Nalazita naslaga K-soli

Nalazita naslaga K-soli otkrivena su u raznim delovima zemljine kugle, a meu eksploatisanim su sledea 1. trasfurske u Nemakoj; naslage su sastavljene uglavnom od karnalita i kainita i u malim koliinama silvinita procene rezervi ~ 2500 miliona tona K 2O

2. Alzake u Francuskoj, sastavljene iz silvinita procene rezervi 1. milijarda i 800 miliona tona 3. Katalonske u paniji 4. Galicijske u Poljskoj 5. Solikamske u SSSR A otkrivene su naslage i na Siciliji, Kanadi, SAD, Peru

Upotreba K-ubriva za razne kulture

Primena K-ubriva zavisi od zemljinih uslova, kulture i upotrebe stajnjaka a) Zemljini uslovi: u pogledu pokretljivosti K+ on je u zoni izmeu N i P. U zemljitu teeg mehanikog sastava adsorbuje se u zoni gde je i uneto ubrivo. U peskovitom zemljitu (mala mo adsorpcije) gde je propustljivost za vodu velika K se kree sa zemljinom vlagom pa je mogue ak i ispiranje kalijuma

Minerali u naslagama K-soli

U sastav prirodnih naslaga ulaze poneki od sledeih minerala koji nisu isti ve su izmeani sa drugim solima, a najee sa solima Na i Mg - karnalit KCl MgCl2 6H2O 9-12% K2O i ~ 37% Cl - kainit KCl MgSO4 3H2O 12-15% K2O i NaCl prim. - silvin KCl ist 63% K2O

- silvinit KCl NaCl 17-19% K2O - tvrda so KCl MgSO4 NaCl 13% K2O U ovim mineralima kalijum je u obliku KCl U mineralima: - enit K2SO4 MgSO4 6H2O 23,3%K2O - polihalit K2SO4 2CaSO4 MgSO4 2H2O 15,5% K2O - kizerit MgSO4 H2O Kalijum je u sulfatnom obliku

K-soli iz ovih prirodnih naslaga upotrebljavaju se ili direktno za ubrenje ili se prerauju u koncentrovana K-ubriva, te se otuda K-ubriva mogu podeliti na:

a) Prirodne ili sirove K-soli (produkti sitnjenja prirodnih vodnorastvorljivih K-minerala) b) K-soli koncentrovane (produkti dobijeni meanjem sirovih soli koje sadre K i Na (najee silvina i kainita) i koncentrovanih ubriva (soli KCl)) c) Koncentrovana K-ubriva (produkti fabrike prerade sirovih soli: KCl, K2SO4 i K2SO4 MgSO4

Prirodne sirove K-soli

Prirodne sirove K-soli Osobine: - one se odlikuju malim % K2O ~ 12-15%, zbog toga nisu rentabilne za udaljena mesta - veoma su higroskopne to oteava primenu - visok sadraj NaCl i Cl (29-72% NaCl), to nepovoljno utie na neke biljke i osobine zemljita

Otuda im je upotreba ograniena, a ako se upotrebljavaju onda se samo mehaniki sitne, drobe i melju

Prema proizvodnji materijala i finoi mlevenja prirodne soli nalaze se u prometu kao: - kainit to je meavina silvina, karnalita, kizerita i tvrde soli. Od primesa NaCl i MgCl ima 12-15% K2O zrnaste mase < 3mm - Kainit u prahu 12-15% K2O od primesa sadri NaCl - silvinit 15-20% K2O, od primesa NaCl

Koncentrovane K-soli
Svrha proizvodnje: uklanjanje nepovoljnih osobina prirodnih K-soli : malog sadraja K2O, higroskopnosti, visokog sadraja NaCl i Cl Obzirom na materijal koji se koristi za dobijanje ovih soli i primenjene postupke razlikuju se 2 vrste ubriva: 1. ubriva u kojima se K nalazi u KCl 2. ubriva u kojima se K nalazi u K2SO4

ubriva sa KCl
Proizvodnja se zasniva na preiavanju i uklanjanju primesa iz prirodnih K-soli, a to se postie rastvaranjem, kristalizacijom i flotacijom rastvora (bez ikakvog dodavanja hemijskih sredstava). Najpoznatije ubrivo iz ove grupe je KCl

KCl 58-62 % K2O

Proizvodnja - u rastvaranju sirovine u vruoj vodi da bi se dobio zasien rastvor soli. Inae KCl se u SSSR i Francuskoj najee dobija iz silvinita (KClNaCl) a u nemakoj iz karnalita (KClMgCl26H2O) i tvrde soli (KClMgSO4NaCl). Proizvodnja mu se zasniva na razliitoj rastvorljivosti KCl i NaCl u vruoj vodi.

Sam proces proizvodnje sastoji se u sitnjenju sirovine i unoenju u vreo rastvor pri emu dolazi do taloenja KCl dok NaCl ostaje u rastvoru Znai princip proizvodnje se sastoji u nejednakoj rastvorljivosti soli, jer se NaCl podjednako rastvara u vruoj i hladnoj vodi dok KCl daleko vie u vruoj vodi

hladna voda vrela voda NaCl 36,6% 39,1% KCl na 0c 20c 100c 28,3% 34,7% 56,2%

Inae sam proces proizvodnje KCl sastoji se u: - drobljenju sirovog materijala - prosejavanju - rastvaranju u vodi na 110c - hlaenju na 20-25c gde KCl kristalie a NaCl ostaje u rastcoru - izdvajanju kristala KCl, a to se postie ceenjem, centrifugiranjem i suenjem

KCl ~ 60% K2O i oko 37% Cl i od primesa 1-3% NaCl To je kristalno, prljavo belo ubrivo, dobro rastvorljivo u vodi, malo higroskopno, kisele fizioloke reakcije (kis. Od Cl) U naoj zemlji se koristi kao komponenta sloenih ubriva

ubriva sa K2SO4
Potreba proizvodnje ovih ubriva proistekla je iz osetljivosti pojedinih kultura prema Cl-. Poznato je da Cl- negativno utie kod nekih kultura na: - sagorevanje duvana - stvaranje skroba kod krompira - transport eera u repi - stvaranje slada kod pivskog jema - pogoduje stvaranju taninskih materija kod vinove loze i jabuka

Otuda se kod tih kultura mora voditi rauna o obliku kalijuma u ubrivima Ova ubriva se dobijaju iz prirodnih naslaga K-soli koje u sebi sadre K2SO4 kao to su enit, poliholit, kizerit. Obzirom da su naslage pomenutih minerala male, pomenuta ubriva se proizvode i industrijski.

K2SO4 48-51% K2O

ubrivo se dobija ili dejstvom H2SO4 ili pak preradom kainita kome se dodaje koncentrovani rastvor KCl 1. 2KCl + H2SO4 = K2SO4 + 2HCl u druge svrhe 2. KCl MgSO4 + KCl = K2SO4 + MgCl

K2SO4 ubrivo je sivkasto bele boje, kristalne grae, gorkog ukusa, nije higroskopno. Sadri 48-52% K2O, 18% S, 0,6% Mg, 2% Cl. Fizioloki je kiselo ubrivo. Kod nas se ne proizvodi ve se uvozi i slui za proizvodnju komplexnih ubriva

Uticaj K-ubriva na osobine i plodnost zemljita

K-ubriva su dobre rastvorljivosti u vodi. Po unoenju u zemljite ona se rastvaraju i na taj nainse obogauje zemljini rastvor kalijumom i adsorptivni komplex, to dovodi do istiskivanja Ca iz adsorptivnog komplexa koji sa hlorom gradi CaCl2. Nastali CaCl2 je pokretljiv u zemljitu i u uslovima vee koliine padavina on se ispira.

Isto tako upotreba K-ubriva na kiselim zemljitima moe izazvati pojavu Al u rastvoru. Ako se ima u vidu da je Al teki metal to se moe tetno odraziti na gajene biljke R Al + 3KCl = R
k k k

+ AlCl3

Ova pojava u kiselim zemljitima je nepoeljna, te da bi se spreila tim zemljitima povremeno treba dodavati bazna ubriva ili vriti kalcifikaciju Pri unoenju K-ubriva u zemljita alkalne sredine sav uneti K se u zem. fiksira ili ostaje u zem. rastvoru ili je adsorbovan. Jedino u zem. lakeg mehanikog sastava i u uslovima vee vlanosti moe doi do njegovog ispiranja

Sva K-ubriva su fizioloki kisele reakcije jer biljke bre i vie koriste K+ od Cl- i SO42-. K2SO4 je fizioloki kiselije ubrivo od KCl to se tie vremena primene K-ubriva u odnosu na adsorptivnu mo zemljita, ista se mogu primenjivati u svako doba godine poto se kalijum vrsto vee za adsorptivni komplex

Meutim, kada je u pitanju Cl (smanjenje njegovog nepovoljnog dejstva) onda se KCl mora primeniti to ranije u jesen. Pri primeni K-ubriva mora se voditi rauna o antagonizmu K i drugih elemenata. Utvren je odreen antagonizam izmeu kalijuma : Mg, Ca, Na i B

Pri upotrebi veih doza K-ubriva moe doi do ispiranja Mg, to je est sluaj u lakim peskovitim zemljitima kakva su u nas u rejonu Subotica-Horgo (to se deava upravo zbog antagonizma dva elementa K:Mg. Isti je sluaj i sa K:Ca i K:Na.

Takoe, K-ubriva pokazuju antagonizam i prema boru. Dokazano je da vee koliine K-ubriva izazivaju smanjenje bora u suvoj materiji npr. soje od 42 do 6mgkg-1B. Ova injenica je veoma vana za kulture koje zahtevaju bor kao to je sluaj sa eernom repom.

Druga K-ubriva
Pored sirovih K-soli, KCl, K2SO4 i K2SO4MgSO4 i druge materije mogu posluiti kao K-ubriva. Npr: kalijumovi silikati, morske i jezerske slane vode, biljni pepeo, ekstrakti pri pranju vune i dr.

Kalijumovi silikati Silikati kalijuma a pre svih muskovit, leucit i feldspat mogu posluiti kao Kubriva. Ovi silikati su redovni sastojci stena te nakon njihove pripreme (sitnjenja) mogu posluiti kao Kubriva

Muskovit (H2KAL3Si3O12) kogaima u naoj zemlji u okolini Prokuplja sadri oko 12% K2O. Kako je K u njemu u nepristupanom obliku mora se podvri mlevenju i obradi sa jakim mineralnim kiselinama. Od finoe mlevenja zavisi i pristupanost kalijuma.

Od min. kiselina koriste se H2SO4, KCl, HNO3 i dr. Ovaj nain obrade puno se koristi u SAD te se tako dobijaju KCl, K2SO4 i KNO3 ubriva U naoj zemlji postoji leite silikata. Pored pomenutog muskovita tu su jo leucit sa Kosova, trahit iz okoline Kumanova i td. Ali su niske koncentracije i mogu imati samo lokalni znaaj u poljoprivredi u rejonima gde su nalazita.

Biljni pepeo On se obino ubraja u K-ubriva iako pored K u sebi sadri i druge elemente, pre svega fosfor u obliku TCP i Ca u obliku CaCO3. Sastav pepela zavisi od biljne vrste i njenog stanita nastajanja. Tako npr. Pepeo drveta sadri oko 10%K2O, 2%P2O5, i 30%CaO Pepeo penine slame: 14%K2O, 6,6% P2O5, i 6% CaO Pepeo suncokretove stabljike: 36% K2O, 2,5%P2O5 i 18,5% CaO

Kao K-ubrivo pepeo se moe koristiti za gajenje kultura, to je u praksi provereno (Ani-Jerki su ispitali ubrenje pepelom bukve krompira i utvrdili da je pepeo dao iste rezultate kao PK ubrivo).

Poto pepeo ima fizioloki baznu reakciju, on bolje rezultate postie na kiselim zemljitima. Zbog jako izraene reakcije u poetku primene pepeo se nesme primenjivati neposredno pred setvu poto moe doi do oteenja klice gajenih kultura