HUMANISTIKA(RENESANSNA)PEDAGOGIJA

Humanistika pedagogija je pravac pedagokog miljenja s kraja XIV i u XV i XVI veku,n astao pod uticajem razvoja proizvodnje(zanata i trgovine),tehnikih otkria(tampe),no vih filozofskih pogleda na prorodu i smisao ljudskog ivota,oivaljavanja antike kult ure,formiranja graanstva kao klase. Suprotno srednjovekovnom idealu ivota i feudalno-crkvenoj organizaciji drutva ,nosioci renesansnih shvatanja(humanisti) isticali su kult radosnog i zdravog ov ozemaljskog ivota (ivotni optimizam),stremljenje antikim merilima ljudskih vrednost i,kult prirode i neogranienog poverenja u njene moi,ogromnu veru u snagu oveka i nj egove saznajne moi. U oblasti pedagogije humanistuka epoha znaila je kritiku negaciju osnova na koj ima je poivao srednjovekovno-crkveni smisao obrazovanja i vaspitanja,istaknuvi kao bitni cilj vaspitanja antiki pojam harmonijski (telesno i duhovno) razvijene lino sti. Pedagozi humanisti ukazivali su na neophodnost sistematskog fiziko-zdravstven og jaanja dece,blagog odnosa prema njima,potovanja njihove linosti i njihovih indiv idualnih sklonosti.U njihovim spisima akcentovana je snana tenja za korenitom izme nom sadraja metoda obrazovno-vaspitnog rada.Uveravali su u potrebu proirenja sredn jovekovnog kursa nastavnih disciplina novim predmetima:literaturom,istorijom,geo grafijom i mehanikom,zahtevajui sa se nastavno gradivo svih predmeta interpretira ivotnije,da u izuavanju odreenih nastavno-naunih oblasti uenici aktivno i kritiki usv ajaju injenice(da nita ne primaju na veru),da o znanjima steenim iz knjiga samostal no rasuuju i da ih uporeuju sa injenicama do kojih su doli iskustvenim putem,neposre dnim posmatranjem i prouavanjem prirodne i drutvene stvarnosti. U spisima pedagoga humanista vidljivi su elementi materijalistiko-senzualistik og shvatanja procesa saznanja i induktivnog puta u nastavi (zahtev da se u uenju polazi od konkretnih iskustvenih injenica stvarnosti) i u odreenom vidu anticipira ne su osnovne primese didaktikih principa oiglednosti i svesne aktivnosti uenika;u njima je znatnim delom obreeno i pitanje funkcije primera i uloge nastavnika (va spitaa) u pedagoko-nastavnom procesu. Posebnu panju su humanisti posveivali izuavanju klasinih jezika i knjievnosti,trae da se izuavaju na izvornim tekstovima grkih i rimskih pisaca. Uopte,pedagogija humanizma bila je neposredno usmerena protiv knjikog(verbalno g i mehanikog) uenja karakteristinog za srednjovekovnu kolu,protivstavljajui ovome du h kritikog,svesnog i samostalnog uenja;zatim,protiv grubog odnoenja prema uenicima i otrih (telesnih) kazni;dalje,nju je karakterisala odluna opredeljenost za sistem individualnog vaspitno-nastavnog rada i iskljuivala orjentisanost na potrebe vasp itanja dece iz viih (aristokratskih) drutvenih poloaja. U najvanije predstavnike humanistike pedagogije spadaju:Vitorino da Feltre (1373-1 446),organizator poznatog vaspitnog zavoda u Mantovi pod imenom ,,Dom radosti''; Fransoa Rable (1483-1553),pisac znaajnog satirinog romana ,,Gargantua i Pantagruel '',u kome je dao optu kritiku srednjovekovno-skolastikog sistema nastave i skicira o elemente novog (renesansnog) duha vaspitanja.Miel de Montenj (1533-1592),pozna t po svojim mislima o vaspitanju iznesenim u delu ,,Eseji'';Erazmo Roterdamski (1446-1536),pisac ,,O osnovi slobodnog vaspitanja dece''.Ludoviko Vives (1492-15 04),pisac znaajnog pedagokog spisa ,,De trandedis disciplinis''. Ideje pedagoga humanista su prihvatili i razvili kasnije pedagoki teoretiari,na roito J.A.Komenski(1592-1670) i ..Ruso (1712-1778).

HUMANOST(VASPITANJE HUMANOSTI) Humanost je moralni odnos pojednica prema pojedincu,pun meusobnog potovanja, uvaavanja linog dostojanstva,vere u oveka i iskrene meusobne ljubavi.Svaka drutvena k lasa je,u okvirima svoje klase,na uzlaznoj liniji svoga razvoja, isticala potreb u humanosti.Tako je buroazija u periodu svog uzdizanja ukazivala na znaaj svog hum anog odnosa,ali se kasnije humanizam u nje izvrgnuo u licemerstvo i sredstvo za prikrivanje klasnih i linih interesa.U kapitalistikoj konkurentskoj borbi vai pravo jaega,a lini interes se stavlja iznad interesa drugih ljudi. Prava humanost moe postojati samo u socijalizmu,jer je u njemu ukinuta ekspl oatacija oveka,pogotovo u naem drutvu zasnovanom na drutvenom samoupravljanju,gde up ravljanje ljudima poinje da se zamenjuje upravljanjem stvarima. Socijalistiki humanizam predstavlja vii nivo humanizma od svih predhodnih drutv enih formacija.U njemu dolazi do punog izraaja briga o oveku,vera u njegove snage, otvaraju se najire perspektive za razvoj linosti,potuje se ljudska linost,neguje se drugarstvo i prijateljstvo.Humanost u socijalizmu obuhvata i ljubav prema svim d rugim radnim ljudima. U vaspitanju humanosti uestvuju porodica,kola i drutvo u uem smislu.U tome dva os novna naina vaspitanja igraju vanu ulogu: 1) Vaspitanje svesti o tome ta je humanost i u emu se ona sastoji,kao i pedagoko na vikavanje putem primera i drugim sredstvima da se postupa humano; 2) Ukljuivanje u kolektivni rad,jer se samo u zajednikom radu,naporima,tekoama,uspes ima i pobedama moe zavoleti i razumeti drugi ovek. Razvijanje ljubavi prema radu i negovanje oseanja line asti i dostojanstva su os novni uslovi za razvijanje humanosti,a to se najbolje postie putem ukljuivanja vas pitanika u kolektivni ivot i rad.

HUMANISTIKE TEORIJE Tokom XX veka obrazovanje se razvijalo pod snanim uticajem nauke i bihevioriz ma,to je generisalo brojna pitanja o psiholokom uinku ovih uticaja na obrazovanje.Z bog toga javljaju se kritike usmerene prema tredicionalnom obrazovanju i prigovo ri to je u okviru njega dat nizak prioriter uenikovoj subjektivnosti i slobodi. Mnogi humanisti zastupaju u gledite da obrazovanje treba fokusirati na razvoj unutranjeg sopstva,na konstrukciju individualnog identiteta. Slino svim ostalim pr ogresivnim pedagozima, Makarenko je bio uveren da moralno vaspitanje moe da bude uspeno samo ako se zasniva na humanizmu, pod kojim treba podrazumevati prvenstven o potovanje vaspitanikove linosti: Ja insistiram na tome da je osnovni princip u pedagokom radu, kolskom, vankolskom, predkolskom to vee potovanje oveka. Usvojivi ovaj zakon za jednu od osnovnih smernica svoje pedagogije, Makarenko ga je tumaio na nain koji se na prvi pogled ini paradoksalnim. Naime, pov ezivao je potovanje sa postavljanjem velikih zahteva, i to stoga to je smatrao da se potovanje jednog oveka manifestuje u tome da mu se postavljaju ozbiljni zadaci. U tome se ugledao na Gorkog, za koga je rekao da je jedan od najveih pedagoga, j er postie maksimalno potovanje oveka postavljajui mu maksimalne zahteve. Formuliuji o vo znaajno pedagoko naelo, Makarenko je pisao: Moj osnovni princip uvek je bio: to vie zahteva prema oveku, ali ujedno i to vie potovanja njegove linosti. Zato pedaog treb a da se dri naela: to vie potovanja i upornog, jasnog, otvorenog zahtevanja: ponaajte se tako i tako. Drugim reima, mora se biti strog u zahtevima. Mladi vole takve va spitae, jer oseaju da ih oni uvaavaju, oseaju da se mnogo trai samo od onoga za koga

se veruje da to moe i da ostvari. Deca i omladina veoma brzo i tano procene ko ih stvarno potuje, a ko se u tome samo pretvara. Svako poniavanje je za osudu, ukljuuj ui i ono koje se ispoljava u formi preterane popustljivosti. Dete eli da ga uzimaj u ozbiljno, da mu prijaju vaspitaevi veliki zahtevi, kao dokaz ozbiljnog tretmana .

Lusi Leveje-Rijan opsiala je himanistike teorije u oblasti obrazovanja na sledei nain: ,,Govoriti o humanistikom pristupu u obrazovanju znai evocirati celokupan trend am erike psihologije na koju su nakon Drugog svetskog rata snaan uticaj imale evropsk e filozofije egzistencijalizma i fenomenologije.U okviru ovog pristupa,pojedinac se moe odrediti kao projekat ivota koji je usmeren ka otkrivanju sebe kao slobodn og i odgovornog ljudskog bia...''. Sve ovo ukazuje da se humanizam u XX veku moe povezati sa egzistencijalistikim i f enomenolokim pravcem filozofskog miljenja. Egzistencijalizam,tj.egzistencijalna filozofija zapoinje kao ,,fundamentalna o ntologija'',tj.analizom onoga bia gde pitanje o bitku zapoinje i zavrava,a to je ove k.Egzistencijalizam se moe interpretirati kao filozofska reakcija ne matafiziku de terminisanost idealizma,realizma i tomizma,tj.na ideju da se pojedinac definie pr e vlastite egzistencije.ovek se ne shvata kao gotovo bie,ve kao bie koje se razvija. On je slobodan da sam donosi odluke i samostalno kreira budunost. Fenomenologija (Fenomenoloki pokret) jeste nauka o sutinama,a ne o injenicama.Fe nomenologiju interesuje zato je neka norma-norma.Interesuje je ta je to religiozno st uopte?Nastoji da objasni temeljne fenomene naeg ivota ali uvek sa stanovita njiho ve sutine.Takoe,bavi se sistematskim istraivanjem svesti i njenih objekata.Ona anal izira kako svesni subjekti prepoznaju objekte i kako ljudska svest doivljava i uoa va sve tipove fenomena. Posmatrano sa filozofske i antropoloke take gledita,ljudsko bie nije receptor,ve r eceptore koristi za svoje vlastite ciljeve;ovek bira iz svoje okoline ono to mu tr eba za njegov vlastiti svet. U periodu humanizma o vaspitanju se sve vie raspravlja i sve vie veruje u njegove snage.teorije pedagokog optimizma upravo se i pojavljuju u tzv.vremenima velikih preobraaja i naglih promena. to se tie psihologije,neminovno je spomenuti humanistiku psihologiju. Humastike te orije time i humanistika psihologija se naziva i treom silom pored psihoanalize i bi hejviorizma.Jedan od najpoznatijih predstavnika humanistike psihologije Abraham M aslov zasnovao je svoju teoriju o samoaktualizaciji na ideji da postoji univerza lna,svakom ljudskom biu inherentna tenja da ispuni svoje mogunosti I potrebe.Samoak tualizacija se upravo odnosi na ovekovu tenju da ostvari ono to u njemu postiji kao mogunost.ovek se posmatra kao aktivno,odgovorno I samostvaralako bie.Svaki pojedina c je sposoban da odluuje o vlastitom razvoju I rastu. Karl Roders je verovao da osnovno obeleje oveka predstavlja tenja za potpunom rea lizacojom unutranjih potencijala.Prema ovom humanistikom psihologu,ovek je po svojo j prirodi i osnovi pozitivno stvorenje,a ciljevi kojima tei su aktualizacija vlas titog ja ili samoaktualizacija.Njegova teorija je nastala iz njegove klinike prak se i namenjena je tumaenju i objanjavanju klijentom-usmerene ili nedirektivne psih oloke terapije.Cilj ove terapije jeste da klijent postane manje zavisan od spoljan jih uticaja,a vie samoupravan pri donoenju odluka i usmeravanju samog sebe. Humanistike teorije polaze od stava da sredina za uenje ima znaajnu ulogu u dostiza nju samoaktualizacije (dinamika snaga organizma,neprestani pritisak ka izraavanju i razvoju vlastitih mogunosti) .Otuda postoji zalaganje za slobodnu kolu sa manjim brojem uenika,bez strogo utvrenog kurikuluma i rasporeda asova.kola ima ulogu da om ogui lini razvoj svakog pojedinca. Pedagoke funkcije kole:prevoenje pojedinca iz porodine veze i odnosa u javni ivot;raz likovanje rada i slobodnog vremena,igre i uenja;uloga reformiranja;kola ui ponaanju

u odnosu na predmet. Budui da svaki pojedinac kreira vlastiti sistem vrednosti na osnovu personaln og vienja stvarnosti i doivljaja,uloga nastavnika se vidi u pruanju pomoi kako bi uen ik razvio vlastitu linosti i stekao bogato iskustvo i pozitivnu sliku o sebi.Kako bi sve ovo uspelo i sam nastavnik mora da bude autentina linost.On mora biti palji v,osetljiv,empatian,komunikativan i predusredljiv.

U celini posmatrano,humanistike teorije su dominirale u periodu izmeu 1965. I 197 5. Godine XX veka.Poetak sedamdesetih godina XX veka oznaava se kao ,,znatan'' per iod humanistiki utemeljenih alternativnih kola.Iako svaka od ovih kola ima svoje sp ecifinosti,sve dele zajednike polazne osnove; 1) Dete je humano i dobro bie 2) Svaki pojedinac predstavlja jedinstveno ljudsko bie 3) Svako dete je po prirodi zdrava i pozitivna osoba 4) Bez napredka pojedinca nema ni napredka drutva 5) Rast pojedinca nije mogu bez njegovog pristajanja na taj rast 6) Oseanja su znaajna kao i same injenice 7) Sloboda se nalazi u osnovi realizacije ljudskih potencijala Humanistike teorije polaze od stava da sredina za uenje ima znaajnu ulogu u dostiza nju samoaktualizacije dece.Zato je vano oblikovati uslove koji e omoguiti pojedincu da oseti vlastiti znaaj. Danas je humanistiki pogled na obrazovanje evoluirao I iz njega su proizale mnog e savremene perspective sa fokusom na brigu za osobu kao celinu. To su : 1. samoaktualizirajue teorije 2. Teorije grupne dinamike 3. Spiritualistike teorije

Samoaktualizujue teorije su primarno razvijene pod uticajem Karla Rodersa.Njih ka rakteristie fokusiranost na unutranju dinamiku linosti, na njene potrebe,aspiracije I elje.Kljuni pojmovi koji se vezuju uz ove teorije su : 1)Sloboda uenja 2)Uenikova pozitivna orjentacija I personalna autonomija 3) Iskustveno uenje 4) Nastvanik kao flasirator 5) Personalni narativi I vrednosti. U osnovi se nalazi stav da pojedinac treba da bude Slobodan da ui ono to ga inte resuje,to smatra znaajnim. Teorije grupne dinamike su fokusirane na interakcijska zbivanja meu pojedincima I na njihove aktivne efekte.Ove teorije su bazirane na grupnom posredovanju I pol aze od pretpostavke da rad u grupi prua mogunosti uenicima da najpotpunije izraze s voja oseanja. Akcenat je stavljen na zajednikom radu,planiranju I ostvarivanju eljenih ciljev a.U tom kontekstu teorije grupne dinamike stavljaju akcenat na : 1) 2) 3) Personalni razvoj Grupnu interakciju Dinamino okruenje

Spiritualistike teorije su fokusirane na duhovnoj vezi izmeu individue I univerzum a.One nisu religijske , ve bi se pre mogle oznaavati kao humanistike I komike. Akcenat se stavlja na razvoj spiritualnih aspekata ivota , a cilj je dostizanj e duhovne samorealizacije.

NAJPOZNATIJI PREDSTAVNICI I NJIHOVA DELA JOHAN AMOSKOMENSKI (1592-1670) Poznati eki pedagog,humanist koji nije samo pedagoki teoretiar,ve i ovek koji je mnog o i praktino radio na ostvarivanju svojih pedagokih koncepcija.Otuda njegove ideje ,proveravane u praksi ,i imaju posebnu snagu ivotvornosti i posle vie od tri stoti ne godina.Kao lan velike organizacije ,,eka braa'',kao duhovni i stvarni voa te organ izacije,koja je okupljala iroke slojeve naroda u borbi protiv tuinskog ugnjetavanj a,Komenski esto mora da bei i da se seli iz zemlje u zemlju.Meutim,pripadnost Komen skog tom pokretu dala je itok demokratski karakter i osnovu njegovoj pedagokoj teo riji.U njoj su sadrani interesi i zahtevi irokih narodnih masa,ije e praktino ostvari vanje ekati,ponekad, i nae vreme.Druga,za to vreme progresivna osnova pedagoke konc epcije Komenskog je teorijska i filozofska osnova,prirodna filozofija renesanse i materijalistika filozofija engleskog filozofa Fransisa Bekona.Polazei sa tih osn ova,Komenski otro kritikuje srednjovekovno vaspitanje i kolu,istovremeno se borei z a kolu i vaspitanje koji e biti izgraivani u slubi i interesu naroda.On trai optu i ob aveznu kolu,nastavu na maternjem jeziku,bori se za izgradnju sistema vaspitanja k oji bi inio celinu,obuhvatajui omladinu i odrasle.Posebno se zalagao za smiljeno va spitanje dece u predkolskom periodu,emu posveuje i posebno delo ,,Informatorijum za kolu materinsku''.Komenski se naroito bavio pitanjima didaktike i ,smatra se,s pu no prava,osnivaem te pedagoke discipline.Tu problematiku obrazlae u mnogim delima i udbenicima,a posebno u glavnom delu ,,Velika didaktika'',koje po obimu prelazi d idaktiku i moe se , s puno prava,smatrati jednom od prvih celovitih pedagogija.Up ravo zato to je u tom i drugim delima,obuhvatio skoro svu dotad poznatu i potrebn u pedagoku problematiku,Komenski je jedan od pretea pedagogije kao samostalne nauk e.Komenski je posebno zasluan zato to je dao i razradio jednu novu organizaciju na stave (razredno-predmetno-asovni sistema nastave ), to je traio da u sadraj obrazova nja uu i realni predmeti,to je insistirao na nekim znaajnim principima nastave,teor ijski ih zasnivajui i obrazlaui (princip oiglednosti,svesnog usvajanja znanja,sistem atinosti,dostupnosti sadraja i metoda rada uzrastu uenika).Polazei od optih osnova sv oje pedagoke koncepcije,Komenski je zastupao princip prirodnosti, tj. Postavljao je zahtev saobraavanja razvoja deteta njegovim prirodnim mogunostima.Dao je jedno od prvih periodizacija razvoja traei da se u predkolskom radu rukovodi karakteristi kama tih razvojnih perioda.Poznat je i kao pisac prvih udbenika, u kojima je prim enio svoje pedagoke ideje,a koji su u upotrebi dugo i u mnogim zemljama Evrope. AN AK RUSO (1712-1778) Poznati francuski pisac I pedagog otro reaguje protiv drutvene nejednakosti,protiv stalekih I crkvenih autoriteta.Zastupnik je slobode,demokratije I humanizma.U te meljima njegove pedagoke koncepcije lee mnoge ideje,meu kojima su : teorija o vaspi tanju saobraenom prirodi deteta, o slobodnom razvitku I slobodnom vaspitanju , o vaspitanju u prirodi izmeu stvari koje okruuju vaspitanika. ..Ruso zastupa interese sitne buroazije,demokratsko-liberalno nastrojenih i orjentisanih slojeva francusk og i evropskog drutva. Te ideje slue i kao prolazna osnova za reavanje svih pedagoki h pitanja kojima se Ruso bavio.Ruso ustaje veoma otro protiv drutvene nejednakosti ,protiv stalekih i svih drutvenih privilegija,protiv despotizma,protiv religijskih zabluda i crkvenih autoriteta.Kao opasan po drutveni poredak,Ruso e biti esto prog anjan,morae da bei i da se seli iz jedne zemlje u drugu,a njegova dela su javno sp aljivana. Teorija o vaspitanju saobraenom prirodi deteta, o slobodnom razvoju i slobod

nom vaspitanju , o potrebi vaspitanja to potpunije i prirodi saobraenije linosti, o vaspitanju u prirodi , i to pomou predmeta koji okruuju vaspitanika , o potrebi i ndividualnog prilaenja detetu , njegov bunt protiv fizikog kanjavanja i propagiranj e tzv. kazni prirodnih posledica , isticanje znaaja umnog vaspitanja ,kao i radno g vaspitanja sve su ti temelji njegove originalne pedagoke koncepcije.Njegove idej e su mnogi sledili, mnogi su pretrpeli njegov uticaj a i danas spada meu najee itane, pominjane i citirane pedagoge iz prolosti. U njegovim pedagokim pogledima mogu se uoiti I neke nedoslednosti,protivurenost i I krajnosti,npr:idealistika osnova njegove teorije o prirodnom razvitku deteta, odbacivanje mnogo ega to je pre njega stvoreno u pedagogiji,idealizovanje deteta I njegove prirode kao I slobodnog razvijanja deteta, nesistematinost u obrazovanju I sticanju znanja, izdvajanje deteta iz drutva, negativni stav prema vaspitanju e nske dece Dela su mu ,,Emil ili o vaspitanju , ,,Drutveni ugovor.

JOHAN HAJNRIH PESTALOCI (1746-1827) Pestaloci je jedan od najveih humanista i demokrata.Njega esto mnogo istiu kao glor ifikaciju lika pedagoga,uitelja i prosvetnog radnika, u smislu osobina i ljubavi prema deci.On je jedan od retkih pedagoga kome je podignut spomenik u na njemu p ie; ,,SVE ZA DRUGE,NITA ZA SEBE'' Pestaloci,polazei od Lajbnicovog uenja o monadama,istie princip samorazvoja prirodn ih snaga, a time i princip prirodnosti vaspitanja.Sutina vaspitnog procesa je , p o njemu, u razvijanju prirodnih sposobnosti saobrazno prirodnom toku razvoja.Pes taloci se pedagogijom bavi I teorijski I praktino.Ustaje protiv porobljavanja nar oda I protiv crkvene relogije jer je ona stavljena u slubu dravne vlasti .Toj reli giji suprotstavlja ,,prirodnu religiju,ija je sutina u stvarnoj I aktivnoj ljubavi p rema ljudima.To je osnova njegovog shvatanja morala,pa I moralnog vaspitanja.On tvrdi da,klicu koju svaki ovek nosi u sebi vaspitanjem treba neprestano razvijati I usavravati.Vano je negovati I razvijati duh,a ne ii na sticanje to veeg broja pred stava.On zahteva da se razvija misao deteta, da se ono ui da posmatra I zapaa svet I zbivanja oko sebe.To je ,,poetak svakog uenja. Posebno se bavio pitanjem elementarne nastave.Teei da otkrije osnovne elemente poetne nastave, utvrdio je da postoje tri takva elementa :broj, oblik I re.Na toj osnovi razradio je I metodike nastave maternjeg jezika,rauna I zemljopisa. Ogranienosti nekih pedagokih pogleda Pestalocija rezultat su njegove tenje da se na bazi zemljoradnje I sitnog zanatstva,a ne na bazi krupne industrije,ree probl em tadanjeg drutva I njegovog vaspitanja.

Erazmo Roterdarmski (1446-1536) Holandski humanista, knjievnik, filolog i filozog Erazmo Roterdarmski , ili pravi m imenom Geert Geerts, roen je 28. oktobar 1465. u Roterdamu. Iako se ime Rotterd ama usko vee uz Erazma on je u tom gradu iveo svega nekoliko godina i nakon to ga j

e napustio nikada se vie nije vratio. Po svom knjievno-naunom radu i ivotnom stavu E ramzo je najsvetlija i najznaaniji linost humanizma. Majstor latinskog stila, on n eguje sve knjievne forme od poezije do naunih spisa. Njegova izdanja Aristotela, N ovog zaveta, Jeronima, Augustina, Ambrozija itd fundamentalna su dela evropske f ilologije i tekstualne kritike. Njegov spis "De ratione studii" prvi je sistemat ski program humanistikog kolskog obrazovanja, dok iz niza njegovih unih rasprava i p isama izbija lik oveka koji vedrim ivotnim optimizom, irinom i kritinocu svojih naunih gledanja, nepomirljivocu prema moralnom licemerju i falsifikatima ljudskih svetinj a, ali i tolerantnom samilocu prema ljudskim nevoljama i slabostima visoko nadrast ao svoju epohu.

ZAKLJUAK Period humanizma I renesanse oznaava ogroman procvat svih nauka I daje znaajan raz log razvitku pedagoke misli I teorije.Oni oznaavaju period borbe protiv mranjatva sr ednjeg veka, protiv neprikosnovne dominacije crkve I teologije , protiv srednjov ekovnih okova u svim domenima drutvenog ivota. Nastava se prema humanistikim teorijama zasniva na razvoj pozitivnih humanih od nosa I iskrenu meusobnu komunikaciju.Ove teorije polaze od stave da sredina za uen je ima vanu ulogu u samoaktualizaciji jedinke.Tako nastaje zalaganje za slobodnu k olu. Humanistike teorije tee ka pozitivnim ljudskim stavovima I ponaanjima,potovanjima I meusobnoj komunikaciji.Tei ka uenou I obrazovanju kao bitnom svojstvu ivota svake jedi nke.

SADRAJ: 1. HUMANISTIKA(RENESANSNA)PEDAGOGIJA..1-2 strana 2. HUMANOST(VASPITANJE HUMANOSTI) 3 strana

3. 4. 5.

HUMANISTIKE TEORIJE.. 4-8 strana NAJPOZNATIJI PREDSTAVNICI I NJIHOVA DELA 8-12 strana ZAKLJUAK13 strana