Вы находитесь на странице: 1из 466

Dord Ricer

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI


Preveli s engleskog jezika Smiljana Skiba i Duan Pavlovi

C/ly>K5EHHi

Izvornik G e o r g e Ritzer

Contemporary Sociological Theory and Its Classic Roots : T h e Basics 2 d Edition


Copyright 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved.

Copyright J P

Slubeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com Sva prava pridrana

KRATAK SADRAJ
Predgovor srpskom izdanju 13 Predgovor autora 25 O autoru 29 1. Uvod u socioloku teoriju 31 2. Klasine socioloke teorije (1) 49 3. Klasine socioloke teorije (2) 89 4. Savremene grand-teorije (1) 111 5. Savremene grand-teorije (2) 173 6. Savremene teorije svakodnevnog ivota 215 7. Savremene integrativne teorije 263 8. Savremene feministike teorije (zajedno s Patriom Madu Lengerman i Dilijan Nibruk). . 295 9. Postmoderne grand-teorije 339 10. Teorije globalizacije 393 Renik Indeks 437 452

DETALJAN SADRAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13 PREDGOVOR AUTORA 25 O AUTORU 29 1. UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU 31 Kako nastaje socioloka teorija 31 Definisanje socioloke teorije 36 Nastanak socioloke teorije: jedno realistinije gledite . 37 Multikulturalna socijalna teorija 39 Pregled knjige 42 Saetak 46 Literatura za dalje itanje 47 2. KLASINE TEORIJE (1) 49 Emil Dirkem: Od mehanike do organske solidarnosti. 49 Dve vrste solidarnosti 49 Promene u dinamikoj gustini 50 Kolektivna svest 52 Krivino i restitutivno pravo 54 Anomija 55 Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58 Ljudski potencijal 60 Otuenje 61 Kapitalizam 63 Komunizam 67 Maks Veber: Racionalizacija drutva 70 Drutveno delanje 70 Ponaanje i delanje 71 Vrste delanja 73 Vrste racionalnosti 76 Protestantska etika i duh kapitalizma 78 Konfuijanizam, hinduizam i kapitalizam 80 Strukture vlasti i racionalizacija 81 Saetak 87 Literatura za dalje itanje 88

D O R D RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

3. KLASINE TEORIJE (2) Georg Zimi: Narastajua tragedija kulture Asocijacija Forme i tipovi Svest Veliina grupe Distanca i stranac Distanca i vrednost Objektivna i subjektivna kultura Podelarada Torsten Vehlen: Sve vea kontrola biznisa nad industrijom Biznis Industrija Dord Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Akt Gestovi Znaajni simboli i jezik Sopstvo Ja i mene Saetak Literatura za dalje itanje 4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) Strukturalni funkcionalizam Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona Teorija sukoba Rad Ralfa Darendorfa Vlast Grupe, sukob i promena Opta teorija sistema Rad Niklasa Lumana Samostvarajui sistemi Diferencijacija Saetak Literatura za dalje itanje

89 89 90 90 91 93 96 98 99 100 100 101 102 105 106 107 108 109 113 115 116 111 111 119 122 148 148 151 154 155 155 158 162 170 172

DETALJAN SADRAJ

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) Neomarksistika teorija Kritika teorija i pojava kulturne industrije . . . . Od fordizma do postfordizma Proces civilizovanja Primeri procesa civilizovanja Objanjavanje promena: produenje lanaca zavisnosti Studija sluaja: lov na lisice Kolonizacija sveta ivota Svet ivota, sistem i kolonizacija Racionalizacija sistema i sveta ivota Moloh modernosti Moloh Prostor i vreme Refleksivnost Nesigurnost i rizici Saetak Literatura za dalje itanje 6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA Simboliki interakcionizam Dramaturgija Dramaturgija Upravljanje utiscima Etnometodologija i konverzacijska analiza Definicija etnometodologije Objanjenja Neki primeri Ostvarivanje roda Teorija razmene Teorija razmene Dorda Homansa Osnovne propozicije Teorija racionalnog izbora Model u najosnovnijim crtama Osnove drutvene teorije Saetak Literatura za dalje itanje

173 173 174 185 193 193 196 198 199 200 203 204 205 206 207 209 212 213 215 215 220 221 232 232 234 236 239 240 240 245 251 251 255 258 261

10

D O R D RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI

KORENI

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263 Jedna integrisanija teorija razmene 263 Odnosi razmene i mree razmene 265 Mo - zavisnost 268 Integrativnija teorija razmene 269 Teorija strukturacije 270 Elementi teorije strukturacije 273 Kultura i dejstvenost 277 Habitus i polje 278 Prevazilaenje subjektivizma i objektivizma . . . . 280 Habitus 282 Polje 285 Saetak 291 Literatura za dalje itanje 293 8. SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE (napisano s Patriom Madu Lengerman i Dilijan Nibruk) 295 Osnovna teorijska pitanja 296 Savremene feministike teorije Rodne razlike 301 Rodna nejednakost 303 Rodno ugnjetavanje 309 Strukturalno ugnjetavanje 318 Ka feministikoj sociolokoj teoriji 329 Saetak 337 Literatura za dalje itanje 338 9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339 Prelaz industrijskog ka postindustrijskom drutvu . . . 339 Unapreenje vetine upravljanja (i druge grand-teorije) 344 Unapreenje vetine upravljanja 345 Ostale Fukoove grand-teorije 352 Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354 Da li se uimo da ivimo sa ambivalencijom?. . . 357 Postmoderna etika 359 Uspon potroakog drutva, gubitak simbolike razmene i rast simulacija 361 Od proizvoakog do potroakog drutva 362

DETAUAN SADRAJ

Smrt simbolike razmene i porast simulacije . . . Potroako drutvo i nova sredstva za potronju Dromologija Feminizam ipostmoderna socijalna teorija Saetak Literatura za dalje itanje 10. TEORIJA GLOBALIZACIJE Glavni socijalni teoretiari o globalizaciji Entoni Gidens i odbegli svet" globalizacije . . . . Ulrih Bek i politika globalizacije Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . Kulturna teorija Kulturni diferencijalizam Kulturna konvergencija Kulturna hibridizacija Ekonomska teorija Transnacionalni kapitalizam Imperija Politika teorija Ostale teorije Saetak Literatura za dalje itanje RENIK INDEKS

367 374 381 385 388 390 393 397 397 398 400 401 402 407 415 420 420 423 428 433 435 436 437 457

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU


Knjiga Dorda Ricera Socioloka teorija i njeni klasini koreni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociolo kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Najsveobuhvatnija je trilogija koju ine: Classical Sociological Theory (peto izdanje 2007), Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izalo 1997). Ta trilogija, s preko 1.500 strana, ima i svoje dve krae verzije. Obimnija verzija, Sociological Theory (sedmo izdanje, 2007), ima 800 strana, a druga verzija je ova knjiga, ona u origi nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). (Svi poda ci o Ricerovoj produkciji i s najavama buduih izdanja njegovih knjiga mogu se nai na http://www.georgeritzer.com.) Socioloka teorija i njeni klasini koreni namenjena je prven stveno studentima poetnih godina fakulteta koji su ve uvedeni u socioloke koncepte i probleme, ali sada ele (ili moraju) da ih sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Osim toga, ona je prilago ena studentima kojima je znanje iz socioloke teorije i teorije drutvenog ponaanja neophodno, iako sociologija nije glavni predmet njihovog izuavanja. Ricerova Socioloka teorija karakteristina je po tome to ima jednu ideju vodilju koja proima celu knjigu. Ricer poku ava da izloi najvanije savremene socioloke teorije, stavljajui naglasak na globalizovano drutvo potronje i njegove posledice po drutveno ponaanje i obrasce drutvene interakcije. Pored toga, on savremene teorije eli da povee s njihovim klasinim korenima, to jest klasinom sociolokom teorijom. Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasinim sociolokim teore tiarima (Dirkem, Veber, Marks, Vehlen, Mid i Zimel), a glave 4-10, savremenim teoretiarima. Tu su predstavljeni funkciona lizam, teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4), neomarksistika teorija (glava 5), teorije svakodnevnog ivota (glava 6), inte grativne teorije (glava 7), feministike socioloke teorije (glava 8), postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije (glava 10).

14

D 2 0 R D RlCER -

SAVREMENA

SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori ju, dramaturgiju i etnometodologiju, o kojima govori u glavama 4-6, ubraja u savremene teorije, danas ih sve manje sociolokih teoretiara koristi. Te teorije, kao i one klasine, sve vie pred stavljaju inspiraciju. ini se da je njihov glavni nedostatak jed nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama emu je, uzgred, socioloka teorija sklona od samog poetka. Na primer, funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van onoga to drutvene strukture propisuju", dok su etnometodolozi tvrdili da druteni poredak ne postoji. Od kraja 1970-ih godina u sociolokoj teoriji nastaje jedan novi trend po kome je i aktere i strukture nuno uzeti podjedna ko ozbiljno. Danas najvei broj teoretiara funkcionie unutar paradigme koja se moe nazvati integrativnom ili sintetikom. Prema tome, moe se rei da izlaganje savremene teorije poinje tek od glave 7 u kojoj se izlau teorija razmene Ricarda Emersona, teorija strukturacije Entonija Gidensa, morfogenetski pri stup Margaret Arer i socioloka teorija Pjera Burdijea. S obzi rom na to da i Arer i Burdije kulturi pripusuju vano mesto u reprodukciji i elaboraciji drutvenih odnosa, prava je teta to se u ovoj glavi nije nalo mesta za strogi program" kulturne socio logije Defrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu promenjivu kojom objanjava drutvene promene i drutveno ponaanje. Ova glava ukazuje na to da vie nije mogue promi ljanje bez pokuaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako su to pokuavali funkcionalisti ili etnometodolozi), ve da savre mena socioloka teorija mora biti objedinjujua. Glava 8 posveena je feministikim pogledima na sociolo ku teorijsku misao. S obzirom na to da je feministika socioloka misao u naoj sociologiji do sada bila zapostavljena, Ricerov ud benik bi, ako ni zbog ega drugog, mogao biti vredan zbog toga to je feministikoj sociolokoj teoriji posveeno itavo poglavlje. Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloeni - kul turni, bioloki, institucionalni, interaktivni, fenomenoloki, li beralni, psihoanalitiki, radikalni i socijalistiki feminizam, kao i teorija intersekcionalnosti - ukazuju na multidisciplinarnost fe ministike misli, ali kljuna vrednost ove glave jeste u otkrivanju

PREDGOVOR

SRPSKOM IZDANJU

15

niti koja objedinjuje sve feministike teorije iji je cilj dovoenje u pitanje postojee drutvene strukture, ime se otvara pitanje poloaja ena u njima. U glavi 9 predstavljeni su najvaniji postmoderni socijalni teoretiari poev od Danijela Bela, preko Zigmunta Baumana, Miela Fukoa i Zana Bodrijara. Ova glava ima za cilj da pokae kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog dru tva - moralni relativizam, drutvo nadzora i kontrole, i porast potronje - utiu na drutvene odnose i drutvenu organizaci ju. Osim toga, po prvi put se u jednom sociolokom udbeniku na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija, do sada uglavnom nepoznata domaoj akademskoj zajednici (izuzev teo retiarima filma), iako je svoju najvaniju knjigu Virilio objavio jo 1977. godine. Budui da dobar deo ovdanje drutvene (ne samo sociolo ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad, s pravom) prema postmodernistima i njihovom nainu teoretisanja, ova glava se - s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepretenciozan nain, to inae nije karakteristika nepotrebno zamrenog i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (ukljuujui tu i neke nae) - preporuuje upravo onim drutvenjacima koji su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. Ako ovaj udbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata odkoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmodernistikoj misli, to bi se ve moglo smatrati njegovom prilinom vrednou. Konano, u 10. glavi, Ricer izlae razliite teorijske pristupe globalizaciji. Iako se izlau razliite teorije (politike i ekonom ske), sr glave ine kulturne teorije globalizacije koje se, prema podeli koju Ricer preuzima od Jana N. Pitersena, mogu razvrsta ti u tri grupe: kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve vie kul turno razlikuje, to poveava anse za globalni sukob); kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve vie lie jedna na drugu); i kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve vie predstavlja hibridan spoj razliitih kultura).

16

DORD RlCER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Za Ricera, najvanija su poslednja dva procesa. Kulturna konvergencija poiva na konceptu grobalizacije, a kulturna hibridizacija na konceptu glokalizacije. Analizom tih procesa, Ricer implicitno pokazuje kako je savremena socioloka teorija, u smislu teorijske rasprave, sve manje usredsreena na problem prevazilaenja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7), a sve vie na raspravu o tome u kojoj meri potroaka kultura menja drutvene strukture i svet u kome ivimo. Teza za raspravu je, dakle, da li se savremeni svet sve vie glokalizuje ili globalizuje. Ukoliko se glokalizuje, onda znai da teza o kulturnoj konver genciji nije tana, ve je na delu kulturna hibridizacija. I obrnu to, ukoliko se drutvo grobalizuje, onda se pre moe govoriti o procesu kulturne konvergencije, a ne o kulturnoj hibridizaciji. Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibridzacije jeste da je svet pluralizovan, da su najvaniji akteri lokalni akteri, te da globalizacija izaziva specifine lokalne reakcije oda kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni zaciji. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci jalnu misao, pa je stoga za razumevanje tog procesa od znaaja razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlae u glavi 9.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica meanja globalnog s lokalnim, odnosno procesa u kome jedno implodira u drugo. Tako nastaje meavina koju nazivamo glokalno (spoj globalnog i lokalnog). Nasuprot tome, kulturna konvergencija poiva na konceptu grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta, pri emu se prvi deo rei grobalizacija izvodi od engleske rei growth, to znai rast). Grobalizacija poiva na fenomenu eksplozije po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju irenja i rasta. U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama
McDonaldization of Society i Globalization of Nothing,
Ricer se

vie bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. Radi se o originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije nie ga. Po sopstvenom priznanju, Ricer koncept mekdonaldizacije tek odnedavno vezuje za globalizaciju, dok je na poetku (prvo izdanje knjige o mekdonaldizaciji drutva pojavilo se 1996. go dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Glavna

PREDGOVOR

SRPSKOM IZDANJU

17

ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokae kako prin cipi (efikasnost, isplativost, predvidivost i kontrola) na kojima poivaju velike privredne korporacije, poput Mekdonaldsa, sve vie zahvataju ne samo privredni sistem, ve mnoge druge usta nove drutvenog ivota u kojima organizacije igraju vanu ulo gu - zdravstvo, obrazovanje, zabavu, kulturu, religiju, politiku itd. Ako ste primetili da vie ne uivate u obrocima, to znai da se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji su dehumanizovali obrok. Ako ste primetili da va lekar nema vremena da vam posveti dovoljno panje (ak i ako odete kod privatnika i platite mu za njegovo vreme), to je zato to je itavo zdravstvo sve mekdonaldizovanije. Ako ste ekspresno zavrili fa kultet, a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar o jednoj temi koja vas je ire interesovala, jer profesorka nema vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas, zapravo, u etiri godine studiranja nikada nita nije ire zainteresovalo), to znai da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Ako itate novine u kojima je, da bi razumeli o emu se radi dovoljno proitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi, informiete se iz mekdonaldizovanih medija. Ako gledate tele vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u kojima nema kreacije, ali ima mnogo fraza, obrazaca i zalaenja u ljudsku intimu, gledate mekdonaldizovane medije.* Po Riceru, mekdonaldizacija postaje sve vie globalni feno men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti drutvenog ivota, ve se preliva i u druga drutva. Slino je i s globalizacijom niega. Sadraj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano ire po svetu jeste nita. Ljudi sve vie konzumiraju proizvode koji nisu stvari {nonthings). Njih im prodaju neljudi {nonpeople), to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice). Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih sadraja" koji se lako
* Ironino, na neki nain i sam Dord Ricer predstavlja verovatno najmekdonaldizovanijeg sociologa dananjice: svaku od svojih knjiga re dovno aurira, svaka je doivela nekoliko izdanja. Kao da je re o ita vom timu autora, a ne samo o jednom oveku, na njegovom veb sajtu mogue je nai spisak s godinama kada e izai naredna izdanja njego vih knjiga. Na primer, tree izdanje knjige iji prevod drite u rukama trebalo bi da se pojavi 2010. godine.

18

DORD RlCER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I

KORENI

globalizuju jer ih svako moe lako razumeti, Ricer podupire svo ju tezu o kulturnoj konvergenciji. Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menjaju drutvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti, a druga gvozdeni kavez racionalizacije. etiri principa na kojima poiva mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve veoj iracionalnosti; one se ponaaju kontraproduktivno, odnosno proizvode suprot no od onoga to bi trebao da proizvode. To nas vodi do druge posledice - do gvozdenog kaveza. Umesto da nam slue, orga nizacije nam svaki dan predstavljaju sve vei problem. lanovi savremenog drutva zarobljenici su organizacija koje ne rade u njihovu korist, ali bez kojih ivot nije mogu. Iracionalnost raci onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo nae svakodnevice koje vredi izuavati i u emu socioloka teorija moe da pomogne.
# # *

Navedene savremene teorije imaju svoje klasine korene" (teorije koje Ricer izlae u glavama 2-4). Vrednost Ricerove knjige jeste u tome to ona uspeva da povue paralelu izmeu njih. Recimo, teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons, u glavama 2 i 4), socijalnom biheviorizmu (Mid, glava 3), kao i interpretativnoj sociologiji (Veber, dramaturgija i etnometodologija, u glavama 2 i 6). Meutim, Ricer posebnu panju poklanja onim klasinim teorijama koje veu ulogu daju mehanizmima kulturne repro dukcije na kojima nastaje drutvo potronje. Tako u glavi 3 po prvi put u jednom udbeniku sociolokih teorija (ako se izuz me jedan paragraf u udbeniku Joe Goriara, o kome e biti rei kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobino vaan za razumevanje savremenih sociolokih teorija kakve su Burdijeova ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i
potronju. Radi se o Teoriji dokoliarske klase Torstena Veblena.

(Ta knjiga izala je 1899. godine, a u Srbiji je doivela svoje reizdanje 2008. godine.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3, a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila

PREDGOVOR

SRPSKOM IZDANJU

19

na Veblenovu ideju upadljive potronje po kojoj ljudi ne kupuju dobra da bi preiveli, ve da bi se razlikovali od drugih. Veblenov sluaj pokazuje da Ricer, u naelu, iz svake klasi ne teorije izdvaja samo ono to je bitno za razumevanje dananjnice. Osim Veblena, kao pravi proroci" savremenog drutva izdvajaju se jo Veber i Markuze. Tako je Veber u glavi 2, izmeu ostalog, predstavljen kroz koncept gvozdenog kaveza raciona lizacije" koji je, kako je Veber ve tada primeivao otvorio put ka iracionalnosti racionalnosti, to je koncept na kome Ricer te melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji drutva (glava 10). Sli no je i s Herbertom Markuzeom. Umesto da se izlae celokupna Markuzeova ili neomarksistika misao, izvuen je samo koncept jednodimenzionalnog drutva i naglaen znaaj tog koncepta za savremeno drutvo i drutvenu iracionalnost. Konaan zakljuak mogao bi da bude sledei. Uprkos velikim ideologijama i grandi oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum, uprkos pro gresu olienom u idejama francuske buroaske revolucije, ini se da je nain na koji je ogranizovano savremeno drutvo sve iracionalniji: ono je sve vie usmereno protiv oveka, a ne za njega. Za razliku od ranih udbenika sociolokih teorija tampanih na srpskom jeziku, Ricerov udbenik nema za cilj da klasifikuje razliite socioloke pravce. Ipak, njegov udbenik obuhvatio je najvei broj savremenih teorijskih pravaca, iako su zbog duine udbenika morali da se pomenu samo oni najvaniji. (Dodue, teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji koja je pet puta obimnija.) Jedan vaan skup teorija koji se ne nalazi ni u ovom udbeniku ni u trilogiji, jesu evolutivne teori je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobioloka teorija koja, prilikom objanjenja drutvenog ponaanja, pridaje znaaj ljudskim emocijama. U glavi 10 nedostaje koncept diznizacije drutva, a u glavi 6, socioloka teorija Remona Budona.
***

Zato je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u Srbiji, u kojoj postoji nekoliko pregleda sociolokih teorija, ne dostaje jedan pregled koji bi izloio savremenu socioloku teori ju, povezao je s klasinim korenima, a studentima istovremeno

20

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

ukazao na vezu izmeu sveta u kome ive i socioloke teorije koja o tom svetu pokuava neto da kae. Ovaj pregled obuhva ta najnoviji razvoj u sociolokoj teoriji, ali takoe studente upo znaje s nekim ranim savremenim teorijama - pogotovo teorijom razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najvei deo domae socioloke zajednice zbog metodolokog individualizma sistematski izbegava od 1967. godine kada je Dord K. Homans
objavio The Nature of Social

Science.

Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda sociolokih teorija. Prvi je tampan 1932. godine u izdanju Izda vake knjiarnice Gece Kona. Radi se o knjizi Sociologija: savremeni pravci i teorije Pitirima Sorokina, amerikog sociologa ruskog porekla. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju ranih sociolokih teorija i pokae koja od njih je nauno tana". Sledei poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari On je pisan tokom Drugog svetskog rata. U njemu takoe nala zimo pokuaj klasifikacije rane socioloke teorije i obilje teorija, ali nita vie od toga. Te dve knjige korisno su tivo samo za one koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci oloke misli. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u njoj ne pominje ak ni Maks Veber, dok se kod Barnsa ne pominje funkcionalizam. A ako postoje dve klasine teorije bez kojih je nemogue razumeti savremenu socioloku misao, onda su to Veberova sociologija i funkcionalistika sociologija. Neto savremeniji bio je udbenik Joe Goriara pod na
zivom Pregled sociolokih

E. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ, 1982).

funkcionalizma. Taj pregled, iako pisan u doba kada je marksi zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice, uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociolokoj teoriji na nai koji nikada nije poao za rukom domaim au torima koji su se bavili istorijom politikih teorija. Na primer,
Radomir Luki i Juraj Kolakovi su u Istoriji politikih
teorija (1982), odnosno Historiji novovjekovnih politikih

teorija:

od neposrednih prethodnika

do

i pravnh
teorija

(1981) svaku teoriju procenili s marksistikog stanovita. Osim toga, Goriarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar ksistikih udbenika opte sociologije u kojima su se delimino

PREDGOVOR

SRPSKOM IZDANJU

21

obraivale socioloke teorije. Njegova najvea mana sastoji se u tome to se zavrava funkcionalizmom i to, nakon poslednjeg izdanja iz 1969. godine, nikada nije dopunjavan. Studenti sociolokih teorija u Srbiji dugo su morali da se oslanjaju na Barnsov ili Goriarov udbenik mislei pri tom da je funkcionalizam poslednja re u sociolokoj teoriji. Prvi savremeniji pregled napisao je Mihajlo Pei pod nazivom Sociologi ja I (igoja tampa, 1999). Savremenost te knjige, kako emo videti, samo je uslovna. Ta knjiga je nerazumljiva, a tekst tur i nepristupaan studentima. Teoretiara ima previe: obraeno je oko 75 imena na 160 stranica, to znai da je svaki teoretiar dobio po dve stranice u proeku. Za neka imena teko je razumeti kako su se tu nala (Tojnbi, Frojd). Takoe, neki sociolozi predstavljeni su s manje vanim konceptima i idejama od onih po kojima su prepoznatljivi. Recimo, kod Roberta Mertona au tor pominje izvijanje zajednikog normativnog obrasca" (valjda je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?), ali ne pominje koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razumevanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti {agency) koji u njima zauzima vano mesto. Naelno, Pei se u svojoj knjizi previe (ponekad i doslov toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti, dok su obuhvaene mnoge iji je znaaj za savremenu socioloku misao veoma mali (Vord, Zigele, Fon Vize, Vunt, Seler). Svrha pregleda sociolokih (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da on obuhvati sve teoretiare za koje je autor uo, ve da predstavi samo one koji su znaajni za teme i probleme kojima se bavi savremena teorija. Koje e to teorije biti, menja se u zavisnosti od toga u kom pravcu se razvija drutvo. Recimo, interes za Veblenovu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska privreda (sredinom 20. veka) bila u ekspanziji, pa nije ni udo to Barns, koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja
Veblenove Teorije dokoliarske klase, tu knjigu uopte ne pominje.
no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije to je dovelo do

To ne uvia ni Pei, koji oslonjen na Barnsa, proputa da po mene itav niz teorija od kojih su se neke (recimo, Gofmanova dramaturgija) javile jo 1960-ih godina. Najsavremenija" teorija

22

DORDZ RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

koja se pominje kod Peia jeste ona Fukoova, i to iz njegove strukturalistike (dakle, poetne) faze. Iako izdata 1999. godi ne, knjiga prof. Peia zavrava se teorijama postindustrijskog drutva, dakle, teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i 1970-ih godina. Zbog ega u knjizi nisu pokrivene teorije koje su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje samo da se nagaa. Potom je na srpski jezik preveden pregled sociolokih teo rija, Miela Lalmana, u dve knjige, pod nazivom Istorija socio lokih ideja (Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2004) koji se zavrava teorijom Pjera Burdijea, aktuelnom 1980-ih godina. Lalmanov pregled (objavljen 1993. godine) nema nikakvu ideju vodilju, ve predstavlja prost pregled razliitih sociolokih teo rija, pri emu se Kontova teorija, kojom dananje istorije socio loke teorije obino poinju, pojavljuje tek na 50. stranici. I kod Lalmana ima padobranaca". Tako iz njegove istorije saznajemo da u pretee socioloke misli, osim Aristotela i Platona, spadaju Don Lok i an-Zak Ruso. Ako se izuzme Burdije, kome je posveeno dovoljno pro stora i koji je dobro obraen (valjda zato to je Francuz, kao i autor), jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana (iako je prilino loe i nejasno obraena) jeste Gidensova teori ja strukturacije. Ni Lalman ni Pei ne pominju morfogenetiki pristup Margaret Arer. Isto je s postmodernim teorijama (to je iznenaujue za Lalmana, jer su postmodernisti uglavnom Fran cuzi). O teorijama globalizacije da i ne govorimo. Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv pregled savremenih sociolokih teorija jeste knjiga Sociologije svakodnevnog ivota, Ivane Spasi (Zavod za udbenike i nastav na sredstva, 2004). Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi njuje razliite teorije izloene u knjizi na isti nain na koji to radi i Dord Ricer. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz ugla svakodnevice, to jest da odgovori na pitanje ta one mogu da nam kau o svakodnevnom ivotu. Meutim, ta knjiga - s obzirom na to da zapoinje od raspada ortodoksnog konsenzu sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasine socioloke teorije (od Konta do Parsonsa) - previe je napredna i obimna

PREDGOVOR

SRPSKOM IZDANJU

23

za poetni nivo i verovatno je pristupana samo studentima soci ologije, (i to onima na viim godinama studija): ona nije pisana udbeniki, iako bi u nedostatku udbenika mogla da poslui i u tu svrhu. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori je globalizacije, ali one opravdano nisu obraene, jer je predmet autorkine knjige sociologija svakodnevnog ivota u ta teorije globalizacije i ne spadaju. Kako vidimo, svi dosadanji pregledi sociolokih teori ja (osim pregleda autorke Ivane Spasi) uglavnom ne pokrivaju teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju drite u rukama nalaze u poslednje etiri glave. Nedostatak savremene socioloke per spektive i koncepata koji iz nje proizilaze - kao to su politika razlike i identiteta, refleksivnost, mekdonaldizacija i diznizacija drutva, potroako drutvo, drutvo nadzora, ubrzanje, globalizacija niega itd. - odraava se i na to kako se socioloko znanje prenosi u jednoj akademskoj zajednici. To se vidi po znanju so ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje kole. Socio logija je za najvei broj srednjokolaca, blago reeno, jedan od najneinteresantnijih predmeta koji danas ima slian status onom koji je nekada imao marksizam i socijalistiko samoupravljanje. Raznolikost savremene socioloke teorije, koja se prepo znaje kod Ricera, ne vidi se nigde u srednjokolskom udbeniku
Sociologija za III razred strunih kola i IV razred gimnazije
koji

su pisali M. Mitrovi i S. Petrovi (Zavod za udbenike i nastav na sredstva, 2000). Budui da je sociologija obavezan predmet u velikom broju srednjih kola u Srbiji, nije udo to studenti na prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji i sociolokoj teoriji. Ricer je napisao jedan praktian udbenik: ono to u njemu moete proitati zaista se moe povezati sa sve tom koji vas okruuje. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije koja je posledica raznolikosti drutva. Razume se, daleko od toga da je ovo idealan udbenik iz istorije sociolokih teorija. Kako je pomenuto na poetku ovog Predgovora, ovo je udbenik pisan za studente kojima je sociolo gija neophodna, ali nije glavni predmet izuavanja. Od preloma veka objavljeno je nekoliko odlinih udbenika, prirunika i enci klopedija koji bi i te kako mogli da poslue izuavanju socioloke

24

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

misli, samo to ih je potrebno prevesti. Pored Ricerove trilogije sociolokih teorija, dobar kandidat su i dva izuzetna udbeni
ka: The Emergence of Sociological Theory (esto izdanje, 2006) i The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje, 2002) autora

Donatana Tarnera. I Tarner i Ricer uredili su po jednu znaaj nu studiju u kojima se saima sadanje stanje socioloke teorije:
of Sociological Theory (2006), a Ricer Encyclo

pedia of Social Theory (2002). Dobar kandidat za prevod takoe


Volf (esto izdanje, 2005). Svi ovi udbenici daleko su obimniji i sloeniji, ali i znaajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije. Bilo bi dobro da se, u svrhu jo boljeg razumevanja socioloke teorije i njenog znaaja za razumevanje sveta koji nas okruuje, na srpski jezik prevede i neki od ovih udbenika.
bi mogao biti i Contemporary

Tarner Handbook

Sociobgical

Theory autorki Valas i

Jo nekoliko tehnikih napomena. Na kraju svake glave u ovoj knjizi nalazi se preporuena literatura za dalje itanje. U originalu se na tom mestu nalaze ela na engleskom jeziku. Najvei broj tih ela za itaoce u Srbiji je nedostupan. Stoga smo smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena na srpskom ili hrvatskom jeziku. U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila goene srpskom kontekstu ili potpuno izmiljene kako bi se stu dentima tekst jo vie pribliio. Iako e tokom itanja biti jasno koji su to primeri, ipak navodimo da se oni nalaze na stranama 97, 98, 112, 120, 143, 147, 216, 248 (na dva mesta), 271, 289, 343, 347, 363, 364, 365 i 408. Konano, neophodno je zahvaliti se Ivani Spasi koja je proitala glave 6 i 7 i dala pregrt korisnih sugestija za neka pre vodilaka reenja, kao i Dai Duhaek koja je dala korisne ko mentare za prevod glave osam.
Duan Pavlovi

Fakultet politikih nauka Beograd, 21. jul 2009.

PREDGOVOR AUTORA
ni klasini koreni dobro primljeno, njeno drugo izdanje pretrpelo je neke sutinske promene. Dve promene se izdvajaju u odnosu na ostale. Prva je vezana za strukturu knjige. Prvo izdanje imalo je veoma unikatnu, moglo bi se ak rei idiosinkratinu struk turu. Iako su mnogi predavai i studenti njome bili zadovoljni, neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Zbog toga sam u ovom izdanju preuredio sadraj (dok je najvei deo materijala ostao isti), ime sam knjigu pribliio konvencionalnoj strukturi klasinog udbenika. Posle kratkog uvodnog poglavlja, glave 2 i 3 posveene su najvanijim klasinim teoretiarima i teorijama. Glave 4 i 5 bave se savremenim grand-teorijama - teorijama velikog obima, tj. teo rijama koje pokrivaju velike istorijske periode drutvenog razvo ja. Glava 6 bavi se mikroteorijama, tj. teorijama koje su usredsredene na svakodnevni ivot (delanje i interakciju). Glava 7 takode se bavi savremenim teorijama. U toj glavi izdvojene su teorije koje predstavljaju pokuaj da se integriu makroaspekti i mikroaspekti socioloke teorije. Glava 8, koju sam napisao s Patriom Madu Lengerman i Dilijan Nibruk, uvodi itaoca u jedan od najvanijih tipova teoretisanja danas - feministiku teoriju. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. Kona no, glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Ona je potpu no nova i u njoj se izlae teorija globalizacije. U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najva niji napredak u savremenoj sociolokoj teoriji ostvaren upravo na polju globalizacije. Globalizacija e nastaviti da se iri u godi nama koje dolaze i imae sve vei uticaj na ivote studenata dok su oni jo uvek na studijama, ali i nakon toga. Oseao sam da je stoga neophodno da se napie posebna glava o teorijama globa lizacije. Nadam se da e glava 10 u tom pogledu biti od pomo i. Osim toga, teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji kako klasine tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio loga - poput Karla Marksa, s njegovim konceptom kapitalizma ili
Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. socioloka teorija i nje

26

D Z O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

Maksa Vebera, s njegovim konceptom racionalizacije - mogu se po dananjim kriterijumima svrstati u teoretiare globalizacije, iako smo mi, naravno, navikli da ih vrednujemo po drugim teo retskim doprinosima). Uistinu, ako govorimo o savremenim teo retiarima, veina dananjih velikih imena u sociologiji (Entoni Gidens, Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globalizacijom u svojim poslednjim radovima. Teoretiari koji se bave globalizacijom bave se jednim od najvanijih problema dana njice. To njihove teorije svrstava u red najznaajnijih socijalnih i sociolokih teorija. U ovom izdanju se, pored okvira u kojima se predstavljaju bio grafske i autobiografske skice i kljuni koncepti, nalaze i okviri s primerima primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo. Svaka glava (osim prve) zavrava se temom koja ima za cilj da nas, iz ugla teorije koja je obraena u toj glavi, inspirie da promislimo o fenomenu koji u savremenom drutvu ima veliki znaaj. Iako su svi okviri vani, posebno naglaavam one koji su novi u ovom izdanju, pogotovo one koje se tiu aktuelnih tema: Da li Marksova teorija ima bilo kakav znaaj za postkomunistiki svet?" (glava 2), Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3), Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4), Holivudski blokbasteri" (glava 5), 11. septembar 2001. godine i stigmatizacija muslimana" (glava 6), Polje visokog obrazovanja u Americi da nas" (glava 7), Teri Sijavo" (glava 8), Porast nadzora nad naim svakodnevnim ivotom" (glava 9), Al-Dazira i globalizacija" (glava 10). Osim novih okvira, izvrene su neke izmene u drugim tipo vima okvira. U ovom izdanju mogu se nai nove biografske i au tobiografske skice Zigmunta Baumana, Ralfa Darendorfa, Niklasa Lumana, Herberta Markuzea i Dorda Ricera. Ima i nekoliko novih okvira pod nazivom Kljuni koncepti", u ta spadaju: Vrste samoubistava, Eksploatacija, Prostor, Definicije situacije, Funkci je drutvenog sukoba, Situacija idealnog govora, Rizino drutvo, Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Osim toga, itav niz novih termina dodat je u Renik koji se nalazi na kraju knjige. (Svi ovi koncepti takoe mogu da se nadu na dnu svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje.)

PREDGOVOR AUTORA

27

Saetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj vanije take izloene u njoj. Da bih izbegao prekide toka narativa, u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Na kraju svakog poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje prouavanje. Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Prvi je da se struktu ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavaima olakalo njeno korienje. Drugi je da se izvri auriranje sadraja knjige. Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina.

O AUTORU
Dord Ricer uvaeni je profesor na Univerzitetu Meriland u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Od vanijih nagrada koje je dobio mogu se izdvojiti poasni doktorat Univerziteta La Trob u Australiji, i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dodeljuje Ameriko socioloko udruenje. Bio je predsednik Odeljenja za teorijsku sociologiju Amerikog sociolokog udruenja, kao i Odeljenja za organizaciju i profesiju. Objavio je nekoliko ud benika za poznatu izdavaku kuu Makgro-Hil (McGraw-Hill),
medu kojima su Klasina

socioloka teorija, Moderna

socioloka te

orija i Socioloka teorija (sva tri udbenika imala su po est-sedam


ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo

izdanja). Potom, njegove knjige koje se bave metateorijom So

giji, a njegove najvanije knjige o primeni drutvene teorije na savremeni svet i drutvo jesu Mekdonaldizacija drutva (nedavno zacija niega. Izdavaka kua Sejd (Sage Publications) objavila je njegova novija dela u dve knjige. Jedna je teorijska, a druga se odnosi na primenu teorije na drutvo, posebno na oblast potro nje. Tom temom vie se bavio kao osniva i urednik lista Journal
of Consumer Culture. Uredio je i Blackwell Companion to Major Social Theorists, a bio je i kourednik Handbook of Social Theory.

se pojavilo peto izdanje), Oaravanje

raaranog sveta i Globali-

Uredio je i dvotomu Enciklopediju

ureduje Enciklopediju sociologije. Njegove knjige prevedene su na preko 20 jezika, a samo knjiga Mekdonaldizacija drutva preve dena je na vie od 12 jezika.

druvene teorije, a trenutno

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU


Kako nastaje socioloka teorija Definisanje socioloke teorije Nastanak socioloke teorije: jedno realistinije gledite Pregled knjige Saetak Literatura za dalje itanje Svakodnevno teoretiemo o savremenom svetu (kao i o mno gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). Na teoretisanje nas najee navodi razmiljanje o nekom drutvenom problemu. Moemo, na primer, da razmiljamo o odnosu naih roditelja ili o ansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. Moemo, takoe, da procenjujemo da li e Kina izvriti vojnu invaziju na Tajvan. Na osnovu takvih spekulacija moemo razviti teoriju o na im roditeljima (recimo, oni se dobro slau u braku jer su slini), o timu za koji navijamo (verovatno nee osvojiti prvenstvo zato to mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogunostima rata (Kina nee napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni razvoj Kine). Te teorije bave se drutvenom realnou i drutvenim odnosima kao to su, izmeu ostalog: linosti naih roditelja i na in na koji linosti utiu na meusobne odnose; timski rad i spo sobnost osvajanja prvenstva; priroda kineske drave i odnos Kine i drugih nacija u dobu u kojem se pojedinani privredni sistemi sve vie prepliu stvarajui jedan globalni privredni sistem.

KAKO NASTAJE SOCIOLOKA TEORIJA


Socijalni teoretiari, ukljuujui i one o kojima e biti rei u ovoj knjizi, rade upravo takve stvari - oni spekuliu i razvijaju teorije, a njihove teorije bave se drutvenom realnou i drutve nim odnosima. Naravno, postoje mnoge razlike izmeu svakod nevnog teoretisanja i onog kojim se bave drutveni teoretiari:

32

DZORD RICER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

1. Socijalni teoretiari obino teoretiu na jedan disciplinovaniji i samosvesniji nain od obinih ljudi u svakodnev nom ivotu. 2. Socijalni teoretiari obino teoretiu oslanjajui se na radove teoretiara koji su radili i stvarali pre njih. Prak tino, svi socijalni teoretiari paljivo prouavaju dela svojih prethodnika, dok najvei broj obinih ljudi stvara teorije bez oslanjanja na bilo iji prethodni rad. Da para fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako socijalni teoretiari razvijaju bolje teorije, to je stoga to su oni sposobni da se oslone i nadoveu na ideje koje su drugi, socijalni teoretiari, uobliili pre njih. 3. Osim toga, socijalni teoretiari esto upotrebljavaju baze podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. Te baze podataka govore nam neto o drutvenoj realnosti ili o odnosima kojima hoemo da se bavimo. Obini ljudi moda imaju pristup nekim podacima kada teoretiu, ali ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematian nain i nisu obimni kao podaci kojima raspolau teoretiari. 4. Za razliku od obinih ljudi, socijalni teoretiari objavljuju svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova bie predmet upravo ove knjige). One mogu da se analiziraju kritiki, da postanu predmet javne rasprave, da se upotre bljavaju kao osnova empirijskog istraivanja koje e kasnije koristiti neki drugi teoretiari itd. Rigoroznost procesa u kojem va rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti ari, koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove slabe take, dovodi do toga da se slabo razvijene ili nekoherentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave. 5. Najvanije od svega, socijalni teoretiari ne razmiljaju (barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja, svom omiljenom timu ili nekom pojedinanom dru tvu ili naciji kao o pojedinanim sluajevima. Teoreti ari razmiljaju o irokom spektru drutvenih problema na jedan obuhvatniji nain, za razliku od obinih ljudi koji verovatno spekuliu o mnogo uim, i esto ak ve oma linim problemima. Pojasnimo to na tri navedena

UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

33

primera. Za razliku od obinog oveka koji e verovatno spekulisati o odnosu svojih roditelja, socijalni teoretiar e, kada razmilja o svojim roditeljima, nuno razmi ljati o jednom optijem problemu, recimo prirodi bra nih odnosa na poetku 21. veka. Drugim recima, on e predmet svog razmiljanja, ma koliko bio lian, smestiti u jedan iri drutveni kontekst. Slino tome, obian ovek koji razmilja o ansi njegovog tima da osvoji ampionat, razlikovae se od socijalnog teoretiara koji e se baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmienja na tom ampionatu pravedni, ako se uzme u obzir to da sportisti zarauju velike svote novca i da novac ima veliki uticaj u savremenom sportu. Konano, umesto da teoretie o Kini, socijalni teoretiar e najverovatnije razmiljati o Kini kao primeru savremene nacionalne drave u eri glo balnog kapitalizma (vidi glavu 10). Iako drutveni teoretiari razmiljaju u optim crtama, to ne znai da su pitanja kojima se oni bave iskljuivo od akadem skog interesa. U stvari, ta pitanja su odabrana esto upravo zbog toga to su teoretiari za njih zainteresovani lino, odnosno zato to ona imaju veliku vanost za njihove line ivote. Problemi i napetosti u branim odnosima njihovih roditelja, ili ak njiho vim sopstvenim, mogu da navedu sociologe da teoretiu o optem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se ona suoava u savremenom drutvu. Najbolje socioloke teorije esto proistiu upravo iz dubokih linih interesa teoretiara. To, meutim, otvara jednu dilemu. Ako najbolja teorija proizilazi iz snanog linog interesa, hoe li to iskriviti teori ju; da li e teorija, usled uticaja linog iskustva, biti pristrasna? Loe iskustvo koje je teoretiar imao kao dete u svom domu ili u braku, moe ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima se savremena porodica suoava. Kao rezultat toga, on moe da stvori jednu pogrenu ili iskrivljenu sliku porodice. Takvo isku stvo moe teoretiara da odvede u pravcu otre kritike koncepta nuklearne porodice. To je svakako mogue, ak i verovatno, ali teoretiari moraju da pokuaju da linu perspektivu i predrasude dre po strani i ne dozvole im da utiu na teoriju. Predrasude

34

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretiari, kao i oni koji njihove teorije itaju, moraju biti svesni kada pokuavaju da raz miljaju teorijski. To to imamo jaka oseanja prema nekom problemu pred stavlja snaan motiv za stvaranje teorije. Sociolozi koji imaju snana oseanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so ciologiji verovatno e predano raditi na toj temi i oseati nekakvu unutranju potrebu i energiju da prue teorijske uvide u taj pro blem. Dokle god se pristrasnost dri po strani, jaka lina osea nja mogu pozitivno da utiu na socioloku teoriju. Na primer, u ovom udbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa (1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2). Marksova teorija kapitalizma, na mnogo naina predstavlja jednu od najboljih u istoriji socijalne teorije. Ona je upravo bila motivisana Marksovim snanim oseanjima o kapitalizmu i tekoj pozi ciji radnika u njemu. Istina je da su ta oseanja zaslepela Marksa, koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali stikog sistema. Ali, protivtea je pronaena u injenici da su ga ta oseanja odvela do mone teorije dinamike kapitalizma. Mogue je teoretisati o bilo kom aspektu drutvenog sveta. Sociolozi teoretiu o pojavama o kojima oekujemo da teoretiu (politika, porodica), kao i o mnogim pojavama koje nas iznena uju, odnosno o kojima nikada nismo razmiljali. Na primer, ja sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao to su restorani brze ishrane, kreditne kartice i trni centri. Svaki aspekt drutva, od najuzvienijeg do najprizemnjeg, moe biti predmet drutvene teorije. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je ba ono ime se on bavi vanije i interesantnije od neke druge teme. Neki e smatrati da je najvanije objasniti ponaanje kraljeva i predsednika. Drugi e misliti da treba istraivati svakodnevni i vot prosjaka i prostitutki. Neki trei, esto najbolji socijalni teo retiari, bie privueni odnosima izmeu uzvienog i prizemnog ponaanja. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je, u periodu izmeu 13. i 19. veka, postojao izmeu ponaanja na kraljevskom dvoru i takvog prostodunog ponaanja kao to je kopanje nosa za stolom, duvanje nosa ili putanje vetrova (vidi glavu 5). Analizirajui svakodnevno i prostoduno ponaanje,

UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

35

on je doao do zakljuka da se, tokom vremena, praksa kopa nja nosa za stolom, gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i zvunog i javnog putanja vetrova polako gasila. To je povezao s promenama u ponaanju na kraljevskom dvoru to se kasnije rairilo medu obinim svetom. U osnovi, pripadnici kraljevskog dvora postali su zavisni od sve ireg kruga ljudi, zbog ega su morali da povedu rauna o tome kako e njihovo ponaanje uti cati na obian svet. Naposletku, to ponaanje pronalo je svoj put medu nie slojeve drutva. Ljudi su prestali da kopaju nos za stolom ili da zvuno putaju vetrove pred drugima (iako ima pojedinaca koji to i danas rade). Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove ponaanja zato to smatraju da su oni vani i interesantni. Ali to, takode, mogu da rade zato to im je tako lake da steknu uvid u drutvene odnose. Ideju je prvi izloio Georg Zimi (1858-1918). On je smatrao da je drutvo sastavljeno od beskrajnog niza dru tvenih odnosa (vidi glavu 3). Svaki drutveni in po tom gleditu predstavlja deo drutvenog odnosa, a svaki od tih odnosa povezan je s drugim drutvenim odnosima. Otuda, svaki dati in ili odnos moe predstavljati nain pomou kojeg se moe stei uvid u to kako funkcionie celina drutva. Tako je Zimi izabrao novac i od nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo gao da izvede zakljuke o celovitosti modernog drutva. Iako postoji procep izmeu sociolokih teorija koje e biti predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan, nema sutinske razlike izmeu profesionalnog i svakodnevnog teoretisanja. Ako, nakon to proitate ovu knjigu, prostudirate prethodna teoretisanja i potom teoretiete na jedan sistematiniji i organizovaniji nain o optim drutvenim pitanjima, vi postaje te socijalni teoretiar. Naravno, to to ste socijalni teoretiar nee automatski znaiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet ne teorije. Va prvi napor verovatno nee biti onako dobar kao teorije o kojima emo govoriti u ovoj knjizi. U stvari, teorije o kojima emo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih, dok ra dovi mnogih socijalnih teoretiara, od kojih su neki bili veoma poznati u vreme kada su pisali, ovde uopte nee biti razmatrani. Razlog za to je to neke od tih teorija nisu izdrale test vremena

36

D O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

i vie se ne smatraju vanim socijalnim teorijama. Mnogi su po kuali, ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i vane teorije o kojima e biti rei u ovoj knjizi.

DEFINISANJE SOCIOLOKE TEORIJE


Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija prikazanih u ovoj knjizi bio je taj to su to teorije koje su izdrale probu vremena. Drugi kriterijum je njihov irok obim primene. Recimo, one ne treba samo da objanjavaju ponaanje u vaoj porodici, ve u velikom broju slinih porodica razliitih naroda sveta. Jo jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave vanim drutvenim pitanjima. Mnogi pitanje globalizacije (vidi glavu 10) i globalne privrede vide kao kljuan problem dananji ce, to privlai panju mnogih socijalnih teoretiara. Konano, teorije o kojima e biti rei u ovoj knjizi predstavljaju plod rada sociologa i onih teoretiara iz drugih naunih oblasti koje su so ciolozi prihvatili kao vane. Na primer, iako emo u ovoj knjizi odvojiti dosta mesta za feministiku socioloku teoriju (glava 8), tek bi se za neke feministike teoretiarke moglo rei da su sociolokinje (Doroti Smit, Patria Hil Kolins), dok najvei broj socijalnih teoretiarki dolazi iz drugih naunih oblasti. Bez ob zira na to da li su teorije o kojima e ovde biti rei plod rada sociologa ili nekih drugih naunika, one su vane za sociologiju, integrisane su u nju i izdrale su test empirijskog istraivanja. Jedna formalnija definicija socioloke teorije mogla bi ova ko da glasi: socioloka teorija predstavlja skup meusobno po vezanih ideja koje omoguuju sistematizaciju znanja o drutvu, objanjenje tog drutva i predvianje njegove budunosti. Dok neke od teorija koje emo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za dovoljavaju sve ove kriterijume, neke druge ne ispunjavaju neki od ovih kriterijuma. Uprkos tome, smatramo da su sve one ra zvijene i etablirane socioloke teorije. Bez obzira na to da li zado voljavaju sve kriterijume ili ne, najvei broj sociologa smatra da
Socioloka teorija - skup meusobno povezanih ideja koje omoguuju siste matizaciju znanja o drutvu, objanjenje drutva i predvianje njegove budunosti.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

37

teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju vane socioloke teorije. Moda najvanije je to to se sve te teorije bave velikim idejama o problemima i temama koje se tiu svakoga ko ivi u savremenom drutvu.

NASTANAK SOCIOLOKE TEORIJE: JEDNO REALISTINIJE GLEDITE


Do ovog trenutka smo o sociolokoj teoriji i o nainu na koji ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. U poslednjih ne koliko godina, veliki broj sociologa poeo je da kritikuje ovakvu sli ku socioloke teorije i pokuao da stvori jednu realistiniju sliku o tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. Oni ukazuju na to da neki teoretiari piu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa svim nemaran) nain; da ne prouavaju uvek s dovoljnom panjom rad svojih prethodnika; da nisu uvek paljivi i spremni da sakuplja ju podatke koji su vani za njihove teorije; da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda; da doputaju svojim linim isku stvima i predrasudama da utiu na teorijske uvide itd. Sve u svemu, mnogi tvrde kako je proces stvaranja socioloke teorije daleko od savrenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku. Osim kritike rada pojedinih teoretiara, kritiari takoe napadaju opte stanje u kojem se socioloka teorija nalazi. Oni tvrde da najbolje teorije nisu nuno one koje izdre probu vre mena, postanu uticajne i nau se u knjigama kao to je ova. So cioloka teorija je, prema ovom shvatanju, ista kao i drutvo - na nju utie irok spektar politikih faktora. Koja e teorija postati vana, a koja ne, zavisi od politikog procesa i odnosa politikih snaga u drutvu: 1. Teoretiari koji su uili zanat s priznatim sociolozima, ljudima koji su zauzimali vodee pozicije unutar sociolo gije kao discipline, najverovatnije e postati vaniji i ima ti vie uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sree da imaju tako mone mentore. 2. Da bi neka teorija postala uticajna, vano je i to da li ona odraava dominantnu politiku orijentaciju u drutvu

38

D O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po litike struje, ona e pre postati deo sociolokog kanona od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih politikih orijentacija. Recimo, u ne tako davnoj istoriji amerike sociologije, politiki konzervativne teorije (na primer, strukturalni funkcionalizam; vidi glavu 4) lake su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri mer, teorije koje su nastale unutar marksistike perspek tive; vidi glavu 5). 3. Teorije koje su vodile do istih, empirijski proverljivih hipoteza, pre e biti usvojene, barem od sociologa koji pripadaju glavnim strujama, od onih teorija koje donose grandiozne zakljuke neproverljive u praksi. 4. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne drutvene grupe (recimo, beli mukarci) pre e postati deo sociolo kog kanona od onih koje stvaraju teoretiari koji pripada ju manjinama. Radovi crnih teoretiara dugo su u SAD smatrani manje vanim i imali manje anse da postanu deo kanona (s jednim izuzetkom; vidi okvir o D u Bojsu). Isto je vailo, barem donedavno, i za radove teoretiarki (vidi glavu 8). Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma njina (ikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu. Tako dolazimo da zakljuka da socioloka teorija (pogotovo nain njenog nastanka) zapravo nikada ni priblino nije izgleda la onako idealno kako je opisano na poetku ove glave. Meu tim, u poslednjih nekoliko decenija teoretiari su postali svesvniji procepa izmeu idealnog i realnog. Kao posledica toga, veliki broj teorijskih perspektiva, kojima je pristup u sredite sociolo ke teorije bio zabranjen, u poslednjih nekoliko godina zadobio je centralno mesto u sociologiji. Tako su marksistika teorija (vidi glavu 2) i razliite varijante neomarksistikih teorija (glava 5) postali deo opte socioloke teorije, odnosno deo sociolokog kanona. N a slian nain je i feministika teorija sebi obezbedila vidljivo prisustvo u sociolokoj literaturi. Mi to ovde priznajemo ne samo time to je itava glava 8 posveena feministikoj teoriji, ve i time to se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

39

Uopteno govorei, savremena socioloka teorija karakteristina je po svojoj raznolikosti. Ona predstavlja jednu meavinu razli itih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s poetka ove glave, dok su neke proizvod manje idealistikog i rea listinijeg modela po kome teorija funkcionie. Drugim recima, predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile iskljuene iz sociolokih udbenika napeli su miie" i iskoristili svoju snagu unutar akademske zajednice da bi ojaali svoje pozicije i ubedili druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako vana. Teo rijske perspektive koje su u amerikoj sociologiji dugo bile skrajnute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociolo koj teoriji s glavnim teorijama koje su ve due na toj poziciji. D a bismo dali malo sadraja ovoj diskusiji, u narednom odeljku razmotriemo odreen broj teorija koje su na putu da postanu kanon ili su ve postale deo sociolokog kanona. Njih zajedniki moemo nazvati multikulturalna socijalna teorija".

Multikulturalna socijalna teorija


Uspon multikulturalne socijalne teorije nagoveten je poja vom savremene feministike sociologije 1970-ih godina. Femi nistkinje su se alile da je socioloka teorija dugo bila zatvorena za enski pogled na svet. U narednim godinama, mnoge ma njinske grupe ponavljale su ove pritube feministkinja. U stvari, kako emo videti u glavi 8, pripadnice manjina (Afroamerikanke i Latinoamerikanke) poele su da prigovaraju kako je pravo da se bave feministikom teorijom rezervisano samo za bele ene koje pripadaju srednjoj klasi. One su zahtevale pravo da se feminiz mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. N a taj nain, feministika teorija postala je znatno diverzifikovanija, ba kao i socioloka teorija u celini. Dobar primer sve vee diverzifikacije socioloke teorije je i uspon queer socioloke teorije. Danas je optepoznato da klasina socioloka teorija dugo vremena nije imala ta da kae kako o sek sualnosti uopte, tako i o homoseksualnosti posebno. Dok su se klasini teoretiari bavili irokim spektrom pitanja iz oblasti modernosti, oni nisu imali nita da kau o tome kako se konstruiu

40

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A TEORIJA

I NJENI KLASINI

KORENI

moderna tela i moderna seksualnost. ekalo se sve do 1970-ih godina, to jest do radova Miela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja o odnosima moi, znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o seksualnosti i homoseksualnosti poele da se pojavljuju u veoj meri i postanu dominantnije. Fukoovi radovi doveli su do gle dita po kome homoseksualnost moe da podrazumeva subjek tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sopstvom i identitetom.

VRB.DuBojs Biografska skica


Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Bukera T. Voingtona) i intelektualaca kasnog 19. veka i s poerka 20. veka, V. E. B. D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na amerikom Severu. Pohaao je Harvard i na njemu odbranio doktorat. (Kasnije je takode studirao na Berlinskom univerzitetu.) Poznat je u sociologiji po vanim do prinosima u oblasti urbane etnografije sadranim u knjizi Filadelfijski crnuga (1899) i u oblasti rasne ekonomske isto rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija Amerike 1860-1880 (1935). D u Bojs je takode bio polemiar i politiar (to se manifestovalo tako de u njegovim akademskim delima), to se snano odraava u knjizi Due crnih naroda (1903). Pored objavljenih radova, jedno od najvanijih njegovih dostignua rokom 20. veka je ste snano suprotstavljanje Bukeru T. Voingtonu i ustupcima koje je on inio belcima. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na tional Association of Child Care Professionals, 1909) i bio njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. veka. O n je takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i dobio mnoga svetska priznanja kao voa panafrikog pokre ta. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se amerikoj vladi i makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je komunista. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je poeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. D u Bojs je

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

41

umro 1963. godine uoi mara na Vaington i uspona Martina Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. Njegova pasio nirana briga za teak poloaj crnih Amerikanaca nastavlja da utie na univerzitetske profesore, studente, politiare, aktiviste i mnoge druge.

Stiven Sidman, meutim, tvrdi da ono to odlikuje queer teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog, nepodeljenog) identiteta, ukljuujui i homoseksualnost. On tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni iz vie delova), te su otuda nestabilni i iskljuivi. Svako od nas u svakom trenutku predstavlja skup itavog niza identiteta kao to su seksualna orijentacija, rasa, klasa, nacionalnost, rod i starosno doba. Te komponente mogu se kombinovati i ukrtati na mnogo razliitih naina. Kao rezultat, Sidman odbacuje dihotomiju ho moseksualnoheteroseksualno, a queer teoriju usmerava u prav cu jedne optije socijalne teorije. Bez obzira na to, queer teorija naelno se uzima kao primer teorije koja ima vrednosno gledite, tj. kao teorija koja gleda na svet s jednog posebnog stanovita (vidi glavu 8). Moe se oeki vati da e u 21. veku doi do jedne prave erupcije multikulturalnih teorija koje zauzimaju specifino gledite. Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo itav niz razliitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. Neki od primera su afrocentrika teorija, domorodaka amerika teorija, pa ak i teorije maskuliniteta. Naveemo neke od najvanijih ka rakteristika multikulturalne teorije: Multikulturalna teorija odbacuje univerzalistike teorije koje imaju tendenciju da podre one koji su na vlasti; umesto toga, ona pokuava da osnai one koji nemaju mo. Ona pokuava da bude inkluzivna (ukljuujua) i artikulie stanovite obespravljenih grupa. Multikulturalni teoretiari nisu vrednosno neutralni. Oni esto teoretiu u ime onih koji nemaju mo i posao, ali ele da promene drutvene strukture, kulturu i budunost pojedinaca.

42

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Multikulturalni teoretiari pokuavaju da razrue jedinstvo ne samo drutvene, ve i intelektualne zajednice; oni time ele da zajednicu naine otvorenijom i diverzifikovanijom. Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju izmeu teorije i drugih oblika narativa. Multikulturalna teorija obino ima kritiku otricu; ona je samokritina, ali kritikuje i sve druge teorije i, to je najvanije, kritikuje drutvo. Multikulturalni teoretiari prihvataju gledite po kome je njihov rad ogranien i uslovljen posebnim istorijskim, drutvenim i kulturnim kontekstom u kome ive. Multikulturalna teorija proizvod je rada atipinih teoretia ra (izmeu ostalog i po tome to imaju specifian pristup teoretisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane teme. Multikulturalna teorija u naelu, kao i nekoliko posebnih varijanata multikulturne teorije, ubrzano postaje deo kanona so cioloke teorije.

PREGLED KNJIGE
Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociolo kom teorijom. Ipak, niti je mogue nai kriterijume jasne podele, niti odrediti taan datum koji bi jasno odelio klasinu od savremene socioloke teorije. Bez obzira na to, kao poetnu taku klasine socioloke teorije moemo da uzmemo rani 19. vek kada je Ogist Kont, francuski socijalni mislilac koji je skovao re sociologija (1839), poeo socioloki da teoretie. (Uzgred, misli oci su dugo pre toga, i u zapadnim i u drugim kulturama, razvili idejne sisteme koji su imali mnogo zajednikih elemenata sa so ciolokom teorijom.) Dvadesete i tridesete godine 20. veka (to je period koji se poklapa sa smru Maksa Vebera) oznaavaju za vretak klasinog perioda. Do tog vremena sa scene je praktino nestala prva generacija sociologa, a njeno mesto zauzela je nova generacija. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli ko decenija unazad, najvei broj teorija stvoren je u drugoj polo vini 20. veka i ostaje znaajan i nastavlja da se razvija poetkom 21. veka.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

43

Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretiarima klasi nog doba sociologije. Ono otprilike obuhvata kasni 19. vek i rani 20. vek. Glava 2 govori o tri mislioca - Emilu Dirkemu, Kar lu Marksu i Maksu Veberu - koje mnogi smatraju najvanijim teoretiarima u istoriji socioloke teorije. Glava 3 poinje Georgom Zimlom, teoretiarem koji se esto s prethodnom trojkom svrstava u najvanije klasine teoretiare. Ta glava takoe se bavi jednim amerikim misliocem (Dirkem je bio Francuz, Marks, Veber i Ziml bili su Nemci) - Torstenom Veblenom - koji je, kao i pomenuta trojica, razvio jednu veoma iroku socijalnu teoriju. Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na veem znaaju zbog sledee injenice: dok su se ostale gorepomenute te orije uglavnom bavile drutvenim problemima vezanim za proi zvodnju, Veblen se bavio potronjom i predvideo njenu sve veu vanost (poznata je njegova ideja o upadljivoj potronji") u 20. i ranom 21. veku. Kako e se videti iz glava 5 i 9, prelazak iz pro izvodnog u potroako drutvo predstavlja glavno obeleje savremenih teorija o modernom i postmodernom drutvu. Poslednji mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasinih teoretia ra je jo jedan Amerikanac, Dord Herbert Mid. Midova teori ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Mid se vie bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju u glavama 2 i 3 takode imali da kau poneto o svakodnevici), a manje irim socijalnim fenomenima i drutvenim promenama. Glave 4 i 5 zapoinju naom glavnom temom - savremenom sociolokom teorijom. Te dve glave bave se savremenim grandteorijama. Grand-teoriju definiemo kao irok, veoma ambicio zan pokuaj da se ispria pria o velikom vremenskom odseku ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva. Prema definiciji koju upotrebljavam u ovoj knjizi, svaka teorija je grandiozna ukoliko opisuje prelazak (promenu, transformaciju) iz jednog tipa drutva u drugi tip. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak iz primitivnog u savremeno drutvo), Vebera (prelazak iz feudal nog u kapitalistiko drutvo), ali i kod postmodernih teoretiara kao to su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura)
Grand-teorije - irok, veoma ambiciozan pokuaj da se ispria pria o velikom vremenskom odseku ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva.

44

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

ili Bodrijar (drutvo proizvodnje koje ustupa mesto drutvu po tronje). Po svakoj grand-teoriji mogue je utvrditi makar jednu presudnu karakteristiku na osnovu koje se moe rei po emu se ta dva tipa drutva razlikuju. U stvari, sve teorije koje pominjemo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Meu tim, fokus naeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene grand-teorije. Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Ovoj drugoj teoriji jo pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doivela uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog nemakog mislioca Niklasa Lumana. Glava 5 bavi se jo jednom dobro poznatom savremenom teorijom - neomarksistikom teo rijom. Ispitaemo njene tri najuticajnije varijante: proces civilizovanja (Norbert Elijas), kolonizaciju ivotnog sveta (Jirgen Ha bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens). Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji. Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot nost grand-teorijama. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju na drutvene strukture i drutvene promene, glava 6 se usredsreduje na teoriju svakodnevnog ivota: simboliki interakcionizam (koji se snano oslanja na teoriju Dorda Herberta Mida, iznetu u glavi 3), dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana), etnometodologiju (kojom se najvie bavio Harold Garfinkel), teo riju razmene (ovde pominjemo teoriju Dorda Homansa) i teo riju racionalnog izbora (verziju Dejmsa Koulmena). U glavi 7 bavimo se najvanijim pokuajima da se integriu teorije koje se bave drutvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva kodnevnim problemima malog obima (koje sreemo u glavi 6). Poinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja nastoji da povee probleme na mikronivou s makrostrukturama. Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija, ukljuujui tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvaniji
Teorije svakodnevnog ivota - teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled trivijalnim aktivnostima kao to su individualno miljenje i delanje, in terakcijom dvoje ili vie pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao posledica takve interakcije.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

45

teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokuaj Mar garet Arer da integrie kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku aj Pjera Burdijea da integrie habitus" i polje". Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama takode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patria Madu Lengerman i Dil Brentli), koja se bavi feministikom teorijom. Ta teorija je, meutim, veoma obimna, obuhvata veliki broj mislilaca i to liko je znaajna da iziskuje posebnu glavu. Glava pokriva etiri varijante savremene feministike teorije teorije rodne razlike, teorije rodne nejednakosti, teorije rodnog ugnjetavanja i teorije strukturalnog ugnjetavanja. Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog 20. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te orije. U toj glavi bie rei o prelasku iz industrijskog u postindustrijsko drutvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Zatim prelazimo na Miela Fukoa i njegov koncept unapreenja vetine upravljanja. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana, ija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje modernosti. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro akog drutva, kao i moj rad o novim sredstvima za potronju. Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve vea dominacija brzine u postmodernom svetu. Naposletku, ukratko se razmatra sloena veza izmeu feministike i postmoderne teorije. Glava 10 bavi se onim to je u ranom 21. veku postalo naj vanije podruje novog sociolokog (i drugog) teoretisanja - teo rijom globalizacije. Poinjemo kraom analizom nekoliko va nih savremenih teorija globalizacije - teorija Entonija Gidensa, Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Ostatak ove glave posveen je trima vanim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Najpre raz matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa. Kulturni diferencijalizam usredsreuje se na dugotrajne (mada ne i vene) razlike meu kulturama na koje globalizacija nema uticaja. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). Kul turna konvergencija usredsreuje se na aspekte u kojima kulture postaju sve slinije. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i sve veoj grobalizaciji niega", predstavlja primer takvog pristupa

46

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

globalizaciji. Konano, kulturna hibridizacija vidi globalizaciju kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Apadurajev rad o glo balizaciji, a posebno njegovo razmiljanje o razdvojenosti predela" ovde je uzet kao dobar i vaan primer tog pristupa. Druga je ekonomska teorija. Iako postoji itav niz radova iz te oblasti, ovde emo razmotriti neomarksistike pristupe - analiziraemo teoriju Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Miela Harta i Antonija Negrija o imperiji. Naposletku, rei emo neto i o politikoj teoriji globalizacije, pozivajui se na primere Dejmsa Rozenaua i njegov rad o udaljenoj blizini" i fragmegraciji".
Saetak
1. 2. 3. 4. Svi teoretiemo, ali postoji itav niz karakteristika koje odvajaju teoretisanje sociologa od teoretisanja obinih ljudi. Fenomeni kojima se bave socioloke teorije obino imaju veliki lini i drutveni znaaj. Svaki aspekt drutva, od onog najuzvienijeg do onog najjedno stavnijeg i svakodnevnog moe biti predmet drutvene teorije. Drutveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponaanje zato to smatraju da je ono vano i interesantno, ali to takoe mogu da urade zato to im ta ponaanja omoguuju ulazak u analizu irih drutvenih struktura. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju itav niz zajednikih karakteristika, ukljuujui i to da su izdrale test vremena i da imaju irok obim primene, da se bave najvanijim drutvenim pi tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretiara koji su u sociologiji ostavili znaajan trag. Jedna formalnija definicija socioloke teorije, iako tek nekoliko teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji, mogla bi da glasi: to je skup meusobno povezanih ideja koje omoguuju sistema tizaciju znanja o drutvenom svetu, objanjenje tog sveta i pred vianje njegove budunosti. Iako postoji idealizovana slika naina na koji socioloka teorija funkcionie (na primer, najbolje ideje postaju deo sociolokog kanona), injenica je da je realnost esto sasvim drugaija i da politiki faktori igraju vanu ulogu u nastanku i funkcionisanju teorije, a pogotovo u njenoj drutvenoj prihvaenosti.

5.

6.

7.

GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOKU TEORIJU

47

8.

9.

Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta socioloke te orije omoguili su itavom jednom nizu teorijskih pristupa, koji su prethodno bili marginalizovani (na primer, marksizam, femi nistika i multikulturalna teorija), da dou u prvi plan i da ak postanu sastavni deo sociolokog kanona. Ova knjiga bavi se savremenom sociolokom teorijom (i njenim klasinim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti - kla sine teorije, grand-teorije (ukljuujui postmodernu), teorije svakodnevnog ivota, integrativne teorije, feministike teorije i teorije globalizacije.

Literatura

za dalje itanje

Barns, H . (1982). Uvodu istoriju sociologije. Ii II. Beograd: B I G Z . Bugle, Seiesten (1940). Sta je sociologija? Beograd: Knjiara Dositej Obradovi. Bruce, Steve (2005). Sociologija. Kratki uvod. Sarajevo: Sahinpai. Elias, Norbert (2007). Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus. Kalanj, Rade (2005). Suvremenost klasine sociologije. Zagreb: Politika kultura. Kuvai, Ivan (2004). Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing. Lalman, Miel (2004). Istorija sociolokih ideja. Ii II. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Mils, Sesil Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato. Marinkovi, Duan (2007). Uvodu sociologiju. Novi Sad: Mediterran Publishing. Pei, Mihajlo (1999). Sociologija. Predmet, metod i teorije. Beograd: Cigoja tampa. Ritzer, George (1997). Suvremena socioloka teorija. Zagreb: Globus. Tripkovi, M. (1992). Socioloke metode. Novi Sad: Institut za filozofi ju i sociologiju.

GLAVA 2 KLASINE TEORIJE (1)


Emil Dirkem: Od mehanike do organske solidarnosti Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma Maks Veber: Racionalizacija drutva Drutveno delanje Saetak Literatura za dalje itanje
Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih grand-teorija. Te teorije, kako smo definisali u glavi 1, predstavlja ju ambiciozne intelektualne napore da se ispria pria koja zahvata veliki deo drutvene istorije i pokriva itavu drutvenu strukturu. One su doivele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali iveli (kraj 19. veka i poetak 20. veka). Karakteristika tog perioda su brojni i veliki drutveni problemi. Grand-teorije koje predstav ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifinom kontekstu: one su, velikim delom, posledica pokuaja teoretiara da svojim teorijama ree te drutvene probleme.

EMIL DIRKEM: OD MEHANIKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI


Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so cijalnog teoretiara Ogista Konta, ali postao je daleko znaajniji au tor od samog Konta. Zapravo, neki sociolozi smatraju da je upravo Dirkem najvaniji teoretiar u istoriji sociologije. Veliki broj socio lokih teorija i danas nosi peat Dirkemovog naina razmiljanja.

Dve vrste solidarnosti


Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans formacije primitivnih mehanikih drutava u moderna organska drutva. Ono to sutinski razlikuje ta dva tipa drutva jeste dru gaije poreklo njihove solidarnosti, kao spone koja ih povezuje

50

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

i dri na okupu. Kljuni pojam za razumevanje tog problema jeste drutvena podela rada. Pripadnike drutava koja karakterie mehanika solidarnost povezuje injenica da svi obavlja ju iste poslove (kao to su lov ili sakupljanje plodova). Drugim recima, u primitivnim drutvima ljude na okupu dri nerazvi jena podela rada ili, jo bolje reeno, njeno odsusrvo. Za razli ku od toga, u savremenim drutvima, koja odlikuje organska solidarnost, javlja se razvijena podela rada u kojoj sve vei broj ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer, jedni prave ci pele, drugi peku hieb, trei podiu decu itd.). Solidarnost ovde proizilazi iz razliitosti; da bi ljudska zajednica funkcionisala i preivela, potreban je doprinos veeg broja ljudi. Tako je Dirkem zamiljao istorijski preokret od mehanike ka organskoj solidarnosti. Njegov model jasno se razlikuje od onog Kontovog, koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teoloku, me tafiziku i pozitivistiku. Ipak, najvea razlika izmeu ova dva te oretiara verovatno je u tome to je Kont imao na umu promene u idejnoj sferi, u nainu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko sebe. Za razliku od njega, Dirkema su zanimale promene u mate rijalnom svetu, u nainu na koji delimo i obavljamo nae poslove.

Promene u dinamikoj gustini


Sta uzrokuje smenu mehanike solidarnosti organskom solidarnou? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled poveane dinamike gustine drutva. Za dinamiku gustinu drutva vana su dva inioca. Prvi je sam broj pripadnika drutva: on se nepre kidno uveava. Meutim, porast stanovnitva sam po sebi nije dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada, jer pojedinci
Mehanika solidarnost - u Dirkemovoj teoriji, ideja da primitivna drutva na okupu dri nerazvijena podela rada i injenica da svi obavljaju istu vrstu poslova. Organska solidarnost Dirkemova ideja da u savremenom drutvu, usled razvi jene podele rada, solidarnost proizilazi iz razliitosti; da bi drutvo funkcionisalo, pa ak i preivelo, potreban je doprinos veeg broja pojedinaca. Dinamika gustina - broj ljudi i uestalost njihove interakcije. Poveanje di namike gustine dovodi do transformacije mehanike u organsku soli darnost.

KLASINE TEORIJE

51

i m a n j e skupine ljudi m o g u iveti relativno odvojeni jedni o d drugih i tako nastaviti da b u d u svatari sposobni da obavljaju ra zliite vrste poslova. D r u g i m recima, ak i u drutvima s b r o j n o m p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o e nastaviti d a obavlja najvei deo potrebnih poslova samostalno. Prema t o m e , potrebno je da se desi jo neto to e uveati d i n a m i k u gustinu, a p o t o m d o vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove anja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija izmeu veeg broja pripadnika drutva. K a d a sve vei broj ljudi ee stupa u interakciju, d i n a m i k a gustina drutva e porasti i dostii taku u kojoj dolazi d o preobraaja mehanike u organsku solidarnost.

Emil Dirkem
Biografska skica Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio logije i danas se smatra politikim konzervativcem. Ipak, u svo je vreme Dirkem je smattan liberalom. Potvrda za to je zapaena javna uloga koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa, Jevreja, vojnog kapetana ije je izvoenje na sud zbog izdaje, po miljenju mnogih, bilo zasnovano na antisemitizmu nekih delova francuskog drutva. Dirkem je bio duboko pogoen Drajfusovom aferom, naroito njenim an tisemitizmom. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu francuskog naroda; on ga je video kao simptom moralne bolesti s kojom je suoeno francusko drutvo kao celina. Govorio je: Kada drutvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronae nekoga koga moe smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se moe svetiti za svoje nesree. Oni koje je javno mnjenje ve diskriminisalo i progla silo ih parijama prirodno su predodreeni da odigraju ulogu rtvenog jegnjeta. Ono to me uverava u ovu interpretaciju jeste nain na koji je 1894. godine doekan ishod Drajfusovog suenja. Izlivi radosti pre plavili su bulevare. Ono to bi trebalo da bude povod za javnu alost, ljudi su proslavljali kao trijumf. Bar su znali koga da krive za ekonom ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su iveli. Nevolje su dolazile od

52

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Jevreja. Optunica je bila zvanino dokazana. Samim tim, izgledalo je da e stvari krenuti nabolje i ljudi su se oseali uteenim". Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proistie iz njegovog du bokog i doivotnog interesovanja za moralnost i moralne krize s kojima se suoava savremeno drutvo. Za Dirkema, odgovor na Drajfusovu aferu i sline krize lei u okonanju moralne bolesti drutva. Poto se tako neto nije moglo postii preko noi, Dirkem je predlagao konkretnije mere, kao to su otro suzbijanje javne mrnje ili napori vlasti da ukae javnosti da je obmanjena. O n je pozvao ljude da budu hrabri i glasno i javno obznane svoje miljenje i da se ujedine kako bi ostvarili pobedu u botbi protiv opteg ludila".

Zato poveanje dinamike gustine drutva dovodi do potre be za drugaijom podelom rada? Naime, to u drutvu ima vie ljudi, intenzivnije je takmienje oko upotrebe oskudnih resursa, kao to su zemljite, divlja, voe i povre. Poto se svi nadmeu oko svega, rastu drutveni neredi i sukobi. Nasuprot tome, ra zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju resursima. To vodi smanjenju sukoba i jaanju harmonije u dru tvu. Sto je jo vanije, vea specijalizacija u obavljanju pojedinih zadataka doprinosi veoj efikasnosti i, konano, veoj produk tivnosti. Sledstveno, uslonjavanjem i razvojem podele rada bie vie svega za rastuu populaciju. Vei mir i prosperitet posledica su razvoja podele rada, ili je barem Dirkem tako mislio.

Kolektivna svest
Drugi vaan aspekt Dirkemovog argumenta o preobraaju organske solidarnosti u mehaniku solidarnost jeste tvrdnja da je taj preobraaj praen dramatinom promenom u onome to on naziva kolektivnom sveu. Nju ine verovanja i oseanja koja su zajednika lanovima neke grupe, plemena ili drutva. Ona su kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne poseduje u celini. Kolektivna svest mehanikih drutava razlikuje se od kolektivne svesti organskih drutava.
Kolektivna svest - verovanja i oseanja koja su zajednika lanovima neke grupe, plemena ili drutva.

KLASINE TEORIJE

53

U m a l i m , neizdiferenciranim drutvima, povezanim m e h a n i k o m solidarnou, kolektivna svest utie n a svakoga i o d velikog je znaaja za zajednicu. L j u d i m a su kolektivne predstave v e o m a vane. O n e deluju v e o m a snano, p a e ljudi verovatno p o s t u p a t i u skladu s njima. T a k o d e , kolektivne predstave prili n o su rigidne i o b i n o povezane s religijom. U velikim, izdiferenciranim drutvima, p o v e z a n i m organ s k o m solidarnou, m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti. D r u g i m recima, vei broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra, delimino ili u p o t p u n o s t i . Kolektivna svest nije vie toliko vana i ini se d a veini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. O s i m toga, daleko je sla bija i ne vri ni priblino tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a ; m n o g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim n a i n o m razmiljanja (kao to j e , recimo, religija). N a primer, u p r i m i t i v n i m d r u t v i m a koja se zasnivaju n a m e h a n i k o j solidarnosti, ljudi s m a t r a j u d a je vano aktivno ue stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti, ukljuujui tu i izbor n o v o g poglavice. Pojedinac koji ne bi eleo d a uestvuje u p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeleen o d strane kolektiva i ostali lanovi bi ga gledali p o p r e k o . N a s u p r o t t o m e , u savremen i m drutvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnou, interesovanje za takvu politiku participaciju (na primer, glasanje za predsednika drave) nije ni priblino toliko j a k o . O d ljudi se zahteva d a glasaju, ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. M o d a je vano d a neka zemlja dobije predsednika, ali usled razvije ne p o d e l e rada i vee nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva, veliki broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne vanosti za njihov ivot. O s i m toga, u s a v r e m e n i m d r u t v i m a nije m o gue uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim lanovima drutva. a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje vano, injenica d a neko nije glasao lako m o e d a p r o m a k n e k o m i j a m a . A k o niko ne zna d a li ste glasali ili niste, niko vas ne m o e ni osuditi za vae neuestvovanje u t o m j a v n o m poslu.

54

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Krivino i restitutivno pravo


Kako da znamo da li je bilo prelaska mehanike solidarnosti u organsku solidarnost, jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu svest? Dirkem objanjava da te promene moemo opaziti posmatrajui transformaciju pravnog sistema. Mehaniku solidarnost karakterie krivino pravo. To je oblik prava u kome se prestu pnici otro kanjavaju za svaki postupak koji vrsto integrisana zajednica doivljava kao prekraj snane kolektivne svesti. Kraa domae ivotinje, recimo, moe dovesti do odsecanja ruku krad ljivca. Slino tome, bogohuljenje moe rezultirati odsecanjem jezika bogohulniku. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem, da e svaki njegov prekraj verovatno naii na ustro i otro kanja vanje prestupnika. Takve reakcije dokaz su da se krivino pravo primenjuje, a postojanje prava nije nita drugo do materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti i drutva povezanog me hanikom solidarnou. Kao to smo videli, s vremenom je mehanika solidarnost ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju kolektivne svesti. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Umesto da poje dince surovo kanjava i za naizgled beznaajne prekraje kolek tivne moralnosti, savremeno drutvo e od njih zahtevati da se dre zakona ili da se odue onima kojima su naneli tetu. Reci mo, od nekoga ko ukrade domau ivotinju moe se zahtevati da 100 sati radi na farmi oteenog, plati kaznu, ili da se odui dru tvu tako to e provesti krai period u zatvoru. To je oigledno daleko blaa reakcija od odsecanja ruke lopovu. Razlog za takvu reakciju nalazi se u tome to kolektiv nije duboko i emocional no vezan za optu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava. Umesto kolektiva, za sprovoenje prava, a time i ukljuivanje morala u drutvo, staraju se izabrani slubenici (policajci, sudski
Krivino pravo - obeleje mehanike solidarnosti. Oblik prava u kojem e prestupnici verovatno biti otro kanjeni za svaki postupak koji vrsto integrisana zajednica doivljava kao prekraj snane kolektivne svesti. Restitutivno pravo - obeleje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se dre zakona ili da nado knade tetu onima koje su povredili svojim postupcima.

KLASINE TEORIJE

55

inovnici). Zajednica se tako moe distancirati od tog problema, sa znanjem da o njemu brinu plaeni ili izabrani slubenici. Osim toga, po svoj prilici, pojave u savremenim drutvima poput blasfemije (bogohuljenja) proi e nezapaeno i nekanje no. Poto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju veliku vanost religiji, ljudi e na blasfemiju uglavnom reagovati blago ili ak uopte nee reagovati na nju. A vlasti, zauzete dale ko veim problemima kao to su suzbijanje kriminala i zloupo treba narkotika, verovatno nee uopte obraati panju na blas femiju, ak i kada je protivzakonita.

Anomija
Na jednom nivou, ini se da Dirkem opisuje i objanjava istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu. Dva tipa solidarnosti samo naizgled su razliita, a jedan tip ne ini se ni boljim ni loijim od drugog. Iako ni mehanika soli darnost nije osloboena problema, Dirkema vie brinu problemi vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog reavanja. Or gansku solidarnost prati nekoliko problema, ali Dirkema najvie zanima anomija. Kao i ostale probleme, Dirkem je anomiju posmatrao kao patoloku pojavu, ime je nagovestio da ona moe da se izlei. Dijagnozirajui drutvene bolesti i traei lekove za njih, Dirkem i teoretiari poput njega (Kont, Spenser, Marks), veoma su podseali na lekare.

Kljuni koncept
Drutvene injenice

Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi je presudan je koncept drutvenih injenica. Dirkem je ovaj koncept razvio borei se da sociologiju, kao tada novu discipli nu, odvoji od ve postojeih disciplina, psihologije i filozofije.
Drutvene injenice - po Dirkemu, drutvene injenice su predmet prou avanja sociologije. Drutvene injenice treba tretirati kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne, i treba ih prouavati empirijski.

56

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Dok su filozofi razmiljali o apstrakcijama, Dirkem je tvrdio da sociolozi drutvene injenice treba da tretiraju kao stva ri. Kao takve, drutvene injenice prouavale bi se empirijski. Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spekulisali o apstraktnim pitanjima, bez zalaenja u stvarni svet i bez prikupljanja injenica o konkretnim drutvenim pojavama. Dirkem je tvrdio i to da drutvene injenice na pojedince deluju eksterno i prinudno. Time ih je razlikovao od psiholokih injenica koje prouavaju psiholozi. Jer, za razliku od drutve nih injenica, psiholoke injenice su za pojedince unutranje, a ne spoljne, i nisu neophodno prinudne za njih. Takoe, Dirkem je pravio razliku izmeu dve vrste drutvenih injenica. Prva vrsta su materijalne drutvene injenice. To su drutvene injenice materijalizovane u spoljnom svetu. Primer takvih je struktuta uionice u kojoj se pohaa nastava. Uioni ca je materijalna realnost (moemo dodirnuti zidove, stolove, tablu) i, kao takva, ona je za nas spoljna i prinudna. Struktu ra prostorije moe podsticajno uticati na studente da paljivo prate predavanje i hvataju beleke. Takode, ona je tu da nas sprei da, recimo, igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje u toku. Postoje i nematerijalne drutvene injenice. One su takode spoljne i prinudne, ali nemaju materijalnu formu. Najpozna tiji primer nematerijalnih drutvenih injenica u sociologiji su norme i vrednosti. Drugim recima, mi smo spreeni da u amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne pisanih i iroko prihvaenih pravila koja defiu ponaanje u uionici. tavie, naueni srno da visoko cenimo i vrednujemo obrazovanje, to nas spreava da radimo bilo ta to bi se mo glo smatrati njegovim nepotovanjem. Ali, iako moemo da vidimo kako nematerijalne drutvene injenice na nas deluju prinudno, na koji nain su nam one spoljne? Odgovor lei u tome to su norme i vrednosti drutva u zajednikoj svojini kolektiva. Neke, moda i mnoge od njih, usaene su u pojedinca procesom socijalizacije, ali nijedan pojedinac ne poseduje nita to ga pribliava tim normama
Materijalne drutvene injenice - drutvene injenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik (recimo, amfiteatar). Nematerijalne drutvene injenice - drutvene injenice koje su spoljne i pri nudne, ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer, norme i vrednosti).

KLASINE TEORIJE

57

vo kolektiv. Dirkem u knjizi Pravila sociolokog metoda pie:

i vrednostima. Ceo skup normi i vrednosti poseduje iskljui

Kad vrim svoju dunost brata, supruga ili graanina, kad izvravam obaveze koje sam ugovorio, ja ispunjavam duno sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka; ja ispunjavam dunosti koje su definisane pravom i obiajima. ak i onda kada su one u skladu sa mojim sopstvenim oseanjima i kad u sebi oseam njihovu stvarnost, stvarnost ne prestaje da bude objektivna, jer ih nisam ja stvorio, ve sam ih vaspitanjem primio". U tom smislu, moemo rei da su za nas drutvene injenice spoljne. Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju panju na drutvene injenice. Meutim, retko se koristi taj, sada zastareo, izraz. Sociolozi se radije usredsreuju na, drutvenu strukturu (mate rijalne drutvene injenice) i drutvene ustanove (nematerijal ne drutvene injenice). Jasno da je u svojim naporima da raz dvoji sociologiju od psihologije i filozofije, Dirkem nastupio sa isuvie uskom i ogranienom definicijom sadraja sociolo gije. Kao to emo videti, danas mnogi sociolozi prouavaju mnotvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove drutvene injenice. Anomiju moemo definisati kao stanje u kojem pojedinci ne znaju ta se od njih oekuje. Takvo stanje javlja se u trenuci ma slabljenja kolektivne svesti u organskim drutvima. U takvim situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snanih kolektivnih predstava. Kao rezultat toga, ljudi se suoavaju s nizom dilema. Zamislite da etate putem i naiete na izgubljenu ovcu. U dobro ureenom drutvu s jakom kolektivnom sveu, potraiete pa stira i vratiti mu ovcu. U anominom drutvu, meutim, vee su anse da ete pokupiti ovcu i pobei s lica mesta. Dirkem tvrdi da takvo ponaanje nastaje jer u anominim situacijama ljudi ne znaju ta se od njih oekuje i preputeni su sami sebi, bez jasnog i sigurnog uporita. Takvo stanje se ne moe zatei u drutvima u kojima postoji mehanika solidarnost. lanovi takvih drutava
Anomija - stanje u kojem pojedinci ne znaju ta se od njih oekuje i prepu teni su samima sebi, bez jasnog i sigurnog uporita. Javlja se u organ skim drutvima.

58

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo se ponaanje od njih oekuje u svakoj situaciji. Ljudi znaju gde im je mesto, zbog ega ova drutva ne pate od anomije.

KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA


Najvanija i estetski najsavrenija (usled injenice da su analiza, zakljuci i preporuke za reenje drutvenih problema precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasinog doba je ste teorija koju je razvio nemaki socijalni mislilac i politiki ak tivista, Karl Marks (1818-1883). Ta tvrdnja moda predstavlja iznenaenje za itaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju s kritikim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. Mnogi misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje su mnoga drutva, ukljuujui Sovjetski Savez i mnoge drave Istone Evrope, odvele ka stranputici ustolienja totalitarnih ko munistikih reima. Skoro svi takvi reimi ve su propali ili su u procesu postepene transformacije u kapitalistika drutva. Neuspesi ovih drutava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima deavale (na primer, sistem zatvorenikih logora u Sovjetskom Savezu - arhipelag gulag - u kojima su umrli milioni ljudi) pri pisivani su Marksu i njegovim luakim idejama. Ali, iako su se voe tih drutava esto pozivale na Marksa, a sebe, kao i Marks, nazivali komunistima, tip drutva koji su oni stvorili Marks bi sigurno kritikovao zbog nehumanosti. injenica je da ono u ta su se ta drutva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim to je Marks mislio da bi komunistiko drutvo trebalo da bude.

Kljuni koncept
Anomino i ostali tipovi samoubistva

Koncept anomije odigrao je sredinju ulogu u Dirkemovom proslavljenom delu Samoubistvo, U tom delu Dirkem je tvr dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju ta okolina, od njih oekuje. U takvoj situaciji, regulacija ponaanja ljudi

KLASINE TEORIJE

59

je niska, a ljudi uglavnom mogu da se ponaaju nekontrolisano i rade ta poele. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje tetna za pojedince i rezultira u poveanoj stopi samoubistava, pogotovo anominog samoubistva. Ali, ta je uzrok poveanoj stopi anominog samoubistva? Naj vaniji uzrok je, smatra Dirkem, socijalni poremeaj, odnosno poremeaj u stepenu regulacije ponaanja pojedinaca. Interesan tno je, meutim to, da stopa samoubistava raste kako u vreme nima pozitivnih poremeaja, tako i u vremenima negativnih po remeaja. Drugim recima, i privredni rast i privredna stagnacija mogu da prouzrokuju porast stopa anominih samoubistava. Pozitivni i negativni poremeaji mogu podjednako negativno da utiu na sposobnost kolektiva da kontrolie pojedinca. Bez rakve kontrole, ljudi e se verovatno oseati neukorenjeno i nee znati ta treba da rade u okruenj trpkoj e se stalno i brzo menja. Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo e e diu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima. Dirkem je smatrao da je anomino ubistvo samo jedan od eti ri tipa samoubistava. Do egoistinog samoubistva dolazi kada ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. Preputeni sami sebi, oni se oseaju beskorisnim i beznaajnim. Veliki broj takvih ljudi pre ili kasnije prihvati gledite po kome su (moralno) slo bodni da urade ta god ele, ukljuujui i to da izvre samoubistvo. U sluaju altruistikog samoubistva, ljudi su previe integrisani u kolektiv i ubijaju se u veem broju jer ih grupa podstie, ak i prisiljava na takvo ponaanje. Konano, fatalistiko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije
Anomino samoubistvo - vea je verovatnoa da e ljudi izvriti samoubistvo kada ne znaju ta se od njih oekuje, kada je regulacija njihovog pona anja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve to poele. Ta ne kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje tetna za pojedince i rezultira u poveanoj stopi anominih samoubistava. Egoistino samoubistvo - kada ljudi nisu vrsto integrisani u zajednicu i kada su preputeni sami sebi, oseaju se beskorisnim i beznaajnim. Ve ina takvih ljudi osea moralnu slobodu da izvri samoubistvo. Altruistiko samoubistvo - kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu, ve rovatno e u veem broju izvravati samoubistva, jer ih grupa podstie, ak i prisiljava na takvo ponaanje. Fatalistiko samoubistvo - u situacijama prevelike regulacije (na primer, rop stvo) ljudi su obino toliko utueni i pritisnuti nedostatkom slobode da ee sebi oduzimaju ivote nego pod normalnim okolnostima.

60

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

(na primer, ropstvo) kada su ljudi obino toliko utueni i pri tisnuti nedostatkom slobode da ee sebi oduzimaju ivot nego pod normalnim okolnostima. Dirkemova teorija samoubistva je, prema tome, zasnovana na dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci je vodi ka anominom samoubistvu, a visok stepen ka fatalistikom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv (nizak stepen integrisanosti vodi ka egoistinom samoubistvu, a visok stepen integrisanosti ka altruistinom samoubistvu).

Ljudski potencijal
Poetnu taku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i drutvenim okolnostima. U kapitalistikim i pretkapitalistikim drutvima ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. U pretkapitalistikim drutvima (recimo, u kamenom dobu ili u srednjem veku), ljudi su bili previe zauzeti pronalaenjem hrane i sklonita da bi ra zvijali svoje kapacitete. Iako u kapitalistikom drutvu ljudi lake mogu da dou do hrane i zaklona, represivna i eksploatatorska uloga tog sistema (o kojoj emo govoriti u ovoj glavi) spreava najvei broj ljudi da ive ivot u skladu sa svojim potencijalom. Za Marksa su ljudi, za razliku od ivotinja, obdareni sveu i sposobnou da svoju svest povezu s delanjem. Ljudi, recimo, mogu da planiraju ono to e uraditi, prilagoavaju se preprekama koje im se nau na putu i usaglaavaju svoje aktivnosti s drugim ljudima. Ali, ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo samo na razmiljanje. Oni moraju da delaju. To esto podrazumeva da je neophodno da prirodu prilagoavaju svojim potreba ma kako bi preiveli. Ljudi prisvajaju prirodu - to jest, prisvajaju njene delove kao to su sirovi materijali, voda, hrana i sklonite - i prilagoavaju je sebi. Ljudi su to radili i u ranijim drutvima, ali na jedan primitivan i neefikasan nain tako da nisu mogli da raz viju svoje kapacitete, pogotovo kapacitet razmiljanja. U kapitalizmu, ljudi se malo bave pokuajem da izraze svo je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. Umesto toga, oni su usredsreeni na posedovanje stvari i zaraivanje novca pomou kojeg je mogue stei te stvari. Kapitalizam je bio

KLASINE TEORIJE

61

vaan za Marksa zato to je omoguio tehnoloke i organizacione inovacije koje su neophodne za nastanak komunistikog drutva. U komunizmu e, verovao je Marks, ljudi po prvi put biti slo bodni da izraze svoje pune kapacitete. Oni e se osloboditi svoje elje da poseduju stvari i biti sposobni da, pomou tehnologije i organizacije koja je razvijena u kapitalizmu, ispolje pun ljudski potencijal (to jest, postae rodna bia").

Otuenje
Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono to im je potrebno, povezana je s gleditem da ljudi, po Marksovom shvatanju, moraju da rade. Rad je pozitivan proces u ko jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih ire u proizvodnim aktivnostima. Meutim, rad koji veina ljudi u kapitalizmu obavlja ne omoguava im da izraze svoj ljudski po tencijal. Drugim recima, umesto da se izraze kroz rad, ljudi se u kapitalizmu od njega otuuju. Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuenje, neop hodno je prethodno razumeti ta je on podrazumevao pod ljud skim potencijalom. U okolnostima u kojima ljudi postiu puni ljudski potencijal (komunizam), postoji prirodna meupovezanost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti, proizvoda koje oni proizvode, radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga to su oni potencijalno sposobni da postanu. Otuenje (alijenacija) predstavlja slom te prirodne meuzavisnosti. Umesto da su pri rodno povezani sa svim tim stvarima, ljudi su odvojeni od njih. Prema tome, umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod ne aktivnosti, te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici - kapita listi. Kapitalisti odluuju ta e se raditi i kako e se to raditi. Oni radnicima (u Marksovoj terminologiji, proletarijatu") nude nad nicu. Ako je radnici prihvate, oni moraju da obave posao na nain na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. Radnici zauzvrat dobijaju nadnicu koja bi trebalo da im omogui zadovoljenje sopstvenih
Otuenje - slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno stima, proizvodima koje proizvode, radnicima s kojima ih proizvode i sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju.

62

DORDZ RiCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN I

potreba. Budui da kapitalisti kontroliu proizvodne aktivnosti, radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze. Drugo, kapitalisti poseduju proizvod. Kada je proizvod za vren i spreman da izae na trite, on ne pripada radnicima. Ta kode, malo je verovatno da e ga radnici upotrebiti da bi zado voljili svoje osnovne potrebe. (To mogu da urade jedino ako ga kupe na tritu.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu upotrebiti za line potrebe ili raditi s njima to god ele. Uzima jui u obzir profitnu orijentaciju kojom je mogue definisati ka pitalizam, to skoro uvek znai da e kapitalisti pokuati da pro daju proizvode da bi uveali profit. Radnici su potpuno odvojeni od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo da odluuju o tome ta e se s njim desiti. Osim toga, najvei broj radnika uopte ne razume koji je njihov doprinos finalnom proizvodu. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo ma specifine zadatke (recimo, zavru rafove) to ih spreava da vide iru sliku onoga to proizvode, odnosno da razumeju kako njihov doprinos proizvodnji utie na celokupan proizvodni pro ces i finalni proizvod koji e se nai na kraju pokretne trake. Tree, radnici su obino odvojeni jedni od drugih. Po Marksovom gleditu, ljudi su inherentno socijalni. Kada bi bili pre puteni samima sebi i mogli sami da odluuju, oni bi odluili da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono to im je ne ophodno za ivot. Meutim, u kapitalizmu, radnici, ak i kada rade s drugim radnicima, svoje zadatke obavljalju samostalno i repetitivno. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance koji samo obavljaju sline izolovane zadatke. Ponekad je jo gore od toga. Kapitalisti esto okreu radnike jedne protiv drugih da bi ustanovili ko moe najvie da proizvede za najmanju nado knadu. Oni koji preive u toj bici, zadrae svoja radna mesta, barem neko vreme; oni koji izgube, verovatno e morati na uli cu. Prema tome, umesto da rade zajedno u harmoniji, radnici, prisiljeni da se bore na ivot i smrt, poinju da mrze jedni druge. ak i ako ne uestvuju u borbi za opstanak, jasno je da su radni ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih. Konano, umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci jal, ljudi se sve vie od njega udaljavaju. Oni se sve manje ponaaju

KLASINE

TEORIJE

63

kao ljudi, a sve vie k a o tovarne ivotinje ili maine. K a k o se o d nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju, njihova svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a n o biva unitena. Posledica kapitalistikog naina proizvodnje jeste m a s a otuenih radnika koji su nesposobni d a izraze svoje sutinske ljudske kvalitete.

Kapitalizam
K a o to s m o videli, otuenje se javlja unutar kapitalistikog sistema.

Kapitalizam

je, u sutini, dvoklasni sistem koji ine kapi

talisti i proletarijat. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksploatie drugu klasu (proletarijat). Klju za razumevanje o b e klase lei u o n o m e to M a r k s naziva

sredstvima za proizvodnju.

Kako samo

ime kazuje, to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (orua, posedujukapitalisti. Prema toma, akopripadnici proletarijata ele da rade, oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i trae o d nje ga d a ih zaposli. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za proizvodnju, jer bez njih ne m o g u d a rade. N j i m a je takoe potre ban novac d a bi preiveli u kapitalizmu, a kapitalisti i njega imaju (kao i sposobnost d a g a neprekidno uveavaju). Kapitalisti, dakle, imaju sve o n o to je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod nju, novac za nadnice), ali, ta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz vrat? Radnici imaju neto to je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo dilo. Kapitalista ne m o e d a proizvodi i ne m o e d a pravi novac i profit bez proletarijata. Tako se dolazi d o sporazuma. Kapitali sta o m o g u a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i plaa m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi Kapitalizam - ekonomski sistem, najveim delom sastavljen od kapitalista i proletarijata, u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatie drugu klasu (proletarijat). Sredstva za proizvodnju - predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru a, maine, sirovine i fabrike). Kapitalisti - klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i stoga su u poloaju da eksploatiu radnike. Proletarijat - klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali stima jer je to jedini nain da pristupe sredstvima za proizvodnju. maine, sirovine i fabrike). U kapitalizmu, sredstva za proizvodnju

64

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

proletarijat poeo da radi). Zapravo, Marks kae da se radnicima plaa nadnica za preivljavanje. To je suma taman dovoljna da bi radnik mogao da preivi i izdrava porodicu i decu. Sistem je lu kavo zamiljen, jer kada radnik onemoa i vie ne bude mogao da radi, njega e na poslu zameniti njegova deca. U zamenu za to, proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme. Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti i proletarijat dobijaju ono to nemaju i to im je neophodno. Meutim, po Marksovom gleditu, to predstavlja jedan nepra vedan dogovor. Zato je to tako? Da bi se dolo do odgovora na to pitanje, potrebno je razumeti jo jedan Marksov koncept - radnu teoriju vrednosti. Marks smatra da sva vrednost dolazi od rada. Proletarijat radi, kapitalisti ne rade. Kapitalisti mogu da investiraju, planiraju, upravljaju, prave sheme itd., ali za Marksa to nije rad. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi. To moe da sprovede samo proletarijat, iako u kapitalizmu si rovine obezbeuje kapitalista, a ne dirketno priroda. Najednostavnije reeno, poto proletarijat radi, a kapitalista ne radi, proletarijatu bi trebalo da pripadne praktino sve to proizae iz procesa proizvodnje, a kapitalisti skoro nita.

Karl Marks Biografska skica


Nakon to je diplomirao na Berlinskom univerzitetu, Marks je poeo da pie za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset meseci postao njihov urednik. Meutim, vlada je uskoro zatvo rila te novine zbog politikih stavova koji su u njima iznoeni. Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali Nadnica za preivljavanje - nadnica koju kapitalista plaa radniku a koja je taman tolika da radnik preivi i zasnuje porodicu, kako bi ga deca, kad onemoa, zamenila na njegovom radnom mestu. Radna teorija vrednosti Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada utroenog u procesu proizvodnje, iz ega proizlazi da je stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat.

KLASINE

TEORIJE

65

su poziciju koja e voditi Marksa kroz ceo ivot. U njima se moglo nai neto od demokratskih principa humanizma i mladalakog idealizma. On je odbacio apstraktnost filozofije, naivno sanjare nje komunista-utopista, kao i aktivnosti koje su pozivale na ono to je on smatrao preranom politikom akcijom. U odba civanju tih aktivnosti, Marks je postavio osnov za svoje ivotno delo. R a z u m e se, situacija u kapitalistikom drutvu upravo je obrnuta. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade, a radnici nad nicu k o j a i m jedva o m o g u a v a d a preive. Proletarijat stoga predstavlja rtvu eksploatacije. Ironino je to d a ni kapitalisti, ni radnici nisu svesni eksploatacije. I jedni i drugi su rtve lane svesti. Radnici misle d a dobij aj u p o t e n u n a d o k n a d u za uraeni p o s a o ; kapitalisti misle d a su nagraeni ne z b o g toga to eksploatiu radnike, ve z b o g toga to su p a m e t n i , to su m u d r o inve stirali, to su izmanipulisali trite, itd. Kapitalisti su prezauzeti uveanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razumej u eksploatiuu prirodu svog o d n o s a s radnicima. M e u t i m , za razliku o d kapitalista, proletarijat je u stanju d a to shvati, delim i n o i zbog toga to je toliko eksploatisan i osiromaen d a vie nita ne m o e d a prikrije realnost o n o g a to se deava u kapita lizmu. Reeno M a r k s o v i m renikom, k u c n u e as k a d a e prole tarijat stei k l a s n u svest. Z a razliku o d proletarijata, kapitalisti to n i k a d a nee biti u stanju. Klasna svest preduslov je za revoluciju, a revoluciju p o t p o mae dinamika kapitalizma. N a primer, u kapitalizmu se vodi sve ea borba za prevlast nad tritem, cene se obaraju, a sve vei broj kapitalista biva izbaen s trita i pretvara se u proletarijat. Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista dobija lavovski deo nagrade, a rad nici nadnicu koja im jedva omoguava da preive, iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto. Lana svest - u kapitalizmu, i proleteri i kapitalisti imaju lanu svest o sebi, o svom meusobnom odnosu i o nainu na koji kapitalizam funkcionie. Klasna svest - sposobnost klase, prvenstveno proletarijata, da prevazide lanu svest i istinski razume prirodu kapitalistikog sistema.

66

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

Naposletku, proletarijat e drastino narasti, d o k e se kapitalistika klasa svesti na mali broj ljudi koji odrava svoje pozicije zbog toga to se pokazao sposobnim d a eksploatie druge. K a d a ovako nara stao proletarijat konano dosegne klasnu svest i odlui d a stupi u akciju, nee biti takmienja, jer e mali broj kapitalista koji je preo stao jednostavno biti zbaen s vlasti, nasilnim ili mirnim putem.

Kljuni koncept
Eksploatacija
Po Marksu, kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije, pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radnike klase. Nje gova razmiljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne teorije vrednosti, odnosno iz koncepta vika vrednosti. Viak vrednosti deflnie se kao razlika izmeu vrednosti proizvoda kada se on proda na tritu i vrednosti elemenata utroenih u njegovu proizvodnju (ukljuujui radnikov rad). Po radnoj teoriji vrednosti, viak vrednosti, kao i celokupnu vrednost, stvaraju radnici. On bi, sledsrveno tome, trebalo da pripad ne njima. Meutim, u kapitalistikom sistemu lavovski deo te vrednosti pripada kapitalisti. Stepen u kome kapitalista zadrava viak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje ve (ukljuujui irenje svog kapitalistikog posla) jeste stepen u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije. U ivopisnoj metafori, Marks opisuje kapitaliste kao vam pire" koji sisaju rad proletarijata. Sto vie proleterske krvi" kapitalisti isisaju, to e biti vei, uspeniji i bogatiji. Oni koji zasluuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju sve siromaniji, dok oni koji ne zasluuju da prou bolje (ka pitalisti) postaju sve bogatiji.
K a p i t a l i z a m nee biti unititen, a k o m u n i z a m nee m o i d a nastane ukoliko proletarijat neto ne p r e d u z m e . Proletari jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju, o n o to M a r k s naziva Viak vrednosti razlika izmeu vrednosti proizvoda kada se on proda na tritu i vrednosti elemenata utroenih u njegovu proizvodnju (ukljuu jui tu i ljudski rad).

KLASICNE

TEORIJE

67

praksisom. Nije dovoljno razmiljati o tome kako je kapitalizam iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako e uskoro nestati; ljudi moraju da izau na ulice i dokraje kapitalizam. To ne zna i nuno da ljudi moraju da budu nasilni, ve da ne mogu samo sedeti u kuama zavaljeni u svoje fotelje i ekati da se kapitali zam sam od sebe raspadne.

Komunizam
Marks nije sumnjao u to da e dinamika kapitalizma dove sti do revolucije, ali posvetio je malo vremena opisu komunisti kog drutva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Po Marksu, prioritet je da se razume nain na koji kapitalizam funkcionie i da onda ta poruka nae svoj put do proletarijata, pomaui mu tako da stekne klasnu svest. Marks je bio kritian prema veli kom broju mislilaca koji su protraili svoje vreme sanjarei o ne kom buduem utopijskom drutvu. Neposredan cilj trebalo je da bude zbacivanje otuujueg i eksploatiueg sistema. Onim to dolazi nakon toga, baviemo se kasnije, kada revolucija uspe. Neki kau da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate litima krajem 20. veka. Marks je imao nekoliko specifinih ideja o budunosti komu nizma. Njih emo bolje shvatiti ako se naas vratimo Marksovim osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Iz tih pretpo stavki moemo da zakljuimo da je komunizam drutveni sistem koji po prvi put omoguava izraavanje punog ljudskog potencija la. Zapravo, komunizam je antisistem, svet u kome sistem nije ni ta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga ine. Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u kojoj bi postojale ire strukture (na primer, diktatura proletarijata) i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. (Iskustvo Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. godine pokazuje koliko
Praksis - ideja da ljudi, naroito proleteri, moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam. Komunizam - drutveni sistem koji e ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omoguiti da izrazi svoj pun potencijal.

68

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

je ovo gledite bilo naivno, kao i to da nije bilo mogue eliminisati ire strukture koje eksploatiu i otuuju ljude.) Marks je verovao da je komunizam sistem koji omoguava ljudima da izraze svoju promiljenost, kreativnost i drutvenost koje su uvek postojale kao mogunost, ali koje su u prethodnim sistemima (na primer, feudalizam, kapitalizam) bile potiskivane i unitavane. Komunistiko drutvo trebalo je da iskoristi i proi ri tehnoloke i organizacione mogunosti kapitalizma, ali ne po cenu ugroavanja ljudske kreativnosti. Marks je komunistiko drutvo zamiljao kao drutvo u kome e tehnologija i organi zacija oveku omoguiti da bude ono to je, bar potencijalno, oduvek mogao da bude.

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Da li Marksova teorija ima bih kakav u postkomunistikom svetu? znaaj

Ima onih koji smatraju da je uruavanjem Sovjetskog Saveza i njegovih saveznikih drava kasnih osamdesetih godina 20. veka, propao ne samo komunizam, ve i Marksova teorija na kojoj je on naizgled bio utemeljen. Smatralo se da e marksi stika teorija konano zavriti na dubritu propalih teorija. Uistinu, ranih 90-ih godina mnogo se prialo o kraju marksi stike teorije. Ipak, Marksova teorija, kao i mnoge druge neomarksistike teorije koje su iz nje izvedene (glava 5), ne samo da su preivele prelaz iz 20. u 21. vek, ve su danas, po mno gim miljenjima, znaajnije i upotrebljivije nego ikad ranije. injenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu. On je, zapravo, bio teoretiar kapitalizma. S padom sovjetskog komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo ma ivu kapitalistiku privredu koja nastavlja da postoji s ko munistikom dravom), kapitalizam je slobodniji nego ikada u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma 1917. godine), da se zavue u svaki kutak zemljine kugle. U periodu izmeu 1917. i 1989. godine komunizam je ogra niavao ekspanziju kapitalizma na razliite naine. Prvo, veliki broj drava, ukljuujui neke od najveih i najvanijih, bile su komunistike ili su bile u savezu s komunistikim blokom.

KLASINE TEORIJE

69

Kao rezultat toga, kapitalistikoj privredi bilo je teko ili ak nemogue da prodre u te delove sveta. Drugo, globalni sukob izmeu kapitalizma i komunizma, pogotovo hladni rat koji je zapoeo ubrzo nakon zavretka Drugog svetskog rata, spreio je razvoj i globalno irenje kapitalizma. To se dogodilo zbog toga to su veliki vojni trokovi napravljeni tokom hladnog rata (na primer, u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma. Kako je komunizam brzo nestajao iz pamenja ljudi (osim na Kastrovoj Kubi i, barem retoriki, u Kini) kapitalizam je oslo boen mnogih globalnih ogranienja i sada se ubrzano iri po celoj zemljinoj kugli. To se najbolje vidi u bivim komunisti kim dravama koje su postale kljune destinacije kapitalisti kog ekspanzionizma. Zapadni kapitalisti uurbano su krenuli u bivi sovjetski blok i tamo zapoeli svoje poslove. Isto se de silo i u Kini, s tim to je tamo dolo do razvoja jedne poseb ne domae vrste kapitalizma. Zapravo, po nekim miljenjima, pitanje vie nije da li e Kina smeniti SAD na mestu vodee kapitalistike zemlje, ve kada e se to desiti. Marks nije samo predvideo injenicu da e kapitalizam postati globalni fenomen, ve i injenicu da on to mora postati. Ka pitalistiki poslovi danas, mnogo vie nego u Marksovo doba, moraju da se ire ili, u suprotnom, propadaju. Otuda, oni ne prekidno moraju da trae nova trita budui da stara postaju sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uveaju pro fit. Marksova predvianja nisu se u potpunosti ostvarila u 20. veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao i zbog drugih faktora kao to su dva razarajua svetska rata). Meutim, u poslednje dve decenije globalno irenje kapitaliz ma, koje je Marks predvideo, ponovo se pojavilo. Zbog toga su Marksove ideje, njegova analiza kapitalizma, a po gotovo globalnog kapitalizma, danas relevantnije nego ikada ra nije. Zapravo, neki od najvanijih radova o globalizaciji napisani su iz marksistike perspektive (vidi glavu 10). Time ne elimo da kaemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. Mnoge od njih su sumnjive, ak ponegde potpuno pogrene, a neke moraju da se promene, prilagode ili odbace. To, u stvari, mnogi dana nji marksistiki teoretiari i rade. Bez obzira na to, oni kao svoju poetnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu

70

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

i nadograuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh kapitalizma kao posledicu propasti komunizma. Da odgovorimo konano i na pitanje koje se nalazi u podna slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije vie nego ikada!

MAKSVEBER: RACIONALIZACIJA DRUTVA


Ako je Karl Marks najvaniji mislilac sa stanovita socijalne misli u naelu, kao i sa stanovita politikog razvoja s kraja 19. veka, onda se moe tvrditi da je njegov nemaki kolega, Maks Veber (1864-1920), najvaniji teoretiar sa stanovita sociologi je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Veberova misao bila je veo ma sloena. Iako je nastala na poetku 20. veka, ona je ugraena u temelje savremene sociologije. Njegov najznaajniji teorijski doprinos nalazimo u konceptu sve vee racionalizacije zapadnog drutva. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja, po gotovo racionalnog delanja.

Drutveno delanje
Veberova teorija drutvenog delanja godinama je privlaila veu panju od teorije racionalizacije, koja se danas smatra sre dinjom takom njegove teorijske orijentacije. Razlog za to je rad jednog drugog klasinog teoretiara, Talkota Parsonsa (s kojim se sreemo u glavi 4). Naime, tridesetih godina dvadesetog veka Parsons je ameriku publiku upoznao sa klasinom evropskom teorijom u celini, kao i s Veberovom teorijom posebno. On je to uinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Jedna od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da prenaglasi znaaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan uticaj na ranu Parsonsovu teoriju).

KLASINE TEORIJE

71

Ponaanje i delanje
Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona anja i delanja, koje je veoma znaajno za sve sociologije sva kodnevnog ivota (vidi glavu 6 ) . I ponaanje i delanje odnose se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Meutim, za razliku od delanja, koje je posledica svesne namere, ponaanje nastaje bez prethodnog razmiljanja. Ponaanje je usko povezano s biheviorizmom, teorijskim pravcem koji je odigrao vanu ulogu u ra zvoju sociolokih teorija svakodnevnog ivota, a koji se uglav nom povezuje sa psihologijom. Recimo, Veber bi sklanjanje ruke s vrele ringle ili automatsko otvaranje kiobrana kada pone kia, nazvao ponaanjem, a ne delanjem. To otuda to su obe te rad nje nesvesne, i vie mehanike.
Maks Veber

Biografska skica
Maks Veber roen 2 1 . aprila 1864. godine u nemakom gradu Erfurtu, u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Izraene razlike koje su postojale medu njegovim roditeljima ostavile su duboke posledice kako na njegovu intelektualnu orijenta ciju, tako i na njegov psiholoki razvoj. Veberov otac bio je birokrata koji je napredovao do relativno uticajne politike pozicije. Poto je pripadao politikom establimentu, zazirao je od svake aktiv nosti ili idealizma koji bi zahtevali linu rtvu ili bi ugrozili poloaj koji je zauzimao u sistemu. Osim toga, Veberov otac bio je ovek koji je uivao u ovo zemaljskim zadovoljstvima, to je bila samo jedna od mno gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge. Naime, Veberova majka bila je predana kalvinistkinja, ena Delanje - ljudski postupci koji nastaju svesno; ponaanje kome pojedinci pri pisuju smisao i znaenje. Ponaanje - ljudski postupci koji se vie ili manje javljaju nesvesno. Biheviorizam prouavanje ponaanja, uglavnom povezano s psihologijom.

72

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

koja je teila asketskom ivotu uveliko lienom zadovoljstava za kojima je udeo njen mu. Njene brige bile su mahom onozemaljske. Uznemiravale su je nesavrenosti koje su ukazivale na to da nije predodreena za spasenje. Te nepremostive razli ke meu suprunicima prouzrokovale su tenziju u njihovom braku. Same te razlike, ali i tenzija koje su one prouzrokovale, ostavile su dubok trag na Veberu. Poto nije mogao da se ugleda na oba roditelja, Veber se jo kao dete suoio s jasnim izborom. U poetku se inilo da se odluio za oev nain ivota, ali se kasnije priklonio maji nom. Ali, koji god izbor da je nainio, tenzija pruzrokovana pottebom da bira izmeu dve potpune suprotnosti, negativno je uticala na Veberovu psihu. Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu, gde je doktorirao i postao advokat, Veber je finansijski zavisio od svog oca. To mu je sve manje odgovaralo. Istovremeno, sve vie se priklanjao majinim ivotnim vrednostima, a odbojnost prema ocu postepeno je rasla. Vremenom je razvio jedan asket ski nain ivota, potpuno utonuvi u svoj rad. Tokom jednog semestra, njegova radna navika ovako je opisana: Nastavljao je sa rigidnom radnom disciplinom, regulisao ivot asovnikom, delei dan na precizne delove posveene razliitim predmetima, tedeo je na sebi svojstven nain, veerajui u svojoj sobi pola kilograma sirove, sitno iseckane govedine i etiri peena jajeta". Veber je, ugledavi se na svoju majku, postao asketa i opsesivni radnik - ono to se danas naziva radoholiar. Posveenost poslu dovela je Vebera 1896. godine do poloaja profesora ekonomije na Hajdelberkom univerzitetu. Meu tim, 1897. godine, dok mu je univerzitetska karijera ubrzano napredovala, Veber je imao esroku raspravu s ocem, nakon koje je otac uskoro umro. Ubrzo nakon toga, Veber poinje da pokazuje simptome bolesti koji su zavrili nervnim slomom. Cesto nesposoban da spava ili radi, on je narednih est-sedam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. Posle dugog oporavka, neke od sposobnosti poele su da m u se vraaju 1903, ali tek 1904. godine, kada je u S A D odrao svoje prvo predavanje posle est i po godina, bio je spreman da se vra ti aktivnom akademskom ivotu. Ubrzo nakon toga (1904. i 1905. godine), izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova
Protestantska etika i duh kapitalizma.
U tom radu, Veber je, na

KLASINE TEORIJE

73

teorijskom nivou, proglasio superiornost religije kojoj je pri padala njegova majka. Mada lino nije bio religiozan, Veber je veliki deo svog ivota posvetio prouavanju religije.

Budui da Vebera ponaanje nije interesovalo, on je svoju panju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se izmeu stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Drugim recima, Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju znaenje svojim postupcima; interesovale su ga samo radnje ko jima su akteri pripisivali neko znaenje i smisao. Nasuprot tome, ponaanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno uspostavljenog znaenja; ono se javlja bez prethodnog razmilja nja. Veberova definicija delanja glasi ovako: To je ljudsko pona anje (bilo spoljanje ili unutranje injenje, uzdravanje od rad nje ili trpljenje), ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno znaenje". A drutvenim delanjem treba da se naziva takvo delanje koje se po smeranom znaenju dovodi u vezu sa ponaanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome". Kako vidimo, ono to je vano jesu svesni procesi. Stavie, znae nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je vanije za razumevanje njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se nali. Na teorijskom nivou, Vebera je interesovalo delanje jedne osobe, ali ga je daleko vie interesovalo delanje dve ili vie oso ba. Sociologija se najvie mora posvetiti pravilnostima u delanju dvoje ili vie pojedinaca. Iz te zainteresovanosti za drutveno de lanje, Veber je izveo svoju definiciju sociologije. To je nauka koja hoe da razume i tumai drutveno delanje i time objasni ono to je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama. Zapravo, kada je Veber govorio o kolektivima (na primer, kalvinisti, kapitalisti), on je tvrdio da se oni mogu posmatrati samo kao rezultat delanja dvoje ili vie pojedinaca. Samo ljudi mogu delati. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere, a ne na kolektive. Sociolozi mogu da govore o kolektivima, ali samo iz praktinih razloga. Kolektiv nije nita vie do skup pojedina nih aktera i delanja.

74

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Vrste delanja
Veber je napravio, sada ve uvenu, razliku izmeu etiri vrste delanja. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. To je neracio nalno delanje. Na primer, afektivno postupate kada oamarite dete u naletu besa. Sledee, takoe neracionalno, jeste tradici onalno delanje, koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili u skladu s obiajima (na primer, crkveno krtenje ili slava). Iako je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po gotovo u vezi s tradicionalnom vlau), njega su ipak, u skladu s njegovim interesovanjem za racionalizaciju, daleko vie zani mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje. Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajui se na skup nekih viih vrednosti. Iako taj izbor ne mora nuno biti i najbolji, on je racionalan sa stanovita vrednosnog siste ma kojem akter pripada. Recimo, ako pripadate nekom kultu iji pripadnici veruju u ritual proienja prethodnog obroka pre nego to ponu sa narednim obrokom, onda taj ritual morate da ponavljate prilikom svakog obeda, ak i ako bi vam proienje nanelo tetu, pa moda i upropastilo sledei obrok. Takvo dela nje racionalno je sa stanovita vrednosnog sistema tog kulta. Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter tei ostvarenju cilja koji je sebi postavio; njegovo delanje nije odre eno nekim velikim vrednosnim sistemom. Umesto toga, ono je odreeno akterovom percepcijom okruenja u kojem se nalazi, ukljuujui ljude i objekte u njemu. Drugaije reeno, kada bira najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja, akter mora uzeti
Afektivno delanje neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama. Tradicionalno delanje - delanje po navici ili u skladu s obiajima. Vrednosno-racionalno delanje delanje koje se javlja kada akter najpogodni je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajui se na skup nekih viih vrednosti. Iako taj izbor ne mora nuno biti i najbolji, on je racionalan sa stanovita vrednosnog sistema kojem akter pripada. Ciljno-racionalno delanje - tenja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio; njegovo delanje nije odreeno nekim velikim vrednosnim sistemom, ve percepcijom okruenja u kome se nalazi, ukljuujui i ljude i pred mete u njemu.

KLASINE TEORIJE

75

u obzir situaciju u kojoj se nalazi. Na primer, kada na urci primetite osobu s kojom biste eleli da pleete, najpre morate da odluite koji je najbolji nain da joj priete, uzimajui u obzir prirodu situacije (moda su na urci samo parovi), objekte (mo da e vam sto prepreiti put) i druge ljude (moda neko ve ple e s tom osobom). Uzimajui sve to u obzir, izabraete najbolje sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji elite. Pomenute etiri vrste delanja jesu idealni tipovi. injenica je da se u stvarnosti retko moe, ili se ak uopte ne moe, pro nai delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal nih tipova. Pre e biti da je svako delanje kombinacija dveju ili vie vrsta ideal-tipskih delanja. Veber je ponudio jedan pristup za prouavanje drutvenog delanja i teorijsko orue za njegovo prouavanje. Mnogi sociolo zi smatraju da je njegov rad veoma koristan.

Kljuni koncept
Verstehen
Nemaka re Verstehen znai razumevanje. U teoriji drutvenog delanja pojmom verstehen oznaava se nastojanje istraivaa da razume misaoni proces aktera, njegova znaenja i motive, kao i to kako oni utiu na delanje (ili interakciju) koje se prouava. Veber je jasno naznaio da razumevanje nije ni laki, ni manje nauan metod od, recimo, eksperimentalnih metoda koje ko riste bihevioristi. Za Vebera, razumevanje nije puka intuicija, ve sistematian i temeljan metod prouavanja miljenja i dela nja. Zapravo, sluei se razumevanjem, istraiva je u prednosti nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naunici koji kori ste pozitivistike metode. Prednost lei u injenici da socio lozi, zahvaljujui tome to je predmet njihovog prouavanja ovek, mogu razumeti ta je to to se dogaa u svesti ljudi to
Razumevanje (nem. verstehen) - metodoloka tehnika koja podrazumeva po kuaj istraivaa da razume misaoni proces aktera, njegova znaenja i motive, kao i to kako oni utiu na delanje (ili medudejstvo) koje se prouava.

76

DORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

ih nagoni da se ponaaju na odreeni nain. Fiziar koji pro uava nuklearne estice nema mogunost da razume te esti ce. Zapravo, estice se ne mogu razumeti na isti nain na koji se mogu razumeti ljudi. Za razliku od miljenja i delanja koji se metodom introspekcije mogu prouavati iznutra, estice se mogu prouavati iskljuivo spolja. Ali, na koji nain je ovaj metod, odnosno nain razumevanja aktera i delanja, povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno su izmeu kalvinizma i duha kapitalizma. Postoji vie odgovora na ovo pitanje. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokua vao da razume ta je to to se dogaa u svesti jednog kalviniste to ga navodi da postupa na nain koji doprinosi pojavi duha kapitalizma. Meutim, drugi smatraju da je Veber razumevanje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u poziciji drugog. Sledstveno, da bi razumeli jednog kalvinistu, neophodno je staviti se u njegov poloaj i razumeti kulturni kontekst u kome on ivi, kao i to ta ga navodi da se ponaa na kapitalistiki nain (po kome je trka za profitom najvia vrednost). U ovom sluaju, istraiva istrauje spoljanje okruenje, tj. kontekst aktera, a ne mentalni proces, tj. njegovu svest. Po treem gleditu, verstehen se bavi odnosom izmeu individu alnih mentalnih procesa i ireg kulturnog konteksta. Zapravo, sva tri pristupa imaju jaku potporu. Meutim, jedna prihvatlji va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja delanja sa stanovita individualnih mentalnih procesa.

Vrste racionalnosti
Dok Veberova teorija delanja poiva na tipologiji delanja koju smo izloili u prethodnom odeljku, njegova ira teorija ra cionalizacije poiva na tipologiji racionalnosti koju emo izloiti u ovom odeljku. (Kako e se videti, te dve teorije delimino se preklapaju.) Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Praktina racio nalnost je ono to svako od nas radi svaki dan kada pokuava da stigne s jednog mesta na drugo. Uzimajui u obzir realne okolnosti
Praktina racionalnost ono to svi svakodnevno radimo kada pokuavamo da stignemo s jednog mesta na drugo.

KLASINE T E O R I J E

77

u kojima se nalazi, svako od nas pokuava da izae na kraj s postojeim tekoama i pronae najefikasniji nain da ostvari sopstvene ciljeve. Na primer, ako je put kojim obino idemo na posao blokiran saobraajnom nezgodom, krenuemo sporednim putem. Ljudi koji ive na Zapadu nisu jedini koji se slue prak tinom racionalnou, svi ljudi u svim drutvima kroz istoriju koristili su ovu vrstu racionalnosti. Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Dakle, cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne preduzimanje racional nih radnji u njemu. Primena teorijske racionalnosti na saobraaj ne probleme podrazumevala bi angaovanje odgovarajuih stru njaka, s ciljem da se doe do dugoronog reenja saobraajnih zastoja. Kao i praktina, i teorijska racionalnost javlja se u svim istorijskim drutvima. Vrednosna racionalnost, kao i praktina, podrazumeva di rektno delanje. U ovom sluaju, izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja voen je viim vrednostima, a ne svakodnevnim iskustvima i praktinim miljenjem. Ako, recimo, rituali u ne kom plemenu nalau da, pre nego to krenete u lov, morate da zakopate koplje pod zemlju, onda to morate da uradite svaki put pre nego to krenete u lov. Sa stanovita praktine racionalnosti, gubljenje vremena na zakopavanje koplja oigledno nije racio nalno, ali, posmatrano sa stanovita vrednosnog sistema pleme na to jeste racionalno. Ono to se deava u jednom plemenu (ili jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni vie racionalno u odnosu na ono to se deava u nekom drugom. Prema tome, ako jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod humke, a drugo da uestvujete u ritualnom kupanju, i jedno i drugo je racionalno u svom kontekstu. Kao i prethodne dve, i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim istorijskim epohama.
Teorijska racionalnost - sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne preduzimanje racionalnih radnji u njemu. Vrednosna racionalnost - izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo den je viim vrednostima, a ne svakodnevnim iskustvima i praktinim miljenjem.

78

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Konano, Veber se najvie bavio formalnom racionalnou. U ovom sluaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili ma, propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Tipian primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj pravila organizacije odreuju najracionalniji smer delanja. Sledstveno, ako pravila nalau da svaki put kada od optine traite da vam izda izvod iz matine knjige roenih morate da popu nite esnaest formulara, onda to ne moete da izbegnete ak ni onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u optini. Nekome ko ne radi u optini to se moe initi neefikasnim i neracionalnim; ipak, sa stanovita optinske birokratije, to je sasvim racionalno. Za razliku od ostalih tipova racionalnosti, formalna racionalnost javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas sve vie postaje sastavni deo drutvenih odnosa irom sveta). Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio nalnost. On je eleo da odgovori na pitanje zbog ega se ona javila ba na modernom Zapadu, a ne na nekom drugom mestu, u neko drugo vreme. To ga je navelo da prouava inioce koji su pospeili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po stojale na svim drugim mestima. Glavna prepreka i glavni podstrek racionalizaciji jeste religija.

Protestantska etika i duh kapitalizma


Protestantizam je odigrao odluujuu ulogu u rastu raciona lizacije na Zapadu. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza cija privrednog sistema, a najracionalniji privredni sistem svakako je kapitalizam. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na razliite naine, ali najvie zbog njegovog insistiranja na stvarima koje se mogu meriti, to se najbolje vidi u nainu na koji se ka pitalizam razvija, kao i u sve veoj upotrebi modernog rauno vodstva. Zbog toga je Veber svoju panju usmerio na odluujuu ulogu koju je protestantizam, a posebno kalvinizam odigrao u pojavi kapitalizma. S druge strane, druge svetske religije, poput
Formalna racionalnost - izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima, propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Ta vrsta racional nosti karakteristina je za moderni Zapad.

KLASINE TEORIJE

79

konfuijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji, spreile su da se racionalizacija, a naroito kapitalizam, jave u tim drutvima. Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistika protestant ska etika. Kalvinsti su verovali u predestinaciju, to jest u to da je unapred odreeno da li e neko ii u pakao ili u raj. Iako nije postojao nijedan nain na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati na svoju sudbinu, postojali su odreeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spaenima bio je uspeh u poslu. Zbog toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni uspeh, to je podrazumevalo stvaranje veeg i profitabilnijeg po sla. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac, umesto da ga troe na prolazna lina zadovoljstva, morali da tede i ponovo ulau u posao kako bi ga (posao) uinili jo unosnijim. Na ovu, ponekad bezobzirnu tenju za profitom, podsticalo ih je uverenje da je njihova moralna dunost da se ponaaju na takav nain. Takode, njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na slian nain traili znakove uspeha; a biti dobar radnik bio je jedan ta kav znak. Konano, kalvinistike preduzetnike nije muilo to to su, za razliku od svojih radnika, bili toliko uspeni. Uostalom, sve je unapred odreeno. Oni koji nisu medu spaenima, nee biti uspeni. Ako meu radnicima ima onih koji e biti spaeni, prosperirae ekonomski. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujui sistem za one koji su ve stekli bogatstvo ili teili da ga steknu. Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu meu kalvinistima vodila su do protestantske etike. Veber je protestantsku etiku po vezao s duhom kapitalizma, sistemom ideja koji je konano do veo do stvaranja kapitalistikog privrednog sistema. U razliitim
Protestantska etika budui da su verovali u predestinaciju, kalvinisti nisu mogli da znaju da li e ii u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti u na svoju sudbinu. Meutim, postojali su odreeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medu spaenima ili nisu. Jedan od glav nih pokazatelja da pripadaju spaenima bio je uspeh u poslu. Duh kapitalizma - na Zapadu, za razliku od drugih delova sveta, motiv ljudi da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa ve moralni sistem koji je isticao neprekidnu tenju ka ekonomskom uspehu. Duh kapitalizma sadti niz komponenti ukljuujui racionalnu i sistematinu tenju za profitom, tedljivost, tanost, estitost i sticanje novca kao legitimno i samo sebi cilj.

80

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

delovima sveta i u razliitim istorijskim epohama ljudi su teili postizanju ekonomskog uspeha, ali na modernom Zapadu nji hov motiv nije bila pohlepa, ve moralni sistem koji je isticao ekonomski uspeh. Tenja za profitom bila je odvojena od mo ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao moralno ispravnim. Duh kapitalizma podrazumeva vie elemenata ukljuujui i nama najinteresantniju racionalnu i sistematinu tenju za profi tom. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma ukljuuju tedlji vost, tanost, estitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je cilj samoj sebi. Iznad svega, neprekidno uveavanje bogatstva i eko nomski prosperitet smatrani su dunou ljudi. Duh kapitalizma vie nije bio pitanje line ambicije, ve je postao moralni imperativ. Oigledna veza koja postoji izmeu protestantske etike i duha kapitalizma ogleda se u tome to je protestantska etika po mogla razvoj kapitalizma. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronaao prouavajui one evropske drave u kojima koegzistira vie reli gija. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim dravama - poslovni lideri, posednici kapitala, visokokvalifikovani radnici i tehniki naprednije i poslovno obueno osoblje - u ogromnoj veini bili protestanti. To je znailo da je protestantizam odigrao znaajnu ulogu u izboru tih zanimanja i, obrnuto, da druge religi je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se bave ovim pozivima. Drugim reima, katolianstvo nije stvorilo, a nije ni moglo da stvori, duh kapitalizma. Zapravo, katolianstvo je spreavalo razvoj takvog duha. U tom pogledu, ono se na Zapadu nije razlikovalo od konfuijanizma i budizma na Istoku.

Konfuijanizam, hinduizam i kapitalizam


Kina je, kao i Zapad, imala preduslove za razvoj kapitalizma, ukljuujui tu tradiciju jake elje za prisvajanjem i bezobzirnog ta kmienja. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu sposobnost. Postavlja se pitanje zato Kina, sa svim ovim i drugim prednostima na svojoj strani, nije podlegla sveobuhvatnom pro cesu racionalizacije, ili jo konkretnije, zato se u Kini nije razvio kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni

KLASINE TEORIJE

81

(zajmodavci, poslovni ljudi), nedostajalo joj je trite i drugi raci onalni elementi kapitalizma. Postoje brojni razlozi zbog kojih su Kinezi propustili razvoj kapitalizma, ali glavni razlog Veber je vi deo u konfuijanizmu i njegovim karakteristikama. Konfuijanizam je kao preduslov za sticanje poloaja i zadobijanje statusa isticao knjiko obrazovanje. Na ceni je bio prosveen i naitan ovek. Takode, cenile su se bistrina i dosetljivost. Konfuijanci nisu vrednovali rad i preputali su ga potinjenima. Iako se bogastvo cenilo, smatralo se neprihvatljivim raditi za nje ga. Konfuijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred ne aktivnosti. Aktivno uee u poduhvatima iji je cilj sticanje profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog konfuijanskog vlastelina. Osim toga, konfuijanci nisu bili orijentisani ka bilo kakvoj vrsti promene, ukljuujui tu i ekonom sku promenu. Cilj konfuijanizma bilo je odravanje postojeeg stanja. Moda je jo vanije to to nije bilo nikakve napetosti izmeu religije konfuijanaca i sveta u kojem su konfuijanci iveli. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re sile tu napetost. Nasuprot tome, u kalvinizmu je tenzija izmeu predestinacije i elje da se zna neija sudbina dovela do ideje da uspeh u poslu moe biti znak spasenja i razreenja te tenzije. Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio nalizaciji i kapitalizmu. Na primer, hinduisti veruju da su ljudi roeni u onoj kasti (nepromenljiv poloaj u sistemu drutvene stratifikacije) koju su zasluili vrlinama svog ponaanja u pret hodnom ivotu. Vernom privrenou ritualu kaste, hindu vernici stiu zaslugu za sledei ivot. Spasenje treba dostii vernim potovanjem pravila. Inovacije, naroito u oblasti privrede, nisu mogle voditi u viu kastu u sledeem ivotu. Aktivnost u ovom svetu nije smatrana bitnom, jer je ovaj svet samo prolazno prebi valite i prepreka duhovnom istraivanju hinduista.

Strukture vlasti i racionalizacija


Racionalizacija se kao tema provlai kroz mnoge aspekte Veberovog rada, ali mi emo je izuavati u domenu vlasti. Vlast je legitimna dominacija, tj. dominacija zasnovana na pristanku.

82

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Postavlja se pitanje: ta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju naredbe koje e drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove legitimiteta vlasti: tradicija, harizma i legalnost. Drei se svo je teorije racionalizacije, Veber je predvideo dugoroni trend u pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti. Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su neki ljudi (na osnovu porodinih, plemenskih ili rodbinskih veza) od pamtiveka ovlaeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to veruju. Razliiti oblici tradicionalnog autoriteta ukljuuju vladavinu starijih, vladavinu naslednih voda i si. Veber je i feudalizam sma trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. Strukture tradicionalne vlasti nisu racionalne i spreavaju nastanak racionalizacije. Mada se u savremenom svetu jo uvek mogu nai ostaci tradicionalne vlasti (pogotovo u manje razvijenim drutvima), ona je uglavnom nestala ili postala nevana. Engleska monarhija primer je ostatka tradicionalne vlasti koja oigledno nema nikakvu mo.

Kljuni koncept
Idealni tip i birokratija

Veber je osmislio niz znaajnih metodolokih koncepata, a je dan od najvanijih je koncept idealnog tipa. Treba odmah na glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku vrstu utopijske ili najbolje* mogue pojave. On je idealan u tom smislu to predstavlja jednostrano preuveliavanje uglavnom ra cionalnih komponenti odreene pojave. Takva jednostrana pre uveliavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu drutva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.
Tradicionalna vlast vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlaeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to veruju. Idealni tip - jednostrano prenaglaavanje uglavnom racionalnih komponenti odreene pojave, koje slui kao koncept koji se koristi za analizu dru tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poreenje posebnih primera drutvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razliitim kulturama ili u razliitim vremenskim periodima.

KLASINE TEORIJE

83

Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje razlii tih primera drutvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli itim kulturama ili u razliitim vremenskim periodima. Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip birokratije. Ovo su njegove glavne karakteristike: 1. inovnici su lino slobodni, ali se pokoravaju objektivnim slubenim dunostima. 2. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrenoj hijerar hiji sa strogo odreenim kompetencijama. 3. Svaka sluba ima obavezu i ovlaenje da izvrava svoje du nosti, kao i sredstva prinude pomou kojih moe da izvri svoje obaveze. 4. Svaki slubenik ima strune kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom. , 5. inovnci se odnose prema svojoj slubi kao prema jedinom i glavnom zanimanju. 6. U svom radu, slubenici imaju sredstva za upravljanje, ali ih ne poseduju. 7. Slubenik ne moe prisvojiti slubenu poziciju. 8. Najvei deo pravila kojima se regulie birokratski aparat (odluke, pravila, norme) u pisanom su obliku. Nijedan idealni tip, pa ni ovaj, nigde nije u potpunosti ostva ren. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva postoji na modernom Zapadu, ak ni tamo nijedna konkretna organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava juem obimu (tj. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci ju nazovemo idealnim tipom). Veber je ovaj idealni tip (kao i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu, u ovom sluaju, organizacionih, odnosno birokratskih oblika. Veber je uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zakljuio kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i harizmatskom vlau ne poseduju mnoge od tih karakteristika; one nisu birokratije i ne funkcioniu ni priblino tako dobro kao birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti. Idealni tip takode se moe koristiti za poredenje konkretnih organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od govaraju idealnom tipu. Istraiva moe koristiti idealni tip da bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa, a zatim pokuati da objasni ta odstupanja. Razlozi zbog kojih

84

D O R D R i c E R - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti raznovrsni. To su dezinformacija, strateke greke, logike za blude, emotivni inioci ili, jednostavnije reeno, bilo koja ira cionalnost koja je sastavni deo organizacije. Harizmatska vlast legitimie se verovanjem sledbenika u izu zetnu svetost, hrabrost ili primeran karakter voe. Ta ideja oigled no sadri, sada uveni, koncept harizme. Harizmatina osoba je ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske sposobnosti. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu jemo izuzetne osobine neke osobe, Veber je naglaavao to da drugi definiu osobu kao harizmatinu. To vodi do vanog zakljuka da neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi definisali kao harizmatskog vou. Za Vebera, harizma je jedna veo ma vana revolucionarna snaga. Kroz istoriju, harizmatske voe se istiu i svrgavaju tradicionalne, ak i racionalno-legalne strukture. Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne osnove (ona, kao i religija, poiva na veri ljudi), pa je stoga ne pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja drutvom. Zapra vo, to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog vode. Ubrzo nakon dobijanja vlasti, njegovi sledbenici preduzimaju niz mera koje imaju svrhu da osposobe reim za obavljanje uobiajenih upravljakih poslova. Oni to rade kroz proces koji je Veber nazivao rutinizacija harizme. Drugim recima, voini sledbenici tee da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak teristike svog reima kako bi on uspenije mogao da obavlja sva kodnevne poslove. Oni to, takode, rade da bi se pripremili za dan kada e harizmatski voa otii s politike scene i omoguiti im da ga naslede. Ako ne preduzmu te mere, izgubie vlast im
Harizmatska vlast - vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost, hrabrost ili natprirodni karakter vode. Harizma - izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Ta osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Rutinizacija harizme - pokuaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog reima kako bi on us penije mogao da obavlja svakodnevne poslove. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada e harizmatski voda otii s politike scene i omoguiti im da ga naslede.

Kl_A5ICNE TEORIJE

85

voa umre. Prema tome, sledbenici se nadaju da e procesom rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravlja ku organizaciju koju ini grupa pristalica. Tu se javlja jedna velika protivrenost. Pokuavajui da rutinizuju harizmu, voini naslednici uinie sve to je potrebno kako bi omoguili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev nom nivou i njen nastavak i nakon voine smrti. Ali, ako uspeju u tome, potkopae same temelje harizmatske vlasti - vie nee biti izuzetni ili ih sledbenici nee posmatrati na taj nain. Kako vidimo, uspena rutinizacija harizme na kraju unitava samu ha rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva oblika vlasti - racionalno-legalnu ili tradicionalnu. Kao to smo rekli, harizmatska vlast je jedna revolucionarna snaga. Ona funkcionie tako to menja ljude iznutra; oni menjaju nain svog razmiljanja i odluuju se da prate harizmatskog vou, mislei da on moe da rei sve drutvene probleme. Mada je harizma vana revolucionarna snaga, ona bledi u poreenju s onim to Veber smatra najvanijom revolucionarnom snagom u istoriji - sve veom racionalizacijom i nastankom racionalno-legalne vlasti. Racionalno-legalna vlast legitimise se injenicom da je vodstvo svoj poloaj steklo pridravajui se niza kodifikovanih pravila i propisa. Primer racionalno-legalne vlasti jeste predsednik SAD; njegova vladavina legitimise se injenicom da je pobedio na izborima i dobio najvie glasova elektorskog koleda. Dok harizma menja nain na koji ljudi razmiljaju - menja ih iznutra - racionalizacija menja ljude spolja, menjajui strukture u kojima ive. Najvanija struktura povezana s racionalno-legalnom vlau jeste moderna birokratija (vidi kljuni koncept Idealni tip i birokratijd). I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije, ali one ne mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni priblian uticaj na ljude kao birokratija. Birokratija je bila toliko vana za Vebera da ju je on smatrao ne samo sredinjom takom racionalno-legalne vlasti, ve i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. Veber je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu, ve i kao monu strukturu. Ona vri snanu kontrolu kako nad onima koji rade
Racionalno-legalna vlast - racionalno-legalna vlast legitimise se injenicom da je vodstvo svoj poloaj steklo tako to se pridravalo niza kodifikovanih pravila i propisa.

86

DORDZ RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

u birokratiji, tako i nad onima koji se samo slue njenim usluga ma. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja nain na koji ljudi razmiljaju i postupaju. Jednom reju, ona bitno utie na drutveno ponaanje. Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. Nema sumnje u to da racionalizacija, i uopte racionalno-legalna vlast donose sa sobom niz pogodnosti za drutvo, ali Veber je bio ve oma svestan problema koji su povezani s njima. Veberovu teori ju, zapravo, usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio nalizacije - sliku mone strukture nalik kavezu iz koje je skoro nemogue pobei. To je bio nain na koji je Veber razmiljao o porastu racionalizacije na Zapadu. On je cenio uspehe raciona lizacije, ali je bio razoaran sve veom kontrolom koju je ona imala nad ljudima. Veber se plaio da e irenjem racionalizacije na sve vei broj delova drutva, ljudi sve tee moi da pobegnu u delove drutva koji nisu racionalizovani. Ljudi e se nai zaklju ani u gvozdenom kavezu racionalizacije. Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad, ve da to ini i racionalno-legalna vlast. Ona je uspenija od tradicio nalne vlasti koja joj, vremenom, mora ustupiti mesto. Harizmatske revolucije javljae se i dalje, ali jednom rutinizovana, organizacija harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokratijom. Jednom kada se rutinizuje, harizma biva unitena, a struktu ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. Iako taj novi oblik moe biti tradicionalna vlast, vea je verovatnoa da e na moder nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Pored toga, kada se moderni harizmatski pokreti jave, sve je vea verovatnoa da e naii na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti. Taj kavez, osim to zakljuava" ljude, postaje sve nepropustljiviji na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu koja ga sledi dri podalje od sebe. Kao posledica toga, u moder nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje odgovaraju zahtevima modernog drutva i imaju sve manje izgle da da se odre. Racionalno-legalna vlast, racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti jesu ono to pobeduje.
Gvozdeni kavez racionalizacije - mona, nevidljiva sila organizovanja drutve nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu e pobei, a koja utie na drutvene odnose i drutveno ponaanje.

LASICNE TEORIJE

87

Saetak
1. Klasine socioloke grand-teorije predstavljaju iroke, veoma am biciozne pokuaje da se ispria pria o velikom vremenskom odseku ljudske istorije i/ili o velikom delu drutva. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele rada i prelaskom iz mehanike solidarnosti u organsku solidar nost. Osnovni inilac u toj transformaciji jeste promena u dinamikoj gustini drutva. Prelazak iz mehanike solidarnosti u organsku solidarnost praen je drastinim slabljenjem kolektivne svesti. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivinog prava u restitutivno pravo. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu slabu kolektivnu svest jeste anomija. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma, samim kapitalizmom i prieljkivanim prelaskom u komunizam. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o ljudskom potencijalu. Razvoj tog potencijala spreava kapitalizam koji vodi do otuenja, pogotovo do otuenja meu radnicima. Kapitalizam je, u sutini, dvoklasni privredni sistem u kome jed na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju, a druga klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima la pristup tim sredstvima. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti, po kojoj sva vrednost pro izvoda dolazi iz rada utroenog u njegovu proizvodnju. Sledstveno tome, on zakljuuje kako kapitalisti eksploatiu proletarijat. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog la ne svesti. Meutim, proletarijat e naposletku uspeti da dosegne klasnu svest i shvati na koji nain funkcionie kapitalizam. D a bi se kapitalizam zbacio, proletarijat mora da preduzme kon kretnu akciju, ono to Marks naziva praksisom. Komunizam je drutveni sistem koji po prvi put omoguava puno izraavanje ljudskog potencijala. Maks Veber pravio je razliku izmeu etiri tipa racionalnosti praktine, teorijske, vrednosne i formalne - ali se najvie bavio formalnom racionalnou, odnosno nainom na koji je njena do minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog drutva.

2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

9.

10.

11.

12. 13. 14.

88
15.

D20RD RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

16. 17.

Protestantska etika igrala je sredinju ulogu u racionalizaciji Za pada, pogotovo racionalizaciji privrede. O n a je bila presudan i nilac u razvoju duha kapitalizma i, konano, uspona kapitalisti kog privrednog sistema. Veber je takode prouavao inioce koji su unutar konfuijanizma u Kini i hinduizma u Indiji spreavali racionalizaciju i kapitalizam. Veber je razlikovao tri tipa vlasti - tradicionalnu, harizmatsku, racionalno-legalnu - i tvrdio kako je ova poslednja u savremenom drutvu najdominantnija vrsta vlasti.

Literatura

za dalje

itanje

Barns, H . E. (1982). Uvodu istoriju sociologije 1-II. Beograd: B I G Z . Veber, Maks (1976). Privreda i drutvo 1 i 2. Beograd: Prosveta.
Veber, Maks (1997). Sabrani

spisi iz sociologije

religije IIII. Sremski

Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Veber, Maks (1998). Duhovni rad kao poziv. Sremski Karlovci: Izda vaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Dirkem, Emil (1963). Pravila sociolokog metoda. Beograd: Savremena kola. Dirkem, Emil (1972). O drutvenojpodeli rada. Beograd: Prosveta. Dirkem, Emil (1982). O religioznim oblicima drutvenog ivota. Beo grad: Prosveta. Dirkem, Emil (1997). Samoubistvo. Beograd: B I G Z . uri, Mihajlo (1987). Sociologija Maksa Vebera. Zageb: Naprijed. Gidens, Entoni (1996). Dirkem. Beograd: X X v e k . Comte, August (1989). Kurs pozitivne filozofije. Niki: Univerzitetska rije. Kora, Veljko (1987). Marksovo shvatanje ovjeka. Zagreb: Naprijed. Marinkovi, Duan [priredio] (2008). Emil Dirkem 1858-2008. Novi Sad: Mediterran Publishing. Marks, Karl. Kapital, (bilo koje izdanje) Marks, Karl. Prilog kritici politike ekonomije, (bilo koje izdanje) Mimica, Aljoa (1992). O radikalskoj sociologiji. Ni: Gradina.
Minoa, Zor (2008). Istorija

samoubistava,

dobrovoljna

smrt u zapad socioloka

nom drutvu. Novi Sad: Mediterran Publishing.


Cvjetianin V. i Supek R. (2003). Emil Drkheim

i francuska

kola. Zagreb: Naprijed. Weber, Maks (1989). Metodologija drutvenih znanosti. Zagreb: Globus. Weber, Maks (1968, 1989). Protestantska etika i duh kapitalizma. Sa rajevo: Veselin Maslea.

GLAVA 3 KLASINE TEORIJE (2)


Georg Zimi: Narastajua tragedija kulture Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom Dord Herbert Mid: Socijalni biheviorizam Saetak Literatura za dalje itanje
Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se radom druga tri glavna klasina teoretiara. Prvi, Georg Zimi predstavlja nesporan izbor jer se sve vie smatra, s Marksom, Veberom i Dirkemom, jednim od osnivaa i najvanijih autora kla sine socioloke teorije. Izbor druga dva teoretiara atipian je i kontroverzan. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio ekonomijom. Meutim, on zasluuje da se svrsta u red velikih klasinih sociolokih teoretiara zato to je: (1) stvarao ideje koje su takoe bile socioloke; (2) razvio grand-teoriju ekonomskih promena koja je po svom usmerenju i obimu slina ostalim teo rijama klasinih teoretiara (od kojih su svi imali da kau pone to o ekonomiji); (3) anticipirao da e u kasnom 20. veku doi do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom u privredu koja se definie potronjom. Jo jedan Amerikanac, Dord Herbert Mid, predstavlja takode pomalo neobian izbor za raspravu u ovoj glavi. Iako se Mid manje od drugih bavio ve likim socijalnim promenama i problemima svog vremena, on je stvorio teoriju koja je omoguila neuporediv uvid u individual nu svest (ukljuujui svest" i sopstvo"), delanje i interakciju.

GEORG ZIML: NARASTAJUA TRAGEDIJA KULTURE


Georg Zimi (1858-1918) jo jedan znaajan nemaki soci jalni teoretiar. Zimi je smatrao da je izuavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa. Meutim, pre nego to doemo do tog problema, moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima Zimlove teorije.

90

D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KOREN

Asocijacija
Iako je Georg Zimi tvorac jedne vane grand-teorije o tra gediji kulture, njegova rana, a donekle i kasnija slava, zasnivaju se na njegovim teorijama svakodnevnog ivota. Zapravo, Zimla su, vie nego ostale klasine mislioce, zanimala naizgled banalna svakodnevna ponaanja, kao to su zajednika veera vie ljudi, traenje uputstava od drugih ili oblaenje da bi se udovoljilo dru gima. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama; njihova svrha je da povezu ljude jedne s drugima. (Otuda bi se asocijacija mogla prevesti jo i kao povezivanje.) Asocijacije se neprekidno stvaraju, razrauju, nestaju, a zatim zamenjuju drugim oblicima asocijacije. Za Zimla, ti oblici asocijacije predstavljaju samo delie drutvenog ivota koje treba prouavati mikroskopski. Ovaj deo Zimlove teorije jasno se moe razgraniiti od njegovih raz miljanja o tragediji kulture. Zimi je, poput Vebera, pokuao da definie sociologiju kao studiju o svakodnevnom ivotu: sociologija treba da prouava drutvo, a drutvo nije nita drugo do zbir individualnih inte rakcija koje ga ine.

Forme i tipovi
Zimi je napravio bitnu razliku izmeu formi interakcije i tipova uesnika u interakcijama. (Otuda se ponekad njegova te orija naziva formalizam.) Ljudi se svakodnevno suoavaju s ve likim i zbunjujuim mnotvom interakcija i s jo veim brojem uesnika u njima. Da bi uspeno izali na kraj s tom konfuzijom, ljudi drutveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova uesnika u interakcijama. Prisetimo se primera urke iz glave 2 i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. Kada vas neko pita: Sta te je dovelo na ovakvu urku?", tu formu interakcije moete protumaiti na najmanje dva naina: kao obian zahtev
Asocijacija - po Zimlu, odnosi medu ljudima, ili interakcija. Forme - obrasci koje ljudi i naunici primenjuju na veliko i zbunjujue mnotvo interakcija, kako bi lake izali s njima na kraj. Tipovi - obrasci koje ljudi i naunici primenjuju na veliki broj uesnika u interakcijama, kako bi ih sveli na ogranien broj kategorija.

KLASINE TEORIJE

91

za informacijom" ili kao elju da se zapone odnos". Ako ste raspoloeni da zaponete jedno novo poznanstvo, odgovoriete: ansa da upoznam nekoga poput tebe". Ako mislite da bi osoba koja vas je to pitala mogla da vam dosauje, odgovoriete joj: Autobus gradskog saobraaja". Dakle, poto se oko nas odvija veliki broj interakcija, uvek teimo da ih redukujemo na ograni en broj formi, kako bismo lake izali s njima na kraj. Isti proces se ponavlja kada treba da izaemo na kraj s veli kim brojem ljudi s kojima potencijalno moemo stupiti u inte rakciju. Da bismo to vie olakali susrete s njima, redukujemo ih na ogranien broj tipova uesnika u interakcijama. Na urci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome nita konkretno ne znamo pita zato smo tu. Kako da odgovorimo nekome koga ne poznajemo? Tako to emo, pre nego to odgo vorimo, tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje smo prethodno stvorili. Da li je osoba koja nam je uputila pita nje ozbiljna ili samo eli flert? Da li je dosadna ili je armantna? Na odgovor zavisie od toga u koju kategoriju smo, na osnovu prvog utiska, smestili tu osobu. Moda emo kasnije uvideti da je na prvobitni sud bio pogrean i da smo tu osobu svrstali u pogrenu kategoriju. Ipak, s obzirom na to da se u svakodnev nom drutvenom ivotu susreemo s ogromnim brojem ljudi, prinueni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije koje nam slue da bismo zapoeli (ili prekinuli) interakciju. Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi, a ne samo obini ljudi, svakodnevno razvijaju forme i tipove. Iz tog razlo ga, Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer, podreenosti i nadredenosti) i o tipovima uesnika u interakciji (na primer, stranac).

Svest
Zimlovo prouavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova no njegovim prouavanjem svesti. On je polazio od pretpostav ke da se ljudsko delanje odvija svesno. Ljudi u interakcije ulaze s razliitim motivima, ciljevima i interesima; oni koriste kreativnu svest. Zimi je takoe verovao da ljudi mogu da se suoe sa sobom

92

D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

mentalno, tj. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka. Drugim recima, ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiu na njihovo ponaanje, razmotre razliite naine na koje mogu da reaguju, pa tek onda odlue kako da delaju. Zbog tih mental nih sposobnosti, ljudi nisu potinjeni spoljanjim stimulusima ili spoljanjim strukturama. Meutim, svest takoe ima sposobnost da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem; koristei socioloki renik, taj proces kojim strukturama dajemo sadrinu nazivamo reifikacija. Ljudi takoe imaju sposobnost da stvaraju uslove koji ih ograniavaju. Pomou svojih mentalnih procesa ljudi se mogu osloboditi ili ograniiti, odnosno, to je verovatnije, napraviti kombinaciju jednog i drugog.

Georg Zimi Biografska skica


Georg Zimi bio je marginalac, stranac" u nemakom akadem skom svetu svog vremena. Iako se danas smatra jednim od veli kana socioloke teorije, on je tokom svog ivota zauzimao beznaajne akademske pozicije. Najvei deo vremena nije ak mogao da zaradi ni redovnu platu, ve je zavisio od studentskih stipendija. Zimi je, meutim, stvorio impresivne teorije i lino poznavao veliki broj znaajnih in telektualaca (npr., Maksa Vebera) koji su o njemu imali visoko miljenje. Zato je onda Zimi bio marginalan? Mogu se izdvojiti dva razloga. Prvo, on uglavnom nije pisao o onome to je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem skim traktatom. Umesto toga, pisao je eseje s popularnim na slovima koji su esto bili objavljivani u novinama i magazinima. inilo se da mu takav vid rada i izraza vie odgovara od masiv nih tomova knjiga (iako je pisao i njih), ali birokratija nemakih univerziteta nije znala ta e s takvim radovima. Drugo, Zimi je bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an tisemitizmom. U jednom izvetaju ministru prosvete, Zimi je Reifikacija - proces u kojem drutvenim strukturama dajemo sadrinu.

KLASINE TEORIJE

93

opisan kao jedan potpuni Jevrejin, po svojoj spoljanosti, po svom ponaanju i po svom nainu razmiljanja". Uzimajui u obzir ovaj izvetaj i antisemitizam tog vremena, nije ni malo udno to Zimi nije mogao da nade stalno akademsko nametenje. To je uspeo tek pred kraj svog ivota, premda na jed nom manje znaajnom nemakom univerzitetu.

Veliina grupe
Jedan od najsnanijih aspekata Zimlove sociologije svakod nevnog ivota jeste nain na koji svakodnevne interakcije prelaze u ire drutvene strukture. To se najbolje moe uoiti u njego vom uvenom radu o dijadama i trijadama. Najjednostavnije re eno, dijade su grupe od dva lana, a trijade grupe od tri lana. Na prvi pogled ini se da je razlika izmeu ovih grupa neznatna ili da je uopte nema. Uostalom, moe li uopte biti neke razlike ako se dvolanoj grupi prikljui jo jedan lan? Zimi ovde daje iznenaujui i veoma znaajan odgovor: on smatra da prisustvo jo jedne osobe pravi ogromnu razliku. tavie, presudna soci oloka razlika jeste razlika izmeu dvolanih i trolanih grupa. Nijedno kasnije poveanje grupe (s tri lana na etiri, s devet lanova na deset lanova itd.) ne ini ni priblino toliku razliku kao prikljuivanje treeg lana dijadi. Za razliku od svih ostalih grupa, dijada, za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji, nema nikakvo drugo znaenje van onog koje ima kao dijada. Jer, u di jadi ne postoji mogunost stvaranja posebne grupne strukture koja prevazilazi odnos dvoje ljudi; ona se jedino moe sastoja ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. Ta dva pojedinca zadravaju visok nivo individualnosti. Poto nije mogue da se unutar dijade naprave podgrupe, ne postoji kolektivna pretnja pojedincima koji ine dijadu.

Dijada - grupa od dva lana. Trijada - grupa od tri lana.

94

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Kljuni koncept

Tajnovitost
Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba neto namerno prikriva, dok druga pokuava da otkrije ta je to. D a bismo uli u interakciju, moramo znati neto jedni o drugi ma (recimo, moramo znati ko je u pitanju: prijatelj, roak, tr govac itd.). Iako o drugim ljudima moemo znati mnogo toga, nikada ih ne moemo poznavati u potpunosti, tj. nikada ne mo emo poznavati sva njihova razmiljanja, raspoloenja itd. U svim aspektima naeg ivota, susreemo se ne samo s isti nom, ve i s neznanjem i grekama. Meutim, u interakciji s drugim ljudima neznanje i greke dobijaju poseban karakter. To se odnosi na unutranji ivot ljudi s kojima ulazimo u inte rakciju. Ljudi, za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna nja, imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da lau i prikrivaju svoje pravo lice. ak i onda kada bi ljudi eleli da otkriju sve o sebi (a oni to rade veoma retko), ne bi uspeli, jer bi previe informacija mo glo da izludi druge ljude. Zato svako mora da odlui koje in formacije e podeliti s drugima. Posmatrano sa stanovita Zimlovog interesovanja za kvantitet, drugima otkrivamo samo delove naeg unutranjeg ivota. Stavie, biramo koje delove emo prikriti, a koje otkriti. Prema tome, u svim interakci jama otkrivamo samo deo sebe, a koji e to deo biti zavisi od naina na koji biramo i prireujemo delove koje smo odluili da otkrijemo. La je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva istinu od drugih. La podrazumeva ne samo to da su drugi prevareni, ve i to da je postojala namera da se drugi dovedu u zabludu. Zimi je la razmatrao u okvirima socijalne geometrije, poseb no u odnosu na koncept distance. N a primer, lake prihvatamo i lake se mirimo kada nas lau oni koji nam nisu bliski (s kojima smo na distanci). Zbog toga nam nije teko da pri hvatimo da nas politiari ponekad lau. Nasuprot tome, kada Tajnovitost - po Zimlu, situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva neto dok druga pokuava da otkrije ta je to. La oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih.

KLASINE TEORIJE

95

nas slae neko. ko nam je blizak, to smatramo nepodnoljivim. La suprunika, ljubavnika, roditelja ili deteta daleko nas vie pogaa od lai ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana. Izraeno uoptenije i kroz koncept distance, sva svakodnevna komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Zahva ljujui ovom poslednjem, distanca je prisutna u svim drutve nim odnosima. Zapravo, Zimi je tvrdio da drutveni odnosi zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili -tom) uesniku interakcije, tako i one koji su poznati samo jednom od njih. Drugim recima, ak i najintimniji drutveni odnosi zahtevaju i distancu i bliskost, odnosno uzajamno po znavanje i uzajamno prikrivanje. Iz tog razloga, tajnovitost je sastavni deo svih drutvenih odnosa, iako moe doi do preki da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva. Zimi je objanjavao da u braku, kao najintimnijoj i najiskre nijoj formi asocijacije, postoji iskuenje da se partneru sve ot krije i da ne postoje tajne. Meutim, Zimi je verovao da je to jedno pogreno miljenje. Svi drutveni odnosi zahtevaju isti nu i la. Jo konkretnije reeno, potpuno samootkrivanje (pod pretpostavkom da je tako neto uopte mogue), uinie brak prozainim i otkloniti svaku mogunost pojave neoekivanog. Konano, veina nas ima ograniene kvalitete i svako njihovo otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje nau zanimljivost drugima. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor linih talenata mogu pruiti brojna otkria supruniku. Svi ostali, neumerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi.

Stvari se radikalno menjaju kada se pree s dijade na trija du. Pridruivanje tree osobe dijadi, tj. stvaranje trijade, omo guava nastajanje nezavisne grupne strukture, to jest podgrupe. Stvaranjem trijade, javlja se mogunost grupnog ugroavanja individualnosti. Stavie, prikljuivanjem treeg lana dijadi, niz drutvenih uloga koje ranije nisu bile mogue, to postaju. Sledstveno, jedan lan trijade moe uzeti ulogu posrednika ili sudije u sporu izmeu druga dva lana, a moe i iskoristiti taj spor kako bi stekao mo. Takoe, mogue je da se dva lana grupe bore za naklonost treeg ili da trei podstie svau meu njima

96

D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

kako bi lake vrio kontrolu n a d o b a lana. Prema t o m e , u trijadi se sistemi autoriteta i stratifikacije, koji u dijadi nisu bili m o g u i , m o g u javiti n a razliite naine. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za razvoj drutvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . Tragedija kulture, k o j a za u z i m a sredinje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji, postaje m o g u a tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri lana. Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmiljanju o veliini grupe. T a k o je, naizgled protivreno, smatrao d a u p o r e d o s rastom veliine grupe raste i individualna sloboda. M a l e gru p e e verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m , jer je u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vre ostali lanovi grupe teko izbei. M e u t i m , u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veu m o g u nost da postane m a n j e uoljiv i podloan kontroli grupe. U veli k i m drutvima, a naroito u velikim gradovima, postoji m n o t v o razliitih grupa, a pojedinac je lan m n o g i h o d njih. Posledica toga je d a svaka pojedinana g r u p a m o e da kontrolie s a m o mali deo p o n a a n j a svojih lanova. M e u t i m , u velikim drutvima, pojedinci postaju podloni drugoj vrsti kontrole, o e m u e biti vie rei u odeljcima o tragediji kulture. Stavie, mase su m n o g o podlonije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. Fizika blizina velikog broja ljudi, naroito u m o d e r n i m gradovima, ini poje dince m n o g o prijemivijim i spremnijim d a slede najjednostavni je ideje i p o s t u p a j u nepromiljeno i emotivno.

Distanca i stranac
stranac, drutveni
Z i m i se takoe interesovao za p r o b l e m distance. N a primer, tip koji s m o ranije p o m i n j a l i , definisan je p o

m o u distance. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suvie blizu, ni suvie daleko. A k o ta o s o b a pride suvie blizu, nee vie biti stranac, ve lan g r u p e . M e u t i m , ako se previe udalji, prekinue svaki kontakt s g r u p o m . Prema t o m e , u l o g a stranca zahteva k o m b i n a c i j u blizine i distance.

Stranac jedan od Zimlovih drutvenih tipova definisan distancom: neko ko nije ni previe blizu, ni previe daleko.

KLASINE TEORIJE

97

Kljuni koncept

Prostor
D o k je Zimlovo razmiljanje o konceptu distance iroko po znato, manje je poznata njegova teorija o prostoru. Zimi se bavio vanou granica u prostoru. Njihova vanost otkriva se posebno onda kada su granice beskonane i nejasne. Beskrajne granice javljaju se kada grupa nije ograniena na svoje poli tike granice (na primer, masa ljudi u irem prostoru). Kada se grupa nalazi na otvorenom, ona postaje podlona impulsi ma, entuzijazmu i manipulaciji. To naravno moe da se povee s takvim pojavama kao to su neredi i si. Nejasan prostor po javljuje se kada je grupi prostor nejasan, recimo kada se grupa nalazi u potpuno crnom prostoru. To e, izmeu ostalog, verovatno voditi do poveanog grupnog fantaziranja. Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani su s onim to je imao da kae o mostu i vratima. Na primer, dok most uvek povezuje, vrata mogu da povezuju (ako su otvorena), ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). Prema tome, on zakljuuje da vrata pruaju bogatije mogunosti od mosta. Pravac nije od znaaja kada priamo o mostu, ali postoji ogromna razlika iz meu ulaska i izlaska kroz vrata. (Naravno, most i vrata ovde ne treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objanjavaju drutveni odnosi, odnosno drutveni obrasci.)

Posebna vrsta distance koja postoji izmeu stranca i grupe dovodi do nekih neobinih obrazaca u njihovoj interakciji. Na primer, u interakciji s lanovima grupe stranac moe da bude mnogo objektivniji. Manjak unetih emocija omoguuje mu da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s lanovima grupe. Osim toga, poto je u pitanju stranac, ljudima je prijatnije da ukazu poverenje njemu nego onima koji su im blii i koji su la novi iste grupe. Ljudi se esto slobodno poveravaju strancu, jer pretpostavljaju da to to su mu rekli nee stii nazad do lanova grupe. (Recimo, esto se deava da ispriate neto poverljivo iz vaeg ivota sluajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti, a ne bliskom prijatelju. Razlog za to je to ni jednog, ni drugog

98

D2ORD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

verovatno neete nikada p o n o v o sresti, niti je verovatno d a e bilo ko o d tih stranaca doi u kontakt s d r u g i m lanovima g r u p e i to im ispriati). N a s u p r o t t o m e , ljudi se retko o d l u u j u d a ta kve informacije podele s n e k i m lanovima g r u p e iz straha d a e ih i ostali lanovi ubrzo saznati. Stranac nije s a m o socijalni tip. O konceptu stranca mogue je raspravljati i kao o obliku interakcije izmeu dvoje bliskih ljudi. Re kli s m o ve da je koncept stranca nemogue razumeti bez distance. Distanca ulazi u nae najintimnije odnose s drugima i o d bliskih ljudi pravi strance. U z m i m o , recimo, brak. Iako je uobiajeno verovanje da su suprunici bliski, postoje brakovi u kojima, u nekim as pektima, postoji distanca. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans ili fudbal u koju je drugoj strani, uslovno reeno, zabranjen pristup. D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito riju (npr. odlazak sa prijateljicama u oping). Zapravo, da bi brak bio zanimljiviji i uspeniji, Z i m i smatra da izmeu suprunika mora postojati odreen stepen distance koji ih ini strancima.

Distanca i vrednost
J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapaanja o distanci odnosi se na vrednost. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Z i m i je smatrao da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. Stvari koje su n a m i suvie blizu, to jest lako su dostupne, za nas n e m a j u veliku vrednost. R e c i m o , iako ne m o e m o da ivimo bez njega, vazduhu ne pridajemo veliku vrednost, jer je pristupaan i nalazi se svuda oko nas. N a r a v n o , kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna j u , vazduh moe biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer, ako ga je zagaenje uinilo tekim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o njega teko doi (na primer, ako neko i m a emfizem plua). Su protno t o m e , stvari koje su previe udaljene o d nas, to jest koje su n a m teko dostupne, n e m a j u veliku vrednost. Recimo, osvajanje M o n t Everesta za veinu nas n e m a veliku vrednost, jer je za veinu ljudi o n o nedostino. N e s a m o to je teko popeti se na njega, ve je takva avantura preskupa. Najvie vrednujemo stvari koje su d o stupne, ali je za njihovo dobijanje potrebno uloiti odreeni trud.

KLASINE TEORIJE

99

Objektivna i subjektivna kultura


K a k o je ve s p o m e n u t o , Z i m i je veliku p a n j u posveivao tragediji kulture. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e u subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture. O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve to se m o e smatrati proizvo d o m ljudske delatnosti (umetnost, n a u k a , filozofija). Individual n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori, usvoji i kontrolie elemente objektivne kulture. T r a g e d i j a kulture nastaje usled toga to objektivna kultura raste velikom b r z i n o m , a indi vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura rastu i suvie sporo. S v r e m e n o m , ljudska kreativnost je uveana tek s a m o m a l o , a k o uopte i jeste. Ipak, u k u p n i iznos l j u d s k o g stvaralatava bukvalno je eksplodirao. N a j p r e , apsolutna veliina objektivne kulture neprekidno raste. T o se najjasnije m o e uoiti na primeru nauke. D a n a s p o s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini, astronomiji, fizici i sociologiji nego ikada ranije, a svakim sledeim d a n o m z n a m o sve vie. D r u g o , broj razliitih elemenata objektivne kulture ta k o e raste. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o , Internet postaje sve vaniji deo objektivne kulture. O n j e m u svakog d a n a m o e m o da n a u i m o neto novo. K o n a n o , i m o d a najvanije, razliiti ele menti objektivne kulture sve vie se povezuju u m o n e , s a m o o graene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji i izmiu kontroli onih koji su ih stvorili. Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m nae nedovoljne individualne sposobnosti ne m o g u da prate nae kulturno stvara latvo. O s u e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami stvorili. Jo vanije, osueni s m o da sve vie p o t p a d a m o p o d kon trolu tog sveta. N a primer, Internet trenutno i m a veliku kontrolu Objektivna kultura - sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture. Individualna kultura - sposobnost pojedinca da stvori, usvoji i kontrolie elemente objektivne kulture. Tragedija kulture - pojava koja nastaje usled toga to objektivna kultura raste velikom brzinom, a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi objektivna kultura rastu i suvie sporo. Nae nedovoljne individualne sposobnosti ne mogu da prate korak s naim kulturnim stvaralatvom. Kao rezultat toga, osueni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili i da sve vie potpadamo pod kontrolu tog sveta.

100

DORDZ RICER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

nad naim ivotima. ini se da je neizbeno da e ta kontrola jo vie rasti i postajati sve uticajnija i sloenija. Iako ga sve manje razumemo, Internet nam je sve potrebniji.

Podeia rada
Kljuni inilac za tragediju kulture jeste uslonjavanje podele rada. Poveana specijalizacija dovodi do poveane sposobnosti za proizvodnju sve sloenijih i savrenijih elemenata objektivnog sveta. Ali, istovremeno s tim procesom, visokospecijalizovani po jedinci gube oseaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontroliu. Recimo, neko moe biti vrhunski programer, ali utonuvi potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa, ili samo jednog njegovog dela, on gubi predstavu o raunarskoj tehnolo giji, o Internetu, ili o Internet kulturi uopte. Kako objektivna kultura raste, individualna kultura opada. Naravno, postoje i pozitivni aspekti svega toga. Specijaliza cija je dovela do velikog broja otkria koja neizmerno pobolja vaju na svakodnevni ivot. Imajui u vidu ogromno i ekspanziv no mnotvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi, svi mi danas imamo neuporedivo vei izbor nego ikada ranije. Ali sve to ide na raun pojedinaca koji oseaju da su sve manje vani u poredenju s objektivnom kulturom. Oni svakodnevno moraju da se suoavaju i nose s objektivnom kulturom. U tom procesu, poje dincu je sueno da bude gubitnik. Jo gore, tom procesu nema kraja i osueni smo na to da postepeno gubimo znaaj u odnosu na objektivnu kulturu, odnosno da sve vie potpadamo pod nje nu kontrolu. Buduim stanovnicima naeg drutva sueno je da budu daleko traginije linosti od nas.

TORSTEN VEBLEN: SVE VEA KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM


Diskusiju o klasinim grand-teorijama nastavljamo s Ameri kancem, Torstenom Veblenom (1857-1929). Sredinji problem kojim se Vehlen bavio bio je sukob izmeu biznisa i industrije. Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana, Veblen

KLASINE TEORIJE

101

je s m a t r a o d a i z m e u njih postoji otar kontrast, p a i inherentan s u k o b . D o k razvoj industrije vodi d o sve vee industrijske proi zvodnje, interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro izvodnja ogranii k a k o bi se cene i profit drali n a v i s o k o m ni v o u . Veblenovo najvanije delo je Teorija put tampano 1899).

dokoliarske

klase

(prvi

Biznis
Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci, graditelji, p o s l o v o e i finansijski direk tori. Bilo je izvesno d a e oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se, b a r e m delimino, taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a proizvodnji (industriji). D a n a n j i poslovni lideri skoro se isklju ivo bave finansijskim p o s l o v i m a i, p r e m a t o m e , b a r e m p o Veb l e n o v o m miljenju, ne zarauju svoj d o h o d a k . R a z l o g t o m e je to to finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za pravo, ako uopte neto rade, finansije sputavaju industriju u m e sto to joj d o p r i n o s e ) . Dalji razvoj d o g a a j a v o d i o je ka rutinizaciji finansijskih poslova i, kao rezultat toga, prelasku finansija u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer, investicionih bankara ili investicionih fondova). N a taj nain, poslovni lideri ostavljeni su k a o posrednici i z m e u industrije i finansija, uprkos t o m e to nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m , ni o d r u g o m . Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen iveo, p o g o t o v o interese viih klasa. B i z n i s m o e m o d a definiemo k a o novani pristup privrednim procesima, tj. kao proces u k o m e je sticanje novca glavni interes. Biznis se ne z a n i m a za interes ire zajednice, ve s a m o za profitabilnost organizacije. Poloaji onih koji ima j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje. Takve poloaje z a u z i m a klasa dokoliara. Sledstveno t o m e , indu strijski lideri, k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari, finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in dustrijske m a g n a t e ) , i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. Poto Biznis - novani pristup privrednim procesima, usmeren na dobit, novac i profitabilnost, a ne na interes ire zajednice.

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI 102 je neproizvodna, Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska. Umesto proizvodnje, poslovni lideri strpljivo ekaju da im se ukae prilika da nepotenim poslovima, manipulacijama i monopolisanjem trita uveaju svoj profit. Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uvea vaju produktivnost, ali njegov najpoznatiji zakljuak jeste da takvi lideri naruavaju i ograniavaju produktivnost barem isto onoli ko koliko je uveavaju. Veblen je modernu korporaciju posmatrao kao tip biznisa. Sledstveno, njen interes svodi se na finansije (to jest, profit i prodaju), a ne na proizvodnju i strunost.

Industrija
Industrija se povezuje s razumevanjem i korienjem mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Industrijska ori jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i strunosti. Budui da je radnika klasa najvie ukljuena u te ak tivnosti, ona ima industrijsku orijentaciju. Naalost, industrija je pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo razumevanja za nju, a jedino to umeju da rade jeste da zarauju novac finansijskim intrigama i trinim malverzacijama. Glavni interes tih lidera je da ogranie proizvodnju i slobodno funkcionisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit drali na viso kom nivou. Zbog toga je, po Veblenu, glavni zadatak poslovnih lidera da opstruiraju, uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij skog sistema. Bez takvih opstrukcija, vanserijska produktivnost industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit. Kljuni koncept

Upadljiva potronja

i upadljiva

dokolica

O n o to izdvaja Veblena od drugih klasinih teoretiara, nije to to je razvio znaajnu teoriju proizvodnje, ve to je stvorio teo riju potronje. Njegova teorija o odnosu izmeu drutvene klase Industrija - razumevanje i produktivno korienje mehanizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu, prvenstveno od strane radnike klase.

KLASINE TEORIJE

103

i potronje i danas je znaajna. N a prelomu 20. veka, Vehlen je tvrdio da se motivacija za potronjom itavog niza dobara (usluge jo uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi sao) ne sastoji u potrebi za opstankom, ve u stvaranju zavisti medu ljudima. Posedovanje takvih dobara donosi vei status onima koji ih poseduju. Drugim recima, dokoliarska klasa ostvaruje upadljivu potronju, a upadljiva potronja dokoli arske klase pre ili kasnije pogaa svakog u stratifikacijskom sistemu. Kada donose odluku o tome na ta e troiti novac, ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije poinju da kopiraju ponaanje klase dokoliara koja se nalazi na vrhu stratifikacijskog sistema. Ukus te klase ranije ili kasnije sputa se niz stratifikacijsku lestvicu, iako veina ljudi imitira nain prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifikacionom sistemu. Vehlen je pravio razliku izmeu upadljive potronje i upadljive dokolice. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno troenje vremena predstavlja prvobitni nain da se meu ljudima stvori zavist; drugim recima, ljudi su nekada upadljivo traili vreme da bi uzdigli svoj drutveni status. U savremenom dobu ljudi upadljivo troe (tj. trae dobra umesto vremena) da bi stvorili razlike koje uvruju drutveni status. Kupovanje skupih do bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla isti cilj predstavlja primer traenja u oblasti dobara. U modernom svetu, elite e pre pristati na upadljivu potronju nego na upadljivu dokolicu. Razlog tome je to to je potronja vidljivija, a vidljivost je od sutinske vanosti ako vam je cilj da uveate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. Kada po gradu ili naselju u kome ivite vozite novi rols rojs", mno go je verovatnije da ete biti vieni nego ako oputeno provo dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra.

Upadljiva potronja - potronja itavog niza dobara (proizvoda) koja nije motivisana potrebom za opstankom, ve postizanjem vieg statusa onih koji te proizvode troe i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu ljudima. Upadljiva dokolica - neproizvodno troenje vremena; traenje vremena kao nain da se stvori zavist meu ljudima i podigne status onih koji su u mogunosti da raspolau vremenom na taj nain.

104

D O R D RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

Industrijski sistem koji je sve vie meuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedniko preduzetnitvo, ve ga ta karakteristika ini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji ele da ga sabotiraju. Ta sabotaa moe biti svesna, a moe biti i posledica injenice da poslovni lideri sve vie zanemaruju nain na koji industrija funkcionie. U svakom sluaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraenih resursa. Vehlen ak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod odreenim trinim uslovima oseaju da ne mogu da izvuku ono to smatra ju razumnim profitom za uloena dobra. Po Veblenu, takva stvar kao to je prevelika proizvodnja, sa stanovia ire zajednice, ne moe da postoji. Meutim, ak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem jo uvek je dovoljno efikasan da moe da omogui poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite.

Torsten Vehlen Biografska skica


Vehlen je, najblae reeno, bio neobian ovek. Mogao je da sedi satima u drutvu, a da uopte ne uestvuje u razgovoru. Njegovi prijatelji i potovaoci omoguili su mu da postane predsednik Ameri kog privrednog udruenja, ali on je tu ponudu odbio. Naredni odlomak, koji je napisao jedan prodava knjiga, doa rava nam malo blie sloenu strukturu Veblenove linosti: ovek se pojavljivao svakih est ili osam nedelja sasvim regularno. Bio je asketa i miste riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokuao sam da ga zainteresujem za ekonomiju... Jednom sam ak pokuao da ga nagovorim da zapone pisanje Teorije dokoliarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za drutvenu svest. Paljivo je sluao sve to sam mu govorio i topio se kao snena pahulja ispred vrata. Jednog dana naruio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da u zapisati

104

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Industrijski sistem koji je sve vie meuzavisan ne samo da je pogodniji za zajedniko preduzetnitvo, ve ga ta karakteristika ini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji ele da ga sabotiraju. Ta sabotaa moe biti svesna, a moe biti i posledica injenice da poslovni lideri sve vie zanemaruju nain na koji industrija funkcionie. U svakom sluaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraenih resursa. Veblen ak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod odreenim trinim uslovima oseaju da ne mogu da izvuku ono to smatra ju razumnim profitom za uloena dobra. Po Veblenu, takva stvar kao to je prevelika proizvodnja, sa stanovia ire zajednice, ne moe da postoji. Meutim, ak i uz aktivnosti poslovnih lidera koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem jo uvek je dovoljno efikasan da moe da omogui poslovnim liderima i njihovim investitorima da zarade ogromne profite.
Torsten Veblen

Biografska skica
Veblen je, najblae reeno, bio neobian ovek. Mogao je da sedi satima u drutvu, a da uopte ne uestvuje u razgovoru. Njegovi prijatelji i potovaoci omoguili su mu da postane predsednik Ameri kog privrednog udruenja, ali on je tu ponudu odbio. Naredni odlomak, koji je napisao jedan prodava knjiga, doa rava nam malo blie sloenu strukturu Veblenove linosti: Covek se pojavljivao svakih est ili osam nedelja sasvim regularno. Bio je asketa i miste riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokuao sam da ga zainteresujem za ekonomiju... Jednom sam ak pokuao da ga nagovorim da zapone pisanje Teorije dokoliarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki doprinos imalo za drutvenu svest. Paljivo je sluao sve to sam mu govorio i topio se kao snena pahulja ispred vrata. Jednog dana naruio je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da u zapisati

KLASINE TEORIJE

105

njegovo ime i da emo knjigu ekspresno naruiti. Bojim se da neemo za takvu knjigu jo dugo vremena imati publiku, a on mi je na to odgo vorio, uzdiui pre nego govorei, 'Moje ime je Torsten Vehlen'." M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u u je povraaj na uloeno daleko preko o n o g a to je p o t r e b n o da bi se pokrili trokovi, i m e se o m o g u u j e r a z u m a n povraaj vlasni c i m a i investitorima. Taj d o d a t n i povraaj izvor j e o n o g a to Ve hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m , a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima, a ne radnicima (ovo p o d s e a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Sve u svemu, industrijske v o d e i dokoliarska klasa (iji su oni vaan deo) i njihova novana orijentacija, vezuju se za traenje resursa. Podstiui takvu praksu, dokoliarska klasa dolazi u s u k o b s potre b a m a m o d e r n o g industrijskog drutva.

DORD HERBERT MID: SOCIJALNI BIHEVIORIZAM


D o r d H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 - 1 9 3 1 ) predstavlja verovatno najznaajnijeg teoretiara s v a k o d n e v n o g ivota u istoriji soci ologije. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta u C i k a g u , M i d je odigrao kljunu u l o g u u razvoju j e d n e va ne savremene socioloke teorije - s i m b o l i k o g interakcionizma (vidi glavu 6 ) . M i d o v a socioloka teorija, kao i sve teorije koje s m o preli u p r e t h o d n o j glavi, sadri grandiozni aspekt. M e u t i m , M i d o v najvei d o p r i n o s razvoju socioloke teorije predstav lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g ivota, to jest istraivanje drutvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u . Zanimljivo je, m e u t i m , to d a je M i d - d o k je prouavao proces miljenja, delanje i interakciju - naglaavao kako je istrai vanje vano zapoeti o d nivoa grupe, ili, jo uoptenije, o d o n o g a to je on nazivao drutvom. U m e s t o da zapone s pojedincima, a o n d a se penje do nivoa grupe, analiza bi trebalo da zapone o d organizovane grupe, a o n d a da se sputa do nivoa pojedinca. Indi vidualno miljenje, delanje i interakciju treba objanjavati g r u p o m , a ne obrnuto; celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je ine.

106

D O R D Z RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. Ipak, njego vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psiholokog biheviorizma. Iako je, u osnovi, priznavao mehanizam stimulus-reakcija, smatrao je da je ljudsko delanje mnogo sloenije od tog jedno stavnog mehanizma. Jednostavnije reeno, izmeu stimulusa i reakcije odvija se misaoni proces; za razliku od ivotinja, ljudi razmisle pre nego to neto urade (delaju).

Akt
Raspravljajui o aktu, kao osnovnom elementu svog teorij skog sistema, Mid se najvie pribliio psiholokom biheviorizmu. On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmiljanja, ve da se svaki akt sastoji od etiri zasebne faze. Ali, budui da je i on, poput Marksa, razmiljao dijalektiki, svaka faza povezana je s ostalim fazama i nije nuno da se akt odvija po navedenom redosledu. 1) Impuls. Pojedinac reaguje na neki spoljanji stimulus (na primer, glad ili opasna ivotinja) i osea potrebu da uradi neto po tom pitanju (pronae hranu ili pobegne). 2) Percepcija. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem ula sluha, ukusa, mirisa itd.) koji su povezani s impul som. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse, ve razmi ljaju o njima, biraju odgovarajue stimuluse, razlikujui bitno (ivotinja rei) od nebitnog (ivotinja ima lepe oi). 3) Manipulacija. Ova veoma znaajna faza obuhvata manipulisanje percipiranim objektom. Ona prethodi reakciji i angauje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob nost da se neto uhvati rukom. Otuda, gladan ovek moe
Akt - osnovni koncept Midove socioloke teorije; obuhvata impuls, percep ciju stimulusa, manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje izvornog impulsa. Impuls - prva faza akta; akter reaguje na neki spoljanji stimulus i osea po trebu da uradi neto po tom pitanju. Percepcija druga faza akta; pojedinci putem ula reaguju na stimuluse ko su povezani s impulsom. Manipulacija - trea faza akta; podrazumeva manipulisanje percipiranih objektom.

KLASINE TEORIJE

107

ubrati peurku u umi, ispitati je prstima, i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne peurke. Nasuprot tome, mnoge gladne ivotinje verovatno e bez prethodnog raz miljanja i ispitivanja zgrabiti peurku i pojesti je. 4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava poetni impuls (ovek pojede pe urku ili ustreli ivotinju). Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego to delaju, ljudi su daleko uspeniji u konzumaciji od ivotinja. Za razliku od ljudi, ivotinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku aja i pogreaka.

Gestovi
Jedan akt ukljuuje samo jednu osobu ili jednu ivotinju. Meutim, i ljudi i ivotinje ulaze u interakciju s drugima. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije koji slue kao stimulus drugom uesniku. I ljudi i i votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne osobe ili ivotinje nesvesno izaziva odgovarajui gest druge. Re cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa moe automatski izazvati rezanje drugog. Neto slino moe da se dogodi i u bokserskom meu: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah ini i drugi. U oba sluaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznaajni, jer ni bokser ni pas nisu razmiljali kako da reaguju. Dok bezna ajne gestove koriste i ljudi i ivotinje, znaajne gestove koriste samo ljudi. Znaajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Mid je veliku vanost pridavao vokalnim gestovima. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi ivotinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko jom se zadovoljava izvorni impuls. Gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije (oveka ili ivotinje) koji slue kao stimulus drugom uesniku. Konverzacija gestovima gestovi jednog uesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajue gestove drugog uesnika. Znaajni gestovi gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno sti; samo ljudi koriste znaajne gestove.

KLASINE TEORIJE

107

ubrati peurku u umi, ispitati je prstima, i razmisliti ima li ona karakteristike otrovne peurke. Nasuprot tome, mnoge gladne ivotinje verovatno e bez prethodnog raz miljanja i ispitivanja zgrabiti peurku i pojesti je. 4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere kojima se zadovoljava poetni impuls (ovek pojede pe urku ili ustreli ivotinju). Zbog svoje sposobnosti da razmisle pre nego to delaju, ljudi su daleko uspeniji u konzumaciji od ivotinja. Za razliku od ljudi, ivotinje moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku aja i pogreaka.

Gestovi
Jedan akt ukljuuje samo jednu osobu ili jednu ivotinju. Meutim, i ljudi i ivotinje ulaze u interakciju s drugima. Najnerazvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije koji slue kao stimulus drugom uesniku. I ljudi i i votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne osobe ili ivotinje nesvesno izaziva odgovarajui gest druge. Re cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa moe automatski izazvati rezanje drugog. Neto slino moe da se dogodi i u bokserskom meu: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah ini i drugi. U oba sluaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznaajni, jer ni bokser ni pas nisu razmiljali kako da reaguju. Dok bezna ajne gestove koriste i ljudi i ivotinje, znaajne gestove koriste samo ljudi. Znaajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivnosti. Mid je veliku vanost pridavao vokalnim gestovima. Jedan deo ljudskih (hrkanje) i svi ivotinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko jom se zadovoljava izvorni impuls. Gestovi - pokreti jednog uesnika interakcije (oveka ili ivotinje) koji slue kao stimulus drugom uesniku. Konverzacija gestovima - gestovi jednog uesnika interakcije koji nesvesno izazivaju odgovarajue gestove drugog uesnika. Znaajni gestovi - gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno sti; samo ljudi koriste znaajne gestove.

108

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA l NJENI KLASINI KORENI

jesu beznaajni. Meutim, najvei deo ljudskih vokalnih gestova ine znaajni gestovi, a najvaniji od njih ukljuuju upotrebu jezika. Upravo je sistem znaajnih gestova omoguio izvanredan napredak ljudskog drutva (ovladavanje prirodom, nauku). Izmeu vokalnih i fizikih gestova postoji ogromna razlika. Kada napravimo neki fiziki gest, ne moemo da vidimo na koji nain smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala). Ali, kada napravimo neki vokalni gest, moemo da ga ujemo na isti nain kao i osoba kojoj je upuen. Prema tome, gest identi no utie kako na govornika, tako i na sluaoca. Osim toga, ljudi imaju daleko veu kontrolu nad vokalnim gestovima. Ako im se ne dopada ono to su izgovorili i uli mogu jednostavno zastati ili se ispraviti na polovini reenice. Kako vidimo, ono to razlikuje ljude od ivotinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego to reaguju, ve i sposobnost da kontroliu svoje ponaanje.

Znaajni simboli i jezik


Jedan od najpoznatijih Midovih, i sociolokih pojmova uopte, jeste pojam znaajnog simbola. Znaajni simboli jesu sim boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nuno identian) i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upueni. Mada i fiziki objekti mogu biti znaajni simboli, najvaniji znaajni simboli ipak su vokalni gestovi, a naroito jezik. Konverzacija gestovima ukljuuje samo gestove kojima se komunicira. Jezika konverzacija ukljuuje gestove, to jest rei, i to je jo vanije, znaenja tih rei. Jezik, i znaajni simboli uopte, izazivaju istu reakciju i kod sluaoca i kod govornika. Kada izgovorim re pas", oboje emo imati istu mentalnu sliku psa. Osim toga, izgovorena re e nas verovatno navesti na istu ili slinu reakciju. Ako u prepunom pozoritu uzviknem: Poar!" oboje emo, to je pre mogue, pokuati da napustimo pozorite. Jezik, takode, omoguava presudno vanu sposobnost ljudi da misle. Miljenje se, kao i svest, jednostavno definie kao razgovor
Znaajni simboli simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili slinu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upueni. Svest razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristei jezik.

KLASINE TEORIJE

109

koji ljudi vode sami sa sobom koristei jezik. To je razgovor poput onog s drugim ljudima. Slino tome, Mid je verovao da drutveni procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo raju postojati znaajni simboli i jezik. Svest nam ne omoguuje samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je uzviknuo Poar!" u pozoritu), ve i reakciju cele zajednice. Ako e uzvikivanje rei Poar!" spasiti ivote ljudi koji su se zatekli u pozoritu, moemo misliti i na javno priznanje koje emo dobiti zbog toga to smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogre nu procenu, oekivana reakcija zajednice (na primer, negodova nje ili prekor to smo bez razloga prekinuli pozorinu predstavu) moe nas odvratiti od tog postupka. Stavie, razmiljanje o reak ciji itave zajednice navodi nas da smiljamo mnogo organizovanije reakcije od onih do kojih bismo doli kada bismo razmiljali 0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.

Sopstvo
Drugi najvaniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija lektiki su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko sebe ne moe doiveti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve sti i niko ne moe posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim sobom, bez sopstva. Naravno, nemogue je stvarno razdvojiti svest 1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces. Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo u poloaj drugih, to jest da razumemo nain na koji oni misle i po stupaju. Ta sposobnost daje nam mogunost da posmatramo sebe i svoje ponaanje na isti nain na koji nas posmatraju drugi ljudi. Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takorei, barem mentalno izaemo iz sebe samih. Na taj nain, prema sebi moemo da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi te prema sebi koje moe biti specifino individualno gledite ili gle dite grupe kao celine. (O ovom emo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt. Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u poloaj drugih, to jest da mislimo kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.

110

D 2 0 R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva kljuna perio da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju tako to sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete moe da se stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj nain, deca ue da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Poter) i poinju da razvijaju sopstvo. Meutim, to sopstvo veoma je ogranieno, jer dete moe preuzeti samo ulogu razliitog i po sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajui ulogu majke ili Harija Potera, dete moe da vidi i proceni sebe onako kako zamilja da to rade Hari Poter ili majka. Meutim, detetu nedo staje potpuniji i organizovaniji oseaj sopstva.

Dord Herbert Mid Biografska skica


Veina teoretiara koji se pominju u ovoj knjizi najvee prizna nje stekla je svojim pisanim delom. Meutim, Dord Herbert Mid je bio podjednako znaajan i kao predava i kao pisac. Njegove rei osta vile su snaan uticaj ne mnoge ljude koji su kasnije postali znaajni sociolozi dva desetog veka. Jedan od njegovih stude nata je zapisao: Razgovor je bio njegov najbolji medij, pisanje je za njega bilo od drugorazrednog znaaja". Drugi njegov student, poznati sociolog Leonard Kotrel, ovako je opisao Mida kao profesora: Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan ovek, prijateljskog izgle da s velianstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu je uvek imao dobroudan, pomalo stidljiv osmeh usklaen sa trep tanjem njegovih oiju kao da je uivao u tajnoj ali koju je izvodio pred publikom. Dok je predavao, uvek bez beleki, profesor Mid je u ruci drao komad krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlaio neki posebno znaajan Period igranja prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako to dode ljuju sebi uloge drugih.

KLASINE TEORIJE

111

zakljuak, letimino bi pogledao preko naih glava, sa stidljivim, goto vo pokajnikim osmehom, ne gledajui ni u koga direktno. Njegova predavanja su tekla i uskoro smo nauili da pitanja i komentari stu denata nisu dobrodoli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da postavi pitanje, zauo bi se amor neodobravanja studenata. Oni su se protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja. Njegova oekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije drao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napie to je mogue bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je paljivo itao, a ono to je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi mogao pomisliti da su studenti radije itali literaturu nego pri sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".

periodu igre,

dete poinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te rei. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu svih onih koji u njoj uestvuju. Svaki o d tih uesnika i m a tano odreenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o e d a i m a s a m o j e d n u ulogu (recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su zaduenja ostalih deset igraa i ta oni oekuju o d njega. K a o levo krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih igraa, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i ta je uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u s v a k o m trenutku m o e biti svesno uloge barem tri ili etiri igraa (koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili). Zahvaljujui toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u vie uloga, deca v r e m e n o m stiu s p o s o b n o s t d a uestvuju u g r u p n o m ivotu; o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate ta se o d njih oekuje i koja je njihova uloga u drutvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo. Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri uestvuju. Svaki od tih uesnika ima posebnu ulogu u igri. Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali poto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odluili smo se za fudbal.

112

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Kljuni koncept

Definicija

situacije

V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definiu situaciju kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo situacija onako kako je pojedinci mentalno definiu. Definicija, a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponaaju na odreen nain; da neke stvari urade, a neke druge propuste da urade. Ilustrovaemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da igrate levo krilo i definiete situaciju u kojoj verujete da moete sami da predriblate kompletnu protivniku odbranu i postignete gol. (Ovo je ponekad, na neobjanjiv nain, polazilo za rukom legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milou esticu.) Taj va postupak zavisio je od vae procene, odnosno definicije situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnika odbrana nema pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po stignete gol. Prema tome, vaa definicija imala je realne posledice. Vi ste zaista pokuali da predriblate celu protivniku odbra nu. Ako vam to uspe (kao esticu), sledi slava. U suprotnom, sledi kazna - odbrana e da vam oduzme loptu, vai saigrai e vikati na vas u znak protesta, a trener e vas poslati na klupu. U mnogim oblastima naih ivota nain na koji definiemo situ aciju esto je vaniji od same realnosti.

Jo jedan Midov uveni koncept je koncept uoptenih drugih. Uopteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav itave zajednice ili, u sluaju fudbala, stav itavog tima. Potpuno izgraeno sopstvo mogue je tek onda kada dete, umesto da preuzi ma uloge pojedinanih znaajnih drugih, pone da preuzima uloge uoptenih drugih. Za ljude je takode znaajno da steknu sposobnost da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovita grupe kao celine, a ne samo sa stanovita bliskih pojedinaca. Uopteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definiu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne posledice; one, drugim recima, utiu na nae ponaanje. Uopteni drugi stav itave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter ukljuen.

KLASINE TEORIJE

113

omoguuje apstraktno miljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uoptene, a ne na posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude lan zajednice i da bude usmerena optim stavovima zajednice. Sve ovo, a posebno uopteni drugi, moe nekoga navesti na pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi dualnost. Meutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin stveno i razvijeno u kontekstu posebnog ivotnog iskustva. Osim toga, poto u drutvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan uopteni drugi, ve mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa daju razliitim grupama i imaju mnogo uoptenih drugih, postoji i vie od jednog sopstva. Stavie, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i uoptene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih promene. Ponekad u tome uspevaju, menjajui zajednicu, uoptenog (generalizovanog) drugog, i konano - same sebe unutar zajednice.

Ja i mene
injenica da sopstvo podrazumeva i prilagoavanje i indivi dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva -ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta ine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro cese koji su deo jednog veeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva. Primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo

Kako postajemo

opsednuti sami sobom?

Dord Herbert Mid imao je nekoliko znaajnih zapaanja o prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poiveo do voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo, postajui glavni predmet interesovanja, ak i opsesije, u savremenom svetu. Danas ivimo u svetu u kome sve vie razmi ljamo o razliitim stvarima. Internet i globalizacija u na ivot uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da razmiljamo. Zapravo, mi moramo da razmiljamo o njima zbog toga to e veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan

114

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmiljamo vie nego rani je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos izmeu sopstva i refleksivnosti.) Iako se samorefleksija pojavljivala i u prolosti, ljudi su bili ma nje sposobni da razmiljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su esto bili prezauzeti preivljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepti na da bi se uputali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su iveli u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuu, a obezvreivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom. N a te pojave gledalo se kao na nepotreban viak koji ne pospeuje materijalna dobra koja su ljudima i drutvu potrebna. Me utim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome emo vie govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki broj ljudi postalo projekat, moda ak i najvaniji ivotni projekat. Uzrok toga je to to se sopstvo vie ne pojavljuje, ve ga mi aktivno stvaramo. Ko smo mi? ta mislimo da smo? Sve to nisu vie date karakteristike ili neto to je uoblieno u detinjstvu kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), ve je to neto to svesno i aktivno stvaramo tokom naih ivota. Sopstvo nije stvoreno jednom za svagda, ve se ono neprekidno uobliava i menja (ponekad ak na dramatian nain). Sledstveno tome, sopstvo postaje neto na ta svi treba da pa zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno. To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagodljivije. Meutim, na mnogo naina to takode predstavlja za straujui i teak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom i nainom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno promenljivim okolnostima savremenog drutva i naoj isto tako promenljivoj poziciji u tom drutvu. To nije lak zadatak; on je pun potekoa i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je ovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu. Ja je neposredna reakcija n a okruenje, o d n o s n o n a o n o to drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako e. ja postupiti.

Ja neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sopstva.

KLASINE TEORIJE

115

U sluaju fudbala, igra ne moe sa sigurnou znati kako e njegov tim igrati. Moda prui briljantnu igru; moda potpuno podbaci. Nikada ne moemo u potpunosti poznavati svojeg, pa ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je ja znaajno iz etiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u drutvenom svetu. Drugo, uja su sadrane nae najvanije vrednosti. Tree, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi teimo da realizujemo sopstvo. I konano, Mid je razmatrao dugoroni evolutivni proces od primitivnih drutava, u kojima su ljudi bili pod dominacijom mene, ka savremenim drutvima u kojima ja igra daleko znaajniju ulogu. Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno vi, prihvatanje i percepcija uoptenog drugog od strane pojedin ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do bro znaju ta zajednica od njih eli i oekuje. Svi imamo izraeno mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon formisti. Drutvo nas kontrolie preko mene. Takode, mene ljudi ma omoguava udobno funkcionisanje u drutvu, a ja omoguuje promene u drutvu. Drutvo na taj nain dobija dovoljno konfor mizma kako bi moglo da funkcionie, ali takode prima neophod nu dozu inovacije koja mu omoguava da ne stagnira. I drutvo i pojedinci bolje funkcioniu zahvaljujui spoju ja i mene.
Saetak
1. 2. 3. 4. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom. D a bi izali na kraj s velikim i zbunjujuim nizom interakcija, sociolozi i obini ljudi razvili su forme interakcije. D a bi izali na kraj sa zbunjujuim mnotvom uesnika u interak ciji, sociolozi i obini ljudi razvili su tipove uesnika u reakcijama. U pogledu problema veliine grupe postoji velika razlika izmeu dijada (grupa od dva lana) i trijada (grupa od tri lana). Prisustvo tree osobe u trijadi omoguuje nastanak nezavisne grupne struk ture. Dalje uveavanje veliine grupe nije toliko vano koliko pre lazak iz dijade u trijadu, to jest prikljuivanje tree osobe dijadi. Sto je grupna struktura vea, pojedinac je slobodniji.

5.

Mene - prihvatanje i percepcija uoptenog drugog od strane pojedinca; kon formistiki aspekt sopstva.

116 6.

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

7. 8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes manifestovao se u njegovoj raspravi o drutvenom tipu strancu, koji niti je previe blizu ni previe daleko od grupe. Distanca je pove zana i sa socijalnim formama, to znai da poseban oblik udalje nosti i otuenosti ulazi u sve drutvene odnose. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmiljanje o vrednosti. Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve veu prevlast nad subjektivnom kulturom. Veblenova grand-teorija bavi se sve veom kontrolom biznisa nad industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan za ponaanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor, ve i za ljudsku svest koja deluje izmeu stimulusa i odgovora; ljudi razmiljaju pre nego to neto urade. etiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija. Iako ljudi i ivotinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo ljudi mogu da koriste znaajne gestove, znaajne simbole i jezik. Uopteni drugi je stav itave zajednice. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopte nog drugog koje vodi ka konformizmu).

Literatura

za dalje

itanje

Luki, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Marinkovi, Duan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Georga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing. Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i drutvo. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen ski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Spasi, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoliarske klase. Beograd: Kultura. Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoliarske klase. Novi Sad: Medi terran Publishing. Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.

GLAVA 4 SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)


Strukturalni funkcionalizam Teorija sukoba Opta teorija sistema Saetak Literatura za dalje itanje U ovoj i sledeoj glavi okreemo se savremenim sociolokim teorijama koje se, kao i klasine teorije koje smo obradili u pret hodne dve glave (s moguim izuzetkom Midove teorije), mogu okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradiemo tri usko povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i optu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcionalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema esto se upotrebljava u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Meutim, kao to emo videti iz diskusije o radu najvanijeg savremenog sistemskog teore tiara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim razliite teorije.

STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao to sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam usredsreduje se na drutvene strukture i njihov funkcionalni znaaj (pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove teorije termini strukturalni" i funkcionalni" ne moraju se nuno koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaeniji naziv funkciona lizam), mada je to ve uobiajeno. Moemo da analiziramo dru tvene strukture, paternizovane drutvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - socioloka teorija koja se usredsreduje na drutvene strukture i na njihov funkcionalni znaaj (pozitivne ili nega tivne posledice) za druge strukture. Strukture - u drutvu, paternizovana drutvena interakcija i stalni drutveni odnosi.

118

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

drutvene odnose, a da se istovremeno ne bavimo funkcija ma (vidljivim posledicama koje omoguuju svakom poje dinanom sistemu da se adaptira na svoje okruenje) koje one imaju za druge strukture. Slino tome, moemo istraivati funk cije itavog niza drutvenih procesa koji nisu strukturirani (na primer, ponaanje gomile). Pa ipak, strukturalni funkcionali zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i funkcije). Iako postoji vie tipova strukturalnog funkcionalizma, meu sociolokim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam, pa e on, shodno tome, biti pred stavljen u ovoj glavi. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se bavi drutvenim strukturama i ustanovama, njihovim meusob nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere. Strukturalni funkcionalista bavi se meusobnim odno som drutvenih struktura (na primer, odnosom izmeu privred nog sistema i obrazovnog sistema). Pri tome, naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbeuje drugoj. Na primer, obrazovni sistem obezbeuje obueno osoblje koje je potrebno za popunjavanje profesionalnih poloaja u privredi. Zauzvrat, privreda obezbeuje te poloaje onim pojedincima koji steknu odgovarajue obrazovanje. Zahvaljujui tome, obrazovni sistem i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju obrazovnog procesa. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po vezanosti struktura, ne mora obavezno da bude tako. U vreme Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po etkom 1970-ih godina prolog veka, obrazovni sistem stvarao je ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u strukturu zanimanja koja su im bila nuena na tritu. Iako takva napetost izmeu struktura esto postoji, strukturalni funkciona lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije meustrukturalne odnose. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku drutva.
Funkcije - vidljive posledice koje omoguuju svakom pojedinanom sistemu da se adaptira (prilagodi). Socijalni funkcionalizam - vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred sreduje na velike drutvene strukture i ustanove drutva, njihove meu sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

119

Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike


Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izloili su svoju teoriju stratifi kacije u tekstu p o d nazivom N e k i principi stratifikacije" objav l j e n o m u American

Sociological

Review,

1 9 4 5 . g o d i n e . T a teorija

j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer z a l n o m i n u n o m . N a i m e , Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifikovana i besklasna drutva nikada nisu postojala. Stratifikacija je, p o n j i h o v o m miljenju, funkcionalna nunost. Sva drutva i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g ega sistem stra tifikacije i postoji. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u kao strukturu socijetalnih nivoa, naglaavajui da se stratifikacija o d n o s i na drutvene poloaje (na primer, z a n i m a n j a p o p u t rad nika i upravljaa), a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. O n i se bave injenicom d a razliiti poloaji unutar strukture nose sa s o b o m razliite stepene prestia, a ne p i t a n j e m kako pojedinci stiu d o tih poloaja. D r u g i m recima, akcenat je n a strukturi drutvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja. Teorija. K l j u n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako dru tvo motivie i rasporeuje p o j e d i n c e na odgovarajue poloaje u sistemu stratifikacije. T u se javljaju dva p r o b l e m a . Prvo, na koji nain drutvo pravim p o j e d i n c i m a uliva elju d a p o p u n e odgovarajue poloaje? D r u g i m recima, zato bi neko eleo d a b u d e ista k a d a je to loe plaen p o s a o ili, pak, hirurg k a d a je to v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o , k a d a pojedinci ve z a u z m u odgovarajue poloaje, n a koji nain ih drutvo podstie d a ispu njavaju dunosti koje ti poloaji zahtevaju? Odgovarajue popunjavanje poloaja u drutvu problemati no je iz tri razloga. Prvo, neki drutveni poloaji m n o g o su pri jatniji i poeljniji o d drugih. N i j e problem pridobiti ljude da za u z m u prijatne poloaje, ali je s neprijatnim poloajima p o t p u n o drugaije. M n o g i bi hteli da b u d u uspeni fudbaleri, televizijski producenti ili folk zvezde, ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili rudar. O s i m toga, neki poloaji vaniji su za opstanak drutva o d nekih drugih. Iako je vano da se svi poloaji p o p u n e , posebno je vano, ak n e o p h o d n o , da su popunjeni oni najvaniji. K o n a n o , razliiti drutveni poloaji zahtevaju razliite sposobnosti i talente. Problem je pronai siguran nain da prave osobe stignu do pravih

120

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

poloaja, kako bi se postigla p o d u d a r n o s t izmeu individualnih sposobnosti i zahteva koje iziskuju poloaji. Najjednostavnije re eno, folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. P o d nekim drugaijim okolnostima, m o d a sluh nije n e o p h o d a n , ali je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlanost. A k o , m e u t i m , osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o , a ipak se nala n a poziciji folk zvezde, strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a vanja drutvenih poloaja neto nije u redu. Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvanijim p o l o ajima u sistemu drutvene stratifikacije. Pretpostavlja se d a su visokorangirani poloaji u sistemu stratifikacije manje ali vaniji prijatni, za preivljavanje drutva, te d a stoga zahtevaju naj

vee s p o s o b n o s t i i talente. D a b i odgovarajui broj p o j e d i n a c a poeleo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra dili, n e o p h o d n o j e d a drutvo t i m p o l o a j i m a dodeli vredne i privlane nagrade. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno, ali o t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani poloaji u sistemu stratifikacije pruaju veu prijatnost (to je n e o b i n o gledite - m o e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poelj nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?), ali i m a j u manji znaaj, te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. T a k o de, m a n j a j e potreba drutva d a ti poloaji b u d u p o p u n j e n i i d a oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvravaju svoje dunosti.

Sledstveno t o m e , drutvena stratifikacija hijerarhijski je organizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju de d a uine sve to j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih poloaja koji su najvaniji za o p s t a n a k i funkcionisanje drutva. Dejvis i M u r ne tvrde d a drutvo, d a bi bilo sigurno d a e visoki poloaji biti adekvatno p o p u n j e n i , n a m e r n o razvija sistem stra tifikacije. U m e s t o toga, o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha nizam koji nastaje neplanirano. M e u t i m , o n i tvrde d a j e svako drutvo stratifikovano, i d a takvo mora biti kako bi preivelo. D a bi drutvo bilo sigurno d a e pravi pojedinci zauzeti visokorangirane poloaje, o n o za njih m o r a obezbediti razlii te nagrade, k a o to su presti, visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g vremena. R e c i m o , a k o elite d a u drutvu b u d e dovoljno lekara, sudija, profesora ili visokih oficira, n e o p h o d n o j e d a i m ponudite

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

121

ove i mnoge druge nagrade. Dejvis i Mur smatraju da ne mo emo oekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu vrstu nagrada. ini se da ovaj stav sadri tvrdnju da pojedinci koji zauzimaju visoke poloaje moraju dobiti odgovarajue na grade za svoj rad. U suprotnom, ti poloaji ostae nepopunjeni i drutvo e ispatati, a moda ak i propasti. Kritike. O d 1945. godine, kada je prvi put objavljena, strukturalno-funkcionalistika teorija stratifikacije bila je izloe na mnogobrojnim kritikama. Jedna od osnovnih kritika glasi da funkcionalistika teorija stratifikacije odrava privilegovan polo aj onih koji ve imaju mo, ugled i novac. Ona to radi tako to tvrdi da ti ljudi zasluuju svoje nagrade, odnosno da im je za dobrobit i napredak drutva potrebno ponuditi te nagrade. Takode, funkcionalistiku teoriju stratifikacije mogue je kritikovati zbog toga to, na osnovu injenice da su stratifikovana drutva postojala u prolosti i postoje u sadanjosti, pretpo stavlja da ona moraju postojati i u budunosti. Meutim, budu a drutva mogu biti organizovana na drugaiji, nestratifikovan nain. Mogue je stvoriti strukture koje e vriti iste funkcije kao i stratifikacija, ali bez tetnih efekata koje stratifikacija podrazumeva (poput velikih nejednakosti). Osim toga, moe se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo aja koji se razlikuju po svom znaaju za drutvo, teko podrati. D a li su ubretari zaista manje znaajni za opstanak drutva od neke reklamne agencije? Zapravo, ubretari su, uprkos nioj pla ti i manjem ugledu, moda i vaniji za preivljavanje drutva. ak i onda kada se za neki poloaj moe rei da ima vei znaaj za funkcionisanje drutva, vee nagrade ne moraju nuno da idu tim vanijim poloajima. Medicinske sestre su moda znaajnije za drutvo od filmskih zvezda. Ipak, one raspolau s daleko ma nje moi, ugleda i prihoda od filmskih zvezda. D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke poloaje? Zapravo, iako poseduju sve potrebne sposobnosti, mno gi ljudi nisu u mogunosti da steknu obuku koja im je neophod na da bi stigli do prestinih poloaja. U medicinskoj profesiji, na primer, postoji stalna tenja da se ogranii broj lekara. Uopteno

122

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

govorei, mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da pokau da li su sposobni da upravljaju na visokim poloajima, pa ak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji oita potreba. Oni koji se nalaze na visokim poloajima imaju jasan interes da sauvaju malu brojnost i veliku mo. Konano, moe se tvrditi da pojedincima ne moramo po nuditi mo, ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju visoke poloaje. Ljude podjednako moe motivisati zadovoljstvo koje donosi uspeno obavljanje posla ili mogunost da budu ko risni drugima. To je nain na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao strukturu i funkcionisanje sistema drutvene stratifikacije. Me utim, to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shvatanje. Postoje i drugi naini da drutvo motivie svoje lanove da obavljaju vane drutvene uloge. Drugim recima, mogue je zamisliti drugaiju vrstu drutvene stratifikacije, kao i drutvene organizacije uopte.

Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa


Najpoznatiji strukturalni funkcionalista, Talkot Parsons (1902-1979), napisao je veliki broj teorijskih radova. U ovom odeljku baviemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog funkcionalizma izloenog u knjizi Drutveni sistem (1951), od nosno u knjizi Privreda i drutvo (koju je s N . Smelserom obja vio 1956. godine). Njegova teorija poiva na etiri funkcionalna imperativa (zahteva) svih sistema delanja (uvena shema APIL U ovom odeljku, izloiemo Parsonsove etiri funkcije i analizi rati njegove ideje o strukturi i sistemu. APIL. Prouavajui funkcije, Parsons se usredsredio ns skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju viestrukih pctreba sistema. Parsons je tvrdio da etiri funkcije predstavljaju imperative, to jest da su nune i karakteristine za sve sisten Da bi preiveo, svaki sistem mora da zadovolji etiri impera:.va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Ti imperativi su adaptacija (A), postizanje cilja (P), integracija (I) i latentnost. L odravanje obrasca (L). Zajedno, ta etiri imperativa poznata rii kao shema APIL.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

123

A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom okruenju i d a okruenje m o r a prilagoditi svojim potrebama. Pre ciznije reeno, sistem m o r a uspeno d a izae na kraj sa spoljanjim opasnostima i nepredvienim situacijama. Sistem ne moe d u g o da opstane ako nije usklaen sa svojim okruenjem. A k o d o e do nesklada, sistem e se nai u velikoj opasnosti i rizikovae svoj nestanak. N a primer, ako se j e d n o zemljoradniko pleme nade u okruenju u k o m e je zemljite neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje voa i povra, o n o nee moi da preivi osim ukoliko se njego vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruenju. D a bi preiveli, oni moraju da se sa zemljoradnje preorijentiu na lov i ribolov. Savremeni primer jesu Sjedinjene Amerike Drave, koje ne m o g u d a nastave s proizvodnjom velikog broja automobila, pogotovo onih koji troe m n o g o benzina, u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve manje. S A D e morati d a p o n u d a razvijaju alternativne naine za prevoz svog stanovnitva, prilagoavajui se tako spoljnoj real nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ogranien resurs. Sistem takode m o e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago di okruenje. P o m e n u t o p l e m e tako m o e d a p r e d u z m e niz mera koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljite i uine ga p o g o d n i j i m za uzgajanje useva. Zavisne o d ogranienih koliina nafte k o j a d o lazi iz inostranstva, Sjedinjene Amerike Drave m o g u d a p o d staknu druge drave d a trae d o d a t n e zalihe nafte ili i m ak p o m o g n u d a p r o n a u z a m e n u za fosilno gorivo. K o n a n o , sistem m o r a d a se prilagodi spoljanjim opa snostima i nepredvienim situacijama. N a primer, n a v r h u n c u h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m , R o n a l d R e g a n (ameriki predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 - 1 9 8 9 ) predloio je stvaranje antibalistikog raketnog sistema osmiljenog tako d a uniti nadolazee sovjetske rakete pre nego to o n e eksplodiraju n a a m e r i k o m tlu. Iako takav sistem nikad nije izgraen, s a m a ta m o g u n o s t imala je svrhu da povea u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoruanju i z m e u S A D i biveg Sovjetskog Saveza. Sovjetska n e s p o s o b n o s t Adaptacija - prvi od Parsonsova etiri funkcionalna imperativa. Sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Sistem mora uspeno da izae na kraj sa spoljanjim opasnostima i nepredvie nim situacijama.

124

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od inilaca koji je ubr zao raspad SSSR-a. (Drugi inioci ukljuuju razliite unutranje probleme i krize, poput nesposobnosti komandne ekonomije da proizvede i raspodeli potrebne proizvode.) Napor SAD da se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okonanja te pretnje. To predstavlja primer jedne uspene adaptacije. Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definie i ostvari svoje osnovne ciljeve. Krajnji cilj svakog sistema nije samo da preivi u budunosti, ve i da se povea, unapredi i ra zvije. Svi drutveni sistemi imaju taj cilj, ali i niz drugih konkretnijih ciljeva. Na primer, univerzitet je sistem koji ima dva razlii ta osnovna cilja: da poduava studente i da omogui profesorima da vre osnovna istraivanja, neophodna za dalje unapreivanje znanja. Meutim, univerzitet, kao i svi drugi sitemi, ne moe prosto da definie svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se potom vie nikada ne vrati na taj problem. Okolnosti se menjaju i odluke koje su nekad omoguavale postizanje cilja mogu po stati nedelotvorne i prevazidene. Unutar univerziteta, na primer, cilj poduavanja studenata i cilj vrenja istraivanja esto dolaze u sukob. Ako moraju samo da se bave poduavanjem studena ta, profesori nisu u mogunosti da posvete dovoljno vremena i energije istraivanjima. S druge strane, ako profesori previe vre mena troe na istraivanja, nee imati dovoljno vremena za rad sa studentima, zbog ega e obrazovanje studenata trpeti. Prema tome, da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajuoj meri, univerzitet mora neprekidno da traga za balansom izmeu njih, i da ga, kada ga postigne, odrava u zadovoljavajuem obimu. Kroz integraciju sistem nastoji da regulie odnose izme u svojih delova. Da bi pleme iz naeg primera uspeno stvori lo odriv zemljoradniki sistem, ono mora pokuati da povee zemljoradnju i lov. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno vremena, energije, ljudstva i resursa u obe te grane. Slino tome,
Postizanje cilja - drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potrebu sistema da definie i ostvari svoje osnovne ciljeve. Integracija - trei Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre bu sistema da regulie odnose izmeu svojih delova. Integracija takoe obuhvata i upravljanje meusobnim odnosima tri preostala funkcional na imperativa (APL).

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

125

uprava univerziteta mora biti sigurna da istraivanja i nastava nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. Zato je va no da rezultati profesorskih istraivanja budu integrisani u nji hova predavanja i da se studenti, kad god je to mogue, ukljue u istraivake projekte. Takvi meusobni odnosi pomau da se izbegne neusaglaenost izmeu nastave i istraivanja, inei ih povezanijim. Integracija takoe obuhvata i upravljanje meu sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL). etvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr avanje obrasca. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara, odrava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Odravanje obrasca vie se odnosi na potrebu sistema da obezbeuje, odrava i obnavlja kul turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju. Latentnost je ugraena u ve razmatranu funkcionalnu teo riju stratifikacije. Cela struktura sistema, koja podrazumeva vee nagraivanje onih koji zauzimaju visoke poloaje, osmiljena je tako da motivie pojedince da se potrude da napreduju na stratifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke poloaje. Ne samo da sistem mora da stvori i odrava tu motivaciju, ve s vremena na vreme mora i da je obnavlja da bi sistem opstao, a pojedinci nastavili da se trude. Na primer, s vremena na vreme, u medijima uje mo ili proitamo prie o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su se, velikim naporom ili svojom genijalnou, brzo uspeli na sam vrh sistema. Takve prie posebno su prisutne danas, u vremenu uzleta raunara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. Najbolji primer je Bil Gejts koji je kao mlad ovek, za samo nekoliko godina, postao najbogatiji pojedinac u Americi. Prepriavanje Gejtsove prie, kao i pria nekih drugih raunarskih i Internet milijardera, ima svrhu da osnai motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do vrha stratifikacijske lestvice. Odravanje obrasca bavi se gotovo istim problemom, ali na makronivou, a ne na mikronivou. Da bi se ouvao sistem drutvene
Latentnost - prvi aspekt Parsonsovog etvrtog funkcionalnog imperativa; odnosi se na potrebu sistema da stvara, odrava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Odravanje obrasca - drugi aspekt Parsonsovog etvrtog funkcionalnog im perativa; odnosi se na potrebu sistema da obezbeuje, odrava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.

126

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI

KORENI

stratifikacije, a ljudi odrali u svojim nastojanjima da stignu do vrha sistema, neophodno je uspostaviti i odravati norme i vrednosti koje podravaju takav sistem i takva nastojanja. Uspeh, naroito onaj ekonomski, visoko se ceni u SAD. Takav vrednosni sistem pomae ouvanje sistema stratifikacije i podrava one koji ele da napreduju u njemu. Meutim, norme i vrednosti nisu statine i moraju se menjati da bi odraavale novu drutve nu realnost. Recimo, nekada je u Americi vladalo uverenje da je dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se popeli na vie pozicije na stratifikacijskoj lestvici, ali da je nuno da na tom putu proe neko vreme. Brzo su uspevali samo gang steri i mafijai. Meutim, nastankom takozvane nove ekonomije (raunari, Internet, biotehnologija), nove norme, barem kada je ekonomija u pitanju, podrazumevaju da uspeh u karijeri treba da doe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Nove norme imaju svrhu da podre nove naine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije. Kulturni sistem -' Po&PJUl : :^

Crte 4.1 Struktura opteg sistema delanja

Iako je shema APIL razmatrana uopteno kao i na nekim posebnim primerima, Parsons ju je osmislio tako da moe da se primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. Ona se moe primeniti i na najoptiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se sastoji od etiri dela: ponaajueg organizma, sistema linosti, drutvenog sistema i kulturnog sistema. Sva ova etiri sistema odnose se na delanje, ali je svaki od njih prvenstveno usmeren na ispunjavanje jednog od etiri funkcionalna imperativa. Ponaajai organizam (engleski, behavioral organism) sistem je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije, prilagoavajui
Ponaajai organizam - Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije, tako to prilagodava i menja spoljni svet.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

127

i menjajui spoljni svet. Sistem linosti ispunjava funkciju po stizanja cilja, definiui ciljeve sistema i mobiliui resurse za nji hovo ostvarenje. Drutveni sistem ispunjava funkciju integracije, vrei kontrolu nad delovima sistema. Konano, kulturni sistem ispunjava funkciju latentnosti, propisujui norme i vrednosti koje aktere motiviu da delaju. (Videti crte 4.1 koji pokazuje strukturu opteg sistema delanja.) Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalnofunkcionalna prikaza - etiri funkcionalna imperativa i etiri sistema delanja, kao i s funkcijom svakog od njih. Celoj stvari moe se pristupiti i iz jednog drugog ugla, iz ugla informacione hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. Na crteu 4.2 vidimo jedan hijerarhijski odnos izmeu podsistema. Na toj she mi mogue je videti na koji nain sistemi delanja utiu jedan na drugi, odnosno u kakvom su meusobnom odnosu. S jedne strane, informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem utie na drutveni sistem (snabdevajui informacijama drutve nu strukturu), da drutveni sistem informaciono regulie sistem linosti, a da sistem linosti regulie ljudski organizam. Nasu prot tome, sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi koji obezbeduju bioloku energiju neophodnu za funkcionisanje viih sistema. Drugim recima, organizam obezbeuje energiju neophodnu za funkcionisanje sistema linosti, a sistem linosti organizovan u drutveni sistem obezbeuje uslove neophodne za kulturni sistem. Odnosi izmeu sistema su, kako vidimo, reci proni, jer sistemi razmenjuju informacije i energiju. Sistem delanja. Parsons je oigledno imao jasnu predstavu o nivoima drutvene analize i njihovim meusobnim odnosi ma. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan, a nivoi su u Parsonsov sistem integrisani na dva naina. Prvo, svaki nii nivo
Sistem linosti - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju postizanja cilja, tako to definie ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje. Drutveni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju integracije, tako to kontrolie delove sistema; skup pojedinaca koji ulaze u meu sobne interakcije u fizikom okruenju. Kulturni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vri funkciju latentnosti, tako to obezbeuje norme i vrednosti koje aktere motiviu na delanje.

128

DZORD RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N

obezbectuje uslove, to jest energiju potrebnu viim nivoima. Dru go, vii nivoi kontroliu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih.
Skladite informacija (kontrolie) Skladite informacija (kontrolie)

Hijerarhiju uslovljavajuih faktora

1. Okruenje delanja: vrhovna realnost 2. Kulturni sistem 3. Drutveni sistem 4. Sistem linosti 5. Bihevioralni organizam 6. Okruenje delanja: fiziko-organsko okruenje

Hijerarhiju uslovljavajuih faktora

Skladite energije (uslovljavanje)

Skladite energije (uslovljavanje)

Crte 4.2 Struktura opteg sistema delanja

Kada je u pitanju okruenje sistema delanja, najnii nivo. fizika i organska okolina, ukljuuje nesimbolike aspekte ljud skog tela, njegovu anatomiju i fiziologiju. Najvii nivo, vrhovna stvarnost, ima metafiziki prizvuk. Ali, smatra se da se Parsons nije zaista interesovao za natprirodno, ve za univerzalnu ten denciju drutva da simboliki izlazi na kraj s tekoama ljudske egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju pretnju smislenom ivotu i smislenoj drutvenoj organizaciji. Kako je ve napomenuto, sredinju taku Parsonsovog teo rijskog rada predstavljaju njegova etiri sistema delanja. U njego vim pretpostavkama o sistemima delanja, nailazimo na problem poretka, to jest pitanje kako je u drutvu mogue eliminisari sukob, devijantnost i neslaganje, a uspostaviti saradnju i repro dukciju. Pitanje poretka sutinski zavisi od koncepta drutvene kontrole, odnosno od zajednikih vrednosti koje prihvataju la novi drutva. Problem poretka bio je najvaniji problem koji je Parsons eleo da rei svojom teorijom. Kasnije je upravo taj deo
Problem poretka - pitanje kako je u drutvu mogue eliminisati sukob, de vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. Pitanje po retka sutinski zavisi od koncepta drutvene kontrole, odnosno zajed nikih vrednosti koje prihvataju lanovi drurva.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

129

njegove teorije izazvao najvie reakcija kritiara. Po Parsonsovom miljenju, hobsovski problem poretka, ili pitanje kako spreiti rat svih protiv sviju, raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajui nain. Parsons je svoj odgovor na reenje tog problema pronaao u strukturalnom funkcionalizmu koji, po njegovom miljenju, funkcionie pod sledeim skupom pretpostavki: 1. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova. 2. Sistemi tee samoodravanju reda ili stanju ravnotee. 3. Sistem moe biti statian ili ukljuen u organizovan pro ces promene. 4. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih delova sistema. 5. Sistemi odravaju granice sa svojom okolinom. 6. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa neophodna za odravanje dostignutog stanja ravnotee sistema. 7. Sistemi tee samoodravanju koje podrazumeva odra vanje granica i odnosa izmeu delova i celine, kontrolu varijacija koje se nalaze u okruenju i kontrolu pokuaja da se sistem promeni iznutra. Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka drutva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Bavei se poret kom, Parsons je, barem na poetku karijere, malo vremena po svetio pitanju drutvene promene ili stvaranju grand-teorije. Njegov prioritet bile su razliite kombinacije drutvenih promenljivih. Tek kada se te kombinacije proue i opiu, mogue je baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena. Budui da je bio estoko kritikovan zbog svoje statine ori jentacije, Parsons je sve vie panje posveivao konceptu dru tvene promene. Meutim, opte je uverenje da je ak i njegov rad posveen drutvenoj promeni veoma statian i strukturiran. U stvari, kljuni elementi Parsonsovog modela drutva ne po stoje u stvarnom svetu, ve predstavljaju analitiko sredstvo za prouavanje i promiljanje stvarnog sveta. Drutveni sistem. Parsonsova koncepcija drutvenog siste ma zapoinje na mikronivou, interakcijom izmeu ega i alter ega, koju on smatra najosnovnijim oblikom drutvenog sistema.

130

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora, mada je smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo sloenijim oblicima drutvenog sistema. Parsons definie dru tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u meusobne inte rakcije u fizikom okruenju. U tim situacijama akteri tee da optimalizuju svoje zadovoljstvo. Njihovi meusobni odnosi i nji hove drutvene situacije definisani su i posredovani zajednikim kulturnim simbolima. Ova definicija odreuje drutveni sistem pomou nekih Parsonsovih kljunih koncepata kao to su akteri, interakcija, okruenje, optimalizacija zadovoljstva i kultura. Parsons je drutveni sistem posmatrao kao sistem interakci je. Ipak, kao osnovnu jedinicu za prouavanje drutvenog siste ma, Parsons nije uzeo interakciju, ve dihotomiju status/uloga. Ona se ne odnosi ni na aktere, ni na interakciju, ve predstavlja strukturalnu komponentu drutvenog sistema. Status se odno si na strukturalni poloaj u drutvenom sistemu, a uloga je ono to akter radi na tom poloaju, posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog znaaja za sistem. Akter nije sposoban za miljenje i delanje, ve (barem kada je u pitanju njegov drutveni poloaj u sistemu) njegovo ponaanje predstavlja proizvod statusa i uloge, odnosno normativnih oekivanja koja se za njih vezuju. U svojoj analizi drutvenog sistema, Parsons se prvenstveno interesovao za njegove strukturalne komponente. Pored statusa i uloge, Parsonsa su interesovale komponente drutvenog sistema kao to su kolektiv, norme i vrednosti. Meutim, u svojoj analizi drutvenog sistema, Parsons nije bio samo strukturalista, ve i funkcionalista. On je naveo taan broj funkcionalnih preduslova za drutveni sistem (koji su, uzgred, odreeniji od etiri funkcio nalna preduslova [APIL] koja vae za svaki sistem delanja). 1. Drutveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funkcioniu u skladu s drugim sistemima. 2. Da bi preiveli, drutveni sistemi moraju imati nunu podrku drugih sistema. 3. Sistem mora zadovoljiti veinu potreba svojih aktera.
Status - strukturalni poloaj unutar drutvenog sistema. Uloga - ono to akter radi na nekom poloaju, posmatrano u kontekstu nje govog funkcionalnog znaaja za vei sistem.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

131

4. Sistem mora podsticati odgovarajuu participaciju svojih lanova. 5. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po tencijalno remetilakim ponaanjem. 6. Ako sukob postane dovoljno remetilaki mora se staviti pod kontrolu. 7. Da bi preiveo, drutvenom sistemu potreban je jezik. Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima dru tvenog sistema lako se zakljuuje da su njegova primarna interesovanja bili veliki sistemi i njihovi meusobni odnosi (otuda naziv socijetalni funkcionalizam). Cak i onda kada je rasprav ljao o akterima, Parsons je to inio sa stanovita sistema. Takoe, pomenuta rasprava odraava Parsonsov interes za ouvanje reda unutar drutvenog sistema. Meutim, dok je raspravljao o drutvenom sistemu, Parsons nije potpuno ignorisao pitanje odnosa izmeu aktera i struktura. U skladu s njegovim sredinjim interesovanjem za drutveni sistem, od kljunog znaaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i socijalizacije. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u drutvu uspostavio vrednosni konsenzus. Parsonsa je zanimalo na koje naine se nor me i vrednosti sistema prenose na pojedince. U uspenom procesu socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju, to jest postaju sastavni deo akterove svesti. Posledica toga je da pojedinci, teei da ostvare sopstvene interese, u stvari, slue interesima sistema kao celine. Tokom perioda socijalizacije akteri stiu vrednosne orijen tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i osnovnoj strukturi uloga u drutvenom sistemu. Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa sivni primaoci vrednosnih obrazaca. Tokom socijalizacije deca (budui akteri) ne ue samo kako treba da se ponaaju, ve se takoe upoznaju s normama i vrednostima koje ine sastavni deo drutvenog morala. Socijalizacija je koncipirana kao konzer vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski,
Socijalizacija - proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop hodne da bi se u drutvu uspostavio vrednosni konsenzus. Dispozicije prema potrebama - nagoni oblikovani druvenim okruenjem.

132

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

needs-dispositions; nagoni i potrebe koje oblikuje drutvo) vezuju decu za drutveni sistem, koji obezbeduje sredstva kojima te dis pozicije mogu da se zadovolje. Za kreativnost ima malo prostora ili ga uopte nema. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom) vezuje decu za postojei sistem. Parsons socijalizaciju vidi kao doivotni proces. Poto su norme i vrednosti koje se usvajaju u detinjstvu uglavnom veoma uoptene, one ne pripremaju decu za mnoge specifine situacije s kojima e se sresti kao odrasli ljudi. Prema tome, potrebno je da se socijalizacija tokom celog ivota dopunjuje nizom specifinijih socijalizujuih iskustava. Uprkos toj potrebi, koja dolazi kasnije u ivotu, norme i vrednosti koje su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne, i uz povremeno blago osnaivanje, ostaju u primeni tokom celog ivota. Uprkos konformizmu prouzrokovanom doivotnom socija lizacijom, unutar sistema postoji itav niz individualnih razlika. Uzimajui u obzir potrebu sistema za redom, postavlja se pitanje zbog ega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkcionisanje drutvenog sistema? Jasno je da postoji niz drutvenih mehanizama kojima se moe obezbediti konformizam, odnosno redukovati devijantnost. Meutim, za Parsonsa, drutvena kon trola predstavlja iskljuivo drugu liniju odbrane. Sistem najbolje funkcionie kada se drutvena kontrola koristi umereno. Osim toga, sistem mora biti sposoban da tolerie odreen stepen ra zliitosti i devijantnosti. Fleksibilan drutveni sistem jai je od onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Naposletku, dru tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli itim linostima omoguavaju da se izraze, a da istovremeno ne dovedu u pitanje integritet sistema.
Socijalizacija i drutvena kontrola glavni su mehanizmi koji sistemu omoguavaju da sauva ravnoteu. Sistem moe podneti umerene koliine individualnosti i devijantnosti. Ali, ako doe do uveane individualnosti koja bi mogla da rezultira i rom devijantnou, sistem mora da primeni ekstremnije meha nizme koji bi ga vratili u ravnoteu. Na taj nain, drutveni red ugraen je u strukturu Parsonsovog drutvenog sistema. Visok stepen devijantnosti uvek ugroava sistem, ali sistem je esto u stanju da se odbrani prilino jednostavnim mehanizmima koji

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

133

deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. Recimo, u svakom sistemu postoje postupci koji se nagrauju i oni koji se kanjava ju. Ponekad sistem nagrada i kazni moe biti vezan za tradiciju, a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem. Ponovimo jo jednom, Parsonsa je najvie interesovalo to kako funkcionie sistem kao celina. Iz tog razloga, njega je ak ter zanimao samo kao deo sistema, a ne sam po sebi; Parsons je istraivao kako sistem kontrolie delanje, a ne kako akteri stvara ju i odravaju sistem. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par sons bio strukturalni funkcionalista. Drutvo. Iako pojam drutvenog sistema obuhvata sve vr ste zajednica, specifian i posebno znaajan drutveni sistem je drutvo. Drutvo je relativno samodovoljna zajednica u ijim okvirima njegovi lanovi mogu da ostvare svoje pojedinane i zajednike potrebe. Kao strukturalni funkcionalista, Parsons je u drutvu razlikovao etiri strukture ili podsistema u zavisnosti od toga koje funkcije obavljaju. Kako vidimo iz crtea 4.3 svaki podsistem obavlja iste etiri funkcije koje smo sreli u optem si stemu delanja, prikazanom na crteu 4.1 (adaptacija, latentnost, integracija i postizanje cilja), s tim to sada imamo posla s podsistemima drutvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod sistema opteg sistema delanja. Staratelj ski poredak Privreda
Crte 4.3 Struktura opteg sistema delanja

Drutvena zajednica Politiki sistem

Privreda je drutveni podsistem koji za drutvo obavlja funkciju adaptacije okruenju. S jedne strane, vlasnici, upravljai i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru enje. Na primer, ako nafta vie ne moe da se eksploatie, proizvoai goriva moraju da se preorijentiu na rudnike
Drutvo - u Parsonsovoj teoriji, relativno samodovoljna zajednica. Privreda - podsistem drutva koji za drutvo obavlja funkciju adaptacije okruenju.

134

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

uglja. S druge strane, proizvoai m o r a j u d a prilagode okruenje p o t r e b a m a drutva. N a primer, a k o odreene vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a u u n e k o m drutvu, a potrebne su m u , n e o p h o d n o j e d a se uvezu ili uzgaje. Privreda kroz r a d prilagoava okruenje p o t r e b a m a drutva i p o m a e drutvu d a se prilagodi spoljnoj realnosti. Politiki sistem (engleski, polity) vri funkciju postizanja cilja tako to ostvaruje drutvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. N a pri mer, 1 9 5 7 . godine S A D su bile p o t p u n o zateene p o j a v o m sovjetskog Sputnjika prve rakete u svemiru. N e k o l i k o g o d i n a kasnije, predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e u S A D i S S S R - a i uspeno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle Sovjetski Savez u istraivanju k o s m o s a . Cilj j e b i o posti g n u t k a d a s u S A D postale prva, i j o uvek jedina drava, k o j a j e poslala oveka n a M e s e c .

Starateljski p o r e d a k (engleski,

fiduciary

system)

u koji

s p a d a j u kola i porodica, vri funkciju odravanja obrasca (funkciju latentnosti) tako to prenosi kulturu ( n o r m e i vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaciji. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako to n a njih prenose vrednosti, k a o to je e k o n o m s k i uspeh, ili n o r m e , k a o to s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad ime je m o g u e postii taj uspeh. Drutvena zajednica (engleski,

societal

community)

vri

funkciju integracije tako to koordinira razliite delove dru tva. Z a k o n i koji se odnose n a privredni, politiki i kulturni sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcionie kako Politiki sistem - po Parsonsu, podsistem drutva koji vri funkciju postiza nja cilja tako to ostvaruje drutvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje. Starateljski poredak - po Parsonsu, podsistem drutva koji vri funkciju la tentnosti i odravanja obrasca tako to prenosi kulturu (norme i vred nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji. Drutvena zajednica - podsistem drutva koji vri funkciju integracije tako to koordinipa razliite delove drutva.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

135

je planirano i da su meusobno dobro povezani. Na primer, zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeuje samo pune klupe uenika, ve prua sigurnost da e oni, kada stasaju da zauzmu drutvene pozicije, postati barem dobro obueni radnici, koji e istovremeno biti sposobni da razumeju osnovne principe funkcionisanja politikog i pri vrednog sistema kako bi u njemu mogli da uestvuju. Poto smo videli iz ega se sastoji drutveni sistem, vraamo se na ostale podsisteme opteg sistema delanja (kulturni sistem, sistem linosti i ponaajui organizam) kojima emo se baviti do kraja ovog odeljka. Iako su sve strukture drutvenog sistema vane, Parsons je najvei znaaj pridavao kulturnom sistemu. Kulturni sistem na lazi se na vrhu njegovog sistema delanja, a Parsons je sebe nazi vao kulturnim deterministom. Kulturni sistem. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu koja povezuje razliite elemente drutva, odnosno njegovim jezi kom reeno, elemente sistema delanja. Kultura posreduje u inte rakciji izmeu aktera u drutvenom sistemu i integrie linost i drutvene sisteme. Kultura ima naroitu sposobnost da postane, barem delimino, sastavni deo drugih sistema. Tako je u dru tvenom sistemu kultura ugraena u norme i vrednosti, dok je u sistemu linosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak terove svesti. Ali, kulturni sistem nije samo deo drugih sistema, ve takoe ima nezavisnu egzistenciju u obliku drutvene zalihe znanja, simbola i ideja. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras polaganju drutvenom sistemu i sistemu linosti, ali ne postaju deo tih sistema. Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. Kulturu je Parsons shvatao kao paternizovan, ureeni sistem simbola koji akterima slue kao objekti orijentacije. Kultura predstavlja internalizovane aspekte sistema linosti i institucionalizovane obrasce drutvenog sistema. Poto je uglavnom simbolika i subjektivna, kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Ona se iz jednog u drugi drutveni sistem moe preneti difuzijom (irenjem), a iz jednog sistema linosti u drugi sistem, uenjem i socijalizacijom.

136

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

Meutim, simboliki (subjektivni) karakter kulture daje joj jo jednu karakteristiku mogunost da kontrolie ostale sisteme delanja. To je jo jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe smatrao kulturnim deterministom. Sistem linosti. Sistem linosti je ne samo pod kontrolom kulturnog, nego i drutvenog sistema. To ne znai da Parsons nije priznavao odreeni stepen nezavisnosti sistema linosti. On ima jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog ivotnog iskustva. Iako slab, sistem linosti nije beznaajan u Parsonsovoj teoriji, mada je oigledno da je njegov status u njoj sekundaran i zavisan. Parsons definie linost kao organizovan sistem koji aktera orijentie i motivie na delanje. Osnovni element linosti i naj znaajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama. Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su izvedeni iz uroenih sklonosti. Zbog fizioloke energije povezane s njima, nagoni omoguuju delanje. Drugim recima, nagoni su deo biolokog organizma. Dispozicije prema potrebama takode su definisane kao sklonosti, ali sklonosti koje pojedinci stiu u drutvu, a ne svojim roenjem. Drugim reci a, dispozicije pre m ma potrebama jesu nagoni oblikovani drutvenim okolnostima. Dispozicije prema potrebama podstiu aktere da prihva te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini, odnosno da pronau nove ukoliko oni koji im ve stoje na raspolaganju ne zadovoljavaju njihove potrebe. Dispozicije prema potrebi usmeravaju oveka da se ponaa na odreeni nain u vezi s nekom potrebom, ali on je ne mora nuno zadovoljiti. Drugim recima, ovek moe odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odloiti. Par sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama. Prva vrsta podstie aktere da u svojim drutvenim odnosima tee ljubavi, odobravanju i si. Druga vrsta obuhvata internalizovane vrednosti koje aktere navode da potuju razliite kulturne stan darde i norme. Konano, oekivanja od uloga vode aktere dava nju i traenju odgovarajuih reakcija. Iz ovako shvaenih dispozicija prema potrebama proizla zi jedno prilino pasivno shvatanje aktera. ini se da su akteri
Linost - organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentie i moti vie na delanje.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

137

u stanju da urade neto jedino ako ih na to pokree nagon ili ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog sistema, odnosno, jo ee, ako ih na to pokreu i nagon i kul tura (to, u stvari, predstavlja sutinu koncepta dispozicije prema potrebi). Pojedinac kao da ne moe da se odupre prirodnim na gonima koje moe da zadovolji samo unutar unapred definisanog skupa vrednosti i drutvenih uloga. Pasivni sistem linosti oigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Parsons je verovatno bio i sam svestan toga. Na drugim mestima, on je pokuavao da koncipira linost kao aktera koji ima stvaralake moi. Pa je tako tvrdio da su ljudi, na primer, sposobni da kultu ru, dok je internalizuju, modifikuju na razliite naine. Uprkos tim kasnijim gleditima i dodacima svojoj teoriji, najvei broj kritiara smatra da je koncept linosti unutar Parsonsove teorije veoma pasivan i suprotan konceptu aktera. Parsonsovo naglaavanje dispozicija prema potrebama otvara i druge probleme. Poto izostavlja mnogo vanih aspekata linosti, taj sistem je osiromaen. Moe se rei da Parsons, ak i onda kada je izuavao sistem linosti, nije zaista bio zainteresovan za njega. To se odraava na razliite naine kojima Parsons povezuje linost sa drutvenim sistemom. Prvo, akteri moraju da naue da vide sebe na nain koji je u skladu s poloajem koji zauzimaju u siste mu. Drugo, za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje odree na oekivanja koja oni moraju da ispune, bar u najveoj moguoj meri. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije, da se naui samodisciplini, itd. Sve te snage ukazuju na integraciju sistema linosti s drutvenim sistemom, to je Parsons naglaavao. On je takode naglaavao mogunost loe integracije ova dva siste ma, to predstavlja problem koji sistem mora da prevazide. Drugi aspekt Parsonsovog rada - prouavanje internalizacije kao dela sistema linosti u procesu socijalizacije - takode odraa va pasivnost sistema linosti. Naglaavajui ulogu internalizacije i super ega, Parsons je jo jednom potvrdio svoju koncepciju si stema linosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog. Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav lja o subjektivnim aspektima linosti, Parsons je s vremenom na pustio tu perspektivu. Na taj nain, ograniio je mogue uvide

138

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

na sistem linosti. Parsons je jasno naznaio da je svoju panju skrenuo daleko od unutranjeg znaenja koje ljudsko delanje moe imati.

Talkot Parsons Biografska skica


Robert Merton bio je Parsonsov student ba kada je Parsons zapoinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Merton, koji je i sam znaajan socioloki teoreti ar, jasno je naglasio da u to vreme postdiplomci nisu dolazili da studiraju kod Parsonsa, ve kod Pitirima Sorokina, sta rijeg profesora na fakultetu, koji e po stati najvei Parsonsov protivnik: Od prve generacije postdiplomaca koji su dolazili na Hardvard ba niko nije dolazio da studira kod Parsonsa. Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. godine nije bio poznat kao sociolog. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo kod slavnog Sorokina, neki od nas ostali smo da studiramo kod ne poznatog Parsonsa". Mertonova razmiljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred metu, takode su interesantna, posebno zato to je taj materijal obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so ciologije. Mnogo pre nego to je Parsons postao jedan od najveih sociologa, za nas je bio veliki mladi ovek. Njegova blistava karijera zapoela je prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk tura drutvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego vih prvih usmenih predavanja". Iako se nee svi sloiti s Mertonovom ovako pozitivnom ocenom Parsonsa, mnogi e priznati da je: Smrt Talkota Parsonsa oznaila kraj jedne ere u sociologiji. Kada nova era zapone sigurno e biti uvrena velikom tradicijom socio loke misli koju nam je on ostavio".

Iako je ponaajui organizam jedan od etiri sistema dela nja, Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

139

Razlog to se ponaajui organizam naao medu sistemima de lanja jeste u tome to on predstavlja izvor energije za ostala tri sistema. Iako je genetiki zasnovan, na njegovu organizaciju uti u procesi uenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog ivota. Ponaajui organizam je oigledno preostali sistem u Parsonsovom radu, no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga to ga je uvrstio u svoju sociologiju, ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa za sociobiologiju i sociologiju tela. Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalistike perspektive ponudio korisno shvatanje drutva, pogotovo svo jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom etiri podsistema delanja. Sada emo se okrenuti radu Parsonso vog najpoznatijeg uenika, Roberta Mertona (1910-2003) koji je takoe stekao svetsku slavu. Iako je i sam bio strukturalni funkci onalista, Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Cilj te kritike bio je da se funkcionalizam naini jaim i otpornijim na kritike. Merton je uoio da je za uspeniju strukturalno-funkcionalisiku analizu drutva potrebna jasnija i bolja predstava strukturalnog funkcionalizma. On je kritikovao neke ekstremne i neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. Uspeh Mertonove kritike, koju izlaemo u narednom odeljku, omoguio je adaptaciju funkcionalizma i produio njegovo trajanje.

Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona


Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkcionalistima, medu njima postoje znaajne razlike. Za razliku od Parsonsa koji je podravao stvaranje sveobuhvatnih, grand-teorija, Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. teorije srednjeg obima. To su teorije koje ne pokuavaju da objasne ceo drutveni sistem, ve samo neke njegove delove (drutvene gru pe, drutvenu pokretljivost, fomiranje drutvenih normi itd.). Takode, Merton je bio mnogo otvoreniji za marksistike uticaje od
Teorije srednjeg obima - teorije koje se bave delovima drutvenog sistema, na primer, drutvenim grupama, drutvenom pokretljivou, fomiranjem drutvenih normi itd.

140

DORD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Parsonsa. Zapravo, moe se smatrati da su Merton i neki njegovi studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk turalnog funkcionalizma ka levoj politikoj orijentaciji. Strukturalno-funkcionalistiki model. Merton je kritikovao tri, po njegovom miljenju, osnovna postulata funkcionalne analize. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu drutva. Po tom postulatu, sva standardizovana drutvena i kulturna verovanja i prakse funkcionalni su kako za druvo kao celinu, tako i za pojedince koji ga ine. Implikacija takvog gledita jeste da razliiti delovi drutvenog sistema moraju pokazivati visok stepen integrisanosti. Po Mertonovom miljenju, ta generalizacija moda vai za mala, primitivna drutva, ali se ne moe proiriti na vea i sloenija drutva. Drugim recima, u modernim drutvi ma mogu postojati strukture koje nisu nuno funkcionalne niti za drutvo, niti za pojedince koji mu pripadaju. Primer za to su razliite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzrokuju raznovrsna zagaenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za drutvo, ni za pojedince izloene tom zagaenju. Slino tome. nisu svi delovi drutva visokointegrisani. Na primer, ameriko slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje nije sposobno da snabde ljude vetinama koje su im potrebne da se uklope u svet visokih tehnologija. Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Po njemu, sve standardizovane drutvene i kulturne forme i struk ture imaju pozitivnu funkciju. Merton je smatrao da je to u su protnosti s onim to nalazimo u stvarnom svetu. Nemaju sve strukture, obiaji, ideje, verovanja itd., uvek pozitivnu funkciju. Recimo, u svetu u kojem se svakodnevno uveava nuklearno na oruanje, agresivni nacionalizam ili fanatina religioznost mogu biti potpuno disfunkcionalni. Trei postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti drutva ne samo to imaju pozitivnu funkciju, ve takoe predstavljaju nezamenljive delove celine. Taj postulat dovodi do zakljuka da su sve funkcije i strukture funkcionalno neophodne za drutvo. Nijed na druga struktura ili funkcija ne moe funkcionisati tako do bro kao one koje ve postoje. Merton, meutim, smatra da se u

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

141

savremenom drutvu uvek mogu pronai razliite strukturalne i funkcionalne alternative. Recimo, tvrdnja da je sistem socijalne stratifikacije nezamenljiv za drutvo, ne mora nuno biti tana. Mogue je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje motivisani da zauzimaju najvie pozicije, ali da osnovu njihove motivacije ne predstavlja nagraivanje koje dolazi s obavljanjem korisnih usluga za drutvo. Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim, teorij skim sistemima. Najmanje to jedan sociolog moe da uini jeste to da svaki taj postulat proui empirijski. Mertonovo uverenje da su empirijski testovi, a ne teorijske tvrdnje presudne za funk cionalnu analizu, navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci onalne analize, kao uputstvo za integraciju teorije i istraivanja. Merton je od samog poetka jasno naglasio da se strukturalno-funkcionalna analiza usredsreuje na grupe, organizacije, dru tva i kulture. Smatrao je da svaki objekt koji moe biti podvrgnut strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana, od nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. Merton je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao to su drutvene uloge, institucionalni i kulturni obrasci, drutvene norme, organi zacija grupe, drutvene strukture i mehanizmi drutvene kontrole. Drugim recima, Merton je bio socijetalni funkcionalista. Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u potpunosti usredsrede na funkcije jedne drutvene strukture (ili ustanove) za drugu. Meutim, po Mertonovom miljenju, ti rani analitiari bili su skloni meanju subjektivnih motiva pojedinaca s funkcijama struktura ili ustanova. Sredite panje struktural nih funkcionalista trebalo bi da bude na drutvenim funkcija ma, a ne na individualnim motivima. Funkcije, prema Merto novom miljenju, predstavljaju uoljive posledice koje pomau nekom pojedinanom sistemu da se adaptira (prilagodi) okrue nju. Meutim, u iskljuivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se oigledna ideoloka pristrasnost, jer posledice uvek moraju biti pozitivne. Vano je primetiti da jedna drutvena struktura moe
Funkcije uoljive posledice koje pomau nekom pojedinanom sistemu da se adaptira (prilagodi).

142

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I N I K O R E N I

imati negativne posledice za drugu drutvenu strukturu (setimo se primera zagaivanja). Da bi ispravio ove ozbiljne propuste ranog strukturalnog funkcionalizma, Merton je razvio koncept disfunkcije. Ba kao to strukture ili ustanove mogu doprineti odranju drugih delova drutvenog sistema, one mogu imati i negativne posledice po njih. One mogu nepovoljno uticati na sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. Recimo, ropstvo na Jugu SAD u 18. i 19. veku imalo je jasne pozitivne posledice za bele stanovnike Juga, kao to su jeftina radna snaga koja se koristila za proizvodnju pamuka i drutveni ugled. Ali, ropstvo je takode imalo disfunkcije kao to je prevelika zavisnost Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza ciju koja je dolazila. Uzrok dugotrajne razlike izmeu Severa i Juga u stepenu industrijalizacije moe se, bar delimino, utvrditi disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike.

Robert K. Merton * Autobiografska skica


Dugo sam eleo, i jo uvek elim, da unapredim socioloke teo rije o drutvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje e nam pomoi da razumemo kako su drurve;J ne ustanove i nain ivota postali onakvi kakvi su. Interesovanje za teorijsku soci ologiju navelo me je da izbegnem jednu vrstu specijalizacije koja je postala (po m o m miljenju, uglavnom, opravdano) pravilo u dananjoj sociologiji, kao i u drugim disciplinama koje su u razvoju. Za mene je prouavanje razliitosti sociolokih tema bilo od sutinske vanosti. O d tog mnotva razliitih oblasti, samo je jedna od njih sociologija nauke trajno zaokupljala moju panju. Tokom 1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou avanju drutvenog konteksta nauke i tehnologije, naroito Disfunkcije - uoljive posledice koje nepovoljno utiu na sposobnost pojedi nanog sistema da se adaptira (prilagodi).

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

143

u Engleskoj 17. veka i usredsredio se na nenameravane posledice planiranog drutvenog delanja. Kako su se moja teorijska prouavanja irila, tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro uavanju drutvenih uzroka nekonformistikog i devijantnog ponaanja, prouavanju funkcionisanja birokratije, ubedivanja masa, komunikacije u sloenom savremenom drutvu i ulo zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Tokom 1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje socioloke teorije osnovnih jedinica drutvene strukture. Zakljuio sam da ljudi ne biraju skup uloga, statusni skup i modele uloga da bi ih imitirali, ve kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen tnih grupa). Takoe sam se, s Dordom Riderom i Patriom Kendal, posvetio sprovoenju prve velike socioloke studije o medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji nain su razliite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim kola ma, to je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe sionalne aktivnosti. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio sam se na intenzivno prouavanje drutvene strukture nauke i njene interakcije s kognitivnom strukturom; te dve decenije bile su vreme u kojem je sociologija nauke konano postala ozbiljna disciplina, a sve pre toga bilo je samo uvod. Tokom ovih prouavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza nost socioloke teorije, metoda istraivanja i supstancijalnog empirijskog istraivanja." * Robert Merton je preminuo 2003. godine.

M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e definisao k a o posledice koje su nevane za prouavani sistem. T u se m o g u svrstati drutvene forme koje su preivele iz prolosti. Iako su u prolosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice, u sa v r e m e n o m drutvu o n e n e m a j u nikakav znaajan uticaj. Primer za to je, iako se neki m o d a nee sloiti, Savez udruenja boraca n a r o d n o o s l o b o d i l a k o g rata. Iako je u svoje vreme ta organizaci ja imala znaajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) drutvu, j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj. Nefunkcije - posledice drutvenog delanja koje su nevane za prouavani si stem.

144

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preovladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto, Merton je razvio kon cept neto balansa. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo da izmerimo koristi i tete od svake ustanove, a potom utvrdimo da li je razlika pozitivna ili negativna. Meutim, usled injenice da je svaki problem sloen i zasnovan na subjektivnoj proceni koja ne moe tako lako da se izrauna i izmeri, nikada ne mo emo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno odrediti koje od njih preovlauju. Upotrebljivost Mertonovog koncepta proizilazi iz naina na koji se usmeravamo na pitanja od relativnog znaaja. Vratimo se na primer ropstva. Da li je rop stvo za Jug Amerike, kad se sve sabere i oduzme, bilo funkcional no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je jo uvek suvie uopteno i zamagljuje niz drugih pitanja. Recimo, moemo da kaemo da je za ameriku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno, ali je za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno. Da bismo uspeno resili probleme poput ovih, Merton sma tra da stvari moramo sagledati iz razliitih nivoa funkcionalne analize. Funkcionalisti su se generalno ograniavali na analizu drutva kao celine, ali Merton je jasno naznaio da se analiza moe sprovesti i na organizaciji, grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drutvenoj pojavi. Dakle, kada je u pitanju ropstvo na Jugu SAD, neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za grupe i aktere koji se nalaze na razliitim nivoima: crnake porodi ce, belake porodice, crnake politike organizacije, belake poli tike organizacije itd. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima razliit znaaj. Izraeno u terminima neto balansa, ropstvo je verovatno bilo funkcionalno za odreene delove druva, a disfunkcionalno za neke druge. Upuivanje ovog pitanja na posebne nivoe, pomae izuavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini. Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten tnih funkcija. Ta dva pojma takoe predstavljaju znaajan doprinos
Neto balans - razlika izmeu funkcija i disfunkcija. Nivoi funkcionalne analize - funkcionalna analiza moe da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drutvenoj pojavi, poev od drutva u celini, pa do organizacija, institucija ili grupa.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

145

funkcionalnoj analizi. Jednostavno reeno, manifestne funkcije su nameravane, a latentne funkcije nenameravane posledice neke po jave. Manifestna funkcija ropstva bilo je poveanje ekonomske pro duktivnosti Juga, a latentna funkcija, stvaranje najnie klase koja je imala svrhu da unapredi drutveni status junih belaca, kako bo gatih, tako i siromanih. Ta ideja povezana je s drugim Mertonovim konceptom konceptom nenameravanih posledica. Strukture imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ropstvo je moda bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga, ali je njegova nenameravana posledica bila prespora industrijalizacija i, konano, privredno slabljenje tog dela drave. Dok su nameravane posledice svima poznate, od socioloke analize se oekuje da otkrije nename ravane posledice. U stvari, za neke je ba to sutina sociologije. Piter Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. To znai da u analizi moramo da otkrijemo ta je stvarna posledica neke ljudske radnje, odnosno da gledamo iza (preko) izraenih namera.

Kljuni koncept
Drutvena struktura i anomija

Jedan od Mertonovih najznaajnijih doprinosa strukturalnom funkcionalizmu i sociologiji uopte, jeste njegova analiza odno sa kulture, strukture i anomije. Merton je kulturu definisao kao organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici neke grupe ili drutva, a koji odreuje njihovo ponaanje. Drutena struktura predstavlja organizovan skup drutvenih odnosa u kojima uestvuju lanovi grupe ili drutva. Anomija se javlja onda kada postoji ozbiljan prekid izmeu drutvene strukture i kulture, odnosno izmeu strukturalno stvorenih mogunosti ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i
Manifestne funkcije - svesne i nameravane pozitivne posledice. Nenameravane posledice - neoekivane pozitivne, negativne i nevane po sledice. Anomija - po Mertonu, situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid izmeu dru tvene strukture i kulture, tj. izmeu strukturalno kreiranih mogunosti ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima.

146

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI

KOSE*

vlastitim normama i ciljevima. Drugim recima, zbog svog po loaja u drutvenoj strukturi, neki ljudi nisu u mogunosti da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Anomija nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponaanja koje drutvena struktura onemoguava. Amerika kultura, na primer, visoko ceni materijalni uspeh. Meutim, zbog svog poloaja u drutvenoj strukturi, mnogi ljudi nisu u mogunosti da postignu takav uspeh. Pojedinac koji je roen u nioj klasi moe, u najboljem sluaju, stei samo srednje obrazovanje; njegove anse za postizanje eko nomskog uspeha na opteprihvaen nain veoma su slabe ili ih ak uopte nema. Moe se rei da u ovakvim okolnostima (a one su iroko rasprostranjene u savremenom amerikom drutvu) postoji anomija i, kao njena posledica, tendencija ka devijantnom ponaanju. U ovom kontekstu, devijantnost obi no dobija oblik alternativnih, neprihvatljivih i ponekad nele galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. Bavljenje preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom izmeu kulturnih vrednosti i drutveno-strukturalnih sredstava za po stizanje tih vrednosti. To je nain na koji strukturalni funkcionalizam pokuava da objasni kriminal i devijantno ponaanje. U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma, Merton je posmatrao drutvene (i kulturne) strukture, ali se nije prvenstve no interesovao za funkcije ovih struktura. Merton je, u skladu sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom, uglavnom bio zaokupljen disfunkcijanja - u ovom sluaju, anomijom. Jo konkretnije, kao to smo ve videli, Merton anomiju povezuje s devijantnou, zbog ega tvrdi da nesklad izmeu kulture i strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti unutar drutva. U Mertonovom radu o anomiji moe se uoiti njegov implicitno kritiki stav prema drutvenoj stratifikaciji (na primer, onemoguavanje nekih ljudi da postignu drurveno poeljne ciljeve). To nam pokazuje da funkcionalisti imaju razliite stavove o stratifikaciji. Dejvis i Mur su o stratifikovanom drutvu pisali pozitivno. Za razliku od njih, Mertonov rad pokazuje da moete biti strukturalni funkcionalista, a ipak kritikovari drutvenu stratifikaciju i drutvene nejednakosti.

i I | 1 1 i 1 j 1 J

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

147

Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la tentne funkcije nisu isto. Latentna funkcija je vrsta nenamerava ne posledice koja je funkcionalna za odreeni sistem. Ali, tu su jo dve vrste nenameravanih posledica one koje su disfunkcionalne i one koje su nefunkcionalne. Objanjavajui dalje funkcionalnu teoriju, Merton je nagla avao da neka struktura moe nastaviti da postoji, uprkos tome to je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Neko moe izneti dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca, ena i ostalih manjinskih grupa disfunkcionalna za ameriko drutvo, ali, upr kos tome, ona i dalje postoji, jer je funkcionalna za deo drutve nog sistema i neke drutvene grupe. Na primer, diskriminacija ena u naelu je funkcionalna za mukarce. Meutim, ti oblici diskriminacije imaju i neke disfunkcije, ak i za grupe za koje su funkcionalne. Mukarci ispataju zbog diskriminacije prema enama; slino tome, belcima u Americi i u Evropi ide na tetu diskriminatorsko ponaanje prema crncima ili Romima. Moglo bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiu na one koji diskriminiu, jer odravaju veliki deo stanovnitva ne produktivnim i neefikasnim (moda se meu crncima ili Romi ma krije neki novi Ajntajn ili Mocart) i poveavaju verovatnou drutvenog sukoba. Merton je smatrao da nisu sve strukture drutvenog sistema podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Neki delovi drutvenog sistema mogu biti eliminisani. Taj stav pomogao je funkcionalnoj teoriji da prevazie jo jednu od svojih konzerva tivnih predrasuda. Priznajui da su neke strukture neupotreblji ve, strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu drutvenu promenu. Ameriko drutvo, na primer, moe nasta viti da postoji (ak i da se pobolja) eliminacijom diskriminacije razliitih manjinskih grupa. Mertonovo objanjenja veoma su korisna sociolozima koji ele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom.

148

DORDZ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

TEORIJA SUKOBA
Razvoj teorije sukoba moe se, bar delimino, posmatrati kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. Meutim, treba na pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove, kao to su mark sistika teorija i Zimlov rad o drutvenom sukobu (kojim se ovde nismo bavili). Pedesetih i ezdesetih godina 20. veka, teorija su koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu, ali je bila potisnuta brojnim neomarksistikim teorijama (glava 5). U stvari, jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na in na koji je ona u Sjedinjenim Amerikim Dravama postavila osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Marksov rad, teorija koje e kasnije privui iru socioloku javnost. Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to to ona nikada u potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funkcionalistikih korena. Ona je vie bila neka vrsta strukturalnog funkcionalizma okrenutog naglavake", nego prava kritika te orija drutva. Kao takva, teorija sukoba, kao i strukturalni funk cionalizam, nudi jedno specifino shvatanje drutva.

Rad Ralfa Darendorfa


Kao i funkcionalisti, teoretiari sukoba usmereni su na prou avanje drutvenih struktura i ustanova. Teorija sukoba predstav lja malo vie od niza tvrdnji koje se esto direktno suprotstavlja ju funkcinalistikim stavovima. Te antiteze mogue je najbolje uoiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalistike teorije protivstavlja osnove teorije sukoba. Za funkcionaliste, drutvo je statino ili se, u najboljem sluaju, nalazi u stanju dinamike ravnotee; za Daren dorfa i teoretiare sukoba, svako druvo u svakom trenut ku nalazi se u procesu promene. Dok funkcionalisti naglaavaju elemente poretka i stabil nost drutva, teoretiari sukoba u svakom delu drutvene sistema vide neslogu i sukob. Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti, pre Merto na) smatraju da svaki element drutva doprinosi njegovoj

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

149

stabilnosti; za razliku od njih, pobornici teorije sukoba smatraju da mnogi drutveni elementi doprinose dezinte graciji i promeni drutva. Funkcionalisti su skloni shvatanju da se drutvo odrava neformalnim normama, vrednostima i obiajnim moralom. Teoretiari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u drutvu proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu. Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu iz zajednikih drutvenih vrednosti, teoretiari sukoba na glaavaju ulogu moi u odravanju poretka drutva. Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da drutvo ima dva lica" (sukob i konsenzus) i da bi socioloka teorija zbog toga trebalo da se podeli na dve oblasti - teoriju sukoba i teoriju kon senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona lizam). Teoretiari konsenzusa prouavali bi vrednosnu integraciju u drutvu, a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja dri drutvo na okupu uprkos tim sukobima. Darendorf je smatrao da drutvo ne moe postojati bez sukoba i konsenzusa, koji su jedan drugom preduslov. Ne moemo imati sukob ako pre toga nije postojao konsenzus. Recimo, gotovo je neverovatno da francuske sobarice i ileanski ahisti dou u sukob, jer medu njima nema kontakta, a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Obrnu to, sukob moe dovesti do konsenzusa i integracije. Primer je savez izmeu SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata. Uprkos povezanosti izmeu konsenzusa i sukoba, Daren dorf nije bio optimistian kada je u pitanju razvoj jedinstvene socioloke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Izbegavajui jedinstvenu teoriju, Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo rije sukoba.

Ralf Darendorf Biografska skica


Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksisti ke teorije. Njegova bogata karijera javne linosti kulminirala

150

D20RD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

je kada mu je 1993. godine kraljica Eli zabeta II dodelila titulu barona. Roden u Hamburgu u Nemakoj, Darendorf je proiveo fascinantan ivot. Kao tinejder suprotstavio se nacistima i bio zatvoren (kao i njegov otac). Rane 1945. godine zatvoren je u koncentracioni logor iz ko ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada su Rusi poeli da se pribliavaju Nemakoj. Studirao je na Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao, a potom je jo jednom doktorirao na Londonskoj koli za ekonomiju i politike nauke (London School of Economics and Political Science). Predavao je na raznim nemakim univerzitetima. Kasnije je postao javna linost. Medu pozicijama koje je zau zimao izdvajaju se sledee: lan nemakog parlamenta, dravni sekretar u nemakom Ministarstvu spoljnih poslova, komesar u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske kole za ekonomiju i politike nauke. Britanski dravljanin postao je 1988. godine. Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksisti kih ideja, Darendorf nikada nije bio marksista. Za sebe je go vorio da je liberal. Bez obzira na to, on se nalazio pod snanim uticajem marksistikog koncepta jedinstva teorije i prakse. Zapravo, vodio je ivot u kome je razvijao teoriju i primenjivao je na praktine stvari u akademskom svetu i, jo vanije, u drutvu.

Darendorf je bio pod snanim uticajem strukturalnog funk cionalizma. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da drutveni sistem na okupu dre dobrovoljna saradnja ili opti konsenzus, ili i jedno i drugo. Meutim, po miljenju teoretiara sukoba, ono to drutvo dri na okupu jeste prisilno ogrania vanje (engleski, enforced constraint). Te tako, neki poloaji svo jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Ta injenica drutvenog ivota dovela je Darendorfa do teze da su drutveni sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti.

. ^ M E N E

GRAND-TEORIJE

151

Vlast
Darendorf se, poput socijalnih funkcionalista, bavio irim drutvenim strukturama. Najvanija ideja za njegovu tezu jeste da razliiti poloaji unutar drutva nose razliitu koliinu vlasti. Mast ne pripada pojedincima, ve poloajima. Darendorf je bio zainteresovan ne samo za strukturu ovih poloaja, ve i za sukob koji medu njima postoji. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre ba traiti u odnosu izmeu poloaja onih koji imaju vlast i onih koji su potinjeni vlasti. Za Darendorfa, prvi zadatak analize teo rije sukoba jeste identifikacija razliitih uloga koje u drutvu obavljaju funkciju vlasti (engleski, authority roles). Osim to se zalagao za prouavanje irih drutvenih struktura, poput sistema uloga za koje je vezana vlast, Darendorf se suprotstavljao nau nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. Na primer, on je kritikovao naunike koji se usmeravaju na psiholoke ili bihevioralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve poloaje. Darendorf je otiao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri hvataju takav pristup nisu sociolozi. Vlast vezana za poloaje predstavlja kljuni element Darendorfove teorije. Vlast uvek podrazumeva i nadreenost i podre enost. Od onih koji zauzimaju nadreene poloaje oekuje se da kontroliu podreene; drugaije reeno, oni ne dominiraju zbog svojih psiholokih osobina, ve zbog toga to podreeni to oekuju. Kao i u sluaju vlasti, ta oekivanja vezuju se za poloa je, a ne za ljude. Vlast nije opta drutvena pojava; ona se odnosi samo na unapred odreena fizika i pravna lica. Konano, poto je vlast legitimna, protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se primeniti negativne sankcije. Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna, jer je pove zana s poloajima, a ne s ljudima. Prema tome, pojedinac koji ima vlast u jednom okruenju, ne mora nuno imati imati vlast u nekom drugom okruenju. Slino tome, pojedinac koji ima podreen poloaj u jednoj grupi, moe imati nadteen polo aj u nekoj drugoj grupi. To sledi iz Darendorfovog argumenta da je drutvo sastavljeno od mnotva delova koje je on nazivao

152

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI

imperativno koordinisana udruenja. Ona se mogu posmatrati kao udruenja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Poto drutvo sadri mnogo takvih udruenja, pojedinac moe zauzi mati nadreen poloaj u jednom udruenju, a podreen poloaj u drugom udruenju. Unutar svakog udruenja vlast je dihotomna. Usled toga, u svakom udruenju mogu se oformiti iskljuivo dve konfliktne gru pe. Oni na poloajima vlasti i oni na podreenim poloajima ima ju suprotstavljene interese. Ovde se susreemo s jo jednim klju nim pojmom Darendorfove teorije sukoba - interesom. Grupe na vrhu definisane su zajednikim interesima, koji se razlikuju od interesa koji je zajedniki grupama koje se nalaze na dnu. Darendorf je zauzeo vrst stav da ak i oni interesi za koje se ini da imaju psiholoku osnovu, u osnovi predstavljaju fenomene i rih razmera. Drugim recima, interesi su povezani sa drutvenim poloajima, a ne sa psiholokim karakteristikama pojedinaca koji zauzimaju te poloaje. Kljuni koncepti

Funkcije drutvenog

sukoba

Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su koba predstavljeni odvojeno i na mnogo naina su suprotstav ljeni, o te dve teorije mogue je raspravljati postavivi ih za jedno. Ovde emo, govorei o funkcijama drutvenog sukoba, pokazati kako je to mogue. Sukob moe posluiti da uvrsti labavo strukturiranu grupu. U drutvu koje se dezintegrie, sukob s drugim drutvom moe da obnovi integrativno jezgro raspadajueg drutva. Kohezivnost izraelskih Jevreja moe se, barem delimino, objasniti du gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Mogui j kraj sukoba izmeu Jevreja i Arapa mogao bi da pogora posto- j jee napetosti u izraelskom drutvu i da oslabi drutveno jedin- | srvo. Ideju o tome da sukob moe sluiti kao inilac integracije |
Imperativno koordinisana udruenja - udruenja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Interesi - stvari koje su obino zajednike mnogim ljudima.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

153

drutva preutno prihvataju mnogi politiari iji je zadatak da izmisle neprijatelja ak i tamo gde ga nema ili da od potenci jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja. Sukob s jednom grupom moe sluiti proizvodnji kohezije, vodei tako do saradnje s drugim grupama. Na primer, sukob s Arapima doveo je do saradnje izmeu SAD i Izraela; smiriva nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme u SAD i Izraela. Unutar jednog drutva sukob moe neke izolovane pojedin ce da ohrabri da preuzmu aktivnije drutvene uloge. Recimo, protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv nu ulogu u amerikom politikom i javnom ivotu. S okona njem tog sukoba u ameriku omladinu vratio se duh apatije. Sukob rakoe ima funkciju komunikacije. Pre sukoba grupe mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja, ali kao rezultat sukoba pozicije i granice izmeu grupa esto postaju jasnije. Pojedinci su, prema tome, sposobniji da do nesu odluku o odgovarajuem smeru i o toku delovanja u po gledu svojih protivnika. Sukob takode omoguava stranama u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. To moe uveati verovatnou pomirenja ili mirnog saivota. Gledano iz teorijske perspektive, mogue je spariti funkcionalizam i teoriju sukoba analizirajui funkcije drutvenog sukoba. Ipak, mora se prihvatiti injenica da svaki sukob takoe ima disfunkcije. Unutar svakog udruenja, oni koji imaju nadreene poloaje tee da odre postojee stanje, dok oni koji zauzimaju podree ne poloaje tee da ga promene. Sukob interesa unutar udruenja postoji sve vreme (barem kao latentan), to znai da je legitimitet vlasti uvek neizvestan. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli ciran da bi nadreeni i podreeni uestvovali u njemu. Interesi nadreenih i podreenih jesu objektivni u smislu da odraava ju oekivanja (uloge) povezane s poloajima. Pojedinci ne mo raju da internalizuju ta oekivanja, niti da ih budu svesni da bi postupali u skladu s njima. Ako pojedinci zauzimaju odreene poloaje, ponaae se na oekivani nain. Pojedinci su prilagoe ni svojim ulogama kada doprinose sukobu izmeu nadreenih

154

DORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

i podreenih. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten tnim interesima. Manifestni interesi su latentni interesi kojih su pojedinci postali svesni. Darendorf je analizu povezanosti la tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije sukoba. Ipak, akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi delovali u skladu s njima.

Grupe, sukob i promena


Darendorf je razlikovao tri opte vrste grupa. Prva vrsta su kvazigrupe ili mnotvo pojedinaca koji zauzimaju poloaje na osnovu kojih imaju isti interes. One predstavljaju osnovu za dru gu vrstu grupa: interesne grupe. Interesne grupe su prave gru pe u sociolokom smislu te rei; one imaju ne samo zajednike interese, ve i strukturu, cilj i lanstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da uestvuju u grupnom sukobu. Iz svih tih intere snih grupa nastaju konfliktne grupe. To su grupe koje stvarno uestvuju u sukobu. Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih interesa kao i koncepti kvazigrupe, interesne grupe, i konfliktne grupe kljuni za objanjenje sukoba. Pod idealnim okolnostima, nikakve druge promenljive nisu potrebne. Meutim, poto uslovi nikada nisu idealni, mnogi razliiti inioci utiu na sukobe. Darendorf je spominjao tehnike uslove (kao to je odgovaraju e osoblje), politike uslove (kao to je opta politika klima), i drutvene uslove (kao to je mogunost komunikacije meu la novima grupe). Po Darendorfu, nain na koji se ljudi regrutuju u kvazigrupe predstavlja jo jedan vaan drutveni uslov. Ako je regrutovanje posledica sluajnosti, mala je verovatnoa da e se
Latentni interesi - interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni. Manifestni interesi - latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni. Kvazigrupa - mnotvo pojedinaca koji zauzimaju poloaje na osnovu kojih imaju isti interes. Interesne grupe za razliku od kvazigrupa, interesne grupe su prave grupe u sociolokom smislu te rei; one imaju ne samo zajednike interese, ve i strukturu, cilj i lanstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da uestvu ju u grupnom sukobu. Konfliktne grupe grupe koje stvarno uestvuju u sukobu.

SAVREMENE GRAND-TEORUE

155

iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Za razliku od Marksa, Darendorf nije smatrao da e lumpenproletarijat (masa jako siromanih ljudi koja se u kapitalistikom sistemu nalazi u loijem poloaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti konfliktnu grupu, jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu ajno. Meutim, kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno determinisano, one obezbeduju plodno tie za nastanak intere snih grupa, ili, u odreenim okolnostima, konfliktnih grupa. Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos sukoba i promene. Tu je on odao priznanje znaaju rada Luisa Kozera koji je prouavao funkcije sukoba u odravanju statusa quo. Meutim, Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga sukoba samo jedan deo drutvene realnosti; sukob takoe dovo di do razvoja i promene. Ukratko, Darendorf je smatrao da konfliktne grupe, kada nastanu, uestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u drutvenoj strukturi. Kada je sukob intenzivan, promene koje se javljaju su radikalne. Kada je sukob praen nasiljem, struktural ne promene e biti iznenadne. Kakva kod da je priroda sukoba, sociolozi moraju biti svesni odnosa izmeu sukoba i promene, kao i odnosa izmeu sukoba i postojeeg stanja. Drugim recima, sociolozi moraju da imaju oseaj za dinamine odnose izmeu razliitih elemenata ovako shvaenog drutva. Prema tome, te orijsko shvatanje ne mora nuno biti statino. Ideja e biti jo jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom.

OPTA TEORIJA SISTEMA* Rad Niklasa Lumana


Najpoznatiji sistemski teoretiar u sociologiji bio je Niklas Luman (1927-1998). Luman je razvio socioloki pristup koji kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma
Lumpenproletarijat - masa jako siromanih ljudi koji se u kapitalistikom sistemu nalaze u loijem poloaju i od samog proletarijata. * Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom Jungeom.

156

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

s optom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio logije i kibernetike. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao kao optu teoriju koja je dovoljno sloena da predstavlja osnovu novog sociolokog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcionisanju sistema iz biolokih i kibernetskih istraivanja. Meutim, on kod Parsonsa primeuje dva problema. Prvo, u Parsonsovoj teoriji nema mesta za samoreferentnost, tj. sposobnost drutva da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. Samoreferen tnost je, po Lumanu, kljuna za nae razumevanje sistema. Dru go, Parsons ne prihvata kontingentnost (sluajnost). Budui da Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi drutvo moglo da bude, on ne moe na adekvatan nain da sagleda kakvo ono zaista jeste. Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo to objasnili. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao injeni ca, ve pre kao model mogunosti. Ona pokazuje da podsistemi koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me usobno povezani na razliite naine. Prema tome, cilj analize je da shvati zato sistem proizvodi odreeni odnos izmeu ta dva podsistema u bilo kom trenutku. Luman pokuava da odgovori na ta dva problema u Parsonsovom radu, razvijajui teoriju koja uzima samoreferentnost kao najvaniju karakteristiku sistema i koja se usredsreuje na kontingentnost, tj. injenicu da su stvari mogle biti drugaije. Sistem i okruenje. Klju za razumevanje Lumanovog shvatanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio izmeu sistema i njegovog okruenja. Razlika se, u sutini, svodi na nivo sloe nosti. Sistem je uvek manje sloen od svog okruenja. Uzmimo za primer jedno preduzee koje proizvodi automobile. To preduzee predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo enog okruenja koje obuhvata mnogo razliitih vrsta ljudi, ne prekidno promenljivo fiziko okruenje i mnoge druge razliite sisteme. Meutim, unutar sistema, ta sloenost predstavljena je u mnogo jednostavnijem obliku. Kada je proizvoau automo bila potrebna sirovina (elik, guma, itd.), obino mu nije vano odakle ona dolazi, kako se ona proizvodi i ko e mu je isporu iti. Sva ta sloenost okruenja redukovana je na informaciju o ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvoa eli da kupi. Slino

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

157

tome, brojne i razliite navike muterija tog preduzea redukuju se samo na one navike koje direktno utiu na njihovu odluku da li e kupiti automobil. Pojednostavljenje sloenosti podrazumeva da ste prisiljeni da birate izmeu najmanje dve opcije (proizvoa brine o tome kako se proizvodi sirovina, ali ga moda nije briga za politiku situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Svaki izbor po drazumeva kontingentnost zbog toga to se uvek moe izabrati drugaije (proizvoa bi mogao da se raspita o politikoj situaci ji), a kontingentnost podrazumeva rizik. Te tako, ako proizvoa odlui da ne prati politiku situaciju u zemlji gde se proizvodi sirovina, moe se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut ili naruen nekom pobunom, oruanim sukobom ili privrednom krizom unutar te zemlje. To e prekinuti snabdevanje sirovinom. Sistem jednostavno ne moe da bude sloen kao njegovo okruenje. Sistem koji bi to pokuao podsetio bi nas na Borhesovu priu o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu njegove kraljevine koja e biti savreno tana. Kada je kartograf zavrio, mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr ave, pa je otuda bila neupotrebljiva. Mape, kao i sistemi, mora ju da redukuju (smanje) sloenost. Kartograf mora da odabere one osobine koje su vane. Razliite mape istog podruja mo gue je izraditi zbog toga to je odabir onih karakteristika koje e biti predstavljene na mapi kontingentan. To je nuno, ali i rizino, jer oni koji izrauju mape nikada ne mogu biti sigurni da li su izostavili neto to e se kasnije ispostaviti kao bitno za korisnika. Uzgred, taj zakljuak se primenjuje na sve teorije (ili mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Iz svake od njih izvu eno je nekoliko aspekata, to neizbeno ostavlja nepokrivenim neke druge aspekte teorije. Da biste zaista znali ta su, recimo, Dirkem, Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kau, morali biste da proitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko hiljada stranica ponekad teko razumljivog teksta (ak i za ne koga ko ima doktorat iz sociologije). Takvo studiranje trajalo bi nekoliko decenija i ne bi imalo smisla. Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko sloe ni kao njihova okruenja, njihova sloenost se ipak neprekidno

158

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

uveava. Drugim recima, sistemi neprekidno razvijaju nove podsisteme i uspostavljaju razliite odnose izmeu tih podsistema da bi efikasno izali na kraj sa svojim okruenjem. Kada to ne bi radili, sloenost okruenja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost sistema. Na primer, proizvoa automobila mogao bi da otvori odeljenje meunarodnih odnosa koje bi se bavilo praenjem po litikih dogaaja u dravi iz koje nabavlja sirovine. To novo ode ljenje bilo bi zadueno za informisanje proizvoaa o tome koliki je politiki rizik u zemljama iz kojih stiu sirovine, a potom i za pronalaenje alternativnih izvora u sluaju da doe do politikih turbulencija i prekida dotoka sirovine. Tako na paradoksalan na in dolazimo do sledeeg zakljuka: sloenost je mogue smanjiti samo ako je uveamo.

Samostvarajui sistemi
Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju. On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Iako Luman smatra da su svi sistemi takvi (poev od biolokih elija do drutvenog si stema), on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao to su privredni, politiki, pravni i nauni sistem, kao i na birokratiju i mnoge druge sisteme. Samostvarajui sistemi imaju sledee karakteristike: 1. Samostvarajui sistem proizvodi osnovne elemente koji ine sistem. To je moda paradoksalno. Kako sistem moe da proizvodi sopstvene elemente, one elemente koji ga ine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i njegovom osnovnom elementu - novcu. Mi kaemo da je novac osnovni element zato to vrednost svih stvari u pri vrednom sistemu moe da se izrazi kroz novac. Meutim, veoma je teko rei koliko je novac sam po sebi vredan. Znaenje novca, njegova vrednost i upotreba determinisani su samim privrednim sistemom. Novac, u dana njem znaenju tog pojma, nije postojao pre privrednog sistema. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali
Samostvarajui sistemi - samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode svoje osnovne elemente i sami odreuju svoje granice i svoju strukturu.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

159

su zajedno i zavise jedan od drugog. Savremeni privredni sistem bez novca teko je zamisliti. Novac bez privrednog sistema samo je bezvredan komad papira ili metala. 2. Samostvarajui sistemi su samoorganizujui i to na dva na ina. Oni definiu sopstvene granice i organizuju unutra nje strukture. Sopstvene granice definiu pravei razliku izmeu onoga to se nalazi u sistemu i onoga to se nalazi u okruenju. Na primer, u privredni sistem ubrajamo sve to je oskudno i emu moemo da pripiemo cenu. Poto se vazuduh nalazi svuda u izobilju, ne moemo da kae mo koliko on kota. Stoga on nije deo privrednog siste ma. Vazduh je, meutim, neophodan sastojak okruenja sistema. Ono to se nalazi unutar ili van samostvarajueg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema, a ne, kako misle strukturalni funkcionalisti, funkcional nim nunostima sistema. Ostale snage e moda ograniiti obim samostvarajueg sistema. Recimo, kapitalistiki privredni sistemi imaju tendenciju da neprekidno ire svoje granice da bi unu tar njih ukljuili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih droga. To se deava ak i u sluajevima u kojima politi ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu treba da dre van legalnog trita. Ali umesto da izuzmu ove proizvode iz privrednog sistema, ti zakoni utiu na cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri vrednog sistema. Njihova ilegalnost samo im uveava cenu, obeshrabrujui tako njihovu kupovinu. Meutim, unutar privrednog sistema, visoka cena koja obeshrabru je kupovinu takoe ohrabruje prodaju. Ako moete da zaradite puno novca prodajui seksualne usluge i drogu, ponuda tih usluga e se zadrati unutar privrednog si stema. Prema tome, zakoni koji pokuavaju da dre pro izvode podalje od privrednog sistema utiu na njihovu cenu unutar privrednog sistema. Unutar svojih granica, samostvarajui sistem proizvodi sopstvenu strukturu. Recimo, usled injenice postojanja novca, trite je strukturirano na bezlian nain. Banke

160

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

postoje da bi uvale i pozajmljivale novac, razvio se kon cept kamate itd. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti tete kao to je novac, njegova unutarnja struktura bila bi potpuno razliita. Recimo, ako bi se privreda zasnivala na robnoj razmeni, a ne na novcu, ne bi bilo banaka i ne bi bilo kamate. Umesto toga, postojalo bi trite u okvi ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana na sasvim drugaiji nain. 3. Samostvarajui sistemi su samoreferencijalni (oni se sva kom operacijom odnose na same sebe). Na primer, pri vredni sistem koristi cenu kao nain da uputi na samog sebe. Pripisujui fluktuirajuu monetarnu vrednost deonicama neke kompanije, berza predstavlja primer takve samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Cene na berzi ne odreuje bilo koji pojedinac, ve privredni si stem. Slino tome, pravni sistem ima zakone koji se od nose na pravni sistem (na primer, zakonski propisi koji ureuju primenu ili tumaenje nekog zakona). 4. Samostvarajui sistem jeste jedan zatvoren sistem. To znai da ne postoji direktna veza izmeu sistema i nje govog okruenja. Umesto toga, sistem mora da se bavi predstavama elemenata koji se nalaze u okruenju. Re cimo, privredni sistem, po optem shvatanju, odgovara materijalnim potrebama i eljama ljudi. Meutim, te elje i potrebe utiu na privredni sistem samo u obimu u kojem mogu da se predstave preko novca. Pa tako pri vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i eljama bogatih ljudi, ali u veoma maloj meri odgovara potreba ma i eljama siromanih ljudi. Jo jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija kao to je birokratija uprave javnih prihoda. Uprava se nikada stvarno ne bavi svojim klijentima. Ona se bavi iskljuivo pred stavljenim klijentima. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu formulara koji poalju slubi ili u obliku dosijea koji uprava o njima vodi. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokratiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje.

SAVREMENE GRAND-TEORUE

161

Oni koji prouzrokuju poremeaj (popunjavajui pogrene formulare, aljui protivrene ili pogrene podatke) esto nailaze na estok odgovor uprave zbog toga to ugroavaju sistem. Iako je samostvarajui sistem zatvoren i nema direktnu vezu s okruenjem, okruenju se mora dopustiti da poremeti unutra nje predstave sistema. Bez tih poremeaja, sile iz okruenja uni tile bi sistem. Recimo, cene akcija na berzi menjaju se dnevno. Razlika izmeu cene akcija nekog preduzea u rasponu od dvatri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednou pre duzea - tj. s njegovom aktivom ili profitom - ve sa stanjem u kojem se berza nalazi. Berza moe biti u usponu, odnosno prola ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko vie nego to bi trebalo da budu, uzimajui u obzir stanje preduzea o ijim deonicama je re. Meutim, tokom dueg perioda cene deonica trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzea ili e se sistem raspasti. To se desilo kada je 1929. godine propala Njujorka berza - sistem je zapao u krizu zbog toga to cene deonica nisu imale veze s njihovom stvarnom vrednou. Da bi dobro funkcionisala, berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli svom okruenju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzea) da je poremeti. Zatvoreni drutveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji, na prvi pogled, predstavljaju njegov deo. Prema Lumanu, u ta kvim sistemima pojedinac ini deo okruenja. Vratimo se pono vo na primer birokratije. Ne samo da su klijenti deo okruenja, ve su to i ljudi koji rade u birokratiji. Posmatrano iz ugla biro kratije, ljudi koji rade u njoj su spoljanji izvor sloenosti i nepredvidivosti. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem, birokratija mora da pronae nain da ak i sopstvene radnike predstavi pojednostavljeno. Umesto da se posmatra kao ljudsko bie, rad nik se posmatra kao upravnik, raunovoa itd. Stvaran ovek, tj. ljudsko bie, moe da utie na birokratiju samo ako poremeti njene predstave, odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si stem definie okruenje.

162

DZORDZ RICER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Diferencijacija
Posmatrano sa stanovita Lumanove teorije sistema, glavna karakteristika modernog drutva jeste sve vea sistemska diferen cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa sloenou okruenja. Dife rencijacija je pokuaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje izmeu sistema i okruenja; to znai da unutar diferenci ranog sistema postoje dve vrste okruenja. Jedno okruenje koje je opte (zajedniko) za sve podsisteme i drugo okruenje koje je razliito unutar svakog podsistema. Na primer, proizvoa auto mobile, kao to je Ford, gleda na druge proizvoae, kao to su Deneral motors i Dejmler Krajsler, kao na delove svog okrue nja. Fordovo odeljenje za meunarodne odnose (koje predstavlja jedan podsistem unutar Forda) takoe gleda na Deneral motors i Krajsler kao na neto to je van njega i predstavlja deo njegovog okruenja. Meutim, odeljenje za meunarodne odnose takoe vidi druge podsisteme unutar Forda (kao to je, recimo, rau novodstvo, koje takoe predstavlja jedan podsistem unutar For da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema meunarodnih odnosa i koji, prema tome, za odeljenje meunarodnih odnosa, predstavljaju deo okruenja. Ostali podsistemi (raunovodstvo), predstavljaju unutranji deo organizacionog sistema kao celine, ali se nalaze u okruenju podsistema meunarodnih odnosa, to ih otuda ini unutranjim okruenjem. Slino tome, podsistem ljudskih odnosa gleda na druge proizvoae kao na deo svog okruenja, ali uz to, vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju ujui i podsistem meunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog okruenja. U skladu s tim, svaki podsistem ima razliit pogled na unutranje okruenje sistema, to ini jednu veoma sloenu i dinaminu unutranju strukturu. Diferencijacija unutar sistema jeste nain kojim se sistem bavi promenama nastalim u okruenju. Svaki sistem mora da odri svo ju granicu koja ga odvaja od okruenja. Kada to ne bi bio u stanju, bio bi potuen sloenou svog okruenja, to bi moglo da dove de do njegovog sloma ili ak potpunog nestanka. Da bi preiveo,
Diferencijacija - proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje postoje izmeu njega i njegove okoline.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

163

sistem mora da bude sposoban da izae na kraj s raznovrsnou u okruenju. Na primer, dobro je poznato da se svaka velika organi zacija kao sistem sporo prilagoava promenama u okruenju (na primer, potranji u javnosti, politikim promenama ili ak tehno lokim promenama, kao to je upotreba raunara). Meutim, orga nizacije se razvijaju; one evoluiraju stvarajui diferencijaciju unutar sistema. Drugim recima, promene u okruenju e se preslikati u strukturu organizacije. Dobar primer za to jeste preduzee za pro izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje iji je zadatak da se bavi novom situacijom kao to je prisustvo raunara na radnom mestu. Kao rezultat toga, zaposlie se novi radnici, obueni da upravljaju novom tehnologijom; izabrae se i novi upravnik, itd. Diferencijacija je sredstvo kojim se uveava sloenost si stema, budui da svaki podsistem moe da ostvari razliite veze s drugim podsistemom. Ona omoguava veu raznovrsnost unu tar sistema to predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi u okruenju. U prethodnom primeru, novo odeljenje, kao i sva ko drugo odeljenje birokratskog sistema, predstavlja okruenje za ostala odeljenja, ali svako novo odeljenje uveava organiza cionu sloenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja ju i omoguuju novi i dodatni odnosi izmeu odeljenja. Novo odeljenje, uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade s raunarima, bolje e odgovoriti na budue promene u raunar skim tehnologijama i biti od pomoi itavoj organizaciji prili kom integrisanja tih novih kapaciteta. Osim toga, ono e mo da omoguiti nove veze izmeu postojeih odeljenja time to e omoguiti odeljenju za raunovodstvo da se centralizuje ili prodavcima da neposredno pristupe inventaru. Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu ava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruenja, ve omo guava bru evoluciju. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz raznovrnosti. Sto je vea raznovrsnost, kvalitetniji je odabir. Me utim, Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutranje diferencijacije. On ih naziva segmentirana diferencijacija, stratifi kacija, centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija cija. Te diferencijacije uveavaju sloenost sistema kroz repeticiju
Evolucija - proces odabira iz raznovrsnosti.

164

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

(ponavljanje) diferencijacije izmeu sistema i okruenja, unutar si stema. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal, ti oblici di ferencijacije imaju razliitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost i, sledstveno tome, omogue kvalitetniji odabir u procesu evolu cije. Sloeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju evoluciju sistema.

Niklas Luman Biografska skica


Ime Niklasa Lumana, kao sistemskog teoretiara, skoro uvek se usko vezuje za Talkota Parsonsa. Kako smo videli ranije u ovoj glavi, Parsons je puno pisao o sistemima, a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Osim toga, Luman je upoznao Parsonsa kada je studirao javnu administraciju na Harvardu 1 9 6 0 - 1 9 6 1 . godine. Zbog toga ga mnogi povezuju sa strukturalnim funkcionalizmom. Budui da je strukturalni funkcionalizam izaao iz mode kasnih 1960-ih godina, Lumanova veza s njim uslovila je da ima manje uticaja nego to bi ga moda imao, pogotovo u S A D . Meutim, u poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da Luman, iako jeste sistemski teoretiar, nije strukturalni funkcionalista. Osim toga, on ima veoma razliito shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usredsredenost na vrednosni konsenzus u drutvu i na drutveni poredak. Sto se vie oslobaao uticaja strukturalnog funkcionalizma, Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija irom akademskog sveta.

Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk cije. Na primer, proizvoa automobila ima funkcionalno sline
Segmentirana diferencijacija - razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funkcije.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

165

fabrike za proizvodnju automobila na mnogo razliitih lokaci ja. Svaka lokacija organizovana je na slian nain, svaka ima istu strukturu i obavlja istu funkciju - proizvodnju automobila. Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. Sva ki rang ispunjava odreenu i posebnu funkciju u sistemu. U au tomobilskoj firmi nailazimo na razliite rangove. Upravnik novog odeljenja za meunarodne odnose zauzima vrhovni poloaj unutar hijerarhije tog odeljenja. Njegova funkcija je da upotrebi mo da bi upravljao poslovima odeljenja. Nie rangirani radnici unutar ode ljenja vre itav niz posebnih funkcija. Uz to, upravnik odeljenja za meunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste ma proizvoaa automobila. Predsednik preduzea zauzima najvii rang. On je na viem poloaju i od upravnika odeljenja za meuna rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje nareenja. U segmentiranoj diferencijaciji, nejednakost je posledica sluajnih razlika u okruenju (kao to je, recimo, situacija kada se vie automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u drugoj), ali ona nema sistemsku funkciju. U stratifikaciskoj di ferencijaciji nejednakost je od sutinske vanosti za sistem. Konkretnije reeno, mogue je uoiti meuodnos jednakosti i nejed nakosti. Svi lanovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki, dok se razliiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Vie pozicije (na primer, efovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veu sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. Sledstveno tome, stratifikovan sistem se vie bavi blagostanjem onih koji za uzimaju vie pozicije, dok se niim pozicijama, naelno govo rei, bavi jedino ako oni ugroavaju one koji se nalaze na viim pozicijama. Meutim, svi rangovi zavise jedni od drugih, a dru tveni sistem moe preiveti jedino ako sve pozicije, ukljuujui i najnie, uspeno obavljaju svoju funkciju. injenica da su oni na niim poloajima znaajni za sistem a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika cije, stvara strukturalni problem koji ograniava sloenost siste ma. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previe udaljeni
Stratifikacijska diferencijacija - vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija.

166

D O R D RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O K A T E O R I J A I N J E N I KLASINI K O R E N I

od onih na najniim pozicijama, sistem ima tendenciju da kola bira zato to se vane funkcije koje treba da se obavljaju na niim pozicijama ne obavljaju na odgovarajui nain. Da bi imali neki utkaj na sistem, nii poloaji moraju da pribegnu sukobu. Trei tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-periferija. Ona predstavlja vezu izmeu segmentirane i stratifikacijske diferencijacije. Recimo, neka preduzea za proizvodnju automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. Bez obzira na to, sedita tih firmi ostaju u centru koji upravlja i, u odree nom obimu, kontrolie preduzea koja se nalaze na periferiji. Funkcionalna diferencijacija jeste najsloeniji oblik dife rencijacije i oblik koji dominira savremenim drutvom. Svaka funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj odreenoj jedinici sistema (njegovom delu). Recimo, proizvoa automobila ima funkcionalno izdiferencirana odeljenja, kao to su proizvodnja, administracija, raunovodstvo, planiranje i osoblje. Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacijske diferencijacije, ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj zadatak, itav sistem e imati problema da preivi. Meutim, dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije, ra zliite jedinice mogu da ostvare vei stepen nezavisnosti. Zapra vo, funkcionalno izdiferencirani sistemi sloene su meavine ne zavisnosti i zavisnosti. Na primer, iako je odeljenje za planiranje zavisno od raunovodstva, dokle god se na raunu podudaraju aktiva i pasiva, odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome kako se u raunovodstvu obrauju podaci. To ukazuje na dalju razliku izmeu oblika diferencijacije. Kod segmentirane diferencijacije, ako deo sistema ne uspe da ispuni svoju funkciju (na primer, jedna od fabrika proizvoaa automobila ne moe da proizvede automobile zbog trajka rad nika), to ne ugroava sistem. Meutim, kod sloenijih oblika di ferencijacije, kao to je funkcionalna diferencijacija, feler moe da proizvede probleme za drutveni sistem, pa ak i da dovede
Diferencijacija centar-periferija - diferencijacija izmeu centra sistema i nje govih perifernih elemenata. Funkcionalna diferencijacija - najsloeniji oblik diferencijacije i oblik koji dominira savremenim drutvom. Svaka funkcija unutar sistema dode ljena je jednoj odreenoj jedinici sistema.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

167

do njegovog sloma. Na jednoj strani, rast sloenosti uveava spo sobnost sistema da se bavi svojim okruenjem. Na drugoj strani, sloenost uveava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vri na odgovarajui nain. U najveem broju sluajeva, ta uveana krhkost nuna je cena koja mora da se plati za uslonjavanje odnosa medu razlii tim podsistemima. Vei broj vrsta moguih odnosa izmeu podsistema stvara vei asortiman moguih odgovora na promene koje dolaze iz okruenja. U segmentiranom sistemu odnosi izmeu razliitih podsistema nisu strukturno razliiti. Na primer, odnosi izmeu bilo koje dve fabrike, u osnovi, su isti. U stratifikovanom sistemu, odnosi izmeu razliitih poloaja, u osnovi se razlikuju od odnosa izmeu istih poloaja (tj. poloaja istog ranga). Reci mo, odnos koji fabrika ima sa svojim seditem razliit je od ono ga koji ima s drugom fabrikom. Takoe, odnos izmeu upravni ka i istaa u fabrici, nije isti kao odnos izmeu istaa i vratara. U funkcionalno izdiferenciranim sistemima razliiti odnosi se multiplikuju. Odnosi raunovodstva i odeljenje za proizvodnju razlikuju se od odnosa izmeu raunovodstva i odeljenja za istrai vanje, a ovi su pak potpuno razliiti od odnosa izmeu proizvod nje i istraivanja. Funkcionalna diferencijacija omoguuje proizvo au automobila veu fleksibilnost. Sledstveno, u preduzeu koje se nalazi u okruenju u kome tehniki napredak prua anse za ekonomski napredak, najveu teinu imae odeljenje za istraiva nje. Ali, ako se preduzee nalazi u okruenju u kome je ekonomski napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa, najvei uticaj verovatno e imati raunovodstvo. Sloeniji oblici diferencijacije ne iskljuuju manje sloene oblike. Zapravo, oni mogu da zahtevaju manje sloene oblike. Recimo, sistem proizvoaa automobila jeste jedan stratifikovan sistem, ali on ipak sadri pojedinane fabrike koje predstavlja ju segmentirani oblik. To je vano poto mi obino govorimo o funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog dru tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Bez obzira na to, drugi oblici nastavljaju da postoje.

168

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Da lije Rat terorizmu "funkcionalan?

Posle 11. septembra 2001. godine, SAD zapoeo je takozvani Rat terorizmu. Kao drutveni fenomen, taj rat se moe analizi rati iz itavog niza teoretskih perspektiva, ukljuujui i strukturalno-funkcionalistiku perspektivu koju smo predstavili u ovoj glavi. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato to predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajua i paternizovana. Kao dobar primer moe da poslui ameriko Ministarstvo unutranjih poslova uspostavljeno posle 2001. godine. Prvi problem o kome moe da se raspravlja jeste funkcija" ovog rata, nain na koji je on pomogao SAD da se prilago de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob ni i voljni da nanesu znatnu tetu zemlji. Osama Bin-Laden, voa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. septembra, nalazi se u bekstvu i prisiljen je da se skriva, to ga u velikoj meri neutralise. Sadam Husein, ovek za koga se pogreno pretpo stavljalo da je saveznik i da podrava Al-Kaidu, uklonjen je s vlasti i pogubljen. Razliite vrste sigurnosnih mera osmiljene su i primenjene unutar SAD i oko SAD. to je glavno, posle 11. septembra nije bilo teroristikih napada unutar SAD. (Ta kvih napada bilo je na drugim mestima, kao to je podmetanje bombe u madridskim i londonskim vozovima.) Prema tome, moe se rei da je rizik u nekoj meri otklonjen. Meutim, postoji takode jedan broj disfunkcija" koje vezuje mo za Rat terorizmu. Medu njima je visoka ekonomska cena koja se plaa za voenje tog rata. Ona je posebno izraena u okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju ameri kom prisustvu u toj zemlji. Razume se, ekonomski troak je mali u odnosu na gubitak ljudskih ivota u Iraku. Takode, tu su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak cijama u Iraku i Avganistanu, kao i drugim akcijama, kao to su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo dranje u zatvoru Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. Postoje i mnoge naizgled indirektne disfiinkcije, kao to je gajenje maka u Av ganistanu koje je dramatino naraslo nakon to je fundamentalistiki i represivni talibanski reim uklonjen s vlasti. Time je

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

169

uvean izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja ma, ukljuujui i SAD. U SAD, mnogi programi - socijalna pomo, potronja na infrastrukturu itd. - dramatino su skre sani zbog toga to se novac troi na voenje Rata terorizmu. Prema tome, moe se postaviti sledee pitanje koje se tie neto balansa: da li funkcija tog rata premauje njegove disfunkcije ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na primer, investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka s amerikim Ministarstvom odbrane), a za druge je disfunkcionalan (najvei broj Iraana, ameriki graani koji zavise od socijalne pomoi). Ali, ta moe da se kae o SAD kao celini? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu ne moe da proizvede jednostavan odgovor za dravu kao celinu, ali ona nudi jedan sistematiniji nain razmiljanja o tome kako bi takav odgovor mogao da izgleda. Pomou koda razlikujemo elemente sistema od elemenata koji mu ne pripadaju. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema. Svaki sistem ima svoj kod. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei stini) za sistem nauke, plaanje (nasuprot neplaanju) za privredni sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd. Kod se koristi da bi ograniio vrstu legitimne (dozvoljene) ko munikacije. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna i ne moe se upotrebljavati. Unutar naunog sistema obino emo naii samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Na primer, ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautike i svemir ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da bi razgovarali o injenicama o starenju koje su otkrivene u svemir skom letu Dona Glena iz 1998. godine, tema razgovora bie deo naunog sistema koji koristi kod istine i neistine. Ako bi se isti ti ljudi sreli da rasprave ko e da plati koji deo istraivanja koje je obavljeno u tom svemirskom letu, tema razgovora bie deo eko nomskog sistema koji koristi kod plaanja ili neplaanja. U Lumanovoj sistemskoj teoriji, ni jedan sistem ne koristi i ne razume kod drugog sistema. Ne postoji nain da se kod jed nog sistema prevede u kod drugog sistema. Budui da su sistemi
Kod - nain razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.

170

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

zatvoreni, oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se deavaju u n j i h o v o m okruenju ( p o d u s l o v o m d a je o n o to se deava u okruenju dovoljno b u n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . Ali sistem ta deavanja u okruenju m o r a d a opie u o d n o s u n a sopstveni k o d . T o je jedini nain d a se o n o m e to se deava prida neki smisao, o d n o s n o neko znaenje. R e c i m o , privredni sistem vidi nauni sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u u j e b u d u a plaanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaanja pre nego to se o n a otplate).

Saetak
1. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama drutva i njihovim funkcionalnim znaajem (pozitivnim ili nega tivnim posledicama) za druge strukture. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona lizam koji se bavi drutvenim strukturama i ustanovama, njiho vim meusobnim odnosom i nainima na koji one ograniavaju ponaanje aktera. Za strukturalne funkcionaliste, stratifikacija je funkcionalna nu nost. Sva drutva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog ega sistem stratifikacije i postoji. Oni sistem stratifikacije posmatraju kao strukturu socijetalnih nivoa, naglaavajui da se stratifika cija odnosi na sistem poloaja (na primer, zanimanja poput radni ka i upravljaa), a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije. Ljudima se moraju ponuditi vee nagrade kako bi se motivisali da zauzmu najznaajnije i najvanije poloaje unutar stratifikacijskog sistema. Funkcionalna teorija stratifikacije nala se pod udarom mnogo brojnih kritika. Osnovno pitanje koje su kritiari postavili jeste da li je ljude mogue motivisati bilo ime drugim osim natprosenim nagradama. Za Parsonsa svaki sistem ima etiri funkcionalna imperativa. To su: adaptacija, postizanje cilja, integracija i odravanje obrazaca (ili latentnost). Postoje etiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo nadole): kulturni i drutveni sistem, sistem linosti i ponaajui organizam.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE

171

8.

9.

Robert Merton razvio je sloen model strukturalno funkcionalistike teorije koji se, osim funkcijama, bavio disfunkcijama, nefunkcijama, neto balansom, nivoima funkcionalne analize, ma nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkcionalizam i na mnogo naina predstavlja njegov odraz u ogledalu, jer se usredsreduje na promenu (a ne na ravnoteu), suprotstavljanje i sukob (a ne na poredak), sile koje doprinose dezintegraciji (a ne integraciji), te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja dri drutvo na okupu. Darendorf se najvie bavio konceptom vlasti koji uvek podrazumeva podreenost i nadreenost. Organizacije u kojima moemo nai pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruenja. Grupe unutar tih udruenja definiu se s obzirom na njihov interes; svaka od nadreenih i podreenih grupa ima zajedniki interes. Unutar imperativno koordinisanih udruenja mogue je identifikovati tri razliite grupe, pogotovo meu onima koja se nala ze na podreenim pozicijama. Kvazigrupe ini mnotvo pojedi naca koji zauzimaju poloaje na osnovu kojih imaju isti interes. U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se ukljue u sukob izmeu grupa. Iz svih tih interesnih grupa nasta ju konfliktne grupe, ili grupe koje stvarno uestvuju u sukobu. Sukob moe dovesti do promene sistema. Klju za razumevanje Lumanove distinkcije izmeu sistema i okru enja jeste injenica da je sistem uvek manje sloen od njegovog okruenja. Iako sistem nikada ne moe da bude sloen kao njegovo okrue nje, on stvara nove podsisteme i odnose meu njima, da bi izaao na kraj s okruenjem i njegovom sloenou. Samostvarajui sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika: oni sami proizvode svoje sastavne delove; sami povlae svoje gra nice i organizuju unutranju strukturu; oni su samoreferencijalni; i, naposletku, oni su zatvoreni. Diferencijacija je pokuaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje postoje izmeu sistema i okruenja; to vodi do sve vee slo enosti sistema. etiri tipa diferencijacije su segmentirana, stratifikacijska, funk cionalna i centar-periferija diferencijacija. Funkcionalna diferencijacija najsloeniji je oblik diferencijacije. To je diferencijacija koja dominira drutvom.

10.

11. 12.

13. 14.

15.

16.

17.

18. 19.

172

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

20.

Kod je jezik koji omoguuje razlikovanje elemenata sistema od elemenata koji ne pripadaju sistemu.

Literatura za dalje itanje


Kozer, Luis (2007). Funckije drutvenog sukoba. Novi Sad: Mediterran Publishing. Kuvai, Ivan (1987). Funkcionalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed. Luhman, Niclas (1981). Teorija sistema. Zagreb: Globus.
Luman, Niklas (2001). Drutveni

sistemi osnovi opte teorije. Sremski

Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Merton, Robert (1979). O teorijskoj sociologiji. Zagreb: Pitanja. Merton, Robert (1998). O teorijskoj sociologiji. Beograd: Plato Mili, Anelka i grupa autora (1990). Sociologija drutvene akcije Talkota Parsonsa. Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozof skog fakulteta u Beogradu. Mils, Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska Parsons, Talkot (1988). Drutva

teorija. Stoje polo krivo? Zagteb: i poredbeni pristup.


Za

Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.


evolucijski

greb: August Cesarec. Parsons, Talkot (1992). Moderna

drutva. Ni: Gradina.


i funkcija u primitivnom dru

Redklif-Braun, A. R. (1982). Struktura

tvu. Beograd: Prosveta. Zeman, Zdenko (2004). Autonomija Hrvatska sveuilina naklada.

i odgoena

apokalipsa.

Zagreb:

GLAVA 5 SAVREMENE GRANDTEORIJE (2)


Neomarksistike teorije Civilizacijski proces Kolonizacija sveta ivota Moloh modernosti Saetak Literatura za dalje itanje
U ovoj glavi predstaviemo jo etiri vane moderne grand-teorije. Poeemo s neomarksistikom teorijom koja obuhva ta irok spektar teorija, ali mi emo se usredsrediti samo na dve najvanije - kritiku teoriju i teoriju transformacije od fordizma ka postfordizmu. Potom se okreemo grand-teorijama koje se vezuju za savremene teoretiare civilizacijskom procesu Norberta Elijasa, kolonizaciji sveta ivota Jirgena Habermasa (koji je kasnije postao kritiki teoretiar) i teoriji modernosti, Entonija Gidensa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja ju samo mali deo savremenih grand-teorija.

NEOMARKSISTIKA TEORIJA
Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Meutim, iz mark sizma se tokom godina razvio itav niz razliitih sociolokih pra vaca, to je omoguilo nastanak veeg broja neomarksistikih te orija. Iako nisu sve neomarksistike teorije ponudile grandiozni narativ, neke od njih, ukljuujui i dve teorije kojima emo se baviti ovde, slede Marksa u tome to zahvataju veliki istorijski period i ukazuju na jedan specifian drutveni problem za koji bi sociologija kao nauka trebalo da pronae reenje.

174

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Kritika teorija i pojava kulturne industrije


Prve verzije kritike teorije javile su se 1923. godine na In stitutu za drutvena istraivanja u Frankfurtu. Meutim, tokom 1930-ih godina, Institut su preuzeli nacisti, a teoretiari koji u na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemaku. Mnogi od njih doselili su se u SAD, gde su i nastale neke od najvanijih ideja kritike teorije. Po zavretku Drugog svetskog rata, mnogi od ovih teoretiara vratili su se u Nemaku. Kako samo ime kazuje, kritiki teoretiari su drutveni (i in telektualni) kritiari. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je i sam bio kritiar kapitalizma. Glavni predmet Marksovog rada (teorijskog i praktinog) bio je kapitalistiki privredni sistem. Razlog tome je to to je u doba u kome je Marks iveo (doba u kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi ja imala ogromnu vanost za ljudske odnose. Meutim, kritika teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji je protekao izmeu objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut ka kada su poele da se objavljuju prve studije koje su proizale iz kritike kole, kapitalizam kao sistem proao kroz dramatine promene. Najvaniji aspekt promene sastojao se u tome to je sve vei znaaj poela da dobija kultura, a ne ekonomija. Lju di su sve vie potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog, a ne ekonomskog sistema. Otuda se kritika kola ne usredsreduje na ekonomiju (na ta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usmereni), ve na kulturu. Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i drava predstavljaju superstrukturu koja se uzdie nad ekonomskom bazom. Drugim recima, smatrali su da ekonomija ima primaran znaaj, a da se sve drugo u drutvu zasniva na njoj i izvodi iz nje. Oni su tvrdili da je kapitalistika privreda naroito mona i da igra sredinju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar drave i kulturnog sistema. I kulturu i dravu posmatrali su kao
Superstruktura - po Marksu, superstrukturu ine sekundarne drutvene pojave kao to su drava i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje ekonomska osnova definie. I vie od toga, ona ih potpuno determinie. Baza Marks je smatrao da je ekonomija osnova, jer ona uslovljava, ak u potpunosti determinie sve to u drutvu postoji.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

175

mehanizme kojima kapitalisti manipuliu da bi unapredili svoje ekonomske interese. Meutim, kritiki teoretiari su tvrdili da je kultura, kao i oni koji njome upravljaju, s vremenom uspela da postane nezavisna od kapitalista i kapitalistikog naina proi zvodnje. Usredsredujui se na kulturu i kulturnu industriju, kri tiki teoretiari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od praktino svih marksista koji su pisali pre njih. Kultura. Na najoptijem nivou, kritiki teoretiari najvie su se bavili kulturnom industrijom i njenom sve veom dominaci jom nad drutvom i pojedincima. Oni su posebno bili osetljivi na uspon onoga to danas nazivamo masovnom kulturom. U peri odu kada pripadnici kritike kole objavljuju svoje prve radove, glavna sredstva za irenje masovne kulture bile su dnevne novine, magazini, filmovi i radio-programi. Ti mediji su jo uvek vani, ali danas postoje savremenija i daleko monija sredstva masovne kulture. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. Iako su kritiki teoretiari oigledno imali mnogo razloga da industriju masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraivanja, ini se da danas imamo jo vie razloga da se njome bavimo. Zbog ega su se kritiki teoretiari toliko bavili kulturom? Prvo, kultura je sveproimajua; njen uticaj na nae ivote daleko je snaniji od uticaja koji ima rad. Posledice rada uglavnom oseamo dok smo na radnom mestu. Ali, uticaj kulture osea se 24 asa dnevno, sedam dana nedeljno. Drugo, uticaj kulture je neprimetan - kultura postepeno, ali sigurno, kri sebi put u ljudsku svest, menjajui nain na koji ljudi razmiljaju, oseaju i delaju. Tree, dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potinjeni svom efu ili nekome ko zauzima vii poloaj na hijerarhijskoj lestvici. To se jasno vidi kada dobijaju nareenja, kada ih tehnologi ja prisiljava da neprekidno ponavljaju odreene radnje (kao to je rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Uticaj radnih odnosa na drutveno ponaanje je, dakle, vidljiv. Meu tim, kada se radi o uticaju kulture na ljude, kontrola je uglavnom
Kulturna industrija - pojam kojim kritiki teoretiari oznaavaju vrstu indu strije u koju spadaju filmska, radijska i njima sline industrije, iji je cilj da kulturu u drutvu uini vanijim iniocem od ekonomije. Masovna kultura - kultura koja je svima dostupna i popularna u irokim ma sama (na primer, razliiti TV kvizovi).

176

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

nevidljiva. Zapravo, stie se utisak da se potreba ljudi za masov nom kulturom neprekidno poveava. Ljudi ele da provode jo vie vremena uz televiziju i Internet, ne shvatajui pri tome na koji nain njima dominira masovna kultura. Kritiki teoretiari su sto ga doli do zakljuka da ljudi, u stvari, trae dominaciju, tj. da dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira. Kultura dominira ljudima na razliite naine. Najpoznatiji nain jeste opijum za mase". Uljuljkan u polusvest konzumaci jom kulturne industrije, proletarijat e izgubiti sposobnost da ra zume revolucionarne poruke. To je veoma prijatan i efikasan nain kontrole. Umesto da se kontrola vri otvorenom upotrebom sile (recimo, pretnjom orujem), ona se vri tako da to uopte ne primeujemo. Zamislite da se nalazite u 1930-im. Ljudi su tada bili neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije koji nisu doprinosili poboljavanju kulturnog ukusa, ve su svo dili ljude na masu, nudei im najmanji zajedniki imenitelj. Osim toga, postojao je itav niz nonih radio-programa koji su sluaocima nudili sate jeftinih komedija, drama i takmienja ove ili one vrste. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. Kao rezultat toga, ljudi su provodili sate i sate u sluanju radio-prenosa i navijanju za omiljene klubove. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno odvajali na zabavu, izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje su eventualno imali prema kapitalistikom sistemu. Osim toga, koliina vremena koja se troila na sluanje radija ili odlazak u bioskop, zajedno sa satima provedenim na radnom mestu, ostavljala je malo prostora za itanje revolucionarne literature i razmiljanje, a kamoli za revolucionarno delanje. Danas, razume se, drugi mediji igraju sredinju ulogu u ,,narkotizaciji" masa. Televizija tokom dana puta sapunice koje be skrajno dugo traju, da bi uvee prela na kvizove i reality show pro grame, koji se smenjuju jedan za drugim. Ovi poslednji su, barem u prvoj deceniji novog milenijuma, medu najgledanijim programi ma na svim kablovskim televizijama irom sveta. Milioni gledalaca odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmie da bi zaradili novac koji im je potreban, a da istovremeno ne mo raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalisti kog privrednog sistema. Umesto da se bune protiv kapitalistikog

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

177

sistema, kako je to Marks oekivao, gledaoci sede prikovani ispred televizora i sanjaju ta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi li kada bi pobedili u Velikom bratu" ili u Milioneru". Meutim, kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova dananja), igra mnogo neposredniju ulogu u odravanju kapita lizma tako to preobraa sve vei broj ljudi u potroae. Kao po troai proizvoda masovne kulture, ljudi igraju jo jednu klju nu ulogu u kapitalistikom sistemu (prva je bila uloga radnika). Njihova potronja predstavlja vaan pokreta kapitalistike pro izvodnje. To je poetkom 20. veka prepoznao jedan od najuspenijih kapitalista svog vremena, Henri Ford. On je svojim radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da kupuju njegove proizvode, kao i proizvode drugih kapitalistikih preduzea. Naravno, da bi sve to bilo mogue, morala je da se razvije reklamna industrija. Radio je postao svemoni novi medij za reklamiranje, dok su magazini i novine s velikim tiraima (po sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla miranje. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem, ljudi su poeli da troe sve vie vremena na kupovinu. Potpuno suprotno Marksovim oekivanjima, umesto da svoje slobodno vreme troe da bi planirali kako da pokrenu drutevnu revoluciju, ljudi su postajali sve pasivniji revolucionari, ali sve aktivniji konzumenti proizvoda masovne kulture. Osim toga, narastajue potroake potrebe podsticale su ih da rade sve vie kako bi sebi mogli da priute sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih. To je esto podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaenje jo jednog posla. Sve vie vremena provodilo se u radu, to je dodat no suavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Vreme provedeno na poslu i energija koja se tamo troila rezultirali su time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Radnicima je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman toliko snage da se dovuku kui, upale radio i malo odremaju. Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Ona jo vie tako izgleda u prvim godinama 21. veka. Kulturna industrija je u me uvremenu postala monija i neuporedivo razvijenija. Retko ko od nas e tokom noi upaliti radio, ali praktino svi svaki dan gledamo televiziju; tavie, mnogi od nas dre televizor upaljen po ceo dan,

178

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

ak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo potrebu da izaemo uvee da bismo pogledali neki film na velikom platnu. Magazina ima sve vie; oni izgledaju mnogo spektakularni je i privlanije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma nje; one koje su ostale na tritu imitiraju USA Today, Sun, Daily Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije. Danas takoe postoje kuni raunari i Internet. Iako oni predstavljaju efikasna orua za obrazovanje, najvei broj ljudi ko risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve vie i za kupo vinu. Budui da je kupovina najomiljenija dokoliarska aktivnost Amerikanaca, trni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu ju ak i kada su na godinjem odmoru, odlazei na takva mesta kao to su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las Vegasu. Dananji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savreniji od onih koje su kritikovali kritiki teoretiari. Metodi koji stoje na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho va mogunost da manipuliu nama i naom potronjom svakim danom sve vie raste. Sve vie je mesta gde moemo neto da ku pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to, razume se, znai da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno miljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra vo, u dananjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritiki teo retiari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija, prezauzeti kupovinom i radom da bi uopte razmiljali o revoluci ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo. Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritika teorija bila na svom vrhuncu. ini se da danas moe jo bolje da se pokae kako je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom ski sistem. Rad je poeo da igra manje vanu ulogu u ljudskim ivotima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po stala dramatino znaajna. Ukratko, trni centri su danas vaniji nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao to su SAD), a potpuno ograen trni centar (koji nije postojao u vreme kada su pisali pripadnici kritike kole) predstavlja sredite savremene ma sovne kulture. Unutar ogromnog trnog centra, kao to je Mall of

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smeten je zabavni park. Pored toga, trni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Diznijeve prodavnice, igralita za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta trnom centru stoga predstav lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko moe da se nae revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Trni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujui kulturnu industriju, kri tika kola napada i modernu tehnologiju. Oigledno je da mnogi kljuni elementi dananje kulturne industrije - televizija, raunari, Internet predstavljaju rezultat tehnolokog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritika kola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritika kola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao to je na primer radio) koje je videla kao tehnoloku silu u kojoj lei glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontroliu nove tehnologije, dogaa se suprotno: nove tehnologije kontroli u ljude. Glavni argument pripadnika kritike kole nije to da je tehnologija po sebi problem, ve da je problem nain na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritike kapaci tete i ograniili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatiueg sistema. Kritiki teoretiari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija moe da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritiniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmiljeni tako da podstiu prodaju odreenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

179

America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smeten je zabavni park. Pored toga, trni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizniieve prodavnice, igralita za decu, restorane brze hrane, obrazovne centre, religijske objekte itd. Poseta trnom centru stoga predstav lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu vrlo retko moe da se nae revolucionarna svest ili revolucionarna praksa. Trni centar i revolucija su nespojivi. Moderna tehnologija. Kritikujui kulturnu industriju, kri tika kola napada i modernu tehnologiju. Oigledno je da mnogi kljuni elementi dananje kulturne industrije - televizija, raunari, Internet - predstavljaju rezultat tehnolokog napretka koji je usledio nakon perioda u kome je kritika kola bila na svom vrhuncu. Ipak, kritika kola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao to je na primer radio) koje je videla kao tehnoloku silu u kojoj lei glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontroliu nove tehnologije, dogaa se suprotno: nove tehnologije kontroli u ljude. Glavni argument pripadnika kritike kole nije to da je tehnologija po sebi problem, ve da je problem nain na koji se tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritike kapaci tete i ograniili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno eksploatiueg sistema. Kritiki teoretiari su verovali da u nekom drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija moe da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritiniji i otporniji na sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emituje mediokritetske programe koji su uglavnom osmiljeni tako da podstiu prodaju odreenih proizvoda, radio bi mogao da emituje programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.

Herbert Markuze Biografska skica


Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritike kole koji je najvie doprineo njenoj slavi. Poto su njegove ideje bile veoma interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata i razliitih oblika sistemskog

180

D O R D RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

ugnjetavanja, Markuze postaje vodei jav ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritikovao svaki vid represije, a naroito represi ju u razvijenim kapitalistikim drutvima i njen negativan uticaj na ljude. Ovom temom Markuze se najvie bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi ovek jedne

dimenzije

(1964) koja je objavljena upravo pre po jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je snano uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kritikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas iv verovatno bi na isti nain govorio o raunarima i Internetu) zbog njenog dorinosa represiji, a naroito zbog njene sposob nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da ga svedu na bie jedne dimenzije". Vie ili manje, ljudi postaju ono to im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala u da budu. U tom procesu oni gube svoju najvaniju dimen ziju sposobnost da kritiki razmiljaju o drutvu u kome ive i tehnologijama koje ih pritiskaju. Reenje se, prema Markuzeu, ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminiu (one e opstati i bie sve uticajnije i jae), ve u tome da se kontrola nad njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih ljudi. Jasno je da su takva kritika i politiki program bili veoma atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih ezdesetih, i da za neke one ostaju privlane i danas u svedu kontinuiranog napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju ine nezaobilaznim delom naih ivota.

Bavei se ulogom tehnologije, kritiki teoretiar Herbet Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to naziva, jednodimenzionalno drutvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno drutvo - po Markuzeu, slom dijalektike povezanosti ljudi i velikih struktura dovodi do sve veeg potpadanja ljudi pod kon trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i aktivno uestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno blede u nitavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritiki i negativno razmiljaju o strukturama koje ih kontroliu i ugnjetavaju.

S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2)

181

i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto ji dijalektika veza izmeu ljudi i irih struktura koje oni stvaraju (kao to je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje potrebe i ispoljavaju svoje mogunosti. Na taj nain, napredovali bi i ljudi i tehnologija. Meutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju poseduju i kontroliu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromaniji i sve vie potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je uguena jer se svi prilagoavaju zahtevima tehnologije. Individual na sloboda i kreativnost postepeno blede u nitavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritiki i negativno razmiljaju o tehnologiji, kao i o drutvu koje ih kontrolie i ugnjetava. Bez te sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalistikog sistema i da ga srue. Reenje tog problema, Markuze je video u stvaranju drutva u kome e ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh nologiju, a ne tehnologija njih. Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao to je po kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta injenica povezana je sa drugom najveom brigom kritikih teoretiara. Piui pod velikim uticajem ne samo Marksa, ve i Maksa Vebera, kritiki sociolozi su tvrdili da savremeno drutvo postaje sve racionalizovanije. Neki od njih uvideli su da je sve vea racionalizacija, a ne kapitalizam, glavni problem dananjice. Naime, racionalizacija podupire ne samo tehnologiju, ve i kulturnu industriju. I jedna i druga postaju sve racionalizovanije. Po miljenju pripadnika kritike kole, sve vea racionalnost dovodi do pojave tehnokratskog miljenja. Pod tehnokratskim miljenjem podrazumeva se tenja ljudi da budu to efikasniji, tako to pokuavaju da pronau najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmiljajui niti o sredstvima, niti o ciljevima. Cesto navoeni primer takvog naina razmiljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko miljenje - tenja ljudi da postignu to veu efikasnost, tako to pokuavaju da pronau najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ne razmiljajui niti o ciljevima, niti o sredstvima.

182

D0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

koncentracionih logora u nacistikoj Nemakoj (s obzirom na to da su kritiki sociolozi doli iz Nemake, mnogi su smatrali da su oni u svojim teorijama anticipirali uase koje je proizveo nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju panju i energiju usmerili na cilj da unite to vei broj Jevreja, koristei najefika snija mogua sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi ljenje slui interesu onih koji su na vlasti. U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi nacijom tehnokratskog naina razmiljanja. Meutim, kritiki teoretiari najvie su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na pokretnoj traci jeste da radi to je mogue efikasnije. Nepreki dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujee i zaglupljujue to to svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu radnju. Osim toga, on im ostavlja jo manje vremena i energije da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledicama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraajnim nesreama, zagaivanje vazduha, troenje vrednih prirodnih resursa itd.

Kljuni koncept
Industrija znanja

Kritika kola estoko je napadala industriju znanja. Na sli an nain kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na one delove drutva koji se bave proizvodnjom i irenjem zna nja, prvenstveno na istraivake institute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar drutva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omoguuje da se redefiniu.
Industrija znanja - pojam kojim kritika teorija oznaava delove drutva koji se bave proizvodnjom i irenjem znanja, prvenstveno istraivake insti tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar drutva obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omoguava da se re definiu. Umesto da slue interesima celog drutva, oni se usredsreuju na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da proire i uveaju svoj uticaj nad drutvom.

S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2)

183

Umesto da slue interesima celog drutva, oni se usredsreduju na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da proire i uveaju svoj uticaj nad drutvom. Istraivaki instituti pomau proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu striji, dravi i kapitalistima. Na taj nain, oni pomau kapita listima da ojaaju svoje pozicije i da jo vie uvrste svoju pre vlast nad drutvom. Univerziteti su poeli da slue nizu slinih interesa. Sto je moda jo vanije, oni ohrabruju tehnokratsko miljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameu pra vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve vei uticaj poslov nih ljudi, profesionalaca i tehniara koji u upravljanju fakulte tima primenjuju tehnokratsko miljenje. U njima sve vie slabi uticaj liberalnefilozofijei politike teorije koja naglaava upo trebu razuma. Sve se podreuje tehnologiji. Konano, ume sto da podstiu studente na razmiljanje, univerziteti poinju sve vie da lie na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj vie nije da se od studenata naprave razumna ljudska bia, ve da se proizvede to vie studenata na to efikasniji nain. Uni verziteti su poeli da proizvode studente na isti nain kao to fabrike proizvode automobile ili kobasice. Ono to je izgubljeno u savremenom kapitalistikom drutvu i u kapitalistikoj kulturi, a to predstavlja alternativu tehnokratskom miljenu, jeste razum. Upotreba razuma omoguva lju dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao to su prav da, sloboda i srea. Razum je za kritike mislioce nada humanosti. Auvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko miljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama njegova zamisao kosi sa svim postojeim ljudskim vrednostima. Neto slino moglo bi se rei i za kapitalizam: on je veoma raci onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritike teoretiare, nada se
Razum - upotreba razuma omoguava ljudima da sredstva koja upotreblja vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih vrednosti kao to su pravda, sloboda i srea.

184

D O R D RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

nalazi u stvaranju drutva kojim e vladati razum, a ne tehno kratsko miljenje, to jest drutva u kome e humane vrednosati imati prioritet nad efikasnou. Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi neizbeno poraaju itav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi jednodimenzionalna bia"; da ih kulturna industrija kontrolie umesto da im pomae da izraze svoje najsuptilnije elje i sposob nosti; i da, uprkos postojanju sve veeg opteg nivoa apsolutnog bogatstva, sistem stvara sve vei broj siromanih, potinjenih i eksploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje ivote. usredsreenost na poveanu racionalizaciju, dovelo je kritike te oretiare do jednog pesimistinog pogleda na budunost, kome Marks i veina marksista nisu bili skloni. Kritiki teoretiari nisu verovali da e doi trenutak kada e proletarijat zbaciti kapita liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviali kontinuiranu i sve ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri ji znanja. Ne samo da se oekivalo da e svaka od ovih oblasti postajati sve racionalnija, ve i da e postajati sve vanija. Bu dunost je otuda viena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnolokih i obrazovnih sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi menzionalna bia. Takva slika budunosti ima mnogo vie zajed nikog s pesimistikim pogledom na savremeno drutvo koji je izloio Maks Veber, nego s optimistikim pogledima na budu nost o kojima su govorili Marks i veina neomarksista. Ovakva vrsta pesimistikog ramiljenja o budunosti nije kri tike teoretiare pribliila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi trebalo da budu samo mislioci, ve i ljudi od akcije, tj. ljudi koji pokuavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom. Pesimizam kritikih teoretiara inio se nespojivim s mogunou
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbeno poraaju itav niz iracionalnosti.

Pesimistian pogled na budunost. Sve ovo, a posebno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

185

delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da eka na svoju neizbenu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna industrija. Meutim, masa ovo uopte nije doivljavala kao neku neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo ureen i opremljen nametajem. U njemu se mogu pronai razliita poeljna dobra kao to su asopisi Glorija ili Story; kuni aparati, kao to su maine za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri, muziki diskovi i filmovi koje ste oduvek eleli da imate. Tu su takoe raunari na kojima neprekidno moete da igrate video igre ili pomou kojih, ako se prikljuite na Interent, moete da idete u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i ele da ih napune to veim brojem dobara koje kapitalistiki sistem neprekidno izba cuje na trite. Meutim, prema kritikoj teoriji, upravo u tome lei problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igrake koje se u njima nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni vie uopte nisu u stanju da shvate da postoje problemi kao to su eksploatacija i kontrola. Konano, ti privlani i prijatni metodi kontrole daleko su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala rani kapitalizam.

Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistika grand-teorija opisuje i analizira pre lazak drutva od fordizma u postfordizam. Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao poznat po tome to je u svoju fabriku automobila uveo mehani zam pokretne trake, nakon ega su automobili poeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je poetkom 20. veka postavio Henri Ford, a iji je izraz stvaranje pokretne trake u njegovoj fabrici automobila, nakon ije upotrebe su automobili poeli masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru ge proizvoae da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.

186

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!

proizvoae da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama svoje proizvodnje i otponu masovnu proizvodnju dobara. Taj sistem uspeno je funkcionisao kroz najvei deo 20. veka, ali je poeo da opada tokom 1970-ih godina, naroito na kon naftne krize iz 1973. godine, uspona japanske automobilske industrije i saznanja da amerike automobilske kompanije mora ju da promene nain proizvodnje. Kada je bila na svom vrhun cu, masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne trake dola je pod veliki udar kritiara, pogotovo neomarksistikih teoretiara. Pokretna traka je viena kao ekstreman primer kapitalistikog mehanizma pomou kojeg se eksploatiu i kontroliu radnici. Ovo su glavne karakteristike fordizma: 1. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod nju homogenih proizvoda. Parafrazirajui Henrija Forda, moemo da kaemo da su potroai na prelomu prolog veka mogli da kupe svoj model T forda" u bilo kojoj boji dokle god je ta boja bila crna. Tokom godina, potro aima je ponuen vei izbor opcija, ali su to bile zanemarljive varijacije, a automobili su u sutini ostali isti. 2. Fordistiki sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao to je pokretna traka. Budui da su na trite neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede to je mogue veu uniformnost meu au tomobilima, proizvoaima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija. Fleksibilnije tehnologije vodile bi ka neeljenim varijacijama u proizvodima. Iako je ne fleksibilnost obezbeivala uniformnost proizvoda, ona je stvarala itav niz problema. Recimo, bilo je teko da se pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su uvedeni proizvodi s vie opcija i varijacija. Osim toga, kada bi dolo vreme da se uvede novi model (to se obi no deavalo svake tri godine), proizvodna traka morala je da se preuredi za njegovu proizvodnju. To je zahtevalo da proizvodna linija bude zatvorena mesecima. 3. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije, stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

187

To je doprinosilo jo veoj uniformnosti proizvoda. Me utim, to je takode stvaralo probleme. Radnici koji su bili naueni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako da izau na kraj s nepredvienim situacijama i vanrednim stanjima. Nadalje, budui da je zahtevana sve vea raznolikost u proizvodima, radnici koji su obrazovani za nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se iza lo na kraj sa sve veom diverzifikacijom. 4. Fordistiki sistemi bili su orijentisani na progresivno po dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja vie dobara uz nie trokove. Poveanje je postizano na razliite naine. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi ma tako to e se u istim uslovima proizvoditi vei broj proizvoda. Sto je vie proizvoeno, to se troak proizvod nje svakog narednog proizvoda sve vie smanjivao. Pro duktivnost se takode uveavala putem dekvalifikacije" radnika. Svaki radnik imao je zaduenje da neprekidno ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. Proces proi zvodnje neprekidno je unapreivan i ubrzavan da bi se produktivnost jo vie podigla. Produktivnost jeste dra matino porasla, ali je jedna stvar u takvom ubrzanom sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Tako se po etkom sedamdesetih godina kvalitet amerikih automo bila znatno srozao, to je njihove proizvoae dovelo u podreen poloaj u takmienju s arogantnim japanskim proizvoaima automobila. 5. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordistikim proi zvodnim sistemima nastali su masovni radniki sindika ti koji su funkcionisali na slian, birokratizovan nain. Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima koji su od njih vrlo malo zahtevali, kao i ubrzanom proi zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od mor, fordistiki radnici su se masovno okrenuli velikim sindikatima. To je dovelo do perioda konfrontacije iz meu velikih sindikata i velikih korporacija, nakon ega su usledili dugaki i skupi trajkovi. Moni sindikati

188

D Z O R D RICER -

SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

(na primer, Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su da obezbede lukrativne ugovore za svoje lanove, iako su plate i drugi uslovi bili jedinstveni za razliite tipove rad nika u celoj industriji. Drugim recima, nagrada za radni ke koji su bili iznad proeka bila je mala ili je uopte nije bilo. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i uvealo problem kvaliteta s kojim su se suoili proizvo ai automobila i druge kompanije. 6. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u potronji. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-modela. Iako su potroai dobili vei izbor, ne samo meu automobilima ve i meu mnogim drugim proizvodima, sutina fordistikog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji lie jedni na druge. Na primer, tinejderi su imali veoma suen izbor prilikom kupovine patika. Jedan tip je korien u praktino svim sportskim aktivnostima. Radnici u fordistikoj industriji morali su da se bave neinspirativnim, repetitivnim poslo vima. Isti ti ljudi su kao potroai imali izbor" izmeu neinspirativnih potronih dobara koja se nisu razlikovala od svega onoga to su kupovali drugi ljudi. Postfordizam. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Taj novi sistem zasniva se na itavom nizu karakteristika koje, kao to se vidi iz samog imena, predstavljaju otar kontrast fordizmu: 1. Postfordistiki sistemi orijentisani su na proizvodnju i tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Umesto da se proizvodi jedan tip crnog automobila, automobilske kompanije sada proizvode automobile u itavoj lepezi boja. Osim toga, ti automobili imaju pregrt novih opci ja. Nadalje, iako je Fordov T-model bio veoma funkcio nalan, on nije bio najbolje stilski osmiljen. (Kasniji auto mobili imali su stilske nedostatke i bili su loeg kvaliteta.)
Postfordizam - sistem proizvodnje koji je, za razliku od fordizma, orijentisan na proizvodnju heterogenih, prilagoenih proizvoda koji zahtevaju fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do vee he terogenosti u potronji.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

189

Postfordistiki sistemi orijentisani su na proizvodnju do bara koja zadovaljavaju najvie kriterijume, kako u pogle du stila, tako i u pogledu kvaliteta. 2. U elji da proizvedu to vei broj razliitih proizvoda, postfordistiki proizvodni sistemi postali su veoma flek sibilni. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki, a prebaci vanje na razliite stilove mora da se obavi brzo i relativ no jeftino. Na primer, ista tehnologija trebalo bi da ima mogunost da se brzo premesti s proizvodnje patika za tranje na prizvodnju patika za koarku. Meutim, dok se nalazi u jednom proizvodnom toku, tehnologija mora da bude u stanju da na trite izbaci itav niz identinih proizvoda. ak i u postfordistikom sistemu nema pro stora za neeljene varijacije u proizvodnji. 3. Kao i tehnologija, fleksibilniji moraju da budu i radnici. Radnici su u fordistikom sistemu stalno obavljali jedan te isti zadatak iz poetka; u postfordistikom sistemu radnici dobijaju priliku da obavljaju itav niz razliitih zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed nog proizvoda na drugi. Radnik moe da obavlja jedan skup zadataka na proizvodnji patika za tranje, ali i dru gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za koarku. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost da se radnici brzo i neprekidno prilagoavaju nepredvidivim situacijama i vanrednim stanjima. Osim toga, u postfordistikom svetu stilovi i ukusi potroaa menjaju se veoma brzo. Zbog toga radnici moraju da budu spo sobni da se prilagode proizvodnji razliitih proizvoda iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec. 4. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor distikom sistemu, trend ka dekvalifikaciji je usporen, pa ak i obrnut. Umesto radnika koji poseduju samo jednu vetinu, postfordistiki sistemi zahtevaju radnike koji poseduju itav niz razliitih vetina. Nadalje, ume sto radnika-maina koji neprekidno ponavljaju isti zada tak iz poetka, ovi sistemi zahtevaju kreativnije i mislee radnike koji su sposobni da izau na kraj s promenama

190

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOR

i nepredvienim situacijama. Iako se proizvodni tok o vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rat isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u po; fordistikom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc distikog sistema. 5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor veliki birokratizovani radniki sindikati izgubili su svi ju privlanost. Kao rezultat toga, radniki pokret u SA dramatino je oslabio, uglavnom ostavljajui radnike c sami izau na kraj s poslodavcima kako znaju i umej posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko je postojala u fordistikoj eri. Meutim, u postfordistii kom svetu radnici imaju mogunost da lako napuste pc sao i nau novi. Oni sada mogu lako da preu s jedne posla na drugi posao i zbog toga su moda manje zabr nuti kada izgube posao. Meutim, dok to svakako va: u nekim privrednim granama, postoje i privredne grar u kojima to nije mogue. Otuda i postfordistiki sister predstavlja jedno zastraujue i pretee profesionaln okruenje. 6. Konano, heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic nom heterogenou u potronji. Ovo se ponekad nazrv procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umest jednog ili nekoliko tipova patika, dananji potroa mogu da biraju izmeu nekoliko stotina razliitih tipc va patika. Patike su prole kroz takvu specijalizaciju d danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s moe zamisliti: postoje patike za dogiranje, za aktivni hodanje, za etnju, fudbal, koarku, rukomet, patike z kiu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osin toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija Postfordistiki potroa, kao i postfordistiki radnik, iv u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao to u savremenom svetu postoji itav niz razliitih vrsta pa tika dostupnih potroau, postfordistiko drutvo odlikuje slina vrst; heterogenosti u mnogim drugim oblastima potronje.

190

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

i nepredvienim situacijama. Iako se proizvodni tok od vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rade isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u post fordistikom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fordistikog sistema. 5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom, veliki birokratizovani radniki sindikati izgubili su svo ju privlanost. Kao rezultat toga, radniki pokret u SAD dramatino je oslabio, uglavnom ostavljajui radnike da sami izau na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju; posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja je postojala u fordistikoj eri. Meutim, u postfordisti kom svetu radnici imaju mogunost da lako napuste po sao i nau novi. Oni sada mogu lako da preu s jednog posla na drugi posao i zbog toga su moda manje zabri nuti kada izgube posao. Meutim, dok to svakako vai u nekim privrednim granama, postoje i privredne grane u kojima to nije mogue. Otuda i postfordistiki sistem predstavlja jedno zastraujue i pretee profesionalno okruenje. 6. Konano, heterogenost u proizvodnji povezana je sa sli nom heterogenou u potronji. Ovo se ponekad naziva procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umesto jednog ili nekoliko tipova patika, dananji potroai mogu da biraju izmeu nekoliko stotina razliitih tipo va patika. Patike su prole kroz takvu specijalizaciju da danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se moe zamisliti: postoje patike za dogiranje, za aktivno hodanje, za etnju, fudbal, koarku, rukomet, patike za kiu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osim toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija. Postfordistiki potroa, kao i postfordistiki radnik, ivi u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao to u savremenom svetu postoji itav niz razliitih vrsta pa tika dostupnih potroau, postfordistiko drutvo odlikuje slina vrsta heterogenosti u mnogim drugim oblastima potronje.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

191

Meutim, u prihvatanju teze da smo preli iz fordizma u postfordizam, moramo da budemo oprezni. Nije mogue jasno odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu. ak i ako prihvatimo ideju da se dananji svet moe precizno opisati konceptom postfordizma, mnogi elementi fordizma opstaju i danas. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima i dalje su pokretne trake. Mnogi usluni poslovi koje danas po vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordistikih pokretnih traka. Oni koji nam spremaju hamburgere ili pice u restoranima brze hrane, esto to rade na isti nain kao to radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj traci. Samo to umesto da sklapaju automobil ili patiku, oni u hamburger ili u picu dodaju razliite sastojke. Zbog slinosti iz meu elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane, taj proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Proces je slian fordizmu, jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim tehnologijama, standardizovanim radnim rutinama (dekvalifikaciji), homogenizaciji radnika i potroaa itd. Da li postfordizam predstavlja reenje za probleme koje je radnicima stvorio fordizam? Zapravo, postoje znaajni dokazi da postfordistiki radnici rade bre i tee od svojih predhodnika, da su pod jo veim stresom i da su eksploatisaniji od fordistikih radnika.

Kljuni koncept
Moderni svetski sistem
Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugaiju jedinicu analize od onih koje su koristili mnogi marksistiki mislioci. On nije analizirao radnike, klase i drave, jer je smatrao da oni prua ju preuzak okvir za ono to on hoe da dokae. Umesto toga, Volerstin analizira ekonomske entitete koji poivaju na podeli rada koja nije ograniena politikim ili kulturnim granicama.
Mekdonaldizam - proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i slian je fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim tehnolo gijama, standardizovanim radnim rutinama, dekvalifikaciji i homogeni zaciji radnika i potroaa.

192

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE*J

On zakljuuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to je samodovoljan drutveni sistem sa skupom granica i kona nim ivotnim vekom (on ne traje veno). Iznutra, sistem se sastoji od razliitih drutvenih struktura i drutvenih grupa. Volerstin je smatrao da se takvi sistemi odravaju pomou i tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Te sile uvek imaju potencijal da sistem rasture u paramparad. Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svetskog sistema: prvi je svetska imperija (recimo, Rimsko carstvo), a drugi moderna kapitalistika svetska ekonomija. Svetska im perija bila je zasnovana na politikoj (i vojnoj) dominaciji, dok je kapitalistiki svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi naciji. Kapitalistiki svetski sistem stabilniji je od svetske imperije iz nekoliko razloga. On ima iru bazu, jer obuhvata vie drava. Osim toga, on ima ugraen proces ekonomske stabili zacije. Posebni politiki entiteti unutar kapitalistikog svetskog sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju, dok ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Volerstin je predvideo mogunost pojave treeg svetskog sistema, socijalistike svetske vlade. Dok kapitalistika svetska privreda razdvaja politiku i ekonomsku sferu, socijalistika svetska privreda ih reintegrie. Unutar kapitalistikog svetskog privrednog sistema postoji centar, tj. dominantna geografska oblast koja eksploatie osta tak sistema. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdevaju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatie. Poluperiferija je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se nalaze izmeu onih koji etsploatiu i onih koji su eksploatisani. Za Volerstina, meunarodna podela eksploatacije se ne definie dravnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu.

Svetski sistem - ogroman privredni entitet koji poiva na podeli rada i koi nije sputan politikim i kulturnim granicama. To je drutveni sistem sastavljen od razliitih drutvenih struktura i drutvenih grupa. On c uglavnom samodovoljan, ima skup granica i odreen vek trajanja. Centar - geografska oblast koja dominira kapitalistikom svetskom privi dom i eksploatie ostatak sistema. Periferija - oblasti kapitalistike svetske privrede koje snabdevaju centar sL-> vinama i koje on uveliko eksploatie. Poluperiferija - rezidualna kategorija kapitalistike svetske ekonomije kos obuhvata skup regiona koji se nalaze izmeu centra (eksploatatora . periferije (eksploatisanih).

SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

193

PROCES CIVILIZOVANJA
Najvanije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civilizovanja. Elijas zapoinje svoje istraivanje u srednjovekovnoj Evropi. Predmet tog istraivanja jeste svakodnevno ponaanje. Izvor informacija koje Elijas koristi najveim delom su knjige o manirima pisane izmeu 13. i 19. veka. Prouavajui te knjige on je uoio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom ponaanju. Naime, svakodnevno ponaanje koje je nekada bilo prihvatljivo, tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Danas mnogo vie obraamo panju na svakodnevna ponaanja drugih ljudi, bolje ih razumemo i, moda najvanije od svega, mnoga od njih smatramo nepodnoljivim. Ono to smo nekada sma trali normalnim, sada nas uznemirava ili se moda toga stidimo; ono to je nekada bilo javno, sada se krije. Kada primetimo da drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponaanja uvred ljiva, pokuavamo da ga sakrijemo od javnosti.

Primeri procesa civilizovanja


Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. U 13. veku, veina ljudi smatrala je prihvatljivim da se, tokom ruka, kosti ivotinja oglou, a potom vrate u tanjir za serviranje. Tek kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponaanje oni bi toga postajali i sami svesni. Veini ljudi takode je morala da se skrene panja da je neprihvatljivo da akaju nos dok jedu. injenica da : e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponaanja, asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal no. Mnogi se tog ponaanja nisu stideli, jer nisu znali da bi ono moglo da predstavlja necivilizovano ponaanje. Meutim, kako sa decenije i vekovi prolazili lekcije su nauene, a sve vea panja posveivana je knjigama o manirima koje nam objanjavaju zbog ega za stolom nije pristojno akati nos. Kada je akanje nosa konano postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada Si ruko ne gleda, panja se okrenula drugom, manje okantnom ponaanju. Na primer, neki dokumenti iz 16. veka opominju ljude

194

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM

da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umau u sos da bi ga promeali. Danas se za stolom to vie ne radi. Slian trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija, kao to je putanje vetrova. U jednoj knjizi za kolsku decu iz 14. veka nalazimo razne savete o takvom ponaanju: Bolje je isputati vetrove bez zvuka. Meutim, bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se zadri. Da ne bi uvredio druge dok isputa zvuk, vrsto stisni zadnjicu. Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom isputanja vetra. najbolje je da se istovremeno glasno nakalje. Kao to smo ve rekli, postojanje potrebe da se ponudi savet 0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno isputanje ve trova, esto veoma buno, nekada bilo uobiajena pojava. Jasno je da u civilizovanijem, 21. veku, ne bi bilo potrebe za takvim dokumentima ili takvim upozorenjima. Danas mali broj ljudi glasno isputa vetrove u javnosti, izuzev ako to ba ne moe da izbegne ili ako misli da nema nikoga u okolini. Kako to Elijas kae. granica srama se pomerila, obuhvatajui i isputanje vetrova. Duvanje nosa ilo je istim putem. U nekim knjigama o lepom ponaanju iz 15. veka, ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju 1 briu nos istom rukom kojom jedu meso. U slinim knjigama iz 16. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon to su u nju izduvali nos, i da zatim s uenjem gledaju u njen sadraj. Meutim, iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. veku, takvo ponaanje je uglavnom nestalo, jer su ljudi poeli da ga se stide. Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. U srednjem veku nije bilo neuobiajeno da mukarci i ene, koji su moda bili tek malo vie od poznanika, provedu no zajedno u istoj sobi i spava ju nagi. Takode, nakon to bi neko srednjovekovno venanje bilo zavreno, itava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoenju do kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu branu no. Deverua bi potom obnaila mladu. Da bi se brak smatrao vae im, mlada i mladoenja su morali zajedno da legnu u krevet u prisustvu drugih. Sve to, naravno, danas nije uobiajeno, a mlada i mladoenja provode svoje prve brane noi daleko od oiju sveta.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

195

Norbert Elijas
Biografska skica

Norbert Elijas imao je interesantnu i pounu karijeru. Najvani ja dela napisao je 1930-ih, ali je u to vreme, kao i godinama na kon toga, bio ignorisan. Tokom Drugog svetskog rata, i skoro itavu deceniju ka snije, Elijas nije imao stalni posao, osta jui marginalac u britanskim akadem skim krugovima. Meutim 1954. godine Elijas dobija ponudu za dve akademske pozicije i prihvata jednu od njih, na Lesteru. Elijas zapoinje svoju formalnu akademsku karijeru u 57. godini ivota! Njegova karijera procvetala je na Lesteru, gde je objavio itav niz vanih rado va. Meutim, ubrzo se razoarao profesurom, jer nije uspeo da institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav lja alternativu tada dominantnom statikom pristupu (koji su branili Talkot Parsons i drugi). Takode je bio razoaran time to je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup; ostao je usamljeni glas u divljini Lestera, gde su ga studenti smatrali ekscentrikom iz prolosti. Priseajui se tog oseaja autsajderstva, Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina. U snu, Elijas razgovara telefonom i uje glas s druge strane ice koji ponavlja: Moe li da pria glasnije? Ne mogu da te ujem". Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru, ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski, a tek je ne koliko engleskih sociologa toga doba moglo da ita nemaki. Meutim, na kontinentu, posebno u Holandiji i u Nemakoj, sociolozi su poeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i 1960-tih godina. Tokom 1970-ih, Elijas je poeo da dobija ne samo akademska, ve i javna priznanja u Evropi. D o kraja svog ivota, dobio je veliki broj znaajnih akademskih nagrada.

196

DZORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Objanjenje promena: produenje lanaca zavisnosti


Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaa nju. Meutim, na koji nain je on objasnio te promene? Iako je Elijas objanjavao promene u svakodnevnom ponaanju (mikronivo), ono to objanjava te promene nalazi se, barem na poetku, na makronivou, to jest na nivou drave. Kljuni razvoj Elijas je video u pojavi jakog dravnog vladara, tj. kralja. S kraljem se poja vio stabilni centralni upravljaki aparat kojim je bilo mogue kontrolisati prikupljanje poreza i voenje ratova. Oko kralja se razvio i dvor, na kome je mo bila relativno jednako raspodeljena. Pojava dvora od presudne je vanosti za Elijasov argument. Pre pojave dvora, najveu vanost imali su ratnici. Oni su mogli da upotrebe silu zato to su sa ostatkom drutva bili po vezani onim to Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. Drugim re cima, relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika, a i oni sami zavisili su od malog broja ljudi. Sledstveno, kada su ratnici primenjivali silu, to je pogaalo one kojima je ta sila bila namenjena, kao i relativno mali broj drugih ljudi. Na neki nain, ratnici su bili slobodni da upotrebe silu, budui da to nije pogaalo ih remetilo njihove veze s veim delom drutva. Za razliku od njih, dvorski plemii razvili su dugake lance zavisnosti, koji su spre avali upotrebu nasilja. Naime, dvorani su bili zavisni od onih koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su imali daleko manje potreba i elja od dvorana), a drugi su zavisi li od dvorana zbog istog tog posla. Da su dvorani primenili silu, to bi pogodilo veliki broj ljudi, moda ak i drutvo kao celinu. Dugaki lanci zavisnosti prisilili su plemie da obraaju sve vie panje na potrebe i oekivanja drugih. Vodei rauna o drugima (neplemiima), plemii su se uzdravali od upotrebe sile protiv njih. ak je bilo manje verovatno da e primeniti silu protiv onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima zavisnosti. Jo jedan inilac koji je spreavao plemie da upotre bljavaju nasilje bio je taj to kralj nije kontrolisao samo novac neophodan za kupovinu oruja, ve i samu upotrebu tog oruja.
Lanci zavisnosti lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac zavisan, kao i meusobna zavisnost ljudi jednih od drugih.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

197

Sada se postavlja sledee pitanje: kakve veze ima pramena na vrhu drutva (meu plemiima i unutar njihovih lanaca zavisno sti) s kopanjem nosa i putanjem vetrova? Odgovor je da su situa cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponaanje postali realnost za sve vei broj ljudi u itavom drutvu. Drugim recima, ponaanje se s dvora prelilo" na ponaanje u drutvu. Lanci zavi snosti bili su sve dui za sve vei broj ljudi. Kao rezultat toga, vei na ljudi, kao i dvorani sami, poela je da izlazi u susret potrebama ljudi koji ih okruuju. Svako je poeo da brine o svakom. Dui lanci zavisnosti znaili su da bi svako necivilizovano ponaanje prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom okruenju, ve i veliki broj ljudi koje moda nikada nisu videli, ali koji takode predstavljaju deo istog tog dugakog lanca zavisnosti i nalaze se na njegovom kraju. Prema tome, ukoliko bi neko kopao nos za stolom ili putao vetrove na balu, veliki broj ljudi bi naposletku saznao za takvo ponaanje. Saznanje o toj novoj realnosti i sve vea osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji prilikom putanja gasova ili kopanja nosa u javnosti. Tokom vremena, ljudi su sve vie brinuli kako se odnose prema svojim biolokim potrebama u javnosti. Poeli su sve bo lje da ih kontroliu. Mogli bismo da mislimo da je to odlian razvoj. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se uzdravaju od putanja vetrova u naem prisustvu? ivot je po stao manje opasan, manje prost, manje nepredvidiv; ali je takode postao manje uzbudljiv i interesantan. Budui da im je zabra njeno da se ponaaju kako im padne na pamet, ljudi oseaju sve vei pritisak, nespokoj i dosadu.

Kljuni koncept
Figuracije
Elijas je pokuao da prevazide tendenciju sociologa da po vlae razliku izmeu pojedinaca i drutva. Da bi ostvario svoj integrativni cilj (vidi glavu 7), Elijas je predloio koncept figu racije. To je ideja koja nam omoguava da prevaziemo nau nesposobnost da o ljudima istovremeno razmiljamo i kao o pojedincima i kao o drutvima.

198

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Figuracije bi, pre svega, trebalo da se shvate kao proce si. Zapravo, Elijas je kasnije, da bi opisao svoj rad, poeo da upotrebljava pojam procesna sociologija. Figuracije su drutve ni procesi koji podrazumevaju meuzavisnost i isprepletanost ljudi. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju eksterno i prisilno; one su same ti meuodnosi. Pojedinci su, po Elijasu, otvoreni i meuzavisni, a figuracije se sastoje od takvih pojedinaca. Mo je od kljunog znaaja za drutvene figuracije, a one su, kao posledica toga, neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvijaju se, ali uglavnom na jedan nevid ljiv i neplanirani nain. Od sredinjeg znaaja za ovu diskusiju jeste injenica da se ideja figuracija primenjuje na sve drutvene fenomene iz meu malih grupa i drutava, pa ak i na Kinu koja ima preko milijardu stanovnika. Elijas odbija da se bavi odnosima izmeu pojedinaca i drutva. Drugim recima, i pojedinci i drutva (kao i svaki dru tveni fenomen izmeu njih) podrazumevaju ljude - ljudske od nose. Koncept lanaca meuzavisnosti trebalo bi da prui dobru ilusrarciju onoga to Elijas eli da izrazi konceptom figuracije koji predstavlja sutinu njegove socioloke misli. Njega interesuje na koji nain se ljudi povezuju i zato te veze nastaju. Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me uzavisnom odnosu s njima. On tvrdi da najvei broj sociolo ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno nezavisna od drugih ljjjdskih bia. Takva slika nije pogodna za teorijufiguracije.Da bifiguracionasocilogija bila mogua, neophodna je slika otvorenog i meuzavisnog aktera.

Studija sluaja: lov na lisice


Pored analize dugog istorijskog perioda, Elijas takode prime njuje svoje ideje na posebne oblasti kao to je, recimo, sport, naro ito lov na lisice. On smatra da se kroz istoriju moe primetiti opte
Figuracije - drutveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Mo ima kljuni znaaj za drutve ne figuracije; one su neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvija ju se, ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran nain.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

199

opadanje nasilja u sportu. Lov na lisice u poetku je bio veoma nasilan sport. Uobiajeni ritual sastojao se u tome da se lisica najpre ubije, a potom pojede. Meutim, tokom godina, lov na lisice postajao je sve civilizovaniji. (U Velikoj Britaniji on je za branjen zakonom iz 2005. godine). Na primer, umesto da ljudi ubiju lisicu, ubijaju je lovaki psi. Pored toga, vie nije obavezno da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Meutim, s takvim razvo jem sporta dolazi dosada. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego to su to nekada bili. Potreba za veim uzbuenjem odraava se u porastu nasilja koje esto izbija na evropskim, a posebno na britanskim fudbalskim utakmicama. Osim toga, nasilje nije sasvim nestalo iz drutvenog ivota. Ono se po pravilu moe nai po kafanama i na ulicama, kao i u arkama ili otvorenim ratovima izmeu dr ava. Mogue je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor tu bude vie nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do smanjivanja nasilja u drugim drutvenim odnosima. Uopteno govorei, Elijas ne smatra da je civilizacija nuno dobra. Manje civilizovana drutva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim drutvima. Sve vea civilizovanost esto podrazumeva gubitak drugih aspekata ivota koji su ljudima vani.

KOLONIZACIJA SVETA IVOTA


Jirgen Habermas (1929) je neomarksistiki teoretiar. Za pravo, u mladosti, on je kao naunik direktno povezivan za kririku kolu. Iako je dao znaajan doprinos kritikoj teoriji, Ha bermas je s vremenom marksistiku teoriju integrisao s mnogim drugim teorijskim uvidima da bi doao do posebnog skupa teo rijskih ideja. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve veoj kolonizaciji sveta ivota. Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta vota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta ivota i si stema kao njegovog kolonizatora.

200

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Svet ivota, sistem i kolonizacija


Koncept sveta ivota (nemaki, Lebensiveli) skovao je Alfred Sic (s ostalim pripadnicima fenomenoloke sociologije) da bi opi sao svet svakodnevnog ivota. Sic se prvenstveno interesovao za intersubjektivne odnose unutar sveta ivota. Habermas, meu tim, tom konceptu eli da prie na jedan drugaiji nain. On je prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja se odvija u svetu ivota. Idealno gledano, ta komunikacija trebalo bi da bude slobodna i otvorena, tj. liena ogranienja bilo koje vrste. Za Habermasa, slobodna i otvorena komunikcija znai ra cionalizaciju komunikacije unutar sveta ivota. Iako je koncept racionalizacije uglavnom korien u negativnom smislu (u kome e ga i sam Habermas kasnije esto koristiti), unutar sveta ivota i komunikacije, racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Oni koji se nalaze u meusobnoj interakciji racionalno su motivisani da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju, koja vodi uzaja mnom razumevanju. Da bi se postigao konsenzus, upotrebljavaju se racionalne metode. Do konsenzusa e se stii, a razumevanje e se postii ako pobedu odnese bolji argument. Drugim recima, nikakva spoljna sila, kao to je na primer vea mo jedne strane u komunikaciji, ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon senzusa. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze iskljuivo na osnovu bolje argumentacije. Sistem ima izvorite u svetu ivota, ali on razvija svoje po sebne strukture kao to su porodica, pravni sistem, drava i privre da. Razvijajui se, te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta ivota. Sistem i njegove strukture, isto kao i svet ivota, prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Meutim, racionalizacija sistema poprima razliit oblik od racionalizacije sveta ivota. Ra cionalizacija ovde znai da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciraniji, sloeniji i samodovoljniji. Sto je jo vanije, mo
Svet ivota - po Sicu, svet zdravog razuma, svet svakodnevnog ivota, obini svet; mesto gde se dogaa intersubjektivnost; Habermasa na prvom mestu interesuju meupersonalni odnosi u svetu ivota. Sistem - po Habermasu, strukture (kao to su porodica, pravni sistem, drava i privreda) koje imaju izvorite unutar sveta ivota, ali koje razvijaju za sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta ivota.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

201

sistema i njegovih struktura raste, a s time raste i sposobnost siste ma da usmerava i kontrolie ono to se deava u svetu ivota. To ima mnotvo kobnih posledica po svet ivota, od kojih je najva nija njegova kolonizacija od strane sistema. Kolonizacija sveta i vota ima mnoge oblike, ali je najznaajnije to to sistem sam sebe namee komunikaciji koja se odvija unutar sveta ivota. Umesto da se komunikacija odvija iskljuivo tako to pobedu odnosi bolji argument, sistem, koji dolazi spolja, ograniava sposobnost akte ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar sveta ivota. Drugim recima, umesto da racionalne strukture si stema uveavaju kapacitet sveta ivota za komunikaciju i ostvare razumevanje i konsenzus, one te procese ugroavaju nameui im spoljnu kontrolu. To je sutina procesa kolonizacije. Evo jednog primera za lake razumevanje ideje kolonizacije. Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz otvorenu i slobodnu diskusiju odluili kako da udrue snage da bi zaradili vie novca. Takode, pretpostavimo da su svi oni dobro pozicionirani slubenici u bogatim i velikim kompanijama, te da znanje koje su stekli na tim pozicijama poele da iskoriste da bi napravili akcionarsku drutvo, a onda investirali u deonice ne kih od tih kompanija. Meutim, oni ne samo da ne smeju to da urade, ve ne smeju o tome ni da razgovaraju, jer je to zabranje no zakonom o insajderskom trgovanju. Slubenik iz jedne kom panije ne sme drugim lanovima grupe otkrivati informacije o tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to moe da utie na cenu akcija te kompanije na berzi. Tako se zakonom zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je naine mogue stei bogatstvo unutar sveta ivota ove grupe. Moemo da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti, ali ostaje injenica da u ovom sluaju zakon zapravo zabranjuje postizanje konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju. Prema tome, Habermas tvrdi da su sistem i svet ivota, upr kos tome to proistiu iz istih korena, razdvojeni jedan od drugog.
Kolonizacija sveta ivota - budui da sistem i njegove strukture postaju sve diferenciranije, sloenije i samodovoljnije, njihova mo raste, a s njom raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontroliu ono to se deava u svetu ivota.

202

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Budui d a je tako, otvara se m o g u n o s t d a sistem kolonizuje svet ivota. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet ivota uopte, a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. K o m u n i k a c i j a p o staje sve rigidnija, osiromaenija i fragmentiranija, a s a m svet ivo ta dolazi na ivicu raspadanja. M e u t i m , ak i k a d a je kolonizacija v e o m a opsena, svet ivota opstaje i nastavlja d a ivi.

Jirgen

Habermas

Biografska skica Habermas je poeo da radi na Institutu za drutvena istraiva nja u Frankfurtu 1956. godine. Odmah je postao pripadnik frankfurtske kole. Vrlo brzo je postao asistent-istraiva kod Teodora Adorna, jednog od naj uticaj nih lanova te kole. Iako se smatra da je frankfurtska kola bila veoma homo gena, Habermas se izdvajao svojim gle ditima: Za mene nikada nije postojala jedna konzistentna teorija. Adorno je pisao eseje o kriti ci kulture i organizovao seminare o Hegelu. On je predstavljao samo jednu marksistiku struju - i to je bilo to". Iako je bio vezan za Institut za drutvena istraivanja, Haber mas je od poetka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori jentaciju. Objavljivanje jednog teksta 1957. godine, dovelo ga je u sukob s najuticajnijim naunikom Instituta, Maksom Horkhajmerom. Habermas je zagovarao kritiku misao i praktino delanje, ali se Horkhajmer plaio da bi takva pozicija mogla da ugrozi javno finansirani institut. Horkhajmer je poeo da se za lae za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Tada je rekao o Habermasu: On verovatno ispred sebe ima dobru, ak i bri ljantnu karijeru kao pisac, ali e Institutu naneti veliku tetu ako ostane". lanak je na kraju ipak objavljen, ali ne pod okri ljem Instituta. U njemu se praktino Institut nije ni pominjao. Nakon svega, Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu nemogue uslove rada, posle ega je on napustio Institut.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

203

Racionalizacija sistema i sveta ivota


Za Habermasa, problem je u tome to sistem i racionalizaci ja koja je karakteristina za sistem, zadobijaju sve veu kontrolu nad svetom ivota i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije. Reenje tog problema, po Habermasu, lei u racionalizaciji i jed nog i drugog - i sveta ivota i sistema. Potrebno je, kako vidimo, da se obave dve racionalizacije, ali svaka na svoj nain. Sistemu i njegovim strukturama mora se omoguiti da postanu sve diferenciraniji i sloeniji. Na drugoj strani, svet ivota mora se redefinisati tako da se priblii idealu slobodne komunikacije u kojoj bolji argumenti uvek pobeduju. Puna racionalizacija sveta ivota i sistema, omoguila bi im da se ponovo sjedine na nain kojim e se meusobno dopunjavati i obogaivati. Time bi se uzajamna netrpeljivost medu njima iskorenila. Racionalniji sistem trebalo bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u svetu ivota. Ta argumentacija trebalo bi, zauzvrat, da se iskori sti da bi se iz nje izvukli naini dalje racionalizacije sistema. Na taj nain, dva sistema bi se uzajamno obogatila, umesto da, kao sada, sistem deformie svet ivota. Na primer, jedan racionalniji sistem mogao bi da omogui grupama ljudi da raspravljaju o razmeni odreenih vrsta informacija koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Takve gru pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju dole do boljih smernica u pogledu toga ta jeste, a ta nije insajdersko trgovanje. Drugim recima, ljudi bi sami odluili da li je insajdersko trgovanje moral no ili nemoralno, zakonito ili nezakonito, dobro ili loe. U drutvu u kojem su i sistem i svet ivota racionalizovani, ti pogledi na nove smernice, uticali bi povratno na sistem, te vodili do promena i bo ljeg shvatanja onoga to jeste i to nije insajdersko trgovanje.

Kljuni koncept
Situacija idealnog govora

Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne i otvorene komunikacije (u svetu ivota) koju on naziva situaci ja idealnog govora". U najveem broju sluajeva, mo odreuje

204

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

koji argument pobeduje, a koji gubi. Meutim, Habermasova situacija idealnog govora, osloboena je svih spoljnih uticaja, a pogotovo uticaja moi. To je situacija u kojoj pobeduje bolji argument, a ne onaj iza koga stoji moniji pojedinac ili monija grupa. Bolji argument je onaj koji, recimo, nudi bolje dokaze i moe da se iznese na najubedljiviji nain. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima, a takav konsenzus nam uvek kazuje ta je istina. Ptema tome, istina je istina zato to proizilazi iz konsenzusa, a ne zato to je kopija realnosti. Problem u savremenom svetu sastoji se u tome to je mali deo ljudske komunikacije slobodan i otvoren. Mo utie na prakti no celu nau komunikaciju, a rezultat takvog uticaja nije samo poremeena komunikacija, ve i opta nesposobnost da se stigne do pravog konsenzusa i, samim tim, do istine. U skladu sa svo jom marksistikom orijentacijom, Habermas smatra da posto ji skup praktinih i politikih implikacija koje proizilaze iz te dijagnoze savremenih bolesti. Drugim recima, barijere slobod noj i otvorenoj komunikaciji, a pogotovo mo koja je remeti, trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu do konsenzusa i istine.

MOLOH MODERNOSTI
Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim teoretiarem. On tvrdi da mi i dalje ivimo u modernom svetu, iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. (Gidens je veliki deo svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore tiarima koji tvrde da ivimo u postmodernom svetu.) On ne odbacuje ideju da emo u nekom trenutku moda prei u postmoderni svet, ali njegovo vienje tog sveta veoma je razliito od vienja postmodernih teoretiara (glava 9). Iako modernista, Gidens ima veoma razliit pogled na moderni svet od klasinih teoretiara modernosti, kao to su Marks ili Veber.
Situacija idealnog govora govorna situacija koja je osloboena od svih spoljnih uticaja, a pogotovo uticaja moi; situacija u kojoj pobeduje bo lji argument, a ne onaj iza koga stoji moniji pojedinac ili monija gru pa. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima, a takav konsenzus nam uvek kazuje ta je istina. Istina nije kopija realnosti ve proizilazi iz konsenzusa.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

205

Moloh
Gidens vidi modernost kao Moloha, (engleski, juggernaut), snanu silu koja se kree napred ruei sve pred sobom. Zamisli mo jedan ogroman kamion veliine Titanika koji se kree ulica ma grada. Ljudi upravljaju Molohom, ali, s obzirom na njegovu veliinu i snagu, oni ne mogu potpuno da kontroliu pravac ko jim e se on kretati, niti brzinu koju e on dostii. Uvek posto ji mogunost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve ono to je u njemu, ili u njegovoj blizini, bude uniteno. Onima koji ga kontroliu, kao i onima koji mu se nadu na putu, Moloh moe doneti velike nagrade (recimo, veliki kamion moe da do nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovnitvu potreb ne), ali i velike opasnosti, ukljuujui i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost ivote mnogih ljudi. Koncept Moloha jedan je prilino apstraktan koncept. Sta, zapravo, Gidens eli da kae tom metaforom i opasnostima koje ona nosi? Moloh izraava rizike po ljudsko drutvo koje su proi zveli sami ljudi. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Ka mion moda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se ine ispravnim, ali to u budunosti moe proizvesti vie tete nego ko risti. To se dogodilo sa fen penom", lekom za kontrolu teine koji je jedno vreme bio veoma popularan, ali je potom povuen 5 trita jer se saznalo da izaziva srane probleme. Jo jedan pri mer kako ljudske tvorevine koje se ine vrednim mogu imati ra zarajue posledice, jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer, nuklearne centrale) i genetskog istraivanja. I jedno i drugo su proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon trolom. Meutim, ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo gunost unitenja koje moe biti posledica topljenja nuklearnog rsaktora (to se desilo 1986. godine u Cernobilju) ili genetskih mutacija (koje mogu ugroziti budunost ljudske vrste).
Moloh - Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snanu silu koja se kree napred ruei sve pred sobom. Ljudi upravljaju Molohom, ali uvek postoji mogunost da e se on otrgnuti kontroli i unititi one koji su ga stvorili i njihovu okolinu.

206

DZORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORES

Prostor i vreme
Naa sposobnost da kontroliemo razliite komponente savremenog Moloha komplikuje se injenicom da su te komponen te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Tu pojavu Gidens naziva distancijacija. Dok su nam u premodernom drutvu, ili ak u ranim modernim drutvima, takve komponente bile fiziki bli zu, one se sada prostiru po elom svetu. Vie nije neophodno da budete blizu neega da biste na to izvrili nekakav uticaj. Recimo, nuklearna podmornica ogromne razorne moi moe da bude uda ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Nukle arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji ive hiljadama kilometara daleko od mesta gde se desila nesrea. Isto to moe da se kae i za vreme. Stvari koje su napravljene u prolosti (nuklearni otpad koji se gomilao vie od pola veka) mogu imati katastrofalne posledice po nas koji ivimo u dananjem vremenu. Slino tome, stvari koje danas stvaramo (na primer, genetska tehnologija) mogu imati tetne posledice u budunosti. Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru, stanovnici modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i ljude koji te sisteme kontroliu i njima upravljaju. Recimo, ne ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor nice da lansira raketu s nuklearnom glavom nee biti posledica njegovog kaprica ili da e oni koji obavljaju genetska istraiva nja preduzeti sve mere predostronosti koje su potrebne da bi se zatitile budue generacije. Drugim recima, priroda modernog sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si stemima. U suprotnom, savremeno drutvo ne bi bilo mogue.

Entoni Gidens Biografska skica


Gidens je kao teoretiar veoma uticajan u SAD, ali i u mnogim drugim delovima sveta. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad Distancijacija - tendencija razliitih delova savremenog Moloha da se sve vie udaljavaju od nas u prostoru i vremenu.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

207

uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. Neprihvatanja kod kue moe delimino da se objasni injeniom da je Gidens uspeo da dobije teorijske sledbenike irom sve ta, to mnogim drugim britanskim teore tiarima koji su to pre njega pokuavali, nije polo za rukom: Gidens je moda ostvario fantazije mnogih od nas koji su se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de bate iz koje se razvila teorija strukturacije." (Videti glavu 7). Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to kom devedesetih godina prolog veka. Sedmogodinja terapi ja dovela ga je do dubljeg istraivanja linog ivota, iz ega su
proizale knjige kao to su: Modernost

i samoidentitet

i Transfor

macije intimnosti. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje da prihvati aktivniju ulogu u javnom ivotu i postane savetnik britanskog premijera Tonija Blera. Dekan prestine Londonske kole za ekonomiju i politike nauke (London School of Eco nomics and Political Science) postao je 1997. godine. Tokom svog mandata, pokuao je da uvrsti akademsku reputaciju te institucije i ojaa njen uticaj kako u Velikoj Britaniji, tako i i rom sveta. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov akademski rad, te da njegovim poslednjim delima nedostaju dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove.

Refleksivnost
Meutim, u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Ljudi su refleksivni. Oni neprestano razmiljaju o velikim problemima kao to su nukle arna tehnologija i genetsko istraivanje, ali i o svemu onome to ini njihov svakodnevni ivot. Iako razmiljanje o velikim pro blemima ima mali uticaj na te probleme, ono u ljudima izazi va stalan oseaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi mogli imati na njihove ivote. Sto je jo vanije, neprekidno pre ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara jo

208

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

vei oseaj nelagodnosti. Malo toga moe da se uradi jednom za svagda. Umesto toga, svi nai postupci neprekidno su podloni preispitivanju, reviziji i modifikaciji. Gidens taj proces naziva re fleksijom. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka naposletku vodi do njihove promene. Mi ne reflektujemo samo o naim postupcima, ve i o na em razmiljanju o tim postupcima. To nam stvara jo sveobuhvatniji oseaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao to su opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom.

Kljuni koncept
Rizino drutvo

Iako ideja rizika zauzima znaajno mesto u Gidensovom teorij skom radu, ona predstavlja sredinji koncept socioloke teorije savremenog nemakog teoretiara, Ulriha Beka (roden 1944). Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizino drutvo (1992). Bek smatra da je savremeno drutvo definisano rizikom i na inima na koji rizik moe da se sprei, minimalizuje ili kanalie. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako to su teile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao to je vea jednakost), ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalae da ne izazivaju opasnosti povezane s razliitim rizicima Mnogi dananji rizici proistiu iz savremene industrije, ali ono to ih ini jedinstvenim nije samo to to su opasniji nego ikada ranije (nesrea u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija nego nesrea izazvana u obinoj elektrinoj centrali), ve i to to nisu prostorno i vremenski ogranieni. Na primer, nukle arna katastrofa, kao ona u ernobilju 1986. godine, nije bila ograniena samo na geografski prostor u blizini centrale, ve je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prili no udaljeni od mesta nesree. Osim toga, posledice te nesree nisu bile ograniene samo na vreme kada se nesrea dogodila. Ljudi i danas oseaju posledice izloenosti radijaciji, pri emu se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi. Rizik je, kao i mnoge druge pojave u drutvu, stratifikovan. Za razliku od siromanih drutava i niih slojeva koji e skoro si gurno biti izloeni riziku, bogata drutva i vii slojevi verovatno

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

209

e izbei rizik. tavie, bogatija drutva esto izvoze rizik siro manijim drutvima. Takode, mnogo je vea verovatnoa da e rizik pogoditi oblasti u kojima ivi nia, a ne via klasa. Bez ob zira na to, ak ni vii slojevi ne mogu biti potpuno lieni opasno sti rizika u savremenom svetu. Jedan od razloga za to je efekat bumeranga. Drugim, recima, rizik pogaa i vie slojeve i bogata drutva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. Bogata drutva i vii slojevi nastoje da fabrike koje unitavaju ovekovu okolinu grade to je mogue dalje od mesta na kojima oni ive, ali mnogi od tih rizika vraaju im se nazad u obliku zagaenog vazduha ili zagaane vode, sve vee rupe u ozonskom omotau, globalnog zagrevanja i slinog. Niko ne moe, smatra Bek, da se sakrije od rizika ili izbegne ivot u rizinom drutvu.

Nesigurnost i rizici
Gidens smatra da visoka modernost" u nae ivote unosi velike rizike i nesigurnost. Odatle dolazi naa elja da smanjimo rizik i nesigurnost. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u detinjstvu. Ako je socijalizacija uspena, ona nam omoguava da razvijemo sposobnost verovanja ne samo naim roditeljima, ve osobama od autoriteta u naelu. Osim toga, na svakodnevni i vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su nai ivoti sigurni. Ipak, uprkos rutinama i uspenoj socijalizaciji, bolno smo svesni rizika koji nas okruuje. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju uju samo fenomene o kojima je bilo rei u prethodnim paragra fima, ve i fenomene kao to su sve vea globalna ekonomska za visnost i verovatnoa da e ekonomska kriza u jednom delu sveta prouzrokovati krizu u itavom svetu. Mi smo takode svesni toga da eksperti, iako im naelno verujemo, ne mogu u potpunosti da kontroliu Moloha. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku; u krize, a mere koje oni preduzimaju da bi izali na kraj s takvim irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoranja.
Efekat bumeranga rizik pogaa vie slojeve i bogata drutva koji su najod govorniji za njegovu proizvodnju.

210

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Gidens se pita: zato nastaju rizici? Drugim recima, zato Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi etiri odgovora: 1. Oni koji su stvorili Moloha i njegove razliite sastavne delove napravili su greke; Moloh ima ugraene felere. Na primer, strunjaci koji su projektovali nuklearnu cen tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale i rom sveta), napravili su itav niz greaka koje su dovele do njenog unitenja. 2. Oni koji upravljaju Molohom prave greke; Moloh je podloan upravljakim grekama. Prema tome, mogue je da je ernobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim grekama koje su poinili ljudi koji su upravljali centra lom iz dana u dan. U stvari, ernobiljska katastrofa je bez sumnje rezultat kombinacije greaka upravljaa i sistem skih felera. 3. Ne moemo uvek tano da predvidimo posledice modifikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova. Takve promene esto imaju nenameravane posledice. Na primer, mi se trenutno nalazimo na poetku genetske revolucije, ali ne moemo da predvidimo sve posledice genetskih promena na kojima sada radimo. Slino tome, proizvoai leka fen pen" nisu imali predstavu o tome da e njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati sra ne probleme. 4. Ljudi u naelu, a posebno eksperti, neprekidno reflektuju o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu. To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu ava Molohu da se kree razliitom brzinom i u razlii tim smerovima. Meutim, nova brzina ili smer mogu da proizvedu itav niz negativnih posledica. Na primer, u nekom trenutku amerike finansijske vlasti mogle bi da podignu kamatne stope kako bi drale inflaciju pod kon trolom. Meutim, dizanje kamatnih stopa otvara mogu nost za privrednu recesiju.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

211

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Holivudski blokbaster

Kao to smo videli u ovoj glavi, kritiki teoretiari smatrali su da su filmovi, pogotovo filmovi koji su u doba najvee popu larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije, pogodno sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. Posledica tog zaglupljivanja jeste to da ljudi nisu vie sposobni da shvate da se izvori njihovih problema nalaze u irem drutvu, a kamoli da neto preduzmu kako bi to spreili. Vremena su se promenila tako da danas vie panje mora da se posveti uticaju televi zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti ou-programa), In terneta i eksboksa (naroito razliitim igricama koje na njemu mogu da se igraju). Meutim, kakav je poloajfilmovadanas? Da li su oni vie ili manje zaglupljujui, i da li mogu da se upotrebe za kontrolu ljudi? Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi,filmovisu da nas, na neki nain, mnogo manje vani nego to su to bili, re cimo, 1940-ih godina. Danas Holivud proizvodi manje filmo va B produkcije nego ranije. Iako mnogi od tihfilmovamogu da se gledaju na kanalima kao to je American Movie Classic, njih je uveliko zamenio televizijski program. Meutim, uticaj Holivuda ostao je snaan, pogotovo u proizvodnji i globalnoj distribuciji blokbastera. U stvari, Holivud je odavno poeo da proizvodi blokbastere Roenje nacije (1915), Prohujalo s vi horom (1939), i Quo Vadis (1951) - zbog ega je asopis Va riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarauje puno novca). Ono to je danas razliito jeste sredinja pozicija koju blokbasteri u Holivudu zauzimaju, kao i tehnika razvijenost i arobnjatvo savremenih blokbastera. Danas se naglasak stav lja na brze, glasne i nemogue dogaaje koji mogu da se izraze samo kroz magiju filma, pogotovu upotrebom kompjuterizovane tehnike koja je jo uvek u svom zaetku. Prvi meu ta kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977), a jedan od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999). Na koji nain se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu 1 s osnovnim idejama kritike teorije? Prvo, iako je proizvedeno j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije, mnogo

212

D0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE*

vei procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i blokbastere. Drugo, ne samo da vie ljudi odlazi da gleda blokbastere, ve oni ostvaruju mnogo vei uticaj na njih. Meta uticaja tih filmova nije intelekt, nego emocije. Savremena filmska industrija poznata je po tome to koristi planiranje i ekspertizu, koji su neophodni da bi se dananja bioskopska I publika manipulisala i kontrolisala. Konano, i moda naj- \ vanije, najvei broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu- j pljujui uticaj na publiku. Glavni cilj je da se snano utie na emocije gledalaca, od kojih se uglavnom trai da gotovo uopte ne razmiljaju. Lako moe da se dokae da su savremeni blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi nivo, i da, sledstveno tome, doprinose da se odri status quo i u velikoj meri smanjuju mogunost za kritiko razmiljanje i nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. ;

Saetak
1. 2. 3. 4. Kritika teorija najvie je zainteresovana za kulturnu industriju i sve veu kontrolu kulture nad ljudima. Presudnu ulogu u toj kon troli ima masovna kultura, pogotovo ona koja se iri preko medija. Kritiki teoretiari kritikuju tehnologiju, pogotovo nain na koji se ona upotrebljava u kapitalizmu. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno drutvo u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritiki misle. Kritiki teoretiari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi ljenje. Pod uticajem tehnokratskog miljenja, ljudi tee da pro nau najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa, ne razmilja jui niti o sredstvima, niti o ciljevima. Oni gube sposobnost da koriste razum, to doprinosi iracionalnosti racionalnosti. Za razliku od marksista, kritiki teoretiari usvajaju pesimistian pogled na budunost. Oni u budunosti predviaju sve veu teh noloku kontrolu i racionalizaciju. Kapitalizam je proao kroz transformaciju od fordizma ka postfordizmu. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho mogenih proizvoda, nefleksibilna tehnologija, standardizovane radne rutine, progresivan rast produktivnosti, birokratizovani

5. . 6. 7.

SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2)

213

8.

9. 10.

11.

12.

13. 14.

proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u potronji. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja veeg broja proizvoda, veoma fleksibilni proizvodni sistemi, fleksibilniji i vetiji radnici, opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero genost u potronji. Iako velike fabrike postaju sve vie postfordistike, fordizam na stavlja da ivi u restoranima brze hrane. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u kome je ono to se nekada radilo javno vremenom postalo necivilizaovano, a ljudi su to prestali da rade javno. Promene medu obinim ljudima nastale su kao posledica imita cije promena koje su nastale u aristokratiji. Promene u dvorskim manirima stvorile su lance zavisnosti koji su poeli da povezuju aristokratiju s obinim svetom. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije sveta ivota. Po toj teoriji, sistem kolonizuje svet ivota i time u njemu spreava slobodnu i otvorenu komunikaciju. Za Habermasa svet ivota predstavlja podruje svakodnevne ko munikacije. Iako, po Habermasu, sistem ima svoje izvorite u svetu ivota, on vremenom poinje da razvija posebne strukture (porodica, pravni sistem, drava i privreda itd.) koje postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta ivota. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti, velikom i snanom silom koja, uprkos injenici da njome uprav ljaju ljudi, uvek ima mogunost da se otrgne njihovoj kontroli. Gidens smatra da se u faktore koji utiu na to da se Moloh mo dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugraeni feleri, greke u uprav ljanju, nenameravane posledice i korienje novih znanja koja usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu.

15.

16.

Literatura za dalje itanje


Bek, Ulrih (2001). Rizino drutvo. Beograd: Filip Vinji. Elijas, Norbert (2001). Proces civilizacije. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Fisk, Don, (2001). Popularna kultura. Beograd: Clio. Gidens, Entoni (1998). Posledice modernosti. Beograd: Filip Vinji. Gidens, Entoni (2005). Odbegli svet. Beograd: Stubovi kulture.

214

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Katunari, Vjeran (1990). Teorija drutva u frankfurtskoj koli. Zagreb: Naprijed. Markuze, Herbert (1987). ovjek jedne dimenzije. Sarajevo: Veselin Maslea. Risman, Dejvid (2007). Usamljena gomila. Novi Sad: Mediterran Pubishing. Ritzer, George (1999). Mekdonaldizacija drutva. Zagreb: Naklada Je senski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Smit, Denis (2001). Uspon istorijske sociologije. Beograd: Zavod za ud benike i nastavna sredstva. Touraine, Alain (1998). Postindustrijsko drutvo. Beograd: Plato. Vujovi, Sreten [urednik] (2008). Drutvo rizika. Promene, nejednako
sti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji. Beograd: Institut za soci

oloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Srbiji. Wallerstin I. (1986). Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: C E K A D E . Zeman, Zdenko (2004). Autonomija i odgoena apokalipsa. Zagreb: Hrvatska sveuilina naklada.

GLAVA 6 SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA


Simboliki interakcionizam Dramaturgija Etno metodologija i konverzacijska analiza Teorija razmene Teorija racionalnog izbora Saetak Literatura za dalje itanje Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teorijama. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija, ali se orijentiemo na teorije svakodnevnog ivota. Glavu zapoinjemo simbolikim interakcionizmom, teorijom koja se razvijala pod snanim uticajem Dorda Herberta Mida (sa kojim smo se upo znali u glavi 3). Nakon toga, prelazimo na dramaturgiju, koja drutvo posmatra kao niz dramskih nastupa slinih pozorinim nastupima. Etnometodologija, s kojom se sreemo nakon toga, bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici realizovali nae ivote. Nakon toga, sreemo se s teorijom razmene koja drutvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i trokova i koja, izmeu ostalog, tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru gima ukoliko je taj odnos nagraujui, a prekida ga ukoliko ga on kota. Glavu zavravamo teorijom racionalnog izbora koja se usredsreuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem da maksimalizuju zadovoljenje svojih elja i potreba.

SIMBOLIKI INTERAKCIONIZAM
Predmet prouavanja simbolikog interakcionizma, kao : drugih teorija koje sreemo u ovoj glavi, jeste drutvena svaiodnevica. Posebnost te teorije, kao to se moe uoiti iz njenog
Simboliki interakcionizam socioloka kola koja se, sledei Mida, prven stveno bavi simbolikom interakcijom.

216

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

imena, jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince kao dejstvenike) i simbole (i njihovo znaenje) koji su s interak cijom vrsto povezani. Sutinu ove teorije moemo razumeti ako izloimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa. Prvo, ljudsko delovanje usmereno je na stvari, ali samo ako te stvari za ljude imaju neko znaenje. Sledstveno tome, nae de lanje usmereno je, recimo, na zastavu Republike Srbije tako to je pozdravimo ili dignemo tri prsta. Taj na postupak zasnovan je na znaenju koje ta zastava ima za nas (tj. za nau domovi nu), a ne samo na njenim fizikim karakteristikama (tj. injenici da ima tri boje i grb orla u sredini). To, takoe, znai da drugi ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugaiji nain (recimo, tako to e je spaliti ili je pocepati), zato to ona za njih moe imati drugaije znaenje (recimo, za neke ona moe biti simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije). Drugo, znaenja uvek proizilaze iz naih interakcija s dru gim ljudima. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj koli mi uimo kako je zastava pozitivan simbol. Ali, isto tako, ljudi koji ne vole Srbiju takode kroz interakciju u koli, porodici ili nekoj drugoj primarnoj grupi, mogu da naue kako je zastava Srbije negativan simbol. Stoga, kakav god odnos imali prema zastavi, on se stie kroz interakciju. Tree, ljudi ne samo da internalizuju znaenja koja su nauili kroz drutvenu interakciju, ve su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. Sledstveno tome, iako je neko nauio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol, nezado voljstvo srpskom spoljnom politikom ili nainom na koji srbijan sko drutvo tretira svoje etnike manjine moe pojedince navesti da reinterpretiraju znaenje zastave i da odbace pozitivna oseanja prema njoj, pa ak i da razviju potpuno negativna oseanja prema zastavi i prema svemu onom to ona simbolizuje. Suprotno tome, pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma njinama. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu sada u svetlu te nove injenice da promene miljenje i ponu za stavu Srbije da doivljavaju kao neto pozitivno. etvrto, ljudi, za razliku od ivotinja, imaju jedinstvenu sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. Dok ivotinje na

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

217

stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno, ljudi su sposobni da stimulusima daju znaenje (da ih pretvore u sim bole) i da onda delaju na osnovu tih znaenja. ivotinje reaguju instinktivno na objekte; mi prvo razmiljamo o njihovim znae njima, pa tek onda delamo. Gladna ivotinja mogla bi da pojede otrovnu peurku, ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta peurka otrovna i da proverimo njenu jestivost, i tek onda odlu imo da li da je pojedemo ili ne. Kada ivotinjama dode vreme za parenje, one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje kako bi instinktivno osigurale produenje vrste. Najvei broj ljudi, meutim, bira s kim ide u krevet. Seksualni in za ljude ima jedno simboliko znaenje koje nadilazi znaaj pukog produenja vrste. Peto, ljudi postaju humani kroz drutvenu interakciju, pogo tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u koli. Mi se raamo sa sposobnou da postanemo humani, ali taj potencijal moe da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Sled stveno tome, deca koja su odrasla pored divljih ivotinja (na primer, vukova), ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz i votinjske zajednice i ponu da ulaze u interakciju s drugim ljudima.

Robert E. Park Biografska skica


Robert Park nije imao tipinu karijeru akademski kolovanog sociologa: fakultet, poslediplomske studije, mesto na univerzi tetu. Umesto toga, on se bavio razliitim stvarima pre nego to je postao sociolog. Uprkos tome to je kasno poeo, Park je dao znaajan doprinos sociologiji urba nih naselja. Njegovo bogato neakadem sko iskustvo omoguilo mu je neobinu orijentaciju u ivotu. Njegovi pogledi snano su uticali na razvoj ikake kole u sociologiji, simbolikog interakcionizma i, konano, drugih sociolokih teorija. Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji, 14. februara 1864. godine. Jo dok je bio student Miigenskog univerziteta na

218

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE<J

njega su uticali veliki mislioci poput Dona Djuia. Iako je voleo teoriju i teorijske ideje, Park je smatrao da je neophodno da neto uradi u realnom svetu. Jednom je rekao: Odluio sam da se bavim praksom zbog nje same... da bih u svoju duu sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Nakon zavretka studi ja poeo je da radi kao novinar, to mu je omoguilo da bude u kontaktu s realnim svetom. Posebno je voleo da pronalazi i istrauje kockarnice i sobe za oputanje u kojima se pui opi jum. Pisao je o gradskom ivotu na veoma ivopisan nain.

Voleo je terenski rad, tj. da posmatra, analizira i belei svoje


opservacije. U sutini, on je obavljao vrstu istraivanja (nazva nu nauno izvetavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno od kljunih obeleja ikake socioloke kole. Iako je taan opis drutvenog ivota bila jedna od njegovih strasti, Park je sve vie postajao nezadovoljan radom u novina ma jer ga to nije zadovoljavalo lino i, to je jo vanije, to nije zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. Osim toga, inilo se da radom u novinama nije mogue unapreivati svet, a Park je imao duboku potrebu za drutvenom reformom. Zbog toga je 1898, kada je imao 34 godine, napustio novinarstvo i upi sao se na Harvard.

esto, k a k o j e D o r d H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e to rade i, p r e m a t o m e , s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in terakcije. Izraeno M i d o v i m renikom, ljudi p o s e d u j u svest" ; s o p s t v o " . Posebno j e znaajna naa s p o s o b n o s t d a ulazimo u in terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odluili k a k o d a ulazimo _ interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u u j u . N a e delanje je otu d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Ali, m i svakako n i s m o p o t p u n o Terenski rad - metod koji koriste simboliki interakcionisti, ali i ostali sociclozi. Podrazumeva odlaenje na teren (svakodnevni drutveni svet) kak: bi se uoili i prikupili svi relevantni podaci. Posmatranje - metod, usko povezan s terenskim radom, kojim simbolici. interakcionista (ili neki drugi sociolog) prouava drutvo tako to pc~ smatra ta se u njemu deava. U sluaju simbolikog interakcionizmi. posmatranje istraivau omoguava da koristi metod saoseajne intros pekcije i stavi se u poloaj prouavanih aktera, kako bi razumeo njihov znaenja i motive i posmatrao nain na koji oni delaju.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

219

slobodni da radimo ta poelimo - postoje mnoga eksterna (spoljna) ogranienja naeg delanja. Sedmo, ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su ivotne situacije u kojima se nalaze. Mi definiemo situacije, da jemo im znaenje i onda delamo s obzirom na ta znaenja. Mi biramo ciljeve i onda pokuavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek na uspean ili linearan nain, budui da esto nailazimo na razli ite barijere ili prepreke).

Kljuni koncepti
Konceptualni doprinos arlsa Hortona Kalija

arls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon ceptu sopstva u ogledalu. Taj koncept izraava ideju da pred stavu o sebi formiramo ogledajui se u nekoj vrsti ogledala. Ali kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli, zapravo jesu ljudi s kojima ulazimo u interakciju. Da bismo stvorili sliku o sebi i svom ponaanju koristimo druge ljude kao ogledalo. Posmatramo njihove oi, govor njihovog tela i sluamo njihove rei. Ogledajui se u tom ogledalu, utvrujemo da li smo onakvi ka kvima elimo da se predstavimo, te da li nai postupci imaju eljeno dejstvo i ostavljaju eljeni utisak. U suprotnom, moda bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o sebi. Ako ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne slae s naim doivljavanjem sebe, moda bi trebalo da izvrimo ponovnu procenu samodoivljaja ili izvrimo ponovnu procenu slike koju o sebi imamo. Koncept sopstva u ogledalu odraava interesovanje koje je Kuli, kao i ostali pripadnici simbolikog interakcionizma, gajio za razum, sopstvo i interakciju. Drugi kljuni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe. To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suoavaju licem u lice.
Sopstvo u ogledalu ideja da sliku o sebi formiramo koristei druge ljude i njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponaamo. Primarne grupe - intimne grupe u kojima se ljudi suoavaju licem u lice i koje imaju odluujuu ulogu u povezivanju pojedinca s veim dru tvom. Poseban znaaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti, prven stveno porodica i prijatelji.

220

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOKK

Ta vrsta grupe ima odluujuu ulogu u povezivanju pojedin ca s veim drutvom. Poseban znaaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po jedinac razvija u drutveno bie. Sopstvo se uglavnom razvija u primarnim grupama, a dete, umesto da razmilja iskljuivo o sebi, poinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Kao rezultat te promene, dete poinje da razvija sposobnosti koje mu omo guavaju da postane koristan lan drutva. Kao to je Mid po kazao svojim uenjem o periodu igranja i periodu igre (glava 3), dete mora da naui da uzima u obzir oekivanja posebnih drugih i, konano, generalizovanih drugih. Kuli je zasluan za jo jedan znaajan metodoloki doprinos. On je, kao i Mid, uvideo da se ljudi ne ponaaju tako jedno stavno kako tvrde bihevioristi. Postupci pojedinaca posledica su svesnih radnji i niza razliitih mentalnih procesa. Iako su bihevioristi privreni eksperimentalnim metodama, pogotovo laboratorijskom eksperimentu, Kuli je naglaavao potrebu da se sociolozi stave u poloaj aktera koje prouavaju da bi bo lje razumeli nain funkcionisanja njihovih mentalnih procesa. Kuli taj metod naziva saoseajna introspekcija. To znai da istraiva treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou ava. Na taj nain, istraiva moe bolje da razume znaenja i motive koji lee u osnovi ponaanja pojedinaca koje prouava. Iako je ovaj metod manje nauan od eksperimentalnog meto da kojim se koriste bihevioristi, on i dalje, barem za odreen broj sociologa, predstavlja jedan od osnovnih metoda proua vanja svakodnevnog ivota.

DRAMATURGIJA
Koncept sopstva nalazi se u samoj sri simbolikog interakcionizma. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma jednostavan nain: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu injenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. Drugim
Saoseajna introspekcija - socioloki metod koji od istraivaa zahteva da se uivi u poziciju aktera koje prouava. Istraiva treba na jedan saoseajan nain da shvati ko su ti akteri i o emu oni razmiljaju, i tako poku a da razume znaenja i motive koji lee u osnovi ljudskog ponaanja.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

221

recima, ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi ma, ve i prema sebi. (Recimo, ljudi mogu sami sebe da ukore kada shvate da su rekli neto budalasto ili ako shvate da su ne kom naneli zlo.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom ili negativnom svetlu). Sposobnost delanja prema sebi samima omoguava ljudima de delaju na svestan nain umesto da slepo reaguju na spoljne stimuluse. Ljudi ulaze u interakciju sa samima sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se odnose), ali i da bi istakli znaenja tih stvari. Oni interpretiraju znaenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga ta ele postii. Najvanije delo o sopstvu u simbolikom interakcionizmu
Kako se predstavljati

1959. godine. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Midovim idejama, posebno u njegovoj raspravi o tenziji izmeu ja, spontanog sopstva, i mene, drutvenih ogranienja unutar sopstva (Videti glavu 3). Gofman je tu tenziju video kao rascep izmeu naeg spontanog i socijalizovanog sopstva, to jest, kao razliku iz meu onoga to elimo da uradimo spontano i onoga to drugi oekuju od nas da uradimo. Mi neprekidno nailazimo na zahteve da uradimo ono to se od nas oekuje. Ta oekivanja esto ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. Da bi se izborili s ovom ten zijom i odrali stabilnu predstavu o samima sebi, ljudi glume za svoju drutvenu publiku. Interesujui se za takvu vrstu glume, Go fman se usredsredio na dramaturgiju, to jest gledite da drutveni ivot predstavlja niz dramskih nastupa slinih onim u pozoritu.

u stvarnom ivotu Erving Gofman objavio je

Dramaturgija
Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim dramaturkim pristupom. Za Gofmana, kao i za veinu simbolikih interakcionista, sopstvo nije u posedu aktera; drugim recima, on nema nad njim potpunu kontrolu. Sopstvo (engleski, self) predstavlja
Dramaturgija - shvatanje drutvenog ivota kao niza dramskih nastupa sli nih pozorinim nastupima. Sopstvo proizvod dramske interakcije izmeu aktera i publike.

222

D0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

proizvod dramske interakcije izmeu aktera i publike. Poto je sopstvo proizvod dramske interakcije, ono, kao i glumci u pravoj pozorinoj predstavi, negativno reaguje na prekide koji mogu da nastupe tokom izvoenja predstave. Recimo, ako publika u pozoritu zvidi ili ne iskljui mobilne telefone, glumci nee moi uspeno da izvedu svoju predstavu. Gofman je smatrao da se ve ina nastupa uspeno izvodi od poetka do kraja, bez prekida. Ipak, glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturke nepredvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Gofman se bavi procesima i tehnikama koje spreavaju ili saniraju takve prekide. Gofman je pretpostavljao da ljudi, kada uu u interakciju, ele da predstave odreenu sliku o sebi koju drugi treba da pri hvate. Meutim, ak i onda kada predstavljaju sebe, akteri su svesni da publika moe da poremeti njihov nastup. Iz tog razloga akteri moraju da kontroliu publiku, naroito one njene delove koji mogu da izazovu prekid. Akteri se nadaju da e slika o sami ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih publika doivi onako kako oni to ele. Oni se takode nadaju da e nastup podstai publiku da postupa onako kako oni ele. Gof man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. U njega spadaju tehnike koje akteri koriste da odre odreene utiske uprkos problemima s kojima se susreu, kao i metode koje koriste da bi prevazili te probleme. Pozornica. Sledei analogiju s pozoritem, Gofman govori o pozornici (engleski, front stage; moe se prevesti i kao bina ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcionie na jedan utvren i uopten nain, definiui situaciju za one koji posmatraju nastup. Profesor koji dri predavanje nalazi se na pozorinci; na pozornici se nalazi i student koji je otiao na urku ili predsednik drave koji se obraa naciji pred TV kamerama. Unutar pozorinice, Gofman razlikuje okruenje i linu fasadu.
Upravljanje utiscima tehnike koje akteri koriste da odre odreene utiske uprkos problemima s kojima se susreu, kao i metodi koje koriste da bi prevazili te probleme. Pozornica deo nastupa koji uglavnom funkcionie na jedan potpuno utvr en i uopten nain, definiui situaciju za one koji posmatraju nastup.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

223

Okruenje se odnosi na fiziku scenu koja uglavnom mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Bez nje, akteri obino ne mogu da izvedu predstavu. Na primer, hirurgu je potrebna operaciona sala, taksisti automobil, a klizau na ledu klizalite. Lina fasada sastoji se od opreme koju publika poistoveuje sa izvoaima i oekuje od njih da je imaju sa sobom. Od hirurga se, tako, oekuje da nosi medicinsku odeu i ima odgovarajue instrumente, a od vojnika da nosi uniformu, oruje itd. Linu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. Izgled obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvoaev drutve ni status (na primer, dozvola za vonju koju svaki taksista mora da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila). Manir (na primer, izraz na hirurgovom licu koji uliva poverenje) govori publici koju vrstu uloge izvoa namerava da igra u odreenoj situaciji. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub ili blag, manir moe da predstavlja pokazatelj potpuno drugaije vrste nastupa. Uopteno govorei, ako akter eli da ga publika shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida), izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi. Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as pektima svog sistema pristupio kao simboliki interakcionista, on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama. On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucionalizuju, tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o onome to se dogaa na svakoj pozorinici. Dok igraju poznate uloge, akteri veoma esto nailaze na pozornice koje su ve pri premljene za takve nastupe. Profesor koji dri predavanje u am fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso ri i studenti pre njega. Kada studenti udu u amfiteatar, oni ve znaju ta mogu da oekuju od profesora koji e ui posle njih
Okruenje - fizika scena koja obino mora da postoji da bi akteri izveli predstavu. Lina fasada - oprema koju publika poistoveuje s izvoaima i oekuje od njih da je nose sa sobom. Izgled - nain na koji izvoa izgleda kada nastupa pred publikom; posebno se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvoaev drutveni status. Manir - nain na koji se izvoa ponaa pred publikom; govori publici koju vrstu uloge izvoa namerava da igra u odreenoj situaciji.

224

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

i zapoeti svoje predavanje. Posledica toga je, objanjavao je Gof man, da se pozornice obino biraju, a ne stvaraju. To nas dovodi do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo oekivali od veine simbolikih interakcionista. Uprkos ovakvom strukturalnom gleditu, Gofmanova naj interesantnija razmiljanja ostaju na podruju interakcije. Kako je ve reeno, najvaniji proces koji se odvija unutar interakcije aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli prekidi. Poto se pojedinci trude da u svojim predstavama na pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu, oni neizbeno oseaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima: 1. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho vim nastupom. Recimo, profesor koji konzumira alkohol pre predavanja, (uglavnom) izbegava da doe pripit na predavanje. Isto se odnosi na odreene aktivnosti koje su upranjavane u prolosti. Lekar koji je nekada bio zavisnik o drogama, sigurno nee svojim pacijentima govori ti o tom periodu iz svoje prolosti. Umesto toga, priae im o onim delovim svoje prolosti koji osnauju sliku o njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo, o tome kako je doktorirao na Harvardu). Akteri izbegavaju da publi ci predstavljaju aspekte svoje linosti koje su nespojive sa njihovim natupima. 2. Akteri tee da prikriju greke koje su napravili priprema jui predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te greke. Recimo, hirurg moe prikriti injenicu da se pri premao za operaciju na lepom crevu, iako je imao za kazanu operaciju sranog miia. Profesor koji je na pre davanje poneo pogrene beleke primoran je da tokom predavanja improvizuje kako bi to prikrio. 3. Akteri smatraju da je neophodno da pokau samo kona an proizvod, a prikriju pripremni proces koji je pretho dio. Na primer, profesor je moda proveo samo nekoliko sati pripremajui predavanje. Ali kada izae na binu, on se obino ponaa kao da oduvek poznaje materiju.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

225

Kljuni koncept
Distanca prema ulozi

Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac obuhvaen nekom ulogom. Po njegovom vienju, usled inje nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga, retko ko od njih se moe potpuno posvetiti svim ulogama. Distanca prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva jaju od uloga koje igraju. Na primer, ako se starija deca igraju na vrteci, ona e verovatno biti svesna da su suvie stara da bi uivala u takvoj vrsti zabave. Jedan od naina da izau na kraj s takvim oseanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako to e na podsmeljiv i nezainteresovan nain izvoditi naizgled opasne pokrete dok se nalaze na vrteci. Izvodei tu predsta vu, starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao mlada deca, a ako ipak jesu, to je zbog toga to na njoj izvode neke naroito komplikovane pokrete. Jedna od Gofmanovih najvanijih tvrdnji jeste da je distanca prema ulozi funkcija neijeg drutvenog statusa. Ljudi koji za uzimaju visoke poloaje obino pokazuju distancu prema ulo zi iz drugaijih razloga od ljudi koji zauzimaju nie poloaje. Na primer, ugledni hirurg u operacionoj sali moe pokazati distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog tima. Isto tako, istai toaleta mogu obavljati svoj posao na nezainteresovan nain, pokazujui tako okolini kako to, u stva ri, i nije njihov nivo. 4. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju prljave poslove koji su bili ukljueni u stvaranje krajnjeg proizvoda. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne, nele galne ili degradirajue postupke. (Na primer, ministar policije e se truditi da od javnosti sakrije podatak da je u mladosti jednom obio kiosk.) Pekari e od sanitarne inspekcije prikrivati injenicu da rade u prljavim prosto rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nau razliiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu.
Distanca prema ulozi - stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju.

226

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

5. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu vani, akter moe, u izvoenju predstave, da snizi druge stan darde. Na primer, da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu ti hirurki raspored nalae, hirurg moda nee uspeti da nade dovoljno vremena za itanje nove naune literature koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom poslu. To potvruje narodnu poslovicu da u ivotu sve ima svoju cenu. Profesor fakulteta e moda savreno znati materiju koju treba da predstavi studentima, ali bi cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava nje moe doi neoeljan, izguvan, pocepan itd. 6. Naposletku, akter e verovatno smatrati neophodnim da sakrije sve uvrede, ponienja ili kompromise koje je mo rao da napravi ili kroz koje je morao da proe da bi pred stava mogla da se nastavi. Hirurg moe poeleti da sakrije injenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali to ne prati nova nauna otkria i dostinua, kao i to da e biti suspendovan ako ne dokae da je sposoban da reorganizuje svoj hirurki raspored kako bi imao dovoljno vremena za struno usavravanje. Uopteno reeno, akteri imaju jasan interes da od publike sakriju sve pomenute elemente kako ne bi dolo do prekida nji hovog nastupa. Dramaturgija ima jo aspekata. Akteri na pozornici esto pokuavaju da stvote utisak da su mnogo blii publici nego to to zaista jesu. Akteri mogu pokuati da izazovu utisak da je uloga koju trenutno izvode njihova jedina ili ak najvanija uloga. Re cimo, dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak kako je on njen najvaniji pacijent i kako je u svakom trenutku spremna da mu posveti punu panju. Da bi u tome uspeli, izvo ai moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena tako da netanost tog utiska ne moe da bude otkrivena. (Nije mogue da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu, ali nama je mnogo lake ako verujemo da to zaista jeste tako. To je, meutim, mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi pacijenti od kojih moemo da saznamo da naem lekaru nismo jedini i najvaniji.) ak i ako shvati da to nije istina, objanjava

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

227

Gofman, publika e pokuati da se sama nosi s tom neistinom, izbegavajui tako da srui idealizovanu sliku o akteru. Recimo, pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po sao na ispravan nain, bez obzira na to to im ne posveuje punu panju i to nisu jedini na svetu kojima pokuava da pomogne. Sve to upuuje na jedan interaktivni karakter predstave. Uspeh predstave zavisi od uea svih koji su u nju ukljueni. Jo jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov pokuaj da stvori utisak da su ba ta predstava i njegov odnos s publikom jedinstveni. Recimo, prodava automobila moe po kuati da stvori utisak da mu se odreeni kupac stvarno dopada i da e mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom drugom kupcu. Publika takode eli da oseti da prisustvuje jedin stvenoj predstavi. Kupac automobila eli da veruje da mu njegov prodava ne pria priu koju pria svakom ko ue u radnju i da ima poseban odnos s prodavcem. Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da su svi delovi predstave usklaeni jer nesklad i greke mogu sku po da ih kotaju. Predstave se razlikuju po tome kolika se doslednost i preciznost od njih zahteva. U nekim sluajevima samo jedan pogrean korak moe da prekine predstavu. Lapsus koji svetenik napravi dok vernicima ita molitvu moe potpuno pre kinuti predstavu. Meutim, taksista koji napravi jedan pogrean zaokret, verovatno nee unititi celu predstavu. Sledea tehnika koju izvoai koriste jeste tehnika mistifikacije. Akteri obino zbunjuju svoju publiku, ograniavajui kontakt koji imaju s njom. Oni ne ele da publika vidi ta je sve prethodilo predstavi. Profesor moe spremiti predavanje koristei ee belekama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru gom fakultetu, ali e to sigurno pokuati da sakrije od studenata : ponaati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Stva rajui drutvenu distancu sa publikom, izvoa pokuava da kod publike stvori oseaj strahopotovanja. Od studenata se oekuje da duboko potuju stepen profesorovog znanja i lakou s kojom on moe da upotrebi mnotvo informacija u jednom predavanju.
Mistifikacija - nastojanje izvoaa da zbuni publiku ograniavajui kontakt koji ima s njom; prikrivanje svega onoga to je prethodilo predstavi.

228

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

To strahopotovanje, zauzvrat, odvraa publiku od toga da dovo di predstavu u sumnju. Gofman je isticao da publika ukljuena u ovaj proces esto i sama tei da ouva kredibilitet predstave tako to odrava distancu s izvoaem. U navedenom sluaju, studenti ne ele da znaju kako se profesor spremao za predavanje, jer bi to moglo da demistifikuje ceo proces. Gofman se takode interesovao za timove. Za Gofmana, kao simbolikog interakcionistu, usredsredenost na individualne ak tere prikriva vane injenice o interakciji. Kako vidimo, osnov na jedinica analize za Gofmana jeste tim, a ne pojedinac. Tim je bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodei neku uobiajenu aktivnost ili rutinu. Prethodno voena rasprava o odnosu publi ke i izvoaa, u stvari, predstavlja raspravu o timovima. Svaki lan tima upuen je na drugoga, jer prekid predstave najlake nastaje ako je tim neusklaen i ako akteri nisu svesni da pred stavu izvode zajedno. Gofman smatra da tim predstavlja neku vrstu drutva ili grupe. Grupa studenata jedne generacije moe da oformi takvo drutvo, a njegovi lanovi sarauju sa profeso rima inei svako predavanje kredibilnom predstavom. Narav no, povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokae toliko nedostataka (slabosti) da studenti vie ne mogu da ih ignoriu i predstava se prekida ili ak propada. Svlaionica i spoljanjost. Videli smo kako stvari izgledaju kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Kao i u pravom pozoritu, akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od mor ili u svlaionici. U svlaionici se akteri ponaaju potpuno drugaije nego na bini; tamo do izraaja dolaze razni oblici ne formalnog ponaanja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Svlaionica se nalazi blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvoai mogu pouzdano oekivati da se nijedan lan publike koji sedi ispred bine nee pojaviti u svlaionici. Stavie, da bi bili sigurni u to, izvoai pribegavaju razliitim oblicima upravljanja utisci ma. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlaionice, velika
Tim - svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodei neku predstavu. Svlaionica - mesto gde do izraaja dolaze razni oblici neformalnog ponaa nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Svlaionica se obino nalazi blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvoai mogu pouzdano oekivati da se nijedan lan publike koji sedi ispred bine nee pojaviti u svlaionici.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

229

je verovatnoa da e izvoenje predstave biti oteano. Lekarov kabinet predstavlja svlaionicu u odnosu na ordinaciju (pozor nicu) u kojoj prima pacijente. U svom kabinetu kao svlaionici, lekar moe o svom pacijentu, ekspertizi ili nastupu rei ono to nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Na bini doktor go tovo nikada nee rei pacijentu da mu se ne dopada, da ne zna od ega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Meutim, u svlaionici on nekom svom kolegi moe da se poali kako ne zna ta da radi s tim pacijentom.

Kljuni koncept
Stigma
Gofman se interesovao za procep koji postoji izmeu onoga to bi neka osoba trebalo da bude, virtuelni drutveni identitet, i onoga to ona zaista jeste, stvarni drutveni identitet. Svako ko osea takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Gofman se usredsredio na dramaturku interakciju izmeu stigmatizovanih i normalnih" ljudi. Priroda te interakcije zavisi od toga koju vrstu stigme akter ima. U sluaju diskreditovane stigme, akter pretpostavlja da su razlike izmeu njega i normalne" osobe poznate ili uoljive lanovima publike (na primer, paraplegiar ili neko ko je izgubio ruku). U sluaju potencijalno diskreditujue stigme razlike nisu ni poznate, ni uoljive lanovima publike (na primer, neko ko ima kolostomiju ili homosek sualne sklonosti). Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu, osnovni dramaturki problem jeste upravljanje tenzijom koja je prouzrokovana injenicom da drugi znaju da problem posto ji. Za nekoga s diskreditujuom stigmom, glavni dramaturki problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane sakrivena od publike.
Stigma procep izmeu virtuelnog i stvarnog drutvenog identiteta. Virtuelni drutveni identitet - ono to bi pojedinac trebalo da bude. Stvarni drutveni identitet - ono to pojedinac stvarno jeste. Diskreditovana stigma - stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili uoljiva lanovima publike. Diskreditujua stigma - stigma koja nije ni poznata ni uoljiva lanovima publike.

230

D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Najvei deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji imaju oigledne, esto groteskne stigme (na primer, gubitak nosa). Meutim, kako knjiga napreduje, italac shvata da je Gofman zapravo eleo da kae da smo svi mi stigmatizovani na jedan ili drugi nain, u jednom ili drugom trenutku ili u jed noj ili drugoj drutvenoj situaciji. Gofman daje primer Jevreja u preteno hrianskoj zajednici, debelih ljudi u grupi ljudi s normalnom teinom ili pojedinca koji je lagao u prolosti, te mora stalno da pazi da javnost to ne sazna. Takoe, postoji trei, preostali prostor, koji Gofman naziva spoljanjost (ili spoljno okruenje), a koji se ne moe svesti ni na binu, ni na svlaionicu. Na primer, bordel je obino spoljanjost u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. Meutim, mo gue je da bordel postane svlaionica ako je poseti doktor koji prostitutki pone da se ali na to kako su mu se ef, pacijenti i ceo njegov posao popeli na vrh glave. Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno podruje nije uvek samo jedno od ova tri. Takoe, odreen prostor moe predstavljati tri podruja u razliito vreme. Profesorov kabinet predstavlja binu kada u njega ue student, svlaionicu kada ga on napusti i spoljanost kada profesor prisustvuje utakmici uni verzitetskog koarkakog tima.

Erving Gofman Biografska skica


Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. godine. Dugo je bio veoma popularan u sociolokoj teoriji. Taj status je ste kao je uprkos injenici da je bio profesor na prestinom Berkli univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome to je kasnije drao poasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji, jednom od najcenjenijih univerziteta u Americi. Osamdesetih godina prolog veka Gofman je postao vodei teo retiar socioloke nauke. Umro je iste godine kada je izabran Spoljanjost - prostor koji nije ni bina ni svlaionica; on se bukvalno nalazi van domena performansa.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

231

za predsednika Amerikog sociolokog udruenja. Svoj predsedniki govor nije mogao da odri zbog poodmakle bolesti. Rendal Kolins je o njegovom predsednikom govoru rekao: Svi su eleli da znaju kakav e biti njegov predsedniki govor. Jednolian i tradicionalan govor inio se nezamislivim s obzirom na Gofmanovu reputaciju inovatora. Ali, dobili smo mnogo drmatiniju poruku: predsedniki govor je otka zan, Gofman umire. To je bio tipino gofmanovski nain da nas napusti".

Upravljanje utiscima
Uopteno govorei, upravljanje utiscima usmereno je na za titu od niza neoekivanih postupaka, kao to su nenametavani pokreti, prekidi ili pogreni koraci, ali i od nameravanih postu paka kao to je, na primer, ureenje scene. Gofman je bio zainteresovan za razliite metode kojima se reavaju ovakvi problemi. 1. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni ka stvatanju dramaturke lojalnosti. Primer takvih meto da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar grupe, spreavanje lanova tima da se identifikuju s pu blikom, kao i povremeno menjanje publike kako ne bi postala previe prisna s izvoaima. 2. Gofman je predlagao i razliite oblike dramaturke disci pline, kao to su zadravanje prisebnosti kako bi se izbegle greke, odravanje samokontrole, i kontrolisanje mimike i glasa tokom nastupa. 3. Gofman identifikuje razliite vrste dramaturkog opreza, kao to su: prethodno isprobavanje nastupa, planiranje vanrednih situacija, odabir lojalnih lanova tima, odabir dobre publike, ukljuivanje u manje timove u kojima su nesuglasice manje verovatne, organizovanje iskljuivo kratkih pojavljivanja, spreavanje publike da dozna pri vatne informacije, i planiranje celokupne predstave da bi se izbegli napredvieni dogaaji.

232

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREX

Publika takode ima udela u uspenom upravljanju utiscima jednog ili vie izvoaa. Ona se esto trudi da spasi predstavu tako to pokazuje interes i panju, izbegava izlive emocija, ne primeuje greke i posebnu panju poklanja novim izvoaima. Mnogi kritiari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na cininoj konceptualizaciji aktera. Naime, on je verovao da ak teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Ako je to zaista tano, onda oni cinino manipuliu svojim nastupima i utiscima koje ele da ostave, kako bi postigli svoje ciljeve. Oni su obino svesni da su neki aspekti onoga to izgovore ili urade pogreni, ali i pored toga oni istrajavaju.

ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA ANALIZA


Termin etnometodologija ima grki koren. Etnometodologija bukvalno znai metod koji ljudi koriste u svakodnevnom ivotu da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. Malo dru gaije reeno, svet se vidi kao neprekidno praktino dostignue; ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog ivota koriste praktino rezonovanje, a ne formalnu logiku.

Definicija etnometodologije
Etnometodologija predstavlja analizu ponaanja obinih ljudi u svakodnevnim situacijama, kao i naina na koji oni ko riste zdtavorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koje im pomae da steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima mogli da se snau i da na njih reaguju. Uvid u prirodu etnometodologije moemo stei proavajui napore njenog osnivaa, Harolda Garfinkela, da je definie. Garfinkel, kao i Dirkem (vidi glavu 2), drutvene injenice uzima za fun damentalne socijalne fenomene. Meutim, Garfinkelove drutvene
Etnometodologija - prouavanje ponaanja obinih ljudi u svakodnevnim situacijama, kao i naina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje, procedure i razmatranja koji im pomau da steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima mogli da se snau i da na njih reaguju.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

233

injenice veoma se razlikuju od Dirkemovih drutvenih injenica. Po Dirkemu, drutvene injenice deluju eksterno i prisilno, konstituiui na taj nain postupke i ponaanje ljudi. Sociolozi koji usva jaju takvo stajalite smatraju da su akteri ogranieni ili determinisani drutvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose nezavisne sudove. (Takvo gledite prihvatili su matksisti i struktural ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4.) Izraeno jed nim neakademskim renikom (koji su etnometodolozi esto koristi li), takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski, judgmental dopes), to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi odluke, jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu. Za razliku od Dirkema, etnometodolozi tretiraju objektiv nost drutvenih injenica kao postignue lanova - kao proizvod metodolokih aktivnosti lanova. Drugim recima, etnometodo logija se bavi organizacijom svakodnevnog, obinog ivota i na inom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituiu drutvene injenice. Za etnometodologe su naini na koje prilazimo organizovanju naih svakodnevnih ivota vanserijski. Etnometodologija svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj ma, ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija. Stoga, iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul turne narkomane, oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi ljaju o sebi i o onome to treba da urade u svakoj situaciji u kojoj se nalaze. Umesto toga, etnometodolozi prihvataju da najvei broj radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije nita dtugo nego ru dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Etnometodolozi se ne usredsreduju na aktete ili pojedince, ve na lanove. Meutim, lanovi se ne uzimaju kao pojedinci, ve kao lanske aktivnosti ili umene i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono to za njih predstavljaju drutvene strukture (na primer, birokratija drutva) i strukture svakodnevnog ivota (tj. obrasce svakodnevne interakci j i . Reju, etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostrukrure, niti za makrostrukture. Oni se bave umenim praksama koje proizvode naine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture. Garfinkel i etnometodolozi su pokuali da uspostave jedan novi pristup tradicionalnom predmetu sociologije - objektivnim struk turama, kako malim, tako i velikim.

234

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Objanjenja
Jedno od Garfinkelovih kljunih zapaanja o etnometodima jeste to da su oni refleksivno objanjavajui. Objanjenja (engle ski, accounts) jesu naini na koje akteri definiu (opisuju, kritikuju ili idealizuju) posebene situacije. Objanjenje, meutim, mora da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga konstruiu, tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. Etno metodolozi su posvetili veliku panju analizi ljudskih objanjenja kao i nainima na koje nudimo objanjenja a drugi ih prihvataju ili odbacuju. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo lozi bavili konverzacijskom analizom. Na primer, kada studentkinja objanjava profesorki zato eli da joj ova odloi ispit, ona joj nudi objanjenje (Imala sam smrtni sluaj u porodici", Brat mi se razboleo", Morala sam da traim novu sobu, jer mi je gazda rica poveala kiriju" itd.). Sta god navela kao razlog, studentkinja pokuava da prui jedno koherentno objanjenje koje za profesorku ima smisao. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog obja njenja ili, jo optije, za objanjavajue prakse putem kojih stu dentkinja nudi objanjenje, a profesorka ga prihvata ili odbacuje. U analizi objanjenja etnometodolozi prihvataju stanovite etnometodoloke ravnodunosti. Oni niti osuuju, niti veliaju priro du objanjenja, ve analiziraju nain na koji je ono upotrebljeno u praktinom delanju. Oni se bave objanjenjima, kao i metodama koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objanjenje kao i sluaocu koji objanjenje razume, prihvata ili odbacuje.

Harold Garfinkel Biografska skica


Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju, 1942. godine. Nakon toga dobio je zadatak da u Majami Biu trenira tenkovsku jedi nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Garfinkel je Objanjenja - naini na koje akteri definiu (opisuju, kritikuju ili idealizuju) posebne situacije, dajui svetu oko sebe smisao. Objanjavajue prakse - naini na koje neka osoba nudi objanjenje a druga osoba prihvata ili odbacuje to objanjenje.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

235

imao samo slike tenkova koje je prona ao u magazinu Life. Pravi tenkovi bili su u ratu. Covek koji je insistirao na konkretnom empirijskom detalju umesto teorijskih objanjenja, poduavao je realne trupe, koje su se upravo spremale da udu u oruani sukob, za borbu protiv zamiljenih tenkova, u situacijama u ko jima su detalji kao to je udaljenost tru pa od zamiljenog tenka mogli da predstavljaju razliku izmeu ivota i smrti. Uticaj koji je to poduavanje imalo na razvoj Garfinkelovih pogleda moe se samo zamisliti. Njegov zadatak bio je da poduava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na zamiljene tenkove. Takode, obuavao je jedinice da otvaraju vatru na zamiljene nosae tenkova. Taj zadatak postavio je na jedan nov i veoma konkretan nain probleme adekvatnog opi sa delanja i objanjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u okviru svoje socioloke teorije.

Razvijajui koncept objanjenja, etnometodolozi su se upi njali da objasne kako sociolozi, kao i svi drugi ljudi, ne rade nita drugo nego nude objanjenja. Sledstveno, svaki izvetaj sociolo kog istraivanja moe da se shvati kao objanjenje, a etnometo dolozi mogu da ga analiziraju na isti nain kao i bilo koje drugo objanjenje (koje nude obini ljudi). Ta socioloka perspektiva doprinela je demistifikaciji rada sociologa, a potom i svih osta lih drutvenih naunika. Dobar deo sociologije (zapravo cele drutvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija ma. Etnometodolozi mogu da istrauju objanjenja sociologa na isti nain na koji mogu da istrauju objanjenja obinog oveka. Sledstveno tome, svakodnevne prakse sociologa i svih drutvenih naunika predstavljaju predmet interesa etnometodologa. Objanjenja su refleksivna u tom smislu to ulaze u konstituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Kada ponudimo objanjenje situacije u kojoj smo se zadesili, mi se nalazimo u procesu menjanja prirode te situacije. Kako e se profesorka od nositi prema studentkinji koja joj objanjava zato nije polaga la ispit, u velikoj meri zavisi od tipa objanjenja koje se nudi.

236

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Jedan odnos e nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi ajenih studentskih objanjenja kojima se pravda nepolaganje ispita (smrtni sluaj; traenje stana itd.), a sasvim dtugi ako stu dentkinja iskreno kae kako nije stigla da se spremi za ispit, iako za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Dakle, ako uete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste napravili greku, vi pokuavate da objasnite tu greku. Radei to (objanjavajui greku), vi menjate prirodu te interakcije. Njen ishod zavisie upravo od tipa objanjenja koje ste ponudili. To podjednako vai i za sociologe i za obine ljude Dok istrauju drutveni ivot i podnose izvetaje o njemu, sociolozi menjaju prirodu onoga to istrauju: subjekti (istraivanja) menjaju svoje ponaanje kada postanu svesni da su predmet istraivanja.

Neki primeri
Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja istraivanja i eksperimente. Najpoznatiji meu tim eksperimen tima jesu eksperimenti prekida. U njima se drutvena realnost lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruiu drutvenu realnost. Pretpostavka tog istraivanja nije samo to da se metodoloka proizvodnja drutvenog ivota neprekidno od vija, ve i to da akteri-uesnici nisu svesni da u toj proizvodnji uestvuju. Cilj eksperimenta prekida jeste poremeaj uobiaje nih procedura kako bi se istraili procesi u kojima se svakodnev ne radnje i njihova znaenja konstruiu i rekonstruiu. Lin je ponudio sledei primer prekida koji je izveo iz ranih Garfinkelovih radova (crte 6.1). Radi se o igri iks-oks. Pravila te igre doputaju uesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od polja, ali jedan od uesnika u ovom eksperimentu namerno kri pravilo i ucrtava znak izmeu dva polja. Ako bi se ovo krenje pra vila pojavilo u stvarnom ivotu, prvi igra (onaj koji igra po pra vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igra ponovi svoj potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog
Eksperimenti prekida - eksperimenti u kojima se drutvena realnost nasilno prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruiu drutvenu re alnost.

SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G IVOTA

237

od polja). Ako se to ne bi desilo, on bi pokuao da objasni (tj. da ponudi objanjenje) zbog ega se drugi igra tako ponaa, to jest zbog ega kri pravila. To objanjenje predstavlja predmet istrai vanja etnometodologa, koji, u ovom sluaju, ele da vide kako se svakodnevni svet iks-oksa rekonstruie.

Crte 6.1 Prekidanje u iks-oksu. Izvor: Lynch, Michael 1991: Pictures of Nothing? Visual Constructing in Social Theory", Sociological Theory 9:15.

U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje studente da se u svojoj kui na pola sata ponaaju kao gosti, to jest na nain koji se obino ne moe videti u svakodnevnim poro dinim situacijama. Na primer, od njih je traeno da budu veoma utivi, oprezni, bezlini i formalni u izraavanju i obraanju uku anima. Trebalo je da se lanovima svoje porodice obraaju samo ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. U ogromnom broju sluajeva lanovi porodice bili su potpuno zateeni ili ak besni zbog takvog ponaanja svojih najbliih. Studenti su podneli izvetaje (ponudili objanjenja) o ponaanju lanova svojih porodica koji su izrazili zaprepaenje, zbunjenost, ok, anksioznost, nela godnost i bes. lanovi porodice optuili su studente da su bezo brazni, neuviavni, sebini ili drski. Te reakcije pokazuju koliko je zapravo vano da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponaaju. Garfinkela je najvie interesovalo na koji nain su lanovi porodice pokuali da izau na kraj s takvim prekidima. Oni su

238

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

najpre zahtevali da im studenti objasne zbog ega se tako pona aju. U pitanjima koja su postavljali studentima, ukuani su e sto nagovetavali objanjenje devijantnog ponaanja. Ukuani su pitali studente da li su bolesni, da li su moda pali na ispitu ili su najureni s fakulteta, da li su poludeli ili su jednostavno glupi. lanovi porodice takode su pokuali da objasne ponaanje svojih najbliih sami sebi tako to su motive za takvo ponaanje traili u nekim prethodnim dogaajima. Na primer, jedan otac je verovao da se njegov sin ponaa udno zato to je u poslednje vreme naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Takva objanjenja su vana uesnicima - u ovom sluaju drugim lano vima porodice - zato to im pruaju uverenje da bi se pod normal nim okolnostima interakcija deavala onako kako se inae deava. Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objanjenja, lanovi porodice bi se obino povukli i pokuali da ga izoluju, izgrde ga ili mu se, kao krivcu, osvete. injenica da je student odbacio objanjenje kojim su ukuani pokuali da uspostave po redak izazivala je kod ukuana jake emocije. U jednom sluaju otac je zapretio studentu da e, ako ne pone da se ponaa onako kako se od njega oekuje, morati da pokupi svoje stvari i iseli se iz kue. Na kraju, studenti su objasnili da se radi o eksperimentu i u najveem broju sluajeva harmonija je ponovno uspostavlje na. Meutim, u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima. Eksperimenti prekida raeni su da bi se ilustrovali naini na koje ljudi ureuju svoje svakodnevne ivote. Ti eksperimenti otkrivaju sposobnost drutvene realnosti da se brzo vrati u prvo bitno stanje (stanje pre prekida) budui da se subjekti (ili rtve) brzo odluuju da normalizuju posledice koje su nastale preki dom. Drugim recima, oni pokuavaju da situaciju uine obja njivom, upotrebljavajui poznate pojmove. Pretpostavlja se da nam nain na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa slinim problemima u svakodnevnim ivotima. Iako ti eksperimenti izgledaju prili no bezazleno, oni su esto vodili do jakih emocionalnih reakcija. Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima vano da neprekidno budu deo rutine, odnosno zdravorazumskih aktiv nosti. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

239

su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je zapoeo Gar finkel prekinuli.

Ostvarivanje roda
Cini se nepobitnim to da je neiji rod - muki ili enski - bioloki definisan. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju ponaanje koje predstavlja posledicu njihovog biolokog sastava. Drugim recima, smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva re) rod. Za razliku od toga, seksualnost je oigledno postignue; potrebno je da ljudi govore i ponaaju se na odreene naine da bi izgledali seksi. Meutim, obino se smatra da nije neophod no rei ili uraditi bilo ta da bi neko smatrao da ste mukarac ili ena. Etnometodolozi su istraivali problem roda i doli su do nekih neuobiajenih zakljuaka. Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takoe vode poreklo od eksperimenata s kojima je zapoeo Harold Gar finkel. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes. inilo se, bez dileme, da je Agnes ena. Ne samo da je izgledala kao ena, ve je imala praktino savrenu figuru i idealne pro porcije. Bila je lepa, imala dobar ten, bez malja po licu. Usne su joj bile nakarminisane, a obrve poupane. To je oigledno bila ena. Ali, da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije uvek izgledala kao ena. U stvari, u trenutku kada ju je upoznao, Agnes je pokuavala, naposletku uspeno, da ubedi doktore da joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muke genitalije i umesto njih napravila vagina. Na svom roenju Agnes je definisana kao mukarac. Zapra vo, ona je po svim shvatanjima bila deak sve do svoje esnae ste godine. U tom dobu oseajui da neto nije utedu, Agnes je pobegla od kue i poela da se oblai kao devojka. Uskoro je otkrila da oblaenje u ensku odeu nije dovoljno. Morala je da naui da se ponaa kao ena ako je elela da bude prihvaena kao ena. Nauila je opteprihvaena pravila ponaanja za ene i kao rezultat uspela je da se definie kao ena. Garfinkel je bio zainteresovan za prakse koje su omoguile Agnes da funkcionie kao

240

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

ena u drutvu. Ono to je on, u stvari, eleo da istakne jeste to da mi nismo jednostavno roeni kao mukarci ili kao ene. Mi takoe uimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse koje nam omoguavaju da nas drutvo prihvati kao mukarca M i kao enu. Samo ako uspemo da savladamo i nauimo te prakse, postajemo u sociolokom smislu mukarac ili ena. Stoga, ak i kategorija kao to je rod, za koju se dugo mislilo da predstavlja pripisani status, moe da se razume kao ostvarivanje skupa situacionih praksi.

TEORIJA RAZMENE
Teorija razmene predstavlja jo jednu teoriju o svakodnev nom ponaanju. Iako u sociologiji postoji vie verzija teorije raz mene, ovde emo izloiti samo teoriju Dorda Homansa.

Teorija razmene Dorda Homansa


Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem vie te orija, ali je verovatno za njen razvoj najvanijija psiholoka teorija poznata pod imenom biheviorizam. Bihevioristikog sociologa za nima u kakvom se meuosobnom odnosu nalaze posledice koje akterovo ponaanje ima na okruenje i njegovo kasnije ponaanje. Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa uenja kroz koji posledice nekog ponaanja modifikuju to pona anje. Neko moe verovati da je to ponaanje (barem kod male dece) nasumino. Ponaanje utie na fiziko i drutveno okruenje u kojem se javlja i obrnuto, okruenje na razliite naine povratno deluje na ponaanje. Reakcija okruenja - pozitivna, negativna ih neutralna - utie na akterovo kasnije ponaanje. Ako je reakcija okoline na nae ponaanje nagraujua (recimo, studentkinja da sve ispite u roku, a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem), veli ka je verovatnoa da emo, pod slinim okolnostima, isto pona anje ponoviti i u budunosti (studentkinja e i naredne godine poloiti sve ispite u roku). Obrnuto, ako je reakcija okoline bila
Operantno uslovaljavanje proces uenja kroz koji posledice nekog ponaa nja modifikuju to ponaanje.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

241

bolna ili dovela do kanjavanja, malo je verovatno da emo takvo ponaanje ponoviti u budunosti. Bihevioristikog sociologa zani ma kako reakcije okoline na nae ponaanje iz prolosti utiu na prirodu naeg sadanjeg ponaanja. Posledice koje je odreeno po naanje imalo u prolosti odreuju njegov sadanji karakter. Kada znamo kakve je posledice odreeno ponaanje imalo u prolosti, moemo predvideti da li e akter ponoviti isto ponaanje u sada njoj situaciji. Najvaniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup osnovnih propozicija snano oblikovanih biheviorizmom. Iako se neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili vie poje dinaca, Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na psiholokim principima. Po njegovom miljenju, one su psiholo ke iz dva razloga. Prvo, njima se uglavnom bave psiholozi. Drugo, one se odnose na individualno ponaanje, a ne na velike strukture poput grupa ili drutava. Zbog zauzimanja takve pozicije, Ho mans je doputao da ga nazivaju psiholokim reukcionistom. On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne nauke (u ovom sluaju, sociologije) izvedene iz mnogo uoptenijih pretpostavki druge nauke (u ovom sluaju, psihologije). Iako se zalagao za psiholoke principe, Homans pojedince nije smatrao izolovanim. Umesto toga, priznavao je da su ljudi drutveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim ljudima. On je drutveno ponaanje pokuao da objasni psiho lokim principima. Dtugim recima, principi koji se primenjuju na odnos izmeu ljudskih bia i fizikog okruenja isti su kao : oni koji se odnose na sluajeve u kojima je okruenje sastav ljeno od ljudskih bia. Homans nije poricao Dirkemov koncept nastajanja, to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje neto novo (neki novi kvalitet). Umesto toga, smatrao je da se ti novo nastali kvaliteti mogu objasniti psiholokim principima, a da za objanjenje drutvenih injenica nije potrebno formulisati nove socioloke pretpostavke. Da bi to ilustrovao, Homans je koristio osnovni socioloki koncept norme. On nema nedoumicu oko :oga da norme postoje i da genetiu konformizam (podvrgava nje). Meutim, ljudi se normama ne podvrgavaju automatski, ve tek nakon to procene da li od toga imaju koristi.

242

D Z O R D Z RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KOREN

Pre Homansa, u sociologiji je vladao tzv. ortodoksni kon senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. veka, pod uticajem funkcionalizma (glava 4). Jedna od glavnih karakteristika tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dejstvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju drutvene strukture) iz socioloke teorije. Sve socioloke teorije slono su tvrdile da struktura uslovljava ponaanje aktera, a da obrnuto nije mogue. Homans je svojom teorijom eleo da u sociologiju vrati dejstvenika i dejstvenost,* ali takode je pokuao da razvije teoriju koja se usredsreduje na psihologiju, pojedince i elemen tarne oblike drutvenog ivota. On se usredsredio na drutveno ponaanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti izmeu najmanje dve osobe. Takvo ponaanje moe biti vie ili manje korisno, odnosno tetno za aktere. Na primer, Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in dustrije nakon upotrebe maina, a samim tim i industrijsku revolu ciju, psiholokim principom po kojem e ljudi najverovatnije po stupati tako da poveaju nagrade (korist). Jo uoptenije, u svojoj verziji teorije razmene, Homans je nastojao da objasni elementarno drutveno ponaanje korienjem pojmova nagrade i troka. Ho mans je postavio sebi zadatak da formulie propozicije koje e se usredsrediti na psiholoki nivo. One ine temelj teorije razmene. Bihevioristiki koreni. U knjizi Elementarni oblici drutvenog ponaanja, Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim delom izvedena iz bihevioristike psihologije. Zapravo, Homans izraava aljenje to je njegova teorija nazvana teorijom razmene, jer ju je on video kao bihevioristiku psihologiju primenjenu na posebne situacije. Homans je knjigu zapoeo raspravom o radu vodee linosti psiholokog biheviorizma, Frederika Skinera, tanije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruenje istrauju kljucanjem. Kada se nau u eksperimentalnom kavezu, golubovi poinju da kljucaju. Posle nekog vremena oni kljucnu u metu koju im je istraiva postavio. Kada pogode metu, istraiva ih nagradi zrnevljem. Kada golub jednom dobije nagradu jer je kljucnuo metu, veliki su izgledi da e to ponovo uraditi. Formal nim, bihevioristikim jezikom reeno, kljucanje mete je operant,
* Vidi fusnotu na str. 270 u glavi 7.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

243

taj operant je potkrepljen, a potkrepljiva je zrnevlje. Tako je go lub proao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je nauio da kljucne metu, jer je za to bio nagraen.

Dzord Kaspar Homans* Autobiografska skica


Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam saraivao s njim na odseku za drutvene odnose. Socioloki kru govi su ga smatrali vodeim teoretiarem. Smatrao sam da ono to je on nazivao teorijama nisu teorije, ve samo koncep tualne sheme, a da prava teorija mora da sadri najmanje nekoliko propozicija (en gleski, propositions). Kada sam proitao nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio sam se u ispravnost svog miljenja. Ali, nije bilo dovoljno da teorija sadri propozicije. Teorija o ne koj pojavi predstavljala je objanjenje te pojave. Objanjenje se sastojalo u pokazivanju da jedna ili vie propozicija manjeg stepena optosti logiki slede iz optih propozicija koje su primenjive na ono to se razliito nazivalo datim ili graninim uslovima ili parametrima. Svoj stav o tom problemu izloio sam u jednoj kraoj knjizi pod nazivom Priroda drutvene nauke (1967). Zatim sam se zapitao koje bih opte propozicije mogao da upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam izloio u knjizi Drutvena grupa, kao i druge propozicije koje su mi privukle panju kada sam kasnije itao radove iz te obla sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Opte pro pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one, u skla du sa mojim prvobitnim zapaanjima, moraju biti primenjive na ljudska bia kao pripadnike vrste. Takve propozicije su ve postojale tako da, sreom, nisam morao da ih smiljam. To su bile propozicije bihevioristike psihologije koje je izloio moj stari prijatelj, Frederik Skiner, s drugima. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela ju u okruenju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima. U dva izdanja moje knjige, Drutveno ponaanje (prvo izdanje 1961. i dopunjeno, 1974. godine), koristio sam te propozicije

244

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

pokuavajui da objasnim kako, u odgovarajuim uslovima, relativno dugotrajne drutvene strukture mogu da nastanu i da se odravaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali da ih stvore. Po mojoj zamisli, to treba da bude sredinji inte lektualni problem sociologije." *D. K. Homans preminuo je 1989. godine.

Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu bove; Homans se interesovao za ljude. Po Homansovom milje nju, Skinerovi golubovi ne uestvuju u stvarnom odnosu razme ne sa psihologom. Dok golub uestvuje u jednostranom odnosu razmene, ljudska razmena je barem dvostrana. Ponaanje golu ba je motivisano zrnevljem (eljom da ga dobije), ali ponaanje psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Odnos koji golub ima sa psihologom slian je odnosu koji ima s fizi kim okruenjem. Poto u takvoj vrsti ponaanja ne postoji uza jamnost, Homans ga je definisao kao individualno ponaanje. ini se da je Homans prouavanje takve vrste ponaanja prepu stio psiholozima, dok je sociologe pozvao da prouavaju dru tveno ponaanje u kojem se aktivnosti dvoje ili vie pojedinaca uzajamno nagrauju ili kanjavaju. Drugim recima, Homansa interesuje ponaanje u kojem pojedinci utiu jedni na druge. Meutim, znaajno je to to Homans tvrdi da nam nikakve nove pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo drutveno pona anje nasuprot inidvidualnom. Zakoni individualnog ponaanja koje je formulisao Skiner dok je prouavao golubove, mogu se primeniti na drutveno ponaanje dokle god smo spremni da uz memo u obzir sloenost uzajamne motivacije. Homans je pri znao, mada nevoljno, da e na kraju moda morati da ode dalje od Skinerovih principa. U svom teorijskom radu, Homans se ograniio na svakod nevnu drutvenu interakciju. Jasno je, meutim, da je on verovao da bi sociologija izgraena na njegovim principima mogla da objasni celokupno drutveno ponaanje. Da bi objasnio koja ga vrsta odnosa razmene zanima, Homans je koristio primer dvoje kancelarijskih slubenika. Po pravilima kancelarije, svaki slubenik svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Ako mu je potrebna

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

245

pomo, mora da se posavetuje sa nadreenim. Meutim, pretpo stavimo da jedan od slubenika (SLUBENIK A) S vremena na vreme ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i bre obavljao ako bi imao tuu pomo. Pravila nalau da se u takvoj situaciji on posavetuje sa svojim nadreenim. Ali, ako SLUBENIK A to uradi, pokazae nadreenom svoju nesposobnost i tako mo da dovesti u pitanje svoju budunost u organizaciji. Sigurnije je da zatrai pomo od svoje koleginice (SLUBENICE B), pogotovo ako je ona iskusnija i sposobnija od njega. Takoe emo pretpostaviti da e takvo savetovanje promai nadreenom. Tako dolazi do uza jamne motivacije: jedan slubenik prua potrebnu pomo, a drugi zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. Drugim recima, izmeu njih se odvija rezmena - pomo u zamenu za priznanje.

Osnovne propozicije
Usredsreujui se na takvu vrstu situacija i zasnivajui svoje ideje na Skinerovim istraivanjima, Homans formulie nekoliko propozicija. 1. Propozicija uspeha. Sto je vie puta neki akter nagrai van za odreeno delanje, vea je verovatnoa da e i u budunosti delati na taj nain. Na primer, vea je vero vatnoa da e SLUBENIK A zatraiti savet od drugih ako je u prolosti ve bio nagraen korisnim savetom. Stavie, to je vie puta neki pojedinac dobio koristan savet u prolosti, on e ee traiti savet u budunosti. Slino tome, SLUBENICA B e U budunosti biti mnogo voljnija da da savet, a davae ga ee ako je u prolosti za savet bila nagraena priznanjem. Ponaanje koje je u skladu s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje neke osobe, nagraujui rezultat i, konano, ponavljanje istog delanja ili barem slinog delanja. Homans je izdvojio vie elemenata propozicije uspeha. Prvo, iako je u naelu tano da poveana uestalost na graivanja vodi poveanoj uestalosti delanja, taj reciprotitet ne moe da funkcionie u nedogled. Posle odre enog broja ponovljenih recipronih razmena, pojedinci

246

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

e jednostavno prestati da se ponaaju na takav nain. Drugo, to je krai vremenski period izmeu ponaanja i nagraivanja, vea je verovatnoa da e pojedinac po noviti isto ponaanje. Obrnuto, to je period izmeu po naanja i nagrade dui manja je verovatnoa da e se po naanje ponoviti. Konano, po Homansovom gleditu, vea je verovatnoa da e se ponaanje ponoviti kada je nagraivanje povremeno, a ne redovno. Redovno nagra ivanje uzrokuje dosadu i zasienje, dok e neredovno nagraivanje (kao, recimo, u kockanju ili drugim igrama na sreu) najverovatnije izazvati ponavljanje ponaanja. 2. Propozicija stimulusa. Ako je u prolosti radnja neke osobe bila nagraena kao rezultat odgovora na poseban stimulus, ili skup stimulusa, onda e ta osoba verovatnije ponoviti tu radnju (ili neku slinu) kada se pojave stimulusi koji su slini onima iz prolosti. Sledstveno, ako su u prolosti slubenici ustanovili da davanje i primanje saveta donosi nagradu, oni e u slinim situacijama u bu dunosti verovatno postupati slino. Homans je ponudio jedan jo realistiniji primer kada je tvrdio da e ribari koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije i u budunosti loviti u mutnoj vodi. Homans se interesovao za proces generalizacije, to jest tendenciju ponavljanja ponaanja u slinim uslovima. Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo kojoj bari, bez obzira na stepen njene zamuenosti. Sli no tome, neuspeh u hvatanju ribe verovatno e dovesti do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto u slatkoj vodi) ili ak zamene ribolova lovom. Meutim, tu je takoe vaan proces diskriminacije, jer akter moe da peca samo pod odreenim uslovima koji su se poka zali uspenim u prolosti. Ako su uslovi pod kojima je uspeh postignut bili i suvie sloeni, onda slini uslovi
Generalizacija - tendencija ponavljanja ponaanja u slinim uslovima. Diskriminacija tendencija da se odreeno ponaanje ponavlja samo pod posebnim uslovima koji su se pokazali uspenim u prolosti.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

247

moda nee generisati isto ponaanje. Ako se presudan stimulus javio znatno ranije nego to se na njega moe javiti odgovarajue ponaanje, onda on moda nee stimulisati to ponaanje. Recimo, neki ljudi uivaju u ai vina posle ruka. Ali ako ih posluite aom vina rano ujutru, odmah posle buenja, velike su anse da im omrznete vino. Sve to zbog toga to uivanje u vinu zahteva ispunjenje odreenih uslova. (Neophodno je da ste najpre dobro ruali.) Akter moe da postane preosetljiv na stimuluse, pogotovo ako oni za njega imaju veliku vrednost. U stvari, akter moe reagovati i na nevane sti muluse, barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem greaka. Na sve to utie akterova pripravnost i usredsreenost na stimulus. 3. Propozicija vrednosti. Sto posledice neke radnje imaju veu vrednost za aktere, vea je verovatnoa da e oni izvoditi tu radnju. Ako pomenuti slubenici smattaju da su nagrade koje jedan drugom nude vredne, vea je ve rovatnoa da e se ponaati na eljeni nain nego onda kada nagrade nisu vredne. Na ovoj taki rasprave, Ho mans uvodi koncepte nagrade i kanjavanja. Nagrade su radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; po veanje nagrada verovatno e izazvati eljeno ponaanje. Kanjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti; to je kazna otrija, to je manja verovatnoa da e akter manifestovati neeljeno ponaanje. Homans je smatrao da je kanjavanje neefikasno sredstvo podsticanja ljudi da promene svoje ponaanje, jer ljudu mogu reagovati na neeljen nain. Bolje je jednostavno ne na graditi neeljeno ponaanje (bes, recimo); na taj nain e takvo ponaanje na kraju prestati da se ispoljava. Na grade su oigledno poeljnije, ali njihove zalihe su esto ograniene. Homans je jasno naznaio da njegova teorija
Nagrade - radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; poveanje na grada verovatno e izazvati eljeno ponaanje. Kanjavanja radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti; to je ka zna otrija, to je manja verovatnoa da e akter manifestovati neeljeno ponaanje.

248

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN;

nije prosto hedonistika; nagrade mogu biti i materijalne (novac) i altruistike (pomaganje drugima). 4. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Sto su vie puta u bli skoj prolosti primali odreenu nagradu za neku radnju, akteri e u budunosti manje vtednovati tu vrstu nagrada. Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do bro i obilno jede. Va prvi tanjir bie napunjen hranom, a vi ete s uivanjem jesti. Svaki sledei napunjen tanjir e vam, meutim, pruati sve manje zadovoljstva. Kada sti gnete, recimo, do etvrtog tanjita praseeg peenja ili kola a, ne samo da neete uivati, ve vie uopte neete moi da jedete. To otuda to zadovoljstvo (korist) koje oseate prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose zadovoljstvo; to vie jedete, to manje uivate, da bi vam se, ako preterate, hrana na kraju smuila.] Isto je i u primeru dva slubenika: to se vie meusobno nagrauju za davanje i primanje saveta, to e nagrade imati manju vred nost za oboje. U ovom sluaju presudan inilac je vreme; ako se odreena vrsta nagrada rasporedi na dui vremenski period manja je verovatnoa da e se ljudi njima zasititi. Slino je i s hranom: kada biste ukupnu koliinu hrane koju ste na slavi pojeli za pola sata, rasporedelili na neko liko dana, mogli biste podjednako da uivate u sva etiri tanjira prasetine. Homans je ovde definisao druga dva kljuna koncepta za svoju teoriju: troak i profit. Troak bilo kakvog ponaanja se definie kao proputena nagrada. Nagrada je proputena zbog toga to nije uraeno neto to je moglo da se uradi. Profit u drutvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra da (ili njihova vrednost) nadmai trokove. To je Homansa navelo da preformulie propoziciju deprivacija-zadovolje nje: to je vei profit od odreenog delanja, to je vea vero vatnoa da e se i u budunosti to delanje ponoviti.
Troak - nagrada koja je proputena zbog toga to nije uraeno neto to je moglo da se uradi. Profit - u drutvenoj razmeni, profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji hova vrednost) nadmai trokove.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

249

5. Propozicija agresija-odobravanje. Ova propozicija ima dva aspekta. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju oeki vanu nagradu ili budu neoekivano kanjeni, oni se ljute i vea je verovatnoa da e se ponaati agresivno i vie vrednovati rezultate postignute takvim ponaanjem. i njenica da SLUBENIK A nije dobio savet koji je oekivao, a SLUBENICA B nije dobila priznanje koje je oekivala, verovatno e razljutiti oboje. Iznenaeni smo to u Homansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje, jer se ini da se oni odnose na mentalna stanja. Pravi biheviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti. Homans je otiao jo dalje, tvrdei da frustracija izazvana takvim oekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu tranja stanja. Frustracija se takode moe odnositi i na celokupne spoljanje dogaaje, vidljive ne samo SLUBE NIKU A, ve i onima van kancelarije. Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na negativne emocije, druga propozicija (5B) bavi se pozitivnijim emocijama. Njena sadrina je sledea: kada pri me oekivanu nagradu, pogotovo ako je vea nego to su se nadali, akteri e biti zadovoljni; kao rezultat toga, vea je verovatnoa da e se ponaati na odobravajui nain, a posledice tog ponaanja imae sve veu vrednost za njih. Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih slubenika. Kada SLUBENIK A dobije savet koji je oekivao, a SLU BENICA B priznanje koje je oekivala, oboje e biti zado voljni i vea je verovatnoa da e i u budunosti traiti, odnosno davati savete. 6. Propozicija racionalnosti. Dok bira izmeu vie ponue nih opcija, akter e se opredeliti za ono delanje koje, po njegovoj proceni, u datom trenutku, donosi vee nagtade i koje ima vee izglede da bude nagraeno. Iako su se ra nije propozicije snano oslanjale na biheviorizam, propo zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional nog izbora na Homansa. Ekonomskim jezikom reeno, akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti

250

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

maksimizuju svoju korisnost. (Na konceptu koristi ute meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se sreemo u narednom odeljku.) U osnovi, ljudi istrauju i prave procene o razliitim alter nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. Oni uporeuju koliinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom. Takode, oni procenjuju i to kolika je verovatnoa da e zaista do biti nagrade. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju da je mala verovatnoa da e ih dobiti. Mesena plata od 10.000 evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada, ali ako imate zavrenu samo srednju ekonomsku kolu, male su anse da se zaista naete na tom poloaju. S druge strane, manje vrednim nagradama porae vrednost ako akter smatra da su mu dostine. Prema tome, postoji meuodnos vrednosti nagrade i verovatnoe da se ona dobije. Najpoeljnije nagrade su one koje su istovreme no i veoma vredne i lako dostine. Najnepoeljnije su one nagra de koje nisu preterano vredne, a istovremeno su teko dostine. Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo zicijama uspeha, stimulusa i vrednosti. Propozicija racionalnosti nam govori da se ljudi odluuju za neko delanje u zavisnosti od toga da li procenjuju da e to delanje privesti kraju na uspean nain. Meutim, procena verovatnoe uspeha esto je stvar line percepcije aktera. Ne elim da prilazim devojci ako procenjujem da nemam nikakve anse. Meutim, ako je moja ivotna filozofija da svako moe da se smuva i da svako ima anse ako se dovoljno potrudi, onda me nita nee spreiti da pokuam. Cime je ova procena odreena? Homans je smatrao da procena da li su anse za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i slinosti trenutne situacije s ranijim uspenim situacijama. Dakle, da biste poeli da se udvarate devojci, potrebno je da, pored samopouzdanja, ima te istoriju uspenih udvaranja koja bi vam omoguila racionalnu procenu da i u ovom sluaju imate anse. Meutim, propozicija racionalnosti nam ne govori zato neki akter vie vrednuje jednu nagradu od druge; odgovor na to pitanje daje nam propozicija vrednosti. Homans je na taj nain povezao princip racionalnosti sa svojim vie bihevioristikim propozicijama.
Korisnost - akterove preferencije ili vrednosti.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

251

Naposletku, u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i usmereni na profit. Meutim, Homansova teorija nije bila u sta nju da objasni mentalna stanja i velike drutvene strukture. Na primer, kada je u pitanju prouavanje svesti, Homans je priznao da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom. Uprkos takvim slabostima, Homans je ostao biheviorista koji je odluno radio na nivou individualnog ponaanja. Sma trao je da se velike drutvene strukture mogu razumeti tek ako razumemo elementarno drutveno ponaanje. Tvrdio je da su procesi razmene identini na pojedinanom i na drutvenom ni vou, iako se slagao s tim da su na drutvenom nivou naini na koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali ire feno mene, daleko sloeniji.

TEORIJA RACIONALNOG IZBORA


Iako je uticala na razvoj teorije razmene, teorija racional nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio loke teorije. Zahvaljujui uglavnom naporima jednog oveka, Dejmsa S. Kolmana, teorija racionalnog izbora postala je jed na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Kolman je 1989. godine osnovao asopis Rationality and Society, posvetivi ga irenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije racionalnog izbora. Osim toga, on je 1990. godine objavio veo koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Konano, 1992. godine Kolman je postao predsednik Amerikog socioloog udruenja i iskoristio tu poziciju da unapredi i rairi uticaj reorije racionalnog izbora.
ma vanu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove drutvene teorije,

Model u najosnovnijim crtama


Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz neoklasine ekonomije (utilitaristike teorije i teorije igara). Iako je utemeljena na itavom nizu razliitih modela, mogue je saku piti delie onoga to se moe opisati kao osnovni model teorije racionalnog izbora.

252

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi ma aktere. Akteri su svrhoviti, to jest intencionalni. Drugim reci ma, akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja. Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima tei, odnosno ci ljeve ije ostvarenje mu donosi korist). Teoriju racionalnog izbora ne interesuje ta je sadraj tih preferencija niti odakle one potiu. Vano je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve, a da su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Teori ja racionalnog izbora smatra da pojedinci tee da uveaju linu korist, a odreene postupke preduzimaju samo ako marginalna korist prevazilazi marginalne trokove. Pojedinci takvu logiku razmiljanja primenjuju na sve aspekte ivota. Tako bi teorija racionanog izbora tvrdila kako ene biraju mueve (i obratno) na isti nain na koji biraju profesiju ili to gde e uloiti novac. Iako teorija tacionalnog izbora zapoinje svrhom i inten cijom aktera, ona mora da uzme u obzir najmanje dva vana ogranienja delanja. Prvi je oskudnost resursa. Akteri imaju ra zliite resurse, ali i razliite pristupe drugim resursima. Za one koji imaju mnogo resursa, ostvarenje ciljeva moe biti relativno lako. Meutim, za one koji ih imaju malo (ili ih uopte nemaju), ostvarenje ciljeva moe biti teko ili ak nemogue. S oskudnou resursa povezan je koncept troka propute ne prilike. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista. U srpskom jeziku, on se esto pogreno prevodi kao oportunitetni troak. Prim, prev.) Kada pokuava da ostvari neki cilj, akter mora da vodi rauna o trokovima koji nastaju prilikom proputanja ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Zamislimo privredu koja moe da proizvede ili 30 raunara ili jedan automobil. Ako se cela privreda usredsredi na proizvodnju raunara, troak propute ne prilike za 30 raunara bie jedan automobil (privreda se odrie jednog automobila da bi proizvela 30 raunara). Troak propute ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili zanemarljiv. Ako su na tritu automobili na ceni a raunari slabo
Oskudnost resursa - nedovoljna koliina sredstava koja vas spreava da ostva rite eljeni cilj. Troak proputene prilike - troak koji nastaje time to se akter odrekao dru gog najprivlanijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlanijeg cilja.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

253

traeni, onda je va troak proputene prilike veliki. Drugim reci ma, bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil, a ne 30 raunara. Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite vie. Akter moe izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego vi resursi zanemarljivi, odnosno ako su, kao rezultat toga, anse za ostvarenje tog cilja slabe. Takode, akter moe odustati od cilja ako uvidi da e pokuaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove anse da ostvari svoj sledei najvredniji cilj. Akteri pokuavaju da maksimalizuju (uveaju) svoju korist; taj cilj podrazumeva procenu ansi za postizanje primarnog, i drugog najpoeljnijeg cilja. Drugi izvor ogranienja delanja pojedinaca jesu drutvene ustanove (kola, porodica, radna organzacija itd.). Takva ogra nienja pojavljuju se tokom ivotnog veka i ispoljavaju se u nor mama koje vladaju u tim ustanovama. Racionalno delanje se uvek bavi ishodima. Ono ima formulu: Ako eli da postigne A, mora da uradi B". Meutim, normativno delanje nema nu no takav oblik. Najjednostavnije norme glase: Uini A" ili Ne sme da uini B". Racionalno delanje omoguuje kalkulaciju po kojoj je ljubav mogue kupiti novcem. Meutim, postoje norme koje kau da se ljubav ne kupuje novcem. Takve norme pone kad imaju uticaja na racionalne aktere, jer ograniavaju njihovu racionalnost. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima ogranie izbor, a time i ishod njihovog delanja. Ta institucional na ogranienja omoguuju pozitivne i negativne sankcije ija je svrha da odreene vrste delanja podstiu, a druge obeshrabruju. Mogu se navesti jo dve ideje koje ine osnovu teotije raci onalnog izbora. Prva je mehanizam agregacije pomou koga se itav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale dru tveni ishod. Druga je znaaj informacije u donoenju racionalne odluke. Nekada se smatralo da akteri imaju savrenu ili barem dovoljnu informaciju koja im omoguuje da donose svrhovite odluke i prave racionalne izbore izmeu nekoliko alternativnih tokova delanja koji su im na raspolaganju. Meutim, sve vie se prihvata stanovite da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa cija promenljivi, a da ta promenljivost ozbiljno utie na akterov izbor. Pretpostavimo da ste odluili da upiete fakultet A, jer smatrate da vam on prua najbolje obrazovanje i da se njegova

254

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM

diploma najvie vrednuje na tritu radne snage. Meutim, nakon godinu dana studiranja zakljuujete kako osoblje tog fakulteta i nije ba na visini zadatka, a nakon dve godine saznajete kako s di plomom tog fakulteta imate vrlo malo anse da naete zaposlenje u struci. Takode, ispostavlja se da sve to to ne moete da prona ete na fakultetu A, moete pronai na fakultetu B, o kome ste pre dve godine razmiljali, ali od koga ste odustali, verujui da je izbor fakulteta A prava stvar. Da ste za sve to znali pre dve godine (tj. da ste imali savrenu informaciju), vaa odluka bi verovatno bila drugaija - vi biste upisali fakultet B, a ne fakultet A. U uvodnom komentaru za prvi broj asopisa Rationality and Society, Kolman objanjava da je teoriju racionalnog izbora prihvatio ne samo zbog toga to smatra da ona ima veliku eksplanatornu snagu, ve i zbog toga to smatra da je to jedina teo rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji socioloki pristup (o integrativnim teorijama bie vie rei u glavi 7). Po njegovom miljenju, teorija racionalnog izbora sposobna je da obezbedi mikroosnovu za objanjenje fenomena na makronivou. Osim iz tih akademskih razloga, Kolman je teoriju racionalnog izbora prihvatio jer je smatrao da ona moe imati praktinu primenu za drutvo koje se svakodnevno menja. Na primer, pozna te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su raene iz perspektive teorije racionalnog izbora.

Dzejms Kolman Biografska skica


Gledajui iz perspektive 1990-ih godina, Kolman je smatrao da se njegov pristup makronivou promenio. N a primer, Kolman je u pogledu svoga rada na drutvenoj simulaciji igara kojom se bavio na Univerzitetu Dons Hopkins tokom 1960-ih godina, rekao da ga je ta veba navela da promeni svoju teorijsku ori jentaciju. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu), da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja, po nekad nameravanih, ponekad nenameravanih. Kolmanu je bila

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

255

neophodna teorija delanja i on je iza brao, kao i najvei broj ekonomista takvu najjednostavniju osnovu koja svoje utemeljenje ima u racionalnom ili, ako vam se vie svia, svrhovitom delanju. Najtei za datak sociologije je razvoj teorije koja e se pomeriti sa mikronivoa delanja na makronivo normi drutvenih vrednosti, distribucije statusa i drutvenih sukoba". Taj interes objanjava zato je Kolman pokuao da osnove svoje teorije izvue iz ekonomije: Ono to razdvaja ekonomiju od drugih drutvenih nauka nije njena upotreba racionalnog izbora, ve upotreba vrste analize koja omoguu je da se pomerate izmeu nivoa individualnog delanja i nivoa funkcionisanja sistema. Sve to je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke. Prvo, da se pojedinci ponaaju racionalno; drugo, da je trite savreno i da na njemu postoji puna komunikacija. Kada to uradite, ekonom ska analiza je sposobna da uspostavi vezu izmeu makronivoa funkcionisanja sistema i mikronivoa i pojedinanog delanja". Jo jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije, u skladu s nje govim ranim radovima o kolskom obrazovanju, sastoji se u tome da ona moe biti primenjena na javnu politiku. O teori ji on kae ovo: Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u drutvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav noj politici, politici koju vodi vlada".

Osnovi drutvene teorije


Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi drutvenim sistemima, ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne unutranjim iniocima. Idealno gledano, Kolman smatra da su ti unutranji inioci u drutvenim sistemima pojedinci. On se opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Prvo, svi podaci se obino najpre prikupljaju na nivou pojedinaca, a onda se sabiraju (vri se agregacija) da bi se dolo do nivoa sistema. Drugi razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj to se na tom nivou obino vre intervencije koje dovode do dru tvenih promena. Od kljune vanosti za Kolmanovu teorijsku

256

D O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

perspektivu jeste ideja da drutvena teorija nije samo jedna akademska veba, ve da ona mora da utie na drutvo kroz takve vrste intervencija. Uzimajui u obzir svoju usmerenost na pojedinca, Kolman priznaje da je metodoloki individualista, iako smatra da je nje gova teorija specifina varijanta te orijentacije. Ona je specifina u tom smislu to prihvata koncept nastajanja, kao i stanovite da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutranje inioce, ali da ti inioci ne moraju nuno biti pojedinci i njihovi po stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu da se analiziraju i neki drugi fenomeni, a ne samo pojedinci i pojedinano delanje. Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci ele da ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit nain, i da su i ciljevi i delanje za ostvarivanje tih ciljeva uoblieni preferencijama tih pojedinaca (tj. njihovim vrednostima). Iz toga se jasno vidi nje gova usmerenost na racionalan izbor. Meutim, Kolman tvrdi da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno da se preciznije konceptualizuje racionalni akter, a da ekonomi ja u tome moe da pomogne. Prema ekonomskom shvatanju, racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje maksimalizuje njegovu korist, odnosno zadovoljava njegove po trebe i elje. Dva kljuna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur si. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje su zainteresovani. Uzimajui u obzir ta dva elementa, Kolman detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog nivoa. To je utemeljeno u injenici da akteri imaju resurse, a da su za te resurse zainteresovani drugi. Akteri preduzimaju radnje koje ukljuuju druge aktere, a onda, kao rezultat toga, meu njima nastaje struktura. Drugim recima, meuzavisni akteri, od kojih svaki pokuava da unapredi i zadovolji svoj interes, formi raju drutveni sistem.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

257

Primene sociolokih koncepata na savremeno drutvo


11. septembar 2001. godine i stigmatizacija muslimana
Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon, 11. sep tembra 2001. godine, u SAD je bilo relativno malo neprija teljstva prema muslimanima. Oni su jednostavno bili samo jo jedna grupa imigranata koja se ve integrisala ili je bila u pro cesu integracije u ameriko druvo. Druge grupe uglavnom crnci i meksiki imigranti (pogotovo oni nelegalni) - bile su daleko ee stigmatizovane. Muslimani su uglavnom izbegli taj proces. Meutim, uasna tragedija od 11. septembra, koju su planirali i poinili uglavnom, ako ne i iskljuivo, muslimani iz organi zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida, promenila je poloaj muslimana u amerikom drutvu. Kod velikog broja Amerikanaca, postoji sve vea i oiglednija tendencija da stigmatizuju muslimane, kako one koji ive u SAD, tako i one koji ive u drugim delovima sveta. Neki muslimani uspeli su da odbace stigmu zbog toga to ih njihov fiziki izgled, akcenat i nain odevanja ini slinijim ostalim Amerikancima (diskreditujua stigma). Drugi muslimani, iji izgled, akcenat i nain odevanja nije isti kao kod najveeg broja Amerikana ca, nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suoavaju sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). Zbog svega toga su i drugi ljudi, za koje se esto pogreno misli da su muslimani, takode stigmatizovani. Jedan pokazatelj sve vee stigmatizacije muslimana jeste sve vea tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. To se, recimo, do godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji 24 asa", koja je u treoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005- godine) prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i ene) koji su nameravali da ubiju graane SAD i unite itave SAD tako to bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora du cele zemlje. Stigmatizacija muslimana bila je toliko oigledna da je u seriji pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome

258

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORN

se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. U jednom trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije, Kifer Saderland, tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. U jednoj epizodi, dva prodavca u radnji, oigledno muslimani, prikazani su kao saradnici Deka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi Kifer Saderland). Oni su uzeli oruje i pokuali da se suprotsta ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. Takvi demantiji, meutim, malo su doprineli umanjivanju stigmati zacije muslimana kako u seriji, tako i u amerikom drutvu. Iako veruje u teoriju racionalnog izbora, Kolman ne misli da ta teorija moe da ponudi odgovore na sva teorijska i prakti na pitanja (barem ne jo uvek). Ali je jasno da on veruje da ona moe da se kree ka tom cilju. On se nada da e dalji razvoj teo rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro blema s kojima ta teorija danas ne moe da izae na kraj. Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponaaju uvek racionalno, ali veruje da to za teoriju nema veliku vanost. Bez obzira na to da li se ljudi u stvarnom ivotu ponaaju racionalno ili ne, u teoriji bi mogle da se iskonstruiu iste teoretske predikcije.

Saetak
1. 2. Simboliki interakcionizam, kao i druge teorije koje pominjemo u ovoj glavi, bavi se svakodnevnim ivotom, pogotovo interakci jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo. Simboliki interakcionizam definiemo skupom fundamentalnih pretpostavki: i. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu znaenja koje te stvari imaju za njih, a ta znaenja proizilaze iz intetakcije s drugim ljudima. ii. Ljudi ne internalizuju samo znaenja koja naue kroz dru tvenu interakciju, ve su takode sposobni da ih modifikuju kroz interpretativni proces. iii. Ljudi, za razliku od ivotinja, imaju jedinstvenu sposobnost da koriste simbole.

S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G IVOTA

259

iv.

Ljudi postaju humani kroz proces drutvene interakcije, po gotovo u ranim godinama svoga ivota, unutar porodice i osnovne kole.

v.

Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome to rade, pa su, shodno tome, sposobni da oblikuju svoje dela nje i interakciju.

vi.

Ljudi uvek imaju cilj koji ele da ostvare kada se nadu u bilo kojoj situaciji.

vii. Drutvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo drutvene interakcije. 3. 4. 5. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi drutveni ivot kao niz dram skih nastupa slinih onima koje gledamo u pozoritu. Gledano iz dramaturke perspektive, sopstvo predstavlja proizvod dramske interakcije izmeu aktera i publike. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr e odreene utiske uprkos problemima s kojima se susreu, kao i metode koje koriste da bi prevazili te probleme. 6. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcionie na jedan utvren i uopten nain, definiui situaciju za one koji posmatraju nastup. Svlaionica je mesto gde akteri mogu da se ponaaju onako kako se nikada ne bi ponaali na pozornici; u svlaionici se deava i tav niz neformalnih radnji. S. 9. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se pojedinci odvajaju od uloga koje igraju. Stigma znai procep izmeu virtuelnog drutvenog identiteta (onoga to bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog drutvenog identiteta (onoga to pojedinac zaista jeste). '0. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra zlike izmeu njega i normalne" osobe poznate ili uoljive lano vima publike, dok diskreditujua stigma nastaje kada razlike nisu ni poznate ni uoljive lanovima publike, i. Etnometodologija predstavlja analizu ponaanja obinih ljudi u svakodnevnim situacijama, kao i naina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koji im pomau da steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima mogli da se snau i da na njih reaguju. 12. Etnometodolozi se bave objanjenjima i objanjavajuim praksama.

260

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

13.

14. 15.

16. 17. 18.

Eksperimenti prekida namerno naruavaju drutvenu realnost kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuiu drutve nu realnost. Teorija razmene Dorda Homansa utemeljena je prvenstveno na bihevioristikim principima. Sutina Homansove teorije razmene utemeljena je u sledeim principima: i. Sto vie puta pojedinca nagradite za odreeno delanje, vea je verovatnoa da e i u budunosti delati na taj nain. ii. Ako je u prolosti delanje pojedinca nagraeno kao rezultat reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa, onda e pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se pojave isti stimulusi kao u prolosti. iii. Sto vie pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja vredni, to je verovatnije da e oni ponoviti tu radnju. iv. to su vie puta u nedavnoj prolosti ljudi dobijali neku po sebnu nagradu, to e ta nagrada u budunosti imati manju vrednost za njih. v. Kada akteri ne dobiju oekivanu nagradu ili budu neoeki vano kanjeni, oni se ljute. Zato je vea verovatnoa da e se ponaati agresivno i vie vrednovati rezultate postignute takvim ponaanjem. vi. Kada prime oekivanu nagradu, pogotovo ako je vea nego to to su se nadali, akteri e biti zadovoljni; kao rezultat toga, vea je verovatnoa da e se ponaati na odobravajui nain, a posledice tog ponaanja imae sve veu vrednost za njih. vii. Kada bira izmeu vie ponuenih opcija, akter e se opredeliti za ono delanje koje, po njegovoj proceni, u datom tre nutku, donosi vee nagrade i koje ima vee izglede da bude nagraeno. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodoloku jedinicu ana lize uzima pojedince. Akteri su svrhoviti i intencionalni; drugim recima, akteri imaju ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje. Akteri takoe imaju preferencije (vrednosti koje ele da realizuju, odnosno ciljeve koje ele da postignu). Teoriju racionalnog izbo ra ne interesuje kakve su te preferencije ili ta su njihovi izvori. O d vanosti je samo injenica da svaki pojedinac pokuava da svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva, odnosno sa hije rarhijom svojih preferencija.

SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG IVOTA

261

19.

Osim toga, teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost resursa i trokove proputene prilike, kao i ogranienja koja na meu drutvene ustanove.

Literatura za dalje itanje


Ber, Vivijen (2001). Socijalni konstruktivizam. Beograd: Zepter. Berger, P. i Keiner H . (1991). Sociologija u novom kljuu. Ni: Gradi na. Berger, P. i Luckmann, T. (1992). Socijalna konstrukcija zbilje. Zagreb: Naprijed.
Berger, Piter, L. (2008). Desekularizacija

sveta:

oivljavanje

religije i

svetska politika. Novi Sad: Mediterran Publishing. Gofrnan, Erving (2000). Kako se predstavljati u stvarnom ivotu. Beo grad: Geopoetika. Gofrnan, Erving (2009). Stigma. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Marinkovi, Duan (2006). Konstrukcija

drutvene

realnosti u sociologi

ji. Novi Sad: Prometej. Mils, Sesil Rajt (1964). Socioloka imaginacija. Beograd: Savremena kola. Mils, Sesil Rajt (1998). Socioloka imaginacija. Beograd: Plato. Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija: to je polo krivo? Zagteb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Spasi, Ivana [uredila] (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Za vod za udbenike i nastavna sredstva. Spasi, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog ivota. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Vujovi, Sreten [urednik] (2008). Drutvo rizika. Promene, nejednako
sti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji. Beograd: Institut za soci

oloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Srbiji.

GLAVA 7 SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE


Jedna integrisanija teorija razmene Teorija strukturacije Kultura i dejstvenost Habitus i polje Saetak Literatura za dalje itanje U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o dru tvenim strukturama i ustanovama (makronivo), dok smo se u glavi 6 bavili drutvenim odnosima karakteristinim za svakodnevicu (mikronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na dru tvene odnose, jer su pokazale da se drutveni odnosi ne mogu objasniti iskljuivo razumevanjem drutvenih struktura. Poet kom 1970-ih godina javila se tenja da se ova dva nivoa analize, mikro i makro, sjedine (integriu), te da se drutveno ponaanje pokua objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. U ovoj glavi izloiemo takve teorijske pokuaje.

JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE


Dok je Dord Homans nastojao da stvori mikroredukcionistiku teoriju razmene, Riard Emerson pokuao je da uoblii jednu integrisaniju verziju te teorije. On je 1972. godine objavio dva eseja na ovu temu. Oba su izvrila snaan uticaj na razvoj teorije razmene. Tri su osnovna pokretaka faktora te nove teo rije. Prvo, za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan iri okvir koji je eleo da upotrebi da bi mogao da proiri svoje rani:e interesovanje za koncepte moi i zavisnosti. Emersonu je bilo asno da u perspektivi teorije razmene sredinju ulogu zauzima concept moi. Drugo, on je smatrao da moe da iskoristi biheviorizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz mene, a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju

264

D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

kod Homansa. Naime, Homansu i drugim teoretiarima razme ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previe racio nalnu sliku ljudskih bia. Za razliku od njih, Emerson je verovao da moe da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne pretpostavku o superracionalnom akteru. Takode, on je smatrao da moe da izbegne optubu za redukcionizam tako to e razviti teoriju razmene koja e biti u stanju da objasni kako mikrofenomene, tako i makrofenomene. Tree, Emerson je eleo da se bavi drutvenim strukturama i drutvenim promenama, tako to bi analizirao drutvene odnose i drutvene mree i koristio ih kao osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize, tako i za makronivoe analize. Osim toga, u Emersonovom teorijskom sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i vee korporativne strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je, dakle, koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju dru tvene strukture. U svoja dva eseja, objavljena 1972. godine, Emerson je po stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. U prvom eseju, Emerson se bavio psiholokim (mikro) osnovama drutvene raz mene, dok se u drugom okrenuo makronivou, odnosima razme ne i mrenim strukturama. Kasnije je Emerson razradio eksplicitniju vezu izmeu makronivoa i mikronivoa, gde su mrene strukture razmene predstavljale vezu izmeu ova dva nivoa ana lize. Karen Kuk, Emersonova najznaajnija sledbenica, ukazuje na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe

res); on moe da povee pojedinca ili dvolanu grupu sa irim kolektivima, kao to su organizacije i politike partije. Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz mene na mikronivou, naroito od nagrada koje pojedinci razmenjuju (dobijaju i daju) u drutvenom meudejstvu (interakciji). Tanije, Emerson kao polaznu taku svoje teorije uzima bihevioristike principe. On istie tri osnovne pretpostavke teorije razmene: (1) Kada se ljudi nau u situaciji za koju smatraju da donosi nagradu, ponaae se racionalno. Rezultat tog meudejstva bie sve vei broj takvih situacija; (2) kada se ljudi zasite nagrada koje su dobili iz odreene vrste situacija, te situacije za

koncept razmenske mrene strukture {exchange network

structu

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

265

njih gube znaaj; (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. Prema tome, te orija razmene usredsreuje se na razmenu nagrada (i trokova) u drutvenoj interakciji. Sve to je ve poznato. Ali, na kraju svog prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. godine, Emerson usmerava bihevioristiki orijentisanu teoriju razmene u drugom prav cu, tvrdei da eli da se pozabavi situacijama sloenijim od onih kojima se obino bavi biheviorizam. To je tema kojom zapoinje njegov drugi esej iz 1972. go dine. U njemu Emerson pojanjava da eli da u teoriju razme ne ukljui drutvene strukture kao zavisnu promenljivu. Dok se u prvom eseju iz 1972. godine bavio akterom-pojedincem koji uestvuje u odnosima razmene sa svojim okruenjem (na primer, osoba koja peca na jezeru), u drugom eseju Emerson se okree odnosima drutvene razmene i mreama razmene.

Odnosi razmene i mree razmene


Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu biti pojedinci i kolektivi. Emerson je zainteresovan za odnose razmene medu akterima. Mrea razmene ima nekoliko odlika. Prvo, takva mrea drutvenih odnosa obuhvata niz pojedina nih ili kolektivnih aktera. Drugo, razliiti akteri na raspolaganju imaju razliite resurse. Svi akteri u mrei, pojedinani ili kolek tivni, imaju mogunosti za razmenu i odnose razmene s drugi ma. Konano, odreeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom odnosu zavisnosti, ime se formira pojedinana mrena struktu ra; dakle, drutvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od nosa razmene meu akterima.

Mrea razmene - mrea drutvenih odnosa koji ukljuuju odreeni broj indi vidualnih ili kolektivnih aktera. Razliiti akteri imaju mnotvo razliitih resursa i mogunosti razmene, kao i razliite meusobne odnose razme ne. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i meusobno su povezani, formirajui tako pojedinanu mrenu strukturu.

266

D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!

Ricard Emerson Biografska skica


Riard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju, u Juti, 1925. godi ne. Odrastao u blizini planina, nikada se nije udaljio od reka, planinskih vrhova i gleera. Jedno od njegovih najveih li nih dostignua bilo je uee u uspenom pohodu na Mont Everest, 1963. godine. To iskustvo je opisao u publikaciji Pre lazak preko Everesta" u decembarskom izdanju Godinjeg biltena Kluba Sijera 1963. godine, kao i u lanku objavlje nom u asopisu Sociometry, 1966. godi ne. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za prouavanje grupnog uinka pod produenim stresom tokom tog uspona. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju mu je uruio predsednik Don Kenedi u ime Nacionalnog ge ografskog drutva, u julu 1963. godine. Ljubav prema planinama i ruralnom drutvenom ivotu pla ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor socioloke in spiracije za Ricarda Emersona tokom itave njegove karijere. Njegove studije interpersonalnog ponaanja, grupnog uinka, moi i drutvenog uticaja, esto su inspirisane njegovim li nim susretima s ekspedicijama, kod kojih je intenzitet saradnje i takmienja pojaan strahovima zbog ugroenosti ivotne okoline. Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk.

Veza izmeu razmenskih odnosa jeste od presudnog znaa ja za prelazak s razmene izmeu dva aktera (dijadika razmena) na pojave koje sreemo na makronivou. Odnos izmeu dijadikih razmena jeste uzajamno zavisan. Moe se rei da dva odnosa dijadike razmene, A-B i A-C, obrazuju minimalnu mreu (A-B-Q ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili odsustva razmene) u drugom odnosu. Nije dovoljno da A, B i C imaju zajedniko lanstvo da bi se stvorila mrea razmene; mora postojati i meuzavisan odnos izmeu razmena A-B i B-C.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

267

Odnosi razmene, kako vidimo, sutinski su odnosi moi izmeu aktera (koji mogu biti pojedinci, ali i organizacije, pa i drave). Mo je sredinji pojam Emersonove teorije razmene, ali treba uoiti jo i to da po Emersonu monik moe da pri mora podlonika na zavisnost ne koristei prisilu. Jer, za razliku od teoretiara sukoba koji su mo videli kao sposobnost da se drugi prisiljavaju na osnovu injenice raspolaganja resursima, i strukturalnih funkcionalista koji su mo videli kao skup sredsta va koji drutvu omoguavaju da ostvari zajednike ciljeve, Emer son je mo video kao neprisilnu, smatrajui da ona proistie iz uzajamne zavisnosti, odnosno odsustva zavisnosti. Drutvena razmena i odnosi moi i zavisnosti koji iz nje proizilaze u velikoj meri lie na razmenu koja postoji na tritu gde je cena nekog dobra uvek odreena na osnovu ponude i tranje. Ako je tranja za nekim dobrom vea, svi koji ga poseduju imaju mo nad onima koji ga nemaju. Tako Emerson navodi etiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moi i zavisnosti. Zamislimo aktere A i B. Akter A ima odreene re surse (dobra ili usluge), a akteru B oni su neophodni kako bi mogao da ostvari svoje ivotne ciljeve. Mo aktera A koji ima resurse time je vea ukoliko: (1) akter B koji eli resurse (dobra ili usluge) nema nita da ponudi zauzvrat, ili barem nita to je potrebno akteru A; (2) B nema kome da se obrati za alternativ ni izvor dobara i usluga; (3) B ne moe da upotrebi silu da bi od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni; (4) B ne moe da nastavi sa sprovoenjem svojih planova uko liko ne dobije resurse - drugim recima, nedobijanje resursa pri moralo bi ga da promeni ivotne planove i ciljeve. Svaki odnos razmene deo je ire mree razmene, koja se sastoji od dva ili vie takvih odnosa. Ako razmena u jednom odnosu utie na razmenu u drugom, za te odnose moe se rei da su povezani. Ta veza moe biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po zitivno utie na razmenu u drugom odnosu (na primer, novac za raen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao odreeni status u drugoj); negativna, ukoliko razmena iz prvog odnosa onemoguava razmenu u drugom odnosu (na primer, vreme provedeno u zarai vanju novca u jednom odnosu, smanjuje mogunost da se provede -Teme s prijateljima u drugom odnosu); a moe biti i meovita.

268

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Mo-zavisnost
Emerson definie mo kao potencijalni troak koji jedan akter moe nametnuti drugome. Zavisnost podrazumeva po tencijalni troak koji je akter, u okviru jednog odnosa, voljan da tolerie, to jest koji je spreman da plati. Navedene definicije ine Emersonovu teoriju odnosa izmeu moi i zavisnosti, koja se moe saeti u tvrdnju da, u odnosu razmene, mo jednog ak tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od prvog. Nejednaka mo i zavisnost dovode do neravnotee u od nosima, ali oni se vremenom kreu ka uravnoteenijem odnosu mo-zavisnost. Meusobna zavisnost aktera kljuna je za razumevanje Emersonovog rada. Izmeu ostalog, ta meuzavisnost odreuje priro du interakcije aktera i koliinu moi koju imaju jedan nad dru gim. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moi. Mo aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od aktera A i bazira se na njoj. Ravnotea u odnosu izmeu akte ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka zavisnosti aktera B od aktera A. S druge strane, kada postoji ne ravnotea zavisnosti, akter koji je manje zavisan ima vie moi. Mo se potencijalno ugrauje u strukturu odnosa izmeu aktera A i B. Mo se takoe moe koristiti za osvajanje nagrada. Ona postoji ak i u izbalansiranim odnosima, iako se nalazi u nekoj vrsti ravnotee. Studije odnosa izmeu moi i zavisnosti usmerene su na pozitivne ishode - sposobnost da se drugi nagrade. Meutim, Linda Molm u odnosima moi i zavisnosti naglaava ulogu ne gativnih ishoda - mo kazne; mo moe proizilaziti iz sposobno sti da se drugi nagrade, ali i da se kazne. Naime, Molm smatra da je mo kazne slabija od moi nagrade, delimino i zbog toga to in kanjavanja obino izaziva negativnu reakciju. Meutim, u jednoj od svojih novijih studija, Molm sugerie da mo kazne nije sama po sebi manje efikasna od moi nagrade, ve da uzrok
Mo - prema Emersonu, potencijalni troak koji jedan akter moe nametnuti drugome. Zavisnost - potencijalni troak koji je akter spreman da tolerie u razmenskom odnosu.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

269

njene relativne slabosti moda proizilazi iz injenice da se ona ne koristi esto. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba moi kazne ee doivljava kao pravedna ukoliko je koriste oni koji takode imaju mo nagrade.

Integrativnija teorija razmene


U objanjavanju odnosa moi i zavisnosti, teorija razmene usredsreduje se na dijadike odnose izmeu aktera. Da bi fokus s dijadikog pristupa teoriji razmene prebacili na mo pozicije u okviru strukture, Kuk i Emerson tvrde da je odreenje moi neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti itave strukture od same te pozicije. Takva zavisnost itavog sistema je, po njihovom miljenju, izraz znaaja te pozicije u strukturi, kao i prirode od nosa moi i zavisnosti. U pokuaju da teoriju moi i zavisno sti izdignu na makroskopski nivo analize, oni usvajaju princip ranjivosti. Ranjivost podrazumeva zavisnost mree od pojedine strukturalne pozicije. Kuk, Dodi O'Brajan i Piter Kolok, u skladu s integrativnim okvirom, definiu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi razmenama na raznim nivoima analize, ukljuujui tu razmene meu povezanim pojedincima, korporacijama i dravama. Oni identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene - jedan na mikronivou, koji se usmerava na drutveno ponaanje kao razme nu, i drugi, preteno na makronivou, koji posmatra drutvenu strukturu kao razmenu. Oni snagu teorije razmene vide u integraciji mikronivoa i makronivoa, budui da se osnovne postavke te teorije odnose kako na pojedince, tako i na kolektive. Osim toga, ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom nivou imaju na druge nivoe analize. Kuk, O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. Prvi je po jaana upotreba istraivanja na terenu, usmerenih na makroskopska pitanja, to moe biti dopuna tradicionalnoj upotrebi laboratorijskih eksperimenata zarad prouavanja mikroskopskih problema. Drugo, zapaa se da se u velikom broju radova interesovanje pomera s dijada na ire mree razmene, o emu je ranije

270

DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

bilo reci. Tree i najvanije, produbljuju se napori da se povezu teorija razmene i strukturalna sociologija. U poslednje vreme. bilo je dosta pokuaja teoretiara razmene da svoj pristup sintetizuju s drugim teorijskim orijentacijama.

TEORIJA STRUKTURACIJE
U formulisanju jednog od najuspenijih pokuaja da se ra zvije integrisana teorija, Entoni Gidens krenuo je od istraivanja irokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika (na primer, simboliki interakcionizam) ili od drutva/strukture (recimo, strukturalni funkcionalizam), odbacujui obe kraj nje alternative. Umesto toga, Gidens tvrdi da moramo poi od ponavljajuih drutvenih praksi. Stoga, u teoriji strukturacije naglasak nije niti na drutvenim strukturama, niti na svakodnev nom delanju i interakcijama, ve na drutvenim praksama koje se shematski ponavljaju. Za Gidensovu koncepciju tih praksi vani su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme; ne samo jue, i ne samo danas, ve e se pojaviti i sutra, naredne nedelje, naredne godine i u sledeem veku. Slino tome, prakse se ponavljaju i ire kroz prostor, tako da se shematizovane dru tvene prakse koje se mogu nai u Njujorku, izmeu ostalog, sre u i u Cikagu, Tokiju i u Londonu. U samoj sri Gidensove strukturalne teorije, usmerene na drutvene prakse, nalazi se odnos izmeu dejstvenosti i struktu re. Neki smatraju da se ono to se u amerikoj sociologiji naziva
* Napomena prevodioca: Ovde s pojma akter" koji je korien u prvih est glava i prvom delu glave 7, prelazimo na pojam dejsrvenik", pratei au tora koji je s pojma actor preao na pojam agent. Iako autor na ovom mestu uvodi pojam dejstvenika, on sam ovde-onde upotrebljava pojam aktera. Ponekad to ine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici izmeu ta dva pojma. U nekim sluajevima, sasvim je svejedno da li se upotre bljava pojam akter ili dejsrvenik. U drugim sluajevima, akter oznaava pojedinca ili grupu ije ponaanje u velikoj meri zavisi od drutvenih struktura (tj. koji nemaju mo da ih intencionalno menjaju), dok pojam dejsrvenik znai pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju drutvene strukture. Jo jedna re koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstvenost (ali samo zato da bismo izbegli re kao to je delatnost", to moe da podsea i na drugaiju upotrebu) ime pokrivamo englesku re agency.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

271

mikro-makro problemom, u Evropi (Gidens je Britanac) shvata kao problem odnosa dejstvenosti (engleski, agency) i strukture. Mi smatramo da izmeu te dve dihotomije postoje znaajne ra zlike, ali emo u ovoj glavi, zarad diskusije, dihotomije mikromakro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identine. Po Gidensu, dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo jeno; to su dve strane istog novia. Gidens to naziva dualitetom* strukture. On ovde odbija da drutvenu realnost shvati kao paralelizam ili dualitet dva zasebna domena, ve smatra da su ta dva aspekta drutvenog sistema objedinjeni. Svako drutveno de lanje ukljuuje strukture, a sve drutvene strukture podrazumevaju drutveno delanje. Dejstvenost i strukture neodvojivo su isprepletane s postojeim ljudskim aktivnostima i praksama. Intrisina povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. Na jednoj strani, akteri su inovativni; oni imaju mo da kroz praksu definiu (proizvode) nove strukture; na drugoj strani, oni prihvataju da svoje ivote ive kroz zateene rutine i obrasce. Gidens dualnost sttukture objanjava preko primera jezika i govora. Jezik je struk tura koja nam postavlja odreena ogranienja u govoru. Sledei pravila gramatike, reprodukujemo jezik. Ipak, jezici se menjaju. Srpski jezik s poetka 21. veka nije isti kao srpski jezik s poet ka 20. veka. Jo manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi na. To je posledica injenice da se jezik u procesu govora menja. Na taj nain pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik, ve ga takode menjaju kroz inovacije. Kao to je ve reeno, polaznu taku Gidensove analize ine drutvene prakse, ali on insistira na tome da se one shvate kao rekurzivne (ponavljajue). To znai nekoliko stvari: (1) Drutvene prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi nain) od
Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. Mi smo se ipak odluili za dualitet. Rckurzivnost - stav da akteri ne stvaraju drutvene prakse, ni mentalno (ni na bilo koji drugi nain), niti ih stvaraju strukturalni drutveni uslovi u kojima se akteri nalaze. U stvari, ljudi se izraavaju kao dejstvenici, stvarajui svoju svest i strukturalne uslove koji omoguavaju te prakse; akter simultano stvara prakse, svest i strukture.

272

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN!

strane aktera; (2) one nisu proizvod strukturnih drutvenih uslova u kojima se akteri nalaze; (3) najvanije od svega, s obzirom na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici, oni stvaraju svoju svest i strukturalne uslove koji omoguavaju te prakse. Prakse, svest i strukture simultano stvara akter. Aktivnosti nisu proizvod svesti, drutvene konstrukcije realnosti ili drutvenih struktura. Pre e biti da se ljudi, ispoljavajui se kao akteri, ukljuuju u prakse, a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura. Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. Refleksivnost je vana osobina za koncept dejstvenosti jer nam objanjava da po jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehaniki nain, ve vode rauna o svom ponaanju i neprekidno ga preispituju, procenju i samokritikuju. Radei to, ljudi istovremeno revidira ju i menjaju svoje ivotne planove, ciljeve i stavove. Meutim, refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe, ve da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku, kao i strukturalne uslove u kojima se one deavaju. Refleksivnost pokazuje da poje dinci nisu orua struktura koje se mehaniki podvrgavaju dru tvenim injenicama. Pojedinci su ono to Gidens naziva upue nim akterima; dejstvenici su, dakle, akteri bez ijeg dejstva su se stvari mogle odvijati i drugaije". Uopteno reeno, moe se rei da se Gidens bavi dijalektikim procesima u kojima nastaju prakse, strukture i svest. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa struktura i dejstvenosti na istorijski, procesni i dinamiki nain. Nisu samo drutveni akteri refleksivni, ve i socijalni istra ivai koji ih posmatraju. To je Gidensa dovelo do poznate ideje o dvostrukoj hermeneutici. I drutveni akteri (obini ljudi) i so ciolozi, koriste jezik. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava etnometodologiji) da objasne (engleski, account) ono to rade, a sociolozi, s druge strane, koriste jezik da objasne aktivnosti dru tvenih aktera. Stoga, da bismo objasnili stvarnost neophodno je
Refleksivnost - sposobnost pojedinaca da vode rauna o svom ponaanju i neprekidno ga preispituju, procenju i samokritikuju. Kao rezultat toga sledi ispravljanje i revizija ivotnih planova i ciljeva. Dvostruka hermeneutika nauni koncepti i shvatanja drutvenog sveta mogu uticati na shvatanje aktera ije se prakse istrauju. Posledica toga moe biti da socijalni istraiva izmeni svet koji posmatra i na taj nain dode do pogrenih rezultata i zakljuaka.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

273

da se pozabavimo odnosom izmeu svakodnevnog i naunog je zika. Naroito treba da obratimo panju na injenicu da nain na koji sociolog shvata drutveni svet moe imati uticaja na razumevanje aktera koji je predmet prouavanja. Ljudi u svakod nevnom govoru formuliu koncepte kojima izraavaju svet oko sebe. Isto to rade i sociolozi dok pokuavaju da objasne ta ljudi rade. Ali ljudi esto mogu da upotrebe koncepte koje su smislili sociolozi. Na taj nain, socijalni istraivai mogu izmeniti svet koji istrauju i tako dovesti do pogrenih nalaza i zakljuaka. Ta kode vai obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju koncepte koje su smislili obini ljudi.

Elementi teorije strukturacije


Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje dejstvenika koji, kao to je ve reeno, stalno nadgleda kako sopstvene misli i aktivnosti, tako i svoje fiziko i drutveno okruenje. Nadgledajui svoje svakodnevne aktivnosti, ljudi neprekidno me njaju svoje ivote i identitete; refleksija podrazumeva neprekidno preispitivanje naih identiteta. Meutim, tu se javlja novi problem: iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontoloka nesigurnost dejstvenika. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije, to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje ivotne planove i ciljeve. Iako refleksivni, ljudi, smatra Gidens, imaju veliku potrebu za predvidivou i sigurnou, to jest za uverenjem da je prirodni i drutveni svet, ukljuujui osnovne egzistencijalne parametre sopstva i drutvenog identiteta, upravo onakav kako nama izgleda". U svojoj potrazi za oseanjem sigurnosti, akteri racionalizu;u svoj svet. Pod racionalizacijom, Gidens podrazumeva razvoj rutina koje ne samo da akterima pruaju oseanje sigurnosti, ve im omoguavaju da efikasno izau na kraj s drutvenom stranom svoga ivota. Akteri takode poseduju motivacije za delanje, a te motivacije ukljuuju elje i htenja koje iniciraju delanje. Dakle,
Ontoloka nesigurnost - nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije, od nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje ivotne planove i ciljeve. Racionalizacija - pojam kojim Gidens oznaava razvoj rutina koje, ne samo da akteru pruaju oseaj sigurnosti, ve mu i omoguavaju da efikasno izae na kraj sa svojim drutvenim ivotom.

274

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno ukljueni u de lanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Motivacije pruaju opti plan za delanje, ali veina naih postu paka, po Gidensovom miljenju, nije direktno motivisana. Iako takvo delanje nije motivisano, a nae motivacije uglavnom nesvesne, motivacije igraju znaajnu ulogu u ljudskom ponaanju. Gidens pravi razliku izmeu diskurzivne i praktine svesti. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv nosti opiu recima i argumentovano navode razloge za neko po stupanje. Praktina svest tie se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno, ali ako bismo ljude pitali zato se ponaaju ba na taj nain, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naroito je vaan za teoriju strukturacije, jer primarno odraava interesovanje za ono to se ini, a ne za ono to se govori. Naime, ako bismo zanemarili praktinu svest i sve sveli samo na ono to ak teri mogu da izraze recima (to je osobina diskurzivne svesti), ne bismo mogli razumeti sve one vetine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali koje konstituiu i rekonstituiu drutveni ivot. Usredsreenost na praktinu svest omoguava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono to akteri u stvari rade. Dej stvenost podrazumeva da se neto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umeao i preduzeo aktivnost o kojoj je re. Zbog toga, Gidens pridaje veliki znaaj (njegovi kritiari kau preveliki) dejstvenosti. Gidens je uloio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera, tvrdei kako se nae aktivnosti na kraju e sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, nameravano delanje esto ima nenameravane posledice. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naroito je vana u prelasku s dejstvenosti na nivo drutvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opie recima. Praktina svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo, a da nisu u stanju recima da izraze ono to ine. Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk ture. Ono to se dogaa ne bi se dogodilo na taj nain da se akteri nisu umeali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali. Nenameravane posledice neoekivane pozitivne i negativne posledice.

274

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno ukljueni u delanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje. Motivacije pruaju opti plan za delanje, ali veina naih postu paka, po Gidensovom miljenju, nije direktno motivisana. Iako takvo delanje nije motivisano, a nae motivacije uglavnom nesvesne, motivacije igraju znaajnu ulogu u ljudskom ponaanju. Gidens pravi razliku izmeu diskurzivne i praktine svesti. Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv nosti opiu recima i argumentovano navode razloge za neko po stupanje. Praktina svest tie se aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze verbalno, ali ako bismo ljude pitali zato se ponaaju ba na taj nain, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naroito je vaan za teoriju strukturacije, jer primarno odraava interesovanje za ono to se ini, a ne za ono to se govori. Naime, ako bismo zanemarili praktinu svest i sve sveli samo na ono to ak teri mogu da izraze recima (to je osobina diskurzivne svesti), ne bismo mogli razumeti sve one vetine i znanja koje pojedinci upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali koje konstituiu i rekonstituiu drutveni ivot. Usredsredenost na praktinu svest omoguava lak prelaz s dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono to akteri u stvari rade. Dejstvenost podrazumeva da se neto ne bi dogodilo onako kako se dogodilo da se akter nije umeao i preduzeo aktivnost o kojoj je re. Zbog toga, Gidens pridaje veliki znaaj (njegovi kritiari kau preveliki) dejstvenosti. Gidens je uloio veliki napor da razdvoji dejstvenost od namera, tvrdei kako se nae aktivnosti na kraju e sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, nameravano delanje esto ima nenameravane posledice. Ideja nenameravanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naroito je vana u prelasku s dejstvenosti na nivo drutvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opie recima. Praktina svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo, a da nisu u stanju recima da izraze ono to ine. Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk ture. Ono to se dogaa ne bi se dogodilo na taj nain da se akteri nisu umeali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali. Nenameravane posledice neoekivane pozitivne i negativne posledice.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

275

U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti, Gidens je dejstveniku pripisao veliku mo. Njegovi dejstvenici imaju spo sobnost da promene drutveni svet i drutvenu strukturu. Stavie, namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data mo. Preciznije reeno, akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi sposobnost (mo) da napravi pramenu. Naravno, Gidens shvata da za aktere postoje ogranienja, ali to ne znai da akteri nemaju mogunost izbora i promene. Po Gidensu, mo logiki prethodi svesti, jer delanje podrazumeva mo ili sposobnost da se promeni situacija. Zato Gidensova teorija strukturacije mo pripisuje akteru i delanju, i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta kav stav, pridajui najvei znaaj nameri aktera (fenomenologija) ili spoljanjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam). Konceptualno jezgro teorije strukturacije ine ideje struk ture, sistema i dualiteta strukture. Struktura se neformalno definie kao skup strukturiuih osobina (od kojih poseban znaaj imaju pravila i resursi) koje slinim drutvenim praksama daju sistemski oblik. Preciznije reeno, struktura drutvenim praksa ma omoguava da postoje u razliitom vremenu i prostoru. Ali, struktura je istovremeno omoguena postojanjem pravila i re sursa. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. Umesto toga, drutveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi rani. Struktura moe postojati samo kroz delanje ljudi. Gidens nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shvaranjem struktura koje su u odnosu na aktera, spoljanje i pri nudne. Strukture daju izgled i oblik drutvenom ivotu, ali same po sebi nisu ni izgled, ni oblik. Gidens ne porie da strukture mogu biti prepreka za de lanje, ali veruje da sociolozi preuveliavaju vanost tih ograni enja. Stavie, oni ne shvataju injenicu da struktura moe da ogranii, ali i da omogui delanje. Strukture esto omoguavaju dejstvenicima da rade stvari koje inae ne bi mogli initi. Iako Gidens umanjuje znaaj strukturalnih ogranienja, on priznaje da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen tima drutvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor.
Struktura - po Gidensu, strukturu ine strukturni instrumenti (pre svih, pra vila i resursi) koji slinim drutvenim praksama daju sistemski oblik.

276

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Meutim, on paljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu gvozdenog kaveza (vidi glavu 2), naglaavajui da takav gubitak kontrole nije neizbean. Shvatanju strukture u konvencionalnom sociolokom smislu blii je Gidensov koncept drutvenog sistema. Po Gidensu, dru tveni sistemi su reprodukovane drutvene prakse, to jest odnosi iz meu aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u uobiajene i opteprihvaene drutvene prakse. Ideja drutvenog sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak su. Drutveni sistemi nemaju strukture, ali predstavljaju struktu ralne instrumente. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i prostoru, ali se manifestuju u drutvenim sistemima u obliku reprodukovanih praksi. Iako neki drutveni sistemi mogu nastati kao posledica svesne namere, za Gidensa je znaajnija injenica da su takvi sistemi esto nenameravana posledica ljudskog delanja. Takve nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i povratno uticati na njega. Stavljanje tih uslova pod kontrolu moe biti teko, ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu. Dakle, strukture su otelotvorene u drutvenim sistemima. Osim toga, manifestuju se i u seanju pojedinanih dejstvenika. Kao rezultat toga, pravila i resursi manifestuju se kako na makronivou drutvenih sistema, tako i na mikronivou ljudske svesti. Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije, koji ini osovinu njegove teorije strukturacije. On izraava ideju da dejstvenici i strukture ine dualitet (ne dualizam, to je koncept koji e kasnije upotrebljavati Margaret Arer); oni nisu meusob no nezavisni. Tanije, oni su meusobno povezani do te mere da, u trenutku kada proizvedu delanje, ljudi proizvode i reprodukuju strukture u kojima postoje. Jasno je da strukturacija podrazumeva dijalektiki odnos izmeu strukture i dejstvenosti. Struktura i dej stvenost ine dualitet; prvo ne moe postojati bez drugoga.
Drutveni sistemi - reprodukovane drutvene prakse, tj. odnosi izmeu akte ra ili kolektiva koji su reprodukovani, nakon ega postaju redovne dru tvene prakse. Strukturacija delatnici i strukture meusobno su povezani do te mere da, u trenutku kada proizvedu aktivnost, delatnici u stvari produkuju i repro dukuju strukture u kojima ive; dijalektiki odnos izmeu strukture i dejstvenosti. Struktura i dejstvenost ine dualitet; jedno ne moe posto jati bez drugog i obrnuto.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

277

Kao to je ve reeno, vreme i postor najvanije su promenljive u Gidensovoj teoriji. Obe zavise od toga da li su drugi lju di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno). Osnovni preduslov je interakcija licem u lice, u kojoj su drugi prisutni u isto vreme i na istom mestu. Meutim, drutveni si stemi se prostiru kroz vreme i prostor, tako da drugi ne mora ju biti prisutni. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve vie je mogua u savremenom svetu novih oblika komunikacije i transporta. Sredinje socioloko pitanje - pitanje drutvenog poretka - zavisi od toga koliko su dobro drutveni sistemi integrisani kroz vreme i prostor. Jedno od Gidensovih najire prihva enih dostignua u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi plan stavi pitanja vremena i prostora.

KULTURA I DEJSTVENOST
Margaret Arer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture usmerila u drugom pravcu, usredsreujui se na vezu izmeu dejstvenosti i kulture. Kljuna razlika izmeu Gidensa i Arerove jeste razlika izmeu dualiteta i dualizma. Arerova smatra da su struktura (i kultura) i dejstvenost u drutvenom ivotu isprepletane, ali da su analitiki razliite zbog ega njihov odnos naziva dualizmom, a ne dualitetom. Arerova tvrdi da Gidens (i dru gi) imaju preveliku elju da odjednom ispitaju obe strane novi a. Na taj nain proputaju da istrae meusobne odnose dveju strana - dejstvenosti i strukture. Ona smatra da je za teoretiare neophodno da odbace svaku teoriju koja onemoguava proua vanje ovih meusobnih odnosa, jer to spreava razumevanje od nosa izmeu te dve strane. Po naem miljenju, koncepti dualizma i dualiteta imaju odreenu ulogu u analizi drutvenog sveta. U nekim sluajevi ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa analize) moe biti korisno, jer se time omoguuje posmatranje naina na koji se oni odnose jedno prema drugome. U nekim drugim sluajevima moe biti korisno da se struktura i delanje
Dualizam - struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analiti ke svrhe, iako su u socijalnom ivotu isprepletane.

278

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

(mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina - kao dualitet. Do kog stepena je drutvo mogue okarakterisati dualizmom, a do kog dualitetom, to je zapravo jedno empirijsko pitanje. U jednom sluaju drutveno okruenje je bolje analizirati upotrebom dualiteta, a u drugom moe biti prikladnija upotreba dualizma. Slino se moe rei i za razliite trenutke u vremenu. Trebalo bi da budemo u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u bilo kom socijalnom okruenju i u bilo koje vreme. Druga kritika koja se moe uputiti Gidensu jeste to da je u teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro blem kulture i dejstvenosti. Arerova, kao i veina sociologa, pravi razliku izmeu strukture i kulture. Ta razlika je, meutim, kon ceptualne prirode, jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oi gledno prepliu. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena i interesa, kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje. Ne samo da su struktura i kultura znatno razliite, ve su i rela tivno autonomne. Po Arerovoj, strukturu i kulturu treba tretirati kao relativno autonomne, a ne sjedinjene pod dominacijom struk ture. Meutim, uprkos preporodu kulturalne sociologije, kultural na analiza poprilino zaostaje za strukturalnom analizom.

HABITUS I POLJE
Teorija Pjera Burdijea inspirisana je eljom da se prevazie vetaka suprotnost izmeu objektivizma i subjektivizma ili iz meu pojedinca i drutva.

Pjer Burdije Biografska skica


Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini ivota, 23. ja nuara 2002. Predavao je sociologiju na prestinom Kole de Frans (College de France). Roden u malom ruralnom gradu na jugoistoku Francuske 1930. godine, Burdije je odrastao u poro dici nie srednje klase (otac mu je bio slubenik). Ranih pede setih godina pohaao je Visoku uiteljsku kolu u Parizu (Ecole Normale Superieure) gde je i diplomirao. Meutim, odbio je da

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

279

napie disertaciju, delimino zbog toga to se protivio mediokritetskom kvalitetu svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi kole. Iritirala ga je jaka komunistika, naroito staljinistika orijentacija kole kojoj se aktivno suprotstavljao. Burdije je kratko predavao u provincij skoj koli jer je 1956. godine mobilisan, zbog ega je morao da provede dve godine u Aliru, sa francu skom vojskom. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Ali ru jo dve godine nakon to je njegov vojni rok okonan. Vratio se u Francusku 1960. godine i godinu dana radio kao asistent na Parikom univerzitetu. Pohaao je predavanja Kloda LeviStrosa na Kole de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona Arona. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu, a onda se 1964. godine vratio na uticajan poloaj direktora Praktine kole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes). Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna linost pa rikih, francuskih i, konano, svetskih intelektualnih krugo va. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti, ukljuujui i obrazovanje, antropologiju i sociologiju. Tokom 1960-ih go dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Oni su saradivali s njim, pruivi sopstveni intelektualni doprinos. Godine 1968. osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime novan za direktora. Za Centar je bio vezan jedinstven izda vaki poduhvat, Istraivake delatnosti u drutvenim naukam a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales), vrlo vaan za predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika. Kada se Remon Aron povukao 1981. godine, mesto na Kole de Fransu ostalo je prazno. Veina vodeih francuskih socio loga (ukljuujui tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nadmetala se za tu poziciju. Meutim, ona je pripala Burdijeu. Nakon toga, Burdije je postao plodniji autor, a njegov ugled je nastavio da raste.

Burdije smatra da Dirkem i njegova istraivanja drutvenih injenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Dikremovci se kritikuju zbog prenaglaavanja objektivnih struktura i ignorisanja procesa drutvene konstrukcije, kroz koje akteri do ivljavaju, promiljaju i konstruiu te strukture, da bi na osnovu

280

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN;

toga delovali. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike, dok je Burdije naklonjen strukturalistikoj poziciji koja iz vida ne gubi dejstvenike, tj. aktere u stvarnom ivotu.

Prevazilaenje subjektivizma i objektivizma


Tenja ka prevazilaenju subjektivizma i objektivizma usmerava Burdijea ka subjektivistikoj poziciji koja je povezana sa sim bolikim interakcionizmom (glava 6). Ipak, Burdije kritikuje i nju. Simboliki interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz ma, jer se ta teorija usredsreuje na nain na koji dejstvenici pro miljaju, objanjavaju i predstavljaju drutveni svet, dok istovreme no ignorie ire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. Burdije smatra da su teorije kao to je simboliki interakcionizam previe usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignoriu strukture. Burdije se, nasuprot tome, koncentrie na dijalektiki odnos izmeu objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Objektivne strukture ograniavaju miljenje, akciju i interakciju, kao i nain na koji ljudi predstavljaju svet. Meutim, te predstave se ne mogu ignorisati, jer one u krajnjoj liniji utiu na objektivne strukture. Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam, Burdije usmerava panju na prakse, koje vidi kao ishod dijalektikog odnosa izmeu strukture i dejstvenosti. Prakse nisu objektivno determinisane, ali nisu ni proizvod slobodne volje. Interesujui se za dijalektiku izmeu strukture i naina na kojHjudi stvara ju drutvenu stvarnost, Burdije oznaava svoju orijentaciju kao konstruktivistiki struktutalizam, strukturalni konstruktivizam ili genetiki strukturalizam. Genetiki strukturalizam definie kao prouavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od mentalnih struktura koje, s druge strane, podrazumevaju internalizaciju objektivnih struktura. Burdije nedvosmisleno pripada strukturalistikoj perspe ktivi, ali se razlikuje od veine tradicionalnih strukturalista.
Prakse po Burdijeu, ishod dijalektikog odnosa izmeu strukture i dejstve nosti. Prakse nisu objektivno determinisane, ali nisu ni proizvod slo bodne volje. Strukturalistika perspektiva shvatanje da postoje skrivene ili potporne strukture koje determiniu ono to se deava u drutvenom svetu.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

281

Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture, Bur dije tvrdi da strukture postoje i u samom drutvenom svetu. On je smatrao da je drutveni svet sainjen od objektivnih struktura koje su nezavisne od aktera, ali koje mogu usmeravati ili ograni avati njihove misli i postupke. Meutim, ono to Burdijea zai sta razlikuje od strukturalista jeste injenica da on istovremeno usvaja jednu konstruktivistiku perspektivu koja mu omogua va da se bavi genezom obrazaca percepcije, miljenja i delanja, kao i socijalnim strukturama. Iako Burdije nastoji da povee strukturalizam i konstruktivi zam, to mu do odreenog stepena i uspeva, njegov rad naginje ka strukturalizmu. Iz tog razloga, on se smatra poststrukturalistom. Njegov rad se u mnogo veoj meri nastavlja na strukturalizam, nego na konstruktivizam. Za razliku od konstruktivizma veine drugih teoretiara (na primer, fenomenologa ili simbolikih interakcionista), Burdijeov konstruktivizam ignorie subjektivitet i intencionalnost. Ipak, on smatra da je vaan deo njegove socio logije nain na koji ljudi, na osnovu svojih pozicija u drutvenom prostoru, percipiraju i konstruiu drutveni svet. Meutim, struk ture istovremeno podstiu i ograniavaju percepciju i konstrukciju koje se odvijaju u drutvenom svetu. Burdije je, zapravo, zainteresovan za odnos izmeu mentalnih i drutvenih struktura. Neki mikrosociolozi se ne bi sloili sa Burdijevim gleditem, smatraju i ga za tek neto vie od obinog strukturalizma. Njih naroito uznemirava njegova nevoljnost i nemogunost da svojom teorijom obuhvati subjektivnost. Ipak, u Burdijeovoj teoriji ima dosta mesta za dinaminog aktera (dejstvenika), to jest aktera koji je sposo ban za invenciju i improvizaciju. Meutim, njegova uloga veoma je ograniena: invencija je nenameravana; improvizaciju reguliu strukture. Sr Burdijeovog rada i napora da povee subjektivizam i objektivizam lei u njegovim konceptima habitusa i polja, kao i u njihovom meusobnom dijalektikom odnosu. Dok habitus postoji u umu aktera, polja postoje izvan njihovog uma.
Konstruktivistika perspektiva - shvatanje da percepcije, misli i aktivnosti stvaraju drutvene strukture.

282

D20RD RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREf

Habitus
Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Habi tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave drutvenim svetom. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she ma kroz koje opaaju, shvataju, vrednuju i procenjuju drutveni svet. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju, opaaju i proce njuju svoje prakse. Dijalektiki gledano, habitus nastaje internalizacijom dru tvenih struktura. Moemo rei da je habitus internalizovana ili otelovljena drutvena struktura. Habitus odraava objektivne podele u klasnoj strukturi, kao to su starosne grupe, polovi i drutvene klase. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja odree ne pozicije u okviru drutvenog sveta. Habitus, dakle, zavisi od prirode neijeg poloaja u drutvu, to znai da nemaju svi isti habitus. Meutim, oni koji zauzimaju istu poziciju u drutvu obino imaju slian habitus. U tom smislu, habitus takoe moe biti kolektivni fenomen. On omoguava akteru da razume dru tveni svet, ali postojanje mnotva habitusa znai da se drutvene strukture ne nameu svim akterima na isti nain. U svakom trenutku pristupaan habitus stvoren je tokom kolektivne istorije. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin cu, stvoren je tokom ivotnog veka pojedinca i predstavlja funk ciju odreene take drutvene istorije u kojoj se javlja. Habitus je istovremeno postojan i prenosiv (engleski, transposable) - tanije, moe se prenositi s jednog polja na drugo. Meutim, ljudi mogu imati neodgovarajui habitus, mogu patiti od onoga to Burdije naziva histereza. Dobar primer je kada neko ko potie iz seoskog okruenja savremenog pretkapitalistikog drutva pone da radi na Vol stritu. Habitus stvoren na selu spreava pojedinca da se dobro snalazi u ivotu na Vol stritu.

Habitus - mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u drutve nom svetu. Histereza - stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara situaciji u kojoj ivi.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

283

Kljuni koncept
Refleksivna sociologija

Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje discipline. Sociolozi, koji provode karijere pretvarajui aspekte drutvenog sveta u objekte posmatranja, treba da se posvete objektivizaciji sopstvenih praksi. Koristei sopstvenu termino logiju, Burdije eli da istrai habitus i prakse sociologa u okvi ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem skog sveta, kao i odnos izmeu tih polja i polja stratifikacije i politike. Takoe je zainteresovan za strategije pojedinanih sociologa, kao i za samu disciplinu, kako bi se postigla razlika (distinkcija). Na primer, pojedini sociolozi koriste argon da bi postigli visok poloaj u okviru polja, pokuavajui da so ciologiju razdvoje od sveta prakse. Zapravo, Burdije je tvrdio da su naune tvrdnje sociologije i drugih drutvenih nauka potvrda moi. Naravno, taj stav ima neugodne posledice po Burdijeov rad: on je pokuao da odri sopstvenu simboliku mo, dok je istovremeno kritikovao nauni pristup koji lei u osnovi njegovog rada. Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada tvrdi da sociolozi moraju izbei zamku da postanu igrake drutvenih sila koje utiu na njih i njihov rad. Jedini nain da se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Te sile se mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu, ili ono to Burdije naziva socioanalizom. Kada sociolozi shvate prirodu sila koje deluju na njih, bie im lake da kontroliu njihov uticaj na sopstveni rad. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi sociologiju da bi svoj rad oistio od drutvenih determinanti. Habitus stvara drutvo, ali i drutvo stvara habitus. S jedne strane, habitus je strukturiua struktura, struktura koja strukturie drutvo. S druge strane, on je strukturisana struktura; tanije, struk tura koju strukturie drutvo. Drugim recima, habitus podrazumeva
Refleksivna sociologija - upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline.

284

D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREM

dvostranu dijalektiku: on ukljuuje internalizaciju spoljanjih struk tura, ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje dinca unutranje. Koncept habitusa omoguava Burdijeu da izbegne izbor izmeu subjektivizma i objektivizma. Prakse posreduju izmeu habitusa i drutva. S jedne strane, kroz praksu se stvara habitus; s druge strane, kao rezultat prakse stvara se drutvo. Iako prakse obino oblikuju habitus, habitus, sa svoje strane, utie na unifikaciju i stvaranje prakse. Iako je habitus internalizovana struktura koja ograniava miljenje i izbor delanja, on ih ne determinie. Taj nedostatak determinizma jedna je od glavnih razlika izmeu Burdijeovog stanovita i stanovita tradicionalnih strukturalista. Habitus samo sugerie ta bi ljudi trebalo da misle i ta bi trebalo da odlue da rade. Iako je ovaj proces donoenja odluka odraz delovanja habitusa, ljudi svesno razmatraju opcije. Habitus obezbeuje principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje e upotrebiti u drutvenom svetu. Kao rezultat toga, ljudi, po Bur dijeu, kao i po Garfinkelu i etnometodolozima, nisu strukturni narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva drutvenih struktura). Meutim, ljudi nisu ni potpuno racional ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora); oni se ponaaju razborito - imaju smisao za praktino. U svemu to ljudi rade, postoji logika, logika prakse. Praktina logika je politetika; tanije, naa praktina logi ka moe sadrati mnotvo konfuznih i (sa stanovita formalne logike) naizgled neloginih znaenja. To je vano ne samo zbog toga to se time podvlai razlika izmeu praktine logike i raci onalnosti (formalne logike), ve i zbog toga to nas to podsea na Burdijeov relacionizam. Potonji je vaan u ovom kontekstu, jer nam omoguava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva, fiksirana struktura, ve ga pojedinci, kroz praksu, neprekidno oblikuju i prilagodavaju. Habitus nije svest. Niti smo u stanju da jeziki izrazimo kako on funkcionie. Ne moemo ga ispitati introspektivno, niti smo u stanju da ga kontroliemo voljnim aktima. Iako nismo svesni ha bitusa i njegovog delovanja, on se manifestuje u naim najprak tinijim aktivnostima, kao to je nain na koji jedemo, govorimo

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

285

ili tresemo nos. Habitus deluje kao struktura, ali ljudi na njega, kao i na spoljanje strukture koje deluju na njih, ne odgovaraju prosto mehaniki. Dakle, Burdijeovim pristupom izbegavaju se ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma.

Polje
Burdije koncept polja posmatra relaciono, a ne struktural no. Polje je mrea odnosa medu objektivnim poloajima koji su unutar te mree. Ti odnosi postoje odvojeno od individual ne svesti i volje. Osim toga, odnosi nisu interakcije ili intersubjektivne veze medu pojedincima. Pozicije zauzimaju dejstvenici ili ustanove. Oni su ogranieni strukturom polja. Drutvo ima odreeni broj poluautonomnih polja (kao to su na primer, umetnost, religija, visoko obrazovanje), od kojih svako ima svoju posebnu logiku i meu akterima stvara uverenje o tome ta se u svakom polju najvie vrednuje. Burdije polje vidi kao oblast borbe meu ljudima koji za uzimaju pozicije u polju. Oni su, kao pojedinci ili kolektivi, usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljanje. Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju ili poprave pozicije, ali istovremeno lei u njihovoj osnovi. Polje je tip konkurentskog trita na kome se upotrebljavaju i raspo reuju razliite vrste kapitala (ekonomski, kulturni, drutveni, simboliki). Meutim, polje moi (politike) jeste najvanije; hi jerarhija odnosa moi u okviru politikog polja slui strukturira nju svih drugih polja. Burdije analizu polja formulie u tri koraka. Prvi korak, koji odraava prvenstvo polja moi, jeste da se odredi odnos bilo kog posebnog polja prema polju moi. Drugi korak je definisanje objektivne strukture odnosa meu pozicijama u okviru polja. Konano, analitiar treba da pokua da odredi prirodu habitusa dejstvenika koji zauzimaju razliite vrste pozicija u okviru polja. Pozicije razliitih dejstvenika u okviru polja odreene su ve liinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Burdije ak koristi vojnu simboliku (poloaji, utvrenja) da opie borbe koje
Polje - mrea odnosa izmeu objektivnih drutvenih pozicija.

286

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN:

se deavaju unutar polja. Kapital omoguava pojedincu da kontrolie sopstvenu sudbinu, kao i sudbinu drugih. Burdije pravi razgra nienje izmeu etiri tipa kapitala. Ideja je, naravno, preuzeta iz ekonomske sfere, pa je znaenje ekonomskog kapitala oigledno. Kulturni kapital ukljuuje razliite oblike legitimnog znanja; drutveni kapital se sastoji od vrednih drutvenih odnosa meu ljudima; simboliki kapital proizilazi iz neijeg ugleda i prestia. Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste razlii te strategije. Ta ideja jo jednom pokazuje da Burdijeovi akteri imaju barem neto slobode. Meutim, te strategije nisu svesne i unapred planirane. Umesto toga, one su strukturirane i struktur no paternizovane i regularne. Strategije koje koriste akteri zavise od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja. Burdije dravu vidi kao poprite borbi za monopol nad onim to on naziva simboliko nasilje. To je blaa forma nasilja, jer je dejstvenik nad kojim se ono sprovodi ukljuen u njegovo sprovoenje. Simboliko nasilje sprovodi se indirektno, najvie kroz kul turne mehanizme, i suprotno je direktnijim oblicima drutvene kontrole na koje se sociolozi obino usmeravaju. Obrazovni sistem je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboliko nasilje nad ljudima. Jezik, znaenja i simboliki sistem vladajuih nameu se ostatku populacije. To treba da osnai i podupre njihovu poziciju tako to e, izmeu ostalog, od ostatka drutva prikriti ono to oni ine i primorati potinjene da prihvate legitimitet dominan tne pozicije koju oni zauzimaju. Optije reeno, Burdije smatra da je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojee vlasti i klasnih odnosa. Politiki aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u njegovim idejama simbolikog nasilja. Burdije je zainteresovan za emancipaciju ljudi od ovog nasilja, i uopte, od klasa i politike dominacije. Meutim, on nije naivni utopista; pre bi se moglo rei da je razumni utopista.
Ekonomski kapital - ekonomski resursi koje akter poseduje. Kulturni kapital - razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje. Drutveni kapital - obim vrednih i korisnih drutvenih odnosa koje akter poseduje. Simboliki kapital - potovanje i presti koje akter uiva u drutvu.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

287

Naglaavajui znaaj habitusa i polja, Burdije odbacuje podelu na metodoloki individualizam i metodoloki holizam i usvaja stanovite koje se moe oznaiti kao metodoloki relacionizam. Tanije, on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i polja, smatrajui da odnos funkcionie na dva osnovna naina. S jedne strane, polje uslovljava habitus; s druge strane, habitus ini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije. Primena habitusa i polja: Distinkcija. Burdije ne pokuava samo da razvije apstraktan teorijski sistem; on ga istovremeno povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku istog intelektualizma. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istrau je estetske sklonosti razliitih drutvenih grupa. Kroz svoj rad Burdije pokuava, izmeu ostalog, da poka e da kultura moe biti legitiman predmet naunog prouava nja. On pokuava da kulturu, u smislu elitne kulture (na primer, sklonost ka ozbiljnoj muzici), reintegrie s kulturom u antro polokom smislu koja obuhvata sve oblike kulture, kako elitne, tako i masovne (na primer, kantri ili rep muzika). Preciznije, u svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema rafiniranim objektima kao to je prefinjena hrana, s ukusom pre ma najobinijoj hrani, kao to su hamburgeri i pomfrit. Zbog strukturalnih nepromenljivih, naroito polja i habitu sa, kulturne sklonosti razliitih grupa u okviru drutva (naroito klasa i delova klasa) formiraju usklaene sisteme. Burdije je pr venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu, stee noj sklonosti razlikovanja razliitih kulturnih objekata estetskog uivanja i njihovog razliitog vrednovanja. Ukus je takoe praksa koja slui, izmeu ostalog, da pojedincu, kao i drugima, prui oseanje sopstvenog mesta u drutvenom poretku. Ukus slui da povee one koji imaju sline sklonosti i da ih razlikuje od onih koji imaju drugaiji ukus. Kroz praktinu primenu ukusa, lju di klasifikuju objekte, ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe. Analizirajui ukus, u mogunosti smo da kategoriemo ljude prema ukusima koje izraavaju, na primer, kroz svoje sklonosti
Metodoloki holisti - sociolozi koji se bave makronivoom drutva i smatraju da on odreuje mikronivo.

288

D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREU

prema razliitim vrstama muzike ili filmova. Te prakse, kao i sve druge, treba posmatrati u kontekstu svih meusobnih odnosa, tanije, u totalitetu i celini. Sledstveno, iako naizgled izolovani, ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema hrani, sportu ili frizurama. Dva su meusobno povezana polja ukljuena u Burdijeovu studiju ukusa: klasni odnosi (naroito u okviru frakcija domi nantne klase) i kulturni odnosi. On ta polja vidi kao niz poloaja na kojima se odvija mnotvo igara. Ta delanja, koja preduzimaju dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama, odreena su strukturom polja, prirodom pozicija i interesima koji su s njima povezani. Meutim, ta igra takoe podrazumeva samopozicioniranje i upotrebu irokog spektra strategija koje pojedincu omoguavaju da se istakne u igri. Ukus je ansa da se zauzme i ojaa pozicija pojedinca u okviru polja. Ali, polje dru tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra ovu igru; oni iz viih klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse nametnu i suprotstave ukusima onih iz niih klasa. Dakle, svet kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla sa, i sam je hijerarhijski i hijerarhizujui. Ne treba posebno naglaavati da Burdije ukuse takoe po vezuje sa svojim kljunim konceptom, habitusom. Ukuse mno go vie oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije, nego povrna miljenja i verbalni izrazi. Sklonosti ljudi, ak i u odnosu na tako obine aspekte kulture kao to je odea, nametaj ili kuvanje, oblikovane su habitusom. Cilj svih tih sklonosti jeste da objedine klase, makar i nesvesno. Drugim recima, ukusi igraju ulogu provodadije". Kroz ukuse jedan habitus izraava svoju kompatibilnost s drugim habitusom. Dijalektiki gledano, naravno, struktura klase je ta koja oblikuje habitus. Iako su za Burdijea vani i habitus i polje, najznaajniji je njihov dijalektiki odnos; polje i habitus meusobno se definiu. Izvan dijalektikog odnosa izmeu habitusa i polja, nastaju prakse, naroito kulturne prakse. Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili trita. Na tom tritu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Taj kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

289

obrazovnog iskustva. Na tritu ljudi stiu manji ili vei kapital, koji troe kako bi popravili svoju poziciju, ili ga gube, ime po goravaju svoju poziciju na tritu. Ljudi nastoje da se razlikuju u itavom spektru kulturnih polja - pia koja piju, sinalco" ili happy day", automobila koje voze, mercedes" ili yugo", novina koje itaju, Kurir ili Vreme ili letovalita koja poseuju - Crnogorsko primorje ili Maldivi. Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. U stvari, kada se pogledaju sva polja zajedno, postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima je mogue ispoljavati razlike. Kupovina odreenih kulturnih do bara (na primer, mercedes") donosi profit, dok nabavka drugih (yugo") ne donosi nikakav dobitak, ili ak donosi gubitak. Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su razliiti od drugih. Na primer, onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza bere harmoniku. To to se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao izraz visokog statusa, dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim, rezultat je dominacije jednog gledita i simbolikog nasilja koje se sprovodi nad onima koji imaju drugaiji pogled na stvari. Burdi je se dobro pomuio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi prosto na koncept upadljive potronje Torstena Veblena (vidi glavu 3) po kojoj je osnovna pokretaka snaga ljudskog ponaanja potra ga za distinkcijom (razlikom). Umesto toga, on tvrdi da svaki akter eli da zauzme odreenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Ali, pozicija u polju ne ukazuje samo na razliku u poloaju, ve i na razliku u moi. Izmeu prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek tika. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa, ali promene ukusa takoe najee proizvode promene kulturnih dobara. Struktura polja ne samo da uslovljava elje potroaa za kulturnim dobrima, ve takoe strukturira i ono to proizvoai proizvode da bi zadovoljili tu potranju. Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre me) rezultat su borbe izmeu suprotnih snaga u kulturnoj (na primer, sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i klasnoj oblasti (na primer, vladaj ua klasa nasuprot potinjenoj klasi). Meutim, sutina borbe je u klasnom sistemu, a kulturna

290

i
D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOflE* j

borba izmeu umetnika i intelektualaca, na primer, predstavlj* odraz neprekidne borbe izmeu razliitih frakcija vladajue klase za pozicije s kojih je mogue definisati kulturu, odnosno itav drutveni svet. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljavaju suprotnosti u ukusima i habitusu. Iako Burdije pridaje veliki znaaj drutvenim klasama, on ne eli da ih svodi na puko eko nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje, ve smatra da je klasa definisana i habitusom.

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Polje"amerikog vieg obrazovanja danas

Poetkom 21. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Dra vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi Burdije. To je mrea odnosa objektivnih pozicija. Meu tim pozicijama nalaze se univerziteti i koledi, irok spektar aka demskih odeljenja, sekretara i dekana, profesora razliitih ni voa, diplomiranih studenata i nesvrenih studenata, osoblja itd. Kao i druga polja, obrazovanje se moe posmatrati kao iroko bojno polje na kome se odvija mnotvo borbi da bi se zatitile ili poboljale pozicije. Primera takvih borbi ima vie.
1. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta

2. Fakulteti protiv fakulteta. U okviru svakog univerziteta po

tus. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD (na primer, Harvard, Stenford) kojima pripada najvei deo najpoznatijih i najproduktivnijih naunika, i koji stvaraju najvei broj doktora nauka. Postoji veliki broj manjih uni verziteta (veina dravnih univerziteta) koji bi eleli da po stignu elitni status, ali to je praktino nemogue. Elitni uni verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako to, na primer, zapoljavaju njihove najbolje profesore.
stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Recimo, pri rodne nauke (kao to su fizika ili hernija) gotovo uvek se kotiraju iznad drutvenih nauka (kao to su ekonomija ili sociologija), dok se umetnost i neke drutvene nauke (na primer, istorija i engleski jezik) kotiraju jo nie. Ta hije rarhija se odraava, izmeu ostalog, i u fondovima koji su * namenjeni pojedinim fakultetima, kao i prosenim platama

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

291

3. Stariji profesori naspram mlaih. Redovni i vanredni pro

na fakultetima. Fakulteti nieg ranga esto se bore da se po pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili vie sredsta va, vee plate i vei presti, a najee im se suprotstavljaju fakulteti vieg ranga. fesori imaju najveu mo u akademskom svetu. Saradnici, asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu njihova mesta. Meutim, profesori su ti koji odluuju ko e od nie rangiranog osoblja biti unapreen. Optije reeno, nie rangirano osoblje pokuava da osvoji deo moi koju poseduju profesori, a ovi, ne treba posebno naglaavati, nisu naroito voljni da je dele.
Masteri i dokto

4. Profesorski kadar naspram postdiplomaca.

5. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Studentima je potreb

rand nalaze se mnogo nie u statusnoj hijerarhiji od veine nieg nastavnikog osoblja koje, s drugim lanovima nastav nog kadra, ima mo nad njima. Svi koji su upisali poslediplomske studije ele da dobiju master diplomu ili doktorat jer se nadaju da e im to omoguiti da zauzmu pozicije na fakultetu. Meutim, postojei nastavni kadar odluuje koli ko e biti teak taj proces i ko e postati doktor nauka. no vreme i panja nastavnika, ali ovi, naroito ako su ambi ciozni, veinu svog vremena posveuju pisanju i istraivanji ma koja e im doneti unapreenja, a moda ak i prelazak na neki elitni univerzitet. Naravno, ovim nije iscrpljena lista poloaja, odnosa i borbi na polju savremenog vieg obrazovanja u Sjedinjenim Dra vama, ali nam makar prua neku sliku o tome.

Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima izmeu dejstvenosti i strukture, u kontekstu svog interesovanja za dija lektiki odnos izmeu habitusa i polja. Njegova teorija karakte ristina je i zbog usredsreivanja na prakse (u ovom sluaju, na estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelektualizmom. U tom smislu, ona predstavlja povratak marksisti kom interesovanju za odnose izmeu teorije i prakse.

292

D20RD2 RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREN

Saetak
1. 2. 3. Riard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene. Emerson se bavio psiholokim osnovama razmene, kao i odnosi ma razmene, mreama i strukturama na mikronivou. Mrea razmene jeste mrea drutvenih odnosa koji ukljuuju odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera; razliiti akte ri razliito vrednuju razliite resurse i imaju razliite mogunosti razmene i razliite meusobne odnose razmene. Postoji vei broj ovih odnosa razmene i oni su meusobno pove zani u pojedinanu mrenu strukturu. M o (potencijalni troak koji jedan akter moe da nametne dru gom) i zavisnost (potencijalni troak koji je jedan akter voljan da tolerie u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u sreditu Emersonove integrativne teorije razmene. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i strukturama kao dualitetom; oni se ne mogu meusobno odvojiti. Gidensov pristup karaktrie mo koju on pripisuje dejstveniku. Struktura se nekonvencionalno definie kao skup instrumenata strukturacije (naroito pravila i resursi) koji slinim drutvenim praksama daju sistemsku formu. Drutveni sistemi predstavljaju reprodukovane drutvene prak se, ili su odnosi izmeu aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako postaju redovne drutvene prakse. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu nezavisni jedni od drugih. Meusobno su povezani do te mere da ljudi, u procesu delanja, produkuju (stvaraju) i reprodukuju strukture u kojima postoje. Suprotno Gidensu, Margaret Arer zastupa dualizam, u kome se strukture i dejstvenost mogu analitiki razlikovati, iako su u drutvenom svetu isprepletane. Arer takoe tvrdi da se kultura ignorie, te da treba da se fokusiramo na odnose izmeu kulture i dejstvenosti. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom izmeu habitusa i polja. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de luju u drutvenom svetu. Polje je mrea odnosa meu objektivnim pozicijama u okviru polja. Pozicije dejstvenika na polju odreene su veliinom kapitala ekonomskog, kulturnog, drutvenog i simbolikog. Polje je mesto borbi iji je cilj zauzimanje prestinih pozicija.

4. 5.

6. 7. 8.

9.

10.

11.

12. 13. 14. 15. 16. 17.

SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE

293

Literatura za dalje itanje


Burdije, Pjer (1999). Nacrt za jednu teoriju prakse. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Burdije, Pjer (2000). Narcisovo ogledah. Beograd: Clio.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska

teorija. Stoje polo krivo? Zagreb:

Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Nemanji, Milo i Spasi, Ivana [uredili] (2006). Naslee Pjera Burdijea: pouke i nadahnua. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju/Zavod za kulturni razvitak. Spasi, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog ivota. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

GLAVA 8 SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE


Patria Madu Dilijan Lengerman Nibruk

Univerzitet Dord Vaington Ameriki univerzitet Osnovna teorijska pitanja Savremene feministike teorije Ka feministikoj sociolokoj teoriji Saetak Literatura za dalje itanje Feministika teorija predstavlja uopten, irok sistem ide ja o drutvenom ivotu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz en ske perspektive. Ona je usmerena na enu na dva naina. Prvo, polazite svake feministike teorije jeste iskustvo i poloaj ena u drutvu. Drugo, feministika teorija pokuava da opie i kritiki evaluira svet sa enskog stanovita. Feministika teorija se razlikuje od veine sociolokih teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po tome to je interdisciplinarna i po tome to feministiki sociolozi i sociolokinje pokuavaju da raire i prodube disciplinarno znanje, inkorporirajui otkria interdisciplinarne zajednice. Istorijski gledano, feministika teorija razvila se kao posledi ca feministikog aktivizma koji je proao kroz talase" kolektivne mobilizacije. Klasine korene savremene feministike teorije na lazimo u prvom talasu feministikog aktivizma (otprilike izme u 1848. i 1920. godine) koji je bio usmeren na borbu ena za pravo glasa i uee u politikom procesu. Savremena feministi ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990) koji je bio usmeren na to da se osnovna politika prava upotrebe da se bi se ene ekonomski i socijalno izjednaile s mukarcima.
Feministika teorija - uopten, irok sistem ideja o drutvenom ivotu i ljud skom iskustvu koji se razvio iz enske perspektive.

296

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE


1

Borba se nastavlja s treim talasom aktivizma koji je otpoeo 1990. godine i traje sve do danas. U njoj e moda uestvovati neki od vas koji e najvei deo svog ivota proiveti u 21. veku.

OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA


Savremena feministika teorija zapoinje naizgled jednostav nim pitanjem: ta emo sa enama? To se moe iskazati i na sledei nain: Gde se, u situaciji koja se ovde istrauje, nalaze ene? Ako nisu prisutne, zato nisu? Ako jesu prisutne, ta one zapravo rade? Kako one doivljavaju situaciju koja se istrauje? Koji je nji hov doprinos tome o emu piemo? Sta to znai za njih? etrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do velo je do nekih optih zakljuaka. ene su prisutne u najveem broju drutvenih situacija. Ako ih negde nema, razlog nije u tome to one za to nisu sposobne ili to nemaju interesa da tu budu, ve u tome to postoji namera da se one odatle iskljue. Tamo gde su prisutne, ene igraju uloge koje se prilino razlikuju od onih u kojima ih veina nas zamilja (na primer, kao pasivne supruge ili majke). Zaista, kao supruge i majke, ali obavljajui i itav niz drugih uloga ene su, zajedno s mukarcima, aktivno stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istrauju. Me utim, iako su ene bile aktivno prisutne u najveem broju dru tvenih situacija, naunici, javnost i drutveni akteri, kako muki, tako i enski, esto su bili slepi za njihovo prisustvo. Osim toga, enske uloge u najveem broju situacija, iako od sutinske va nosti, razlikovale su se od mukih uloga - enske uloge bile su manje privilegovane i bile su podreene mukim ulogama. Nji hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz meu mukaraca i ena. Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zato je onda sve tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis drutva; drugo pitanje zahteva objanjenje tog drutva. Opis i objanjenje drutva dva su lica bilo koje socioloke teorije. Pokuaji feminizma da od govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog znaaja za sociologiju.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

297

Feministkinje postavljaju i tree pitanje: kako moemo promeniti i unaprediti drutvo tako da ono bude pravedno za sve ljude? Ta privrenost drutvenoj transformaciji u interesu pravde posebna je karakteristika kritike socijalne teorije. Osim u feminizmu, nju nalazimo jo u marksizmu, neomarksizmu, drutvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretiara koji pripadaju rasnim i etnikim manjinama i teoretiarima iz postkolonijalnih drutava. Budui da feministike teoretiarke po hvataju kritiku teoriji one se pitaju kako njihov rad moe da unapredi ivote ljudi koje one prouavaju. Poto se krug feminista i feministkinja koji istrauju navede na pitanja sve vie irio i ukljuivao sve vei broj ljudi iz razliitih disciplina (kako iz SAD, tako i iz drugih delova sveta), feministi ka teorija postavila je i etvrto pitanje: Sta emo s razlikama medu enama? Istraivanje tog pitanja vodilo je do opteg zakljuka da se nevidljivost, nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na mu karce, koje naelno karakteriu ivote ena, nalaze pod velikim uticajem poloaja ene u drutvu, poloaja koji se definie klasom, rasom, starosnim dobom, emotivnim preferencijama, branim statusom, religijom, etnicitetom i globalnim poloajem. Ali, feministika teorija ne bavi se samo enama. Feminis tkinje su, pokuavajui da odgovore na osnovna pitanja femini stike teorije, stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog ivota koja moe da se poredi s Marksovom revolucionarnom misli. Marks je pre vie od jednog veka tvrdio da znanje, za koje ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i drutvu, zapravo nije nita drugo do odraz iskustva onih koji eko nomski i politiki upravljaju drutvom. On je tvrdio jo i to da je mogue gledati na svet sa stanovita radnika koji je ekonomski i politiki podreen. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas nas vode do slinog radikalnog preokreta u razumevanju sveta: ono to prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje, zapra vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva monih slojeva drutva, to jest mukaraca kao gospodara. To znanje moe da se relativizuje ako se vratimo na stanovite ene koja je kroz istoriju za uzimala uvek podreenu ali neophodnu ulogu pomou koje se stvaralo i odravalo drutvo u kome ivimo.

298

D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KOREVI

Feminizam na jedan radikalan nain dovodi u pitanje etabli rani sistem znanja, suprotstavljajui mu ensko razumevanje real nosti. Na taj nain, feminizam ne samo da relativizuje etablirano znanje, ve ga takoe dekonstruie, ukazujui na njegovu muku pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobliuje i iz koje ono crpi svoje osnovne postulate. Meutim, u poslednje dve decenije, fe minizam je sam, iz sopstvenog teoretskog okvira, postao predmet relativizovanja i dekonstrukcionitikih pritisaka. Obojene ene, ene u postkolonijalnim drutvima, ene koje pripadaju radnikoj klasi i lezbejke poele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj klasi heteroseksualnih vodeih feministkinja. Te ene tvrde da ne postoji samo jedno jedinstveno ensko stanovite i jedan sistem znanja, ve da postoji vie njih. Druga dekonstrukcionitika struja unutar feminizma dolazi iz narastaj ue postmodernistike litera ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferenciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji svesti i linosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE


Feministika socioloka teorija izrasla je iz opte feministike teorije. Razliite varijante feministike socioloke teorije nude ra zliite odgovore na pitanje: Sta emo sa enama?". U ovom odeljku izloiemo tipologiju feministikih teorija koje su proizale iz odgovora na to pitanje, (saeto u tabeli 8.1) kao i najvanije femi nistike socioloke teorije. Postoje etiri glavna odgovora: 1. Poloaj ena i njihovo iskustvo, u najveem broju situa cija razlikuju se od poloaja i iskustva mukaraca u istim situacijama. 2. Poloaj ena u najveem broju situacija ne samo da je razliit, ve je takoe manje privilegovan ili nejednak po loaju mukarca. 3. Poloaj ena treba da se razume kao direktna posledica odnosa moi mukaraca i ena. ene su ugnjetavane: drugim recima, one su sputane, podreene, uaurene i iskoriavane od strane mukaraca.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

299

4. e n s k o iskustvo razlike, nejednakosti i ugnjetavanja ra zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opteg poloaja unutar drutvenog ureenja, strukturalnog ugnjetavanja ili vek tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa, rasa, etnicitet, starosno d o b a , emotivne preferencije, brani status i globalni poloaj. Osnovne varijante feministike teorije - odgovori na deskriptivno pitanje: Sta emo sa enama? Distinkcije unutar teorija - odgovori na eksplanatorno pitanje: Zato je pozicija ene takva kakva jeste?

Rodne razlike

Poloaj ena i njihovo iskustvo, u najveem broju situacija razlikuju se od poloaja i iskustva mukaraca u istim situacijama.

Kulturni feminizam Bioloki feminizam Institucionalni feminizam Interaktivni feminizam Fenomenoloki feminizam

Rodne nejednakosti

Poloaj ena u najveem broju situacija ne samo da je razliit, ve je, takode, manje privilegovan ili nejednak poloaju mukarca.

Liberalni feminizam

Rodno ugnjetavanje

ene su ugnjetavane: drugim re cima, one su sputane, podreene, uaurene i iskoriavane od strane mukaraca.

Psihoanalitiki feminizam Radikalni feminizam

Strukturalno ugnjetavanje

ensko iskustvo razlike, nejedna kosti i ugnjetenosti razlikuje se s obzirom na poloaj ene unutar kapitalizma, patrijarhata i rasizma.

Socijalistiki feminizam Teorija intersekcionalnosti

Tabela 8.1 Pregled varijanata feministike teorije

O v i naelni odgovori m o g u dalje d a se razloe u zavisnosti o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feministike teorije: Z a to je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8.1).

300

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORE'.

U osnovi svih odgovora koje je dala feministika socioloka teorija nalazi se ideja roda. Rod razumemo kao drutveno konstruisani obrazac mukosti i enskosti i drutveno konstruisan: obrazac odnosa mukarca i ene. Kada se kae da je rod drutveno konstruisan, misli se na to da je on proizvod definicije ljudi, a ne njihova prirodna karakteristika.Ta ideja u suprotnosti je s uverenjem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesocioloke feministike teorije) da rod odraava uroene polne razlike. Ali feministika teorija ne bi trebalo da se mea sa sociologijom roda. Sociologija roda, kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa, plod je rada sociologa koji istrauju pojedinani aspekt drutva. U ovom slua ju, radi se o istraivanju mukih i enskih uloga, odnosa i identite ta. Feministika socioloka teorija injenicu roda uzima kao pola znu osnovu s koje objanjava celokupnu drutvenu stvarnost. U nastavku ovog odeljka baviemo se feministikim teo rijama rodne razlike, rodne nejednakosti, rodne ugnjetenosti i strukturalne ugnjetenosti. Opisaemo opte karakteristike sva kog od ovih pristupa, kljune razlike unutar njih i preporuke na osnovu kojih je mogue neto promeniti. Potrebno je, meutim, da vodimo rauna o tri vane stvari: 1. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Po trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na lazima ili praviti razliku izmeu njihovih razliitih teorij skih formulacija. *" 2. Glavna karakteristika savremenih feministikih teorija je ste to da one predstavljaju meavinu ideja sakupljenih iz razliitih teorija i disciplina, s ciljem da se nadu odgovori na pojedinane probleme, kao to su na primer politika tela ili priroda drave.
Rod - drutveno konstruisan obrazac mukosti i enskosti i drutveno kon struisan obrazac odnosa mukarca i ene. Drutvena konstrukcija proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva raju drutvo koje se smatra stvarnim". Po ovom shvatanju, nita nije objektivno dato, ve je sve posledica ljudske interpretacije. Sociologija roda - istraivanje socijalno konstruisanih mukih (enskih uloga, odnosa i identiteta).

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

301

3. Budui da je u poslednjih par decenija feministika lite ratura dosta narasla, ovde neemo pokuati da predstavi mo celokupan opus feministike teorije.

Rodne razlike
Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podreen poloaj ena u odnosu na mukarce, glasio je da su ene prirod no inferiorne u odnosu na mukarce. Feministkinje prvog talasa koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj argument, uzdiui pozitivne aspekte feministikog karaktera, ili feministike linosti. Prve teoretiarke kulturnog feminiz ma, Dejn Adams i Sarlot Perkins Gilman, tvrdile su da su za upravljanje dravom neophodne enske vrline kao to su saradnja, briga, pacifizam i nenasilnost u reavanju sukoba. S ovakvim nainom razmiljanja nastavilo se na razliite naine sve do da nanjeg dana. Kao to su nekada muki socijalni i politiki teo retiari mislili da su mukarci prirodno sposobniji od ena, tako neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi eti kog rasuivanja koji su svojstveni samo enama, sposobnost bri ge za drugog koja je svojstvena samo enama, enski obrasci mo tivacije za ostvarenjem, enski nain komunikacije, otvorenost za emocionalno iskustvo karakteristino za ene, enske fantazije o seksualnosti i intimnosti, nii nivo agresivnog ponaanja i vea sposobnost ena za miran saivot. Do sada su feministike teoretiarke razvile etiri glavna objanjenja rodnih razlika: bioloko, institucionalno, interakciono i fenomenoloko. Sociolokinja Alis Rosi povezala je razliite bioloke funkcije mukaraca i ena s razliitim obrascima hormonalno determinisanog razvoja tokom ivotnog ciklusa. Potom je taj razvoj povezala s polno specifinim varijacijama u takvim osobinama kao to su osetljivost na svetio i zvuk, i razlikama u levim i desnim delovima mozga. Te razlike, tvrdi ona, utiu na razliite obrasce za igru u detinjstvu, dobro poznati strah ena od matematike i oiglednu injenicu da su ene predodreenije da se brinu o maloj deci od mukaraca. Rosijeva tvrdi da socio kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem drutvenog

302

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

uenja omoguila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene biolokim predispozicijama mukaraca i ena. Institucionalna objanjenja polaze od toga da rodne razlike proizilaze iz razliitih uloga koje mukarci i ene igraju unutar razliitog institucionalnog okruenja. Kljune razlike proizilaze iz rodne podele rada koja je enama dodelila uloge supruge, maj ke i domaice. Budui da se te uloge ostvaruju unutar privatne sfere doma i porodice, ene vode drugaije ivote od mukaraca i imaju razliita ivotna iskustva od njih. One se od malih nogu kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. Deca (ali i odrasli koji se spremaju, recimo, za brak ili majinstvo) poseb no se pripremaju za obavljanje takvih razliitih ivotnih uloga u skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. Neka istraivanja tvrde da ensko iskustvo socijalizacije i institucional nih uloga navodi ene na poseban oblik politikog aktivizma kao to je, recimo, uee u pokretima za zatitu ovekove okoline. Meutim, neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te orija uloga nude objanjenje koje je previe statino i previe ogra nieno. U jednoj raspravi, na koju se sociolozi sve vie pozivaju, etnometodolozi, Kendas Vest i Don Zimerman, tvrde da se rodne razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur na tipifikacija roda odigrava, osnauje i transformie. Oni smatraju kako ljudi igraju rodne uloge ulazei u razliite interakcije unutar svakodnevice, potvrujui sebi i drugima da su rodna bia. Feministike teoretiarke koje nude egzistencijalnu i fenomenoloku analizu, razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u feministikoj teoriji: marginalizaciju ene kao Drugog u kulturi koju su stvorili mukarci. (Klasinu formulaciju ove teme na lazimo u delu Simon de Bovoar, Drugi pol) Po miljenju ovih teoretiarki, svet je definisan kulturom koju stvaraju mukarci. Ta kultura ensko iskustvo i naine na koje ene mogu spoznati sebe, gura na same margine konceptualnog uoblienja, stvarajui konstrukciju ene kao Drugog", objektificiranog bia kome su dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatnosti mukarca, za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet oko sebe. Razlika koja postoji izmeu mukaraca i ena jednim delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja iskljuuje ene

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

303

(ena pasivni akter, a ne dejstvenik), a drugim delom iz injeni ce da ene internalizuju Drugog. Pitanja koja se ovde postavlja ju jesu da li ene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog, te da li u tom osloboenju moraju da postanu kao mukarci ili mogu da ostvare neki poseban i drugaiji subjektivitet. Pristrasnost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psihoanalitiarke i feministkinje kao to su Elen Siksu i Lis Irigaraj sastoji se u tvrdnji da e ena razviti svest i kulturu koja je jedin stveno njena i razliita od one koju ima mukarac. U pokuaju da dou do promena, teoretiarke rodne razlike zahtevaju da se enski naini bivstvovanja priznaju kao legitimne i odrive alternative mukim nainima bivstvovanja, te da javno znanje, akademsko istraivanje i organizacija drutvenog ivota ozbiljno uzmu u obzir nain enskog bivstvovanja. U svom najratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima staru feministiku tvrdnju: kada enski nain bivstvovanja posta ne deo javnog ivota, svet e biti bezbedniji i pravedniji.

Rodna nejednakost
Feministike teorije rodne nejednakosti tvrde da je poloaj ena i mukaraca u drutvu ne samo razliit, ve i nejednak. ene uvek imaju nii drutveni ugled i manje materijalnih resursa, moi i prilika za samoostvarenje od mukaraca koji se nalaze na slinom drutvenom poloaju, bez obzira na to da li se taj poloaj zasniva na klasi, rasi, profesiji, etnikom poreklu, veroispovesti, obrazova nju, nacionalnosti (dravljanstvu) ili bilo kojem drugom znaaj nom iniocu. Nejednakost proistie iz organizacije drutva, a ne iz biolokih ili drugih razlika izmeu ena i mukaraca. Sva ljudska bia imaju duboku potrebu za slobodom koja im omoguuje sa moostvarenje, kao i sposobnost da se prilagode ogranienjima ili prilikama situacija u kojima se nalaze. Stoga, rei da postoji rodna nejednakost, isto je to i tvrditi da su enama uskraeni struktur ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu za samoostvarenjem (koju imaju i mukarci). Sve teorije o rodnoj nejednakosti pretpostavljaju da e ene i mukarci reagovati prili no lako i prirodno na egalitarnije drutvene strukture i situacije.

304

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Drugim recima, te teorije afirmiu tezu po kojoj je promena si tuacije mogua. U tom pogledu, teoretiarke rodne nejednakosti razlikuju se od teoretiarki rodne razlike koje smatraju da rodne razlike, ma ta da je njihov uzrok, zadiru duboko u linost, te da su dugotrajne i teko promenljive. Liberalni feminizam. Osnovne ideje liberalne feministike teorije u toj meri su isprepletene s istorijom amerikog femini stikog pokreta, ostvarene i razraene u praksi, te uspeno inkorporisane u drutvenu svakodnevicu, da nam mnogi njeni fun damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Princip po kome su ene i mukarci jednaki, danas se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo da je teko zamisliti da je on uopte ikada inio po etnu poziciju feministike teorije. Ali, 1848. godine, u vreme prve konvencije o enskim pravima u ljudskoj istoriji, odrane u mestu Seneka Fols u dravi Njujork, ene su bile graanke dru gog reda. One nisu mogle da glasaju, da budu lanovi porote (ak ni onda kada je na klupi za optuene sedela ena), da zauzi maju mesto u javnoj administraciji, kao ni da rade u zdravstvu, sudstvu i crkvi. Ako je bila udata, ena nije mogla da poseduje svojinu ili prima platu na svoje ime. Pored toga, u sluaju ra zvoda braka, ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom decom, pa ak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom testamentu. Muevi su imali pravo, ali i dunost da primenjuju silu da bi disciplinovali enu, to je esto zavravalo fizikim maltretiranjem. Konvencija u Seneka Folsu zakljuila je svoj rad usvajanjem Deklaracije oseanja (Declaration of Sentiments) koja zapoinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776. godine: Smatramo da su sledee istine samooigledne: da su svi mukarci i ene stvoreni jednaki". Ovo ,,i ene" dodato je u prvoj reenici. U originalu iz 1776. godine stoji samo re mukarci". Politiki i konceptualno gledano, to je tada bio jedan radikalan zahtev. On je smestio ensku potrebu za pravdom u intelektualni
Liberalni feminizam - feministika teorija nejednakosti koja tvrdi da su ene jednake s mukarcima u tome to su i one sposobne za donoenje razlo nih moralnih sudova. Po ovoj teoriji, rodna nejednakost rezultat je patri jarhalnih i seksistikih obrazaca podele rada, a rodna jednakost moe se ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u kljunim drutvenim ustanovama, kao to su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

305

diskurs prosvetiteljstva, Amerike i Francuske revolucije i abolicionistikog pokreta. Osim toga, nakon Deklaracije, ena se vie ne doivljava kao osoba koju moemo da zamislimo iskljuivo u kontekstu doma i porodice, ve i kao autonomna individua sa pripadajuim pravima. Ta prava omoguila su enama da uu u politiku arenu i zatrae punu jednakost sa mukarcima, poziva jui javnost da ih podri. Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika ma) tvrdio da ene imaju dunost da svoju karakteristinu sen zibilnost, razvijenu unutar doma i porodice, prenesu na poslove upravljanja dravom, klasini liberalni feminizam tvrdio je da ene, kao i mukarci, imaju prirodno pravo da uestvuju u poli tici i upravljaju drutvom u sopstveno ime. Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. godine do danas predstavlja vieslojno istraivanje i operacionalizaciju tvrdnje da su ene i mukarci jednaki. Da li jednakost takoe podrazumeva da su ljudi isti? Ako jednaki" ne znai isti", kako da e se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe razliitog pola? U pokuaju da odgovori na ta pitanja, savremeni liberalni feminizam postao je vodei u teorijskom zagovaranju teze po kojoj je rod proizvod drutvene konstrukcije, a ne bio lokih razlika. Razlike izmeu mukaraca i ena nisu proizale iz biologije, nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da definiu nejednak status mukarca i ene. Te prakse, stavljale su ene u nepravedan, neravnopravan poloaj i otvorile su prostor za razliit tretman ena.

Desi Bernard Biografska skica


Desi Bernard (roena kao Desi Ravi) roena je 8. juna 1903. godine u Mineapolisu. Prvi samostalan korak napravila je sa 17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice pre la na Univerzitet u Minesoti. Tamo je studirala s Pitirimom Sorokinom, koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na Harvardskom univerzitetu, i sa L. L. Bernardom, koji je bio jedan od saosnivaa American sociological review, i za koga se

306

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

udala 1925. godine. Njeno zajedniko studiranje s Bernardom odvelo ju je do pozitivistike sociologije koja se oitova la u njenom kasnijem radu i sposobnosti da kvantitativno istraivanje integrie sa kvalitativnom i kritikom analizom koje su u Americi postajale sve popularnije. Doktorirala je na Vaingtonskom uni verzitetu u Sent Luisu 1935. godine. D o sredine 1940-ih godina, Bernardovi su bili na Dravnom univerzitetu Pensilvanija, a Desi je poela da prerasta pozitivizam. Holokaust je unitio njenu veru u to da nauka moe da spozna i proizvede pravedan svet. Prihvatila je nove ideje od kojih je najvanija bila ta da je znanje konceptualizovano, a ne objektivno. Uskoro je poela da uspostavlja neza visnu akademsku reputaciju. Njen mu umro je 1951. godine, ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. godine, provodei vreme u predavanju i pisanju, kao i podizanju svoje dece. Nakon toga, preselila se u Vaington da bi se potpuno posvetila pisanju i istraivanju. Najdramatiniji korak preduzela je u poslednjoj treini svog ivota, izmeu 1964. i 1996. godine (te godine je i preminula). Taj period znaajan je kako za njenu vanserijsku akademsku produkciju, tako i za ono to je ona imala da kae o karijernim obrascima u ivotima ena.

Liberalni feminizam drugog talasa pokuao je da ostvari ideal jednakosti uklanjajui barijere punom ueu ena u glav nim drutvenim ustanovama - obrazovanju, privredi, religiji, zdravstvu, nauci, porodici - zahtevajui da se ene tretiraju jed nako kao mukarci. injenicu da su takve barijere postojale i da su pokuaji da se one uklone nailazili na jak otpor, feministkinje su objanjavale pozivajui se na seksizam. Seksizam definiemo kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privileguje muko iskustvo, a obezvredi ensko iskustvo. Liberalne feministkinje istrauju sveprisutnost seksizma, tvr dei da seksizam zadire u sve sfere drutvenog ivota. Primera je mnogo. Jezik omoguuje da zamenica on" predstavlja generiku
Seksizam sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile guje muko iskustvo, a obezvredi ensko iskustvo.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

307

zamenicu kada god govorimo o nekome u treem licu; zdrav stvena istraivanja i pravila zatite na radu pretpostavljaju uvek muko telo kao standard; posao i karijera organizovani su oko onoga to je Don Vilijams nazvao muka idealna radna nor ma", koja pretpostavlja ivotni raspored usklaen s potrebama tipinog mukarca; porodica se razume kao spoj ene-pomonice i mukarca-domaina koji je ujedno i glava porodice; a itav svet je izdeljen u rodom odeljene sfere": s jedne strane, postoji javna sfera plaenog rada i uea u obrazovanju, upravljanju dr avom, religiji, na koje mukarci imaju privilegovano pravo, a na drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaenog rada, koja podrazumeva brigu o kunim poslovima, koji se nalaze u domenu odgovornosti ene. Liberalna feministika teorija tvrdi da sveprisutnost rodne ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo u svakodnevnom ivotu. Jedno od najveih postignua liberalne feministike teorije jeste kritika nejednakosti koje se esto uzi maju zdravo za gotovo. Feministkinje uspevaju u tome tako to podvrgavaju kritici naine razmiljanja po kojima se smatra da su stvari jednostavno takve kave su - na primer, razlike u linim do hocima izmeu mukaraca i ena, fenomen staklenog plafona", dvostruko radno vreme, nasilje u kui, seksualno uznemiravanje, silovanje u braku, silovanje u vezi i feminizacija siromatva. Jedan od klasinih radova kritikog liberalnog feminizma jeste knjiga Budunost braka, koju je napisala Desi Bernard. Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. Ber nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala, insti tucionalni aranman uloga i normi, i kompleks interakcionih iskustava za mukarce i ene kao pojedince. 1. Kulturoloki gledano, brak je za enu idealizovan kao njena sudbina i izvor njenog ispunjenja, a za mukarce kao blagosloveni spoj porodinog ivota, odgovornosti i ogranienja. U amerikom drutvu kao celini brak je ide alizovan kao sutinski egalitarno udruenje mua i ene. 2. Institucionalno gledano, brak je ulozi mua dodelio auto ritet i slobodu, ali i obavezu da se kree izvan sfere doma instva. Brak spaja ideju mukog autoriteta sa seksualnom

308

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

potencijom i mukom snagom; on enama nalae da budu poslune, zavisne i sutinski usmerene na potrebe i zahteve izolovanog domainstva. 3. Feministkinje tvrde da u svakom braku, u stvari, postoje dva braka: brak mukarca, u kome on veruje da ga brak ogra niava i optereuje, dok zapravo dobija sve ono to norme propisuju: autoritet, nezavisnost i pravo na emocionalne i seksualne usluge svoje ene; brak ene, u kome ona afirmie kulturno verovanje da brak predstavlja ispunjenje njenog ivota, dok zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne mo, odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i seksualne usluge muu, i postepeno se udaljava od nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego to se udala. Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra ivanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate ene, nezavisno od toga koliko se oseaju ispunjenim, i neoenjeni mukarci, nezavisno od toga koliko se oseaju slobodnim, pokazuju zna ajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca, zamor, nesvestica, glavobolja, none more, nesanica i strah od nervnog sloma. Za razliku od njih, oenjeni mukarci i neudate ene, ka kav god bio njihov oseaj drutvene stigme, nalaze se nisko na lestvici stresnih indikatora. Iz toga se moe zakljuiti da je brak dobar za mukarce a lo za ene, kao i da e prestati da bude ta kav tek onda kada parovi ne budu oseali pritisak preovladujuih institucionalnih ogranienja i budu u mogunosti da ispregovaraju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama i linostima. Nedavne studije su pokazale da analiza koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje vai za najvei broj brakova, ali da neki parovi zajednikim trudom uspevaju da ostvare liberalno-feministiku zamisao egalitarnog braka. Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa analizama u kojima se pokazuje ta ini osnovu zahteva za jednakou i ta su uzroci nejednakosti: feministkinje ele da eliminiu rod kao organizujui princip u distribuciji drutvenih dobara.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

309

U pokuaju da ostvare jednakost, one se pozivaju na princip univer zalnosti - to vai za mukarce, mora da vai i za ene. Promena se trai kroz zakonodavstvo, sudske parnice i regulaciju, kao i kroz apel ljudskoj sposobnosti za donoenje uravnoteenih mo ralnih sudova, odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu mente o pravdi. Liberalni feminizam se zalae za: jednake obrazovne i ekonomske ivotne anse; jednaku raspodelu odgovornosti u porodinoj podeli rada; uklanjanje seksistikih sadraja iz ustanova kao to su porodica, obrazovanje i masovni mediji; svakodnevno dovoenje seksizma u pitanje. Za liberalne feministkinje idealni rodni aranman podrazumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne moralne individue imaju mogunost da izaberu ivotni stil koji im najvie odgovara. Drugi imaju obavezu da prihvate i potu ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaici ili doma inu, neudatoj karijeristkinji, porodici u kojoj oboje zarauju, braku s decom ili bez dece, heteroseksualnom ili homoseksual nom braku itd. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao neto to uvruje slobodu i jednakost, kao dva najvanija kulturna ideala u Americi. Prema tome, liberalni feminizam saglasan je sa dominantnim amerikim etosom u svom osnovnom prihvatanju demokratije i kapitalizma, svojoj reformistikoj orijentaciji i pozivanju na vrednosti individualizma, izbora, odgovornosti i jednakosti ivotnih ansi.

Rodno ugnjetavanje
Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju ensku situaciju kao posledicu direktnog odnosa moi izmeu mukaraca i ena u kome mukarci imaju fundamentalan i konkretan interes da odravaju si stem dominacije koji im omoguava da kontroliu, iskoriavaju,
* Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji re repression. Iako je tu re mogue prevesti i kao represija", odluili smo se za re ugnjeta vanje". Da bismo izbegli jednolinost prevoda, ponekada smo koristili i re represija".

310

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

potinjavaju i ugnjetavaju ene. Pod dominacijom teoretiarke ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre enu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje, odbijajui pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po dreenog. Gledano iz ugla podreenog, takav odnos nije nita drugo do iskoriavanje. enska situacija je, prema teoretiarkama rodnog ugnjetavanja, karakteristina po tome to u njoj mukarci koriste, kontroliu, potinjavaju i ugnjetavaju ene. Obrazac rodnog ugnjetavanja ugraen je u najdublju struk turu drutvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar hat. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog skupa inilaca (biologije, socijalizacije, polnih uloga ili klasnog sistema). To je primarna struktura moi koja se namerno odra va. Zapravo, za teoretiarke rodnog ugnjetavanja, rodne razlike i rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne drutve ne strukture. Dok se najvei broj ranih feministikih teoretiarki usredsreivao na pitanja rodne nejednakosti, glavno obeleje savremene feministike teorije jeste irina i intenzitet njenog bavljenja fenomenom ugnjetavanja. Najvei broj savremenih feministi kih teoretiarki u odreenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja, a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu a unutar savremenog feminizma proizaao je upravo iz teorija ugnjetavanja. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja. To su psihoanalitiki feminizam i radikalni feminizam. Psihoanalitiki feminizam pokuava da objasni koncept patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih intelektulanih nastavljaa. Te teorije, najire govorei, identifikuju i naglaavaju emocionalnu dinamiku linosti, emo cije koje su esto duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim
Dominacija - po teoretiarkama ugnjetavanja, bilo koji odnos u kome jedna dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podreenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje, odbija jui pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podreenog. Psihoanalitiki feminizam pokuaj da se koncept patrijarhata objasni pu tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi hoanalitikoj teoriji.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

311

predelima psihe. One takode naglaavaju vanost perioda novo roeneta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Me utim, pokuavajui da iskoriste Frojdovu teoriju, feministkinje su morale sutinski da prerade njegove zakljuke tako da ostanu unutar Frojdove teorije, ali istvoremeno odbace njegove rodnospecifine zakljuke koji su bili seksistiki i patrijarhalni. Psihoanalitike feministkinje u svojim teorijama upotre bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. Kao sve teoreti arke ugnjetavanja, one smatraju da je patrijarhat sistem u kome mukarci potinjavaju ene. To je jedan univerzalan sistem, sveo buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji, trajan u vremenu i pro storu i sposoban da se odupre i odri uprkos povremenim iza zovima. Meutim, ono to je karakteristino za psihoanalitiki feminizam jeste gledite po kome svi mukarci kontinuirano i energino rade na stvaranju i odravanju takvog sistema. ene se s vremena na vreme opiru, ali na kraju prihvataju takav sistem ili ak rade u korist sopstvenog potinjavanja. Zagonetka koju psihoanalitike feministkinje pokuavaju da ree jeste zbog ega mukarci neprekidno ulau ogromnu energiju da odre patrijar hat i zbog ega ista takva energija, samo u suprotnom smeru, nije prisutna kod ena? Traei odgovor na tu zagonetku, psihoanalitike feministki nje odbacuju argument po kome je kognitivna raunica praktine koristi dovoljna da obezbedi muku podrku patrijarhatu. Kogni tivna mobilizacija - koja podrazumeva da mukarci umeju da izraunaju kolika je praktina korist od odravanja patrijarhata, pa ga zato brane - nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju mukarci ulau u odravanje patrijarhata, pogotovo ako uzmemo u obzir injenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagaa ju, te da stoga mukarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. Osim toga, ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom ostvarenju sopstvenog interesa, onda bi to znailo da bi ene isto tako energino mogle da se mobiliu protiv patrijarhata. Umesto
Patrijarhat - sistem u kome mukarci potinjavaju ene. To je jedan univerzalan sistem, sveobuhvatan u svojoj drutvenoj organizaciji, trajan u vremenu i prostoru i sposoban da se odupre i odri uprkos povremenim izazovima.

312

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

toga, psihoanalitike feministkinje istrauju one aspekte psihe koje su frojdovci ve identifikovali kao vane: oblast ljudskih emocija, oblast polupriznatih ili nepriznatih elja i strahova, i oblast neuro ze i patologije. Tu one pronalaze kliniki dokazan izvor vanserijske energije mukaraca, odnosno slabosti ena. Taj izvor smeten je u psihike strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna svest ne moe prepoznati ili kontrolisati. U traganju za emocional nom potporom patrijarhata, psihoanalitike feministkinje identifikovale su, kao jedno mogue objanjenje muke dominacije nad enama, socio-emocionalno okruenje u kome se uobliuje i izgra uje linost deteta. Psihoanalitiki feminizam usredsreuje se na dva faze razvo ja u ranom detinjstvu: (1) pretpostavku da ljudska bia sazrevaju tako to ue da postiu ravnoteu u nereivoj tenziji izmeu elje za slo bodom delanja (individuacija) i elje za potvrdom od strane drugog (priznanje); (2) injenicu da u svim drutvima novoroenad i deca pro ivljavaju najraniji i najkritiniji razvoj u bliskoj, nepre kidnoj i intimnoj vezi sa enom - majkom ili majinom zamenom. U periodu novoroeneta i ranog detinjstva, pojedincima u dugom vremenskom periodu nedostaje mo govora, upotreba jezika i iskustva razumevanja. U tom dobu, ljudi prolaze kroz najranije faze razvoja linosti koje karakterie neprekidna turbu lencija primitivnih emocija: straha, ljubavi, mrnje, zadovoljstva, besa, gubitka i elje. Emocionalne posledice tih ranih iskustava zadravaju se trajno u ljudima kao potentna, ali obino nesvesna seanja na oseanja (feelings memories). U tom iskustvenom reziduumu, od sutinske vanosti je skup duboko ambivalentnih oseaja o eni/majci/starateljki: potreba, zavisnost, ljubav, posesivnost, ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas sprei u onome to elimo. Veza dece s ocem/mukarcem tek je povreme na, od manjeg znaaja i emocionalno slabija. Muko dete, koje od samog poetka odrasta u kulturi koja po zitivno vrednuje mukost a ne ceni enskost, postaje sve vie svesno sopstvenog mukog identiteta i pokuava da postigne nespretno

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

313

brzo odvajanje identiteta od ene/majke. Ta kulturno indukovana razdvojenost nije samo nepotpuna, ve je i destruktivna po svojim posledicama. U zrelom periodu, emocionalno naslede iz ranog detinjstva podstie mukarevu potragu za sopstvenom enom koja udovoljava njegovim emocionalnim potrebama, ali je ipak zavisna od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima, on osea nagon za dominacijom i teko prihvata uzajamnu ravnopravnost. ensko dete, koje gaji ista oseanja prema majci/eni, ot kriva sopstveni enski identitet u kulturi koja ne ceni ene. Ono odrasta sa pomeanim pozitivnim i negativnim oseanjima o sa moj sebi i eni/majci. U toj ambivalenciji, ena rasipa veliki deo potencijala koji bi mogla da iskoristi da prui otpor svojoj dru tvenoj podreenosti. Ona pokuava da rei svoje emocionalno naslee iz detinjstva u zrelom dobu, naglaavajui svoje sposob nosti za sticanje priznanja. S mukarcima, to se deava na jedan potinjen nain u prilikama seksualne privlanosti, dok se sa e nama to deava prilikom odravanja srodnih odnosa i prijatelj stava. Umesto da trai supstitut za majku, ona, postajui majka, obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novoroene. Psihoanalitike feministike teorije proirile su analizu s in dividualne linosti na zapadnu kulturu. One dovode u pitanje gledita zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti oveka i prirode, mukarcu kao gospodaru prirode, i naunom metodu koji se izvodi iz takvih gledita i tvrdi da je objektivna istina mo gua. Reinterpretiraj ui ta gledita one tvrde da muki preindividualizovani ego projektuje na kulturu svoju elju za dominacijom i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. Motivi u popularnoj kulturi koji se esto sreu u filmovima, romanima, TV serijama itd. - slika mukarca koji obavezno dominira nad enom - u in terpretaciji psihoanalitikih teoretiarki tumae se kao znak slo ma tenzije izmeu potrebe za individualizacijom i potrebe za pri znanjem. Kada taj slom, u kulturi ili u linosti, dosegne dovoljno ozbiljne razmere, nastaju dve patologije: preindividualizovani dominantni mukarac, koji priznaje drugoga samo ukoliko moe da ga kontrolie, i podindividualizovana, podreena ena, koja se odrie svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude ogledalo dominantnog mukarca.

314

D20RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Psihoanalitike feministkinje, prema tome, objanjavaju ugnje tavanje ena kroz mukarevu duboku emocionalnu potrebu da kontrolie enu, nagon koji proistie iz skoro univerzalne muke neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj ci koja ga je podigla. ene, na drugoj strani, ili ne pate od te ne uroze ili su podlone nekim drugim komplementarnim vrstama neuroza. U svakom sluaju, njima nedostaje psihiki ekvivalen tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji. Postoji dosta dokaza iz klinike psihijatrije kojima se moe podr ati argument da su te neuroze zapravo iroko rasprostranjene u zapadnom drutvu. Ali te teorije, elei da u direktnu vezu dove du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje ena, ne uspevaju da objasne posredniki drutveni aranman koji po vezuje emocije sa ugnjetavanjem. Osim toga, one ne uspevaju da objasne mogue razlike u emocijama, drutvenim aranmanima ili obrascima ugnjetavanja. Nekoliko teoretiarki raspravljalo je o nepriznatim etnikim, klasnim i nacionalnim pretpostavkama u tim teorijama - njihovim generalizacijama koje su izvedene iz iskustva belih ljudi, pripadnika gornje srednje klase i severnoatlantske porodice. Osim toga, a delimino i zbog tih propusta, psihoanalitike feministike teorije nemaju mnogo ta da predlo e to bi moglo da se upotrebi za drutvene promene, osim mo da to da je neophodno da restrukturiramo na nain odgajanja dece i zaponemo masovno psihoanalitiko preispitivanje naeg shvatanja smrti. Te teorije nam omoguavaju neke provokativne uvide i produbljuju nae razumevanje korena rodne represije. Ali one zahtevaju mnogo razraeniju teoriju o sociolokim inioci ma i strategijama promene. Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje na sredinja uverenja: (1) da ene imaju apsolutnu pozitivnu vrednost kao takve, to je uverenje koje se suprotstavlja onome to one nazivaju univerzalnim obezvreivanjem ena; i (2) da su ene svuda nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. U tom strastvenom spo ju ljubavi i mrnje, radikalne feministkinje lie na neke militantnije
Radikalni feminizam teorija drutvene organizacije, rodnog ugnjetavanja i strategija promene drutva, koja afirmie pozitivnu vrednost ene kao takve i tvrdi da su ene u svim drutvima nasilno ugnjetavane.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

315

rasne i etnike grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava bore pod sloganom crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoe o svojim iskustvima iz holokausta. Nadograujui se na ta osnovna uverenja, radikalne feministkinje razrauju teoriju drutvene orga nizacije, rodnog ugnjetavanja i strategije promene drutva. Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim strukturama drutva - heteroseksualnosti, klasi, kasti, rasi, etni ci tetu, starosnom dobu i rodu - vide sistem ugnjetavanja u kome neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Od svih tih sistema do minacije i podreenosti, najosnovnija struktura ugnjetavanja na lazi se u rodu, tj. u sistemu patrijarhata. Ne samo da patrijarhat istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podreivanja, ve on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani ji sistem nejednakosti, odnosno kao osnovni drutveni model dominacije. Kroz uee u patrijarhatu mukarci ue kako da potcenjuju druga ljudska bia, kako da na njih gledaju kao na neljude i kako da ih kontroliu. Unutar patrijarhata mukarci posmatraju kako stariji potinjavaju ene, a ene ue kako da igraju ulogu potinjenih. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i represiju, sadizam i mazohizam, manipulaciju i obmanu. Sve to navodi mukarce i ene ka ostalim oblicima tiranije. Patrijarhat je za radikalne feministkinje najmanje uoljiva, ali najznaajnija struktura drutvene nejednakosti. Slika patrijarhata kao nasilja koje upranjavaju mukarci i muke organizacije nad enama od sutinske je vanosti za ra dikalne feministkinje. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik otvorenog fizikog zlostavljanja, niti mora uvek da bude nemilo srdno i okrutno. Ono moe biti prikriveno u sloenijim radnja ma koje, u osnovi, predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole. U njih mogu da se ubroje: standardi mode i lepote; tiranski ideali majinstva, monogamije, ednosti i hete roseksualnosti; seksualno uznemiravanje na radnom mestu; praksa ginekologije, akuerstva i psihoterapije; neplaen zaglupljujui rad u domainstvu i slabo plaen ili neplaen rad na radnom mestu.

316

D Z O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Nasilje postoji kada god jedna grupa, u sopstvenom intere su, kontrolie ivotne anse, okolinu, delanje i percepciju druge grupe. To je upravo ono to mukarci rade enama. Meutim, tema nasilja kao otvorenog fizikog zlostavljanja lei u samoj sri radikalno feministikog povezivanja patrijarhata sa nasiljem. U njega spadaju: silovanje, seksualno zlostavljanje, prisilna prostitucija, zloupotreba ene u braku, incest, seksualna zloupotreba dece, histerektomija (odstranjivanje materice hirurkim putem) i druge vrste hirurgije, sadizam u pornografiji, istorijske i kulturne prakse paljenja vetica, kamenovanje preljubnica do smrti, suenja lezbejkama, ubijanje enske dece po roenju (u Kini i Indiji), vezivanje enskih stopala (u Kini), zlostavljanje udovica i genitalno sakaenje (u nekim afrikim plemenima). Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan drutveni oblik zbog toga to su mukarci u poziciji da upravljaju najvanijiim re sursom moi, fizikom silom, da bi uspostavili kontrolu. Jednom kada se patrijarhat uspostavi, mogue je upotrebiti druge resurse moi - ekonomske, ideoloke, pravne i emocionalne - da bi se on odrao. Ali fiziko nasilje uvek ostaje njegova osnova, kako u linim, tako i u grupnim odnosima. Nasilje se koristi da bi se patrijarhat zatitio od enskog pojedinanog i kolektivnog otpo ra. Mukarci stvaraju i odravaju patrijarhat ne samo zbog toga to imaju resurse da to urade, ve i zbog toga to imaju realan interes da ene nateraju da im slue kao posluna orua. Zene predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava muka seksualna elja. Njihova tela, koja su od presudne vanosti za raanje dece zadovoljavaju i praktine i, kako su psihoanaliti ari pokazali, neurotine potrebe mukaraca. Zene su upotrebljiva radna snaga. One se takoe mogu posmatrati kao simboliki znaci mukog statusa i moi. Kao paljivo kontrolisani saputnici, kako deteta tako i odraslog mukarca, ene u ivotu mukarca igraju ulogu saoseajnih partnera, predstavljaju izvor emocionalne po drke, i osnauju njegovo uverenje da predstavlja sredinju dru tvenu figuru. Da bi ene mogle da obavljaju te korisne funkcije, mukarci neprekidno moraju da ih dre pod kontrolom. Razliite drutvene okolnosti daju razliit rang tim funkcijama i, shodno tome, vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

317

Radikalne feministkinje nam nude objanjenje univerzalnog rod nog ugnjetavanja, ali i model za razumevanje kulturnih varijacija unutar tog sistema represije. Kako se patrijarhat moe poraziti? Radikalke smatraju da njegovo ruenje mora poeti promenom enske svesti. Svaka ena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu, a potom odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba, zavisna i pristane na drugorazrednu i podreenu ulogu. Radi kalne feministkinje zahtevaju od ena da zajedno sa drugim e nama, bez obzira na razlike meu njima, rade na uspostavljanju iroko utemeljenog sestrinstva poverenja, podrke, uvaavanja i uzajamne odbrane. Kada nastane takva vrsta sestrinstva, bie mogue dve strategije: (a) kritika konfrontacija sa svim aspek tima patrijarhalne dominacije; (b) odreeni stepen separatizma koji se moe ostvariti povlaenjem ena u oblasti koje same kontroliu - domainstvo, zajednicu, centre umetnike kreativnosti i lezbejske ljubavne odnose. Lezbejski feminizam, kao jedna od najsnanijih struja unutar radikalnog feminizma, poiva na uverenju da erotski i emocionalni odnosi s drugom enom predstav ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji. Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional no gledano, svako od nas e na to odgovoriti u skladu sa stepenom svog linog radikalizma. Neki e smatrati da je on previe kritian, a drugi da je sasvim ubedljiv. Ali ako pokuamo da ga teoretski ocenimo, trebalo bi da primetimo da radikalni femini zam ukljuuje argumente socijalistikih i psihoanalitikih femi nistkinja o razlozima za podreenost ena, a da se, uprkos tome, kree van tih teorija. Radikalne feministkinje su, osim toga, obavile znaajno istraivanje da bi podrale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad enama. One ima ju razuman, iako nedovren, program promena. Najvie su kritikovane zbog toga to su iskljuivo orijentisane na patrijarhat. Ta orijentacija, ini se, pojednostavljuje realnost drutvene orga nizacije i drutvene nejednakosti, te problemu promene drutve ne strukture prilazi na pomalo nerealistian nain.

318

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Strukturalno ugnjetavanje
Teorije strukturalnog ugnjetavanja, kao i teorije rodnog ugnjetavanja, prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz i njenice da neke drutvene grupe izvlae direktnu korist iz kontro le, korienja, potinjavanja i ugnjetavanja drugih drutvenih gru pa. Te teorije analiziraju nain na koji se interesi za dominacijom ostvaruju kroz mehanizme drutvene strukture, to jest kroz stalno ponavljajuu i rutinizovanu drutvenu interakciju. Teorije struktu ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moi. One istra uju strukture patrijarhata, kapitalizma, rasizma, heteroseksizma, tvrdei da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak cije tih struktura, to jest naina na koji one uzajamno osnauju jedna drugu. Teoretiarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriu dejstvenost onih koji su na vlasti, ve istrauju na koji nain je ta dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. U ovom odeljku izloiemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistiki femi nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrtanja). Socijalistiki feminizam. Teorijski projekat socijalistikog feminizma razvija se oko tri cilja. Socijalistike feministkinje kritikuju zasebne, a ipak meusobno povezane, tipove ugnjetavanja; jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi lazi iz strukture kapitalizma. Razume se, ta kritika razvijena je sa stanovita iskustva ene. Kritikujui ugnjetavanje, socijalistike feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao iz proirenog razumevanja marksistikog istorijskog materijaliz ma. Taj proireni metod naglaava znaaj ideja za determinisanost ljudskih radnji. Socijalistike feministkinje pokuavaju da spoje ono to smatraju najvrednijim tradicijama feministike te orije - marksistiku i radikalnu feministiku misao. Radikalni feminizam, kako je prethodno pokazano, predstav lja kritiku patrijarhata. Marksistiki feminizam sledi marksistiku kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. Kada su Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih odnosa. Umesto (problematine) marksistike analize po kojoj se
rodice, privatne svojine i drave pisali o rodnom ugnjetavanju, oni

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

319

patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa, socijalistike fe ministkinje prihvataju radikalni feministiki argument po kome patrijarhat, iako u interakciji s ekonomskim uslovima, predstavlja nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja. Socijalistiki feminizam pokuava da spoji to dvostruko znanje - znanje o ugnjetavanju pod kapitalistikim sistemom i znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata - u jedinstve no objanjenje svakog oblika drutvenog ugnjetavanja. Kon cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi talistiki patrijarhat. Ali koncept koji se moda jo ire koristi jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim odeljcima). Socijalistike feministkinje nude sledeu definici ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos moi u kome jedna velika drutvena grupa dominira drugom. Ta struktura dominacije utie na dejstvenost {agency), ali je takode proizvedena dejstvenou, to jest namernim i svesnim delanjem pojedinaca. ene su od sutinske vanosti za socijalistiki feminizam na dva naina. Prvo, kao i kod ostalih oblika femi nizma, ugnjetavanje ena ostaje primarna tema analize. Drugo, poloaj ena i njihovo iskustvo u drutvu slui kao stanovite sa kojeg se razmilja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici ma. Meutim, u krajnjoj liniji, te teorije se bave svim moguim oblicima ugnjetavanja, bez obzira na to da li se ono vri nad enama ili mukarcima. One takode istrauju kako neke ene, koje su i same ugnjetavane, mogu aktivno da uestvuju u siste mu ugnjetavanja drugih ena, kao na primer pripadnice privilegove klase u amerikom drutvu koje ugnjetavaju siromane ene. Uistinu, jedna od strategija svih socijalistikih feministki nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajuim prak sama unutar same zajednice ena. Usmerenost na kapitalistiki patrijarhat i dominaciju proi zilazi iz injenice da su socijalistike feministkinje, eksplicitno ili implicitno, privrene istorijskom materijalizmu kao analitikoj
Socijalistiki feminizam - pokuaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju irih struktura koje ugnje tavaju ene. Kapitalistiki patrijarhat - koncept po kome je ugnjetavanje ena proizvod zajednikog dejstva kapitalizma i patrijarhata.

320

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

strategiji. Istorijski materijalizam, kao osnovni princip marksi stike drutvene teorije, podrazumeva: da su materijalni uslovi ljudskog ivota, ukljuujui aktiv nosti i odnose koji proizvode te uslove, kljuni faktori koji odreuju ljudsko iskustvo, linost, ideje i drutvene odnose; da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristina; da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima ivota drutvenih grupa. Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokuaj drutve ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definiu materijalne uslove ivota drutvenih grupa i da otkrije vezu iz meu tih uslova i iskustava, linosti, dogaaja, ideja i drutvenih struktura koje su karakteristine za tu grupu. Povezujui istorij ski materijalizam i usredsreenost na sistem dominacije, socija listike feministkinje pokuavaju da ostvare svoj teoretski cilj i zasnuju teoriju koja istrauje dominaciju kao najraireniji dru tveni poredak, a ipak ostaje vrsto privrena preciznoj, istorijski konkretnoj analizi materijalnih i drutvenih uslova koji uobliavaju zasebne kontekste dominacije. Ali, u upotrebi principa istorijskog materijalizma, socijali stike feministkinje prevazilaze marksizam na tri kljuna naina. Prvo, one proiruju znaenje koncepta materijalnih uslova ljudskog ivota". Marksisti obino pod ovim konceptom podrazumevaju ekonomsku dinamiku drutva, posebno naine na koje se razliita dobra proizvode i razmenjuju na tritu. U tim razliitim eksploatiuim aranmanima, koji neke ine bogatima, a neke si romanima, oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko ba. Socijalistika feministika analiza prihvata znaaj ekonomske dinamike, ali veliki znaaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju
Istorijski materijalizam - marksistiko shvatanje po kome su materijalni uslovi ljudskog ivota, ukljuujui aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove, kljuni faktori koji determiniu ljudsko iskustvo, linost, ideje i drutvene odnose; po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja je za njih karakteristina; i po kome se istorija svodi na promene u materi jalnim uslovima ivota drutvenih grupa i s njima povezanim promenama u ljudskom iskustvu, linostima, idejama i drutvenim odnosima.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

321

i odravaju drutveni ivot: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i neophodnosti u razmnoavanju i podizanju dece; odravanju do mainstva kroz neplaeni i nevidljivi skup kunih poslova; emo cionalnoj podrci; i proizvodnji znanja. U svim tim aktivnostima koje odravaju ivot, eksploatiui poredak radi za jedne a osiro mauje druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modifikuje marksistiku pretpostavku po kojoj su ljudska bia proizvo ai dobara, u novu po kojoj su ljudska bia ona koja stvaraju, ali i ona koja odravaju sve oblike ljudskog ivota. Drugo, socijalistiki feminizam naglaava ulogu ideja, koje su za marksiste izvedenica iz ekonomskog ivota. Naglasak na idejama ukljuuje svest, motivaciju, misao, socijalnu definiciju situacije, znanje, tekstove, ideologiju, volju za delanjem u sopstvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Za socijalisti ke feministkinje, svi ti faktori duboko pogaaju ljudsku linost, ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to delanje. Te ideje su proizvod drutvenih struktura i neraskidivo su povezane s njima. Osim toga, one su isto tako sloene i mo ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Unutar svih tih struktura, takoe, eksploatatorski poredak obogauje i osna uje jedne, a osiromauje i imobilie druge. Tree, socijalistiki feminizam se ne bavi iskljuivo kla snim nejednakostima, ve sloenim spletom itavog niza razli itih drutvenih nejednakosti. Socijalistiki feminizam smatra da drutvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne strukture privrede, politikog sistema i ideologije nalaze u inte rakciji s intimnim, privatnim procesima ljudske reprodukcije, porodinog ivota, seksualnosti i subjektivnosti iji je proizvod odranje sloenog sistema dominacije. Nain na koji taj sistem funkcionie moe se uoiti u opstajuim i bezlinim drutvenim obrascima, kao i u nekim raznovrsnijim, suptilnim interpersonalnim odnosima. Da bi analizirale taj sistem, socijalistike fe ministkinje kreu se izmeu istraivanja velikih sistema domina cije i situaciono specifinih, detaljnijih istraivanja svakodnevnih iskustava ugnjetavanih ljudi. Knjiga Belo venanje, koju je napisala Kris Ingram i koja predstavlja savremeno klasino delo socijalistikog feminizma,

322

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

istrauje kako se kapitalizam, patrijarhat i rasizam oituju u usta novi venanja, koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu ceremoniju koje obeleava privatne namere dvoje ljudi. Ingram pokazuje znaaj venanja za kapitalizam pozivajui se na isto flnansijske podatke - to je industrija od milijardu dolara, a deo tog profita potie od eksploatacije radnika irom sveta - rudara koji kopaju dijamante u Africi, radnika koji rade na letovalitima u kojima se provodi medeni mesec na Karibima, krojaa venanica u Jugoistonoj Aziji itd. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid no prodaje imid (sliku) fantazije o venanju kroz igrake, filmo ve, televizijske serije i enske magazine. Ingram takode pokazuje kako je ta ideoloka potka duboko ukorenjena u sistem patri jarhata. Ritual belog venanja postao je sveta ceremonija onoga to je Edrijen Ri ranije nazvala obavezna heteroseksualnost", a Ingram heteronormativnost". Heteronormativnost je snano kolektivno uverenje da po treba odraslih ljudi za porodicom, sigurnou i intimnou moe da se zadovolji jedino u odnosu izmeu mukarca i ene, tj. iz meu dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha ta imaju nejednaku mo, prava i status. Ingram pokazuje kako mlade i njihove porodice pasionirano ude za belim venanjem zbog toga to ono kodira heteroseksualni imid": viziju snova romantine ljubavi izmeu mukarca i ene koja prikriva i bri e iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se odrao odnos izmeu nejednakih, rizik odsustva komunikacije i, naposletku, rizik razvoda. Kada ljudima kaete, kao to se esto go vori enama, da je njihovo venanje najlepi dan u njihovom ivotu", to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja kao ljudskih bia nije u tome da postignu neki cilj u ivotu, ve u tome da ih neko odabere kao predmet elje. Socijalistike feministkinje imaju predloge kako da se promeni struktura patrijarhata. One zahtevaju globalnu solidarnost meu enama u borbi protiv naina na koji kapitalizam zloupotrebljava
Heteronormativnost - snano kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi za porodicom, sigurnou i intimnou moe da se zadovolji jedino u odnosu izmeu mukarca i ene, tj. izmeu dvoje ljudi koji unutar rod no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku mo, prava i status.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

323

njihov ivot, ivot njihovih zajednica i ovekove okoline. Fe ministkinje upozoravaju feministike zajednice na opasnosti od kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opsluuje kapitalistiki interes. Njihova glavna aktivistika ideja jeste da mobiliu ljude da koriste dravu kao sredstvo za efektivnu re distribuciju drutvenih resursa to bi omoguilo zatitu ena putem javnih slubi kao to su besplatno obrazovanje, zdrav stvena zatita, transport, briga za decu i obezbedivanje mesta za stanovanje. One se takoe zalau za progresivnu poresku stopu koja smanjuje velike disparitete u dohocima izmeu bogatih i siromanih. Konano, socijalistike feministkinje ele da drava garantuje minimalnu nadnicu svim lanovima zajednice. One veruju da e ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta nu svesni svojih ivotnih uslova, ivotnih uslova drugih i potom ponu da brinu o njima. Dunost feministike socijalne nau nice je da svima pokae na koji nain materijalne nejednakosti utiu na ljudske ivote.

Patria HilKolins Biografska skica


Patria Kolins pie o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog uspeha prolazilo kroz razna kontraiskustva. Prvo, ona je bila Afroamerikanka, ena, osoba koja je potekla iz radnike porodice i koja je prola kroz razliite i votne situacije. U tim situacijama, drugi su je po pravilu prosuivali kao manje vrednu od onih koji su doli iz drugai jih drutvenih slojeva. Kasnije je saznala da obrazovni uspeh od nje zahteva da se distancira od crne radnike zajednice iz koje je potekla. To je kod nje stvorilo tenziju zbog koje je izgubila glas. Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog razumevanja drutvene teorije i alternativnog naina teoretisanja uopte. Taj projekat vodio ju je do otkria teoretskog glasa njene zajednice i pokuaja da ponovo povrati glas, smetajui

324

D0RD2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

ga u tu zajednicu. Pokuaj je kulminirao u knjizi pod nazivom


Crna feministika misao: znanje, svest i osnaenje
(1990). Ta

antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe ministike i drutvene teorije za koje je P. Kolins dobila nagra du Desi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. Crna feministika misao predstavlja drutvenu teoriju kao razumevanje specifi ne drutvene grupe - crnih ena. U tu svrhu, P. Kolins koristi irok dijapazon glasova neke slavne, neke neznane. O n a izla e drutvenu teoriju koja artikulie jedno grupno razumevanje ugnjetavana putem ukrtanja rase, roda i klase i njenu istorijsku borbu protiv ugnjetavanja. U toj knjizi P. Kolins izlae posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne ene procenjuju istinu i validnost. Ona takode ubedljivo pokazuje da je feministiko epistemoloku stanovite mogue.

Teorija intersekcionalnosti (ukrtanja) tvrdi da se ene ugnjetavaju u razliitim situacijama i u razliitom stepenu in tenziteta. Objanjenje te varijacije (i to objanjenje je centralni predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su ene, bez obzira na to to su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda, ugnje tavane na drugaiji nain zbog razliitih ukrtanja struktura drutvenih nejednakosti. Bele ene u Americi su, na primer, trpele daleko manje od crnih ena. Osim toga, one su trpele krae od crnih ena. Strukture nejednakosti moemo da opiemo kao vektore ugnjetavanja i privilegija (mogue je takoe upotrebiti frazu koju koristi P. H. Kolins - matrica dominacije"), koji ne obuhvataju samo rod, ve i klasu, rasu, globalni poloaj, seksual ni afinitet i starosno doba. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo ena, a ta promena, ta raznolikost, mora se uzeti u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu ena. Jedan od ar gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje tavanja ne proizvodi iskljuivo snagom jednog vektora ili jedne
Teorija intersekcionalnosti - teorija koja smatra da su ene ugnjetavane u razliitim situacijama, razliitim istorijskim periodima i u razliitom stepenu intenziteta. Vektori ugnjetavanja i privilegija - razliita presecanja brojnih struktura dru tvene nejednakosti (kao to su: rod, klasa, rasa, globalni poloaj, seksualni afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju ene na drugai ji nain. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo ena.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

325

promenljive, ve da to iskustvo moe biti proizvod ukrtanja vie vektora. Na primer, neke ene su trpele samo zbog roda, neke zbog roda i klasnog poloaja, neke zbog roda, klasnog poloaja i rasne pripadnosti itd. Kreno pokazuje da se crne ene veoma esto suoavaju s diskriminacijom prilikom zapoljavanja zbog toga to su crne, ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da ta diskriminacija postoji - osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se, u stvari, radi o optoj diskriminaciji, seksualnoj diskriminaciji (itaj belih ena") ili rasnoj diskriminaciji (itaj crnih muka raca"). Karakteriui te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta vanja i privilegija, elimo da naglasimo najznaajnije doprinose teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih mu karaca i ena zavise od ugnjetavanja drugih mukaraca i ena. Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim odnosima moi. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritiki karakter ove teorije. Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji sutinska veza izmeu ideologije i moi koja omoguava dominantnim subjek tima da kontroliu podreene, stvarajui politiki i drutveni si stem u kome razlika postaje konceptualno orue za pravdanje sistema ugnjetavanja. U drutvenoj praksi, dominantni koriste razlike meu ljudima da bi opravdali ugnjetavanje, transformiui razlike u modele inferiornosti/superiornosti; socijalizaci ja u ovakvom sistemu ne slui da bi se raznolikost shvatila kao kulturno bogatstvo, ve evaluativno - da bi stvorila koncepte kojima je mogue deliti stvari na dobre i loe. Takve ideologije delimino poivaju na onome to Odri Lord zove mitska nor ma" (u SAD to su primeri belog, mravog, mukog i heterosek sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. Ta norma ne samo da omoguuje dominantnima da kontroliu drutvenu proizvodnju (kako plaenu tako i neplaenu), ve takoe postaje deo individualnog subjektiviteta - internalizovanog odbacivanja razlike, i odbacivanja i potcenjivanja drugih. Ona je takoe u stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko jih je mogue iskljuiti, kazniti ili marginalizovati lanove grupe. Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje

326

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

drugog, tj in definisanja na osnovu kojeg je mogue unutar po dreene grupe zakljuiti koji lan grupe nije prihvatljiv, odnosno koji lan je drugi". Nametanje takve definicije drugog, zaklju uje ona, unitava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim bi se takav sistem mogao sruiti. Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija, stvara varija cije kako u obliku, tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje tavanja. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definie na poloaj i nae ponaanje. Veliki deo pisanih radova i istraivanja raenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne realnosti ljudskih ivota onako kako su one uobliene intersekcijom tih vektora. Intersekcije koje feministkinje najvie prouava ju jesu intersekcije roda i rase, roda i klase, odnosno rase, roda i klase. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom, rodom i globalnim poloajem, te rodnim i seksualnim preferencijama. Reagujui na svoje materijalne okolnosti, ene stvaraju inter pretacije i strategije za preivljavanje kojima je mogue odupreti se nepravdi. Neke teoretiarke intersekcionalnosti imaju za cilj da postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci finim ivotnim okolnostima, istorijskim presecanjem nejednako sti, i da uoblie razliite feministike izraze tih znanja (kao to su na primer, crna feministika misao ili ikana feminizam). Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feministike spise za koje se smatra da odraavaju iskustvo i probleme belih feministki nja, pripadnica privilegovane klase u zapadnim drutvima. Neke od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernistikim radovi ma, ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveliavati. Teorija inter sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feministike misli. Ta kritika postavila je niz pitanja o tome ta podrazumevamo pod kategorijama kao to su ene, rod, rasa i sestrinstvo. Ona se usredsredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima kao to su majinstvo i porodica, a takoe je reinterpretirala teo rijske radove meu kojima je i socioloko-psihoanalitika studija
Stvaranje drugog - engleski, othering. in definisanja unutar podreene gru pe kojim se odreuje koji lan grupe nije prihvatljiv, odnosno koji lan grupe je drugi". Takvo definisanje unitava potencijal za stvaranje ko alicija i otpora.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

327

Nensi odorov. Ta kritika primorala je bele feministkinje, koje belo" razumeju kao konstrukciju, da repozicioniraju razumeva nje belog. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono vo razmisli o nainima na koje biti beo rezultira u privilegij ama, kao i o tome ta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivnije feministike analize. Proces teoretisanja, istraivanja i kritike doveo je teoriju in tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi nizam danas suoava: kako otvoriti prostor za analitiki princip i empirijsku injenicu raznolikosti medu enama (koja je proizala iz razliitih iskustava), a u isto vreme se drati vrednosne i politike pozicije po kojoj specifine grupe ena dele jedinstveno, posebno stanovite? Objanjavajui ta je stanovite, P. H. Kolins smatra da ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakterie heterogena bliskost {commonality). Tako P. H. Kolins zaklju uje da stanovite nije konstituisano iz nekog esencijalizma, ve iz prihvatanja injenice da svi delimo istu sudbinu. Iako se vektori ugnjetavanja i privilegija - rasa, klasa, rod, starosno doba, globalni poloaj i seksualni afinitet presecaju u ivotima svih ljudi, te te oretiarke tvrde da nain na koji se oni presecaju znatno utie na stepen u kome se afirmie zajedniko stanovite. Meu iniocima koji olakavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to kom vremena, njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe, njen poloaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intragrupnog sistema drutvene organizacije i znanja koje se koristi da bi se pruio otpor ugnjetavanju. Ali grupno stanovite nije nikada monolitno i nepropustljivo; sama injenica da je grupa konstituisana delovanjem vektora ukrtanja znai da lanovi grupe mogu da se pozicioniraju izmeu razliitih shvatanja sopstva. lanovi grupe esto se premetaju iz domaih grupa (u kojima su ponikli) u ire drutvo gde prolaze kroz iskustvo unutranjeg autsajdera. Osim toga, domaa grupa nije otporna na prodiranje spoljanjih ideja
Stanovite - perspektiva aktera ukljuenih u grupe koje su razliito pozicionirane unutar drutvene strukture. Unutranji autsajder - iskustvo koje doivljavaju lanovi grupe prilikom sva kog prelaska iz domaih grupa u ire drutvo.

328

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

i nije neizdiferencirana. Ona ima sopstvenu internu dinamiku razlike i ak moe biti konstituisana svojom egzistencijom na onome to Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Teorija intersekcionalnosti upozorava da, iako je lako locirati iskustvo intersekcije i stanovita kod pojedinaca, taj redukcionizam moe biti teorijski i politiki opasan, jer brie istorijske strukture ne jednake moi koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po trebu za politikom promenom. I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se promeni drutvena struktura. Ona se okree znanju ugnjetava nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Teorija eli da ta znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji e ih iskoristiti za protest i promene. Jer samo unutar zajedni ce mogue je odrati veru u eventualni trijumf pravde - pravde shvaene ne u uskom smislu pravne racionalnosti, ve kao refor me drutvenih ustanova i drutvenih odnosa, principa pravinog i brige za sebe i druge.

Kljuni koncept
Stanovite
Veliki deo feministikih teorija poiva na ideji da ljudi svet oko sebe posmatraju s nekog posebnog stanovita u drutvu, iz per spektive aktera koji su razliito pozicionirani unutar drutvene strukture. Kao rezultat toga, ono to svako vidi i zna uvek je parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu, a nikada ne moe biti potpuno i objektivno. Znanje je proizvedeno unu tar grupa; ono se razlikuje od grupe do grupe. Ono se ponekad razlikuje i medu lanovima unutar jedne iste grupe. To znanje uvek je pod uticajem odnosa moi bez obzira na to da li je formulisano sa stanovita dominantne ili podreene grupe. Stanovite predstavlja poetak feministike socioloke teori je. Razlog to feministkinje pokuavaju da opiu, analiziraju i promene svet sa stanovita ene jeste i taj to, radei iz ugla enske podreene pozicije u drutvenim odnosima, femini stike socioloke teoretiarke uviaju da je znanje deo sistema moi koji upravlja proizvodnjom znanja, ali koji, osim toga,

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

329

takoe upravlja proizvodnjom svega u drutvu. Feministika socioloka teorija pokuava da promeni balans moi unutar sociolokog diskursa i unutar socijalne teorije, uspostavljajui stanovite ena kao jedno od moguih stanovita unutar kojeg se moe konstruisati drutveno znanje. U pokuaju da stvore socioloku teoriju sa enskog stanovita, feministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono to konstituie ensko stanovita. Stanovite je proizvod socijalnog kolektiviteta iji pripadnici dele zajedniku istoriju i zajednike okolnosti, na osnovu kojih mogu da razviju zajedniko znanje o drutvenim odnosima. Svim enama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak drutvene reprodukcije (raanje i podizanje dece, odravanje domainstva, spremanje hrane, briga za stare, bolesne i zavisne, te emocionalna i seksualna usluga). Taj rad za koji nikada nisu primile materijalnu naknadu, feministkinje smatraju eksploa tacijom. Taj zajedniki i istorijski odnos i spona sa socijalnom reprodukcijom u okolnostima podreenosti, predstavlja osnovu feministikog zahteva koji je utemeljen u enskom stanovitu. Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim, klasnim, geosocijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i starosnom dobu, proizvodi sloen sistem nejednako osnaenih stanovita drutvenih grupa koje se nalaze u neprekidno promenljivim odnosima saradnje i sukoba. Ta presecanja sada su integralni deo feministike teorije i analize enskog stanovita.

KA FEMINISTIKOJ SOCIOLOKOJ TEORIJI


Upotrebljavajui celokupnu feministiku argumentaciju koja je dovde izloena, feministike sociolokinje poele su da stvaraju optu teoriju koja usmerava panju na kljune teme koje su karakteristine za sve socioloke teorije: odnos izmeu drutvene strukture i pojedinanog delanja (dejstvenosti), odnos izmeu makrosocijalnog i mikrosocijalnog, prirodu moi, uzro ke nejednakosti i uzroke promene. Feministika socioloka teorija vidi pojedince kao aktere koji ive i deluju unutar sloenog polja moi koje ih determinie i u kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. Drutveni ivot predstavljen je kao niz neprekidnih inova ugnjetavanja.

330

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. akteri koji se, ak i ako uspe mo da objasnimo drutvene strukture koje predstavljaju strukturne okvire unutar kojih se ti inovi odigravaju (tj. kada bismo prihva tili da ponaanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od drutvenih struktura koje deluju prisilno i eksterno"), ne mogu osloboditi odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Drutveni i vot takode moe da se razume kao neprekidan niz pojedinanih i grupnih reakcija na ugnjetavanje. Te reakcije obuhvataju borbu, osporavanje, svedoenje, diverziju, pobunu, otpor, itd. To nazi vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav ljaju strukturama i akterima dominacije. Za ovu politiku suprot stavljanja od velikog znaaja je postojanje i opstanak grupnih stanovita. Ona predstavljaju naine razumevanja drutva koja se razvijaju iz drutvenih struktura i koja slue kao motivacija za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do minaciji. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da su stanovita proizvod drutvenih struktura, feministika analiza tvrdi da su ene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz bore bolji poloaj u drutvu, ak i u okolnostima najbrutalnijeg ugnjetavanja. Feministika analiza smatra da je strukture domi nacije mogue pobediti ako se reaguje emocionalno, to jest ako se emocije (kao to je bes) transformiu u konstruktivnu snagu. Emocionalna reakcija besa - i voljnost da se bes transformie u poziciju s koje se moe boriti protiv nepravde ne moe da se objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministki nje se ovde na najdirektniji nain ukljuuju u teoretske rasprave o strukturi i dejstvenosti (glava 7). Feministike teorije su takoe razvile itav novi Vokabular da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Doroti Smit je uvela koncept odnosa vladanja; uoptenog, anonimnog, bez linog teksta; i lokalnih aktuelnosti proivljenog iskustva. 1. Odnosi vladanja odnose se na sloene, nemonolitne ali povezane drutvene aktivnosti kojima je mogue kontrolisati drutvenu proizvodnju.
Odnosi vladanja sloene, nemonolitne ali povezane drutvene aktivnosti kojima je mogue kontrolisati drutvenu proizvodnju.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

331

2. Ljudska drutvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj realnosti proivljenog iskustva, tj. na mestima gde neke realne linosti sede dok piu ili itaju knjigu (sade voe i povre ili proizvode odeu). 3. Odnosi vladanja u kasnom kapitalistikom patrijarhatu manifestuju se kroz tekstove koje karakteristie anoni mnost, optost i autoritet. Ti tekstovi su tako napisani da realno ivotno, pojedinano i individualizovano iskustvo obrazuju i prevode u jeziku formu koja je prihvatljiva odnosima vladanja. Taj kriterij um prihvatljivosti zado voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. Sadr aj teksta moe se kretati od ugovora preko policijskih izvetaja, uverenja o zavrenom kolovanju sve do lekarskih izvetaja. Oni svuda menjaju materijalnu realnost, reinterpretirajui ono to se desilo, determiniui ono ta je mogue. Recimo, u pokuaju da bude deo odno sa vladanja, ak i na lokalnom nivou, neki pojedinac (kao to je student koji se prijavljuje za letnji posao u re storanu koji poseduje porodini prijatelj) uskoro shvata da mora da ispuni neki tekst (na primer, poresku prijavu za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim e se sre sti licem u lice, ve neki anonimni aparat vladanja, neki bezlini slubenik u administraciji. Ti tekstovi neprekid no stvaraju intersekcije izmeu odnosa vladanja i lokal nih realnosti proivljenih iskustava. Vano je primetiti da to presecanje deluje u oba smera. U nekim istorijskim trenucima, akteri, koji se nalaze u apsolutno individu alnim poloajima, sede za stolom, raunarom ili konferencijskim stolom, stvarajui oblike koji e postati deo aparata vladanja.
Lokalne realnosti proivljenog iskustva - mesta gde realne linosti delaju i provode svoje ivote. Tekstovi - pisani dokumenti proizali iz odnosa vladanja koji imaju mo da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom ivotu i karakter anonimnosti i optosti tako da ih je mogue primeniti na veliki broj svakodnevnih situacija; tekstovi obuhvataju dozvole, diplome, ugovore, narudbine, zakone, kataloge itd."

332

D O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Sva tri aspekta drutvenog ivota odnosi vladanja, lokalne realnosti proivljenog iskustva i tekst iroko su rasprostranje ne i konstantne osobine strukture drutvene dominacije. Sve tri osobine u isto vreme mogu i moraju da se istrauju kao delanje, odnosi i rad otelovljenih subjekata. Svaka dimenzija ima svoju posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja, poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek stu. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. Sledstveno tome, iako niko ne moe da izbegne ivot u lokalnoj realnosti (tj. svako mora da bude fiziki prisutan negde u prostoru i vremenu), ene su da leko dublje uronjene u nezavreni proces odravanja lokalnih re alnosti, dok je mukarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga dominantnih. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim odnosima, gde takode postoje podreeni i nadreeni. Tekstovi, iji je cilj objektifikacija i fakticitet, napisani su tako da onemo guavaju jednakost meu ljudima. Te nejednakosti nastaju du rasnih, rodnih, klasnih, starosnih, i globalnih linija podele. Kroz taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. Do minacija i proizvodnja postaju problematine, a njihove manife stacije ukljuuju do tada apsorbovane, vekovima stare socioloke distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.

Dorotil. Smit Biografska skica


Doroti I. Smit objanjava da je njena socioloka teorija izvede na iz njenog sopstvenog ivotnog iskustva kao ene, pogotovo kao ene koja se kretala izmeu sveta akademskih krugova u kome dominiraju mukarci i sveta majke, tj. porodice u kojoj ena igra glavnu ulogu. Priseajui se svog studiranja na Berkliju, u ranim 1960-im, kada je radila doktorat iz sociologi je, i istovremeno samostalno podizala decu, D. Smit kae da njen ivot nije bio toliko uoblien karijerom, ve itavim ni zom kontingencija (sluajnosti). Kontingentnost je jedno od mnogih linih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u pitanje socioloku ortodoksiju (dominantnu teoriju), kao to

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

333

je imid slobodnog aktera ije ponaanje je posledica prolaska kroz iskustvo suko ba uloga. Bez obzira na to da li su se desili kao posledica sluajnosti ili namere, sledei dogaaji predstavljaju znaajne faze u akademskom razvoju Doroti Smit. Ro ena je 1926. godine u Velikoj Britaniji. Zavrila je sociologiju na Univerzitetu u Londonu 1955. godine, a doktorat iz sociologije odbranila je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. godine. U istom periodu Doroti je prola kroz iskustvo braka, prese ljenja u Kanadu, koje je usledilo ubrzo nakon braka, raanja dece i rastanka od mua, kao i posla koji je dobila". O tim dogaajima Smit kae: To su bili trenuci u kojima sam imala malo slobodnog izbora, a svakako malo prethodnog znanja". Doroti je obavljala sledee poslove: sociolokinja angaovana na istraivanjima na Berkliju; predavaica sociologije na Ber kliju; predavaica sociologije na Univerzitetu Eseks, u engle skom mestu Kolesteru; docentkinja i potom profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi je. Godine 1977. mesto profesorke sociologije obrazovanja na Ontarijskom institutu za istraivanje obrazovanja, Toronto. Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja ju vanu osnovu feministike makroteorije, integrisane femi nistike teorije i socijalistikog feminizma. Feministike socijalne teoretiarke o p i s u j u mikrodrutveni p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m ivo tu d o m i n a n t n i h i p o d r e e n i h . U t o m svetu, ene ine preovlad u j u u veinu irom sveta. D r u g i m recima, drutveno iskustvo na m i k r o n i v o u uoblieno je i proeto o d n o s i m a m o i i nejedna kosti koje nalazimo u drutvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u . T a vizija mikrosocijalnog ivota razilazi se s vizijom koju nalazimo u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikronivo drutva funkcionie n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa jednakih, koji pokuavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d situacija iz kojih svaki pojedinac m o e da izae kao p o b e d n i k " ili onaj koji definie situaciju". Feministika socioloka teorija

334

D O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

tvrdi kako su iskustva delanja, interakcije, sopstva i svesti koja imaju ene (i ostali podreeni) radikalno razliita od iskustava onih koji zauzimaju dominantne pozicije. Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa trijarhata, kapitalizma i rasizma. Ti sistemi mukarcima omoguu ju organizovanje ivota i usredsreenost na cilj koji treba da ostva re. Za razliku od toga, ivot ena je pun incidenata i sluajnosti. ene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i obrta, koje proizilaze iz neizvesnoti branog ivota, onoga to radi mu, nepredvidivog uticaja dece na ivotne planove, razvoda, udovitva i loe plaenog posla. U svojim svakodnevnim aktivnostima, ene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju svoje ciljeve; umesto toga, njihov ivot sastoji se od niza reakcija na stalne potrebe i elje drugih. Drutvena struktura ih spreava da budu usmerene na sopstvene ivotne ciljeve. Umesto toga, ona ih prisiljava da izvravaju razliite zadatke kao to su nadzor, koor dinacija, pomo i zadovoljavanje elja, delanja i zahteva drugih. Za one koji dominiraju u drutvu, iskustvo interakcije s drugima moe znaiti uzajamnost orijentacije, pritisak da se doe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se ue ili izae iz interaktivnog okruenja. Bilo koja interpersonalna jednakost ili dominacija, koju ene kao pojedinci mogu da postignu, efek tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje determiniu ne samo najiru podelu rada (tj. pitanje ko postavlja, a ko ostvaruje zadatke), ve takoe njegove procesualne detalje (tj. pitanje ko moe da zauzima pozicije autoriteta, pravila obra anja i konverzacije, kontakt oima i kontrolu prostora i vreme na). Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ acije se intenzivira i komplikuje kada se inioci kao to su rasa i klasa ukljue u feministiki analitiki okvir. Osobe koje imaju mo dobijaju znanje o sopstvu uei da sebe vide na onaj nain na koji bi voleli da ih drugi vide. ene su socijalizovane da sebe doivljavaju kroz oi mukarca - istin skog drugog. Feministika teorija dovodi u pitanje postojanje drutveno obespravljenog uoptenog drugog. Podreeni mora da se pozicionira izmeu sveta kojim upravlja dominantan uopteni drugi i sistema znaenja i poloaja u originalnim grupama koje nude alternativna razumevanja uoptenog drugog.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

335

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Teri Sijavo
Na dan 31. marta 2005. godine umrla je Teri ijavo (41) u Flori di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je odravala u i votu 14 godina. Teri se nalazila, kako su doktori rekli, ,,u nepre kidnom vegetativnom stanju". Sluaj je privukao optu panju zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu izmeu njenog mua i od suda dodeljenog staratelja, Majkla Sijavoa i Terinih roditelja, Boba i Marije Sindler. Majki je hteo, tvrdei da to ini uz Terinu saglasnost koju je dobio pre 1990. godine, da ukloni cev za hranjenje. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Njihov sukob postao je javna stvar. Obe strane privukle su podrku, a u sukob su se ukljuili i ljudi iz politike, prava, medija, medicine, religije. Interesantno je da je ogromna veina amerike javnosti smatrala da bi joj trebalo omoguiti da umre. Sluaj Sijavo nam jo jednom pokazuje da su javno i privat no daleko od toga da budu razdvojene sfere. Sukob Majkla i indlerovih poeo je kao privatan, ali su obe strane pozvale javnost da presudi. Ali injenica da je Teri ijavo odravana u ivotu toliko dugo posledica je toga to je njen sluaj izmeten iz privatne sfere i postao javno pitanje. Njen smetaj u bolni cama i domovima i trokovi zdravstvenog osiguranja dosegli su skoro 80.000 dolara godinje. Sluaj takoe otkriva sloene naine na koje odnosi vladanja uobliavaju ivot u lokalnim realnostima. Kad god je trebalo da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu - od sisanja do naknade za advokata bila je neophodna odluka suda. Sve bitke oko toga ko je kriv za njeno stanje, ko je trebalo da bude njen staratelj, treba li ukloniti cev za hranje nje - obraene su u tekstovima koji su proizali iz odnosa vla danja. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti proivljenog iskustva, a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje) zavisilo je konano od presude sudije i zakonodavca. Sluaj nam takoe pokazuje odnose vladanja, to je takoe je dan odnos posredovan kroz tekst. U jednom trenutku sena tor Bil Frist pozvao je Teri ijavo da svedoi pred Odborom za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije Senata SAD. Poto

336

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

je smatrao da je sposobna da svedoi, Teri je bila obuhvae na programom zatite svedoka, zbog ega je cev za hranjenje morala da joj se vrati u telo, ime je anulirana presuda Suda u Floridi. Iz ovog sluaja takoe vidimo kako se odnosi vladanja uzajamno osnauju: medijska pokrivenost ovog dogaaja je zajedno sa vladom i kapitalistikim sistemom usmerila panju na aspekte ljudskog interesa u ovoj prii, ali ju je istovremeno udaljila od optih problema koji postoje u amerikom zdrav stvenom sistemu. Naposletku, u ovom sluaju vidimo i ulogu patrijarhata, pri silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imida koji su igrali vanu ulogu u ivotu Teri ijavo. Vidimo ensko telo na koje mu i roditelji polau pravo vlasnitva, a takoe otkrivamo da je njen ivot sudbonosno uoblien njenom eljom da se podvr gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidu lepe (itaj vitke") ene koja se udala i ivi sreno do kraja ivota. Pokuaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremeaja u ishrani. Mislila je da njena glavna dunost kao ene da mu karcu ponudi svoje vitko telo. To ju je na kraju ubilo. Za ene, osobina koja najvie proima kognitivni stil sva kodnevnog ivota jeste ono to Doroti Smit naziva bifurkaciona svest, koja se razvija du linija linog, proivljenog, reflektovanog, s jedne strane, i etabliranih vrsta koja nalazimo u drutvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje, s dru ge strane. Feministika sociologija subjektiviteta pita kako ljudi preivljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta novljenim tipifikacijama tog iskustva. Mi ve znamo da neki to rade izbegavajui da razmiljaju, neki kultiviui line tipove da bi svom iskustvu dali neki smisao, neki traei zajednicu s drugi ma koji dele tu bifurkacionu realnost, a neki poriui validnost sopstvenog iskustva. Ali jedno je kada neto nauite iz ivotnog iskustva, a drugo kada vam to prenese kapitalistiki i patrijar halni etablirani sistem znanja. Oni koji ue iz iskustva znaju da ivot ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo, kao i to da je mo gue verovati da stvari mogu biti drugaije zbog toga to iz sop stvenog iskustva znaju da one ve jesu takve.

SAVREMENE FEMINISTIKE TEORIJE

337

Saetak
1. 2. Feministika teorija je uopten, irok sistem ideja o drutvenom ivotu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz enske perspektive. Feministika teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta emo sa enama?; Zato je sve tako kako jeste?; Kako moemo da promenimo i unapredimo drutvo i uinimo ga pravednijim za ene i sve ljude?; Sta da radimo s razlikama medu enama? Jedna vrsta feministike teorije bavi se rodnim razlikama. Kulturni feminizam velia pozitivne aspekte enske linosti. Eksplanatorne teorije smetaju izvor rodnih razlika u biologiju, institucionalne uloge, socijalizaciju i drutvenu interakciju. Druga vrsta feministike teorije usredsredena je na rodne nejed nakosti. Liberalni feminizam tvrdi da su ene jednake s mukarcima u tome to su i one sposobne za donoenje razlonih moralnih su dova. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksistikih obrazaca podele rada. Rodna jednakost mogua je ako se obrasci podele rada preoblikuju u kljunim drutvenim ustanovama kao to su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju ensku situaciju kao posledicu direktnih odnosa moi izmeu mukaraca i ena u kojima mukar ci imaju fundamentalni interes da kontroliu, koriste, potinjavaju i ugnjetavaju ene. To se naziva praksom dominacije. Psihoanalitiki feminizam naglaava emocionalnu dinamiku lino sti i emocija esto duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne delove psihe; on takoe podvlai vanost perioda koje osoba provede kao novoroene i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da ene poseduju apsolutno pozitivnu vrednost kao ene. To uverenje feministkinje suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji ena i nasilnom ugnjeta vanju ena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro izilazi iz injenice da neke grupe ljudi izvlae korist iz kontrole iskoriavanja, potinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi. Te teorije analiziraju nain na koji mehanizmi drutvene struk ture proizvode interese za dominacijom, odnosno kako se oni reprodukuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju. Socijalistike feministkinje pokuavaju da spoje marksistiku i radikalnu feministiku misao. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su ene ugnjeta vane na razliite naine i u razliitom stepenu. Objanjenja za te

3. 4. 5. 6. 7.

8.

9.

10.

11.

12. 13.

338

D Z O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

14.

razlike pronalaze se u sledeem: iako sve ene potencijalno imaju iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda, one su, bez obzira na to, ugnjetavane na razliite naine. Feministika socioloka teorije spaja strukture i delatnike, i mikrosocijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovita, ekstralokalnih odnosa vladanja, lokalnih aktualiteta proivljenih iskustava, tekstova, sluajnosti, odgovarajueg delanja i bifurkacione svesti.

Literatura za dalje itanje


Andre, Miel (1997). Feminizam. Beograd: Plato/XXvek. Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom. Zagreb: enska infoteka. Burdije, Pjer (2001). Vladavina mukaraca. Podgorica: C I D . Bell Hooks (2004). Feminizam je za sve: strastvena politika. Zagreb: Centar za enske studije. Batler, Dudit i Skot, Doan (2006). Feminstkinje teoretizuju politiko. Beograd: Centar za enske studije i istraivanja roda.
Benhabib, Sejla et al. (2007). Feministika

sporenja:

filozofska

razmena.

Beograd: Beogradski krug. Gros, Elizabet (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar za enske studije. Mill, John Stuart (2000). Podreenost ena. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Mil, Don Stjuart; Tejlor Mil Herijeta (1995). Rasprave o jednakosti polova. Beograd: Filip Vinji, Centar za enske studije.
Nedovi, Slobodanka (2005). Savremeni

feminizam.

Poloaj

uloga

ene u savremenom drutvu. Beograd: Centar za unapreivanje pravnih studija, Centar za slobodne izbore i demokratiju. Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor. Beograd: Feministika 94.
Papi, Zarana (1989). Sociologija

i feminizam.

Savremeni

pokreti

misao

o osloboenju

ena i njegov uticaj na sociologiju.

Beograd: Istrai

vako izdavaki centar S S O Srbije. Papi, Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Antropologija ene. Beograd: Biblioteka X X vek. Simon de Bovoar (1982). Drugi pol. Beograd: Beogradski izdavakografiki zavod. Vujovi, Sreten [urednik] (2008). Drutvo rizika. Promene, nejednako
sti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji. Beograd: Institut za soci

oloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Srbiji.

GLAVA 9 POSTMODERNE GRAND-TEORIJE


Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom drutvu Unapreenje vetine upravljanja (i ostale grand-teorije) Postmodernost kao sazrevanje modernosti Uspon potroakog drutva, nestanak simbolike razmene i sve vea simulacija Potroako drutvo i nova sredstva za potronju Dromologija Feminizam i postmoderna socijalna teorija Saetak Literatura za dalje itanje Glave 4 i 5 bavile su se razliitim modernim grand-teorijama. Najvei broj grand-teorija o savremenom drutvu stvorili su teore tiari koji su sebe smatrali modernistima. Ova glava bavi se grand-teorijama o postmodernom drutvu koje su (uglavnom) stvori li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretiarima (postmoderni teoretiari su uradili malo na stvaranju teorija o sva kodnevnom ivotu). Ironija je u tome to postmoderni teoretiari esto kritikuju moderne grand-teorije, iako su, kako emo videti iz ove glave, i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija.

PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU


Rad Danijela Bela (roen 1919) o dolasku postindustrijskog drutva, predstavlja delimian prelazak od modernih grand-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. Bei je nesumnjivo modernista. Ipak, postoje velike slinosti izmeu onoga to on ima da kae o industrijskim i postindustrijskim drutvima i ono ga to o modernim i posmodernim drutvima govore postmodernisti. Meutim, dok se u radovima postmodernista grandiozni

340

D O R D 2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

karakter teorije pojavljuje nesvesno, Bel, kao modernista, svesno nudi teoriju koja pokuava da zahvati veliki period novije dru tvene istorije. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte postindustrijskog drutva; za razliku od njega, veina postmodernista sklona je da na postmoderno drutvo gleda sa simpatija ma, barem kada ga uporeduju s modernim drutvom. Ono to Bel ima da kae o industrijsko-postindustrijskim odnosima moe se smestiti u iru shemu drutvenih promena koja takode ukljuuje predindustrijska drutva. Bel uoava prelaz od predindustrijskih (najvei deo Azije i Afrike), preko industrijskih (neka drutva Zapadne Evrope i Rusija), ka postindustrijskim drutvima (poput SAD, koje su se smatrale za jedino postindustrijsko drutvo u vremenu kada je Bel pisao, ranih 1970-ih go dina). Naravno, mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije otkad je Bel objavio najvei deo svojih radova. SAD su se razvile u pravo postindustrijsko drutvo, a druga drutva se takode kreu u tom pravcu (na primer, neka zapadnoevropska drutva i Japan). Postindustrijsko drutvo. Glavni predmet analize Danijela Bela jeste postindustrijsko drutvo. U svakom drutvu Bel razli kuje tri oblasti: drutvenu strukturu, politiki sistem i kulturu. Dolazak postindustrijskog drutva uglavnom pogaa drutvenu strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju, rad, na uku i tehnologiju. Meutim, promene u drutvenoj strukturi ta kode imaju posledice na politiki sistem i kulturu. Naveemo ovde koje su, prema Belu, najvanije promene u drutvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka

postindustrijskom drutvu:

1. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi zvodnje robe na proizvodnju usluga. Proizvodnja takvih dobara kao to su odevni predmeti i predmeti od metala opada, dok se usluge, kao to su prodaja hamburgera i savetovanje o ulaganju, razvijaju. Iako usluge preovlauju
Postindustrijsko drutvo - drutvo koje karakterie proizvodnja usluga ume sto proizvodnje robe, profesionalni i tehniki umesto manuelnog rada; teorijsko umesto praktinog znanja; stvaranje i kontrolisanje novih teh nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

341

u najveem broju privrednih sektora, za postindustrijsko drutvo najvanije su usluge iz oblasti zdravstva, obrazo vanja, istraivanja i vladinih usluga. 2. U postmodernom drutvu znaaj manuelnog rada (na primer, radnici na pokretnoj traci) opada, a raste znaaj profesionalnog (pravnici) i tehnikog rada (programeri raunara). Od posebnog znaaja je porast broja naunika (na primer, u oblasti medicine i genetike) i inenjera. 3. Umesto praktinog znanja {know how), u postindustrijskom drutvu sve vanije postaje teorijsko znanje. Zna nje je osnovni izvor inovacija. (Recimo, nauno znanje steeno izuavanjem ljudskog genoma sada je od sutin skog znaaja za pronalaenje novih naina leenja broj nih bolesti). Unapreenje znanja takode stvara potrebu za drugim inovacijama, kao to je pronalaenje odgovora na mnoga etika pitanja koja su otvorena razvojem teh nologije kloniranja. Sve ovo podrazumeva znaaj teorij skog, a ne empirijskog znanja, kao i njegovu kodifikaciju. Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja, u svim njegovim varijantama, od sutinskog je znaaja za nastanak postindustrijskog drutva. 4. Postindustrijsko drutvo pokuava da proceni uticaj novih tehnologija i da ih, tamo gde je to neophodno, kontrolie. Mnogi se, na primer, nadaju da je mogue efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao to su nu klearne centrale, te da e bolja kontrola takvih postroje nja omoguiti spreavanje buduih katastrofa, kao to je bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Cilj kome se tei jeste sigurniji i bezbedniji tehnoloki svet. 5. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom, kao i sve veom sloenou koja karakterie postindustrijsko drutvo, neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove intelektualne tehnologije, kao to su kibernetika, teorija igara i informaciona teorija. 6. U postindustrijskom drutvu stvara se novi odnos izme u naunika i novih tehnologija. Nauno istraivanje po staje institucionalizovano, to dovodi do nastanka novih,

342

D O R D RlCER - SVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I N J E N I KLASINI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnoloki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog drutva. To stvara potrebu za otvaranjem jo veeg broja univerziteta i stva ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od sutinske su vanosti za postindustrijsko drutvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju kljunu ulogu u stvaranju, upravlja nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike izmeu tipova drutava. Iz ovakvog shvatanja post industrijskog drutva, Bel izvodi niz razlika izmeu postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih drutava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom drutvu preovlauju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom drutvu primetna je do minacija polukvalifikovanih radnika i inenjera, dok u industrijskom drutvu dominiraju profesionalci i naunici-tehniari. 2. Za svaki od ova tri tipa drutava karakteristina je po sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom drutvu sa stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do minacija rudarstva, ribarstva, umarstva i poljoprivrede. Najvei izazov za industrijsko drutvo jeste kako da na jedan inteligentan nain koordinie, programira, raspore di i organizuje maine. Konano, glavni izazov u postindustrijskom drutvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeuju usluge drugim ljudima naelno poseduju vie informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophoenju s klijentima. 3. U predindustrijskim drutvima mo imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vre kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim drutvima, najveu mo imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vre indirektno, preko politiara. U postindustrijskom drutvu, kao do minantne figure istiu se naunici i istraivai. Oni po kuavaju da uravnotee tehnike i politike snage.

342

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnoloki rast nalaze se u osnovi postindustrijskog drutva. To stvara potrebu za otvaranjem jo veeg broja univerziteta i stva ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo, univerzitet i visoko obrazovanje od sutinske su vanosti za postindustrijsko drutvo. Obrazovni sistem proizvodi eksperte koji imaju kljunu ulogu u stvaranju, upravlja nju i kontrolisanju novih tehnologija. Razlike izmeu tipova drutava. Iz ovakvog shvatanja post industrijskog drutva, Bel izvodi niz razlika izmeu postindustrijskih, predindustrijskih i industrijskih drutava: 1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom drutvu preovlauju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifikovani radnici; u industrijskom drutvu primetna je do minacija polukvalifikovanih radnika i inenjera, dok u industrijskom drutvu dominiraju profesionalci i naunici-tehniari. 2. Za svaki od ova tri tipa drutava karakteristina je po sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom drutvu sa stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do minacija rudarstva, ribarstva, umarstva i poljoprivrede. Najvei izazov za industrijsko drutvo jeste kako da na jedan inteligentan nain koordinie, programira, raspore di i organizuje maine. Konano, glavni izazov u postindustrijskom drutvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci koji obezbeuju usluge drugim ljudima naelno poseduju vie informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u ophoenju s klijentima. 3. U predindustrijskim drutvima mo imaju zemljoposednici i vojska. Oni je vre kroz direktnu upotrebu sile. U industrijskim drutvima, najveu mo imaju poslovni ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vre indirektno, preko politiara. U postindustrijskom drutvu, kao do minantne figure istiu se naunici i istraivai. Oni po kuavaju da uravnotee tehnike i politike snage.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

343

Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u drutvenoj strukturi postindustrijskog drutva. Ali Bei je, kako smo videli, takoe zainteresovan za politiki sistem, a posebno za kulturu. Za njega je od velike vanosti injenica da u osnovi drutvene strukture i kulture u postindustrijskom drutvu lee sutinski razliiti principi. Dok se drutvena struktura sa svojom usmerenou na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje samodiscipline, ogranienja i odloene gratifikacije koje domini raju drutvenom strukturom postindustrijskog drutva sukoblja vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture. U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam, povezujui ga s takvim iracionalnim i hedonistikim pojmovima kao to su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika. Jasno je odavde da se kultura, shvaena na ovakav nain, nalazi u suprotnosti s drutvenom strukturom kojom dominiraju efika snost i racionalnost. Po Belovom miljenju, to dovodi do rascepa izmeu drutvene strukture i kulture, to moe stvoriti uslove za drutvenu revoluciju. Iako se ne slae s postmodernistima po ovom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima, Bel, ba kao i postmodernisti, smatra da je jedno od najvanijih pitanja u savremenom dru tvu uspon potroakog drutva. Hedonizam je, usled postojanja masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem delimino, zamenio tedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti, koje sve vie slabe i nestaju, zamenjuje sve vee interesovanje za stvari kao to su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri mer, kroz razliite vrste reality show programa kao to su Veliki brat", Sve za ljubav" ili 48 sati svadba". Kao modernista, koji je uz to jo i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmodernim razvojem dogaaja i pretnjom koju on predstavlja za da nanje drutvo.

344

D0RD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

UNAPREENJE VETINE UPRAVLJANJA (I OSTALE GRAND-TEORIJE)


Miela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih najveih praktiara. Sta god od toga da je tano, on je tvorac jed ne veoma vane grand-teorije koju mora razmotriti svako ko eli ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom. Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na glaava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na in i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko vanih ra zlika izmeu Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista: 1. Modernisti esto trae izvor ili poetak drutvenog razvo ja. Za razliku od njih, Fuko pokuava da opie i analizira drutvenu realnost u razliitim vremenskim periodima. Pronai izvor je isto to i pronai odgovor, ali postmoder nist! odbacuju ideju da je uopte mogue nai odgovor. Oni su vie zainteresovani za to da postavljaju pitanja i odravaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku kada teoretiar ustvrdi da je pronaao odgovor ili uzrok problema, problem se zatvara. 2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukije reeno, dok modernisti pokuavaju da odgovore na pitanje kako se stvari dre zajedno tokom vremena, Fuko eli da usta novi koje su to unutarnje protivurenosti koje postoje u svakom trenutku u vremenu. 3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet, razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinuitete, prelome i iznenadne obrte koji karakteriu dru tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno, konzistentno, jednosmerno, bez plime i oseke". Drugim recima, istorija moe da se kree unazad, nalevo, nade sno, a ponekad ak i unapred.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

345

Unapreenje vetine upravljanja


Kada su u pitanju takva opta gledita o konceptu promene, Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga to on nazi va upravljanjem, a pod ime podrazumeva skup praksi i tehnika pomou kojih se vri kontrola nad ljudima. Najoigledniji oblik upravljanja jeste upravljanje drave njenim graanima. Iako se Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak teristina je po tome to eli da objasni na koji nain akteri i slube koji nisu vezani za dravu (ukljuujui tu i drutvene na uke i drutvene naunike) upravljaju ljudima. U delu Raanje biopolitike, Fuko pie da ga interesuje vetina, to jest najoptiji oblik upravljanja koji prevazilazi dornen politikog. Takoe, Fukoova teorija karakteristina je po tome to se bavi nainima na koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokuaju da konceptualizuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti (tj. ideju da se drutvo nuno razvija u jednom pravcu). Nadzirati i kanjavati. Najbolji primer Fukoovog interesovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen politikog, nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kanjavati. U toj studiji Fuko istrauje razvoj zatvorskog sistema u Evropi izmeu 1757. i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je muenje zatvorenika zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zakljuuje da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice po celu drutvenu strukturu. Kako je ve karakteristino za njega, Fuko tu promenu vidi kao neto to se razvija po principu stani-kreni, a ne nuno jednosmerno. Bez obzira na to, postoji opti trend da se prelazi s jednog oblika kanjavanja na drugi. Ne samo da promena po stoji, ve su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa muenja na kon trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaa, manje bolna i manje okrutna. Meutim, iz Fukoove perspektive, ta promena omoguila je sistemu ne samo veu sposobnost da kanjava kri minalce, ve i veu sposobnost da upravlja ljudima uopte.
Upravljanje skup praksi i tehnika pomou kojih se vri kontrola nad ljudima.

346

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

S jedne strane, nova sposobnost za kanjavanje imala je ma nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod vrgavani javnom muenju. (Knjiga Nadzirati i kanjavati zapo inje detaljnim opisom jedne scene javnog muenja.) Meutim, takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala muenje i navede je na devijantno ponaanje, kriminalne radnje, nemire, pa ak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu enja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponaanja koje su vlastodrci videli kao antisocijalne i pretee po svoje poloaje. Stari nain muenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu. Nametanje pravila ima mnogo vei broj prednosti od mue nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno go ranije od muenja; ljudi mogu da se naue pravilima pre nego to ponu da razmiljaju na devijantan nain. Pravila mogu da se primene u svakom trenutku, im se primeti prvi znak devijantno sti. Nasuprot tome, muenje moe da se primeni samo kada neka radnja, ili jo ee, itav niz devijantnih radnji, nastupi. Osim toga, nametanje pravila moe da se primenjuje mno go ee od muenja. Takoe, pravila mogu da se ue i obnavlja ju. Meutim, muenje ne moe da se primenjuje nebrojeno puta na jedan isti devijantni sluaj jer moe da prouzrokuje povredu, sakaenje ili ak smrt devijantne osobe. Stavie, to se muenje ee primenjuje, verovatnije je da e oni koji prisustvuju tom inu i sami postati devijantni. Tree, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci jom i birokratizacijom. To, izmeu ostalog, znai da su pravila efikasnija, bezlinija, trezvenija i nepromenljivija od muenja. Drugim recima, muenje je esto neefikasno (ono moe da raz ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veu kontrolu); ono moe da postane veoma lino (osoba koja koristi bi ima prili ku da ispolji lini animozitet prema rtvi); ono moe da izazove emocije kako kod muitelja i muenog, tako i kod onih koji pri sustvuju inu muenja; konano, u zavisnosti od toga da li bi u rukama dri vie ili manje agresivan ovek, muenja se medu sobom mogu veoma razlikovati.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

347

Konano, a moda i najvanije, nametanje pravila ima daleko ire posledice. Nemogue je muiti itavu populaciju. Meutim, na pravilima zasnovana kontrola moe se uspeno vriti nad elom populacijom. Kontrola itave populacije zasniva se na sposobnosti nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Meutim, mo i nad zor nisu, po Fukoovom gleditu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog sistema moi, ve se vre u itavom nizu naizgled nezavisnih lo kalnih okruenja. Tako postoji itav niz taaka u kojima se mo i nadzor vre nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive vrenja moi, Fuko je smatrao da na svakoj toj taki postoji ansa za nastanak opozicije i otpora sistemu vrenja moi. Otpor, prema tome, moe da nastane u svakoj od tih mikrosredina. Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen ta stoje na raspolaganju onima koji kontroliu i nadziru popu laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost slubeni ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono to se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba posmatrati Fukoovu uvenu raspravu o panoptikonu. Panoptikon je struktura koja nekome na vlasti ili na znaajnom polo aju (na primer, zatvorskom uvaru) omoguuje potpun nadzor nad grupom ljudi (u ovom sluaju, zatvorenicima). Panoptikon moe imati oblik tvrave (kule) oko koje se nalaze elije pore dane ukrug. Takav raspored straaru omoguuje potpuni nad zor nad svim zatvorenicima i svim onim to oni rade. Ta pozicija straaru omoguuje ogromnu mo, ak iako nije prisutan u kuli ili ako uopte ne posmatra ta se deava u elijama. Razlog tome je to to zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili ne. Straar moda sve vreme ita novine ili gleda TV program; zatvorenici to ne mogu da znaju. Meutim, zbog stalno prisutne mogunosti da ih neko nadgleda, oni e se najverovatnije po naati onako kako se to od njih oekuje, ak iako straar nije u kuli. Straari ne moraju nita da rade; zatvorenici e kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost slubenika na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve podreene. Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na znaajnom poloaju (na primer, zatvorskom uvaru) omoguuje potpun nadzor nad grupom ljudi (na primer, zatvorenicima).

348

D 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

sami sebe zato to se boje da bi straari mogli da ih posmatraju. Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju sutinu onoga to Fuko naziva disciplinujuim drutvom. Koncept panoptikona Fuko proiruje na celo drutvo. On smatra da postoje mnoga mesta i mnogi naini na koje kontrolori mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponaanjem u kome mi sami sebe kontroliemo i sami sebe spreavamo da uradimo ono to bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz mimo primer raunara. Postoje razliiti naini na koje je mogue nadzirati nae pretraivanje po Internetu. Budui da smo toga svesni, mi poinjemo da nadziremo sami sebe i suzdravamo se da posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene (na primer, sajtove s pornografskim sadrajem). Recimo, dok smo na radnom mestu moemo doi u iskuenje da obavimo manju kupovinu tako to emo se ulogovati na neku Internet stranicu na kojoj je mogue kupovati kreditnom karticom. Ipak, neemo to uraditi jer smatramo da postoji mogunost da upravnik nadzire upotrebu raunara i da zna koje stranice smo posetili. Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moi onih koji se nalaze na slubenim, visokorangiranim poloajima, a koji su u poziciji da neprekidno nadziru podreene. Oni takoe inici raju i kontroliu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za Internet i koje nadziru sve to podreeni u hijerarhiji rade. Jo uoptenije reeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob nost nadreenih da jednim pogledom nadziru podreene. Drugi instrument disciplinujue moi jeste sposobnost da se donose normalizujui sudovi i kazne one koji ih ne potuju. Oni koji su na vlasti mogu da odluuju ta je normalno, a ta nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekri norme koje su sadrane u normalizujuim sudovima, smatra se nenormalnim i podloan je kazni koju izvravaju slubenici ili njihovi pomo nici. Na primer, slubenik moe da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujue drutvo - drutvo koje vri sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu nad ljudima. Normalizujui sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odluuju ta je normal no, a ta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekri norme koje su sadrane u normalizujuim sudovima, smatra se nenormalnim i moe biti kanjen od strane slubenika ili njihovih pomonika.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

349

normalizujui sud o tome ko je zakasnio, ili moe da se usmeri na ponaanje i kazni one koji se ne ponaaju onako kako se to od njih oekuje. Recimo, profesori na poetku studiranja obavetavaju brucoe da je normalno da dolaze na predavanja i pra te ta se na njima deava s panjom i razumevanjem. Takode ih obavetavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepaljivi studenti se kanjavaju. Kao i oni koji prepisuju. Konano, slubenici koriste ispitivanje kao nain nadziranja potinjenih i donoenja sudova o tome ta oni rade. (U njega su ukljuena dva ve pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje i donoenje normalizujuih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni koji su na visokim poloajima, a da bi ono bilo mogue neop hodno je da bude zasnovano na normalizujuim sudovima koji kazuju ta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normalnosti. Ispitivanje obino povezujemo sa kolom, ali ono se sree i u mnogim drugim ustanovama, kao to su na primer ordinacije psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru gim radnim okruenjima. Razvoj disciplinujue moi. Fukoova glavna opservacija jeste da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujue moi, kapacitet za kanjavanje ljudi uveao, a ne umanjio. Moda je mu enje bilo okrutno, ali ono je bilo ogranieno na trenutak mue nja. Disciplinujua mo, koju smo detaljnije analizirali u prethod nim odeljcima, pogaa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko nas neprekidno posmatra, prosuuje i procenjuje. Ako prekrimo norme definisane normalizujuim sudovima biemo kanjeni. Stoga se, smatra Fuko, ne moe rei da je dolo do liberalizacije i humanizacije procesa kanjavanja. Pre se moe rei da je ono po stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego to je bilo nekada. Odbacujui jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenjuje drugom. To je tano samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugaiji nain od mo dernista. Na primer, dok bi modernista razliite promene koje
Ispitivanje - nain nadziranja potinjenih i donoenja sudova o tome ta oni rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor malizujuih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim poloajima i koji donose normalizujue sudove o tome ta je prihvatljivo a ta ne prihvatljivo ponaanje.

350

D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

p o g a a j u delove drutva video na j e d a n prilino u n i f o r m a n na in, F u k o pie kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih oblika nadziranja) p r o i m a drutvo n a nejednak nain - neke delove drutva p o g a a , a neke ne, o d n o s n o jedne delove drutva p o g a a u j e d n o m , a druge delove u d r u g o m trenutku. O t u d a , u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde n o m kavezu, F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruenje m a n j e ili vie p o g o e n o irenjem disciplinujueg drutva. K o n c e p t k o j i m to objanjava, F u k o naziva zatvorski arhipelag. T o je svet koji se sastoji o d razliitih ostrva discipline unutar velikog m o r a u k o m e je disciplina m a n j e ili vie odsutna.

Miel Fuko
Biografska skica Meu Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po sveena seksu: Istorija seksualnosti (1976), Briga za sebe (1984) i Upotreba zadovoljstva (1984). Ti rado vi odraavaju Fukoovu ivotnu opsesiju seksom. ini se da je dobar deo Fukoovog ivota definisan tom opsesijom, po sebno njegovom homoseksualnou i sadomazohizmom. Tokom boravka u San Francisku, 1975. godine, Fuko je posetio homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu. Koliko se zna, Fukoa je najvie privlaio bezlini seks (u kome ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od nos) koji je bio veoma popularan u ozloglaenim kupatilima tog vremena. Njegovo prisustvo na tim mestima, kao i aktivnosti koje su se na njima upranjavale, bile su deo Fukoovog ivot nog interesa za pokoravajue, neizrecivo, udno i neprirodno, Zatvorski arhipelag - slika drutva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro ima drutvo na nejednak nain. To znai da ona pogaa neke delove drutva, a neke ne, ili da neke delove drutva pogaa u jednom, a druge delove u drugom trenutku. Tako nastaju brojni centri discipline unutar sveta u kojem je neko okruenje manje ili vie pogoeno irenjem disci plinskog drutva.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

351

okantno i ekstatino". Drugim recima, u svom ivotu (i u svom radu) Fuko se istinski interesovao za granina isku stva" (u kojima bi ljudi, ukljuujui i njega samog, namerno naprezali svoj um i telo do take lomljenja). Jedno od takvih iskustava bile su i bezline sadomazohistike aktivnosti koje su se deavale u kupatilima San Franciska. Fuko je verovao da je samo prolaskom kroz granino iskustvo mogue stei velike line i intelektualne inspiracije i otkrovenja. Fuko je seks vezivao za granina iskustva. I jedno i drugo vezi vao je za gledite o smrti: Mislim da je vrsta zadovoljstva koja me interesuje realno zadovoljstvo, a ono bi moglo da izgleda tako samo ako je dovoljno duboko, intenzivno i savladujue da ne mogu da ga preivim. Potpuno, totalno zadovoljstvo je, po meni, vezano za smrt". Cak i u jesen 1983. godine, kada je ve bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve em broju obolevaju homoseksualci, vratio se nazad u svet be zlinog seksa u kupatilima San Franciska. Oni koji su ga pozna vali kau da je sidu shvatao veoma ozbiljno. Kada je otiao u San Francisko poslednji put, shvatio ju je kao granino iskustvo. Fuko je takoe proao kroz granino iskustvo u koti Zabriski u Dolini smrti, u prolee 1975. godine. Tamo je po prvi put probao L S D . Droga je gurnula njegovu svest do samih granica: Nebo je eksplodiralo, a zvezde su padale po meni. Znam da to nije moglo da se deava, ali to je bilo istina". Sa suzama koje su mu klizile niz lice, Fuko je rekao: Veoma sam srean. Veeras sam doao do nove perspektive o sopstvenoj linosti. Sada razumem sopstvenu seksualnost. Moramo ponovo da idemo kui".

Koreni disciplinujueg drutva nalaze se u zatvoru. Ali teo rije, prakse i tehnologije razvijene u njemu, po Fukoovom mi ljenju, ire se i na mnoge druge oblasti drutva - kole, bolnice, kasarne, itd. Otuda, sve vie oblasti drutva poinje da lii na za tvor. Tako nastaje zatvorski arhipelag, tj. zatvorsko drutvo. Taj koncept je od sutinske vanosti za Fukoovu grand-teoriju o promenljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve veoj prisutnosti. Mikrofizika moi. Jo jedan aspekt Fukoove grand-teorije razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razumevanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruenja, kao i za opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. Postoji

352

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

bezbroj taaka konfrontacije, opozicije i otpora. Zbog neprekid nih kontrola i testiranja, ta okruenja i celokupan proces nepre kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. To je jo jedan razlog zbog kojeg ta okruenja nije mogue razumeti kao gvozdene kaveze. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture na kontinuiranoj osnovi. Fukoov interes za te procese deo je nje govog interesa za ono to on naziva mikrofizika moi.

Ostale Fuko ove grand-teorije


Ludilo i civilizacija. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluu je samo u knjizi Nadzirati i kanjavati, ve i u njegovim drugim radovima. U jednoj od svojih najznaajnijih knjiga Istorija ludila (1961), Fuko istrauje istoriju odnosa izmeu ludila i psihijatrije. Slino kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca, Fuko kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko decenija doveo do unapreenja naunog, medicinskog i huma nog tretmana ludih. Umesto toga, on tvrdi da je dolo do pora sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i da nad njima vre represiju (to dovodi u pitanje samo razume vanje mentalne bolesti). Piui tokom 1960-ih godina, Fuko je oigledno imao na umu sve vei broj bolnica i institucija u koje su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi esto tretirani na poniavajui nain. On je takoe imao na umu kontrolu koju psihijatri, psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav ljem imaju nad ljudima koji imaju psiholoke probleme. Sutina njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapaanja o stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje upotrebljavaju da bi kontrolisali itavu populaciju. Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. Mnoge psihijatrijske
Mikrofizika moi - koncept po kome mo postoji na mikronivou i ukljuuje radnje kojima se ona vri kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori). Deinstitucionalizacija - proces (otpoeo 1960-ih godina a omoguen novim nainima leenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za tvoren a veina pacijenata putena na slobodu i time preputena sami ma sebi, na milost i nemilost drutva.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

353

institucije su zatvorene, a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po stojali tokom 1960-ih su nestali. Meutim, sve je to zamenjeno novim oblicima ugnjetavanja. Recimo, mnogi mentalno oboleli ljudi bili su puteni na slobodu, gde su uskoro postali ono to danas nazivamo beskunicima ili uliarima. Drugo, mnogi od onih koji su puteni iz mentalnih ustanova ili, zahvaljujui de institucionalizaciji, nikada tamo nisu ni stigli, primorani su da uzimaju teke psihotropike droge koje nad njima uspostavljaju mentalnu i fiziku kontrolu. Konano, kao to je Fuko predvi ao, mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji to nisu) prisiljeni su da prosuuju sebe i svoje mentalno stanje. Iz vie razloga, takva internalizovana kontrola predstavlja najrepresivniji oblik kontrole. Na primer, svaki pojedinac ima bolji pristup svojim najdubljim oseanjima i mislima od drugih ljudi, ukljuujui tu i psihijatare. Takoe, dok psihijatri samo povre meno mogu da donose negativne sudove, pojedinci su sposob ni da neprekidno prosuuju sami sebe. Sve u svemu, u knjizi
Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati

kanjavati - kritiku moderne grand-teorije i pokuaj (verovatno nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom. Grand-teorija seksualnosti. Neto drugaiji obrazac pojavljuje se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Istorija seksu alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do represije seksualnosti, pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. Ne sporei da je drutvena elita spreavala upranjavanje seksa, Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu alnosti. Nasuprot opteprihvaenom miljenju da je konzervativi zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost, on tvrdi kako je u periodu viktorijanizma dolo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u drutvu je poelo mnogo vie da se pria o seksu. Dolo je do po veanog broja analiza, procena, klasifikacija, specifikacija i uzro nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Jo jednom se ini da je Fuko kritikovao jedan grand-narativ, a na njegovo mesto stavljao drugi. Meutim, dok je u prethodnim sluajevima moderna pozi cija naglaavala veu slobodu, a Fukoova pozicija vee ogranienje, u ovom sluaju moderna pozicija naglasila je veu represiju, a Fuko veu slobodu (diskursa o seksualnosti).

354

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENl

Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji, Fuko je tu slobodu video u funkciji odlunijih pokuaja da se kontrolie seksualnost, a time i populacija. To je takode dovelo do veeg otpora na mikronivou. Recimo, umesto pokuaja da kontrolie smrt, drutvo se u 18. veku preusmerilo na pokuaj da kontrolie ivot, pogotovo seksualne odnose. Postojala su dva naina za to. Prvo, drutvo je pokuavalo da kontrolie pojedinca disciplinujui njegovo telo, pogotovo njegove seksualne aktivno sti. Drugo, drutvo je pokuavalo da kontrolie populaciju kao celinu, tako to je nastojalo da kontrolie i regulie rast popula cije, njeno zdravlje, ivotni vek, itd. Kontroliui seks, drutvo je kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Iako je Fukoa brinula takva vrsta represije, on je video nadu u telima, seksualnosti i zadovoljstvu. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu pokuaje kontrole ne samo svoje seksualnosti, ve i svojih ivota. Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve veoj re presiji seksualnosti, u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko liko grand-teorija.

POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE MODERNOSTI


Iako je Zigmunt Bauman najvie pisao o modernom dru tvu, u njegovoj teoriji nalazimo obilje znaajnih uvida u struk turu postmodernog drutva. Bauman se takode bavio mnogim pitanjima savremene sociologije, kao i pitanjem kako bi postmoderna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati. (Videti okvir: Postmoderna sociologija; sociologija postmoder nosti.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada elimo da naglasimo, o njemu moemo da razmiljamo kao o modernom (glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretiaru. Ovde emo se baviti Baumanovim postmodernizmom.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

355

Kljuni koncept

Postmoderna

sociologija;

sociologija

postmodernosti

Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju, Bau man se naelno suprotstavlja njenom razvoju. Jedan od ra zloga za to jeste strah da bi radikalno drugaija postmoderna sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja ine osnove sociologije kao discipline. Bauman se takoe suprot stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga to bi ona po svojoj prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti. Budui da je postmoderna kultura veoma razliita od moder ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma razliita od moderne sociologije. Na primer, razlika izmeu ra cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture odrazila bi se u razliitim sociologijama. Bauman nije spreman za neracionalnu sociologiju; on eli sociologiju koja se nalazi u kontinuitetu sa svojim izvorima. Bauman smatra da bi, zapravo, trebalo da razvijemo sociolo giju postmodernosti. Dok se postmoderna sociologija otro razilazi s modernom sociologijom, sociologija postmodernosti odrava kontinuitet s modernom sociologijom tako to se, re cimo, i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokuajima da razvije model postmodernog drutva. Iako se nadovezuje na modernu sociologiju, sociologija postmoderno sti prihvata postmoderno drutvo kao poseban i jedinstven tip drutva, a ne kao aberaciju od modernog drutva. Bauman formulie nekoliko glavnih naela socioloke teorije postmodernosti. To su sledea naela: 1. Postmoderni svet je sloen i nepredvidiv. 2. Postmoderni svet je sloen, jer mu nedostaje centralna orga nizacija koja definie ciljeve. On sadri veliki broj velikih i
Postmoderna sociologija - sociologija koja se nalazi pod snanim uticajem postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup prouavanju drutva. Sociologija postmodernosti - sociologija koja odrava kontinuitet s moder nom sociologijom tako to se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i pokuajem da razvije model postmodernog sveta. Meutim, sociologija postmodernosti prihvata postmoderno drutvo kao poseban i jedinstven tip drutva, a ne kao skretanje od modernog drutva.

356

DZORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedina ne ciljeve. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod vrgne ili kontrolie drugog, a svaki je dovoljno jak i moe se odupreti kontroli od strane onog drugog. Iako akteri mogu delimino da zavise jedan od drugog, priroda te zavisnosti ne moe da se uspostavi na jedno due vreme, to rezultira velikom autonomijom aktera. 3. Iako su na unutranjem planu akteri dobro organizovani i ureeni, kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronina indeterminantnost i ambivalencija. Spoljni svet je teritorija u kojoj vladaju rivalstvo i protivrena znaenja. Razliita sta nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna (nepredvidiva, indeterminisana, puna sluajnosti). Drugim recima, ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog koga bi trebalo da postoji, to znai da bi moglo da izgleda drugaije ako bi se drugi akteri ponaali drugaije. Akteri moraju biti svesni injenice da ono to rade utie na svet u kojem se nalaze i u kojem deluju. 4. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. Identitet aktera treba da se neprekidno samokonstituie, uglavnom preko uenja na grekama uz puno nagaanja i nasluivanja. Identitet se neprekidno menja, iako se ne razvija ni u jednom jasno definisanom pravcu. U svakom datom vre menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta podrazumeva rastvaranje nekih postojeih elemenata i priku pljanje novih elemenata. 5. Jedino to je konstantno u svemu tome jeste telo. Ali, treba primetiti da i tu akteri posveuju neprekidnu panju kulti vaciji tela. Ljudi se bave itavim nizom samokontroliuih i samounapreujuih aktivnosti (dogiranje, odlazak u teretanu, dranje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na metnute spolja. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske slobode, a ne kao proizvod neijeg nametanja. Najoptije reeno, moe se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni, ve pre zavedeni da rade ono to rade. 6. U nedostatku unapred smiljenog ivotnog projekta, akteri ma je potreban skup orijentacionih taaka koji e ih voditi kroz ivot. To im omoguuju razliiti drugi akteri (realni ili

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

357

zamiljeni). Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomo ili da ne prihvate njihove usluge. 7. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti od koliine resursa koje ve imaju na raspolaganju. Najva niji resurs je znanje. Oni koji imaju vie znanja mogu da biraju izmeu ireg skupa obrazaca delanja. Varijacije u slo bodi izbora resursa predstavljaju osnovu drutvenog poloa ja i drutvene nejednakosti u postmodernom svetu. Znanje je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za konani cilj preraspodelu resursa. Naglasak na znanju i i njenica da je informacija kljuni resurs jo vie unapreuje, ojaava i uvruje status eksperata.

Da li se uimo da ivimo sa ambivalencijom?


Ambivalencija (dvoznanost, dvosmislenost) osoben je proi zvod modernosti, ali postmodernizam nudi mogunost da prevaziemo taj problem, tako to emo jednostavno prihvatiti ambivalenciju i nauiti da ivimo s njom. Zapravo, Bauman definie postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da eliminie ambivalenciju. Umesto da je eliminie, postmoderni zam ivot s ambivalencijom ini podnoljivijim. Meutim, ak i da uspeno naui da ivi s ambivalencijom i time je eliminie kao izvor problema (to nikada nije sigurno), postmodernizam stva ra itav niz drugih problema. Bauman zakljuuje da postmoder nost moe ljudima da stvori nereive probleme, ali i da ih veoma usrei; ona otvara nove mogunosti i nove opasnosti. Potrebno je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimistiniji pogled na postmoderno drutvo. Uz postmodernizam vezuje se varvarizam (na primer, etniko ienje u bivoj Jugoslaviji). Umesto da pokua da eliminie ambivalenciju, postmoder nost prihvata neureenost sveta; ona ne eli da od njega napra vi ureen svet. Na primer, postmoderno drutvo je spremno da prihvati stranca. Naelno, to je jedno tolerantnije drutvo, dru tvo koje tolerie razlike. Meutim, razlike donose sobom jo vie dvosmislenosti i neizvesnosti. Otuda je ivot u postmodernom drutvu osuen da bude jo neizvesniji od ivota u modernom drutvu, a oni koji ive u njemu moraju imati jake nerve.

358

D O R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Ambivalencija i postmodernost. Iako Bauman naelno daje prednost postmodernosti u odnosu na modernost, on sam je, to je sasvim za oekivati, ambivalentan po tom pitanju. Bauman tvrdi da postoji jedna zajednika karakteristika postmodernosti i moderno sti - to je strah od praznine. Postmodernost nije uspela da eliminie taj strah, ali je uspela da ga privatizuje. Stoga, pojedincima koji ive u postmodernom drutvu preostaje samo da pokuaju samostalno da uteknu tim strahovima. Otuda ne iznenauje to to sve vei broj pojedinaca eli da pripada zajednicama, jer u njima vide zaklon od strahova koji karakteriu postmoderno drutvo puno ambivalenci ja. Meutim, to otvara mogunost sukoba izmeu zajednica. Bau man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da ih zaustavimo tako to emo razvijati solidarnost. Dok moderno drutvo pokuava da eliminie posebne zajed nice i asimilizuje ih u celinu, postmodernost moe da se razume kao sazrevanje zajednice. Miel (Majki) Mafezoli opisao je postmo dernost kao doba neotribalizma, ili doba novih plemena. Ta nova plemena i zajednice postali su pribeita za strance, ali i za itav niz etnikih, religioznih i politikih grupa. Ono to je veoma vano je ste to da drutvo tolerie te zajednice i njihove grupe. Oni koji ive u postmodernom svetu prevazili su hibris modernosti, pa je stoga malo verovatno da e biti okrutni prema drugima (i drugaijima) i da e imati potrebu da ih ponize. Meutim, to se Baumana tie, to nije dovoljno. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uiva po tovanje drugih zajednica, kao i drutva u celini. Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaenje ambivalencije, u postmodernom drutvu ambivalencija nikada ne moe u pot punosti da iezne. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje je iroko rasprostranjeno, ali postmoderna drava vie ne osea po trebu da kontrolie to nezadovoljstvo. Umesto toga, rasprostranje na ambivalencija moe da se iskoristi za reprodukciju drutva. Meutim, tolerancija u postmodernizmu ne vodi nuno do solidarnosti. S obzirom na to da se u postmodernom drutvu ljudi ne brinu dovoljno jedni za druge, ve su previe okupirani zabavom i samima sobom, lako moe doi do masovnih izliva okrutnosti.
Neotribalizam - postmoderno kretanje ka stvaranju iravog niza zajednica koje predstavljaju pribeita za strance, odnosno niz religioznih, etni kih i politikih grupa.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

359

ivot u postmodernom drutvu nije lak. To je ivot bez jas nih izbora, prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita nje. Meutim, jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: konzumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti ljude koji u njemu ive. Paradoks je u sledeem: postmoderno drutvo je iznad svega potroako drutvo; ipak, ono ne odgova ra naim potrebama. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar s kojim se sreemo kasnije u ovoj glavi.

Postmoderna etika
Bauman je zainteresovan za status etikog koda u postmoder nom dobu. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Stari etiki sistem nije adekvatan za postmoderno drutvo. To otvara mo gunost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponaanja. Oekivano, Bauman smatra da postmodernost nudi ansu i u obla sti etike. Ona moe doneti renesansu morala, ali i njegov sumrak. Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga to predstavlja sastavni deo moderne etike. Ona mora da odbaci koncepte kao to su prisilna normativna regulacija i potragu za stvarima kao to su temelji, univerzalnost i apsolutno. Takode, neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalentnim i neprotivrenim etikim kodom. Ipak, to ne znai da ve lika etika pitanja u postmodernosti gube svoj znaaj. ak i u postmodernom svetu suoavamo se sa pitanjima ljudskih prava, drutvene pravde, sukoba izmeu mirne saradnje i pojedinanog samopotvrivanja", i konfrontacije izmeu individualnog po naanja i kolektivnog bogatstva. Ti problemi opstaju, ali njiho vom reavanju sada mora da se prie na drugaiji nain. Moralni kod, posmatran iz potmodernistike perspektive, pun je ambivalencija i protivrenosti. Evo kako postmoderna te orija vidi neka od moralnih pitanja: 1. Ljudi nisu ni dobri ni loi, ve moralno ambivalentni. Ne mogue je nai logino koherentan etiki kod koji bi iza ao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom.

360

D O R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

2. Moralni fenomeni nisu ni regularni, ni ponavljajui. Ni jedan etiki kod nije u stanju da se bavi moralnim feno menima na jedan iscrpan nain, tj. nije u stanju da ih potpuno objasni, pozivajui se iskljuivo na sopstveni skup vrednosti. 3. Moralnost je inherentno pretrpana protivrenostima koje ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se rese. 4. Ne postoji univerzalna moralnost. 5. S racionalne take gledita, moralnost jeste, i uvek e ostati, iracionalna. 6. Budui da Bauman odbacuje prisilne etike sisteme koji proistiu iz drutva kao celine, on se zalae za jedan etiki sistem koji izvire iz sebe samog. On je zasnovan na ideji da jedan treba da bude za Drugog pre nego to se nade u prilici da bude sa Drugim. 7. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik morala, on ne prihvata ideju da je sve mogue - to je ideja potpunog relativizma. Medu idejama koje su od kljunog znaaja za postmodernu etiku orijentaciju na lazi se i gledite da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci onalnih drava (i plemena), te da e se autonomno sopstvo konano emancipovati, a moralno sopstvo konano ustati protiv inherentne i neizbene ambivalencije. Nerazreive moralne dileme. Uprkos ovim idejama, ni Bau man, ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi etiki kod koji bi zamenio moderni etiki kod. Kao rezultat toga, osueni smo da ivimo sa nerazreivim moralnim dilemama. Bez sveobuhvatnog etikog koda, ljudima ostaju samo sopstvene individualne moralnosti. Uzimajui u obzir injenicu da u da nanjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema, jedini kona ni etiki autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. Izazov postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokae kako se moe iveti moralno u odsustvu etikog koda, a u prisustvu zbunjujueg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Bez takvog sve obuhvatnog koda, ivot u postmodernom svetu verovatno nee biti laki, ali s raspadom represivnog i prisilnog etikog koda

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

361

koji povezujemo sa modernou mogue je da e barem postati moralniji. Bauman, u stvari, s modernim etikim kodom pove zuje najgnusnije zloine, kao to je holokaust. Ako nita drugo, u postmodernosti emo biti sposobni da se suoimo s moralnim problemima direktno, bez maski i deformiteta koji su doli s modernim etikim kodom. Umesto prisilnog i deformiueg etikog koda moderne, nada se polae u svest moralnog pojedinca, pogotovo u njegovu potrebu da bude za Drugog. Drugi podrazumeva odgovornost za moralno sopstvo. Biti za Drugog ne odreuje ta je dobro, a ta loe. Do toga e se doi vremenom u odnosu sa Drugim. Moral no sopstvo e se definisati u svetu u kome nema izvesnosti, gde nikada nee postojati jasna razdvajajua linija izmeu dobra i zla. Otuda, vano je ta radimo a ta ne radimo, ali to mora da se razradi u individualnoj svesti, a ne na nivou nekog kolektivnog moralnog koda. Na taj nain Bauman usvaja postmodernu pozi ciju izbegavajui da se preda relativizmu i nihilizmu. Bez obzira na to, postoji fundamentalna tenzija izmeu bezuslovne potrebe da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje Bauman povezuje s postmodernom. Postmoderno drutvo istovremeno je drutvo koje nudi veli ku moralnu nadu i veliku linu zabrinutost: ljudi imaju potpuni moralni izbor, ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni moralni kod koji je nekada obeavala moderna. Drugaije ree no, moralnost je, kao i mnogo ta drugo u postmodernom svetu, postala privatizovana. Bez ireg etikog sistema koji e voditi lju de, etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. U ta kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronina neizvesnost. Pos tmoderna moe biti izvor naih problema, ali i naa ansa. Sta e biti od to dvoje, u ovom istorijskom trenutku nije mogue rei.

USPON POTROAKOG DRUTVA, SMRT SIMBOLIKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA


Drutvenog mislioca Zana Bodrijara najee vezujemo za postmodernu socijalnu teoriju, iako on lino nikada nije izjavio da pripada tom teorijskom pravcu. Bodrijar je bio radikalan ne

362

D 2 0 R D RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

samo po svojim idejama, ve i po svom stilu pisanja, pogotovo u svojim kasnijim radovima. Kao i drugi postmodernisti, on odba cuje ideju grand-teorije, a ini se da stil njegovih kasnijih rado va - knjiga koje sadre itav niz naizgled nepovezanih aforizama - spreava nastanak grand-teorije. Ipak, u njegovima radovima mogue je identifikovati nekoliko takvih teorija.

Od proizvoakog do potroakog drutva


U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snanim uticajem teorijske misli Karla Marksa i razliitih grana neomarksistike teorije. Meutim, dok su se Marks i najvei deo neomarksista bavili proizvodnjom, Bodrijar se usredsredio na poja vu potroakog drutva. Za nas je danas normalno da ivimo u potroakom drutvu, ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme na, Bodrijar je svoje prve radove o potroakom drutvu napisao kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj fazi i kada njegovo postojanje nije bilo ba tako oigledno. Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksistikom teorijom, njegova analiza potroakog drutva nalazi se pod snanim utica jem te teorije. Na primer, uprkos usredsreenosti na potronju, on je preuzeo tradicionalnu marksistiku poziciju koja najvei znaaj dodeljuje proizvodnji. Drugim recima, proizvodne snage upravljaju svetom potronje i kontroliu ga. Tako bi Bodrijar tvr dio da Deneral motors i Tojota kontroliu potronju automo bila isto kao to Majkrosoft kontrolie potronju kompjuterskih softvera. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju vanosti potro nje. Potroake snage (npr. reklamne agencije, trni centri, Mekdonalds, Diznilend) igraju veoma vanu ulogu u potronji. Iako se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga, ti entiteti su sami po sebi od presudne vanosti za oblast potronje. Meu tim, budui da jo uvek nije raskrstio s marksizmom, Bodrijar u ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potroakog drutva to jo uvek nije mogao da vidi. Potronja kao jezik. Bodrijar se takoe nalazio pod utica jem lingvistike koja ga je navela da o potronji objekata razmilja kao o jednoj vrsti jezika. Unutar tog jezika svakom potroakom

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

363

objektu dodeljen je neki znak. Recimo, na dananjem tritu automobila, kupovina ferarija" ili hamera" predstavlja znak bogatstva i prestia, dok kupovina rumunske daije", opela astre" ili fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu, pokazuje da pripadate srednjoj klasi. Slino tome, odlazak na koncert Britni Spirs ili Dastina Timberlejka upuuje na to da ste mladi. Ali, ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj, verovatno ste u srednjem ivotnom dobu, ako ne i malo stariji. U realnom smi slu, kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorinu predstavu, mi vie kupujemo znakove, a manje stvari koje za dovoljavaju neku nau potrebu. Za Bodrijara, sutina potronje nije u (materijalnim) proizvodima, ve u znakovima, odnosno znaenjima tih proizvoda. Ali, kako mi znamo ta svi ti znakovi znae? Bodrijar obja njava da znakove moemo da protumaimo zbog toga to svi razumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Kod je, u osnovi, sistem pravila koja nam omoguavaju da razumemo znakove i, to je jo vanije, da razumemo u kakvoj su oni me usobnoj vezi. Sledstveno, kod nam omoguuje da razumemo znaenje hamera" i daije" i, jo vanije, injenicu da hamer" znai vii status od daije". Budui da svi razumemo kod i da se nalazimo pod njegovom kontrolom, svi razumemo znaenja znakova i nain na koji su oni povezani jedni s drugima. Potro nja je zasnovana na injenici da e drugi ljudi razumeti znaenja onoga to mi troimo na isti nain kao i mi sami. To dovodi do zakljuka da se svi mi, dok troimo (kupu jemo) dobra, nalazimo u procesu samodefinisanja. Kategorije dobara definiu kategorije ljudi. Ono to troimo odreuje nae mesto u drutvenom poretku. Tako ferari" omoguuje viu pozi ciju na drutvenoj lestvici, a fiat punto" sklopljen u Kragujevcu, niu. Osim toga, mi moemo da promenimo svoju poziciju na lestvici tako to emo poeti da kupujemo drugaije proizvode. Recimo, ako elimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici,
Kod - sistem pravila koji nam omoguava da razumemo znakove i, to je jo vanije, da razumemo u kakvoj su oni meusobnoj vezi. Samodefinisanje - dok troimo dobra, nalazimo se u uprocesu samodefinisa nja. Ono to troimo odreuje nae mesto u drutvenom poretku. Ljudi su ono to kupuju i troe; oni time definiu sebe i time ih definiu drugi.

364

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

moemo da se zaduimo i, umesto fiata punta", kupimo novog renoa vel satis". Takva kupovina nam omoguuje da utiemo na nae kretanje kroz stratifikacijski sistem. Razume se, u tom kre tanju postoje ogranienja. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro mene socijalnu poziciju kada bi kupili ferari". Meutim, koliko god da se potrude, nikada nee biti u stanju da priute sebi takav automobil. Stratifikacijski sistem, stoga, esto deluje tako to dri ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Sve u svemu, u jednom veoma realnom smislu, ljudi su ono to kupuju i troe; oni time definiu sebe i time ih definiu drugi. Motivacija za potronju otuda nije ono to mi esto pret postavljamo da jeste. Mi obino verujemo da se uzrok potronje nalazi u ljudskim potrebama. Drugim recima, verujemo da razliite stvari kupujemo zato to su nam one potrebne: hranu da bismo preiveli; odeu da nam bude toplo; automobile da bismo mogli da se prevezemo. Meutim, Bodrijar smatra da je takvo objanjenje problematino iz vie razloga. Kako potrebe mogu da objasne zato neki od nas kupuju skupljeg hamera" od jeftinije daije"? Oba vozila mogu da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. Kako potrebe mogu da objasne neuobiajeno visok nivo potronje - hiperpotronju - koja karakterie dananji razvijeni svet? Mnogi od nas oigledno troe daleko vie nego to im je potrebno; u mnogim sluajevima daleko vie nego to e ikada moi da upotrebe. Bodrijar odbacuje teoriju potreba, barem kada su u pitanju bogata drutva. Umesto toga, on tvrdi da potronja moe da se objasni konceptom razlike. Mi troimo da bismo se razlikovali od drugih ljudi. Ono to troimo i nain na koji to troimo definie te razlike. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj, to vas
Potrebe - sve ono to je ljudima neophodno da bi preiveli i funkcionisali na minimalnom nivou u savremenom svetu. Konceptom potreba esto se objanjava potronja. Hiperpotronja - izuzetno visok stepen potronje koji postoji u savremenom svetu. Razlika - koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno objanjenje potronje. Mi ne troimo da bismo zadovoljili potrebe ve da bismo se razlikovali od drugih. Ono to troimo i nain na koji to troimo definie razlike.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

365

razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ranatovi ili Seke Aleksi. Kada na ulici vidite oveka kako ita Vreme, znate da on ima razliit vrednosni sistem od onoga koji ita Kurir. Poto su razli ke nebrojene, nema kraja potronji; postoji beskonaan broj proi zvoda koje moemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih. Otuda, potreba za razlikovanjem nikada ne moe da se zadovolji; na kraju zavravamo s neprekidnom ivotnom potrebom da se ra zlikujemo od onih koji u drutvu zauzimaju drugaiji poloaj od nas. Troenje dobara, zapravo, predstavlja oblik komunikacije. U toj komunikaciji, drugima prenosimo itav niz poruka, ukljuu jui i poruku kojoj grupi pripadamo. Drugi razumeju ta elimo da im kaemo", jer prepoznaju kod i razumeju znaenje znakova, to jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku. Ali to nas vraa na pomenuto pitanje: kako znamo ta da kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku povinu upisana su u kod; kada znamo kod, znamo ta treba da troimo. To zapravo znai da kod ima mnogo veu funkciju od prostog informisanja naeg izbora - on kotrolie na odabir. Mi moda smatramo da imamo neke potrebe, ali one su, u stvari, determinisane kodom. Nama je na kraju potrebno ono to in formacija sadrana u kodu kae da nam je potrebno. Pojedina ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod. Veoma je znaajna i Bodrijarova tvrdnja da potronja nema puno veze s onim to mi konvencionalno doivljavamo kao real nost. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu, mi ga ne kupuje mo samo da bismo jeli, ve i da bismo dobili ono to obedovanje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simboliki kazuju o nama. Mi manje konzumirano hranu koja nas odrava u ivotu, a vie znakove koji nam pomau da se razlikujemo od drugih (big mek, Mekdonalds). Troei u Mekdonaldsu, mi se razlikuje mo od onih koji ruaju klot pasulj u nekom od socijalistikih" ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i aj slue u obinoj beloj olji s plavim obrubom. I jedni i drugi razlikuju se od onih koji veeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Da kle, poseujui ta mesta, mi ne troimo hranu (realnu stvar), ve znakove (dakle, neto nerealno) koji se za njih vezuju, kao i kod koji ih definie i kontrolie.

366

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Bodrijar istie jo jednu stvar koja je od velike vanosti za drutveno ponaanje. U drutvu koje kontroliu znakovi i kod, mi se mnogo vie povezujemo s proizvodima i okruenjima u ko jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode) nego s ostalim ljudskim biima. Sve vie vremena provodimo u kupovini i troenju proizvoda, umesto u odnosima s drugim lju dima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud ske odnose. Ironija je u tome to mi te proizvode troimo zbog naeg odnosa s drugim ljudima, tanije zbog onoga to oni treba da kau o nama drugim ljudima, a zapravo provodimo sve ma nje vremena s tim ljudima. To se najjasnije vidi po okruenjima u kojima troimo. U tim okruenjima, od nas se sve vie zahteva da sami sebe usluimo (sami sipamo benzin, sami podignemo novac iz bankomata, sami odnesemo obrok za sto, sami vratimo tacnu i poistimo sto za kojim smo jeli itd), umesto da nas uslue ivi ljudi. ak i kada uemo u odnos sa drugim ljudskim biima, taj odnos je veoma nehuman, a zaposleni izgledaju kao automati koji nam se obraaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva za komunikaciju (Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vaim Big Mekom", elim vam prijatan dan", Va raun iznosi 2.345 di nara" itd.) koje su nauili kada su konkurisali za posao. Recimo, u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko vie ulazimo u odnos s restoranom i proizvodima (ukljuujui i igrake koje se u njima reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju. Od proizvodnje do potronje. U sve ovo smetena je jedna grand-teorija. Najoptije reeno, ona poiva na argumentu da se kreemo od drutva u kome dominira proizvodnja ka drutvu u kome dominira potronja. Preciznije reeno, Bodrijar skicira promenu od drutva u kome kapitalisti kontroliu svoje radnike ka drutvu u kome se kontrola preusmerava na potronju i potroae. U ranim danima kapitalizma potroai su uglavnom bili prepute ni sami sebi. Meutim, u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da se potroaima ne srne dozvoliti da sami odluuju o tome da li e da troe, koliko e i na ta e da troe. Kapitalizmu sve vie trebaju ljudi koji e sigurno kupovati kapitalistike proizvode, to jest ljudi koji e aktivno uestvovati u potroakom drutvu. Kapitalistike korporacije (Mekdonalds, Ferari) moraju da ubede ljude da posta nu aktivni i redovni potroai njihovih proizvoda.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

367

Gledano iz perspektive kapitalista, potroai, kao i radnici, obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontrolie. Odlazak u trni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada isto kao i zarafljivanje felni na tokovima automobila u nekoj automobilskoj fabrici. Ako potroae posmatramo na takav na in, onda kapitalistima nije teko da o njima misle kao o grupi koja mora da se eksploatie da bi se uveao kapitalistiki profit. To je bio, i jo uvek jeste, nain na koji kapitalisti razmiljaju o radnicima. Meutim, sada se takav nain razmiljanja proi rio i na potroae. Potroai moraju da se namame da kupuju proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju dovoljno novca ako se prethodno ne zadue. Osim toga, kapi talisti su zainteresovani da spree drutvenu revoluciju. Nekada su kapitalisti spreavali proletarijat da se buni tako to su mu nametali teke uslove rada. Danas kapitalisti pretpostavljaju da potroai nee stii da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne samo potronjom dobara, ve i zaraivanjem novca koji im je neophodan da bi priutili sva ta dobra.

Smrt simbolike razmene i porast simulacije


U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu jo optiju i, istorijski gledano, sveobuhvatniju grand-teoriju koja poiva na gleditu o razlikama izmeu primitivnog i savremenog drutva. Bodrijar tvrdi da primitivna drutva, koja karakterie simbolika razmena, ustupaju mesto savremenim drutvima, koja su definisana simulacijama. Simbolika razmena. Bodrijar simboliku razmenu definie kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja ci klinu razmenu poklona i uzvratnih poklona. On hvali takav tip razmene, kao i primitivna drutva u kojima se ona pojavljuje. Uzmimo, na primer, fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u
studiji Simbolika

tvima, razmena sa ljudima ne mora da se zavri njihovom smru. Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donosei darove na
Simbolika razmena - povratan proces davanja i primanja; ciklina razmena poklona i uzvratnih poklona karakteristina za primitivna drutva.

razmena i smrt (1976). U primitivnim dru

368

D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

njihov grob, integriui groblja u ivot zajednice i obavljajui pe riodine rituale u kojima mrtvi zauzimaju vanu ulogu, a koji se esto izvode ba na grobljima. Drugim recima, mrtvi su integrisani u ivot primitivne zajednice. Nasuprot tome, u savremenim drutvima mrtvi, njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat ka drutva. Iako tu i tamo moe da se pronae poneki dar kojim ljudi jedva pokazuju da se seaju mrtvih (na primer, stavljanje cvea na grob), ivi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. Jed nom reju, Bodrijar tvrdi da primitivna drutva karakterie sim bolika razmena sa mrtvima, a da je takva vrsta razmene skoro potpuno nestala iz savremenog sveta. Odnos prema smrti, za Bodrijara, ima simboliki znaaj za ono to se deava u itavom drutvu. Sledstveno, u oblasti privrede simbolika razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. U pri mitivnom drutvu razmena dobara bila je striktno ograniena. Po stojao je obiaj davanja poklona i uzvratnih poklona, ali pojedinci bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za jednu pojedinanu razmenu okonao. Za razliku od toga, u savremenom svetu - svetu ekonomske razmene - nema kraja razmeni dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. Zamisao je da se proces ekonomske razmene odrava kroz potronju koja se nastavlja u nedogled. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i, konano, porast bogatstva onih koji kontroliu proizvodnju. Iz ove perspektive takode je mogue istraivati svet rada. U primitivnim drutvima rad je podrazumevao simboliku razme nu izmeu radnika, sirovog materijala, orua itd. Na primer, rad nici su uzimali od prirode (sirovi materijal), ali su takode vraali prirodi (tako to su, na primer, sadili ume kako bi obnovili ono to je bilo uzeto). U savremenim drutvima, radom dominira eko nomska razmena. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi moe da se kupi, ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna prisila) da kupac pokua da obnovi ono to je uzeto iz prirode. Osim toga, u savremenom drutvu radnik daje vlasniku radno vreme a zauzvrat dobija novac. Tu nema simbolike razmene izme u radnika i vlasnika. Stavie, u primitivnom drutvu nije bilo vla snika u savremenom smislu te rei; postojala je samo simbolika razmena izmeu ljudi koji su bili ukljueni u proces rada.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

369

Simulacije. U vezi s tim, Bodrijar vidi preobraaj primitiv nih drutava koja se karakteriu istinskim kulturnim svetovima, kao to je simbolika razmena, u savremeni svet koji karakterie nedostatak izvornosti, odnosno simulacija. Simulacije su lane stvari. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve vie nalazi pod njihovom dominacijom. On takode smatra da je izvorni kultur ni svet, onaj koji karakterie simbolika razmena, pun oparanosti i magije. Meutim, tokom vremena drutvo se raaralo i razmagijalo. Simulacije koje karakteriu savremeni svet nemaju sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduevljenje, barem ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. Taj si mulirani svet potpuno je raaran (engleski, disenchanted) i goto vo sraman u poreenju s primitivnim, izvornim svetom. Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na ta, za pravo, misli. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. (Pleme je sve do polovine 20. veka ivelo na nivou organizacije plemena iz kamenog doba.) Dananje pleme Tasadaj nije nita drugo do simulacija tog primitivnog oblika. Njega titi vlast, vetaki je zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminiu neka od njegovih jedinstvenih karakteristika. Ono postoji i korisno je antropolozima koji ele da ga studiraju ili turistima koji ele da ga posmatraju, ali to zaista vie nije pleme Tasadaj. Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Savremeni zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga to je svojevremeno bilo izvorna drutvena realnost. N a primer, u Di znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. To je mali preureeni trni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak teristine za mnoge amerike gradove na poetku 20. veka. Ali nije samo prolost ta koja se simulira u Diznilendu; postoji tako de simulacija vonje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi videli simulaciju podvodnog sveta. Upadljivo je to da mnogi turisti ele da putuju" na takav nain umesto da odu u pravi akvarijum (koji i sam predstavlja simulaciju mora), a da ne priamo tek
Simulacije - imitacije; lane stvari. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve vie pod njihovom dominacijom.

370

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

0 pravom okeanu i morskom ivotu koji se ne nalaze tako daleko od ulaza u Diznilend. Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne stanka razlike izmeu realnog i imaginarnog, istinitog i lanog. Praktino, svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog 1 imaginarnog. Pleme Tasadaj i danas postoji, ali se ponaanje njegovih pripadnika radikalno promenilo. Ono izgleda onako kako vladini slubenici i turisti zamiljaju da bi pleme Tasadaj trebalo da izgleda. Nita nije realno u Diznilendu osim ljudi koji tamo rade, a ak se i oni ponaaju na nerealne naine kada za bavljaju muterije (Miki Maus, Paja Patak, Sneana, itd.) i pri aju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Zapravo, realno i istinito se sve tee mogu pronai. Pre se moe rei da su oni potpuno nestali u lavini simulacija. Danas malo ko pokuava da doe do sutine stvari. Ko god proba da istrai ta se nalazi ispod i iza simulacije, mogao bi ubrzo da se razoara. Ako i uspe da zae ispod simulacije, videe da ispod nje ne postoji nita drugo osim simulacije. Drugim recima, u savremenom drutvu nema istine i nema realnosti. A ako nema istine i realnosti, onda moe da se tvrdi da ivimo u jednoj velikoj simulaciji. Bodrijar vidi Ameriku kao drutvo koje se nalazi na elu ova kvog razvoja dogaaja - to je najnerealnije, najlanije i najsimulisanije drutvo na planeti. Ono postavlja standarde, a ostatak sveta ih sledi. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih i najpopularnijih simulacija. Najbolji primer je Las Vegas, na roito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: Njujork, Njujork", Pariz, Venecija, Mendelej Bej, Belao, Luksor, da napomenemo samo neke od njih. Ali Bodrijar ide dalje od oiglednih primera i raspravlja o itavim gradovima (Los Aneles), pa ak i o itavim narodima i njihovom odnosu prema simulacijama. Tako se u dananjem Njujorku moe govoriti o ,,diznizaciji" Tajms skvera. Diznijeva obnova starog pozorita dovela je do dramatine promene itavog prostora, nakon to su stare pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene itavim nizom franiza koje se mogu nai irom SAD. Moglo bi se rei da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

371

onoga to moemo nai na drugim mestima. Njujork se nalazi u procesu gubitka svoje posebnosti i poinje da lii na mnoga druga (obina) mesta. Sjedinjene Drave su takode dom drugih kljunih centara simulacije. One dominiraju svetskom filmskom industrijom. Sve to se moe videti u filmovima proizvedenim u Americi predstavlja simulaciju. Svetski televizijski programi nalaze se pod dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Osim toga, Internet i njemu slina sajbermesta takode su simulacije. N a pri mer, ljudi sve vie poseuju Internet prodavnice i Internet trne centre koji nisu nita drugo do simulacija realnih prodavnica ko jih u S A D ima na pretek.

an

Bodrijar

Biografska skica an Bodrijar (1929-2007) bio je neobian socijalni teoretiar, ak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih teorija. Bodrijar se kolovao za sociologa, ali je ubrzo poeo da zadire i u druge dis cipline. Predavao je na univerzitetu, ali je i to ubrzo napustio. Jedna od njegovih ranih publikacija, pod nazivom Zabora vite Fukoa (1977), kritikuje Fukoa koji je tada bio vodea figura u francuskom akademskom svetu. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike, pa je Bodrijar nakratko pao u zaborav, to mu je kasnije otealo na predovanje u francuskim akademskim i naunim krugovima. Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksistikih ide ja. Tokom godina, sve je manje bio politiki aktivan i sve bre naputao marksistiku teoriju. Jedan od razloga za to jeste i njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju, dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je sutina u potronji, a ne u proizvodnji. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi onirski rad o potronji koji nastavlja da utie na sve vee po druje sociolokog interesa. Tokom 1970-ih godina i posle toga, Bodrijar je objavio itav niz inovativnih i iznenaujuih radova koji su mu omoguili

372

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretiar. Bodrijar je odbijao da sebe naziva postmodernistom. Ipak, mnogi koji su izuavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopte, na elno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj sri te nove teorijske orijentacije. Njegova opta perspektiva, kao i mnoge pojedinane ideje (na primer, simbolika razmena, simulacije, implozija) snano su uticale ne samo na postmodernu socijal nu teoriju, nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji. Bodrijarov uticaj nije ogranien samo na socijalnu teoriju; mnoga umetnika dela nastala su pod uticajem njegovih ideja. N a primer, u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga iji je naslov Simulacije. ak se i pop kultura nala pod utica jem Bodrijara, koji je sam postao neka vrsta pop ikone. Mali je broj teoretiara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz biljni socijalni teoretiari.

Bodrijar opisuje takav razvoj dogaaja kao hiperrealan, tj. kao potpuno simuliran i, kao rezultat toga, realniji od realnog, lepi od lepog, istinitiji od istinitog. To svakako vai za Diznilend, Las Vegas, pa ak i za novi Tajms skver u Njujorku. Recimo, Dizni lend je istiji nego svet van njegovih kapija, a zaposleni u njemu daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje sreemo u naem svakodnevnom ivotu. Uzmimo jedan drugi primer. Zamisli te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u amerikim dravama s prijatnom klimom (kao to su Arizona, Florida ili Kalifornija). U tim zajednicama moe se nai vegetacija koja nuno ne pripa da tim geografskim oblastima. Osim toga, ak i ono to izvor no pripada tim podrujima tako je uzgojeno da izgleda bogatije od onoga to se moe nai u prirodi. Rezultat toga je stvaranje tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela, koji moe da bude suv, pranjav i obrastao suvonjavim palmama. Tropski raj tih luksuznih zajednica oigledno je hiperrealan. Jo jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi ja. enska pornografska filmska zvezda, sa svojim implantima, dodatnom estetskom hirurgijom, tetovaama, telesnom min kom i drugim dodacima, moe da se shvati kao objekat koji ima
Hiperrealno - potpuno simulirano i, kao rezultat toga, realnije od realnog, lepe od lepog, istinitije od istinitog.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

373

zadatak da simulira poudu. Ona predstavlja hiperrealan seksu alni objekat, realniji od bilo koje ene koju bi prosean muka rac mogao da sretne u stvarnom ivotu. Isto moe da se kae za seksualne inove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi ma. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doivi na tako atletski savren nain koji moe da se vidi na ekranu. Ljudi mogu pokuati da tako seksualno opte, ali onda sopstveni seksualni ivot pretvaraju u simulaciju. Budui da su seksualni inovi koje gledamo na ekranu hiperrealni, ljudi pokuavaju da ih imitiraju, a rezultat toga je da se njihov seksualni ivot pretva ra u jednu simulaciju. Ljudi mogu pokuati da podese svoj ivot takvim hiperrealnim slikama, transformiui se tako da izgledaju kao porno zvezde. ene uveavaju grudi ili pribegavaju vagino plasties a mukarci odlaze kod hirurga da bi uveali duinu i irinu svojih penisa. Na taj nain oni postaju simulirani ljubav nici, a moda i simulirani ljudi. Ne samo da su te simulirane realnosti vane po sebi, ve su vane i zbog toga to slue kao modeli za transformaciju izvan granica u kojima se nalaze. Pod uticajem tih hiperrealnih mo dela ostatak sveta postaje sve vie simuliran, sve vie hiperrealan. Otuda uticaj Diznilenda nije ogranien samo na ono to se de ava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Mnoge zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela, s ciljem da simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . veka. U stvari, Dizni je sam izgradio takav model zajednice, nazvan Celebration, na svom pla cu u Floridi. Nove zajednice irom Amerike koriste Celebration i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. Realnost je, prema Bodrijaru, sve vie kontaminirana takvim simulacijama. Sve u svemu, Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene od primitivnog drutva, koje karakterie realna i humana simbo lika razmena, kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom sku razmenu, do savremenog sveta koji sve vie karakterie nere alna i nehumana tehnologija. Dok se S A D nalaze u centru svega toga, ostatak sveta je osuen da se kree u istom simuliranom pravcu. Stavie, ak se i SAD nalaze na samom poetku procesa simulacije. Budunost e doneti ne samo jo izuzetnije, ve i jo sveobuhvatnije simulacije.

374

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

POTROAKO DRUTVO I NOVA SREDSTVA ZA POTRONJU


Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h ideja, k a o i ideja nekih teoretiara m o d e r n e (Marksa i Vebera), i ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o a k i m d r u t v o m . N a j o p t i j e reeno, ta teorija opisuje svet sve vee potronje k o j u nazivam h i p e r p o t r o n j o m .

Sredstva za potronju: stara i nova. Sledei Marksa, potro


ake centre (trne centre, o p i n g molove, o g r o m n e prodavnice itd.) nazvao s a m sredstvima

za potronju.

M a r k s koristi ovaj p o

j a m , ali o n to radi n a nain koji nije u skladu s n a i n o m n a koji koristi svoj daleko poznatiji p o j a m - sredstva za proizvodnju.

Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (orua, maine,


sirovine, itd.) koje o m o g u a v a j u proizvodnju u kapitalistikom drutvu. M e u t i m , sredstva za p o t r o n j u za njega su jednostavno potroaka dobra. A k o b i s m o hteli d a se pridravamo definicije sredstava za proizvodnju, o n d a bi sredstva za p o t r o n j u trebalo d a se definiu k a o stvari koje ine p o t r o n j u m o g u o m . B a k a o to fabrika o m o g u a v a proizvodnju, trni centri o m o g u a v a j u potroau d a troi. M e u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a ovakav nain jeste i Bodrijar, koji j e parike prodavnice (ali ne s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o n j u . J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a to nazivam starim sredstvima za potronju (kao to su kafane, krme, bifei, taverne, kafii i restorani) k a novim sredstvima za potronju o k o j i m a u uskoro neto rei. Starija, tradicionalnija sredstva za potronju bila s u (i j o uvek su) p o t p u n o materijal na, to znai d a s u podrazumevala fiziku strukturu, interakciju licem u lice i z m e u potroaa i zaposlenih, potronju stvari (kao to su hrana i pie), i plaanje skoro iskljuivo u gotovini. Iako materijalna, ta mesta s u m e u o n i m a koji su ih esto poseivali stvarala itav niz nematerijalnih efekata k a o to j e , recimo, oseaj zajednice (nemaki, Gemeinscha). N a r a v n o , postoje jo starija

Sredstva za proizvodnju - stvari koje omoguuju proizvodnju (orua, mai ne, sirovine, fabrike itd.).

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

375

sredstva za potronju, kao to su bazari, arkade, zelene pijace, va ari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Novim sredstvima za potronju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potronju. Nabrojau neka od najvanijih sredstava za potronju s primerima i godinama kada su poela da rade: Franize (McDonald's, 1955) Trni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956) Mega trni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of America, 1992) Robne kue (Toys'R'Us, 1957) Diskonti (Target, 1962) Zabavni parkovi (Disneyland, 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966) Kazino-hoteli (Flamming, 1946) Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)

Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako od njih moe da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potronju postala su mnogo fantastinija i spektakularnija. Razlog je u tome to je po stalo neophodno da se potroai odueve da bi dolazili to ee i u to veem broju. Konani cilj bio je da se progresivno uvea nivo potronje, odnosno omogui hiperpotronja. Nova sredstva za potronju bila su veoma uspena u postizanju tog cilja. Ona su kroz ono to je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta re strukture moraju da se unite da bi otvorile prostor za nasta nak novih koje e funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potronju kao to su restorani i sajmovi. Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potronju ve dolaze pod udar drugih, novijih, jo dematerijalizovanijih sredstava za potronju, kao to su oping
Nova sredstva za potronju - skup potroakih mesta koja su uglavnom na stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potronju. Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni te (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje e biti efikasnije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

375

sredstva za potronju, kao to su bazari, arkade, zelene pijace, va ari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova). Novim sredstvima za potronju nazivam skup mesta koja su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da radikalno unaprede potronju. Nabrojau neka od najvanijih sredstava za potronju s primerima i godinama kada su poela da rade: Franize (McDonald's, 1955) Trni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956) Mega trni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of America, 1992) Robne kue (Toys'R'Us, 1957) Diskonti (Target, 1962) Zabavni parkovi (Disneyland, 1955) Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966) Kazino-hoteli (Flamming, 1946) Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)

Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako od njih moe da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova. Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potronju postala su mnogo fantastinija i spektakularnija. Razlog je u tome to je po stalo neophodno da se potroai odueve da bi dolazili to ee i u to veem broju. Konani cilj bio je da se progresivno uvea nivo potronje, odnosno omogui hiperpotronja. Nova sredstva za potronju bila su veoma uspena u postizanju tog cilja. Ona su kroz ono to je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta re strukture moraju da se unite da bi otvorile prostor za nasta nak novih koje e funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara sredstva za potronju kao to su restorani i sajmovi. Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih sredstava za potronju ve dolaze pod udar drugih, novijih, jo dematerijalizovanijih sredstava za potronju, kao to su oping
Nova sredstva za potronju - skup potroakih mesta koja su uglavnom na stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potronju. Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni te (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje e biti efikasnije.

376

D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

televizija (roena 1985. godine), a posebno Internet trgovi na svih vrsta (omoguena pojavom Interneta, 1988. godine). Ta nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za proizvodnju i, u jo veem obimu, s fantazmagorijom i svetom snova. Njihova uveana nematerijalnost (percipirana i stvarna) daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po tronju u pogledu onoga to mogu da urade i efekata koje mogu da naprave. Zbog svega toga, ona predstavljaju ozbiljnu pretnju novim materijalnim sredstvima za potronju, pogotovo trnim centrima, megamolovima i supermarketima. Zato bismo uopte izlazili iz kue, ulazili u automobil i sa obraajnu guvu, gubili vreme traei mesto za parkiranje i onda traili sate etajui po ogromnim trnim centrima, kad sve to nam je potrebno (a esto i mnogo vie od toga) moemo dobiti udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na eg raunara. Recimo, Amazon.com nudi na prodaju vie knjiga nego najvei lanci ogromnih knjiara koji se nalaze irom Ame rike kao to su Borders ili Barnes and Nobles. Umesto da fiziki odete u te ogromne prodavnice, sada je dovoljno da dva-tri puta kliknete miem, a pomou tastature ispiete broj svoje kreditne kartice i adresu na koju elite da vam se roba isporui. Mnoga druga nova (i stara) materijalna sredstva za potronju suoie se sa slinom borbom u budunosti, u pokuaju da namame mu terije da izau van svojih domova. Zato biste leteli u kazino-hotel u Las Vegasu kada ,,dek-pot" i ostale igre na sreu moete da igrate onlajn? Zato da idete na konjske trke kada moete da se kladite preko Interneta? Zato da idete u noni klub kada kod kue, na ekranu svog raunara moete da gledate lap dens? to je jo vanije, ta nova dematerijalizovana potroaka me sta, pogotovo ona koja se nalaze na Internetu, imaju daleko vie mogunosti da proizvedu fantazmagoriju, ili svet nalik snovima, nego njihovi materijalni prethodnici. Mene interesuju razliiti procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potronju uine jo spektakularnijim, oaravajuijim, nestvarnijim i fantazmagori n i m . Dematerijalizovana sredstva za potronju imaju daleko veu sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlani svet fantazije za potroae. Drugim recima, vea nematerijalnost nije

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

377

samo prednost po sebi, ve je prednost koja stvara niz drugih prednosti za dematerijalizovana sredstva za potronju. Spektakl i implozija. Jedan od naina na koji nova sredstva za potronju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih sredstava za potronju u jedno okruenje (koncept implozije po zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica, spajanje razliitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Recimo, Mall of America istovremeno je trni centar i zabavni park. Postoje tako de brodovi za krstarenje na kojima moete nai trni centar i kazino. Ipak, budui da su u pitanju materijalne strukture, postoje ogranienja za ono to moe da implodira u trni centar ili brod za krstarenje. Ljudi moraju biti sposobni da fiziki upravljaju trnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Ako bi, u tenji da obuhvate to vie sredstava za potronju, trni centri i zabavni parkovi postali preveliki, ljudi ne bi bili sposobni da se u njima snau. Recimo, dolo se do zakljuka da kupovina u prevelikim hipermarketima vie nije prijatna. Stariji potroai ne mogu da peae petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na razliitim krajevima prodavnice". U sajberprostoru takva ogranienja ne postoje. Sajberprostor moe da bude onoliko veliki koliko vaa mata i mata onih koji ga stvaraju moe da zamisli. Naravno, kako sajbermesta i sajber prostor postaju sve vei, sve je tee kretati se po njima. Zato tu u pomo pristiu maine za pretraivanje (engleski, search engines) i druge tehnologije koje odrauju posao za potroaa. Dobar pri mer takve tehnologije jeste shop bot, poseban pretraivaki pro gram koji, kreui se kroz razliite elektronske prodavnice (engle ski, e-tailers), potroaima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda koji trae. Potroa ne mora da prelazi sa Amazon.com na Barnesandnoble.com, niti odatle na Varsitybook.com da bi pronaao neku posebnu knjigu; shop bot e sve to uraditi za njega. Potro ae e moda iritirati duina celog tog procesa i potekoe prili kom pronalaenja onoga to im je potrebno (budui da sastavni
Implozija - gubitak granica i spajanje razliitih stvari; dediferencijacija kao suprotnost diferencijaciji.

378

DZORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i razliitiji), ali teko d a e se neko zaista umoriti o d toga. M n o g a sredstva za p o t r o n j u , nova i stara, g u b e svoju p o sebnost, stapajui se n a Internetu u j e d n o . Neverovatan spektakl sastoji se u t o m e to j e d n i m prostim pritiskom na mia m o m e n talno moete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka nje u sajberkazinu, a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda.

Spektakli i simulacije. J o

jedan nain na koji sredstva za

p o t r o n j u sebe ine spektakularnim jeste stvaranje simulacija koje su neverovatnije o d realnosti. R e c i m o , oblast u kojoj se na lazi Las Vegas o b u h v a t a itav niz neverovatnih kazino-hotela koji simuliraju razne svetove (npr., hotel N j u j o r k , N j u j o r k simulira N j u j o r k sredine prolog veka). K a o fizike strukure, kazino-ho teli m o r a j u d a funkcioniu unutar ogranienja k o j a su i m na m e t n u t a n j i h o v o m materijalnou. R e c i m o , atrakcije koje m o g u d a se n a d u u N j u j o r k , N j u j o r k u nisu date u razmeri, p a se stoga beskrajno spajaju bez ikakvog reda. D o k je napolju, p o s m a t r a nikada ne g u b i iz vida injenicu d a gleda u simulaciju, a d o k je unutra, nikada ne g u b i oseaj d a se nalazi u kazino-hotelu. Z a pravo, p o s m a t r a nikada ne osea d a se zaista nalazi u N j u j o r k u . Sajbermesta su p o definiciji simulacije. Budui d a za njih ne postoje ogranienja koja su karakteristina za fizika mesta, o n a su slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije ve, n a neki nain, i uverljivije o d realnosti. O t u d a bi u sajberprostoru, bar teorijski, m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat u razmeri. K a d a i m a m o iri opseg za transmisiju digitalnih signala i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora, dolazimo do vee spo sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako pribliio realnosti. Sajbermesta ak m o g u biti realnija o d samih realnih m e sta; d r u g i m recima, m o g u biti hiperrealna (na primer, na sajbermestima n e m a guve i ubreta koji m o g u d a se vide po trnim centrima). Poenta je u sledeem: budui da nisu ograniena fizi ki, sajbermesta imaju vei potencijal da koriste simulacije p o m o u kojih m o g u da stvore m n o g o fantastinije svetove o d onih koji su mogui u Las Vegasu ili u Mall o f America.

Spektakl, vreme i prostor.

V r e m e n o m i prostorom takode

se m o e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potronju

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

379

napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se oseaj za vremenske periode. Hotel Luksor, sagraen po uzoru na stari Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po uzoru na graevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga, unutranjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube predstavu o tome koliko je sati i koje je uopte doba dana. U nji ma, zbog toga, namerno nema asovnika i prozora. Prostorom se manipulie tako to se, recimo, sredstva za potronju smetaju u ogromne prostore dizajnirane tako da preplae potroae. Mali of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata trni centar i zabavni park. Luksor ima najvei atrijum na svetu. U njega bi moglo da se parkira devet aviona tipa boing 747". Ali, ma ko liko sve to bilo impresivno, ta veliina bledi u poreenju s onim to potencijalno moe da se napravi u sajberprostoru, u kome bukvalno nema ogranienja onome to moe da se uradi s vre menom i prostorom. itav svemir i itavo vreme stoje na raspo laganju sredstvima za potronju koja nalazimo u sajberprostoru.

Kljuni koncepti

Fantazmagorija

i svet snova

Istraivanje starih sredstava za potronju moemo nai u radu Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizikom struktu rom i nematerijalnim oseanjima koja je ona trebalo da izazo vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemaki, Passagen-Werk). To je rasparan, nezavren rad koji se bavi devetnaestovekovnim parikim arkadama. Arkade su predstav ljale stara sredstva za potronju, ak i u vreme kada je Benjamin Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastini nematerijalni efekti koje proizvode fizike strukture kao to su arkade ili nova sredstva za potronju. Svet snova - koncept slian konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi na upotrebu dekoracije i slinih metoda kojima se muterije mame u radnju, a roba i usluge ine glamuroznim, romantinim i stoga privla nim muterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju elje i oseanja potencijalnih kupaca.

380

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

o njima pisao (otprilike izmeu 1920-ih i 1940-ih). O n ih je prouavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je iveo, kao i u doba u kojem su one sagraene. Benjamin je sebe vi deo kao teoretiara koji istrauje fragmente i ostatke masovne kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvoene gradske ulice u kojima su se s obe strane nalazile radnje razliitih vrsta. Ulice su bile zatvorene za saobraaj, to je potroaima omoguavalo da etaju od jedne do druge prodavnice kako bi neto kupili ili samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr vobitne hramove potronje kapitalistikih dobara. One su ne posredno prethodile drugim hramovima za potronju dobara - sajmovima i robnim kuama. Same arkade imale su svoje prethodnike u crkvama (arkade su esto imale oblik krsta) i orijentalnim bazarima. O n o to je prvobitno bilo ogranieno na arkade, kasnije je izletelo iz tih okvira, preplavivi Pariz s jo grandioznijim i pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Znaajnu ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu Zoru Eenu Osmanu, koji je u Parizu stvorio itav niz fizi kih strukutura, kao to su eleznike stanice, muzeji, zimske bate, sportske hale, radnje, izlobene galerije (kao i bulevare koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili znaaj original nih arkada, ve su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su delimino ili u potpunosti povezane s potronjom. Meutim, Benjamin smatra da su sve fizike strukture, a ne samo arkade predstavljale vie od materijalnih realnosti; one su proizvodile nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov u veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je da je nova urbana fantazmagorija, koja zapoinje Osmanom, zamenila arkade i da su nekada magine arkade, koje su stvori le tu fantazmagoriju, postale sve manje vane. Slian argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o ranim sredstvima za potronju - izlobama i robnim kuama. Vilijamsova tvrdi da su parike izlobe, pogotovo one izmeu 1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno potroako okruenje i da su predstavljale novinu jer su spajale imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za jedno sa planiranim okruenjem stvara svet snova za potroa e (jo jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

381

i materijalnih [isplanirano okruenje] faktora). U tom kon tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji, pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsreuje na takve pojave kao to je upotreba dekora kojim se muterije mame u radnju, a roba i usluge ine glamuroznim, romanti nim i stoga privlanim muterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta kvih prodavnica bio je da probude elje i oseanja potroaa za robom u njima. Cilj nije nuno bio da se probudi elja koja bi morala da se zadovolji odmah, ve pre da se stvori latentna elja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine. Glavni zakljuak jeste da su stara sredstva za potronju u su tini imala fiziku strukturu. Iako analitiari kao to su Be njamin i Vilijamsova prihvataju tu injenicu i priznaju njen znaaj, oni naglaavaju nain na koji su te strukture sluile da podstaknu razliita oseanja vezana za provoenje vremena u fantazmagorinom okruenju i svetu snova.

DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretiar od Fukoa, Bodrijara i njima slinih teoretiara. Bez obzira na to, on je doprineo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra dovima koji zasluuju ire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa drome, a koji vezujemo za tranje ili atletsku stazu). Najvaniji aspekat dromologije jeste brzina. N a jednom irem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza zvanim itavim nizom tehnolokih promena na polju transporta, komunikacija, telekomunikacija, raunarstva itd. Rani oblici tih promena vodili su do promena u ureenju prostora, pogotovo do sloma fizikih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike izmeu ovde" i tamo" vie nemaju znaaja. Drugim recima, danas vie nije toliko vano da li ivite u gradu, predgrau ili ruralnoj oblasti. Isto tako, nije presudno da li ivite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u postmodernom svetu ima brzina.

382

DORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Vreme i brzina. Meutim, Virilio se vie interesovao za pro blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga to je u postmodernom svetu vreme vanije od prostora. Zapravo, on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija, zbog ega je sve tee napraviti razgranienje izmeu prostora i vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze u naim televizorima ili raunarima), jeste da ovek vie nije u stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro stor i vreme se sve manje meusobno razlikuju. Stavie, brzina je pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine koji ima za cilj da uniti fiziku i prostornu dimenziju. Taj pro ces bio bi nemogu bez ogromnog napretka u sredstvima komu nikacije i telekomunikacije. Osim to je unitila prostor, brzina je stvorila zbunjujui svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa cija). Sve nam je tee da kaemo gde smo, koliko je sati ili ta bi trebalo da radimo. Vizuelni obeleivai, referentne take i stan dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suoavamo se sa krizom konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne. Nae referentne take sve manje poprimaju materijalan oblik; one su sada samo malo vie od prolaznih slika. Sve manje smo u prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari oseamo indirektno kroz medijatorske (posrednike) tehnologije kao to su masovni mediji. Iako nam to prua mogunost da bude mo u kontaktu s veim brojem pojava, sve nam je tee da razumemo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima. Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suoavamo s krizom inteligibilnosti (shvatljivosti). Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo gu, tako to posreduju izmeu nas i stvari koje vidimo. U tom razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa, filmska kamera postala je posrednik izmeu nas i pojava koje vi dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proirio s pojavom televizije. Takve tehnologije nam oteavaju da istinski razumemo ono to vidimo, delimino i zbog toga to ono to vi dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontrolie kamerman,

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

383

o d n o s n o reiser. N a taj nain, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a i i neaktivni t u m a i o n o g a to v i d i m o . Prostorne i vremenske granice i z m e u nas i posrednikih m e d i j a sve vie se uruavaju; n e m a uoljivih ogranienja i jasne granice i z m e u televizijske slike i nas. S d o l a s k o m raunara isti p r o b l e m prenosi se n a k u u i na radno mesto. Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je ste o d n o s i z m e u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i promenljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o eli d a se bavi tehnikim aspektima savremenog drutva najbolji m o d e l za ana lizu jeste rat. Razvoj razliitih tehologija za koje se Virilio interesuje (raunari) usko j e povezan s v o j n i m istraivanjem i tehno lokim razvojem. Sve vea brzina koja proizilazi iz tehnolokog napretka p o g a a sve delove drutva, ukljuujui i vojsku. K a o i u ostatku drutva, brzina vodi d o unitenja vremena koje j e p o trebno za razmiljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oruje m o e d a se lansira ne daje m o g u n o s t v o j n i m slubenicima d a razmisle 0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto matski vodi d o lansiranja osvetnikih projektila. Rezultat toga je nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan raunarima 1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa o n i m to Virilio zove isto ratovanje. Endokolonizacija. Tehnologija oigledno igra sredinju ulo gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo vanju iskustava i irenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri lio istrauje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni zacija. U m e s t o d a se usredsreuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi prodiranjem tehnologije (mikromaina) u sredite ljudskog tela. Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a i n a za kolonizaciju sveta na mikromaine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje telo. Revolucija u transplantaciji e naslediti revoluciju u k o m u nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je aktivno kretanje o d kue d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz Endokolonizacija upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

384

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh nologija koji stvaraju itav niz novih tehnologija kako bi odgo vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno sti kroz implantaciju razliitih mikrotehnologija koje im poma u da bre misle i rade. Tenja je da se u postmodernom drutvu od ljudskog tela stvori isto ono to se stvorilo od svega ostalog. U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte rie ostatak drutva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija razliitih tehnologija takode otvara jo jedno poznato pitanje za Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike izmeu unu tranjosti i spoljanosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas i unutar nas, a one koje su van nas stimuliu one koje su unutar nas, onda moemo da se zapitamo gde se zavrava ovek, a gde poinje tehnologija? Jo jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima premeta se na jedan potpuno novi nivo. U prolosti, kontrola se vrila skoro iskljuivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon, predstavlja dobar primer takve kontrole. Meutim, endokolo nizacija otvara mogunost kontrole iznutra. Oigledno je da to sobom nosi nove i zastraujue mogunosti. Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu dan znaaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazeom eksplozi jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka se okrenula pohodu na interne granice kao to su mentalne slike. Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutra nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokuava da kanalie i kontrolie mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo kontrole e, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato to ljudi vie nee biti slobodni da konstruiu sopstvene mentalne slike. Vir tuelna realnost takode e proizvesti druge probleme, kao, recimo, nau sve veu nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro storu. Nai emo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu. Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

385

Na kraju, moemo da kaemo da savremena socioloka te orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi e, nesum njivo, brzo postati istorija. Ali ne moemo razumeti kako e se socioloka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo ta se u njoj dogaalo u ne tako davnoj prolosti.

FEMINIZAM I POSTMODERNA SOCIJALNA TEORIJA


Patria Madu Lengerman i Dilijen Nibruk Iako se feministkinje sve vie ukljuuju u postmodernu misao, one manje koriste postmodernizam kao teoriju o drutvu, a vie kao epistemoloki pristup. Postmodernizam je vaan za feministiku te oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija kojom se moe dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje. Pitanje ije znanje?" pokazalo se kao radikalno transformativno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne samo o odnosu moi i znanja, ve i o osnovama prava na znanje. Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne epistemologije po kome ljudi upotrebom istog razuma mogu dostii potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava realnosti, tj. ogledalo prirode. Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajedni kog: 1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome ije znanje ili ije definicije treba da se prihvate. 2. Savremene feministike teoretiarke nalaze u postmodernizmu osnaenje i legitimaciju za sopstveno insistiranje na epistemolokoj politikoj nunosti udaljavanja od tra dicionalnih centralnih pitanja u drutvenim naukama, kao i za otru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova. 3. Postmoderna epistemologija omoguuje nekim feministi kim teoretiarkama (recimo, liberalnim feministkinjama) proirene mogunosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona ne obuhvata nepromiljeno preuzimanje postmodernih

386

DORD RiCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

pojmova, ve prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad zasniva na zadravanju, ponekad na spajanju, a ponekad na menjanju originalnih znaenja. 4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu da ukljui refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, ime je omogueno da se feminizam ne pretvori u ono protiv ega se bori - hegemonistiki diskurs koji ugnjetava lju de kroz esencijalistike i univerzalistike kategorije. Taj pravac bio je posebno znaajan zato to je koincidirao s pitanjima koja su pokrenule obojene ene, ene koje ive u nezapadnim drutvima, lezbijke i ene koje pripadaju radnikim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom talasu feministikih, esencijalistikih pitanja koja se tiu sestrinstva, ena, ena treeg sveta, seksualnosti, porodice, majinstva i rada (vidi glavu 8).

Primena sociolokih koncepata na savremeno drutvo


Porast nadzora nad naim svakodnevnim ivota

Nadzor nad ljudima nije nita novo. Prve tragove nalazimo u drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr kve, drave, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme, u proces nadgledanja takode su se ukljuile agencije iz privat nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi znisa, pogotovo preduzea koja se bave izradom kreditnih kar tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa itavim nizom novih tehnologija raunarima, video kamerama, ugraenim ipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do brovoljnim testiranjima itd. rapidno je uveala kapacitet da nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja vie ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao to je to to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju itav niz prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji vi, manipulativni (a ne vie prisilni), jeftini (za svaku jedinicu podataka koja se skupi) i pruaju podatke koji se lako mogu organizovati i kojima se lako moe ponovo pristupiti.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

387

Postoji mnogo toga to je pozitivno u toj novoj i uveanoj sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me tode im omoguuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma kratko vreme. ak i porodice s malom decom imaju koristi od nadzornih kamera koje posmatraju" ta rade vaspitaice u obdanitima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike koristi policiji u njenim naporima da suzbije zloin i uhvati kri minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred nih nadzornih tehnologija moe da pomogne u odvraanju ili ak spreavanju teroristikih napada. Evo jedne ilustracije: me dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra nih znakova ptijeg gripa u jugoistonoj Aziji. Paljivo posmatranje sluajeva u cilju opaanja ranih znakova irenja virusa, moe da pomogne u spreavanju globalne epidemije ili barem da nam omogui bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata. Ipak, moemo s pravom da budemo uplaeni od tog ogro mnog napretka u sposobnosti upadanja u na svakodnevni ivot i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji vo podsea na fiktivna drutva, kao recimo ono koje je opisao Dord Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra, zna sve o nama i, kao rezultat, moe da kontrolie ono to mi slimo i radimo. Ali feministiki odnos prema postmodernizmu vie je obeleen nezadovoljstvom nego prihvatanjem: 1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernistike aspiracije iskljuive. Otuda one na postmodernizam gle daju kao na antitezu feministikom projektu ukljuenja. Dokaz za to je postmodernistiki teko razumljiv Voka bular, kao i to to postmodernizam eli da se izbori za hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se bori za politiku i drutvenu emapncipaciju. 2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmodernistikog izazova, pitajui se da li je on istinski oslo bodilaki ili je deo politike znanja u kome privilegovana akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od govara sa tehniki sloenim argumentima po kojima niko

388

DORD RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

ne moe da polae pravo na autoritet. Nensi Hartsok smatra udnim sledee: ba kada su ene i mnoge druge grupe poele da redefiniu svoj identitet, teoretiu o sebi i prave progres na razliitim podruijima, postmodernisti su poeli da se bave prirodom subjekta, optom teorijom i pojmom progresa. 3. Jo jedan izvor napetosti izmeu postmodernizma i fe minizma lei u tome to postmodernistiki naglasak na beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja va ljude od kolektivnih oslobodilakih ciljeva i vodi ih ka radikalnom individualizmu. Na osnovu takve vrste individualizma moe da se zakljui da je svaiji problem jedinstven budui da je svako jedinstven kao pojedinac. Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv kao celina trebalo da se bavi. 4. Iznad svega, postmodernistiki preokret udaljava femini stike naunice od usredsredenosti na nejednakost, neprav du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistkom stavu koji svet vidi kao diskurs, predstavu i tekst. Oteavajui veze s materijalnom nejednakou, postmodernizam udaljava feminizam od posveenosti progresivnoj promeni - to predstavlja osnovicu svake kritike drutvene teorije.

Saetak
Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrijskog drutva koje karakterie proizvodnja usluga umesto pro izvodnje robe, profesionalni i tehniki rad umesto manuelnog rada; teorijsko znanje umesto praktinog znanja; stvaranje i kontrolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom. 2. U postindustrijskom drutvu nastaje sukob izmeu drutvenih struktura (pogotovo ekonomije), kojom dominira racionalnost i efikasnost, i kulture kojom dominira iracionalnost, samorealizacija i samogratifikacija. 3. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo rija po tome to ne traga za izvorom i uzrokom drutvenog raz voja i to se usredsreuje na nekoherentnost i diskontinuitet. 1.

POSTMODERNE GRAND-TEORUE

389

4. 5. 6.

Najvaniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem - sku pom praksi i tehnika pomou kojih se vri kontrola nad ljudima. Umesto da vidi progres i sve veu humanizaciju u tretiranju za tvorenika, Fuko vidi porast u sposobnosti kanjavanja ljudi. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima koji kontroliu i nadziru druge. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost slubenika na vrhu organizacije da jednim pogledom kontroliu sve podreene. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na poloa ju (na primer, zatvorskom slubeniku) omoguava potpun nad zor nad grupom ljudi (zatvorenicima). Drugi instrument disciplinujue moi jeste sposobnost da se do nose normalizujui sudovi i kanjavaju se oni koji ih ne potuju/ naruavaju norme. Trei instrument jeste upotreba ispitivanja kao naina posmatranja potinjenih i prosuivanja o tome ta oni rade. Iako se bavi kontrolom, Fuko priznaje da postoji neprekidan su kob oko kontrole. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofiziku moi. Za razliku od prihvaenih grand-teorija, Fuko vidi poveanje spo sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih ugnjetavaju. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam doveo do potiskivanja seksualnosti, pogotovo do represije diskursa o seksualnosti. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma dolo do eksplozije diskursa o seksualnosti: u drutvu je poelo mnogo vie da se pria o seksu. Dolo je do analiza, procena, klasifikacija, spe cifikacija i uzronih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnou da se prihvati ambivalencija. Postmodernost, nasuprot tome, obeava da moe da prihvati ambivalenciju. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernou. Nova plemena ili zajednice predstavljaju pribeite za strance i itav niz etnikih, religioznih i politikih grupa. Drutvo tolerie te zajed nice i njihove grupe. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po trebe da se bude za Drugog. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvoakog u potroa ko drutvo.

7.

8.

9. 10.

11.

12.

13.

14.

15. 16.

390

DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

17. 18. 19. 20. 21.

22. 23.

24.

Potronja se bolje objanjava eljom potroaa da se razlikuju jed ni od drugih, nego njihovim stvarnim potrebama. Kada konzumiramo (troimo) mi, u stvari, konzumiramo znako ve, a ne dobra i usluge. Budui da kod determinie znaenje znakova, on takode kontrolie potronju. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon trolu potroaa. Bodrijar je takode tvrdio da simbolika razmena (povratan pro ces davanja i uzimanja), karakteristina po svojoj originalnosti, ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakterie nedo statak originalnosti. Po D. Riceru, svet je pod dominacijom hiperpotronje koja se barem delimino podstie novim potroakim snagama. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. Nova materijalna sredstva za potronju dola su pod udar novih nematerijalnih sredstava za potronju, kao to su npr. sajber trni centri ili kupovina iz fotelje. D a bi privukle potroae, nova sredstva za potronju koriste ra zliite mehanizme kao to su implozija, simulacija i manipulacija vremena i prostora. Nematerijalna sredstava za potronju uspenije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po tronju. Jedan od najinteresantnijih ivih socijalnih teoretiara, Pol Viri lio, razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija, kao i itav niz novih ideja i jednstvenih pojmova. Izmeu feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan nategnut odnos. Feministkinje su veoma sumnjiave prema injenici da je, ba kada su ene i mnoge druge grupe dole u poziciju da redefiniu svoj identitet, teoretiu o sebi i napreduju u razliitim oblastima, dolo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta, opte teorije i pojma progresa.

25.

26. 27.

Literatura za dalje itanje


Baudrilliard, Jean (2001). Simulacija i zbilja. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Baudrilliard, Jean (2006). Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Zagreb: Naklada Ljevak. Bodrijar, Zan (1991). Simulacije i simulakrumi. Novi Sad: Svetovi.

POSTMODERNE GRAND-TEORIJE

391

Bodrijar, an (2007). Duh terorizma. Beograd: Arhipelag. Butler, Christopher (2007). Postmodernizam. Sarajevo: Sahinpai. ordevi, Jelena [priredila] (2008). Studije kulture. Beograd: Slubeni glasnik. Horrocks, Christopher (2001). Baudrilliard i milenij. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Liotar, Zan Fransoa (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo. Liotar, an-Fransoa (1991). Raskol. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia i Novi Sad, Dobra vest. Lyotard, Jean-Francois (2005). Postmoderno stanje. Zagreb: Ibis grafika. Fuko, Miel (1971). Rijei i stvari. Beograd: Nolit. Fuko, Miel (1997). Nadzirati i kanjavati: nastanak zatvora. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Fuko, Miel (2005a). Raanje biopolitike. Novi Sad: Svetovi. Fuko, Miel (2005b). Psihijatrijska mo. Novi Sad: Svetovi. Fuko, Miel (2006). Istorija seksualnosti I. Loznica: Karpos. Fuko, Miel (2007). Poredak diskursa. Loznica: Karpos. Foucalt, Michel (1994). Znanje i mo. Zagreb: Nakladni zavod Glo bus. Foucalt, Michel (2002). Rijei i stvari. Zagreb: Golden marketing. Onore, Karl (2005). Pohvala sporosti. Beograd: Algoritam. Spargo, Tasmin (2001). Foucalt i queer teorija. Zagreb: Naklada Jesen ski i Turk. Tomi, Zorica (2008). New$ Age. Beograd: Slubeni glasnik. Milenkovi, Pavle i Marinkovi, Duan (2005). Miel Fuko. 1926 19842004. Hrestomatija. Novi Sad: Vojvoanska socioloka asocijacija. Virilio, Pol (2000). Informatika bomba. Novi Sad: Svetovi. Virilio, Pol (1997). Kritini prostor. aak: Umetniko drutvo Gra dac. Virilio, Pol (2003). Rat i film 1. Beograd: Filmski centar Srbije.

GLAVA 10 TEORIJE GLOBALIZACIJE


Glavne savremene teorije o globalizaciji Kulturna teorija Ekonomska teorija Politika teorija Druge teorije Saetak Literatura za dalje itanje Verovatno nijedna pojedinana tema u poslednjih nekoliko godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka demske panje kao tema globalizacije. U stvari, akademski inte res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim znaajem, interesom i zabrinutou koje stvaraju posledice glo balizacije. Meutim, postoje i neki interni razlozi u akademskom svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao to je, re cimo, reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). Dru tveni teoretiari, ukljuujui mnoge od onih koji se pominju u ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi, nisu mogli da se odupru trendu da za svoj osnovni predmet prouavanja izaberu globalizaciju. Cilj ove glave nije da prui sveobuhvatan pregled literature o globalizaciji koja je veoma obimna, a pogotovo ne da se kritiki osvrne na itavu literaturu o globalizaciji. Ono to sledi jeste kratak pregled nekih od najvanijih teoretskih radova o globalizaciji. Meutim, pre nego to zaponemo, neophodno je da globalizaciju definiemo kao irenje odreenih praksi, od nosa, svesti i organizacije drutvenog ivota po elom svetu. Globalizacija je proces koji svakodnevno, esto na jedan dra matian nain, transformie nacije i ivote milijardi ljudi irom sveta. Znaaj globalizacije i njenih posledica moe se uoiti na svakom koraku, a moda je najvidljiviji po redovnim protestima
Globalizacija - irenje odreenih praksi, odnosa, svesti i organizacije drutve nog ivota po elom svetu.

394

DORD RicER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija, kao to su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Meuna rodni monetarni fond). Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga nizacija pokazuju da ljudi irom sveta smatraju da je globalizacija vana i da u velikoj meri utie na njihove ivote. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica odreenih razvoja u drutvenoj teoriji. Tu se najpre misli na reakciju pro tiv ranih verzija teorije modernizacije. Jedna od najvanijih ka rakteristika te teorije jeste prozapadnjaka pristrasnost, to jest davanje prednosti obrazcu razvoja karakteristinom za Zapad. Po tom gleditu, ostatak sveta nema mnogo izbora ve pre ili ka snije mora poeti da lii na Zapad. Iako postoje razliite teorije globalizacije, skoro svima njima zajedniki je pokuaj da se uda lje od prozapadnjakog diskursa i istrae transnacionalne procese koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. (O tome e biti vie rei u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.) Globalizacija moe da se analizira kulturalno, ekonomski, politiki i/ili institucionalno. Unutar svake od ovih perspektiva moe se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. Sledstveno, globalizacija kulture moe da se posmatra kao transnacionalna ekspanzija optih kodova i praksi (homogenost), ili kao proces u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadraji ulaze u inte rakciju da bi stvorili neku vrstu pastia ili koktela iz kojeg e se kasnije razviti itav niz kulturnih hibrida (heterogenost). Trend homogenosti esto se vezuje za kulturni imperijalizam, tj. uticaj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Postoje mnoge varijante kulturnog imperijalizma, ukljuujui i one koje naglaavaju ulogu amerike kulture, Zapada ili centralnih zemalja (engleski, core country). Roland Robertson se, iako ne koristi po jam kulturnog imperijalizma, suprotstavio toj ideji kroz svoj u veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u interakciju s lokalnim da bi proizvelo neto posebno - glokalno. Teoretiari koji se usmeravaju na ekonomske inioce, naglaa vaju njihovu sve veu vanost, kao i homogeniui uticaj koji oni imaju na savremeno drutvo. Oni globalizaciju vide kao proces
Kulturni imperijalizam - uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.

TEORIJE GLOBALIZACUE

395

irenja trine ekonomije na razliite regione sveta. Na primer, neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. Nedav no je Dozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i bivi predsednik Vea ekonomskih savetnika, estoko kritikovao Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organizaciju, a posebno Me unarodni monetarni fond zbog toga to svojim delanjem vie doprinose pogoravanju ekonomskih kriza irom sveta nego to ih reavaju. Izmeu ostalog, Stiglic kritikuje MMF zbog njego vog homogenizujueg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifinosti. MMF se esto ponaa kao doktor koji propisuje jedan isti lek za razliite bolesti: gde god da doe, na kakav god problem da naie, MMF uvek nudi isto reenje. MMF i globalizacija su do sada uglavnom ili u korist bogatim nacijama, posebno SAD (koje efektivno imaju mo veta nad odlukama MMF-a), a na tetu siromanih nacija. Jaz izmeu bogatih i siromanih poveao se upravo zbog pojave globalizacije. Iako ovi teoretiari uglavnom smatraju da je posledica glo balizacije vea homogenost, oni priznaju da se na marginama glo balne ekonomije moe uoiti izvesni stepen diferencijacije (hetero genosti). Uistinu, Stiglic istie potrebu da MMF i druge globalne ekonomske organizacije u svom radu ponu da primenjuju diferenciranije pristupe i politike. Drugi oblici heterogenosti u eko nomskoj oblasti ukljuuju, na primer, porobnjavanje (engleski, commodification) lokalnih kultura i uvoenje fleksibilne specijali zacije koja omoguuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama razliitih lokalnih zajednica. Jo optije, oni koji naglaavaju heterogenizaciju slau se da interakcija globalnog trita s lokalnim tritima vodi do stvaranja jedinstvenog glokalnog" trita koje integrie potrebe globalnog trita s realnostima lokalnog trita. I kod politikih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo genost ili heterogenost. Na primer, neke od ovih teorija koje se opredeljuju za perspektivu homogenosti, usredsreuju se na ire nje modela nacionalne drave po svetu i pojavu istovetnih oblika upravljanja u elom svetu. Drugim recima, one ukazuju na to da svetom jo uvek dominira manje-vie isti oblik upravljanja. Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija

organizacija umanjuje mo kako nacionalnih drava, tako i lo kalnih drutvenih struktura koje unose razliitost u ivote obi nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledita o homogenizaciji u politikoj oblasti dolazi od Bendamina Barbera i njegove teorije o Mek svetu" (McWorld") ili rastu jedinstvene politike* ori jentacije koja osvaja ceo svet. Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna tivne teorijske perspektive, artikulie ideju Dihada". Dihad je proizvod angamana lokalizovanih, etnikih i reakcionarnih po litikih snaga (ukljuujui tu odmetnike drave") koje imaju cilj da raspale nacionalizme, to vodi do vee politike heteroge nosti irom sveta. Interakcija Mek sveta i Dihada na lokalnom nivou moe da proizvede jedinstvenu glokalnu politiku forma ciju koja integrie elemente i jednog (na primer, upotreba In terneta da bi se privukla podrka javnosti) i drugog (na primer, upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlai kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se oigledno ne iscr pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani cama videemo da vodee teorije globalizacije na razliite naine dotiu pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija e biti podeljena u etiri odeljka. Najpre emo videti kako o globalizaciji raz miljaju neki od glavnih savremenih teoretiara sa kojima smo se ve upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda emo se okrenuti trima irim kategorijama teoretisanja globalizacije - kulturnoj, ekonomskoj i politikoj/institucionalnoj.

Barberovo shvatanje Mek sveta nije ogranieno na politiku; on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.

396

DORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

tetan po homogenost koncepta nacionalnih drava. Kao to emo videti, neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i organizacija umanjuje mo kako nacionalnih drava, tako i lo kalnih drutvenih struktura koje unose razliitost u ivote obi nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledita o homogenizaciji u politikoj oblasti dolazi od Bendamina Barbera i njegove teorije o Mek svetu" (McWorld") ili rastu jedinstvene politike* ori jentacije koja osvaja ceo svet. Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna tivne teorijske perspektive, attikulie ideju Dihada". Dihad je proizvod angamana lokalizovanih, etnikih i reakcionarnih po litikih snaga (ukljuujui tu odmetnike drave") koje imaju cilj da raspale nacionalizme, to vodi do vee politike heteroge nosti irom sveta. Interakcija Mek sveta i Dihada na lokalnom nivou moe da proizvede jedinstvenu glokalnu politiku forma ciju koja integrie elemente i jednog (na primer, upotreba In terneta da bi se privukla podrka javnosti) i drugog (na primer, upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike). Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlai kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se oigledno ne iscr pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani cama videemo da vodee teorije globalizacije na razliite naine dotiu pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija e biti podeljena u etiri odeljka. Najpre emo videti kako o globalizaciji raz miljaju neki od glavnih savremenih teoretiara sa kojima smo se ve upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda emo se okrenuti trima irim kategorijama teoretisanja globalizacije - kulturnoj, ekonomskoj i politikoj/institucionalnoj.

Barberovo shvatanje Mek sveta nije ogranieno na politiku; on smatra da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.

TEORIJE GLOBALIZACIJE

397

GLAVNI SOCIJALNI TEORETIARI O GLOBALIZACIJI Entoni Gidens iodbegli svet" globalizacije


Gidensovi pogledi na globalizaciju oigledno su usko pove zani i isprepletani s njegovim razmiljanjem o Molohu modernosti (glava 5). Gidens smatra da postoji jaka veza izmeu glo balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). Po njegovom miljenju, najvei deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan nae kontrole. Meutim, on nije potpuno pesimistian. Postoje naini da ograniimo probleme koje je stvorio odbegli svet, ali ne postoji nain da ga u potpunosti kontroliemo. Gidens polae izvesnu nadu u demokratiju, pogotovo u meunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao to je Evropska unija. Gidens smatra da Zapad i SAD igraju znaajnu ulogu u procesu globalizacije. Meutim, on takode priznaje da je globalizacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje nim snanim uticajem. Stavie, on tvrdi da se globalizacija nalazi u procesu decentrizovanja, to znai da drutva, nacije i kultu re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve znaajniju ulogu u njoj. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture, ali 1 da ih je, s druge strane, osnaila i oivela. Konano, Gidens donosi zanimljiv zakljuak da globalizacija gura postojee kultu re na marginu, proizvodei nove oblasti koje mogu da presecaju nacije. Kao primer, Gidens navodi podruje oko Barselone u severnoj Spaniji koje zalazi u Francusku. Po Gidensu, glavni sukob koji se danas odvija na globalnom nivou jeste sukob izmeu fundamentalizma i kosmopolitizma. Na kraju, Gidens predvia stvaranje globalnog kosmopolitskog dru tva". ak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji - tradicionali zam - sama njen proizvod. Stavie, fundamentalizam koristi glo balne sile (na primer, masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve. Fundamentalizam moe imati razliite oblike - religiozni, etniki, nacionalistiki, politiki - ali kakav god oblik da ima, on je po Gi densu problematian iz dva razloga. Prvo, zato to je u suprotnosti s kosmopolitizmom i drugo, zato to je povezan s nasiljem.

398

DORD RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

Ulrih Bek i politika globalizacije


Sutina Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme u globalizma i globalnosti. Globalizam je gledite da svetom dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije kapitalistikog svetskog trita i neoliberalne ideologije koja ga podupire. Za Beka, takvo gledite podrazumeva monokauzalno i linearno razmiljanje. Multidimenzionalnost globalnog razvoja - ekologija, politika, kultura i civilno drutvo - pogreno se redukuje na ekonomsku dimenziju, a ta ekonomska dimenzija se ponovo pogreno vidi kao neto to se razvija u linearnom prav cu sve vee zavisnosti od svetskog trita. Svet je za Beka mnogo multidimenzionalniji i kree se u vie pravaca. Osim toga, Bek ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita listiko svetsko trite, ukljuujui i injenicu da na njemu po stoji itav niz barijera slobodnoj trgovini, kao i veliki broj gubit nika, a ne samo pobednika. Dok je Bek kritikovao globalizam, on je podravao ide ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori, pogotovo oni to se vezuju za nacije, postaju sve iluzorniji. Oni postaju iluzorni jer globalizacija, koja obuhvata procese u koje su ukljueni transna cionalni akteri s razliitim koliinama moi, identitetima, itd., preseca i potkopava nacionalne drave. Ti transnacionalni proce si nisu po prirodi samo ekonomski, ve obuhvataju i ekologiju, kulturu, politiku i civilno drutvo. Takvi transnacionalni procesi prelaze nacionalne granice inei ih poroznim, ako ne i potpuno irelevantnim: nita to se dogaa na ovom svetu vie ne moe da se ogranii na lokalno. Ono to se deava lokalno, bilo da su to uspesi ili katastrofe, utie na itav svet.

Zigmunt Bauman Biografska skica


Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan ivot i interesan tnu akademsku karijeru. Roden kao Jevrejin u Poljskoj, izbegao je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. Borio se u Poljskoj armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. dobio in majora.

TEORIJE GLOBALIZACIJE

399

Meutim, za vreme talasa antisemitiz ma Bauman je osloboen svih dunosti. Nakon toga, okrenuo se drutvenim naukama i 1968. postao profesor na Varavskom univerzitetu, ali je ponovo bio prisiljen da napusti svoju poziciju zbog antisemita. Konano, karijeru nastavlja na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj, gde objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najznaajnih teoretiara svoga vremena. Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. godi ne. Iako je ve tada dobio znaajna priznanja za svoj akadem ski rad, njegova akademska karijera istinski uzlee tek 1989. godine kada je objavio uvenu studiju Modernitet i holokaust. U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija, ve izraz sutinske prirode modernosti. Ta kritika modernosti odvela je Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije, pa je tokom 1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori jentaciju. U poslednje vreme, sve vie je prisutan u javnom i votu piui o irokom spektru tema ukljuujui i globalizaciju. To ga, meutim, nije spreilo da u svojim knjigama ponudi neke nove akademske koncepte, meu kojima je najvaniji koncept likvidne modernosti" iz 2000. godine.

Dok transnacionalni procesi postoje jedno due vreme, globalnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. Prvo, njen uticaj kroz geografski prostor opseniji je nego ikada ranije. Drugo, njen uticaj kroz vreme daleko je stabilniji; iako vreme prolazi, njen uticaj neprekidno traje. Tree, postoji daleko vea gustina u njenim razlii tim elementima, ukljuujui tu i transnacionalne odnose i mree. Bek takode nabraja itav niz drugih karakteristika koje globalnost ine specifinom u poredenju s ranijim manifestacijama transnacionalnosti: 1. Svakodnevni ivot i interakcija preko nacionalnih grani ca radikalno se menjaju; 2. Javlja se samoopaanje transnacionalnosti u oblastima kao to su masovni mediji, potronja i turizam; 3. Zajednica, rad i kapital sve se manje vezuju za prostor;

400

DORDZ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOKA TEORIJA I NJENI KLASINI KORENI

4. Raste svest o globalnim ekolokim opasnostima i potrebi da se neto preduzme da bi se one spreile; 5. U naim ivotima opaamo sve vee prisustvo transkulturalnih drugih; 6. Globalna kulturna industrija cirkulie na do sada nevie nom nivou; 7. Transnacionalni sporazumi, akteri i institucije postaju sve brojniji i moniji. To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledita o modernosti i pone da tvrdi da su globalnost i njena ireverzibilnost povezani s onim to on naziva druga modernost". Nju karakterie opadanje moi nacija i nacionalnih granica koje su se nalazile u samoj sri prve modernosti". Glavna premisa prve modernosti jeste da ivimo u izolovanim nacionalnim dravama. Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Globalnost i druga mo dernost znae denacionalizaciju, a Bek se nada u uspon transna cionalnih organizacija i moda transnacionalne drave.

Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije


Bauman globalizaciju vidi kao prostorni rat". Po njegovom gleditu, mobilnost (pokredjivost) je u dananjem svetu postala naj vaniji i diferencirajui faktor drutvene stratifikacije. U prostornom ratu pobeuju oni koji su mobilni, sposobni da se slobodno kreu po celoj planeti i u tom procesu stvaraju znaenja za sebe. Oni se kreu osloboeni prostornih prepreka, a kada negde moraju da se prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograene zidovima i obezbeene policijskim snagama. Tu mogu da se zatite od gubit nika u prostornom ratu. Gubitnicima, na drugoj strani, ne samo da nedostaje mobilnost, ve su oni degradirani i ogranieni na terito rije liene znaenja ili ak sposobnosti da formuliu znaenje. Dok elita preteruje u svojim mogunostima za kretanje, ostali se oseaju zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre tanje. Osim toga, gubitnici se oseaju ponienima zbog nedostatka mobilnosti, ali i zbog injenice da mogu da vide elitu kako se slo bodno kree gde god poeli. Kao posledica toga, teritorije postaju bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava ju; u tom sukobu oni nemaju jednake anse.

TEORIJE GLOBALIZACIJE

401

Dobitnici ive u vremenu, a ne u prostoru; oni veoma brzo, ako ne i trenutno, mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Za razliku od njih, gubitnici ive u prostoru. Taj prostor nalazi se izvan nji hove kontrole. On je teak, otporan, elastian, n