Momir Korunovi

Momir Korunovi je tokom itavog svog stvaralatva tragao za korenima nacionalnog graditeljskog stila, okrenut ka srpsko-vizantijskom nasleu i podario srpskoj arhitekturi nacionalnog smera najoriginalnija i najbogatija dela. Iako etrdesetih godina XX veka romantiarski duh u arhitekturi iezava, njegove graevine konzervativnog srpskog stila ponosno stoje i svojim izgledom se izdvajaju iz modernistikog ambijenta u kome su nastale. Primarni element Korunovievog umetnikog izraza je spoljanjost graevine, neretko znaajnija od funkcionalnosti. Zalagao se za slobodno formalno oblikovanje prostora, posebno naglaavajui dekorativnu ornamentiku fasada. Inspiraciju je crpeo iz srpskog srednjovekovnog graditeljstva, evropskog romantizma kao i srpskog nacionalnog, narodnog stila. Slikarski dekorativni ukrasi odaju Korunovievu retrogardnu tradiciju, njegovi stilizovani geometrijski elementi odgovaraju motivima sa narodnih nonji i rukotvorina vez, tkanine, ilimi, kao i slian kolorit. Izbegavao je stroga akademska pravila, nije se slagao sa zakonom simetrije i retko je koristio horizontalnu podelu fasada i statinost forme. Jedini je uspeo da u svakom pogledu uspostavi istinsku ravnoteu izmeu romantiarski nesputanog, matovitog oblikovanja fasade i stroge, slojevite, akademske forme. Zakljuujemo da je esto spajao nespojivo. Osim u romantizmu, Korunovi je jedino u ekspresionizmu nazirao mogunost za ostvarenje vlastite graditeljske vizije. Ali nikada nije eleo da zarad aktuelnosti i avangarde odustane od svojstvenog romantiarskog ubeenja. Njegova dela su bila osporavana i marginalizovana. To je bilo vreme odbojnosti i iskljuivosti prema nacionalnom stilu u meuratnoj arhitekturi, pisalo se jako malo o Korunovievom radu na pozitivan nain, njegova dela nisu bila ni dovoljno istraena ni prouena, uglavnom su se pisali tekstovi o shvatanju arhitekture uopte u to doba kao i o novim, avangardnim pravcima. Tek posle umetnikove smrti nacionalni stil u graditeljstvu dobija pozitivne kritike i poinje detaljnije da se istrauje. Kroz Korunovieve realizovane ali i nerealizovane projekte emo se blie upoznati sa njegovim romantiarskim stilom u kome je stvorio samosvojno, upeatljivo graditeljsko delo.

kolovanje, rani projekti

Momir Korunovi je roen 01.01.1883. u Glogovcu kod Jagodine, otac mu je bio svetenik. Rodno mesto i umadijsko okruenje e ostaviti dubok trag u umetnosti budueg graditelja, provincijski duh, orijentalizam i srpski srednjovekovni stil ce se do kraja Momirovog ivota provlaiti kroz njegov rad. Prouavanje srpskih crkava, posebno Ravanice, utie na formiranje njegovog linog stila. 1894. godine upisuje gimnaziju u Jagodini a ubrzo prelazi u Beograd. Ve naredne godine stupa u podmladak drutva Soko, popularne sportske organizacije iji e lan biti itavog svog ivota i za koje e izgraditi brojne domove po srpskim gradovima, ak 16. 1902. upisuje Tehniki fakultet u Beogradu, odsek arhitektonski. Sauvane su Korunovieve skice i crtei nastali tokom kolovanja koji ve tada pokazuju neizmerni talenat u projektovanju. Jedan od profesora mu je bio Nikola Nestorovi, kod koga je usavrio svoje
1

poznavanje klasinih graditeljskih oblika. Srpski arhitekta se tada kree u prostorima eklektine arhitekture koja dominira na evropskim akademijama XX veka. Crta dosta skica, crtee monumentalnih dela i izgleda, velikih dimenzija. Takve monolitne graevine sa manje pitoresknog, a vie monumentalnog efekta, Momir Korunovi e najbolje razviti izmeu 2 rata. U kasnijim studentskim projektima se nazire tenja ka novim, drugaijim arhitektonskim reenjima u odnosu na dotadanja konzervativna, akademska. Prepoznatljiva odlika njegovog stila postae kombinacija poniranih horizontalnih redova prozora sa isturenim vertikalnim blokovima zidova. Otvori na njegovim graevinama se uveavaju od temelja ka viim delovima, ime dobijaju na eleganciji, takoe preferira iroke zidne povrine, polukruno zavrene otvore i udubljene nie ispred glavnog ulaza u graevinu. U toku svojih studija dobija I nagradu na takmienju Sv. Sava za projekat Javno kupatilo u gradu. Ovaj projekat, naalost, nije sauvan. 1906. je sa 23 godine diplomirao arhitekturu i poloio struni ispit. Korunovi je ve tada formirao svoj stil koji e gajiti tokom svog budueg rada, okrenutog ka nacionalnom, srednjovekovnom nasleu. Moderne tendencije zapadnoevropskog avangardnog stila su mu bile strane. Ve sledeeg meseca radi kao pomonik direktora graevinskog odeljenja u Beogradu, Dimitrija Leka,. Koji je, uticao na mladog Korunovia. Naredne godine, 1907. se zapoljava u Ministarstvu graevina. Meutim, po povratku sa odsluenog vojnog roka u Niu, poinje da radi u arhitektonskom odeljenju Ministarstva graevina Kraljevine Srbije, gde su se nalazili najznaajniji srpski arhitekti toga doba: Jovan Ilki, Stojan Titelbah, Petar Popovi, Nikola Nestorovi i drugi. U novembru 1907. godine biva postavljen za podarhitektu druge klase na arhitektonskom odeljenju Ministarstva graevina, i to mesto zadrava gotovo do kraja svog ivota. Zgrada Seizmolokog zavoda u Beogradu na Tamajdanu bila je prvo izvedeno delo Momira Korunovia. Mada ova graevina ne poseduje lini peat projektanta, potpuno zadovoljava potrebe Ministarstva prosvete za skromnim paviljonom na tamajdanskom groblju, iji je kamen temeljac postavljen 10. septembra 1908. Zgrada je sagraena od opeke, kao jednostavna, jednospratna graevina sa ravnim krovom, bez ikakvih dekorativnih elemenata osim istaknutog potkrovnog venca i plitko useenog lunog okvira oko ulaza. Kasnije je ovaj paviljon dograen. Iste godine Korunovi uestvuje na konkursu Ministarstva finansija za projekat Uprave monopola na uglu Nemanjine ulice i Kneza Miloa. Ovo je bio teak zadatak za projektante koji su morali ispuniti zahtevne planove. Korunoviev projekat monumentalne palate bio je u akademsko-romantiarskom stilu. Meutim, ovaj Korunoviev rad se naao meu odbijenim usled zahteva da konkurs bude internacionalan a i Korunoviev projekat se lanovima komisije inio nepotpunim i van okvira propozicija. On je osnovu ove zgrade reio uskim i izduenim traktovima u obliku latininog slova L, na ijem spoju se nalazi monumentalna kupola. Fasade nisu jednake, dominantna je ona u Nemanjinoj ulici, a obe su u eklektikom stilu, blago rustine, podeljene horizontalno na tri dela. Kupole se nalaze i na krajevima rizalita, ime je dat skladni izgled itave graevine sa dinaminim ugaonim delom gde je smeten glavni ulaz pod otrim zabatom. Posle ovog konkursa, gde su prvo mesto osvojili ruski arhitekti Vasiljev i
2

Kriinski, Korunovi vie nije uestvovao na zvaninim konkursima, meutim nikada nije odustao od svog talenta niti bio obeshrabren. Daleko od toga, ovaj projekat je najavio smelost srpsko-vizantijskog stila kao opozitnog evropskom i ruskom akademizmu. 1909. biva unapreen, postaje podarhitekta I klase u Ministarstvu graevina. Ve sledee godine odlazi na usavravanje u Prag, Pariz i Rim, iz kog perioda je sauvano nekoliko Korunovievih skica: Poljska gostionica i Sokolski dom. U svojim seanjima 1964. godine pie kako ja najjai utisak na njega ostavio Rim, to nije nimalo iznenaujue za jednog oveka romantiarskog duha. Nacrt za Poljsku gostionicu je prikaz jedne neoklasine palate, veoma reprezentativne, sa toskanskom kolonadom ispred petodelnog ulaza koji nose balkon sa polukrunim otvorom. Ovu eleganciju prizemlja naruava masivna krovna konstrukcija koja itavoj graevini daje pomalo zdepast izgled. Sokolski dom. iroki srednji rizalit i dva uska krila sa polukruno zavrenim otvorima, ovoj podunoj zgradi daju potpuno romantiarski izgled. Na ovom projektu se nalaze i niski fasadni stubovi, kakve e Korunovi kasnije esto koristiti. I ovde je krovna konstrukcija pomalo nezgrapna. Iako su oba ova projekta nerealizovana, najavljuju Momira Korunovia kao budueg projektanta mnogih sokolskih domova, ak 16. Sa ovakvim folklornim elementima u arhitekturi u kombinaciji sa motivima modernizma i secesije u profanom graditeljstvu, Korunovi se susreo tokom svog boravka u Pragu, gde su se isticala imena arhitekata poput: Jana Kotera, Pavela Janaka, Joefa Goara i drugiih. Interesantno je da Korunovi ipak nije prihvatio njihovu modernu kubistiku estetiku i funkcionalnost, ve je istrajeno teio sopstvenim narodnim i romantiarskim formama. Odmah po povratku u Beograd, 1912., Korunovi nastavlja rad u Ministarstvu graevina. Tada istovremeno zapoinje dva projekta: Beogradski sokolski dom i Glavnu potu. Sokolski dom u Beogradu je bio zamiljen kao monumentalna zgrada, sa monom fasadom, nalik prethodnom projektu sokolskog doma, sa mnotvom polukruno zavrenih otvora i naizmeninim smenjivanjem isturenih i udubljenim zidnim masama. Glavna pota u Beogradu je drugi nerealizovan projekat usled izbijanja Prvog svetskog rata, bio je naruen od strane Generalne direkcije pote Kraljevine Srbije. Sauvano je nekoliko crtea za ovo zdanje, a ovaj koji u vam predstaviti je bio najpotpuniji. Ova monumentala graevina je trebala biti sagraena u strogom centru Beograda, na mestu dananjeg Doma Vojske Jugoslavije. Korunovi je osmislio arhitektonski blok vie graevina sa nepravilnom etvrtastom osnovom i sa unutranjim dvoritem u sredini u srpsko-vizantijskom stilu. Fasada je podeljena na horizontalne zone, koje jasno istiu prizemlje, 4 sprata i potkrovlje, ali i na vertikalne to doprinosi dinaminom odnosu zidnih masa i polukruno zavrenih otvora sada ve tipinih za Korunovia. U sredini kompozicije je nia, takoe luno zavrena, gde se nalazi grb Kraljevine. Sveukupan izgled graevine pokazuje suvie dekoracije srpsko-vizantijkog stila, koje e Korunovi kasnije redukovati i blago se pribliiti akademizmu. U narednom periodu Korunovi uspeno uestvuje u razliitim smotrama i izlobama koje prikazuju stanje i karakter srpske arhitekture toga doba koju karakteriu romantizam, akademizam, srpsko-vizantijski stil ali i uticaji secesije i drugih modernih zapadnoevropskih pravaca u umetnosti. 1912. Korunovi je
3

mobilisan i uestvuje u borbama protiv Turaka u I Balkanskom ratu, za ta e kasnije zaslueno dobiti Zlatnu medalju Milo Obili. Krajem te iste godine dobija zadatak od generala Boe Jankovia da podigne Spomenesmu Kosovo u Prizrenu, u znak seanja na stradale borce. Ovaj memorijalni spomenik je trouglastog oblika, od grubo tesanog kamena iji je sredinji deo sadri niu u kojoj je figura belog orla i pilastre sa strane, visok 7 metara, a duina itavog spomenika je 11,5 m. U medaljonima sa strane su ispisane godine bitnih dogaaja iz istorije Kosova, 1389. i 1912. Simbolika brojeva e se i kasnije javljati na Korunovievim spomen-obelejima. Po povratku u Beograd, 1913.,nastavlja da ivi i radi u krugu duhovne elite tadanjih jugoslovenskih naroda, gde aktivno uestvuje u radu Odbora za organizaciju umetnikih poslova zajedno sa svojim uspenim savremenicima, meutim, tragian dogaaj iz srpske istorije 1914. obustavlja ideju o kulturnom prosperitetu Jugoslavije. Korunovi ponovo biva mobilisan i poslat na front. Korunovi je jo jednom dao astan i moralan doprinos svojoj otadbini, uestvovavi u Cerskoj bici, Kolubarskoj, bici kod apca i za Beograd, kao i prelasku preko Albanije do Krfa, gde je ureivao groblja srpskih ratnika. ak i tada, u surovim uslovima i traginim okolnostima crtao je skice i studije i pisao rodoljubive spevove. 1918. nastaje jo jedan projekat koji ostaje neizveden. U pitanju je Spomenik Neumrlim velikanima, koji je Momir zamislio kao ekspresivnu zgradu piramidalnog oblika i monumentalnih dimenzija sa heraldikim dekorativnim elementima i visokim tornjem. Ovo je poslednji projekat iz perioda kolovanja, sazrevanja i uenja. Od kraja Drugog svetskog rata Momir Korunovi nastavlja da radi gajei sopstveni, prepoznatljivi stil u svojim narednim arhitektonskim podvizima.

Zlatno doba 1918.-1944.

U narednom delu prezentacije hronoloki u vam predstaviti radove Momira Korunovia iz njegovog najplodonosnijeg perioda gradnje. 1920. godine primarni zadatak za Momira Korunovia bila je izgradnja lune zgrade izmeu Starog i Novog dvora, namenjana dvorskoj strai i kompleks kraljevske dvorske ekonomije na Topideru. Korunovi je, u stvari, rekonstruisao ve postojeu zgradu izmeu dvorova i dogradio joj jedan sprat. Njen novi izgled prilagodio je reprezentativnim dvorovima i dao skladnu urbanistiku definiciju. Fasada ove zgrade nije preterano bogata, upravo zbog toga da ne bi odvlaila panju sa velelepnih dvorova. Svojom lunom formom zgrada Dvorske strae se simetrino prostirala paralelno sa ulicom Kralja Milan. Sastojala se od centralnog, pravougaonog dela visokog 18m koji su sainjavali prizemlje i 2 sprata i dva bona krila za 5,5m nia od centralnog. Fasada je podeljena na 3 zone sa jako izraenim vencima u potpuno akademskom stilu. Sredinji deo bio je ralanjen pomou 8 masivnih stubaca, izmeu kojih su se nalazili otvori, dok su prozori na spratovima bili podeljeni pilastrima. Visoki, sredinji deo zavravao se iljatim trouglastim atikama na ijim krajevima su se nalazili asovnici, dok su krajevi bonih krila zavreni lunim, blago povijenim zabatima u kojima su se nalazile gravure, heraldiki prikazi belog orla sa grbom Kraljevine SHS. Minijaturni, rogljasti oblici balustrade
4

koji se prvi put pojavljuju ovde, kasnije e postati est detalj Korunovievih profanih zgrada. Iako je ovaj projekat bio kompromisno reenje za preglednost i zaokruivanje itave celine dvorskog kompleksa, Korunovi je ipak ostavio lini peat originalnom dekoracijom i karakteristinim otvorima. Ova zgrada svakako predstavlja prelazno ostvarenje u okviru njegovog rada u nacionalnom stlu sa elementima modernog ekspresionizma. Interesantan podatak je da je u ovoj zgradi bio smeten Etnografski mozej, sve do njenog ruenja. Do 1930. Korunovi je upravljao ureivanjem dvorskog vrta i zidanjem ekonomskog kompleksa, poljoprivrednih i stambenih objekata dvorskog imanja sa karakteristinim lunim otvorima, arkadicama i polihromnim efektima ime celina dobija na folklornosti. Iako strogo simetrina, glavna zgrada podsea na moravski tip seoske kue, na emu se insistiralo. Ovaj angaman omoguio mu je unapreenje, postaje inspektor Ministarstva graevina druge klase. Te iste godine, 1920., Korunovi dobija velika priznanja za svoje zasluge iz Prvog svetskog rata, kao i brojna odlikovanja. Narednu godinu provodi u Pragu, po drugi put, grad za koji sam ve pomenula da e znatno uticati na njegova ostvarenja. Najvei utisak na njega ostavila su spomenobeleja Jirija Kroha u kubistiko-ekspresionistikom stilu. Tamo je detaljnije prostudirao zgrade pota kao i zgrade za sportske potrebe, kakve e kasnije projektovati u Srbiji. Meutim, njegova elja za stvaranjem monumentalnih spomenika je sve vea, tako da iste godine nastaje skica za Spomen obeleje, nalik onom iz 1918., ali ovog puta sa ekspresionistikim elementima. Graevina je vitka, sa naglaenim vertikalizmom sa kupolom na vrhu, bez karakteristine ornamentike i ukrasa na fasadi. Srpski Panteon je jo jedno spomen-obeleje ostalo samo na papiru. Na ovoj monumentalnoj kompoziciji jasna je vrhunska kombinacija romantizma i ekspresionizma. Jo jednom dokazuje da je jedinstven po spajanju nespojivog, srednjovekovne tradicije i savremenog ekspresionizma. Dominantne su kupole sa pravilnim kalotama kao i polukruno zavreni otvori. Na levoj strani, umesto tree kupole u najvioj zoni, stoji skulptura Sv. ora koji ubija adaju, sto doprinosi da itava graevina ima asimetrinu kompoziciju. Kapije Pobedonosnih umadinaca je jo jedan neuspeli pokuaj Momira Korunovia da Beogradu podari narodno spomen-obeleje, i ovaj projekat nije realizovan. Kamena kapija sa polukrunim prolazom je potpuno u romantiarskom stilu, kakvom je Korunovi esto teio. Dve visoke kule koje se nalaze na krajevima su ukraene grbovima kraljevine i zavrene su piramidalnim konstrukcijama, kao i dosta nii, sredinji deo. Osnova i nii delovi fasade su od pritesanih kamenih blokova razliitih oblika i boja, tako da kapiji daju rustian izgled. 1922. Momir Korunovi zajedno sa vajarom Stamenkom ureviem organizuje izlobu u oficirskom domu. Povod je bila etrdesetogodinjica postojanja beogradskog sokolskog drutva, koju je posetila mnogobrojna elitna publika. Ovo je bila prva samostalna izloba projekata jednog arhitekte. Na alost, ne postoji sauvan katalog izlobe, niti bilo kakav opirniji prikaz, osim dva kraa teksta iz dnevnih novina Vreme i Politika koji je turo opisuju.
5

Iste godine Korunovi projektuje i poinje da gradi svoju porodinu kuu u Lamartinovoj 10 u Beogradskom prigradskom naselju Kote-Neimar. Svoje izvrsno umee u projektovanju romantiarskih graevina Korunovi je potvrdio jo jednom. Ova porodina kua u poetino-intimistikom duhu sa dosta plitkih ukrasa, dekorativnom ogradom i lunim otvorima, zasvedena tradicionalnim etvorovodnim krovom. Kua sadri podrum, prizemlje i potkrovlje, asimetrina je, emu doprinose nejednake visine proelja, kao i kombinacija vertikala i horizontala. Prizemlje je bilo organizovano oko centralne prostorije, trpezarije, dok su okolo dograeni: salon, dve sobe, kupatilo, kuhinja, ostava, toalet i stepenite, a potkrovlje je bilo predvieno za prostranu radnu sobu. Sokolska vebaonica u Makedonskoj lici u Beogradu je prvi u nizu ostvarenih projekata sokolskih domova. Izgradnjom ovog objekta poinje zrela faza Korunovievog stvaralatva, gde po prvi put u potpunosti izraava svoj lini stil u graditeljstvu. Glavna fasada je simetrina, bogato dekorisana, ralanjena nizom od 7 trodelnih prozora, polukruno zavrenih, imeu kojih su smeteni pilastri sa visokim bazama. Imala je dva glavna ulaza, postavljena na razliitim visinama usled nagnutog terena na kome ja zgrada bila podignuta. Na balustradi je simbolino postavio 8 skulptura sokolara i kopljanika, dok su na visokim bonim zabatima bili predvieni sokoli sa rairenim krilima. Meutim, tokom trajanja izgradnje ovog objekta Korunovi je odustao od ovako nametljive skulptoralne dekoracije. Iako na fasadi trodelana horizontalna podela doprinosi izgledu akademizma, ova zgrada poseduje romantiarsku ritminost usled lunih otvora. Zgrada je sadrala nisko prizemlje, gde je bila smetena sportska sala sa galerijama i dva niska sprata. Nakon to je ovo zdanje porueno u Drugom svetskom ratu, na njenim temeljima sagraena je zgrada Politike. Plan Prizrena je jedini urbanistiki plan nama poznat koji je realizovan 1924. U svom regulacionom planu Korunovi je zadrao stari raspored ulica, ispravio njihov pravac i dodao nekoliko trgova. Ovakvo urbanistiko ureenje Prizrena bilo je na snazi sve do ratne 1941. Spomen-obeleje u Ramni je u stvari etvorougaoni obelisk od belog mermera, jedan od mnogobrojnih podignutih 1925. Vrlo je sveanog karaktera, podsea na nadgrobni spomenik, posveen je Izginulim 1915. u selu Ramni, a 1941. je, na alost, poruen. Iste godine Korunovi radi projekat za Pirg Sv. Jovana Vladimira u manastiru Sv. Naum. Ova monumentalna crkva nalazila se 10ak metara od centralnog hrama, sagraena je od armiranog betona, na steni iznad Ohridskog jezera, tako da se potpuno stopila sa prirodnim ambijentom. Pirg je bio ralanjen horizontalnim vencima na 3 dela: kubinu osnovu, dosta ui, vitki sredinji deo i sparat dosta iri od prethodnog dela, tako da je izgledao kao da lebdi. Stepenina kula na uglu zdanja povezivala je sva 3 dela i inila savrenu celinu. Sredinja zona bila je ralanjena petodelnim, lunim prozorima, dok je najvii deo raen u narodnom stilu, sa ritmino povezanim, polukruno zavrenim prozorima koji oivljavaju duh romantizma kome Korunovi stalno tei. Krov ove crkve bio je etvorovodan, sa krstom na vrhu. vo delo, na alost porueno 1956., usled ubeenja da se nikako ne uklapa u kompoziciju srednjovekovnog hrama, vai za jedno od najvrednijih umetnikih ostvarenja ovog arhitekte. Spomenik u Tekiji monolitni,
6

kameni, masivni obelisk, sa irokim podnojem i vitkim stablom koje se suava idui ka vrhu. Iako dosta visok, spomenik Koi-kapetanu u Tekiji izgleda pomalo zdepasto, usled ve pomenute masivne osnove. Dekorativna polja su upadljiva, sadre duboke nie sa natpisima, lukovima i krstom, itav spomenik odie monumentalnou i epskim karakterom. Jo jedan obelisk Korunovi podie 1925. godine, ovog puta u urbanizovanom ambijentu. Spomenkosturnica u Jagodini je u odreenoj meri manje umetnike, ili bolje rei estetske vrednosti, sadri dosta iroku etvorougaonu osnovu, na kojoj poiva stablo. Na njemu su pri vrhu, u okruglim poljima isklesani krstovi. Osim toga izdubljenih nii u podnoju, ovaj spomenik ne sadri nikakvu bogatiju dekoraciju, na ta smo navikli kod Korunovia. Jedna od najveih onovremenih graevina u Beogradu, bilo je Ministarstvo pota i telegrafa na uglu Palmotieve i ulice Majke Jevrosime. Ovo je bio i do tada najvei Korunoviev poduhvat u graditeljstvu. Zgrada Ministarstva PTT sadri suteren, prizemlje i 6 spratova. Graena je izmeu 1926.-30. Po svemu sudei ovo zdanje pripada romantiarskoekspresionistikom stilu, karakteristine za ehoslovaku, Nemaku, Holandiju toga doba. Ono to nije karakteristino za Korunovia a na ovoj graevini postoji je klasian oblik osnove i trodelna podela fasade u akademskom stilu. Sa svojom etvrtastom osnovom, tesno je umetnuta izmeu okolnih zgrada koje je dosta zaklanjaju, tako da se ne moe ba najbolje sagledati iz svih uglova. Poto je podignuta na neravnom terenu, blago je nagnuta, i njeno prizemlje je nejednakih visina. Ono je sive boje, bez ikakvih ukrasa, dok su vie zone polihromne i bogato dekorisane mnotvom lukova, venaca, pilastera, skulptoralne plastike Ugaoni rizaliti su posebno naglaeni koji gotovo lie na kule. Ima dve glavne fasade i jednu dvorinu, kao i dva ulaza u ve pomenutim ulicama. Dva vertikalna podeona venca prate oblik ritminih otvora a na bonim kulama se transformiu u masivne lukove. I ostali delovi fasade ralanjeni su po horizontali nizom lunih prozora, ije su arhivolte u najviim zonama obojene crveno, kao i niz drugih dekoracionih detalja. Dve skulpture stojeih figura Neimara koje se nalaze iznad glavnog ulaza, izradio je vajar Stamenko urevi. Dragocen je sauvani dnevnik graenja koji je Korunovi vodio tokom godina izgradnje ovog velelepnog objekta. Naime, ovde je primenio izraz linog shvatanja arhitekture nacionalnog stila u kombinaciji sa savremenim tendencijama. Pomalo bizarnim izgledom izdvaja se, kao i svojom monumentalnou od drugih beogradskih zgrada. Spomen-obeleje na Makovom kamenu graeno je u periodu od 1926.-30. na vrhu planine Jagodnje kod Krupnja, a u njoj su sahranjeni posmrtni ostaci srpskih vojnika stradalih u bici na Drini 1941. Ova kapela je sagraena od pritesanih blokova granita, piramidalnog je oblika, sa zvonikom na ijem vrhu se nalazi krst od istog materijala. Dvokrilna, reetkasta gvodena vrata jedini su deo koji nije od kamena na itavom spomeniku bez ikakve, nepotrebne dekoracije. itav prostor oko objekta ograen je icom, sa kapijom od betonskih stubova na junoj strani, izmeu kojih stoji natpis Otadbina palim herojima. Izgleda poprilino masivno, iako je nevelikih dimenzija, visina ove kapela je 8m. Podizanje ovog spomenika je finanasirala drava, a Momir Korunovi je po obiaju gradio besplatno.
7

Crkva Sv. Ilije u Brzanu graena je od 1926.-28. Do tada je u ovom mestu postojala samo stara crkva brvnara iz 1882. Ova trikonhalna graevina je projektovana po uzoru na srpske srednovekovne crkve, potpuno je rustina, jer je graena od kamena i betona i ostavljena neomalterisana. Upravo zato crkva ima tako arhaian i autentian izgled. Osnova joj je u obliku razvijenog upisanog krsta, a kupola osmostrana, apsida je spolja trostrana a iznutra polukruna. Nema vertiklizma, niti horizontalnih podeonih venaca. Otvori su i ovde polukruno zavreni, a iznad glavnog ulaza na zapadu su plitko isturene polukrune nie kakve emo kasnije esto sretati na Korunovievim graevinama. 1926. Korunovi podie dve porodine kue u ulici Hadi-Milentijevoj za svoju brau. Obe kue su dosta sline onoj u Lamartinovoj ulici, asimetrine su, prizemene, a stilski po ugledu na ehoslovake stambne objekte sa etvorovodnim krovom i ivopsnom plastinom dekoracijom. Kua Matije Detlingera u ulici Ljutice Bogdana 34., podignuta je iste godine kao i prethodne dve. Ova zgrada je neto veih dimenzija, ali je takoe prizemna sa suterenom i tavanom. Stilski je dosta slina prethodnim kuama koje je izgradio. Iako ovo njegovo ostvarenje nije najreprezentativnije po pitanju dekoracije fasade, koja je omalterisana i sive je boje sa pravougaonim prozorima i nenaglaenim glavnim ulazom. 1926. godine Korunovi je bio najmlai lan komisije na velikom konkursu za izgradnju hrama Sv. Save, to dokazuje njegovu pozicioniranost u srpskim umetnikim krugovima. Naredne 2 godine Korunovi projektuje i gradi 3 sakralna objekta, crkve u: Prilepu, Ratkoviu i Krupnju. Crkva u Prilepu, posveena irilu i Metodiju, a u spomen kralju Petru Prvom Oslobodiocu, pravoslavni vernici ovog grada dobijaju svoju drugu crkvu. Poto je sredstva za gradnju sakupljao sam narod, podizanje crkve se oduilo i trajalo sve do 1935. Hram trikonhalne osnove, tipa razvijenog upisanog krsta, veoma je prostran, ali bez kupole, stoga danas ima bazilikalni izgled. Stubovi odvajaju pripratu i oltarski prostor od naosa. Kripta je kosturnica gde su pohranjeni ostaci 6000 srpskih ratnika stradalih na ovom podruju u Prvom Svetskom ratu. to se tie stilskog izgleda fasade, Korunovi je ovde primenio kombinaciju moravskog stila i svog linog, nacionalno-romantiarskog, sa polukrunim timpanonom iznad zapadnog ulaza, rustinog izgleda. Crkva u Ratkoviu posveena Sv. Dimitriju, je sline osnove kao prethodna, samo manjih dimenzija.,takoe bez kupole. Spolja obojena crvenom bojom, nema izrazite umetnike domene na kakve smo navikli kod Korunovia, osim tipinog lunog trema iznad glavnog, zapadnog ulaza koji nose stubovi, ispod ijeg luka je plitka trifora nadkrivena otrim zabatom. Trea crkva se nalazi u Krupnju. Ona je najbogatije dekorisana od ove tri, graena je od kvalitetnog kamena a unutranji zidovi su obloeni mermernim ploama, dosta je slina onoj u Brzanu, i po prostornom ureenju i po rustinom izgledu fasade ako i osmostranoj kupoli. I u njenoj kripti nalaze se posmrtni ostaci srpskih vojnika poginulih u ratu. Na zapadnom proelju ponovo sreemo luni trem sa zdepastim betonskim stubovima.

Godine 1928. pored svih angaovanja, Korunovi projektuje i gradi svoju vikend letnju kuu na Dedinju. Kua sadri prizemlje i 1 sprat, na kome se nalaze 2 sobe i koji je razueniji u odnosu na prizemlje gde su smeteni: prostrana trpezarija, kuhinja i predsoblje. Fasada je u potpuno tradicionalnom, narodnom stilu, sa folkloristikim elementima balkona sa drvenom ogradom, kao i kombinacija etvrtastih i luno zavrenih prozora. Bez dodatne dekoracije, omalterisana je i monohromna kao i drugi Korunovievi stambeni objekti, pomalo melanholinog i sumornog izgleda. 1940. jedan deo je dograen, koji sada uspostavlja ravnoteu u ve postojeem vertikalizmu. Pota br. 2 je najznaajnije delo profanog graditeljstva Momira Korunovia. Nalazi se na Vilsonovom (danas Savskom) trgu kod glavne eleznike stanice. Podignuta je po projektu iz 1927. a u njoj su bile smetene telefonska i telegrafska centrala. Izuzetno monumentalna i masivna, ova pota dominirala je u odnosu na okolne zgrade. Njena fasada je kombinacija poniruih i horizontalnih redova prozora, venaca, zabata, okulusa i medaljona, smetenih ispod ritminih lukova. Ovakava ekspresionistaka plastina dekoracija daje zgradi upeatljiv, dinamian izgled, i nikoga nije ostavljala ravnodunim. Pored ovih romantiarskih, ekspresionistikih i motiva secesije, Korunovi je dao konanom izgledu palate svoj lini peat, a to su rogljasti zabati na krovu. Ova zgrada stajala je samostalno, nije dodirivala susedne objekte imala je 4 ulaza, a glavno proelje koje se nalazilo okrenuto ka eleznikoj stanici je bilo neto isturenije i najbogatije ukraeno. Na soklu je stajala konveksna luna konstrukcija, koja je inila masivni trem koji se na spoljnim stranama stepenasto suavao ka ulazu. Iznad samog ulaza nalazili su se okrugli medaljoni i inili skladnu, polukrunu formu, dok su sama vrata, izduenog oblika, bila nadviena arhitravnom gredom i trodelnim, polukrunim prozorom. Tu su jo i: lune nie, timpanoni i heraldika polja. Korunovi je stvorio jednu veoma efektnu fasadu koja je bila obogaena baroknim elementima koji su joj davali volumen. Potpuno je napustio akademsku krutost i simetrinost. Veliina otvora na ovoj zgradi se postepeno smanjuje idui od prizemlja ka vrhu, ali i brojno umnoava. I ovde zapaamo karakteristian Korunoviev kolorit, kombinaciju sive i crvene boje. Ova velelepna zgrada graena je sve do 1929. A ve ratne 1944., na alost, biva jako oteena. Svojom obnovom 1947. potpuno gubi svoju dekorativnu fasadu i danas izgleda kao da nam je ostao samo kostur stare Korunovieve pote. Projekat za jo jedan spomenik, Korunovi je osmislio 1928. Spomen-obeleje u Bitolju, ostao je samo kao projekat na papiru, usled nedovoljno prikupljenih sredstava za izgradnju na inicijativu graana Bitolja. Ovo je trebala biti kamena graevina, piramidalnog oblika, pod ijim postamentom je bila predviena prostorija za kosturnicu. ebala je imati rustian izgled, kao i mnogi drugi Korunovievi objekti, ukraena heraldikim grbom Srbije, sa motivom orla, kakav je bio zamiljen i na vrhu graevine. Ovaj spomenik arhainog i herojskog izgleda, sa pomalo grubom modelacijom, zasigurno bi bio jedan od boljih dela u stvaralatvu ovog arhitekte. Gimnazija u Sremskoj Mitrovici je izgraena po Korunovievom projektu iz 1930. Meutim, umesto izduene zgrade u obliku irilinog slova G, podignuto je samo jedno krilo. Akademski podeljena na 3 zone, fasada ove gimnazije ipak ima potpuno romantiarski izgled sa
9

primesom ekspresionizma, simetrina je i pregledna. Osnova joj je pravilnog pravougaonog oblika, prozori su etvorougaoni, to nije tipino za Korunovia, mada ih je smestio pod lune arkade. Boni rizaliti kao i onaj sredinji su neto istureniji, na ijim vrhovima se nalaze atike. Unutranjost je prilagoena funkciji zgrade. U vreme kada je bio na vrhuncu svoje arhitektonske karijere, M. K. uestvuje na izlobi Salon arhitekture 1929. Meu mnogim vrsnim arhitektima toga doba, uglavnom stvaraocima modernizma, K. je bio predstavnik tradicionalnog graditeljstva i romantizma. Izloio je fotografije: Lune zgrade izmeu dvorova, Dvorske ekonomije u Topideru, pirga u Sv. Naumu, kao i projekte za spomenik na Makovom kamenu, beogradski Sokolski dom i bulbudersku crkvu. Budui da je bio ravnoduan prema novim moderenim tendencijama koje su nam stizale sa zapada, ostao je dosledan svom umetnikom ubeenju. Iste godine, po K. projektu podignuta su 2 sokolska doma, u Uroevcu i Bijeljini. Sokolski dom u Uroevcu ima osnovu priblino krstastog oblika po emu odmah zakljuujemo da se radio o jo jednom K. objektu u folklornom maniru. Isto to potvrujemo na osnovu dekoracije fasade. Arkadni trem sa 4 kraka koji nose 4 zdepasta stuba sa kapitelima, krasi prizemlje. Ovo jedna od manjih K. sokolana koja se sasvim dobro uklapa sa svojom okolinm, a za razliku od onih u prestonici, izgubila je sumoran izgled i dobila ljupki. Sokolski dom u Bijeljini, je jedna vrlo lepa i skladna zgrada, koja je, moe se rei, tada bila simbol grada. Fasade su pregledne i nenametljive, a opet sa dosta folklornih elemenata, poput one na Poti 2. Visoke kule su pomerene od uglova ka sredini proelja, iznad kojih su viesegmentni, tupi zabati. Prozori visokog prizemlja su pravougaoni, dok su oni na spratu luno zavreni i smeteni ispod arhivolta. Meu ukrasima su jo i okulusi, rogljaste krovne konstrukcije, medaljoni, zabati. Skulpture sokola koji su bili predvieni na projetu, nisu izvedeni, a graevini bi dali sveanu atmosferu. Svakako su ova dva sokolska doma prilagoena svojoj nameni, sadre prostrane vebaonice kao i dodatne prostorije. Crkva u Celju je graena izmeu 1929. i 1932., i predstavlja prvi K. projekat na severu. Crkva posveena Sv. Savi u Sloveniji je izgraena u nacionalnom stilu srpskog srednjovekovnog graditeljstva. Kao i druge K. crkve ima trikonhalnu osnovu, razvijenog upisanog krsta, sa velikom osmostranom, kupolom iznad naosa i dve manje iznad iznad priprate. Meutim, za razliku od prethodnih sakralnih graevina ovog arhitekte, ova nije ostavljena u rustici, ve je omalterisana. Takoe je, po obiaju, i bogato dekorisana. a njoj vidimo podeone vence, otvore koji se, idui ka vrhu, uveavaju i umnoavaju, ukrasne arhivolte, lune tremove, linije perlastog friza, tordirane polukolonete, ljupke bifore na kulamasvi ovi detalji pruaju hramu ivost i rasko, stoga ova crkva vai za najbogatije dekorisanu od svih K. crkava. I ova graevina M. K. nema srenu sudbinu, stradala je u ratu 1941., i nikada nije obnovljena. K. je planirao da po planu celjske crkve podigne hram u Zagrebu, ali mu, na alost, ni to nije polo za rukom.

10

M. K. 1929. u asopisu Nae selo objavljuje tekst Moravski stil. U tom lanku govori o svom zalaganju za nacionalni stil kao i o odbacivanju novih, modernih tendencija. Pored njegovih dela kojima nam to i dokazuje, ovde nam samo potvruje da se zalae za afirmaciju srpskog srednjovekovnog graditeljstva moravskog stila, govori da su mu uzori kue i crkve umadijskog kraja, takoe nas podsea da postoji to u nama samima, samo treba odbaciti onu primamljivu stranaku kabanicu, koju su nam preporuili nai stariji, te je navlaimo naim graevinama i tako nehotice robujemo tuintini... Fotografije Sokolskog stadiona iz 1930., koji je podignut za potrebe velike sportske smotre te godine, su jedine koje nam pokazuju njegovu monumentalnost. Odmah nakon tog dogaaja stadion je demontiran. Nalazio se u samom centru Beograda, kod tehnikog fakulteta, bio je velikih dimenzija, mogao je primiti vie od 3.500 sportista i 40.000 gledalaca. Prostrani stadion je osim partera i drvenih tribina sadrao i muziki paviljon, loe, 4 ulaza sa tipinim lunim tremovima, i kule ukraene simbolima sveslovenskog sokolskog pokreta. K. iste godine gradi jo jedan objekat za potrebe sokolskog drutva. U Kumanovu je, na ve postojeem objektu, 1930. dozidan Sokolski dom po njegovom projekt. Neto kasnije, dozidavanjem sale za vebanje, ova zgrada postaje najvei sportski objekat u Makedoniji. Ova, pomalo zdepasta graevina, poiva na visokom soklu, ima pravilnu etvorougaonu osnovu i 2 kule na severnom proelju koje su neto vilje, opet malo izmaknute od samih uglova zgrade. Ponovo sreemo asimetrinu, tipino korunovievsku graevinu sa ekspresionistikim elementima. Brojni luni otvori koji graevini daju dosta svetlosti, su ivopisno dekorisani. Dvovodni krov sa otrim zabatom daju ovom domu matovit i originalan izgled. Naredne 2 K. graevine koje u pomenuti jesu Crkva u Ljubljani i crkva u Deligradu, obe iz 1930. Posle crkve u Celju, Slovenija dobija jo jedan K. hram uz pomo donacija graana, optine i Zagrebake eparhije, kojoj i pripada. Crkva posveena Sv. Kirilu Metodiju, graena je sve do 1936. Crkva je monumentalna, jedna od najveih K. graevina, koja je do danas odlino ouvana. Svojim izgledom veoma podsea na manastir Graanicu, kojom je arhitekta oigledno bio inspirisan. Sa 5 kupola, osnovom upisanog krsta, trodelnom oltarsko apsidom, 4 masivna stuba u naosu i deambulatorijumom, ona se odlikuje prostornom razuenou i jasnoom, kao i konstruktivnom, vrstom masom. Fasada ne poseduje tako raskonu, moravsku dekoraciju, na kakvu smo navikli kod K., ovde je prioritet monumentalnost. Crkva u Deligradu je podignuta zahvaljujui Drutvu kneginje Ljubice iz Beograda. Izgradnja je trajala od 1930. 1933. Posveena je Sv. Mihailu, a podignuta u spomen palim srpskim herojima iz I svetskog rata. Ovo je jo jedna K. crkva tipinog srpsko-vizantijskog stila, osnove u obliku grkog krasta i kubetom iznad naosa. Apsida je jednodelna, spolja 5ostrana a luna iznutra, ba kao i kod Ljubljanske crkve, na njoj se nalazi trifora pod otrim zabatom. Ova crkva ne poseduje monumetalnost, ali je veoma skladna i vitka, jedan je od najuspelijih K. graditeljskih poduhvata.

11

Sokolski dom u Loznici je zgrada manjih dimenzija, podignuta 1931. Srazmerno sa tim, i dekoracija je izvedena skromno. Sadri prizemlje i prvi sprat na kojima su pravougaoni prozori, koji odgovaraju duhu modernijih graditeljskih shvatanja. Ulazni vestibil je takoe pojednostavljen i uproen, izveden je bez viedelnih prozora i pilastera. Podeoni, luni venac na sredini kao i uske kolonete uz sam ulaz su jedina dekoracija na ovom objektu. Njenu unutranjost najveim delom ini vebaonica, kao i kod ostalih K. sokolskih domova. Spomen-dom u Obrenovcu iz 1931. je vienamenska. Tu je bio smeten sokolski dom, zanatsko-trgovinska kola i obrenovaka prosvetna udruenja. To su u stvari 2 graevine povezane uskim hodnikom u kojima su se nalazile razliite prostorije prilagoene odreenim potrebama. Fasada je karakteristana za M. K, dve stepenine kule udaljene od uglova ka sredini, istureni blokovi zidova, bifore i trifore, sve to doprinosi duhu romantizma kome K. neprestano tei. Iste godine se gradi i Sokolski dom u Staroj Pazovi. Dosta podsea na prethodno izvedene provincijske sokolske domove, ne istie se ni po svojim dimenzijama niti plastinoj dekoraciji. Ima isturen sredinji blok sa 3 luna prozora i arhivoltama u crvenoj boji, etvorovodni krov kao i lune tremove. Dom jagodinskih trgovaca danas ne izgleda kao kada ga je M. K. 1932. podigao. Prvenstveno se satojao od prizemlja i 1 sprata i obilovao dekoracionim elementima. Meuti, 1970. dograen je jo 1 sprat, a dekoracija unitena. I ovde zapaamo ralanjenost centralnog od bonih traktova. Otvori su u prizemlju pravougaonog oblika, dok su na spratu polukruno zavreni, uokvireni, opet lunim, arhivoltama. Potkrovni venac je veoma izraen, kao i duboki ulazni trem. Spratna fasada sadri mnoge detalje i tu vlada kontrast svetlo-tamnih nijansi. Prva crkva koju je K. podigao u Beogradu je hram Pokrova presvete Bogorodice iz 1933. Nalazi se u Kajmakalanskoj ulici na Smederevskom ermu, gde je ranije postojala stara fabrika, preraena u ovu crkvu. Patrijarija i beogradska optina odmah su prihvatili K. projekat. Ova rekonstruisana graevina ima osnovu u obliku upisanog krsta, sadri centralni oltarski prostor (juni i severni su dograeni kasnije), naos i spoljnu pripratu sa visokim, etvorospratnim zvonikom. Ulaz u spoljnu pripratu je uraen simetrino, sa lunim prozorima i arhivoltama u crvenoj boji. Iznad naosa je visoko osmostrano kube, priprata je pokrivena dvovodnim, a kula etvorovodnim krovom. Iako se ova crkva smatra uspelim i dobrim K. projektom, ubrzo po zavretku izgradnje A. Deroko kritikuje ideju da se fabrika pretvori u crkvu, kao i to to je okrenuta leima glavnoj ulici. Meutim, K. je samo ispotovao crkveno pravilo, da bude orijantisana ka istoku. Ovo je svakako uspeno ostavarenje, gde je K. ostao veran svojim stilskim uzorima. Spomen-kapela u Kukovu kod Skoplja sagraena je 1933. u spomen kralju Petru I. Jako podsea na spomenik na Makovom kamenu, mada je ova graevina skromnije dekorisana, od kamena i betona je, sa kapelom u prizemlju i loom na vrhu, ka kome se stepenasto suavala.
12

Na njemu su se nalazile trifore sa arhivoltama, kao i heraldiki kraljevski simboli. Na alost, i ovaj spomenik je sruen tokom ratnih godina. Sokolski dom u Prokuplju je jo jedan provincijski objekat po K. projektu za potrebe sokolaskog drutva. iroki, srednji rizalit zavren je zabatom, ispod koga je duboki trem. Fasada je pod uticajem modernizma bez ornamentike i kolorita. Crkva na hrvatskom ostrvu Visu je iz 1933., jedini Korunoviev izveden projekat na tlu Hrvatske. Posveene je Sv. irilu i Metodiju, a podignuta zahvaljujui optinskim sredstvima, u samom centru luke. Sagraena je od armiranog betona a potom omalterisana. Stilski je prilagoena ambijentu u kome se nalazi, moemo je svrstati u vizantijski stil, spojen sa primorskim, srednjovekovnim stilom graena u Dalmaciji. Kako smo ve navikli na Korunovieve projekte crkava, ovde je isti sluaj kao i sa mnogim prethodnim, krstoobrazna osnova, kupola nad naosom, kula sa vitkim zvonikom, luni, vitki prozori, trema sa lukom iznad ulaza, romantizam i asimetrija. Poruenja je 60.ih godina. Sledee godine, K. ponovo gradi u Sloveniji. Crkva u Mariboru je posveena srpskom knezu Lazaru. To je bila druga po veliini K. sakralna graevina i ponovo stilski po ugledu na manastir Graanicu. Bila je krstaste osnove, petokupolna, bone konhe su bile zamenjene tremovima nejednakih visina. Osmostrane kupole su bile veoma vitke. Umesto trifora, hram su krasile rozete i okulusi. I ovu K. crkvu je snala surova sudbina, do temelja je sruena odmah po poetku II svetskog rata, nikada nije ponovo podignuta, i pored toga to je takva inicijativa postojala. Hram Svetog Lazara na Bulbuderu u Beogradu graen je 1935. i 1936. godine. Ima trikonhalnu osnovu krstastog oblika, i karakteristinu osmostranu kupolu sa visokim, lunim prozorima. Sagraena je od opeke a potom omalterisana. itava crkva se stepenasto uzdie i suava ka vrhu. Dominantan je moravski stil u dekoraciji fasade. Blizu nje, mada sasvim odvojen, podignut je i zvonik u neoromavskom stilu na kome se reaju ritmini, luni otvori. Da je K. omiljeni stil neomoravski i da mu se rado vraa, o tome nam svedoi i nevelika crkva Svete Petke na Kalemegdanu. Jednobrodna, poduna graevina, pravougaone osnove, uz koju su izgraeni dugaak trem i konaci. Pokrivena je dvovodnim krovom dok se iznad naosa nalazi osmostrana kupola. Pripada arhitekturi srpskog srednjovekovnog stila, arhainog je izgleda. Crkva je stradala u bombardovanju u II svetskom ratu, a tokom rekonstrukcije je trifora, koja se nalazila iznad ulaza, zamenjena jednodelnim prozorom. Fasada je ostavljene u rustici, neomalterisana. Sokolski dom Matica u Beogradu je bio prihvaen kao primer funkcionalnog sportskog objekta, sa pravilima koje je M. K. detaljno obrazloio u svojim brojnim izvetajima i publikacijama, kao predsednik graevinsko-umetnikog odseka Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije. Kao prvi neimar tog pokreta bio je nosilac ideologije sokolske arhitekture i insistira na vanosti da sokolska gnezada budu adekvatno predstavljena svojim izgledom ali i prilagoena
13

funkciji. Neprestano se protivio uplivu modernih stilova, posebno u projektima sokolana. Meutim, tokom gradnje dolo je do veih izmena, odstupilo se od planirane bogate skulptoralne dekoracije koja je ustupila mesto modernijoj varijanti, to je naruilo izgled objekta. iroke bezornamentalne povrine govore o modernistikoj jednostavnosti. I pored mnotva otvora na fasadama, graevina deluje masivno i monumentalno, ponajvie zahvaljujui irokom srednjem rizalitu sa tri luna prozora u najviem delu. Prisutna je i naglaena simetrija i akademska strogost graevine, ali je organizacijom masa i reminiscencijama na tradicionalne elemente srednjovekovnog sakralnog neimarstva autor uspeo da ouva romantiarski karakter izgleda graevine. Upravo ta sinteza nespojivog ini M. K. jednim od najveih neimara XX veka u Jugoslaviji. Strunjaci kau da je ba ovde Korunovi odstupio od svog stava da u arhitekturi sokolskih domova ne moe biti mode jer je kroz jedno originalno i izrazito individualno reenje nainio obrnuto, pribliio se modernom dobu. Graevina je prvobitno imala prizemlje i dva sprata a posle II svetskog rata je dograena mansard. Danas poznat kao Stari dif, ovaj objekat izgleda veoma strogo, ozbiljno i statino, za razliku od ranijih, razigranih fasada. U svemu tome ima odreenih vizionarskih tendencija. Sokolski dom u Visokom i Jagodini su dve manje sokolane koje je K. izgradio iste godine kao i sokolski dom Matica. To su manje, jednospratne graevine, jedna ima pravougaonu, dok druga ima osnovu u obliku slova T, tipinog su korunovievskog stila provincijskih sokolana. Skladnost kompozicija postignuta je lunim otvorima, isturenim proeljima i horizontalnou. Godine 1935., veoma plodne u K. stvaralatvu, zavrene su i dve manje crkve u Glogovcu i crkva u Miletievu. Za svoje rodno mesto K. je projektovao crkvu posveenu Roenju Bogorodice, po uzoru na svoj ranije izgraen hram u Deligradu. Krstaste je osnove, sa vitkim, osmostranim kubetom nad naosom, jednodelnom apsidom, karakteristinim lunim tremovima, itava je od armiranog betona. Dosta slina je i crkva u Miletievu, jedina odstupanja su dosta otriji boni zabati i izostavljenost lunih tremova. Ova dva projekta pokazuju koliko je M. K. bio zadovoljan i inspirisan svojim delom u Deligradu. Sokolski dom u Uicu, jedan od najmonumentalnijih i najznaajnijih K. graevina, na alost, danas vie ne postoji, sruena je za potrebe trasiranja pruge Beograd Bar tokom 70tih godina. Graenje je trajalo od 1931.-1936. Sokolana je imala razuen, prostran plan, gotovo pravilnog pravougaonog oblika. Fasade su bile asimetrine i nejednakih visina, sredinji deo je bio najvii na kome se nalazio visok trem sa terasom. Skladan ritam lunih prozora ukraenih arhivoltama i vencima, daju fasadi ivost i lakou, u duhu romantizma je i zastupljena polihromija. Ovo je bila moda i najraskonije dekorisana sokolana koju je K. projektovao. Unutranjost zgrada su inile brojne prostorije prdviene za sportske ali i kulturne potrebe, od kojih je vezbaonica imala najveu povrinu. U selu Pecka kraj Krupnja, K. podie jo jednu crkvu manjih dimenzija ali nezanemarivog umetnikog dostignua. Potpuno je u korunovievskom, neomoravskom stilu.
14

Ova crkva krstoobrazne osnove sadri i kosturnicu koja je izgraena na severnoj strani u obliku apside. Kameni blokovi ine sokl, dok je ostatak crkve sainjen od armiranog betona. Boni krakovi su zavreni otrim zabtima, a na proelju se nalazi luk, svih 5 apsida su spolja trostrane, iznutra polukrune a iznad naosa poiva osmostrano kube, takoe manjih dimenzija. Spomen-obeleje na Zebrnjaku je K. ivotno delo, za iju izgradnju nije bio odabran sluajno. Jo davne 1922. data je inicijativa, od strane profesora Stanoja Stanojevia, da se podigne spomenik palim borcima u Kumanovskoj bici iz 1912. K. ideja za samu izgradnju nije bila jedina, ali je oigledno bila najbolja, tako da je njemu taj rad poveren. Spomenik se nalazio na Zebrnjaku, najvioj taki brda kod Kumanova. Graen je od 1934.-1937. Ova akcija je okupila brojna patriotska i humanitarna udruenja, koja su pomogla da se izvri izgradnja. Sveano je osveen 31.10.1937. kada su u kosturnicu poloene kosti stradalih junaka. Spomenik u obliku obeliska, je bio ubedljivo najvia graevina tadanje Jugoslavije, sa visinom od 48,5m. Graen je od tvrdog bazalta i armiranog betona. Monumentalna, vitka kula, bila je veoma skladna. Podnoje je masivno, trougaone osnove, to je inovativno. Ukraeno je heraldikim elementima, triforam i okulusima. Trostrani obelisk koji se izdie iz postamena dominira elegancijom i sveanou. Ovaj fantastian spoj arhitekture i skulpture predstavlja vieznani simbol K. stvaralatva, poginulih boraca ali i samog M. K. U prizemlju su se pored prostorija kosturnica nalazile i stepenice koje su vodile do visokih delova kule. Iznad je bio muzej za relikvije, zatim kapela i na samom vrhu mala prostorija sa svetiljkama koje su spomenik uinile vidljivim i nou. Na ovom projektu ja postigao sjajnu sintezu romantizma i ekspresionizma kakva do tada nije viena na ovim prostorima. Ovo je bilo njegovo najprepoznatljivije ali i omiljeno delo. Donelo mu je najveu slavu, ali i najveu tugu kada je srueno u ratnoj 1941. od strane organizacije makedonskih nacionalnih fanatika. Monumentalni hram, je jedan od poznih K. projekata koji je ostao samo na papiru. Pokazuje nam njegove neograniene ambicije i tenju prevazilaenja mogueg. Naravno, i dalje u svom stilu, nasuprot trijumfa modernista. Ovo je jedan vizionarski projekat, ponovo ekspresionistiko-romantiarskog stila, gde se ponavljaju K. ustaljeni elementi. Eparhijski dom u Poarevcu, je jedan od poslednjih profanih graevina M. K. Podignut je 1939. za potrebe Branievske eparhije, u romantiarsko-akademskom stilu. Na njenoj fasadi je primenio trodelnu podelu zona, sa najisturenijim proeljem. Luni prozori, arhivolte, medaljoni i venci su zastupljeni u dekoraciji. Bogojavljanska esma i Prodavnoca svea u sklopu ikog manastira, gde je K. boravio u poznim godinama svog ivota, takoe treba spomenuti. To je skromni, nanapadni, prizemni objekat sa tremom i lunim arhivoltama. esma ima osmougaonu osnovu, sa 8 noseih stubia, tako da ima oblik baldahina.Ukraena je plitkim, prepletenim plastinim elementima i neizbenom lunom arkadom.

15

Na kraju ovog dela samo u pomenuti jo 4 crkve u: Grdelici, Suaku, Negbini i Kovaevcu, koje su nita manje bitan deo opusa M. K. Graene su u od perioda neposredno pre poetka II svetskog rata, pa sve do sredine 50tih. Za vreme okupacije K. ostaje u slubi Ministarstva graevina gde zadrava svoju profesionalnost i doslednost ak i u najteim vremenima. Kobni rat odnosi brojna K. dela, to e zauvek osiromaiti srpsku umetnost. U ratnoj godini, 1942., K. biva penzionisan.

Pozne godine 1945.-1969.

Po zavretku II Svetskog rata Korunovi je pre svog konanog penzionisanja, 2 godine radio na obnovi svoje domovine. Za sve projekte iz poslednjeg perioda svog stvaralatva ovaj arhitekta se moe zahvaliti Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mada su ti projekti prosene umetnike vrednosti u odnosu na dela iz zlatnog perioda Momira Korunovia kada je dostigao svoj vrhunac u graditeljskim poduhvatima. To su uglavnom manji projekti za potreba Patrijarije u Beogradu i Prizrenu, od kojih neki nisu ni realizovani. Tih godina Korunovi biva vie puta razoaran novim izgledom svojih graevina koje su stradale u II Svetskom ratu a sada obnovljene na potpuno neadekvatan nain, primer je Pota br. 2 kod eleznike stanice. Potiten je i usled kritika na njegov rad koji je ve polako padao u zaborav. Poslednje godine svog ivota provodi piui svoja seanja iz ratova i ilustrujui neke svoje starije spise. Umire 17. Aprila 1969. u Beogradu, sahranjen je na seoskom groblju u Bogavi pored lanova svoje porodice.

Literatura: 1. A. Kadijevi Momir Korunovi BIGZ, Beograd, 1996. 2. A. Kadijevi Jedan vek traenja nacionalnog stila Graevinska knjiga, Beograd, 2007. 3. A. Ignjatovi Jugoslovenstvo u arhitekturi Graevinska knjiga, Beograd, 2007.

16