Metakognicija&metalingvistika sposobnost

Pridev metalingvistiki aludira na termin metajezik-jezik koji koristimo da priamo o sopstvenom jeziku, dok za kognitivne psiholingviste metalingvistika aktivnost nalazi se u okviru pojma metakognicije.Meutim, da bi se obavila jedna metalingvistika aktivnost, potrebno je posedovati odreen nivo metalingvistike svesti. Kasden definie metalingvistiku svest sledeim reima: **Svaki pojedinac kao ivo bie poseduje odreene sposobnosti. Ne samo da smo sposobni da reagujemo, takoe smo sposobni i da razmiljamo o naim postupcima i reakcijama, da znamo ta ja ispravno, a ta ne. Jezik ne samo da uimo i koristimo, ve ga i posmatramo kao sredstvo naih opaanja i analiziranja. Metalingvistika svest predstavlja posebnu upotrebu jezika koja zahteva odreene kognitivne sposobnosti koju je tee usvojti i proiriti od jezikih vetinagovora i sluanja. Tanije, metalingvistika svest se koristi kada jezik postaje sredstvo ovekovog miljenja pored svoje osnovne komunikativne funkcije. Podrazumeva da pored toga to poznajemo neki jezik, moramo i znati da upravljamo njime i da razmiljamo o njemu, moramo biti svesni njegovog sadraja. Neki istaivai smatraju da se metalingvistika svest javlja jo sa dve godine, dok drugi tvrde da je to period oko 6. godine. U oba sluaju, u detetu se raa svest o jezikoj upotrebi, dete na svom maternjem jeziku poinje da misli i razmilja, u stanju je da se ispravi ukoliko je svestan svoje greke (deca esto gree u glasovnom aparatu, ree u gramatikom, jedno istraivanje je pokazalo da su deca sa dve godine bila u stanju da isprave odreene gramatike greke, iako ne znaju zato je ispravno da se tako kae)-to je metalingvistika svest koju posedujemo o jezikom aparatu.Usvajanje metalingvistike svesti je proces koji se deava postepeno, zbog toga dete jos od malih nogu je sposobno da koristi jezik kao sredstvo , da ponavlja rei od starijih, da pamti izraze, i da ih potom reprodukuje. Postoje 4 etape uz pomo kojih dete postie nivo metalingvistike svesti: 1)prve lingvistike sposobnostikada dete koristi jezik uz pomo modela starijih koji se produkuju u njihovom okruenju;2)epilingvistike sposobnosti-implicitna znanja poinju da se skladite u njihovim mozgu i na taj nain se ugrauje lingvistiki sistem, ali deca jo uvek nisu svesna njegovih funkcija;3)metalingvistike sposobnosti-sposobnosti koje nam omoguavaju da opiemo i analiziramo lingvistiki sistem i tada postajemo svesni njegovih funkcija; 4)automatizacija metalingvistikog ponaanja-upotreba jezika na metalingvistiki nain, kada neko ui da ita npr.-podrazumeva ponavljanje ili uvebavanje gde na kraju osoba sama upravlja tim proces, tj. sposobna je sama da ita i svesno je savladala taj sadraj. Da bi osoba imala odreen nivo metalingvistike svesti,to ne podrazumeva da ona mora da zna svu gramatiku datog jezika ili da zna gramatike jedinice. Postoje osobe koje imaju nii nivo obrazovanja i ne znaju moda ta je glagol, zamenica itd. ali znaju da koriste jezik pravilno i na taj nain imaju razvijenu sposobnost da koriste jezik kao sredstvo(primer: znaju da se kae ja peem, ali se za tree lice mn. koristi oni peku), svesni su korienja ovakvog oblika, iako ne znaju moda zato je k umesto . Iz toga proizilazi da imaju razvijenu metalinigvistiku sposobnost. MS zavisi i od pismenosti, od itanja i pisanja, izloenosti jeziku, uenja itd.

Postoje faktori koji utiu na metalingvistiku svest, oni su interni i eksterni. Izloenost jeziku, razvijanje jezikih vetina, rano itanje , reavanje zagonetki, rebusa jesu eksterni faktori. Interni podrazumevaju godine kada poinjemo da govorimo, nivo govorne inteligencije i jeziku kreativnost. Jedni i drugi faktori izazivaju posledice kao to su autokorekcija, umanjeno poznavanje konteksta, figurativno korienje jezika itd.Kao to postoje testovi za merenje jezikih sposobnosti, postoje i testovi za merenje metalingvistikih sposobnosti. Postoji 4 modela ovakvih testova: fonoloki, leksiki, sintaksiki i pragmatiki. Ukoliko se utvrdi da osoba ima visok nivo MS na maternjem jeziku, to e pomoi za usvajanje drugog jezika. Kada govorimo o ovom fenomenu u okvuru bilingvizma, postoje tvrdnje da bilingvalne osobe imaju razvijenije metalingvistike sposobnosti, odnosno da su sposobna da bolje monitorizuju 1 jezik i rukovode sa dva lingvistika sistema i da mogu da ih razdvoje. Proces usvajanja drugog jezika je olakan jer pojedinac ve raspolae sa jednim jezikim sistemom. Metalingvistika sposobnost se povezuje sa metakognicijom. Metakognicija podrazumeva znanje koje osoba poseduje o svojim kognitivnim procesima i kako oni utiu kada treba da se suoimo sa nekim zadatkom. Ona podrazumeva znanje ta treba uraditi i kako to uraditi. Metalingvistika sposobnost zahteva kognitivnu osnovu koja omoguava analiziranje i prouavanje odreenih aspekata jezika. Ta kognitivna osnova omoguava stvaranje hipoteze o jeziku. MS se posmatra kao misaona aktivnost, a ta aktivnost predstavlja deo metakognitivnih aktivnosti. U kontekstu nastave stranih jezika-da bismo znali kako da upravljamo lingvistikim sistemom ciljnog jezika, moramo da znamo na koji nain smo to upravljanje izvrili.

Monitor-sistem ili nadzorni organ koji svesno kontrolie i redukuje jeziku produkciju