1. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraivanje kriminaliteta 1. prethodna saznanja, 2.

donoenje odluke da se radi istraivanje u odredenoj oblasti, 3. pregled ("istraivanje") postojee literature i utvrivanje praznina u postojeim istraivanjima, 4. operacionalizacija - definisanje svih relelevantnih metodolokih pitanja (pisanje istraivakog projekta), 5. " obezbeivanje finansijskih sredstava za istraivanje pisanje predloga projekta,potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno), " 6. izrada i umnoavanje istraivakih instrumenata, " probno istraivanje (ako je potrebno i mogue), 7. obuka lica koja e vriti prikupljanje podataka (ako je potrebno), 8. prikupljanje podataka, 9. priprema i obrada podataka, 10. analiza i interpretacija podataka, i njihovo nauno objanjenje (pisanje istraivakog izvetaja).

2. Kako se vri prikupljanje injenica u kriminologiji

Prikupljanje injenica u kriminologiji vri se posmatranjem, ispitivanjem, merenjem, eksperimentom, upreivanjem, uz pomo statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke, odnosno stvamog kriminaliteta. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. Takode, u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima, o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponaanju.

3. U kom zanenju se upotrebljaca statistika kriminaliteta

Statistike tehnike se koriste za frupisanje podataka, prikazivanje podataka, opisivanje podataka i utvrivanje veza izmeu pojava. Podaci se na osnovu vrste obeleja razvrstavaju u statistike grupe i nizove.

4. ta obuhvata metod

Pod metodom se uobiajeno podrazumeva nain na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se prouava. Ili, drugim reima i neto preciznije, to je postupak kojim se, na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke, dolazi do daljeg, potpunijeg znanja.

5. Koja je razlika izmeu metoda i tehnike istraivanja

Razlika izmeu metoda kao planiranog naina prouavanja i tehnike istraivanja shvaene kao sredstvo koje pomae ili omoguava to prouavanje, odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omoguavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu.

6. Osnovna obeleja kriminolokog metoda

Osnovna obeleja kriminolokog metoda proistiu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. Pri tome, od posebnog znaaja za kriminoloki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni, akademski i primenjeni karakter kriminologije, kao i predmet njenog prouavanja koji obuhvata, kako pojedinane sluajeve kriminalnog ponaanja, tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. Iz ovih karakteristika kriminologije proistiu sledea obeleja metoda koje koristi: 1) prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objanjavanje, 2) fundamentalna i primenjena istraivanja,

3)

prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju, kriminalitetu, delinkventu i rtvi (pojavni oblici i faktori),

4) koricenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda, 5) komparativni metod

7. Izvori kriminolokih podataka

Izvori podataka mogu biti sekundarnih izvora.

pisani i nepisani, takoe pravi se razlika izmedu primarnih i

8. Na ta se odnosi uzronost i predvianje

Objasniti jednu pojavu (u naem sluaju kriminalitet) znai odgovoriti na pitanja "zato" i "kako" koja se odnose na prolost, dakle na ono to se ve dogodilo, ali i predvideti budunost.

9. ime su odreene metode i tehnike istraivanja

Metode i tehnike koje se primenjuju u izuavanju kriminaliteta kao masovne drutvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom.

10. Koje tehnike saznanja tamne brojke kriminaliteta su vam poznate

1) Ankete sa samoprijavljivanjem 2) Ankete o viktimizaciji 3) ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponaanjima 4) uz pomo anketa o strahu od zloina ("fear of crime")

11. ta podrazumeva kvantitativna obrada i analiza podataka

12. ta se podrazumeva pod horizontalnom i vertikalnom analizom

Utvrdivanje slinosti i razlika u dogaajima koji su prethodili izvrenju krivinog dela ubistva od strane osoba obuhvaenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrivanje veza izmeu raznih dogaaja u ivotu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize.

13. Za ta se u kriminologiji koristi metod sinteze

Koristi se kako bi se pojedinano kriminalno ponaanje sagledalo i objasnilo u sklopu odreenih drutvenih prilika i uticaja.

14. Koje tehnike prikupljanja o kriminalnom ponaanju su vam poznate

15. Neposredno posmatranje

Neophodno je obezbediti da posmatra svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. Sobzirom na to da se radi o pojavi koja je podlona krivinom gonjenju i kanjavanju ona se najee i deava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo treih lica smatra se opasnou od otkrivanja i krivinog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje injenica o krivicnim delima.

16. Posmatranje sa uestvovanjem

Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjemPutem ovog posmatranja injenice se prikupljaju tako to istraiva nije samo pasivni posmatra pojave ve u njoj i aktivno uestvuje.

17. Posredno posmatranje

Predstavlja opaanje injenica koje se odnose na kriminalno ponaanje, delinkventa i rtve, koricenjem podataka iz policijskih dosijea,sudskih predmeta, zatvorskih dosijea, dnevne tampe, dnevnika i memoara delinkvenata.

18. Eksperiment u kriminologiji

Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vri na vetaki izazvanoj pojavi.Njegova primena u kriminologiji je mala, to je i razumljivo s obzirom na to da su predmet prouavanja kriminologije ponaanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena, pa ih nije celishodno vetaki izazivati.

19. Sistemska opservacija delikvencije

Produbljeno ispitivanje linosti delinkventa i motiva koji su doveli do vrenja krivicnog dela. U osnovi se radi o klinikom ispitivanju: medicinskom, patolokom, psiholokom, psihijatrijskom ili osocijalnoj anketi. Ovo ispitivanje moe se primenjivati samo na zatvorenalica.

20. Kriminalna biografija

Kriminalne biografije omoguavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponaanja. Istraiva se lino sree sa delinkventom, upoznaje se sa njegovim rukopisima, dnevnicima, ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije.

21. Nacrtajte kako vidite kauzu izmeu odnosa u kriminalnom miljeu

22. Obeleja metoda koji se koriste u kriminologiji

1) prikupljanje konkretnih injenica i njihovo teorijsko objanjavanje; 2) fundamentalna i primenjenaistraivanja; 3) prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju, delinkventu,kriminalitetu i rtvi (pojavni oblici i faktori); 4) koricenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda; 5) komparativni metod; 6) proucavanje kriminalnog ponaanja u sklopu ireg ivota delinkventa; 7) kategorizacije i tipologije- grupisanje kriminalnih ponaanja i delinkvenata po srodnosti; 8) korienje metoda i znanja raznih nauka i timski rad

23. ta je longitudalna tehnika u kriminologiji

Koriste se za praenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog ivota, a potom i za poreenje dobijenih rezultata. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: ivotne istorije i kriminalne biografije.

24. Hronoloki model kriminaliteta etape

25. Koje metode je razvila kriminologija

Kriminologija je, osim toga, stvorila sopstveni metodiki sistem, pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih sluajeva kriminalnog ponaanja i kriminoloku kliniku metodu

kojima se prouavaju pojedini izvrioci krivinih dela u svim aspektima, kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponaanja.

26. ta se podrazumeva pod istraivaki projektom

Predstavlja opis budueg istraivanja, njegova sadrina zavisi u svakom pojedinom sluaju od cilja istraivanja, odnosno od prirode istraivane pojave.

27. Koje su vam tehnike prikupljanja podataka poznate o kriminalnom ponaanju kao individualnoj pojavi

Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: 1) tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i 2) tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponaanju