljuen povredom nastojanja za sreivanje trita i dobrih poslovnih obiaja u privredi. Stranke su zakljuile ugovor o kupovini i prodaji artikala sa kojima ne rade i svesno su obavile posao koji je van okvira normalnog privrednog poslovanja stranaka, pa su zakljuenjem spornog ugovora postale uesnici u poslu koji ima iskljuivo spekulativni karakter, a ne zadovoljavanje objektivnih privrednih potreba tuenog odnosno trita. S obzirom da se radi o spekulativnom ugovoru, njemu se ne moe pruiti sudska zatita, pa je Vrhovni prvostepeni sud albu tuioca odbio i napadnutu presudu potvrdio (prema odluci VPS, SI 1482/72).

Zabrana stvaranja i iskoriavanja prava monopolskog poloaja


Monopol podrazumeva iskljuenje konkurencije, ili onemoguavanje konkurencije. Monopol je vezan za trite robe i kapitala, kada postoji samo jedno lice, obino pravno lice, ili vie udruenih lica, koje kontrolie promet odreene robe ili usluga, vezano za uslove koje to lice postavi. On se pojavljuje i kod ponude i kod potranje odreene robe ili usluga, sve sa ciljem da se sprei odgovarajua konkurencija ili interesi potroaa. lanom 378. stav 5. Zakona o privrednim drutvima propisano je da privredna drutva ne mogu vriti statusne promene suprotno zakonu kojim se ureuje zatita konkurencije, to podrazume i uspostavljanje monopolskog poloaja privrednih subjekata na tritu, jer se zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja i zakljuivanjem monopolistikih sporazuma naruava konkurencija i izazivaju poremeaji na jedinstvenom tri43

tu, kao i mere za njihovo spreavanje i otklanjanje, stoje regulisano posebnim zakonom, tj. Zakonom o zatiti konkurencije. Monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, odnosno proizvodnji odreene robe ili u vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurencije, dok dominantan poloa j na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, odnosno proizvodnji odreene robe ili u vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema znatniju konkurenciju. I odredbe lana 232. Krivinog zakona, pod naslovom "Zloupotreba monopolskog poloaja", propisuju da odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolistikog dominantnog poloaja na tritu, ili zakljuivanjem monopolistickog sporazuma izazove poremeaj na tritu ili taj subjekt dovede u povlaeni poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroaima ili korisnicima usluga, kaznie se zatvorom do tri godine.. Zakon o obligacionim odnosima je u lanu 265. stav 2. propisao da "sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana". A u lanu 486. istog zakona propisano je daje "odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari nitava ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodava nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban monopolski poloaj". I lan 576. stav 2. istog zakona propisuje daje odredba ugovora kojom se odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari ugovorom iskljuuje ili ograniava nitava, ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca, ili ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, smatra se daje tu odredbu nametnuo koristei svoj monopolski poloaj. Naravno, mora se praviti razlika izmeu "pravnog" i "faktikog monopola". Prvi se ustanovljava nekim javnim propisom, kojim se odreuje da neko privredno drutvo obavlja poslove od posebnog interesa, kao to su, na primer, organizacije javnih preduzea, za koje je Zakonom o privrednim drutvima, lanom 453, propisao da e svoja usklaivanja izvriti u rokovima odreenim stavom 1. tog lana. Drugi, pak, tip monopola je onaj nedozvoljeni, o kome je napred bilo reci.

Sudska praksa
Nitavost ugovora zbog njegovog monopolskog karaktera Ugovor kojim se jednoj ugovornoj strani daje ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina na podruju prvotuiene optine, suprotan je imperativnim odredbama Antimonopolskog zakona vaeeg u vreme njegovog zakljuenja, to ima za posledicu njegovu nitavost Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud utvrdio relevantne injenice za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, pa je na utvreno injenino stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava, kada je naao daje ugovor zakljuen izmeu prvo i drugo tuenog nitav, odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo, a ovo stoga to je suprotan imperativnim propisima. Prema l. 2 st. 1 Antimonopolskog zakona, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja predmetnog ugovora, monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, proizvodnji odreene robe ili vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurenciju. Prema l. 3 istog zakona, zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu smatraju se radnje koje su usmerene na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koji omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau. U konkretnom sluaju ugovor o poslovno tehnikoj saradnji zakljuen izmeu ovde tuenih ima za posledicu monopolski poloaj drugotuenog na podruju prvotuenog, kome je odredbom l. 1, odnosno 6. predmetnog ugovora obezbeeno ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina od dana zakljuenja ovog ugovora. Zapravo, kako je sutina ekskluzivnog prava iskljuenje drugih lica, time drugotueni na podruju prvotuenog, u periodu vanosti navedenog ugovora, a istim je predviena i mogunost njegovog obnavljanja, nema konkurenciju, ime mu je omogueno poslovanje bez rizika. Stoga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da se radi o ugovoru koji je zakljuen suprotno prinudnim propisima, odredbama Antimonopolskog zakona, odnosno 'suprotno l. 14. Zakona o obliz. gacionim odnosima, te daje saglasno l. 103. Zakona o obligacionim odnosima isti nitav i stoga ne proizvodi pravno dejstvo.
44

Neosnovani su albeni navodi da se radi o ugovoru koji nije suprotan Antimonopolskom zakonu, jer to proizlazi iz l. 4. st. 4. istog zakona. Prema navedenoj odredbi ne smatra se monopolistikim sporazumom sporazum o uslovima poslovanja, ako doprinosi unapreenju proizvodnje ili prometa robe, podstie tehniko tehnoloki razvoj ili ekonomski razvoj i ako je koristan za potroae, pod uslovom da se privrednim subjektima ne nameu dodatna ogranienja u poslovanju koja nisu neophodna za postizanje tih ciljeva. Iz navedene odredbe proizlazi da je potrebno ispunjenje vie uslova da se jedan sporazum ne bi smatrao monopolistikim sporazumom, a to znai ne samo da doprinosi i podstie tehniko tehnoloki razvoj, ve i da je prednje korisno za potroae. U konkretnom sluaju ne moe se izvesti takav zakljuak, jer u situaciji kada u odnosu na jednu uslugu na teritoriji prvotuenog, postoji samo jedan davalac usluge koji nema konkurenciju, to u svakom sluaju nepovoljno utie na poloaj potroaa, kako u pogledu kvaliteta pruene usluge, tako i u pogledu cene. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 5914/06 od 19.04.2007. godine); Monopolistiki poloaj preduzea povreda naela potenja i savesnosti Protivno je naelu potenja i savesnosti, koga se stranke moraju pridravati u poslovima prometa robom, ponaanje preduzea za distribuciju elektrine energije kad neprekidno kroz period od vie meseci naplauje od potroaa ugovornu kaznu zbog stalnog prekoraavanja ugovorenog maksimuma potronje, a odbija da s njim zakljui novi ugovor o isporuci vee koliine i snage elektrine energije saglasno njegovim potrebama, iako je u mogunosti da to uini Prema obrazloenju Tuilac je tubom traio plaanje penala za mesece februar-oktobar 1965. godine zbog prekoraenja ugovorene maksimalne snage elektrine energije u smislu ugovora o isporuci elektrine energije. Tueni je osporio tubeni zahtev tvrdei da tuilac distributivno preduzee trai naplatu penala na osnovu ugovora, koji prema ugovorenoj koliini i snazi elektrine energije ne odgovara dananjim potrebama tuenog ni mogunostima tuioca u pogledu isporuke elektrine energije. Istakao je da tuilac ima potrebnu koliinu i snagu elektrine energije, jer je u stvari i isporuuje tuenom u veim koliinama i snazi jaoj od ugovorene. Prema navodima tuenog, tuilac ne pristaje da zakljui nov ugovor na veu maksimalnu koliinu i snagu elektrine energije zato to mu stari ugovor omoguava naplatu penala za koliine i snagu koju tueni utroi iznad ugovorenog maksimuma. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je uvaio albu tuenog, preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev. Prvostepeni sud je udovoljio zahtevu tuioca na osnovu odredaba lana 10. ugovora izmeu stranaka, prema kome je tueni duan platiti penale ako prekorai ugovorenu maksimalnu snagu od 300 KJV.nu snagu, ali tueni tvrdi da je tuilac s obzirom na izmenjene ekonomske us love mogao i bio duan zakljuiti s tuenim nov ugovor kojim bi tuenom bilo dozvoljeno korienje vee maksimalne snage, tim vie to je faktiki i koristi, ali uz plaanje penala. Prvostepeni sud je odbio prigovore tuenog, s obzirom da predmetni ugovori vae do opoziva, odnosno do zakljuenja novog ugovara, a novi ugovor nije zakljuen. Svoje stanovite prvostepeni sud je zasnovao i na presudi okrunog privrednog suda koja je bila potvrena od strane vieg privrednog suda, kojom je odbijen zahtev dananjeg tuenog da se dananji tuilac obavee da s njim zakljui ugovor o isporuci elektrine energije za 1965. godinu, za potrebe pogona vee vrne snage od ranije ugovorenih 300 KW. Ovakvo stanovite prvostepenog suda je po nahoenju drugostepenog suda pogreno. Iz same tube i dokaza priloenih istoj (rauna i pregleda obraunatih penala) vidi se da je tuilac stvarno isporuivao tuenom elektrinu energiju iznad ugovorene maksimalne snage, i to skoro neprekidno od meseca februara do oktobra 1966 (izuzev meseca jula). Iz toga proizilazi daje tuilac faktino bio u mogunosti da isporuuje vee koliine i veu snagu elektrine energije od ugovorenog maksimuma. Odbijajui da zakljui novi ugovor za 1965, tuilac je koristio svoj monopolistiki poloaj i klauzulu iz prethodnog ugovora o predvienim penalima, iako se ta klauzula u danom sluaju ima smatrati daje u suprotnosti sa osnovnim naelom potenja i savesnosti, koga se stranke moraju pridravati u poslovnim odnosima. Svoje navode da je tueni prekoraenjem maksimalne ugovorene potronje prouzrokovao restrikciju elektrine energije drugim potroaima, tuilac nije niim dokazao, kao ni to daje tuenom ograniavao prekomernu potronju do granice ugovorenog maksimuma. Naprotiv, tuilac je tolerisao tuenikovu stalnu potronju iznad ugovorenog maksimuma, ali zbog toga trai naplatu penala. To znai daje tuilac u stvari imao mogunosti da isporuuje elektrinu energiju vee snage, ali to nije hteo da ini po propisanim cenama, nego po vetaki poveanim cenama putem penala. Smatrajui ovakav odnos tuioca prema potroaima kao protivan naelu potenja i savesnosti, kad to je napred izloeno, to tuilac ne moe zahtevati naplatu penala (prema presudi VPS, SI 926/66).

45

I
Naelo jednake vrednosti davanja
Ovo naelo je karakteristino po tome to se odnosi na dvostrane ugovore, kod kojih obe ugovorne strane daju jedna drugoj jednaku protivvrednost za korist koje iz takvog ugovora ostvaruju. To naelo izraava pravilo da kod svakog teretnog ugovora, prava i obaveze stranaka moraju biti uslovljeni i ekvivalentni. U protivnom, stav 2. lana 15. ZOO propisuje da "naruavanje tog naela povlai pravne posledice". Odreivanje tih "posledica" odreuje sam zakon, kroz zahtev oteene strane za uspostavljanje odreene ravnotee meu strankama, ili ponitaj ugovora koji nije saglasan navedenom naelu. lan 139. ZOO to najbolje izraava kroz normu da ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, da oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Pojam "oigledna nesrazmera" predstavlja pretpostavku da su stranke zakljuile ugovor koji nije u ravnotei obeju ugovornih strana, koju dokazuje oteena strana, o emu raspravlja i odluuje sud. Kriterijumi za utvrenje nesrazmere mogu se nai u vie odredaba ZOO, a u lanu 141. ZOO je ono posebno izraeno kroz normu daje "nitav ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je oigledno nesrazmerna sa onim stoje on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti". I lan 133. ZOO daje osnovu da se raskine ili izmeni ugovor ako su posle zakljuenja ugovora nastupile okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora. Na primer, ako stranke ugovore da se "cena ne moe menjati ni pod kakvim uslovom", sudska praksa smatra da sud moe dozvoliti njihovu izmenu zbog promenjenih okolnosti, odnosno smatra se da se voljom stranaka pravo na razliku u ceni moe iskljuiti samo ukoliko ne prelazi okvire normalnog rizika u poslovnim odnosima. Naruavanje ugovorne ravnotee nastaje i kod drugih ugovora sa naknadom, gde, na primer, svaki ugovora odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja (l. 121. ZOO.). Na posredan nain navedeno naelo se iskazuje i kroz odredbe o pravnim nedostacima (l. 508. ZOO), zatim kod postojanja materijalnih nedostataka na stvari koja je bila predmet prodaje, a za koje odgovara prodava (l. l. 478., l. 479., l. 488. i dr.). Sudska praksa polazi i od toga "da su protivne naelu potenja i savesnosti ugovorne odredbe koje jednoj strani za uinjenu uslugu ili prodatu robu obezbeuju nesrazmerno visoku naknadu". "Merilo visine naknade za uinjenu uslugu ne mogu biti nikakve druge vrednosti osim uloenog rada i uloenih sredstava". U sudskoj praksi zabeleen je i sluaj da je jedna banka dala preduzeu kredit i nametnula mu kamatu od 20% meseno, ali je Vrhovni sud Srbije, reavajui u revizijskom postupku i postupku po izjanjenju Republikog javnog tuioca (reenje Prev. br. 675|98 od 16. 12. 1998. godine), utvrdio da su pobijanim presudama niestepenih sudova povreena osnovna naela graanskog prava, i to naela jednake vrednosti davanja i savesnosti i potenja. U obrazloenju pom. reenja Vrhovnog suda, pored ostalog, stoji: "Realna kamata podrazumeva kamatu iznad stope rasta cena na malo, odnosno iznad stope zatezne kamate, ali u primerenom iznosu. Koji je to iznos sud e utvrditi pribavljanjem izvetaja od udruenja banaka, ili renomiranih poslovnih banaka, a zatim utvrditi koliko iznosi realna stopa ugovorne kamate. Samo prosenoj realnoj ugovorenoj kamati sud e pruiti sudsku zatitu. Ne moe uivati sudsku zatitu ona kamata koja tuiocu donosi nesrazmernu imovinsku korist, kako se to osnovano u reviziji i izjanjenju Javnog tuilatva istie. Pri tome e se sud rukovoditi naelima savesnosti i potenja, te naelima jednake vrednosti davanja iz l. 12. i 15. ZOO".

Sudska praksa
Povreda naela jednake vrednosti davanja nagrada advokatu Ugovor stranaka o sporazumno ugovorenoj procentualnoj nagradi advokatu, za rad koji je i obavio u sudskom parninom postupku, a koja je za parametar imala vrednost nepokretnosti (20%), koja je bila predmet spora, povreuje se naelo ekvivalentnosti -jednake vrednosti uzajamnih davanja Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja i injenino-pravnog zakljuka da je tuilja za tuene izvrila ugovorene poslove zastupanja u parninom postupku pred Osnovnim sudom u H. N, dok joj nisu opozvali punomoje, za koje joj oni nisu isplatili nagradu ugovorenu shodno odredbi lana 3. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata u procentualnom iznosu; drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu, do-sudivi tuilji od svakog tuenog kao suvlasnika sa udelom od 1/3 delova navedene nepokretnosti poslovnog prostora iz H. N, iznos od po 203.409,99 dinara, kao novanu protivvrednost 17% od vrednosti te nepokretnosti, za koji objanjava da predstavlja razliku izmeu ugovorenih 20% nagrade i agencijske provizije za promet nepokretnosti od 3%. 46

Sa pravnog stanovita Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo donosei pobijanu presudu. Ne samo zato to je primenio Tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata ("SI. list RCG", broj 18/2002 od 29.03.2002. godine), vaeu u vreme donoenja drugostepenepresude, umesto da primeni Tarifu o nagradama i naknadi trokova za rad advokata ("SI. list SRCG broj 18 od 15.05.1991. godine), koja je vaila u vreme nastanka ugovornog odnosa ovde parninih stranaka i koja se primenjuje na ovaj odnos nastao u Republici Crnoj Gori, kojom je takoe, lanom 3. stav 2. bila predviena mogunost procentualnog ugovaranja nagrade za rad advokata u vrenju advokature (bez limitiranja), ve i stoga, to je navedenim ugovorom stranaka o sporazumno ugovorenoj procentualnoj nagradi advokatu - ovde tuilji, za rad koji je i obavila u navedenom sudskom parninom postupku, a koja je za parametar imala vrednost predmetne nepokretnosti; povreeno naelo ekvivalentnosti -jednake vrednosti uzajamnih davanja iz odredbe lana 15. Zakona o obligacionim odnosima, kao jednog od osnovnih optih naela obligacionog prava, od koga uesnici polaze u zasnivanju dvostranih ugovornih odnosa. Obzirom da bi tuilja tako ugovorenom nagradom bila enormno nagraena, Vrhovni sud smatra da ugovorena nagrada koja je tuilji dosuena drugostepenom presudom, ne bi bila ekvivalent vrednosti njenih advokatskih usluga, pruenih u navedenom parninom postupku, obzirom da nije izvrena i prodaja nepokretnosti. Zato odredba lana 15. ZOO derogira navedeni sporazum, ovde parninih stranaka, o visini ugovorene nagrade, usled ega je, sa pravnog aspekta Vrhovnog suda, neosnovan ovako opredeljeni tubeni zahtev tuilje, kao i njen eventualni tubeni zahtev za isplatom nagrade u visini vaee AT RCG u vreme donoenja drugostepene presude, za solidarnom isplatom iznosa od 7.137,20 EURA. Stoga je Vrhovni sud preinaio drugostepenu presudu, potvrdivi prvostepenu presudu u tom odbij ajuem delu, u stavu drugom izreke; zato stoje stavom prvim izreke prvostepene presude tuilji dosuen adekvatan novani ekvivalent vrednosti njenih advokatskih usluga. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3044/05); Kumulativno pravo na kursnu razliku - primena naela ekvivalentnosti davanja Poveriocu na glavni dug ne pripada kumulativno pravo na kursnu razliku prema ugovorenoj valutnoj klauzuli i na zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate, jer je to protivno naelu ekvivalentnosti davanja sadranog u lanu 15. Zakona o obligacionim odnosima Iz obrazloenja Po nalazu drugostepenog suda, osnovani su navodi albe tuenog da je pobijana presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava u delu koji se odnosi na kursne razlike na dinarsku protivvrednost EURa. Stranke su ugovorom o kreditu i ugovorom o izdavanju bankarske garancije predvidele i primenu valutne klauzule, stoje dozvoljeno. Meutim, tuilac je u ovom sporu pre svega traio da se tueni obavee da mu isplati na glavni dug zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate. Poto stopa zatezne kamate odreena zakonom sadri u sebi rast cena na malo i fiksnu mesenu stopu, koja sada iznosi 0,5% meseno, a obraun se vri mnoenjem fiksne mesene stope sa iznosom glavnog duga uveanog za mesenu stopu rasta cena na malo primenom komforne metode, to znai da se kamata iz meseca u mesec rauna na osnovicu uveanu za ka matu iz prethodnog meseca, usled ega ona moe viestruko prei iznos glavnog duga, naruava se jedno od osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima sadrano u l. 15 naelo ekvivalentnosti uzajamnih davanja ugovornih strana. Dalje, obraunom stope rasta cena na malo na iznos dinarskog duga obezbeuje se ouvanje stvarne vrednosti glavnog duga, to se ini i primenom valutne klauzule, pa dosuivanje zatezne kamate po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate i kursne razlike na dinarsku protivvrednost EUR-a na dan isplate za isti period za koji se dosuuje i zatezna kamata, predstavlja dvostruku valorizaciju, to je takoe protivno naelu ekvivalentnosti uzajamnih davanja na tetu tuenog kao dunika. Zato ovaj sud nalazi da tuilac u smislu reenih propisa nema pravo na isplatu kursne razlike, imajui pri tom u vidu da se pre svega opredelio za isplatu zatezne kamate po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate. Da je tuilac traio samo isplatu dinarske protivvrednosti navedene koliine EURa na dan isplate, tuiocu bi pripala zatezna kamata po domicilnoj odnosno stopi Centralne evropske banke ili po ugovorenoj stopi od 7,5% godinje na deo potraivanja po osnovu ugovora o kreditu. Stranke su ugovorom o kreditu predvidele da tuilac moe naplaivati na dospele obaveze zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate, a ukoliko je ugovorena kamatna stopa via od zakonske zatezne kamate tueni je saglasan da tuilac vri obraun i zahtev na naplatu po ugovorenoj kamatnoj stopi (l. 9.). Dakle, ugovorom je predvieno pravo tuioca da bira da li e u sluaju docnje tuenog traiti od tuenog zateznu kamatu po ugovorenoj ili zakonskoj stopi zavisno od toga ta tuiocu vie odgovara odnosno koja e stopa biti via u periodu docnje. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. broj 1276/06 od 15.8.2006. godine);

47

"Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit, kada je visina odreena prosenom visinom kamatnih stopa na tritu novca. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa, s pozivom na naelo jednakih davanja, sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamatu u smislu lana 15. ZOO, s tim stoje eventualna zloupotreba propisivanja zelenakih kamata sankcionisana i odredbom lana 141. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 256/97); "Kada je tueni bio duan da izmiri dospelu obavezu, a ista je obezvreena usled inflacije, tada tuilac ima pravo na valorizaciju duga koja se vri po stopama porasta cena na malo od nastanka obaveze do padanja u docnju. Od 3. 7.1993. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate, tuiocu pripada zatezna kamata na valorizovani iznos glavnog duga. Ovo zbog toga, to od toga dana zatezna kamata pokriva inflaciju, odnosno konzumira stopu rasta cena na malo" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 278/94); "Potraivanje steajnog poverioca koji je upuen na parnicu, zbog visoke inflacije moe biti valorizova-no. Radi se o osporenom potraivanju preko odreenog iznosa, pa tuilac nije duan da za svako poveanje tubenog zahteva ponovo prijavljuje svoje potraivanje steajnom veu. Naprotiv, o celini njegovog potraivanja, kako je tuilac i postavio tubeni zahtev, to podrazumeva i valorizovanu vrednost, odluie se u parnici" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 157/93); "Dispozitivnost norme o ugovornoj kamati moe se protezati samo dotle dok ne doe u sukob sa osnovnim naelom graanskog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 295/99); "Dunik koji delimino izvri ugovornu obavezu u uslovima visoke inflacije, ne moe traiti raskid itavog ugovora zbogpromenjenih okolnosti, ali ni poverilac ne moe traiti izvrenje ostatka obaveze ako prethodno ne valorizuje deo cene koji ne odgovara izvrenom delu obaveze" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1452/96).

Zabrane prouzrokovani a tete


Ovo je takoe jedno od osnovnih naela obligacionog prava, koje propisuje daje svako duan da se uzdrava od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta. Ovde se odmah uoava re "svako", to upuuje na zakljuak daje u pitanju jedno opte naelo, koje se odnosi na sva lica kao potencijalne tetnike, i to ne u odnosu na ve zakljuene ugovore, ve kao upozorenje svima da se uzdre od postupanja koje moe drugome priiniti kakvu tetu. Pretpostavka nastanka tete, odnosno da moe nastati teta, nalazi se i u nekim odredbama zakona koje izriito predviaju ponaanje lica, uz upozorenje da ako neko neto ini to moe prouzrokovati tetu, pa iako nije znao da to predstavlja opasnost za drugo lice, da on odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog njegovog propusta. Tako je u lanu 179. Zakona o obligacionim odnosima propisano da "ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao, predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog nedostatka". Dakle, u ovom sluaju potvruje se navedeno naelo da se svakom licu zabranjuje da prouzrokuje tetu drugom, odnosno da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta, bez obzira da li je on znao da njegov postupak moe drugom prouzrokovati tetu. Meutim, i druge odredbe poglavlja o prouzrokovan]u tete upuuju na primenu naela o dunosti svakog da se uzdri od postupka kojim se moe drugima prouzrokovati teta. U sudskoj praksi belei se sluaj da "onaj ko pobira korist iz jednog posla snosi i rizik iz istog posla, pa preduzee koje u vrenju svoje privredne delatnosti zagauje vazduh, duno je da naknadi tetu koja usled toga drugi pretrpe". U obrazloenju tog pravnog stava stoji "da postojanje graansko pravne odgovornosti tuenog za tetu koju je pretrpeo tuilac nije potrebno postojanje krivice tuenog. Iz toga proizilazi daje osnov tuenikove odgovornosti u tome to je svojom radnjom stvorio u vazduhu opasnost za imovinu tuioca, na kojoj je tuilac stvarno i pretrpeo tetu".

Dunosti ispunjenja obaveza


Osnovni element ovog naela je potovanje ugovorene obaveze. Ugovor se zbog toga i zakljuuje - da bi se ispunio onako kako su se stranke obavezale. Ali obaveze nastaju i iz drugih odnosa, vanugovornih, kao to su obaveze nastale iz delikta ili jednostrane izjave, koje takoe moraju biti ispunjene jer, u protivnom, strana koja je odgovorna za nastanak obaveze snosi posledice naknade tete ili nekog drugog injenja ili neinjenja. Posledice neispunjenja obaveze propisane su u lanu 262. Zakona o obligacionim odnosima, po kome je poverilac u obligacionom odnosu ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan daje is48

puni savesno kako ona glasi. Ako dunik ne izvri obavezu, ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo da zahteva naknadu tete koju je usled tog pretrpeo. Ostale odredbe u delu optih pravila o pravu na naknadu tete (l. 263. do l. 269. ZOO) ureuju pitanja koja se odnose na oslobaanje dunika od odgovornosti, zatim ugovorno proirenje odgovornosti i druga pitanja, to predstavlja osnov da se ispotuje naelo dunosti ispunjenja obaveza. Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona. Prvi osnov je vezan za naelo slobodnog ugovaranja, kojim se strani u obligacionom odnosu zajemuje sloboda ugo varanja, odnosno preuzimanja obaveza, pa mu se samim tim ostavlja sloboda da svoju obavezu i ugasi, naravno ukoliko to nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Drugi osnov - gaenje oba veze na osnovu zakona predstavlja oblik gaenja obaveza koji je ureen zakonom (zastarelost potraivanja, pre bijanje (kompenzacija), otputanje duga - "obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno | ispunjenje i dunik se sa tim saglasi", i dr.). Obaveza se moe ugasiti i na osnovu odluke suda ili drugog nadlenog organa, ali za to mora postojati osnov u zakonu.

Sudska praksa
Dunost ispunjenja obaveze po osnovu zajma Ako su ugovorne strane ugovorile da se isplata duga ima izvriti po osnovu zajma, nije od znaaja da li e dunik ugovoreni dug platiti po osnovu zajma ili duga Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac i tueni BB su bili u prijateljskim i poslovnim odnosima od 1995. godine do kraja 1999. godine, i meusobno su poslovali i kao fizika lica i preko svojih firmi, pa je u tom \ periodu dolo do meanja privatnog - linog kapitala sa sredstvima njihovih firmi. Dana 20.2.1998. godine, tu\ ilac i tueni su zakljuili ugovor o zajmu i overili ga kod suda na iznos od 50.000,00 DEM, sa rokom vraanja | dana 1.4.1998. godine, i na taj nain izvrile sravnjenje presek svojih meusobnih potraivanja, odnosno du\ govanja tuenih. Dalje je utvreno da ovaj ugovor o zajmu nije zakljuen uz prisustvo mane volje, odnosno ozbiljne pretnje prinude i zablude, i da tueni pozajmljeni iznos , koji odgovara protivvrednosti od 25.461 EVRA, nisu vratili. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, nalazei daje tubeni zahtev tuioca delimino osnovan, a protiv tubeni zahtev tuenih - protivtuilaca neosnovan. Kako su se sudski overenim ugovorom o zajmu od 20.2.1998. godine prvo i drugotueni obavezali da u ugovorenom roku vrate dogovoreni iznos (kao "preseka " svojih dugovanja tuiocu), a to nisu uinili, to su niestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava zakljuili da tuiocu pripada iznos od 25.640 EVRA, i na tako dosueni iznos pravilno mu dosudili pripadajuu kamatu poev od 1.4.1998. godine, kao dana dospelo-sti do konane isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti. Njihova obaveza isplate dugovanog deviznog iznosa, sa pravnog stanovita Vrhovnog suda, proizilazi iz lana 17. i l. 562. ZOO, i to u dinarskoj protivvrednosti, na koju upuuje lan 395. ZOO, tzv. valutne klauzule. Pravilno su takoe niestepeni sudovi odbili protivtubeni zahtev tuenih za utvrene nitavosti tog istog ugovora o zajmu, jer ne postoje razlozi iz lana 111. ZOO za navodnu ruljivost tog ugovora. Navod revizije tuenih daje tuilac traio da se oni obaveu da mu izvre isplatu po osnovu duga, a da niestepene presude obavezuju tuene da izvre isplatu po osnovu ugovora o zajmu, nisu osnovani, jer je utvreno da je prilikom zakljuenja navedenog ugovora o zajmu, dolo do preseka svih meusobnih potraivanja tuioca i tuenih i daje na taj nain ugovoren iznos. Stoga je, uostalom, pravno irelevantno po kom pravnom osnovu su tueni u obavezi da tuiocu isplate novani iznos ije obaveze vraanja su se svakako prihvatili, zakljuenjem navedenog ugovora, u smislu l. 17. ZOO. Pozivanje tuenog na nezakonito poslovanje stranaka i injenicu da to poslovanje ne srne da ima sudsku zatitu, ne oslobaa tuenog kao uesnika u obligacionom odnosu da svoju obavezu ispuni. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3092/05); Dunost ispunjenja obaveza po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti U zasnivanju obligacionog odnosa i ostvarivanja prava i obaveza iz takvog odnosa, ugovorne strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni - protivtuilac je sa tuiocima - protivtuenim zakljuio ugovor o prodaji nepokretnosti, dana 1.12.1999.godine, koji nije overen kod suda, a iz koga proizlazi daje tueni kao komisionar, tuiocima prodao kat. parcelu br. vv KO GG u povrini od 0.05.33 ha, sa vikend kuom i po49

monom zgradom, a daje kupoprodajna cena ove nepohretnosti 20.000,00 DEM, koju su kupci isplatili komisionaru kompenzacionom prodajom svojih nepokretnosti. Tueni nije preneo svojinu na ovim nepokretnostima na kupce, niti je to mogao da uini, poto ni sam nije stekao svojinu, jer je ugovor izmeu njega i prethodnih vlasnika raskinut. Kako je od poetka bila neizvesna mogunost prenosa svojine na kupce - tuioce - protivtuene, tueniprotivtuilac se davanjem pismene izjave (pred svedocima) od 3.6.1998. godine, obavezao da im preda u dravinu i svojinu predmetnu nepokretnost najdalje do 31.12.1998. godine, a ako to ne uini, da im u istom roku isplati njihovu novanu protivvrednost. Nita od toga tueni protivtuilac nije uinio. Na ovako utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da je tueni - protivluilac u obavezi da tuiocima -protivtuenim isplati iznos od 20.000,00 DEM, u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajuom kamatom; obzirom da im u roku kojeg se sam prihvatio, nije predao predmetnu nepokretnost, u svojinu i dravinu. Kako tueni ni do danas nije izvrio svoju obavezu, on je shodno naelima savesnosti i potenja, jednake vrednosti davanja i dunosti ispunjenja obaveza u smislu lanova 12, 15. i 17. Zoo, duan da izvri obavezu koje se prihvatio davanjem pismene izjave (pred svedocima), kako je to zakljueno niestepenim presudama. Netaanje navod revizije tuenog da su sudovi pogreno cenili pravnu prirodu pismene izjave, tretirajui je kao poravnanje. Naime, tueni je davanjem pismene izjave (pred svedocima), na jasan i nesumnjiv nain izrazio svoju nameru da u sluaju nemogunosti izvrenja postojee obligacije (predaje u dravinu i svojinu predmetne nepokretnosti) istu zameni drugom isplatom njene protivvrednosti. Stoga ta njegova izjava volje, u stvari, predstavlja kauzalnu pravnu radnju jedne strane obligacionog odnosa. Pri tom, on ni u jednom momentu ne osporava sadrinu date izjave, ni injenicu da svoj deo obaveze nije izvrio; pa je shodno odredbi lana 17. u vezi lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, duan da svoj deo obaveze izvri. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3096/05); Dunost ispunjenja obaveza i naknada tete Lice koje se u VJ kolovalo, odnosno dobijalo stipendiju za dalje kolovanje, duno je da naknadi tetu VJ ako ne ispuni obavezu ostanka u JA za vreme kako je ugovorom odreeno Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je preko svog oca kao zakonskog zastupnika (jer je u to vreme bio maloletan), zakljuio sa nadlenim organom SSNO - MO SRJ, Ugovor o kolovanju u Srednjoj vojnoj koli, koju je pohaao u periodu od____do____godine. Nakon toga pohaao je Vojnu akademiju kopnene vojske od___do_____godine, po Ugovoru o tom kolovanju koji je tueni lino potpisao. Na slubu u Vojsci Jugoslavije tueni je stupio___godine, a sluba mu je prestala na lini zahtev dana_____godine. U aktivnoj vojnoj slubi pro veo je 1 godinu, 10 meseci i 12 dana. Vetaenjem su utvreni trokovi kolovanja u iznosu od 1.073,067,40 di nara, na dan sainjavanju nalaza i miljenja 01. 09. 2004. godine. Kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilnom primenom lana 69. i 70. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Slubeni list SRJ" br. 67/93, 24/94, 43/94), usvojili tubeni zahtev tuilje, osnovano zakljuivi daje tueni obavezan na ispunjenje ugovorne obaveze proistekle iz navedenih Ugovora o kolovanju, isplatom iznosa od 1.073.067,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom poev od 02. 09. 2004. godine pa do isplate. Prema lanu 70. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, tueni je u obavezi prema tuiocu da naknadi trokove kolovanja, jer mu je sluba u Vojsci prestala po sopstvenom zahtevu, pre ispunjenja obaveze iz lana 69. istog Zakona. Tom zakonskom odredbom propisano je daje lice koje se kolovalo na teret sredstava kojima raspolae Vojska, duno da po zavrenom kolovanju stupi u slubu u Vojsci i ostane u toj slubi dvostruko vreme trajanja kolovanja, odnosno stipendiranja. U postupku je nesporna injenica daje tueni stupio u slubu u Vojsci. Meutim, u toj slubi nije ostao dvostruko vreme trajanja kolovanja, odnosno stipendiranja, ve je iz iste istupio nakon 1 godine, 10 meseci i 12 dana. U reviziji se neosnovano istie da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo, jer ugovor o kolovanju u srednjoj vojnoj koli nije potpisao tueni, ve njegov otac, pa bi i obaveza koja proistie iz tog ugovora (preraunata u novani iznos) eventualno mogla biti obaveza njegovog oca. Ugovor o kolovanju zakljuen je u vreme kada je tueni bio maloletan, pa gaje u vrenju tog pravnog posla zastupao roditelj njegov otac. Prema lanu 15. tada vaeeg Zakona o braku i porodinim odnosima, potpuna poslovna sposobnost stie se punoletstvom (sa navrenih 18 godina ivota), kao i zakljuenjem braka. Kako je u momentu zakljuenja navedenog ugovora tueni bio maloletan, to gaje u vrenju tog pravnog posla zastupao roditelj - njegov otac, kao zakonski zastupnik. Obzirom daje tueni pre poetka ovog spora postao punoletan, to je on i nosilac materijalno -pravne obaveze proistekle iz navedenog ugovora. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3088/05);
50

Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava


Naelo ponaanja u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava, u stvari, sadre tri naela: prvo je "panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina"; drugo je panja "dobrog strunjaka", i tree - dunost "uzdravanja od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze drugog uesnika". Panja dobrog privrednika podrazumeva panju pri poslovanju pravnih subjekata, da uredno i savesno ispunjavaju preuzete obaveze u oblasti privrednog poslovanja. Ona se odnosi na pravne subjekte koji se bave privrednom delatnou, ali i kada posluju i sa graanskim licima - ako se sa njima obavljaju poslovne aktivnosti. Za ostvarenje ovog naela pretpostavka je da postoji dobra organizacija poslovanja, dobra tehnologija, dobra struna radna snaga, meusobno poverenje i saradnja partnera u pravnom poslu. "Panja", pak, podrazumeva opreznost pri postupanju, koja je uobiajena u poslovnom prometu. U nekim sluajevima zahteva se "posebna panja", naroito kod ugovora o prevozu, to je, naravno, vezano za pravila struke, iz ega proizilazi princip "profesionalne odgovornosti". Pojam dobar privrednik, odnosno dobar domain susree se kao norma u veini zakona, u kojima se posebno istie taj pojam u izrazima, kao na primer: dobar prevozilac, dobar pediter itd., ali u veini sluajeva upotrebljava se termin "dobar privrednik", odnosno "dobar domain". Povreda ovog principa povlai odgovornost za tetu nanetu drugom licu. Stranka pri ispunjenju svojih obaveza mora da bude aktivna, vodei rauna o blagovremenosti ispunjenja preuzetih obaveza. Tako sudska praksa belei sluaj, na primer, da "kada stranke ugovore da e dunik svoju obavezu ispuniti kad mu banka odobri kredit, dunik pada u docnju ako kredit nije isposlovao u jednom primerenom roku i u roku od osam dana po dobijanju kredita isplatio dug, jer su stranke dune da pri ispunjavanju svojih obaveza postupaju sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva". "Panja dobrog domaina" je pojam koji se odnosi na graane, koji obavljaju pravni promet, kao graanska pravna lica, preduzetnici. Za preduzetnika je lanom 48. st. 1. Zakona o privrednim drutvima propisano da je to fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Dakle, sve stoje reeno za pojam "panja dobrog privrednika" odnosi se i na pojam "panja dobrog domaina", jer se odredbe stava 1. lana 18. odnose na oba pojma. "Panja dobro g stru njaka" se generalno odnosi na pravne subjekte koji se bave delatnostima sa posebnom, pojaanom panjom, s obzirom na pravila struke koja zahteva paljivo postupanje. Odgovornost po navedenom osnovu najee se sree kod ugovora o prevozu, ugovora o pediciji, ugovoru o graenju, odnosno ugovoru o delu i u drugim sluajevima, koja se ureuju odgovarajuim zakonskim odredbama. Pri tom se ne misli na postupanje odreenog fizikog lica, strunjaka, radnika, ve na pravno lice kao specijalizovane organizacije za obavljanje privredne delatnosti koje zahtevaju panji, odnosno posebnu panju pri izvrenju jednog odreenog posla. Uzdravan je od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze drugog uesnika znai da svaki uesnik u postupku postupa savesno, i uz uzajamnu toleranciju ispotuje prava druge strane, bez obzira da li je ugovorom propisano odreeno ponaanje. Cilj svakog ugovora je da se on ispotuje, odnosno izvri kako su stranke ugovorile, ali ako neki odnos nije regulisan ugovorom, stranke treba da nastoje da sa punom panjom dobrog privrednika, odnosno domaina otklone odreene propuste, ili tekoe na koje nailaze pri izvrenju ugovora, opet sve u cilju da se ne priini teta drugoj stranci. Zdrava i konstruktivna utakmica je dozvoljena i poeljna, ali se pri tome takmiari mogu koristiti samo onim sredstvima koja su u skladu sa zakonom i poslovnim moralom. Zakon o trgovini (,,S1. gl. RS", br. 101/05), u lanu 22. daje definiciju pojma nelojalne konkurencije, tako to nelojalnu konkurenciju oznaava kao radnju koja je protivna dobrim poslovnim obiajima i kojom se nanosi ili moe naneti teta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i kupcu, odnosno potroau. Osim generalne klauzule, Zakon predvia i neka posebna dela nelojalne utakmice navedena u lanu 23. istog zakona, ali pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi iz generalne klauzule. Zakon predvia u cilju zatite prava i interesa drugih uesnika u prometu imovinsko pravnu zatitu, koja se ostvaruje tubom u parninom postupku i kazneno pravnu zatitu koja se ostvaruje u postupku propisanom Zakonom o trgovini ili u postupku predvien propisima o prekrajima. Sama injenica da je jedno pravno lice izvrilo delo nelojalne utakmice upuuje na to daje drugom pravnom licu, drugom takmiaru, naneta teta koja se moe manifestovati ne samo u gubljenju odreenog posla ve i u naruavanju reputacije to, dalje, znai da takmiar kome je naneta teta, moe od drugog takmiara koji je nelojalno postupao da trai naknadu tete u novanom iznosu. Ako je delo nelojalne utakmice izvreno od strane radnika pravnog lica, tada to pravno lice odgovara za tetu i u sluaju kada delo organima upravljanja tog pravnog lica nije bilo poznato, ali im je moralo biti poznato. 51

Sudska praksa Dobar privrednik, odnosno domain Tueni kao tuioev komisionar mora preduzeti sve radnje da u potpunosti obezbedi tufioevo potraivanje prema inokupcu (dobar privrednik) Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su zauzeli stanovite da je tueni objektivnim razlozima (uvoenjem meunarodnih sankcija) spreen da isplati dug za tuioevu robu izvezenu u Irak. Osim toga, sudovi nalaze i daje tueni preduzeo sve potrebne radnje da kao dobar privrednik zatiti interese svog nalogodavca, ovde tuioca. Takav zakljuak se izvodi na osnovu dopisa Ambasade SRJ od 21.9.1999. godine, tuenikovog dopisa "J" AD B. od 2.7.2001. godine, dopisa "J" AD B. od 6.7.2001. godine i informacije Udruenja za industriju od 13.9.2001. godine. Saglasno tim ispravama, niestepeni sudovi utvruju daje tuenipreduzeo sve radnje da zatiti i obezbedi namire-nje tuioevog potraivanja za prodatu robu inokupcu u Iraku. Zbog toga je odbijen tuioev zahtev da mu tueni isplati preostali neizmireni deo kupoprodajne cene u utuenom iznosu. Vrhovni sud nalazi da je, za sada, ovakva odluka niestepenih sudova zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. Navedeno stanovite se temelji na injenici da izvedeni dokazi u prvostepenom postupku ne upuuju na osnovanost zakljuka niestepenih sudova daje tueni preduzeo sve radnje da kao dobar privrednik zatiti interese tuioca kao svog nalogodavca. Tueni je kao tuioev komisionar morao preduzeti sve radnje da u potpunosti obezbedi tuioevo potraivanje prema inokupcu u Iraku. U tom cilju on je, izmeu ostalog, morao preduzeti i neophodne parnine radnje radi utuenja spornog potraivanja. Osim toga, on je saglasno odredbi lana 780. stav 3. ZOO morao da po izvrenom poslu prenese tuiocu sva potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem licu sa kojim je obavio posao u svoje ime a za njegov raun. Izvedeni dokazi ne upuuju da je tueni postupio na opisani nain. Sta vie, tueni tokom prvostepenog postupka nije pruio ni jedan dokaz da je posle 13.9.2001. godine preduzeo bilo kakvu aktivnost na planu zatite i realizacije tuioevog potraivanja. Kod takvog stanja stvari izostalo je i utvrenje odlunih injenica za pravilnu primenu odredbe lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 275/05 od 18. marta 2006. godine); Odgovornost suprunika za obaveze jednog od njih Prenoenjem imovine na suprugu, dunik ne moe oteati izvrenje prava svog poverioea Imovina koja je predmet raspolaganja od strane dunika u korist svoje supruge, njihova je zajednika imovina kao branih drugova, pa oni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, sudskim poravnanjem, koje je zakljueno pred Optinskim sudom u B, drugo tueni je svoju imovinu preneo na suprugu, ovde tui Iju. Iz navedene radnje tuilje i drugotuenog, a koja se odnosi na raspolaganje imovinom drugotuenog u korist tuilje nakon pravnosnanosti presude kojom je drugotueni obavezan da isplati prvotuenom odreeni iznos, jasno proizilazi da tuilja i drugotueni ele da osujete prava prvotuenog kao poverioea po pravnosnanoj i izvrnoj presudi Privrednog suda u B. Samim tim je ova radnja preduzeta na tetu poverioea ovde prvotuenog, pa se ne moe prihvatiti rezon Okrunog suda da je tuilja tree lice koje nije dunik. Tuilja je dunikova supruga i ne spada u krug treih lica i bilo joj je poznato da dunik, ovde drugotueni, upravo takvim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu, ovde prvotuenom. Takvom radnjom upravo se onemoguava poverilae da se na zakonit nain namiri iz imovine dunika, jer je upravo ova pravna radnja, preduzeta u cilju izigravanja poverioea ovde prvotuenog. Revizijom se osnovano ukazuje da su tueni, u momentu donoenja presude i trajanja ove parnice, bili u braku, te da solidarno odgovaraju svojom zajednikom i posebnom imovinom. Ovo iz razloga stoje imovina koja je predmet raspolaganja od strane drugotuenog u korist tuilje njihova zajednika imovina kao branih drugova, pa u takvoj situaciji tuilja i drugotueni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku. To je u skladu sa lanom 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je vaio u vreme preduzimanja spornog raspolaganja. Samim tim tuilja i prvotueni odgovaraju za obaveze koje je drugotueni imao prema prvotuenom kao poveriocu. Prvotuenom stoga pripada pravo izbora prema kome od solidarnih dunika e ostvariti svoje potraivanje. U konkretnom sluaju solidarni dunici su kako drugotueni tako i tuilja kao brani drugovi, koji se jo uvek nalaze u braku i odgovaraju svojom zajednikom imovinom steenom u braku. Stoga su osnovani revizijski navodi prvotuenog da je materijalno pravo pogreno primenjeno i da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tubenog zahteva tuilje, kojim je traila da se utvrdi daje izvrenje koje je odreeno ree-njem prvostepenog suda nedoputeno.
52

Iz navedenih razloga je i preinaena drugostepena presuda i odbijen tubeni zahtev tuilje (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 359/07); (Iz ranije sudske prakse) Dobar privrednik mora da preduzme sve mere da sauva proizvod Kad se sudi o naknadi tete zbog neizvrenja ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda, potrebno je utvrditi ne samo docnju na strani kupca, ve i to da li je proizvoa postupio kao dobar privrednik i preduzeo sve mere da se proizvod sauva od propadanja ili da se unovi na drugoj strani i na taj nain teta izbegne Prema obrazloenju Spor je zbog naknade tete usled neizvrenja ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda. U razreenju odnosa meu strankama, prema tome, treba poi od karaktera ugovora i prava i obaveza ugovornih stranaka koja proizlaze iz takvog ugovora, te docnju tuenog (kao otkupljivaa poljoprivrednih proizvoda) ocenjivati u tom sve tlu, a i u svetlu optih pravila koja se primenjuju pri otkupu poljoprivrednih proizvoda. U konkretnom sluaju nije bilo posebnih propisa o nainu i roku isporuke. To su stranke slobodno ugovorile, a prema taki 4. ugovora roba se predavala na zahtev kupca. Kod ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda, ugovara proizvoa nije samo u obavezi sejanja odreene poljoprivredne kulture. Ta se obaveza protee i na proizvodnju i predaju proizvoda. Sve to skupa, poev od sejanja pa do proizvodnje i predaje proizvoda, predstavlja jedinstven proces rada i obaveza, te se o potpunom izvrenju obaveza proizvoaa prema otkupljivau (u konkretnom sluaju prema zadruzi) moe govoriti tek po zavretku poslednje etape predaje proizvoda tog jedinstvenog procesa. Naime, ako se eli govoriti o ispunjenju ugovora ove vrste na strani individualnog proizvoaa, onda na njegovoj strani mora postojati potpuno izvrenje svih obaveza iz tog jedinstvenog procesa. Dok on skupa sve to ne ispuni, dok ne proizvede odreeni proizvod i dok ga u smislu ugovora i uobiajenog pravila u pogledu naina i vremena otkupa stvarno ne ponudi dragoj ugovornoj strani, ne moe se govoriti o potpunom izvrenju njegove obaveze. Tek kad ugovara proizvoa preda ili pokua da preda i uini dostupnim da predaje proizvedenu koliinu robe po ugovoru drugoj ugovornoj strani, onda se moe govoriti o potpunom izvrenju obaveze njegove i o neizvrenju obaveze druge strane, to jest o docnji. S obzirom na karakter pravnog posla, te meusobnih odnosa stranaka, o docnji kupca se moe govoriti tek kada on otkae prijem kvalitetno proizvedene robe i ponuene mu za otkup na nain i u vreme kako je ugovoreno, ili kako to biva kod odreenih poljoprivrednih proizvoda. injenica je da tako tuilac nije postupio. injenica to je tuilac nosio mustru perunovog korena i nudio otkup korena tuenoj zadruzi, jo neobranog i nesakupljenog, jo ne znai izvrenje njegove obaveze. Nema potpunog izvrenja obaveze na strani proizvoaa ni onda ako otkupljiva odbija i odugovlai ovako uinjen prijem. Nezavisno od iznetog pravila, mogue je ipak dovesti proizvoaa u zabludu oko naina i vremena otkupa, pa s tim u vezi i u situaciju da on pretrpi tetu. To je redovan sluaj kad otkupljiva vri otkup, zna proizvod ali u odnosu na odreenog proizvoaa vri radnje koje ga oigledno dovode u zabludu da ne proda proizvedenu robu. Ipak, i u takvom sluaju proizvoa mora da preduzme sve potrebne mere kao dobar privrednik da sauva proizvod, to jest da preduzme i druge mere kako ne bi dolo do tete, ili da se ona u znatnoj meri umanji. Kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda poznato je ta u takvom sluaju treba da uini proizvoa. Opte poznata je stvar, u prvom redu proizvod da se sauva. Prema tome, tuilac kao proizvoa treba da preduzme mere da se koren sauva. Prema navodu samog tuioca, a i ostalih dokaza, perunov koren se mogao sauvati ako bi se blagovremeno obrao i utrapio, a s druge strane teta se mogla otkloniti i ako se on proda drugom kupcu. Meutim, tuilac nije postupio kao dobar privrednik. Osim razgovora i zahteva da preda koren tuenoj zadruzi, on nita nije drugo preduzeo, a jo manje daje preduzeo mere da sauva proizvod. Kod takvog stanja stvari ne moe se govoriti o iskljuivoj krivici tuene zadruge stoje do tete dolo. Krivicu snosi i sam tuilac. Ovo tim vie stoje opte poznato da poljoprivrednik koji ne moe da plasira svoje proizvode u svojoj blioj okolini preduzima mere da ih plasira i na drugom mestu (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 87/66); "Kada proizvoa proizvodi robu za trite, to podrazumeva da stupa u obligacione odnose, njegova odgovornost je pojaana jer se mora ponaati sa panjom dobrog domaina. Poveana odgovornost proizvoaa proizilazi iz l. 18. ZOO, a njegova odgovornost se ceni po odredbi l. 158. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 368/96). 53

Reavanje sporova na miran nain


Svaki ugovor, ma kako savreno sainjen, moe dovesti do spora ako je jedna od stranaka nesavesna, ili pogreno shvata ono to je u ugovoru uneto. Zbog toga odredbe lana 19. Zakona o obligacionim odnosima upuuje ugovorne strane da ako nastane spor u pogledu izvrenja zakljuenog ugovora, da taj spor prvo rese "usaglaavanj em, posredovanjem ili na drugi miran nain". U praksi sudova je da se insistira da pre raspravljanja o tubenom zahtevu, stranke upute da na miran nain reguliu sporni odnos, to se u nekim sluajevima i uspeva. "Usaglaavanj e" podrazumeva razgovor stranaka o spornom odnosu, odnosno kako da taj odnos rese putem razgovora, van suda, pa makar u tim razgovorima pronali i neke druge elemente koje e ugovor pojasniti ili izmeniti na zadovoljstvo obeju strana, te dovesti do stanja da se eventualni spor ili ne pokrene ili ako je zapoet da se resi na miran nain. Ako stranke ne mogu ni kroz neposredne razgovore, na principu "usaglaavanj a" da rese nastali spor, odredbe lana 19. ZOO preporuuju da spor rese putem posrednika, dakle preko strunjaka za oblast koji je predmet ugovora, ili vansudskim vetaenjem, po njihovom dogovoru, to ih, naravno nee obavezivati, ali e imati uticaja da dobar privrednik shvati ta je korisnije za njega, tj. ili da prihvati preporuke kako da se spor resi ili, ono to nije preporuljivo, da taj sporni odnos reava sud. U lanu 102. ZOO propisana je mogunost vansudskog tumaenja ugovora, tako to stranke u ugovoru mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko trei tumaiti ugovor. Naravno, takva odredba obavezuje stranke, to znai da se tuba ne moe podneti sudu pre nego se zatrai i dobije tumaenje onoga koji je u ugovoru za to predvien, osim ako to lice odbije, odnosno ne primi se da da traeno tumaenje. Odredbe lana 19. ZOO imaju u vidu njihovu primenu kako u toku izvrenja ugovora, tako i u toku zapoetog spora, odnosno ak i do pre donoenja sudske odluke. U svakom sluaju bitno je da preovlada volja stranaka da nastali spor rese, pre svega, mirnim putem - ako kod njih postoji dobra volja. Pored toga, od znaaja je da se napomene da stranke, ipak, treba da kod ugovaranja pravilno reguliu odredbe ugovora zbog kojih ne bi trebalo da nastane spor meu njima, vodei rauna o specifinostima njihovog poslovanja i drugim elementima kojima se obezbeuje sigurnost primene zakljuenog ugovora. Zakon o obligacionim odnosima (l. 1089. - 1098.) propisuje odredbe o poravnanju, koje strankama u sporu omoguuje da pomou uzajamnog poputanja prekinu spor, odnosno uklone neizvesnost i odrede svoja prava i obaveze, (vie o tome u delu "Ugovor o poravnanju").

Dispozitivni karakter odredaba zakona


Kod zasnivanja obligacionih odnosa, odnosno zakljuenja ugovora iz tih odnosa, ili regulisanja drugih graansko-pravnih odnosa obligacionog karaktera, stranke, po pravilu, primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, zakon daje slobodu strankama da same urede svoje obligacione odnose. Zbog toga ovaj zakon ima dispozitivni karakter. To znai da stranke mogu da iskljue primenu pojedinih odredaba ili sve odredbe zakona, i da odreeno pitanje rese drukije nego to su to pitanje regulisale odredbe navedenog zakona. Prema tome, ako su stranke ugovorom regulisale neko pravno pitanje na drugi nain, onda e nadleni sud to pitanje resiti u smislu ugovora, pa i pod uslovom da stranke nisu iskljuile primenu Zakona o obligacionim odnosima. Ako stranke u ugovoru izriito ne iskljue pojedine odredbe zakona, ili sve odredbe zakona, niti priblino reguliu pojedina pitanja na nain kako je to zakon regulisao, u sluaju spora sud sporno pitanje reava prema smislu pojedinih odredaba ugovora i uporeduje ga sa odgovarajuim odredbama zakona, a u sluaju nejasnoce sudska praksa zauzima stav da "pri tumaenju ugovora, nesporazum i svaka nejasnost ide na tetu onog koji je ugovor sastavio". Meutim, lan 20. ZOO propisuje strogost u primeni ovog zakona, koje su imperativne prirode, a koje stranke ne mogu ugovarati niti menjati. Na to ukazuju odredbe koje glase: "ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi to drugo". To mogu biti sluajevi u vezi nastanka tete, nitavosti ugovora i drugih brojnih odnosa, kao to je, na primer, da "ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze" (l. 270. st. 3. ZOO), zatim da odnosi izmeu pravnih subjekata, koji su duni da odreena pitanja u ugovoru reguliu prema svojim optim aktima i drugim pozitivnim propisima i dr. Ta podvojenost izmeu dispozitivnog i prinudnog karaktera propisa u zavisnosti je, dakle, od toga da li stranke zakljuenjem ugovora remete drutvene interese ili interese drugih lica.

Primena dobrih poslovnih obiaja


Dobri poslovni obiaji oznaavaju nain poslovanja koji je uobiajen i usvojen u meusobnom poslovanju lica, naroito pravnih lica, a posebno meunarodnih - u prometu roba i usluga. Dobri poslovni obiaji se, obino, kodifikuju, uglavnom u posebnim udruenjima privrednih asocijacija, tako to se utvruju, odnosno
54

"propisuju" pravila ponaanja u privrednom poslovanju odreenih subjekata, a i posebno za grupacije koje su u stalnom poslovnom odnosu. To su, po pravilu, poslovni obiaji koji dobijaju znaaj u utvrenoj formi kroz odreene standarde. Ti standardi se utvruju ili izmeu samih subjekata u poslovanju, ili preko odreenih udruenja, odbora, koji se bave praenjem i utvrivanjem uslovljenih standarda. Dobri poslovni obiaji mogu biti utvreni za jedan region, ili za jednu zemlju u celini, pa i ire za meunarodne poslovne odnose. Krenjem tih standarda predstavlja osnov za pokretanje postupka kod organa kao to su: privredna komora, sud asti, trgovinski sud i si., pa samim tim i obavezivanjem onog koji je prekrio "dobro poslovne obiaje" - kroz naknadu tete ili druge vidove sankcija. O primeni obiaja, odnosno obiajnog prava, govore odredbe lana 32. stav 2. ZOO, kada ugovorne stranke, kod ve zakljuenog ugovora, ne postignu saglasnost "o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi i obiajima". Ovlaenje za primenu obiaja propisana je u odredbama l. 33, 34, 39. st. 2, 44. i dr. Odredbe lana 143. ZOO izriito propisuju "nitavost odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa". Zakon o standardizaciji ureuje donoenje i primenu standarda, tehnikih i drugih propisa; utvrivanje usaglaenosti procesa, proizvoda i usluga sa tehnikim i drugim propisima, deklarisanje, oznaavanje i pakovanje proizvoda, kao i nadzor nad sprovoenjem tog zakona. Taj zakon odreuje da se pod "standardom" podrazumeva dokument u kome se za optu upotrebu utvruju pravila, smernice ili karakteristike za odreene aktivnosti ili njihove rezultate, radi ostvarivanja optimalnog rada u odreenoj oblasti. Nae standarde utvruje organizacija nadlena za poslove standardizacije. A odredbama lana 1107. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisana je "primena obiaja", odnosno optih ili posebnih uzansi, kojim se utvruje pretpostavka da su ugovorne strane saglasne da se sve ono to nije regulisano ugovorom ili kogentnim propisima, raspravi na osnovu optih ili posebnih uzansi. Opte uzanse za promet robom ("Slubeni list SFRJ", br. 15/54) u sutini, jednim delom, predstavljaju pravila obligacionog prava, pa su kao takva u najveoj meri preuzeta u Zakonu o obligacionim odnosima, ali kao pretpostavka da su ugovorne strane pristale na primenu uzansi. Zbog toga je lanom 1107. stav 2. ZOO propisano da se odredbe optih uzansi nee primenjivati posle stupanja na snagu ZOO, u pitanjima koja su njima regulisana. Naime, ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni dispozitivnim normama ZOO, primenjivae se odredbe ZOO, osim ako su stranke izriito ugovorile primenu uzansi, odnosno drugih trgovinskih poslovnih obiaja, ali ne i kada su u pitanju kogentne norme. Sve to znaci da stranke mogu i dalje ugovarati primenu uzansi ili drugih trgovinskih poslovnih obiaja, dakle kada nisu u pitanju pravila obligacionog prava, u kom sluaju e se prilikom reavanja spora primeniti te uzanse, odnosno trgovinski poslovni obiaji. To proizilazi i iz stava 2. lana 21. ZOO, prema kome se na obligacione odnose primenjuju uzanse, ako su uesnici u obligacionim odnosima ugovorili njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli. Iz navedenog, u vezi primene Optih uzansi za promet robom, moe se zakljuiti: a) da se na obligacione odnose primenjuju uzanse ako su uesnici u obligacionim odnpsima ugovorili nji hovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli (l. 21. st. 2. ZOO), b) a ako su opte ili posebne uzanse suprotne dispozitivnim normama Zakona o obligacionim odnosima, pri menjuju se odredbe ovog zakona, osim ako su stranke izriito ugovorile primenu uzansi (l. 1107. st. 3. ZOO). Kao posebne uzanse mogu se navesti: Posebne uzanse o graenju ("SI. list SFRJ", br. 18/77); Luke uzanse ("Slubeni list SFRJ", br. 2/51); Posebne uzanse za trgovinu krompirom ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78); Posebne uzanse za trgovinu pasuljem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu pirinem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu povrem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu pirinanom arpom ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse u ugostiteljstvu ("Slubeni list SFRJ", br. 69/83 i 18/84); Posebne uzanse za promet blokova i ploa od kamena, mermera i granita ("Slubeni list SFRJ", br. 9/67); Posebne uzanse za pojedine vrste i klase duvana ("Slubeni list FNRJ", br. 38/56 i 19/57); Posebne uzanse za trgovinu itaricama ("Slubeni list SFRJ", br. 29/60); Posebne uzanse o prometu na malo ("Slubeni list SFRJ", br. 12/78); Posebne uzanse za promet knjiga ("Slubeni list SFRJ", br. 19/84).

Postupanje u skladu sa optim aktima


Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima, kako je to propisano odredbama lana 21. ZOO. Time je jasno stavljeno do znanja da se te odredbe, odnose samo na pravna lica, a ne i na fizika lica. Pojam pravnog lica predstavlja, po pravilu, jedan kolektivitet koji ima svoju organizaciju i imovinu, dakle, jedinstvo organizacije i imovine, sa pravom nosioca prava i obaveza u pravnom prometu, koje je priznato od postojeeg pravnog poretka.
55

Mnogi propisi, a posebno Zakona o privrednim drutvima, u svojim odredbama propisuju obavezu pravnih lica da odreena statusna, organizaciona, poslovna i druga pitanja reguliu svojim aktima. Naelo "postupanje u skladu sa optim aktima", propisano odredbama stava lana 22. ZOO, ima u vidu da pravno lice pri zasnivanju obligacionih odnosa postupa u skladu sa svojim optim aktima, odnosno svojim aktima, kako taj pojam definie Zakon o privrednim drutvima. Suprotno tome, pravno lice koje preduzme pravne radnje protivno svojim optim aktima, dovodi sebe u poloaj da se te pravne radnje ponite. O tome jasno govore odredbe lana 103. ZOO, koje propisuju da je "ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, nitav....". Takav ugovor je, u stvari, ruljiv, jer je zakonom propisano da pravno lice moe zasnovati obligacioni odnos samo ako je u skladu sa njegovim aktom (optim aktom) kao prinudnim propisom. Meutim, ugovor ili neka pravna radnja preduzeta protivno optem aktu, kako propisuju odredbe stava 2. lana 22. ZOO, moe imati pravnu snagu samo ako je druga strana znala ili morala znati da je protivna strana postupala protivno svom optem aktu, odnosno ako su obe strane bile nesavesne, ili ako je Zakonom o obligacionim odnosima drukije odreeno. Odredbe lana 112. ZOO propisuju da ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, moe traiti da se ugovor poniti. To znai da ponitenje ugovora ili neke njegove odredbe moe traiti pravno lice iji je opti akt zloupotrebi)en od, na primer, neovlaenog lica ili organa, ili ako je pravno lice dovedeno u zabludu u pogledu mogunosti i dozvoljenosti zakljuenja nekog ugovora, koji ne bi bio zakljuen daje pravno lice u momentu zakljuenja ugovora tu injenicu znalo.

Na koga se odnose ugovori u privredi


Mada je u lanu 25. ZOO propisano osnovno pravilo da se odredbe ovog zakona odnose na sve vrste ugovora, uinjen je izuzetak u odnosu na ugovore u privredi, ali samo ako za te ugovore nije to drugo posebno propisano. Odredbe navedenog lana, u stavu 2, objanjavaju pojam ugovora u privredi, tako to utvruju da su "ugovori u privredi, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima". Iz navedenog propisa proizilazi da su za postojanje ugovora u privredi potrebna dva uslova: prvi je, daje zakljuen od subjekata koji obavljaju privrednu delatnost, a drugi, da se odnosi na delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Pod ugovorom u privredi podrazumevaju se i ugovori zakljueni sa subjektima koji po zakonu obavljaju vanprivrednu delatnost, ako je propisano da mogu obavljati i privrednu delatnost, a ugovor je zakljuen u obavljanju dozvoljene privredne delatnosti ili u vezi sa tom delatnou. Naime, kako pojam privredne delatnosti iz lana 25. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima obuhvata delatnost kao predmet poslovanja, to upuuje na zakljuak da se delatnost odnosi i na osnovnu i na sporednu. Zbog toga, organizacije i zajednice, koje obavljaju vanprivrednu delatnost kao glavnu, mogu da zakljuuju ugovore u privredi pod uslovom'da je za njih predvieno da mogu da obavljaju privrednu delatnost, kao i daje taj ugovor zakljuen u obavljanju te privredne delatnosti ili u vezi sa tom delatnou. Vrhovni sud Srbije, u svom pravnom shvatanju iz 1993. godine ide i dalje od navedenog, te zakljuuje da je spor iz meusobnog privrednog odnosa pravnih lica u smislu lana 15. stav 1. taka la. Zakona o sudovima, "spor koji je nastao iz meusobnog privrednog poslovanja ili u vezi sa tim poslovanjem, bez obzira da li su registrovana za obavljanje privredne delatnosti". To proizilazi i iz odredaba Zakona o privrednim drutvima (lan 5.), po kojima privredno drutvo moe obavljati sve dozvoljene delatnosti, to znai da drutvo moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar, dok je lanom 10. istog zakona propisano koja su dejstva registracije (u vezi obavljanja delatnosti), odnosno dejstva registracije i objavljivanje u odnosu na trea lica.

ZAKLJUIVANJE UGOVORA
| $, pt i Kad je ugovor zakljuen (cl. 26. ZOO) Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Iz ove norme proizilazi nekoliko vanih pitanja za njeno razumevanje. Pre svega, saglasnost se odnosi na volju stranaka da zakljue ugovor, a volja mora postojati ako stranka koja zakljuuje ugovor zna da zakljuenjem ugovora reava jedan 56

svoj interes, koji za posledicu ima ono to eli da takvim ugovorom postigne. Kod njega mora da postoji i namera da hoe da saini ugovor. On je, dakle, svestan da ulazi ujedan pravni posao koji zavisi i od volje druge strane, koja takoe ima svoj interes za zakljuenje ugovora. Volja stranaka podrazumeva, dakle, svest, nameru i interes da se ugovor zakljui. Svi ti sastojci volje moraju biti u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Odredbe lana 26. ZOO imaju u vidu dvostrani pravni posao, jer govore o saglasnosti ugovornih strana. Znai, mora postojati volja uesnika u ugovoru, to pretpostavlja najmanje dve strane, a ako ugovor zakljuuje vie lica, onda saglasnost svih uesnika. Nije bitno da u uvodnom delu ugovora stranke izjavljuju da su saglasne da zakljue ugovor. Naprotiv, ta saglasnost volje se izraava u elom tekstu ugovora - pored bitnih sastojaka ugovora ugovaraju i svoje specifinosti u odnosu na konkretan pravni posao koji reguliu ugovorom. Nitav je ugovor ako ne sadri bitne sastojke ugovora. Bitni sastojci ugovora zavise od vrste pravnog posla koji stranke zakljuuju. Bez tih sastojaka ugovor ne bi ni postojao. Pored bitnih sastojaka ugovora po prirodi posla, kao bitan sastojak smatra se i onaj uslov, rok ili koji drugi lan ugovora od koje makar i jednu stranku ini zavisnim zakljuenjem ugovora. Kod ugovora o prodaji bitni elementi ugovora o prodaji su predmet prodaje i cena. Kada je u pitanju cena, odnosno ako ugovorom nije odreena cena, smatra se da ugovor nema pravno dejstvo. Meutim, u takvim uslovima, ako se u ugovoru o prodaji nalazi dovoljno podataka na osnovu kojih bi se cena mogla odrediti, onda se smatra daje taj bitni elemenat ugovora zastupljen. U drugom sluaju, kada ugovorom o prodaji robe izmeu privrednih subjekata cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu prema cenovniku prodavca vaeem u vreme zakljuenja ugovora, po kome on redovno naplauje takvu robu i ostalim kupcima. To proizilazi i iz lana 462. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kad u ugovoru cena nije odreena, kupac je duan da plati cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu, pri emu se pod razumnom cenom smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. U jednom sluaju prvostepeni sud je iz priloenog cenovnika tuioca utvrdio da je u pitanju cena koju je tuilac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, te da tueni neosnovano osporava zaraunatu cenu (prema odluci VPS, br. 5578/95). Dakle, kada ugovorom o prodaji robe izmeu privrednih subjekata cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu prema cenovniku prodavca vaeem u vreme zakljuenja ugovora, po kome on redovno naplauje takvu robu i ostalim kupcima. Cena moe biti propisana i od nadlenog organa - u tom sluaju kupac plaa samo onu cenu koju je propisao taj organ. Ako je ugovorena tekua cena, kupac plaa onu cenu koja je utvrena na osnovu zvanine evidencije na tritu mesta pfodavca. Predmet ugovora mora biti jasno preciziran, odnosno odreen. Ako je u asu zakljuenja ugovora predmet u vezi koga je ugovor zakljuen propao, ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, a ako je stvar delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene. U sudskoj praksi se belei sluaj utvrenje nitavosti ugovora zbog nemogunosti odreenja koje je vozilo bilo predmet ugovorne obaveze prodavca, u kom sluaju "kupac ima pravo na restituciju uplaenog iznosa po sadanjoj ceni slinog vozila, zajedno sa zateznom kamatom od dana donoenja prvostepene odluke" (prema odluci VSS, Prev. 649/98). Ugovor se smatra zakljuenim, dakle, kada stranke saglasnom izjavom volje postignu dogovor o bitnim sastojcima ugovora. Taj ugovor se moe zakljuiti i pismeno i usmeno, osim ako zakon za odreene odnose ne utvruje pismenu formu ugovora. Ugovor, za koji je propisana pismena forma obavezuje stranke na zakljuenje ugovora u toj formi. U protivnom, takav ugovor je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo. No, o tome nalazimo reenja u odredbama kod pojedinih vrsta ugovora, dakle u samom zakonu, u kojima ako nije propisana obavezna pismena forma, ugovor se moe zakljuiti i usmeno, naravno, pod uslovom da se moe dokazati da je ugovor zakljuen i da su tim ugovorom odreeni bitni sastojci ugovora koji se odnose na predmet, cenu i drugo to karakterie tu vrstu ugovora. Pismeni ugovor se moe naknadno izmeniti, bilo pismenim dodatkom ili usmeno. Meutim, ako su stranke u pismenom ugovoru odredile da se ugovor moe izmeniti samo u pismenom obliku, takav ugovor u pismenom obliku ne moe se naknadno izmeniti u usmenom obliku.

Sudska praksa
Ugovor kao saglasnost volja i pravo na povraaj isporuenih publikacija Budui da ugovor o isporuci registra iro rauna ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer nije bilo saglasnosti volja za zakljuenje ugovora izmeu parninih stranaka povodom kupoprodaje publikacija, to tuilac - izdava ne moe da trai da mu tueni vrati isporuene registre, niti nadoknadi cenu za isporuenu ro57

bu, tj. tueni nije obavezan da se nepotrebno izlae troku i tuiocu vrati isporuene registre iro rauna, jer ugovor meu parninim strankama nije zakljuen Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tubeni zahtev se odnosi na povraaj publikacija za period od 1995. do 2001. godine. Pravosnanom presudom Privrednog suda u N. S., odbijen je tubeni zahtev tuioca kojim je traio da se obavee tueni da mu plati iznos od 39.000,00 dinara, i ponitena je otpremnica - ugovor broj 519 od 16.11.1995. godine, s tim da se ima smatrati da nije ni zakljuen i da ne proizvodi pravno dejstvo. Ova presuda potvrena je presudom Vieg privrednog suda. Tueni je odmah nakon potpisivanja navedenog ugovora otpremnice, vratio tuiocu publikacije. Kod injenice da je pravosnanom sudskom odlukom utvreno daje otpremnica - ugovor od 16.11.1995. godine nitava, te daje tueni odmah nakon potpisivanja otpremnice ugovora vratio tuiocu publikacije, pravilan je zakljuak nietepenih sudova da tuilac ne moe da trai da mu tueni vrati isporuene registre, niti nadoknadi cenu za isporuenu robu. Meu parninim strankama nije zakljuen ugovor o isporuci registra iro rauna, te tuilac nema pravo na naplatu cene za isporuenu robu, a rizik za nevraene registre iro rauna snosi tuilac, a ovo sa razloga to tueni, budui da ugovor meu parninim strankama nije zakljuen, nije bio u obavezi da se nepotrebno izlae troku i tuiocu vrati isporuene registre iro rauna. Stoga su svi navodi revizije koji se odnose na injenicu da je u konkretnom sluaju meu parninim strankama zakljuen ugovor o isporuci registra iro rauna, te da se tueni neosnovano obogatio time to tuiocu nije vratio predmetne publikacije, neosnovani. Navodima revizije da tueni tuiocu nije nikada vratio ni jedan primerak robe, osporava se utvreno injenino stanje daje tueni odmah po potpisivanju ugovora-otpremnice od 16.11.1995. godine, odmah vratao tuiocu publikacije, zbog ega se shodno lanu 385. Zakona o parninom postupku revizija ne moe izjaviti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 80/05 od 10.3.2005. godine); Saglasnost volje da se ugovor zakljui Privatna isprava ima dokaznu snagu ako je autentina - u originalu ili u overenoj fotokopiji, kojom se potvruje da je fotokopija istovetna sa izvornom ispravom, bez obzira to su na fotokopiranoj ispravi potpisi stranaka nesporni Iz obrazloenja Prema razlozima obrazloenja svojih presuda, niestepeni sudovi su zakljuili da su u konkretnom sluaju parnine stranke potpisivanjem priznanice od 6.07.1997. godine, sa svim elementima takvog ugovora, zakljuile ugovor o zajmu, kojim je tueni od tuioca primio na ime pozajmice iznos od 20.000 DEM, sa rokom vraanja 20.07.1997. godine. Kako je utvreno da tueni nije uopte vratio taj iznos tuiocu, niestepeni sudovi su nali daje tueni zato kao zajmoprimac u obavezi vraanja pozajmljenog deviznog iznosa (u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom od dana padanja u docnju), primenom materijalno-pravnih odredbi ugovora o zajmu. Dnigostepeni sud je u obrazloenju svoje presude naao za irelevantnim to stoje navedena priznanica od 6.07.1997. godine, na bazi koje je prvostepeni sud ustvari izveo svoj injenino-pravni zakljuak, u fotokopiji - u kontekstu neosporenog tuenikovog potpisa na njoj, prenebregavi ono najvanije - da sadrinu ove priznanice, koju su tueni i svedok po priznanici W, sve vreme osporavali, tokom provedenog prvostepenog postupka i u oalbenom postupku. Zapravo, notorna je nepouzdanost pismenog dokaza koji je u fotokopiji, to tueni u reviziji osnovano ukazuje. Dokaznu snagu isprava, u konkretnom sluaju privatna, ima, ako je autentina: u originalu ili u overenoj fotokopiji, kojom se potvruje da je fotokopija istovetna sa izvornom ispravom, u postupku propisanom lanovima 10-13. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("SI. glasnik RS" br. 39/93). Prema tome, kako je stranka koja se poziva na privatnu ispravu za dokaz svojih navoda duna da tu ispravu sama podnese u smislu odredbe lana 232. stav 1. ZPP; to e prvostepeni sud u ponovnom postupku naloiti tuiocu da podnese original navedene priznanice, da bi potom, o postojanju relevantne injenice prijema navedenog deviznog iznosa od strane tuenog i zato, odnosno po kom pravnom osnovu, zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja i lana 223. ZPP u vezi lana 8. ZPP, ili je, pak, devizni iznos od tuioca primio svedok VV i to po drugom pravnom osnovu. Sledom toga e odluiti o postavljenom tubenom zahtevu tuioca po osnovu zajma i za tu svoju ponovnu odluku e dati jasne i argumentovane razloge, na nain propisan lanom 342. ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3112/05); Obaveza zakljuenja ugovora Ako se radi o poslovnom prostoru, koji u smislu odreenog zakona moe. biti predmet prodaje, pravilnom primenom materijalnog prava, ispunjeni su uslovi da se zakupcu, kao zakupcu poslovnog prostora, taj prostor proda 58

Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je zakupac poslovnog prostora koji se nalazi u prizemlju ul. BB pov. 42 m2. Ugovor o zakupu zakljuenje 23.3.1999. godine sa Javnim preduzeem "poslovni prostor S. V.", kao zakupodavcem. Predmetni lokal je u vlasnitvu Republike Srbije, a nosilac prava koritenja je Optina S. V. u Beogradu. Tuilac je dana 1.8.2000. godine zahtevao od tuene da sa njim zakljui pismeni ugovor o prodaji poslovnog prostora, koji zahtevje odbijen. Sporni poslovni prostor ne nalazi se na spisku zadubina koje su obnovile rad, niti na spisku zadubina koje nisu obnovile rad. Utvrena je kupovna cena ovog lokala u iznosu od 68.734 eura. Prema odredbama lana 3. stav 1. Zakona o prodaji odreenih nepokretnosti u dravnoj svojini, radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne tednje graana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", br. 25/2000), pravo na kupovinu poslovnog prostora, u smislu ovog zakona, ima pravno i fiziko lice koje u skladu sa zakonom koristi poslovni prostor po osnovu zakupa. Nije sporno da sporni poslovni prostor predstavlja sredstvo u svojini Republike Srbije u smislu lana 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, a iji je korisnik optina S. V., koja preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, ureuje i obezbeuje koritenje poslovnog prostora. Obzirom da se radi o poslovnom prostoru koji u smislu lana 2. navedenog zakona moe biti predmet prodaje, pravilnom primenom materijalnog prava niestepeni sudovi su nali da su ispunjeni uslovi da se tuiocu, kao zakupcu spornog poslovnog prostora, ovaj prostor proda. Kod takvog stanja stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je sud obavezao tuenu da sa tuiocem zakljui pismeni ugovor o prodaji i da mu proda opisani poslovni prostor za kupovnu cenu od 68.734 eura, od ega 20% u gotovini i 80% u deviznim obveznicama. Za takvu odluku niestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako se u reviziji tuene neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. U reviziji tuene ponavljaju se albeni razlozi po pitanju primene materijalnog prava i navodi daje nad "Beogradskom bankom " AD otvoren steajni postupak. Detaljno obrazlaganje revizijske presude nije potrebno, jer se time ne bi postiglo novo tumaenje prava, niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3222/05);

Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora (l. 27. ZOO)


Iako je odredbama lana 20. Zakona o obligacionim odnosima propisano da strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je samim tim zakonom odreeno, prema odredbama lana 27. ZOO navedeno naelo iz l. 20. ZOO se na neki nain koriguje na osnovu daljih odredaba tog lana, koje propisuju ogranienje - "ako iz pojedine odredbe ovog zakona ne proizilazi to drugo". Stav prvi lana 27. ZOO ima u vidu ugovore koji se izmeu odreenih lica po zakonu obavezno zakljuuju, to znai da zainteresovano lice u tim sluajevima moe traiti od druge strane, koja je po zakonu obveznik ugovora, da prihvati zakljuenje ugovora, u skladu sa smernicama koje prinudni propis za odreeni odnos propisuje. U protivnom, zainteresovana strana moe traiti da sud uredi njihove odnose. U nekim prinudnim propisom odreeno je da neka lica obavezno moraju da zakljue-ugovor, pod uslovima iz tog propisa. To su, na primer sluajevi iz oblasti obaveznog osiguranja, po Zakonu o osiguranju imovine i lica, u pogledu osiguranja putnika u javnom saobraaju odposledica nesrenog sluaja, zatim u pogledu osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. Zatim, kod ugovora u prevozu, na primer odredbe lana 655. stav 2. ZOO propisuju ta tovarni list treba da sadri, odnosno koja pitanja se njime reguliu. Zatim kod ugovora o skladitenju, u delu koji regulie pitanje sadraja skladinice, tano navodei ta ona treba da sadri. U lanu 973. ZOO propisano je ak i koje se odredbe u ugovoru o zaloi smatraju zabranjenim, pa se tako propisuje da su nitave odredbe ugovora o zaloi "da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti". lan 27. ZOO ima u vidu ne samo jednu stranu ugovora kada propisuje da "zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui", ve i druga lica koja ih na takvo injenje zakon ovlauje. Zbog toga stav 2. lana 27. ZOO propisuje da su odredbe materijalnog prava, kojima se delimino ili u celini odreuje sadrina ugovora, sastavni delovi tih ugovora, odnosno da upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredaba koje nisu u saglasnosti sa njima. Jer, kako propisuju odredbe lana 103. ZOO, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, je nitav.

Sudska praksa
Prerada autorskog dela Zakonska obaveza jednog lica da zakljui ugovor o preradi autorskog dela ne predvia i pravo zainteresovanog lica da u parnici zahteva da presuda zameni takav ugovor. 59

Iz obrazloenja: "Upogledu zahteva tuilje da presuda zameni ugovor o preradi autorskog dela, prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu lana 27. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz ove odredbe proizilazi da ako postoji zakonska obaveza jednog lica da zakljui ugovor, svako zainteresovano lice moe od njega zahtevati da takav ugovor zakljui bez odlaganja. To znai, ako navedeno lice odbije zahtev zainteresovanog lica, jedina sankcija koju ovaj zakon (lan 183) predvia, u tom sluaju je obaveza ovog lica da naknadi tetu. Ona ne predvia i pravo zainteresovanog lica da putem suda primora drugu stranu na zakljuenje ugovora. Takvo pravo je predvieno nekim posebnim propisima koji reguliu obavezno zakljuenje odreenih ugovora (na primer, zakljuenje ugovora o koritenju stana), a iz interpretacije odredbi l. 61. do 66. koje reguliu autorski ugovor se ne moe tako zakljuiti. Imajui u vidu reeno, Vrhovni sud je, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. 58/05 od 23. juna 2005. godine).

Izjava volje (l. 28. ZOO)


Zakon istie bitno pravilo, a naime da se ugovor moe izraziti u slobodnoj formi, recima - u pismenom ili usmenom ugovoru, ili "uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem, iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju". Akcenat je, dakle, na volji da se ugovor zakljui, a ta volja se izraava na taj nain to se iz ponaanja stranaka pri zakljuenju ugovora, nedvosmisleno iskazuje u formi iz koje se "sa sigurnou moe zakljuiti". U jednoj sudskoj odluci se belei stav da simulovani pravni posao nema pravno dejstvo ako stranke prividno zakljuuju ugovor (na primer ugovor o poklonu), da bi njime prikrile postojanje stvarno zakljuenog posla - prodaju (disimilovani posao). Meutim, s obzirom da su stranke u konkretnom sluaju stvarno elele da zakljue ugovor o prodaji, taj ugovor (desimulovani) je u vanosti, jer je on izraz stvarne volje stranaka, naravno ukoliko je taj ugovor uredno zakljuen, odnosno ako se sa sigurnou moe zakljuiti da on postoji i ako su oni stvarno eleli da zakljue takav ugovor. Prema odredbama lana 67. st. 1. ZOO "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno". Zbog toga odredbe lana 28. st. 1. ZOO propisuju mogunost zakljuenja ugovora bilo kakvim dozvoljenim ponaanjem stranaka, ako iz takvog njihovog ponaanja proizilazi njihova volja za zakljuenje odreenog ugovora, odnosno iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti njegovo postojanje. Tako, na primer, na stonoj pijaci kada se kupac i prodava rukuju u vezi prodaje stoke, znak je daje ugovor zakljuen onako kako su se usmeno dogovorili. Oni ne moraju da zakljue pismeni ugovor, osim to je prodava obavezan da na kupca prenese propisanu ispravu (tzv. stoni "paso"). Kod javnih nadmetanja, pak, dizanjem ruke smatra se da je ponuda prihvaena i daje ugovor zakljuen. To su "uobiajeni znakovi" na koje upuuju odredbe lana 28. st. 1. ZOO. Konkludentne radnje, takoe mogu biti izraz volje da se zakljui ugovor, to znai da ponaanje prodavca, isticanjem odreene robe sa cenom za tu robu, predstavlja ponaanje koje sa sigurnou znai postojanje volje prodavca da tu robu proda, pa kupac i ne mora dalje da raspravlja ako istaknutu ponudu prihvati i za izloenu robu plati istaknutu cenu. U lanu 39. stav 2. ZOO propisano je daje "ponuda prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju". U dananjim uslovima slobodne trgovine navedeni propis dolazi do izraaja, koji doputa da se, na primer, i putem telefona ili na drugu nain naruuje odreena stvar i po prijemu iste, ili pre toga, plati utvrena cenu, ali ako neko isporui robu bez odreenih dokaza daje naruena, odnosno da su stranke bile u ugovornom odnosu, ne znai daje primalac duan daje plati poiljaocu. Sve to upuuje na zakljuak da se kod zakljuenja bilo kakvog pravnog posla mora iskazati volja stranaka da odreeni ugovor ele da zakljue, a u takvim uslovima sam zakljueni ugovor predstavlja njihovu volju, odnosno postojanje te volje da se ugovor zakljui. Drugi stav lana 28. ZOO ima u vidu slobodu ugovaranja, odnosno da se niko ne moe prisiliti da zakljui pravni posao, osim ako je zakonom propisano da stranke moraju zakljuiti ugovor na koji upuuje odreeni zakon. U protivnom, ako je neko bio prinuen da pod pretnjom ili bilo kakvom upotrebom sile zakljui odreeni ugovor, takav ugovor je ruljiv, jer je prilikom njegovog zakljuenju postojala mana u pogledu volje uesnika da zakljue takav ugovor.

Dozvola i odobrenje (l. 29. ZOO)


Mada se odredbama lana 29. ZOO konkretno ne oznaavaju "trea lica", odnosno ne vidi se o kojim se to licima radi, ipak reci upotrebljene "kada je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica" i "ako zai konom nije propisano to drugo", upuuju da se radi o ugovorima sa posebnim uslovima , za koja se zakonom 60

odreuju lica (trea lica) ovlaena da u odreenim odnosima davanjem saglasnosti tite neke interese od optedrutvenog znaaja, ili interese fizikih lica koja nisu u mogunosti da sama ostvaruju svoja prava. To nisu ugovori za koja se saglasnost trai kada su u pitanju ugovori pravnih lica koja se bave prometom roba i usluga, kako to, na primer, reguliu odredbe lana 55. ZOO, kojima je propisano da "kada je optim aktom predvieno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti odreeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, da se ta saglasnost moe dati prethodno, istovremeno ili naknadno...". To nisu ni ovlaenja koja su propisana za rad upravnih organa, kada se za upravnu radnju trai saglasnost jednog ili vie organa, da bi neki upravni akt dobio pravnu snagu. Svrha odredaba lana 29. ZOO je u tome da ako neko zakljuuje ugovor iz obligacionog odnosa, a za zakljuenje tog ugovor je potrebna saglasnost treeg lica utvrena optim propisom, onda se ta saglasnost mora pribaviti pre zakljuenja ugovora, ili posle njegovog zakljuenja, ako bude naknadno odobren. To se ini, po pravilu, u oblasti zatite nekih imovinskih prava drave ili drutveno politikih zajednica, ili fizikih lica koja nisu u mogunosti da sama ostvaruju svoja prava, a ta su ovlaenja uslovljena davanjem saglasnosti "treeg lica". Tako, na primer, poslovno nesposobno lice ne moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika da zakljui ugovor, jer ako ugovor zakljui bez takvog odobrenja, ugovor je ruljiv. Odredbe l. 56. do 59. ZOO reguliu prava poslovno nesposobnih lica, kao i prava da se pod odreenim uslovima zakljueni ugovor bez odobrenja zakonskog zastupnika moe izmeniti, ili odustati od njega. Naravno, ZOO dozvoljava da ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika da zakljui samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno. Tako je lanom 64. Porodinog zakona propisano da dete koje nije navrilo 14. godina ivota (mlai maloletnik), moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja, a dete koje je navrilo 14. godina ivota (stariji maloletnik) da moe preduzimati, pored pravnih poslova malog znaaja, i sve ostale pravne poslove, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, dok je saglasnost organa starateljstva potrebna za pravne poslove kada stariji maloletnik eli da raspolae nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti, koje roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva, dok dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je stekao svojim radom. Stav 2. lana 29. ZOO ima u vidu formu koja je propisana za ugovore za ije se zakljuenje daje. Ona ne moe odstupati, odnosno biti drukija od one forme koja je propisana za davanje dozvole, odnosno odobrenja. Zbog toga izrazi navedeni u navedenom stavu, kao to su "dozvola", odnosno "odobrenje" ukazuju da forma saglasnosti mora biti u skladu sa takvom sadrinom, prema tome da li se saglasnost daje pre zakljuenja ugovora, u kom se sluaju radi o dozvoli, ili posle zakljuenja ugovora u kom se sluaju radi o odobrenju.

Pregovori (l. 30. ZOO)


Pregovori podrazumevaju dogovaranje stranaka u vezi zakljuenja jednog odreenog ugovora. Pregovori mogu ulaziti u razne faze do zakljuenja ugovora, jer stranke prvo daju svoje predloge ne samo o ceni i predmetu ugovora, ve i o drugim modalitetima ugovora, kao to su rokovi, kvalitet i sve ono drugo to jedan ugovor ini valjanim sa stanovita volje stranaka zbog ega i zakljuuju ugovor. Pregovor, kao institut dogovaranja, ima fazu stavljanja predloga i protivpredloga, pa se moe zavriti ili dogovorom da se ugovor zakljui ili da se odbije zakljuenje ugovora. U takvim uslovima, stranke su u mogunosti da se upoznaju sa svim onim elementima iz kojih e saznati koja bi im prava i obaveze bili ako zakljue ugovor, zatim da saznaju jedni od drugih u vezi sigurnosti za izvrenje eventualno zakljuenog ugovora, odnosno da se upoznaju da li su stranke ekonomski u moi da izvri obaveze iz ugovora, te da li se mogu osloniti na propisana naela zakona, a posebno na naelo potenja i savesnosti. U fazi dogovaranja stranke mogu postii odreenu saglasnost u pogledu pojedinih elemenata ugovora, ali ih to, kao i sam in dogovaranja, ne obavezuje na zakljuenje ugovora. Naime, nema pravnih posledica ako stranke ne zakljue ugovor, ali su pregovori korisni da bi se o predlozima i protivpredlozima moglo razmiljati nakon neuspelog pregovora i kasnije, eventualno, ponovo pregovaralo. Ako pregovor ne da odreeni rezultat, odnosno ako se stranke ne dogovore o zakljuenju ugovora zbog nekih neslaganja, ili ne zakljue ugovor, svaka stranka snosi svoje trokove koje je imala u vezi pregovora. Meutim, ako jedna strana pregovara bez namere da zakljui ugovor sa drugom stranom, odgovara za tetu koju je druga strana imala u vezi tih pregovora. Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, ako odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu - on za tu tetu odgovara.

61

Pitanje naknade tete je faktiko pitanje. Ona zavisi od utvrenja da stranka u pregovoru nije imala nameru da zakljui ugovor, ili ako je tu nameru i imala ali je od te namere odustala bez osnovanog razloga. Okolnosti u vezi tih pitanja utvruje sud, na osnovu dokaza savesne stranke. To naroito ako savesna stranka, verujui u dobre namere druge strane, preduzme neke pripremne radnje, i u vezi sa tim stvori odreene trokove. ak i kod formularnih ugovora (l. 142. ZOO), koji propisuju opte uslove jednog ugovoraa, oni obavezuju drugog ugovoraa samo ako je on taj ugovor potpisao. Meutim, s obzirom na dispozitivnost karaktera odredaba ZOO, stranke mogu pregovarati i eventualno za konkretan sluaj izmeniti opte uslove, ili druge elemente ugovora, naroito ako se radi o ugovoru koji predvia vei obim poslovanja stranaka, ili stranka koja ima tu vrstu ugovora ima poseban interes da u odnosu na drugu stranku izmeni svoje opte uslove predviene u formularnom ugovoru.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora (l. 31. ZOO)


Ponuda moe biti uinjena na vie naina - ponuda moe biti dostavljena odsutnom licu, ona moe biti dostavljena neposredno od strane ponudioca, zatim moe biti ponuena oglasom i na drugi nain, kojim nedvosmisleno daje predlog za zakljuenje ugovora, koji sadri sve bitne sastojke ugovora, ali ugovor se smatra zakljuenim onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Prihvatanjem ponude ne znai i daje ponudilac vezan za rok poetka i trajanja obaveza ponudioca, dakle onog asa kada je ponudu primio, jer on u ponudi moe oznaiti vreme od kada teku njegove obaveze, pa zakljuenjem ugovora o prihvatanju ponude rokovi teku onako kako je to u ponudi navedeno. Ponudilac moe u svojoj ponudi da oznai vreme do kada primalac ponude mora da dostavi izjavu o prihvatanju ponude. Protekom tog roka prestaju obaveze ponudioca na zakljuenje ugovora. Meutim, ako je izjava o prihvatanju ponude stigla ponudiocu postoje protekao rok za prihvatanje, a izjava je dostavljena blagovremeno, od znaaja je injenica da lij e ponudilac znao ili je mogao znati daje izjava otposlata blagovremeno, pa ako je znao ili morao znati - ugovor se smatra zakljuenim. Ponudilac se moe osloboditi obaveze prihvatanja ponude na takav nain ako odmah po prijemu zadoenele izjave, a blagovremeno otposlate, odmah po prijemu izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, obavesti ponuenog da se zbog zadoenjenja ne smatra vezan svojom ponudom. Problem moe nastati ako ponudilac u svojoj ponudi ne odredi rok u kome ponueni treba da se izjasni o ponudi. U tom sluaju, po obiaju, rok za prihvatanje ponude moe primereno trajati ali, ini se, ne due od osam dana. Naravno, sve to zavisi od niza okolnosti, odnosno i od sadrine ponude, stoje faktiko pitanje, o emu sud odluuje na osnovu nalaza vetaka. Prema sudskoj praksi, u pogledu roka koji istie u toku odreenog dana, "izjava kupca data prodavcu proizvodi pravno dejstvo ako stigne adresatu poslednjeg dana u toku radnog vremena". U pogledu mesta zakljuenja ugovora, smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu. Ovo pitanje je od znaaja jer se njime reava pitanje nadlenosti suda, koja se odreuje po mestu gde je ugovor zakljuen, a po stavu 2. lana 31. ZOO, to mesto je mesto prebivalita ponudioca. Naravno, stranke, mogu u ugovoru staviti mesto zakljuenja ugovora, ali nadlenost suda mogu ugovorom da odrede i po mestu sedita ponuenog, ili po nekom drugom mestu gde se, na primer, nalazi skladite ponudioca ili njegova poslovna jedinica.

Ponuda (l. 32. ZOO)


Ponuda je jednostrani pravni posao kojim ponudilac obavetava odreeno lice, ili lica, da eli da zakljui ugovor, pri emu ponuda mora da sadri sve bitne sastojke ugovora - da bi ugovor bio zakljuen kako to propisuju i odredbe lana 26. ZOO. Ponuda, po pravilu, mora biti sastavljena u pismenoj formi, naroito ako se ugovor zakljuuje sa strankom koja je u drugom mestu. Ponuda ima pravni znaaj iako je uinjena slanjem cenovnika, tarifa, prospekata, oglaavanja u novinama, ali samo tada ako iz sadrine tih obavetenja proizilazi daje to uinjeno kao ponuda za zakljuenje ugovora i ako su u tim obavetenjima navedeni svi bitni sastojci ugovora. Sudska praksa smatra da katalog ne predstavlja ponudu, ali ako je katalog tako sainjen da se njime pozivaju lica na zakljuenje ugovora pod uslovima koji su u tom katalogu navedeni, sa odreenim rokom trajanja, onda i takav katalog predstavlja ponudu, koju ako je prihvati ponueni i ako o tome blagovremeno obavesti ponudioca, ugovor se smatra zakljuenim. Odredbe stava 2. lana 32. ZOO izlaze iz okvira sadrine stava prvog tog lana, jer one govore o "postignutoj saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora", koje nisu u vezi sa ponudom, s obzirom da odredbe lana 39. st. 1. ZOO propisuju daje "ponuda prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu". Ako se u stavu 2. lana 32. ZOO govori o "postignutoj saglasnosti", onda to pretpostavlja daje do ugovora dolo putem pregovora, o emu je bilo reci u lanu 30. ZOO. 62

Meutim, stav 2. pom. lana ima u vidu da kada su stranke postigle saglasnost o bitnim sastojcima ugovora, ali neka pitanja u vezi izvrenja ugovora, kao sporedne take, nisu resili samim ugovorom, ve su ih ostavile da ih kasnije rese, da u tom sluaju mogu naknadno da postignu sporazum o tim takama, a u protivnom sud e po predlogu jedne od ugovornih strana da uredi taj njihov deo, "vodei rauna o prethodnim pregovorima , utvrenoj praksi izmeu ugovoraa i obiajima". Ponuda je u nekim sluajevima uslovljena reenjima koja propisuje zakon. Naime, kod instituta pree kupovine, kako je to regulisano Zakonom o prometu nepokretnosti, prodava je duan (ako je suvlasnik nepokretnosti) da suvlasniki deo prethodno ponudi drugom suvlasniku, odnosno ostalim suvlasnicima. Ta ponuda treba da sadri podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima. Imalac prava pree kupovine duan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi. U protivnom, odnosno ako suvlasnik na taj nain nije postupio, drugi, odnosno ostali suvlasnici imaju pravo, prema redoslcdu iz zakona, da u odreenom roku podnesu tubu za ponitaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu, odnosno njima proda pod istim uslovima. Prema sudskoj praksi, suvlasnik nepokretnosti stie pravo zatite povreenog prava pree kupovine suvlasnikog dela, koji pripada drugom suvlasniku, tek od momenta kada je sa drugim licem zakljuen punovaan ugovor o prodaji tog dela nepokretnosti. Prema tome, pismeno obavetenje - ponuda suvlasnika drugom suvlasniku o nameravanoj prodaji nepokretnosti i uslovima prodaje, nema karakter ponude za zakljuenje ugovora, da bi se ugovor mogao smatrati zakljuenim samim prihvatanjem ponude.. Ako je u pitanju ponuda proizvoda i usluga korienjem elektronskih sredstava, odredbama l. 27. i 28. Zakona o zatiti potroaa (,,S1. gl. RS", br. 79/05) propisano je da ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pota, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadri sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, nain plaanja, rok za isporuku, rok za izvrenje usluge, cenu, nain reavanja prigovora i dr.) koji su od znaaja za odluku potroaa o kupovini ponuenih proizvoda, odnosno korienje usluge. Prodava proizvoda, odnosno davalac usluga koji je zakljuio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanja proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvrenu ili nekvalitetno izvrenu uslugu, a potroa ima pravo prigovora u skladu sa l. 34. i 35. ovog zakona. A ako se ponuda proizvoda i usluga vri uz saglasnost potroaa, ponuda proizvoda i usluga potroau izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obavetavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi nain kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potroaa, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potroaa.

Sudska praksa
Fakturisanje nie cene od ugovorene (nova ponuda) Namerno i svesno jakturisanje kupoprodajne cene umanjene za rabat, (iako to ugovorom nije bilo predvieno), je nova ponuda prodavca sa novom niom cenom, i ne moe se posle plaanja od strane kupca traiti razlika u ceni Iz obrazloenja Prema pravnom stanovitu ovoga suda, pogreno je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev i za iznos od 39.392,00 dinara, koji je naknadno fakturisan tuenom na ime manje fakt urisane cene, u visini odobrenog rabata. Iako samim ugovorom predvieni rabat umanjenje cene tuenom nije bilo predvieno, samim fakturisan]'em cene isporuene robe umanjene za rabat po fakturama koje su ispostavljene po isporuci robe tuilac je zapravo uinio novu ponudu koja je u pogledu cene bila povoljnija nia u odnosu na prvobitno ugovorene, a za visinu odobrenog rabata. Takvu ponudu tueni je prihvatio i dalju prodaju robe treim licima vrio imajui u vidu navedenu cenu iz nove ponude tuioca, pa stoga nije bilo osnova da tuilac u toku daljeg odvijanja poslovnog odnosa navedeni iznos odobrenog umanjenja tuenom fakturie posebnom fakturom, traei na istu i zateznu kamatu kao u tubi. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 11994/05 od 19.12.2005. godine); Profaktura kao ponuda za kupovinu robe U situaciji kada postoje profakture i fakture koje su naknadno sainjene i koje su po cenama razliite od profaktura, nuno je utvrditi, imajui u vidu pravnu prirodu profakture kao ponude, da lije tueni uplatio profakturom oznaeni iznos u roku vaenja profakture ponude, pa ukoliko nije onda bi se dostava fakture tuioca smatrala zapravo novom ponudom sa promenjenom cenom, i u toj situaciji sud bi morao da utvrdi da li je meu strankama postignuta saglasnost o tako promenjenoj ceni po fakturi 63

Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je tuioevo potraivanje na ime neplaenog dela cene za robu prodatu i isporuenu tuenom. Prvobitno opredeljen zahtev je 8.369,74 USD, a u toku postupka tuba je preinaena poveanjem zahteva na iznos od 17.952,31 USD. Osnov tuioevog potraivanja je cena za isporuenu robu tuenom po fakturama koje je tueni delimino platio, a osnov tuenikovog osporavanja navedenog potraivanja je isticanje da je po profakturama izmirio ukupno dugovanu cenu za primljenu robu. Prvostepeni sud je u toku postupka, radi utvrivanja spornih injenica, izveo vetaenje od strane vetaka finansijske struke pa je, imajui u vidu navedeni nalaz kao i nalog koji je tueni dao banci (a koji je analizirao sudski vetak, navodei daje isti dat za plaanje po fakturama) utvrdio daje tueni prihvatao iznos robe koji je naveden u fakturama i koji je znatno vei u odnosu na iznos po profakturi, te daje stoga duan da tuiocu plati razliku izmeu plaenog iznosa od 187.554,18 dinara, koliko je po profakturi iznosila cena robe i iznosa koji je fakturom opredeljen kao cena preuzete robe. Prema stanovitu ovoga suda, prvostepena odluka doneta je na osnovu nepotpuno i netano utvrenog injeninog stanja shodno lanu 355. Zakona o parninom postupku. Naime, u situaciji kada oigledno postoje profakture koje je sam tuilac kao prodava istakao i fakture koje su naknadno sainjene i koje po koliini robe i vrsti robe odgovaraju profakturama, ali po cenama su znaajno razliiti, onda je prvostepeni sud imajui u vidu pravnu prirodu profakture kao ponude bio duan da, pre svega, utvrdi kada je tuilac tuenom dostavio profakturu kojom mu zapravo nudi da po oznaenoj ceni iz profakture kupi robu od tuioca i da lije bio ugovoren rok vaenja navedene ponude, a ako isti nije bio ugovoren, da lije tuilac povukao ponudu ili je naknadno vremenski ograniio. Potom je od znaaja da se utvrdi da lije tueni uplatio profakturom oznaeni iznos u roku vaenja profaktureponude, pa ukoliko nije onda bi se dostava fakture tuioca smatrala zapravo novom ponudom sa znaajno promenjenom cenom, i u toj situaciji sud bi morao da utvrdi da lije meu strankama postignuta saglasnost o tako promenjenoj ceni po fakturi, odnosno da lije tueni prihvatio istu ili je moda davanjem naloga banci za plaanje konkludentnom radnjom prihvatio istu. Pri tom je znaajno izvriti uvid i ocenu dokumentacije koja je bila pratea dokumentacija uz nalog tuenog dat banci za plaanje tuiocu, te utvrditi da li je u prilogu navedene dokumentacije, odnosno naloga data profaktura ili faktura tuioca, od ega zavisi ocena da lije navedenim nalogom za plaanje tueni prihvatio novu fakturisanu cenu. Ukoliko profaktura nije plaena u roku vanosti ponude, a nema dokaza o izriitoj ili konklu-dentnim radnjama prihvaenoj novoj ponudi za cenu robe datoj fakturom tuioca, tuiocu pripada realna trina cena za isporuenu robu, to se takoe u navedenoj situaciji mora pouzdano utvrditi u toku prvostepenog postupka. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 2098/05 od 24.3.2005. godine); "Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora (u konkretnom sluaju nominalno izraenu cenu) nije potpuna, pa nije ni podobna za pri hvatanje" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 316/94)

Opta ponuda (l. 33. ZOO)


Opta ili generalna ponuda je ponuda na osnovu koje se ugovor zakljuuje po pristupanju. Ugovor po osnovu opte ponude je zakljuen kad jedno lice (neodreeno) prihvati optu ponudu druge stranke za-zakljuenje ugovora. Opta ponuda mora da sadri opte uslove pod kojima ponudilac nudi zakljuenje ugovora, bez obzira na formu ponude u kojoj su ti opti uslovi dati. Kod ovih ugovora nema pregovora, to znai da ponueni moe ili da prihvati uslove iz opte ponude ili da odbije prihvat takve ponude. Opta ponuda se moe dopuniti po predlogu pristupioca ugovora, i to u odnosu na neka pitanja koja optom ponudom nisu obuhvaena, a od znaaja su za celovitost regulisanja jednog ugovornog odnosa. Meutim, ponudilac ne mora da prihvati predlog za dopunu optih uslova, u kom sluaju se smatra da ponuda nije prihvaena, a samim tim i da ugovor nije zakljuen. Opti uslovi moraju biti poznati stranci koja pristupa, ako je ona pre zakljuenja ugovora bila upoznata sa tim uslovima, odnosno ako su joj predati ili su bili objavljeni na propisan ili uobiajen nain. Opte uslove donose po pravilu vee organizacije, kao to su banke u vezi zakljuenja ugovora o kreditu, zatim osiguravajue organizacije, pa ih dalje nalazimo kod ugovora o prevozu, pediciji, skladitenju i dr. Objavljujui opte uslove, te organizacije iskazuju svoj interes da u vezi svog predmeta poslovanja pokau pod kojim uslovima posluju. Meutim, opti uslovi mogu da se odnose na ceo predmet ugovora ili samo na pojedine bitne sastojke ugovora, a da se ostali delovi ugovora posebno dogovaraju, kao to bi bio sluaj u odnosu na koliinu kupljene robe, vrednost ugovorenog kredita, relacija prevoza i t. d. U praksi stranka koja pristupa ugovoru, esto, ne proita opte uslove koje je primila od ponudioca, pa kada u toku izvrenja ugovora uoi da neke odredbe optih uslova ne bi prihvatila da ih je blagovremeno, pre potpisivanja ugovora, uoila, nastaje problem u tome to mora da snosi posledice svoje brzine ili neznanja. Ali u nekim sluajevima stranka se moe pozvati na zabludu ili prevaru, ve prema tome kako je dolo do prihvatanja optih uslova, kada moe da trai od suda da ugovor stranaka poniti zbog nedostatka volje u trenutku zakljuenja takvog ugovora. Zbog toga u odredbama ovog lana stoji norma "ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja". 64

Izlaganje robe (l. 34. ZOO)


Izlaganje robe sa oznaenjem cene predstavlja jednu vrstu opte ponude, jer nije namenjena jednom odreenom licu ve neodreenom broju lica. Osnovni elementi za punovanost ove ponude su daje roba izloena i daje na toj robi oznaena cena. To je jedna konkludentna radnja ponudioca, koja pokazuje njegovu volju da se samo pod izloenim uslovima, odreena roba i cena, smatra kupljenom kada ponueni isplati cenu oznaenu na robi. U teoriji je sporno da li se roba iste vrste i kvaliteta, koja se ne nalazi u izlogu ili na odreenom mestu sa oznaenjem cene, odnosi i na istu takvu robu koja se nalazi u rafovima prodavnice, ali bez naznaene cene. Naravno, da se to odnosi i na tu vrstu robe, jer prema pravilima prodaje robe ponudilac je, na primer, u izlogu izloio robu sa oznaenjem cene, u cilju da proda istu takvu robu koja se nalazi u rafovima radnje, navoenjem zainteresovanih lica da je pod istim uslovima kupe. Zbog toga on ne prodaje onu robu koja se nalazi u izlogu, ve isti takvu robu koja se nalazi u radnji, a roba u izlogu sa oznaenom cenom samo predstavlja poziv ponudioca da takvu robu, pod odreenim uslovima (cena) prodaje. Roba koja nije izloena u izlogu, a izloena je u radnji sa oznaenjem cene, takode predstavlja ponudu. U praksi se esto dogaa da prodava izloi odreenu robu u izlogu, i da na toj robi stavi cenu, sa ogradom da se radi o uzorku i da nije za prodaju, u kom sluaju se takvo izlaganje robe ne smatra ponudom. Meutim, roba koja se nalazi, na primer, u izlogu radnje, a na njoj nije oznaena cena, ne smatra se ponudom, ve poziv zainteresovanom kupcu na ponudu. Isto tako, roba koja se nalazi u radnji bez oznaenja cene na njoj ne smatra se ponudom u smislu odredaba ovog lana, ve samo ponuda kao poziv da se zakljui ugovor o prodaji, a prodava, koji je obavezan da izloenu robu prodaje, u mogunosti je da kupcu proda odreenu robu prema svom cenovniku, odnosno po onoj cenu koju obino naplauje.

Slanje kataloga i oglasa (cl. 35. ZOO)


Odredba stava 1. lana 35. ZOO vrlo strogo propisuje normu da za navedene oblike obavetavanja ne vai pravilo o ponudi, koja predstavljaju osnov za zakljuenje ugovora, ve samo obavetenje o robi ili usluzi koje poiljalac pozivom nudi u navedenim sredstvima. Katalozi, cenovnici, tarife i dr., znai ne predstavljaju ponudu jer njihova sadrina upuuje samo na to da se putem navedenih instrumenata poziva neodreeni broj lica na zakljuenje ugovora, prezentacijom robe i usluga koje nudi poiljalac poziva, pod uslovima koje on saoptava zainteresovanim licima tek prilikom zakljuenja ugovora, sa bitnim sastojcima ugovora koji nisu navedeni u tim oblicima obavetavanja, odnosno pod uslovima po kojima inae posluje. Meutim, s obzirom na dispozitivnost karaktera obligacionih odnosa, ako poiljalac poziva u katalogu, cenovniku ili drugom obliku, odnosno u njihovom obavetenju navede sve sastojke ugovora, takvi oblici obavetenja predstavljaju ponudu, i kao takva ini osnov da se smatra daje ugovor zakljuen kada ponueni ponudu prihvati. Opte uzanse za promet robom propisivale su mogunost da se slanje cenovnika, tarifa, prospekata, oglaavanje u novinama i slino, ne smatra ponudom, osim "ako suprotno ne proizilazi iz njihove sadrine", to znai da ako se u tim obavetenjima navedu svi bitni sastojci ugovora, takvo obavetenje znai da se radi o ponudi, koja ako se prihvati - da se smatra daje ugovor zakljuen. Stav drugi lana 35. ZOO ima u vidu tetu koju pretrpi lice koje je prihvatilo uslove iz obavetenja, odnosno poziva iz prospekta ili drugog oblika obavetenja, obavetavajui o tome poiljaoca poziva - naruivanjem odreene koliine robe ili naruivanjem odreene usluge koja se nudi, prihvatajui uslove iz takvih obavetenja. Poiljalac obavetenja preko kataloga, cenovnika i dr. oblika obavetenja, koji bez osnova odbije ponudioca na zakljuenje ugovora, odgovara za tetu koju bi pretrpeo ponudilac. To e biti sluaj ako je ponudilac blagovremeno naruio robu, odnosno odreenu uslugu od poiljaoca poziva, a ovaj je bez osnovanog razloga odbije. Pojam "bez osnovanog razloga" predstavlja faktiko pitanje o emu sud odluuje putem vetaka, a jedan od razloga za naknadu tete bi mogao biti prihvaen ako je poiljalac poziva bez razloga odbio ponudioca, zbog ega je ponudilac pretrpeo tetu to nije zakljuio ugovor sa drugim licem od koga je dobio ponudu za istu vrstu robe ili usluge, u istom periodu kada je poiljalac objavio svoj cenovnik, tarifu, katalog ili drugo obavetenje, ili oglas uinio putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain.

65

T
Primer jednog javnog oglasa Preduzee______________________. 11000 Beograd, ul.___________________, br. Oglaava JAVNI POZIV za prikupljanje ponuda za sanaciju krova_______________________ 1. Predmet javnog poziva: - isporuka i izvoenje radova na hidroizolaciji krova__________________________. Tehnika specifikacija radova i uputstvo ponuaa dati su u konkursnoj dokumentaciji. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani mogu da preuzmu u pisarnici Preduzea ___________________________________________________________________________ Sektor za pravne i opte poslove, Beograd, ul._________________, svakog radnog dana od 09 do 15 asova. Naknada za preuzimanje konkursne dokumentacije iznosi___________dinara i uplauje se na raun br. _____________________________kod________________banke a.d., Beograd, svrha: "Otkup konkursne dokumenta cije za izvoenje radova na sanaciji krova___. Prilikom preuzimanja konkursne dokumentacije neophodno je priloiti kopiju dokaza o izvrenoj uplati. 2. Uslovi uea u postupku: pravo uea u postupku kao ponuai imaju domaa i strana pravna i fizika lica koja ispunjavaju uslove za uee prema konkursnoj dokumentaciji. Dokumenti koje ponua treba da priloi u ponudi kao dokaze o ispunjavanju uslova za uee na ovom javnom konkursu, navedeni su u uputstvu ponuaima koje je sastavni deo konkursne dokumentacije. 3. Dokaz o ispunjenosti uslova: a) ponua je obavezan uz ponudu dostaviti dokaze o ispunjenosti uslova za uee u postupku u svemu shodno konkursnoj dokumentaciji; b) ispunjenosti uslova ponua dokazuje originalnim dokumentima ili overenim fotokopijama koje ne mogu biti starije od 6 meseci od dana objavljivanja ovog poziva; v) uz ponudu dostaviti: originalnu konkursnu garanciju poslovne banke (u iznosu _% ukupne vrednosti ponude, naplativu na prvi poziv, rok vanosti 90 dana od dana izdavanja); pismo o namerama banke za izdavanje garancije za povraaj avansa; i pismo o namerama banke za izdavanje garancije za dobro izvrenje posla (u iznosu od _% ukupne vrednosti ponude, rok vanosti 6 meseci od dana potpisivanja ugovora) g) ponude uz koje ne budu priloeni dokazi kao i nepotpune i neblagovremene ponude nee se razmatrati. 4. Podnoenje i otvaranje ponuda : - ponude treba da budu u skladu sa zahtevima navedenim u konkursnoj dokumentaciji; - sva dokumentacija mora biti u skladu sa kvalitativnim normativima prema vaeim propisima; - ponuda se daje na srpskom jeziku; - rok za dostavljanje ponuda je 8 dana od dana objavljivanja javnog poziva, tako da poslednjeg dana ro ka stigne naruiocu najkasnije do 15,00 asova; - rok vaenja ponude je 30 dana od dana otvaranja ponude; - ponude se dostavljaju na adresu: Preduzee__________________, ul.__________, br.______, u zapeaenoj koverti, sa naznakom: "Ponuda za izvoenje radova na sanaciji krova________________________, ne otva raj - komisijski otvoriti": - ponuai treba da na poleini koverte obavezno napisu naziv i sedite firme.

Kriterij um za izbor najbolje ponude je ekonomski najpovoljnija ponuda u svemu prema konkursnoj dokumentaciji. 6. Blie informacije o raspisanom javnom oglasu mogu se dobiti putem telefona:_____________________
5.

66

Deistvo ponude (cl. 36. ZOO)


Ponudilac koji uini ponudu, ak i odsutnom licu, vezanje za prihvatanje ponude, osim ako ponudilac u svojoj ponudi ne navede da ga ponuda ne obavezuje, navoenjem reci koje na to upuuju, ili "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla". Ponuda je, dakle, punovana ako je ponueni ponudu primio i istu prihvatio blagovremenim dostavljanjem svoje izjave ponudiocu, osim ako je na odreeni, jasan nain ponudilac u dostavljenoj ponudi svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla". Pojam "vezan ponudom" znai daje ponudilac vezan dostavljenom ponudom, onom sadrinom koju je u ponudi naveo (a ponuda mora da sadri sve bitne sastojke ugovora - l. 32. ZOO), - a kao takva ima pravno dejstvo prema ponudiocu od momenta kada je ponueni ponudu primio do isteka roka koji je u toj ponudi naveden. U takvim uslovima ponuda je privaena ako je ponueni blagovremeno, u ostavljen roku iz ponude, odgovorio ponudiocu da prihvata ponudu. Momenat zakljuenja ugovora na osnovu takve ponude smatra se onaj kada je ponudilac primio prihvat ponuenog, ali se taj rok ne rauna prema danu kada je ponueni dostavio prihvat ponude, ve momenat kada je ponudilac takav prihvat primio. Pojam "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla" moe se shvatiti tako da se odnosi na poslovni odnos koji su ponudilac i ponueni ve imali, ili on traje do odreenog roka, u kom sluaju ponudilac daje "novu" ponudu, esto pozivajui se na prethodni ugovor kojim su stranke predvidele mogunost zakljuenja novog ugovora - ako okolnosti posla to zahtevaju. Naravno, stranke u takvim sluajevima naknadno ugovaraju detalje izvrenja zakljuenog novog ugovora, vodei rauna o odredbama stava 2. lana 32. ZOO, kojima je propisano kako stranke reguliu sporedne take koje nisu obuhvaene ponudom, odnosno ugovorom. Ponuda se moe opozvati ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Ovo pravilo vai za odsutne stranke. Ponudilac, koji ima razloga, opravdanih ili neopravdanih, da opozove svoju ponudu dostavljenu odreenom licu, to mora da uini pre nego stoje ponueni ponudu primio, ili u momentu kada je istovremeno primio ponudu i opoziv te ponude, to znai da se opoziv mora dostaviti istim ili brim sredstvima od onoga kojim je ponuda poslata. To pravilo vai i za ponuenog, koji ako je ponudu prihvatio i dostavio ponudiocu, moe od prihvata ponude odustati ako je opozove, na isti nain kako to moe da uini i ponudilac, o emu govore i odredbe lana 39. stav 3. ZOO, jer se ugovor smatra zakljuenim kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

Do kada ponuda obavezuje (l. 37. ZOO)


Odreivanje roka je bitan elemenat ponude. Naime, ako ponudilac u ponudi ne navede rok do kada ponueni moe da odgovori, takva ponuda se ne smatra ponudom, ve poziv za zakljuenje ugovora, pa takav poziv ne obavezuje ponudioca na zakljuenje ugovora. Ranije uzanse za promet robom su propisivale da ako ponudilac nije odredio rok za prihvatanje ponude daje "vezan ponudom za vreme koje je, prema redovnom toku stvari, potrebno da ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava ponuenoga ponude stigne ponudiocu". Ponuda moe imati pravnu snagu i ako u njoj nije naveden rok, ali samo ako se iz ponude moe zakljuiti da ima karakter sa neodreenim rokom trajanja, odnosno ako je ponudilac to u ponudi oznaio, s pravom opozivanja, ili to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla, o emu je bilo reci u komentaru prethodnog lana. Stav drugi lana 37. ZOO ima u vidu pismo ili telegram koje se smatra ponudom, ali ako ponudilac u ve poslatoj ponudi nije oznaio rok za prihvatanje ponude, on moe pismom ili telegramom da ponuenom poalje naknadno rok za njeno prihvatanje. Meutim, iako se u odredbama navedenog stava propisuje da e taj rok poeti da tee "od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti", to pravilo se ne bi moglo primeniti na ponuenog koji je pre prijema pisma ili telegrama obavestio, odnosno dao izjavu ponudiocu da ponudu prihvata. Zbog toga se mora smatrati da se pismo ili telegram moraju poslati istim ili brim sredstvom od onoga kojim je poslata ponuda, u kom sluaju se primenjuje pravilo iz stava drugog ovog lana. U protivnom, postojala bi pravna nesigurnost ponuenog koji je blagovremeno dao izjavu o prihvatu ponude jer, kako propisuju odredbe lana 31. stav 1. ZOO, "ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu". Sve to, dakle, ako je ponuda ranije dostavljena a u njoj nije odreen rok za njeno prihvatanje. Ako pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kada je pismo predato poti. Naravno, i u ovom sluaji stoji pravilo da to vai ako pismo sadri sve elemente ponude, ali ne-i rok za njeno prihvatanje, kada takva ponuda, u odnosu na rok za njeno prihvatanje, ima karakter ponude. U tom sluaju rok za prihvatanje takve ponude tee od dana kada je pismo predato poti. 67

etvrti stav lana 37. ZOO ima u vidu ponudu koja se upuuje odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, ali zato ta norma utvruje pravilo, odnosno ponudioca vezuje za nekoliko uslova, a naime vezuje ponudioca: l)za vreme koja je potrebna da ponuda stigne ponuenom, 2)da je on razmotri, 3) da o njoj odlui i 4)da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. U vezi prvog uslova moe se zakljuiti da se u rok za prihvatanje ponude rauna "vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenom". Re "redovno" ceni se prema udaljenosti stranaka, odnosno poslovanju ustanove preko koje se alje ponuda - da li preko redovne pote, preko avionske pote ili drugim nainom dostavljanja, a prema pravilima tih ustanova. Drugi uslov se odnosi na vreme koje je potrebno da ponueni razmotri ponudu, to znai da preispita svoje potrebe, odnosno potrebe trita, kako bi znao da li mu poslata ponuda odgovara ili ne. Trei uslov vezanje za drugi uslov, jer on zavisi od toga da li ponueni ima interesa za prihvatanje ponude, a etvrti da odgovor ponuenog stigne ponudiocu. Ovaj posled-nji uslov je dosta neodreen, ali se prema praksi i obiajima poslovanja rauna da ponudilac ne moe biti vezan svojom ponudom due od primerenog roka, to u praksi iznosi osam dana. Svi navedeni uslovi su faktika pitanja, o emu, u sluaju spora, odluuje sud putem strunih lica - vetaka. Ispunjenje navedenih uslova je od znaaja radi utvrivanja trenutka zakljuenja ugovora, pa samim tim i da lije neka stranka pala u docnju, odnosno od kada, i da li neka od njih snosi posledice naknade tete zbog proputanja protivno zakonu. Naravno, sve to ne odnosi se na "prisutna lica", jer za njih vai pravilo izloeno u odredbama lana 40. ZOO, po kome "ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja....".

Forma ponude (l. 38. ZOO)


Po pravilu, ponuda i prihvat ponude kod prisutnih lica, ne podleu nikakvoj formi, osim ako za neke sluajeve zakon nije drukije odredio. Kod odsutnih lica ponuda ponudioca mora imati pismenu formu, u kojoj se navode svi bitni sastojci za zakljuenje ugovora. Ponueni, kao odsutno lice, nema takvu obavezu, jer se u nekim sluajevima posle prijema ponude, ako je u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra daje prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, "ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio" (l. 42. st. 3. ZOO). Odredbe lana 38. imaju u vidu zakonsku obavezu za one ponude za koje zakon zahteva posebnu formu, to znai da samo ponuda data u posebnoj formi obavezuje ponudioca. To je sluaj kad se eli da zakljui, na primer, ugovor o prodaji nepokretnosti, ugovor o graenju, ugovor o skladitenju (skladinica), ugovor o osiguranju, ugovor o kreditu i drugi ugovori za koje je zakonom odreeno da se moraju zakljuiti u pismenoj formi. Formu ugovora mogu ugovoriti i same stranke, odnosno sporazumeti se da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora. Stranke pristaju ili insistiraju na zakljuenje ugovora u posebnoj formi uglavnom zbog dokazivanja daje odreeni ugovor zakljuen, ili im je potreban zbog ostvarivanja nekih drugih prava u odnosima sa treim licima (naroito kod ugovora o kreditu).

Sudska praksa
"Zakonom nije propisana pismena forma za zakljuenje ugovora o sponzorstvu, te ovakva vrsta ugovora i kada je zakljuena usmeno proizvodi pravno dejstvo" (prema odluci VPS, P. 3924/2000).

Prihvatanje ponude (l. 39. ZOO)


Izjava o prihvatanju ponude je znaajna za pravovaljanost ugovora, koji se smatra zakljuenim onog asa kad ponudilac primi izjavu daje ponueni prihvatio njegovu ponudu. Prihvatanje ponude mora biti u svemu sa-glasna sa ponudom, bez njenog uslovljavanja bilo ime to bi menjalo njenu sadrinu. U protivnom, izjava po- j | nuenog sa takvim uslovljavanjem ponude ne bi imala pravno dejstvo - smatralo bi se daje odbijena. Meutim, ako ponueni ne prihvati ponudu, a u izjavi navede druge uslove, pa takvu izjavu ponudilac prihvati, i pone sa ispunjenjem takvog ugovora, smatra daje time dopunjena ili izmenjena njegova ponuda, to predstavlja osnov da se smatra daje ugovor zakljuen. Ako ponueni prijemom ponude, u odreenom roku plati cenu za ponuenu robu, ili poalje stvar koju je ponudilac ponude naruio, moe se smatrati daje ponuda ponudioca prihvaena. Ponuda je prihvaena i u sluaju ako ponueni nekom konkludentnom radnjom, manifestuje svoju saglasnost daje ponudu prihvatio. Tako, na primer, ponueni moe odmah da uplati odreenu cenu iz ponude i da od ponudioca zatrai da mu naruenu stvar isporui, jer se prijemom uplaene cene smatra daje ponuda prihvaena, ili da kao ponueni isporui odreenu stvar ponudiocu. To jasno proizilazi iz odredaba lana 39. stav 2. ZOO, koje propisuju pravilo da je ponuda prihvaena i kad ponueni "poalje stvar ili plati cenu". 68

Smatra se daje ponuda prihvaena i u sluaju kada izmeu ponudioca i ponuenog ve postoji poslovni odnos, pa upit jednog od njih kada treba da isporui odreenu robu, dobijanjem saglasnosti od ponuenog predstavlja njihovu volju daje ugovor zakljuen. U pogledu pravovaljanosti prihvatanja ponude moe se postupati i prema obiajima, koje je praksa ustalila u poslovanju odreenih subjekata. Ponuda se moe opozvati, odnosno smatrati daje opozvana ako izjava o njenom opozivanju stigne ponuenom pre ponude ili u u isto vreme kad i ponuda. Meutim, to isto pravilo vai i za ponuenog koji je prihvatio ponudu - ako je opozvao izjavu o prihvatanju ponude pre nego je ponudilac tu izjavu primio ili ako je uz izjavu o prihvatanju ponude ponudilac primio i izjavu o opozivu izjave o prihvatanju ponude. Razlozi za opoziv ponude, odnosno opoziv izjave o prihvatanju ponude, su bez znaaja, ako su ispunjeni napred navedeni uslovi - daje ponudilac primio izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom. Opoziv ponude, odnosno izjave o prihvatanju ponude, mora se uiniti nekim brzim sredstvom saoptenja, tj. da ta poruka stigne kod ponudioca pre nego to stigne izjava o prihvatanju ponude. Na primer, izjava o prihvatanju je poslata preporuenim pismom, a ponueni odmah po isporuci tog pisma telegramom, faksom ili na drugi brzi nain obavesti ponudioca da odustaje od svoje izjave o prihvatanju ponude. U tom sluaju, opozivanje ponude, odnosno izjave o prihvatanju ponude ne proizvodi pravno dejstvo - daje ugovor zakljuen.

Sudska praksa
Prekoraenje granica ovlaenja Kada zastupani prihvati ponudu za zakljuenje ugovora, koji je zakljuilo lice prekoraenjem svojih ovlaenja, time odobrava zakljueni ugovor, a odobrenje ima povratno dejstvo Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati tuiocu naknadu za autorsko delo sa pripadajuom kamatom, nalazei da ugovor zakljuen 15.6.1997. godine proizvodi pravno dejstvo. Kod utvrene injenice daje tuilac ugovor zakljuio u prostorijama tuenog, te daje ugovor u ime druge ugovorne strane potpisao Z.L., koji se tuiocu predstavio kao direktor i prezentovao mu i svoju vizitkartu, a koji je sa tuenim 15.4.1997. godine i 26.6.1997. godine zakljuio ugovor o privremenom vrenju poslova i to sa vanou od 21.3. do 21.6.1997. godine i od 23.6. do 23.9.1997. godine, za poslove organizacije i ustrojstva Sektora za turizam u okviru tuenog, ekonomsko-komercijalni program i realizaciju poslovanja, neposredne poslove vezane za realizaciju ugostiteljskih iprevoznih kapaciteta za sezonu leto 1997. godine u zemlji i inostranstvu, daje (Z.L) primao platu koja je prema aktima tuene odreena za direktora, a na radnom mestu bio poznat kao direktor sektora, daje ugovor od 15.6.1997. godine overen peatom tuenog i zaveden u delovodni protokol tuenog, ne mogu se prihvatiti navodi tuenog daje ugovor potpisalo neovlaeno lice i da zbog toga ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, ve se moe raditi samo o prekoraenju granica ovlaenja. Meutim, s obzirom da je tuilac izvrio svoju obavezu iz spornog ugovora, odnosno izradio scenario i uradio interpretaciju radio reklama i tonskog dela video reklame, da je zapoeto iskoriavanje ovog autorskog dela prikazivanjem na odreenoj RTV, daje reklamna kampanja finansirana za potrebe tuenog, kao i daje tadanji generalni direktor tuenog imao saznanja o naruenom poslu i nije se protivio izvrenju ugovora, niti je tuioca blagovremeno obavestio da ne odobrava ugovor, to je po nalaenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud pravilno zakljuio da je tueni prihvatio ponudu za zakljuenje ugovora u smislu lana 39. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i time odobrio zakljueni ugovor u smislu lana 87. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kada zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ako naknadno odobri prekoraenje, i u skladu sa stavom 3. istog lana, odobrenje u tom sluaju ima povratno dejstvo. Imajui u vidu daje na ovaj nain (prihvatanjem reklame, odnosno tuioeve obaveze iz ugovora), tueni odobrio osporeni ugovor, on proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Tuiocu, koji je u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu, a autorska naknada preuzeta ugovorom nije isplaena, on osnovano od tuenog, kao druge strane, zahteva izvrenje ugovorne obaveze (isplatu ove naknade) i to sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa odredbom lana 277. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 58/06 od 3. oktobra 2006. godine); Poziv na ponudu, nitavost ugovora i naknada tete zbog neprihvatanja ponude Stranka koja se odazvala javnom oglasu, a ija ponuda nije prihvaena, ne moe uspeti sa zahtevom za ponitaj ugovora koji je poiljalac oglasa zakljuio sa treim licem.

69

Iz obrazloenja: Meu strankama je nesporno da je prvotueni oglasio prikupljanje zatvorenih pismenih ponuda za iznajmljivanje pijanog prostora, daje u oglasu odredio poetnu cenupo kvadratnom metru, te da su, na osnovu oglasa i prikupljenih ponuda, ugovor o zakupu zakljuili prvotueni i drugotueni. Stav 1. l. 35. ZOO propisuje da oglaavanje putem sredstava javnog optenja nema uinak ponude, ve da samo ima dejstvo poziva upuenog treim licima da ova uine ponudu (poziv na ponudu). Kako poiljalac oglasa (prvotueni) nije ni bio obavezan da prihvati bilo iju, pa ni ponudu tuica, dakle, poto je postojala sloboda izbora poiljaoca oglasa sa kim e, po prijemu svih ponuda, stupiti u ugovorni odnos, to je i ugovor zakljuen izmeu tuenih punovaan. Zato je prvostepeni sud osnovano odbio zahtev zaponitaj ugovora o zakupu. Ali, ako tuilac ne moe zahtevati da se ugovor poniti, njemu, kao osobi ija ponuda nije prihvaena, prema st. 2. l. 35. ZOO pripada pravo da u posebnoj parnici zahteva naknadu tete koju je eventualno pretrpeo, ako je prvotueni bez osnovanog razloga tuioevu ponudu odbio" (prema odluci VPS, P. 420/93); Ponuda data od neovlaenog lica Pismena ponuda obavezuje stranku u ije je ime data, bez obzira to nije potpisana od strane ovlae-nog lica. Ako ponudu da neovlaeno lice, a ispunjeni su svi uslovi iz zakona, postoji neoboriva pravna pretpostavka da ponuda obavezuje. Prema obrazloenju Na osnovu utvrenih injenica u vezi sa sastavljanjem sporne zakljunice, prvostepeni sud je zakljuio da predmetna zakljunica ne predstavlja valjano zakljuen ugovor i da ne obavezuje tuenog. Naime, prvostepeni sud je poao od toga da pomenuto lice nije bilo ovlaeno od strane tuenog da za njegov raun zakljuuje poslove, pa kako sporni posao nije bio ni naknadno odobren od tuenog, prvostepeni sud je naao da tuilac neosnovano trai naknadu tete na osnovu ugovora koji nije bio zakljuen izmeu stranaka. Drugostepeni sud nije mogao prihvatiti ovakvo stanovite prvostepenog suda. Drugostepeni sud smatra da u konkretnom sluaju sporna zakljunica predstavlja ponudu tuenog za zakljuenje ugovora koju je tuilac prihvatio i da ona, iako nije potpisana od ovlaenog lica, obavezuje tuenog. Na to ukazuju kako okolnosti koje su dovele do sastavljanja sporne zakljunice tako i injenica daje tueni posle sastavljanja sporne zakljunice uputio tuiocu ponudu za isporuku robe po proforma fakturi. Naime, pismena ponuda obavezuje stranku u ije je ime data, bez obzira to nije potpisana od strane ovlaenog lica. Osnovni uslov da takva ponuda obavezuje stranku u ije je ime data jeste da druga stranka nije znala daje ponudu potpisalo neovlaeno lice. Da bi ponuda obvezivala ponudioca iako je nije potpisalo ovlaeno lice, potrebno je da je ponuda sainjena na hartiji sa odtampanim ili utisnutim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui Prema tome, kad ponudu da neovlaeno lice, a ispunjeni su svi uslovi iz zakonske regulative, postoji neoboriva pravna pretpostavka da data ponuda obavezuje stranke u ije je ime data, te se u tom sluaju ne moe dokazivati da je ponudu dalo neovlaeno lice. Ovo je uinjeno zbog sigurnosti pravnog prometa. Stvar je unutranje organizacije i radne discipline kojim su licima pristupani peati memorandumi i ko ih koristi. Prema tome, ako su prema unutranjoj organizaciji tuenog peat i memorandum pristupani svima, tetne posledice takve organizacije ima da snosi sam tueni, a ne druga stranka. Prema tome, kako je u konkretnom sluaju nesporno daje tuiocu prezentirana zakljunica sainjena na hartiji sa utisnutim oznakama tuenog i snabdevena tambiljem tuenog, ima se smatrati da sporna zakljunica predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora, te je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku, imajui u vidu napred izloeno, meritorno odlui o postavljenom tubenom zahtevu. Pri tome e voditi rauna da tuilac mora da dokae da bi prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja ostvario dobit koju trai daje tueni svoju obavezu iz ugovora ispunio. Znai, izgubljena dobit mora biti dokazana, a pored toga tuilac mora dokazati daje u odnosu na tuenog postupio kao uredan i savestan privrednik. Izgubljena dobit se ne moe priznati ako je tuilac tu dobit samo oekivao, ve samo ako je sasvim izvesno da bi dobit prema redovnom toku stvari i ostvario daje tueni svoju obavezu ispunio na vreme (prema odluci VPS, SI. 1935/72); "Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora - Ponuda (konkurs) za zakljuenje ugovora - lan 32. ZOO (u konkretnom sluaju u vezi nominalno izraene cene) nije potpuna, pa nije ni podobna za prihvatanje " (prema odluci VSS, Prev. 316/94).

70

Primcr prihvata ponude (firma ponuenog) (datum) (firma ponudioca) (mesto) U vezi obavetenja datog u Vaem prospektu o prodaji________________________, po kome rok ponude traje do____________godine, ovim neopozivo naruujemo: 1.__________________________________________________________, po ceni od_____________dinara, 2.__________________________________________________________, po ceni od_____________dinara, itd. U K U P N O : ____________dinara. Navedenu robu dostavite na adresu______________________, uz dostavu fakture sa naznakom iro rau na na koji bi izvrili uplatu. (MP) (potpis ovlaenog lica)

Primcr obavetenja o prijemu prihvata ponude (firma ponudioca) (datum) (firma naruioca) (mesto) Ovim Vas obavetavamo da smo primili Va prihvat ponude od_______________godine, za zakljuenje ugovora o prodaji. Otprema naruene robe bie izvrena odmah. Uz robu dostavljamo Vam i fakturu sa naznakom naeg iro rauna, s molbom da iznos iz fakture platite u oznaenom roku. (MP) (potpis ovlaenog lica)

Prihvatanje neposredne ponude (l. 40. ZOO) Ugovor se moe zakljuiti izmeu prisutnog lica i ponudioca, odnosno izmeu lica koja su u neposrednom kontaktu u vezi zakljuenja kakvog ugovora. U takvim uslovima, ponuda uinjena prisutnom licu smatra se prihvaenom ako ponueni prihvati ponudu ponudioca. Ako, pak, ponueni trai izmenu ponude, to bi se odnosilo, na primer, u pogledu roka, kvaliteta, cene, ili bilo kog drugog elementa ponude, smatra se da je ponuda odbijena. Naprotiv, ako ponuda sadri i elemente u vezi kojih ponueni treba da o njima razmisli, pa se odmah ne prihvati ponuena ponuda, ve se ponuenom ostavlja kakav rok za razmiljanje, smatra se daje ponuda predlog za pregovor, a tek kada se postigne saglasnost volje stranaka, odnosno kada ponueni prihvati moda izmenjenu ponudu, tek tada se smatra daje ponuda prihvaena, odnosno daje ugovor zakljuen. 71

Pojam "ako iz okolnosti proizilazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje", naveden u stavu prvom lana 40. ZOO nije dovoljno jasan, utoliko pre ako je ponudilac dosledan u pogledu roka za prihvatanje ponude, kao i drugih elemenata ponude, u kom sluaju ponueni se ne moe pozivati da mu pripada "rok za razmiljanje". Ovo bi pravilo dolo do izraaja ako bi ponudilac u ponudi oznaio dui rok za prihvatanje ponude, pa u okviru tog intervala ponueni zadri pravo za razmiljanje, o emu, naravno, mora da obezbedi takav dokaz - da se sa tim saglasio ponudilac, najee ako se od ponuenog, pre prihvatanja ponude, oekuje da izvri neku radnju, na primer, da uplati kakav avans ili obezbedi kakvu garanciju. Ponuda se moe uiniti i telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio vezom, a smatra se da je prihvaena ako je ponueni, odnosno ovlaeno lice (ako je re o pravnom licu) ponudu prihvatio, odnosno potvrdio, obavetavajui ponudioca preporuenim pismom, faksom, po mogunosti istoga dana kada je ponudu primio, a najkasnije sledeeg radnog dana. Prema sudskoj praksi, ako je ponudilac ponudu poslao ponuenom putem navedenih sredstava iz stava drugog ovog lana, a ponueni krivicom pote primi ponudu sa drugom sadrinom od one predate poti, posledice snosi ponudilac - ako prilikom telegrafskog dostavljanja ponude nije zatraio od pote sravnjenje sadrine svoje ponude, odnosno predloga i primljenog telegrama. Podnosilac ponude, u tom sluaju, ipak, moe traiti naknadu tete od poste - ako ponueni zbog pogrene sadrine telegrama ne odgovori na ponudu ili takvu ponudu odbije.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni (l. 41. ZOO)


Ve je ranije, u prethodnim komentarima, izneto daje ponuda prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ako, pak, ponueni izjavi da prihvata ponudu, ali predlai neka druga reenja, smatra se daje ponudu odbio. Meutim, njegovi predloi za izmenu primljene ponude smatraju se kao protiv ponuda, odnosno protivpredlog uinjen ranijem ponudiocu. Ponudilac treba u razumnom roku da odgovori ponuenom da li prihvata njegovu novu ponudu, odnosno predlog. On nije duan da odgovori ponuenom o novoj ponudi, odnosno predlogu ponuenog, jer je pravilo da je ponueni ponudu odbio ako je traio od ponudioca da je u neemu izmeni ili dopuni. Sudska praksa smatra da ako su se stranke prethodno sporazumele o nekom pravnom poslu, a iz potvrde jedne stranke uinjene drugoj proizilazi neto drugo od dogovorenog, stranka koja je primila potvrdu ne srne utati, ve se u skladu s naelom potenja i savesnosti mora ograditi. U protivnom, takva potvrda se moe uzeti kao sadraj koji je istinit - dakle, ako primalac potvrde ne reaguje.

Sudska praksa
"Prema odredbi lana 41. Zakona o obligacionim odnosima, ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i daje sa svoje strane uinio drugu ponudu svom ranijem ponudiocu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 461/82).

Cutanje ponuenog (l. 42. ZOO)


Cutanje se ne smatra prihvatanje ponude, ali ako je ponueni u stalnom poslovnom odnosu sa ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se daje prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, iako nije odgovorio na primljenu ponudu, osim ako u razumnom roku, odnosno odmah ili u ostavljenom roku nije odbio ponudu. Naime, ako u takvom sluaju ponudilac poalje odreenu robu ponuenom, a ovaj ne odbije prijem robe, smatra se da je utanjem ponudu prihvatio. Meutim, ako je ponueni obavesti poiljaoca da robu ne prima, nije u obavezi prema poiljaocu, odnosno smatra se da ponudu nije prihvatio, ali je duan da primljenu robu zatiti radi otklanjanja tete. Korisno je pomenuti raniju uzansu Optih uzansi za promet robom, koja navodi primere preutno zakljuenog ugovora, kao to su: - kad jedna stranka u svoje ime i za svoj raun raspolae robom koju je primila od druge stranke, smatra se daje zakljuen ugovor o kupovini i prodaji , ako primalac nije znao daje roba poslata u drugu svrhu; - kad jedna stranka preda drugoj stranci dokumenta na osnovu kojih se moe raspolagati robom, a druga stranka ta dokumenta primi, smatra se da je zakljuen ugovor o kupovini i prodaji , ako primalac nije znao da su dokumenta predata u drugu svrhu; - kad kupac robu koja mu je predata "na ogled", "na probu", "na pogled", "po vienju", ne vrati u roku koji je bio ugovoren za njegovu izjavu da li robu prima, smatra se da je zakljuen ugovor o kupovini i prodajjj.
72

kad vozar ili pediter primi robu sa naznaenom adresom primaoca, smatra se da je zakljuen ugovor o prevozu ili pediciji; - kad skladitar primi robu bez odreenog naloga, smatra se na je zakljuen ugovor o uskladitenju . utanje u uslovima redovnog poslovanja stranaka ne znai i daje primalac robe duan na izvrenje kakvih drugih obaveza u vezi sa tom robom, ako te obaveze ranije nisu postojale. Tako, na primer, neprigovaranje visini kamatne stope, unete jednostrano od strane prodavca u fakturi, samo po sebi ne znai daje kupac prihvatio proda vevu ponudu o visini kamatne stope unete u fakturu. U jednoj sudskoj odluci stoji i stav da to stoje prodava ranije stavljao na fakturi klauzulu o plativosti u roku od tri dana, i to je kupac u tom roku plaao, ne daje osnov za zakljuak da je postignut sporazum o takvom poslovanju ubudue. Pa i kod raskida ugovora, utanje od strane ponuenog da se ranije zakljueni ugovor raskida, ne znai i daje takva ponuda ponudioca utanjem prihvaena. Stav 4. lana 42. ZOO, koji se odnosi na ovu materiju, je dosta nejasan, ali s obzirom da poinje recima "isto tako", upuuje na zakljuak da se i odredbe tog stava bave pitanjem prihvatanje ponude utanjem, ali u ovom sluaju delatnou drugog lica, koje se ponudilo da izvrava naloge lica koje po uobiajenoj praksi posluje sa ponudiocem, o emu ponudilac mora imati prethodno saznanje o tome daje njegov poslovni partner ovlastio drugo lice da u njegovo ime izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova. Ista prava ima i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, dakle koje se bavi delatnou obavljanja poslova u korist i za raun drugih lica, u kom sluaju to lice takoe mora imati posebno ovlacenje od stranke, bilo za obavljanje odreenih poslova ili vie poslova koji su predmet poslovanja njegovog nalogodavca. Njihova funkcija je da budu u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem, te da sami ocenjuju da li e ili ne prihvatiti ponudu u korist svog vlastodavca, pa s obzirom da su oni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreenih roba, smatra se da je takvo lice prihvatilo ponudu koja se odnosi na odreenu robu, te da u vezi sa tim odmah izvri dobijeni nalog, ako ga nije odmah odbilo. Sve to, naravno, pretpostavlja da ta druga lica koja rade po nalogu ponuenog, moraju imati stalni kontakt sa ponuenim i u vezi primljenih ponuda izvravati njegove naloge. Da li e ponudilac dostavljati svoje ponude ponuenom, sa kojim ima stalnu poslovnu vezu, ili drugim licima koji rade po nalogu ponuenog, pitanje je koje sporazumno reavaju ponudilac i ponueni. Reci "ako ga nije odmah odbilo" upuuje vie na to da se radi o licima koja rade po nalogu ponuenog, koji su ovlaeni da prihvataju ili odbiju ponudu, jer se u poslednjem stavu ovog lana za ta lica navode reci i "ponuda" i "nalog". Tako, ako lica koja vre funkcije o kojima je bilo reci u prethodnom stavu ne odbiju ponudu, odnosno nalog, smatra se daje ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom. To se, naravno, ne odnosi na momenat prijema ponude, jer se pretpostavlja da ako ponueni, odnosno onaj ko za njega vri njegove naloge, daje utanjem prihvatio ponudu, ali se u pogledu izvrenja momenta od kada vai ugovor smatra onaj trenutak kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
-

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju (cl. 43. ZOO)


Odredbe lana 43. ZOO imaju u vidu dva sluaja kada ponueni zakasni sa dostavom izjave o prihvatanju ponude, pri emu se prvi odnosi na stvarno zadocnjenje za davanje izjave, a drugi kada je ponueni blagovremeno dostavio izjavu o prihvatanju ponude, ali je ona kod ponudioca stigla posle roka datog u ponudi. Iz odredaba prvog stava navedenog lana proizilazi da ponueni koji je ponudu prihvatio sa zadocnjenjem, dao je novu ponudu ponudiocu, dakle protivponudu, u kom sluaju raniji ponudilac ne prihvatanjem, odnosno utanjem, izjavljuje volju da protivponudu ne prihvata, te da samim tim nije ni zakljuen ugovor meu njima, bilo po ponudi ili protivponudi. U praksi se moe desiti da ponueni odmah odgovori, odnosno da izjavu da prihvata ponudu, ali da ta izjava stigne kod ponudioca po isteku roka koji je on odredio u svojoj ponudi. U tom sluaju izjava o prihvatanju ponude ima znaaj pravovaljane izjave, ali samo ako je ponudilac "znao ili je mogao znati daje izjava otposlata blagovremeno". Takva izjava obavezuje ponudioca, ali je teret dokazivanja na ponuenom - da je ponudilac znao ili morao znati daje izjava blagovremeno otposlata. To bi bio sluaj ako bi ponueni odmah po prijemu ponude nekim brim i sigurnijim sredstvom od onoga kojim je poslata ponuda, obavestio ponudioca daje otposlao izjavu o prihvatanje ponude, koja bi stigla u roku navedenom u ponudi, u kom sluaju takvo obavetenje i dostavljanje izjave o prihvatanju ponude obavezuju ponudioca prema uslovima ponude, to znai da se u tom sluaju smatra daje ugovor izmeu njih zakljuen. Prema Optim uzansama za promet robom koje se, po pravili, ne primenjuju, za izneti sluaj vai pravilo da ako je ponudilac odredio rok za prihvatanje ponude izrazom "odmah", "bez odlaganja", "narednom potom" ili slinim izrazima, izjava o prihvatanju je blagovremena ako je predata neposredno ponudiocu ili poti prvog narednog radnog dana po prijemu ponude.
73

Odredbe stava tri navedenog lana imaju u vidu da i u sluaju daje ponudilac znao ili morao znati daje ponueni blagovremeno prihvatio njegovu ponudu, da se ponuda ne smatra prihvaenom ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg dana po prijemu izjave, ili pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, obavesti ponuenog da se zbog zadocnjenja ne smatra vezan svojom ponudom. To bi bio sluaj ako ponudilac pre prijema izjave nije dobio bilo kakvo obavetenje od ponuenog, a rok iz ponude je protekao, te injenica da je ponudilac znao ili morao znati daje ponueni prihvatio ponudu, ne obavezuje ga ako odmah po prijemu izjave, ili narednog dana od njenog prijema, izvesti ponuenog da se zbog zadocnjenja dostave izjave ne smatra obaveznim u vezi svoje ponude. Drugi je sluaj iznet u prethodnom stavu, da ba izjava ponuenog primljena kod ponudioca sa zakanjenjem, obavezivala ponudioca ako je ponueni nekim drugim brim sredstvom, obavestio ponudioca daje dostavio izjavu o prihvatanju ponude, ako se iz tog obavetenja moe zakljuiti daje ponueni prihvatio ponudu.

Nesposobnost jedne strane koja je nastupila pre njenog prihvatanja (l. 44. ZOO)
Iz norme da ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotnoproizilazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla", proizilazi samo jedan sluaj koji se reava tom normom, a to je da ponuda ponudioca ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, to znai da ponuda vai ako je u ostavljenom roku prihvate sledbenici umrlog, odnosno nesposobnog lica, jedne ili druge stranke. Naime, ova sadrina se odnosi kako na ponuenog tako i na ponudioca, jer ako je ponueni, na primer, umro pre nego to je prihvatio ponudu, a na tu ponudu niko od pravnih sledbenika ponuenog nije blagovremeno prihvatio ponudu, smatra se da po proteku roka iz ponude ponuda nije prihvaena, odnosno ne smatra se daje ugovor zakljuen pod uslovima iz ponude. U sluaju ponudioca, ako nastupi njegova smrt ili nesposobnost za obavljanje poslova, njegova ponuda ima pravnu snagu ako, takoe, njegovi pravni sledbenici ili druga ranije ovlaena lica, ne obaveste ponuenog o nastalom sluaju kod ponudioca, to kod blagovremenog obavetenja o toj injenici dostavljena ponuda ili gubi pravni znaaj (ako je ponueni obaveten da ponudilac vie nije u mogunosti - zbog smrti ili nesposobnosti, da izvri obaveze iz dostavljene ponude), ili se ugovor smatra zakljuenim ako izjava o prihvatanju ponude ne bude odbijena. Izraz "izuzev ako suprotno proizilazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla", upuuje na zakljuak da ponuda u tim uslovima gubi dejstvo - "ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja". "Namera strana" dolazi do izraaja ako su se stranke pre dostavljanja ponude dogovorile o toj injenici, a naime da ponuda gubi dejstvo ako jedan od njih umre ili postane nesposoban, pre prihvatanja dostavljene ponude. Navedeni izraz ima u vidu i "obiaj" i "prirodu posla", koji ukazuju da se injenica smrti ili nesposobnosti jedne od strana, smatra kao dovoljan argument da ponuda gubi dejstvo, te da daiga strana ne moe da insistira na utvrenje daje ponuda prihvaena, odnosno daje time ugovor zakljuen prema uslovima iz ponude. Obiaj, kao to je poznato, pretpostavlja pravilo koje je nastalo ponavljanjem jednog odnosa u jednom duem periodu, u nekoj oblasti privrednog ili civilnog prava. Oni mogu biti poznati ugovornim stranama, a mogu biti i kodifikovani. "Priroda posla" podrazumeva da su stranke bile stalno u poslovnom odnosu, iz koga i kasnije proizilazi volja stranaka da na isti nain posluju, naravno u vezi odreene robe, kroz konkludentne radnje, odnosno volja da zakljue odreeni ugovor, a u sluaju civilnog prava - ako je jedna strana za ivota imala nameru da zakljui ugovor u vezi neke stvari, ako je o toj stvari razgovarala sa ponudiocem i ako je iskazivala elju da zakljui ugovor u vezi te stvari, a u meuvremenu, do konkretizacije tog posla nije dolo usled smrti ponuenog, odnosno njegove dalje sposobnosti da preduzima pravne radnje, - ponuda ne gubi uinak ako pravni sledbenici ponuenog, odnosno nesposobnog lica, pod uslovima iz ranije ponude i u primerenom roku od smrti ponuenog, zakljue ugovor koji bi inae zakljuio ponueni.

Predugovor (l. 45. ZOO)


Predugovor je jedna vrsta ugovora, kojim se stranke obavezuju da e naknadno, po ispunjenju nekih uslova, zakljuiti glavni ugovor u odreenom roku, odnosno definitivni ugovor, u vezi ve utvrenog sadraja u predugovoru. Iako predugovor sadri sve elemente glavnog ugovora, koji potpisuju obe stranke, on moe sadravati samo obaveze jedne strane, koja se obavezuje da do odreenog roka ispuni naki uslov, kako bi se stvorila mogunost za zakljuenje glavnog ugovora. Ako druga strana nema obavezu da po tom predugovoru neto uini, ve samo eka da prva strana ispuni svoju obavezu, predugovor obavezuje ijednu i drugu stranu da zakljue glavni ugovor. To se zakljuuje iz sadrine stava prvog ovog lana, koji propisuje da predugovorom stranke preuzimaju obavezu da kasnije zakljue drugi, glavni ugovor. Predugovor je dvostrani ugovor iako se po predugovoru moe obavezati samo jedna strana da preduzme neku obavezu do odreenog roka, kako bi se stvorili ulo vi za zakljuenje glavnog ugovora. Predugovor moe obavezati obe stranke na preduzimanje kakvih obaveza radi zakljuenja glavnog ugovora, kao na primer, pribavljanje nekih isprava potrebnih za punovanost ugovora (protek roka kod prava pree kupovine, pribavljanje saglasnosti drugog suvlasnika, dokaz o bonitetu kupca, pribavljanje garancije banke i dr.), u kom sluaj i tek po obostranom ispunjenja tih obaveza, nastaje obaveza da se zakljui glavni ugovor, naravno u predvienom roku'iz predugovora. Predugovor, dakle, kao to je reeno, obavezuje stranke da u odreenom roku izvre neke obaveze, ali ako jedna od tih stranaka, bilo kod jednostranog ili dvostranog preuzimanja obaveza, izbegava da izvri svoju obavezu, odnosno obavezu da zakljui glavni ugovor, druga savesna strana moe da trai od suda da takvom li74

cu, sada duniku, naloi da izvri svoju obavezu iz predugovora, odnosno da zakljui glavni ugovor, ako predugovor sadri sve bitne sastojke ugovora, ili da tom duniku ostavi neki rok u kome e ovaj glavni ugovor zakljuiti. Ako stranka nije u mogunosti da izvri obavezu iz predugovora, u zavisnosti od sluaja da lij e preduzela potrebne mere za ispunjenje preuzete obaveze ili ne, ili takvu obavezu ne moe da izvri zbog razloga koji nije u njegovoj moi (ne moe raspolagati pravom koje je u suprotnosti sa prinudnim propisom, javnim poretkom ili pravilima morala), druga strana ima pravo na odustanak od predugovora, a u nekim sluajevima ima pravo i na naknadu tete, posebno i pravo na kaparu ako je ugovorena - da strana koja ne izvri svoju obavezu, ili nije u mogunosti daje izvri, snosi obavezu plaanja kapare pod uslovima kako je u predugovoru navedeno. Naravno, pod uslovom da savesna strana nije znala ili nije je morala znati da stoje smetnje na strani one strane koja se obavezala na ispunjenje neke obaveze radi zakljuenja glavnog ugovora. Odredbe stavova 4. i 5. lana 45. ZOO imaju u vidu samo nalaganje suda drugoj strani, koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora, da u odreenom roku zakljui glavni ugovor. Meutim, pitanje se postavlja kako postupiti ako se pretpostavi da druga strana nee ispotovati obavezu - da u odreenom roku zakljui glavni ugovor. U tom sluaju se jednom tubom mora traiti, u prvom delu petita tubenog zahteva, da sud obavee tuenog na obavezu zakljuenja glavnog ugovora u odreenom roku, a u drugom delu tog zahteva da se po proteku tog roka, ako ga tueni ne ispotuje, utvruje daje glavni ugovor zakljuen, navoenjem sadrine bitnih sastojaka predugovora kao bitnih sastojaka glavnog ugovora. Meutim, sud moe i odbiti tubeni zahtev ako utvrdi da tueni objektivno nije mogao da izvri obavezu iz predugovora, a ona se odnosi na bitni sastojak ugovora, ili ako je tueni u predugovoru preuzeo obavezu a nije mogao da raspolae pravom za zakljuenje predugovora - ako je u suprotnosti sa prinudnim propisom, javnim poretkom ili pravilima morala. U takvim uslovima druga strana, ako je savesna, odnosno nije znala za smetnje koje stoje na strani druge strane, moe traiti naknadu tete koju mora dokazati. Prema stavu 5. istog lana, zakljuenje glavnog ugovora moe se traiti u roku od est meseci po isteku roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako u predugovoru taj rok nije predvien, onda se rok rauna kad je "prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen". Imajui u vidu odredbe stava 4. pom. lana i njihovu povezanost sa sadrinom iz stava 5 istog lana, stoji pravo savesne strane, poverioca, da o zahtevu za zakljuenje glavnog ugovora odluuje sud. Raskid predugovora, po prirodi same stvari nastaje "ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme". O pretpostavkama za raskid ugovora govori se u odredbama lana 133. ZOO, kao i u odredbama lana 74. ZOO, ali se one razlikuju od pretpostavki za "raskid" predugovora, koji i ne pominje taj izraz, ve da "predugovor ne obavezuje", to se moe smatrati i raskidom ugovora, ali izmeu navedenih odredaba i stava 6. lana 45. postoji razlika u tome to se u ovom sluaji radi o dva ugovora, odnosno o predugovoru i glavnom ugovoru, a za predugovor se vezuje izraz da "ne obavezuje", dok se u drugim pomenutim lanovima govori o ve zakljuenim glavnim ugovorima, koji se takoe izmeu sebe razlikuju u odnosu na mogunosti za raskid ugovora.. Inae, zakljuenjem glavnog ugovora prestaje vanost predugovora. Naime, predugovor i glavni ugovor su dva posebna i nezavisna ugovora, jer dok postoji predugovor ne postoji glavni ugovor, a kada se zakljui glavni ugovor ne postoji predugovor. Iz toga se zakljuuje da predugovor nije sporedni ugovor, vezan za glavni ugovor, jer postoje samostalno, pa ako je zakljuen glavni ugovor on prestaje, a moe prestati i voljom savesne stranke koja nije htela tubom da ostvaruje svoje pravo na zakljuenje ugovora - ako druga strana ne izvri obavezu zakljuenja glavnog ugovora, ili ako se predugovor ne moe realizovati zbog nedozvoljenosti raspolaganjem pravom koje je protivno prinudnom prepisu, ili, kao to se navodi u stavu 6. ovog lana, da predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja promenile da ne bi bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme. Forma predugovora se vezuje za formu glavnog ugovora, ako je zakonom kao takva propisana. injenica je da je lanom 67. ZOO propisano da "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno". To, naravno, ne znai da ugovor nema neku formu, jer "nikakva forma" vie ukazuje na to da forma mora da postoji, ali da njen oblik, njenu formu odreuju stranke, naroito kod usmenih ugovora, dakle bilo kroz konkludentne radnje, bilo isticanjem cene i robe i si., to ne znai da stranke neki ugovor, za koji nije propisana zakonska forma, takav ugovor zakljue u pismenoj formi, i njenu punovanost uslove takvim oblikom ugovora, naroito kod izmene ili dopune ugovora, to ih ubudue obavezuje. Kod onih ugovora za koje je zakon propisao da se moraju zakljuiti u odreenoj formi, ta forma je bitan uslov za zakljuenje ugovora. Tako na primer, za zakljuenje ugovora o graenju, zatim za ugovora o kreditu, pa ugovora o doivotnom izdravanju, zatim ugovoru o zajmu i drugim oblicima ugovaranja, zakon propisuje da mora biti zakljuen u pismenoj formi, odnosno formi koja je propisana za odreenu vrstu ugovora. Isti sluaj je i kod zakljuenja ugovora o prodaji nepokretnosti, za koje zakon propisuje ne samo pismenu formu ve i da takav ugovor mora biti overen kod suda. Postupanje suprotno toj strogosti forme, zakljueni ugovor u drugoj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Zbog toga je stavom 2. lana 45. ZOO propisano da kakvu formu ima ugovor da takvu formu ima i predugovor, naravno ako je "propisana forma uslov punovanosti ugovora".

Sudska praksa
"Ako nema glavnog ugovora, nema ni konvalidacije Konvalidacija se odnosi na glavni ugovor, a ne na predugovor. " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6029/94).
75

Primer predugovora PREDUGOVOR O KUPOPRODAJI STANA zakljuen dana_______________. godine u_________, izmeu____________________, iz___________, ul. ____________________ br.____ , broj l.k. ____________, SUP ________(u daljem tekstu: budui prodava) i _______________________, iz__________, ul._____________br.___, broj l.k.____________, SUP__________(u daljem tekstu: budui kupac). U cilju meusobnog obavezivanja i odreivanja uslova pod kojima e stranke nakon pribavljanja sve potrebne dokumentacije (ev. prava pree kupovine) pristupiti zakljuenju i overi kupoprodajnog ugovora, ugovorne strane su se saglasile da zakljue ovaj predugovor o kupoprodaji pod sledeim uslovima: lan 1. ________________________________prodaje, a________________kupuje nepokretnost -_____________(jednosoban - ?) stan u_______, u ulici__________________________broj_____, stan broj____, na____spratu, u ukupnoj po vrini od_____kv.m., na kat. parceli broj__________, ZKUL_ KO____. _, lan 2. Prodava je iskljuivi vlasnik nepokretnosti iz lana 1. ovog ugovora, to dokazuje pravosnanim reenjem________________suda u Beogradu_____O. br.___________od_____________godine, zemljino knjinim reenjem Dn. br._____, od__________godine. lan 3. Kupoprodajna cena ugovorena je u iznosu od_______________dinara. lan 4. Kupac i prodava su se sporazumeli da kupac na ime kapare isplati prodavcu iznos od___________ dinara - danom overe potpisa ugovoraa ovog predugovora kod suda. Ostatak do ugovorene kupoprodajne cene u iznosu od__________dinara, kupac e isplatiti prodavcu na dan primopredaje stana najkasnije do________godine, odnosno danom overe potpisa ugovaraa ugovo ra kod suda o kupoprodaji predmetnog stana, najkasnije do_____godine po izvrenoj primopredaji stana. lan 5. Datumi ispunjenja rokova iz ovog predugovora smatraju se bitnim elementima ugovora i proputanjem rokova iz lana 4. ovog predugovora isti se smatra raskinutim. lan 6. Ugovorne strane su saglasne da trokove za overu ovog predugovora, zatim za overu ugovora o kupoprodaji, kao i porez na promet (napomena: poreski obveznik je, inae, prodava) i uknjibu stana snosi kupac, a eventualni porez na kapitalnu dobit prodava. lan 7. Budui prodava pod punom materijalnom i krivinom odgovornou jemi a je prodati stan njegovo iskljuivo vlasnitvo, da nije optereen nikakvim uknjienim i neuknjienim teretima, da nije pod zabranom raspolaganja, niti u bilo kakvom sporu, te da ne postoje smetnje da se izvri prenos vlasnitva i predaja predmetnog stana pravno i faktiki u nesmetan posed budueg kupca. lan 8. Ako kupac odustane od kupovine predmetne navedene nepokretnosti - stana, ili propusti neki od rokova iz lana 4. ovog predugovora, ili ne pristupi zakljuenju i iveri ugovora o kupoprodaji kod suda, prodava zadrava datu kaparu u iznosu koji je primio. Ako prodava odustane od prodaje navedene nepokretnosti, odnosno ne postupi po obavezama, odnosno rokovima iz lana 4. ovog predugovora, te ne pristupi i zakljuenju i overi ugovora o kupoprodaji kod suda, obavezan je da kupcu vrati dvostruki iznos isplaene kapare. lan 9. Ukoliko iz objektivnih razloga, koji ne zavise od volje stranaka, ne doe do sudske overe ugovora o kupoprodaji, smatrae se da ovaj predugovor nije ni stupio na snagu, te e isplaena kapara biti vraena kupcu. lan 10. U sluaju eventualnog spora nadlean je sud opte nadlenosti u_____________.. lan 11. Ovaj predugovor sainjen je u 4 istovetna primerka. Budui prodava, 76 Budui kupac?

FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora (l. 67.ZOO)
Sloboda forme prihvaena je u naem zakonodavstvu. Njen princip je zasnovan na saglasnost volje stranaka, bez obzira o kojoj je formi ugovora re, naravno, osim onih koje zakon odreuje. Mnogi prospekti i propagandni spotovi prenose osnovne elemente - sastojke ugovora, te saglasnost volje druge strane, izraena na bilo koji nain, pa i telefonom ili teleprinterom, moe se smatrati daje prihvaena ona forma ugovora koja je objavljena. Inae, formalni ugovori, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahtevaju i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se mogu odrediti i voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Ako stranke ne ispotuju propisanu formu, ugovor nije pravno valjan. U stavu drugom ovog lana propisano je da ako zakon zahteva da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi, onda to pravilo vai i za sve docnije izmene ili dopune takvog ugovora. Ima vie oblasti u kojima se pravni odnosi ureuju formalnim ugovorima, iju formu pa i sadrinu odreuje zakon. To su, na primer, prenos svojine nepokretnosti putem pismenog ugovora, za koju je zakon odredio da moraju biti overeni kod suda, zatim ugovor o doivotnom izdravanju, pa ugovor o graenju, zatim ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine prema Zakonu o privatizaciji (l. 41. st. 2.), koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i ak overen kod suda, kao i mnogi drugi ugovori za koje pojedini zakoni propisuju odreenu formu. Formalni ugovori mogu biti dvostrani ili jednostrani. Za navedene primere moe se rei da su dvostrani, teretni, a kod formalnih ugovora gde se samo jedno lice obavezuje na izvrenje neke obaveze, a zakonom je za regulisanje tog odnosa propisano da se mora izraziti u pismenoj formi, su jednostrano formalni ugovori. Na primer, to moe biti ugovor o jemstvu, gde se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako to ovaj ne uini (l. 997. ZOO). Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjava o jemenju uinio pismeno. Zatim to moe biti bankarska garancija, kojom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Takva garancija mora biti izdata u pismenoj formi. Kad su se stranke saglasile da e ugovor imati odreeni oblik, ili je to zakonom odreeno, ne obavezuje ih ono to nije uneto u ugovor u propisanoj formi, osim ako se takav ugovor docnije dopuni o sporednim takama 0 kojima u takvom ugovori nije nita reeno, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana. Drugi ugovori, za koje ne vae pravila o formalnosti ugovora, nazivaju se neformalnim ugovorima, i oni se mogu izraavati bilo u usmenoj ili pismenoj formi, ili na drugi nain, ve kako stranke o tome odlue. Forma ugovora predstavlja nain izraavanja volje stranaka u vezi nekog pravnog posla koji zakljuuju. Stavom prvim ovog lana izraeno je pravilo da ugovor ne podlee nikakvoj formi, to znai da stranke slobodno odluuju da li e ugovor zakljuiti u usmenoj formi, prostim dogovorom stranaka, koji sadri sve elemente ugovora, ili u pismenoj formi, koji postaje punovaan kad ga stranke potpiu, osim ako je zakonom drukije odreeno, odnosno i overe svoje potpise kod suda, ako overu ugovora zahtevaju prinudni propisi, naravno, ako je to zakonom odreeno. Usmene pogodbe stranaka, kao oblika zakljuenja ugovora, nisu siguran instrument da e se takav ugovor sa sigurnou izvravati. Ako tu nema problema, stranke mogu punovano da smanjuju ili olakavaju obaveze jedna drugoj, ukoliko te obaveze nisu u suprotnosti sa osnovnim usmenim ugovorom, a ako je ugovor zakljuen u pismenom obliku, a stranke nisu punovanost ugovora uslovile ispunjenjem tog oblika, obavezuju ih ono to su i naknadno, ak i usmeno dogovorile, a to nije uneto u osnovni ugovor. Ako je ugovor sainjen u pismenoj formi i ako su ga stranke potpisale, njegova sadrina obavezuje stranke od momenta potpisivanja. Stranke ne obavezuje ono to su propustile da unesu u ugovor, ak i ako su o nekim elementima ugovora pre potpisivanja ugovora razgovarale, jer se smatra da su bili samo predmet razgovora 1 dogovora. Zbog toga se stranke ne mogu u sporu pozivati na te pregovore, jer da su htele da predmet tih prego vora bude njihova volja u zakljuenom ugovoru, one bi ih i regulisale potpisanim ugovorom. Naravno, kasnije se, a moda i posle potpisivanja ugovora, saini kakav aneks ugovora koji te nove odnose regulie i njime se utvrdi da su sastavni deo ve potpisanog ugovora. Problem nastaje ako stranke na ve potpisanom ugovoru, na njegovim marginama, napisu kakvu odredbu kojom se dopunjuje ugovor, a to stvara obaveze i prava za stran ke, u kom sluaju takve odredbe obavezuju stranke ako su u svim primercima ugovora navedene, i to u delu ugovora iznad potpisa stranaka. Pismena forma je zadovoljena i ako su stranke svoju volju izjavile razmenom pisama, ako su te volje saglasne i ako su ta pismena potpisana od ovlaenih lica. U praksi se, zbog brzine prometa, esto zakljuuju usmeni ugovori, ali problemi nastaju kada se pojavi kakav problem u vezi izvrenja tako zakljuenog ugovora. Onda se postojanje ugovora, odnosno njegova sadrina dokazuje putem svedoka ili neke dokumentacije, kao na primer dopisivanje stranaka.
77

Ugovor koji je zakljuen u pismenoj formi moe biti izmenjen i usmenom formom. I sudska praksa polazi od toga da nema smetnji da se ugovor zakljuen u pismenoj formi naknadno izmeni usmeno. Ali ako su stranke po sporazumu sastavile ugovor u pismenoj formi i odredile da se ugovor moe izmeniti samo u pismenoj formi, takav ugovor u pismenoj formi ne moe se naknadno izmeniti u usmenoj formi. To pravilo vai i kod formalnih ugovora za koje zakon propisuje da mogu biti zakljueni samo u formi kako zakon odreuje, odnosno da za te ugovore ista forma vai i kada su u pitanju docnije izmene ili dopune ugovora. I kod pismenih ugovora esto nastaju nesporazumi, ak i u uvezi bitnih sastojaka ugovora, pa i motiva kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla, pa ako je ugovor nejasan sud utvruje njihov motiv kojim su se rukovodile pri zakljuenju ugovora. Ako se jedna stranka u sporu pozove da je grekom utvrena via cena od dogovorene, sud e utvrditi pravu volju stranaka u pogledu cene, koja je trebalo da bude uneta u ugovor. Ispitujui volju stranaka kod tako nastalog spora, sud utvruje i realnost cene koja bi bila primerena za odreeni ugovorni odnos stranaka. Meutim, kod nejasnih ugovora sudovi polaze i od toga da pri tumaenju ugovora svaka nejasnost ide na tetu onog koji je ugovor sastavio.

Raskidanje formalnih ugovora (l. 68. ZOO)


Formalni ugovori mogu se raskinuti neformalnim sporazumom. Kao to je u komentaru prethodnog lana reeno, formalni ugovori, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahtevaju i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se odreuju voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Zbog toga, da bi jedan formalni ugovor mogao biti raskinut potrebno je da takav osnov postoji u samom zakonu koji propisuje odreenu formu za njegovo zakljuenje. Ipak, odredbe lana 68. ovog zakona propisuju mogunost da se i formalni ugovor moe raskinuti pod uslovima koji su navedeni u ovom lanu. Odredbe navedenog lana odnose se samo na formalne ugovore ija je forma odreena zakonom, jer se kod drugih formalnih ugovora, iju formu samostalno odreuju stranke, osnov za raskid tih ugovora nalazi u odredbama lana 69. stav 2. ZOO. Raskid formalnih ugovora neformalnim sporazumom nije dozvoljen u dva sluaja, i to: a) ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno neto to spreava stranke da ugovor raskinu, a naime da se formalni ugovor ne moe raskinuti do njegovog ispunjenja, i b) ako nije ispunjen cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje formalnog ugovora. Ako navedena ogranienja nisu smetnja za raskid formalnih ugovora, oni se mogu raskinuti u pismenoj ili usmenoj formi. Raskid ugovora nastaje izjavom volja stranaka da ugovor raskinu. To se obino ini vansudskim putem, ali ako se stranke ne mogu sporazumeti o raskidu ugovora, a stekli su se neki osnovi za raskid ugovora, o raskidu ugovora odluuje sud. Sud nee usvojiti zahtev stranke za raskid ugovora ako postoje smetnje, odnosno ako zakon koji propisuje odreenu formu za zakljuenje ugovora propisuje da se ugovor do njenog izvrenja ne moe raskinuti, a u drugom sluaju sud utvruje da l i j e ostvaren cilj zbog koga je zakljuen formalni ugovor, u kom sluaju sud usvaja ili odbija tubeni zahtev. Kod drugih neformalnih ugovora uslovi za raskid ugovora su drugaiji od uslova koji se trae za raskid formalnih ugovora. Stranke mogu kod takvih ugovora predvideti uslove za raskid ugovora, ali se o tim uslovima mogu i kasnije dogovoriti, u vreme ispunjenja ugovora, s tim da takav njihov sporazum bude realizovan putem posebne forme, kao na primer, ako je ugovor zakljuen u pismenoj formi, stranke mogu u ugovoru predvideti da e se ugovor raskinuti kada nastupe odreene okolnosti koje oteavaju izvrenje zakljuenog ugovora, i ako se o raskidu obaveste pismenim putem, potom, ili na drugi nain, ili usmeno, ve kako su to pitanje u ugovoru regulisale, ili naknadnim sporazumom..

Ugovorena forma (l. 69. ZOO)


Odredbe lana 69. ZOO odnose se na one ugovore iju formu odreuju same stranke. Kada se u stavu prvom ovog lana kae da se ugovorne strane mogu sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora, onda to znai da se one mogu sporazumeti i pre zakljuenja ugovora, bilo kroz predugovor ili na drugi nain, da e ugovor koji e zakljuiti imati odreenu formu, kao na primer da e odreeni odnos ugovoriti u pismenoj formi, sa sadrinom koju e sami odrediti prilikom sastavljanja ugovora, ili e to biti neki formularni ugovor, sa optim i posebnim uslovima, te da e samo takav ugovor biti punovaan. To, naravno, stranke mogu predvideti i u samom ugovoru koji zakljuuju,.kako za taj ugovor tako, eventualno, i za druge ugovore, stoje est sluaj u pravnom prometu roba i usluga. Meutim, bitno je daje sporazum o posebnoj formi, postignut pre zakljuenja ugovora, unet u ugovor koji je zakljuen u posebnoj formi jer, u protivnom, sporazum o posebnoj formi pre zakljuenja ugovora ne proizvodi pravno dejstvo, poto on ne sadri 78

bitne sastojke koje mora imati jedan ugovor, a sporazum zakljuen pre zakljuenja ugovora sa posebnom formom, moe se odnositi samo na "razgovor" stranaka u vezi zakljuenja ugovora sa posebnom formom. Takav nain sporazumevanja stvara utisak da se ugovora posebna forma kao bitna forma ugovora, ali kao njegova forma, ako se ne ispotuje stvara za posledicu nitavost ugovora. injenica je da odredbe stava prvog ovog lana daju strankama odreenu sigurnost, da ugovor zakljuen u posebnoj formi, o kojoj su se stranke dogovorili, je uslov punovanosti njihovog dogovora. To, naravno, ima svoje opravdanje jer su stranke sigurne da e im tako zakljueni ugovor u eventualnom sporu, ili u nekom drugom odnosu, posluiti kao dokaz svih okolnosti koje su sporne, a naroito one koje se odnose na bitne sastojke ugovora, kao to su predmet, cena, rok i si. Kad su se stranke saglasile u pismenom ugovoru da se ugovor moe raskinuti samo na osnovu njihove saglasnosti, i to u formi u kojoj je ugovor zakljuen, onda se takav ugovor ne moe raskinuti drukije osim na nain kako su se dogovorile. Takav ugovor se, meutim, moe raskinuti na drugi nain. Tako, na primer, ugovor se smatra daje raskinut ako jedna strana ne ispunjava svoje obaveze, zatim ako su se promenile okolnosti zbog materijalnih i pravnih nedostataka stvari koja je bila predmet prodaje. Za raskid ugovora zbog neispunjenja, Zakon o obligaeionim odnosima propisuje posebne uslove (ostavljanje naknadnog primerenog roka za ispunjenje obaveze, i t. d. i t. d.). Kod ugovora o prodaji, u sluaju odgovornosti za pravne nedostatke, potrebno je da se utvrdi da stvar koja je predmet ugovora ima ozbiljne nedostatke, daje taj nedostatak bio skriven i t.d. Dakle, stranke se mogu sporazumeti da se ugovor raskine i ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, pa takav ugovor vie nema pravnu snagu. Smatra se da on vie ne postoji, ali ako se poelo sa izvrenjem ugovora, stranke se mogu sporazumeti kako da reguliu odnos izmeu izvrenih i neizvrenih obaveza, u kom sluaju se dobija novi ugovor kojim se ta pitanja reguliu. Stranke, dakle, mogu postojei ugovor, koji je zakljuen u odreenoj formi, u smislu stava prvog ovog lana ugovor raskinuti, dopuniti ili izmeniti, bez obzira da li je u tom ugovoru odreeno da ta posebna forma ugovora ini ugovor pravovaljanim, ako su se one naknadno, odnosno kasnije u toku izvrenja tog ugovora sporazumeli da tako uine. Smisao stava prvog i drugog navedenog lana je u tome da se ostavlja sloboda strankama da i kod strogo formalnih ugovora mogu promeniti taj ugovor, ako se o tome sporazumeju, ak i neformalnim sporazumom, kao na primer ako bi se o toj okolnosti sporazumeli ak i usmeno, a o tome obezbede potreban dokaz, razmenom pisama ili na drugi nain. Stav 3. istog lana ima u vidu zakljuenje ugovora u "odreenoj formi", dakle, ne u "posebnoj formi", kako to stoji u prvom stavu ovog lana, to ukazuje da se radi o neformalnom ugovoru, koji stranke zakljuuju zbog toga, prvo, da bi sebi obezbedili sigurnost kao dokaz tako zakljuenog ugovora (na primer, da poslui kao dokaz u nekom eventualnom sporu o nekom elementu iz sadrine ugovora, a ne o tome da je zakljuen u odreenoj formi, jer takvo utvrenje ne bi bilo dozvoljeno, poto ta injenica o zakljuenom ugovoru nije sporna), a drugo, da bi tako zakljuenim ugovorom neto drugo postigli (na primer, da se jedna stranka tim ugovorom predstavi treem licu u cilju ostvarivanjem nekih prava, recimo u vezi dobijanja kredita ili zakljuenja bilo kakvog drugog ugovora sa treim licem, koji ne bi bio zakljuen da nije postojao ugovor zakljuen u smislu stava 3. pom. lana), u kom sluaju je ugovor zakljuen kad je postignut sporazum o njegovoj sadrini, a ugovorai su se samim tim sporazumeli da takvom ugovoru daju predvienu formu. Dakle, stranke se ne sporazumevaju samo o formi ugovora, da on bude u pismenoj formi, ve da tako zakljueni ugovor ima i svoju sadrinu, jer samo takav ugovor moe da proizvodi pravno dejstvo.

Sankcija nedostatka potrebne forme (l. 70. ZOO)


Odredbe lana 70. ZOO reguliu pitanje sankcija kod ugovora kojima nedostaje potrebna forma. One se odnose na ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi, dakle kako zakon propisuje tu obavezu, ili ako ugovorne strane koje su se sporazumele o propisanoj formi za odreeni ugovor ispotuju obavezu po njihovom sporazumu o sainjavanju ugovora u propisanoj formi, ali ipak izostave u takvom ugovoru cilj propisa kojim je odreena forma. Za takve ugovore odredbe ovog lana propisuju sankciju, tj. da su bez pravnog dejstva, odnosno da se kao takvi ne mogu smatrati punovanim. ak i u sluajevima kada se u ugovorima u propisanoj formi neodreeno, nejasno ili nepotpuno navode samo neki nebitni odnosi stranaka, a nije ispotovan cilj tog propisa, odnosno sporazume, ugovor se smatra pravno nevaljalim, posebno ako se u propisima, odnosno sporazumu stranaka o zakljuenju takvog ugovora, navodi ta obaveza koja je jasna i precizna. U nekim zakonima koji propisuju zakljuenje ugovora u posebnoj formi nav.ode se posledice za sluaj propusta stranaka da reguliu odreene obaveze, kao na primer kod ugovora o prometu nepokretnosti, a naime, daje ugovor nitav ako stranke isti nisu overile kod suda, zbog ega ugovor koji nije ispotovao cilj zakona ne proizvodi pravno dejstvo. 79

Kod nekih zakona postoji obaveza da se odreeni pravni odnos regulie posebnim ugovorom, ali se ne navode posledice koje bi pratile takav ugovor, kao to je, na primer, ugovora o graenju koji propisuje pismenu forma, ali ne i posledice ako stranke takav ugovor ne zakljue Meutim, kod ovog drugog sluaja, s obzirom da su odredbe o graenju u zakonu jasno odredile prava i obaveze stranaka, pa ako je ugovor zakljuen u propisanoj formi, a cilj propisa je jasan, takav ugovor proizvodi pravno dejstvo. U drugom sluaju, kod primene stava 2. ovog lana, ako su stranke zakljuile ugovor protivni njihovom sporazumu o posebnoj formi ugovora, a ta forma nije ispotovana, zakon smatra da takav ugovor nema pravno dejstvo. Moe se staviti primedba na ovakvo reenje, jer ako su se stranke sporazumele da e ugovor sastaviti u pismenoj formi, to je bio samo dogovor oko forme ugovora, odnosno razgovor u vezi posebne forme ugovora, ali ako su kasnije zakljuile ugovor u nekoj drugoj neformalnoj formi, znai da su oni tim zakljuenim ugovorom izmenili volju u pogledu posebne forme koja je bila predmet prethodnih razgovora i sporazuma. Posebno je pitanje kada stranke ugovorom odrede posebnu formu ugovora, ta forma je u tom sluaju bitni sastojak tog ugovora, pa nepridravanje takvog ugovora od strane jednog ugovoraa, takav ugovor se smatra bez pravnog dejstva, odnosno on je nitav. Ugovor, za koji je propisano da nema pravno dejstvo ako nije zakljuen u formi u kojoj su se stranke sporazumele, kod ruljivosti takvog ugovora, stvara za posledicu zahtev za naknadu tete od strane koja se nije pridravala ugovornih obaveza, pod uslovima koje propisuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na odgovornost za ponitenje ugovora (lan 115. ZOO).

Pretpostavka potpunosti isprave (l. 71. ZOO)


U naslovu odredaba ovog lana upotrebljena je re "isprava". Ova re moe imati ire znaenje, posebno kao dokazno sredstvo, bez obzira da li je isprava potpisana ili ne, ili se nalazi na nekom fizikom predmetu. Meutim, iako taj naslov upuuje na zakljuak da se radi o ispravi koja ima realan znaaj, koja upuuje na sporazum, odnosno ugovor, odredbe ovog lana ipak imaju u vidu ispravu koja se odnosi na ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona ili po volji stranaka, naglaavajui da u toj ispravi, odnosno takvom ugovoru vai samo ono to je u toj formi izraeno, dakle sa pretpostavkom daje takav ugovor potpuno ispravan, odnosno doputen. Drugim recima, kada su se stranke saglasile da e ugovor biti sastavljen u posebnoj formi, a takvu formu zahteva i zakon za neke sluajeve, onda stranke ne obavezuje ono to nije uneto u ugovor sastavljen u toj formi. Od navedenog pravila se odstupa ako kod ugovora u posebnoj formi nisu regulisana neka sporedna pitanja, o kojima se stranke mogu dogovoriti i u drugoj formi, naime da takav ugovor dopune i usmenim ugovorom, ali samo ako te dopune ili izmene ugovora nisu u suprotnosti sa sadrinom posebnog ugovora, ili ako nisu protivni cilju zbog koga je forma propisana. Sudska praksa zauzima stav da i kod ugovora sa posebnom formom moe doi do izmene nekog njegovog bitnog sastojka, ako je taj sastojak pogreno oznaen, na primer, u pogledu cene, za koju se u toku izvrenja ugovora utvrdi da su nerealne prema cenama trita. U stvari, kod reavanja ovakvog pitanja sud polazi od toga da se utvrdi kakva je bila volja stranaka pri zakljuenju takvog ugovora, te da kod ispitivanja volje stranaka uzme u obzir i injenice koje se odnose na eventualnu zabludu jedne od ugovornih strana, ili utvrdi daje stranka koja je sastavljala ugovor pogreno unela cenu, koja odstupa od sporazuma stranaka prilikom zakljuenja ugovora. Zbog toga se postavlja pitanje funkcije suda da odlui o bitnom sastojku ugovora, ako je u odredbama stava 2. i 3. lana 71. ZOO propisano da se kod ugovora zakljuenih u posebnoj formi moe raspravljati samo u vezi sporednih taaka o kojima u formalnom ugovoru nije bilo reci, a nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana. To se odnosi i na sluaj kada stranke, i pored postojanja ugovora u posebnoj formi, zakljue usmeni ugovor, ali samo u pogledu smanjenja ili olakavanja obaveza jedne ili obe stranke. Meutim, to ne spreava sud da u vrenju svoje sudske funkcije - zatite pravnog poretka, obiaja i moralnih normi, odluuje i o samom ugovoru zakljuenog u posebnoj pismenoj formi, ako je on, na primer, zakljuen usled bitne zablude jedne strane ili zbog greke koja je svesno uneta pri zakljuenju ugovora, od strane stranke koja je sastavljala ugovor. Stav 3. pom. lana ima u vidu ugovor zakljuen u propisanoj formi, ali sa stanovita izmene ili dopune takvog ugovora, ako one imaju za cilj smanjuje ili olakava obaveze jedne ili obe strane, u kom sluaju takav sporazum ima pravno dejstvo, ako je ta forma ugovora (u ovom sluaju usmena) dogovorena samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave (l. 72. ZOO)


O ispravi kao formi ugovora bilo je reci u komentaru prethodnog lana. Iz odredaba, pak, ovog lana vidi se da je isprava punovana ako je potpiu sva lica koja se njom obavezuju. Ako bi se stav 2. lana 72. ZOO po80

sebno analizirao, proizilazi da ispravu moe potpisati ijedno lice, u kom sluaju se radi o jednostranom ugovoru, mada celokupni sadraj ovog lana upuuje na zakljuak da su u pitanju dvostrani ugovori, odnosno isprave sa potpisima vie lica. Da se isprava smatra ugovorom ukazuju sve odredbe ovog lana, jer se u svakoj od tih odredaba isprava tretira kao ugovor. Pa, ipak, re j e o tekstu koji ima znaenje ugovora, jer da bi tekst bio ugovor potrebno je da isprava sadri potpise svih lica koja se njome obavezuju. Dakle, za punovanost isprave, prema stavi prvom ovog lana, bitno je da tekst ima kakvu sadrinu koja obavezuje lica potpisana na njoj - da neto uine, ali i da iz toga ostvare kakva prava. Sadrina pismena mora imati sve bitne elemente ugovora, inae ne bi predstavljala ugovor. Ako neki ugovora ne zna da pie, onda on stavlja na pismenu svoj rukoznak, overen od dva svedoka, ili od suda ili drugog organa. U ovom sluaju ispravu sastavlja drugo lice (sudija, predstavnik organa uprave ili neko drugo lice), koje je duno da ispravu proita licu koje ne zna da pie. Iz odredbe stava drugog ovog lana proizilazi da svedoci, odnosno sud ili drugi organ overavaju samo injenicu daje to lice koje ne zna da pie, stavilo svoj rukoznak na ispravi, ali time ne potvruju i da su tu ispravu tom licu proitali. Ako to lice zna da proita sastavljeno pismeno, ali ne zna da pie, po pravilu, postoje ispravu proitalo, na toj ispravi stavlja svoj rukoznak, obino kaiprst desne ruke, prisutna lica potvruju daje lice proitalo ispravu i daje na taj ispravi stavilo svoj rukoznak. Ako to lice ne zna ni da pie ni da proita pismeno, prisutni svedoci (sud ili organ) potvruju i injenicu daje isprava proitana tom licu i da je to lice na toj ispravi stavilo svoj rukoznak. Odredbe lana 72. ZOO, osim drugog stava, ne zahtevaju da im ispravu sastavi drugo lice, sud ili organ. Oni to sami ine, a njihovi potpisi na ispravi dokaz su da su ispravu sastavili po svojoj volji. Takva isprava moe biti potpisana od strane oba uesnika ugovaranja, tj. ugovora, na svim primercima isprave, ili je dovoljno i ako obe strane potpiu primerak isprave namenjen drugoj strani. Pismeno moe biti napisano rukom ili nekim tehnikim sredstvom, pisaom mainom, teleprinterom, kompjuterom i si. Ako stranke nisu prisutne pri sastavljanju pismena, pismeno koje uputi jedna strana drugoj, na primer teleprinterom ili nekim drugim sredstvom, smatra se daje ta isprava punovana ako je povratnim sredstvom potvrena sadrina te isprave, a stranke ne mogu osporavati ispravu ako su je poslale, odnosno potvrdile svojim sredstvima navedene komunikacije. Iako se i poslednjem stavu pom. lana ne pominje faks kao sredstvo komunikacije putem koga stranke dolaze do sporazuma o nekom pravnom poslu, smatra se da je to sredstvo najsigurnije, jer jedna strana, po pravilu, faksa dostavlja na svom memorandumu na kome se nalazi pored oznake firme i potpis lica koje alje takvu ispravu, te ukoliko i druga strana odgovori na isti nain smatra se daje takva isprava merodavna kao instrument zakljuenog pravnog posla. U teoriji se i priznanica ili potvrda koju daje prodava kupcu smatra ispravom. Na toj ispravi je samo potpis prodavca ali ne i kupca. Iz sadrine te isprave oigledno proizilazi da su stranke bile u ugovornom odnosu, da su taj odnos regulisale i daje prodava svoju obavezu opravdao izdavanjem priznanice, odnosno potvrde o izvrenom pravnom poslu. Meutim, injenica je da se takvi oblici komuniciranja dvaju lica razlikuju po sutini u odnosu na sadrinu odredaba lana 72. ZOO, jer odredbe ovog lana imaju u vidu sastavljene isprave radi obavezi vanj a lica koja takvu ispravu potpisuju, dok priznanica, odnosno potvrda prodavca o prodatoj robi ili izvrenoj usluzi ukazuju da se tom ispravom samo potvruje da su stranke bile u ugovornom odnosu i da su ga uspeno okonale, to se tim ispravama dokazuje.

Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma (l. 73. ZOO)


Odredbe lana 73. ZOO odnose se uglavnom na sve ugovore za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, osim za one ugovore "ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo". Ve je ranije navedeno da se pravi neka razlika izmeu takvih ugovora, a naime, sa jedne strane ugovora iju su formu ugovorile stranke, pa i ugovora za koje koje je formu propisao zakon, ali koji dozvoljava da se ugovor izmeni ako je to u interesu ugovornih strana, a sa druge strane ugovora ija forma se ne moe menjati, jer je njenu strogost utvrdio zakon. U svakom sluaju, svi ti ugovori su po svojoj prirodi nitavi, osim ako ih stranke ne toleriu i uredno izvravaju, to jedino nije sluaj kod zakonske forme kada se tite javni interesi, zbog ega stranke moraju postupati kako je u njima odreeno. Svi oblici ovih ugovora, iako su zakljueni u pismenoj formi, ija je forma obavezna, mogu se konvalidirati ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njih nastaju. To nee biti sluaj samo, kako je ve reeno, za one ugovore za koje zakon propisuje da se moraju izvravati onako kako je to zakon odredio. U protivnom, takvi ugovori su apsolutno nitavi. Kod onih drugih ugovora, za koje se takoe zahteva pismena forma, mogu se konvalidirati i ako to nije protivno cilju radi koga je forma propisana, ako su ugovorne strane ugovor izvrile, u celini ili u pretenom delu, dakle obaveze koje iz takvog ugovora nastaju. 81

Primer tome su odredbe lana 4. Ugovora o prometu nepokretnosti (prema Zakonu o prometu nepokretnosti Republike Srbije), koji u stavu 1. propisuje da se "ugovori o prometu nepokretnosti zakljuuju u pismenoj formi, a potpisi ugovoraa overavaju od strane suda", a u stavu 2. istog lana, da ugovori koji nisu zakljueni na takav nain ne proizvode pravno dejstvo. I ono to je ovde najvanije, a to je u skladu sa sadrinom lana 73. ZOO, Zakon o prometu nepokretnosti u stavu 3. lana 4. propisuje da "sud moe da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. ovog lana, koji je zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom daje ugovor ispunjen u celini ili pretenim delom, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreden prinudni propis". Ako su stranke na taj nain postupile, smatra se da je ugovor konvalidiran, ali samo ako se takvim ugovorom, odnosno ponaanjem stranaka ne povreuje prinudni propis. Tako, ako strana koja ima pravo korienja odreene nepokretnosti, kao raniji vlasnik, ne moe zakljuiti ugovor u bilo kojoj formi o otuenju te nepokretnosti, pa ako ga i zakljui i stranke ispune, odnosno izvre, takav ugovor se smatra nitavim. U pravnoj teoriji o ovom pitanju postoje oprena miljenja, jer jedni smatraju da se ne moe zahtevati vraanje onog stoje ve dato radi izvrenja zakonom propisanog formalnog ugovor, ali neformalno zakljuenog obligacionog ugovora, a drugi da je pri oceni konvalidacije ugovora zakljuenog u propisanoj formi nuno utvrditi zbog ega je forma u odreenom sluaju predviena, odnosno ta se takvim ugovorom postie. No, u svakom sluaju stranke ne mogu izvravati onaj ugovor koji ima propisanu formu, odnosno opravdavati se ve zakljuenim ugovorom u propisanoj formi, ako se izvravanje takvog ugovora protivi javnom interesu, obiaju ili moralu. Odredbe lana 73. ZOO imaju u vidu ugovore za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, a takav ugovor nije zakljuen u toj formi, ve na drugi nain, ali je izvren u celini ili pretenim delom. U ranijoj sudskoj praksi bio je zauzet pravni stav da "kada pravni posao nije valjan zbog nedostatka obavezne forme, tada se, kad je ugovor u celini realizovan, ne moe samo zbog tog nedostatka traiti i da se stvari vrate u preanje stanje". Sada, s obzirom na dosta preciznu odredbu lana 73. ZOO, moe se zakljuiti da se ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, moe uvek konvalidirati ako je takav ugovor izvren u celini ili u pretenom delu, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana, odnosno ako su se stranke sporazumele da se i ugovor koji nije zakljuen u obaveznoj pismenoj formi izvri, pa u tom smislu i postupe, izvravajui ga u celini ili u pretenom delu (na primer, ulaz u dravinu i plaanje pretenog dela ugovorene cene), osim u sluajevima za koje zakon propisuje strogu pismenu formu ugovora, a naime da se ugovor zakljui u pismenom obliku kako to zakon odreuje, te da se kao takav izvrava, odnosno i ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo.

Sudska praksa
Ugovor kome nedostaje forma Nedostatak forme ne predstavlja razlog za apsolutnu nitavost ugovora po lanu 103. ZOO, jer je mogua konvalidacija ugovora po lanu 73, u vezi lana 70. ZOO, ili po lanu 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, sve zavisno od cilja zbog koga je forma propisana Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojna AA zakljuila je ugovor o otkupu stana sa preduze-em "GG" 4.5.1992. godine, i aneks ugovora o otkupu. Ugovor je zakljuen u prostorijama nosioca prava raspolaganja, i tom prilikom tuilja AA nije potpisala ugovor kao kupac, ve je to zbog nedostatka naoara uinio tueni. Prilikom overe ugovora pred slubenikom optinskog suda, tuilja je u knjizi overa upisala svoje ime i prezime. Posle nekoliko meseci (3.9.1992. godine) izmeu stranaka je zakljuen ugovor o poklonu u pisanoj formi, i taj ugovor je overen pred Optinskim sudom u aku pod brojem Ov. 5888/92. Kod takvog injeninog stanja prvostepeni sud zakljuuje da ima mesta konvalidaciji ugovora o otkupu u smislu lana 73. ZOO, pa odbija tubeni zahtev radi ponitaja ugovora o poklonu. Drugostepeni sud iz istog injeninog stanja zakljuuje suprotno, smatrajui da zbog manjkavosti forme ugovora o otkupu, tuilja nije stekla pravo svojine po osnovu otkupa, pa je zato nitav i ugovor o poklonu jer tuilja nije mogla preneti vie prava nego to ga ima. Na tako utvreno injenino stanje nepravilno je primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda, kada je usvojen tubeni zahtev tuilje radi utvrenja nitavosti ugovora o poklonu zbog nedostatka forme, prethodno zakljuenog ugovora o otkupu. Pored ugovorne sposobnosti, saglasnosti volja, predmeta i osnova, forma predstavlja uslov za punovanost ugovora. ZOO u lanu 72. stav 1. sadri pravilo po kome je za punovanost isprave nuno da ispravu o ugovoru potpiu sva lica koja se njom obavezuje. Ali nedostatak forme ne postavlja razlog za apsolutnu nitavost ugovora po lanu 103. ZOO, jer je mogua konvalidacija ugovora po lanu 73. u vezi lana 70. ZOO, ili po 82

lanu 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, sve zavisno od cilja zbog koga je forma propisana. Imajui u vidu mogunost osnaenja ugovora kome nedostaje forma, kada je izvren kao u ovom sluaju, i cilj ugovora o otkupu (tranzicija stanars kog prava upravo svojine), kao i imajui u vidu sve okolnosti sluaja ( da je postignuta saglasnost volja; daje ugovor sainjen odnosno potpisan u prostorijama nosioca prava raspolaganja, koji ne osporava punovanost ugovora; daje tuilja stavila svoj potpis u knjigu overa pred sudom; daje nosilac prava raspolaganja nije u parnici osporio punovanost ugovora; i da se tuilja poziva na svoju nesavesnost), to drugostepeni sud nije mogao po slubenoj dunosti da pazi na nitavost prethodno zakljuenog ugovora o otkupu kao prejudicijalnog pitanja u ovoj parnici. Osim toga ugovor o prodaji nije apsolutno nitav ako je prodata tua stvar, ili ako je prodato sporno pravo. Po lanu 460. ZOO prodaja tue stvari obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao ili nije mogao znati daje stvar tua moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete. Po lanu 461. ZOO i sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji. I na ugovore o poklonu, odnosno prenosu prava svojine po ovom osnovu, supsidijarno se mogu primeniti citirane odredbe koje se odnose na ugovor o prodaji. Zato je neprihvatljivo stanovite drugostepenog suda da zbog mana u pogledu forme kod zakljuenja ugovora o otkupu, u situaciji kada tuilja zna ili moe da zna da vri otkup stana u drutvenoj svojini i kada ona svojim postupkom skrivi nedostatak u pogledu forme, da se na taj nedostatak pozove i da se zbog tog razloga proglasi nitavim docniji ugovor o poklonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 192/06);

ROK
Raunanje vremena (cl. 77. ZOO) Odreivanje roka ima veliki znaaj u pravnom prometu kod zakljuenja ugovora, a naroito kod njihovog izvrenja. Rok je nekada veoma bitan elemenat ugovora, jer on odreuje volju stranaka da li e ugovor uopte biti zakljuen, pa samim tim i kakve e posledice nastati ako se ugovoreni rok ne ispotuje. Tako kod fiksnih poslova protek roka za isporuku odreene robe, ili izvrenje nekog posla, smatra se raskinutim samim tim stoje nastala docnja, osim kod nekih ugovora ako poverilac odmah obavesti dunika da ostaje i dalje pri ugovoru, nezavisno od toga stoje nastala docnja. Meutim, ako poverilac ostavi duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze, s tim da smatra ugovor raskinutim po proteku roka, mora dunika ponovo da obavesti da raskida ugovor. Prema Optim uzansama za promet robom, ako rok isporuke nije odreen ugovorom, smatra se daje ugovorena promptna isporuka. Na taj nain se obezbeuje propust stranaka, ali se u nekim sluajevima, zbog prirode posla moe zakljuiti da taj rok moe biti vremenski neogranien, ali ne u apsolutnom smislu. Tako, na primer, ako stranke due vremena ne insistiraju na realizaciji zakljuenog ugovora, smatra se daje ugovor raskinut. Ili, ako su stranke zakljuile ugovor o kupoprodaji neke robe koja ima sezonski karakter, utanje za due vreme, do dana isteka sezone, ima znaaj odustanka od ugovora. U sudskoj praksi, u jednom sluaju, iznet je pravni stav daje naruilac radova ovlaen da raskine ugovor o graenju ako izvoa nije bio u mogunosti da izvri radove za dve godine po proteku ugovorenog roka, pa i u sluaju ako stranke ugovore da odravanje roka ne moe biti razlog za raskid ugovora. Ako stranke u ugovoru odrede rok izvrenja koje radnje, koja ima odreeno znaenje u odnosu na vreme kada poinje i kada se izvrava, onda odredbe ovog lana propisuju pravila za raunanje rokova - kada je u pitanju rok odreen u danima, zatim rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama. U praksi se deava da stranke ugovore "rok od petnaest dana", ili "pola meseca", to oznaava 15 dana, u kom se sluaju postupa kao i kod ugovora zakljuenih u smislu odredaba stava 2. lana 77'.ZOO. Ako stranke u ugovoru navedu da e se rok raunati od poetka odreenog meseca, onda se taj poetak vezuje za prvi dan u mesecu. Ako je u pitanju izraz "sredina", ali vezano za odreeni mesec, onda se smatra da je to petnaesti, a "kraj" meseca - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizilazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovorenog odnosa. Kad se izvrenje ugovora ima izvriti odreenog dana, a taj danje nedelja ili dravni praznik, ili subota kada je neko svojim optim aktom odredio da se subota ne smatra radnim danom, kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan. U sudskoj praksi se belei sluaj u vezi subote, odnosno dana koji je odreen kao neradni, pa je tako zauzet pravni stav da "kad je poslednji dan roka pao na dan kad odreeni sud nije radio, rok istie protekom prvog narednog dana. Bez uticaja je zato sud nije radio, kao stoje bez uticaja i da li su tog dana radili drugi sudovi i pota. Bitno je daje zainteresovanoj stranci onemogueno da toga preduzme odreenu radnju kod odreenog suda". Taj stav se, naravno, analogno primenjuje i na druga pravna lica, odnosno organizacije koje odreenog dana, van dana nedelje i dana odreenih praznika, ne rade.

83

Sudska praksa
"Protek roka po bankarskoj garanciji rauna se po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, a ne po odredbama procesnog prava. Korisnik garancije pre isteka roka mora predati banci garantu zahtev za isplatu garancije, jer njena obaveza prestaje onog dana koji je oznaen kao dan do kada vai garancija" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 24/99).

Primena pravila o uslovu (l. 78. ZOO)


Odredbe lana 78. ZOO, u odnosu na prvi sluaj naveden u predhodnom delu,, imaju u vidu ugovore kod kojih su stranke ugovorile da poinju da teku od odreenog vremena. Za te sluajeve vai pravilo o odlonom uslovu, ako stranke nisu to drugo ugovorile. Uslov predstavlja, kao stoje reenu u delu o uslovima i njihovom dejstvu", jednu buduu neizvesnost u pogledu okolnosti, koje ako nastupe ili ne nastupe u odreenom periodu, stvaraju nastanak, ili prestanak nekog prava lica u ugovornom odnosu. To se odnosi i na rokove koji su odreeni u vezi ispunjenja uslova iz ugovora koji ima odloni uslov, to znai kada se odloni uslov ispuni, toga dana poinje i da tee rok ispunjenja roka u celini ili za izvrenje neke odreene radnje, koja je vezana nastankom odlonog uslova. Tako, na primer, kod ugovora o doivotnom izdravanju stranke zakljuuju ugovor pod odlonim uslovom, u kome se ne odreuje taan rok kada e davalac izdravanja postati vlasnik stvari koje su bile predmet tog ugovora, ali taj rok nastaje, kako zakon odreuje, danom smrti primaoca izdravanja. U drugom sluaju, kada ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu. Raskidni uslov postoji, kao stoje ranije reeno, kada prestaje neko postojee pravo, nastupanjem ili nenastupanjem kakvog dogaaja, odnosno neizvesne injenice. Raskidni uslov je vezan za sam ugovor koji je zakljuen pod uslovom u toj meri da se ugovor smatra raskinutim za neka postojea prava utvrena u momentu zakljuenja ugovora pod uslovom, koja nastankom neizvesne injenice, prestaju da postoje Inae, rok koji je kao krajnji rok odreen za izvrenje ugovora, ima uticaja na prestanak, odnosno raskid ugovora, naroito kada je u pitanju docnja nastupila krivicom dunika. Ako rok nije odreen u ugovoru, a nije u pitanju ugovor sa odlonim uslovom, dunik je u docnji od prvog dana po prijemu poverioeve opomene da ispuni svoju obavezu. Meutim, docnja ne nastupa po proteku ugovorenog roka, ako stranke sporazumno produe taj rok, ili ako poverilac duniku ostavi naknadni rok za ispunjenje obaveze, docnja smatra ugovor raskinutim po proteku tog naknadnog roka, kada stranka ne mora dunika ponovo da obavetava da ugovor raskida. Inae, ako stranke ugovore da ugovor prestaje da vai po isteku ugovorenog roka, ugovor prestaje istekom tog roka, ali ako je dunik poeo sa deliminim ispunjenjem ugovora, onda se utvreni rok smatra produenim, s tim to poverilac ima pravo da naknadno odredi rok za ispunjenje svih obaveza iz ugovora, i da mu naglasi da e se smatrati da je ugovor prestao da vai. Ako mu, pak, to ne naglasi, za prestanak ugovora primenjuju se pravila o raskidnom uslovu.

KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare (l. 79. ZOO)
Kapara je sporedan ugovor i predstavlja obavezu akcesorne prirode. Njena sudbina zavisi od osnovnog pravnog posla. Kapara je vrednost izraena u novcu ili izvesna koliina drugih zamenljivih stvari, koji pri zakljuenju ugovora, najee pri zakljuenju predugovora, jedna strana preda drugoj kao obezbeenje da e zakljueni ugovor, odnosno predugovor biti ispotovan. Naravno, i predugovor je ugovor, jer se njime preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi ugovor. Prema sadrini stava prvog lana 79. ZOO, kapara mora biti predata pri zakljuenju ugovora, kao dokaz daje ugovor zakljuen. Obeanje u ugovoru da e kapara biti plaena nije ugovor koji obavezuje stranke, jer se smatra da ugovor i nije zakljuen. Meutim, stranke mogu u ugovoru predvideti da e ugovor biti punovaan kada obavezujua strana preda drugoj strani ugovorenu kaparu. Novani iznos ili izvesna koliina drugih zamenljivih stvari koji budu dati na ime kupovne cene ili za izvrenja neke usluge ili posla, posebno kod ugovora o graenju, nije kapara, ve avans, makar stranke to davanje nazvali kaparom. Ni kaucija data pri zakljuenju ugovora nije kapara, iako stranke mogu ugovoriti da predatu svotu po tom osnovu, gubi stranka koja ne izvri ugovor. Kapara se, dakle, razlikuje od ve dva navedena instituta i po samoj prirodi stvari i po nainu ostvarivanja prava nastala po tom osnovu. Inae, predaja kapare ne utie na izvrenje samog ugovora, jer se zakljuenjem jednog ugovora sa kaparom, smatra da su ugovorena dva pravna odnosa, od kojih se jedan odnosi na kaparu, kao ugovor o kapari, odnosno kao akcesorni ugovor, a drugi o izvrenju glavnog posla, koji ako se ne izvri krivicom strane koja je dala kaparu, ili krivicom druge strane koja je primila kaparu, reava sudbina same kapare, ali e se osnovni pravni posao okonati po osnovu izvrenja zakljuenog ugovora, ili po osnovu koji je predvien za prestanak, odnosno raskid ugovora. 84

Kad stranke izvre ugovor, ono to je dato kao kapara mora se vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze. Ako se izvrenje ugovora ostvaruje u obrocima kako su se stranke dogovorile, kapara se vraa, odnosno obraunava sa izvrenjem poslednjeg obroka. Osnovni ugovor se mora izvriti, osim ako se stranke nisu sporazumele da on prestaje ili da se raskida. Na to moe insistirati bilo koja ugovorna strana koja smatra da se ugovor mora ispotovati u vezi glavne stvari, a injenica da je jedna strana koja je primila kaparu istu vratila drugoj strani, ili je druga strana vratila udvojenu kaparu, nema pravnog dejstva na sam osnovni ugovor. Prema sudskoj praksi, ako doe do ponitaja ugovora na osnovu koga je kapara data, strana koja je dala kaparu ima pravo na povraaj kapare. I ako ugovor o kupoprodaji ne bude proizveo pravno dejstvo zbog nepostojanja zakonom propisane forme, onda se kapara vraa, ali bez ugovorene obaveze povraaja u ugovorenom iznosu.

Sudska praksa
"Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zakljuen u pismenoj formi ni overen, dogovor o isplati odreenog iznosa na ime cene ne moe se smatrati kaparom " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 26571/97); "Kapara je sporedan ugovor i predstavlja obavezu akcesorne prirode, pa ako glavni ugovor nije zakljuen ne proizvodi pravno dejstvo a kapara se ima vratiti, ali ne u dvostrukom ve jednostrukom iznosu" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3264/91); Neovereni predugovor i kapara - "Novani iznos predat u momentu zakljuenja neoverenogpredugovora o prometu nepokretnosti nema karakter kapare " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 3990/01).

Neizvrenje ugovora (l. 80. ZOO)


Pre svega, iz stava prvog lana 80. ZOO, proizilazi pravo jedne strane da trai izvrenje ugovora ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, ali samo ako je to jo uvek mogue, ili da trai naknadu tete, u kom se sluaju kapara uraunava u naknadu tete, ili se vraa, ili se zadovoljava primljenom kaparom. To upuuje na zakljuak da stranka koja je ostvarila pravo na naplatu kapare ne moe traiti istovremeno i ispunjenje ugovora i u isto vreme zadrati kaparu, ili traiti naknadu tete. Ako stranke nisu ugovorile rok za odustanak od ugovora, onda se od ugovora moe odustati samo po sporazumu stranaka, ili ako je u ugovoru takva mogunost predviena. U protivnom, ni jedna strane ne moe odustati od ugovora. Pravo da zadri kaparu ili da trai vraanje udvojene kapare pripada strani koja nije odgovorna za neizvrenje osnovnog ugovora. Ako je, pak, za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana ima pravo po svom izboru ili da trai izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili da trai naknadu tete i vraanje kapare, ili da trai vraanje udvojene kapare. Kada se ugovoru verna strana, koja je dala kaparu, opredelila za pravo da zahteva ispunjenje ugovora, ona je vezana za taj izbor i ne moe traiti povraaj dvostruke kapare. Naime, ne moe se birati izmeu ispunjenja obaveze i ostavljanja kapare ili dvostrukog vraanja. Ako je, pak, za neispunjenje odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe umesto da trai ispunjenje ugovora ili naknadu tete, trai vraanje dvostruke kapare. Strana koja je verna ugovoru moe traiti dvostruku kaparu ako je za neispunjenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, ali u tom sluaju nema pravo da trai ispunjenje ugovora ili naknadu tete. Ako se ugovorna strana opredeli za naknadu tete, u tom sluaju strana koja je odgovorna za neispunjenje ugovora duna je da izvri ugovor i da savesnoj strani naknadi svu tetu koja je ova pretrpela zbog neizvrenja ugovora. Visina naknade tete moe biti i vea od ugovorene kapare, pa se savesna strana, logino, moe opredeliti za taj vid naknade. Ako je kapara ugovorena u nesrazmernom iznosu u odnosu na vrednost ugovorenog posla, u sluaju neizvrenja ugovora, odnosno obaveze da plati kaparu, odnosno vrati dvostruku kaparu, strana koja nije bila verna ugovoru moe traiti od suda da se smanji preterano velika kapara. Inae, pojam "preterano velika kapara" je faktiko pitanje, zbog toga je u poslednjem stavu ovog lana propisano pravo nesavesnoj strani da od suda trai donoenje odluke o smanjenju nesrazmerno velike kapare. U sluaju vraanja kapare u dvostrukom iznosu, sud je u naelu ovlaen da umeri iznos ugovorene kapare koju treba da vrati strana koja nije bila verna ugovoru, ako nae da bi plaanje dvostrukog iznosa kapare bilo prekomerno. U jednom ranijem pravnom stavu suda, ukazuje se na to ime se sudovi rukovode prilikom odluivanja o zahtevima za smanjenje preterano visoke kamare . Naime, polazi se od toga da ugovor o kapari ini pravni osnov po kome ugovorna stranka gubi, odnosno dobij a imovinsku vrednost (kaparu) ako ugovor ne bude izvren. Posmatrajui sa tog stanovita, usled imovinskog interesa da se ovakav gubitak izbegne, ugovor o kapari deluje kao pobuda poslovnih subjekata da se verno pridravaju ugovora. Ovakav imovinski interes i pobuda pojavljuju se u meri koja zavisi od iznosa ugovorene kapare 85

i
Ugovaranje i bezuslovna vanost kapare u velikom iznosu koji prelazi ovu meru ne slui ugovornoj disci plini i potenju u prometu, utoliko pre to pogoduje pojavi interesa pojedinaca da u tenji za bogaenjem, pekuliui sa tekoama drugih, zakljuuju ugovore ne u elji da budu izvreni, nego upravo u oekivanju da ih ugo vorna stranka nee izvriti. Osim toga, u unutranjem pravnom prometu u naoj zemlji razmenjuju se imovinska dobra steena radom, i pravilo koje bi omoguavalo da jedna strana bude znatno oteena, a druga tim nainom bez protivdavanja znatno obogaena, skriva u sebi tendenciju linog bogaenja na raun tuega rada, to je u su protnosti sa naelima prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Na taj nain pokazuje se, sa stanovita naela obligacionog prava, neopravdano i nedoputeno gledite po kome bi ma koliko visok iznos kapare bezuslovno vaio (i bio priznat) kao kapara. Naprotiv, odgovara naelima javnog poretka, saglasno institutu kapare, da sud ima u vidu nesrazmeru ugovorenog iznosa kapare i da, polazei od dobrih obiaja, okolnosti pojedinog sluaja i okolnosti koje su stranke prilikom ugovaranja posebno imale u vidu, kaparu ugovorenu u preterano vi sokom iznosu umeri na razumnu, prihvatljivu meru, da se ona ne svede na ugovornu kaznu. Ugovorna kazna, koja, kao i kapara, slui sigurnosti pravnog prometa i obezbeuje ugovo rnu disciplinu, ako je preterano visoka, moe se odlukom suda umereno smanjiti. Pravilo o takvom sudskom odluivanju sadr ano je u odredbama ovog poglavlja o kapari, iji osnov nalazimo i u odredbama lana 80. stav 4. ZOO. Pri tom, naravno, sud mora imati u vidu okolnosti pojedinog sluaja, a posebno mora uzeti u obzir eventualnu tetu koja je za poverioca nastupila usled neizvrenja. Iz ve navedenih razloga, pokazuje se oevidno pravilnim gledite da se na ovaj nain moe smanjivati i presuivati obaveza dunika o kapari kada je ona ugovorena u preterano visokom iznosu.

Sudska praksa
Forma ugovora o kapari - "Ako je kapara znak za zakljuenje ugovora koji se zakljuuje u pismenoj for mi, onda i sporazum o kapari mora imati takvu formu. Stranka koja je pri mila kaparu po takvom ugovoru moe zadrati njen odnos ako je druga strana odgo vorna za neizvrenje ugovora. " -(prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1086/97). Primer tube radi isplate udvojene kapare OPTINSKI SUD U Tuilac:________________________________________, iz_____________, ul._____________, br. Tueni:________________________________________, iz_____________, ul._____________, br. TUBA radi vraanje udvojene kapare, vrednost spora: _____________dinara, u 2 primerka. Tuilac i tueni su dana ____________godine zakljuili pismeni predugovor o prodaji, kojim tueni prodaje a tuilac kupuje jedan stan u _____________, ul.__________, br.______, povrine ______m2, upisan u ZKUL________, KO________, za kupoprodajnu cenu u iznosu od ____________dinara. Tuilac je u trenutu zakljuenja predmetnog predugovora dao tuenom _________dinara na ime kapare radi izvrenja ugovora o prodaji. U predugovoru je odreeno da u sluaju neizvrenja navedenog predugovo ra, odgovorna strana koja je dala kaparu gubi pravo na vraanje kapare, a ako je za neizvrenje predugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, da je duna da drugoj strani vrati udvojenu kaparu. DOKAZ: predmetni ugovor, overen kod Optinskog suda u ______________, O. br.________/__ od__________godine. Po proteku roka iz predugovora, tuilac je pozvao tuenog da u vezi predmetne prodaje saine ko naan ugovor o prodaji i da ga overe kod suda, ali je tueni taj predlog odbio pravdajui se da ima neke druge obaveze u vezi tog stana, zbog ega nije u mogunosti da postupi po predugovoru stranaka. Pri tom je tueni predloio tuiocu da mu vrati primljenu kaparu, ali je tuilac to odbio, imajui u vidu da je u predugovoru ugovoreno da e za neizvrenje predugovora odgovorna strana koja je primila kaparu vra titi drugoj strani udvojenu kaparu. DOKAZ: priznanje tuenog i sasluanje stranaka. Kako tueni nije izvrio svoju obavezu da sa tuiocem zakljui ugovor o prodaji u vezi predmetne stvari, odnosno kako je odustao od zakljuenja tog ugovora, stekli su se uslovi iz predugovora da tueni isplati udvojenu kaparu, koja iznosi __________dinara. 86 j I \\

Tuilac predlae da po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tueni _______________, iz___________, da tuiocu _____________, iz____________, isplati __________dinara na ime udvojene kapare, sa zateznom kamatom na taj iznos od _____________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. ____________godine. u z 11 a c,

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze (l. 81. ZOO) Delimino ispunjenje postoji kada strana koja je u obavezi ne ispuni svoju obavezu u celini, odnosno is puni je u manjem obimu od ugovorene. Ako dunik svoju obavezu ispuni delimino, poverilae moe da obim svoje obaveze smanji srazmerno deliminom ispunjenju ispunjenja dunika. Delimino ispunjenje se sree naj ee kod ugovora o prodaji, ali se ono javlja i kod nekih drugih ugovora. I jo neto - ako dunik delimino is puni svoju obavezu, ali je ona znaajna samo za potpuno izvrenje njegove obaveze, poverilae moe da trai raskid ugovora, ili da se neispunjeni deo obaveze naknadno izvri. U ovom sluaju, kod primene ovog lana, navedeni institut je od znaaja sa stanovita kapare, odnosno kakva su prava poverioca ako dunik delimino izvri svoju obavezu. Pravilo iz tog lana upuuje na zakljuak da poverilae ne moe traiti kaparu, ali ako je kaparu primio njegovo pravo je a) da trai ispunjenje ostatka oba veze i naknadu tete zbog zadoenjenja, ili b) moe traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja, kad ostvari pravo na naknadu tete, kapara uraunava u naknadu. U drugom sluaju, ako poverilae odbije delimino ispunjenje obaveze dunika, i raskine ugovor, pa vrati ono stoje primio kao delimino ispunjenje, poverilae moe birati izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge, kako je to propisano stavom drugim ovog lana. Te mo gunosti su propisane odredbama l. 262. do l. 269. ZOO. U svakom sluaju, ako poverilae ostvari pravo na naknadu tete, primljena kapara se uraunava u naknadu. Ovde treba napomenuti i to da sud ispituje injenicu da lije ispunjenje izvreno delimino i da li to ispu njenje ima uticaja na utvreni rok isporuke, odnosno i da li ima uticaja na preuzete obaveze u odnosu na elu ugovorenu stvar, koja za poverioca ne bi bila od znaaja ako je ne primi u ugovorenom roku u celini. Ako je u pitanju neznatna koliina neispunjene obaveze, uzima se u obzir, ali ne po osnovu deliminog ispunjenja. Dakle, odreene okolnosti, te injenice i okolnosti, sudovi raspravljaju kao faktiko pitanje. -

ODUSTANICA
Uloga odustanice (l. 82. ZOO)
Odustanica je pravo jedne strane, verna ugovoru, da ako je odustanica ugovorom predviena, a druga strana je odustala od ugovora, da moe traiti od te druge strane, da mu isplati kakav iznos ili preda kakvu drugu stvar odredive po rodu, koja predstavlja imovinsku vrednost, kako je to u ugovoru predvieno. Odustanica se, dakle, ugovora osnovnim ugovorom. Onaj koji je dao odustanicu ima pravo ili da otpone, odnosno izvr i obaveze iz osnovnog ugovora, ili da plati ugovorenu odustanicu. Ako strana verna ugovoru primi izjavu druge strane da e odustati od ugovora, ta strana ne moe da zahteva izvrenje ugovora. To pravo, kao to je naglaeno, a naime da li e odustati od ugo vora i dati odustanicu, ili e izvriti ugovor, pripada onome koje obeao odustanicu. Odustanica se mora dati istovremeno sa izjavom o odustajanju od ugovora. Ako strane nisu ugovorile rok do koga dana strana koja je dala odustanicu moe odustati od ugovora, taj rok se rauna sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze. Meutim, mora se voditi rauna o odredbama ZOO - kada dunik dolazi u docnju, a to je jasno odreeno u odredbama lana 324. stav 2. ZOO, po kojima "ako rok za ispunjenje nije odre en, dunik dolazi u docnju kad ga poverilae pozove da ispuni svoju obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze". U sudskoj praksi je zabeleen sluaj da se odustanicom smatra i odredba ugovora da e stranka koja otka e ugovor, drugoj strani platiti penale u iznosu od 20% od vrednosti robe koja je bila predmet ugovora. 87

Pravo na odustanicu prestaje momentom kada obeavalac odustanice pone sa izvrenjem ugovora, pa se u takvim uslovima ne moe odustati od ugovora bez saglasnosti druge strane. U tom sluaju druga strana gubi pravo na odustanicu jer joj pripada samo pravo da zahteva da se ugovor izvri. Ako strana, obeavalac odustanice, odustane od ugovora, ali to uini iz razloga to je odustanak uinio zbog krivice druge strane, u iju je korist ugovorena odustanica, obeavalac odustanice nije u obavezi ni na plaanje odustanice ni na izvrenje ugovora.

Sudska praksa
Pravo odustajanja od ugovora Pravo odustajanja od ugovora prestaje kad strana u iju je korist ugovorena odustanica pone ispunjavati svoje obaveze ili primati ispunjenje od druge strane Iz obrazloenja U toku prvostepenog postupka je utvreno daje izmeu stranaka zakljuen ugovor dana 11.2.2005 godine, po kome se tuilac obavezao da izradi biznis plan prema metodologiji prihvaenoj u zemljama sa razvijenom trinom privredom (EU), u dva primerka tampana u koloru i da obezbedi usluge posredovanja u cilju dobija-nja kredita. Tuilac se obavezao da biznis plan izradi u roku od 20 dana od dana uplate prve rate i preuzimanja celokupne dokumentacije od naruioca. Cena izrade biznis plana je prema l. 4. ugovora 120.000,00 dinara, s tim to je prvu ratu tueni duan da plati u roku od 5 dana od dana potpisivanja ugovora, a drugu ratu u iznosu od 60.000,00 dinara po zavretku posla a pre preuzimanja projekta. lanom 9 ugovora je predvieno da ugovorne strane mogu da se oslobode ugovorene obaveze davanjem odustanice drugoj strani i to najkasnije u roku od 5 dana od dana zakljuenja ugovora, a iznos odustanice je 40.000,00 dinara. Tueni je mogao da se oslobodi svoje obaveze davanjem odustanice do 17.2.2005 godine. Tueni je platio iznos od 25.000,00 dinara 1.3.2005 godine, 15.3.2005 godine iznos od 20.000,00 dinara i 26.3.2005 godine iznos od 8.720,00 dinara. Na osnovu utvrenih injenica, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da iznos koji je tueni platio da se ne odnosi na plaanje iznosa na ime odustanice, ve na plaanje dela ugovorne rate. Pravo odustajanja od ugovora prestaje kad strana u iju je korist ugovorena odustanica pone ispunjavati svoje obaveze ili primati ispunjenje od druge strane u smislu l. 82 stav 5 Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 11798/05).

Kapara kao odustanica (l. 83. ZOO)


Kada stranke ugovore kaparu, onda strana koja daje ili prima kaparu ne moe se osloboditi obaveze da time to e vratiti dvostruki iznos kapare, ili dopustiti da kapara propadne, da odustane od ugovora, jer odustanak od ugovora zavisi od druge savesne strane, koja odustanak moe prihvatiti - zadravajui kaparu, ali kod kapare pravilo je da savesna strana moe traiti ispunjenje ugovora, odnosno ne mora primiti dvostruki iznos kapare, ili zadrati iznos kapare prilikom zakljuenja ugovora. Stav drugi lana 83. ZOO, ureuje taj odnos tako da ako odustane strana koja je dala kaparu - ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila - ona je udvojeno vraa. Meutim, vraanje kapare u tim sluajevima smatra se odustanicom, pa vraanjem kapare, odnosno davanjem dvostruke kapare, ne znai da se od ugovora odustalo, jer se sluaj raspravlja po osnovu odustanice a ne po osnovu kapare. Dakle, ako se kod kapare ne moe odustati od ugovora, kod odustanice se moe odustati, jer je pravo obeavaoca odustanice ili da izvri ugovor ili da da odustanicu, kao stoje reeno u komentaru prethodnog lana. Ako se, pak, uz kaparu ugovori pravo da se moe odustati od ugovora, onda se kapara smatra odustani com i svaka strana moe odustati od ugovora. U sudskoj praksi je zabeleen sluaj, da kad stranke, pored davanja kapare, ugovore i pravo da modu odustati od ugovora, kapara ima karakter i odustanice, te je ona strana koja je kaparu primila, a odustala od ugovora, obavezna da drugoj strani plati iznos koji odgovara dvostrukom iznosu kapare. U takvom sluaju sud je, u naelu, ovlaen da umeri iznos koji primalac kapare ima da vrati, ako nae da bi plaanje dvostrukog iznosa kapare bilo prekomerno.

ZASTUPANJE
Mogunost zastupanja (l. 84. ZOO)
Zastupnik je lice koje u granicama ovlaenja, utvrena zakonom ili optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavom volje zastupanog, preduzima odreene pravne radnje u korist drugog lica, sa posledicom da pravni poslovi preduzeti od tih lica imaju pravno dejstvo prema onome u iju je korist zastupanje izvreno. 88

Iz navedene definicije moe se zakljuiti da odredbe stava 2. lana 84. ZOO, predvia sledee grupe zastupnitva, i to: a) zastupnik po zakonu - zakonski zastupnik; b) zastupnik po optem aktu pravnog lica - statutom ili osnivakim aktom privrednog drutva (preduzea), od kojih se ovaj drugi akt esto naziva "pravila"; v)zastupnik po aktu nadlenog organa - koje se odnosi na zastupanje organa drutvene ili graanske organizacije, i g) zastupnik - po volji zastupanog. Zastupnik po zakonu je roditelj prema svojoj maloletnoj deci, a u smislu Porodinog zakona, zatim to je staralac za poslovno nesposobna, odnosno ogranieno poslovno sposobna lica, takoe prema pom. zakonu, pa zakonsko zastupanje politikih organizacija, dravnih organa i drugih organa, za koje je zakonom propisano to ovlaenje, naravno u pogledu zatite imovinskih prava tih subjekata, i drugi subjekti za koje je zakonom odreeno ko e ih zastupati. Zastupnik po optem aktu pravnog lica odreuje se statutom ili pravilima pravnog lica. To se uglavnom odnosi na privredna drutva (preduzea), bilo kog oblika, s tim stoje Zakonom o privrednim drutvima, na primer, propisano da drutvo, po pravilu, zastupa direktor, ako tim zakonom nije to drugo odreeno. Direktor je po samom navedenom zakonu i zakonski zastupnik drutva, ali se njegova prava mogu statutom ili osnivakim aktom drutva ograniiti na zakljuenje odreenih ugovora ili na vrenje drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da direktor, odnosno lice ovlaeno za zastupanje zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje samo uz saglasnost, na primer, upravnog odbora. Ovlaenja zastupnika drutva, pa samim tim i direktora, moraju se upisati u registar privrednih drutava - saglasno statutu ili osnivakom aktu. Zastupnik po aktu nadlenog organa se uglavnom odnosi na drutvene i graanske organizacije. Drutvene organizacije mogu biti razna udruenja, u uem smislu i udruenja kao posebni oblik drutvenih organizacija - drutveno politike organizacije, u irem smislu, dok graanske organizacije, kao pravna lica, ostvaruju cilj svog postojanja radi zatite svoje odreene (privatne) imovine, odnosno ostvarenja interesa lanstva, korisnika te institucije, koji su se udruili na osnovu ustavom propisanih prava, a utvreni odreenim zakonom. Kod privrednih drutava, zakonski zastupnik je, po pravilu, direktor ili upravni odbor, ako osnivakim aktom drutva sa ogranienom odgovornou nije odreeno da neko drugo lice zastupa drutvo. Prema lanu 25. Zakona o privrednim drutvima, zastupnik privrednog drutva duan je prema privrednom drutvu da potuje sva ogranienja ovlaenja na zastupanje utvrena osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. Kod ortakog drutva, kao privrednog drutva, ovlaenje za zastupanje ortakog drutva ima svaki ortak, ako osnivakim aktom nije drukije odreeno. A ako su dva ili vie ortaka ovlaeni da zastupaju ortako drutvo, svaki od ortaka ovlaenje da postupa samostalno, ako osnivakim aktom nije drukije odreeno. Zastupnik po volji zastupanog podrazumeva zastupanje nekog lica radi ostvarivanje, odnosno zatite nekih njegovih prava, koje nije u domenu davanja punomoja, jer prava zastupnika proizilaze iz ugovora o zastupanju. Tako, na primer, kod ugovora o obaveznom ili kasko osiguranju vozila, osiguravajua organizacija preuzima prava da oteenog zastupa radi ostvarenja i svojih interesa, ili kod ugovora o ortakluku, po kome se moe ugovoriti da jedan od ortaka zastupa ortako drutvo, odnosno voenje poslova, ako ugovorom nisu odredili da svi vode ortake poslove, u kom sluaju se, i pored toga, njihovim pravilima odreuje ko zastupa drutvo i koji je njegov, odnosno njihov obim ovlaenja u tom zastupanju. Dakle, u ovom sluaji radi se o ugovornom punomoju, po kome jedno lice ovlauje drugo lice da u njegovo ime i za njegov raun izvri, odnosno obavi odreene pravne radnje, uz naknadu ili besplatno.

Dejstvo zastupanja (cl. 85. ZOO)


Dejstvo zastupanja ima u vidu zakljuenje ugovora i vrenje drugih pravnih poslova od strane zastupnika - u ime zastupanog lica, u granicama ovlaenja koje ima, odnosno koje je dobio zastupnik, a obaveze iz zaklju enog ugovora koje preuzme zastupnik obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, a kod drugih pravnih poslova samo prema zastupanom licu. Stav prvi lana 85. ZOO, dakle, naglaava ugovor kao pravni posao, a stav drugi "ostale pravne poslove", pri emu razlika postoji u tome to po pravom stavu ugovor obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok po drugom stavu pravno dejstvo, odnosno uinak se vezuje samo prema zastupanom. Osnovni pravni posao se iskazuje kroz ugovor, pa imajui u vidu da zakon propisuje i nain postupanja, odnosno obavezivanj a i po drugim pravnim poslovima, treba naglasiti da se pravni poslovi odnose ne samo na ugovore ve i na sve druge pravne poslove, tj na sve imovinsko pravne poslove koje preduzima zastupnik. Osnovni sadraj ustanove zastupnitva podrazumeva postojanje njegove sposobnosti da moe uspeno da vri funkciju zastupnika, odnosno da ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za vrenje funkcije zastupnika, 89

da je za vrenje te funkcije dao pristanak, kao i da ima ovlaenje zastupanog, o emu je bilo reci u komentaru lana 84. ZOO. Zastupnik pri zakljuenju kakvog ugovora ili preduzimanja kakvog drugog pravnog posla, nastupa u svoje ima, ali se u svim tim pravnim poslovima mora naglasiti da to lice, koje zakljuuje ugovor ili preduzima odreenu pravnu radnju, nastupa kao zastupnik, jer bi se u protivnom smatralo da je pravni odnos nastao izmeu tog lica i drugog lica, a uinak tog pravnog odnosa ne bi stvarao obaveze za zastupanog. Zastupnik po samoj svojoj funkciji istupa u pravnom prometu u svoje ime ali za raun zastupanog. To se zakljuuje i iz sadrine odredbe stava 3. lana 85. ZOO, u kojoj se naglaava da druga strana mora znati da se nalazi u pravnom odnosu sa zastupanim, a preko njegovog zastupnika. Zastupnik je, dakle, duan da obavesti drugu stranu sa kojom stupa u ugovorni odnos da je on zastupnik odreenog lica, a ako zastupnik pri zakljuenju ugovora ne naglasi da je zastupnik, ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog, ali samo ako je druga strana iz ugovora ovo znala, ili je iz okolnosti mogla da zakljui da on istupa kao zastupnik. I ovde se ukazuje da se ovaj sluaj odnosi samo kod ugovora, a ne i kod drugih pravnih poslova, jer na to upuuje sadrina stava 3. lana 85. ZOO, koja naglaava samo "ugovor" koji proizvodi pravno dejstvo. Kod drugih pravnih poslova to nije potrebno naglaavati, jer se iz samog pravnog posla vidi da se radi o pravima i obavezama zastupanog, pa druga strana mora znati da zastupnik vri odreena prava zastupanja u korist zastupanog. Meutim, i ovde mora da se naglasi da dejstvo zastupanja kod ostalih pravnih poslova obavezuju samo zastupano lice, ali ne i drugu stranu, kakav je sluaj kod ugovora.

Prenoenje ovlaenja (l. 86. ZOO)


Osnov za mogunost zastupanja nalazimo u lanu 84. ZOO, kojim je propisano da se ugovor, kao i drugi pravni posao moe preduzeti i preko zastupnika, kao i da se ovlaenje o zastupanju zasniva, pored ostalih oblika, i na izjavi volje zastupanog, dakle putem punomoja. Odredbe lana 86. ZOO, po pravilu, ne dozvoljavaju prenoenje ovlaenja zastupnika na druga lica. Zastupnik to moe uiniti, odnosno preneti svoja ovlaenja na drugog, samo ako mu je to zakonom ili ugovorom dozvoljeno. Tako, na primer, odredbama o zastupanju prema Zakonu o privrednim drutvima, propisane su granice ovlaenja lica koja zastupaju drutvo, ali se drugim odredbama istog zakona propisuju i prava zastupnika da moe u okviru svojih ovlaenja, dati drugom licu pismeno punomoje da zastupa drutvo, koje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova ili na odreene poslove, s tim da ta ogranienja imaju dejstva prema treem licu samo ako je ono za njih znalo ili moralo znati. Kod prokure, prema Zakonu o privrednim drutvima, prokurista ima ovlaenja za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u vezi s delatnou drutva, ali on prema odredbama lana 27. istog zakona, ne moe preneti prokuru na drugo lice. U drugom sluaju, prema Zakonu o advokaturi (l. 21.) - "u pruanju pravne pomoi advokata moe da zameni drugi advokat, ako zakonom nije drugaije odreeno", to znai da mu moe preneti sva svoja ovlaenja, bilo zajedno ili vie roita, ili do okonanja spora (ako se davalac zamenikog punomoja nalazi u drugom mestu), osim ako zakonom nije drukije odreeno. Prema Zakonu o parninom postupku, advokatski pripravnik moe zamenjivati svog principala, advokata, i to samo pred sudom prvog stepena, pod uslovom da visina spora ne prelazi zakonom utvreni iznos, njegovog prava za zastupanje. U navedenim primerima vidi se kada zastupnik moe preneti svoja ovlaenja na drugo lice, bilo da je to ovlaenje propisano zakonom, bilo daje to pravo odreeno ugovorom. Izuzetno, prema stavu 2. lana 86. ZOO, zastupnik i bez prava na prenos svojih ovlaenja, to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla. Re "izuzetno" stvara jo jednu mogunost prenoenja svojih ovlaenja na drugog, ali ta mogunost predvia dva uslova, prvo, daje zastupnik objektivno spreen da posao lino obavi, a drugo, daje neodlono preduzimanje pravnog posla, zbog ega je zastupnik prinuen da ovlasti drugo lice da za njega obavi odreeni posao.

Prekoraenje granica ovlaenja (l. 87. ZOO)


Zastupnik moe raditi samo u granicama dobijenih ovlaenja. Ako u granicama tih ovlaenja preduzme kakvu radnju u korist zastupanog, obaveze iz takve radnje obavezuje zastupanog. Meutim, ako zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje. I u prvom i u drugom sluaju vai ranije izneto pravilo, daje druga strana morala znati ili je mogla da zakljui iz okolnosti ugovora, odnosno drugog pravnog posla, da zastupnik vri odreene radnje u ime zastupanog. U protivnog, zakljueni ugovor ne obavezuje zastupanog, ve zastupnika kao daje ugovor zakljuio u svoje ime i za svoj raun. Kod prekoraenja granice ovlaenja bitno je da l i j e drugo lice znalo za prekoraenje ovlaenja, u kom sluaju ga zakljueni ugovor obavezuje, prihvatajui rizik zakljuenog posla, dok zastupani ima pravo, ako sazna za tako zakljueni ugovor, da ne odobri to prekoraenje ili da se smatra kao daje dao takvo ovlaenje zastupniku. U svakom sluaju, pravilo je da zastupnik ne srne da prekorai granice ovlaenja, jer ga ugovor zakljuen protivno datim ovlaenjima obavezuje. 90

Ugovor koji je zakljuio zastupnik u granicama ovlaenja obavezuje zastupanog, u kom sluaju se ne trai njegovo odobrenje, ali ako je u pitanju ugovor koji je po vrsti stvari predmet ovlaenja, on obavezuje zastupanog do granice tog ovlaenja, ali ako se to ne moe odvojiti, u tom sluaju zakljueni ugovor sa prekoraenjem ovlaenja ne obavezuje zastupanog, osim ako ga zastupani naknadno ne odobri. Ako ga ne odobri smatra se daje odobrenje odbijeno, pa posledice tako zakljuenog ugovora moraju reavati zastupnik i drugo lice koje je subjekt tog ugovora, naravno ako to drugo lice nije znalo niti je moralo znati za to prekoraenje, odnosno da se ugovor ili drugi pravni posao preduzima u korist zastupanog, ali i u sluaju ako je znalo daje zastupnik prekoraio ovlaenje i tada je u obavezi prema zastupniku a ne prema zastupanom. Odobrenje koje daje zastupani ima znaaja u toliko to mu se od zastupnika ostavlja odreeni rok u kome treba da se izjasni da li prihvata ugovor sa preko raenim ovlaenjem, ali zastupanog taj rok ne obavezuje, pa se smatra da ako se zastupani do odreenog roka nije izjasnio o predloenom odobrenju, da takvo odobrenje nije ni dao. U stavu drugom lana 87. ZOO navodi se "rok koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni", to znai da se zastupanom mora dostaviti takav ugovor, posle ega tee taj rok - kako je propisano, ili kako je u traenom odobrenju navedeno. Inae, ako rok nije odreen za traeno odobrenje od zastupanog, taj rok u smislu zakonskog reenja, po pravilima poslovanja iznosi osam dana, ali moe trajati i due ako zakljueni ugovor predstavlja posebnu sloenu vrstu ugovora, za koji je potrebno vie vremena radi provere nekih okolnosti od kojih zavisi da li e i kada zastupani dati traeno odobrenje. Odredbe stava 3. pom. lana propisuju da ako je dato odobrenje za ugovor kojim je prekoraeno ovlaenje, da taj ugovor ima povratno dejstvo, odnosno da se primenjuje od trenutka zakljuenja ugovora, odnosno preduzimanja nekog drugog pravnog posla, osim ako strane ne odrede drukije. U ovom sluaju pravo je zastupanog da se izjasni o roku od kada e se ugovor ili neki drugi pravni propis primenjivati, ali se po pravilu, u praksi, zastupani prilagoava roku koji su utvrdile ugovorne strane, odnosno zastupnik i druga ugovorna strana. U navedenim sluajevima druga strana je u teem poloaju, posebno ako nije znala niti morala znati da zastupnik zastupa drugo lice, ili da zastupnik pri zakljuenju ugovora prekorauje granice ovlaenja, a pri tom se ne dobije potrebno odobrenje od zastupanog. Zbog toga je stavom 4. lana 87. ZOO propisano pravo drugog lica, da ako nije znalo za prekoraenje ovlaenja, da moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, da on moe zastupniku, dakle licu sa kojim je zakljuilo takav ugovor, da izjavi da se ne smatra obaveznim po tom ugovoru. U tom sluaju drugo lice ima pravo na naknadu tete od lica sa koj i m je zakljuilo ugovor bez ovlaenja zastupanog - ako druga strana nije znala niti je morala znati da zastupnik nije imao ovlaenje. Mada u stavu 5. lana 87. ZOO stoji pravilo da ako zastupani odbije odobrenje u vezi zakljuenog ugovora po osnovu prekoraenja ovlaenja, da su zastupnik i zastupani odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ova strana nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja, ipak to pravilo treba ceniti i sa stanovita obaveze drugog lica da se pre zakljuenja ugovora mora obavestiti o ovlaenjima zastupnika, bilo time to e njegova ovlaenja proveriti iz isprava koje ima za vrenje poslova zastupanja, ili preko registra privrednih subjekata, u kom sluaju podaci upisani u tim ispravama, odnosno navedenom registru stvaraju drugi osnov meu strankama u odnosu na napred izneto propisano pravilo o solidarnoj odgovornosti zastupnika i drugog lica, jer je drugo lice u tom sluaju moralo znati za prekoraenje ovlaenja. Samim tim, prema drugoj strani, koja je pretrpela tetu, stoje okolnosti o kojima je ona morala da vodi rauna prilikom zakljuenja ugovora, ime se umanjuju njeni izgledi za potpunu naknadu tete

Sudska praksa
Prekoraenje ovlaenja i odobrenje Kada zastupani prihvati ponudu za zakljuenje ugovora, koji je zakljuilo lice prekoraenjem svojih ovlaenja, time odobrava zakljueni ugovor, a odobrenje ima povratno dejstvo Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati tuiocu naknadu za autorsko delo sa pripadajuom kamatom, nalazei da ugovor zakljuen 15.6.1997. godine proizvodi pravno dejstvo. Kod utvrene injenice daje tuilac ugovor zakljuio u prostorijama tuenog, te daje ugovor u ime druge ugovorne strane potpisao Z.L., koji se tuiocu predstavio kao direktor i prezentovao mu i svoju vizitkartu, a koji je sa tuenim 15.4.1997. godine i 26.6.1997. godine zakljuio ugovor o privremenom vrenju poslova i to sa vanou od 21.3. do 21.6.1997. godine i od 23.6. do 23.9.1997. godine, za poslove organizacije i ustrojstva Sektora za turizam u okviru tuenog, ekonomsko-komercijalni program i realizaciju poslovanja, neposredne poslove vezane za realizaciju ugostiteljskih iprevoznih kapaciteta za sezonu leto 1997. godine u zemlji i inostranstvu, daje (Z.L) primao platu koja je prema aktima tuene odreena za direktora, a na radnom mestu bio poznat kao 91

direktor sektora, daje ugovor od 15.6.1997, godine overen peatom tuenog i zaveden u delovodni protokol tuenog, ne mogu se prihvatiti navodi tuenog da je ugovor potpisalo neovlateno lice i da zbog toga ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, ve se moe raditi samo o prekoraenju granica ovlatenja. Meutim, s obzirom da je tuilac izvrio svoju obavezu i:: spornog ugovora, odnosno izradio scenario i uradio interpretaciju radio reklama i tonskog dela video reklame, daje zapoeto iskoritavanje ovog autorskog dela prikazivanjem na RTV "Pink", daje reklamna kampanja finansirana za potrebe tuenog, kao i daje tadanji generalni direktor tuenog imao saznanja o naruenom poslu i nije se protivio izvrenju ugovora, niti je tuioca blagovremeno obavestio da ne odobrava ugovor, to je po nalaenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud pravilno zakljuio daje tueni prihvatio ponudu za zakljuenje ugovora u smislu lana 39. stav 2. Zakona o obliga-cionim odnosima i time odobrio zakljueni ugovor u smislu lana 87. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kada zastupnik prekorai granice ovlatenja, zastupani je u obavezi samo ako naknadno odobri prekoraenje, i u skladu sa stavom 3. istog lana, odobrenje u tom sluaju ima povratno dejstvo. Imajuti u vidu daje na ovaj nain (prihvatanjem reklame, odnosno tuioeve obaveze iz ugovora), tueni odobrio osporeni ugovor, zbog ega on proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Tuiocu, koji je u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu, autorska naknada preuzeta ugovorom nije isplaena, zbog ega on osnovano od tuenog, kao druge strane, zahteva izvrenje ugovorne obaveze (isplatu ove naknade) i to sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa odredbom lana 277. Zakona o obligacionim odnosima.(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 58/06 od 3. oktobra 2006. godine).

Zakljuenje ugovora od strane neovlaeenog lica (cl. 88. ZOO)


Neovlaeno lice za zastupanje je lice koje se, prilikom zakljuenja nekog ugovora ili preduzimanja nekih pravnih poslova, predstavi kao zastupnik nekog lica, iako takvo ovlaenje nema, ali isto tako smatra se da je ugovor zakljuen od neovlaenog lica, kada je taj ugovor zakljuen na osnovu ovlaenja ije je vaenje prestalo zbog isteka roka, ili opoziva ranije datog ovlaenja. Ugovor koji je zakljuilo lice kao zastupnik u ime i za raun drugog, a za tu pravnu radnju nije bilo ovlaeno, ne obavezuje neovlaeno zastupanog. Takav ugovor moe da proizvodi pravno dejstvo samo ako ga neovlaeno zastupani naknadno odobri, u kom se sluaju njegova valjanost primenjuje od trenutka njegovog odobrenja. Ugovor koji je zakljuen bez ovlaenja ima pravno dejstvo ako ga naknadno odobri neovlaeno zastupani, i to na zahtev stranke sa kojom je ugovor zakljuen. Inicijativu za raiavanje stanja nastalog zakljuenjem takvog ugovora, kako se u jednoj sudskoj odluci navodi, mora doi od stranke koja je bila valjano zastupana. Prema tome, stranka koja je zakljuila ugovor sa licem kao punomonikom u ime drugoga, ali bez njegovog ovlaenja, mora da pozove neovlaeno zastupano lice, da od njega zatrai da zakljueni ugovor naknadno odobri, ostavljajui mu potreban rok za takvo izjanjenje. U tom sluaju, neovlaeno zastupani moe naknadno, u odreenom roku, da da odobrenje na zakljueni ugovor, sa povratnim dejstvom ili nekim drugim rokom stupanja na snagu, odnosno izvrenja, ili ako to odobrenje ne da, ili se ne izjasni o predlogu u ostavljenom roku, smatra se da vie nije vezan ugovorom, to znai da ima pravo na naknadu do tada uinjenih trokova ili naknadu tete, ali samo od licu koje se predstavilo kao zastupnik drugog bez njegovog ovlaenja. No, u svakom sluaju, tako zakljueni ugovor smatra se kao da nije ni zakljuen. Prema jednoj sudskoj odluci, stranka se ne moe u svakom sluaju pozivati daje neovlaeno zastupana, jer ako ona ne moe osporiti punovanost ugovora o prodaji, koji je zakljuio njen trgovaki putnik, bez obzira na ovlaenja koje je imao, ako je pre toga ispunjavala svoje obaveze iz ranijeg ugovora koje je sklopio isti trgovaki putnik sa istim preduzeem, pretpostavka je da zastupani odgovara za obaveze koje je stvorio trgovaki putnik

Sudska praksa
Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica Neovlaeno zastupanog ne vee ugovor koji je u njegovo ime zakljuilo lice koje nije njegov zastupnik, odnosno punomonik, kada se to lice lano predstavilo kao zastupnik, ili kada je druga strana bila u zabludi Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju utvreno je da Vlada nikada nije donela odluku da se proda sporna nepokretnost, niti postoji odluka da se da punomotje prvotuenom da zakljui sporni ugovor 6 otuenju nepokretnosti sa drugotuenom. Suprotno navodima revizije, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je sporni ugovor nepostojeti pravni posao, u nedostatku saglasnosti volje vlasnika, to ugovor ini nevaetim pravnim poslom, a on neproiz92

vodi pravna dejstva od samog poetka. Ovakvi pravni poslovi se ne mogu ni konvalidirati shodno lanu 107. Zakona o obligacionim odnosima, po kome nitav ugovor ne postaje punovaan kada zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane. Isticanje u reviziji daje u konkretnom sluaju trebalo imati u vidu lan 107. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje da, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati, je neosnovano. Ovde se radi o apsolutno nitavom ugovoru jer je zakljuen protivno prinudnim propisima, pa takav ugovor ne moe postati valjan kada zabrana ili kakav drugi uzrok ni tavosti naknadno nestane. Pozivanje revidenta na lan 87. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da ako zastupani odbije odobrenje, da su zastupnik i zastupani solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala, niti je morala znati za prekoraenje ovlatenja, nije prihvatljivo. U konkretnom sluaju se ne radi o prekoraenju ovlatenja u granicama ovlatenja, ve nepostojanju ovlatenja prvotuenog kao zakonskog zastupnika, a koje bi bilo zasnovano na zakonu, statutu ili drugom aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomotja). Tuioca ne vee ugovor koji je u njegovo ime zakljuila osoba koja nije njegov zastupnik, odnosno punomotnik, pa i kada se ta osoba lano predstavila kao zastupnik, ili kada je druga strana bila u zabludi. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 393. ZPP, odluio kao u izreci. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2642/05 o<l 13. aprila 2006. godine); Zakljuenje ugovora od strane neovlaenos lica Punomoje za zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti je ovlatenje za zastupanje koje vlastodavac daje punomoniku u zakonom propisanoj formi: u pismenom obliku i uz overu potpisa vlastodavca kod suda, zato se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom Iz obrazloenja: 'Prema utvrenom injeninom stanju, u pismenom predugovoru od 3.12.1998. godine o kupoprodaji sporne nepokretnosti navedeno je da se ugovor zakljuuje izmeu tuilaca i tuenog. U ime tuilaca kao kupaca ovaj predugovor potpisao je sin tuilaca koji za zakljuenje ovog predugovora nije imao punomotje tuilaca. Tuenom je platio polovinu kupoprodajne cene, koja je predugovorom odreena u iznosu od 32.000 DEM. Potpisi ugovaraa nisu overeni pred sudom, a u ugovoru je konstatovano daje nepokretnost predata kupcima. Polazeti od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da ugovor od 3.12.1998. godine koji je u ime tuilaca, kao kupaca sporne nepokretnosti, zakljuio njihov sin koji za to nije bio ovlaten, ne proizvodi pravno dejstvo, jer ga tuioci nisu naknadno odobrili, pa se u ovakvom sluaju smatra da ugovor nije ni zakljuen u smislu lana 88. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Prema lanu 89. stav 1. i lanu 90. ZOO punomotje je ovlatenje za zastupanje koje viastodavac pravnim poslom daje punomotniku, a forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomotje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, lanom 4. Zakona o prometu nepokretnosti propisana je pismena forma i overa potpisa ugovaraa kod suda, pa i za punomotje za preduzimanje ovakvog pravnog posla kupoprodaju nepokretnosti vai ista forma, kao uslov punovanosti ovlatenja za preduzimanje radnje zakljuenja kupoprodajnog ugovora u ime vlastodavca. Tuioci nisu ovlastili potpisnika pobijanog ugovora od 3.12.1998. godine da u njihovo ime zakljui pobijani ugovor, niti su ovaj ugovor naknadno odobrili, iako su to mogli uiniti u smislu lana 88. stav 1. ZOO, davanjem odobrenja u obliku propisanom za ugovor za ije se zakljuenje daje (lan 29. stav 2. ZOO), to znai da se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom, jer je propisana forma uslov punovanosti i naknadnog odobrenja za zakljuenje takvog ugovora ".(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 765/05 od 14. aprila 2005. godine) Savesnost i izvrenje ugovora koji nije ni nastao Pitanje savesnosti izdavaoca publikacije kao ugovaraa neovlateno zastupanog, nije od znaaja u parnici po tubi za isplatu cene za isporuenu publikaciju, budui da se ne moe traiti izvrenje ugovora koji nije ni nastao Iz obrazloenja Tuilac je sa tuenim, koga je zastupao D. R. u svojstvu direktora, zakljuio je ugovor kojim se tuilac kao poslenik obavezao da tuenom kao naruiocu usluge izda i isporui jedan primerak publikacije, memorandum i lajfnu, po ugovornoj ceni od 29.000,00 dinara. Tuilac je tuenom dostavio publikaciju. Na osnovu isporuene publikacije tuilac je tuenom ispostavio raun od 25. 3. 2002. godine na iznos od 34.800,00 dinara. Tueni je 93

tu publikaciju vratio tuiocu dana 3. 7. 2002. godine, jer je Vlada Republike Srbije na osnovu Uredbe o obaveznoj proizvodnji odreenih proizvoda i pruanju usluga i o uslovima davanja na privremeno koritenje sredstava preduzea, donela reenje o preduzimanja mera u Deoniarskom drutvu za proizvodnju kotrljajuih leajeva i kardana, kojim se suspenduju svi organi u tom drutvu, i kojim se za vrioca dunosti direktora imenuje M. B. Reenje je doneto dana 24. 7. 2001. Polazei od utvrenog injeninog stanja i injeninih i pravnih zakljuaka koje je izveo iz tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je na osnovu lana 17, lana 262. stav 1. i lana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odrao na snazi reenje o izvrenju Trgovinskog suda u N. S. od 10.6.2003. godine, u delu u kojem je tueni obavezan da plati tuiocu 34.800,00 dinara na ime glavnog duga sa zateznom kamatom od 1. 4. 2002. godine do isplate. Vii trgovinski sud se ne slae sa izborom zakonskih odredaba, odnosno sa izborom materijalnog prava koje je primenio prvostepeni sud presuujui sporni pravni odnos izmeu parninih stranaka. Iz injeninih navoda koje je u toku prvostepenog postupka iznosio tueni, proizlazi daje on svoju odbranu zasnovao na pravnom institutu zakljuenja ugovora od strane neovlaenog lica, iako to decidno nije naveo. U toj situaciji prvostepeni sud je morao da primeni odredbe lana 88. Zakona o obligacionim odnosima. Tako je odredbom lana 88. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano da ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Dakle, radi se o zastupnitvu bez ovlaenja, koje postoji kad zastupnik zakljui ugovor iako nikada nije imao ovlaenja za to, ili ako je pri zakljuenju ugovora svojstvo zastupnika prestalo da postoji licu koje je u ime zastupanog zakljuilo ugovor. Zakonodavac ne ostavlja zastupanje bez ovlaenja bez ikakvoga dejstva, jer ugovor koje je zakljuilo lice koje nije zastupnik u ime zastupanog, potencijalno je ugovor zastupanog. Zastupani ima mogunost, da ovakav ugovor, koji ga po pravilu ne obavezuje, naknadno odobri (stav 1. lana 88. Zakona o obligacionim odnosima). Odobrenje se daje zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik zakljuio ugovor. Dok se ne da odobrenje od strane zastupanog, ugovor ,,lebdi", visi" i nepunovaan je. Ali ovo stanje ne moe trajati do u beskonanost. Zastupani moe odobriti ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica, i to bilo izriito, bilo konkludentnom radnjom. U ovom sporu tueni je vratio publikaciju koju mu je isporuio tuilac, to dalje znai da zastupani nije odobrio ovaj ugovor. Poto predmetnog ugovora nema, onda nema ni obaveze tuenog da ispuni obavezu iz tog ugovora, a to je plaanje naknade za isporuenu publikaciju u utue-nom iznosu. Pitanje savesnosti tuioca, kao ugovaraa neovlaeno zastupanog, nije od znaaja u parnici u kojoj tuilac kao isporuilac publikacije trai cenu za istu. Ovo stoga to se radi o tubenom zahtevu za izvrenje ugovora koji nije ni nastao. Postoje injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, to je, kako je ve prethodno navedeno, Vii trgovinski sud preinaio prvostepenu presudu tako to je odbio tubeni zahtev i ukinuo reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u obavezuju-em delu. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 576/05 od 31. 1. 2005. godine); "injenica daje ugovor zakljuen sa zastupnikom bez ovlaenja snabdeven peatom, nije od uticaja na njegovu punovanost, ukoliko neovlaeno zastupani odbije da takav ugovor ratifikuje" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 669/98); "Kod blagovremene notifikacije tuenog (odmah po dobijanju rauna), da ne odobrava ugovor (otpremnicu) zakljuen od neovlaenog lica, tuilac kao nesavesni saugovora zastupnika bez ovlaenja ne moe se dalje sa uspehom pozivati na okolnost daje ugovor snabdeven peatom tuenog i daje eventualna zloupotreba peata interna stvar tuenog - saugovoraa koji je bio neovlaeno zastupan " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 355/98); "Ako neovlaeno zastupani ugovor ne odobri, smatra se kao da ugovor nije ni zakljuen. Naime, ugovor koji je potpisalo neovlaeno lice kada ga neovlaeno zastupani ne odobri, smatra se kao da ne postoji. Kada tueni ugovor nije odobrio, ve je tuioca izriito obavestio daje ugovor potpisan od neovlaenog lica, na prevaren nain, i da ga on ne odobrava, onda je tuilac sve stoje inio posle toga inio po sopstvenoj volji, na sopstveni troak i sopstveni rizik. Zapravo, kada ugovor ne postoji za takvo ponaanje tuioca, tueni ne moe da bude odgovora " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 429/00); "Ako neovlaeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zakljuio drugi, ugovor vai, bez obzira koliko je vremena prolo od zakljuivanja do odobravanja ugovora" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1030/96).

94

PUNOMOCJE
Davanje punomoja (cl. 89. ZOO)
Punomoje je ovlaenje - izjava kojom jedno lice (vlastodavac) ovlauje drugo lice (pravnim poslom) da ga zastupa, odnosno da svojom izjavom volje stvara pravne uinke za vlastodavca. Punomoje moe biti u raznom obimu ovlaenja. Tako, ako je punomonik dobio ovlaenje da zastupa vlastodavca u svim poslovima koji su predmet njegovog poslovanja, onda vlastodavac daje punomoniku generalno punomoje, a ako je punomonik ovlaen da poslodavca zastupa samo u jednom odreenom poslu, onda vlastodavac daje punomoniku posebno ovlaenje. Punomoje moe biti neogranieno ili ogranieno, zavisno od toga da li je vlastodavac punomonika ovlastio da pri obavljanju poslova po punomoju postupa prema njegovim uputstvima. Punomonik je duan da se i kod neogranienog i kod ogranienog punomoja pridrava i sporazumeva sa svojim vlastodavcem o tome kako e u nekom poslu, ili svim poslovima u celini, postupati. Ako je punomoje neogranieno, punomonik mora da postupa po svom najboljem znanju i savesti. Ako je, pak, punomoje ogranieno, ono se mora navesti u punomoju, kako drugu stranu ne bi doveo u zabludu o granicama datih ovlaenja, ali se punomonik i u tom sluaju, ako je potrebno, mora konsultovati sa svojim vlastodavcem i od njega dobiti potrebna uputstva za zakljuenje kakvog pravnog posla. Punomonik koji kod ogranienog punomoja ne postupa na navedeni nain ini zloupotrebu prava punomoja, a ako prekorai ovlaenja iz ogranienog punomoja onda odgovara svom vlastodavcu, osim ako vlastodavac naknadno ne odobri takvo njegovo postupanje. U svakom sluaju, ugovor koji je zakljuio punomonik obavezuje vlastodavca, osim ako druga strana nije znala niti morala znati da su ovlaenja punomonika ograniena. Pravilo o postojanju i obima punomoja, a naime da su oni nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je osnovi punomoje dato, upuuje na zakljuak da je punomoje koje daje vlastodavac jednostrani pravni posao, kojim on izraava svoju volju da ga jedno lice - punomonik zastupa, odnosno da za njegov raun preduzima pravne poslove. Davanjem ovlaenja za zastupanje stvara se odnos izmeu vlastodavca i punomonika, kao njihov interni odnos, a sadrina punomoja kojim se punomonik ovlauje da izvri odreene radnje iz punomoja, predstavljaju pravnu osnovu za obavezivanje vlastodavca prema treim licima, sa kojim punomonik zakljuuje ugovor, odnosno odreeni pravni posao. Punomoje moe biti dato i ugovorom zakljuenim izmeu vlastodavca i punomonika, u kom sluaju se radi o dvostranom pravnom poslu. Navoenjem reci u lanu 92. stav 1. ZOO da "vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak ako se ugovorom odrekao tog prava", upuuje na zakljuak da se punomoje moe i ugovarati, sve u cilju isticanja i zatite volje vlastodavca, koji ne moraju biti poznati treim licima. Tako, na primer, vlastodavac moe dati punomoje punomoniku za zastupanje u sporu kod suda, ne navodei bilo kakva ogranienja u punomoju dato advokatu, jer su Zakonom o parninom postupku propisane radnje koje advokat moe samostalno da vri, ako mu u punomoju nisu ograniena, ali ako je u ugovpru zakljuenom izmeu vlastodavca i punomonika predvieno da punomonik nee preduzeti neku odreenu radnju u tom postupku, kao na primer da nee prihvati povlaenje tube bez odricanja od tubenog zahteva, a punomonik na sudu prihvati samo povlaenje tube, onda se ta nesaglasnost tie samo vlastodavca i punomonika, te ako je zbog toga nastala kakva teta za vlastodavca, punomonik je duan daje naknadi, jer se nije pridravao naloga iz ugovora datog od strane vlastodavca. Odredbe stava 3. lana 89. ZOO imaju u vidu da "punomonik moe biti i pravno lice", ali po logici stvari one se odnose samo na ugovore i druge pravne poslove koji nastaju u pravnom prometu, a ne i kada se radi o zastupanju pred sudovima, imajui u vidu daje odredbama ZPP propisano da u parninim stvarima punomonik moe biti svako sposobno fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, odnosno advokat, kome se za svako zastupanje odreuje obim njihovih ovlaenja u zastupanju stranke, osim ako samim zakonom nije propisano koja prava je ovlaen da vri advokat, ako mu nisu blie odreena ovlaenja u punomoju. To se, naravno, odnosi i na zastupanje u upravnom postupku. Meutim, u pravnom prometu, kod poslova prometa robom i usluga, kao i kod drugih poslova pravnog prometa (komision, prevoz, pedicija i dr.), pravno lice moe biti ovlaeno da bude punomonik drugom licu, po pravilu drugom pravnom licu, ali prema formulaciji stava 3. pom. lana, znai da pravno lice moe biti moe biti punomonik i fizikom licu, ali samo u poslovima pravnog prometa. Za razliku od ugovornog punomostva postoji zakonsko, statutarno i sudsko zastupnitvo. Dravne i druge ustanove utvrene zakonom zastupa u pogledu njihovih imovinskih prava i interesa u parninom, izvrnom, krivinom i drugim postupcima pred sudovima, kao i u upravnom, prekrajnom postupku, odgovarajue javno pravobranilatvo. Punomostvo u privrednim drutvima odreuje se statutom, odnosno ugovorom o osnivanju tih drutava. Ako tim aktima nije odreeno lice koje zastupa organizaciju udruenog rada, zastupa je njen inokosni izvrni organ. 95

Obim ovlaenja za zakljuenje ugovora u ime privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. Punomonik u parnici je najee advokat, ali tu funkciju moe vriti i drugo lice, kako to propisuju odredbe Zakona o parninom postupku. Punomostvo moe biti samo u granicama sa kojima raspolae davalac punomoja. Ovlaenje moe biti generalno i specijalno. Generalno punomoje je ono koje se izdaje za zakljuenje ugovora jedne ili vie vista, za obavljanje svih ili odreenih radnji. Specijalno punomoje je ono koje se izdaje za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora, odnosno za obavljanje jednog odreenog pravnog posla. Punomostvo moe biti opozvano, a moe prestati i otkazom. Isto tako punomostvo moe prestati izvrenjem odreenog posla za koje je dato punomostvo, kao i iz drugih razloga (prestanak privrednog drutva i dr.).

Sudska praksa
Naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne mole se uiniti konkludentnom radnjom Punomoje za zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnostije ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac daje punomoniku u zakonom propisanoj formi: u pismenom obliku i uz overu potpisa vlastodavca kod suda, zato se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, u pismenom predugovoru od 3.12.1998. godine o kupoprodaji sporne nepokretnosti navedeno je da se ugovor zakljuuje izmeu tuilaca i tuenog. U ime tuilaca kao kupaca ovaj predugovor potpisao je sin tuilaca koji za zakljuenje ovog predugovora nije imao punomoje tuilaca. Tuenom je platio polovinu kupoprodajne cene, koja je predugovorom odreena u iznosu od 32.000 DEM. Potpisi ugovaraa nisu overeni pred sudom, a u ugovoru je konstatovano daje nepokretnost predata kupcima. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da ugovor od 3.12.1998. godine koji je u ime tuilaca, kao kupaca sporne nepokretnosti, zakljuio njihov sin koji za to nije bio ovlaen, ne proizvodi pravno dejstvo jer ga tuioci nisu naknadno odobrili, pa se u ovakvom sluaju smatra da ugovor nije ni zakljuen u smislu lana 88. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Prema lanu 89. stav 1. i lanu 90. ZOO punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku, a forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti lanom 4. Zakona o prometu nepokretnosti propisana je pismena forma i overa potpisa ugovaraa kod suda, pa i za punomoje za preduzimanje ovakvog pravnog posla kupoprodaju nepokretnosti vai ista forma, kao us lov punovanosti ovlaenja za preduzimanje radnje zakljuenja kupoprodajnog ugovora u ime vlastodavca. Tuioci nisu ovlastili potpisnika pobijanog ugovora od 3.12.1998. godine da u njihovo ime zakljui pobijani ugovor, niti su ovaj ugovor naknadno odobrili, iako su to mogli uiniti u smislu lana 88. stav 1. ZOO, davanjem odobrenja u obliku propisanom za ugovor za ije se zakljuenje daje (lan 29. stav 2. ZOO), to znai da se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom, jer je propisana forma uslov punovanosti i naknadnog odobrenja za zakljuenje takvog ugovora " (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 765/05 od 14. aprila 2005. godine).

Posebna forma punomoja (l. 90. ZOO)


Ve je ranije reeno kako ovaj zakon za neke sluajeve propisuje obaveznost forme ugovora. Pravilo je da sklapanje ugovora ne podlee nikakvoj formi. Ako je punomoje izdato usmeno, onda se pretpostavlja da se jedno lice, koje se predstavlja kao punomonik, ponaa tako da druga strana prema odreenim okolnostima, zakljuuje da je to lice usmenim punomojem ovlaeno da zastupa vlastodavca. Prema tome, punomoje za takve ugovore nema neku posebnu formu. Ali kod formalnih ugovora, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahteva se i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se mogu odrediti i voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Ako stranke ne ispotuju propisanu formu, ugovor nije pravno valjan. Tako je propisano da ako zakon zahteva da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi, onda to pravilo vai i za sve doenije izmene ili dopune takvog ugovora. Ako je za neki ugovor propisana forma propisana zakonom, na primer za ugovore o prometu nepokretnosti, onda ta forma mora biti ispotovana i kod punomoja. 96

Odredbe lana 90. ZOO se odnose, kao stoje reeno, na obaveznost forme punomoja, "odnosno za preduzimanje tog posla". Znai, u pitanju su samo formalni ugovori, a ne i drugi pravni poslovi, jer se reci "preduzimanje tog posla" odnose na poslove u vezi zakljuenja kakvog formalnog ugovora. Meutim, smisao odredaba navedenog lana moe se odnositi i na druge pravne poslove, odnosno punomoja koja moraju biti u istoj formi kao i pravni posao za koji se trai posebna forma propisana zakonom. Tako, na primer, Zakon o parninom postupku zahteva pismenu formu za punomoja, mada se pod pismenom formom podrazumeva i ako se stranka na zapisniku kod suda izjasni o svom punomoniku, odnosno o ovlaenjima koja mu prenosi. I drugi zakoni, kao to je, na primer, Porodini zakon predvia obaveznost forme za neke pravne poslove, naroito u oblasti starateljstva, u kom sluaju se za obavljanje takvih poslova mora imati i punomo u formi koji taj zakon propisuje. Forma propisana za neki pravni posao, odnosno punomoje koje se izdaje za taj pravni posao, nalazimo u sluajevima nekih poslova gde ne postoji neki neposredni pravni posao, ve se radnje punomonika odnose na poslove, odnosno preduzimanje poslova u ime i za raun vlastodavca, ali ne i za samo zakljuenje ugovora.

Sudska praksa
"Za zakljuenje punovanog ugovora o poklonu nepokretnosti punomonik poklonodavca mora imati posebno punomoje overeno kod suda" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije).

Obim ovlaenja (l. 91. ZOO)


Ve je u odredbama 84. ZOO reeno da se ovlaenje za zastupanje zasniva na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog, to se kod ovog poslednjeg iskazuje kroz punomoje. Kao to se iz navedenog vidi, kod jedne vrste ovlaenja ve postoje propisane granice ovlaenja za zastupanje, utvrena, dakle, zakonom ili optim aktom pravnog lica, dok se kod druge vrste ovlaenja punomoje zasniva na izjavljenoj volji zastupanog. Oba navedena sluaja ukazuju daje obim ovlaenja odreen, te da punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove koji se odnose na to odreenje. Inae, punomoje moe biti opte, generalno i specijalno. Optim, odnosno generalnim punomojem ovlauje se jedno lice da u celini i potpuno zastupa odreene pravne interese pravnog lica, i to samo za poslove koji su predmet redovnog poslovanja pravnog lica. Takvo lice moe zastupati vlastodavca - pravno lice u neogranienom broju ugovora, odnosno drugih pravnih poslova, a to opte ovlaenje se moe odnositi ili samo na zakljuenje neogranienog broja ugovora, ili na samo neogranieni broj drugih pravnih poslova. U svakom sluaju, svi ti ugovori i pravni poslovi se moraju odnositi na poslove koje redovno obavlja pravno lice. I kod drugih pravnih poslova, kao na primer kod izdavanje punomoi za zastupanje pred sudovima, moe se dati opte, odnosno generalno punomoje da punomonik zastupa stranku u svim sporovima koje ona vodi protivu drugih lica ili koji se vode prema tom licu. Specijalnim punomojem suavaju se prava punomonika samo na zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora, sa jednim ili vie poslovnih partnera. Tako, na primer, moe se dati punomoje jednom licu da za raun njegovog vlastodavca zakljui jedan ili vie ugovora u pogledu odreene stvari, sirovine ili robe, u odreenoj koliini i u odreenom vremenskom periodu. Pa i kod punomoja za zastupanje pred sudovima, lice moe dati punomoniku da ga zastupa samo u jednom odreenom predmetu. Punomonik moe biti ovlaen i za poslove koji se ne odnose na redovno poslovanje pravnog lica, kao na primer kod sporednih delatnosti koje pravno lice vri, a koje nisu upisane u sudski registar. Te, a i neke druge poslove, ak ako se i ne odnose na poslove sporedne delatnosti pravnog lica, punomonik ih moe preduzeti samo ako je posebno ovlaen za njihovo preduzimanje. Mada je odredbama ana 54. stav 2. ZOO propisano da ugovor zakljuen protivno stavu 1. istog lana nema pravno dejstvo, kao i da je odredbama lana 5. Zakona o privrednim drutvima propisano da privredno drutvo moe obavljati sve dozvoljene delatnosti, mora se voditi rauna daje lanom 10. istog zakona propisano koja su dejstva registracije, odnosno da ako se objavljeni podaci razlikuju od registarskih podataka, da se za za privredno drutvo kao taan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa treim licima ne moe isticati podatke koji su objavljeni, ako su se trea lica pouzdala u podatke iz registra", to upuuje na zakljuak da se i granice ovlaenja punomonika odreuju prema registrovanim poslovima privrednog drutva. Prema tome, i ako punomonik u vrenju poslova po optem punomoju, zakljui kakav ugovor koji je van okvira delatnosti privrednog drutva (preduzea), takav ugovor obavezuje drutvo, osim ako je druga strana znala ili morala znati za to prekoraenje, o emu je bilo reci u komentarima prethodnih lanova. Zakon, odnosno odredbe stava 4. lana 91. ZOO, su izriite kada punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzetu meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o iza97

branom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade. Radi se o pravnim poslovima koji su od izuzetnog znaaja za vlastodavca, zbog ega se on takvom normom i zatiuje. U ovom sluaju se za te poslove ne moe izdati opte, odnosno generalno ovlaenje, ve posebno, specijalno za izvrenje samo jednog pravnog posla u vezi navedenih pravnih instituta. Na to upuuju i reci u toj normi "za svaki pojedini sluaj".

Sudska praksa
Prekoraenje ovlaenja iz punomoja Ako punomoje za prodaju nepokretnosti nije potpuno u pogledu visine cene po kojoj bi se nepokretnost mogla prodati, punomonik ne moe bez saglasnosti vlastodavca da zakljui ugovor o prodaji, koji bi za prodavca bio nepovoljan Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova polovine dvojne kute koja se nalazi u mestu II kod JJ, u Republici Hrvatskoj, koji su dana 6.02.2002. godine potpisali i sudski ove-rili punomoje prvo i drugotuenima, kao vlasnicima Agencije za promet nekretnina i samostalne privredne radnje agencije, ovlastivi ih za prodaju svog suvlasnikog dela te kue, za koji su naveli da ima povrinu oko 130 m2. S tim da im od isplaene kupoprodajne cene pripadne 10% na ime agencijske provizije. Tueni su postupivi po tom punomoju, dana 16.12.2002. godine, zakljuili kupoprodajni ugovor sa KK, kome su prodali navedenu kuu tuilaca za kupoprodajnu cenu od 15.000 EURA, zadravi za sebe iznos od 1.500 EURA kao dogovorenu proviziju, dok su preostali iznos od ukupno 13.500 EURA, svakom po polovinu, isplatili tuiocima dana 3.03.2003. godine. Porez na promet ove nepokretnosti je reenjem nadlenog organa Republike Hrvatske utvren, na osnovu koje je preraunata u evrima prema zvaninom kursu, iznosila 32.667 EURA. Utvreno je, takoe, da su se parnine stranke prilikom potpisivanja navedenog punomoja sporazumele da tueni navedenu kuu prodaju za cenu od 500 DM po jednom m2, to za povrinu od 130 m2 iznosi ukupno 65.000 DM, emu odgovara iznos od 32.500 EURA. Niestepeni sudovi su u kontekstu ostalih navedenih utvrenih injenica i injenice da za prodaju po toj nioj ceni nisu dobili saglasnost tuilaca; izveli sledei pravni zakljuak: da su tueni, kao nalogoprimci, navedenom prodajom prekoraili granice naloga dobij enog od tuilaca, s tim to prvostepeni sud smatra daje re o ugovoru o posredovanju, a drugostepeni sud o ugovoru o nalogu. Sledom ega su tueni obavezani da tuiocima solidarno naknade tetu nastalu povredom takvog ugovora, isplatom novanog iznosa razlike u kupoprodajnoj ceni koju su tueni ostvarili i cene koju su tuioci bili spremni da prime po osnovu ugovora na ije su zakljuenje ovlastili tuene, umanjenu za procenat zadrane provizije. Meutim, izloeni pravni zakljuak se za sada ne moe prihvatiti za ispravnim, jer je izostalo utvrenje najhitnije injenice za odluku o tubenom zahtevu tuilaca: po kojoj ceni su tueni bili ovlaeni na prodaju suvlasnikih delova navedene nepokretnosti tuilaca. Kako u punomoju od 6.02.2002. godine ta cena nije oznaena, onda bi trebalo utvrditi zato stranke nisu na siguran i jasan nain, pismenim putem, ugovorile najniu cenu po kojoj tueni mogu da prodaju navedenu nepokretnost tuilaca. ta ih je u tome spreilo, odnosno ta ih je motivisalo da to jasno i pouzdano ne ugovore. Zatim, da lije prodajna cena navedene nepokretnosti bila fiksno ugovorena ili po 1 m2. U sluaju da je po m2, onda treba na nesumnjiv nain utvrditi tanu povrinu prodate nepokretnosti. Na tu okolnost tueni su ponudili dokaz: elaborat o procenjenoj vrednosti nekretnine sainjen od strane angaovanog sudskog vetaka graevinske struke, kojim dovode u sumnju jednostranu utvrenu cenu samo na bazi poreske procene, na ta su ukazivali tokom provedenog prvostepenog i drugostepenog postupka, i na kraju i u reviziji. Osim toga, postoji i kupoprodajni ugovor zakljuen sa KK, u kojem je kao kupoprodajna cena oznaen iznos od 15.000 EURA. Ovako suprotstavljene dokaze na istu relevantnu okolnost, prvostepeni sud je morao da ceni na nain propisan lanom 8. ZPP, to je propustio da uini donoenjem prvostepene presude. Stoga e u ponovnom postupku prvostepeni sud na nesumnjiv nain razjasniti stvari na koje mu je ukazano ovim reenjem, tako to e pouzdano utvrditi visinu stvarne trine cene navedene nepokretnosti, pravilnom i jasnom ocenom svih izvedenih dokaza u smislu lana 8. ZPP. Pri tome e naravno imati u vidu i stvarnu neto povrinu navedene nepokretnosti, jer je i ona bitan elemenat za utvrivanje njene kupoprodajne cene. Prilikom utvrivanja ovih bitnih injenica, cenie i navode odgovora na tubu, albene i revizijske navode. Dok e o predlogu za odreivanje privremene mere odluiti u skladu sa lanovima 299. i 300. ZlP-a i stanjem nepokretnosti, ije se otuenje zabranjuje predloenom privremenom merom. Ovo reenje, o kome se odluuje izrekom presude je takoe moralo biti obrazloeno na nain propisan u lanu 345. stav 1. -ranije vaeeg ZPP. Nakon to pouzdano utvrdi ukazane bitne injenice znaajne za razreenje ovog spornog pravnog odnosa parninih stranaka, prvostepeni sud e biti u mogunosti da proceni o kom pravnom poslu se u ovom sluaju radi. Da li o ugovoru o nalogu i konsekventno tome, da lije nalog izvren onako kako glasi i prema uputstvima ili 98

je dolo do odstupanja od naloga i uputstava, a u tom sluaju zavisno sa kog razloga. Ili je pak re o ugovoru o posredovanju. S tim u vezi, da li su dunici tog obligacionog odnosa ispunili svoju ugovornu obavezu savesno i u svemu kako ona glasi ili nisu, da bi poverioci obligacionog odnosa u tom sluaju imali pravo na naknadu tete zbog povrede tog ugovora. Za tu svoju ponovnu odluku prvostepeni sud e dati jasne i argumentovane razloge na nain propisan lanom 338. stav 3. ranije vaeeg ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3049/05); Nema prekoraenja ovlaenja ako ovlaenje koristi lice po mestu zaposlenja Komercijalisti su kao punomonici po zaposlenju ovlaeni da zakljuuju ugovore u ime i za raun preduzeca i o kupovini i o prodaji robe, to znai da njihovo ovlaenje nije ogranieno samo na prodaju robe Prema obrazloenju Prama lanu 202. Osnovnog zakona o preduzeima (SI. list SFRJ", br. 17/65 - ranije vaei zakon -prim. DV), ugovor ne obavezuje preduzee ako je punomonik prekoraio granice ovlaenja. Ali i takav ugovor obavezuje preduzee ako druga strana nije znala niti je morala znati da je punomonik prekoraio granice ovlaenja. Dakle, za pravilno reenje ovoga spora bitno je utvrditi, poto tueni tvrdi daje njegov punomonik preko raio ovlaenje, da lije tuilac znao ili morao znati daje komercijalista tuenog prekoraio granice ovlaenja. Prema lanu 205. pom. Zakona, punomonikom se smatra lice kome je u preduzeu povereno vrenje dunosti iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti. Nesporno je daje u konkretnom sluaju zakljunicu u ime tuenog potpisao komercijalista. Po samo svom poloaju i zvanju komercijalista je ovlaen da kupuje i prodaje robu. Tueni tvrdi daje u ovom sluaju komercijalisti bilo ogranieno punomoje samo na prodaju robe, a ne i na kupovinu. Stoga je u smislu citiranog lana 202. Osnovnog zakona o preduzeima bitno utvrditi da lije tuilac za to ogranienje znao ili morao znati. Prema pravilima materijalnog prava, ponuda obavezuje ponudioca, iako je nije potpisalo ovlaeno lice, ako je ponuda sainjena na hartiji sa tampanim ili utisnutim znakom ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui, ako je ponuda snabdevena peatom i tambilj om ponudioca i potpisana na uobiajeni nain, ako se ponuda odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi i ne prelazi obim njegovog normalnog poslovanja i ako ponueni nije znao da je ponudu potpisalo neovlaeno lice. U konkretnom sluaju sporna zakljunica je sainjena na hartiji sa odtampanim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui. Takoe je na zakljunici stavljen i peat tuenog i ona je potpisana na uobiajen nain. S obzirom da se u ovom sluaju radi o kupoprodajnom ugovoru oito je da se radi o poslu kojim se tueni redovno bavi, jer je tueni trgovinsko preduzee za promet robe na veliko i malo. Prema tome, pro-izilazi da tuilac nije znao niti morao znati da je punomonik tuenog prekoraio granice ovlaenja. U ostalom, tueni i ne tvrdi daje to tuiocu bilo poznato, ve samo istie da mu je to moralo biti poznato. Prema svemu izloenom sporna injenica na osnovu citiranih propisa obavezujeJuenog te je, prema tome, pomenutom zakljunicom sklopljen pravovaljan kupoprodajni ugovor sa odreenim pravima i obavezama za obe stranke (prema odluci VPS, SI. 632/69);

Primer opteg, odnosno generalnog punomoj a (tambilj, broj, datum i mesto) PUNOMOJE Ovim se ovlauje_ komercijalni referent privrednog drutva (pred , uzeca) ______________u __________, ulica ______, broj _____, lina karta br.__________, da u ime i za raun ovog drutva zakljuuje ugovore sa poljoprivrednim zadrugama i dru gim privrednim organizacijama koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom o prodaji vetakog ubriva i ugovore sa transportnim preduzeem o razvozu vetakog ubriva sa stovarita u ____________, ulica_____ , broj_______________, do odredita kupaca. Ovo punomoje vai do______________godine (ili do opoziva). Privredno drutvo Direktor

99

Primer opteg, odnosno generalnog punomoja za zastupanie privrednog drutva (preduzea) pred sudom (tambilj, broj, datum i mesto) pravni referent privrednog , ulica________________________, broj ____________________, u svim privrednim sporovima, privrednim prestupima i poslovima registra, sa pravima i obavezama koja su po Zakonu o parninom postupku propisana za advokata, osim za one radnje za koje se istim zakonom propisuje izriito ovlaenje za vrenje odreenih radnji (l. 89. ZPP). Ovo punomoje vai do_____________godine (ili do opoziva). , da zastupa ovo drutvo kod Trgovinskog suda u Ovim se ovlauje drutva (preduzea)_____ PUNOMOCJE
_____________,

Privredno drutvo Direktor, Primer specijalnog punomoia za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora (tambilj, broj, datum i mesto)

PUNOMOCJE _____, komercijalni referent Privrednog drutva (preduzea) Ovim se ovlauje ________, broj , lina karta broj , da u raun ovog preduzea zakljui ugovor sa Zemljoradnikom zadrugom Polet", iz ________________________________________________________________________ ime i za ji 50.000 kilograma vetakog ubriva, kvaliteta__________vrste_______________.
__________________,

u__________, ulica

Privredno drutvo (preduzee) ________________, o prodaDirektor,

Primer specijalnog punomoia za zastupanje privrednog drutva (preduzea) pred sudom u odreenoj parnici

PUNOMOCJE ____________, pravni referent privrednog drutva (preduzea) (tambilj, broj, datum i mesto) ____________, ulica_______________broj_______, da zastupa ovo Ovim se ovlauje __________________, u sporu po tubi_____________________, iz drutvo pred Trgovinskim sudom u _, protivu ovog drutva radi ____________________, koji se vodi kod pomenutog suda pod Privredno drutvo brojem P. Primer prenosa punomoja - sa pravom prenosa na drugo lice (tambilj, broj, datum i mesto) Ovim se ovlauje ____ u ulica raun ovog drutva zakljui ugovor sa U sluaju spreenosti, punomonik moe ovo punomoje preneti na ______________________________________________________________________ ovog drutva, iz_______________, ulica__________________broj_______, lina karta broj __________________, u koliini od_____ Direktor,

PUNOMOCJE ____________, komercijalni referent privrednog drutva _, broj_______, lina karta broj

_____________, da u ime i za __________________________, iz___________________, o prodaji , radnika

100

Privredno drutvo Direktor,

Opozivanje i suavanje punomoja (l. 92. ZOO)


Odredbe lana 92. ZOO reguliu, uglavnom, odnos izmeu vlastodavca i punomonika. Suavanje punomoja odnosi se na ve dato punomoje, kojim su utvrene granice postupanja punomonika prema treem licu, tako to vlastodavac novim punomojem zamenjuje staro, i u novom punomoju odreuje, odnosno suava prava punomonika za preduzimanje kakve pravne radnje, ili ga ograniava na zakljuenje samo odreenog ugovora. Ako su ugovorne strane ve u poslovnom odnosu na osnovu ranijeg punomoja punomonika, punomonik, odnosno vlastodavac je duan da obavesti drugu stranu o suavanju ranije ve datog punomoja, uz navoenje sadrine tog novog punomoja i navoenjem roka od kada se ono primenjuje. Opoziv punomoja znai izjavu volje vlastodavca da se ukida pravno dejstvo uinjeno u odreenom punomoju. Za razliku od opoziva postoji i povlaenje punomoja, ali se oni razlikuju u sutini delovanja, odnosno pravnih posledica koje mogu nastati. Opoziv okonava dejstvo datog punomoja, s tim to se ponuda za zakljuenje ugovora ili nekog drugog pravnog posla moe opozvati do zakljuenja ugovora, dok bi "povlaenje" punomoja znailo spreavanje da se izvri neka pravna radnja. Za suavanje ili opozivanja punomoja nije potrebna posebna forma, jer se i kod formalnih ugovora to moe uiniti usmenim saoptenjem punomoniku, to ga obavezuje. Naravno, sve to mora biti i pismeno potvreno radi obezbeenja dokaza daje predmetna radnja suavanja, odnosno opozivanja punomoja blagovremeno saoptena punomoniku. Ukoliko punomonik ne prihvati suenje punomoja i on ima pravo da otkae punomoje, s tim da zapoete radnje zavri na najbolji nain. U Zakonu o parninom postupku propisana su pravila za sluaj otkazivanja punomoja, po kojima stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati, s tim da je posle otkaza punomoja punomonik duan da jo mesec dana vri radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ali samo ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Ako bi se opozivanjem ili suavanjem punomoja povredio ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo takvim radnjama svog vlastodavca. U ovom sluaju radi se o teti koju punomonik pretrpi svojim angaovanjem na izvrenju ovlaenja iz punomoja, a vlastodavac ga u toku tih izvrenja ogranii, odnosno suzi mu prava za preduzimanje odreenih poslova iako ih je punomonik preduzeo, a posebno ako je vlastodavac opozvao punomoje punomoniku, koji je za sve vreme do opoziva obavljao odreene radnje. Karakter te tete je faktiko pitanje i ono zavisi od niza okolnosti koje dovode do utvrenja stvarne tete, ak i izgubljene dobiti.

Sudska praksa
"Autorska moralna i imovinska prava pripadaju autoru od trenutka nastanka autorskog dela a ne licu koje je koristilo idejno reenje za svoj proizvod" - (prema odluci VPS, P. 5704/2000).

Dejstvo prestanka i suavanja punomoi prema treim licima (l. 93. ZOO)
Ako je vlastodavac opozvao punomoje ili gaje suzio, odnosno smanjio, takvo opozivanje ili suavanja punomoja nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi posao, a nije znalo niti je moralo znati daje punomoje opozvano, odnosno sueno, to znai da pravne posledice tako zakljuenog ugovora snosi vlastodavac, kao daje izvrenje tog posla obavljeno po njegovom nalogu.. Ako je, pak, tree lice znalo ili moralo znati daje punomoniku opozvano punomoje, ili da su mu suena prava iz punomoja, pa ipak zakljui ugovor sa punomonikom, snosi rizik za tetu koja moe da nastane takvim njegovim ponaanjem, osim ako druga strana, odnosno vlastodavac punomonika naknadno ne odobri i tako zakljueni ugovor, odnosno drugi pravni posao. Smatra se da tree lice nije znalo daje punomoje punomoniku druge strane opozvano ili sueno ako ga o toj injenici ne obavesti drugo lice - vlastodavac punomoja, ili i sam punomonik, a ipak doe do zakljuenja ugovora ili obavljanja drugog pravnog posla po ranijem punomoju. U odredbi lana 93. ZOO, a ni u drugim odredbama ZOO, nije propisano ko je obavezan da tree lice obavesti o nastaloj promeni u punomoju, da li vlastodavac punomoja ili punomonik, ali s obzirom da se kod opoziva punomoja gase prava punomonika, ini se da ta obaveza lei na vlastodavcu, imajui u vidu okolnost daje punomonik o svim svojim zapoetim i zavrenim radnjama na osnovu punomoja blagovremeno obavetavao svog vlastodavca. Neto je drukija situacija ako je bilo u pitanju suavanje punomoja, jer je punomonik i sa tako suenim ovlaenjima i dalje u poslovnom odnosu sa treim licima, pa je oigledno u obavezi da ga obavesti o nastalim promenama u njegovom punomoju. U protivnom, punomonik koji bi vlastodavca zastupao sa ranijim punomojem snosio bi sve posledice nastale tete za vlastodavca, umanjene za stepen odgovornosti treeg lica ako je ono znalo ili moralo znati za tu promenu. 101

Odgovornost punomonika za naknadu tete nastaje, dakle, ako je on znao za opozivanje, odnosno za suavanje punomoja, a ipak je postupao po ranijem punomoju. Meutim, ako punomonik nije znao niti je morao znati za opoziv, odnosno za suavanje punomoja, njegova odgovornost za eventualnu tetu ne bi postojala. I u prvom i u drugom sluaju pravne poslediee zakljuenog ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne bi imale znaaja za tree lice, jer bi se ugovor ili neki drugi pravni posao morao izvriti prema njemu osim, kao stoje reeno, ako je znao ili je morao znati daje punomonik radio u uslovima kada mu je opozvano punomoje ili kada je radio sa suenim punomojem u odnosu na ranije punomoje. Iste poslediee nastaju i u sluajevima prestanka punomoja. Naime, i tu vai pravilo da ugovor koji se zakljui na osnovu punomoja ija je vanost prestala, obavezuje lice koju je to punomoje dalo, ako druga strana nije znala niti je morala znati daje vanost punomoja prestala. Ovde se ima u vidu punomoje koje je ogranieno na odreeno vreme, koje moe biti iskazano kalendarski, na dane, nedelje, mesece ili godine. Punomoje moe biti ogranieno i za izvrenje jednog odreenog posla. Protek roka, odnosno izvrenje odreenog posla gasi pravnu snagu punomoja, pa svaki ugovor ili obavljeni pravni posao posle isteka tog vremena, ne proizvodi pravno dejstvo prema vlastodavcu. Ovo zbog toga to je tree lice pri zakljuenju ugovora ili drugog pravnog posla sa punomonikom moralo znati granice ovlaenja tog punomonika i vreme dok traje taj ugovor, odnosno kada prestaje njegova pravna snaga. Ako u punomoju nije naveden rok do kada vai punomoje, odnosno ovlaenja punomonika, onda zakljueni ugovor po proteku roka ovlaenja, za koju su znali samo vlastodavac i punomonik, stvara takvo pravno dejstvo da se ugovor, odnosno drugi pravni posao mora izvriti prema treem licu, i to od strane vlastodavca punomoja, osim ako je tree lice znalo ili moralo znati daje po proteku roka vanosti punomoja zakljuio ugovor ili drugi pravni posao sa punomonikom.

Drugi sluajevi prestanka punomoja (l. 94. ZOO)


Odredbe lana 94. ZOO reguliu pitanje prestanka punomoja, kako u odnosu na vlastodavca tako u odnosu na punomonika, sa pravnim posledicama koje nastaju tim prestankom. Prvi stav tog lana odnosi se na prestanak pravnog lica kao punomonika. Ve smo ranije rekli da se pravno lice, po pravilu, javlja kao punomonik u poslovima prometa robom i usluga, kako se to moe zakljuiti iz odredbe lana 89. stav 3. ZOO. Pravno lice moe prestati pod uslovima koji su propisani zakonom. Tako, na primer, odredbama lana 345.. Zakona o privrednim drutvima akcionarsko drutvo prestaje ako nastanu uslovi predvieni u tom lanu. Pravne poslediee brisanja pravnog lica iz registra stvara obavezu vlastodavcu da sva nereena pitanja koja je preduzeo punomonik - pravno lice do njegovog prestanka, odnosno brisanja iz registra, sam preduzme ili ih poveri nekom drugom fizikom ili pravnom licu. Pretpostavka je da je vlastodavac obaveten o okolnostima vezanim za prestanak privrednog drutva (preduzea), kada se otvori postupak steaja i steaj objavi u slubenom glasilu, pa zbog toga ima dovoljno vremena da raspravi sva nereena pitanja sa svojim dotadanjim punomonikom - pravnim licem. U drugom sluaju, tumaei reci, u stavu prvom ovog lana, "ako zakonom nije drukije odreeno", moe se zakljuiti da se te odredbe odnose na pravna lica koja se spajaju sa drugim drutvom ili se drutvo punomonik podeli na dva ili vie drutva, kako je to propisano odredbama lana 400. Zakona o privrednim drutvima, u kom sluaju takva promena oblika drutva ne daje i pravo novom obliku drutva da preuzme funkciju ranijeg punomonika, jer je punomoje specijalna pravna radnje koja decidno odreuje lice kao punomonika i njegova ovlaenja za zastupanje, vlastodavca. Zbog toga, o tome da li e vlastodavac obnoviti punomoje ili ne zavisi od njegove volje, odnosno procene da li bi ga novi pravni subjekt sa uspehom zastupao. Kada je u pitanju fiziko lice koje je bilo punomonik odreenog vlastodavca, njegovom smru nastaju pravne poslediee prestanka punomoja, odnosno prestanka zastupanja vlastodavca, to za drugu ugovornu stranu nije od znaaja, jer je punovaan pravni posao koji je punomonik preduzeo do dana svoje smrti, a to dalje obavezuje vlastodavca kao daje pravni posao sam zakljuio. Trei stav navedenog lana ima u vidu smrt vlastodavca, odnosno smrt fizikog lica koje je dalo punomoje drugom licu. U svakom sluaju, punomoje prestaje smru poslodavca, ukoliko vlastodavac za ivota nije zakljuio kakav ugovor sa punomonikom da punomoje posle njegove smrti traje samo u vezi okonanja nekih odreenih radnji, ali i u tom sluaju samo ako posle prekida nekog postupka, usled smrti vlastodavca, taj postupak bude nastavljen nalogom od strane oglaenih naslednika. Meutim, u sudskom sporu, u kome je vlastodavca zastupao advokat, smru vlastodavca ne prestaju ovlaenja advokata da i dalje vri poslove zastupanja umrlog lica (vlastodavca). Tako je u lanu 94. stav 2. ZPP propisano da ako je punomoniku dato ovlaenje da moe vriti sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre, punomonik je ovlaen da i dalje preduzima radnje u postupku, ali naslednik, odnosno novi zakonski zastupnik moe opozvati punomoje. To se, naravno, ne odnosi na fizika lica kao punomonike, koji nisu advokati, jer njima punomoje prestaje uvek kada umre vlastodavac. 102

POSLOVNO PUNOMOJE
Ko moe dati punomojc (l. 95. ZOO)
Poslovno punomoje, o kome je re u stavu prvom ovog lana, ima u vidu punomoje koje, u granicama zakona, moe dati privredno drutvo (preduzee) ili neko drugo pravno lice, i njime ovlasti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti. Ove odredbe, koje se odnose na punomonike, ne odnose se samo na radnike drutva, odnosno pravnog lica koje daje punomoje, koje je vlastodavac, jer se u tim odredbama davanje punomoja ne vezuje za lica koja su u radnom odnosu u tom pravnom licu. Prema tome, svako poslovno sposobno lice moe biti punomonik privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica, ali kako se ovlaenja odnose samo na zakljuenje ugovora i obavljanje drugih poslova koji su uobiajeni u vrenju njihove delatnosti, samim tim to punomoje je dobilo naslov "poslovno punomoje". Navedene reci: "koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne sposobnosti", ukazuju na neki nain da se odnose, uglavnom, na poslove koje privredno drutvo (preduzee) ili drugo pravno lice vre prema svojoj registrovanoj delatnosti, a za koje je punomonik ovlaen da ih vri bilo kroz opte, odnosno generalno punomoje, ili kroz specijalno punomoje, ali se taj izraz prvenstveno moe shvatiti samo kao neko ue ovlaenje u vrenju glavnog ovlaenja, nekog pravila ili obiaja koji su dozvoljeni, odnosno kao neko sporedno ovlaenje vezano za izvrenje glavnog posla - kao uobiajeno sporedno ovlaenje koje je u skladu sa registrovanim delatnostima. Poslovni punomonik moe biti i radnik preduzea, odnosno pravnog lica, koji dobij a ovlaenje od zakonskog zastupnika pravnog lica, na nain predvien optim aktom, za zakljuenje ugovora ili drugih pravnih poslova koji nisu u domenu vrenja njegovih poslova u pravnom licu. Tako, na primer, direktor ili upravni odbor, moe u okviru ovlaenja optim aktom, odrediti nekog svog radnika da van okvira njegove delatnosti obavi odreeni pravni posao. Ako je zakljuenje ugovora ili nekog drugog pravnog posla u funkciji nekog radnika, prema sistematizaciji poslova i radnih zadataka privrednog drutva, odnosno pravnog lica, ili se po prirodi poslova odnose na njegovu funkciju, onda je u pitanju punomoje po zaposlenju, o emu govore odredbe lana 98. ZOO. Ogranienje poslovnog punomonika u vrenju odreenih pravnih poslova iz domena poslovne delatnosti privrednog drutva (preduzea), odnosno pravnog lica, propisana su decidno u stavu drugom ovog lana. Tako, ako je u pitanju opte, odnosno generalno punomoje, kojim se punomonik ovlauje za zakljuenje svih vrsta ugovora ili drugih pravnih poslova koji se odnose na poslove delatnosti preduzea, odnosno pravnog lica, poslovni punomonik ipak ne moe zakljuivati ugovore u vezi otuenja ili optereenja nepokretnosti, niti preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, osim ako za svaki takav posao nije dobio posebno punomoje. Ako punomonik i bez dobijene posebne saglasnosti preduzea za zakljuenje nekih od navedenih poslova u stavu drugom ovog lana, preduzme takve radnje, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer je druga strana morala znati da za navedene poslove punomonik mora imati posebno ovlaenje. Poslovno punomoje moe biti ogranieno za odreenu vrstu poslova ili na odreene poslove. U punomoju poslovnog punomonika se ta ogranienja moraju navesti. Ako u punomoju nisu navedena, ne mislei pri tom na poslove iz stava 2. ovog lana, a punomonik ipak preduzme, odnosno zakljui pravni posao za koji je njegovo punomoje ogranieno, pravni posao obavezuje vlastodavca, osim ako je tree lice pri zakljuenju tog posla znalo ili moralo znati za postojanje ogranienja. Ako zbog toga vlastodavac pretrpi kakvu tetu, taj svoj odnos raspravlja jedino sa punomonikom koji je znao da su mu u vezi zakljuenja takvog pravnog posla, odnosno ugovora, ovlaenja ograniena, o emu je vie bilo reci u komentaru o prekoraenju ovlaenja punomonika.

Sudska praksa
Poslovno punomoje za zakljuenje odreenog ugovora Ako stranke ugovore da e ugovor potpisati odreeno lice, ugovor ne moe stupiti na snagu dok ga ne potpie upravo to lice Prema obrazloenju Meu strankama je sporno da li pismeno, na koje se poziva tuilac, predstavlja punovaan ugovor o kupovini i prodaji, i u vezi s tim da lije osnovan zahtev tuioca za naknadu tete koji je tuilac postavio zbog neispunjenja obaveze isporuke robe od strane tuenog, preuzetu po tom ugovoru. Naime, prema tom pismu za koga tuilac tvrdi da predstavlja punovaan ugovor, tueni se obavezao da kao prodava isporui tuiocu kao kupcu svee stone jabuke sorte jonatan " cea 600 tona i sorte ,, crveni delies " cea 30 tona, po ceni od 1,49 dinara za 1. kilogram bruto (neto, franco hladnjaa). Pri tome su stranke u ovo pismeno imele da ugovor stupa na snagu na dan njegovog potpisivanja, s tim to su oznaile da ugovor za tuioca potpisuje komercijalni direktor, a za tuenog direktor i komercijalni rukovodilac. 103

Uvezi s tim meu strankama nije bilo sporno da pomenuti ugovor nije potpisao direktor tuenog. Drugostepeni sud razmotrivi predmet spora, i ocenivi albene razloge tuioca, naao je da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u vezi istaknutog spornog pitanja zauzeo stanovite da pomenuto pismeno ne predstavlja punovaan pismeni ugovor o kupovini i prodaji. Naime, kako se to vidi iz samog teksta pomenutog pismena, stranke su punovanost pomenutog ugovora o kupovini i prodaji uslovile potpisivanjem ugovora od strane odreenih predstavnika, budui da su u odredbe teksta ugovora unele i odredbu da ugovor stupa na snagu na dan njegovog potpisiivanja. Pri tome su u tekstu naznaila da ugovor ispred njih potpisuju napredpomenuta lica. Kod takvog stanja stvari, kada je za punovanost pomenutog ugovora bilo propisano da isti mora biti potpisan od strane odreenih lica, drugostepeni sud je naao da nepotpisivanj e pismena o ugovoru od strane ma i jednog od predvienog potpisnika (u ovom sluaju direktora tuenog), ima za posledicu da se pomenuti ugovor ne moe smatrati zakljuenim. Ovo sa razloga to su stranke samim tekstom ugovora predvidele da ga za svaku od ugovornih strana potpisuju tano odreena lica, kao i da e ugovor stupiti na snagu, dakle, postati punovaan, tek na dan njegovog potpisivanja. S toga, kako pismeno o ugovoru nije bilo potpisano od strane jednog ugovorom predvienog potpisnika, to takav ugovor ne moe biti punovaan, kada u spornom sluaju nisu ostvareni svi uslovi koje su stranke bile propisale za njegovu punovanost. Sledstveno ovome, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je, nalazei da ovakav ugovor meu strankama ne proizvodi pravno dejstvo, odbio tubeni zahtev tuioca za naknadu tete pretrpljene zbog povrede ovog ugovora (prema odluci VPS, SL 24/72); Upis ogranienja punomonika u registar je bez znaaja za punovanost ugovora Ugovor koji zakljui punomonik po zaposlenju u okviru svoje delatnosti obavezuje stranku i u sluaju kada mu je punomo ograniena, i to ogranienje upisano u registar privrednih organizacija, jer druga stranka nije duna da proverava da li je punomoniku po zaposlenju ograniena punomo Prema obrazloenju Upis u registar ogranienja ovlaenja nema i ne moe imati onaj znaaj koji mu tueni pripisuje. Upis u registar ogranienja ovlaenja u svakom sluaju obavezuje ono lice i lana radne organizacije kome je ovlaenje ogranieno. Stoji injenica daje takom 5. lana 186. Osnovnog zakona o preduzeima (raniji zakon -prim. - DV) predvieno da se u registar upisuju i imena lica za potpisivanje firme, kao i granice njihovih ovlaenja. Meutim, ova odredba upuuje na upis onih lica, sem direktora, koja inae ne bi bila ovlaena po me-stu zaposlenja, a kojima se daju ira ovlaenja kako za raspolaganje sredstvima preduzea, tako i za iri deo poslovanja, a ne za redovno poslovanje po mestu zaposlenja. Nemogue je i zamisliti da bi u registar preduzea morala biti upisana sva ovlaenja i obim istih svakog lica, koje je inae samim faktom da muje povereno odreeno radno mesto i istodobno ovlaenje na vrenje odreenih poslova koji spadaju tom radnom mestu. Ovo jasno proizilazi iz lana 205. pom. zakona, gde je predvieno, bez obzira na upis u registar, da se punomonikom smatra i lice kome je u preduzeu povereno vrenje dunosti iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti radnog mesta. Komercijalista u predstavnitvu, po samom mestu zaposlenja, ovlaenje da vri sve poslove predstavnitva, koji imaju znaaj i koji spadaju u komercijalne poslove. Kod takve injenice tuioevi predstavnici nisu mogli znati daje tueni ograniio svoga komercijalistu na vrenje poslova samo iz njegove osnovne delatnosti a ne i poslova iz njegove sporedne delatnosti. Naziv tuenog preduzea i njegovog predstavnitva nisu upuivali tuioca, odnosno njegove predstavnike da posumnjaju u ovlaenja predstavnika tuenog, a ne bi bili duni da u svakom sluaju vre jo i uvid u registar privrednih organizacija. Nametanje takve obaveze strankama, da pri zakljuenju svakog posla vre uvid u registar privrednih organizacija, ne bi se moglo prihvatiti, jer bi to, u krajnjoj liniji, sputavalo same stranke, i spreavalo brz saobraaj u poslovnim odnosima, a time tetio i usporavao itav javni saobraaj. Prema tome, a s obzirom na sve ostale okolnosti ovoga sluaja, ugovor koga je zakljuio u ime tuenog njegov predstavnik kao punomonik po zaposlenju, a koji je prekoraio dobij eno ovlaenje, obavezuje tuenog, jer tuilac po prirodi stvari a i faktiki nije znao niti je mogao znati da je predstavnik tuenog ogranien u svojim ovlaenjima na zakljuivanje samo onih poslova koji proizilaze iz njegove osnovne delatnosti (prema odluci VPS, SI. 98/69).

Poslovno punomoje imaoca radnje (cl. 96. ZOO)


Imalac radnje (preduzetnik) moe, shodno odredbama l. 51. Zakona o privrednim drutvima, kao i privredno drutvo ili drugo pravno lice da da drugom licu poslovno punomoje, koje moe imati isto pravno dejstvo u pogledu obima ovlaenja, ogranienja i iskljuenja vrenja nekih poslova, kao stoje to regulisano odredbama lana 95. ZOO. 104

Osobenost ovog lana je na ukazivanju da poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao i onda ako bi on bio lien poslovne sposobnosti. Imalac radnje je fiziko lice, ili vie fizikih lica koja osnivaju ortaku radnju. Radnja moe prestati sa radom na vie naina. Jedan od tih naina vezanje za smrt imaoca radnje ili gubitak poslovne sposobnosti. Prema lanu 28. Zakonu o privatnim preduzetnicima, ako imalac radnje umre, ili trajno izgubi poslovnu sposobnost osnivaa radnje (pa i kad osniva radnje bude osuen pravosnanom presudom na kaznu zatvora due od est meseci), lanovi porodinog domainstva mogu preuzeti radnju i nastaviti rad sami ili preko poslovoe, a u sluaju da vie lanova porodinog domainstva eli da nastavi voenje radnje, radnja nastavlja sa radom kao ortaka radnja. Ako li, pak, lanovi porodinog domainstva ne nastave rad pod uslovima kako je to napred navedeno, nadlena optinska jedinica, u kojoj je izvren upis radnje, donosi reenje o prestanku radnje.

OVLASENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA (l. 97. ZOO)


Trgovinski putnik je lice koje kao punomonik privrednog drutva (preduzea) ili drugog pravnog lica koje se bavi privrednom delatnou, poseuje druga pravna lica i nudi im, odnosno daje ponudu svog vlastodavca, da na osnovu prospekta ili uzorka kakve robe, koju proizvodi ili prodaje njegov vlastodavac, ova lica tu robu narue ili kupe, ili prihvate neku uslugu njegovog vlastodavca. Obim ovlaenja trgovinskog putnika utvrena je odredbama ovog lana, ali vlastodavac moe ovlastiti trgovinskog putnika da obavlja i druge radnje koje imaju karakter ovlaenja koje moe trgovinski putnik da obavlja. On moe, po pravilu, da obavlja samo one poslove i da prodaje robu koji su navedeni u punomoju koje mu je privredno drutvo (preduzee) dalo. Odredbama lana 97. ZOO nije odreeno koja privredna drutva imaju pravo da angauju trgovinskog putnika i u kakvom je pravnom odnosu trgovinski putnik prema privrednom drutvu (preduzeu). S obzirom na sadrinu ovog lana, trgovinski putnik moe da preduzima pravne poslove i da zakljuuje ugovore za svako drutvo, bilo daje ono malo ili veliko. Bitno je daje u pitanju privredno drutvo (preduzee), odnosno pravno lice koje se bavi privrednom delatnou, stoje dovoljan razlog da to drutvo, odnosno pravno lice moe da angauje trgovinskog putnika. Pravni odnos trgovinskog putnika moe biti regulisan zakljuenjem ugovora o radu na odreeno ili neodreeno vreme ili, to je est sluaj, zakljuenjem ugovora o delu. U svakom sluaju, njihov odnos se regulie ugovorom, kojim se predviaju uzajamna prava i obaveza obeju strana. Trgovinski putnik mora imati punomoje iz koga se moe zakljuiti koje poslove moe da obavlja kao trgovinski putnik. To mogu biti poslovi, kao to je reeno, nuenje i prodaja robe i usluga u korist vlastodavca, ali ako se iz ugovora to ne moe zakljuiti, trgovinski putnik ima ovlaenje samo da prikuplja porudbine, a ako i pored toga zakljui kakav ugovor sa treim licem, ugovor ima pravnu snagu ako ga naknadno odobri vlastodavac. Pravila institutu trgovinskog putnika ograniavaju ovoga da u isto vreme radi za vie preduzea kao trgovinski putnik. To bi bila nedozvoljena konkurencija, zbog ega se ugovorom mora regulisati klauzulom o konkurenciji. Meutim, to se moe otkloniti samo odobrenjem vlastodavca, koje treba takoe da bude verifikovano. Ako trgovinski putnik nije ovlaen da prodaje robu, odnosno zakljuuje ugovore o prodaji robe za svog vlastodavca, onda je on jedino ovlaen da ini samo ponude treim licima pokazujui uzorke, odnosno prospekte robe koju proizvodi, odnosno usluge koje vri njegov vlastodavac (na prim.. poslove pedicije i si.). Takve ponude imaju pravno dejstvo da se ugovor smatra zakljuenim ako je ponuda prihvaena. Meutim, i ta ponuda se moe ograniiti samo na pokazivanje uzorka ili prospekta robe vlastodavca punomoja, ali ako i pored toga trgovinski putnik zakljui ugovor sa treim licem, a ne odnosi se na predmet i uslove iz ponude, smatra se daje ugovor zakljuen tek ako ga vlastodavac naknadno odobri. Ovo zbog toga to tree lice, pri prijemu ponude, mora znati obim ovlaenja trgovinskog putnika, pa moe snositi posledice neprihvatanja izjave o ponudi, ako to iz punomoja trgovinskog putnika ne proizilazi. Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu svog vlastodavca nije ovlaen i da naplati cenu, kao da izvri prodaju na kredit. Trgovinski putnik ne moe naplatiti cene ne samo zbog toga to mu to pravo ograniava vlastodavac, ve i zbog toga to pozitivni propisi zabranjuju prodaju robe na taj nain, imajui u vidu da se platni promet vri preko odreene fmansijske organizacije, odnosno poslovne banke. Neto je drugi sluaj kod ugovora o prodaji na kredit, jer se prodaja pod tim uslovom moe obaviti samo ako trgovinski putnik ima za to posebno odobrenje od svog vlastodavca. U protivnom, zakljueni ugovor o prodaji robe na kredit ne bi proizvodio pravno dejstvo, jer je tree lice moglo da se upozna sa tom injenicom pregledom punomoja trgovinskog putnika. Trgovinski putnik je, bez obzira na sadrinu punomoja, ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenim njegovim posredstvom, i takve reklamacije, odnosno izjave imaju pravno dejstvo kao da su neposredno upuene, odnosno saoptene njegovom 105

vlastodavcu. U vezi sa tim treba naglasiti da trea lica koja su kupila odreenu robu, odnosno primila uslugu vlastodavca, mogu da reklamiraju nedostatak robe i da daju izjave u vezi sa izvrenjem ugovora preko trgovinskog zastupnika samo ako je trgovinski zastupnik u tom poslu bio posrednik. Inae, ovlaenja trgovinskog putnika mogu biti ograniena na odreeni rok, kao i na vrstu i koliinu robe koju mogu da ugovaraju, ili da samo primaju porudbine bez prava na zakljuenje ugovora. Naravno, sva ta ogranienja moraju se uneti u punomoje, kako bi sve strane u odreenom pravnom poslu bile sigurne da postupaju u skladu sa voljom vlastodavca.

Sudska praksa
Svojstvo punomonika se mora proveriti Blanko zakljunica snabdevena peatom preduzea ni po svojoj formi ni po svojoj sadrini ne predstavljaju punomoje Prema obrazloenju Prvostepeni sud je, cenei punovanost zakljunica, poao od injenice da je pomenuto lice prilikom zakljuenja ugovora raspolagalo blanko zakljunicom snabdevenom peatom tuenog, pa je iz te injenice izveo zakljuak da tueni nije znao, niti mogao znati daje to lice prekorailo granice ovlaenja. Meutim, prvostepeni sud isputa iz vida da blanko zakljunica, snabdevena peatom (u predmetnom sluaju) tuenikovog stovari-ta, ne predstavlja uopte legitimaciju punomonika, drugim recima, da takva zakljunica, ni po svojoj formi ni po sadrini ne predstavlja punomoje. Iz toga dalje proizilazi zakljuak da se pomenuto lice prilikom potpisivanja zakljunice nije legitimisalo kao punomonik tuenog, i ve s obzirom na to ne moe se postaviti, kao pravno relevantno, pitanje da lije tuilac znao ili nije znao kolika su ovlaenja pomenutog lica, odnosno da li su njegova ovlaenja bila ograniena ili nisu. Sledstveno tome prvostepeni sud je pogreio kada se upustio u razmatranje navedenog pitanja, te u vezi s time naao da zakljunica obavezuje tuenog. S obzirom na injenicu da se pomenuto lice prilikom zakljuivanja ugovora nije legitimisalo kao punomonik tuenog, za ocenu osnovanosti tubenog zahteva je pravno relevantno pitanje: da li je pomenuto lice u predmetnom pravnom poslu delao kao punomonik tuenog, pa makar i bez formalnog punomo]'a, ili nije de-lao, te u koliko nije delao, da lije tueni u ostavljenom roku odobrio ugovor koji je pomenuto lice potpisalo. U toku postupka dokazano je da je pomenuto lice u predmetnom pravnom postupku delao kao punomonik tuenog. S druge strane, u postupku nije dokazano ni to daje tueni dao saglasnost u pogledu ugovora, ta vie stoji injenica daje tueni odbio prijem robe koju mu je tuilac isporuio po zakljunici. S obzirom da ovo lice nije bilo punomonik tuenog prilikom zakljuenja ugovora, da tueni nije naknadno odobrio ugovor, on nije proizveo pravno dejstvo (prema odluci VPS, SI. 2252/67); Davanje trsovakos peata trgovinskom putniku dovoljan je osnov da on moe da zakljuuje ugovore Akt o postavljenju ne predstavlja prema treim savesnim licima punomoje za obavljanje tano odreenih poslova Prema obrazloenju U postupku je nesumnjivo utvreno i to daje tueni, prilikom prijema pomenutog lica u radni odnos, ovome predao svoj trgovaki peat, i daje to lice, za sve vreme trajanja radnog odnosa, raspolagalo sa njegovim trgovakim peatom. Tueni u albi nije osporio tu injenicu, niti je objasnio kako je dolo do toga da tuenik prilikom prijema tog lica u radni odnos preda ne samo formulare na kojima je ve bio utisnut peat, ve mu, prilikom upuivanja na trite, predaje svoj trgovaki peat. Kao radna organizacija koja se bavi prometom robe, tueni je znao i morao znati da trgovaki putnik, u pravom smislu reci, ne raspolae peatom svoje radne organizacije, niti je trgovakom putniku za obavljanje poslova prema prirodi njegovog radnog mesta, potreban peat radne organizacije, u ije ime i za iji raun obavlja poslove trgovakog putnika. Tano je to, kako je to istakao tueni u albi, da ta okolnost uzeta za sebe, ne predstavlja jo ovlaenje za sklapanje svih moguih pravnih poslova, ali ta okolnost uzeta u vezi sa napred navedenim okolnostima, a to je da je pomenuto lice u jednom duem vremenskom periodu raspolagalo sa trgovakim peatom tuenog, da mu je prilikom prijema u radni odnos i predaji trgovakog peata saopteno od strane ovlaenog predstavnika tuenog da za raun tuenog obavlja ne samo poslove prodaje robe ve da zakljuuje ugovore i o kupovini robe, daje ovo lice u duem vremenskom periodu kupovalo robu i u ime i za raun tuenog, i daje tueni sve te ugovore ispunio, daje direktor tuenog bio obaveten i o spornom ugovoru i daje bez prigovora preuzeo korake za ispunjenje ugovora zakljuenog sa kupcem one robe, koja je bila predmet ugovora zakljuenim sa tuiocem kao prodavcem - nesumnjivo ukazuje, da navodi albe kojima se osporava punovanost ugovora zakljuenog sa tuiocem, nisu osnovani. 106

Pozivanje tuenog u albi na propise kojima se regulie pitanje prekoraenja ovlaenja, pitanje punomoenika po zaposlenju i zakljuivanje ugovora od strane neovlatenog lica, ne mogu se prihvatiti, ne samo s toga to u postupku niim nije dokazano, niti je to u toku postupka isticano, daje tuilac znao ili morao znati daje pomenuto lice zakljuenjem ugovora sa tuiocem prekorailo granice ovlaenja. U vezi s tim, i kad se uzme da je pomenuto lice primljeno u radni odnos u svojstvu trgovakog putnika, tueni je tom licu poverio i obavljanje takvih dunosti iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje ugovora o kupovini robe (prema odluci VPS, SI, 1293/72).

OVLAENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREENE POSLOVE (l. 98. ZOO)


Mada odredbe ovog lana, koje se odnose na ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove, ne nazivaju taj institut "punomoje po zaposlenju", ipak ovaj naziv pravilnije odreuje sadrinu ovog instituta, pa emo ga mi u daljem tekstu tako i navoditi. Te odredbe se ne odnose samo na privredne subjekte, ve na sve one organizacije koje se bave privrednom delatnou, koje u sastavu svog organizacionog oblika imaju i takve poslove, tzv. isturene poslove, u vezi kojih pojedini radnici stupaju u pravni odnos sa drugim licima. Tako, na primer, i alterski slubenici optinske uprave, koji overavaju odreene isprave, su u pravnom odnosu sa strankama, od kojih i naplauju odreene iznose novca na ime izvrenih usluga. Meutim, odredbama ovog lana vie se htelo da ukae na sluajeve, odnosno poslove koje obavljaju pravni subjekti u odreenim oblastima privrednog poslovanja. U tom smislu se u komentaru odredaba ovog lana daju dalja objanjenja. Naime, za razliku od punomoja koje direktor moe dati drugom licu radi zakljuenja ugovora jedne ili vie vrste ili jednog ili vie odreenih ugovora, ili nekog drugog pravnog posla, po kome privredno drutvo (preduzee), odnosno drugo pravno lice koje se bavi privrednom delatnou (u daljem tekstu: pravno lice), moe zastupati i lice koje nije zaposleno u tim pravnom licu, punomoje po zaposlenju ima lice kome je u tom pravnom licu povereno vrenje poslova iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova, u granicama poslova koji su mu odreeni optim aktom. Punomoje po zaposlenju proizilazi, dakle, iz same funkcije koju vri odreeni radnik pravnog lica, koji vrei odreene redovne poslove stupa u poslovne odnose sa drugim licima. Ovlaenja za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova, u stvari, proizilaze iz optih akata pravnog lica. Naime, svako pravno lice na koje se primenjuju odredbe Zakona o radu, mora optim aktom da odredi poslove radnika u okviru radnog mesta na kome on radi, iz ega proizilaze i odreene nadlenosti radnika. Razumljivo je da vei broj zaposlenih lica radi na konkretnim poslovima u pravnom licu, i da ti radnici ne stupaju u pravni odnos s drugim licima, ali jedan manji broj radnika, radi zadovoljenja potreba pravnog lica, stupa u poslovne odnose sa drugim licima. Neka ovlaenja, kao to je napred bilo reci, daje iskljuivo direktor pravnog lica, prenosei ih putem punomoja na druga lica. Meutim, za neka radna mesta, za koja je propisano optim aktom da se na njima obavljaju i poslovi u vezi kojih pravno lice stupa u poslovne odnose sa drugim licima, ovlaenja lica koja se nalaze na tim radnim mestima proizilaze iz takvih akata. Zbog toga ne bi imalo znaaja ogranienje ovlaenja koje bi direktor odredio za radnike koji su po optem aktu, tj. po redovnom toku stvari ovlaeni da stupaju u odreene poslovne odnose sa drugim licima. Ogranienje ovlaenja po ovom osnovu moe se izvriti samo na osnovu opteg akta. Optim aktom se izriito ne utvruju radna mesta u vezi kojih lica rasporeena na njima samim tim stiu punomoje po zapoljenju. Naprotiv, iz opisa poslova radnog mesta proistiu ovlaenja radnika za zakljuenje odreenih ugovora, odnosno pravnih poslova. Punomonik moe zakljuivati ugovore ili vriti druge odreene poslove samo u granicama poverenih mu dunosti iz opteg akta, iz kojih, po redovnom toku stvari, proistiu i njegova ovlaenja. Iz prirode poslova koja ta lica obavljaju, druga lica treba da ocene da lije punomonik ovlaen da zakljuuje pojedine ugovore ili da vri odreene poslove. Ugovor zakljuen preko punomonika po zapoljenju obavezuje pravno lice, osim ako je tree lice znalo ili je moralo znati da su prava punomonika ograniena, ili ako je znalo da je punomonik prekoraio granice svojih ovlaenja. Sudska praksa je u vezi nekih sluajeva punomoja po zaposlenju iskazala svoj stav. Tako, na primer, smatra se da kada se jedno lice po unutranjim pravilnicima smatra kao punomonik po zaposlenju, iz njegovog ovlaenja da zakljuuje odreene kupoprodajne ugovore, proistie i njegovo ovlaenje da regulie i pojedina pitanja nastalih u vezi tih ugovora, te tako ef stovarita koji je ovlaen da zakljuuje ugovore o prodaji, samim tim je ovlaen i da odobrava odlaganje isplate kupovne cene. Mada je u ovom lanu (l. 98. ZOO) navedeno da se kao punomonici po zaposlenju navode prodavci u prodavnicama, zatim lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, pa lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i slino, to "slino" se moe odnositi i na poslove koje obavlja, na primer, komercijalni rukovo107

dilac pravnog lica, ili rukovodilac poslovne jedinice pravnog lica, pa i neki drugi radnici koji po prirodi posla imaju ovlaenje utvrena optim aktom pravnog lica. Tako, na primer, prema sudskoj praksi, komercijalni direktor pravnog lica ovlaenje da u ime preduzea zakljuuje ugovore u vezi poslova koji po redovnom toku stvari spadaju u vrenje njegove funkcije. Isto tako, rukovodilac gradilita mora da vodi brigu o pravilnom obavljanju poslova na gradilitu, a iz vrenja takve dunosti, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenja drugih odreenih poslova u granicama te dunosti.

Sudska praksa
Ovlaenje lica koje obavlja odreene poslove Ugovor koji potpie komercijalista obavezuje preduzee prema treem licu, jer se komercijalista smatra punomonikom po zaposlenju Prema obrazloenju Reavajui sporno pitanje da lije zakljunica, na koju se poziva tueni, a po kojoj je tuilac kupio od tuenog robu, punovana i da lije ugovoreno gotovinsko plaanje, ili je ugovorena zamena robe, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da su stranke ugovorile da se nee izvriti meusobno gotovinsko plaanje kupovne cene robe, nego da e se plaanje izvriti preboj em meusobnih potraivanja Prvostepeni sud je ta-koe utvrdio da je potpisnik sporne zakljunice u ime tuioca bio ovlaen na zakljuivanje svih vrsta poslova koji se odnose na kupovinu i prodaju robe, koja je predmet poslovanja tuioca. Do ovakvog zakljuka prvostepeni sud je doao jer je naao daje lice koje je potpisalo spornu zakljunicu u ime tuioca, bio tuioev punomonik po zaposlenju, kao samostalni komercijalista bez ogranienja. Poto je tueni stavio tuiocu robu na raspolaganje, prvostepeni sud je naao daje tubeni zahtev osno van. Drugostepeni sud j e prihvatio takvo stanovite prvostepenog suda. Ne stoji razlog istaknut u albi tuioca da pomenut komercijalista kod tuioca, nije bio ovlaen da zakljuuje ugovore i da stoga taj ugovor nije punovaan. Pitanja ovlaenja - punomoi za zakljuivanje odreenih ugovora regulisanoje normom po kojoj se punomonikom smatra lice, kojem je stranka poverila obavljanje takve dunosti, iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti. Punomo po zaposlenju ima odreeno lice ve po osnovu same injenice to vri odreene dunosti u preduzeu, iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje ugovora ili vrenje drugih poslova u granicama tih dunosti. Ugovori, koje takvo lice zakljui, obavezuje preduzee i ono ne moe da se opravda time da lice, koje je u ime preduzea zakljuilo ugovor nije bilo ovlaeno od strane direktora za zakljuivanje ugovora. Komercijalisti u preduzeima smatraju se punomonicima po zaposlenju. Kako je nesporno daje pomenuto lice bilo komercijalista kod tuioca to ugovor koji je on potpisao obavezuje tuioca prema svakom treem licu koje je bilo u dobroj veri, s obzirom daje sporni ugovor zakljuen u vezi sa poslovima koji su obuhvaeni delatnou tuioca. Tuioeva privremena odluka, pod uslovom daje bila na snazi u momentu potpisivanja zakljunice nema dejstva prema treem licu, jer je to interni akt preduzea, te je tueni, s obzirom na prirodu dunosti koju je obavljao, potpisnik zakljunice, s pravom verovao daje to lice punomonik po zaposlenju, te mu tuilac ne moe staviti prigovor da to lice nije bilo ovlaeno da potpisuje ugovore u njegovo ime. Posebno je pitanje izmeu tuioca i njegovog radnika -potpisnika sporne zakljunice, ukoliko je potpisivanjem ove zakljunice otetio tuioca kupujui robu loeg kvaliteta i po vioj ceni nego to je trina, a to pitanje nije odluno za reenje ovog spornog odnosa meu strankama (prema odluci VPS, SI. 1806/70); Ovlaenje za zakljuenje odreenos usovora lica po zaposlenju Iz poslova koje obavlja finansijski direktor proistie njegovo ovlaenje kao punomonika po zaposlenju da zakljui ugovor o osiguranju Prema obrazloenju Sporno je bilo meu strankama da li je predmetnom polisom izmeu stranaka zakljuen punovaan ugovor o osiguranju, budui da tueni ovu polisu smatra ponudom koju je, kako on tvrdi, tuilac prihvatio tek po nastupanju osigurane opasnosti od poara. Drugostepeni sud, razmotrivi predmet spora i ocenivi albene navode tuenog, naao je da je prvostepeni sud u prvostepenom postupku utvrdio sve injenice koje su odlune za reenje istaknutog spornog pitanja, te daje na takvo utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kad je naao da su stranke potpisivanjem pomenute polise punovano zakljuile ugovor o osiguranju od opasnosti poara. Nije bilo sporno daje spornu polisu pored ovlaenog predstavnika tuenog potpisao i predstavnik tuioca, i to njegov finansij108

ski direktor, koji je ovu injenicu, u ostalom, i posvedoio u svom iskazu kao svedok, kome je prvostepeni sud poklonio veru. Kod takvog stanja stvari nije odluno to to polisu nije potpisao generalni direktor tuioca. Ova okolnost bi eventualno mogla biti od uticaja da su to stranke ugovorom izriito predvidele. Meutim, tueni to ne tvrdi, niti je to polisom predvieno, pa je pomenuto lice bilo ovlaeno da potpie spornu polisu budui da, pored ostalog, ovlaenje za zakljuenje ugovora ovakve vrste proistie i po redovnom toku stvari iz poslova koje ovo lice obavlja u vrenju poverene mu dunosti. Konano, ni okolnost to tuilac prilikom zakljuenja spornog ugovora o osiguranju nije platio tuenom premiju, ne moe uticati na punovanost toga ugovora, a shodno tome na postojanje obaveze tuenog kao osiguravaa da tuiocu kao osiguraniku naknadi tetu po osnovu osiguranja. Naime, prema vanijim odredbama iz optih pravila za osiguranje imovine, koje su odtampane na poleini sporne polise i koje, prema tome, ine sastavni deo ugovora o osiguranju, obaveza osiguravaa poinje, ukoliko stranke drukije ne ugovore, u 24 asa dana koji je u polisi oznaen kao poetak trajanja osiguranja, ako je do tada plaena premija, inae u 24 asa dana kada premija bude plaena, osim ako nije drugaije ugovoreno. U spornom sluaju stranke su ugovorile da e tuilac platiti ugovorenu premiju virmanom, po prijemu fakture. Prema tome, ako su stranke ugovorile ovakav nain plaanja premije, okolnost to tuilac do nastupanja osigurane opasnosti poara nije platio premiju ne ini samim tim nepunovanom obavezu tuenog da naknadi tetu tuiocu, kad tueni do tog momenta nije ispostavio fakturu po kojoj je tuilac trebalo da plati obraunatu premiju (prema odluci VPS, SI. 712/72); Ovlaeno lice u vezi poslova koje obavlja Ugovor o kupoprodaji obavezuje stranku ako je zakljuen u njenim poslovnim prostorijama i ako je pored potpisa stavljen peat Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno samo to da lije ugovor o kupovini i prodaji robe, na koji se poziva tuilac, punovano zakljuen, a naime, da lije radnik tuenog koji je potpisao ugovor bio ovlaen za kupovinu robe. Iz zakljunice, ija sadrina inae nije sporna, vudi se daje zakljunica potpisana od akvizitera tuioca i samostalnog referenta uvoza tuenog, i da su pored svih potpisa stavili peate tuioca i tuenog. Ugovor o kupoprodaji i prodaji robe, dakle, zakljuenje meu strankama uredno, i stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je naao da je tueni duan da u ispunjenju uredno zakljuenog ugovora isplati tuiocu kupovnu cenu za robu koju mu je tuilac u ispunjenju ugovora stavio na raspolaganje. Drugostepeni sud nije prihvatio navode albe, kojima se pobija stanovite prvostepenog suda, zauzeto po spornom pitanju punovanosti zakljuenog ugovora. Tanoje, kako se to u albi istie, daje za punovano zakljuenje ugovora potrebno da je lice, koje zakljuuje ugovor u ime i za raun svog vlastodavca, ovlaeno za stupanje u pravni i poslovni odnos sa treim licima. U konkretnom sluaju izvesnoje daje tuenikov radnik bio ovlaen za zakljuenje ugovora. Naime, pomenuti akviziter tuioca doao je u poslovne prostorije tuenog i ponudio je tuenom odreenu robu na prodaju. Njegovu ponudu je prihvatio radnik tuenog, koji kao samostalni referent za izvoz, obavlja poslove kod tuenog na radnom mestu koje, prema opisu radnih mesta po sistematizaciji tuenog, ima poverljiv karakter. Po prihvatanju ponude pomenuti radnik tuenog je u ime tuenog potpisao zakljunicu i pored svog potpisa stavio je i peat tuenog. Drugostepeni sud smatra da tako postignut sporazum o kupovini robe predstavlja punovano zakljuen ugovor koji obavezuje tuenog i, dosledno tome, daje tueni duan, kao to je to naao i prvostepeni sud, da za robu koju mu je tuilac isporuio u ispunjenju zakljuenog ugovora isplati ugovorenu cenu. Tueni je znao i morao znati da njegov pomenuti radnik raspolae njegovim peatom i da predstavnik tuioca nije morao traiti posebno ovlaenje za zakljuenje ugovora, postoje ugovor zakljuen u poslovnim prostorijama koje su u sastavu jedne proizvodne jedinice tuenog, koja se bavi proizvodnjom artikala koji su poverljive prirode. S toga drugostepeni sud nije prihvatio navode albe daje prvostepeni sud pogreio to nije prekinuo postupak do okonanja krivinog postupka koji se vodi protiv potpisnika ugovora, poto pitanje eventualne podele provizije i postojanja krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja ili ovlaenja od strane potpisnika u ime tuenog, ne moe, s obzirom na utvreno injenino stanje, imati uticaja na pitanje punovanosti ugovora ije se ispunjenje trai, utoliko pre stoje tuilac ispunio svoju ugovornu obavezu (prema odluci VPS, SI. 2986/71); Ugovor zakljuen na memorandumu i sa peatom obavezuje Kada je jedno lice ovlaeno da zakljuuje ugovore o prodaji, pravna je pretpostavka daje to lice ovlaeno i za zakljuenje ugovora o kupovini, osim ako suprotno ne proizilazi iz punomoi 109

Prema obrazloenju Razmatrajui sporna pitanja, prvostepeni sud je naao daje pomenuti radnik tuenog prekoraio granice ovlaenjajerje bio ovlaten samo da prodaje robu, a ne i da kupuje, to je tuilac mogao da zna s obzirom da je blanko zakljunica bila snabdevena peatom tuenog sa nazivom ,,prodava". Dosledno ovome, prvostepeni sud je naao da ugovor koji je sklopljen u vidu zakljunice ne obavezuje tuenog, te da nije duan tuiocu isplatiti vrednost robe koja je isporuena. Ovako stanovite prvostepenog suda drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilno. Tuilac je za dokaz svojih navoda podneo originalnu spornu zakljunicu iz koje se vidi daje ugovor zakljuen na memorandumu tuenog i da se na istoj nalazi peat tuenog. Sem toga iz ispratnice se vidi daje isto lice koje je potpisalo zakljunicu primilo robu, koju je tuilac prema spornom ugovoru imao da isporui tuenom. Kod takvog stanja stvari, jasno proizilazi da je tuilac bio u dobroj veri da je lice koje je potpisalo zakljunicu imalo ovlatenje da zakljuuje ugovore u ime tuenog. Irelevantno je to je lice, koje je u ime tuenog potpisalo zakljunicu prethodno precrtalo re prodava", kod koje je bio stavljen peat tuenog, iz razloga to sam peat ugovorne strane, stavljen na ugovoru sam za sebe nema znaaj ovlatenja potpisnika ugovora za zakljuivanje toga ugovora. Zakljunica je sainjena na hartiji sa odtampanim, tj. utisnutim oznakama tuenog, kojim se on u svom poslovanju slui, dakle, izjava data na takvoj poslovnoj hartiji, sa utisnutim peatom, bez obzira na mesto gdeje stavljen peat, obavezuje tuenog, te dosledno tome njegova tvrdnja daje lice koje je zakljuilo u njegovo ime ugovor, prekorailo ovlatenje, jer je bilo ovlateno da zakljuuje samo ugovore kao prodava, nema osnova, jer pravna je pretpostavka da lice koje je ovlateno da istupa u ime tuenog kao prodava, mora biti ovlateno da istupa i kao kupac, ukoliko to nije na izriit nain izraeno. Meutim, ak i daje lice koje je zakljuilo ugovor u ime tuenog prekorailo svoja ovlatenja, ugovor bi obavezivao tuenog, s obzirom na injenicu da je ugovor zakljuen na memorandumu tuenog, daje na memorandumu stavljen peat tuenog, daje isti potpisan na uobiajen nain, a ovo sve zbog toga, to tuilac, imajuti sve to u vidu, nije mogao znati daje izjavu potpisalo lice koje je prekorailo do bijena ovlatenja (prema odluci VPS, SI. 246/70). "ef poslovnice se moe smatrati punomonikom po zaposlenju ovlatenim da sklapa bez posebne punomoti ugovore iz delokruga rada poslovnice kojom rukovodi" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 503/98); "Ugovor koji potpie komercijalista obavezuje preduzee prema tretem licu, jer se komercijalista smatra punomonikom po zaposlenju"'- (prema odluci biv. Vrh. priv. suda, SI. 1806/70).

TUMAENJE UGOVORA
Tumaenje spornih odredaba (cl. 99. ZOO)
Odredbe ugovora moraju biti jasne kako se ne bi stvarali problemi pri njihovom ispunjenju. Prema tome, ako su odredbe ugovora jasne primenjuju se onako kako glase. Ako je neka odredba ugovora nejasna, odnosno ako je tu odredbu uinio neki upotrebljeni izraz koji ne odgovara volji jedne strane, mora se tumaiti u skladu sa voljom stranaka koja je postojala u trenutku zakljuenja ugovora. Kod nas ne postoje posebna pravila koja bi se odnosila na tumaenje ugovora, ili nekih odredaba iz ve zakljuenog ugovora. Ali se tumaenje moe izvriti na osnovu nekih kriterijumima koje je sudska praksa iznela ili, pak, na osnovu analize prethodnih pregovora, zatim poslovne prakse u do tada uspostavljenih meusobnih odnosa, koji se primenjuju na odreenu vrstu ugovora. Tu su, naravno, i pravila ovog zakona koja u nedostatku pravilno ugovorene norme, upuuju stranke kako da rese nastali spor, odnosno kako da tumae neku odredbu iz nekog njihovog ve zakljuenog ugovora. Stranke koje su u dugogodinjoj poslovnoj saradnji moraju kod tumaenja neke odredbe ugovora, odnosno nekog izraza u toj odredbi, znati namere suprotne strane, pa samim tim i njihovu volju pri zakljuenju ugovora. U pravnoj nauci ima shvatanja daje kod tumaenja ugovora, odnosno neke njene odredbe, bitno utvrenje staje stranka elela pri zakljuenju takve norme, a ne kako je ona napisana. Kod sluajeva gde postoji obostrana volja za pravilnim tumaenjem nejasne odredbe, odnosno izraza, smatra se da je odredba grekom napisana, naravno, ako ne postoji velika razlika izmeu sadrine napisane norme i te tzv. greke, na primer nastale pri kucanju ugovora. Ali ako takva volja ne postoji i kod druge strane, koja moe izjaviti da nije znala niti je morala znati daje elja druge strane bila drukija, a upotrebljeni izraz se ne moe drukije shvatiti, onda se odredba ugovora, odnosno taj sporni izraz mora tumaiti onako kako je napisan.

110

Stav drugi ovog lana upuuju stranke da zajedniki istrauju nameru ugovoraa kod spornog upotrebljenog izraza, prema naelima obligacionog prava utvrenih Zakonom o obligacionim odnosima. Ta naela su poznata kao pravila koja imaju sutinski znaaj za pravilno ureenje odnosa stranaka iz obligacionog prava. Odredbe ovog lana ne govore o nejasnoj odredbi, ve o spornoj odredbi u kojoj je upotrebljen neki izraz koji se moe razliito tumaiti. Zbog toga je u prvom delu reenice stava drugog ovog lana naglaeno da se tumaenje neke odredbe odnosi samo u vezi nekog upotrebljenog izraza, te da je za pravilno shvatanje tog izraza potrebno takvo tumaenje koje bi odgovaralo volji stranaka pri zakljuenju ugovora, uz primenu naela obligacionog prava.

Sudska praksa
Tumaenje ugovora i nevaei ugovori Ako je jasan smisao onog stoje ugovorom reeno, nema potrebe za njegovim tumaenjem, a ukoliko to nije sluaj i ako se stranke spore o smislu ugovora, pravnu prirodu pravnog posla sud treba da utvrdi prema sadrini i cilju koje su stranke ugovorom elele postii, a ne po nazivu pravnog posla Iz obrazloenja Sporni ugovor, iako nosi naziv ugovor o koncesiji, po svojoj sadrini i predmetu ugovora, kao i svojstvu ugovaraa, ne predstavlja ugovor o koncesiji u smislu Zakona o koncesiji ("Slubeni glasnik RS" br.20/97, 22/97 i 25/97), vaeeg u vreme zakljuenja istog. Koncesija u smislu navedenog zakona je pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, koja domaem odnosno stranom licu ustupa nadleni dravni organ pod posebno propisanim uslovima uz odgovarajuu naknadu. Kako se u ovom sluaju ne radi o pravu korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, niti je jedan od ugovoraa nadleni dravni organ, to se ne moe govoriti daje meu strankama zakljuen ugovor o koncesiji u smislu navedenog zakona. Sledstveno tome, pravilan je zakljuak drugostepenog suda da u takvoj situaciji sporni ugovor treba tumaiti saglasno odredbi l. 99. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom sluaju, tuilac je po spornom ugovoru preuzeo sva prava i obaveze koje je prvotueni imao u momentu njegovog zakljuenja, istovremeno stiui sva prava i obaveze vezane za upravljanje njegovom imovinom, bez prava otuenja u periodu vaenja ugovora, s tim da mu pripada dobit koja se ostvaruje u poslovanju fudbalskog kluba i da mu pripadaju nove investicije koje se u tom periodu ostvaruju. Bez obzira to je sporni ugovor raskinut pre ugovorenog roka, a raskinut je na zahtev tuioca, tuiocu ne pripada pravo na naknadu onog to je uloio u finansiranje kluba i izmirivanje obaveza prema drutvenoj zajednici i treim licima za vreme trajanja ugovora, pa se neosnovano u reviziji tuilac poziva da mu to pravo pripada u skladu sa odredbom l.132. st. 4. ZOO, koji se odnosi na dejstvo raskida ugovora i koji pripisuje da svaka strana duguje drugoj naknadu zbog koristi koja je u meuvremenu imala od onoga stoje duna vratiti. Navedena zakonska odredba ne odnosi se na restituciju onog to je jedna ugovorna strana kod deliminog izvrenja ugovora dala drugoj ugovornoj strani, to je predvieno odredbom l.132. st.2. ZOO, ve na posebnu naknadu koristi koja je druga ugovorna strana imala od toga stoje duna vratiti. Radi se o posebnoj vrsti naknade koja u ovom sporu nije ni utvr-ivana, ve je vetaenjem utvrivan iznos potraivanja tuioca koji se odnosi na izmirivanje finansijskih obaveza prvotuenog, a koje je tuilac isplatio po aneksu ugovora i iznosa koje je tuilac imao u finansiranju fudbalskog kluba u periodu vaenja ugovora (l.132. st.2. ZOO). Meutim, prema stavu revizijskog suda tuiocu ne pripada pravo na traenu naknadu ni po jednom od navedenih osnova, jer kod injenice daje ugovor raskinut od strane tuioca a ne sporazumom ugovoraa, a da prvotueni pre raskida nije onemoguavao tuioca da ostvaruje pretpostavljenu dobit, koju je zakljuenjem spornog ugovora oekivao od upravljanja i korienja imovinom prvotuenog, obavezivanjem prvotuenog na isplatu traene naknade bi predstavljalo povredu osnovnih naela obligacionog prava, savesnosti i potenja i zabrane zloupotrebe prava sadranih u odredbama l. 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima. Pored navedenog, sudei po sporazumu tuioca i prvotuenog predvienog spornim ugovorom, da e ugovarai u roku od 15 dana sainiti aneks ugovora o odreenim pitanjima u koje ne spada i pitanje prava tuioca na povraaj uloenih finansijskih sredstava u finansiranje kluba i izmirivanje dospelih finansijskih obaveza prvotuenog prema drutvenoj zajednici i treim licima, to prvotueni nije bio duan da spornim aneksom preuzima takve obaveze. U protivnom, postavlja se pitanje smisla i cilja zakljuenja osnovnog ugovora i u emu se sastoji pravni interes prvotuenog na njegovo zakljuenje. U tom sluaju radilo bi.se o dobroinom pravnom poslu, po kome bi tuilac imao pravo da koristi svu imovinu prvotuenog i vodi fudbalski klub u ugovorenom periodu, a da za to nema prema prvotuenom nikakve obaveze davanja, to u svakom sluaju nije bio cilj i svrha zakljuenja spornog ugovora izmeu njih kao ugovaraa. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 341/07); 111

Tumaenje volje ugovornih strana Predmet tumaenja kod ugovora su izjave volje ugovornih strana, a ne pravne posledice koje su ugovorne strane htele da proizvedu Iz obrazloenja U konkretnom sluaju strane se spore o smislu i pravnoj prirodi ugovora, pa izmeu uesnika ne postoji saglasnost o sadrini zakljuenog ugovora. Stvar je suda da uz pomo tumaenja utvrdi da li shvatanje svih uesnika odgovara stvarnom sadraju ugovora. Objekt tumaenja kod ugovora su izjave volje stranaka, a ne volje koje stoje iza izjava. Koje su pravne posledice uesnici hteli da proizvedu, moe da bude predmet dokazivanja, ali ne i predmet tumaenja. Najvanija odredba o tumaenju koji sadri Zakon o obligacionim odnosima svakako je l. 99. koji u sebi sadri generalni stav kako treba vriti tumaenje ugovora. Najpreje utvreno da se ugovor tumai onako kako glasi (st. 1. l. 99.), tj. ako je jasan nesumnjiv smisao onoga to je u ugovoru reeno, nema potrebe za tumaenjem. Ako bi se vrilo tumaenje jasnih ugovornih odredbi bio bi povreen osnovni princip ugovornog prava o autonomiji volje i strankama bi se tumaenjem podmetalo ono to one nisu elele. U stavu 2. l. 99., prihvaen je subjektivno objektivni kriterijum tumaenja ugovora. Tako je reeno da pri tumaenju spornih odredaba ne treba se drati doslovnog znaaja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovoraa (subjektivni kriterijum) i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim tim zakonom (objektivni kriterijum). Iako se od zajednike volje polazi kao primarnog kriterijuma tumaenja, zajednika volja stranaka ne moe biti apsolutni kriterijum prilikom tumaenja ugovora. U sluaju da se doe pri tumaenju do dve solucije na osnovu zajednike volje stranaka, uzee se ono tumaenje kao adekvatnije koje je u skladu sa drutvenim interesima izraenim kroz naela obligacionog prava utvrenih u tom zakonu. To su slede-a naela: autonomija volje u okviru privrednih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja (l. 10.); ravnopravnost strana u obligacionom odnosu (l. 11.); naelo savesnosti i potenja (il2); zabrana zloupotrebe prava (l.13.); zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja (l.14.); naelo ekvivalencije uzajamnih pre-stacija stranaka (l.15.); zabrana prouzrokovan)'a tete (l.16); odgovarajua panja koja se u pravnom prometu zahteva u izvrenju obaveza i ostvarivanju prava (l. 18); potovanje dobrih poslovnih obiaja (l.21.). Kod tumaenja pojedinih ugovora uzimaju se u obzir i konkretne okolnosti i pratee okolnosti. Znaaj pojedinih reenica, pojedinih reci moe se tek onda shvatiti ako se one dovedu u vezi sa drugim delovima ugovora. Svakako treba uzeti u obzir okolnosti koje su bile prisutne u pregovorima oko zakljuenja ugovora. Takoeje bitno i ponaanje stranaka posle zakljuenja ugovora. Najzad, veoma je bitan i cilj ugovora. Nejasna mesta u ugovoru treba tako tumaiti da se ostvari cilj ugovora koga su stranke imale pri njegovom zakljuenju. Ovo pravilo je naroito korisno kod ugovora kojima se stvara zajednica interesa. Kod tumaenja uvek se mora poi od toga da stranka u jednom ugovoru, pravnom poslu ostvaruje jedan odreeni cilj. Prema tome, i tumaenje mora biti u funkciji tog smisla koji proizilazi iz cilja ugovora. Najzad, u odreenim sluajevima u obzir se uzimaju i posebni poslovni odnosi i navike strana ugovornica. Ako dve strane ugovornice stoje po pravilu u posebnim odnosima zasnovanim na poverenju, ak i kad u pojedinim njihovim ugovorima na izgled postoje praznine, smatra se da su one do sada u svojim poslovima stvorile odgovarajue navike i obiaje, za koje se pretpostavlja da su preuzele u novim ugovorima iako u njima nije nita izriito reeno. Razlozi za tako individualno tumaenje mogu da proizau iz samim pregovora stranaka, iz odnosa stranaka i td. Prednjem treba dodati da je pravilo da volja mora biti izraena da bi bila punovana. Meutim, ona moe biti izraena i takvim recima koje objektivno znae neto drugo od onoga to je izjavilac stvarno hteo. Vaie ono to je izjavilac hteo kada postoji razilaenje izmeu njegove volje i izjave, ako je suprotna stranka saznala za pravu volju izjavioca, iako se objektivno vrednost izjave drukije shvata. Dakle, kod izjava volje koje su upuene drugoj stranci u cilju prihvatanja, prednost ima ono znaenje sa kojim su oba uesnika saglasna u odnosu na znaenje koje se objektivno iz njihove izjave moe dobiti. Usvajanjem ovakvog pravila nipoto ne znai daje izjava po tinjena volji. Vai uvek,, izjava", a ne unutranja ,,volja", ako nije dolo do izraaja u volji. Ali, izjava vai u znaenju koje ona za uesnike ima. Ako ovi njoj pridaju isto znaenje, onda je ono merodavno, a u drugim sluajevima ono koje izjavilac mora da prihvati, s obzirom na mogunost shvatanja protivnika i koje mu se uraunava. Kada je u ranije donetoj drugostepenoj odluci naloeno prvostepenom sudu da se utvrdi stvarna volja i domaaj zakljuenih ugovora tuioca i drugotuenog, onda se mislilo upravo na ono stoje i reeno. Zato je u ranije donetoj drugostepenoj odluci i ukazano da se relevantne odredbe o tumaenju ugovora nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima od l. 99. do l. 102. 112

Prvostepeni sud nije postupio po nalogu iz pomenute drugostepene odluke na opisani nain, te je i dalje izostalo pouzdano i sigurno utvrenje zajednike namere ugovoraa prilikom zakljuenja predmetnih ugovora, pa samim tim za sada se ne moe ispitati pravilnost primene materijalnog prava u domenu ocene prigovora za-s tare I os ti, jer ona zavisi od pravne kvalifikacije pravnog posla o kome se ovde radi. Prema tome, po oceni drugostepenog suda bilo je nuno prvostepenu odluku ukinuti a na osnovu ovlatenja iz l. 373. Zakona o parninom postupku, s tam to e prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti po nalogu iz ove drugostepene odluke, koji je u osnovi identian nalogu koji je dat u prethodnoj odluci ovog suda donetoj u ovom predmetu. Treba utvrditi stvarnu volju ugovoraa, pravilno pravno kvalifikovati predmetni pravni posao tuioca i drugotuenog, a potom pravilno oceniti prigovor zastarelosti potraivanja. To podrazu-meva da je potrebno pored ostalog sasluati i potpisnike predmetnih ugovora, po potrebi izvesti i druge dokaze da bi se utvrdila stvarna volja ugovoraa. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 6351/05 od 28. novembra 2005.).

Nejasne odredbe u posebnim sluajevima (l. 100. ZOO)


Za razliku od norme koja u prethodnom lanu propisuje pravilo o tome kako e strane tumaiti neku spornu odredbu u ugovoru, naroito u pogledu "znaenja upotrebljenih izraza", odredbe lana 100. ZOO imaju u vidu nejasnost odredbe u celini, zbog ega se ne moe ni odrediti karakter ugovora, odnosno o kakvom se ugovoru radi. Zbog toga odredbe ovog lana upuuju prvenstveno na one ugovore koje je ponudilac sastavio prema unapred odtampanom sadraju ili kad je ugovor bio na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane. Takvi ugovori, ponekad, mogu biti nejasni, ne samo u pogledu neke odredbe iz ugovora, ve u celini, kada se sa sigurnou ne moe zakljuiti kojoj vrsti ugovora pripada nejasna odredba, kao stoje, na primer, ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji, koji pored poslovne saradnje regulie i odnos kredita, lizinga, prodaje i dr. Reavajui odreeni sporni sluaj, sud mora prema karakteru konkretnog spornog pravnog odnosa da oceni o kojoj se vrsti ugovora radi, da li je on primaran ili ne u tom tzv. meovitom ugovoru, i da ga kvalifikuje kao podoban da o njemu i odlui. U nekim sluajevima, posebno u formularnim ugovorima, ima dosta nejasnoe u vezi sadrine neke norme, jer su to ugovori o pristupanju, odnosno pristanku, pa stranka pristupajui takvom ugovoru, ne obrati panju daje sastavni deo tog ugovora, na primer, i deo koji predstavlja opte uslove ponudioca. Tako, na primer, jedna banka, kod ugovora o oroenoj dinarskoj tednji, koji je sama sastavila, propisuje odredbu da ukoliko deponent ne podigne obraunatu i pripisanu kamatu odmah po isteku ugovorenog roka, da iznos obraunate kamate postaje uplata koja se dalje oroava pod istim uslovima pod kojim je ugovor zakljuen u vezi uloga. Po tumaenju banke, ako deponent nije podigao kamatu odmah po isteku ugovorenog oroenog roka ne moe podii obraunatu kamatu, jer ona postaje uplata koja se oroava za drugi period oroenja. Oigledno je da takva norma nije bila volja deponenta, niti se iz te norme moe zakljuiti to to banka tvrdi, a nije ni logino dato reenje u tom ugovoru, koje je i nejasno, jer deponent moe po proteku ugovorenog oroenog roka da bilo kada naplati glavni ulog i obraunatu kamatu do oroenog roka, odnosno da sa danom oroenja naplati i ulog i kamatu koji se odnose do tog datuma, bez obzira kada e to uiniti. Kod ugovora o oroenju deviznih sredstava ista banka ima druge kriterij ume jer, po isteku roka oroenja, stranci ostavlja rok od 10 dana u kome moe podii obraunatu kamatu, a po proteku tog roka je ne moe podii jer je pripisuje ulogu. Pri ovome, treba imati u vidu analognu primenu odredaba lana 143. ZOO, po kojima su nitave odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa. Pored toga, prema stavu drugom istog lana, sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi uoptih uslova, na osnovu kojih ona gubi pravo iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj. U jednom sluaju sud je reavao jedan sporni odnos koji se tie odreenog odnosa stranaka, odnosno da li je on ugovoren ili ne, ili kako ga treba shvatiti, navodei, pored ostalog, da "kod utvrenog injeninog stanja, nezavisno od prigovora tuenog daje pomenutu polisu potpisalo lice koje na to nije ovlaeno, okolnost stoje u toj polisi bilo oznaeno da premija za period osiguranja od tri meseca iznosi 40% godinje premije, jo uvek ne znai da su stranke tako i ugovorile. Naime, polazei od stanovita da nesporazum i svaka eventualna nejasnost ide na tetu onoga koji je ugovor sastavio, sud je naao daje tuilac kao sastavlja pomenute polise morao da vodi rauna o tome da pomenutim privremenim pokriem ovakav obraun premije meu strankama nije bio ugovoren. Stoga je tuilac duan da snosi posledice nevanosti takve odredbe koja je u suprotnosti, izmeu ostalog, i sa odredbama ugovora kojim su stranke predmetno osiguranje zakljuile".

113

Sudska praksa
"Ponudilacje duan da u svakom konkretnom sluaju odreeno i jasno predoi potpisniku pismena da li potpisuje ugovor ili otpremninu, u suprotnom pismeno e se tumaiti u korist suprotne strane " - (prema odluci PVS, P. 510/2001).

Dopunsko pravilo (l. 101. ZOO)


I ovaj lan regulie pitanja tumaenja nejasne odredbe kao i prethodna dva lana, sa istog stanovita, ali vezana za dva oblika odnosa stranaka, i to prvi koji se odnosi na ugovore bez naknade, i drugi koji se odnosi na teretne ugovore. Odredbe ovog lana imaju u vidu, pre svega, nejasne odredbe, odnosno kako e se te odredbe tumaiti u ugovorima koji su napred navedeni. To je uinjeno iz razloga to se kod ugovora bez naknade uvek pojavljuje kao dunik jedno lice, koje preuzimajui obaveze ulazi u lake ili teke situacije kada izvrava takav ugovor, pa se smatra da ako je neka odredba u tom ugovoru nejasna, da njeno tumaenje ide u smislu koji je manje teak za njega. Tako, na primer, ako se dunik obavezao da e neka plaanja izvriti do odreenog roka, sa nejasnim opredeljenjem u pogledu visine rata koje e periodino plaati, onda e sud, ako se stranke ne dogovore, odrediti obavezu koja ne optereuje previe dunika, imajui u vidu kada i pod kakvim uslovima dunik stie sredstva za izvrenje svojih obaveza, naroito ako sredstva stie u sezonskom periodu kada najvie ostvaruje svoje prihode. Naravno, dunik se ne moe osloboditi obaveze plaanja. Njemu se samo ini pogodnost da sa manje tekoa izvri preuzetu obavezu, ali ako su odredbe u takvom ugovoru dovoljno jasne i precizne, obaveze se moraju izvriti onako kako glase. Kod druge vrste ugovora, tj. kod teretnih, u kojima i jedna i druga strana imaju prava i obaveze, odredbe ovog lana ukazuju samo na to da se pri izvrenju ugovora vodi rauna o naelu jednake vrednosti davanja. O tome je bilo dosta reci u komentaru lana 15. ZOO. I u ovom sluaju misli se na one teretne ugovore u kojima su neke odredbe ugovora nejasne, pa da ih treba tumaiti tako da se ostvari navedeno naelo iz zakona.

Sudska praksa
Kupac robe se ne moe obavezati da kupljenu robu plati prodavcu odmah posle naplate od krajnjeg kupca Motiv kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla ne utie na sam posao i na prava i obaveze stranaka, ali kad je ugovor nejasan treba da sud utvrdi motiv Prema obrazloenju Nesporno je meu strankama da je prema zakljunici od 13. septembra 1971. godine tuilac prodao tuenom robu oznaenu u toj zakljunici i da se tueni obavezao da kupljenu robu plati tuiocu odmah posle uplate krajnjeg kupca. Takoe nije bilo sporno da je tueni u smislu te zakljunice robu odmah dalje prodao svome kupcu i daje zatim tom svom kupcu dostavio raun od 6. oktobra 1971. godine. Preduzee koje je robu kupilo od tuenog tu robu nije isplatilo ni posle utuenja, a u meuvremenu je nad tim preduzeem otvoren steajni postupak i tueni je svoju trabinu prijavio steajnom veu nadlenog suda. Sporno je bilo meu strankama da li tuilac moe zahtevati isplatu cene posle proteka odreenog roka, bez obzira to roba tuenom nije plaena od krajnjeg kupca. Reavajui to sporno pitanje prvostepeni sud je posle ocene provedenih dokaza, stao na stanovite da su stranke sklapanjem pomenutog ugovora citiranog sadraja u vezi sa nainom plaanja, morale biti svesne da preuzimaju odreeni rizik. Pri tom je imao u vidu daje tueni, u svemu postupio u skladu sa zakljunicom i da je preduzeo sve da naplati cenu od svog kupca, ne pretpostavljajui da e kupac pasti pod steaj. Kako tueni nije uspeo da realizuje naplatu ugovorene cene za prodatu robu daljem kupcu, prvostepeni sud je zakljuio da tuilac ne moe zahtevati naplatu te robe od tuenog, bez obzira to je proteklo vie od godinu dana od isporuke robe. Zato je tuioev tubeni zahtev odbio, platni nalog ukinuo i tuioca obavezao da tuenom naknadi trokove postupka. Drugostepeni sud nije prihvatio stanovite prvostepenog suda da su stranke ugovaranjem odredbe o plaanju, onako kako je stilizovana u zakljunici, preuzele na sebe odreeni rizik, jer bi to u stvari znailo odgaanje plaanja na neodreeno vreme. Takvim tumaenjem, ugovorna odredba o plaanju izgubila bi smisao i svrhu, a tuilac bi bio, nezavisno od injenice to je krajnji kupac u konkretnom sluaju u steaju, doveden u takvu situaciju da se nikad ne naplati za isporuenu robu. Po stanovitu drugostepenog suda, tuilac svojim pravom da ostvari cenu za robu koju je isporuio tuenom nije vezan naplatom od krajnjeg kupca, ako bi preuzeo bilo kakav rizik u sluaju daje naplata krajnje neizvesna. 114

Pre svega, ugovorna klauzula o plaanju, onako kako su je stranke odredile, u naelu znai da se plaanje ima izvriti u razumnom roku, ukoliko ne bi bili u pitanju neki drugi poslovi koji iza toga stoje. S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o jednoj neuobiajenoj klauzuli o plaanju, koju kupoprodajni ugovori po pravilu ne sadre tako stilizovanu, ukazuje se kao neophodno da se ispita i utvrdi ta je bila sutina i pozadina celog ovog posla i staje zapravo podstaklo stranke da se opredele na ugovaranje ovakvog naina plaanja. Pri tom drugostepeni sud stoji na stanovitu, saglasno pravilima obligacionog prava, da motiv kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla ne utie na sam posao, odnosno na prava i obaveze stranaka, tim pre ako su ona decidirano odreena. Meutim, u konkretnom sluaju, s obzirom na nejasnost i neodreenost pomenute klauzule, izlazi, da je potrebno utvrditi taj motiv i da e to utvrivanje doprineti da se razjasni znaaj i smisao ugovora u celini, a koje pitanje ini sutinu odnosa izmeu stranaka. S obzirom na iznete primedbe, prvostepeni sud e u nastavku postupka izvesti dalje dokaze, naroito dokaze sasluanja stranaka, a posebno da li se ovde radi o ugovoru o kupoprodaji ili o komisionoj prodaji, kada bi se stav prvostepenog suda jedino mogao prihvatiti kao pravilan, a u suprotnom tuba bi bila neosnovana (prema odluci VPS, SI. 1394/73).

Vansudsko tumaenje ugovora (l. 102. ZOO)


Za odredbe ovog lana vezano je pravilo, odnosno naelo iz lana 19. ZOO, po kome e "strane u obligacionom odnosu nastojati da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem, ili na drugi miran nain". Ovo naelo je konkretizovano odredbama lana 102. ZOO, kojim se ugovorne strane upuuju na to kako e vansudskim putem resiti sluaj nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi. Pre svega, ugovorne strane treba u samom ugovoru da navedu mogunost reavanja nastalog spora u pogledu tumaenja eventualno nejasnih odredaba, odnosno da predvide da e tumaenje ugovora dati neko tree lice. U praksi se esto deava da ugovorne strane predvide u ugovoru da e one same pokuati da rese nastali spor, ali ih to ne obavezuje da spor ne pokrenu kod suda. Meutim, kod ugovora u kome je predvieno da e nejasne odredbe, odnosno nejasan ugovor tumaiti neko tree lice, onda ih ta odredba obavezuje da se prvo obrate tom treem licu, u kom sluaju ne mogu da pokrenu spor pred sudom, sve dok to tree lice ne da svoje tumaenje sporne stvari, ili odbije da da traeno tumaenje. Ali ako stranke u ugovoru predvide da ih obraanje treem licu ne obavezuje da pre toga pokrenu spor kod nadlenog suda, onda se mogu sami sporazumeti, odnosno raspravljati o tome da li e prvo traiti tumaenje ugovora od strane treeg lica ili, ako se o tome ne dogovore, da e spor izneti pred sudom. Pitanje pojma "neko trei", ili "tree lice" nije objanjeno u odredbama ovog lana. Prema tome, to moe biti ili neko fiziko lice ili neko pravno lice. Kod fizikih lica, logino bi se smatralo da to mogu biti pojedini eksperte kojima je posao o kome treba da se izjasne tumaenjem osnovno zanimanje. To bi, na primer, mogli biti neki profesori fakulteta, koji su prema oblasti u koji spada predmet ugovor koji je sporan, eksperti za tu oblast. Kod pravnih lica to bi mogle biti neke specijalistike ustanove (medicinske, poljoprivredne j dr.), ali i neke arbitrae koje ne bi meritorno odluile o glavnoj stvari, ve bi se samo izjasnile o tome ta oni misle o spornoj stvari, odnosno kako tu stvar tumae, opet sa gledita njihove prakse, obiajnog prava ili poslovnog morala. U praksi je bio sluaj da su stranke ugovorile da e pre eventualno pokrenutog spora kod arbitrae, ne navodei o kojoj je arbitrai re, sami pokuati da rese nastali spor. Naravno, poto je bio u pitanju spor izmeu domaeg i stranog lica, pretpostavka je bila da e eventualni spor resiti Spoljnotrgo vinska arbitraa, ali kada je istaknut prigovor da su se stranke dogovorile da e eventualni spor prethodno pokuati da same rese, odluka navedene arbitrae je bila da se strankama ostavlja jedan primereni rok u kome treba da pokuaju da same rese nastali spor, a ako se o tome ne dogovore, navedena arbitraa je prihvatila nadlenost da sama, a po predlogu tuioca, resi sporni sluaj.

NEVANOST UGOVORA
Zakon o obligacionim odnosima ne daje definiciju nevanosti ugovora. To se moe zakljuiti samo iz pojedinih odredaba tog zakona, u kojima se utvruju odreeni uslovi za punovanost ugovora, pa nedostatak nekog od bitnog elementa ugovora odreuje daje takav ugovor pravno nevaljan i da ne proizvodi pravno dejstvo. Tako, na primer, lan 26. ZOO propisuje da je ugovor zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim elementima ugovora. Ako u zakljuenom ugovoru nema jednog od bitnih elemenata ugovora, kao na primer saglasnost volja da se ugovor zakljui, takav ugovor je ruljiv, ili kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav. Tako i prema lanu 51. ZOO, "svaka ugovorna obaveza mora imati 115

doputen osnov". Ako tog osnova nema, odnosno ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, takav ugovor je nitav, jer ako osnov ne postoji - ugovor je nitav. Kod ugovora u privredi, odnosno uopte kada su u pitanju ovlaenja pravnog lica, ugovor je nitav ako je ugovor zakljuen van okvira pravne sposobnosti tog pravnog lica (l. 54. ZOO). Meutim, Zakon o privrednim drutvima ovaj nedostatak malo ublauje u svojim odredbama lana 10, propisujui pravilo o savesnosti treeg lica prilikom zakljuenja ugovora, a naime da li je to lice znalo, ili prema okolnostima sluaja moglo znati za registrovane podatke o privrednom drutvu. I kod ugovora koji nisu zakljueni u propisanoj formi, propisano je da nemaju pravno dejstvo, osim ako iz ugovora , odnosno iz cilja propisa kojim je odreena propisana forma ne proizilazi to drugo (l. 70. ZOO). Prema tome, iz iznetog se moe zakljuiti da su nevaei oni ugovori koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, to ugovor ini nitavim (l. 103. ZOO), ili ako je prilikom zakljuenja ugovora "bila mana u pogledu volje strana" (l. 111. ZOO). U vezi nitavosti i ruljivosti ugovora detaljno su navedeni uslovi kada njihova nevanost ne proizvodi pravno dejstvo, o emu se govori u delu o nitavim i ruljivim ugovorima.

NITAVI UGOVORI
Nitavost (l. 103. ZOO)
Pojam nitavog ugovora defmisan je u lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbama ovog lana, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice. Navedena definicija se moe dopuniti i sadrinom odredbe lana 47. istog zakona, po kojoj je ugovor nitav kad je predmet obaveza nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv. Odredivost predmeta ocenjuje se sa stanovita sadrine podataka u ugovoru koje mogu odrediti same stranke ili tree lice - a ako tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav (lan 50. ZOO). Isto tako, ugovor je nitav ako osnov ne postoji ili je nedoputen (lan 52. ZOO). Dalje se moe navesti nitavost, odnosno ugovor bez dejstva, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor, a drugi ugovara je to znao ili morao znati (lan 53. ZOO). Na kraju, nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se nepostojeim (lan 75. ZOO). Ve je napred reeno da ugovori ne mogu biti protivni prinudnim propisima kojima se na drukiji nain reguliu pojedini odnosi u privredno-pravnom prometu, ili se njihov promet ograniava ili zabranjuje. Takvi ugovori su nitavi i ne proizvode pravno dejstvo. Tako, na primer, bio bi nitav ugovor o prodaji robe koja je isporuena bez atesta o ispravnosti predvienog prinudnim propisom, a bez koga se ne moe koristiti. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako ona moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen. Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila odluujua pobuda u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje (lan 105.). Nitav ugovor postoji faktiki, ali ne proizvodi pravno dejstvo. Zbog toga se konstitutivnom tubom moe traiti ponitaj ugovora koji je nitav sa razloga koji su napred navedeni, a ako i nije traen ponitaj takvog ugovora, taj ugovor, ili njegove pojedine odredbe koje su nitave, ne mogu se primeniti jer ne proizvode pravno dejstvo. Gore izloena pravila su opti uslovi na osnovu kojih se odluuje u konkretnim sluajevima.

Sudska praksa
Utvrenje nitavosti i ponitaj ugovora Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje nitavosti, sud ispituje samo postojanje razloga za apsolutnu nitavost ugovora. Razlozi relativne nitavosti utvruju se samo po zahtevu stranke za ponitaj ugovora, i to samo razlozi na koje stranka ukazuje i za koje je teret dokazivanja na podnosioca zahteva Iz obrazloenja U odluci Vieg trgovinskog suda od 14. 5. 2003. godine, ukazana je potreba razlikovanja apsolutno nitavih ugovora i relativno nitavih, odnosno ruljivih ugovora. Razlozi apsolutne nitavosti predvieni su odredbama lana 116

103. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojima je ugovor nitav ako je protivan javnom poretku, prinudnim propisima ili dobrim obiajima, ukoliko ove povrede prava ne upuuju na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje ta drugo. Relativno nitavi - ruljivi ugovor je ugovor koji je zakljuila strana ogranieno poslovne sposobnosti ili kada je pri njenom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima odreeno, sve shodno l. 111. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, ako se radi o apsolutno nitavom ugovoru, utvruje se njegova nitavost. Ako je, meutim, ugovor ruljiv jer je zakljuen pod manama volje, on se ponitava, stoje izriito propisano odredbama lana 112. Zakona o obligacionim odnosima. 0 apsolutnoj nitavosti ugovora sud vodi rauna po slubenoj dunosti a ponitenje ugovora iz razloga relativne nitavosti moe se izvriti samo po zahtevu stranaka. U konkretnom sluaju tueni protivtuilac trai po zahtevu iz protivtube da se utvrdi nitavost navedenog ugovora, a kao razloge za utvrenje nitavosti navodi razloge ruljivosti ugovora. Na navedeno ukazuje i prethodna drugostepena odluka. Shodno iznetom, ako se zahtevom trai utvrenje nitavosti (kako je to traio tueni po protivtubi), sud ispituje samo postojanje razloga za apsolutnu nitavost ugovora. Razlozi relativne nitavosti utvruju se samo po zahtevu stranke za ponitaj ugovora, i to samo razlozi na koje stranka sama ukazuje i za koje je teret dokazivanja na samom podnosiocu zahteva. Imajui u vidu zahtev po protivtubi i navedene razloge, sud mora pre svega, pozvati tuenog - protivtuioca da se izjasni da li trai utvrenje nitavosti ili ponitaj spornih ugovora i time opredeli zahtev po protivtubi. Na potrebu navedenog ukazao je i Vii trgovinski sud u svojoj odluci P. 3282/03 i ponovo se ukazuje u ovoj odluci. Pored navedenog, za odluku o osnovanosti tuioevog zahteva za izvrenje ugovorne obaveze, odnosno obavezivanje tuenog na plaanje, neophodno je da sud kao prethodno pitanje utvrdi da li je navedeni ugovor nitav, odnosno delimino nitav, o emu je sud duan da vodi rauna po slubenoj dunosti. Na potrebe utvrivanja ekvivalentnosti meusobnih davanja, i s obzirom na eventualnu deliminu nitavost ugovora za iznos premije koji ne odgovara traenoj ekvivalentnosti ukazano je u odluci P. 3287/2003. Poto ispita da li se radi o apsolutno nitavom odnosno delimino nitavom ugovoru, a pod uslovom da tueni, iz razloga mana volje, trai ponitaj dela ugovora koji nije apsolutno nitav, sud e utvrivati ispunjenost navedenih us lova za ponitaj ugovora u delu u kojem isti nije apsolutno nitav. Postojanje mana volje u toj situaciji duan je da dokae tueni koji tvrdi da su navedene mane volje postojale. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zakljuenog ugovora u konkretnom sluaju, samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora o osiguranju, navedene mane volje mogu dovesti do ponitaja istog ugovora. Motivi, razlozi za zakljuenje ugovora nisu bitni elementi istog i zablude u odnosu na navedeno ne dovode do relativne nitavosti ugovora. Ukoliko ne doe do ponitaja ugovora, neophodno je da sud oceni i da lije ugovor zakljuen pod odlonim uslovom koji izvesno nije nastupio i koja je ugovorna strana skrivila neispunjenje uslova, s obzirom na to da od ovih odlunih injenica zavisi i posledica ispunjenja, odnosno neispunjenja uslova saglasno sa l. 74. st. 4. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, neophodno je da sud utvrdi da li su i u kom delu ugovori o osiguranju apsolutno nitavi. Potom je neophodno da se, ukoliko stranka trai ponitaj ugovora, u pogledu ugovora, odnosno dela ugovora za koje nae da nisu apsolutno nitavi, utvrdi da li su ispunjeni razlozi relativne nitavosti. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 7400/04 od 13.10. 2004. godine); Nitavost ugovorne odredbe ugovora o kreditu Za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke ne moe se banka pozivati na nitavnost ugovorne odredbe ugovora o kreditu koji je banka kao davalac kredita ugovorila Iz obrazloenja Parnine stranke su shodno naelu autonomije volje, ustanovljenom odredbom lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Predmetnu kamatnu stopu predloila je i odobrila banka, a ne tueni kao korisnik kredita. Ukoliko banka kao davalac kredita ugovori kamatnu stopu koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe se pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Stoga ni za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe biti odgovoran korisnik kredita, niti se banka moe pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Tueni se u konkretnom sluaju, shodno odredbi lana 12. Zakona o obligacionim odnosima, pridravao naela savesnosti i potenja, budui da nije bio duan da zna da lije odobrena kamatna stopa po zakljuenom ugovoru o kreditu u skladu sa poslovnom politikom tuioca. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 241/06 od 13.07.2006. godine); 111

Nitavost ugovora zbog nepotovanja Antimonopolskog zakona Ugovor kojim se jednoj ugovornoj strani daje ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina na podruju prvotuene optine, suprotan je imperativnim odredbama Antimonopolskog zakona vaeeg u vreme njegovog zakljuenja, to ima za posledicu njegovu nitavost Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud utvrdio relevantne injenice za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, pa je na utvreno injenino stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava kada je naao daje ugovor zakljuen izmeu prvo i drugo tuenog nitav, odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo, a ovo stoga stoje suprotan imperativnim propisima. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud i na koje se i alioci upuuju. Prema l. 2 st. 1 Antimonopolskog zakona, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja predmetnog ugovora, monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, proizvodnji odreene robe ili vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurenciju. Prema l. 3 istog zakona zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu smatraju se radnje koje su usmerene na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koji omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau. U st. 2 ovog lana predvieno je koje se radnje naroito smatraju radnjama zloupotrebe monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu. U konkretnom sluaju ugovor o poslovno tehnikoj saradnji zakljuen izmeu ovde tuenih ima za posle dicu monopolski poloaj drugotuenog na podruju prvotuenog, kome je odredbom l. 1, odnosno 6 predmet nog ugovora obezbeeno ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablov sko distributivnog sistema za period od 15 godina od dana zakljuenja ovog ugovora. Zapravo, kako je sutina . ekskluzivnog prava iskljuenje drugih lica, time drugotueni na podruju prvotuenog, u periodu vanosti navedenog ugovora, a istim je predviena i mogunost njegovog obnavljanja, nema konkurenciju, ime mu je ornogueno poslovanje bez rizika. Stoga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da se radi o ugovoru koji je zakljuen suprotno prinudnim propisima, odredbama Antimonopolskog zakona, odnosno suprotno l. 14. Zakona o obligacionim odnosima, te daje saglasno l. 103. Zakona o obligacionim odnosima isti nitav i stoga ne proiz vodi pravno dejstvo. ' Neosnovani su albeni navodi da se radi o ugovoru koji nije suprotan Antimonopolskom zakonu, jer to proizlazi iz l. 4. st. 4. istog zakona. Prema navedenoj odredbi ne smatra se monopolistikim sporazumom sporazum o uslovima poslovanja, ako doprinosi unapreenju proizvodnje ili prometa robe, podstie tehniko tehnoloki razvoj ili ekonomski razvoj i ako je koristan za potroae, pod uslovom da se privrednim subjektima ne nameu dodatna ogranienja u poslovanju koja nisu neophodna za postizanje tih ciljeva. Iz navedene odredbe proizlazi da je potrebno ispunjenje vie us lova da se jedan sporazum ne bi smatrao monopolistikim sporazumom, a to znai ne samo da doprinosi i podstie tehniko tehnoloki razvoj, ve i da je prednje korisno za potroae. U konkretnom sluaju ne moe se izvesti takav zakljuak, jer u situaciji kada u odnosu na jednu uslugu na teritoriji prvotuenog, postoji samo jedan davalac usluge koji nema konkurenciju, to u svakom sluaju nepovoljno utie na poloaj potroaa, kako u pogledu kvaliteta pruene usluge, tako i u pogledu cene. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 5914/06 od 19.04.2007. godine). NAPOMENA: Antimonopolski zakon ("Slubeni list SRJ", broj 29/96) prestao je da vai danom stupanja na snagu Zakona o zatiti konkurencije ("Slubeni glasnik RS", br.79/05 od 16.09). Novi zakon defmie akt kojim se spreava, ograniava ili naruava konkurencija, pa samim tim zamenjuje pojam monopolski poloaj", utoliko pre to starim zakonom nije ureeno povezivanje privrednih subjekata kao nain ovladavanja tritem, niti obaveznu kontrolu stvaranja povezivanja na tritu, niti je sadravao jasne kriterijume utvrivanja dominantnog poloaja na tritu. Ovi izneti nedostaci su prevazieni odgovarajuim reenjima u novom zakonu, kako se to navodi u obrazloenju za donoenje novog zakona, pa je tako za akta kojima se spreava, ograniava ili naruava konkurencija propisano da su to akta koja za cilj ili posledicu imaju ili mogu imati bitno spreavanje, ograniavanje ili naruavanje konkurencije na relevantnom tritu, ako su izraeni u nekim sporazumima, ugovorima, pojedinim odredbama ugovora, izriitih ili preutnih dogovora, usaglaene prakse, odluka udruenja uesnika na tritu. Prema tom pojmu, takvi sporazumi su zabranjeni i nitavi , naroito sporazumi kojima se: 1) neposredno ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; 2) ograniava ili kontrolie proizvodnja, trite, tehniki razvoj ili investicije; 3) dele trita ili izvori nabavke; 118 j I \

primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa razliitim uesnicima na tritu i time ue snike na tritu dovode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 5) uslovljava zakljuenje sporazuma prihvatanj em dodatnih obaveza koje, s obzirom na svoju prirodu i tr govake obiaje i praksu, nisu u vezi sa predmetom sporazuma. Inae, zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja na relevantnom tritu je zabranjena. Zakon o zatiti konkurencije propisuje da se zloupotrebom dominantnog poloaja na relevantnom tritu robe i/ili usluga smatraju radnje kojima se ograniava, spreava ili naruava konkurencija, a naroito radnje kojima se: 1) neposredno ili posredno nameu nepravedne kupovne ili prodajne cene ili drugi nepravedni uslovi po slovanja; 2) ograniava proizvodnja, trite ili tehniki razvoj, na tetu potroaa; 3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa razliitim uesnicima na tritu, ime se do vode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljava zakljuenje ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje, po svojoj prirodi ili prema trgovakim obiajima, nisu u vezi sa predmetom ugovora.
4)

Nitavost ugovora zakljuenog po sprovedenom postupku javne nabavke i povrede tog postupka Nitavost ugovora koji je zakljuen nakon sprovedenog postupka javne nabavke, a sa aspekta povrede odredbi o nainu i postupku dodele, mora se ceniti u skladu sa osnovnim naelima Zakona o javnim nabavkama. Povrede postupka kojima se ne ugroavaju osnovni principi ovog zakona nee imati za posledicu nitavost ugovora, jer to proizlazi iz ciljnog tumaenja zakona, koji treba da obezbedi ekonominost i efikasnost upotrebe javnih sredstava, konkurenciju meu ponuaima, transparentan postupak i jednakost ponuaa, ali i iz l. 103. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj odredbi je ugovor nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju Iz obrazloenja Na osnovu izvedenih dokaza, prvostepeni sud je zakljuio da u postupku javne nabavke nije bilo povreda koje bi imale za posledicu nitavost meusobno zakljuenog ugovora izmeu prvo i drugotuenog. Prema stanovitu prvostepenog suda nisu postojali uslovi za razmatranje ponude tuioca u smislu njenog vrednovanja prema kriterijumima i bodovima predvienim u javnom pozivu, jer tuilac uz ponudu nije dostavio odgovarajuu dokumentaciju, iz ega je zakljuio daje nj egova ponuda bila nepotpuna. Naveo je da iz odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi daje izvoa radova duan da odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu, a da ovo lice moe biti samo lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i licencom za izvoenje radova, te da navedeno proizlazi iz odredbi l. 117 st. 2 i 118 st. 1 ta. 2 Zakona o planiranju i izgradnji. Takoe je zakljuio daje izbor najpovoljnije ponude izvren u skladu sa us i'ovima iz javnog poziva, kojim je predvieno da e se izbor izvriti na osnovu ekonomski najpovoljnije ponude, te daje vrednovanje kompletnih ponuda izvreno u skladu sa navedenim kriterijumima i brojem bodova koji su uz odreeni kriterijum predvieni, iz ega je proizalo daje drugotueni vrednovan sa najvie bodova i to 90,73. Zakljuio je daje izbor izvren od strane ovlaenog lica prvotuenog, imajui u vidu daje direktor odgovoran za zakonitost rada i obavljanje delatnosti vrtia ijim radom rukovodi, a prema odredbama Statuta prvotuenog. Iz injenice da pr-votueni nije potovao rok od 3 dana za dostavljanje zapisnika od 20.04.2004. godine prvostepeni sud je zakljuio da se ne radi o povredi postupka koja je rezultirala povredom nekog prava tuioca, a iz injenice dajeprvo-tueni nastavio sa aktivnostima bez odluke Uprave za javne nabavke koja ovu odluku nije mogla doneti bez predloga Komisije za zatitu prava ponuaa, koja nije u tom periodu radila, zakljuio je da se ne radi o povredama ije bi posledice mogao da snosi prvotueni, imajui u vidu interese korisnika usluga prvotuenog. Iz svega navedenog zakljuio je da ugovor nije nitav ni u smislu odredbi iz l. 145 Zakona o javnim nabavkama, kao ni u smislu odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovitu ovog suda prvostepeni sud je na utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da ugovor zakljuen izmeu prvo i drugotuenog nije nitav, jer ne postoje razlozi nitavosti iz Zakona o javnim nabavkama, odnosno da nema povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih poslovnih obiaja, a za svoju odluku dao je razloge koje prihvata i ovaj sud. Sutina Zakona o javnim nabavkama je da kada se radi o nabavci dobara i usluga i izvoenju radova u sluajevima kada je naruilac tih nabavki dravni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice odreeno zakonom, a radi se o korisnicima budeta, potrebno je obezbediti ekonominost i efikasnost upotrebe javnih sredstava, konkurenciju meu ponuaima, sprovesti postupak transparentno i obezbediti jednakost ponuaa, te onemoguiti bilo kakvu diskriminaciju ponuaa, odnosno privilegovanje odreenih ponuaa, sve u cilju racionalnog korienja javnih sredstava. 119

Stoga se nitavost ugovora koji je zakljuen nakon sprovedenog postupka javne nabavke, a sa aspekta povrede odredbi o nainu i postupku dodele, mora ceniti u skladu sa ovim osnovnim naelima na kojima je zakon zasnovan. Prema stanovitu ovog suda, odreeni propusti u postupku u vezi dodele javne nabavke kojima se ne ugroavaju osnovni principi, ni prema odredbi l. 145 st. 1 ta. 1 Zakona o javnim nabavkama, nee imati za posledicu nitavost tako zakljuenog ugovora. Prednje sledi i iz odredbe l. 103 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj je ugovor koji je protivan prinudnim propisima javnom poretku ili dobrim obiajima nitav, ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju. Stoga se i odredbe o nainu i postupku dodele javnih nabavki, njihovo potovanje, pa i eventualna odstupanja od ovih odredbi moraju ciljno tumaiti, u skladu sa optim naelima o efikasnosti i ekonominosti javnih sredstava, o transparentnosti postupka, o jednakosti i konkurenciji ponuaa i zabrani diskriminacije, odnosno privilegovanja odreenih ponuaa. I, prema stanovitu ovog suda, proputanje prvotuenog da zapisnik komisije od 20.04.2004. godine dostavi u roku od 3 dana, nije postupanje koje bi imalo za posledicu daje ugovor zakljuen na osnovu ovog postupka nitav. Takoe ni injenica da je prvotueni nastavio sa aktivnostima u vezi sa dodelom javne nabavke, uprkos tome to takvu odluku nije donela Uprava za javne nabavke, ne moe imati za posledicu nitavost zakljuenog ugovora, jer odsustvo ove odluke proizlazi iz injenice da takvog predloga od strane Komisije za zatitu prava ponuaa nije bilo, a takvog predloga nije bilo jer ga nije moglo biti imajui u vidu da komisija u tom periodu nije radila. Kada postoji objektivna nemogunost za prime-nu odreene zakonske norme, onda se moe smatrati kao da iste i nema, jer nisu stvoreni uslovi za njenu prime-nu, a suprotno rezonovanje vodilo bi tome da se po ovom zakonu uopte ne moe postupati, a da pravna lica iz l. 1. Zakona o javnim nabavkama, u periodu kada zakon jeste na snazi, sutinski u skladu sa njim ne bi mogli sprovoditi postupke, jer svi organi koji su ovim zakonom ne postoje predvieni. Oigledno je da prednje nije bilo cilj zakonodavca, te da korisnici ovog zakona ne mogu trpeti tetne posledice zbog injenice da svi organi koji su propisani ovim zakonom nisu konstituisani i nisu poeli sa obavljanjem svojih poslova i ovlaenja. (Iz re-enja Vieg trgovinskog suda, P. 13697/05 od 28.09.2006.godine); Utvrivanje nitavosti ugovora u parnici po tubi radi njegovog raskida U parnici po tubi radi raskida ugovora, ili radi ispunjenja ugovornih obaveza, sud je uvek ovlaen da po slubenoj dunosti pazi na nitavost tog ugovora, ali utvrenje nitavosti tada predstavlja deo obrazloenja odluke o postavljenom tubenom zahtevu i ne unosi se u izreku presude. Iz obrazloenja Osnovano se albom tuenog ukazuje daje stavom izreke pod I prvostepeni sud prekoraio postavljeni tubeni zahtev, jer je u stavu I izreke presude odluio o neemu to nije bilo obuhvaeno postavljenim tubenim zahtevom. Tuilac je postavio tubeni zahtev za raskid ugovora i njegovih aneksa i naknadu tete, u okviru odluivanja o ovako postavljenom zahtevu prvostepeni sud je bio ovlaen da u smislu lana 109. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima po slubenoj dunosti pazi na nitavost tog ugovora i njegovih aneksa, u kom smislu je pitanje punovanosti odnosno nitavosti ugovora i aneksa bilo prethodno pitanje za odluivanje o postavljenom tubenom i protivtubenom zahtevu. Stoga je utvrenje nitavosti Ugovora i aneksa, kao i razlozi o tome moglo predstavljati samo deo obrazloenja odluke o postavljenom tubenom i protivtubenom zahtevu, ali nije bilo me-sta unoenju takve odluke u izreku presude, s obzirom da u pogledu toga nije bio istaknut tubeni zahtev. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 3068/06 od 18.9.2006. godine); Naknada tete zbog raskida ugovora o prodaji drutvenog kapitala Kada ugovorom o prodaji drutvenog kapitala nije ustanovljena obaveza kupca da za sluaj raskida isplati ugovorenu naknadu tete, on se ne moe obavezati na ispunjenje takve obaveze neposrednom primenom uslova propisanih odredbom lana 37. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, dana 15.4.2003. godine odrana je aukcija radi prodaje 70% drutvenog kapitala subjekta privatizacije saobraajnog preduzea "J.P." iz P. Tueni je proglaen pobednikom aukcije i subjekt privatizacije mu je prodat za cenu od 126 miliona dinara. Nakon toga je 18.4.2003. godine izmeu parninih stranaka zakljuen ugovor o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije, koji je overen kod suda. Ugovorom j e predvieno da tueni isplati kupoprodajnu cenu u est jednakih godinjih rada, s tim to prva rata, umanjena za iznos uplaenog depozita, dospeva za plaanje u roku od osam dana od izvrene aukcije. Tueni nije izvrio plaanje u predvienom roku. Kod takvog injeninog stanja nietepeni sudovi su stali na stanovite daje tueni, zbog toga to nije izvrio plaanje u predvienom roku, izgubio svojstvo kupca, pa je u obavezi da tuiocu, na ime tete koja je na120

stala za subjekt privatizacije i za tuioca plati novani iznos u visini od 30% od prodajne cene, a to je 37.800.000,00 dinara. Svoje odluke niestepeni sudovi su zasnovali na odredbama l. 37. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Slubeni glasnik RS", br. 45/01, 45/02 i 19/03). Odredbama l. 37. navedene Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom predvieno je da ako proglaeni kupac ili uesnik koji je istakao drugu najviu ponudu ne potpie zapisnik ili ne izvri plaanje u predvienom roku, gubi svojstvo kupca, pravo da uestvuje u buduim aukcijama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraanje depozita. Lice koje je izgubilo svojstvo kupca uplauje, na ime tete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju, novani iznos u visini od 30% od prodajne cene na raun Agencije. Meutim, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije I U. br. 371/2003 od 6.5.2004. godine utvreno je da odredbe l. 37. navedene Uredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. U takvoj situaciji, po nalaenju ovog suda, bez obzira stoje navedena odluka Ustavnog suda objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 59/04 od 29.5.2004. godine, znai posle donoenja pobijane drugostepene presude, i bez obzira to je odredbama l. 51. st. 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Slubeni glasnik RS", br. 32/91) predvieno da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akt nije u saglasnosti s Ustavom, taj zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akti prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Slubenom glasniku RS", sporni pravni odnos izmeu stranaka se ne moe resiti pr imenom l. 37. navedene Uredbe. U prilog tome govore odredbe l. 57. navedenog Zakona, kojim je predvieno da svako kome je povreeno pravo konanim ili pravno snanim pojedinanim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog propisa i opteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog pojedinanog akta, s tim to se predlog za izmenu konanog ili pravnosnanogpojedinanog akta moe podneti u roku od est meseci od dana objavljivanja odluke u "Slubenom glasniku Republike Srbije". U konkretnom sluaju, odluka Ustavnog suda objavljena je u "Slubenom glasniku RS" dana 29.5.2004. godine, a tueni je reviziju protiv pravno snane drugostepene presude podneo sudu 8.7.2004. godine, to znai u oznaenom zakonskom roku, pa se revizija moe izjednaiti sa predlogom za izmenu pravnosnane drugostepene presude, poto joj je cilj isti, a to je uklanjanje iz pravnog prometa neustavnog propisa i spreavanje nastupanja negativnih posledica primene takvog propisa. U prilog ovakvog shvatanja Vrhovnog suda govore i odredbe l. 56. st. 3. navedenog Zakona, kojim je predvieno da se izvrenje pravnosnanih pojedinanih akata donetih na osnovu propisa koji se vie ne mogu primenjivati, ne moe ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvrenje zapoeto obustavie se, kao i odredbe l. 58, kojim je predvieno da ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, Ustavni sud moe odrediti da se ove posledice otklone povraajem u preanje stanje, naknadom tete ili na drugi nain, to sve ima za cilj da se onemogui dalje dejstvo neustavnih propisa i blagovremeno sprei nastupanje negativnih posledica primene takvih propisa i u situacijama kad su odnosi pravnosnano reeni pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda o nesaglasnosti primenjenih propisa sa Ustavom. " (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2785/04 od 15. septembra 2005. godine); Nevaei ugovori - ako se nepokretnosti u dravnoj i drutvenoj svojini ne otue po trinim uslovima Nepokretnosti u dravnoj i drutvenoj svojini mogu se otuiti samo po trinim uslovima, u skladu sa zakonom - na osnovu prosene cene prodaje stanova, koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora o prodaji stana, koji odgovaraju stanu koji se prodaje i nalaze se na lokaciji na kojoj se nalazi i stan koji se prodaje, ili u njegovoj blioj okolini. Iz obrazloenja Predmet tubenog zahteva tuioca je ponitaj ugovora o prometu nepokretnosti oznaen kao ugovor o kupoprodaji stana u VV, zakljuen izmeu tuenih, a iz razloga to je ugovorena kupoprodajna cena u nesrazmeri sa trinom cenom nepokretnosti koja je predmet ugovora. Na osnovu utvrenih injenica, sudovi su zauzeli stav da su ispunjeni uslovi propisani lanom 13. Zakona o prometu nepokretnosti, jer ugovorena kupoprodajna cena je u nesrazmeri sa trinom cenom nepokretnosti koja je predmet ugovora, pa su tubeni zahtev tuioca usvojili i sporni ugovor ponitili. Prema odredbama Zakona o prometu nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS",br. 42/98), nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine mogu se otuiti samo po trinim uslovima, u skladu sa zakonom (lan 12.). Ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokret-nost u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vredno-u nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine. 121

Prometnom vrednou nepokretnosti smatra se cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini (lan 13.). Otuenje nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine vri se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda. Otuenje nepokretnosti vri se neposrednom pogodbom samo kad se otuenje nije moglo postii javnim nadmetanjem, odnosno kad je putem pribavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspeno, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Ugovor o otuenju nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine zakljuen protivno odredbama ovog lana nitav je (lan 14.). Otuenje nepokretnosti prodajom na osnovu usmenog javnog nadmetanja uesnika, koji ispunjavaju uslo-ve odreene za uee u javnom nadmetanju, obavlja se sastavljanjem usmenih ponuda koje ne mogu biti manje od odreene poetne cene nepokretnosti koja se prodaje, a najpovoljnijim ponuaem smatra lice koje je u javnom nadmetanju ponudilo najvei iznos. Otuenje nepokretnosti iz drutvene svojine stavljanjem pismenih ponuda vri se javnim otvaranjem dostavljenih kovertiranih ponuda fizikih i pravnih lica koja ispunjavaju ostale odreene us love (uplate depozita, dostavljanje pismene ponude u za to odreenom roku) i javno utvruje koja je od stavljenih pismenih ponuda najpovoljnija. Samo ukoliko se otuenje nepokretnosti nije moglo postii putem javnog nadmetanja, odnosno kada je putem stavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspeno, otuenje se moe izvriti neposrednom pogodbom. Prema utvrenim injenicama, tuena "AA"je 2.3.2000. godine donela odluku o prodaji spornog stana iz drutvene svojine po trinoj vrednosti predmetne nepokretnosti na teritoriji VV. Krajem marta tuena Kompanija je raspisala licitaciju sa poetnom cenom, na kojoj je uesnik bio tueni BB. Polazei od ovako utvrenih injenica, niestepeni sudovi su propustili da utvrde da lije prodaja spornog stana sprovedena u skladu sa odredbom lana 14. Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno da li je javna prodaja sporne nepokretnosti radi otuenja iz drutvene svojine sprovedena zakonito i da li se stoga tueni BB moe smatrati uesnikom javnog nadmetanja i licem koje je dalo najpovoljniju ponudu. Trina vrednost predmetnog stana je utvrena tako to je uzeta vrednost novosagraenog stana u VV i od te cene oduzeta amortizacija i drugi faktori koji utiu na formiranje trine vrednosti stana. Prema odredbi lana 13. stav 2. navedenog Zakona prometnom vrednou nepokretnosti, smatrae se cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini. Radi pravilne primene navedene zakonske odrede trebalo je utvrditi prometnu vrednost spornog stana na osnovu prosene cene koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja spornog ugovora stanova koji odgovaraju spornom stanu i nalaze se na lokaciji na kojoj se nalazi i sporni stan ili u njegovoj blioj okolini. (Prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 324/07); Ponitaj ugovora Ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnosti u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednou nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, dana 24.08.2001. godine, pred Optinskim sudom u Kovinu overen je ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu prvotuenog, kao prodavca i drugotuenog kao kupca, koji ima za predmet poslovni prostor koji se sastoji od magacinskog i kancelarijskog prostora u ukupnoj povrini od 118,88m , a nalazi se u GG. Ovaj poslovni prostor prvotueni je prodao drugotuenom neposrednom pogodbom, nakon bezuspenog javnog oglasa za prikupljanje ponuda, za kupoprodajnu cenu od 70.000 DEM, po trinom kursu na dan zakljuenja ugovora i uz obavezu drugotuenog, kao kupca, da snosi sve trokove kupoprodaje, ukljuujui i porez na promet. Saglasno toj obavezi, drugotueni je 28.08.2001. godine podneo poresku prijavu za utvrivanje poreza Republikoj upravi javnih prihoda, Podrunoj jedinici u Kovinu, koja je reenjem br. 4134/1823 od 16.11.2001. godine utvrdila porez na prenos apsolutnih prava i porez na neprijavljene prihode, po osnovu zakljuenog ugovora, u ukupnom iznosu od 135.808,51 dinar, obraunatom prema poreskoj osnovici (trinoj vrednosti) u iznosu od 2.716.170,24 dinara. Na navedeno reenje nije bilo albe, a drugotueni je utvreni iznos poreza platio. Vetaenjem obavljenim u toku prvostepenog postupka, utvreno je da izmeu ugovorene i trine vrednosti predmetne nepokretnosti aktuelne na dan zakljuenja ugovora, nije postojala nesrazmera. Prema lanu 13. stav 1. navedenog zakona, ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnosti u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednou nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine. U stavu drugom, istog lana, regulisano je da se prometnom vrednou nepokretnosti iz stava 1. smatra cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini. 122

Za ovu vrstu spora merodavna je prometna vrednost koja se utvruje na nain i pod uslovima predvienim u lanu 13. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti. Obzirom na rezultate vetaenja obavljenog u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, niestepene presude su pravilne i zakonite, pa se u reviziji neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava insistiranjem da kao trinu vrednost treba prihvatiti onu vrednost koja je utvrena kao poreska osnovica u postupku utvrenja poreza na prenos apsolutnih prava. Utvrenjem relevantnih injenica za ocenu osnovanosti tubenog zahteva vetaenjem, ne dira se u punovanost reenja o utvrivanju poreza, pa su stoga neosnovani i revizijski navodi da to reenje, budui daje konano i pravno snano, kao javna isprava iz lana 230. ZPP ne moe biti predmet ispitivanja u ovoj parnici, jer ono to nije ni bilo. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2830/05); Nitavost ugovora - u vezi primene Zakona o odravanju stambenih zsrada Ako je u skladu sa zakonom sproveden postupak nadgradnje stambene zgrade, ugovor o nadgradnji se ne moe smatrati nitavim ako su povreena prava jednog od vlasnika stambene zgrade Iz obrazloenja lanom 18. stav 1. Zakona o odravanju stambenih grada ("Slubeni glasnik RS" br. 44/95, 46/98, 1/2001, 101/2005) propisano je da skuptina zgrade saglasnou vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova i drugih posebnih delova zgrade, moe doneti odluku o izvoenju radova na sanaciji ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se saglasno propisima o planiranju i ureenju prostora i zgrade i objekata moe izgraditi odnosno adaptirati stan. Skuptina zgrade moe odluiti da radove iz stava 1. ovog lana izvodi neko od vlasnika stanova odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od lanova njihovog porodinog domainstva, ili tree lice ako utvrdi da vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade ili lanovi njihovih porodinih domainstava nisu za to zainteresovani, kako je propisano lanom 18. stav 2. istog zakona. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da skuptina zgrade saglasnou vlasnika stanova, odnosno posebnih delova zgrade, kojima pripada vie od jedne polovine povrine stanova, moe doneti odluku o adaptaciji zajednike prostorije i njenom pretvaranju u stan. U predmetnom sluaju utvreno je daje odluka skuptine zgrade o sanaciji krovne konstrukcije, na nain kako je to predvieno osporenim ugovorom, doneta saglasnou vlasnika stanova kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova. Prethodni ugovor koji su tuioci zakljuili za nadgradnju u delu prohodne terase je pravnosnanom odlukom suda poniten, a tuioci svoju zainteresovanost nisu pokazali u postupku donoenja odluka i zakljuenja spornih ugovora, jer se nisu javili na oglas koji je stambena zgrada raspisala radi prikupljanja ponuda. S obzirom daje ugovor izmeu prvotuene stambene zgrade i drugotuene agencije zakljuen posle sprovedenog postupka predvienog lanom 18. Zakona o odravanju stambenih zgrada, te da isti nije protivan prinudnim propisima da bi bio nitav, to su neosnovani navodi tuilaca u reviziji daje sporni ugovor zakljuen suprotno proceduri predvienoj Zakonom o odravanju stambenih zgrada. Nasuprot navodima revizije, u konkretnom sluaju se imaju primeniti odredbe Zakona o odravanju stambenih zgrada, kao posebnog zakona kojim je regulisan postupak i us lovi za nadziivanje, odnosno adaptaciju krovne povrine, a ne Zakon o prometu nepokretnosti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 316/07); Nitavost ugovora u vezi upravljanja stambenom zgradom Zakljuivanjem ugovora sa jednim stanarom stambene zgrade, na osnovu prethodno donete punovane odluke svoje skuptine, Stambena zgrada gubi pravo da sa drugim stanarom zakljui novi ugovor vezan za isti tavanski prostor Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac AA je vlasnik stana br. 16. u zgradi u ul. "BB", gde i stanu je, dok je tuena VV lan porodinog domainstva svog oca, koji je vlasnik stana br. 6 u istoj zgradi. Tuena u tom stanu ivi sa suprugom i dvoje dece, a na toj adresi je prijavljena kod SUP-a Beograd od 1993. godine. Da na 28.02.1997. godine odrana je skuptina stambene zgrade u kojoj ive parnine stranke, na kojoj je bila pri sutna veina lanova skuptine i na toj sednicije saglasnou veine etanih vlasnika stanova doneta odluka da se VV, kao investitoru, ustupi na korienje deo zajedninog tavanskog prostora, prostorija zgrade veliine oko 90m", koja se nalazi iznad stana br.____, radi pretvaranja u stambeni prostor, pri emu je VV ve imala prethod no pribavljenu saglasnost 12 od ukupno 18 etanih vlasnika stanova. Nakon toga skuptina zgrade je na istoj sednici, takoe saglasnou veine etanih vlasnika, donela odluku da se taj isti tavanski prostor ustupi i tuio cu radi pretvaranja u stan. Pre donoenja ove odluke, skuptina zgrade nije prethodno ponitila ranije donetu odluku u korist tuene. 123

Na osnovu donetih odluka tuena je sa stambenom zgradom zakljuila ugovor o odravanju i sanaciji de-la krovne konstrukcije i krovnog pokrivaa i pretvaranju dela zajednikih prostorija zgrade na tavanu u stambeni prostor dana 03.03.1997. godine, dok je tuilac zakljuio ugovor o ureivanju meusobnih odnosa sa stambenom zgradom dana 11.06.1997. godine. Potpisi ugovornih strana na oba ugovora su overena kod suda i u oba sluaja je u ime stambene zgrade ugovor potpisao predsednik skuptine zgrade GG. Kod takvog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi nali da tubeni zahtev nije osnovan, a da je protivtubeni zahtev osnovan. Naime, odluka skuptine zgrade da se tavanski prostor dodeli tuenoj doneta je u skladu sa odredbama lana 17. i 18. Zakona o odravanju stambenih zgrada, jer je pri odluivanju bilo prisutno vie od polovine lanova skuptine, a saglasnost je pribavljena od vlasnika stanova kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova. Ugovor zakljuen izmeu tuene i stambene zgrade takoeje u skladu sa odredbom lana 18. stav 3. istog zakona. Zato su to punovani pravni poslovi, pa je neosnovan tubeni zahtev da se oni oglase nitavim. Prema lanu 20. Zakona o odravanju stambenih zgrada, lice koje smatra da mu je odlukom skuptine zgrade povreeno neko pravo ili pravni interes na zakonu zasnovan, moe tu odluku pobijati pred nadlenim sudom. Takvo pravo ima i tuilac. Meutim, donoenjem osporene odluke u korist tuene, nije povreeno pravo tuioca, niti pravni interes na zakonu zasnovan. Prema lanu 18. stav 2. navedenog zakona, vlasnik stana i lan porodinog domainstva vlasnika stana imaju jednak poloaj u pogledu mogunosti sticanja prava na adaptaciju tavanskog prostora u stan. Data im je prednost samo u odnosu na trea lica, ali su meu sobom oni ravnopravni. Zato su neosnovani revizijski navodi da tuilac ima prednost kao vlasnik stana. Osporavanjem injenice da je tuena lan porodinog domainstva svog oca, koji je takoe vlasnik stana u istoj zgradi, osporava se utvreno injenino stanje, stoje, saglasno lanu 385. stav 3. ZPP, u revizijskom postupku nedozvoljeno. Kako je skuptina zgrade prvo tuenoj VV dala saglasnost, to nakon toga nije mogla doneti punovanu odluku da identinu saglasnost da i tuiocu, a da prethodno ne poniti svoju ranije donetu odluku. Svojim pravom iz lana 18. stav 1. i 2. Zakona o odravanju stambenih zgrada, skuptina zgrade je punovano raspolagala u korist tuene, pa je stoga njena druga odluka u korist tuioca bez pravne vanosti. Isto vai i za ugovore. Zakljuivanjem ugovora sa W, na osnovu prethodno donete punovane odluke svoje skuptine, Stambena zgrada je izgubila pravo da sa tuiocem zakljui novi ugovor vezan za isti tavanski prostor. Stoga je taj kasniji ugovor nitav pravni posao saglasno lanu 103. ZOO, budui da niko ne moe punovano raspolagati pravom koje mu vie ne pripada, niti preneti na drugog vie prava nego to sam ima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3223/05); Vraanje kapare po nitavom predugovoru Kod isplate izvrene po nitavom predugovoru (ugovoru), koji nije mogao da proizvede pravno dejstvo ni kao predugovor, ni kao glavni ugovor o kupoprodaji, obaveza vraanja kapare zasniva se na odredbama lana 210. ZOO Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su 21.6.2002. godine zakljuile predugovor o kupoprodaji stana u Beogradu, vlasnitvo tuene. Tim predugovorom ugovorena je i kapara koju je tuilac (kupac) predao tuenoj (prodavcu), po buduem kupoprodajnom ugovoru u ugovorenoj visini. Ugovarai potpise na predugovoru nisu overili kod suda. Dana 25.6.2002. godine tuena je sa VV zakljuila predugovor o kupoprodaji predmetnog stana kojim je ugovorena odustanica i iji je iznos predala VV. I ovaj predugovor nije overen pred sudom. Stranke nisu zakljuile ugovor o kupoprodaji predmetnog stana. Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja pravilno su sudovi primenili materijalno pravo lan 45, 103, 210. i 214. ZOO, i lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti, kada su usvojili tubeni zahtev tuioca kao osnovan, a odbili protivtubeni zahtev tuene za naknadu tete kao neosnovan. Stoga su niestepeni sudovi, polazei od citiranih odredbi i utvrene injenice da predugovor koji su stranke zakljuile nije overen od strane suda, a nije zakljuen ni glavni ugovor o kupoprodaji, to znai da nisu u celosti izvrene obaveze iz predugovora, pravilno zakljuili da nisu ispunjeni uslovi za njegovu punovanost, zbog ega isti ne proizvodi pravno dejstvo u celosti, to znai ni njegove odredbe o kapari. Izvrena isplata utu-enog iznosa od strane tuioca tuenoj se ne moe smatrati kaparom. Kapara predstavlja akcesorno potraivanje koje pretpostavlja postojanje punovanog ugovora o kupoprodaji, to ovde nije sluaj, jer je predugovor koji su stranke zakljuile nitav u smislu lana 103. ZOO. Kako je isplata izvrena po nitavom predugovoru (ugovoru), koji nije mogao da proizvede pravno dejstvo ni kao predugovor, ni kao glavni ugovor o kupoprodaji, to se obaveza tuene da vrati primljeni iznos kapare zasniva na odredbama lana 210. ZOO. Zato su tuenoj pri-menom odredbe lana 395. ZOO, sudovi pravilno naloili isplatu primljenog dviznog iznosa i kamate po kamatnoj stopi koju utvruje Evropska centralna banka na depozite po vienju u dinarskoj protivvrednosti poev od 10.10.2002. godine, kao dana podnoenja tube, od kada je tuilac kamatu traio, pa do isplate. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 671/06); 124

Utvrivanje nitavosti ugovora Od utvrenja injenice da lije zemljite koje je bilo predmet razmene razmenjeno sa zemljitem koje je posedovalo status poljoprivrednog zemljita ili status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini, zavisi pravilna primena materijalnog zakona, odnosno zakljuka da lije odreeni ugovor nitav ili punovaan Iz obrazloenja Tuilac je u tubi i u albi na prvostepenu presudu istakao odlune injenice za presuenje. Tuilac je naveo da katastarska parcela br. 287/1 KO NS III nije u reimu poljoprivrednog zemljita, jer prema Generalnom planu grada NS, pomenuta parcela se nalazi u prostoru za turistiko- sportsko rekreativne povrine, te prema Zakonu o planiranju u izgradnji ("Slubeni list RS" br.47/03), ima status ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Meutim, niti prvostepeni sud ceni ove tubene navode tuioca, niti drugostepeni sud ceni iste albene navode tuioca. Izostala su i uporeivanja vremenskog perioda donoenja Zakona o planiranju i izgradnji i donoenja Generalnog urbanistikog plana za grad N S, u odnosu na datum zakljuenja spornog ugovora i datog izdavanja posedovnog lista. Bez utvrenja ovih injenica i izvoenja pravilnog injeninog zakljuka, da li je parcela br. 287/1 KO NS III imala status ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini, ili je u momentu zakljuenja spornog ugovora imala status poljoprivrednog zemljita, nije moglo da se sa sigurnou ispita da lije sporni ugovor nitav ili punovaan. Niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev tuioca, jer su stali na stanovite da je ugovor o zameni poljoprivrednog zemljita od 14.8.2003. godine zakljuen saglasno Zakonu o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine ("SI. glasnik RS" br. 49/92 i 54/96. Da bi ovakvo zauzeto pravno stanovite bilo pravilno, prethodno je bilo potrebno da niestepeni sudovi daju razloge da lije zemljite koje je tuilac razmenio sa zemljitem tuenog posedovalo status poljoprivrednog zemljita ili status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Od ove injenice zavisi pravilna primena materijalnog zakona. Ako se radi o poljoprivrednom zemljitu u dravnoj, odnosno drutvenoj svojini, tada bi se mogao primeniti Zakon o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljinu u druge oblike svojine. Ako se radi o neizgraenom graevinskom zemljitu tada bi se mogao primeniti lan 7. stav 3. Zakona o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik RS" br. 4/95 i 16/97), koji predvia da se: "ne moe vriti promet neizgraenog graevinskog zemljita u podruju obuhvaenom odlukom o pripremanju prostornog odnosno urbanistikog plana sa planom parcelizacije, dok se taj plan ne donese, najdue za dve godine od dana stupanja na snagu te odluke". Osim ovog zakona mogla bi doi u obzir i primena Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("SI. glasnik RS" br. 53/95...32/97) i to odredbe lana 6, 8. stav 1, 8-a stav 1. i 24. stav 1. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti propuste ukazane revizijskim reenjem. To podrazumeva raspravljanje o odlunoj injenici od koje zavisi pravilno presuenje ovog spora. Radi se o tome da lije zemljite koje je tuilac zamenio sa poljoprivrednim zemljitem tuenog u momentu zakljuenja ugovora imalo status poljoprivrednog zemljita u drutvenoj, odnosno dravnoj svojini, ili je u tom trenutku imalo status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Od pravilnog utvrenja ove injenice zavisi i pravilna primena materijalnog zakona u konkretnom sporu. Od primene odnosnog materijalnog zakona dalje zavisi da lije sporni ugovor nitav ili punovaan. Od pravnog zakljuka da li je predmetni ugovor nitav ili punovaan na kraju zavisi odluka o tubenom zahtevu tuioca. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3120/05); Nitavost ugovora o otkupu stana Momentom zakljuenja ugovora o otkupu stana, prestao je da vai ugovor o korienju stana, pa davalac stana na korienje vie nema objektivnih mogunosti tubom da trai da se utvrdi da je prestao da vai ugovor o korienju stana Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuioca. Kod injenice daje tueni ugovorom o otkupu stana od 5.6.1992. godine, u skladu sa lanom 6. Zakona o stambenim odnosima ("Slubeni glasnik SRS" br. 2/90), postao vlasnik spornog stana, a daje momentom zakljuenja tog ugovora, prestao da vai ugovor o korienju stana, to tuilac vie nema objektivnih mogunosti da tubom trai da se utvrdi da je prestao da vai ugovor o korienju stana, a s ledom toga daje otpao i pravni osnov tuenog da sporni stan u svojstvu nosioca stanarskog prava otkupi. Tu mogunost tuilac nije koristio do momenta otkupa, pa je pravilan zakljuak niestepenih sudova, da se naknadnim podnoenjem tube ne moe dirati u steeno pravo svojine tuioca nad predmetnim stanom. Osporeni ugovor o sticanju svojine na stanu zakljuenje u skladu sa tada vaeim propisima, pa nije protivan prinudnim propisima, niti postoji neki drugi raz125

log zbog ega bi ovaj ugovor bio proglaen nitavim, (nije zakljuen protivno lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima), pa su niestepeni sudovi pravilno zakljuili daje tubeni zahtev tuioca neosnovan. Isticanje revidenta da su u trenutku zakljuenja ugovora o sticanju svojine na predmetnom stanu, postojali razlozi za otkaz ugovora o koritenju stana, pa daje samim tim osporeni ugovor suprotan prinudnim propisima nitav nisu osnovani. Naime, otkaz ugovora o koritenju stana, u smislu lana 27. stav 1. Zakona o stambenim odnosima, daje davalac stana na koritenje, tubom redovnom sudu. Iz spisa predmeta proizilazi da tuilac takvu tubu nije podnosio. Samim tim ugovor o otkupu predmetnog stana u momentu zakljuenja nije bio u suprotnosti sa prinudnim propisima, jer je tuilac bio nosilac stanarskog prava, koji je uz saglasnost davaoca stana na koritenje stan otkupio. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3131/05); Vraanje kapare po predugovoru ako nedostaje forma (i l. 210. i 214.) Ako predugovor nije zakljuen u formi koja vai za glavni ugovor u smislu lana 45. stav 2. ZOO, u vezi lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojem je overa potpisa ugovaraa na pismenom ugovoru o prometu nepokretnosti uslov punovanosti ugovora, prodava koji je primio kaparu duan je da istu vrati kupcu Iz obrazloenja U pravno snano okonanom postupku utvreno je daje 28.9.1993. godine potpisan predugovor o kupovini stana izmeu tuioca, kao kupca stana, i tuenog, kao prodavca stana, a da potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda. Tuilac je na ime kapare isplatio tuenom iznos od 7.000 DM. Do zakljuenja kupoprodajnog ugovora nije dolo, a tueni je po proteku 6 meseci od zakljuenja predugovora, s obzirom da nije uspeo da stupi u kontakt sa tuiocem, sporni stan prodao drugom licu i zadrao iznos primljen na ime kapare. Imajuti u vidu ovako utvreno injenino stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuioca i obavezao tuenog da tuiocu isplati iznos primljen na ime kapare. Naime, izmeu stranaka je zakljuen predugovor u smislu lana 45. Zakona o obligacionim odnosima, kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. U konkretnom sluaju, predugovor nije zakljuen u formi koja vai za glavni ugovor u smislu lana 45. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima u vezi lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojem je overa potpisa ugovaraa na pismenom ugovoru o prometu nepokretnosti uslov punovanosti ugovora. Kako predugovor zbog nedostatka forme ne proizvodi pravno dejstvo, to se primljeni iznos od 7.000 DM, preraunat u euro, nalazi bez osnova u imovini tuenog, pa je tueni pravilno i na osnovu odredbe lana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima obavezan na povrataj primljenog iznosa na ime kapare, jer prelaz imovine tuioca u imovinu tuenog nema svoj osnov u punovanom pravnom poslu ili u zakonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 905/06); Zajednika brana tekovina, pravo svojine i nitavost usovora Ugovor o prodaji stana nije nitav ako ga proda jedan od branih drugova, uz saglasnost drugog branog druga Iz obrazloenja Stan na koji se odnosi tubeni zahtev tuilaca predstavljao je zajedniku imovinu branih drugova sada pok. DD i pok. DD, sa kojom je uz saglasnost sadpok. DD, raspolagao njen suprug zakljuivi ugovor o kupoprodaji ovog stana sa sada pok. PP, kao kupcem. S obzirom na tako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev za utvrenje nitavosti ovog ugovora. Ovakvo raspolaganje jednog od suprunika zajednikom imovinom u skladu je sa odredbama lana 324. i lana 325. tada vaeteg Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, koji ustanovljavaju reim upravljanja i raspolaganja zajednikom imovinom branih drugova, propisujuti, izmeu ostalog, da tom imovinom raspolau zajedniki sporazumno, kao i da mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje tom imovinom vri jedan od njih. Upravo takva vrsta sporazuma je postojala izmeu sada pok. branih drugova koji u braku nisu imali dece, te je sada pok. DD, kako su to utvrdili sudovi, predmetni stan prodao bratu, a uz saglasnost supruge. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2741/05); Nitavost usovora, kod zakupa poslovnog prostora, koji je u svojini drave Ugovor o zakupu poslovnog prostora, koji je u svojini drave, zakljuen bez saglasnosti Direkcije za imovinu Srbije, protivan je prinudnom propisu, i kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je nosilac prava koritenja poslovnog prostora VV, koji predstavlja dravnu svojinu. Prvotueni, kao zakupodavac i drugotueni, kao zakupac, zakljuili su ugovor o za126

kupu navedenog prostora dana 5.9.2001. godine, na period od 5 godina, uz obavezu plaanja zakupnine u iznosu od 1 dinar po 1 m2 prostora meseno. Zakljuenju ovog ugovora prethodilo je donoenje zakljuaka Izvrnog odbora tuioca od 25.8.1998. i 29.8.2001. godine, kojim je usvojen zahtev drugotuenog da mu se izda u zakup ovaj poslovni prostor po povlatenoj ceni. Nije sporno da prilikom zakljuenja spornog ugovora nije pribavljena saglasnost Direkcije za svojinu Republike Srbije. Na ovako utvreno injenino stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio postavljeni tubeni zahtev i utvrdio daje nitav ugovor o zakupu poslovnih prostorija, zakljuen izmeu prvo i drugotuenog. Odredbom lana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, propisana je obaveza pribavljanja saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije, prilikom davanja na koritenje, odnosno u zakup nepokretnosti koje koriste organi teritorijalnih jedinica. Kako je u konkretnom sluaju ugovor o zakupu zakljuen bez prethodno pribavljene saglasnosti Republike direkcije, znai daje zakljuen protivno prinudnom propisu, i kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo, u smislu lana 103. stav 1. ZOO. U takvim sluajevima sud i po slubenoj dunosti vodi rauna o dozvoljeno-sti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima. Stoga nisu od uticaja navodi revizije tuenog daje Izvrni odbor Optine Kikinda, bio ovlaten da izda u zakup poslovni prostor, neposrednom pogodbom pod uslovima i na nain odreen njegovom odlukom, jer to pravo Optini niko i ne osporava. Meutim, da bi to raspolaganje bilo dozvoljeno, neophodno je bilo pribaviti saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, to u konkretnom sluaju nije uinjeno; pa to za posledicu ima utvrenje nitavosti spornog ugovora; na ta decidirano uputuje lan 8. stav 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. U tom smislu su irelevantni revizijski navodi tuenog: da su svi ugovori koje je zakljuila Optina Kikinda zakljueni takoe bez saglasnosti navedene Direkcije i daje u konkretnom sluaju re o poslovnoj prostoriji nacionalizovanoj njegovom pravnom prethodniku. Obzirom da je donoenjem drugostepene presude pravilno primenjeno materijalno pravo, a sasvim je druga stvar pitanje pravinosti koje nije predmet revizijskog razmatranja. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3081/05); Nitavost usled nedostatka osnova - "Ako sud utvrdi da kauza, odnosno osnov za zakljuenje ugovora ne postoji, ili je pak nedoputen, tada je ugovor nitav saglasno odredbi lana 52. ZOO" (prema odluci VSS, Gzz. 15/2000); Nitavost ugovora usled neostvarivanja njegove svrhe - "Neostvarivanje svrhe zbog kojih su ugovori zakljueni je poslovni rizik koji preuzimaju ugovorne strane, te neostvarivanje tog interesa ne ini zakljueni ugovor nitavim -prema odredbi l. 103. ZOO " (prema odluci VSS, Prev. 426/99); Nitavost garancije koja ne proizvodi pravno dejstvo - "Vaenje garancije znai ronost garancije, pa garancije istekle vanosti (u tom smislu nevaee garancije) nisu nitave garancije. Sledom toga, garant ne moe traiti utvrivanje nitavosti garancije koja ne proizvodi pravno dejstvo " (prema odluci VSS, Prev. 735/98); Punovanost ugovora - "Ugovor o kreditu koji za predmete zakljui direktor, a u vreme zakljuenja ugovora nije vie u radnom odnosu u predmetu, nije punovaan (nitavan je), jer prestankom radnog odnosa direktor vie nije njen zakonski zastupnik" (prema odluci VPS, P. 1159/94); Otkup drutvenih stanova - "Nema uslova za ponitaj ugovora o otkupu drutvenog stana zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, ako ova nesrazmera nije postojala u vreme zakljuenja ugovora" (prema odluci VPS, P. 1162/94); Ugovor o konverziji potraivanja - "Ugovor o konverziji potraivanja, na ime cene za izvedene radove na adaptaciji i rekonstrukciji stambene zgrade, po osnovu svojine na istoj stambenoj zgradi, nije zakonit osnov za stica-nje prava svojine na toj zgradi koja je bila u drutvenom vlasnitvu, odnosno nije osnov za otuenje nepokretnosti iz drutvene svojine " (prema odluci VSS, Prev. 620/00); Nitavost ugovora i odluka Ustavnog suda - "Ugovor koji predstavlja slobodno izraenu volju stranaka radi ostvarenja dozvoljenog cilja, ne moe biti nitav samo zbog toga stoje odlukom Ustavnog suda utvreno da opti akti na osnovu kojih je ugovor zakljuen, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom" (prema odluci VPS, P. 2954/2000); Apsolutna nitavost ugovora - "Apsolutno je nitav ugovor koji je zakljuilo potpuno poslovno nesposobno lice i ako tom licu formalnim reenjem poslovna sposobnost nije oduzeta (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 3548/98); "Kad je ugovor zakljuen protivno zakonskom propisu, onda se smatra nezakonitim, kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo. Presudom se samo konstatuje nitavost takvog ugovora, tj. presuda samo konstatuje postojee pravno stanje. U takvim sluajevima i sud po slubenoj dunosti vodi rauna o do127

zvoljenosti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 86/78); "Nitavi su pravni poslovi kupoprodaje nepokretnosti koje su konfiskovane i od dana konfiskacije se nalaze pod drutvenim upravljanjem, iako konfiskacija nije sprovedena u zemljinim knjigama. Okolnost da su naslednici uknjiili pravo svojine u zemljinim knjigama i prodaji nepokretnost koja je konfiskovana, bez pravnog je znaaja, pa stoga nije osnovano ni pozivanje kupca na sigurnost u promet i poverenje u zemljine knjige " (prema odluci biv. Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz. 62/72); "Ugovor po kome graani, zemljoradnici i graansko-pravna lica stavljaju u promet seme i sadni materijal nitav je i kao takav ne uiva sudsku zatitu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 74/84); "U postupku je utvreno daje ugovor o prodaji zakljuen izmeu stranaka 1972. godine simulovan pravni posao i da isti, ustvari, predstavlja ugovor o poklonu, jer je to bila prava volja stranaka. Postoje simulovani pravni posao nitav, to se, u smislu pravnih pravila graanskog prava, pravo na isticanje nitavosti ne gasi se protekom vremena" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1948/81); "Ne moe se traiti ispunjenje ugovora, ako on nije zakljuen u pismenoj formi koja je uslov njegove vanosti" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 466/97); "Prisustvo namere ugovoraa da ugovor o prometu nepokretnosti imenuju ugovorom o ortakoj izgradnji i da tako izbegnu obaveze prema drutvenoj zajednici, ne predstavlja razlog apsolutne nitavosti zakljuenog pravnog posla. Ugovor o prometu nepokretnosti stvara samo obligacione odnose za strane ugovornice, a svojina se stie tek upisom u javnu knjigu, shodno pravnim pravilima graanskog prava i l. 33. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. Do takvog upisa, meutim, ne moe doi pre izvrenja zakonskih obaveza ugovornika prema drutveno-politikoj zajednici u vidu plaanja poreza na promet nepokretnosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1775/84); "Ako nitava odredba ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, nitava se odredba moe zameniti odredbom koja proizilazi iz saglasne volje stranaka, odnosno iz onoga to bi stranke ugovorile da su znale daje odredba nitava" (prema odluci biv. Saveznog suda, Gzs. 62/75); "Kad je pravni posao nevaei, onda je jedna od posledica pravnog posla i restitucija. Ako je pravni posao izvren, a obe ugovorne strane su bile nesavesne, svaka ugovorna strana ima pravo da trai povraaj datog, jer je to sankcija nevaeeg pravnog posla" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 744/80); "Neosnovan je zahtev za naknadu tete povodom preduzete ugovorene obaveze koja je u protivnosti sa prinudnim propisima " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2243/82); "Za zakljuenje punovanog ugovora o poklonu nepokretnosti punomonik poklonodavca mora imati posebno punomoje overeno kod suda" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije); "Ne moe se traiti ispunjenje ugovora ako on nije zakljuen u pismenoj formi koja je uslov njegove punovanosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, 6928/97); "Ugovor koji predstavlja slobodno izraenu volju stranaka radi ostvarenja dozvoljenog cilja ne moe biti nitav samo zbog toga stoje odlukom Ustavnog suda utvreno da opti akti na osnovu kojih je ugovor zakljuen nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom " - (prema odluci PVS, P. 2954/2000).

Posledice nitavosti (l. 104. ZOO)


O posledicama nitavosti u smislu ovog lana preovlauje stav da sud u svakom konkretnom sluaju odluuje koju e od propisanih sankcija primeniti. U sluaju restitucije ugovorna strana duna je da drugoj strani vrati ono stoje primila po osnovu nitavosti ugovora ili, ako vie nije u posedu te stvari, vraa odgovarajuu naknadu u novcu, prema momentu donoenja sudske odluke, sa zateznom kamatom od tog momenta do momenta vraanja, a ako se stranke, a posebno prodava, protive vraanju onoga to su po osnovu nitavosti ugovora primile, sud e o tome odluiti pod uslovima iz stava prvog ovog lana. U sluaju nitavih ugovora koji su po svojoj sadrini ili cilju protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, sud odbija, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, a drugo, sud moe odluiti da druga strana to je primila po osnovu zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite. Korisno je napomenuti kako se postupa, odnosno kako se odraavaju posledice nitavosti ugovora na prava i obaveze stranaka iz nitavog ugovora sa stanovita sudske prakse. U jednom sluaju zauzet je pravni stav da "ako tuilac povue tubu, a nijedan od nadlenih organa nije istakao zahtev za oduzimanje predmeta zabranje128

nog ugovora, sud ne moe dalje postupati po slubenoj dunosti, ali e o povlaenju tube obavestiti ovlaeni organ, nezavisno od okolnosti da lije taj organ uestvovao u postupku". U drugom sluaju sudovi zauzimaju pravni stav: "1. U sporu povodom nitavosti ugovora, bilo daje predmet spora zahtev za restituciju, zahtev za izvrenje ugovora ili pobijanje njegove punovanosti, sud moe po slubenoj dunosti primeniti odredbe lana 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima o oduzimanju predmeta nitavog ugovora u korist optine, ako oceni da su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. 2. Predmet nitavog ugovora moe se oduzeti samo u delu, odnosno obimu u kome je izvren. Ova mera moe se odrediti kako prema tuenom u parnici tako i prema tuiocu u pogledu predmeta koji je on na ime izvr enja nitavog ugovora primio, s tim to se uslovi za oduzimanje cene za svaku ugovornu stranu prema savesnosti i drugim okolnostima sluaja. 3. Imovinska sankcija oduzimanja predmeta nitavog ugovora moe se odrediti kad za to postoje zakonski uslovi, a naroito - ako se samo na taj nain mogu otkloniti tetne posledice ugovora kojima se naruava dru tveni interes, ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih drutveno negativnih pojava, predmet krivinog dela, kao i u drugim slinim sluajevima". U sluajevima koji su navedeni kao osnov za utvrivanje nitavosti ugovora, zakljuak je da se takvi ugovori smatraju nitavi i da ne proizvode pravno dejstvo. Presudom suda se samo konstatuje nitavost takvog ugovora, tj. presuda konstatuje samo postojee pravno stanje. U takvim sluajevima sud po slubenoj dunosti vodi rauna o dozvoljenosti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima. Pri svemu tome vodi se rauna o nitavosti ugovora u celini ili u nekim njegovim delovima. Zbog toga, ako nitavost odredaba ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, nitava odredba se moe zameniti odredbom koja proizilazi iz saglasne volje stranaka, odnosno iz onoga to bi stranke ugovorile da su znale daje odredba nitava. Kada su u pitanju posledice nitavosti ugovora, ako je on protivan prinudnom propisu, primer nalazimo i u odredbama lana 11. Zakona o privrednim drutvima, kojima je propisano daje "registracija osnivanja privrednog drutva nitava u sluajevima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata", pa su tako u istom lanu navedeni uslovi koji ako se ne ispune da je registracija nitava, i da kao takva proizvodi posledice, od kojih su zatieni samo pravni poslovi, tako registrovanog drutva, sa savesnim treim licima. U tom sluaju, utvrenjem nitavosti registracije privrednog drutva, akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraivanja poverilaca drutva. Dakle, iz navedenog se moe zakljuiti daje privredno drutvo registrovano aktom o osnivanju privrednog drutva, ali daje u toku njegovog rada utvreno daje uinjen kakav bitan propust u ispunjenju propisanih uslova za osnivanje preduzea, te daje takvo drutvo izvesno vreme poslovalo sa treim licima, koji sada po nitavosti registracije imaju pravo na naknadu potraivanja, odnosno tete. A lanom 12. istog zakona propisano je da osnivai i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog drutva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom. Pored toga, istim zakonom je regulisano da ako osnivai, pri osnivanju privrednog drutva, nisu uloili svoje ugovorne uloge u imovinu drutva, u skladu sa pomenutim zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom drutva, ili daju netane podatke o ulogu, odgovaraju drutvu za prouzrokovanu tetu, s tim da se izvrenje obaveza tih lica prema privrednom drutvu, u vezi sa ulogom u imovinu drutva, primenjuju odredbe Zakona o privrednim drutvima i Zakona o obligacionim odnosima. I neke druge odredbe Zakona o privrednom drutvu propisuju obavezu utvrivanja nitavosti ugovora koji su protivni prinudnim propisima, a posledice nitavosti takvih ugovora reavaju se u skladu sa tim zakonom, kao i odredbama o nitavosti ugovora po Zakonu o obligacionim odnosima (odredbe l. 103. - 110.). Na primer, iz odredaba lana 105. ovog zakona (ZOO) vidi se da e ugovor ostati na snazi ako je neka odredba ugovora bila nitava , pod uslovom ako ta nitavost ne utie na odluujuu pobudu zbog koje je ugovor sainjen. Tako je u odredbama lana 76. stav 2. Zakona o privrednim drutvima, propisano je daje nitava odredba osnivakog akta ili ugovora ortaka drutva , kojim se ortak unapred odrie ovlaenja za zastupanje, ali ne i celog ugovora.

Sudska praksa
Restitucija nije doputena ako je zakupacu meuvremenu postao vlasnik predmeta zakupa Restitucija nije doputena kada zakupac do okonanja spora za utvrenje nitavosti ugovora o zakupu postane vlasnik predmeta zakupa. Iz obrazloenja: "Niestepenim presudama, a po tubi optine kao osnivaa prvotuenog, utvreno je prema tuenima da je nitav ugovor o zakupu zakljuen 22.10.1998. godine, izmeu pravnog prethodnika prvotuenog javnog preduzea i drugotuenog preduzea, te je obavezan drugotueni da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet 129

ugovora o zakupu i ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Utvreno injenino stanje na kome su zasnovane niestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuenog javnog preduzea i drugotu-eno preduzee zakljuili ugovor o zakupu 22.10.1998. godine na odreeno vreme u trajanju od etiri godine, poev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zakljuenje suprotno lanu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budui da prilikom njegovog zakljuenja nije dobijena saglasnost od Republike direkcije za imovinu RS, a nisu ispotovane ni odredbe lana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviena obaveza nadlenog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima e se to spreiti. Pa kako je ugovor zakljuen suprotno odredbi lana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je nitav, a zakonska posledica nitavosti ugovora jeste daje svaka strana duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotueno preduzee u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Republiki javni tuilac nije prihvatio ovakvo stanovite sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuenog da se iseli iz ovog prostora, pri injenici daje u toku ovog postupka voen drugi parnini postupak pred nadlenim optinskim sudom koji je okonan pravnosnanom presudom od 21.05.2002. godine, kojom je utvreno pravo vlasnitva drugotuenog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuenog iz navedenog prostora. S obzirom na sadrinu odredaba lana 104. i lana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republiki javni tuilac nalazi da se u konkretnom sluaju cilj restitucije ne moe ostvariti obzirom daje u meuvremenu dolo do promene pravne situacije u kojoj je drugotueni postao perfektnim vlasnikom. Prema utvrenom injeninom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zatitu zakonitosti. Naime, kako je do zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrenje apsolutne nitavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a stoje bilo dana 13.01.2003. godine, drugotueno preduzee po osnovu presude optinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnanosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvrsnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuenog preduzea da se iz spornog prostora iseli, jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne presude. Niestepeni sudovi prilikom donoenja odluke pogreenom primenom materijalnog prava sadranog u odredbama lana 12. Zakona o obligacionim odnosima (naelo savesnosti i potenja) ocenjuju ovu injenicu irelevantnom za drugaije presuenie, to po stanovitu Vrhovnog suda nije. Ova injenica upravo ima drugaiji znaaj , ona je odluna za ocenu osnovanosti zahteva tuioca za iseljenjem drugotuenog preduzea iz predmetnog prostora. Poto je drugotueni pre zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne sudske odluke, cilj restitucije se ne moe ostvariti, pa drugotueni i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinaio niestepene presude u delu koji se odnosi na iseljenje, tako stoje odbio kao neosnovan zahtev tuilake optine da se drugotueno preduzee iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispranjen od lica i stvari preda u posed prvotuenom javnom preduzeu primenom lana 408. u vezi lana 395. stav 1, ZPP. " (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05. maja 2004. godine); Posledice nitavosti Sud moe uskratiti sudsku zatitu nesavesnoj strani odbijanjem njenog zahteva za vraanje onog stoje drugoj strani dala u izvrenju nedozvoljenog ugovora, a i odluiti da se predmet takvog ugovora preda optini. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su meusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine, tako stoje tuilac odreenu robu nabavljao i davao tuenom, a ovaj je prodavao i dobij eni novac, uz odreenu naknadu, predavao tuiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuenog prema tuiocu za odreenu koliinu eera, kukuruza, stonog brana i ulja. odnosio robe koja je tada uglavnom bila deficitarna pa tritu. Utvrujui da nijedna od stranaka nema ovlaenje za ovakvu vrstu trgovine, niestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zakljuili da trgovina kojom su se parnine stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivinog dela, odnosno daje takva vrsta trgovine zabranjena, zbog ega je ugovor koji je postojao meu strankama nitav, jer su obe stranke nesavesne, te daje tueni navedenu koliinu robe koju nije platio niti vratio tuiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi-da preda optini pa ijoj teritoriji ima prebivalite. Naime, ukoliko je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadiini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima,, sud moe odbiti, u celini 'li delimino. zahtev nesavesne strane za vraal i

nje onog to je drugoj strani dala, a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite (lan 104. stav 2. 300). Tuilac nije proizvoa ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tritu i iji je promet bio ogranien, niti je koja od parninih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, to ukazuje da su parnine stranke izvravajui zakljuen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tuioca odbije, uz obavezu tuenog da predmet ugovorne obaveze iz nitavog pravnog posla preda optini, kako je to pravilno utvreno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuenog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka, u sutini se osporava utvreno injenino stanje, suprotno odredbi lana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne moe izjaviti. Na osnovu lana 393. ZPP, odlueno je kao u izreci." (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09. 2004. godine); Povraaj datog na osnovu nitavog ugovora Za odluivanje o zahtevu za povraaj datog na osnovu nitavog ugovora, odluna injenica je savesnost ugovornih strana. Savesnost treba ceniti u odnosu na vrstu ugovora ija je nitavost utvrena (potpuno ili delimino), kao i u odnosu na panju ugovornih strana koja je potrebna kod zakljuenja i izvrenja tog ugovora. Iz obrazloenja Prvostepeni sud je cenei izvedene dokaze utvrdio da su Ugovori o osiguranju, odnosno polise osiguranja od 07.05.2002. godine, delimino nitavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla, ali je odbio zahtev tuioca za restituciju, koja je predviena lanom 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, kao posle-dica nitavosti, jer je naao daje tuilac prilikom zakljuenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno lanu 104 stav 2 istog Zakona. Odredbom lana 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, predvieno je, kao pravilo, daje kod utvrenja nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onoga stoje ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Stavom 2 istog lana predvien je izuzetak od ovog pravila, kojim je propisano da sud moe odbiti, u celini ili delimino, predlog nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, s tim to e, shodno stavu 3 istog lana, prilikom odluivanja voditi rauna o savesnosti ijedne i druge ugovorne strane, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je cenio savesnost tuioca, ali nije cenio i savesnost tuenog. Ocenom savesnosti tuenog ne moe se smatrati navod prvostepenog suda daje tueni bio strana verna ugovoru koja je likvidirala tete, jer se ista odnosi na postupanje tuenog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovaan, a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvreno daje nitav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravno-snana), u odnosu na koji se zahtev za povraaj datog odnosi, pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. Prema stanovitu ovog suda, prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane, a posebno tuenog kao osiguravaa, treba imati u vidu vrstu zakljuenog ugovora iji je deo nitav, te injenicu daje tueni lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost, za koju je specijalizovan i struan, a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlaenje, ali i obavezu da izvri pregled stvari koja je predmet osiguranja, utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. Shodno tome, a imajui u vidu injenicu daje za deo ugovora utvrena nitavost, jer je osigurani sluaj nastupio pre zakljuenja ugovora, potrebno je ceniti savesnost tuenog upravo u odnosu na taj deo ugovora, a prema odredbama l. 908, 909 i 911 Zakona o obligacionim odnosima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1322/06 od 5.10.2006. godine); Posledice ugovora koji je protivan prinudnim propisima Zakljueni ugovor, koji za predmet ima vozilo pribavljeno krivinim delom krae, protivan je prinudnim propisima, pa je kao takav nitav, a prodava obavezan da naplaenu cenu vozila preda optini, po osnovu zabranjenog ugovora. Iz obrazloenja U pravnosnano okonanom postupku je utvreno daje tuilac, kao kupac, sa tuenim, kao prodavcem, zakljuio usmeni ugovor o kupoprodaji putnikog vozila marke "VV", u oktobru 1990. godine. Tuilac je bio upoznat daje ovo vozilo pribavljeno krivinim delom krae, i za isto je tuenom isplatio prilikom preuzimanja 131

iznos od 33.000 DEM. Na osnovu lanih isprava, tuilac je registrovao navedeno vozilo, koje mu je od strane SUP-a Novi Pazar oduzeto u decembru iste godine. Pravnosnanom presudom Optinskog suda u Kraljevu, tueni je povodom ove kupoprodaje oglaen krivim za izvrenje produenog krivinog dela falsifikovanje isprave i tuilac za krivino delo falsifikovanje isprave, za koja su im izreene uslovne osude. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev, kojim je tuilac traio da mu tueni na ime duga i sticanja bez osnova isplati iznos kupoprodajne cene, te obavezali tuenog da ovaj iznos preda optini u kojoj ima prijavljeno prebivalite. Kod utvrenog stanja, da je tuilac znao, i prema okolnostima sluaja mogao da zna, da kupuje vozilo pribavljeno krivinim delom krae, obzirom da u dokumentaciji za vozilo nije bilo upisano njegovo ime, daje kontakt brava bila demontirana sa prilagoenim kljuem, njemu kao mehaniaru trebalo je da da ukae na koji je nain pribavljeno predmetno vozilo, a kako je isto proizvedeno 1989. godine, i prema ceni koju je isplatio za ovaj tip vozila, mogao je da zna daje isto pribavljeno na nelegalan nain, zbog ega je pravilna ocena nieste-penih sudova da su prilikom zakljuenja ugovora obe stranke bile nesavesne. Kako je zakljueni ugovor, koji za predmet ima vozilo pribavljeno krivinim delom krae, protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, nitav u smislu odredbe l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, a u provedenom postupku su pravilno utvrene sve injenice od znaaja za ocenu savesnosti ugovornih strana, odnosno tuioca i tuenog, pravilna je i na zakonu zasnovana odluka niestepenih sudova da je tueni u smislu odredbe l. 104. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da primljeni iznos, po osnovu zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite. Neosnovano se u reviziji ukazuje da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo, odbijajui tubeni zahtev. Obe ugovorne strane su nesavesne, jer su znale da zakljuuju zabranjeni ugovor, zbog ega moraju biti jednako izloeni sankciji nitavosti. S obzirom daje vozilo, pribavljeno ovim ugovorom, ve oduzeto od tuioca, kao sticaoca, to iziskuje i da tueni bude lien koristi koju je stekao takvim ugovorom u korist optine. Sud ima ovlaenje da ovakvu odluku donese i bez zahteva optine, po slubenoj dunosti. Drugaiji ishod parnice ne bi odgovarao moralnim shvatanjima, niti bi bio pravedan, suprotno revizijskim navodima, jer predmet ugovora zakljuenog izmeu tuioca i tuenog predstavlja predmet krivinog dela krae, sa ime je tuilac bio upoznat, a to su niestepeni sudovi tokom postupka pravilno i utvrdili. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3154/05); Naknada za restituciju - "U sluaju nitavosti ugovora zbog nemogunosti odreenja koje je vozilo bilo predmet ugovorne obaveze prodavca, kupac ima pravo na restituciju uplaenog iznosa po sadanjoj ceni slinog vozila, zajedno sa zateznom kamatom od dana donoenja prvostepene odluke" (iz odluke VSS, Prev. 649/98); "Pravne posledice koje nastaju za ugovarae povodom zakljuenja nitavog pravnog posla nisu istovetne sa posledicama u sluaju utvrenja nitavosti upisa statusne promene u javnoj knjizi (sudskom registru privrednih subjekata), niti se pravne posledice nitavosti pravnog posla mogu proiriti na nitavost upisa pripajanja do momenta utvrivanja nitavosti" (is odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 95/98 (1-99); "Presuda o ponitavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac duan da vrati sve to je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 396/95); "Za tetu nastalu iskljuivo zbog iznenadnog naletanja divlje ivotinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovora lovako drutvo koje upravlja lovitem u reonu javnog puta na kome je dolo do tete, po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3393/92); "Kada je predmet spora povraaj novanog iznosa koji je ( prema utvrenom odnosno nespornom injeninom stanju ) dat na ime ugovorene naknade da bi se tuenikova ki udala za tuioevog sina, radi se o zahtevu za povraaj iznosa datom u izvrenju zabranjenom - nitavnog ugovora izmeu nesavesnih stranaka. Zato e sud primenom lana 104. stav 2. ZOO. odbiti tubeni zahtev tuioca i po slubenoj dunosti odluiti da tuenik zahtevani novani iznos preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite odnosno boravite" - ( prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 506/89).

Delimina nitavost (l. 105. ZOO)


Svrha ovog lana je da se jedan ugovor, ija je neka odredba nitave prirode, zadri na snazi, ako ta nitava odredba ne uslovljava valjanost celog ugovora. Radi se, dakle, o odredbama koje ne dovode u pitanje sadrinu celog ugovora, ako se i bez takve odredbe ugovor moe izvriti, ali ako je neka nitava odredba bitna za izvrenje i ostalih odredaba ugovora, onda se ceo ugovor smatra nitavim. Odredbe ugovora koje ine u celini ugovor nitavim, odnose se uglavnom ha nedostatak nekog bitnog sastojka ugovora, zatim na sposobnost lica koje zakljuuje ugovor, postojanje cilja ili motiva za zakljuenje ugovora i drugo stoje zakonom propisano za valjanost jednog ugovora, ukljuujui tu i doputenost ugovaranja po osnovu prinudnih propisa. 132

Nitavost neke odredbe sa stanovita uslova ugovora, ako se odnosi na nastanak ili prestanak koji zavisi od neizvesne injenice, kao stoje primer kod ugovor o zakupu, a naime da se u zakup moe dati i neka stvar koja se oekuje da e biti u dravini zakupodavca, ali se kasnije pokazalo daje to neizvesna i neostvariva okolnost, u kom sluaju ta okolnost predstavlja osnov za utvrenje nitavosti ugovora. Alo ako je ta neizvesna injenica stvar koja nije bitna za glavnu stvar zakupa, koji je u toku, u tom sluaju ugovor moe opstati u odnosu na glavnu stvar, dok se u odnosu na stvar koja predstavlja nebitnu okolnost, samo takva odredba smatra nitavom. Isto se moe tvrditi u odnosu na nitavost neke odredbe u ugovoru i ako pobuda, odnosno motiv zbog kojeg je ugovor zakljuen nije odluujui. lanom 53. ZOO propisano je da pobuda iz kojih je ugovor zakljuen ne utie na njegovu punovanost. Ali, kako propisuju odredbe stava 2. istog lana, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovoraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovora znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva. Prema tome, za svaki ugovor je bitno da postoji motiv stranaka zbog kojih zakljuuju ugovor, ali ako u odnosu na neku odredbu pobuda nije tako bitna, nitavost takve odredbe ugovora ne povlae nitavost i samog ugovora. Odredbe stava 2. lana 105. ZOO, koje propisuju da e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje, treba shvatiti tako se tom odredbom ugovor ostavlja na snazi, i pored postojanja navedenih povreda pravila za zakljuenje ugovora. Naravno, u tom sluaju izvrio bi se samo ugovor bez onih odredaba koje takav ugovor ine manjkavim, odnosno koje su nitave.

Sudska praksa Delimina


nitavost ugovora Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su u Agenciji "VV" zakljuile ugovor o zajmu 1.10.1996. godine, po kome je tuilja kao zajmodavac dala tuenom kao zajmoprimcu iznos od 20.000 DM sa rokom vraanja od 5 meseci. Tom prilikom ugovorena je i kamata od 10% na pozajmljeni iznos na mesenom nivou, tako da je u ugovor o zajmu unet zbirni iznos glavnice od 20.000 DM i kamate za 5 meseci u ukupnom iznosu od 10.000 DM, te je kao ukupan iznos zajma unet iznos od 30.000 DM. Tueni je preuzeo obavezu da zajam vrati u ratama do 1.3.1997. godine. Nesporno je meu strankama daje tueni od tuilje faktiki primio iznos od 20.000 DM, od ega je odmah 2.000 DM dao Agenciji "VV" na ime provizije. Pozajmljena devizna sredstva tueni je tuilji samo delimino vratio i to 2.000 DM po priznanici od 8.11.1996. godine, koji je iznos tuilja primila u prostorijama navedene Agencije, kao i iznos od 3.000 DM koji je tuilja primila na ruke od brata tuenog GG februara, odnosno marta meseca 1997. godine. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tueni nije isplatio tuilji ostatak pozajmljenog iznosa od 15.000 DM, te su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev i obavezali tuenog da tuilji isplati po tom osnovu iznos od 7.692 eura, shodno odredbi l.557. ZOO, sa domicilnom kamatom od dana pada u docnju poev od 1.3.1997. godine, sa kojim danom je bio u obavezi da vrati u ceiosti pozajmljeni iznos. Isticanje u reviziji tuenog da je predmet ugovora o zajmu zelenaki i kao takav nedozvoljen, poto sadri ugovorenu kamatu od 50% koja se izmeu fizikih lica ne moe ugovoriti, je bez uticaja na pravilnost odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo sa razloga stoje tuilja svojim tubenim zahtevom traila isplatu samo glavnice odnosno dela pozajmljenog iznosa koji tueni nije vratio, a predmet spora nije bila isplata ugovorene kamate. Prema odredbi l.105. ZOO nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen. U ovom sluaju nitavost odredbe predmetnog ugovora o kamati ne povlai nitavost i ugovora u pogledu pozajmljenog iznosa - glavnice, te tuilja ima pravo da trai izvrenje tog ugovora prema tuenom u pogledu povraa-j a pozajmljenog iznosa -glavnice u celosti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev 84/07); "Validnost naloga zavisi od toga u ijoj je nadlenosti njegovo izvrenje. Ako ne spada u delokrug poslova stranke, onda nalog nije mogu, to ima za posledicu nitavnost izjave, u smislu lana 105. stav 1. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 135/96).

133

Konverzija (l. 106. ZOO)


Konverzija ima u vidu pretvaranje jednog nitavog ugovora u drugu vrstu ugovora, ako taj nitavi ugovor, ili neke njegove nitave odredbe, sadre za taj drugi ugovor potrebne uslove koji ga ine pravno valjanim. Konverzija ne predstavlja sainjavanje drugog ugovora. Naprotiv, jedan ugovor, koji je bio pravno manjkav kao jedan oblik ugovora, koji je nitav, pravno je punovaan za drugi oblik, ako njegove odredbe to doputaju, odnosno ako su stranke elele i takav ugovor. U stvari, nitav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo prvobitnog cilja zbog ega je zakljuen takav ugovor, ali ako taj isti ugovor proizvodi drugo pravno dejstvo iz istog cilja zbog ega su stranke zakljuile ugovor, moe se smatrati daje taj ugovor konvertovan, tj. pretvoren u ugovor sa istim ciljem ali drugim pravnim posledicama. Stranke zakljuenjem ugovora ele da ostvare neki svoj cilj, ali se ponekad desi da zakljue ugovor koji sadri cilj ali ne i pravne osnove za punovanost takvog ugovora, koji je, dakle, nedozvoljen, i zbog toga nitav, ali oni pri zakljuenju takvog ugovora nisu bile svesni tih injenica, pa zakljueni ugovor koji u odnosu na drugi oblik ima pravno dejstvo, odnosno njegovom primenom nastupaju ugovorene posledica, predstavlja njihovu elju da se kroz taj drugi oblik ugovora ostvare te posledice, odnosno da se cilj iz takvog ugovora ostvari kroz taj drugi oblik. Svrha konverzije je da se ouva jedan ve zakljueni ugovor, odnosno da se kroz korienje odredaba tog ugovora ostvare druge pravne posledice, koje nisu protivne interesima stranaka. To se, naravno, ne odnosi na one ugovore koji su zakljueni protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Reci upotrebljene u ovom lanu "nitav ugovor" nema znaenje kod apsolutno nitavih ugovora (l. 103. st. 1. ZOO), ve se odnose na one nitave ugovore ija je svrha ostvarljiva zbog sadrine nekih odredaba koje kod nitavog ugovora nisu bile ni uslov ni odluujua pobuda zbog kojih je ugovor zakljuen. Primer za konverziju, koji se najee koristi radi objanjenja njegovog znaenja, je menica koja nema sve potrebne elemente za punovanost tog papira, da se naziva i koristi kao menica, ve slui kao neka vrsta priznanice, ija se prava ostvaruju po tom osnovu a ne po osnovu menice. Moe se uzeti i primer ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, prema lanu 182. Zakonu o nasleivanju RS. Tako, poto predak moe ugovorom svojim potomcima da ustupi i raspodeli svoju imovinu, takav ugovor je punovaan samo ako su se ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupioevi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, moe je dati naknadno, ali ugovor je punovaan i ako potomak koji nije dao saglasnost. U tom sluaju, prema odredbama lana 187. istog zakona, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon, pa se spor meu pozvanim naslednicima reava po osnovu uraunavanja poklona - lan 66. zakona. U fmansijskom smislu konverzija takoe predstavlja promenu uslova zbog kojih je zakljuen, pa tako ako neko, ko je u posedu hartija od vrednosti, konverziju koristi da bi hartiju od vrednosti pretvorio u neku drugu vrednost, kao stoje na primer pretvaranje te hartije u akcijski kapital, dobijanjem akcija u protivvrednosti te hartije menja ugovorene uslove. Ova konverzija nema isto znaenje kao i znaenje koje konverziji daju odredbe lana 106. ovog zakona, jer odredbe vrednosnog papira ne moraju ispunjavati uslove iz pom. lana, ali sutinski radi se o promeni uslova zbog kojih je ugovor o sticanju vrednosnog papira zakljuen, pri emu su uslovi i iz vrednosnog papira i iz akcijskih papira pravno valjani.

Sudska praksa
"Konverzija ugovora spreava restituciju zbog nitavnosti ugovora " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1613/94); "Radnik koji nije traio prinudno izvrenje pravnosnane presude o vraanju na rad, ima pravo na naknadu tete za izostalu zaradu do isteka roka od est meseci u kome je mogao traiti to izvrenje "- (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 863/97); "Kad nepunovaan ugovor o privremenom ili povremenom vrenju poslova ispunjava uslove za punovanost ugovora o delu, onda e meu strankama vaiti drugi ugovor ako postoje uslovi za konverziju" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1341/93).

Naknadni nastanak uzroka nitavosti (l. 107. ZOO)


Odredbe ovog lana nemaju u vidu one nitave ugovore koji su apsolutno nitavi (protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima), ve one druge ugovore koji naknadno postanu nitavi, zbog neke zabrane ili kog drugog uzroka koji naknadno nastane. Takvi ugovori pravno i ne postoje, ali je injenica da faktiki postoje. Oni su i u vreme njihovog zakljuenja imale pravnu snagu ali su je kasnije izgubile zbog, kako je reeno, naknadno nastupanja kakve zabrane ili nekog uzroka nitavosti, jer iako su zakljueni voljom stranaka, dovoljno je da u toku izvrenja ugovora nestane 134

neki od bitnih sastojaka ugovora, samim tim takav ugovor je nitavam. Na primer, u toku izvrenja ugovora prestala je sposobnost ugovaranja, ili stvar koja je bila predmet ugovora vie ne postoji, ili nastupe okolnosti u vezi prestanka cilja zbog koga su stranke zakljuile ugovor i dr. Odredbe ovog lana nemaju nameru da tako zakljueni ugovor, koji je u poetku bio pravno valjan, a kasnije su se izmenile okolnosti u vezi njegove pravne valjanosti, da taj ugovor vie ne postoji ni faktiki, jer bi se u vezi odnosa koji su stranke imale za cilj zakljuenja ugovora morale ponovo da zakljue novi ugovor, bez onih elemenata koji su raniji ugovor inili usled nastupanja neke naknadne zabrane ili nastanka uzroka koje su ga uinile nitavim. Takav ugovor se moe dopuniti, odnosno izmeniti u odredbama koje ga ine nitavim zbog nastupanja naknadnih okolnosti o kojima je re u stavu prvom ovog lana. Ako, pak, to ne uine ugovor ne postaje punovaan i ne proizvodi pravna dejstva. Meutim, odredbe stava 2. ovog lana doputaju mogunost da se nitavost ne istie kod onih ugovora gde je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren. Za postojanje ovog pravila bitno je, prvo, daje zabrana koja ugovor ini nitavim manjeg znaaja, i drugo, ono to je i najbitnije, daje takav ugovor ve izvren. Pri tom se vodi rauna daje cilj zabrane bio od manjeg znaaja samo u odnosu na stranke koje su ugovor zakljuile, odnosno koji se na njih odnosi. Naravno, i u ovom sluaju, navedena mogunost nee postojati ako se radi o ugovorima koji su apsolutno nitavi. U praksi se moe desiti da Ustavni sud poniti ili ukine koji propis koji je sluio kao pravna osnova za zakljuenje ugovora na osnovu koga su izvrene odredbe, na primer isplate, ali povraaj izvrenih isplata ne nastaje samim ponitajem ili ukidanjem propisa, ve prvo sud mora da utvrdi da li je ugovor na osnovu na koga je isplata izvrena vaei, nitav ili ruljiv pravni posao u smislu odredaba ZOO, pa zavisno od toga da odlui o obavezi vraanja izvrenih uplata, s obzirom na odredbe o vraanju kada su u pitanju apsolutno nitavi ili relativno nitavi ugovori.

Sudska praksa
Nitavost ugovora zbog zabrane manjeg znaaja Bitan elemenat sporazuma o odreivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost je njegova pismena forma, tako da greke u proceduri koje prethode njegovom zakljuenju, bez obzira na imperativni karakter odredbi, ne ine sporazum apsolutno nitavim, jer se radi o povredi manjeg znaaja Iz obrazloenja Obzirom na utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev, dajui pri tom razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud. Odredba lana 63. Zakona o eksproprijaciji, vaeeg u vreme zakljuenja sporazuma, regulie postupak odreivanja naknade pred organom uprave i obavezujuegje karaktera, jer predvia proceduru zakljuenja sporazuma propisujui obaveze organa pred kojim se vodi postupak da zakae i odri raspravu, korisnika eksproprijacije da podnese pismenu ponudu o visini naknade, organa da bez odlaganja dostavi primerakponude ranijem sopstveniku, da od upravnih i drugih organa i organizacija pribavi obavetenje o injenicama koje mogu biti od znaaja za sporazumno odreivanje naknade. Meutim, povreda postupka koji prethodi sporazumnom odreivanju naknade, ne ini sama po sebi sporazum apsolutno nitavim u smislu lana 103. ZOO, jer je sporazum zakljuen u pismenom obliku i isti je izvren. Bitan elemenat sporazuma je njegova pismena forma, tako da greke u proceduri koje prethode njegovom zakljuenju, bez obzira na imperativni karakter odredbi, ne ine sporazum apsolutno nitavim, jer se radi o povredi manjeg znaaja. Ovo posebno imajui u vidu daje sporazum izmeu stranaka izvren, pri emu tuioci nisu prinueni na preuzimanje iznosa novane naknade iz sudskog depozita, ve su to svojevoljno uinili, bez obzira na razloge zbog kojih je to uinjeno. Stoga na osnovu lana 107. stav 2. ZOO tuioci ne mogu isticati nitavost sporazuma po osnovu injenice da u postupku koji je prethodio zakljuivanju tog sporazuma nije data pismena, ve usmena ponuda naknade. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova i o nepostojanju zablude tuilaca, niti prevare u radnjama ovlaenih lica u postupku odreivanja pravine naknade, jer su tuiocima predoene injenice o visini naknade koja se u to vreme isplaivala, a nije postojala obaveza organa uprave da tuioce obavetavaju o predstojeim izmenama Zakona, imajui u vidu daje Optinski organ Uprave sporazum morao postii u roku od 2 meseca od dana pravosnanosti reenja o eksproprijaciji, jer bi se u protivnom naknadna odreivala sudskim putem. Stoga su navodi revizije u ovom delu neosnovani. Neosnovan je i navod revizije da je predmetno poravnanje nitavo iz razloga to je zakljueno bez prisustva krajnjeg korisnika, te da ponudu ne moe davati predstavnik organa Uprave Optine Rakovica, jer je njegova uloga posrednika, kao ni Javni pravobranilac Optine, kao lice koje se stara o zakonitosti zakljuenog 135

poravnanja. Prema odredbi lana 8. stav 2. Zakona o eksproprijaciji u gradovima i naseljima gradskog karaktera eksproprijacija se vri u korist Optine, a za potrebe drutveno-pravnog lica iz stava 1. ovog lana, kao krajnjeg korisnika. Prema lanu 11. stav 4. naknadu za eksproprisanu nepokretnost plaa korisnik eksproprijacije. Optinu, kao korisnika eksproprijacije, zastupao je javni pravobranilac te zakljuenju sporazuma nije bilo nuno prisustvo krajnjeg korisnika koji je polaganjem novca u sudski depozit predmetni sporazum konvalidirao. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2913/05).

Odgovornost lica za nitavost ugovora (l. 108. ZOO)


O nitavosti ugovora bilo je reci u prethodnim lanovima ovog zakona. U ovom sluaju odredbe lana 108. ZOO imaju u vidu nitavost ugovora za iju je nitavost odgovoran jedan od ugovoraa, pa u vezi sa tim i pravo drugog ugovoraa da trai naknadu tete koju trpi zbog nitavosti ugovora. Ugovora koji je kriv zbog nitavosti ugovora je nesavesna stranka u tom ugovoru, koja pri zakljuenju ugovora ima za cilj da prevarom, dovoenjem u zabludu ili pretnjom druge ugovorne strane ostvari za sebe kakvu korist, ili nanese kakvu tetu drugom ugovorau, koju ne bi imao, odnosno da teta ne bi nastala daje savesno postupao. Pored toga, navedena odredba ovog lana ima u vidu da drugi ugovora, tj. savesna strana nije znala, niti je prema stanju stvari, morala znati za okolnosti koje zakljueni ugovor ine nitavim. Njegova savesnost stvara osnov za naknadu tete od nesavesnog ugovoraa. Ali ako je on znao, ili je morao znati za nesavesnost svog saugovoraa, pa i pored toga zakljui ugovor koji je nitav, ili su oba ugovoraa nesavesna, u tom sluaju se iskljuuje pravo na naknadu tete. Savesna strana koja ostvaruje pravo na naknadu tete, ostvaruje je po odredbama o naknadi tete, koju mora dokazati. teta se sastoji ako je savesna strana samim neizvrenjem nitavog ugovora pretrpela stvarnu tetu, na primer ako joj propadnu neka sredstva koja je uloila prilikom zakljuenja ugovora, a ugovor nije mogao biti realizovan jer je utvrena njegova nitavost. Pored toga on ima pravo i na oekivanu dobit, ako je ugovor u tom smislu zakljuio, kao i tetu koja je nastala na njegovoj imovini za vreme utvrenja daje zakljueni ugovor nitav. No, o tome e biti vie reci u delu koji se odnosi na naknadu tete.

Isticanje nitavosti (cl. 109. ZOO)


Na nitavost zakljuenog ugovora se moe pozivati svako zainteresovano lice, ali i sud pazi po slubenoj dunosti da li je ugovor nitav, naroito ako je u pitanju ugovor koji je apsolutno nitav (ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima), bez obzira da li je neka strana ukazala na prirodu nitavosti takvog ugovora. Zainteresovano liceje, pre svega, drugi ugovora koji je savestan, i koji isticanjem prigovora nitavosti eli da zatiti svoje interese i da, eventualno, ostvari pravo na naknadu tete prema ugovornoj strani koja je bila nesavesna. Druga zainteresovana lica mogu biti i ona lica ija su prava povreena zakljuenjem ugovora koji je nitav. Tako, na primer, ako dve ugovorne strane zakljue ugovor o graenju na dravnoj imovini, a tree lice ima pravo korienja te imovine, moda po osnovu ranije svojine ili iz drugih razloga, to lice ima pravo da se pozove na nitavost ugovora, u kome su obe strane nesavesne, jer su morale znati da se na dravnoj imovini ne moe graditi ako nemaju za to steeno pravo kao raniji vlasnici te imovine. Pored navedenih lica koja mogu biti zainteresovana za utvrenje nitavosti ugovora, su i javni pravobranilac, javni tuilac i druga lica koja tite drutvenu, odnosno dravnu imovinu. Kada sud utvrdi daje ugovor nitav, onda se odluka suda smatra deklaratornom, to znai da se istom samo utvruje nepostojanje jednog prava, odnosno pravnog odnosa, koje su stranke zasnovale zakljuenjem takvog ugovora.

Sudska praksa
Pravni interes suvlasnika poslunog dobra zaponitaj ugovora - "Suvlasnikposlunog dobra moe podii tubu za utvrenje nitavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna slubenost ugovorom zakljuenim izmeu drugog suvlasnika poslunog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povreen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu lana 109. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02).

Neogranieno isticanje nitavosti (lan 110. ZOO)


Odredbe ovog lana odnose se uglavnom na apsolutno nitave ugovore, kod kojih se pravo na isticanje nitavosti ne gasi. Sadrina navedene norme, izrazom "ne gasi se" eli da ukae da vreme za preduzimanje istica136

nje nitavosti nije vezano za neki rok, u kom bi se sluaju rok vezivao za zastarelost. Na taj nain pravi se razlika izmeu ova dva pojma, jer pojam "ne gasi se" daje pravo svakom zainteresovanom licu, da u bilo koje vreme trai, odnosno istakne prigovor nitavosti ugovora, dok se, na primer, kod prava zahtevanja ponitenja ruljivih ugovora utvruje rok zastarelosti (lan 117. ZOO). Pored toga i sam naslov ovog lana ukazuje na ve izneto, a naime da se normom tog lana utvruje neogranieno vreme za isticanje nitavosti. Kod apsolutno nitavih ugovora niko se ne moe odrei prava na odricanje od postavljanja zahteva da se jedan takav ugovor poniti, odnosno utvrdi njegova nitavost, ako je za to ovlaen, odnosno ako se po zakonu smatra daje zaduen za odbranu prava od njene zloupotrebe.

RULJIVI UGOVORI
Kad je ugovor ruljiv (cl. 111. ZOO)
Za punovano zakljuenje ugovora, kao stoje poznato, potrebno je da su stranke izjavile volju da zakljue ugovor, da ta izjava volje stranaka budu uinjene bez iijeg pritiska, u stvari slobodno i ozbiljno. Prema odredbama lana 28. Zakona o obligacionim odnosima, volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti recima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem, iz ega se sa sigurnou moe zakljuiti njeno postojanje. Podrku ovim odredbama daju odredbe lana 60. istog zakona, po kojima ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane, tako daje ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi daje ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica. Na taj nain pretnja se izraava kako u fizikoj prinudi, tako i u psihikoj prinudi. Kod analize pitanja da li je pretnja bila nedoputena, sudska praksa prihvata sledee uslove: a) pretnja mora odluujue da utie na izjavu volje i izmeu nje i izjavljene volje mora da postoji kauzalna veza; b) pretnja (fizika ili psihika prinuda) mora ozbiljno da utie na izjavu volje - ona mora da izazove opravdan strah, da ozbiljnom opasnou ugroava ivot, telo ili drugo znaajno dobro, pri emu se posebno ocenjuje linost stranke prema kome je upuena pretnja; v) pretnja treba da bude nedoputena, a ona je nedoputena ako se protivi pravnim i moralnim normama, bez obzira da lij e nedozvoljeno samo sredstvo kojim se pretnja vri ili je nedozvoljen cilj koji se pomou pretnje postie. Bitna zabluda je jedan od uslova za ponitaj ugovora. Ona znai pogrenu predstavu o onome to stranke zakljuuju, odnosno o nekom bitnom elementu ugovora. Zabluda je bitna, kako to propisuju odredbe lana 61. Zakona o obligacionim odnosima, ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lica sa kojim se zakljuuje ugovor - ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine. Za bitnu zabludu karakteristino je to da jedna ugovorna strana ne nastoji da se u svesti druge strane, koja se smatra oteenom, stvori odreena pogrena predstava o bitnim elementima ugovora, jer bi se u protivnom radilo o prevari, ve ako i sama - ta prva strana nema u svesti da ono to ugovara ima takve nedostatke, zbog kojih takav ugovor druga strana nikada ne bi zakljuila. Bitna zabluda moe biti izraena na vie naina, i to: a) kroz zabludu koja se odnosi na bitna svojstva predmeta; b) kroz zabludu koja se odnosi na lica sa kojima se zakljuuje ugovor; v) kroz zabludu u pogledu odlunih okolnosti; g) kroz zabludu o bitnim svojstvima i odgovornosti za skrivene mane. Sutina zablude koja se odnosi na bitna svojstva predmeta svodi se na dokazivanje da su svojstva robe koja se kupuje od odlunog znaaja za zakljuenje ugovora, odnosno ona je bitna samo ako se dokae daje ugovorna strana koja kupuje imala pogrenu predstavu o materiji od koje je stvar sainjena. Meutim, i subjektivni kriterijum je od znaaja za ocenu ovog pitanja, naroito pitanje staje to stoje opredelilo kupca da zakljui takav ugovor, odnosno da li bi on takav ugovor zakljuio, imajui u vidu cilj takvog ugovaranja, tj. da li su stranke imale u vidu sve okolnosti koje bi ih opredelile da zakljue takav ugovor. Raspravljajui o tom pitanju otkrila bi se prava namera stranaka, a ona je od znaaja za utvrenje da li se radi o bitnoj zabludi ili ne. Zabluda koja se odnosi na lice sa kojim se zakljuuje ugovor predstavlja pogrenu predstavu o licu sa kojim se ugovor zakljuuje. U pitanju su sluajevi koji se odnose na lina svojstva druge strane, posebno kod nekih ugovornih odnosa, kao to su, na primer, predstave o licu da e je uspeno zastupati u nekoj pravnoj stvari, iako se to lice tom oblasu nikada nije bavilo, ili kod ugovora o delu da e izvoa radova izraditi neki umetniki predmet, a on nije akademski i praktino afirmisan za izradu takvog dela.

137

Zabluda u pogledu odlunih okolnosti vezuje se za okolnosti koje se deavaju u prometu koji je uobiajen, ali je stranka u zabludi u vezi tih okolnosti, naroito ako se radi o bitnim svojstvima robe koja se kupuje ili 0 zabludi lica sa kojim se zakljuuje ugovor, za koje da ih je kupac znao ne bi zakljuio ugovor. Zabluda o bitnim svojstvima i odgovornosti za skrivene mane stvari koja je predmet prodaje, odnosi se na odgovornost za materijalne nedostatke stvari, kao to su: a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; b) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodaveu, ili mu je morala biti poznata; v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane. U vezi odgovornosti za skrivene mane od odlunog znaaja za utvrenje ove odgovornosti je zatita kupca koji je u zabludi o svojstvu stvari koju kupuje jer, kako to propisuju odredbe lana 482. Zakona o obligacionim odnosima, kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je duan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca bez odlaganja -kada je u pitanju ugovor u privredi. Ruljivi su i ugovori bez naknade ako je zabluda bila odluna za preuzimanje obaveze. Tako, u vezi primene lana 62. Zakona o obligacionim odnosima, sudska praksa belei stav da u sporu za ponitenje ugovora bez naknade, ugovorna strana koja je zakljuila ugovor bez prijema naknade za svoje davanje, treba da dokae postojanje bitne zablude o pobudi koja je bila odluna za preuzimanje obaveze. Ova vrsta zablude, tj. zabluda o pobudi predstavlja bitnu zabludu samo onda ako je ta zabluda bila od odlunog znaaja za preuzimanje obaveze, tj. da neto da bez naknade, a u zabludi je da mu je taj kome neto daje bez naknade uinio neko dobro koje je od veeg znaaja. I prevara je jedan vid mane volje, ali se ponitaj ugovora po ovom osnovu moe traiti i onda kada zabluda nije bitna (lan 65. ZOO). Naravno, ni prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama. Ovi ugovori su obino fiktivni, kao na primer, da se treim licima prikae da su zakljuile ugovor sa odreenim ciljem koji on stvarno ne postoji, a u stvari ga nisu zakljuili. Odredbe l. 65. st. 2. ZOO imaju u vidu zakljuenje prividnog ugovora (simulovani ugovor), ali i vanost takvog ugovora kao desimulovanog ugovora - ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Tako na primer, stranke zakljuuju ugovor o konsignaciji, a njegova sadrina upuuje na zakljuak da su stranke zakljuile ugovor o posredovanju ili trgovinskom zastupanju. Ugovor je ruljiv i ako je protivan zakonu ili je to posebnim propisima odreeno. Svaki zakon ne mora biti prinudan propis. Vei broj zakona ureuje neke odnose koji nemaju prinudni karakter, i kao takvi su dispozitivne prirode. Ali zakoni koji imaju prinudni karakter, koji propisuju da se neki odnos mora resiti samo na nain 1 pod uslovima koje oni propisuju, jer se njima titi pravni poredak drutva, ima uticaja na utvrenje da li je neki ugovor ruljiv ili ne, odnosno smatra se da ako su ti ugovori zakljueni protivno tim propisima, dakle, ako je nji hovo zakljuenje zabranjeno, oni ne proizvode pravno dejstvo i kao takvi su nitavi. Takvih prinudnih propisa ima u nekim graanskim, krivinim, upravnim pa i drugim prinudnim propisima. Neki od tih propisa propisuju sankcije ako je ugovor zakljuen pod uslovima koji su protivni prinudnim propisima, a neki zabranu ugovaranja, sa posledicama koje proizilaze iz ponitenja takvih ruljivih ugovora.

Sudska praksa
Kad je ugovor ruljiv Nepostojei ugovor se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednaava sa apsolutno nitavim ugovorom. Ugovor je ruljiv i kad je bilo mana u pogledu volje strana da zakljue ugovor. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, veina stanara (sa pretenim stambenim udelom) Stambene zgrade u ul. VV, u Beogradu, dana 13.7.1999. godine dala je saglasnost u pismenom obliku prvotuenom (vlasniku stana br. 20), da moe pripojiti svom stanu deo zajednikog hodnika u povrini od 3,2m2. Na osnovu ove saglasno-sti izmeu tuenih je zakljuen ugovor o ustupanju dela zajednikog hodnika i overen od strane Drugog optin-skog suda u Beogradu. Ugovor su potpisali za Skuptinu stanara, odnosno njenogpredsednika GG i prvotueni. Ugovor od strane neovlatenog lica Skuptina stanara nije naknadno odobrila. Po zakljuenju ugovora prvotueni je od nadlenog organa optine pribavio odobrenje za gradnju, pa je deo zajednikog hodnika u povrini od 3,20m2 pripojio svom stanu. Na sednici Skuptine stanara od 30.3.2003. godine donetaje odluka o povraaju u preanje stanje i uklanjanju pregradnih zidova. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenj eno materijalno pravo kada je utvreno daje sporni ugovor nitav. 138

Overeni ugovor potpisalo je neovlateno lice i taj ugovor obavezuje neovlateno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri (lan 88. stav 1. ZOO). To odobrenje u smislu lana 29. stav 2. ZOO mora biti dato u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daje. S obzirom daje u smislu lana 18. stav 3. Zakona o odravanju stambenih zgrada, nuan uslov za punovanost ugovora, osim pismene forme, i overa u sudu, to je i odobrenje moralo biti dato u istoj zakonom propisanoj formi. U ovom sluaju, ne samo da takvo odobrenje nije dato, nego je i skuptina stanara stambene zgrade donela odluku o povraaju u preda nje stanje u toku spora, ime je negirano i eventualno postojanje usmenog odobrenja ugovora. Neosnovani su revizijski navodi u kojima se istie da sudovi nisu mogli utvrditi postojanje nitavosti ugovora, vetje tuilac kao trete lice mogao traiti samo ponitenje ugovora zbog mana volje, jer krenje pravila o zastupanju i punomotju predstavlja razlog za ponitaj, a ne i za apsolutnu nitavost ugovora. Ovi navodi su neosnovani, jer je u smislu lana 111. ZOO ugovor ruljiv ako gaje zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno. U konkretnom sluaju ugovor nije zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, vetje ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica, pa zastupani - Skuptina zgrade ovaj ugovor nije naknadno odobrila u propisanom obliku. Ovde se ne radi o manama u pogledu volje (zabluda, prevara, prinuda), niti razlogu koji je propisan posebnim zakonom (Zakonom o odravanju stambenih zgrada). Zbog nepostojanja odobrenja ima se smatrati daje ugovor zakljuen bez jedne ugovorne strane (to je bitan uslov za nastanak dvostranog ugovora) i da saglasnost volja nije ni postignuta zbog ega ugovor nije ni nastao. Nepostojei ugovor se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednaava sa apsolutno nitavim ugovorom. Inae, ispravno je stanovite istaknuto u reviziji (suprotno stanovitu drugostepenog suda) da je za zakljuenje ugovora nuna saglasnost stanara (vlasnika) sa veinskim svojinskim udelom u smislu lana 18. i 21. Zakona i da za punovanost ugovora kao prethodni uslov nije nuna odluka Skuptine zgrade kojoj prisustvuje vie od polovine vlasnika doneta na posebnoj sednici. Meutim, iako takva saglasnost vlasnika postoji, ima se smatrati da ugovor nije nastao, jer druga ugovorna strana (Skuptina zgrade) nije na propisani nain odobrila zakljuenje ugovora od neovlatenog lica. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, REV. 1293\06); "Ugovorna strana, koja je zakljuila ugovor u zabludi o okolnostima koje su prema obiajima ili prema namerama stranaka bile odlune za zakljuenje ugovora, moe traiti ponitaj zbog bitne zablude. Ako je druga ugovorna strana izazvala zabludu, ili je zabludu odravala, onda strana koja je zakljuila ugovor u zabludi ima pravo da zahteva i naknadu tete od druge ugovorne strane " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1300/79); "Zabluda o motivu da se uini raspolaganje svojom imovinom bez naknade, prouzrokuje nevanostpravnog posla na osnovu koga je ovo raspolaganje svreno " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1476/78); "U situaciji kada je kupac stana bio prinuen da sa prodavcem stana zakljui dopunski ugovor, da bi to pre doao do svog stana, ne moe se smatrati da je kupac uslove dopunskog ugovora slobodno prihvatio u pogledu konane cene stana i da o tome postoji njegova slobodno izraena volja. Takav ugovor je ruljiv i moe se pobijati" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2508/82); Ugovor koji zakljui lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo i isti se ne moe osnaiti ni naknadnim odobrenjem zastupnika " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 838/83).

Ponitenje ugovora (l. 112. ZOO)


Prema stavu prvom ovog lana proizilazi daje rulj ivo st jednog ugovora ve ustanovljena, te da ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti. Ustanovljenje ruljivosti postie se tubom za utvrenje daje odreeni ugovor ruljiv, ali se istom tubom moe traiti i da se tako ruljiv ugovor poniti. Stav ovog lana ne polazi od toga daje ruljivost jednog ugovora ustanovljena nekom pretpostavkom, odnosno da neko ve treba da trai ustanovljenje ruljivosti ugovora, jer po samoj sadrini te odredbe, gramatikim tumaenje, proizilazi da ve postoji odluka o ustanovljenju ruljivosti, tj. daje za odreeni ugovor ve ustanovljena ruljivost. Relativno nitavi ugovori proizvode pravne posledice i obavezuju ugovorne strane sve dok se konstitutivnom odlukom suda ne ponite. Zbog toga se relativno nitavi ugovori ne mogu pobijati prigovorom istaknutim u parnici, odnosno sve dotle dok se konstitutivnom odlukom suda ne utvrdi i ne poniti nitavi ugovor. Ustanovljene ruljivosti moe, dakle, postojati kao poseban tubeni zahtev. Tek kada se on usvoji, onda se smatra daje ruljivost ustanovljena, koja dalje predstavlja osnov da se novim tubenim zahtevom trai da se taj ugovor poniti. Da se ne bi pokretao novi postupak, kojim bi se trailo utvrenje da se predmetni ugovor ponitava, stavom drugim ovog lana propisano je da druga strana, saugovora, moe da trai od strane u ijem je 139

interesu ruljivost ustanovljena, da zastane sa zahtevom da se takav ugovor i poniti, pri emu ovaj propis odreuje da taj rok za izjanjavanje strane u ijem je interesu ustanovljena ruljivost ne bude krai od 30 dana. Taj rok je prekluzivan, jer ako se u tom roku ne izjasni strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, smatra se daje ugovor poniten, u kom sluaju se drugim pravnim sredstvom, postupkom kod suda, ne mora ni utvrivati - da je taj ugovor poniten. Pozvana strana u ijem je interes ruljivost ustanovljena treba da se izjasni o predlogu druge strane u roku od 30 dana, o tome da li on i pored toga to je ustanovljena ruljivost ugovora, ostaje pri ugovoru ili ne, pa ako se u tom roku ne izjasni ili odbije predlog, odnosno da ne ostaje pri ugovoru, smatrae se daje ugovor poniten. Utvrenje ruljivosti jednog ugovora ne znai i da ugovorne strane ne mogu da postupaju po takvom ugovoru. Radi se o ugovorima koji su relativno nitavi, koji zavise od volje ugovornih strana, koji nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Oni mogu da ve ustanovljenu ruljivost otklone dopunama i izmenama takvog ugovora, zbog ega se i pretpostavlja daje zakonom odreeno dogovaranje stranaka, pri emu je stranci u ijem je interesu ustanovljena nitavost, ostavljen rok, na poziv druge strane, da se izjasni o tome da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer bi se u protivnom smatralo kao da je ugovor poniten. Pri svemu ovome treba dodati daje odredbama lana 115. ZOO propisano daje ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti, odgovoran svom saugovorau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao niti morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora. O postojanju uzroka za ruljivost ugovora ima vie reci u komentaru za lan 111. ZOO. Primer tube za utvrenje nevanosti - ruljivosti ugovora OPTINSKI SUD U Tuilac:_______________________________________, iz____________, ul.______________, br._______, Tueni:_______________________________________, iz____________, ul.______________, br._______. TUBA radi utvrenja nevanosti - ruljivosti ugovora, vrednost spora_______________dinara, u 2 primerka. Tuilac je_____________godine usmenim ugovorom o kupoprodaji kupio od tuenog jednu kravu, za cenu od_____________dinara, koju je preuzeo i isplatio tuenom istoga dana. Tuilac je pre zakljue nja ugovora objasnio tuenom da eli da kupi kravu mlekulju, koja dnevno daje najmanje______litara mleka, sorte____________, a tueni ga je pred svedocima uveravao da je krava te sorte i da daje i veu kolii nu mleka od one koju je tuilac oznaio. DOKAZ: svedoci:__________________________i sasluanje stranaka. Kako kupljena krava nije davala odreenu koliinu mleka, odnosno mnogo manje nego to je tue ni pri prodaji tvrdio, tuilac je pozvao veterinara___________da utvrdi da li kupljena krava odgovara uslovima pod kojim je kupljena. Ovaj strunjak ne samo da je utvrdio da ta krava ne moe da da vie od ___litara mleka, ve je utvrdio i da ona ne pripada sorti krava koju je tuilac prilikom kupovine traio. DOKAZ: vetaenje veterinara______________, iz___________, ul.__________, br.______. S obzirom na opisano stanje stvari, tueni je oigledno prevarom i dovoenjem tuioca u zabludu, ovome prodao stvar koju nije eleo da kupi, utoliko pre to je tueni znao da tuilac kupuje kravu sorte ___________, koja bi dnevno davala onu koliinu mleka koju je tuilac oznaio pri kupovini, stoje svi raz lozi da je navedeni ugovor ruljiv, zbog ega tuilac predlae da shodno odredbama lana 112. Zakona o obligacionim odnosima sud, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese sledeu PRESUDU Utvruje se da je ugovor o kupoprodaji jedne krave, zakljuen_____________godine, izmeu tuioca _______________________, kao kupca i tuenog_______________, kao prodavca, bez pravne vanosti, pa se tueni obavezuje da tuiocu vrati kupoprodajnu cenu u iznosu od_____________dinara, a tuilac da istovremeno vrati tuenom kupljenu kravu, u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove spora, takoe u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_______________godine.

Tuilac,

140

Posledica ponitenja (l. 113. ZOO)


Razlika izmeu sadrine odredaba lana 104. ZOO, koje se odnose na posledice nitavosti ugovora kao apsolutno nitavih ugovora, i sadrine posledice ponitenja ruljivog ugovora iz lana 113. ZOO, kao relativno nitavih ugovora, skoro i da ne postoji. I kod posledica nitavosti ugovora iz lana 104. ZOO i kod posledica ponitenja u smislu lana 113. ZOO, zajedniko je to da odredbe i jednog i drugog lana propisuju pravilo vraanja primljenog, a ako to nije mogue, ili "ako se priroda onog stoje ispunjeno protivi vraanju, daje se odgovaraju a naknada u novcu", pa i to da se naknada u novcu daje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Na taj nain, ijedan i drugi lan kod nitavosti, odnosno ponitenja ugovora imaju u vidu da se uspostavi stanje koje je postojalo u vreme zakljuenja ugovora. Pored toga i jedan i drugi lan ne reguliu neposredno pitanje naknade tete, ali se u posebnim odredbama, i to kod nitavih ugovora u lanu 108. ZOO, a kod ponitenja ugovora u lanu 115. ZOO, propisuju ista pravila da savesna strana, dakle savesna strana koja nije kriva za nitavost, odnosno ponitenje ugovora, ima pravo na naknadu tete, osim ako druga strana nije znala niti morala znati za postojanje za nitavost ugovora, odnosno ponitenje ugovora. Izmeu njih postoji razlike kod pozivanja na vreme isticanja nitavosti, jer se kod apsolutno nitavih ugovora to pravo uopte ne gasi (l. 110. ZOO), dok se kod relativno nitavih ugovora pravo na zahtevanje ponitenja ruljivog ugovora gasi istekom odreenog roka (l. 117. ZOO). Meutim, i kod jedne i kod druge nitavosti postie se odreeni cilj, a naime da se u sluaju utvrenja nitavosti ugovora smatra da su oni nitavi od trenutka njihovog zakljuenja. Postoji razlika i kod utvrivanja sadrine nitavosti i ruljivosti ugovora u pogledu uslova za utvrenje njihove nitavosti, odnosno ponitenja, jer se nitavost utvruje za sluajeve ako je ugovor zakljuen protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, pa se u odreenim sluajevima utvruje pored vraanje onog stoje drugoj strani dato i mogunost da sud odlui da druga strana ono stoje primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini, kao i pravo savesne strane na naknadu tete, dok takva mogunost nije propisana za ponitenje ruljivih ugovora, jer se ruljivost odnosi samo na one ugovore koje je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mane u pogledu volje strane, u kom sluaju se vri samo vraanje onog stoje dato i ostvaruje pravo na naknadu tete. Postoje i neke druge razlike, kao na primer, kod ruljivih ugovora koji se odnose na vraanje i naknadu u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 114. ZOO), kada drugi saugovora moe traiti vraanje samo onog dela ispunjenja ugovora koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljeno u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno, dok takva mogunost ne postoji kod apsolutno nitavih ugovora.

Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 114. ZOO)
Odredbe ovog lana odnose se na sluajeve ponitenja ugovora u kome je jedno lice ogranieno poslovno sposobno. U stvari, one reguliu pravo drugog saugovoraa da od ogranieno poslovno sposobnog lica trae, u sluaju ponitenja ugovora, vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranienog poslovno sposobnog lica, ili ono stoje upotrebljeno u korist tog lica, kao i ono stoje namerno uniteno ili otueno. Ovde je vredno zapaziti razlike koje postoje za sluaj zakljuenja ruljivog ugovora od poslovno sposobnog lica i ogranieno poslovno sposobnog lica u pogledu vraanja datog. U prvom sluaju poslovno sposobno lice na osnovu ruljivog ugovora, koji je poniten, vraa sve ono stoje bilo ispunjeno, dok ogranieno poslovno sposobno lice vraa samo onaj deo ispunjenja koji se nalazi u imovini tog lica, pa i ono stoje primio a upotrebio je u svoju korist, kao i ono to je namerno unitio ili otuio. Dakle, u ovom drugom sluaju, savestan ugovora ne moe traiti sve ono to je ogranieno poslovno sposobno lice primilo u momentu zakljuenja, ili kasnije, na osnovu ruljivog ugovora ve, kako je navedeno, samo ono to se u momentu ponitenja ugovora moe vratiti od ogranieno poslovno sposobnog lica. Pri tom treba dodati i daje odredbama lana 116. Zakona o obligacionim odnosima propisana obaveza ogranieno poslovno sposobnog lica za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ali samo ako je lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno. U pitanju je bitna zabluda kod savesnog saugovoraa u odnosu na lice sa kojim zakljuuje ugovor (l. 61. ZOO), jer daje savesna strana znala daje lice sa kojim zakljuuje ugovor ogranieno poslovno sposobno, ona ne bi takav ugovor zakljuila. 141

Odgovornost za ponitenje ugovora (l. 115. ZOO)


Odredbe ovog lana ukazuju na odgovornost ugovoraa na ijoj je strani uzrok odgovornosti. On odgovara svom saugovorau za tetu koju ovaj trpi zbog ponitenja ugovora, uz uslov da nije znao niti morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora. Da li je neka ugovorna strana kod ruljivih ugovora odgovorna za ruljivost ugovor, od znaaja je pitanje utvrenja da li je pri zakljuenju ugovora bilo mane u pogledu volje strana, odnosno koja je to strana koja je protivno svojoj volji zakljuila odreeni ugovor, bilo putem pretnje, straha, bitne zablude, prevare ili nesporazuma stranaka. Zbog toga se odredbe ovog lana moraju povezati i sa odredbama lana 61. ZOO, po kojima i strana koja je bila u bitnoj zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupila s panjom koja se u prometu zahteva. Jer, i strana koja je zakljuila ugovor protivno svojoj volji, iz razloga koju su napred navedeni, dakle savesna strana ima pravo na naknadu tete od druge strane, "bez obzira na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu". Prema tome, za tetu koju zbog ponitenja ugovora ima jedan ugovora, na ijoj strani uzrok ruljivosti ugovora ne lei, ve na drugom saugovorau, ipak i drugi saugovora ima pravo na naknadu tete kod ponitenja takvog ugovora, ukoliko je bila u zabludi o injenicama koje jedan ugovor smatra ruljivim. Meutim, da bi i drugi saugovora mogao da trai naknadu tete, bitno je utvrenje da li je bio u bitnoj zabludi u odnosu na lice sa kojim zakljuuje ugovor ili u vezi okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a to drugo lice, koje je bilo u zabludi, ne bi inae zakljuilo ugovor takve sadrine. Zbog toga bi se, u eventualnom sporu, postavilo pitanje ko je kriv za uzrok nitavosti ugovor, a ta okolnost bi bila od znaaja za utvrenje koja od ugovornih strana treba da naknadi tetu, odnosno u kom obimu -prema principu podeljene odgovornosti.

Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 116. ZOO)


Dok se u odredbama prethodnog lana raspravlja pitanje naknade tete sa stanovita odgovornosti potpuno poslovno sposobnih lica, u odredbama lana 116. ZOO to pitanje se raspravlja sa stanovita odgovornosti ogranieno poslovno sposobnog lica za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ali samo pod uslovom ako je to lice lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno za zakljuenje takvog ugovora. Uslov za ostvarenje prava na naknadu tete prema ogranieno poslovnom licu je i taj daje drugi ugovora bio savestan, odnosno da nije znao daje lice sa kojim zakljuuje ugovor ogranieno poslovno lice. Drugi uslov je daje ogranieno poslovno lice svojim lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno, naroito svojim ponaanjem u svetlim trenucima, kada savesna strana ne moe da zakljui da zakljuuje ugovor sa ogranieno poslovnim lice. Inae, u ovom sluaju radi se o licima za koje je sud doneo odluku da su delimino poslovno sposobni, a ne o bilo kom drugom licu prema kome bi se mogla doneti takva odluka, jer sve dok se ne donese odluka suda o proglaavanju nekog lica za ogranieno poslovno lice, to lice moe zakljuivati ugovore kao poslovno sposobno lice, u kom sluaju ako zakljui ugovor sa drugim licem, dovodei ga u zabludu u pogledu volje da zakljui takav ugovor, pa prevarom ostvari svoju nameru (l. 65. ZOO), to predstavlja osnov da savesno lice trai naknadu tete od tog lica. Meutim, u sudskoj praksi preovladava stav da e sud, pozivom na odredbu lana 56. ZOO, po zahtevu naslednika ugovorne strane, utvrditi daje nitav ugovor ako ustanovi da su u vreme zakljuenja ugovora postojale injenice i pravne pretpostavke za potpuno oduzimanje poslovne sposobnosti ugovoraa, iako postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti nije bio pokrenut do smrti ugovorne strane. U sluaju, pak, koji reavaju odredbe lana 116. ZOO, ima se u vidu ogranieno poslovno lice, zbog ega se na ta dva sluaja mora biti obazriv kod utvrivanja ruljivosti ugovora zakljuenih od takvih lica.

Prestanak prava (l. 117. ZOO)


Odredbe ovog lana predviaju prekluzivne rokove u pogledu prava zahtevanja ponitenja ruljivog ugovora, koji za posledicu imaju prestanak prava ugovorne strane da unutar propisanog roka - u stavu prvom, u roku od jedne godine, a u stavu drugom u roku od tri godine, zahteva ponitenje ruljivog ugovora. Stav prvi ovog lana propisuje rok za prestanak prava zahtevanja ruljivog ugovora, koji iznosi godinu dana od dana za saznanje razloga ruljivosti, odnosno prestanka prinude. Ovaj rok, kao i rok iz stava 2. ovog lana, stvaraju mogunost da se u meuvremenu saugovorai eventualno dogovore o izvrenju ruljivog ugovo142

ra, u kom sluaju saugovora strane u iju korist nije ustanovljena ruljivost, moe traiti (prema odredbama l. 112. ZOO) da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, druga strana izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer se u protivnom ugovor smatra ponitenim. Naravno, sve se to moe preduzeti i po proteku prekluzivnog roka, jer protekom prekluzivnog roka iako se gubi pravo na ponitenje, zakljueni ugovor ostaje na snazi, s obzirom da je u pitanju relativno nitav ugovor. Zbog toga, kao stoje ranije naglaeno, relativno nitavi ugovori proizvode pravna dejstva i obavezuju ugovorne strane sve dok se konstitutivnom odlukom suda ne ponite. Radi jasnoe treba naglasiti i to da se relativno ruljiv ugovor moe ponititi samo na osnovu zahteva zainteresovane strane, te da sud na tu vrstu ruljivih ugovora ne pazi po slubenoj dunosti, jer se takvim ugovorima povreuju samo pojedinana prava, a ne i povrede sa stanovita protivnog prinudnom propisu, javnog poretka ili dobrog obiaja.

Sudska praksa
Rok za ponitenje ruljivog ugovora izjave o kompenzaciji Pozivanje na ruljivost kao razlog za ponitenje ugovora je vremenom ogranieno, pa kako je tuilac propustio rok iz l. 117. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima da zahteva ponitaj ruljivog ugovora - izjave o kompenzaciji, to je svako njegovo pozivanje na zakljuenje ugovora u bitnoj zabludi, odnosno usled prevar-nih radnji tuenog postalo bespredmetno a nakon isteka roka od godinu dana od dana saznanja za razlog ruljivosti. Iz obrazloenja Prvostepenom presudom odbijen je tubeni zahtev da se utvrdi potraivanje tuioca prema tuenom u iznosu od 135.461,66 USD sa domicilnom kamatom poev od 26.9.2001. godine do isplate. Iz spisa predmeta proizlazi daje tuilac u steajnom postupku koji se sprovodi nad tuenom bankom prijavio utueno potraivanje, da mu je isto osporeno, te daje radi utvrenja istog upuen na parnicu, a radi ega je i podneo tubu u ovome sporu. Tuilac je u tubi kao osnov utuenog potraivanja naveo da se radi o zahtevu za vraanje onog dela imovine tuioca koji je bez valjanog pravnog osnova preao u imovinu tuenog. Prema injeninom stanju koje je do zakljuenja glavne rasprave utvrdio prvostepeni sud, tuilac je bio komitent tuene banke. Na raunu koji je vodio kod ove banke imao je utuena devizna sredstva. Tokom 2000. i 2001. godine vie puta je tuenoj banci, odnosno njenom pravnom prethodniku davao naloge za prenos navedenih sredstava, po kojim nalozima ista nije postupala. Na osnovu predloga pravnog prethodnika tuenog, navedena devizna sredstva tuioca upotrebljena su za izmirenje dospelih obaveza koje je prema banci imala Kompanija ,,Generalexport" iz Beograda, na taj nain to su tuilac, Kompanija ,,Generalexport" i pravni prethodnik tuenog dana 25.9.2001. godine potpisali trojni ugovor - Izjavu o kompenzaciji putem meusobnih obaveza i potraivanja. Iz injenice da je navedena trojna kompenzacija sprovedena, te da su tuioeva sredstva upotrebljena za podmirenje baninih potraivanja po osnovu obaveza po izdatom akreditivu L/C 762, a koji je akredi-tav otvoren po osnovu naloga, prvostepeni sud je zakljuio da se na opisani nain tuioevo potraivanje prema tuenom ugasilo. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je izveo pravilan injenini i materijalnopravni zakljuak da tuilac prema tuenom nema potraivanje ije utvrenje trai ovom tubom. Neosnovani su albeni navodi o tome da izjava o kompenzaciji od 25.9.2001. godine nije mogla predstavljati valjani pravni osnov za gaenje tuioevih potraivanja prema tuenom, jer je ista zbog mana volje nitava. Naime, tuioeva teza isticana tokom trajanja prvostepenog postupka, a koja se ponavlja i u albenim navodima, je daje tueni tuioca doveo u bitnu zabludu o tome da ima potraivanje prema Kompaniji ,,O", koje nije imao, na koji nain je kod njega izazvao zabludu u nameri, da ga navede na zakljuenje ugovora potpisivanje trojne izjave o kompenzaciji, to bi predstavljalo razlog za ponitaj navedenog trojnog ugovora. injenica je meutim da tuilac nije ishodovao ponitaj navedene izjave o kompenzaciji, niti pre podnoenja ove tube, a od prvobitno postavljenog tubenog zahteva za utvrenje njene nitavosti odustao je i tokom trajanja ove parnice. Iz navedenog proizlazi, dakle, daje navedena izjava o kompenzaciji i dalje na snazi, te daje sada pozivanje tuioca na primenu odredaba l. 60, 61. i 65. Zakona o obligacionim odnosima, potpuno pravno irelevantno. Ovo stoga stoje tuilac propustio rok iz l. 117. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima da zahteva ponitaj ruljivog ugovora, te je svako njegovo pozivanje na zakljuenje ugovora u bitnoj zabludi, odnosno usled prevar-nih radnji tuenog postalo bespredmetno, a nakon isteka roka od godinu dana od dana saznanja za presudu V P.2471/2000 i P.4701/ 2001, na koje se alilac poziva u albi. Dakle, iz navedenog proizlazi daje tuilac propustio da zahteva ponitaj navodno ruljivog pravnog posla, radi ega svi njegovi albeni navodi koji ukazuju na ovu ruljivost nee ni boti predmet razmatranja od strane drugostepenog suda. 143

Kako iz svega navedenog proizlazi, dakle, da je tuioevo devizno potraivanje koje je nesporno imao prema tuenom na osnovu njegove izjave, upotrebljeno za plaanje obaveza treeg lica, to proizlazi da su neosnovani albeni navodi o tome da je u konkretnom sluaju deo imovine tuioca preao u deo imovine tuenog bez valjanog pravnog osnova. Naprotiv, pravni osnov za navedeni prelazak predstavlja tuioeva izjava od 25.9.2001. godine, koja je i dalje na snazi (jer tuilac nije blagovremeno ishodovao ponitaj iste sa pozivom na mane prilikom njenog davanja). Iz svega napred navedenog proizlazi da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za utvrenje postojanja tuioevogpotraivanja po osnovu odredbe l. 210. Zakona o obligacionim odnosima, radi ega je prvostepeni sud u svemu pravilno odluio kada je odbio postavljeni tubeni zahtev. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 1172/05 od 4.4.2005. godine).

DVOSTRANI UGOVORI
Dvostrani ugovor je onaj ugovor u kome uestvuju dva lica koja stvaraju uzajamne obaveze, kao izraz saglasnost njihovih volja da nastupajui odnos, koji je od obostranog interesa, reguliu tako da obezbede pravnu sigurnost njegovog ispunjenja. Za dvostrane ugovore je karakteristino da oni istovremeno reguliu prava i obaveze dvaju lica koja takav ugovor zakljuuju, pod uslovom da postoji njihova saglasnost volja, daje predmet obaveze mogu i doputen, odreen i odredi v, daje ugovorna obaveza doputena, odnosno da nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, da postoji njihova sposobnost za zakljuenje ugovora (kod pravnih lica - u okviru njihove pravne sposobnosti) i da postoji njihova saglasnost za zakljuenje takvog ugovora, kao i da zakljuenje takvog ugovora nije izvreno pretnjom, da ta lica nisu u zabludi u pogledu na bitna svojstva predmeta i lice sa kojim se zakljuuje ugovor, te da su ispunjeni i drugi uslovi propisani odredbama Zakona o obligacionim odnosima koji nisu dispozitivne prirode. Zakon o obligacionim odnosima posebno regulie pravne odnose dvostranih ugovora u oblasti: odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja; prigovora neispunjenja ugovora; raskidanja ugovora zbog neispunjenja; raskidanja ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti; prekomernog oteenja; zelenakih ugovora; optih uslova formularnih ugovora; ustupanja ugovora. Inae, za punovanost dvostranog ugovora nije potrebno da na oba primerka ugovora postoje potpisi oba ugovoraa, ve je dovoljno da svaka strana ugovornica potpie primerak isprave namenjene drugoj strani.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (l. 121. ZOO)


Teretni ugovori, prema svojoj pravnoj prirodi, imaju poseban znaaj, a samim tim i pravna dejstva koja utiu da svaki ugovora odgovara za sve svoje obaveze preuzete ugovorom, a posebno za materijalne, odnosno fizike nedostatke svog ispunjenja, o emu je re u odredbama ovog lana. Odgovornost za materijalne nedostatke svog ispunjenja pretpostavlja odgovornost strane koja prenosi drugoj strani neke stvari, odnosno dobra, za koja ugovorom garantuje da nema nedostatke, odnosno svojstva koja nisu ugovorom opisana, a u pravnom prometu uobiajena. Ova odgovornost ima i iri znaaj u odnosu na drugu stranu, kojoj se garantuje da se stvar, odnosno dobro moe koristiti sa sigurnou za vreme koje takva stvar moe opstati. Zatita druge strane obezbeuje se i za pravne nedostatke ispunjenja, kao i za druga prava i zahteva treih lica kojima bi prava drugog lica bila iskljuena ili suena. Ta zatita, nazvana zatita od evikcije, utemeljena je u ovom lanu, ali se njena primena vidi i kod konkretnih ugovora sa naknadom, kao to su, na primer, kod zamene ispunjenja (l. 308. ZOO), zatim posebno kod odredaba o odgovornosti za pravne nedostatke (zatita od evikcije - l. 508. do l. 515. ZOO), kao i kod odgovornosti zakupodavca za pravne nedostatke (l. 580. ZOO). Evikcija, prema reenom, predstavlja uznemiravanje drugog lica, pribavioca, stvari ili nekog drugog dobra, u mirnom korienju na osnovu nekog prava koje je ustupiocu bilo priznato pre nego je odreenu stvar, odnosno dobro preneo na drugo lice. Uznemiravanj e dolazi, uglavnom, od treih lica, ali ponekad i od strane samog prenosioca. Tako, na primer, uznemiravanje moe doi u vezi ometanja u korienju prava na pribavljenoj stvari, ograniavajui pravo pribaviocu u celini ili delimino, za koje pribavilac nije znao u momentu zakljuenja ugovora. Kod evikcije je od znaaja, odnosno postoji onda ako je prenosilac prilikom prenosa odreenog prava na pribavioca znao da neovlaeno raspolae nekim ve ustanovljenim pravom treeg lica. Drugim recima, evikcija, odnosno zatita od evikcije postoji uvek ako je na prodatoj stvari, odnosno dobru, postojalo neko tue svojin144

sko, zalono pravo ili pravo slubenosti. Evikcijom se ne smatra uznemiravanje od treih lica ako ta lica prema ustupiocu prava imaju kakav drugi odnos, na primer dugo vinski odnos. Pravilo je da ako je stvar, odnosno dobro koje je prenosilac preneo na drugo lice bila sa nekim optereenjem ili bez ikakvog optereenja, daje drugo lice zakljuenjem ugovora o prenosu nekog prava, odnosno stvari ili dobra, prema treim licima u istom poloaju kao i sam prenosilac, to znai ako je prenosioevo pravo bilo ogranieno, da to ogranienje postoji i kod pribavioca. U sluaju spora, pribavilac prava titi svoja prava u obimu koji mu je preneo prenosilac, ali njega u tome titi prenosilac dokazujui daje pravo treih lica bilo iskljueno ili sueno. U sluaju da prenosilac ne moe da zatiti pribavioca na prenetom dobru, duan je da mu naknadi tetu. Evikcija postoji u nekoliko razliitih oblika. Naime, ako pribavilac kupi od prenosioca stvar na kojoj on nije vlasnik, dakle ako je prenosilac prodao tuu stvar, pribavilac ima pravo da trai povraaj datog za tu stvar i da od prenosioca ostvari tetu koju je pretrpeo takvim prenosom. Kod slubenosti - ako je prenosilac prodao svoju nepokretnost, koja je bila optereena pravom treeg na prolaz preko te nepokretnosti, a o toj okolnosti nije obaveten pribavilac, postoji jedan vid prikrivanja injenica za koje da ih je pribavilac znao ne bi zakljuio ugovor, i tu se pribavilac ne moe niim zatititi jer pravo treeg lica ostvareno prema prenosiocu ostaje i prema pribaviocu, pa ovaj ima pravo i na raskid ugovora i na naknadu tete koju je zbog tog posla pretrpeo. U sluaju zaloge, takoe postoji evikcija, jer ako je prenosilac odreenu stvar, koja je bila predmet prenosa na drugo lice, ranije stavljena u zalogu, prenosilac se od te obaveze ne moe osloboditi osim ako svog poverioca ne izmiri i predmet oslobodi zaloge. U protivnom, pribavilac i u ovom sluaju ima pravo na povraaj datog prenosiocu, kao i pravo na naknadu tete. Pribavilac moe biti uznemiravan na vie naina. Jedan od tih je tuba treeg lica, koje trai da se utvrdi daje on vlasnik stvari koja se nalazi kod pribavioca, i da mu se povrati njegova stvar od pribavioca jer je dri bez pravnog osnova. Pitanje utvrenja savesnosti kod evikcije je znaajna stvar za zatitu pribavioca od prava i zahteva treih lica. Tako, nesavesni prenosilac ne utie na njegovu obavezu zatite pribavioca, jer je on duan da ga uvek titi od treih lica, te da u sluaju neuspeha u tome pribaviocu vrati ono stoje od njega primio i da mu naknadi tetu. Pribavilac je savestan ako nije znao niti je morao znati daje prenosilac nevlasnik, odnosno da mu je pravo prenosa ogranieno, odnosno sueno. Meutim, ukoliko bi pribavilac bio nesavestan, on nema pravo na zatitu, ali ima pravo na povraaj datog.

PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA


Pravila istovremenog ispunjenja (l. 122. ZOO)
Pravilo istovetnog ispunjenja nastaje na osnovu dvostrano zakljuenog ugovora, po kome ijedna i druga strana imaju odreene obaveze radi ispunjenja ugovora. One su dune da ispune svoje obaveze, ali ako jedna od ugovornih strana ne ispuni dospelu ugovornu obavezu, druga ugovorna strana nije duna da'ispuni svoju obavezu, osim ako ugovorom ili zakonom nije to drugo ugovoreno. Obaveza mora da se izvri onako kako glasi, kako u pogledu sadrine preuzete obaveze, tako i prema vremenu i mestu izvrenja. Ako strana koja je u obavezi ne izvri ugovorenu obavezu, ili je izvri nepotpuno ili delimino, druga strana ne moe biti pasivna u ponaanju obavezujue strane, zbog ega je prigovorom mora upozoriti na ispunjenja obaveze, jer time titi svoja prava koja po zakljuenom ugovoru ima. Zakanjenjem u ispunjenju obaveze, ugovorna strana pada u docnju, pa druga strana nije duna da ispuni svoju obavezu. U zavisnosti od obaveze, druga strana moe putem suda traiti da duna strana ispuni svoju obavezu, ali ako tueni istakne prigovor da strana koja trai ispunjenje obaveze nije izvrila svoju obavezu, sud moe naloiti toj strani da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju. Da bi strana ostvarila pravo na istovremeno ispunjenje, potrebno je da strana koja trai ispunjenje nije prva koja treba da izvri obavezu. Potom dolazi drugi uslov, a naime daje strana koja prva ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze, da je drugu stranu upozorila na obavezu ispunjenja, ukazujui joj na obavezu iz ugovora i eventualnu tetu koja moe nastati neizvrenjem te obaveze o roku i na nain odreen u ugovoru. U tom sluaju, zahtev se moe ostvariti kod suda, nalogom da obavezujua strana izvri svoju obavezu. Ali ako strana koja je traila izvrenje obaveze druge strane takoe nije izvrila svoju obavezu istovremeno sa izvrenjem druge - tuene strane, dakle onda kada pada i rok izvrenja tuene strane, u tom sluaju sud donosi odluku daje obavezujua strana duna da ispuni svoju obavezu kada svoju obavezu ispuni i strana koja je traila ispunjenje. Navedeno pitanje sa stanovita sutine i znaenja odluke suda donete povodom uloenog prigovora neispunjenog ugovora lepo je objasnio dr. Borivoje Starovi u napisu "Prigovor neizvrenog ugovora", pa ga kao takvog, pored ostalog, navodimo: "Ulaganjem prigovora neizvrenog ugovora jedna strana istie svoj zahtev na 145

izvrenje ugovorne obaveze prema protivnoj strani, izjanjavajui se time da trai istovremeno izvrenje ugovornih obaveza. Drugoj strani stoji na raspolaganje bilo da prizna osnovanost zahteva iz prigovora i time nunost jednovremenog ispunjenja, bilo da negira to pravo u osnovi, tvrdei daje sa svoje strane izvrila ugovor, ili pak da ospori pravo protivne strane na istovremeno izvrenje. Prvi sluaj bi nesumnjivo vodio donoenju presude kojom se odreuje istovremeno izvrenje; isto tako i drugi sluaj, ukoliko prigovor bude osnovan, jer stranka koja tui ne osporava dunost istovremenog izvrenja, nego postojanje subjektivnog prava druge strane. Ukoliko to ne dokae (na primjer, daje ve udovoljila svojoj obavezi), imala bi se doneti presuda kojom se nalae jednovremeno izvrenje obaveza, poto dolazi do primene pravilo da obligacije treba da se izvre istovremeno. Meutim, u zadnjem sluaju ova stranka ne negira u osnovi postojanje subjektivnog prava protivne stranke, nego samo njegovu dospelost, tvrdei da isto dospeva u kasnijem momentu. Ukoliko ova stranka ne uspe da dokae svoje pravo na ranije izvrenje, onda stoji pravilo istovremenog izvrenja. Zato njen stav ne bi povlaio dobijanje tubenog zahtjeva, jer ona ne negira postojanje vlastite obaveze i spremnost daje izvri, a sa druge strane nema razloga koji bi spreili donoenje presude sa odredbom da se obligacije imaju izvriti istovremeno. Prethodni sluajevi sadre u sebi pretpostavku daje stranka koja zahteva izvrenje spremna sa svoje strane da udovolji obavezi koja za nju proistie iz ugovora. Postavlja se pitanje ta e biti u sluaju ako se ona izriito izjasni da nije voljna da izvri obavezu koju duguje drugoj strani, tj. da nije spremna na to bez obzira na ishod parninog postupka. Takva izjava ove stranke ograniava njen tubeni zahtjev na traenje, da joj se sudskom presudom prizna postojanje subjektivnog prava koje ona nema, tj. pravo da moe ostvariti svoj zahtjev nasuprot druge strane, nezavisno od zahteva te strane protivu nje. Ostane li pri ovome zahtevu, onda se njenom utuenju ne moe udovoljiti i, ukoliko je uloen prigovor neizvrenog ugovora, zahtjev tube se ima odbiti. Situacija je jednaka i u sluaju ako je prigovorom postavljen zahtjev, tj. tada se prigovor neizvrenog ugovora odbija kao neosnovan". Prema sudskoj praksi, pravilo iz lana 122. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim sluajevima kad postoje istovremene uzajamne obaveze po istom osnovu, ukljuujui i uzajamnu restituciju iz l. 104. st. 1. navedenog zakona, kao i odredbe o sticanju bez osnova (l. 210-219. ZOO).

Sudska praksa
Pravno shvatanje VSS od 12.10.1981. - ,, Odredba l. 122. ZOO ne iskljuuje primenu odredbe l. 2. ZPP, tj. ne moe se odluivati o pravu protivne strane ako ona nije istakla protivtubeni zahtev ili prigovor prebijanja. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije duna da ispuni obavezu, dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu, ta okolnost uzima se u obzir pri utvrivanju roka za ispunjenje obaveze po tubenom zahtevu u smislu l. 122. st. 2. ZOO"; "Ako je izvrenje obaveze dunika uslovljeno prethodnim ispunjenjem odreene radnje poverioca on