You are on page 1of 371

Odiakom Nastavno-naunog vea Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ova knjiga predviena jc kao udbenik na osnovnim i poslcdiplomskim .

studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

ZORAN STOJANOVI

KRIVINO PRAVO
OPTIDEO

- DVANAESTO IZDANJE -

Beograd, 2006.

KRIVINO PRAVO OPTI DEO

Autor Dr Zoran Stojanovi redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Izdava Pravna knjiga, Beograd Za izdavaa Jovana Stojanovi Recenzent Dr Obrad Peri redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Dizajn korica Mihailo Vasiljevi Jovana Stojanovi Kompjuterska obrada ,,BIG tampa"

C. 2005, PRAVNA KNJIGA, BEOGRAD. Nije dozvoljeno da bilo koji dco ove knjige bude snimljen, cmitovan ili reprodukovan na bilo koji nain, ukljuujui, ali ne ograniavajui se na fotokopiranje, foiografiju, magnetni upis ili bilo koji drugi vid zapisa, bez prethodne dozvole Izdavaa.

ISBN 86-86223-01-X
Ti ra: 1000

tampa: BIG tampa", Beograd

SADRAJ

NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE I PREDGOVOR JEDANAESTOM IZMENJENOM IZDANJU PREDGOVOR PRVOM IZDANJU SKRAENICE Deo prvi KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA I. KRIVINO PRAVO 1. Pojam krivinog prava 2. Pojam krivinog zakona i krivinog zakonodavstva 3. Mesto krivinog prava u pravnom sistemu 3.1. Krivino pravo i kazneno pravo u irem smislu 3.2. Krivino pravo i ustavno pravo 3.3. Krivino pravo i druge grane prava 4. Krivino pravo i moral 5. Meunarodno krivino pravo 5.1. Pojam meunarodnog krivinog prava 5.2. Meunarodni krivini sud i meunarodno krivino pravo 6. Osnovna naela krivinog prava 6.1. Naelo zakonitosti 6.2. Naelo legitimnosti 6.3. Naelo individualne subjektivne odgovornosti (naelo krivice) 6.4. Naelo humanosti 6.5. Naelo pravednosti i srazmernosti 7. Razvoj krivinog prava 7.1. Osvrt na pojavu i razvoj krivinog prava 7.2. Razvoj naeg krivinog prava

15 16 17

21 21 24 26 26 28 28 29 32 32 34 38 39

42 43 44 45 45 48 5

KRIVINO PRAVO - OPTI DEO

54 S. Izvori krivinog prava 9. Tumaenje n krivinom pravu 9.1. Pojam i vrste tumaenja 9.2. Subjekti tumaenja 9.3. Metodi tumaenja 9.4. Ekstenzivno i restriktivno tumaenje 10. Analogija u krivinom pravu 11. Nauka krivinog prava i njen odnos sa drugim uaukama 11.1. Pojam i zadatak nauke krivinog prava 11.2. Nauni sistem opteg dela krivinog prava 11.3. Odnos nauke krivinog prava sa drugim naukama 11.4. Razvoj nauke krivinog prava 11.4.1. Nastanak nauke krivinog prava i pojedine kole 11.4.2. Savremeni stavovi o mogunostima i budunosti krivinog prava n. KRIVINOPRAVNA ZATITA (KRIVINO PRAVO U MATERIJALNOM SMISLU) 1. Uvodne napomene 2. Opti problemi krivinopravne zatite 3. Shvatanja o legitimnosti krivinopravne zatite 4. Usmerenost i granice krivinopravne zatite Dl. VREMENSKO I PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA 1. Vremensko vaenje krivinog zakona 2. Prostorno vaenje krivinog zakonodavstva 2.1. Teritorijalni princip (vaenje naeg krivinog zakonodavstva za dela uinjena u zemlji) 2.2. Realni, personalni i univerzalni princip (vaenje naeg krivinog zakonodavstva za dela uinjena u inostranstvu) 2.2.1. Posebni uslovi za primenu supsidijamog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa
6

58 -

67 70 70 73 77 77 77 80 82 85 85 87 87 88 90

SADRAJ

2.2.2. Uraunavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu 2.3. Vaenje krivinog zakonodavstva drave lanice (kolizione norme) Dco drugi KRIVINO DELO Odsek prvi POJAM KRIVINOG DELA 1. Opti pojam krivinog dela shvatanja u naoj teoriji '2. Odreivanje opteg pojma krivinog dela 2.1. Meusobni odnos pojedinih elemenata opteg pojma krivinog dela I. RADNJA KRIVINOG DELA 1. Radnja krivinog dela 1.1. Pojam i funkcije radnje 1.2. Viste radnje 2. Odnos radnje, uzrone veze i posledice krivinog dela 2.1. Posledica 2.2. Uzrona veza (uzronost) II. PREDVIENOST U ZAKONU 1. Predvienost u krivinom zakonu 2. Bie i elementi bia krivinog dela 2.1. Kvalifikovani i privilegovani oblici bia krivinog dela 3. Uslovi kanjivosti 3.1. Objektivni uslovi inkriminacije 3.2. Lini osnovi iskljuenja kanjivosti 4. Subjekt krivinog dela 5. Objekt krivinog dela 6. Drutvena opasnost kao materijalna strana predvienosti u zakonu 6.1. Funkcija drutvene opasnosti 6.2. Odreivanje pojma drutvene opasnosti 6.3. Drutvena opasnost i zatitni objekt

91 92

95 95 99 jq j

104 j,jjp p, pc

po po

I -, I

II

KRIVINO PRAVO - OPTI DEO

m .

PROTIVPRAVNOST

1 3 8

1. Pojam protivpiavnosti u krivinom pravu i odnos sa predvienou u zakonu 2. Osnovi iskljuenja protivpravnosti 2.1. Delo malog znaaja 2.2. Nuna odbrana 2.3. Krajnja nuda 2.4. Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvieni krivinim zakonom 2.4.1. Vrenje slubene dunosti 2.4.2. Nareenje pretpostavljenog 2.4.3. Pristanak povreenog 2.4.4. Ostali osnovi IV. KRIVICA 1. Pojam krivice 1.1. Odnos krivice i krivine odgovornosti 2. Normativna i psiholoka teorija krivice 3. Oblici (stepeni) krivice 3.1. Umiljaj 3.2. Nehat 4. Osnovi iskljuenja krivice 4.1. Neuraunljivost 4.2. Bitno smanjena uraunljivost 4.3. Stvarna zabluda 4.3.1. Pojam i vrste stvarne zablude 4.3-2 Krivinopravno dejstvo stvarne zablude 4.3.3. Zabluda o predmetu, licu i uzronoj vezi 4.4. Pravna zabluda 4.4.1. Pojam pravne zablude 4.4.2. Krivinopravni znaaj pravne zablude 4.5. Sila i pretnja (prinuda) 5. Posebni sluajevi odgovornosti u krivinom pravu 8

* ^r^ ^ ^'

149 '50 150 151 154 154 154 157 160 160 167 170 170 173 175 175' 176 177 177 177 179 181 184

SADRAJ

5.1. Actiones liberae in causa (skrivljena neuraunljivost) 5.2. Odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom 5.3. Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja 5.4. Odgovornost pravnog lica za krivina dela 5.4.1. Razvoj i stanje u svetu 5.4.2. Odgovornost pravnih lica u naem pravu 5.4.3. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima

184 187 189 191 191 194 196

Odsek drugi OBLICI I NAIN OSTVARIVANJA KRIVINOG DELA I. PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA 1. Naelna pitanja kanjivosti nedovrenog krivinog dela 2. Pripremanje krivinog dela 3. Pokuaj krivinog dela 3.1. Pojam i vrste pokuaja 3.2. Kanjavanje za pokuaj 3.3. Nepodoban pokuaj 3.4. Dobrovoljni odustanak 3.4.1. Pojam dobrovoljnog odustanka 3.4.2. Kanjavanje za dobrovoljni odustanak II. V R E M E I M E S T O IZVRENJA KRIVINOG DELA 1. Vreme i mesto izvrenja krivinog d e l a - opte napomene 2. Vreme izvrenja 3. Mesto izvrenja III. DEOBA KRIVINIH DELA 1. Podela krivinih dela s obzirom na radnju i posledicu 2. Druge podele krivinih dela 3. Podela na opta i politika krivina dela IV. OSTVARENJE VIE KRIVINIH DELA OD STRANE JEDNOG LICA (STICAJ KRIVINIH DELA)

198 198 198 201 203 203 206 207 209 209 211 212 212 212 213 216 216 217 217 219

KRIVINO P R A V O - OPTI DEO

1. Pojam i vrste sticaja 1.1. Prividni idealni sticaj 1.2. Prividni realni sticaj 1.2.1. Sloeno krivino delo 1.2.2. Kolektivno krivino delo 1.2.3. Produeno krivino delo V. OSTVARENJE KRIVINOG DELA OD STRANE VIE UINILACA (SAUESNITVO) 1. Pojam i vrste sauesnitva 2. Pravna priroda sauesnitva 3. Saizvrilatvo 4. Podstrekavanje 5. Pomaganje 6. Odgovornost sauesnika za krivino delo Deo trei KRIVINE SANKCIJE I. O KRIVINIM SANKCIJAMA UOPTE 1. Pojam krivine sankcije 2. Vrste krivinih sankcija II. KAZNA 1. Pojam kazne 2. Opravdanje i svrha kazne A. Vrste kazni 1. Sistem kazni 2. Kazna zatvora 263 2.1. Opta pitanja kazne lienja slobode 2.2. Kazna zatvora u naem krivinom pravu 2.3. Uslovni otpust 3. Novana kazna 3.1. Pojam i sistemi novane kazne 2.2. Novana kazna u naem krivinom pravu 10

21 221 223 224 224 226

232 232 235 237 241 247 250

255 255 256 250 258 259 261 261

263 266 267 269 269 271

SADRAJ

4. Rad u javnom interesu 5. Oduzimanje vozake dozvole B. Odmeravanje kazne 1. Pojam i vrste odmeravanja kazne 2. Olakavajue i oteavajue okolnosti 3. Ublaavanje kazne 4. Osloboenje od kazne 5. Povrat 5.1. Pojam i krivinopravni znaaj povrata 6. Odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju 7. Odmeravanje kazne osuenom licu 8. Uraunavanje pritvora i ranije kazne III. MERE UPOZORENJA 1. Pojam i svrha 2. Uslovna osuda 2.1. Nastanak i sistemi uslovne osude 2.2. Mehanizam funkcionisanja uslovne osude u naem krivinom pravu 2.3. Uslovi za izricanje uslovne osude 2.4. Opozivanje uslovne osude 2.5. Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom 3. Sudska opomena IV. MERE BEZBEDNOSTI 1. Nastanak mera bezbednosti 2. Pojam i svrha mera bezbednosti 3. Vrste i sistem mera bezbednosti u naem krivinom pravu 3.1. Obavezno psihijatrijsko teenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi 3.2. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi 3.3. Obavezno leenje narkomana 3.4. Obavezno leenje alkoholiara

274 276 277 277 280 284 286 289 289 290 294 295 296 296 298 298 299 300 301 303 305 308 3C8 309 310 312 314 315 316 II

KRIVINO PRAVO - OPTI DEO

3.5. Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti 3.6. Zabrana upravljanja motornim vozilom 3.7. Oduzimanje predmeta 3.8. Proterivanje stranca iz zemlje 3.9. Javno objavljivanje presude V. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVINIM DELOM 1. Osnov i nain oduzimanja imovinske koristi 2. Zatita oteenog VI. PRAVNE POSLEDICE OSUDE 1. Nastupanje pravnih poslcdica osude 2. Vrste pravnih posledica osude 3. Poetak i trajanje pravnih posledica osude VII. REHABILITACIJA I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE 1. Pojam i dometi rehabilitacije 1.1. Rehabilitacija u naem krivinom pravu 2. Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije VIII. AMNESTIJA I POMILOVANJE 1. Opte napomene 2. Amnestija 3. Pomilovanje IX. ZASTARELOST 1. Pojam zastarelosti 2. Zastarelost krivinog gonjenja 3. Zastarelost izvrenja krivinih sankcija X. KRIVINE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA 1. Krivinopravni status maloletnih uinilaca u naem krivinom pravu 2. Sankcije za maloletnike u naem krivinom pravu i njihove specifinosti
12

317 ' ' "0 321 322 324 324 326 327 327 328 329 330 330 331 333 334 334 335 ; .336 338 338 339 340 343 343 345

SADRAJ

3. Vaspitne mere - pojam i vrste 3.1. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 3.2. Vaspitne mere pojaanog nadzora 3.3. Zavodske vaspitne mere 3.4. Obustava izvrenja i zamena izreene vaspitne mere drugom vaspitnom merom 4. Maloletniki zatvor 5. Uslovni otpust maloletnih uinilaca 6. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvrila krivino delo kao maloletnici 7. Primena vaspitnih mera na mlade punoletne uinioce krivinih dela LITERATURA REGISTAR POJMOVA

347 348 349 351 352 353 355 356 357 359 367

13

NB

NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE

Izvesne razlike u odnosu na ranije izdanje postoje samo kod izlaganja o produenom krivinom delu i pripremnim radnjama. U prvom sluaju u veoj meri je uzeto u obzir novo zakonsko reenje, dok se u drugom sluaju radi o manjim izmenama teksta. Beograd, 10. mart 2006. godine Autor

PREDGOVOR JEDANAESTOM IZMENJENOM IZDANJU

Ovo izdanje se u odnosu na prethodna bitno razlikuje s obzirom na to d a j e usaglaeno sa novim krivinim zakonodavstvom Srbije koje stupa na snagu 1. januara 2006. godine. Iako su razlike u odnosu na ranije zakonodavstvo brojne i sutinske, to usaglaavanje nije zahtevalo potpuno preraivanje udbenika s obzirom na to da su u njemu ve bila zastupana shvatanja na kojima se zasniva veina koncepcijski novih reenja u Krivinom zakoniku. Beograd, 20. novembar 2005. godine Autor

15

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Prilikom pisanja jednog udbenika uvek postoji problem usklaivanja didaktikog i naunog. Iako u jednom delu strane krivinopravne udbenike literature vie dolazi do izraaja nauni pristup, ovaj udbenik daje prednost onome to je i osnovni zadatak jednog udbenika. Naime, kod nas ne postoji praksa, niti uslovi za to, da se, prema nainu obrade i obimu, pie vie vrsta udbenika poev od onih koji za poetnike daju osnove i elemente Opteg dela, pa do traktata koji obradi problema pristupaju veoma ozbiljno i zahtevaju odreena predznanja. S obzirom na to da je udbenik pre svega namenjen studentima, tome je morao biti prilagoen opti pristup, kao i obrada pojedinih instituta. Dakle, udbenik se uglavnom svodi na onu materiju koja je neophodna za sticanje osnovnih znanja iz predmeta Krivino pravo - opti deo. Ipak, neka pitanja su detaljnije obraena, a pri tome je korien u izvesnoj meri i problematski i kritiki pristup. I inae, kada su izlagana i elementarna znanja iz krivinog prava, smatrali smo da kod nekih pitanja ima mesta i takvom pristupu koji navodi studente na razmiljanje i preispitivanje postojeih reenja. U izlaganju materije opteg dela polo se od naeg vaeeg krivinog zakonodavstva. Za posebno uvaavanje pozitivnog prava u oblasti krivinog zakonodavstva postoje i dva dodatna razloga. Krivino pravo je stabilna grana prava, a naroito je za institute opteg dela uobiajeno da vae dui vremenski period. Drugo, postoji velika slinost, ponekad i identinost, u pogledu reenja koja sadre pojedina krivina zakonodavstva u oblasti opteg dela, naroito evropska, pa sc u tom pogledu mnoga reenja javljaju kao univerzalna. Prepreka tenji da sc u mnogo veoj meri poe od drugaijeg pristupa izuavanja materije opteg dela krivinog prava u odnosu na onaj koji je uobiajen u naim udbenicima, bila je i tradicija koja postoji u naoj teoriji i praksi, a u vezi sa tim, i nastavni program ovog predmeta na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao i ni. drugim pravnim fakultetima u naoj zemlji. Iako je zastarelost nae krivinopravne teorije (ona manje vie polazi od nemake teorije krivinog prava s kraja XIX i poetka XX veka) opravdavala jedan radikalniji pristup u obradi materije opteg dela, morali su biti uvaavani navedeni razlozi, tako da udbenik ne donosi onoliko novina koliko bi to autor inae eleo i smatrao opravdanim. Zbog toga i sistem opteg dela od kojeg se polo u ovom udbeniku koji je, kao to je poznato, od izuzetnog znaaja za obradu ove materije, u velikoj meri uvaava ono to je tradicionalno i opteprihvaeno, ali ipak, bar kada je u pitanju naa literatura, sadri i odreene novine. Autor
16

SKRAENICE KZ ZOMUKD OKZ KZ SRJ SCG KZ RS ZKP ZOPP ZIKS WS VSS ZID KZ/90 ZI KZ/93 ZIDKZRS/94 OSB Krivini zakonik Zakon o malolctnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zaStiti maloletnih lica Osnovni krivini zakon Krivini zakon Savezne Republike Jugoslavije Srbija i Crna Gora Krivini zakon Republike Srbije Zakonik o krivinom postupku Zakon o privrednim prestupima Zakon o izvrenju krivinih sankcija (Slubeni glasnik RS", broj 16/97) Vrhovni vojni sud Vrhovni sud Srbije Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona SFRJ (Slubeni list SFRJ", broj 38/90) Zakon o izmenama Krivinog zakona SRJ (Slubeni list SRJ", broj 37/9:0 Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije (Slubeni glasnik", broj 47/94) Okruni sud u Beogradu

Deo

prvi

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Deo prvi KRIVINO PRAVO IKRIVINOPRAVNA ZATITA

I. KRIVINO PRAVO 1. Pojam krivinog prava Osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava kao grane pozitivnog prava'^jeste obavljanje zatitne fhnkcijc. 2 'Ta se zatita ostvaruje propisivanjem odreenih ponaanja kao krivinih dela i propisivanjem krivinih sankcija za ta dela, kao i uslova za njihovu primenu prema uiniocima krivinih dela.-51 Drugim reima1_ilj_kriyinog prava jeste suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruanje zatite najznaajnijim dobrima i vrednostima od ponaanja koja ih povrcdujil ili ugroavaju. Krivino pravo je neophodno za obezbedivanje osnovnih uslova za uspean zajedniki ivot ljudi ime se opravdava i njegovo postojanje. 4 ' Krivino pravo je zakonsko pravo, tj. pravo koje je zasnovano na zakonu. Za razlikuod_ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadre pravne norme, jedini pravni akt kojim se moe propisati knvi'nopravna norma jeste zakon. Regulisanje tako osetljivih pitanja kao to je proglaavanje odreenih ponaanja krivinim delima i propisivanje krivinih sankcija za njih kao najdrastinijih pravnih sankcija, zahteva da to bude samo u sluajevima koji su nuni i opravdani i da se to ini u demokratskoj proceduri. Samo od zakona, a ne i od podzakonskih akata, moe se oekivati da prui dovoljno garantija u tom pogledu. Propisivanje zakonskih normi nije, meutim, dovoljno za ostvarivanje cilja krivinog prava. Neophodno je da postoji visok stepen verovatnoe da e se one zaista i priKrivino pravo sc moe shvatiti i kao nauna disciplina, o emu c biti rei u odcljku 11. o v e glave. T o znai da s c krivinom pravu daje utilitaristiki karakter, tj. opravdanje krivinog prava sc vidi u njegovoj drutvenoj korisnosti. Danas su u nauci krivinog prava retka miljenja koja krivinom pravu negiraju takav karakter i koja mu za cilj postavljaju samo ostvarenje ideje pravde i pravednosti. 3) N a e pozitivno k r i v i n o j a k o n o d a v s t v o (lan 3. KZ) odreuje zatitu oveka i drugih drutvenih vrednosti kao osnov i granice za to propisivanjTvid. odcljak 6.2). 4 ) r / / M n o g i strani teoretiari krivinS^prava, naroito nemaki, u tome vide osnovni zadatak krivinog prava. U tom smislu, na primer, J. Wcsscls, W. Bculkc, Strafrccht, Aligcmeincr Teil, 2 9 . Auflagc. Hcidclbcrg, 1999, p. 2. Slian stav sc zauzima i u (talijanskoj doktrini krivinog prava. O lome vid. S. Bcltrani, Compcndio di Diritlo penale, V edizione, Napoli, 1996. p. 5 - 6 . Meutim, postoji i shvatanjc, zastupano naroito od predstavnika nekih pravaca u savrem :noj kriminologiji, da to nije pravi cilj krivinog prava, kao i da o n o nije podobno da ostvaruje taj cilj. Govori s e o tome da j c krivino pravo sredstvo za zatitu uih grupa na vlasti na raun interesa veine u drutvu i o ideologiji drutvene odbrane koja slui opravdanju odreenih drutvenih institucija tako to im sc pripisuje drugaija funkcija od one koju zaista vre. T a k o A . Baratta, Crimino. logia critica c critica dcl diritto penale, Bologna, 1982, pp. 3 7 - 4 4 . Vid. poglavlje II o krivinopravnoj zaStiti. 1) 2)

21

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

meniti, da c se prema uiniocima krivinih dela primeniti kazna ili druga krivina sankcija. Krivino pravo proglaava odreena ljudska ponaanja krivinim delima istovremeno predviajui za njih kaznu, odnosno neku drugu krivinu sankciju. Njegov cilj jeste da sc deluje naponaanje oveka. Drutvo putem krivinog praiajgraava svoje oekivanje da e seniceovi lanovi uzdrati od vrenja ponaanja koja su proglaena krivimro3lima. To znacfcla nije primarni cilj ToTvicnogj2ray.a,prjmcna_kazne i krivinih sankcija, vec sc ono, naprotiv, zasniva na pretpostavci da veina jraana nee vriti krivinOcIa. Samo u sluaju kada pojedinci iznevere oekjvanja.u tom smislu, na njih e primenjuju krivine sankcijg. Krivino pravo moe da funkcionie samo ako primena krivinih sankcijaujcdnom drutvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj lanova tog drutva. Ne samo da krivino pravo mora poi od pretpostavke da samo manjina u drutvu vri krivina dela, ve i u odnosujia tu manjinu nije mogue u svakom sluaju primeniti krivine sankcije. Ni najbolje orgHnizovana drava nije u stanju da obezbedi primeriuTcrivinih sankcija prema svim uiniocima krivinih dela. Mnogi od njih ostanu neotkriveni, ili i drugih razloga ne doe do primene krivine sankcije. ak i ako bi bilo mogue primeniti krivinu sankciju na svakog uinioca krivinog dela, to ne bi bilo poeljno, jer bi suvie esta primena kazne i drugih krivinih sankcija otupila njihovu otricu. Ako se kazna suvie esto primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i svoju efikasnost. 5 'Meutim, iako nije ni realna niti opravdana tenja-da-uvek kada je uinjeno neko krivino.dclo doe do primene krivinopravnih normi, suvie selektivna i retka primena krivinog prava slabi njegovu zatitnu funkciju.'" Krivino pravo sbj/aeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava, polaeTod tradicionalne podele na krivino pravo u objektivnom i subjektivnom smislu,71 predstavljalo bi krivino pravo u objektivnom smislu. Upravo tako se uobiajeno i shvata krivino pravo ukoliko se posebno ne naglasi d a j e re o krivinom pravu u subjektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje ine krivino zakonodavstvo reguliu dve celine na koje sc krivino pravo moe podeliti, a to je njegov opti i posebni deo. Dok opti deo sadri odredbe relevantne za sve ili veinu krivinih dela, posebni deo krivinog prava sadri zakonske n o F me Kojima se prviaju pojclina'l<rfvicna dela, odnosno koiima sc odreena ponaanja prog^aavajuIcnvicninTdelinia.55' Krivino pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kanjavanje (ius puniendi). Ono pripada samo dravi. Ostvarivanje tog prava zasniva se na dravnoj prinudi,
5) 6) T o m e to j c o v o .saznanje danas, bar u teoriji, postaio nesporno u velikoj meri d o p r i n c o j e H.Popilz svojim radom O b c r d i c Pravcntivwirkung des Nichtsvvisscns, T u b i n g e n ; 1968. Vid. d o l c o d e l j a k 11.4. U SR Jugoslaviji j c u 1998. godini p r a v o s n a n o o s u e n o 4 7 4 7 2 p u n o l c l n a lica, a 2 0 0 1 . g o d i n e ( b e z K o s o v a i Metohije) 3 5 5 6 8 lica (SaopStcnjc S a v e z n o g z a v o d a za .statistiku, br. 163, g o d . XLIII i b r . 150, g o d . X L V ) . N e p o s t o j e egzaktni metodi za u t v r i v a n j e s t v a r n o g broja u i n j e n i h krivinih c cia, ali j c s i g u r n o d a j e l a j b r o j znatno visi. V i d . M . A i m o v i . Krivino pravo, OpSti d e o , Subotica, 1937, str. 2. O t o m e g d c s c nalaze o d r e d b e o p t e g i p o s e b n o g dela, o d n o s n o k o j i m su z a k o n i m a p r e d v i e n e , vid. izlaganja o izvorima krivinog prava.

7) 8)

22

KRIVINO PRAVO

te je stoga i krivino pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito dravno pravo. To ne znai d a j e pravo drave na kanjavanje neogranieno. Iako se samo to pravo ne moe osporiti, njegove granice se moraju uvek iznova preispitivati. U pogledu naziva ove grane prava u veini zemalja koristi se naziv kazneno pravo" (Strafrecht; diritto penale; droit pnal; penal lavv; derecho penal) sto j e bio sluaj i u naoj starijoj literaturi. 9 'Naziykrlyji20 pravo!' kpji se kod nas koristi od ktaja devetnaestog veka, prihvatljiviji je ne samo zato to danas kazna nije jedina krivina sankcija, ve i zato to se onvezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivino pravo, za krivicu. 10 ' KoTnas ka~znenoj>ravQ ima jcilan drugi, iri smisab (vrdro"deTjak~3.1. ove glave), pa bi i zbog toga bilo neprihvatljivo koristiti ga umesto termina krivino pravo. Krivino pravo i krivine sankcije nisu jedino sredstvo kojima se mogu suzbijati drutveno opasna ponaanja. Da bi sc zatitilo od takvih ponaanja, savrcmeno drutvo ima na raspolaganju vie mogunosti i sredstava. Ta sredstva po svojoj prirodi mogu biti vrlo razliita. Uobiajena je njihova podela na represivna i preventivna. Prva za cilj imaju primenu sankcije u odnosu na ve uinjeno krivino delo, okrenuta su prolosti, dok se drugima nastoji spreiti drutveno opasno ponaanje pre nego to je uinjeno, tj. okrenuta su ka budunosti. U represivna sredstva se pre svega ubraja krivino pravo, a u preventivna razne mcrc i aktivnosti u oblasti socijalne politike shvaene u najirem smislu.'" Meutim, podela na represivna i preventivna sredstva relativnog je karaktera. Naime, osnovno sredstvo u suzbijanju kriminaliteta, krivino pravo, i pored njegove jzraene represivne komponente (zbog ega je uobiajeno da se svrstava u represivna sredstva), za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je, moglo bi se rei, u funkciji prevencije. Kanjava se zato da se ne bi vrila krivina dela, bilo tako to se kaznom nastoji uticati na nekoga ko je ve uinio krivino delo (specijalna prevencija), bilo na mogue, potencijalne uinioce (generalna prevencija). Zato su prevencija i represija, kada je u pitanju krivino pravo, nerazdvojivi. I2)

9)

U n e k i m z e m l j a m a koristi s c i naziv k r i m i n a l n o p r a v o " (od fal. c r i m c n - z l o i n , n p r . c r i m i n a l law). Z a razliku o d v e i n e j e z i k a u k o j i m a s c koristi termin k a z n e n o ili k r i m i n a l n o p r a v o (ili i j e d n o i d r u g o ) , u r u s k o m j e z i k u s c za o v u granu p r a v a koristi s a s v i m s p e c i f i a n n a z i v , , y r o J i o i m o e ripano" ( S t o potie od glava"): J e d n o o d o b j a n j e n j a z a n a s t a n a k i u s v a j a n j e o v o g n a z i v a j e s t e d a s c ranije, prilikom p r i m e n e o v o g prava, n a j e e g u b i l a glava (tj. bila j e p r i m e n j i v a n a s m r t n a k a z n a ) , ali ima i d r u g a i j i h o b j a n j e n j a . O l o m e vid. A . B . HayMon. POCCHACKIH; y r o j t o i m o c u p u n o , Oiiuan ' i a c r , 2 c H3namtc. Moeicna, 1999, p. 1.

10)

N i j e s a s v i m s i g u r n o d a j c t o bio razlog u s v a j a n j a o v o g t e r m i n a u n a e m j e z i k u , j e r j c p o j a m . k r i v i c a " tada b i o s h v a t a n i u s m i s l u k r i v i n o g dela. a i d a n a s s c u p r a v n i k o m a r g o n u p o n e k a d k i e : baviti s c k r i v i c o m , ili suditi krivice. N o , i t a k v o p o i s t o v e i v a n j e k r i v i c e sa k r i v i n i m d c l o i n u k a z u j e na p o s e b a n z n a a j koji j o j s c u o v o j grani p r a v a d a j e . 11) T o m o g u biti opSte m c r c n a planu o b r a z o v a n j a i v a s p i t a n j a , p o b o l j a n j a i v o t n o g s t a n d a r d a , s u z b i j a n j a n e k i h n e g a t i v n i h p o j a v a k o j e p o g o d u j u v r e n j u krivinih d e l a (npr. a l k o h o l i z m a ) , itd. 12) J o j c List s p r a v o m u k a z i v a o d a represija i p r c v c n c i j a n e p r e d s t a v l j a j u s u p r o t n o s t . D a p o l k r c p i s v o j stav d a j e k r i v i n o p r a v o i k a z n a prevencija k r o z represiju, o d n o s n o r e p r e s i j a k r o z p r e v e n c i j u , o n s l i k o v i t o p o s t a v l j a p i t a n j e : D a li p l i v a m z a t o Sto s a m p a o u v o d u , ili z a t o d a s c n e b i h u d a v i o ? " Ili: D a li u z i m a m lek z a t o Sto s a m bolestan ili z a t o d a bih o z d r a v i o ? " . U p . F . v. Liszt, D e r Z w c c i : g e d a n k e i m S t r a f r e c h t , 1883, str. 3 0 - 3 1 .

23

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Kako se drutveno opasna ponaanja javljaju u razliitim oblastima drutvenog ivota, i krivino pravo regulie heterogene drutvene odnose. No, ono to ini samo parcijalno i fragmentarno. Zato je u vezi sa prirodom krivinopravne zatite uobiajeno da se govori o fragmentarnom karakteru krivinog prava. Naime, krivino pravo treba da prua zatitu samo odreenim vrednostima, odnosno najvrednijim, a ne svim dobrima. Fragmentarnost krivinopravne zatite se odraava i u tome to ni zatita dobara koja se tite krivinim pravom nije potpuna, ve se ona tite samo od nekih, po pravilu najopasnijih, oblika napada na njih. Na primer, krivino pravo titei imovinu ini to samo fragmentarno, tj. titi je samo u onim segmentima gde jc zatita koju pruaju druge grane prava, pre svega graansko pravo, nedovoljna, kao to jc to sluaj kod krae, prevare, razbojnitva i dr. Ili, u oblasti seksualnih odnosa, krivino pravo treba da prua zatitu samo od drastinih oblika povrede slobode odluivanja u toj sferi (npr. kod silovanja). 13 ' 2. Pojam krivinog zakona i krivinog zakonodavstva Krivini zakon je zakonska norma kojom se regulie neko pitanje iz oblasti krivinog prava, bilo njegovog opteg, bilo posebnog dela. Krivini zakon moe biti shvaen kao jedna zakonska norma, ili pak kao sistemski zakon koji regulie deo materije krivinog prava, ali ne u potpunosti. Obuhvatanje celokupne matprije krivinog prava ini se njenom kodifikacijom, tj. kodeksom, odnosno krivinim zakonikom. Krivino zakonodavstvo se moe odrediti kao skup, ili sistem krivinih zakona koji vae u jednoj zemlji, pod ime se podfazumevaju svi zakoni koji reguliu krivinopravnu materiju. I u sluaju postojanja krivinog zakonika, tj. kodifikacije krivinopravne materije, ima smisla govoriti o krivinom zakonodavstvu jer ono osim krivinog zakonika obuhvata i sporedno, ili posebno krivino zakonodavstvo. Krivino zakonodavstvo u Srbiji ine KZ, kao i Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, a u Cnnoj-Gori-Krivini zakonik Republike Crne Gore, kao i sporedno krivino zakonodavstvo, tj. krivinopravne odredbe koje sadre pojedini zakoni obe republike, odnosno drave lanice. Time se definitivno odustalo od podeljene zakonodavne nadlenosti izmeu savezne drave i republika lanica koju je uveo Ustav iz 1974. godine, a zadrao i Ustav SR Jugoslavije iz 1992. godine za ta inae nije bilo argumenata krivinopravne prirode. Posle formiranja dravne zajednice Srbija i Crna Gore odreeno krae vreme se primenjivalo postojee krivino zakonodav13) S a m o u retkim s l u a j e v i m a , kada j c i c o d o b r i m a n a j v i e g ranga k a o io j c ivol, k r i v i n o p r a v n a zatila lei l o m e d a b u d e potpuna. N o , ni n a j v r e d n i j e d o b r o k a o to j c ivot n c titi s c k r i v i n i m p r a v o m b c z u s l o v n o , tj. u s v i m s l u a j e v i m a . V i d . Z . S t o j a n o v i , P r i r o d n o p r a v o na ivot i k r i v i n o p r a v o . J R K K . b r . I . 1998.

24

KRIVINO PRAVO

stvo, a u Srbiji je to znailo primenu dva krivina zakona: ranijeg KZ SRJ (koji jc preimenovan u Osnovni krivini zakon) i Krivinog zakona Srbije donctog 1977. godine sa kasnijim izmenama i dopunama. Do kodifikacije krivinog zakonodavstva u Srbiji dolo jc donocnjm novog Krivinog zakonika u septembru 2005. godine, dok jc u Crnoj Gori to uinjeno u decembru 2003 godine kada jc donet Krivini zakonik Crne Gore. Krivino zakonodavstvo ima svoj opti i posebni deo. U Srbiji jc materija opteg dela regulisana u KZ (deo materije opteg dela koji sc odnosi na maloletne uinioce regulisan jc u Zakonu o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, to nije sluaj i u Crnoj Gori iji Krivini zakonik regulie i materiju maloletnikog krivinog prava), dok posebni deo obuhvata sva krivina deja propisana u KZ, kao i u sporednom krivinom zakonodavstvu (tj. u okviru kaznenih odredaba raznih republikih i nekih Bivih saveznih zakona koji sc primenjuju kao zakoni drava lanica). KZ se sastoji od Opteg dela (l. 1. do 112) i Posebnog dela (l. 113. do 432). Opti deo sadri pravila i mfrtufeTojTsu zajedniki za sva pojedina krivina dela. Posebni deo kao katalog krivinih dela, podcljcn je dalje u grupe krivinih dela prema objektu krivinopravne zatite. Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivino zakonodavstvo, u okviru materijalnog krivinog zakonodavstva pravi se distinkcija izmeu osnovnog i posebnog (sporednog) krivinog zakonodavstva. U Srbiji se osnovno krivino zakonodavstvo nalazi u Krivinom zakoniku Republike Srbije i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivinom zakoniku Republike Crne Gore. Posebno, ili sporedno krivino zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regutiu vrlo razliite oblasti. Kaznene norme koje ti zakoni sadre, a koje (pored prekraja i privrednih prestupa) predviaju i odreena krivina dela, nisu sve integrisane u novi Krivini zakonik iako je u njega unet znaajan broj vanijih krivinih dela iz sporednog krivinog zakonodavstva. Ni u Crnoj Gori nisu sva krivina dela iz sporednog zakonodavstva uneta u novi Krivini zakonik. Postoje odreeni razlozi da neka krivina dela ostanu propisana onim zakonima koji inae reguliu neku drugu, a ne krivinopravnu materiju. Iako jc uobiajeno da sc i ono smatra krivinim zakonodavstvom (mada sporednim), to treba uslovno shvatiti, jer je re o odreenom broju krivinih dela koja su uglavnom bez ikakvog sistema i usklaenosti rasuta" po pojedinim zakonima kojima se regulie veoma razliita materija (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o sistemima veza, itd.). to se svog sadraja tie, posebno (sporedno) krivino zakonodavstvo karakterie izuzetno naglaena heterogenost. Pojedinim zakonima sc reguliu specifine oblasti drutvenog ivota (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje). Njime se predviaju samo pojedina krivina dela, ali ne i opte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog krivinog zakonodavstva jeste to to jc ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno meusobno usklaeni.

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Dalje, i zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi znaajno se razlikuje od one u posebnom delu Krivinog zakonika. U sporednom krivinom zakonodavstvu zakonodavac po pravilu prvo propisuje odredene imperativne i prohibitivne odredbe a na kraju, u okviru tzv. kaznenih odredaba, krivina dela esto formulic tako to im daje preteno ili iskljuivo blanketni karakter: Ko protivno odredbama ovog zakona ... kaznie se ...". Izuzetno, u nekim zakonima predviena su i krivina dela koja su definisana istom zakonodavnom tehnikom kao i ona u krivinim zakonima, tj. tako to su propisani bitni elementi koji se odnose na radnju izvrenja, posledicu i dr. Opti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivina dela, bilo da su ona propisana u Krivinom zakoniku bilo u sporednom krivinom zakonodavstvu (lan 13. KZ). Opti uslovi za postojanje krivinog dela i za primenu krivinih sankcija sadrani u odredbama opteg dela KZ vae, dakle, za sva pojedina krivina dela.

3. Mesto krivinog prava u pravnom sistemu Krivino pravo zajedno sa ostalim granama prava ini pravni sistem jedne zemlje. To podrazumeva meusobnu povezanost pojedinih grana prava. Povezanost je jo vie izraena kada je re o krivinom pravu. Naime, ono nema neku jasno ogranienu oblast drutvenih odnosa koju samostalno regulie. To su sfere koje su ve predmet regulisanja pojedinih~grana prava u kojima, u izvesnirn sluajevima, krmTiopravo mora aa interveni^e jer pravna zatitajnitem drugih grana pravajiije dovoljna. No, i pored toga krivino pravo u odnosu na drugc"granc prava zadrava svoju samostalnost i od njih se razlikuje pre svega po nainu zatite to podrazumeva i sopstveni instnimentarijum, sistem, institute i pojmove. 3.1. Krivino pravo i kazneno pravo u irem smislu Kazneno pravo u irem smislu obuhvata vie grana prava koje su srodne, ili imaju iste ciljeve i koje se meusobno dopunjavaju. Osim krivinog prava koje se ponekad naziva i materijalnim krivinim pravom, tu spadaju krivino procesno.pravo, krivino izvrnopravo, pravo o privrednim prestupima i prekrajno pravo. Odnos krivinog prava i krivinog procesnog prava moe se ukratko odrediti kao odnos sutine i forme, tj. krivino procesno pravo omoguava primenu krivinog prava. Do razdvajanja ove dve grane prava dolo je tek otprilike, pre dva veka. To razgranienje nije ni mogue u potpunosti sprovesti. I danas postoje instituti koji imaju dvostruku prirodu, tj. koji imaju i svoj materijalno-pravni i procesno-pravni karakter, i nije uvek odluno za utvrivanje njihove pravne pri26

KRIVINO l'RAVO

rode to to su regulisani normama jedne ili druge grane prava (npr. odredbe Q.zastarclosti krivinog gonjenja, o ekstradicijii_dr.).141 Osnovno merilo jeste da li se oni odnose preteno na sutinu, tj. na uslovc za postojanje dravnog zahteva za primenu krivinih sankcija, ili uslova za ostvarivanje tog zahteva. Iako krivino procesno pravo ima mnogo srodnosti sa drugim granama procesnog prava koje reguliu druge vrste postupka (graanski postupak, upravni postupak); danas prcovlauje shvatanjc d a j e njegova veza jaa sa krivinim pravom nego sa tim drugim granama prava. To to jc krivino procesno pravo instrumentalnog karaktera jer slui primeni krivinog prava, ne znai da jc ono zbog toga manje znaajno, jer ove dve grane prava jedna bez druge ne bi mogle da postoje. Samo zbog toga to je neko uinio krivino delo, nee doi do primene krivine sankcijc. Po pravilu, uinilac e upravo nastojati da izbegne utvrivanje krivinog dela koje je uinio i primenu krivine sankcijc. Iz krivinog prava proizlazi zahtev drave da u konkretnom sluaju primeni krivinu sankciju koji sc zasniva na praioi drave na kanjavanje (iuspuniendi). Postojanje i osnovanost ovog zahteva utvruje se u krivinom postupku u kome sc zbog uinienoe krivinog .dela izrie krivina sankgtja. Oo toga dolazi primenom odreenih pravila (ako je potrebno i prinudnim sredstvima) koje sadri krivino procesno pravo. Krivino izvrno pravo regulie postupak izvrenja krivinih sankcija i takoe je u funkciji primene krivinog prava, tj. omoguava finalni stadijum te primene. Izvesna, najoptija naela izvrenja krivinih sankcija, ili pak neka posebna pitanja izvrenja koja su u tesnoj vezi sa krivinopravnim regulisanjem neke sankcije, nalaze se ponekad i u krivinom zakonodavstvu. Na primer, kod nas su krivinim zakonodavstvom odreena neka pitanja izvrenja novane kazne (lan 51. KZ). Odnos krivinog prava, prava o privrednim prestupima i prekrajnog pravu odreen je prc svega vrstom i karakterom delikata koje ove tri grane prava predviaju. To su: krivina dela, privredni prestupi i prekraji, lako jc to stepenovanje relativnog karaktera, moglo bi se rei da su krivina dela u naelu najtea vrsta delikata, a prekraji najlaka, dok su privredni prestupi u sredini izmeu n j i h . " ' R e je o srodnim deliktima koji imaju znaajna zajednika obeleja. Privredni prestupi su specifina kategorija delikata koju poznaje samo nafe zakonodavstvo, a od krivinih dela siTraztikuju pre svega po t o m e l t o se kao njihov uinilac javljapravnoTlcc (kao i odgovorno lice u pravnom licu). Njihova sudbina i z'adravanje li naem zakonodavstvu je neizvesho s obzirom na to da se pravo o privrednim prestupima u praksi nije pokazalo kao adekvatan odgovor na dcliktna ponaanja pravnih lica, kao i na ispoljenu tendcnciju uvoenja odgovornosti pravnih lica za krivina dela u ervropskim zemljama. Odnos krivinog dela i prc14) K a o Sto k a e B. M a r k o v i : a li j e d n a z a k o n s k a o d r e d b a s p a d a u m a t e r i j a l n o ili u f o r m a l n o p r a v o , o d l u u j e n j e n s a d r a j a n e z a k o n u k o m e s c nalazi ( U d b e n i k k r i v i n o g s u d s k o g p o s t u p k a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , Beograd, 1930, str.9). O t o m e d e t a l j n o O . Pcri u: G r u b a , M., Pcri, O-, Pihlcr, S . : O s n o v i prava o p r i v r e d n i m p r e s t u p i m a , B e o g r a d , 1982, str. 6 2 - 6 9 .

15)

27

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

kraja odavno izaziva raspravu, naroito u pogledu pitanja da li je razlika izmeu te dve vrste delikata kvalitativna, ili ^anvo kvantitativna. Naelno govorei, prema stepenu i kvalitetu neprava, odnosno'prcmirTfflomc to sc putem vrenja ove dve vrste delikata napada, ta je razlika kvalitativna, to ima odraza i na planu krivice i socijalno-etikog prekora koji se vezuje samo za kaznu kao krivinu sankciju za uinjeno krivino delo. No, ima i graninih sluajeva, gde je razlika izmeu krivinog dela i prekraja samo kvantitativna. To je posledica i hipertrofije inkriminacija u krivinom pravu, jer se zakonodavac esto nc pridrava naela da je pribegavanje krivinopravnoj represiji i propisivanje nekog ponaanja kao krivinog dela krajnje sredstvo, tj. ultima ratio. 3.2. Krivino pravo i ustavno pravo

Meusobnu vezu ove dve grane prava karakteric pre svega to to i kriyino pravo, kao ijdruge_grane prava, mora da polazi od odreenih ustavnih naela. y Torn_poglcdu poseban znaaj za krivino pravo jmaju neka ustavna naela, kao to jejiaelaiakonitosti. Osim toga, ustavno pravo, regulis. i neka pjtanjajMja spadaju u krivinopravnu materiju te ih je krivitiim_pravom neophodno konkretiovati. To Jcjslueaj kada ustav nalaeJcrivinopravnu zatitu nekihjvrednosti, bilo^ksplicitnoJtojejESLc, bilo tako to jaDi odrederia_prava i slobode graana od kojih mnoga zahtevaju.po svojojlprirodi i krivinopravnu zatitu. Ustav^se u pogledu nekih^sankcija izjanjava .tako to ih dozvoljava pod odreenim uslovima, ili pak zabranjuje_(npr._smrtna kazna). Krivino pravo prua krivinopravnu zatitu Lsamoiii 'ustavnom.ureen.iii-ko.ie-iejistav.on-i ntvnlpnn

3.3. Krivino pravo i druge grane prava Krivino pravo nastoji da prai zatitu vrlo heterogenim dobrima, i_zbogtoga ima veze sa~ikoro svTnTgranama prava. Naime, tim dobrima, po pravilu, primamo pruaju pravnu zatitu neke drugfgranc prava (na primer, graansko, porodino, privredno, radno pravo). Samo jj sluajevima vi:kQiim.a.ta_zatita.nije dovoljna^dolazi do toga da se reaguie i krivinim pravom. Ponekadjss^acda jc krivino pravo poslednja linija u odbranTdrutva. Otuda postoji supsidijami i akecsorru karakter krivinog prava. Siipskliiarnimkarakler krivinog prava podrazumeva da krivinopravna intervencija dolazi u obzir samo kada se drugim granama prava ne moe obebediti dovoljno efikasna zatita. Akcesonujsi kominog prava znai da ono po pravilu ne stvara pravna dobra koja titi, da ih ono ve nalazi u oblasti drugih grana prava i to u formi u kojoj ve postoje u tim granama prava."''To vodi i tome da se u pogledu jednog dela terminologije krivino pravo u odreenoj meri slui terminologijom drugih grana prava. Tako, u krivinom pravu se koriste termini kao to je

16)

V i d . U. Ebcrt, S t r a f r c c h t , AllBcmciner Tcil, H c i d c l b c r g , 1985, p. 4.

28

KRIVINO l'RAVO

imovina, tua pokretna stvar, radni odnos, brak itd. Po pravilu ti termini imaju ono znaenje koje imaju i u granama prava iz kojih potiu, ali ponekad se u krivinom pravu sreu i izvesne modifikacije ovih pojmova. Bez obzira na.iaiato. predstavlialg bi neprihvatljivo pojednostavljenje odnosa krivtnogprava sa drugim granama prava njegovo svoenje na neki dopunski, pojaani vid pravne zatite. NesamTfa postoje dobra koja sc primarno tite krivinim pravom, i to~3o6ra najviS vrenosti kao Stoje ivot, nego jc i krivino pravo kao grana prava autonomno i po mnogo emu sc razlikuje od drugih grana prava. Uostalom, i injenica da je ono istorijski nastalo mnogo pre nego veina grana prava govori u prilog autonomnosti krivinog prava. Osim toga to titi neka dobra koja se nc mogu dovoljno zatititi drugim granama prava, sa nekim granama prava postoje izvesne slinosti. Tako. u graanskom pravu postoji deliktna graanskopravna odgovornost koja ima odreene sIKnostTs'a krivinSpravriom ogovorriou7~SuIinfca razlika jeste da u graanskom pravu moebiti odgovdmotTibezkrivicc. 171 4. Krivino pravo i moral

iJO

Iako je pravo samostalan normativni sistem, ono, kao i druge drutvene norme, rie ostvaruje svoju specifinu regulativnu funkciju izolovano ve u jednom sloenom i tesnom meusobnom delovanju sa drugim oblicima socijalne kontrole. 18 ' Naroito vaan u tom pogledu jeste odnos prava i morala. Zato je i za razumevanje sutine i uloge krivinog prava znaajan njegov odnos sa moralom. Taj odnos dolazi do izraaja pre svega kod odnosa krivinog dela, tj. onoga to je krivinim pravom zabranjeno, i moralnog prestupa. Postoje u osnovi tri razliite shvatanja o tome kakav bi taj odnos trebalo da bude. Pn prvoga najggig zastupanom gleditu, krivino pravo bi trebalo da obuhvati etiki minimum, tj^lcrivina dela bi istovremeno predstavljala'najtee"povrede morala!"' Prema drugom shvat^ju krivino pravo bi trebalo da bude neutralno uodnosu najnoraL Postoji i shvatanje_da krivino pravo ne bi trebalo da sc zadovolji time da odraava sanio elementarne i minimalne moralne norme nego da idc i da^c pm^iju^zatitii moralnim shvatanjima, i da ak razvija i jaa nove moralne vrenosti. Za razliku od toga kakav bi taj odnos trebalo da bude to je, kao to se vidi, sporno, o postojeem odnosu morala i krivinog prava skoro da postoji opta sagla17) 18) 19) V i d . . T a s i , U v o d u p r a v n e n a u k e . B e o g r a d , 1933, str. 159. V i d . B . C . H e p c e c H i m , <I>H/IOCO$HH upaiia. MocKna. 1999, s t r . 7 7 - 8 4 . S h v a t a n j e o k r i v i n o m p r a v u k a o e t i k o m m i n i m u m u potie o d J e i i n c k a ( G . J e l l i n e k . S o z i a l c t h i s e h e B c d c u t u n g v o n R c c h t . U n r c e h t und Strafc, Berlin, 1908, p. 4 5 ) . N o , j o j c H o b z t v r d i o ..da j c s y a k o krivino d e l o g r c h , ali n i j e svaki g r c h k r i v i n o d e l o " ( T . H o b z , L e v i j a t a n . I l c o g r a d , 1, str. 2 5 6 ) . t T j u g o s l o v c n s k o j k r i v i n o p r a v n o j literaturi 10 gledite s u z a s t u p a l i Zlalari ( B . Zlatari, K r i v i n o p r a v o , I s v e z a k , Z a g r e b , 1970, str. 26) i B a v c o n - Selili ( B a v c o n , Lj., Selili, A . , K a z c n s k o p r a v o , S p l o n i dcl, L j u b l j a n a , 1987, str. 29).

(v y

29

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

snost. Kada sc govori o postojecm-odnosu-krivinog prava jjnprala, uobiajeno je da se on figurativno prikazujgkao QdnQS..dya.krnfia koji_scscku.2">To znai dajejedanjicojTOnaanja istovremeno i krivino delo i moralni prestup.Takvojrtanjejijzvesnoj meri proizlazi i prirode krivinog prava i morala kao normativnih sistema. Krivino pravo i moral imaju izvesne zajednike karakteristike, ali i karakteristike po kojima se meusobno razlikuju. Moglo bi sc rei da i moral, pored drugih svojih funkcija, obavlja i zatitnu funkciju. Veina moralnih normi ima neki svoj objekt zatite. U nekim sluajevima to je isti objekt kojem se i krivinim pravom nastoji pruiti zatita. No. kod nekih mon1'lih ""rmi phjf-kt zatite je neodreen, ponekad iracionalan, ili manje vrednasti od onih dobara kojima se zatita prua krivinim pravom. Mogua je i pojava d a j e potreba za zatitom nekog dobra kroz moralne norme prestala, a da one dugo posle toga i dalje va?e. Krivinopravne i moralne norme se razlikuju i prema nainu nastanka, kao i prema subjektima koji ih stvaraju. Bitna razlika je i u tome to krivino pravo tei tome da bude racionalni normativni sistem, to nije cilj i kod morala. Moral predstavlja sistem ija sc efikasnost preteno zasniva na emotivnim, pa i iracionalnim razlozima. To, naravno, ne znai da se i za mnoge moralne norme nc mogu pronai racionalni razlozi njihovog postojanja. Upravo u tome i lei snaga i efikasnost morala to se njegove norme ne moraju nuno obrazlagati racionalnim razlozima, to oni koji ih usvajaju ne postavljaju pitanje njihove opravdanosti, prihvataju ih kao takve, kao neto u ta se ne sumnja. 2 " Postoje i druge razlike izmeu morala i krivinog prava. esto se istie da pravo mnogo vie naglaava spoljnu, a moral unutranju stranu ovekovog ponaanja, ono mnogo vie naglaava potrebu da se ne vre neodobravana ponaanja nego da se preduzima neto pozitivno, dok moral zahteva od nas nc samo da se uzdrimo, nego takoe i da delamo". 22 ' jgejna od najznaajnijih razlika postoji u pogledu naina ostvarivanja i primene moralnih i pravnih normi: potovanje i prtmena pravnih JOrmi postie se prinudom, dok 11 pogledu potovanjarnpralpih opjrnLEOgtoji dobrovoljnost. 23 ' Ta'prinuda je posebno izraena kod krivinog prava jer se ona tu manifestuje u najdrastinijim formama (oduzima se ivot, sloboda, imovina uinioca krivinog dela).
20) T a k o , u r a n i j o j j u g o s l o v c n s k o j literaturi autori navedeni u p r e t h o d n o j n a p o m e n i . U stranoj literaturi vid. n p r . M a n h c i m koji istie da ta dva kruga i m a j u iroko p o l j e k o j e s c poklapa, ali isto tako i d e l o v e koji o s t a j u van tog p o l j a (H. M a n h c i m , V e r g i c i c h c n d c Kriminologic, Band I, Stutgart, 1974, p. 78): S l i n o i G a r s o n koji k a e : T o su d v a kruga koji s c s e k u , koji imaju j e d n u zajedniku p o v r i n u , ali s v a k i o d n j i h ima i povrinu k o j a m u j c s v o j s t v e n a " (E. Garson, Krivino pravo, prcv o d s f r a n c u s k o g , B e o g r a d , 1926, str. 122). K a o to k a e Skolnick, efikasnost moralnih normi s c dobrim d e l o m m o e pripisati injenici da j c n e z a m i s l i v o d a s c o n e d o v o d e u pitanje, a a k o sc to desi o n d a moralna n o r m a gubi svoj sveti karakter". a time i s v o j u snagu. (J. Skolnick, Should Scxual Rclations b c Trcatcd as C r i m c ? In: Contcmporary Issues in Criminal Justicc, S o m e Problcms and Suggcstcd Rcforms, Port - Washington L o n d o n , 1976, p. 8). H . M a n h c i m , C o m p a r a t i v c C r i m i n o l o g y , V o l . O n e , L o n d o n , 1965, p. 65. V i d . K . a v o k i , U v o d u p r a v o I, III i z d a n j e , B e o g r a d , 1996, str. 21.

21)

22) 23)

30

KRIVINO l'RAVO

Imajui u vidu ove specifinosti morala, neopravdana je i nerealna tenja da se krivinim pravom prua zatita moralnim shvatanjima. Moralnim shvatanjima koja su stvarno usvojena u nekom drutvu nije ni potrebna krivinopravna zatita. 2<" Osim toga, nije zadatak krivinog prava da titi bilo kakva shvatanja, pa ni moralna. U sluajevima gdc sc krivino pravo i moral podudaraju, ne radi se o zatiti moralnih shvatanja, pa ni o njihovom podravanju, ve se odreenim dobrima nastoji pruiti zatita kroz oba normativna sistema. Prenja tome, moralna shvatanja sama po sebi ne bi mogla biti objekt krivinopravne zatjte. 25 ' Meutim, moglo bi se postaviti pitanje koliko moralna shvatanja utiu na vrednovanje objekta krivinopravne zatite i koliko ih treba uzimati u obzir prilikom odreivanja granica krivinog prava. Ponaanje koje predstavlja napad na odreeno dobro moralo bi biti i predmet moralne osude da bi njegovo predvianje kao krivinog dela bilo opravdano, i to iz dva razloga. Prvo, moral jc mnogo ekstenzjvniji od krivinog prava i obuhvata i sasvim beznaajne moralne prestupe. Ako neko ponaanje i pri tako ekstenzivno postavljenim granicama morala ne predstavlja moralni prestup, onda je njegovo negativno vrednovanje od strane krivinog prava sumnjivo. Drugo.poznato je da jc krjvjnojaavgjmijnosu na ponaanja koja istovremeno nisu predmet i moralne osude sasvim neefikasno. tavie, inkriminisanje takvih ponaanja generalno slabi drutvenu osudu vezanu za kaznu i njenu primenu to negativno utie na njene efekte i u odnosu na ponaanja ije je predvianje kao krivinih dela nesporno. 26 'Poto u savremcnim drutvima postoji moralni pluralizam, u sluaju da nema konsenzusa veine u drutvu u pogledu moralne osude nekog ponaanja, nema opravdanja ni za krivinopravnu intervenciju. Mora se poi od elementarnih moralnih vrenosti koje prihvata ogromna veina ljudi, tj. od moralnih shvatanja koja osuuju povrede osnovnih dobara oveka kao to su ivot, sloboda, imovina, dostojanstvo. U tim sluajevima krivinopravna zatita e imati moralnu podrku, tj. i same moralne zabrane deluju da se takva krivina dela ne vre. 27 ' Nemoralnost nekog po24) M o r a l j c , k a k o istie L u k i o s o b i t o specifian p o t o m e to j c v e o m a e f i k a s a n p r o p i s - n a j e f i k a s n i j i o d s v i h " U s l u a j u k a d a j c m o r a l d o v o l j n o inlcrioriziran, on j c p o t p u n o a u t o n o m a n i stvara s v o j u s p c c i t i n u s a n k c i j u u n u t r a n j e g karaktera - griu savesti, koja p r i m e n u m o r a l a o b e z b e d u j e m n o g o e f i k a s n i j e n o s p o l j n e s a n k c i j c " (R. Luki, O s n o v i sociologijo, B e o g r a d , 1964, str. 2 7 7 ) . T o j c d a n a s , p o s t e d u e g v r e m e n a u k o m e s c v o d i l a diskusija o t o m e , p o s l a l o n e s p o r n o . Ipak, u k r i v i n i m z a k o n o d a v s t v i m a s c zadrala p o n e k a inkriminacija k o j o j j c j e d i n i zatitni o b j e k t moralno shvatanjc. V i d . R . Frasc, Criminatisation and Dccriminalisation. In: E n c y c l o p c d i a o f C r i m c a n d J u s t i c c , vol. 2, N c w Y o r k , 1983, p. 4 4 5 . Polazei od filozofskih postavki anarhizma Kropotkin j c j o 1882. g o d i n e pisao da to io s c s v e rode vre krivina dela ubistva (osim a k o n e postoji motiv koristoljublja), n e treba n i k a k o zahvaliti prav o s u u i krivinom pravu, v e d a j c to rezultat drutvenih normi, a n e z a k o n s k e z a b r a n e " . O n tvrdi da a k o bi s c ukinuli zakoni koji s c o d n o s e na zatitu linosti b r o j napada na p o j e d i n e c . izvrenih iz osvete ili brutalnosti n e bi sc p o v e a o ni za j e d a n jedini s l u a j " ( P . Kropotkin, A n a r h i z a m i moral prcvod - Beograd, 1984, str. 175). U istom radu o n tvrdi d a ukinete li s m r t n u k a z n u , n e e biti ni j e d n o g ubicc vie n e g o to ih j c bilo p r e t o g a " (str. 180). l a k o polazi o d idcalizovanja o v e k a i prenaglaava z n a a j morala i u o p t e drutvenih n o r m i , tc dravu smatra n e p o t r e b n o m , o v a k a v pristup nije neprihvatljiv kada j c rc o najteim krivinim delima i veini ljudi u drutvu. N o , u v e k o s t a j e ona m a n j i n a k o j o j m o r a l n e n o r m e nisu nikakva prepreka z a v r e n j e najteih krivinih dcia.

25)

26) 27)

31

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

naanja, iako daleko od toga da bude dovoljna, trebalo bi da bude jedan od neophodnih uslova da bi sc to ponaanje proglasilo krivinim dclom. Iako je opravdano uvaavanje moralnih normi prilikom oblikovanja jednog legitimnog krivinog prava, koje bi istovremeno efikasno obavljalo svoje funkcije, treba imati u vidu da su to ipak dva samostalna normativna sistema i da nije poeljno, niti opravdano, teiti moralizaciji krivinog prava ili, s druge strane, juridizaciji morala. 5. Meunarodno krivino pravo 5.1. Pojam meunarodnog krivinog prava Pojam meunarodnog krivinog prava se moe odrediti na vie naina.2*' Najstarije i istovremeno najue znaenje tog pojma jeste ono koje se odnosi na prostorno vaenje krivinog prava jedne zemlje.2*'' Osim ovog znaenja, esto se pod pojmom meunarodnog krivinog prava podrazumeva skup meunarodnih akata koja za drave koje su ih prihvatile sadre obavezu da predvide odreena ponaanja u svom krivinom zakonodavstvu kao krivina dela. Tako ie nastala i koncepcija meunarodnog krivinog dela. Taj pojam se moe shvatiti u uem i u irem smislu.30' U irem smislu to su sva ona ponaanja za koja je meunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijana, a to znai pre svega da nacipnalnim krivinim zakonodavstvima budu predviena kao krivina dela. To mogu biti vrlo razliita krivina dela kao to sususarstvo, meunarodni terorizam, otmica vazdiihoplova, ilegalni promet droge, itd. Pod meunarodnim krivinim delima u uem smislu se uglavnom podrazumevaju ona za koja se posle zavretka II svetskog rata sudilo od strane Mcunarodnpg vojnog suda u Nirnbcrgu (1946. godine) i Tokiju (1948. godine), a koja su dobila svoju potvrdu, pre svega, usvajanjem etiri enevske konvencije. To su tri kategorije krivinih dela: ratni zloini, zloini protiv mira i zloini protiv ovenosti. U meunarodna krivina dela u uem smislu, osim navedenih krivinih dela, spada i zloin genocida koji je uveden Konvencijom o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine. Re j e o krivinim delima kojima se napadaju najvie vrednosti meunarodne zajednice i oveanstva u celini. Osim ustanovlja28) G o v o r i s c o n a j m a n j e est razliitih z n a e n j a tog p o j m a . V i d . G . S c h w a r z c n b c r g e r , Tlic Problem of an International C r i m i n a l L a w . In: International Criminal L a w , ediled by G . Mtlcllcr and E. ise, 1 9 6 5 , p. 4 . V i d . npr. J. B a u m m a n n , U . W e b e r , W . Milsch, Strafrecht, A i l g e m c i n c r Tcil, 10. A u f l a g c , Biclef e l d , 1995, p. 80. T a podela j c u s v o j e n a i n a X I V K o n g r e s u M e u n a r o d n o g u d r u e n j a za krivino p r a v o koji j e o d r a n 1989. g o d i n e u B e u i koji s c u o k v i r u IV s e k c i j e b a v i o problematikom m e u n a r o d n i h k r i v i n i h dela. V i d . X I V Internationa] C o n g r c s s on Penal Law, C o n g r c s s Procccdings, Vicnna, 1989, p p . 3 2 9 - 3 3 3 .

29) 30)

32

KRIVINO l'RAVO

vanja pomcnutih krivinih dela, Statut Meunarodnog vojnog suda je predviao i odreena pravila o krivinoj odgovornosti za meunarodna krivina dela koja su kasnije potvrena od strane Organizacije UN i poznata su pod imenom tzv. Nirnberkih principa. Najvanije meunarodne konvencije koje nalau dravama potpisnicama propisivanje odreenih meunarodnih krivinih dela jesu enevske konvencije iz 1949. godine i dva dopunska protokola uz te konvencije iz 1977. godine, kao i ve spomenuta Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine. Navedene meunarodne konvencije su ratifikovane od strane nae zemlje. Osim njih postoji i vei broj drugih konvencija koje takoe nalau obavezu predvianja odreenih ponaanja kao krivinih dela. Obaveze iz ratifikovanih konvencija u pogledu propisivanja odreenih krivinih dela Srbija jc ispunila, pre svega predvianjem krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom (Glava trideset etvrta KZ). Danas se, meutim, sve vie govori o meunarodnom krivinom pravu kao nadnacionalnom (supranacionalnom) krivinom pravu koje treba da primenjuje meunarodni krivini sud. Nije teko konstatovati da jedno takvo pravo jo ne postoji, a pitanje je i da li g a j e mogue u dogledno vreme stvoriti. Zagovornici osnivanja meunarodnog krivinog pravosua tvrde d a j e mogue primenjivati deo meunarodnogjavnog prava koji se obino naziva meunarodnim humanitarnim pravom. Ako se analizira postojee meunarodno humanitarno pravS, doIaTe"3o zakljuka da ono samo po sebi nije pravo koje moe biti neposredan osnov za utvrivanje individualne krivine odgovornosti i primenu kazne, odnosno krivinih sankcija. Ujeoriji se, na dosta, nesigurnom terenu, ine tek prvi napori za iznalaenje instituta opteg dela meunarodnog krivinog prava- JI 'Naiznaaianiii korak u tom smeoi jeste osnivanje Mcunarodnog krivinog suda i usvajanje njegovog Statuta.,, Dok su teoretiari krivinog prava skeptini u pogledu toga da li uopte postoji meunarodno krivino pravo koje sadri neto vie od obaveze drava da u svoje zakonodavstvo unesu odreene krivinopravne odredbe, 32 ' teoretiari meunarodnog prava su mnogo vie optimisti u tom pogledu. U nauci krivinog prava uobiajeno je da svako, pa i naizgled ne tako vano pitanje, bude predmet briljivih razmatranja jer od toga moe da zavisi postojanje ili nepostojanje krivinog dela i primena krivinih sankcija prema uiniocu krivinog dela. Meutim, oni koji sc bave meunarodnim pravom, po pravilu, olako prelaze i preko najkrupnijih pitanja
31) V i d . npr. C . KrcB, Z u r M c t h o d c d c r R c c h t s f i n d u n g ini A l l g c m c i n c n Tcil d e s Volkcrstral'rcchts. ZSt W , H c t l 3, 1999, p. 5 9 7 - 6 2 3 W c i g c n d piui o s t v a r a n j u o p t e g dela m e u n a r o d n o g k r i v i n o g p r a v a p r i m e u j e i o n o to j e o i g l e d n o i to j c v e o d a v n o t r e b a l o d a p o s t a n e n o t o r n o , a to j c d a S t a tut T r i b u n a l a za bivu J u g o s l a v i j u s k o r o d a n c sadri n i k a k v e o p l c o d r e d b e to j c v o d i l o t o n i c d a j c T r i b u n a l m o r a o s a m da reava m n o g a teka p i t a n j a o p t e g d e l a , e s t o n a k o n t r o v e r z a n nain. U p . T . W c i g c n d . Z u r F r a g e c i n c s i n t c r n a t i o n a l e n " A l l g c m c i n c n T c i l s . Ih: F c s t s c h r i f t Tur C l a u s R o x i u z u m 70. G c b u r t s t a g , Berlin - N c w Y o r k , 2 0 0 1 , p. 1380, n a p . 13. V i d . H . H . Jcschcck, T h . W c i g c n d , Lchrbuch d e s Strafrcchls, A T , 5. A u f l a g c , Berlin, 1996, str. 123.

32)

33

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

krivinog prava. 3 3 'To j e dobrim delom posledica velikih razlika koje se tiu same prirode ove dve grane prava. U teoriji prava je sa osnovom i dalje raireno shvatanje koje meunarodnom pravu odrie karakter prava, ili se govori o pravu u nastajanju, in statu nascendi, ili eventualno d a j e re o nekom soft law". 34, I tvrenje o primatu meunarodnog nad nacionalnim pravom j e san ili budua vizija onih koji se bave meunarodnim pravom koja je, meutim, udaljena od stvarnosti. 35 '

5.2. M e u n a r o d n i krivini sud i m e u n a r o d n o krivino pravo Posle otprilike jednog veka od pojave ideje o formiranju meunarodnog krivinog prava i meunarodnog krivinog suda, u R i m u j e 1998. godine na diplomatskoj konferenciji odranoj pod okriljem OUN osnovan Meunarodni krivini sud i usvojen njegov Statui. Ali, i dalje j e ostalo otvoreno pitanje u kojoj meri je uoblieno pravo koje e taj sud primenjivati. Kljuno pitanje zanjsgsjvjuifizavisnost i ostvarivanje sudske funkcije, kao i za ostvarivanje naela pravne sigurnosti i jcdnakostlTjcste postojanje meunarodnog (materijalnog) krivinog - piava koje e taj sujjjjnmcniivati. Iako j e dolo do osnivanja meunarodnog krivinog suda, 36 ' njegova budunost jo nije izvesna. Ako se sa skepsom (koja je u ovoj oblasti zasnovana na realnosti) gleda na budui rad suda, moglo bi se oekivati da e se on baviti samo krivinim delima koja strani dravljanin izvri na tetu drave ugovomice, odnosno njenog dravljanina. Iako j e uinjen znaajan napredak unoenjem u Statut nekih elementarnih krivinopravnih instituta, niz pitanja od kojih e zavisiti primena prava od strane tog suda i dalje nisu reena. Svesni tih nedostataka tvorci Statuta su u lan 21. uneli odredbu koja u sluaju da se ne moe primeniti meunarodno pravo, ukljuujui i odredbe Statuta, pod odreenim uslovima upuuje na primenu nacionalnog krivinog prava one drave ije bi pravosue inae bilo nadleno u konkretnom sluaju.
to se tie odnosa politike i prava donekle ohrabruje injenica da nije priliYacno

reenje iz nacrta Statuta kojim se Savetu bezbednosti prilikom pokretanja postupka li;ela
J e d a n takav optimistiki stav, koji s c p o pravilu zasniva i na z a n e m a r i v a n j u krivinog prava, izraen j c i u j e d n o m o d novijih radova iz oblasti m e u n a r o d n o g h u m a n i t a r n o g prava: C h . G r c e n w o o d , International Humanitarian L a w , Rcviscd Rcport tor t h c Ccntcnnial C o m m c m o r a t i o n of the First H a g u c P c a c c C o n f c r c n c c 1899, M a y 1999. Ipak, o v a j autor j c svestan o i g l e d n e i n j e n i c e da s t v a r a n j e m e u n a r o d n o g k r i v i n o g s u d a n c m o e biti p a n a c c j a za s u z b i j a n j e ratnih zloina (str. 91). 3 4 ) K . R o h l . A l l g c m c i n c R c c h t s l c h r c , Ein L c h r b u c h , 2. A u f l a g c , Kiln, Berlin, B o n n , Miinchcn, 2001 p.186. 3 5 ) T a k o Rohl koji istie d a j c s a m o m a l i b r o j m a n j i h drava, k a o to j c Belgija, prihvatilo primat m e u n a r o d n o g n a d n a c i o n a l n i m p r a v o m . K . Rohl, ibid., p. 5 5 9 . 1 n o v o f o r m i r a n a d r a v n a z a j e d n i c a S C G p r i h v a t a primat m e u n a r o d n o g , nad s v o j i m p r a v o m (lan 16. Povelje d r a v n e z a j e d n i c e SCG). 3 6 ) D o 12. m a j a 2 0 0 5 . g o d i n e 9 9 z e m a l j a o d 139 z e m a l j a potpisnica d e p o n o v a l o j c instrumente ratifik a c i j e . Statut Jc stupio n a s n a g u l . j u l a 2002" g o d i n e , j e r j c u j u n u 2 0 0 2 . g o d i n e b r o j z c m a l j a k o j c su ga r a t i f i k o v a l c p r e m a i o b r o j o d ' 6 0 z e m a l j a k o l i k o j c bilo p o t r e b n o za n j e g o v o s t u p a n j e na s n a g u N a a z e m l j a j c r a t i f i k o v a l a Statut u j u n u 2 0 0 1 . g o d i n e . 33)

34

KRIVINO l'RAVO

dati takva uloga koja bi zemljama stalnim lanicama davala mogunost dane dozvolc-da se postupak vodi protiv njihovih dravljana, odnosno da se on vodi samo u onim sluajevima kada je to u skladu sa njihovim interesima. Sporrfo j e i pitanje koliko osnivanje i rad dva ad hoc tribunala (za bivu Jugoslaviju 1993. i Ruandu 1994. godine) od strane Saveta bezbednosti predstavlja korak u pravom smeru", i u kojoj meri iskustva ta dva tribunala mogu doprineti uspeSnom poetku rada stalnog meunarodnog suda. Ovde ostavljamo po strani pitanjc koje jc takoe sporno, a to je da lije Savet bezbednosti uopte bio ovlaen da osniva pomona tela koja bi imala ulogu krivinog suda. U stranoj literaturi j e prisutno hvatanje da i pored brojnih nedostataka ovi tribunali predstavljaju pozitivan doprinos ostvarivanju ideje o stalnom meunarodnom krivinom sudu. 37) Imajui u vidu brojnost i ozbiljnost tih nedostataka, pre bi se moglo tvrditi da su ti tribunali paradigma u negativnom smislu. 38) Njihovo formiranje jc, meutim, ubrzalo proces osnivanja stalnog krivinog suda, izmeu ostalog i zbog toga to se ne moe dati odgovor na pitanje zato tribunali samo u sluaju bive Jugoslavije i Ruande, a ne i u brojntm sluajevima masovnih tekih povreda meunarodnog humanitarnog prava koje su se desile i koje e sc desiti. Prigovor selektivne pravde iskljuuje raspravu o principu vladavine prava, tako da se re&enje nuno mora traiti u okviru stalnog meunarodnog krivinog suda. Sto sg nae zemlje tie, ona se od samog poetka zalagala za stalni krivini sud ukazujui na neprihvatljivost ad hoc tribunala koji se zasniva na selektivnom i diskriminatorskom pristupu. Kada j e re o odnosu dva ad hoc tribunala i stalnog meunarodnog krivinog suda nema sumnje da Statut iz Rima predstavlja znaajan napredak u odnosu na statute tih tribunala. No, imajui u vidu da se od 34 lana Statuta za bivu Jugoslaviju samo dva odnose na opti deo krivinog p r a v a , a etiri na materiju
37) V i d . C h . B l a k c s l c y koji ipak u p o z o r a v a da c to zavisiti o d toga da li c ad h o c tribunali postupati na nain koji c o b e z b e d i t i kredibilitet m e d u n a r o d n o m p r a v n o m sistemu. (Jurisdiction, Dcfinition of C r i m c s a n d T r i g g c r i n g M c c h a n i s m . In: T h e International Criminal C o u r t . 13 N o u v c l l c s ctudes pnales, A I D P , 1997, p. 2 1 7 ) . V i e o t o m e vid. Z. S t o j a n o v i , A d h o c Criminal T r i b u n a l for t h c f o r m e r Y u g o s ! a v i a (IC'TY) a n d International C r i m i n a l L a w , Balcan L a w R c v i c w , N o . 6 , 1 9 9 9 , pp. 6 - 1 1 . i n j e n i c a d a s c u o f i c i j e l n o m izvetaju T r i b u n a l a z a bivu J u g o s l a v i j u p r i z n a j e da j c t o e k s p e r i m e n t a l n a institucija ( Y c a r b o o k , 1994, I C T Y , p.p. 1 2 7 , 1 2 9 ) , s a m a po s e b i dosta g o v o r i . J e d n i m o d n j i h (lan 7. stav 3) predvia s c institut koji j e d o d u e v e poznat u m e d u n a r o d n o m p r a v u , ali j c z a k r i v i n o p r a v o k a o opti institut i oblik krivine o d g o v o r n o s t i n e p r i h v a t l j i v , j e r s c n j i m e d o v o d i u p i t a n j e n a e l o s u b j e k t i v n e individualne o d g o v o r n o s t i . R c j c o k o m a n d n o j ( s t a r e i n s k o j ) o d g o v o r n o s t i p r e m a k o j o j nadredeni (u politikoj ili v o j n o j h i j e r a r h i j i ) o d g o v a r a z a p o s t u p k e s v o j i h p o t i n j c n i h n c s a m o o n d a k a d a j c z n a o d a j c p o t i n j c n i u i n i o , ili d a c uiniti k r i v i n o d e l o , a n i j e p r e d u z e o m e r e da to sprei ili d a potinjcni b u d e k a n j e n , v e i o n d a k a d a t o n i j e z n a o ali j c i m a o o s n o v a n o g razloga da to z n a . K o m a n d n a o d g o v o r n o s t j c p r o t i v n a i n a e l u p r a v e d n o s t i j e r i z j e d n a a v a n e k o g a k o j e n e h a t n o p r o p u s t i o da p r e d u z m e o d r e e n e m e r e sa o n i m k o j e n e p o s r e d n o p r e d u z e o r a d n j u i z v r e n j a , ili j c n a r e d i o d a s c o n a p r e d u z m e . I p r a v n o - d o g m a t s k i j c n e m o g u e spojiti o v a j institut sa u m i l j a j c m koji s c z a h t e v a k o d s v i h m e u n a r o d n i h k r i v i n i h d c i a k o j a su u nadlenosti T r i b u n a l a , a p o g o t o v o sa n a m e r o m k o j a s c z a h t e v a k o d k r i v i n o g dela g e n o c i d a . I p o r e d p r i g o v o r a koji m u sc m o g u uputiti, o v a j institut j c p r e d v i e n i u S t a t u t u s t a l n o g m e u n a r o d n o g k r i v i n o g s u d a . Jedini prihvatljiv nain da s c k o m a n d n a o d o v o r n o s t p r e d v i d i i u k r i v i n o m p r a v u j e s t e p r o p i s i v a n j e j e d n o g p r a v o g k r i v i n o g d e l a p r o p u t a n j a k o j e bi i m a l o u m i l j a j n i i nehatni oblik, k a o to j c to u i n j e n o i u n o v o m K Z S r b i j e (lan 3 8 4 ) .

38)

39)

35

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

posebnog dela, takav progres nije ni bilo teko podii. Nain osnivanja stalnog sucETCplutem meunarodnog ugvoraTa ne odlukom Saveta bezbednosti), kao i unoenje nekih elementarnih instituta opteg dela krivinog prava (starosna granica za krivinu odgovornost, uraunljivost, osnovi iskljuenja krivinog dela, pokuaj, dobrovoljni odustanak i dr.), detaljnije i preciznije regulisanje materije posebnog dela u Statutu stalnog suda s tim to su naknadno usvojeni i Elementi krivinih dela kojima su ona jo vie precizirana, istovremeno su i dokaz opravdanosti kritike postojeih ad hoc tribunala. Oigledno jc da Statut stalnog medunarodnog krivinog suda predstavlja pomak u pozitivnom smislu, jer se u njemu dola do izraaja nastojanja da se odreeni krivinopravni instituti i pitanja koliko-toliko reguliu. Meutim, to ie io daleko g.djgauda se stvori istinsko meunarodno krivino pravo. Njegova nerazvijenost, naroito pre osnivanja Meunarodnog krivinog suda, podseala je na krivino pravo koje je u Evropi postojalo u osamnaestom veku.4(>) Ako je tadanje stanje krivinog prava u Evropi bilo povod ekariji da 1764. godine napie svoje uveno delo ,,Dei delitti e dcile pene" (O zloinima i kaznama) i da na osnovu kritike tog stanja formulie neke principe koji su postala opta tekovina krivinog prava, postavlja se pitanje zato su neke zemlje krivino pravo koje bi trebalo da primenjuje meunarodni krivini sud htele da ostave na nivou osamnaestog veka, a da pri tome u svom krivinom pravu i pravosuu zadre danas uobiajene visoke standarde? Uviajui apsurdnost ovakve situacije, u Statut stalnog meunarodnog suda su ipak, moe sc rei u poslednji as, unete izvesne odredbe koje reguliu bar neka elementarna pitanja i institute bez kojih je svako, pa i meunarodno krivino pravo nezamislivo. Danas vie nije prihvatljivo da se naelo zakonitosti u meunarodnom krivinom pravu moe fleksibilnije shvatati.41* Ako se ve zagovara neposredna primena meunarodnog krivinog prava, za naelo zakonitosti moraju da vae isti oni strogi standardi koji su uobiajeni u krivinom pravu. Naravno, ne moe sc i bukvalno insistirati na zakonu, ve na adekvatnom meunarodnom pravnom aktu koji mora ispunjavati sva etiri uslova koja naelo zakonitosti postavlja preci zakon u krivinom pravu (lcx certa, lex pracvia, lex scripta, lex stricta). U stvari, to bi znailo potrebu donoenja meunarodnog krivinog kodeksa (bez obzira kako sc on zvao). Statut meunarodnog krivinog suda koji ima 128 lanova, i pored toga to predstavlja znaajan korak u pravcu kodifikacijo meunarodnog krivinog prava, nc ispunjava stroge krivinopravne standarde. Iako deklarativno Statut usvaja naelo zakonitosti, on ne obezbeuje njegovu rcalizaci-

40)

41)

E . M . W i s e p r a v o k o j e bi trebalo da p r i m e n j u j e b u d u i stalni m e u n a r o d n i krivini sud sasvim o p r a v d a n o u p o r e u j e sa s t a n j e m krivinog prava u Evropi u o s a m n a e s t o m v e k u citirajui poetak B c k a r i j i n e k n j i g e 0 z l o i n i m a i k a z n a m a " u k o m e s c slikovito p r i k a z u j e to stanje. Up. E. M . W i s c , G e n e r a l R u l c s o f C r i m i n a l Law. In: T h e International Criminal L a w : Obscrvations and Issucs b e f o r e the 1 9 9 7 - 9 8 Prcparatory C o m m i t t c c , 13 N o u v c l l c s Etudcs Pcnalcs, A I D P , 1997, str. 267,273. O o s a d a v l a d a j u c s h v a t a n j c j c bilo da j c u m e u n a r o d n o m krivinom pravu z b o g n j e g o v i h s p e c i f i n o s t i u m e s t o naela n u l l u m c r i m c n s i n e lege, d o v o l j n o p o t o v a n j e naela n u l l u m c r i m c n s i n e iurc. V i d . S . G l a s c r , La m e t h o d e d'intcrprctation cn Droit intcmational pnal, Rivista italiana di d i r i t t o c p r o c e d u r a p e n a l e , 1966, pp. 7 6 2 - 7 6 4 , 7 6 6 ; M . C h . Bassiouni, C r i m c s against H u m a n i t / in I n t c m a t i o n a l C r i m i n a l La\v, 1992.

36

KRIVINO l ' R A V O

ju. Ostaje da sc vidi koliko c tome doprineti.dalji razvoj koji bi trebalo da usjedi na osrioVU*Statuta, kao to je usvajanje Elemenata krivinih dela od strane drava potpisnica Statuta. Osim toga to j e supranacionalno medunarodno krivino pravo, i pored znaajnih poboljanja koje Statut iz Rima donosi, i dalje u zaetku, postavlja sc i pitanje u kojoj meri j e realno oekivati da drave ispunjavaju svoje obaveze iz relevantnih meunarodnih akata. Kada jc re o krivinim delima protiv ovenosti, genocidu, krivinim delima protiv mira i ratnim zloinima, uoava sc univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do ozbiljnije primene nacionalnog krivinog prava. Naime, do sada se pokazalo da drave nisu zainteresovane da protiv svojih dravljana vode krivine postupke za ova dela koja su izvrena na tetu drugih drava, odnosno stranih dravljana, to j c kod tih krivinih dela najee sluaj. tavie, ta dela se esto vre uz preutan pristanak drave. I pored toga to sve civilizovane zemlje, pored instituta opteg dela krivinog prava, na zadovoljavajui nain reguliu ovu oblast i u okviru posebnog dela, krivino pravo u ovoj oblasti se ne primenjuje. Ono to j e sigurno, ako su dostupni bie kanjeni strani dravljani, i to pre svega ako su delo uinili na tetu drave (ili njenih graana) koja primenjuje svoje pravo. Propisivanje krivinih dela u ovoj oblasti ima preteno simboliku funkejju koja se presvega sastoji u tome da se eli pokazali, bar deklarativno, moralna osuda inkriminisanih ponaanja. N e j d d c s e ozbiljni znaci da bi u tom pogledu mogao nastupiti preokret. Upravo j c to jedan od najjaitfargumenata za stvaranje stalnog meunarodnog krivinog suda. No, tu sc javlja slian problem: najuticajnije zemlje u meunarodnoj zajednici imaju mogunosti da spree da njihovi graani budu izvedeni pred jedan takav sud. Moglo bi se tvrditi da njima odgovara i nerazvijenost savremenog meunarodnog krivinog prava, jer takva situacija dozvoljava arbitremost i prevagu politike nad pravom. Realno sagledavanje stanja u ovoj oblasti dovodi u sumnju perspektive meunarodnog krivinog prava. Nemo krivinog prava na ovom podruju je oigledna. Pravo reenje ipak ostaje u domenu politike: poto je uzrok meunarodnih krivinih dela politike prirode i poto se ona po pravilu vre u odreenom politikom ambijentu, politika prevencije u ovoj oblasti mogla bi dati izvesne rezultate. Ostaje otvoreno pitanje koliko SU oni koji imaju mo da takvu politiku vode na to spremni i zato sposobni. Dosadanja iskustva u tom pogledu nisu ohrabrujua. To su konsekvcnce koje proizlaze iz pozitivistikog i utilitaristikog pristupa koji je danas u krivinom pravu dominantan. I retributivistiko shvatanje se susree sa nizom pitanja na koja jc teko odgovoriti. Ko jc taj ko ima pravo da u meunarodnoj zajednici kanjava i to u odsustvu krivinopravnih normi? Da li zemlje koje danas imaju odluujuu ulogu u toj zajednici mogu predstavljati savest oveanstva i ko im moe poveriti ius puniendi radi ostvarivanja ideje pravednosti? Da li je legitimno to to su one faktiki to pravo ve same prisvojile? ak i kada vrenje zloina protiv mira i ratnih zloina ne bi bio sastavni deo spoljne politike nekih od tih zemalja (pre svega jedine super sile), ostaje dilema: da li je manje zlo kanjavati bez obzira ko i u ime ega kanjava, bez obzira ko se, zbog ega i kako kanjava, ili pak krivce ostaviti nekanjene. Ili, drugaije reeno, ta je vee zlo: kanjavati na osnovu loeg ili nepostojeeg prava, odnosno na osnovu prava jaega, ili imati krivino pravo koje ima samo simboliku funkciju? Obe alternative su podjednako neprihvatljive. 1 u jednom i u dru-

37

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

gom sluaju uloga politike je presudna. I onda kada se kanjava bez (dovoljno) prava, kao i onda kada se uinioci ne kanjavaju iako postoje pravne norme koje to nalau, ini se to iz politikih interesa. Optimistiki gledano, reenje t>i bilo u aktivnijem odnosu domaeg krivinog pravosuavpojcdinih zemalja, ali i u stalnom mejinarodnom krivinom sudu osloboenom politikih uticaja koji bi imao univerzalnu jurisdikciju za odreena krivina dela i igiao isfi odnos prema graanima bilo koje zemlje. Meutim, dosadanja iskustva u pogledu meunarodnog krivinog sudstva potvrdila su daje pravo podreeno politikim interesima, daje pravda ovde do sada bila nedostina, da se ona samo jedanput u istoriji dogodila pa i onda zahvaljujui vie politici nego pravu (Nirnberg i Tokio). Za sada nema ozbil jnih garantija da c u pogledu stalnog meunarodnog krivinog suda biti drugaije, lako su u dosadanjim pripremama za poetak rada stalnog suda izraena nastojanja nekih zemalja da sc to sprei ipak e, po svemu sudei, pravo i dalje biti podreeno politikim interesima onih zemalja koje u meunarodnoj zajednici imaju dovoljno uticaja da ie svoje interese artikuliu i realizuju. Bojazan da e neke emlje ukoliko ne uspeju da obezbede dominaciju nad njim, ne samo ignorisati sud, nego i aktivno biti protiv njega sa ciljem da ga neutraliu i da od njega naprave beznaajnu instituciju, izgleda da se obistinjuje.42) I pored toga, ostvarenje ideje o meunarodnom krivinom sudu i meunarodnom krivinom pravu koje bi vailo za sve graane sveta, iako jo ncizvesiio, izgleda blie posle stupanja na snagu Statuta stalnog meunarodnog krivinog suda.

6. O s n o v n a n a e l a k r i v i n o g p r a v a Krivino pravo se zasniva na odreenim naelima koja su mu svojstvena i po njima se razlikuje od drugih grana prava. Ovde e, u kratkim crtama, biti reci samo o najvanijim naelima krivinog prava. 43 *To su naela: 1) zakonitpsti, 2) legitimnosti, 3) individualne subjektivne odgovornosti, 4) humanosti i 5) naelo praveanosti i srazmernosti. Ta naela su novija tekovina, tj rezultat su dugog raz^ojlTkfM'nog prava. Ona suUanas postala manje vie opta, univerzalna tekovina, l"bar deklarativno, ako ne uvek i stvarno, predstavljaju naela na kojima se zasniva krivino pravo savremenih civilizovanih drava.

42)

43)

U tom pravcu S A D sasvim otvoreno preduzimaju odreene mere. I Rezolucija Savcta bczbccnosti 1422 o d 12. j u l a 2 0 0 2 . g o d i n e u s v o j e n a p o d p r i t i s k o m S A D , i akti k o j e su u s v o j i l e S A D ( A S P A , ili p o p u l a r n o n a z v a n H a g u c Invasion A c t " koji i z m e u o s t a l o g p r e d v i a i v o j n u o p e r a c i j u u c i l j u o s l o b o a a n j a a m e r i k i h d r a v l j a n a koji bi e v e n t u a l n o bili izrueni o d s t r a n e n e k e z e m l j e m e u n a r o d n o m k r i v i n o m s u d u u H a g u ) , i p o n u e n i (i sa n e k i m z e m l j a m a z a k l j u e n i ) ugovori o ncizruivanju amerikih dravljana meunarodnom krivinom sudu, predstavljaju m c r c te vrste. U k r i v i n o m z a k o n o d a v s t v u s c s r e e p r e d v i a n j e nekih o d tih n a e l a m a d a j c to, o s i m p r o p i s i v a n j a n a e l a z a k o n i t o s t i , d o s t a r e t k o . J e d a n od n o v i j i h K r i v i n i h z a k o n i k a koji to na s i s t e m a t s k i n a i n i n i j e s t e ruski K Z iz 1996. g o d i n e . O n p r o p i s u j e v i e p r i n c i p a u o k v i r u g l a v e I. K Z . Up. C v c t i n o v i , G o r c l i k i dr.,ripccryimciiHM H iiaRa'jaiiHM POCCHACKOA <I>c/icpauiin, MocKisa 1997, str. 4 - M .

38

KRIVINO l'RAVO

6.1. Naelo zakonitosti Naelo zakonitosti je u savremenim pravnim sistemima podignuto na rang ustavnog naela. Ustavima Srbije i Crne Gore propisano je da niko ne moe biti kanjen za delo koje, pre nego to jc uinjeno, nije bilo predvieno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kanjivo delo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena. Ta odredba se odnosi na sva tri delikta kaznenog prava u irem smislu (krivino delo, privredni prestup i prekraj). Meutim, kod propisivanja krivinog dela i krivine sankcijc, to moe biti uinjeno samo zakonom, a ne i drugim propisima, kao to je npr. uredba. I Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama dravne zajednice SCG propisano je da se niko ne moe smatrati krivim ili kazniti za delo koje, pre nego to jc izvreno, nije bilo predvieno zakonom kao kanjivo (lan 20. stav 1). Naelozakoni[psti kao jedno od osnovnih naela krivinog prava sadrauo je u odredbi lana 1. KZ. Prema toj odredbi, nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego^to je krivino delo uinjeno. Uobiajeno je da se naelo zakonitosti izraava latinskom formulacijom nullum crimcn, nulla poena sine lege (koja se pripisuje nemakom teoretiaru krivinog prava A. Fojerbahu).44' Ovo naelo znai da niko ne moe biti kanjen za neko ponaanje, odnosno da prema njemu ne moe biti primenjena krivina sankcija, ako pre nego to ga je preduzeo ono nije bilo zakonom predvieno kao krivino delo i ako nije za isto bila zakonom propisana kazna. Danas je naelo zakonitosti u krivinom pravu opteprihvaeno. Kroz naelo zakonitosti krivino pravo obavlja pre svega svoju garantivnu funkciju koja je izuzetno znaajna s aspekta prava i loboda'graana i ostvarivanja principa pravne drave. Pravna drava iic samo daltiti graane ferivinim pravom, ona ih mora zatititi i od krivinog prava. Upravo princip zakonitosti slui spreavanju samovoljnog, nepredvidljivog kanjavanja bez zakona, ili na osnovu neodreenog ili retroaktivnog zakona. Princip zakonitosti odreuje drutveni poloaj oveka i granice njegovog slobodnog delovanja. Taj princip je istovremeno garancija za ostvarivanje sloboda i prava oveka i brana protiv proizvoljne i samovoljne prinude prema oveku. 45) Garantivna funkcija u izvesnom smislu predstavlja protivteu, ogranienje i korektiv zatitnoj funkciji krivinog prava. U osnovi garantivne funkcije nalazi se samoogranienje dravne prinude u oblasti kHVlHllfl^ prava i ona trcBa da stvori oseaj sigurnosti u jednom drutvu da niko nee biti_samovoTfno krivino gonjen, odnosno da mole biti gonjen samo za ono to je unapred bilo propisano kao krivino delo i

44) 45)

U p . A . F c u c r b a c h , L c h r b u c h d e s g c m c i n c n in D c u t s c h l a n d g c l t c n d c n P c i n l i c h c n Rcchts, I . A u f l a g c , 1801, p . 2 0 . N . S r z c n t i , Principi k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a - o s n o v a z a o d r e i v a n j e k r i v i n e r e p r e s i j e . G o d i n j a k P r a v n o g f a k u l t e t a u S a r a j e v u b r . X X X V I , 1988, str. 2 7 8 .

39

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

za ta je bila predviena krivinausankciia. To je jedno od naiznaainiiih-ilosligliuca krivinog prava i principa pravne drave. U vezi sa tim je i poznata Listova izreka da je krivino pravo magna eharta" zloinaca. 4 " Naelo zakonitosti je od znaaja i za zatitnu funkciju krivinog prava, pre svega, zalStvarivanje generalne prevencije. Od graana se moe oekivati da prilagode svoje ponaanje samo u odnosu na normu koja je unapred bila propisana. Samo unapred propisano krivino delo i kazna moe da deluje odvraajuc na potencijalnog uinioca krivinog dela. Pretnja kaznom ne bi mogla da deluje ukoliko ne bi zakonom bila vezana za preduzimanje odreenog ponaanja. I pojam krivice u krivinom pravu neraskidivo je vezan za naelo zakonitosti. Ne moe se neko smatrati krivim za ponaanje koje nije prethodno bilo predvieno kao krivino delo. Socijalno-etiki prekor se moe uputiti samo onome ko je prekrio krivinopravnu normu koja zabranjuje odreeno ponaanje i propisuje kaznu za njega. Naelo zakonitosti u krivinom pravu ima etiri segmenta. Prvi, nulla poena sine lege scripta, iskljuuje primenu nepisanog pre svega obiajnog prava. Lex eripta (scriptus - pisan), znai da se samo pisanim krivinim zatonom mogu propisivati krivina dela i sankcije to je danas karakteristika krivinog zakona koja se podrazumeva jer su zakoni pravni akti koji se uvek donose u pisanoj formi. DrugiImillapoena sine legepraevia, sadri zabranu retroaktivne primene krivinog zakona. Lex praevia (praevius - prethodan) znai da nema krivinog dela i krivine sankcije ukoliko to nije bilo propisano krivinim zakonom pre nego to je krivino delo uinjeno. Trei, nulla poena sine lege certa, predstavlja naelo odreenosti koje nalae da krivinopravne norme u to jc mogue viem stepenu budu odreene i precizne. Lex certa (certus - odreen}_znai da krivinim zakonom mora biti u to veoj men precizno odreeno ponaanje koje predstavlja"krivino delo i kazna za njega. U krivinom pravu treba u najveoj moguoj meri ibegavati neodreene norme, kao to su npr. generalne klauzule. I etvrti, nulla poena sine lege stricta, sadri zabranu stvaranja prava putem analogije. 47) Lcx stricta (strictu taan, uzak, izriit) znai da krivini zakon obuhvata samo ono na ta se odnosi, a ne i neke sline situacije. Teko je rei koji je od ova etiri segmenta naela zakonitosti najvaniji, ali ipak kada se o njemu govori pre svega se misli na zabranu povratnog dejstva krivinog zakona, odnosno na princip da zakon kojim se propisuje krivino delo, odnosno krivina sankcija deluje samo za budunost. To znai da je merodavno pravo koje vai u momentu izvrenja krivinog dela. Za jedini izuzetak vid. izlaganja o vremenskom vaenju krivinog zakona. Znaajno je i pitanje domena primene naela zakonitosti u krivinom pravu, tj. da li se ovo naelo primenjuje samo u odnosu na oredbe posebnog dela krivinog prava, ili ono vai za krivino pravou celini, tj. i za opti deo. Ako se ima
46) 47) F. v. L i s z t , S t r a f r c c h t l i c h c A u f s a t z c u n d V o r t r a g c , II B a n d , Berlin, 1905, p. 80. V i e o t o m e vid. E . S c h m i d h a u s c r , Strafrecht, A T , 2. A u f l a g c , Tiibingcn. 1984, p. 3 0 - 3 3 .

40

KRIVINO l'RAVO

u vidu da postojanje ili nepostojanje krivinog dela zavisi i od odredaba opteg dela krivinog prava, onda je jasno da sc naelo zakonitosti odnosi na celokupnu materiju krivinog prava. Zato, ne treba prihvatiti shvatanjc da u primeni instituta opteg dela ne vai striktno naelo zakonitosti, da se ti instituti mogu stvarati i putem obiajnog prava ili sudske prakse i teorije. Ovo shvatanjc je prisutno naroito u sluaju kada je neki institut in favorem uinioca krivinog dela. Ono nije ni pravno-dogmatski ni kriminalnopolitiki dovoljno utemeljeno. Naprotiv, naelo zakonitosti mora imati sveobuhvatan karakter. Bez, na primer, preciznih odredaba o subjektivnom elementu krivinog dela, pokuaju, neinjenju kao nainu izvrenja i optib osnova iskljuenja protivpravnosti niko nc moe tvrditi kako su postavljene krivinopravne granice zabranjenog ponaanja u konkretnom sluaju. 48 ' 6.2. Naelo legitimnosti Krivino pravo mora uvaavati i naelo legitimnosti koje pre svega znai da krivinopravna represija i krivino pravo u cclini moraju u sutinskom smislu biti opravdani i nuni. Legitimnost u najirem smislu znai opravdanost i prihvatljivost odredenih ustanova i normi. Ostvarivanje naela legitimnosti zavisi od prihvatljivosti odnosnoubeenja graana o tome da li su odreene institucije i norme opravdane (legitimne), ne u smislu naela zakonitosti, ve u jednom viem smislu" vrednosti (filozofske, politike, etike i druge). 4 " Za pojam legitimnosti jc od presudnog znaaja vrednosni element, legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponaanja ili stanja sa odreenim sistemom vrednosti.51" Zajazliku od legalnosti koja se zasniva na formalnim kriteriiumima, za procenu legitimnosti siLPd znaaja materijalni, vanpravni kriterijumi. U vezi sa tim treba ukazati i na mogunost sukoba legalnosti i legitimnosti, tj. na to da ova dva principa mogu biti u raskoraku u kom sluaju sc postavlja pitanje emu dati prednost. Poto za odreivanje ta jc legitimno a ta nije, ne postoje precizni kriterijumi ve je to pre svega stvar vrednovanja, vrlo je opasno za pravni sistem jedne zemlje, a pogotovo je to neprihvatljivo prilikom primene krivinog prava, prednost dati naelu legitimnosti. To bi se moglo uiniti samo izuzetno, onda kada je nelegitimnost oigledna i nesporna. Nelegitimnost neke krivinopravne norme nije dovoljan razlog da sc ona ne primenjuje, ve razlog za to da se ona to pre izmeni i uskladi sa zahtevima legitimnosti. Prema tome, naelo legitimnosti je pre svega od znaaja za stvaranje krivinog prava, a samo izuzetno i za njegovu primenu.

48)

49) 50)

T a k o i T h . W c i g c n d , T h e Harmonizatioii o f G e n e r a l Prineiples o f C r i m i n a l L a w : T h e Statutes a n d J u r i s p r u d c n c e o f t h c ! C T Y , I C T R , a n d I C C : A n O v c r w i c w . In: I n t e m a l i o n a l C r i m i n a l L a w : Q u o V a d i ? N o u v c l l c s c t u d e s pcnalcs, N o 1 9 , 2 0 0 4 , p. 3 2 5 . V i d . S o c i o l o k i leksikon, B e o g r a d , 1982. sir. 3 1 8 . V i d . G . K o b l c r , Jurislischcs W o r t c r b u c h , M u n c h c n , 1986, str. 2 0 7 .

41

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Nae krivino zakonodavstvo sadri odredbu koja se odnosi na jedan vaan aspekt naela legitimnosti. To je odredba o osnovama i granicama krivinopravne prinude (lan 3. KZ). Prema njoj, zatita oveka i drugih osnovnih vrenosti drutva predstavlja osnov i granice za odreivanje krivinih dela, propisivanje krivinih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nuno za suzbijanje tih dela. Ovom odredbom se izraava kriminalno-politiki princip ogranienja krivinopravne represije. Ovaj princip pre svega zahteva svoenje krivinopravne zatite na neophodan minimum, kao i korienje drugih adckvatnijih sredstava i mera za suzbijanje drutveno opasnih ponaanja. Krivino pravo treba da bude poslednjc sredstvo u zatiti odreenih vrenosti, odnosno u suzbijanju kriminaliteta. U tom smislu govori se o supsidijarnosti krivinog prava, ili o principu d a j e krivino pravo ultima ratio u suzbijanju drutveno opasnih ponaanja. To je ono to, izmeu ostalog, obezbeuje legitimnost krivinopravne represije. Treba imati u vidu da neto to u jednom drutvu jeste ultima ratio u dragom to ne mora biti, kao i da drutvene promene i postojee prilike i uslovi u znatnoj meri odreuju da li je krivinopravna intervencija u nekom drutvu zaista ultima ratio. Inae, i povran pregled posebnog dela savremenih krivinih zakonika, a naroito sporednog krivinog zakonodavstva, to vai i za nae krivino zakonodavstvo, pokazuje da ovaj princip nije sproveden, a zapaa se i tendencija irenja krivinopravne zatite na normativnom planu. S obzirom na to da je ovo naelo pre svega vezano za ostvarivanje krivinopravne zatite, vid. izlaganja u glavi o krivinopravnoj zatiti (Deo prvi, glava II). 6.3. Naelo individualne subjektivne odgovornosti (naelo krivice)

U savremenom krivinom pravu opte je prihvaen princip individualne i subjektivne odgovornosti koji, u stvari, proizlaze iz samog pojma i prirode krivice (vinosti). Ovo naelo uTsfvari ima dva svoja dela. Jedan se odnosi na to da neko moe odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnbs prema uinjenom delu (subjektivna odgovornost). Drugi Jeo ovog naela koii j'e u tesnoj vezi sa prvim, oanosi se na zabranu odgovornosti za postupke dragih lica, tj. svako odgovara samo za svoje posfflpk^za ono to je on uinio*(mi3ivi3vialnTodgbvomost). Nasuprot tome, objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivinog prava zasnovanog na principu krivice koji podraziuneva subjektivnu i individualnu odgovorncisf. Meutim, to je dostignue krivinog prava iz novijeg perioda. Razvoj odgovornosti j^cimnom pravu tekao je od kolektivne ka individualnoj. 51 '

51)

V i d . . Tasi, U v o d u p r a v n e n a u k e , Beograd, 1933, str. 165.

42

KRIVINO l ' R A V O

Naelo individualne subjektivne odgovornosti, kako se sada shvata u krivinom pravu, znai da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima TTTTG-nffretfeni psihiki odnos i zbog kojih mu sc moe uputiti drutveno-ctiki prekor. To, pre svega iskljuile odgovornost za nostunke drugog, kao i odgovornost bez k l i s k e U drugim granama prava, pa i u onima koje predviaju odgovornost za odreene vrste delikata, objektivna odgovornost j e neizbena, a pod odreenim uslovima i opravdana. Krivino zakonodavstvo Srbije i eksplicitno sadri naelo krivice (lan 2 KZ). U odredbi koja nosi naslov nema kazne bez krivice" (nulla poena sine culpa) reeno j e da se kazna (kao i mere upozorenja koje su zamena a kaznu) moe Izreci samo uiniocu koji j e kriv za uinjeno krivino delo. Ipak, savremena krivina zakonodavstva, pa i nae, poznaju izvesne izuzetke u smislu da ovo naelo nije sasvim dosledno sprovedeno. U nekim sluajevima dolazi do izvesnog odstupanja .od ovog naela. Iako jc po pravilu re o opravdanim kriminalno-politikim razlozima koji stoje u pozadini takvih odstupanja (npr. odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja), njih treba ako ne sasvim izbei, onda bar svesti na najmanju moguu meru. To naroito treba~uciniti onda kada nema ni kriminalno-politikog opravdanja (na primer, postojanje organizovanja zloinakog udruivanja kao oblika sauesnitva u naem krivinom pravu predstavljalo j e nepotrebnu povredu ovog naela koja se nije mogla pravdati ni nekim kriminalno-politikim potrebama). Iz ovog naela proizlazi i zahtev da se zakonskim opisima krivinih dela obuhvate samo ona ponaanja koja j e mogue izbei, koja se jednom apstraktnom uiniocu normalnih, prosenih sposobnosti objektivno mogu uraunati, koja sa aspekta optih ljudskih sposobnosti dozvoljavaju upravljanje uzronim tokom. Dakle, kao krivina dela treba predvideti samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu odgovornost.

6.4. N a e l o humanosti Naelo humanosti u krivinom pravu ima dva svoja aspekta. Prvi aspekt znai da zatitna funkcija krivinog prava mora biti humanistiki orijentisana, tj. da se krivinim pravom pre svega tite najvanija dobra oveka. Samo ono krivino pravo koje zatitu osnovnih prava oveka stavlja u centar svega, kome j c to i osnovna polazna taka i cilj, i koje sve podreuje tom zadatku, moe njegovom nuno nehumanom sredstvu - kazni, dati humanistiku dimenziju. Krivino pravo, ma koliko njegove sankcije bile u relativnom smislu humane, nc moe biti humanistiki orijentisano ukoliko nije usmereno na zatitu oveka i njegovih osnovnih i najvanijih dobara, ukoliko zatita drugih dobara nije podreena tom cilju. Drugi aspekt j e ono to se uobiajeno podrazumeva pod naelom humano43

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

sti u krivinom pravu, a to ie da u odnosu na uinioca krivinog dela krivino pravo i krivtinc sankcije treba da budu, koliko je to mogue, huinanc. Postoji opta saglasnost da je jedno od osnovnih naela savremcnog krivinog prava i naelo humanosti. Iako je sigurno da u osnovi takav stav ne treba osporavati, treba imati u vidu da isticanje ovog naela esto ima ideoloke motive da sc krivino pravo i kazna prikau humanijim nego to stvarno jesu. To nije bilo karakteristino samo za bive socijalistike zemlje gde je to dolazilo do posebnog izraaja, 52 've je to univerzalna pojava. Bez namere da se negira u osnovi opravdana ideja o humanizaciji krivinog prava i kazne, treba imati u vidu znaaj ideolokog faktora u formiranju i zagovaranju te ideje, zbog ega se prema njoj treba odnositi sa izvesnom meromopreza i kritinosti. Jer, ponekad, svesni ili nesvesni ciljzagovaranja ideje o humanizaciji kazne i krivinog prava ucejini jesteda se prikrijc sutina krivinog prasca i kazne, da se zameni krivinopravni renik nepreciznom politikom semantikom, a gruba realnost kazne etikim proklamacijama koje esto nemaju mnogo.veze sa stvarnou. Iako samu ideju kao civilizacijsku tekovinu ne treba dovoditi u sumnju, njena realizacija jc ograniena karakterom krivinog prava i krivinih sankcija. Ona objektivno ima svoje granice koje lee u injenici da su krivine sankcije, a naroito kazna, nuno nehumane i da nuno sadre odreeno zlo. Zbog toga naelp hutpanosti u krivinom pravu treba shvatiti kao tenju da se izbegne nepotrebna nchumjinost. U pogledu ocenc naeg krivinog prava, odnosno sistema krivinih sankcija moe se konstatovati, posle ukidanja smrtne kazne, daje ono na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama. To sc moe rei i za primenu .krivinih sankcija imajui u vidu strukturu izreenih krivinih sankcija i visinu izricanih kazni. No, pri tome treba imati u vidu d a j e nekada re o slabostima i neefikasnosti u primeni krivinog prava, a ne o svesnoj tenji za primenom naela humanosti. Takoe^s^vie humanosti za uinioca, ponekad znai nehuman odnos prema rtvi krivinog dela. Inae, naelo humanosti krivinog prava i krivinih sankcija podie se i na rang ustavnog naela, pa se zabranjuje podvrgavanje muenju, poniavajuem kanjavanju i postupanju. 6.5. Naelo pravednosti i srazmernosti Gledanje na krivino pravo i na kaznu koje kao jedino njihovo opravdanje vidi pravednu odmazdu, retribuciju, danas nije prihvatljivo. Kao to je reeno, krivino pravo obavlja jednu vanu i korisnu funkciju za pojedinca i drutvo, a to je zatitna funkcija. Meutim, ta u osnovi utilitaristika orijentacija krivinog
52) T a k o n p r . I. K a r p c c tvrdi da j c p i t a n j e o d n o s a h u m a n o s t i i k a z n e prvi pul u istoriji o v e a n s t v a i p r a k t i n o r e e n o i r c a l i z o v a n o o n d a k a d a s c o d u s t a l o o d tradicionalnih i u o b i a j e n i h kazni k o j e su n e s p o j i v e s a k o m u n i s t i k i m p o g l e d i m a na svet. Up. H . K a p n e u , HuKa3alllic, counajlHHe, n p u n o otic H KpHMHHOjiorHHecKHe npoGjlcMH, MocKDa, 1973, str. 74.

44

KRIVINO l ' R A V O

prava nikako nije nespojiva sa nekim idejama koje spadaju u jedan drugi nain objanjavanja opravdanja krivinog prava i kazne, a to je onaj prema kojima jc kazna u stvari sama sebi cilj u smislu da se na uinjeno zlo odgovori srazmernim zlom. Iako danas u nauci krivinog prava takvo gledanje vie nije prihvatljivo, ne moe biti prihvaena ni druga krajnost, a to je zatita po svaku ccnu. Granice toj zatiti postavlja upravo naelo pravednosti i srazmernosli. Kazna i druga krivina sankcija koja sc primenjuje prema uiniocu krivinog dela mora biti pravedna i srazmerna uinjenom delu. Pri tome sc mora voditi rauna i o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoraivu granicu prilikom odmeravanja kazne. Nije prihvatljivo da se krivine sankcije propisuju i primenjuju ne obazirui se na neke opte ideje pravde i pravinosti, da se po ccnu krenja tih naela, a time i krenja sloboda i prava graana, ostvaruje to efikasnija zatita. Naelo pravednosti i srazmernosti predstavlja i branu jednom gledanju na krivino pravo, koje je izvesno vreme bilo ak dominirajuc u odreenim zemljama, a to je da drutvo ima pravo da razliitim oblicima tretmana menja linost uinioca krivinog dela, a sa ciljem da vie ne vri krivina dela. To je ponekad podrazumevalo i drastine zahvate u duevni i telesni integritet uinioca koji uopte nisu bili u srazmeri sa uinjenim delom. Danas je naelo pravednosti i srazmernosti ponovo postalo jedno od osnovnih naela krivinog prava. Ono je od znaaja ne samo za njegovu primenu, ve i za njegovo stvaranje, za propisivanje krivinopravnih normi. Njegov znaaj dolazi do posebnog izraaja u oblasti krivinih sankcija i to naroito kod kazne koja je i dalje osnovna krivina sankcija i nosei stub krivinopravne zatite. 7. Razvoj krivinog prava 7.1. Osvrt na pojavu i razvoj krivinog prava Krivino pravo je jedna od najstarijih grana prava. Znaajne slinosti sa krivinim pravom i kaznom imaju neki oblici drutvene reakcije koje su primenjivala primitivna drutva i pre nastanka drave (npr. progonstvo). No, tek nastankom drave, koja obezbeuje prinudu bez koje se krivine sankcije ne mogu primenjivati, moe se govoriti o krivinom pravu u pravom smislu. Meutim, dugo je vremena proteklo dok drava nije obezbedita primenu kazne i dok se nije formiralo krivino pravo kao grana prava. U jednom prelaznom periodu ona je pravo kanjavanja delila sa pojedincima, ili sa odreenim drutvenim grupama. Zato se para'clno, sa postepenim jaanjem drave jo dugo vremena sreu ustanove koje su postojale i pre nastanka drave, kao to su krvna osveta, kompozicija, talionsko naelo, progonstvo i dr. Zamena privatne reakcije iz ranijeg perioda dravnom, bio je sloen i dugotrajan proces.

45

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

Uvoenje talionskog naela predstavljalo je znaajan korak napred u ograniavanju osvete i privatne reakcije u smislu uvoenja odreene srazmernosti. To je bilo veliko civilizacijsko dostignue, 53) iako se danas ponekad pogreno ovo naelo posmatra u negativnom smislu. Pravilo oko za oko, zub za zub" sree se ve u prvim zakonima staroga veka, kao to je Hamurabijev zakon i rimski zakon XII tablica. U ovim i kasnijim zakonima krivinopravna materija regulisana je zajedno sa drugim oblastima. Tu se pre svega sree predvianje pojedinih ponaanja kao krivinih dela i propisivanje strogih kazni za njih. Dugo vremena je postojala takva situacija, tj. da se krivino pravo u zakonskim aktima regulie zajedno sa drugim granama prava. Tek nastankom modernog krivinog prava, a to je bilo u drugoj polovini osamnaestog ~veka, sreu se krivini zakonici u smislu u kojima ih i danas poznajemo. Do tada je krivino pravo prelo dug put koji jc naroito u nekim periodima karakterisalo ono to se danas smatra potpuno neprihvatljivim. Tako, za krivino pravo u elom srednjem veku karakteristina je njegova arbitrernost, obiaj kao glavni izvor krivinog prava, primena strogih i surovih kazni, pre svega smrtne kazne i telesnih kazni itd. To je pravo bilo heterogeno, arbitrerno, surovo, i nejednako. Ono jc bilo i pod uticajem religije Zbog ega se kanjavalo i za krivina dela koja su se zasnivala na verskim zabludama i za koja je esto primenjivana smrtna kazna (npr. spaljivanje vetica). 541 Do novih ideja koje su znaile i podstrek za stvaranje jednog novog krivinog prava dolo je u drugoj polovini XVIII veka. To su iejcMonteskijea, Rusoa^olJsKuLdiugih. Ne tako poznat kao spomenuti autori, bio je ezare Bekarija ije su ideje, meutim, odigrale presudnu ulogu i uticaj u stvaranju tog novog B i vinog prava. U svojoj knjizi O zloinima i kaznama" objavljenoj 1764. godine udario je temelje modernog krivinog prava, a mnoge njegove ideje i danas su aktuclne i predstavljaju opta dostignua krivinog prava. U tom periodu donosi se niz krivinih zakonika koji oznaavaju poetak novog perioda u razvoju knvicttog niava koji traje i danas. Od tih zakona treba spomnutnbKanski krivini zakonik iz 1786, austrijsKT iz 1787, kao i francuski krivini zakonik iz 1791. godine donet nakon buroaske revolucijc. Jedan od najpoznatijih krivinih zakonika koji je izvrio uticaj na krivine zakonike velikog broja zemalja bio je Napoleonov krivini zakonik iz 1810. godine. On se vrsto zasniva na principu zakonitosti, a u osnovi polazi od ideje utilitarizma izraene u zatitnoj funkciji krivinog prava to su i danas ostali rukovodei i osnovni principi savremenog krivinog prava. Odmah zatim sledi bavarski krivini zakonik iz 1813. godine iji je glavni tvorac bio poznati nemaki teoretiar Anselm Fojcrbah koji je inae dao
53) D o l a p i c v istie d a j c n a e l o t a j i o n a , iako s c d a n a s smatra s u r o v i m varvnrskim p r i n c i p o m , u t o v r e m e p r e d s t a v l j a l o j e d a n veliki korak u k u l t u r n o m napretku j e r m u j c cilj bio da ogranii s v i r e p u k r v n u o s v e t u i u v e d e s r a z m e m o s t . V i d . N. Dolapicv, N a k a z a t c l n o pravo, S o f i j a , 1945 ( f o t o t i p s k o i z d a n j e 1994), str. 2728.1 M a r j a n o v i istie da j c to bila velika p o b e d a nad v a r v a r s t v o m . U p . G . M a r j a n o v i , P r e d a v a n j a p o krivino p r a v o , O p t dcl, S k o p j e , 1982, str. 15. V i d . B . Z l a t a r i , K r i v i n o p r a v o , I s v e z a k , Z a g r e b , 1970, str. 3 6 - 3 7 .

54)

46

KRIVINO PRAVO

ogroman doprinos nauci krivinog prava. I ovaj krivini zakonik jc bio model mnogim drugim krivinim zakonicima. Zatim, donosi se 1851. godine pruski krivini zakonik koji j e od naroitog znaaja za nas jer je posluio kao uzor za prvi srpski krivini zakonik iz 1860. godine. Krivino pravo, iako u stalnoj uzlaznoj liniji od donoenja spomenutih krivinih zakonika pa do danas, doivljavalo je znaajne oscilacije u pojedinim zemljama koje su se kretale od liberalnog do totalitarnog krivinog prava. Najcrnjc stranice u razvoju savremenog krivinog prava odnose se na najtee periode u novijoj istoriji oveanstva. Totalitarni reimi, bez obzira na njihovu ponekad razliitu orijentaciju i ciljeve (npr. faizam i staljinizam), vodili su i negaciji osnovnjEBrincipa krivinog prava. Iako se danas ini da su ti principi nesporni, istorijsko iskustvo pokazuje da ne treba biti siguran da ono to je dostignuto ne moe biti pogaeno i da se krivino pravo nee vratiti u vreme kome su ti principi bili strani. Ponekad, u osnovi nastojanja da se ti principi izmene mogu stojati i dobre namere. Primer za to jeste orijentacija ka tretmanu i resocijalizaciji po svaku cenu, koja je izvesno vreme, pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka dola do izraaja u krivinom pravu nekih zemalja. Poslcdica toga bile su i takve mere i tretmani" kao to su lobotomija i kastracija. U pogledu najnovijih tendencija na planu krivinog zakonodavstva pojedinih, pre svega evropskih zemalja, moe se primetiti ostajanje pri proverenim principima i dostignuima krivinog prava i njihovo potvrivanje. I tamo gde je dolo do usvajanja nekih koncepcija i reenja stranih sutini krivinog prava, od toga se odustalo i sa izvesnim novinama ipak vratilo na proverena polazita i naela krivinog prava. 55 ' To ne znai da u savremenom krivinom pravu nema nieg novog. Naroito na planu krivinih sankcija zapaaju se promene i uvoenje novih krivinih sankcija kao alternative kazni lienja slobode. Vraanje na proverena dostignua krivinog prava karakterie i krivino zakonodavstvo bivih socijalistikih zemalja. U novim krivinim zakonicima tih zemalja odustalo se od socijalistikih" specifinosti koje su krivinom pravu uglavnom nanele samo tetu. No, paradoks je u tome to su te zemlje sa pramenom drutvenog sistema dobile bolje krivino zakonodavstvo, ali i mnogo loije stanje na planu kriminaliteta.

55)

T a k o j c vedski K Z iz 1962. g o d i n e koji j c polazio o d o r i j e n t a c i j e n a t r e t m a n i r e s o c i j a l i z a c i j u u o s a m d e s e t i m i d e v e d e s e t i m g o d i n a m a prctrpco b r o j n e i sutinske i z m e n e k o j e s u n a r o i t o u oblasti krivinih s a n k c i j a u g l a v n o m n a liniji p o n o v n o g j a a n j a principa n a e l a z a k o n i t o s t i , p r a v n e s i g u r nosti i j e d n a k o s t i , u v a a v a n j a i g e n e r a l n e p r c v c n c i j c i dr. Up. T h e S w c d i s h Penal C o d c , R c g c r i n g skansliets, S t o c k h o l m , 1999.

47

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

7.2. Razvoj naeg krivinog prava 1) Srednjovekovni period

Krivino pravo srpske srednjovekovne drave ima uglavnom opte karakteristike tadanjeg evropskog prava. Ono je bilo preteno obiajno i partikularno i, kao i krivino pravo drugih naroda, prolo je kroz period privatne reakcije postepeno se pretvarajui u dravnu reakciju. 0 starom srpskom krivinom pravu nema pouzdanih izvora za period pre XII veka. U to doba krivino delo se smatra privatnom stvari pojedinca. Umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije. Dravnomkaznom uinilac s e n e kanjava ak ni kod najtsihdelakao stoje ubistvo, nego se otkupljuje ]cornpositio) davanjem naknade oteenom odnosno rodbini ubijenog koja se kod ubistvarkao t postupak mirenja, zvala vrada. Kada je represiju preteno preuzela u svoje ruke feudalna drava, srednjovekovno krivino pravo karakterisalc su surove telesne kazne i esta primena smrtne, kazne. Do toga dolazi donoenjem Duanovog zakonika 1349. godine (izmenjen i dopunjen 1354. godine). Taj, i inae najvaniji pisani izvor srpskog srednjovekovnog prava koji sadri mnogobrojne krivinopravne odredbe, zloin ne smatra kao privatnu stvar pojedinca nego kao javnu stvar koja se tie cele zajednice. U njemu se osea jak uticaj vizantijskog prava. Zakonik najtee delikte proglaava za javne i zapreuje smrtnom kaznom i surovim telesnim kaznama. Tako se npr. za ubistvo svetenika kanjavalo smrtnom kaznom; za ubistvo oca, majke ili brata i deteubistvo predviena je takoe smrtna kazna (spaljivanjem), za silovanje vlastelinke ako je uinilac kmet smrtnom kaznom veanjem; za umiljajno ubistvo odsecanjem obe rake; za krau oslepljenjem; za silovanje odsecanjem obe rake i nosa itd. Zakonik je pravio razliku izmeu umiljaja i nehata i predviao kanjivost samo najteih nehatnih dela i to znatno blaom kaznom (npr. u lanu 87. za nehatno ubistvo novanom kaznom od 300 perpera). 56 ' Sa propau srpske srednjovekovne drave i prodorom Turaka.na Balkan dolazi do uspostavljanja turske dravne vlasti i primene erijatskog prava. Izvesni ostaci srednjovekovnog srpskog krivinog prava zadravaju se u obiajnom pravu. Posle propasti srednjovekovne srpske drave dolazi do formiranja na njenim razvalinama dve drave: Srbije i Crne Gore. Cma Gora je za sve vreme turske vladavine na Balkanu de facto zadrala svoju nezavisnost, ali je istovremeno bila vraena na rodovsko-plemensko ureenje iz kojeg se tek postepeno formirala drava i stvaralo pisano pravo. Srbija je, kao to je poznato, sve do poetka XIX veka bila pod potpunom vlau Turske.

56)

V i d . T . T a r a n o v s k i , Istorija s r p s k o g prava u n e m a n j i k o j dravi, II d e o : Istorija k r i v i n o g p r a v a , G c c a K o n . B e o g r a d , 1931.

48

KRIVINO l'RAVO

2) Period do stvaranja Jugoslavije (XIX i poetak XX veka) Srbija poinje svoju borbu za nacionalno osloboenje poetkom XIX veka. U toku prvog srpskog ustanka protiv Turaka (1804) donose sc odreene krivinopravne odredbe. Te odredbe sadravao j e Zakonik prote Mateje Neriadovia iz 1804. godine, za koji j e sporno da li je primenjivan na delu ili na ccloj osloboenoj teritoriji. Karaorev kriminalni zakonik (1807) sadri iskljuivo krivinopravne odredbe, ali za njega nije pouzdano utvreno da li se, u kojoj meri i do kada primenjivao. Oba zakonika su preteno predviala krivina dela vojne prirode i propisivala suraye telesne kazne. I pored ovih, i nekih drugih pisanih izvora, krivino pravo u tom periodu u osnovi se razvijalo kao nepisano obiajno pravo. 5 7 'Godine 1850. d o n e t j e Kaznitelni zakon za poticajne prestupe. Prvi kompletan krivini zakonik u modernom smislu donet j e 1860. godine. T o j e Kriminalni (kaznitelni) zakonik za Knjaevstvo Srbiju koji j e uraen po uzoru na pruski krivini zakonik iz 1851. Ovaj krivini zakonik doiveo j c u toku svog v a e n i a f s v e do kraia 1929. godine) veliki broj izmena i dopuna. Pod uticajem noTVekog krivinog zakonika iz 1902. i donekle ruskog iz 1903. izraen j c 191~07~godine nacrt novog srpskog krivinog zakonika, koji j e 1911. godine jo neto preraen, ali zbog balkanskih ratova i Prvog svetskog rata nije usvojen. U CmoLGori-Vflilo j e do kraja.XVIIl veka obiajno krivino pravo. U Crnoj Gori se dugo kao privatna reakcija odrala krvna osveta i tzv. umir (pomirenje zavaenih stranaka). Kao sankcija je dominirala globa koja j c bila nicavina kompozicije, tj. privatne reakcije i dravne kazne. Slaba dravna vlast se javljala vie u ulozi posrednika izmeu oteenog i uinioca nego to j c sama ostvarivala ius punisndi. Godine 1798. donesen j e prvi deo Zakonika Petra I Petrovia. a drugi dco 1803. godine (sastavnim delom ovog Zakonika smatra se i tzv. Stega iz 1. 796. godine). Suzbijanje krvne osvete i uopte samovlaa j e jedna od osnovnih intencija ovog Zakonika. Ovim Zakonikom zadat j e odluan udarac privatnoj represiji. S! " Ukida se imovinska kompenzacija za najtee delikte. Tako, Zakonik izriito propisuje da se uinilac ubistva ne moe nikakvim blagom otkupiti" ve se ima osudili na smrt veanjem, streljanjem ili kamenovanjem (lan 2. Zakonika). Osim umiljajnog ubistva Zakonik poznaje i ubistvo iz nehata i ubistvo u prekoraenju granica nune odbrane (l. 9. i 10). Kod nekih delikata Zakonik ini. ipak, ustupak i privatnoj reakciji. Tako, kod krae iskljuuje se odgovornost onoga ko uinioca krae ubije zateenog na delu (lan 13). Inae, ne samo prema zapreenoj kazni, nego i prema sistematici (lan 1) i predvianjem kolektivne odgovornosti koja se protezala na rodbinu izdajnika, najteim krivinim delom smatra se izdaja^ Zakonik Petra I posmatran savremenim merilima predstavlja rudimentaran zakonski akt, ali osim navedenih predvia i niz drugih krivinih dela kao Stoje npr. primanje i davanje mita.
57) 58) V i d . D . P a p a z o g l u , K r i v i n o p r a v o i p r a v o s u e u Srbiji (1804I Kl 3), P u b l i e i s t i k o - i z d a v a k i z a v o d J u g o s l a v i j a , B e o g r a d , 1954. V i d . P. S t o j a n o v i , Z a k o n i k v l a d i k e Petra I i D a n i l o v z a k o n i k , I s t o r i j s k o - p r a v n a s t u d i j a , C c t i n j c , 1982, s t r . 3 0 .

49

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

Zakonik knjaza Danila iz 1855, iako obimniji i potpuniji i vie pod uticajcm evropskog .prava (mada on pored krivinopravnih odredaba jo u veoj meri od Zakonika Petra I sadri i odredbe iz drugih pravnih oblasti), sadri u osnovi ista krivina dela kao i Zakonik Petra I. No, i posle njegovog donoenja u praksi veliku ulogu ima obiajno pravo koje jc ponekad i jae od izriitih krivinopravnih odredaba Danilovog zakonika. Mnoge naredbe donoene u drugoj polovini XIX veka sadre takoe razne krivinopravne odredbe. 59 'Konano, ] 906. godine u Crnoj Gori sc donosi kompletan krivini zakonik koji sc vrlo malo razlikuje od noveliranog Krivinog zakonika Srbije iz 1860. 3) Krivino pravo Jugoslavije 19181941. godine U Jugoslaviji je od njenog nastanka do donoenja jedinstvenog krivinog zakonika postojalo est pravnih podruja u oblasti krivinog prava. Izuzetak je vojno krivino zakonodavstvo, jer je vaenje sipskog vojnog krivinog zakonika iz 1901. proireno na celu dravu. Osim toga, doneto je i nekoliko posebnih zakona iz oblasti krivinog prava koji su vaili u celoj zemlji, meu kojima i Zakun o zatiti javne bezbednostLi poretka u dravi od 1921, godine. Na unifikaciji krivinog zakonodavstva poelo e raditi 1921, a novi Krivini zakonik Kraljevine Jugoslavije donet je 27. januara 1929. godine_(stupio na snagu 1. januara 1930), Krivini zakonik iz J_222. godine spada u red tadanjih modernih krivinih zakonika. Polazei od krivinog zakonodavstva Kraljevine Srbije, kao i Projekta iz 1910. godine, on je raen pod uticajem nemakih projekata iz 1925._i_l.927. i stavova neoklasine kole. Mnoga reenja-iz-tog.krivinog zakonika postoje u osnovi i danas u naem krivinom pravu. Zakon o izvravanju kazni lienja slobode, koji je usvojio tzv. progresivni sistem u etiri stadijunia, donet j e takocJ929^ godine. Vojno krivino pravo hilo j c sadrano u vojnom krivinom zakoniku iz 1930, za koji su supsidijarno vaile odredbe opteg dela Krivinog zakonika iz 1929. 4) Krivino pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-1945)

U toku Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila napadnuta od Nemake i njenih saveznika (6. april 1941. godine), a zatim i okupirana. Okupatorske snage su vrile vlast na nekim podrujima neposredno, a na nekim posredno preko satelitskih dravnih tvorevina (Nezavisna Drava Hrvatska").1'Na tim podrujima krivino pravo Kraljevine Jugoslavije vailo jc uglavnom i dalje, ali je bilo menjano i dopunjavano u pravcu jaanja represije predvianjem drastinih kazni za krenje naredbi okupatora. Meutim. sredinoirLl941. godine formirao.se pokret OSS>OISL (NOB) koji je bio usmeren ne samo na osloboenje zemlje od neprijatelj59) T a d a n j e c r n o g o r s k o krivino' p r a v o j c s v o j o m originalnou p r i v u k l o p a n j u i stranih p r a v n i h p i s a c a . V i d . B. A l i m c n a , La legislazione p e n a l e dcl M o n t c n c g r o , Giustizia penale, R o m a , 189fi, pp. 4-20. j : B . Z l a t a r i , K r i v i n o p r a v o , I sv., Z a g r e b , 1970, str. 5 3 - 5 4 .

60)

50

KRIVINO l ' R A V O

skih vojnih snaga, nego i na uspostavljanje novog drutvenog i pravnog poretka. Na osloboenim podrujima prestala je primena dotadanjih propisa, pa i primena odredaba Krivinog zakonika, i poelo stvaranje novog prava. Karakteristike tog krivinog prava su bile d a j e to bilo ratno i strogo pravo i pretenim delom obiajno pravo. Pisani izvori krivinog prava iz tog razdoblja su retki. Najvaniji pisani izvor krivinog prava jeste Uredba o vojnim sudovima od 1944,. godine. Ona sadri odredbe o organizaciji i nadlenosti vojnih sudova, o krivinim delima, kaznama i zatitnim merama, o postupku i o izvrenju presude. 5) Jugoslovensko krivino pravo od 1945. do 1992. godine Odmah posle rata poinje zakonodavna delatnost i u oblasti krivinog prava donoenjem vie zakona kojima sc predviaju krivina dela u odreenim oblastima (npr. Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave od 25. avgusta 1945. koji sadri inkriminacije politikih krivinih dela i rame zloine). Donct jc i Zakon o vrstama kazni (5. jula 1945) kojLpostavlja sistem od 12 vrsta kazni. Od posebnog znaaja je bila Odluka od 3. februara 1945, koja je kasnije (23. oktobra 1946) postala Zakon o nevanosli pravnih propisa donelih pre (L apriki 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. Tim zakonom bila je omoguena primena pravnih mavila iz predratnog zakonodavstva ako ona nisu bila u suprotnosti s novim propisima. Tako su za itav niz krivinih dela, do donoenja novog.RQlpjinog krivinog zakonika iz L25.1, primenjivane norme jugoslovenskog krivinog zakonika i z j 2 2 9 . U pogledu kodifikacije krivinog prava, odlueno je da se to uini u dve faze: da se prvo donese opti deo. a kasnije i posebni dco krjvinogzakonika. Tako je 4. decembra 1947. donet Krivini_zakonik_^Optj deo. On je raen nod niieajem sovietskogTrivinog zakonodavstva! tadanjesovjetske doktrino t o sc posebno odrazilo u prihvatanju materijalne koncepcije krivinog dela, u usvajanju analogije kao sredstva_za.stvaranje novih krivinihjlela, u predvianju iroke odgovornosti za pokuajjjjrjpiemne radnje i u samom sistemu kriviniiisankcija. Posle donoenja Krivinog zakonika - Opti deo doneti su nekijjosebni zakoni koji su predviali odreene grupe krivinih dela, s tim da kasnije budu obuhvaeni jedinstvenim krivinim zakonikom. Tako su 1948. godine doneta tri zakona: Zakon o krivinim delima protiv optenarodne imovine i imovine zadrunih i drugih drutvenih organizacija. Zakon o krivinim delima protiv slubene dunosti i Zakon o vojnim krivinim delima. Meutim, novonastala politika situacija, zbog sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, za posledicu je imala i kritinije gledanje na sovjetske modele i osamostaljivanje u izgradnji novog pravnog sistema. Zbog toga se pristupilo izradi sasvim novog krivinog zakonika, pa je donet Krivini zakonik FNRJ koji jc stupio na snagu 1. jula 1951. godine. On jc predstavljao savremen L lcgislativnotehniki dobro uraen zakonik. Iako je pisan pod uticajem stranog krivinog zakonodavstva (pre svega vajcarskog KZ), on u znatnoj meri predstavlja original-

51

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

iiu kodifikaciju materijalnog krivinog prava. 6 " Zakonik je u toku dvadeset Jesi godina svog va/Tcnja (do 1. juia 1977) doiveo dosta izmena i dopuna od kojih su najvanije one iz 1959. godine. Novela iz 1959. godine donela je niz novina naroito u sistemu krivinih sankcija od kojih posebno treba istai one u pogledu sankcija prema malolctnicima. Na osnovu Ustava SERJ iz 1974.. godine dolazi.do. podela zakonodavne nadlenosti izmeu federacije i federalnih jedinica, tako da su umcsto do tada postojee kodifikacije u oblasti krivinog prava, tj. umesto Krivinog zakonika iz 1951. koji je prestao da vai, l.jula 1977. godine stupili na snagu derat krivinih zakona (savezni, est republikih i dva pokrajinska). Iako to zakonodavstvo donosi izvesne novine, ono uglavnom preuzima recnjajjpvelirangg Krivinog zakdnika iz 1951. :tako d a j e razlog za njegovo donoenje bio iskljuivo politike, odnosno ustavno : pravnc prirotje. Materija opteg dela krivinog prava ostala jc skoro u celini u zakonodavnoj nadlenosti federacije, dok je posebni deo podeljen prema odredbi Ustava SFRJ izmeu federacije i federalnih jedinica (lan 281. stav 1. taka 12), s tim to su ove poslednje regulisale njegov vei deo. Postojale su znaajne j^zlike u propisivanju pojedinih krivinih dela izmeu nekih republikih, odnosno pokrajinskih zakona. Krivini zakoni republika i pokrajina menjani u vie puta, a najznaajnije izmene i dopune saveznog Krivinog zakona izvrene su 1990. godine. Tada su u oblasti politikih delikata zakonski opisi pojedinih krivinih dela precizirani i time, po pravilu, suena kriminalna zona, dok je manji broj potpuno ukinut (dckriminalizacija). Istovremeno, u krivino zakonodavstvo su unete neke inkriminacije na osnovu obaveza preuzetih iz ratiflkovanih meunarodnih akata. 6) Krivino pravo SR Jugoslavije i u dravnoj zajednici SCG Dravnopravni kontinuitet Jugoslavije posle prestanka postojanja SFRJ zbog otcepljenja nekih njenih federalnih jedinica nastavlja Savezna Republika Jugoslavija. U oblasti krivinog zakonodavstva to se odraava u zadravanju ranijeg zakonodavstva sa obavezom njegovog usklaivanja sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine. U pogledu materijalnog krivinog prava to jc uinjeno 1993. i lj>S4. godine. Naime, 1993. godine usklaen je sa Ustavom iz 1992. godine Krivini zakon SRJ, dok je 1994. godine Srbija izvrila mnogobrojne izmene i dopune svog Krivinog zakona" a druga republika lanica Crna Gora jc 1993. godine donela novi krivini zakon. Time su KZ SRJ i krivini zakoni republika lanica usklaenima Ustavom. SRJ i ustavima republika lanica, eliminisani su anahronizmi i odreene krivinopravne norme usklaene sa promenjenom drutvenom, ekonomskom i politikom situacijom. Izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni, deo, dok je u oblasti Opteg dela najznaajnija izmena bila ukidanje
61) T a j Z a k o n i k j c i u inostranstvu d o b i o v e o m a visoke occnc. T a k o Vassali istie da j c j u g o s l o v c n s k i K Z j e d a n o d n a j m o d e r n i j i h i n a j o z b i l j n i j i h zakonika koji j c i za n a u n o p r o u a v a n j e od p o s e b n o g z n a a j a . 0 . Vassalli, II n u o v o c o d i c c penale iugoslavo, A n n u a r i o di Diritlo C o m p a r a t o c : di S t u d i L c g i s l a l i v i , vol. X X I X . 1953.

52

KRIVINO l ' R A V O

smrtne kazne u saveznom krivinom zakonodavstvu, kao i ukidanje mcrc bezbednosti zabrane javnog istupanja. Ustav SRJ iz 1992. godine zadrao je podetjenu zakonodavnu nadlenost u krivinopravnoj materiji iako za to nije bilo podrke u strunim krugovima. tavie, i u bivoj SFRJ to je reenje bilo esto kritikovano i doktrina je bila jednoduna u oceni da ta podela nije prihvatljiva. Izmenama i dopunama KZ SRJ iz 1993. i 1994. godine nije vrena nova preraspodela zakonodavne nadlenosti izmeu savezne drave i republika lanica jer Ustav SRJ iz 1992. godine u tom pogledu ne vri dovoljno precizno razgranienje. Zadrana jc postojea podela izvrena na osnovu Ustava SFRJ iz 1974. godine. Nova podela nije vrena ne samo zato to bi to bilo vrlo teko uinili, ve i zato to se polo od toga da treba iskoristiti mogunost koju daje lan 79. Ustava SRJ i doneti jedinstveni krivini^ zakonik za cclu zemlju. Prema odredbi navedenog lana savezna drava moe na predlog republika lanica saveznim zakonom urediti i one oblasti koje nisu u njenoj nadlenosti. Predlog za donoenje jedinstvenog krivinog zakonika, tj. odricanje dela svoje nadlenosti u korist savezne drave, republike lanice su u smislu lana 79. Ustava SRJ podneie 1995. godine. Savezna vlada obrazovala je komisiju eksperata koja jc sainila Nacrt krivinog zakonika SR Jugoslavije i 1998. godine slavila ga na javnujliskusiju. Meutim, pre svega zbog toga to je skuptina Crne Gore 1998. godine povukla svoju saglasnost da se ova materija zakonodavno jedinstveno regulie primenom lana 79. Ustava SRJ, ovaj Nacrt nije ni utvren kao predlog od strane Savezne vlade pa nije ni uao u skuptinsku proceduru. Izmenama i dopunama KZ SRJ od 2001. godine smrtna kazna jc potpuno eliminisana iz sistema krivinih sankcija, a umesto nje jc uvedena kazna zatvora u trajanju od etrdeset godina. Izmenama i dopunama KZ RS iz februara 2002. godine, kao i neto kasnijim izmenama i dopunama KZ CG, osim to je ukinuta smrtna kazna kod dva krivina dela kod kojih je bila propisana, protnenjen je zakonski opis i propisane stroe kazne kod nekih krivinih dela, uvedeno je vie novih krivinih dela, a u pogledu nekoliko krivinih dela izvrena je dekriminalizacija. Posle transformacije SR Jugoslavije u dravnu zajednicu Srbija i Crne Gora, obe drave lanice su donele svoje krivine zakonike, dok dravna zajednica ne regulie ni delimino krivinopravnu materiju, iako bi se za to mogao nai osnov u Ustavnoj povelji dravne zajednice, kao i u prirodi pojedinih grupa krivinih dela (npr. krivina dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore, protiv same dravne zajednice i dr). Srbija je u aprilu 2003. godine, smatrajui da KZ SRJ nc regulie materiju iz oblasti za koje jc nadlena dravna zajednica, isti tretirala kao svoj zakon i izmenila ga Zakonom o izmenama i dopunama KZ SRJ kada mu je promenila i naziv u Osnovni krivini zakon. Takoe, donet je i Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije. Oba ova zakona su na liniji izrazitog zaotravanja i proirivanja krivinopravne represije. Ne ulazei ovde u ocenu opravdanosti kriminalno-politike orijentacije zakonodavca, mora se primetiti daje prilikom izmena i dopuna krivinog zakonodavstva u Sr53

K R I V I N O PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

biji (naroito onih iz aprila 2003. godine) dolo do vie ozbiljnih propusta i neusklaenosti u sutinskom i zakonodavno-tehnikom smislu to je posledica nepromiljenih i ishitrenih intervencija u zakonskom tekstu. Zanemarivanje stavova nauke, slruke i sudske prakse, kao i itav prislup radu na reformi krivinog zakonodavstva nije bio u skladu sa uobiajenim standardima koji u tom pogledu vae. ak sc moe konslatovati da bi, u poslednjih skoro sto pedeset godina od kada u Srbiji postoji krivino zakonodavstvo u modernom smislu, teko bilo nai sline primerc. U Crnoj Gori je 25. decembra 2003. godine usvojen novi Krivini zakonik pri emu je u velikoj meri korien i gore pomenuti Nacrt Krivinog zakonika SR Jugoslavije na kome jc raeno vie godina. Najzad, posle formiranja nove vlade i u Srbiji sc pristupilo izradi novog Krivini zakonik umesto da se parcijalnim, estim i nepriprcmljenim izmenama postojee krivino zakonodavstvo ini sve loijim. U cilju donoenja novog Krivinog zakonika u Srbiji j e 2004. godine obrazovana komisija eksperata koja je sainila Nacrt tog zakonika. Posle zavretka javne rasprave o Nacrtu krivinog zakonika Srbije, utvrenje njegov predlog koji j e u oktobru 2004. godine upuen u skuptinsku proccduru. Narodna skuptina Srbije donela j e Krivini zakonik 29. septembra 2005. godine koji stupa na snagu 1. januara 2006 godine.

8. Izvori krivinog prava Izvori krivinog prava sc mogu deliti na osnovu razliitih kriterijuma. Najvanije su dve podele. Prva j c ona koja izvore deli na meunarodne i nacionalne, allruga na neposredne i posredne. Moe se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. Ovde e izvori krivinog prava biti izloeni u okviru podele na meunarodne i nacionalne, s tim to e biti ukazano na to koji su izvori neposredni, a koji posredni. 1) Meunarodni izvori

Meunarodnijjgovonsu. po pravilu.posrcdniizv.or krivinog prava. Kao i ustavi nekih drugih zemalja, Ustav SRJ (lan 16. stav 2) j e predviao da meunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutranjeg pravnog poretka. Ustavna povelja dravne zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predvia da ratifikovani meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drava lanica (lan 16). I pored_toga,_ neposredna primena meunarodnih ugovora u oblasti krivinopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Naime, obaveze iz ratifikovanifr meunarodnih akata koje se odnose na t o j l a se odreena_gonaanja predvidsjkao krivina dela i sankcioniu. ispunj&vajmac tako to_sc to-ini "donoenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivinog.zakpnndavstva. Medunatgdnaaktanisu u dovoljnojjneri-precizna, niti pak sadre prepisanu sankpiju, da-hi_s.omogla neposredno prjmenjivati. Jugoslavija j e ratifikovala vei broj[nicunarodnihJromcncija (npr. enevske konvencije iz. 1949. godine i do-

54

KRIVINO PRAVO

punski protokoli uz te konvencije iz 1972. godinejna osnovu kojih jc u svoje zakonodavstvo unela vei _broj krivinih dela. Broj tih krivinih dela se stalno uveava, to je dolo do izraaja i u novom KZ Srbije. U sluaju nekih od tih krivinih dela medunarodno pravo predstavlja dopunski izvor. Naime, vie krivinih dela iz Glave trideset etvrte KZ poinje formulacijom ,,ko krei pravila meunarodnog prava..." to ukazuje na to da jc zakonski opis tih krivinih dela donekle blanketnog karaktera, te da se moraju imati u vidu i primenjivati i relevantne norme meunarodnog prava. I u oblasti krivinog procesnog prava, po pravilu, potrebno je obaveze iz meunarodnih akata precizirati i uneti u sistem domaeg zakonodavstva, kao to su npr. garantije koje predvia Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine. Postoji i vei broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti mcuuaradne pomoi u krivinim stvarima, Jcoje se zajedno sa odgovarajuim odredbama krivinog i krivinog procesnog zakonodavstva neposredno primenjuju. 2) Nacionalni izvori a) Ustav Ustavi Srbije i Crne Gore sadre dve vrste odredaba od znaaja za krivino pravo. Prve su one koje odreene krivinopravne principe podiu i na rang ustavnih principa (npr. naelo zakonitosti). Druge su pak one koje predstavljaju osnbv propisivanja odreenih inkriminacija (npr. predvieno je d a j e nezakonito lienje slobode kanjivo). Poto su i jedne i druge odredbe rcalizovanc kroz krivino zakonodavstvo, one sc ne javljaju kao neposredan izvor krivinog prava. Te odredbe predstavljaju posredan izvor krivinog prava_i imaju dvostruki znaaj: za zakonodavca koji ih konkretizuieji-krivinom zakonu, kao i za sud prilikom tumaenja (pre svega sistematskog i teleolokog) i primene krivinopravnih odredaba. b) Zakon Zakon je jedini glavni j neposredni izvor naeg krivinog prava. To jc poslcdica dosledno sprovedenog naela zakonitosti u krivinom pravu. To ije_znai da je on i iskljuivi izvor krivinog prava, jer se kao posredni izvori i dopunski izvori javljaju i drugi_cisani-pravnLjropisi. Zakonske izvore krivinog prava u Srbiji predstavljaju KZ, kao i krivinopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U Cmoj Gori zakonske izvore ini Krivini zakonik Crne Gore, kao i sporedno krivino zakonodavstvo. v) Podzakonski propisi Propisima koji imaju nii rang od zakona ne mogu se propisivati krivina dela niti pak instituti opteg dela krivinog prava. Meutim, oni mogu biti do-

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

punski izvori krivinog prava onda kada kriyini zakon upuuje na-niih. To je sluaj pre svega kod tzv. blanketnih krivinih dela (kod zakonskog opisa ngkih krivinih dela koriste se formulacijo ..protivpravno", neovlaeno", suprotno propisima" i si.). Takva krivina dela su na primer, nedozvoljena 'T'vhlil. nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoe itd. ta je krivino delo nc moe se u takvim sluajevima saznati samo iz krivinopravne norme, odnosno krivinog zakona, ve se okviri koje on postavlja na odreeni nain ispunjavaju" sadrinom iz vrlo razliitih propisa kako po njihovom rangu (drugi, vankrivini zakon, uredba, pravilnik itd.), tako i po oblastima koje reguliu. g) Sudska praksa Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u Srbiji i Crnoj Gori sudska praksa, formalno gledajui, nc predstavlja izvor krivinog prava. Meutim, u jednom irem, sutinskom smislu ona ima veliki znaaj za krivino pravo. Iako ona ne bi smela da ide preko granica tumaenja i primcnc krivinog zakonodavstva, ona ima i izvesnu.krestivnu ulogu. Mada prilikom stvaranja krivinopravnih normi treba teiti maksimalnoj preciznosti, krivini zakon ne moe u toj meri biti savren da sudskoj praksi ne ostavlja odreeni prostor koji donekle znai i stvaranje prava, iako se ona formalno posmatrajui kree u granicama tumaenja. 62 ' U ovom pogledu ..naroit znaaj imaju odluke viih sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima, lako nisu obavezne u smislu izvora prava, one vre veliki uticaj na shvatanja niih sudova. Naime, pravni stav zauzet u nekom sluaju formalno vai samo za taj konkretni sluaj, ali po pravilu kada sc reava isto pravno pitanje sudovi vode rauna o stavovima viih sudova, a esto uvaavaju i stavove drugih sudova. d) Teorija krivinog prava Nauka krivinog prava ne predstavlja izvor krivinog prava. Stavovi doktrine nc predstavljaju osnov za primenu krivinog prava iako sudovi u reavanju pojedinih pitanja i obrazloenju svojih odluka u manjoj ili veoj meri imaju u vidu shvatanja koja sc zastupaju u teoriji krivinog prava. Iako nc u smislu izvora, uticaj nauke krivinog prava na krivino pravo je poeljan, i to kako na nivou stvaranja krivinog zakona, tako i prilikom njegove primene. Dok se prilikom donoenja krivinih zakona i njihovih izmena i dopuna u izvesnoj meri vodilo rauna o stavovima krivinopravne teorije, na nau sudsku praksu stavovi teorije krivinog prava nedovoljno utiu.

62)

. Pcri t a k o e s m a t r a d a faktiki a k o n c p r a v n o " s u d s k a p r a k s a m o e biti izvor p r a v a . laviSc, isli a u t o r s m a t r a da u t o m f a k t i k o m s m i s l u sudska praksa ima primat u o d n o s u na z a k o n i tvrdi: z a k o n j c niSta a sud j c s v e i pravi, definitivni izvor O b j e k t i v n o g prava j c s u d s k a praksa a n c z a k o n " . U p . . Pcri, S u d s k a p r a k s a (jurisprudcncija) k a o izvor o b j e k t i v n o g p r a v a , P r a v o s u e , b r o j 5 , 1 9 3 2 , str. 2 7 3 . i 2 7 6 . T o j c prclerano d a v a n j e z n a a j a s u d s k o j praksi na uSlrb z a k o n a , to u n e k i m g r a n a m a p r a v a m o e biti u o d r e e n o j meri prihvatljivo, ali n c i u oblasti k r i v i n o g p r a v a .

56

KRIVINO l'RAVO

) Obiaj Obiaj i obiajno pravo nc predstavljaju izvor krivinog prava. U jednom ranijem periodu u razvoju krivinog prava, obiajno pravo je predstavljalo izvor krivinog prava. Meutim, usvajanjem naela zakonitosti koje jc danas postalo opta tekovina krivinog prava evropskih zemalja, obiajno pravo prestaje da bude izvor krivinog prava. Propisivanje krivinih dela i krivinih sankcija obiajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa naelom zakonitosti. I p a k j i e moe se negirati svaki znaaj obiaja za krivino pravo. U primeni nekih krivinopravnih normi potrebno je voditi rauna i o postojeim obiajima. Re jc o tome da se sadrina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih (relativno retkih) krivinih dela moe blie odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajui obiaji u odreenoj sredini. Na primer, za postojanje uhiatsa na mah kao privilegovanog ubistva (lan 115. KZ) kao jedan od uslova postavlja sc i to da je izvrilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraenosti napadom ili tekim vjeanjem od strane ubijenog. Sta predstaVjja ..tcSJm.i'rcaoje", u velikoj meri zavisi i od postojeih obiaja, jer neto to jc u nekoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti, ili bar ne predstavlja teku uvredu.

9. Tumaenje u krivinom pravu 9.1. Pojam i vrste tumaenja

CI

Pojam tumaenja (lat. interpretacija, gr. egzcgcza) obino sc odreuje tako to se pod njim podrazumeva iznalaenje pravog smisla pravne norme, u ovom sluaju krivinopravne norme. Tumaenje krivinog zakona i njegova primena su dve posebne faze/' 3 ' ali su one obino povezane i slede jedna drugu. Naravno, tumaenje ne mora uvek biti praeno primenom, ali je suprotno teko zamisliti, jer primeni mora uvek prethoditi makar obino gramatiko, odnosno jeziko tumaenje. Uobiajeno je da se razlikuju vrste tumaenja: s obzirom na subjekta koji tumai krivini zakoni i s obzirom na nain na koji sc to ini, odnosno na metod koji se koristi prilikom tumaenja. 64 '

63)

64)

T u m a e n j e (interpretacija) s c razlikuje o d p r i m e n e propisa j e r s c o n o .sastoji o d o p c r a c i j c d e d u k tivnog zakljuivanja s ciljcm podvoenja izvjesnog konkretnog injeninog stanja pod propis, dok interpretacija ide s a m o z a o b j a n j e n j e m propisa, k o j e prethodi p o d v o d e n j u " , M . V u k o v i , Interpretacija p r a v n i h p r o p i s a , Z a g r e b , 1953, str. 18. V i d . n p r . S r z c n t i , S t a j i , Lazarcvi, K r i v i n o p r a v o J u g o s l a v i j e , str. 104, ili B. Zlatarie, o p . cil., str. 8 2 - 8 3 .

57

K R I V I N O PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

9.2. Subjekti tumaenja Ko tumai krivine zakone? Svako ko je intelektualno sposoban da dode do smisla, ili poruke koju preko odreenih jezikih znakova nudi tvorac zakona. Jjj. moe biti ono to je zakonodavac hteo da kae (subjektivno tumaenje), a moe biti i fino to je zaista kazao, odnosno napisao (objektivno tumaenje). l tako irokog, mogueg kruga subjekata koji tumae krivini zakon treba izdvojiti slcdee subjekte. Za razliku od svih drugih koji zakon tumae zato da bi svoje ponaanje uskladili sa njim, a to su u naelu svi graani, neki subjekti tumaenju zakona koje oni vre daju odreene karakteristike. Na prvom mestu je aijJenjiawjumaenjc\kojc daje organ koji je tvorac zakona, dakle kod nas Narodna skuptina Republike Srbije. Ta vrsta tumaenja je karakteristina po svojoj obaveznosti. Ona obavezuje one koji tumae i priiupnjuju pravo. S obzirom na nain na koji se daje, to moe biti u okviru zakonskog akta koji se tumai (obino se ta odredba naziva zakonsko znaenje izraza" ili si. - vid. lan 112. KZ), kao njegov sastavni deo, to znai istovrcmeno,_i naknadno, posebnim zakonom. Druga vrsta tumaenja s obzirom na subjekt-jeste doktiinauio Jumaenie. To im krivlnopravna teorija. Za razliku od autentinog, ovo nije obavegijup tumaenje, ali ima veliki uticaj jer su predstavnici nauke krivinog prava, u najveoj meri, pozvani da daju Uirnaenja naroito u spornim i sloenim pitanjima. T o j e j c d a n o d zadataka nauke krivinog prava, odnosno jedan od naina jspoljav a n j a j j a u k e krivinog prava. Doktrinarno tumaenje nastaje kao posledica naunih dela teoretiara krivinog prava. Nije obavezno ni sudsko tumaenje [osim za konkretni sluaj za koji_S_daje), alj takoe ima veliki uticaj. Sud ne vezuje tumaenje koje jc drugi sud dao u reavanju konkretnog sluaja, niti ga pak vezuje tumaenje vieg suda. No, tumaenja viih sudova iako formalno ne obavezuju nie sudove, imaju veliki znaaj i njih se nii sudovi u velikoj meri pridravaju. Stavovijpravna miljenja koja zauzimaju vii sudovi su oslonac niim sudovima u tumaenju i n a i n za ujednaavanje sudskeprakse.

9.3. Metodi tumaenja Prilikom tumaenja krivinog zakona koristi se jedan ili vie metoda tumaenja. Najvaniji metodi tumaenja su: jezike (ili_gramatiko), sistematsko, komparativno, istorijsko, teleoloko (ili funkcionalno) i logiko tumaenje. Najjednostavniji metod tumaenja od koga se uvek polazi ieste itfrirkn (ili gramatikoj-tumaenje. U jednostavnim sluajejdoia j e ono dovoljno, tj. putem utvrjvanjajezikog znaenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla.

58

KRIVINO l'RAVO

SislemalskaMmatenjc polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. U krivinom zakonu znaajno j e mesto lieke norme koje ona ima u okviru odredenog lana, tj. skupa manjeg broja normi koje se obino odnose na isti predmet, zatim mesto koje ima u iroj glavi koja regulie odredenu oblast (na primer, iz toga u koju j e glavu u okviru posebnog dela svrstana norma koja propisuje neko krivino delo moe se doi do zakljuka ta se njome eli zatititi), pa do mesta koje ima u elom krivinom zakonu, odnosno zakoniku. U nekim sluajevima sistematsko tumaenje zahteva da se utvrdi mesto norme koja se tumai u celokupnom pravnom sistemu zemlje. KomgarfitivriiL tumaenje nema neki vei znaaj i moe posluiti samo kao dopunski metod i orijentacija uz druge metode tumaenja. Vei znaaj ima samo u onim zemljama u kojima se zakonski tekst oficijelno donosi i objavljuje na vie jezika. Izuzetno, kada j e neko reenje u domaem zakonodavstvu istovetno kao i u stranom zakonodavstvu, onda reenje u stranom zakonodavstvu moe imati odreeni znaaj za iznalaenje pravog smisla norme. 65 ' Istoajsko tumaenje polazi od toga kako j c zakon nastao i dolazi do onoga ta. je zakonodavac normom hteo da postigne, ili ta j e ona objektivno znaila u vremenu kada j e nastala. Shvatanje smisla i cilja krivinopravne norme postie se putem teleglokog tumaenja (od grkog telos" - cilj, svrha) koje je kruna" svih vrsta tumaenja. 6 6 ' U krivinom pravu opte uporite za ovu vrstu tumaenja jeste osnovna funkcija i zadatak krivinog prava, a u tumaenju svake konkretne norme treba uvek poi od zatitnog objekta, tj. od onoga ta se tom normom eli zatititi. Iznalazi sc smisao zakona, tj. ratio legis. U spornim i sloenim sluajevima putem njega se dolazi do konanog reenja kada se drugim metodama ne moe doi do ispravnog tumaenja. O n o j e merodavno i u sluaju kolizije rezultata do kojih sc dolazi primenom pojedinih metoda tumaenja. Tcleolokom tumaenju je potrebno pribei i u nekim naizgled jednostavnim sluajevima. Na primer, oduzimanje tue tedne knjiice u nameri da sc ona vrati poto se sa nje podigne novac, bez primene teleolokog tumaenja ne bi se moglo smatrati krivinim delom krae. Naime, u ovom sluaju ne postoji namera prisvajanja same knjiice kao predmeta, ve namera prisvajanja novca to prema jezikom tumaenju odredbe kojom je predvieno krivino delo krae (lan 203. KZ) ne bi bilo dovoljno za postojanje tog krivinog dela. Polazei, meutim, od ciljnog tumaenja, treba uzeti da objekt krivinog dela krae ne mora biti uvek prisvajanje same stvari, ve u odreenim sluajevima prisvajanje vrenosti koja je u pokretnoj stvari inkorporisana. Smisao bia krivinog dela krae jeste da zatiti tuu pokretnu stvar ne samo u pogledu njene fizike supstance.
65) Zlatari kao primer navodi odredbu koja se odnosi na pitanje krivine odgovornosti sauesnika. a k o j a j c s v o j e v r e m e n o u s v o j e n a pod u t i c a j c m v a j c a r s k o g K Z , a k o d k o j e s c j a v l j a s u m n j a da li s c atribut l i n i " o d n o s i o s i m na o d n o s e i na svojstva i o k o l n o s t i koji s c u z i m a j u u o b z i r s a m o o n o m izvrSiocu, o d n o s n o s a u e s n i k u kod k o g a postoje. P o t o s c u v a j c a r s k o m K Z t a j atribut j a s n o o d n o s i na s v e tri i m c n i c c , o n d a t o treba uzeli i za o d r e d b u n a e g K Z . U p . B . Z l a t a r i . K r i v i n o p r a v o , I s v e z a k , Z a g r e b , 1970, str. 94. H . F u c h s , o p . cit, p . 3 3 .

66)

59

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

ve i u pogledu njene vrenosti, tako da privremeno oduzimanje tedne knjiice u ovom sluaju predstavlja krivino delo krade. Jedna podvrsta teleolokog tumaenja jeste teleoloki rcdukcionizam koji, u stvari, predstavlja spoj teleolokog i restriktivnog tumaenja. Norjiia sc tumai restriktivno tako to se svodi na njen cilj. Kod teleolokog redukcionizma ide se ispod granice pravog znaenja rei, odnosno norme. Za razliku od restriktivnog tumaenja gdc je pojam nejasan pa se on ue tumai, ovde se jasan pojam tumai ue od njegovog stvarnog znaenja, tj. uzima se u obzir samo ono znaenje koje proizlazi iz cilja norme, a ostala znaenja se zanemaruju. 67 '' Iskljuuje se svako ono reenje koje nije u skladu sa svrhom norme, bez obzira to j c ono obuhvaeno jezikim znaenjem norme. Na primer, i bez posebne odredbe o institutu actiones libcrac in causa prirunom teleolokog redukcionizma dolo bi se do istog rezultata: da kod lica koje j e samo sebe dovelo u stanje neuraunljivosti ne moe zbog toga da bude iskljuena krivica, iako odredba o neuraunljivosti obuhvata i sluaj kada se neko sam doveo u takvo stanje. 6 s 'Za razliku od teleolokog redukcionizma, ekstenzivno teleoloko tumaenje koje predstavlja njegovu Suprotnost nije dozvoljeno u krivinom pravu jer vodi kreativnoj analogiji. 69 ' Logiko tumaenje koristi pravila logike. S obzirom na to da postoji vie vrsta logike, a time i vie mogunosti za tumaenje putem nje, ovde nee biti rei o nekim novijim pravcima, ve o onome tradicionalnom, o tumaenju putem formalne logike. Ta vrsta tumaenja, a naroito neki njegovi oblici, predstavlja znaajan metod tumaenja u krivinom pravu. Postoji vienaina logikog tumaenja. Za krivino pravo j e najznaajnije tumaenje putem putem argumenta a fortiori koje ima dva oblika: argumentum a maiori ad minus i argumentum a minori ad maius. U prvom sluaju to ie zakljuivanje od veega ka manjem (argumentum a maiori ad minus), odnosno tu vai pravilo da ono to se odnosi na vie, vai i za manje. Tako, ako j e sud ovlaen da uinioca oslobodi od kazne, tim pre j e ovlaen da mu kaznu samo ublai (tu inae postoji i cksplicitna odredba lana 57. stav 2. KZ u tom smislu). U drugom sluaju, zakljuuje se od manjeg ka veem (argumentum a minori ad maiui), odnosno vai pravilo da ako se neto odnosi na laki sluaj, tim pre vai i_za_tc[ sluaj. Na primer, kod krivinog dela protivzakonite naplateLisplatc iz ranije Vaeeg lana 246. KZ R$, bilo j e propisano j e da se kanjava kad slubeno lice nekome manje isplatTnego to j e to duan, ali ne i kada mu uopte nita ne isplati. Primenom logikog tumaenja od manjeg ka veem, odnosno kada se krivini zakon odnosi na neto to j e lake, onda on tim pre vai i za ono to j e tee.
67) 68) V i d . H . - F . B r a n d c n b u r g , Dic lclcologische Rcduklion, G o l t i n g e n , 1983, p. 2. S o b z i r o m na to da u n a e m k r i v i n o m p r a v u postoji izriita z a k o n s k a o d r e d b a o o v o m institutu ( v i d . D e o d r u g i , o d s e k prvi, o d c l j a k 5.1) u o v o m s l u a j u n e m a potrebo da s e p r i b e g a v a I d e o l o k o m F c d u k c i o n i z m u . N c m a k o k r i v i n o z a k o n o d a v s t v o n e p o z n a j e o v a j institut, pa neki autori s m a t r a j u d a s c p r i m e n o m t e l e o l o k o g r e d u k c i o n i z m a prilikom t u m a e n j a o d r e d b e o neuraunljivosti (g 20) m o e d o i d o istog rezultata ( K . Kiihl, Strafrccht, A T . Miinchcn, 2 0 0 0 , p. 38S). T a k o K. R o h l . o p . cit., p. 6 0 2 .

69)

60

KRIVINO l'RAVO

dolazilo se do zakljuka da ovo krivino delo postoji i onda kada slubeno lice uopte ne isplati iznos koji je duan da isplati. Meutim, radilo se o propustu zakonoda~vca koji je trebalo ispravljati na ovaj nain. Sada se u KZ kao jedna od alternativno postavljenih radnji izvrenja kod ovog krivinog dela propisuje i kada slubeno lice uopte ne isplati ono t o j e duno da nekomc_ispla;jXlan-362), pa je u vezi sa tim otpala potreba za ovim tumaenjem. Ili, ako pokuaj da.se silom ili pretnjom promeni ustavno ureenje ili.svrgnu najvii dravni organi predstavlja dovrenu radnju izvrenja krivinog dela napada nalustavncLuredenjc (lan 308. KZ), onda radnja ovog krivinog dela tim pre postoji u sluaju da doe do promene ustavnog ureenja, ili svrgavanja najviih dravnih organa. 7 "' Inae, u ovim primerima bi doao u obzir i metod logikog tumaenja argumentum ad absurdum koji pokazuje da se primenom nekogjneloda tumaenja (u ovom sluaju jezikog) dolazi do apsurdnog rezultata ida se mora traiti drugo reen je Dalje, u oblike logikog tumaenja spadaju i tumaenje putem razloga suprotnosti (argumentum a contrario), tj. pravilo da se neto odnosi samo na odreenu situaciju, a ne i na ono to jc suprotno tome. Ovaj metod tumaenja, za razliku od prethodnih, nema neki vei znaaj za krivino pravo, jer jc s obzirom na naelo zakonitosti jasno da se norma ne moe odnositi i na suprotnu situaciju. I tumaenje putem analogije spada u oblik logikog tumaenja, ali se zbog znaaja i problema analogije u krivinom pravu, razmatra zasebno. Treba spomenuti i argument koherentnosti (argumentum a cohercntia). Pomou tog oblika logikog tumaenja nastoje se otkloniti suprotnosti koje postoje izmeu dve norme koje su u sukobu, koje imaju razliito znaenje. Pomou razloga koherentnosti (unutranje povezanosti) sistema normi nastoji sc ovaj problem reiti. On uvek zahteva korienje i sistematskog tumaenja. Vano je utvrditi kada je potrebno primeniti pojedine oblike logikih tumaenja i na koje se situacije odnose, jer neki od njih, kao to sc vidi, vode sasvim suprotnim reenjima. 9.4. Ekstenzivno i restriktivno tumaenje Veoma znaajno za tumaenje krivinopravnih normi jeste ekstenzivno i restriktivno^ tumaenje. Za njega bi se moglo rei da predstavlja poslcdicu primene nekih metoda tumaenja, a ne neki poseban metod tumaenja. Od njegovog korienja u velikoj meri zavisi da li e neko ponaanje biti u konkretnom sluaju smatrano krivinim delom, da li e zakonski opis krivinog dela obuhvatiti iru ili uu kriminalnu zonu. Mada je korienje ovog naina tumaenja ranije bilo osporavano, naroito ekstenzivno tumaenje, danas je njegova primena u krivinom pravu opteprihvaena. Ipak, insistira se, to je s obzirom na mogue posledice opravdano, na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog
70) V i d . Z. S t o j a n o v i . K o m e n t a r K r i v i n o g z a k o n a S R J , V I i z d a n j e , B e o g r a d , 2 0 0 3 . str. 169.

61

KRIVINO PRAVO I KR1VINOPRAVNA ZATITA

naina tumacnja. 7 l , Mcutim, nije jednostavno odrediti kada uoptc dolazi u obzir korienje ckstenzivnog, odnosno restriktivnog tumaenja. U naelu se moe rei da ekstenzivno ili restriktivno tumaenje dolazi u obzir u sluaju kada kriminalna zona prilikom odreivanja u zakonu nekog ponaanja kao krivinog dela, tj. prilikom njegovog inkriminisanja, nije dovoljno precizno odreena, kada sc ta zona kroz tumaenje i primenu moe odrediti na vie naina, pre svega zbog toga to j e upotrebljen neki izraz, odnosno re koja moe imati ue ili ire znaenje. No^ekstenzivno i restriktivno tumaenje se koristi i kod tumaenja normi opteg dela krivinog prava. Na primer, pojam istovremenosli kod nune odbrane (kao i kod krajnje nude) zbog prirode ovog instituta mora se ekstenzivno tumaiti. Naime, istovremenost napada i odbrane postoji nc samo onda kada jc napad zapoet i traje, nego i onda kada on neposredno predstoji, jer ako bi se uzelo da je taj uslov za nunu odbranu ispunjen samo onda kada jc napad ve zapoeo, u mnogim situacijama za napadnutog bi bilo suvie kasno da prui efikasnu odbranu. I oviy pnmcr poiiazuK je ekslcn/ivno UimaCLijc.pojma isluiilL'menosti u stvari posledica priniene.drugog metoda tumaenja, u ovom sluaju teleolokog tumaenja koje polazi od cilja i smisla institu.ta_nune odbrane. Jedno tumaenje se pokazuje kao manje ili vie ekstenzivno samo u meusobnom odnosu i uporeivanju sa drugim moguim tumaenjima, dok pri tome sva mogua reenja moraju biti pokrivena" zakonom, tj. ne smeju prelaziti granice postavljene zakonom. Znai, ne radi se o ekstenzivnom ili restriktivnom tumaenju u odnosu na neko tumaenje koje bi direktno proizlazilo iz zakona, jer bi se u tom sluaju moralo ostati pri takvom Utmaenju. Ekstcnzivnost ilircstriktivnost nekog tumaenja, proizlazi i zasniva sc na meusobnom uporeivanju svih onih reenja do kojih sc moe doi u okviru postojeeg zakona. Zato se kod ckstenzivnog tumaenja nc radi o analogiji kojom sc stvara pravo. Ono ostaje u okviru zakona jer se bavi samo odreivanjem sadrine pojedinih pojmovajapotrebljenih u zakonu, dok analogija kojom se stvara pravo (kreativna analogija) ide dalje i stvara novu normu. Iako teorijski ovo razgranienje nije teko izvriti, u praksi se mogu javiti sporni sluajevi. I ekstenzivno i restriktivno tumaenje znai, kako se to obino kae, samo kvantitativnu korekturu upotreblienog izraza a da se pri tome ne dira u njegov kvalitet, 7 2 'to znai preciznije odreivanje njegove sadrine! Vladajuejshvatanjc~polazi od maksime - ni ekstenzivno nj. restriktivnoTve ispravno tumaenje. Meutim, to shvatanjc preccnjuje sposobnosti suda, jer ima sluajeva kada sama krivinopravna norma nc daje osnova za ispravno tumaenje i gde se mora poi i od odreenog kriminalno-politikog koncepta, a u okviru teleolokog tumaenja. Taj koncept, u oninLsluajeviinajkada je u pitanju utvrivanje granicaJ^jirim^lnog, Kanjivog, podrazumeva da j c krivino pravo krajnje sredstvo (ultima_ratio), d a j e ono supsidijarne i fragmentarne prirode, a to znai da bi se kaojspravno tumaenje u tim spornim sluajevima

71) 72)

V i d . n p r . B a v c o n - clih, K a z c n s k o pravo, Sploni d c l , L j u b l j a n a , 1987, sir. 171. M . V u k o v i , o p . cit., str. 76.

62

KRIVINO l'RAVO

ukazalo upravo restriktivno tumaenje. Ovakav nain suavanja kriminalne zone nije dozvoljen onda kada zakonska norma precizno odreuje kriminalnu zonu. Pribegavanje restriktivnom tumaenju nije opravdano onda kada jc ono oigledno protivno prirodi i jvrsi nekog instituta, ili inkriminacije, kada bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog kojc-postgji. To znaci da i u sluaju ovog naina tumaenja teicolpko tumaenje postavlja granice, to takoe pokazuje da ono predstavlja najvanijimetod tumaenja i putokaz u iznalaenju pravog smisla neke krivinopravne norme. Veza izmeu restriktivnog i teleolokog tumaenja postoji i u obrnutom smislu (tj, kada sc znaenje norme ili izraza suava i svodi samo na njen cilj) o emu je ve bilo rei kod teleolokog tumaenja (teleoloki redukcionizam). 10. Analogija u krivinom pravu Iako postoji vie vrsta analogije u pravu (npr. zakonska i pravna analogija), za potrebe krivinog prava dovoljno je razlikovati dve vrste analogije. Jfdna bi bila ona koja predstavljameAod lun\([en[u krivinogzokona. dok.bi druga_bila stvaranje krivinag.prava (kreativna analogija). Te dve vrste analogije su sutinski razliite: jedna je nain stvaranja prava, dok druga predstavlja nain tumaenja prava. Samo prva (stvaranje prava) jeste prava analogija, tj. analogija.u uem smislu rei, dok je druga u stvari nain tumaenja po slinosti. Stvaranje prava putem analogije vezano je za pitanje pravnih praznina. MeutimTEada je re o krivinom zakonu mora sc poi od toga da pravno praznine ne postoje, da i onda kada je re o oiglednom propustu zakonodavca-nc_postoje pravne praznine koje bi bilo dozvoljeno popunjavati. Ovo zatO-to. za razliku od drugih grana prava, u krivinom pravu vai strogo naelo zakonitosti. To se narocitOLodnosina zabranu stvaranja novih bia krivinih dela. Ma koliko bilo opravdano neko ponaanje predvideti kao krivino delo, tim pre to jc slino ponaanju ve predvienom kao krivino delo, to-bi-oredstavlialo krenje naela zakonitosti. S obzirom na to da je_stvaranjc krivinog prava putem analogije n direktnoj; suprotnosti sa naelom zakonitosti koje je uzdignuto na rang vrhovnog pnncipaJcrivinog.prava, danas je nesporno, daje kreativna anaJogjjajj krivinom pravu ^zabranjena. Poto nedozvoljenost te vrste analogije jasno proizlazi iz naela zakonitosti, nju nije ni potrebno izriito zabraniti.73' U krivi^omjgravujc zabranjeno stvaranje prava kako putem zakonske analogije kada sc jedan zakon primenjuje i na druge sline tim zakonom neregulisane sluajeve rukovodei sc duhom tog zakona, tako i putem pravne analogije koja se zasniva na. optim naelima celog pravnog sistema.

73)

Z a t o s c t o u k r i v i n o m z a k o n o d a v s t v u retko ini. N a p r i m e r , novi Krivini z a k o n i k R u s k e F c d c r a c i j c , m o d a i z b o g negativnih iskustava iz s o p s l v c n c prolosti, izriito u l a n u 3. slav 2. z a b r a n j u j e a n a l o g i j u . U p . VrojlOBllMtt KOACKC PocnucKuli <I>cj|cpal|l(H, 0<JiliitiiajTiu,iri TCKCT. MncKlta, 2000.

63

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Sasvim je draga situacija kod tumaenja putem analogije, Ono u stvari predstavlja jednu vrstu logikog tumaenja (argumentum a s i m i i t j d sjmiic). Tu je re o zakljuivanju koje, za razliku od zakljuivanja od posebnog ka optem, ili opteg ka posebnom.' polazi od slino i^ka slinom. Iako tumaenje putem analogije u krivinom pravu nije poeljno iroko koristiti, ono je u nc tako retkim sluajevima neophodno. Postoje sluajevi kada zakon izriito upuuje na ovaj nain tumaenja. Tako, na primer, zakon propisuje da sc radnja izvrenja krivinog dela sabotae preduzima na prikriven, podmukao- ili drugi slian nain (lan 314. KZ). Meutim, brojni su u krivinom zakonodavstvu sluajevi gde je tumaenje putem analogije ncizbeno zbog same prirode i znaenja upotrcbljcnih izraza. 74 ' Treba napomenuti i to da se tumaenje putem analogije u nekim sluajevima granii sa ekstenzivnim tumaenjem. Naime, prilikom ekstenzivnog tumaenja proirivanje znaenja nekog pojma moe da obuhvati i sline sluajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi.751

U . Nauka krivinog prava i njen odnos sa drugim naukama Nalika krivinog p r a v a j e pravna,norrnatiyna nauka. No, ona jeistovremeno i krivina nauka, to znai da spada u nauke koje se bave izuavanjem krivinog dela, kako sa pravnog tako i sa dragih aspekata. Otuda to njeno specifino mesto. Pre svega, ona ima odreeni odnos sa krivinim naukama bez obzira na to da li su to pravne ili vanpravne nauke, ali kao pravna nauka isto tako stoji u odnosu i sa pravnim naukama koje se bave izuavanjem drugih grana prava. Osim toga, postoji i odreeni odnos i sa dragim vanpravnim naukama i disciplinama koje se nc bave izuavanjem krivinog dela, ali su od znaaja za izuavanje ili nekih instituta opteg dela krivinog prava, ili pojedinih krivinih dela (npr. filozofija, sociologija i dr.).

74)

N a n e o p h o d n o s t , pa i o p r a v d a n o s t t u m a e n j a p u t e m a n a l o g i j e u n a e m k r i v i n o m p r a v u , navodei p r i m c r c k a o to s u s r o d n o s t uinjenih krivinih dela", ,,i s v e d r u g e o k o l n o s t i " , iz d r u g i h niskih p o b u d a " , itd., u k a z u j e S. Pihlcr. A n a l o g i j a u k r i v i n o m pravu, A n a l i P r a v n o g f a k u l t e t a u B e o g r a d u , b r . 1 - 2 , 1971, s i r . 156. N a p r i m e r , j e d a n d e o s u d s k e p r a k s e i teorije p r o b l e m p s i h o p a t i j c kod n e u r a u n l j i v o s t i , a naroito k o d b i t n o s m a n j e n e uraunljivosti, r e a v a o j c e k s t e n z i v n i m s h v a l a n j e m p o j m a d u e v n e bolesti. Z a k o n j c g o v o r i o s a m o o tri oblika d u e v n e p o r e m e e n o s t i u k o j e s c n c m o g u svrstati i psihopatijc. O n e su o d la Iri o b l i k a najslinije d u e v n o j bolesti, m a d a o n e to nisu, o n e s u k a k o neki k a u , i z m e u d u e v n e bolesti i n e u r o z e . T u m a e n j e da j c i psihopatija d u e v n a bolesl j e s t e e k s t e n z i v n o t u m a e n j e sa e l e m e n t i m a t u m a e n j a p u t e m a n a l o g i j e , inae, o v a j p r o b l e m sa a s p e k t a r e e n j a u n o v o m K Z v i e n c postoji, j e r o d r e d b a lana 23. stav 2. predvidi) i etvrti bioloki o s n o v k o d n e u r a u n l j i v o s t i ( d r u g a tea d u e v n a p o r e m e e n o s t ) pod koji s e m o e p o d v e s t i psihopatija.

75)

64

KRIVINO l'RAVO

11.1. Pojam i zadatak nauke krivinog prava Nauka krivinog prava izuava pozitivno krivino pravo jedne zemlje. Ona, pre svega, obuhvata krivinopravnu dogmatiku. To jc nauka krivinog prava u uem smislu. Osim nje, ona obuhvata i deo kriminalne politike, discipline koja sc danas izdvojila i postala relativno samostalna disciplina. Dok^c.dogmatika bavi pitanjem kakvo je postojee pravo i kako ga treba primenjjvati, kriminalna politika se bavi pitanjem kakvo bi krivino pravo trebalo da bude. Zato sc kriminalna politika neograniava na korienjepravnogmritnria, ona koristi razliiteffifilode i zato se ne moe ni svrstati u pravne nauke, odnosno ona je to samo delimino. ^Naravno tla nanki.1 krjvinog prava intrrpsuie i pitanje kakvo bi krivino pravo trebalo, da bude, ali u traenju odgovora na to piipnjp., ona kaQ pravna nauka ip"k nailazi na odreena ogranienja. Izf.az dhfrmfitilfa^ (od grke refidogrna - miljenje, pravilo) za mnoge.ima izvestan negativanprizvuk i smislu neeg rigidnog, zastarclog.ncpiomcjiljivi)g. Obino se u tom smislu govori o religijskim i ideolokim dogmama. To, meutim, nije sluaj sa krivinopravnom dogmatikom. Naprotiv, u okviru-njc skoro u pogledu svakog pitanja_postoji veliki_brQj_razliilih milj_cnja i shvatanja. Ta se miljenja sa odreenom argumentacijom sueljavaju to za rezultat ima ivu i neprestanu diskusiju koja vodi stalnom razvoju krivinopravnc.dogmatikc. Stoga ne treba meati krivinopravnu dogmatiku sa dogmatizmom. Krivinopravna dogmatika, ili nauka krivinog prava u uem smislu, jeste h l i I celina ili sistem uenja, odnosno sistematsko nauno izuavanje krivinogjirava.'/ Ona j ^ n a u n a disciplina koja se bavi tumaenjem, sistematizacijom J_usavravanjem zakonskih regnjaj naunih teorija u oblasti krivinog prava". 76 'Nauka krivinog prava predstavlja sistem najniih, viih i najviih (osnovnih) krivinopravnih pojmova na osnovu njihove postepene koordinacije i subordinacije, a njen metod jeste generalizirajua apstrakcija. 77 '

Kao i krivino pravo kao pozitivna grana prava, i nauka krivinog prava ima svoj opti i posebni deo. U stvari, taje podela u nauci krivinog prava svojevremeno izvrila uticaj na krivina zakonodavstva da se i u njima ona prihvati. OsnoMii prcdmetjzuavanja-optcg-dela-nauke krivinog prava jesu krivino delo i krivinasankcija, a u okviru njih vei broj instituta koji su meusobno povezani i, ine dve pomenute celine. Posebni deo krivinog prava izuava pojedina krivina dela. Sistem i meusobna povezanost pojedinih instituta, odnosno krivinih dela, u posebnom delu krivinog prava nije tako izraena kao u optem delu. Doprinosei usavravanju krivinog prava i njegovoj ispravnoj primeni, i nauka krivinog prava u krajnjoj liniji doprinosi ostvarivanju osnovne funkcije krivinog prava, tj. njegove zatitne funkcije.

76) 77)

C . R o x i n , S t r a f r c c h t , A l l g c m c i n c r T c i l , Band I, 3. A u f l a g c . M u n c h c n . 1997. p. 145. T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g prava, opti d e o , B e o g r a d , 1922, s t r . 13.

65

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

11.2. Nauni sistem opteg dela krivinog prava Kao to je ve reeno, nauka krivinog prava ima svoj opti i posebni deo. Nauni sistem je od daleko veeg znaaja za opti nego za posebni deo, on jc s jedne strane sam po sebi predmet izuavanja a s druge neophodna pretpostavka da se izuavaju pojedini instituti opteg dela. Re je o veoma sloenom sistemu koji sc mora uobliiti u jednu loginu i jasnu celinu. Pri tome treba teiti da se taj sistem, koji je sam po sebi sloen, u najveoj moguoj meri pojednostavi, 7SI umcsto da sc (to se primeujc u jednom delu nauke krivinog prava) on dalje ini jo sloenijim. Tome pomae, svoenje svih pojmova i instituta opteg dela. krivinog prava na dva najvia pojma: krivino delo i krivinu sankciju (biparticjja). U naoj starijoj iepriji. krivinog prava bila jc zastupana i triparticija koja uz krivino delo i krivinu sankciju izdvaja i trei osnovni pojam, pojam_krivca. TO 'Osim krivinog dela i krivine sankcije, uobiajeno je da se u okviru materije opteg dela izuavaju i pitanja vezana za sam pojam krivinog prava, njegove izvore, tumaenje, razvoj itd. Savremena krivinopravna dogmatika, naroito nemaka, suptilna i izgraena u detalje sa velikim brojem naunih radova i o najsitnijem problemu, sa komplikovanim reenjima, esto je sama sebi cilj i nije uvek u funkciji ispravne primene prava. U dosta sluajeva detaljna razrada opteg dela i pojma krivinog dela nema vei znaaj za primenu krivinog prava, tj. teorijski razliiti pristupi daju ista reenja u primeni.*"' Mada nauka treba da ide znatno dalje od sudske prakse i da nikako ncim.de samo u njenoj funkciji, ve da se bavi preteno teorijskim pitanjima, ipak nije poeljno niti opravdano, kao ni u drugim oblastima, ni veliko udaljavanjeujaukc
K a o io p r i m e u j e P a u n d , cilj treba da b u d e neprestana juristika borba da s e d o e d o .io j e d n o s t a v n i j e g s i s t e m a " , d a p o k u a j i da s c r a z u m e j u i o b j a s n e p o j a v e v o d e generalizaciji k o j a u v e l i k o j meri vri u t i c a j na te p o j a v e . O n i s t o v r e m e n o u p o z o r a v a da sistemaliar koji bi u k a l u p i o ivi organ i z a m p r a v a u s v o j u logiko-analiliku misao m o r a o bi da poslupa k a o Prokrust". R. P a u n d , U v o d u F i l o z o f i j u p r a v a (prcvod), Podgorica, 1996, str. 119. 7 9 ) T r i p a r t i c i j a k o j u j c j o p o e t k o m X X v e k a postavio d u g o g o d i n j i p r o f e s o r K r i v i n o g prava Pravn o g fakulteta u B e o g r a d u i lan S A N U T . i v a n o v i , d a n a s j c s a s v i m n a p u t e n a . S t o g a ni razlozi za i protiv n j e nisu v i e aktuclni, o d n o s n o oni u g l a v n o m p r i p a d a j u istoriji k r i v i n o g prava. Ipak, m o e s c konslatovali da ni kritiari triparlicijc nisu uvideli j e d n u n j e n u slabosl. N a i m e , kritika triparticijc s c usrcdsrcdila na o b j e k t i v n o s h v a t a n j c p o j m a krivinog dela. T o m e , u g l a v n o m , n e m a p o t r e b e n e t o s u t i n s k i d o d a v a t i . M e u t i m , krivino d e l o b e z krivicc, iako k r i v i n o p r a v n o p o s m a t r a j u i p r e d s t a v l j a c o n t r a d i c t i o in adiccto, ipak j c faktiki m o g u e ( m o g u e j c ostvarili o b j e k t i v n e e l e m e n t e k r i v i n o g dela b e z s u b j e k t i v n o g e l e m e n t a , tj. krivicc), ali zamisliti krivca b e z k r i v i n o g dela ni faktiki n i j e m o g u e . Krivac, stoga, j o m a n j e m o e biti s m a t r a n j e d n i m o d tri s a m o s t a l n a i o s n o v n a k r i v i n o p r a v n a p o j m a . Ipak, za n a u n a u k u k r i v i n o g prava s i s t e m T. i v a n o v i a koji j c o n d o s l e d n o s p r o v c o u s v o j i m d e l i m a iz oblasli krivinog prava i f i l o z o f i j e p r a v a , ima o d r e e n i z n a a j j e r j e re o n a e m teoretiaru krivinog prava i j e j c o r i g i n a l n o s h v a t a n j c s v o j e v r e m e n o priv u k l o p a n j u i u inostranstvu. 80) N a u c k c . i a k o u z o g r a d u da j c o p r c d c l j i v a n j c za j e d a n o d r e e n i sistem n u n o i da to o p r c d c l j i v a n j c n c m o e biti s a s v i m p r o i z v o l j n o , ipak s m a t r a d a su rezultati u p o g l e d u r c a v a n j a u o b i a j e n i h s l u a j e v a isti b e z o b z i r a na s i s t e m , te s c zato z a l a e za toleranciju u p o g l e d u m o g u i h p r i g o v o r a o d r e d e n o m s i s t e m u . U p . W . N a u c k c , Strafrccht, Einc E i n f u h r u n g , 8. A u f l . , 1998, p. 2 5 8 . 78)

66

KRIVINO l'RAVO

i prakse. Zato sistem, ma koliko on kod opteg dela krivinog prava bio vaan, ne sme biti sam sebi cilj. Poto nema potrebe da se na ovom mestu detaljno objanjava i obrazlae sistem koji je u ovom udbeniku usvojen, jer je to uinjeno prilikom izlaganja i obrade pojedinih instituta, ovde se daje njegov kratak i pojednostavljeni prikaz. U prvom delu se razmatraju pitanja od znaaja ne samo za opti deo nego za krivino pravo u celini. Taj deo obuhvata odredivanje pojma i mesta krivinog prava u pravnom sistemu, njegova osnovna naela, prikaz njegovog razvoja, njegovo tumaenje i izvore, razmatranje njegove drutvene uloge i mogunosti. Tu je razmotrena i materija koja se odnosi na vremensko i prostorno vaenje krivinog prava. U mnogim udbenicima opteg dela krivinog prava deo koji obuhvata veinu ovih pitanja naziva se uvodom. Drugi deo obuhvata sve institute vezane za krivino delo. Pre svega, odreuje se opti pojam krivinog dela i razmatraju etiri obavezna elementa u tom pojmu. U okviru tih elemenata razmotreni su i odreeni osnovi koji iskljuuju postojanje dotinog elementa, a samim tim i postojanje krivinog dela. Zatim su izloeni oblici i naini ispoljavanja krivinog dela (pokuaj, sticaj, sauesnitvo i dr.). U treem delu obraene su krivine sankcije sa aspekta sistema krivinih sankcija u naem krivinom pravu. Tu su svrstana i neka pitanja koja u striktnom smislu ne spadaju u krivine sankcijc, ali su u tesnoj vezi sa njima, ili su obraene neke mere koje, iako nisu krivine sankcije, osnov svoje primene imaju u uinjenom krivinom delu. 11.3. Odnos nauke krivinog prava sa drugim naukama C^"^

a) Odnos sa krivinim naukama (pravnim i vanpravnim) Od znaaja za nauku krivinog prava su nauke koje su srodne po predmetu izuavanja, ali ne i po metodama kojima sc koriste. Osim nauke krivinog procesnog prava koja jc takoe pravna nauka, druge nauke iz ove oblasti nisu pravne nauke. Ovde c biti rei samo o odnosu nauke krivinog prava sa etiri takve naune discipline: sa kriminalnom politikom, kriminologijom, penologijom i kriminalistikom. U odnosu na nauku -krivinog prava nmikn fo-iyino2 nrocesnop prava se pre svegarazlLkuje pcLpredroetu izuavanja. Ona izuava krivino procesno pravo kao pozitivnu granu pravajzuava krivini postupak sa pravnog aspekta. Ona obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivinogpostupka (procesnim ustanovama). 8 "Otuda i izvesne slinosti sa naukom krivinog prava, ali i znaajne razlike. Sporno je da li je nauka krivinog procesnog prava blia krivinom pravu ili drugim procesnim disciplinama (npr.
81) V i d . T . V a s i l j e v i , S i s t e m k r i v i n o g p r o c e s n o g p r a v a S F R J . B e o g r a d , 1981, str. 52.

67

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

graanskom procesnom pravu). 82 ' Postoji odreeno preplitanjc u obradi nekih instituta koji imaju svoj i materijalno-pravni i procesno-pravni aspekt. Na primer, uobiajeno je da se ekstradicija izuava u okviru krivinog procesnog prava, iako ona ima i svoje materijalno-pravne aspekte, tj. ona se ne svodi samo na postupak. N ^ k a j c r j vinog procesnog prava nije dostigla onaj nivo razvijenosti kao i nauka krivinog prava. Jedno od objanjenja za injenicu da je nauka krivinog prgscsnog prava zaostajala za naukom krivinog prava, jeste to daje krivino procesno pravo kao grana prava akccsorno materijalnom krivinom pravu i da slui njegovom ostvarivanju. 83 ' to se tie odnosa nauke krivinog prava sa drugim krivinim naukama, najsloenije pitanje je odnos sa kriminalnom politikom- Osnovni, prpblem-jestc u tome to je kriminalna politika prema tradicionalnom shvatanja deo nauke krivinog prava, ali joj se danas sve vie priznaje samostalnost. Kri minalna politika (politika suzbijanja kriminaliteta) se bavi izuavanjem svih oblika drutvene reakcije na kriminalitet. Kriminalna politika kao praktina delatnost jeste racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta.114'Za razliku od krivinog prava, kriminalna politika se nije sasvim jasno izdiferencirala kao praktina delatnost i kao nauna disciplina, ona je naime ijedno i drugo. Za nauku krivinog prava mogu biti od znaaja oba pristupa. Znaajniji je ipak nauni pristup i to naroito onaj koji se bavi procenom krivinog prava kao sredstva u suzbijanju kriminaliteta. U vezi sa tim, izvesna kriminalno-politika pitanja moraju se razmatrati i u okviru same nauke krivinog prava. Kod nekih instituta, ili pojedinih krivinih dela ponekad je ak teko razdvojiti pravnodogmatski i kriminalno-politiki aspekt. Pravnodogmatska obrada pojedinih instituta i krivinih dela esto vodi kritikim zakljucima to za posledicu moe imati usavravanje tih instituta. Nauka krivinog prava ne moe biti ravnoduna prema tome na koji se nain krivino pravo koristi u suzbijanju kriminaliteta, kakvo krivino pravo odgovara postavljenim idealima, kakva mu je budunost i si. To nni krimuialnu politiku u uem smislu koja se moe nazvati i krivinopravnom.politikom. Kriminalna politika u irem smislu bavila bi se, osim krivinim pravom, i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta. 85 ' U pogledu odnosa_sa Jsriminelogijom, penoleeiiom i kriminalistikom uopteno i ukratko bi se moglo rei sledee. Sve te discipline imaju zajedniki jcilj_kao i krivino pravo, a to je u krajnjoj liniji suzbijanje kriminaliteta. Rriminologija to ini tako to se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta, Tj. uzrocima i pojavnim oblicima kriminaliteta, a po nekim shvatanjima i pitanjima drutvene kontrole kriminaliteta (to postavlja pitanje njenog razgranienja sa kriminalnom politikom). Od pomone krivine nauke ona se u novije vreme razvila usamostal82) 83) 84) 85) V i d . B a u m a n n , W c b c r , M i t s c h , Strafrccht, A T . 10. A u f l a g c , Biclcfcld, 1995, p. 4 2 - 4 3 . T a k o T . Vas'iljcvi koji k o n s t a t u j c da j c ipak d o l o d o n a u n e i d i d a k t i k e a u t o n o m i j e n a u k e k r i v i n o g p r o c e s n o g p r a v a . U p . T . V a s i l j e v i , o p . cit., str. 54. V i d . Z . S t o j a n o v i , Politika s u z b i j a n j a kriminaliteta. N o v i S a d , 1991, str. 14. Ibid., s t r . 13-14.

68

KRIVINO l'RAVO

nu nauku, pa su se u okviru nje poele razvijati i druge discipline kao to jc viktimologija (nauka o rtvi krivinog dela). Od kriminologije bi krivino pravo trebalo da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljcnosti u jednoj zemlji,*6' o j e od znaaja ne samo za nauku krivinog prava, ve i za oblikovanje same krivinopravne zatite i postavljanje njenih granica. Pcnologija se bavi izuavanjem procesa izvrenja krivinih sankcija. Izvrenje krivinih sankcija ima svoje kako vanpravne, tako i pravne aspekte. Od toga emu sc daje prednost zavisi i sam koncept i poloaj ove discipline. Predmet kriminalistikc jeste otkrivanje krivinih dela i njihovih uinilaca zbog ega je ona blia nauci krivinog procesnog prava, nego nauci krivinog prava.*7' Iako se nauka krivinog prava bavi izuavanjem krivinog dela i krivine sankcije pre svega sa pravnog aspekta, ona mora imati u vidu i sve druge njihove aspekte. U nekim sluajevima i sama jc pozvana da prekorai granice jednog isto pravnog, formalnog pristupa izuavanju krivinog dela i krivine sankcije. Naroito u traganju za materijalnim pojmom krivinog prava i krivinog dela, kao i izuavanju sutine krivinih sankcija i njihovih mogunosti u primeni, nauka krivinog prava mora da sc osloni i na rezultate do kojih se dolo u pomenutim disciplinama. NaukaJcrivinog prava stoji u odreenom odnosu i sa naukama p r a v a o j r i vrednim prestupima i prekrajnog prava. Te dve naune discipline su tek u novije vreme dole do izraaja i zbog svoje nedovoljne razvijenosti s jedne strane, a s druge strane zbog srodnosti sa naukom krivinog prava, one, naroito u obradi nekih instituta, u velikoj meri koriste rezultate do kojih jc dola nauka krivinog prava. Sgecifian odnos nauke krivinog prava postoji i sa naukom meunarodnog krivinog prava. Taj odnos je odreen predmetom regulisanja meunarodnog krivinog prava, kao i odreivanjem njegovog pojma (o emu je ve bilo rei). U svakom sluaju, nauka meunarodnog krivinog prava mora polaziti kako od nauke krivinog prava, tako i od nauke meunarodnog javnog prava. S obzirom na to da je i tu re o krivinom pravu (sa meunarodnom dimenzijom), moglo bi se rei d a j e vaniji odnos sa naukom krivinog prava, s tim to sc, naravno, moraju imati u vidu stavovi i specifinosti nauke meunarodnog prava. b) Odnos sa pravnim naukama Nauka krivinog prava ima odreen odnos i sa drugim pravnim naukama. Tu se moe razlikovati odnos sa dve grupe pravnih nauka. Jedne SU one koje su opteg karaktera, a druge izuavaju pozitivnopravne grane prava. Kada je re o ovim prvima, nesumnjiv je njihov znaaj i za nauku krivinog prava. U nauci krivinog prava postoje oblasti i instituti gde su istorija i teorija prava, kao i filozo86) 87) V i d . Dj. Ignjatovi, K r i m i n o l o g i j a , B e o g r a d , 2 0 0 5 , str. 57. Kriminalistika j c n a u k a k o j a pronalazi, u s a v r a v a i p r i m e n j u j e m e t o d e i s r e d s t v a k o j a s l u e otkrivan j u dela i uinioca, o b e z b e i v a n j u d o k a z a , k a o i s p r e a v a n j u izvrenja k r i v i n i h d e l a . O n a i m a tri s v o j a dela: t e h n i k u , taktiku i m e t o d i k u istraivanja krivinih dela. V i d . . A l c k s i , M . S k u l i , Krim i n a l i s t i k a , B e o g r a d , 2 0 0 2 , str. 2 1 .

69

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

fija prava nezaobilazni. Tako, poznato je da mnogi problemi filozofije prava potiu upravo iz oblasti krivinog prava.*8' Odnos nauke krivinog prava sa pravnim naukama koje se bave izuavanjem pozitivnih grana prava odreen je pre svega predmetom izuavanja tih pravnih nauka. U izuavanju nekih pitanja ponekad je neophodno korienje rezultata tih nauka. Ovo je naroito izraeno u izuavanju posebnog dela krivinog prava kada ponaanja koja su predviena kao krivina dela imaju odreeni znaaj i za druge pravne nauke. No, razumljivo je to ovaj odnos nije toliko znaajan kao odnos nauke krivinog prava i drugih krivinih nauka. v) Odnos sa drugim naunim disciplinama Veliki broj naunih disciplina mogu biti od znaaja za nauku krivinog prava. To su, poev od filozofije, sociologije, psihologije, socijalnc politike, socijalno patologije, sudske medicine, sudske psihijatrije, pa do nekih nauka kojejnogu biti od znaaja samo za pojedina krivina dela (npr. ekologija u vezi sa krivinim delom zagaivanja ivome sredine). Pri tome je uloga ovih nauka veoma razliita. U nekim sluajevima krivino pravo u njima trai opte polazne konccpte za reavanje nekih svojih problema (npr. etika u vezi sa pitanjem svrhe i opravdanja kazne), pa do sudske medicine i sudske psihijatrije koje, kao i nauka krivinog prava, za cilj imaju boljiTi efikasniju primenu vaeeg krivinog prava. Naroito u izuavanju posebnog dela, odnosno pojedinih krivinih dela moraju se koristiti nauke koje izuavaju ponaanje koje je predmet regulisanja krivinopravnih normi. /t 11.4. Razvoj nauke krivinog prava 11.4.1. Nastanak nauke krivinog prava i pojedine kole Nauka krivinog prava se pojavila znatno kasnije od samog krivinog prava kao grane pozitivnog prava. U savremenom smislu, kao posebna pravna nauka, iako su se izuavanjem krivinog prava bavili pravnici i u antikom Rimu, kao i neki poznati pravnici u srednjem veku, ona nastaje relativno skoro, tj. pre oprilike dva veka. U toku svog razvoja, nauka krivinog prava je doivela odreene transformacije, a menjala su se i shvatanja o ulozi samog krivinog prava i kazne. Dok je jedno vreme uspon nauke krivinog prava tekao u jednom smeru, tj. odvijao se u pravnoj konstrukciji pojedinih instituta i njihovoj meusobnoj vezi u okviru krivinopravne dogmatike (klasina kola), krajem XIX i poetkom XX veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice krivinog prava. Iako su
88) Z a l o i n e udi injenicu da su m n o g i filozofi p r a v a bili i teoretiari k r i v i n o g p r a v a . S p o m e n i m o samo T. ivanovia i G. Radbruha.

70

KRIVINO PRAVO

istaknuti predstavnici nekih pravaca i teorija bili pre svega teoretiari krivinog prava, neki od tih pravaca samo su u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke krivinog prava, dok su vie predstavljali doprinos kriminalnoj politici i krimmologijiT1"' Zbog toga Sto krivine nauke nisu jo bile dovoljno izdiferencirane, postalo je uobiajeno da se svi ti pravci nazivaju krivinopravnim kolama'"1' to se u potpunosti moe rei samo za klasinu kolu, dok su se drugi pravci u veoj ili mailjoj-merrbavfli pitanjima uzroka zloina i moguim oblicima reakcije na njega. I danas, kada su manje-vic postavljene granicc izmeu pojedinih krivinih disciplina, ima pravaca koji sadre i krivinopravnu i kriminalno-politiku i kriminoloku dimenziju. Relativni karakter tih kola proizlazi i iz toga to sc njihovo prikazivanje bez svestrane i dublje analize brojnih pojedinih shvatanja nuno svodi na uproavanje i svoenje na stereotipe. Uostalom, neke je autore vrlo teko, kada sc imaju u vidu sva njihova shvatanja, svrstati u jednu ili drugu kolu, odnosno pravac. Zbog toga, umesto posebnog prikazivanja pojedinih kola, bie dat sumaran osvrt na neke karakteristike koje se prema uobiajenim shvatanjima pripisuju odreenim kolama u krivinom pravu. Iako se i u srednjem veku moe govoriti o nauci krivinog prava i pravnim piscima koji su u svoje vreme imali veliki uticaj na primenu krivinog prava i iza sebe ostavili poznata dcla,' ;l 'ne moe se traiti i nai kontinuitet izmeu njih i dananje nauke krivinog prava. Tek se sa pojavom novih ideja, koje su potekle nc od pravnika ve pre svega od filozofa kao to su Monteskije i Voltcr, kao i od Bekarije koji nije bio ni pravnik ni filozof ali je svojim uvenim spisom 0 zloinima i kaznama" objavljenom 1764. godine u Livomu oznaio prekretnicu u smislu sasvim drugaijeg stava prema svim fundamentalnim pitanjima i problemima kazne i krivinog prava, moe govoriti o nastanku onoga to se kasnije kontinuirano razvijalo i danas postalo razgranat sistem krivinih nauka. Te nove ideje polazile su od radikalne kritike tadanjeg krivinog prava i optih drutvenih uslova koji su od znaaja za stvaranje i primenu krivinog prava. Prva znaajna kola krivinog prava ije su neke osnovne postavke postale opta tekovina nauke krivinog prava i koja je u velikoj meri doprincla razvoju krivinopravne dogmatike bila je klasina kola. Najvaniji stavovi i karakteristike klasine kole su sledee. Ona je postavila i razradila osnovne pojmove i opte institutekrivinog prava i stvorila od njih sistem u kome je meusobni odnos tih pojmova i instituta od posebnog znaaja. I danas u nauci krivinog prava pitanje
89) 90) V i d . . I g n j a t o v i , K r i m i n o l o g i j a , B e o g r a d , 1998, str. 1 1 1 - 1 6 3 . Z a razliku o d stranih udbenika krivinog prava u k o j i m a s e te k o l e , p o pravilu, p o s e b n o n e o b r a u j u ( p a ni u o n i m z e m l j a m a u k o j i m a su nastale, k a o to s u N e m a k a i llalija). u n a i m u d b e n i c i m a k r i v i n o g prava o n e s u i dalje n e z a o b i l a z n e u z u o b i a j e n a s t e r e o t i p n a p o n a v l j a n j a n e k i h karakteristika tih .kota. P o s e b n o i s t a k n u t o m e s t o pripada j e d n o m n e m a k o m i dvojici italijanskih p r a v n i k a . T o s u Bcncdicl C a r p z o v (Practica n o v a r e r u m c r i m i n a l i u m imperialis s a x o n i c a iz 1635. g o d i n e ) , a l i m J u l i u s C'laf u s (Practica criminalis), k a o i Prospcr Farinacius (Praxis ct t h e o r i c a c c r i m i n a l i s o p e r a o m n i a ) .

91)

71

K R I V I N O PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

sistema, naroito opteg dela. zauzima jedno od najvanijih mesta. Dalje, njoj treba pripisati zaslugu za usvajanje naela zakonitosti u krivinom pravu. Ona insistiraTia principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti zasnovancjia slobodi ovekove volje, a kao krivinu sankciju poznaje samo kaznu sa s.viyom ctiffko-retributivnom funkcijom. Kao nedostaci ioi sc mogu pxchflcili.ut.lrcdcna rigidnost koja u stvari proizlazi iz njenog osnovnog nolazita-ajo jc da se svakom uiniocu zajjrimjeno zITmora kroz kaznu vratitj zjom. Ona u krivinom pravu i kazni, osim ostvarenjSleje pravde i moralnih naela, ne vidi nikakvo sredstvo za postizanje odreenih korisnih drutvenih funkcija. U uiniocu ne vidi oveka ve odreenu apstraktnu, pravnu kategoriju. Kao reakcija na klasinu kolu javlja sc vie pravaca, od kojih su neki vie kriminoloki nego krivinopravno orijentisani. Tako, antropoloka kola iji je osniva italijanskflekar ezare Lombrozo sa svojom poznatom knjigom^ovck zloinac" (1876) iskljuivo se orijentic na uinioca krivinog dela postavivi tezu oToenom zloincu. Na osnovu antropolokih mcrcnja koja je proveo nad osuenicima u Torinu on govori o fizikim i psihikim anomalijama koje su kod odreenih ljudi uroene i koje ih predodreuju da budu zloinci (nisko elo, preterana kosmatost, jake vilice, moralna neosetljivost itd.). Ove ideje i u vreme kada su nastale nisu naile na ire prihvatanje ali su vodile pojavi jedne druge, umerenije struje poznate pod imenom italijanske pozitivne kole. Najvaniji predstavnici tc kole su bili R. Garofalo i E. Feri. Garofalo je poznat i po svom shvatanju materijalnog pojma krivinog dela, odnosno pojma prirodnog zloina koji prcdstavljapovredu oseanja samilosti ili potenja, dok su ostalo artificijelni zloini koji su samo proizvod zakonodavca. Prema Feriju tri vrste faktora eluju kao uzroci zloina: individualni (vezani za linost uinioca), fiziki (godinje doba, klimatske prilike i dr.) i socijalni (drutveni odnosi). Uinioce deli na uroene, sluajne, iz navike i iz strasti. Umestp kazne, drutvo treba da sc od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti uinioca, a nc teini krivinog defa, a s obzirom na to da se ne moe predvideti koliko e dugo neko biti opasan, onda i te mcrc treba da budu neodreenog trajanja. Kao reakcija na klasinu kolu nastala jc i tzv. moderna ili sociolokakola. Glavni predstavnik jc List koji takoe uinioca stavlja u prvi plan, ali za razliku od italijanske pozitivne kole ipak ne tei radikalnom raskidu sa tradicionalnim krivinim pravom. Iako je poznato njegovo tvrenje da sc ne kanjava zloin ve zloinac, List ne prihvata tezu pozitivne kole o abnormalnom delinkventu, a pogotovo ne stav o roenom zloincu. On stavlja naglasak na socijalne uzroke vrenja zloina, pa otuda i naziv ove kole. Govori o svrhovitosti krivinog prava, a kazni daje pre svega specijalno-preventivnc zadatke. Zalae se za uvoenje supstituta kratkotrajnim kaznama lienja slobode, kao to jc uslovna osufja i novana kazna. Preterivanja i rigidnost klasine kole ublaene su kod neoklasinejskole (ponekad nazvana i eklektika kola). Ona je izvrila uticaj na veliki brojjflkono72

KRIVINO l'RAVO

davstava, a sa izvesnim modifikacijama i daljim razvojem, njene osnovne postavke prisutne su i danas u znaajnom delu krivinopravne literature. Kod nje se zapaaju umerenost i kompromisna reenja u pogledu onih pitanja koja su bila predmet sporenja klasine i novonastalih kola. Njene glavne karakteristike su sledee. Iako polazi od moralne odgovornosti i krivicu uinioca i dalje stavlja u prvi plan, u pogledu pitanja slobode volje zauzima fleksibilniji stav nego klasina kola, te ne insistira na apsolutnoj slobodi volje. U pogledu kazne smatra da je to glavna sankcija ali se zalae za uvoenje i drugih krivinih sankcija kao to su mere bezbednosti priznajui da ima uinilaca u odnosu na koje se ne moe dclovati kaznom, kod kojih je osnov za primenu krivine sankcijc njihova opasnost. Prodor shvatanja o dualitetu krivinih sankcija vezuje se upravo za ncoklasinu kolu. I uvoenje instituta bitno smanjene uraunljivosti pripisuje se ncoklasinoj koli. Maloletnim uiniocima posveuje se vie panje nego do tada, a krivinim sankcijama prema maloletnicima se daje posebno mesto. Iako nastao ranije, pokret drutvene odbrane dobija na znaaju posle II svetskog rata. Ekstremni pravac koji se zalae za potpunu zamenu krivinog prava novim sistemom drutvene odbrane zastupa F. Gramatika, (vid. dole odeljak 11.4.2). Znaajniji i uticajniji je bio umereniji pravac nazvan nova drutvena odbrana iji je glavni predstavnik M. Ansel. On ne odbacuje sasvim kaznu ve je izjednaava sa svim ostalim sankcijama koje naziva merama drutvene odbrane kojima bi cilj bio resocijalizacija uinioca. Iako ne negira neke osnovne institute krivinog prava zalae se za njegovu dejuridizaciju. Uticaj ideja pokreta nove drutvene odbrane doao je do izraaja i kod nas, naroito u odnosu na najvanije izmene i dopune KZ iz 1951. godine koje su izvrene 1959. godine. Meutim, sa optim razoarenjem u orijentaciju na resocijalizaciju, ak je i pokret drutvene odbrane odustao od tog svog osnovnog, noseeg stuba. 92 'On je time izgubio i svoju fizionomiju. Znaajna su nastojanja M. Anscla da tom pokretu pronae nove piitevc. 93l U tom pogledu on naroito ukazuje na znaaj pitanja podrutvljavanja krivinog prava, dekriminalizacije, poveane zatite rtve, a izmeu represije i prevencije opredeijuje se za politiku prevencije. Pokret nove drutvene odbrane bio jc i ostao vie kriminalnd-politiki pokret, a manje krivinopravna kola. 11.4.2. Savremeni stavovi o mogunostima i budunosti krivinog prava Danas je usvojeno shvatanje da krivino pravo treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta. To je posledica i saznanja da krivino pra-

92) 93)

M . A n c c l , O b s c r v a t i o n s s u r ta rvision du P r o g r a m m c m i n i m u m d c la S o c i t International d c D f c n s c S o c i a l c , C a h i c r s d c D f c n s c S o c i a l c . n. I . 1982. A n s c l j e 1985. g o d i n e b i t n o p r e r a d i o s v o j e r a n i j e d e l o N o v a d r u t v e n a o d b r a n a " ( d r u g o i z d a n j e iz 1966, t r e e iz 1981. g o d i n e ) . A n s c l o v a k n j i g a iz 1985. g o d i n e p r e v e d e n a j c i k o d nas 1991. g o d i n e ( M . A n s c l , D r u t v e n a o d b r a n a , B e o g r a d . l 9 9 l , p r c v o d O . Pcri).

73

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

vo ima ograniene mogunosti i domete. Meutim, postoji i radikalan stav koji postavlja pitanje da li je krivino pravo, bar u svom sadanjem obliku, nuno za postizanje tog cilja. Sama ideja o naputanju krivinog prava, ili njegovom radikalnom transformisanju i nije tako nova. Tako, Radbruh i Gramatika koji, iako pripadaju razliitim orijentacijama, ne vide u kazni podobno sredstvo za suzbijanje kriminaliteta. Prvi u svojoj viziji budunosti krivinog prava istie da popravljanje krivinog prava nee dovesti do boljeg krivinog prava, nego do jednog prava koje popravlja i titi, koje bi bilo bolje od krivinog prava i koje bi bilo mudrije i ljudskijc od krivinog prava". 94 ' Meutim, Radbruh je to bolje" krivino pravo video u pravu popravljanja i zatite, to predstavlja pozitivistiku orijentaciju koja sc ve pokazala neuspenom, a mogu joj sc uputiti i ozbiljni naelni prigovori. I ono to je Gramatika ponudio ne kao viziju ve kao gotov program koji se sastoji u zameni krivinog prava sistemom preventivnih, pedagokih i terapeutskih mera ija se primena umesto za krivino delo vezuje za antisocijalnost uinioca kao centralni pojam drutvene odbrane, 95 ' danas izgleda sasvim neprihvatljivo. Meutim, ovi i slini predloi su donekle uticali d a j e izvesno vremc bila prihvaena jedna umerenija pozitivistika orijentacija koja nije negirala kaznu, ali joj je davala sasvim druge ciljeve i sadraj. 1 pored toga to ekstremni stav o potpunoj zameni kazne i krivinog prava sistemom terapeutskih, medicinskih i pedagokih mera i njegovo vezivanje samo za osobine linosti uinioca, nikada nije imao mnogo izgleda da bude usvojen, on je doprineo irenju orijentacije na tretman i resocijalizaciju. Ta orijentacija je u nekim zemljama izvesno vremc bila veoma izraena. Meutim, upravo jc u tim zemljama (npr. vedskoj) dolo do najveeg razoarenja u ovu orijentaciju kad se pokazalo da ona ni izbliza nije ispunila oekivanja, i upravo je prvo u tim zemljama ona naputena. Resocijalizaciji kao jednom od naina postizanja svrhe kanjavanja i danas se priznaje odreeni znaaj, pod usiovom da je ona dobrovoljna i da se preduzima kao pomo osuenom licu. Savremcna nauka krivinog prava i kriminalna politika, polazei od ogranienih mogunosti resocijalizacije, ne vide u njoj osnov koji bi ozbiljnije odreivao sadraj krivinog prava i nain ostvarivanja krivinopravne zatite. Kritiki stav prema krivinom pravu doivljava svoju kulminaciju u savremenom abolicionizmu, pokretu koji se zalae za ukidanje krivinog prava i koji u krivinom pravu ne samo da ne vidi nain za suzbijanje kriminaliteta, ve tvrdi da jc krivino pravo samo po sebi drutveno zlo. Ne samo da takvo tvrenje i na prvi pogled deluje preterano i utopijski, nego abolicionizam ne predstavlja neki smiljeni program mera koje bi mogle zameniti krivino pravo, odnosno ne nudi nita ozbiljno to bi moglo zameniti krivino pravo. Predstavnici ovog pokreta esto alternativu krivinom pravu vide u izmirenju rtve i uinioca, tj. u posredovanju radi otklanjanja konflikta izmeu uinioca i rtve, 96 ' u simbolinoj kom94) 95) 96) G . R a d b r u h , F i l o z o f i j a prava, B e o g r a d , 1980, str. 2 1 4 . V i d . F. G r a m a t i c a . Principi di d i f e s a socialc, P a d o v a , 1961. V i d . N . Christic. Limits to Pain, O x f o r d . 1982.

74

KRIVINO l'RAVO

davstava, a sa izvesnim modifikacijama i daljim razvojem, njene osnovne postavke prisutne su i danas u znaajnom delu krivinopravne literature. Kod nje se zapaaju umerenost i kompromisna reenja u pogledu onih pitanja koja su bila predmet sporenja klasine i novonastalih kola. Njene glavne karakteristike su sledee. Iako polazi od moralne odgovornosti i krivicu uinioca i dalje stavlja u prvi plan, u pogledu pitanja slobode volje zauzima fleksibilniji stav nego klasina kola, te ne insistira na apsolutnoj slobodi volje. U pogledu kazne smatra d a j e to glavna sankcija ali se zalae za uvoenje i drugih krivinih sankcija kao to su mere bezbednosti priznajui da ima uinilaca u odnosu na koje sc ne moe dclovati kaznom, kod kojih je osnov za primenu krivine sankcijc njihova opasnost. Prodor shvatanja o dualitetu krivinih sankcija vezuje se upravo za ncoklasinu kolu. I uvoenje instituta bitno smanjene uraunljivosti pripisuje se neoklasinoj koli. Maloletnim uiniocima posveuje se vie panje nego do tada, a krivinim sankcijama prema maloletnicima se daje posebno mesto. Iako nastao ranije, pokret drutvene odbrane dobija na znaaju posle II svetskog rata. Ekstremni pravac koji se zalae za potpunu zamenu krivinog prava novim sistemom drutvene odbrane zastupa F. Gramatika (vid. dole odeljak 11.4.2). Znaajniji i uticajniji je bio umereniji pravac nazvan nova drutvena odbrana iji je glavni predstavnik M. Ansel. On ne odbacuje sasvim kaznu ve je izjednaava sa svim ostalim sankcijama koje naziva merama drutvene odbrane kojima bi cilj bio resocijalizacija uinioca. Iako ne negira neke osnovne institute krivinog prava zalae se za njegovu dejuridizaciju. Uticaj ideja pokreta nove drutvene odbrane doao je do izraaja i kod nas, naroito u odnosu na najvanije izmene i dopune KZ iz 1951. godine koje su izvrene 1959. godine. Meutim, sa optim razoarenjem u orijentaciju na resocijalizaciju, ak je i pokret drutvene odbrane odustao od tog svog osnovnog, noseeg stuba. 92 ' On je time izgubio i svoju fizionomiju. Znaajna su nastojanja M. Ansela da tom pokretu pronae nove putevc. 93 ' U tom pogledu on naroito ukazuje na znaaj pitanja podrutvljavanja krivinog prava, dekriminalizacije, poveane zatite rtve, a izmeu represije i prevencije opredeljuje se za politiku prevencije. Pokret nove drutvene odbrane bio je i ostao vie kriminalno-politiki pokret, a manje krivinopravna kola. 11.4.2. Savremeni stavovi o mogunostima i budunosti krivinog prava Danasje usvojeno shvatanjc da krivino pravo treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta. To je posledica i saznanja da krivino pra-

92) 93)

M . A n c c l , O b s c r v a t i o n s s u r la rvision d u P r o g r a m m c m i n i m u m d c la S o c i t International d c D f c n s c S o c i a l c , C a h i c r s d c D f c n s c S o c i a l c . n. 1, 1982. A n s c l j c 1985. g o d i n e bitno p r e r a d i o s v o j e r a n i j e d e l o N o v a d r u t v e n a o d b r a n a " ( d r u g o i z d a n j e iz 1966. t r e e iz 1981. g o d i n e ) . A n s c l o v a k n j i g a iz 1985. g o d i n e p r e v e d e n a j c i k o d n a s 1991. g o d i n e ( M . A n s c l . D r u t v e n a o d b r a n a , B e o g r a d , 1991, provod O . Pcri).

73

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

vo ima ograniene mogunosti i domete. Meutim, postoji i radikalan stav koji postavlja pitanje da li je krivino pravo, bar u svom sadanjem obliku, nuno za postizanje tog cilja. Sama ideja o naputanju krivinog prava, ili njegovom radikalnom transformisanju i nije tako nova. Tako, Radbruh i Gramatika koji, iako pripadaju razliitim orijentacijama, ne vide u kazni podobno sredstvo za suzbijanje kriminaliteta. Prvi u svojoj viziji budunosti krivinog prava istie da popravljanje krivinog prava nee dovesti do boljeg krivinog prava, nego do jednog prava koje popravlja i titi, koje bi bilo bolje od krivinog prava i koje bi bilo mudrije i ljudskije od krivinog prava". 94 'Meutim, Radbruh je to bolje" krivino pravo video u pravu popravljanja i zatite, to predstavlja pozitivistiku orijentaciju koja se ve pokazala neuspenom, a mogu joj sc uputiti i ozbiljni naelni prigovori. I ono to je Gramatika ponudio ne kao viziju ve kao gotov program koji sc sastoji u zameni krivinog prava sistemom preventivnih, pedagokih i terapcutskih mera ija sc primena umesto za krivino delo vezuje za antiocijalnost uinioca kao centralni pojam drutvene odbrane, 95 ' danas izgleda sasvim neprihvatljivo. Meutim, ovi i slini predloijsu donekle uticali da je izvesno vreme bilaprihvaena jedna umerenija pozitivistika orijentacija koja nije negirala kaznu, ali j o j je davala sasvim druge ciljeve i sadraj. I pored toga to ekstremni stav o potpunoj zameni kazne i krivinog prava sistemom terapcutskih, medicinskih i pedagokih mera i njegovo vezivanje samo za osobine linosti uinioca, nikada nije imao mnogo izgleda da bude usvojen, on je doprinco irenju orijentacije na tretman i resocijalizaciju. Ta orijentacija je u nekim zemljama izvesno vreme bila veoma izraena. Meutim, upravo jc u tim zemljama (npr. vedskoj) dolo do najveeg razoarenja u ovu orijentaciju kad se pokazalo da ona ni izbliza nije ispunila oekivanja, i upravo je prvo u tim zemljama ona naputena. Resocijalizaciji kao jednom od naina postizanja svrhe kanjavanja i danas se priznaje odreeni znaaj, pod uslovom da je ona dobrovoljna i da sc preduzima kao pomo osuenom licu. Savremcna nauka krivinog prava i kriminalna politika, polazei od ogranienih mogunosti resocijalizacije, ne vide u njoj osnov koji bi ozbiljnije odreivao sadraj krivinog prava i nain ostvarivanja krivinopravne zatite. Kritiki stav prema krivinom pravu doivljava svoju kulminaciju u savremenom abolicionizmu, pokretu koji se zalae za ukidanje krivinog prava i koji u krivinom pravu ne samo da nc vidi nain za suzbijanje kriminaliteta,_vc tvrdi da je krivino pravo samo po sebi drutveno zlo. Nc samo da takvo tvrenje i .na prvi pogled delujc preterano i utopijski, nego abolicionizam ne predstavlja neki smiljeni program mera koje bi mogle zameniti krivino pravo, odnosno nc nudi nita ozbiljno to bi moglo zameniti krivino pravo. Predstavnici ovog pokreta esto alternativu krivinom pravu vide u izmirenju rtve i uinioca, tj. u posredovanju radi otklanjanja konflikta izmeu uinioca i rtve, 96 ' u simbolinoj kom94) 95) 96) G . R a d b r u h . F i l o z o f i j a p r a v a . B e o g r a d , 1980, sir. 2 1 4 . V i d . F. G r a m a t i c a , Principi di d i f e s a socialc, P a d o v a , 1961. V i d . N . C h r i s t i c . Limits t o Pain, O x f o r d . 1982.

74

KRIVINO l'RAVO

penzaciji tamo gde su posledicc dela nenadoknadive, preputanju drutvenom samoregulisanju i sl.97> Ono tonude abalicjpnjsti, J(ao i drugi radikalni kritiari krivinog prava, iako ukazuje na neke znaajne mogunosti u pogledu alternativa krivinopravnoj zatiti, sasvim sigurno ne moe danas, niti u bliskoj budunosti zameniti krivino pravo, i|i ga radikalno transformisati. Stav da je to danas mogue i opravdano u bilo kojem civilizovanom drutvu, nerealan je i neprihvatljiv. Iako je abolicionizam u svom ekstremnom obliku neprihvatljiv i neostvarljiv u savremenim drutvima, on bi mogao imati, i neke pozitivne strane. On podstie diskusiju o nekim vanim filozofskim i politikim pitanjima vezanim za krivino pravo, a opravdana je i njegova kritika u pogledu irine granica krivinog prava jer se kao krivina dela u svim savremenim drutvima predviaju mnoga ponaanja koja to ne zasluuju. No, tenja da se potpuno ukine krivino pravo je, kako jc primeeno, opasno naivna. Ako bi do toga i dolo, krivino pravo bi bilo zamenjeno neim jo gorim od krivinog prava: raznim neformalnim oblicima socijalnc kontrole, ili spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez ikakve formalizacijc tih postupaka koja obezbeuje vane garantijc. Izbacivanje krivinog prava iz sistema socijalnc kontrole dovelo bi do toga da neki drugi neformalni mehanizmi preuzmu na sebe reavanje problema koje krivino pravo koliko toliko, i uz odreene garancijo, nastoji da rei.9li) Treba biti realniji i prihvatiti injenicu da je krivino pravo u stalnom razvoju, da se ono stalno menja i usavrava (ius criminalc semper reformandum est), alFo njegovom ukidanju sasvim sigurno u doglednoj budunosti ne moe biti govora. Stoga je i zadatak nauke krivinog prava da da svoj doprinos u tom stalnom procesu usavravanja krivinog prava. Od savremenih gledanja na krivino pravo treba spomenuti i ncoklasicizam" (to ne treba meati sa neoklasinom kolom krivinog prava), pravac koji zauzima optimistiki stav prema mogunostima krivinog prava. Nastao kao reakcija na orijentaciju na tretman i resocijalizaciju, neoklasicizam spccijalnu prevenciju stavlja sasvim u drugi plan i potpuno se okree generalnoj prevenciji. Kao to je za orijentaciju na tretman i resocijalizaciju bio karakteristian preterani optimizam u pogledu specijalne prevencije, to bi se za neoklasicizam moglo rei u odnosu na generalnu prevenciju. Kazna treba pre svega da bude srazmerna teini krivinog dela i stepenu krivice uinioca. Osim u pogledu propisane kazne, to se mora ostvariti i na planu odmeravanja kazne. Neoklasicizam se zalae za ustanovljavanje preciznih pravila i granica za odmeravanje kazne koji bi obavezivali sud i koji bi suzili prostor za njegovu slobodnu proccnu u tom pogledu. Zasluga neoklasicizma jeste d a j e on doprineo reafirmaciji kazne, generalne prevencije i naela srazmernosti u krivinom pravu.

97) 98)

H. Stcincrt, AItcrnativcn z u m Strafrccht. In: Klcincs K r i m i n o l o g i s c h c s W 6 r i c r b u c h , H c i d c l b u r g , 1985, p. 10. U tom s m i s l u W, H a s s c m c r , E i n t u t i n i n g in d i c G r u n d l a g c n d e s S t r a f r c c h t s , 2. A u f l a g c , Miincllcn, 1990, p. 3 3 1 - 3 3 2 .

75

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Savremenu naiiku krivinog prava karakteric stalno usavravanje njenog pravno-dogmatskog dela sjedne strane, kao i integrisanjc u nju i nekih sutinskih pitanja koja se tiu drutvene funkcije i uloge krivinog prava, njegovih dometa i granica, stalnog preispitivanja odnosa drave i drutva sjedne strane i pojedinca, graanina s druge strane. U stvari, nauka krivinog prava nikada ozbiljno nije ni napustila svoj delokrug, te sc i dalje bavi izuavanjem postojeeg krivinog prava objanjavanjem i detaljnim izuavanjem svakog, pa i najsitnijeg i naizgled ne toliko vanog pitanja. 9 " Ona u tome esto prevazilazi potrebe prakse i primene prava, pa ide znatno dalje od toga postavljajui u vezi sa spornim pitanjima, a u krivinom pravu ih ima i previe, niz teorija nudei esto razliita reenja. Osim toga, nauka krivinog prava i pored izdvajanja kriminalne politike u samostalnu disciplinu, kao i postojanja pravne filozofije, u stalnom je traganju za boljim, ispravnijim krivinim pravom. U pogledu pccne mogunosti krivinog prava i njegovih granica danas jc preovladalo kompromisno stanovnite. I inae, ako sc uopte moe govoriti o nekoj uoljivoj tendenciji u nauci krivinog prava u izvesnom smislu ponovo je prisutan eklektiki pristup koji u vidu ima ispoljene orijentacije u XX veku. Imajui u vidu savremena krivina zakonodavstva u Evropi, moglo bi sc tvrditi da u.njihovoj pozadini stoji iskustvo koje jc danas steeno tokom vremena i zadravanje proverenih reenja bez obzira kojem pravcu ili koli se ona mogu pripisati. Zato se moe govoriti o svojevrsnoj neoklefctikoj koli i o njenom uticaju na savremena krivina zakonodavstva. I,xl '

99)

U n e k i m z e m l j a m a d o l o j c d o .stagnacije n a u k e k r i v i n o g prava u j e d n o m d u e m v r e m e n s k o m p e r i o d u . T o j c prc s v e g a s l u a j sa bivim S o v j e t s k i m S a v e z o m , k a o i v e i n o m drugih bivih socijalislikih z e m a l j a . T a k o , Ivrdi s c d a j e o n a j e d v a imala status n a u k e , te d a j e ruska n a u k a k r i v i n o g p r a v a o d j e d n e od v o d e i h u svetu, za v r e m e 7 0 godina b o l j e v i k e d i k t a t u r e postala servilan k o m e n t a t o r o n o g a to s c c i n i n o n a z i v a l o socijalistika z a k o n i t o s t " (M. K o n a u c l u c o u ; t p y r o JluBHOe n p a n o . O O u t a n taCTb, M o c K s a , 1999, str. X I ) . Iako j c i o v a o c c n a n a j e d a n d r u g i nain ideoloki o b o j e n a , ipak j c injcnica da j c s o v j e t s k a n a u k a k r i v i n o g prava bila pod j a k i m u t i c a j c m i d e o l o g i j e , da j c n a m e m o bila s p u t a v a n a i s i m p l i l i k o v a n a i z a t o znatno ispod nivoa n a u k e krivinog prava zapadnoevropskih zemalja.

100) V i e o t o m e Z . S t o j a n o v i , T c n d c n c i j c u n a u c i k r i v i n o g prava i n e k a p i t a n j a n a e g m a t e r i j a l n o g k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a . U : N o v e t c n d c n c i j c u s a v r e m e n o j nauci k r i v i n o g p r a v a i n a e k r i v i n o z a k o n o d a v s t v o , B e o g r a d , 2 0 0 5 , str. 11 - 4 0 .

76

II. KRIVINOPRAVNA ZATITA (KRIVINO PRAVO U MATERIJALNOM SMISLU) 1. Uvodne napomene U prethodnoj glavi bilo je rei o pitanjima koja sc preteno tiu krivinog prava u formalnom smislu. Krivino pravo je grana pozitivnog prava, kao i pravna nauka koja se bavi njegovim izuavanjem, te je razumljivo zato su pravna, preteno formalna pitanja u prvom planu. Meutim, iste vanosti jesu i pitanja koja se tiu sutine i sadraja krivinog prava, njegovih ciljeva i mogunosti, njegove opravdanosti, njegove budunosti i razvoja i dr. Mada su i neke druge nauke, pa i sama filozofija prava, moda i vie od nauke krivinog prava pozvane da se bave tim pitanjima, to je bez sumnje oblast koja mora biti predmet izuavanja nauke krivinog prava. Sva ta pitanja se koncentriu oko jednog centralnog pojma, a to je pojam krivinopravne zatite. Krivino pravo, pa i jedan udbenik krivinog prava, iako su to pitanja koja su vrlo sloena i zadiru u oblast i drugih nauka, mora u izvesnoj meri da se bavi materijalnom, sutinskom stranom krivinog prava, a to su, kao to je reeno, pitanja vezana za osnovnu funkciju krivinog prava, zatitnu funkciju.

2. Opti problemi krivinopravne zatite U vezi sa odreivanjem pojma krivinog prava ve je istaknuto da jc zatitna funkcija krivinog prava njegova osnovna i najvanija funkcija, d a j e ona razlog i svrha njegovog postojanja. Meutim, upravo u vezi sa njom postavljaju se neka naelna pitanja na koja bi trebalo odgovoriti. S jedncjstrancjpitanje je koja dobra i od ko jih napada tititi krivinim pravom i na koji nain tu zatitu ostvarivati, kao i koliko sc s ciljem zatite tih dobara sme ograniavati prostor za slobodno delovanje pojedinca. Re je o problemima ije ovakvo ili onakvo reavanjc ima izuzetno vane posledice za drutvo i pojedinca. Od toga zavisi kako e krivino pravo izgledati, kako e se primenjivati, u kojoj meri e obavljati svoju zatifnuTunkciju, kakav e biti odnos pojedinca i drave itd. Istovremeno ova pitanja vode i razmatranju opravdanosti krivinopravne zatite i utvrivanju krite77

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

rijuma i uslova za njene granice i sadraj. Stalno preispitivanje drutvene i etike utemeljenosti krivinog prava i njegovih granica nuna j e posledica injenicc da ono predstavlja najizrazitiji i najotriji vid pravne represije, te zbog toga samo naiSelo legaliteta nije dovoljno da opravda primenu te represije. Pokuaj da se lcgitimnoFsvedc na legalnost i time u stvari negira, ima pravno-pozitivistiku, pa i konzervativnu pozadinu. 1 0 " Ni besprekoma legalnost ne moe krivinom pravu pribaviti legitimnost. Raskorak izmeu legaliteta i legitimnosti moe bili.manje ili vie izraen. To namee potrebu iznalaenja kriterijuma, uslova legitimnosti krivinopravne intervencije koji su ujedno i najvaniji kriterijumi za odreivanje granica krivinopravne zatite, za postavljanje kriminalne zone. 1 mogunosti krivinopravne zatite su od odreenog znaaja za njenu legitimnost. Tu j e re o viestrukom odnosu: meusobnom odnosu granica i mogunosti krivinopravne zatite i njihovom odnosu prema legitimiranju krivinopravne zatite i krivinog prava u celini. Granice krivinopravne zatite treba postaviti u skladu sa njenim mogunostima. Knvinopravi5:r5asTita prilikomijeg zakonskog oblikovanja se ne vodi rauna 1 0 njenim mogunostima, nema samo za posledicu neefikasnost, nego moe dovesti i do drugih negativnih posledica za drutvo i pojedinca. Mogunosti krivinopravne zatite imaju odreeni znaaj i za pitanje njene legitimnosti. Krivino pravo se moze opravifoti sumo funkcijom koju zaista i obavlja, ono m or a pos I i i d ov o Ij a n stepen elikasnosti i efektivnosti da bi'jtnoglb ostvarivati ciljeve koji mu daju legitimnost Mogunosti i efikasnost irivienopravneza|tite_SJJ u gzi sa legitimnou krivinog prava i li smislu da legitimnost postavlja granice toj /a.stili jer u izvesnoj meri odreujiFsrestva ijiain za njeno postizanje. Iako u pogledu mogunosti krivinopravne zatite postoji i optimistiki stav, danas preovladava miljenje da su one dosta ograniene. 1 0 2 'Govori se o neefikasnosti krivinog prava, o krizi u koju j e ono zapalo i si. Ipak, stvarni efekti krivinopravne zatite ostali su dobrim delom nepoznati. Predstava o njima zasniva se na pretpostavkama i teorijskim spekulacijama. Odreivanje granica krivinopravne zatite jo vie j e sporno. I pored svih nastojanja, nije se uspelo doi do optih materijalnih kriterijuma za odreivanje tih granica. Nastojanja koja se vezuju za kriterijume kao to je materijalni pojam krivinog dela, drutvena opasnost, zatitni objekt' 0 3 'i dr., i pored izvesnog do-

101) T a k o K c l z c n s v o d i legitimnost u stvari na legalitet. Up. H . K c l z e n , O p t a teorija p r a v a i d r a v e , B e o g r a d , 1951, str. 1 2 2 - 1 2 3 . E k s t r e m n o s h v a t a n j c u t o m p o g l e d u z a s t u p a m i t p r e m a k o m e n e m a legitimnih, v e s a m o legalnih n o r m i k o j e o s t a j u v a l i d n e s v e dotle dok s c n c utvrdi n j i h o v a n e v a lidnost u o k v i r u p r a v n o g poretka. O n o to j c l e g a l n o i s t o v r e m e n o j c i l e g i t i m n o " (Lcgalitiit und Lcgitimitat, 1932). 102) J o j c List bio skeptian p r e m a m o g u n o s t i m a k r i v i n o g prava iako j c s v o j i m M a r b u r k i m program o m izvrio preokret u n a u c i k r i v i n o g prava n a g l a a v a j u i n j e g o v u svrhovitost koja s c sastoji u z a t i t n o j f u n k c i j i . M n o g i teoretiari od Lista pa d o d a n a s dovodili su, m a n j e ili v i e u s u m n j u s p o s o b n o s t k r i v i n o g prava d a u s p e n o o b a v l j a s v o j u zatitnu f u n k c i j u (vid. G . Ross, E n t k r i m i n a l i s i c r u n g s t e n d e n z e n im B c s o n d c r c n Tcil, F r a n k f u r t , 1981, p. 28). 103) O s u t i n s k o j ulozi zatitnog o b j e k t a k a o m a t e r i j a l n o g k r i t e r i j u m a za p o s t a v l j a n j e granica k r i v i n o p r a v n e zatite vid. Z . S t o j a n o v i , G r a n i c o , m o g u n o s t i i legitimnost k r i v i n o p r a v n e zatite, B e o g r a d , 1987, str. 4 9 - 9 9 .

78

KRIVINOPRAVNA ZATITA

prinosa, ne pruaju jedan teorijski i praktino upotrebljiv koncept za rcavanjc ovog izuzetno sloenog pitanja. 1041 Ni deklarativno prihvatanje nekih principa kao to Je krivino pravo kao ultima ratio, odnosno princip njegove supsidijarnosti, ne vodi bitnom unapreenju reavanja ovog problema s obzirom na to da nedostaju konkretni kriterijumi za primenu tih principa. Jedino to sc danas ini ncspornim, to je da je traenje jednostavnih i preciznih kriterijuma iluzorno.1,151 Traenje uporita u prirodnom pravu, koje jc samo po sebi danas postalo nepopularno i s pravom kritikovano,' 06 ' i vezivanje kriterijuma samo za ponaanje koje je predmet regulisanja krivinopravnih normi i njegove kvalitete, ini se da ve pripadaju prolosti. Ne postoji neka univerzalna differcntia specifica kriminalnog ponaanja, neto to bi bilo svojstveno samom ponaanju, njegovoj sutini i to bi uvek opravdavalo upotrebu krivinog prava. U ovoj oblasti postoji irok prostor za procene i vrednovanja koji se samo donekle moe suziti, odnosno usmeriti materijalnim kriterijumima. Sam pojam legitimnosti podrazumeva ukljuivanje i vrednosnog elementa, tj. podrazumeva saglasnost sa odreenim sistemom vrenosti. Krivinopravna zatita polazi od stava da postoji neto to j c vredno te zatite, da se tite neke pozitivno vrednovane datosti. Sve to dozvoljavaHTe vri neki izbor ima i odreeni vrednosni sadraj. I onda kada se koriste naune metode, kada je re o empirijskim, objektivnim injenicama, po pravilu ostaje mogunost za vie reenja izmeu kojih treba vriti izbor. Zbog toga jc prilikom procene opravdanosti krivinopravne zatite i pojedinih inkriminacija nuno zai i u oblast etike, potrebno je opredeliti se za odreenu polaznu vrhovnu, osnovnu normu, odnosno vrednost. To nc iskljuuje mogunost korienja objektivnih kriterijuma za tu procenu, tim pre to se ovde prepliu vrednosni i saznajni sudovi izmeu kojih ne postoji uvek jedna jasna granica ve je ona relativnog karaktera. injenica da je postojea krivinopravna zatita na normativnom, z a k u skom plarnfu svim savremenim drutvima manje ili vie hipertrofirana, odnosno da su njene granice ekstenzivno postavljene, ima za posledicu ne samo neefikasnost krivinog prava u celini, nego i nedostatak materijalne legitimacije pojedinih inkriminacija. Prekomema reakcija zakonodavca koja se ogleda i u propisivanju strogih kazni ne poveava ve, naprotiv, smanjuje efikasnost krivinog p r a v a . O s i m toga, u savremenom krivinom pravu esto se tite i ona dobra

104) T a k o Kaiscr u p o g l e d u o d r e d i v a n j a sadrinskog, m a t e r i j a l n o g p o j m a k r i v i n o g d e l a ( G . K e i s c r , Kriminalisicrung und Entkriminaiisicrung in Strafreeht u n d K r i m i n a l p o l i t i k , Fcstschrill fVir U . K l u g , K o l n , 1983, r. S87). I Roxin tvrdi d a j e p r o b l e m k o j a p o n a a n j a s m e j u biti l e g i t i m a n p r e d m e t k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a d o d a n a s o s t a o n e r a z j a n j e n (C. R o x i n , Z u r Entvvieklung d e r K r i m i n a l p o litik scit d e n A l l c m a t i v - E n n v u r f e n . Juristischc Arbcitsblater. Strafrcellt, 1980, p. 5 4 6 ) . 105) T a k o npr. R. Frasc, Criminalisation a n d Decriminalisation, E n c y c l o p c d i a o f C r i m c a n d J u s l i c c , v o l . 2, N c w Y o r k , 1983, r. 4 4 8 . 106) V i d . Z . S t o j a n o v i , Prirodno p r a v o na ivot i krivino pravo, J u g o s l o v c n s k a r e v i j a z a k r i m i n o l o g i j u i k r i v i n o p r a v o , b r o j 1, 1998, str. 3 - 1 8 . 107) T a k o H . Fuchs, Ostoircischischcs Strafreeht, A l l g c m c i n c r Tcil I, Drittc A u l l a g c , W i e n , 1998, p. 13.

79

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

koja bi mogla biti osporena sa aspekta pitanja potrebe, naina i sadrinc krivinopravne zatite. Presudnu ulogu prilikom odreivanja granica krivinopravne zatite ima njen cilTTtj. ono emu se eli pruiti ta zatita. To u_p_rvi_plan stavlja objekt krivinopravne zatite, institut koji j c odavno poznat u nauci krivinog prava, ali koji j e jireteno jmap pravno-dogniatsku ulogu. Oko tog se instituta koncentriu najvanija pitanja materijalne, sutinske opravdanosti krivinopravne zatite. l0s >Mcilutim on sam nije dovoljan za davanje odgovora na pitanje legitimnosti krivinopravne zatite. On mora biti ispunjen odreenim sadrajem, a nuno j c koristiti i neke druge kriterijume i uzimati u obzir i drage faktore koji se tiu krivinopravne zatite u celini. Pre svega, tu j c pitanje legitimnosti sredstava^za postizanje ciljcva krivinopravne zatite, kao i pitanje njene nunosti. To pitanje, odnosno naelo da j e krivino pravo ultima ratio, zahteva i razmatranje mogunosti za suavanje krivinog prava i njegovu deliminu supstituciju dragim sredstvima drutvene kontrole. I najzad, kada se govori o granicama krivinopravne zatite i njenoj legitimnosti ne moe se zanemariti uloga drutvenih faktora kao to j e klasni i politiki faktor, odnosno klasni aspekt krivinog prava sa ime j c povezano i pitanje konsenzusa i konflikta interesa. Sva spomenuta pitanja istovremeno odraavaju i tenju ka ispravnijem i boljem krivinom pravu.

3. S h v a t a n j a o legitimnosti k r i v i n o p r a v n e zatite Mogue j c poi ili od negativnog, ili pak od pozitivnog stava prema krivinopravnoj zatiti, njenoj legitimnosti i mogunostima. No, kako u okvira onih shvatanja koja zauzimaju pozitivan stav u odnosu na krivinopravnu zatitu, tako i kod onih koja se odnose negativno prema njoj, postoje velike razlike, tj. ona polaze sa sasvim drugaijih pozicija. Tako, legitimnost krivinopravne zatite osporavaju stare retributivistike, apsolutne teorije o kazni ali takoe i neke savrcmcne orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji. Retributivistike teorije, a to su one koje u kazni vide samo pravednu odmazdu za uinjeno zlo, danas su skoro sasvim naputene, bar u obliku koji krivinom pravu i kazni negira legitimnost obavljanja zatitne funkcije. I 0 9 ) lzvesno oivljavanje retributivizma do kojeg j e u nekim zemljama dolo ne ide toliko daleko da dovodi u pitanje zatitnu funkciju krivinog prava. Ono je, pre svega, reakcija na neogranini utilitarizam koji ne vodi rauna o principu pravednosti i srazmernosti a uinioca svodi ha objekt, to j e do|o do izraaja kod orijentacije na treunan i resocijalizaciju uinilaca krivinih dela. Meutim, upravo polaenje sa utilitaristikih
IOK). T a k o J a k o b * p o g l a v l j u s v o g u d b e n i k a k r i v i n o g prava u k o m e o b r a u j e p i t a n j e o b j e k t a k r i v i n o p r a v n e zaSlitc d a j e n a s l o v m a t e r i j a l n a legitimacija krivinog p r a v a " (up. Ci. J a k o b s , Slral'rcclil, A l l g c m c i n c r T c i l , Berlin, 1983). 109} N o , o n e u fllozollji, o d n o s n o ctici. k a z n e i d a l j e i m a j u s v o j e pristalico. Vid. npr. T l t c P h i l o s o p h y of Punislinicnt. c d . by H. 13. A c t o n , L o n d o n , 1973.

80

KRIVINOPRAVNA ZATITA

pozicija koje opravdanje krivinog prava vidi u njegovoj korisnosti, moe dovesti do kritike krivinog prava. Dok su retributivne teorije kazne negirale legitimnost krivinopravne zatite, ali nc i samog krivinog prava, danas sc sve ee govori o krizi legitimnosti krivinog prava u celini. Upravo kanjavanje koje vie nije samo sebtcilj u skladu sa religioznim i moralnim nonnama, odnosno kanjavanje kome se daje instrumentalni karakter i odreena drutvena, zatitna funkcija, postaje problem u pogledu svog legitimiranja. Kao to kae Radbruh, samo sc u ime bojih ili moralnih zakona moglo kanjavati mime savesti, oITkodla^njavanja samo li ime dravne ili drutvene nunosti i svrsishodnosti, tj. u ime mnogoznanih i spornih vrednosti drfite ruke kojeTcanjavaju".1 " I) Iako se u nauci krivinog prava poi>!.av'" In dosta olako prelazi pieko pitanja legitimnosti krivinog prava sa konstatacijom da se radi o zatiti drutva, ili da se krivinim pravom titi neki etiki minimum, ima i onih koji se pitaju ko se titi i od ega, tj. u iju korist krivino pravo obavlja svoju funkciju. Radikalna kritika krivinog prava, za razliku od vladajueg shvatanja, ide toliko daleko da tvrdi da krivino pravo nc samo da nc slui drutvu, ve naprotiv d a j e ono sredstvo represije nad veinom u drutvu. ""Zajedniko za ovu radikalnu kritiku krivinog prava jeste to da polazi sa klasnog i politikog aspekta istiui konflikt interesa kao prepreku krivinopravnoj zatiti drutva. Negativan stav prema krivinopravnoj zatiti jc izraen i u abolicionizmu, pravcu koji se zalae za potpuno ukidanje krivinog prava. Abolicionizam u krivinom pravu vidi samo negativne strane i krivino pravo posmatra kao drutveno zlo samo po sebi koje je, osim toga, i potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju. Takva kritika krivinog prava jc preterana, a zahtev za njegovim ukidanjem spada u sferu utopije. i I u okviru orijentacija koje zauzimaju pozitivan stav prema krivinopravnoj zatiti postoje znaajne razlike. U delu nauke krivinog prava preteno ogranicnom na krivinopravnu dogmatiku, dominira shvatanjc da sc krivinim pravom i kaznom tite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u drutvu, te da jc ta zatita u interesu celog drutva, u interesu omoguavanja zajednikog ivota ljudi u drutvu. Za razliku od nekih pravaca u kriminologiji koji ponekad i prenaglaavaju znaaj klasnog i drugog konflikta, u nauci krivinog prava se po pravilu ne ukazuje na klasni karakter krivinog prava. To nc znai da se zanemaruje pluralitet interesa, ali se polazi od toga da je u pitanju konflikt interesa koji se u okviru postojeih mehanizama u drutvu moe razreiti. Smatra se da u krivinom pravu dolaze do izraaja oni interesi koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri." 2 > U bivim socijalistikim zemaljama, pa i u naoj.
110) N a v e d e n o p r e m a W . H a s s c m c r , H. Stcincrt. H. T r c i b c r , SoZjalvvisscnschaften ini S t u d i u m d e s R c c h t s . B a n d II, M u n c h c n , 1978, pp. 4 5 - 4 6 . 111) T a k o R. Q u i n n e y . C r i m i n a l Justicc in A m e r i c a , B o s t o n , 1974, pp. 2 2 - 2 5 . 112) V i d . H . Z i p f , Kriminalpolitik. H c i d c l b e r g - K a r l s r o h c . 1980, p. 51. Ipak. ima i o n i h koji p r i z n a j u da za politiki u s p e h n e k o g interesa n i j e p r e s u d n a n j e g o v a p r o i r c n o s t . N a p r o t i v , opti interesi nisu p o d o b n i d a budu d o v o l j n o o r g a n i z o v a n i . S t o g a j c u pluralistikom p r o c c s u p r e s u d a n s t e p e n o r g a n i zovanosti interesa i n j e g o v a s p o s o b n o s t d a s e k r o z k o n f l i k t o s t v a r i . T a k o K. A m e l u n g , Stratrcchtstt'isscnschan u n d S t r a f g c s c t z g e b u n g , ZStVV, 1980. B a n d 9 2 , p. 50.

81

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

znaaj klasnog momenta se posebno naglaavao, ali se ipak dolazilo do konsenzusa modela jer se tvrdilo da su klasni interesi radnike klase u socijalizmu istovremeno i interesi celog drutva. Kao to se u nauci krivinog prava na Zapadu preteno zauzima nekritiki stav u pogledu konsenzusa oko interesa koji se tite krivinim pravom, slino se i u nauci krivinog prava u socijalistikim zemljama nije doputala mogunost da krivino pravo moe tititi interese koji nisu i interesi svih, odnosno veine lanova drutva. Poto u savremenim drutvima manje ili vie postoje razliiti oblici nejednakosti, i krivino pravo u krajnjoj liniji odrava te odnose nejednakosti. To je vie izraeno u primeni krivinog prava jer se na zakonskom nivou zatita prua jednako svim lanovima drutva. Krivino pravo, na primer, formalno jednako prua zatitu imovine kako najbogatijim, tako i onima koji nemaju nita. Iako to vodi nejednakoj zatiti, to je posledica postojeih odnosa u drutvu na koje krivino pravo moe malo, ili nimalo uticati.1131 Ipak, iedno krivino pravo koje se rukovodi prc svega principom pravnfi-.dlave. tfliznicdu ostalog podrazumeva njegovu primenu bez_obzira na neiji drutveni status jjitieaj, nee bar sluiti odravanju postojeih odnosa nejednakosti u drutvu.

4. U s m e r e n o s t i g r a n i c e k r i v i n o p r a v n e zatite Opravdanje krivinog prava zavisi u prvom redu od njegovih ciljeva. Za krivino pravo koje nije samo sebi cilj, iji jc cilj obavljanje zatitne funkcije, presudna j e usmerenost te zatite, kako u normativnom tako i u faktikom smislu. Postavljeni ciljevi zahtevaju i primerena sredstva podobna za njihovo ostvarivanje. Osnovno sredstvo krivinog prava i danas jestgjcazna. I pored toga to joj se, pod odreenim uslovima, ne moe negirati legitimnost, ona u mnogo emu ostaje problematina mera. Nemogunost da se ona transfomiie u neto drugo" a da i dalje ostane glavni oslonac krivinog prava, vodi stroim uslovima za legitimnost krivinopravne zatite. Povreda i ograniavanie-osnovnih dobara oveka do kojih dolazi kroz njenu-primenu. kao i samo ograniavanjg_s.lobode oveka putem pretnje kaznom, moe sc legitimisati samo zatitom dohaia iste vrednosti. Osim toga, kazni i krivinopravnoj intervcncijijma mesta sanioonda kada su iscrpjjenejve druge mogunosti za pruanje zatite. I pred svaku inkriminaciju, odnosno proglaavanje od strane zakonodavca nekog ponaanja krivinim delom, postavljaju se slini zahtevi. Pre svega, mora postojati legitimni objekt zatite, kao i odreeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugroavanje zbog ega je krivinopravna reakcija nuna. Pored zahteva da se inkriminisanju pribegava kao krajnjem sredstvu, od znaaja za legitimnost proglaavanja nekog ponaanja krivinim delom je i uvaavanje

113) K a o s t o ironiCno p r i m e u j e A n a t o l F i a n s , z a k o n u s v o j o j u z v i e n o j j e d n a k o s t i z a b r a n j u j e k a k o b o g a t i m , l a k o i s i r o m a n i m d a s p a v a j u ispod m o s t a , da p r o s e na u l i c a m a i da k r a d u hleb.

82

KRIVINOPRAVNA ZATITA

nekih drugih principa. To jc pre svega odreenost inkriminacija bez ega se dovodi u pitanje pravna sigurnost graana. I generalna prevencija se nc moe oekivati tamo gde graani nisu sigurni u pogledu toga ta predstavlja zabranjeno, kriminalno ponaanje. Generalna prevencija zahteva (a i princip pravednosti) da se zakonskim opisom kao krivina ela predvide samo ona ponaanja koja je mogue izbei, koja sc jednom apstraktnom uiniocu normalnih, prosenih sposobnosti objektivno mogu uraunati, koja sa aspekta optih ljudskih sposobnosti dozvoljavaju upravljanje uzronim tokom. Tu jc i zahtev da to budu samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu krivinopravnu odgovornost. Dosadanji razvoj krivinog prava u savremenim drutvima pokazao jc univerzalnu tendenciju stalnog irenja granica krivinopravne zatite. S jedne strane to dovodi do suvie irokog zadiranja u slobodu pojedinca, a s druge strane vodi jo neefikasnijoj zatiti onih dobara kojima jc ona zaista neophodna. Ekstenzivno postavljeno krivino pravo ne moe obezbediti generalnu prevenciju koja jc neophodna za jednu relativno efikasnu krivinopravnu zatitu. Krivino pravo sc nc moe opravdavati zatitnom funkcijom ako jc zaista i faktiki nc bi obavljalo. Poznate su i negativne strane krivinog zakonodavstva koje sc nc primenjuje, kao i proces negativne selekcije koji se pri tome odvija. Neprimcnjivanjc krivinog prava je naroito izraeno u nekim oblastima. Reenje navedenih problema ne moe se videti u pokuaju da se ekstenzivno krivino pravo efikasnije primenjuje, jer bi to zahtevalo mnogostruko uveanje i jaanje odreenih dravnih struktura i organa. To bi, pored toga to jc to teret koji bi neko drutvo teko moglo izdrati, predstavljalo i ozbiljnu opasnost da sc te strukture koriste i u neke druge svrhe koje bi ugrozile prava i slobode graana. ak i kada bi postojala spremnost da se preuzmu ti rizici, vrlo jc problematino ta bi se na planu krivinopravne zatite dobilo. Uvcrljivo izgleda tvrenje da bi masovna primena krivinih sankcija prema graanima otupila otricu prcuije kaznom i da bi vodila i slabljenju samih krivinopravnih normi.1141 Ekstenzivna krivino pravo iz jo jednog razloga negativno utie na njegovu zatitnu funkciju. Krivinopravna zatita putem generalne prcvcncijc pretpostavlja da graani poznaju krivine zakone, a poztiatojc da su njihove mogunosti u tom pogledu ograniene, da postoji ogranieni kapacitet prijema informacija koje sadre krivinopravne norme. Reenje treba videti u modelu krivinopravne zatite ograniene samo na zatitu najvrednijih dobara od najteih oblika napada. Odgovor na pitanje kojim dobrima pri toj selekciji treba dati prednost, zavisi najvie od toga kako e se shvatiti sadrina opteg objekta krivinopravne zatite. Stavljanje na prvo mesto, kao vrhunske vrenosti, u jednom drutvu priznatih, i po pravilu i ustavom garantovanih, osnovnih ljudskih prava znailo bi i drugaije ponavljanje granica krivinopravne zatite. U pogledu dobara iji neposredni no114) H. Popitz, O b c r d i c P r a v c n t i v w i r k u n g d e s N i c h l s w i s s c n s , T u b i n g c n , 1 9 6 8 .

83

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

silac nije ovek, krivinopravnu zatitu bi u naelu bilo opravdano pruati samo onim optim dobrima bez kojih se osnovna ljudska prava ne mogu ostvarivati. To ne umanjuje znaaj optih dobara, jer napad na takva dobra moe dovesti do masovnog ugroavanja ili povrede osnovnih ljudskih prava. Tako postavljen opti zatitni objekt, kao kriterijum za odreivanje granica krivinopravne zatite, vodio bi uem postavljanju tih granica u oblasti zatite optih dobara, gde danas i dolazi do hipertrofije krivinog prava. S jedi^strane_opravdanojcJciti^uayaniu. polja krivinopravne zatite,_as druge, njenom intenziviranju u odnosu na to sueno.polje. Ovakav koncept krivinopravne zatite, koncept koji bi se mogao nazvati selektivnim krivinopravnim minimalizmom, polazi od oveka i njegovog mesta u drutvu. U osnovi tog koncepta nalazi se, s jedne strane, tenja da sc sloboda oveka minimalno ogranii izbegavanjem krivinopravne intervencije svuda tamo gde ona nije neophodna, a s druge, nastojanje da se teite krivinopravne zatite stavi na osnovna dobra oveka. Samo .ono krivino pravo ije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zatitu^ osnovnih ljudskih prava stavlja u centar svega, kome je to i osnovna polazna taka i cilj, i koje sve podreuje tom zadatku, moe pretendovati na punu legitimnost. Upravo .takva humanistika orijentacija na planu zatite moe krivinom pravu i njegovom nuno nehumanom sredstvu - kazni, dati humani karakter. Suavanje granica krivinopravne zatite i njeno koncentrisanje na oveka i njegova dobra jeste dugotrajan proces, odnosno ideal koji se samo postepeno moe. ostvari vati." 5 'Ne postoje neke utvrene, univerzalne minimalne granice krivinopravne zatite. One su to uvek s obzirom na dato drutvo, s obzirom na to kolTkojJtJStojei odnosi i prilike u tom drutvu to objektivno dozvoljavaju. Suavanje obima krivinopravne zatite i pri tome njeno drugaije usmeravanje, ipak nc bi zahtevalo radikalne promene krivinog prava. Ono bi i dalje moralo biti rukovoeno optim principima na kojima se zasnivaju njegovi osnovni pojmovi i instituti. Nikako sc nc sme upasti u zamku koja bi znaila naputanje nekih dostignua do kojih je krivino pravo u toku istorije teko dolo. Je^, naputanje nekih od tih principa znailo bi iroko otvaranje vrata mogunostima, zloupotreba krivinog prava. Neto kvalitativno drugaije i bolje od krivinog prava moe nastati samo u drutvu od koga su sva savremena drutva veoma udaljena. Tako neto e moda biti stvar daleke budunosti. Meutim, ono tojc danas opravdaiia-i rcalno jeste.zaustavljanje daljeg irenja granica krivinog prava i stavljanje tejta na zatitu onih dobara iji s e j j s o k stepen legitimnosti nc moe osporiti, a to su ovek i njegova jstorijski determinisana osnovna prava.

115) Z a s a d a o n n i j e d o a o d o izraaja u s a v r e m e n o m k r i v i n o m z a k o n o d a v s t v u . lavic, z a p a a sc k r i v i n o p r a v n i e k s p a n z i o n i z a m i n j e g o v o i r e n j e i na n o v a p o d r u j a . Pred k r i v i n o p r a v o s c s v e v i e p o s t a v l j a j u nerealni z a h t e v i i o e k i v a n j a . V i e o t o m e vid Z . S t o j a n o v i , Kriza s a v r e m e n o g k r i v i n o g p r a v a ? Prava o v e k a , br. 5 - 6 / 2 0 0 3 , sir. 9 - 1 8 .

84

III. VREMENSKO I PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA 1. Vremensko vaenje krivinog zakona Kao i drugi zakoni i krivini zakon stupa na snagu onog dana kada jc to njime izriito propisano. To moe biti due ili krae vreme od dana donoenja zakona. Ono to je specifino za ovu oblast, pre svega kada jc re o kompletnom krivinom zakoniku (ali esto i kod obimnijih i znaajnijih izmena i dopuna), to vrcrriejeTpo pravilu, due nego kod drugih zakona. Razlog za to je pre svega potreba da se graani upoznaju sa novim krivinim zakonom. Kada je re o sasvim novim ili sloenim reenjima i samim pravosudnim organima jc potrebno izvesno vremezaupoznavanje tih reenja. Mogue je i da sc propie da neke odredbe zakona kasnije stupaju na snagu u odnosu na ceo zakon (na primer, kada jc potrebno stvoriti uslove za izvravanje neke nove krivine sankcije koja se uvodi tom odredbom). Zato, u naojj stranoj zakonodavnoj praksi u oblasti krivinog prava nisu retki sluajevi da to vreme traje i due od godinu dana." 6 ' Ukoliko nije izriito propisan dan stupanja na snagu krivinog zakona, vai opte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u slubenom glasilu. Naime, zakon, prema ustavnoj odredbi, stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Iako je istom odredbom dozvoljeno da se. iz naroito opravdanih razloga odredi i krae vreme za stunanie na snagu zakona, kod krivinog zaKona zbog prirode materije koju regulie, u naelu nc. bi bilo opravdanoj>rcdyideti krae vreme od osam dana od dana objavljivanja. U krivinom pravu postoje odreene specifinosti vezane za vremensko vaenje krivinog zakona. Odredbama lana 5. KZ regulisano jc vremensko vaenje krivinog zakonodavstva. Pravilo koje te odredbe sadre, a to je da sc na uinioca krivinog dela primenjuje zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, nuna je posledica vaenja naela zakonitosti. Predvien jc, meutim, jedan vaan izuzetak od tog opteg pravila (lan 5. stav 2. KZ). Re je o obaveznoj retroaktivnoj primeni zakopa koji je blai za uinioca. Ukoliko jc
116) Na primer, l o j e bio sluaj sa Krivinim zakonikom Francusko iz 1994. godine.

85

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

novi zakon stroi za uinioca, on se ni u kom sluaju ne moe retroaktivno primcnitiTMoguej da sc zakon posle izvrenja krivinog dela izmeni nc samo jednom, ve vie puta. U tom sluaju, primenie se onaj zakon koji jc najblai za uinipcaTPostoiee zakonsko reenje izriito ukazuje na to da sc prilikom praene d a n j e neki zakon blai uzimaju u obzir i meuzakoni (interimni zakoni), tj. zakoni koji su vaili posle zakona koji jc vaio u vreme izvrenja krivinog dela, a pre zakona koji jc vaio u vreme suenja. Kada sc procenjuje da li je jedan zakon blai moe doi do vie situacija. Za uiniocaje, nema sumnje, najpovoljnija ona situacija kada novi zakor^za razliku od starog zakona, uinjeno delo uopte ne predvia kao krivino delo, kada je dolo do dckriminalizacije. T u s u i situacije kada novi zakon dozvoljava iskljuenje krivinog dela (npr. ako novi zakon predvidi da neotklonii.v.a pravna zabludajikljuujfiJarojtcu), zatim kada predvia nove esnpve za .osloboenje od kazne, kada propisuje blau kaznu po meri, pa do situacije kada sc zakoni razlikuju u pogledu mogunosti za izricanje kazne (glavne ili sporedne), odnosno druge krivine sankcije. Prilikom uporeivanja, krivinopravna odredba sc mora posmatrati u celini, tj. ne moe sc uporeivati samo deo te odredbe." 7 'U sluaju.spora, tj. kada^sgnemoeutvrditikoji-jc zakon blai za uinioca, treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji jc vaio u vreme izvrenja krivinog dela. Pitanje je do kada se moe primeniti blai zakon, tj. da li samo do pravosnane presude, ili i u postupku vanrednih pravnih lekova. Prihvatljivo jc miljenje da je primena blaeg zakona mogua i posle donoenja pravosnane presude ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo dolo do glavne rasprave, odnosno ako se o stvari ponovo meritorno odluuje. Postavlja se pitanje da li sc pravilo o vremenskom vaenju zakona primeniuie i na zakone sa ogranienim vremenskim trajanjem. Re je o tome da se u nekim, posebnim prolaznim situacijama rsaguje donoenjem zakona koji su stroi. Posle prolaska tih vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da vae. Sporno je da li se nakon prestanka tih zakona primenjuje kasniji zakon koji je po pravilu blai.1 Imajui u vidu vreme potrebno za otkrivanje dela i duinu krivinog postupka u mnogim sluajevima ne dolazi do primenc tih zakona, naroito onda kada oni traju relativno kratko vreme. Koji bi onda bio cilj njihovog donoenja ako se oni ne bi mogli primeniti u odnosu na veinu krivinih dela uinjenih za
117) U vezi sa tim b i l o j c s p o r n o d a ii j c blai z a k o n o n a j koji u m c s l o s m r t n e k a z n e s a d a p r e d v i d a o k a z n u z a t v o r a u t r a j a n j u o d etrdeset g o d i n a s o b z i r o m na to d a s c r a n i j e u m c s l o s m r t n e k a z n e m o g l a izrei k a z n a z a l v o r a u t r a j a n j u o d d v a d e s e t g o d i n a k o j a j c t a k o d c ukinula k a d a i s m r t n a k a z n a , l a k o j c o v a j p r o b l e m teorija i s u d s k a p r a k s a m o g l a d a rci p u l e m t u m a e n j a , z a k o n o d a v a c j c .2003. g o d i n e d o p u n i o o d r e d b e o v r e m e n s k o m v a e n j u (l. 4. O K Z ) n o v i m s t a v o m 3. koji j c glasio: A k o j c u v r e m c izvrenja k r i v i n o g d e l a z a t o k r i v i n o d e l o bila propisana s m r t n a k a z n a , uiniocu k r i v i n o g d e l a m o e s c izrei k a z n a z a t v o r a o d etrdeset g o d i n a " . A k o j c v e p r o c c n j c n o d a j e p o stojala p o t r e b a z a j e d n o m o v a k v o m o d r e d b o m , n j o f m j c bilo m e s t o u o k v i r u o d r e d a b a o v r e m e n s k o m v a e n j u k o j e su t r a j n o g i o p t e g k a r a k t e r a , v e s c radi o o d r e d b i k o j a ima k a r a k t e r prolaznih i z a v r n i h o d r e d a b a . N o v i K Z , inae, n c sadri v i e tu o d r e d b u . 118) O v o p i t a n j e j c u teoriji o d a v n o s p o r n o . V i d . L. v. Bar, D a s S t r a f g c s c t z , Berlin, 1906, p. 7 6 - 7 7 .

86

VREMENSKO I PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA

vreme njihovog vaenja? S druge strane, prestanak razloga zbog kojih su doneti ukazuju da ih vie nije ni potrebno primenjivati. Ovajproblem se nc EUOe ccili bez izriite zakonske odredbe koja postoji u nekim stran i m_zakonodakstvinja (nemakgmjji austrijskom npc) kojom se iskljuuje mogunost primencbjacg zakona u sluaju zakona sa ogranienim vremenskim trajanjem. S obzirom na to da nae ranije krivino zakonodavstvo nije posebno regulisalo tu situaciju, i na nju su sc primenjivale odredbe o vremenskom vaenju, to znai d a j e i kod zakona sa ogranienim vremenskim vaenjem dolazila u obzir primena kasnijeg, blaeg zakona. Meutim, novi KZ sada reava ovo pitanje tako to sc na uinioca krivinog dela koje jc predvieno zakonom sa odreenim vremenskim trajanjem primenjujeTaj zakon bez obzira na to kad mu sc sudi, osim ako tim zakonom nije drukije odreeno (lan S. stav 3). To znai da su prevagnuli kriminalnopolitiki argumenti koji ukazuju na to da zbog specifinosti zakona sa ogranienim vremenskim trajanjem treba iskljuiti primenu kasnijeg blaeg zakona. Ta mogunost se, ipak, dozvoljava ukoliko je to izriito takvim zakonom propisano.

2. Prostorno vaenje krivinog zakonodavstva Pravila o prostornom vaenju krivinog zakonodavstva reavaju pitanje ije e krivino zakonodavstvo u konkretnom sluaju biti primenjeno, tj. da li zakonodavstvo jedne ili druge drave. Svaka_drava tei tome da primeni sopstveno kriyir.no zakonodavstvo onda katla za to ima jnteresa. Taj interes postoji kada jc krivino delo izvreno na teritoriji odreene zemlje, kada je krivino delo uinio njen dravljanin i kada je krivino delo uinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog dravljanina. Postoji, pod odreenim uslovima, i opti interes svih drava da eTvan tih sluajeva obezbedi primena krivinih sankcija prema uiniocu krivinih dela. Stoga se u krivinom pravu primenjuju etiri principa koji to obezbeuju: teritorijalni, personalni, realni (ili zatitni) i univerzalni princip. 2.1. Teritorijalni princip (vaenje naeg krivinog zakonodavstva za dela uinjena u zemlji) Teritorijalni princip predstavlja osnovni princip vaenja naeg krivinog zakonodavstva (lan 6. KZ). obzirom na to d a j e svaka drava zainteresovana da pre svega na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava, razumljivo jc to je teritorijalni princip osnovni princip i to se u praksi on najee i primenjuje. Ostali principi (realni, personalni i univerzalni) primenjuju sc samo u sluajevima kadase ne moe jmmeniti teritorijalni princip, odnosno kada jc krivino dejo uinjeno u inostranstvu. Prema teritorijalnom principu krivino zakonodavstvo Srbije primenjuje sc na sva krivina dela koja su uinjena na teritoriji Srbije nezavisno od dravljanstva uinioca. Isto vai i za Crnu Goru. Krivino zakonodavstvo Srbije, odnosno.Crne
87

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

Gore, vai za svakog ko na teritoriji Srbije, odnosno Crne Gore uini krivino delo. Pod pojmom teritorije Srbije podrazumcvaju sc suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima (u Crnoj Gori i obalno more). Teritorijalni princip je proiren principom zastave broda i principom registracije aviojjjt. To znai da nae krivino zakonodavstvo vai i za svakog.ko uini krivino delo na domaem brodu, bez obzira na to gdc se brod nalazi u vrcme izvrenja dela (lan 6. stav 2. KZ), kao i za svakog ko uini krivino-dclo u domaem civi lnom vazduhoplovu dok je u letu, ili u domaem vojnom vazduhoploViiTbcz obzira na to gdc sc vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja dela (lan 6. stav 3. KZ). Nae krivino zakonodavstvo, u smislu primene teritorijalnog principa ini KZ, kao i sve krivinopravne odredbe sadrane u sporednom krivinom zakonodavstvu Srbije. Nae krivino pravo predvia mogunost da sc krivino gonjenje stranca koji j e uinio*krivino delo na teritoriji Srbije, pod uslovom uzajamnosti, ustupi stranoj dravi (lan 6. stav 5. KZ). U pogledu mogunosti ustupanja krivinog gonjenja stranoj dravi stranca koji ima prebivalite u stranoj dravi, a delo je uinio na naoj teritoriji, uslov u pogledu uinjenog krivinog dela jeste da jc uinjeno krivino delo za koje propisana kazna zatvora do deset godina, ili krivino delo ugroavanja javnog saobraaja." 9 ' U sluaju kada je delo uinjeno na teritoriji Srbije, a u stranoj dravi jc pokrenut ili dovren krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee sc samo po odoBrenju republikog javnog tuioca (lan 6. stav 4. KZ). Izuzctak-Od primene ovog principa predvia meunarodno javno.pravo, a odnosi sc na lica koja uivaju potpuni diplomatski imunitet za koja vai njihovo nacionalno zakonodavstvo. 2.2. Realni, personalni i univerzalni princip (vaenje naeg krivinog zakonodavstva za dela uinjena u inostranstvu) 0

a) Realni principi Primena realnog (ili zatitnog) principa dovodi do toga da se krivino pravo jedne drave primenjuje na sva krivina dela uinjena na tetu tellrzave iIf njenih graana. Nae krivino zakonodavstvo razlikuje dve vrste realnog nrincipa. Zbog uslova potrebnih za njihovu primenu moemo ih nazvati primamim i supsidijarnim realnim principom. (1) Primarni realni princip.-Nae_krivino_zakonodavstyo vai za svakog (i naeg dravljanina i stranca) ko u inostranstvu uini neko krivino delo pro119) V i d . l a n 5 3 6 . stav 3. Z K P .

88

VREMENSKO I PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA

tiv ustavnog ureenja i.bezbednosti Republike Srbije i S e G (izuzimajui_krivirrodeTo izazivanja nacionalne, rasne i verske njxnje, razdora ^netrpeljivosti iz lana J I A KJ6), ili uini krivino.delo falsifikovania novca iz lana 2 2 1 KZ alosc talsifikovanjc obnosi pa domai novac (lan 7. KZ). To znai da ie pjedviena primena realnog jli zatitnog principa vaenja krivinog zakonodavstva. Re je o tzv. primarnom realnom principu prema kome sc. nae krivino zakonodavstvoTjcz nekih dodatnih uslova primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvri neko od navedenih krivinih dela (krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG, osim krivinog dela iz lana 317. i krivino delo falsifikovanja novca kada se odnosi na domai novac). U ovim sluajevima realni princip je primaran i obligatoran, tj. vai princip apsolutne primene naeg prava. Nae krivino pravo bie nrimenieno i onda kada jc uinilac u inostranstoi osuen i kaznu izdrao (do ega inae. pcLpravilu. ne dolazi kod veine navedenih krivinih_dela). Strano krivino pravo u . ovim sluajevima_nema nikakav znaaj, a strana sudska presuda ima znaaja samo utoliko to e se kazna koja je izdrana u inostranstvu uraunati u.kaznu koju izrekne domai sudj[lan 11. KZ). (2) Supsidijarni realniprinciD. - Krivino zakonodavstvo Srbije_vai i za stranca koji u inostranstvu uini prema naoj zemlji neko drugo krivino delo, a nelamoneko od onih koja su navedena u lanu 7. KZ u odnosu na koja se primcftjuje primarni (bezuslovni) realni princip. Ono vai i za stranca koji uini bilo koje krivino delo protiv dravljanina Srbije. U oba sluaja potrebno j e da se stranac zatekne na teritoriji nae zemlje ili da joj bude ekstradiran (lan 9. stav 1). U sluaju kada je delo uinjeno prema naoj zemlji re je o primeni realnog principa, a u sluaju kada je delo uinjeno na tetu n aeg d r a v lj a n i na o pasivnom personalnom principu, kojuakoe spada u realni princip. I u jednom i u drugom sluaju primenjuje se realni princip za koji se moe rei da je sunsidijamoi; (uslovnog).karaktera, jer se primenjuju samo ako su ispunjeni posebni uslovi propianTlanom 10. st. 1. i 2. KZ(vid. dole odeljak 2.2.1). Naime, za razliku od primarnog realnog principa, ovde nema potrebe za primenom naeg krivinog prava u sluaju d a j e dolo do primene stranog krivinog prava. b) Personalni princip. Nae krivino zakonodavstvo vai za dravljanina Srbije i C m e S o r a j l kad u inostranstvu uini neko drugo krivino delo, osim krivinih dela navedenih u lanu 7. KZ, ako se zatekne na teritoriji nae zemlje ili joj bude ekstradiran (lan 8. KZ). Ovom odredbom se predvia (aktivni]^personalni princip za vaenje naeg krivinog zakonodavstva. Prema tom principu nSSg krivino zakonodavstvo se primenjuje na nae dravljane koji u inostranstvu uinejcrivino delo i onda kada sc radi o bilo kojem krivinom delu, a nc samo o onima koja su obuhvaena primamim realnim principom. Krivino zakonodavstvTrbije primenie se i na onog uinioca koji je postao dravljanin Srbije poto je uinio krivino delo (lan 8 stav 2. KZ). Razlog za primenu ovog principa jeste da nai dravljani dolaskom u Srbiju i GrmrGoru ne bi izbegli odgovornost za krivina dela uinjena u inostranstvu, s obzirom na to da ne mogu biti ekstradira89

K R I V I N O PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

ni. Posebni uslovi za primenu ovog principa, odnosno situacije u kojima sc on nee primeniti predvieni su u lanu 10. st. 1. i 2. KZ (vid. odeljak 2.2.1). v) Univerzalninrin^ij^ Odredba lana?. KZ predvia uslovc pod kojima sc primenjuje univerzalni princip. Prema njemu nae krivino zakonodavstyova[ i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu uini u inostranstvu krivino delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrcci zatvor u trajanju od pet godina ili, tea kazna. Uslovi za primenu unjverzalriSJprincipa su da se stranac zatekne na naoj teritoriji a ne bude ekstradiran stranoj dravi, kao i d a j e delo kanjivo i po zakonu^zemljc u k o j o j j c uinjeno. Slld ncTmoe izrei teu kaznu od kazne koju predvia krivino zakonodavstvo zcm l j e u kojoj je delo uinjena I ovaj princip jesupsidijarnogkaraktera. Gonjenje se nece'predueti u istim sluajevima kao i kod (aktivnog) personalnog principa i supsidijamog realnog principa, tj. ovaj princip se primenjuje pod uslovima iz lana 10. st. 1. i 2. KZ (vid. odeljak 2.2.1). Osim toga, u praksi sc po piaiiilirvri ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi za njjj, to jo vie umanjuje praktini znaaj univerzalnog principa, tj. do njegove primene u praksi dolazi veoma.retko. To ne umanjuje njegov naelni znaaj, jer on obezbeuje da se prema uiniocu krivinog dela uvk moe primeniti krivina sankcija. U pogledu uslova da se radi o krivinom delu i prema stranom zakonu, postoji kod univerzalnog principa jedan izuzetak: ako je u pitanju delo koje se prema pravnim naelima priznatim od strane meunarodne zajednice smatra krivinim delom. U tom sluaju gonjenje se prema odredbi lana 10. stav 3. KZ moe preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca.

2.2.1. Posebni uslovi za primenu supsidijamog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa Odredbe KZ predviaju posebne uslove pod kojima nee doi do primene supsidijamog realnog principa, odnosno personalnog i univerzalnog principa ili, drugaije reeno, predviaju dalje posebne uslove pod kojima se mogu primeniti ovi principi (lan 10. st. 1. i 2). Poto je re o izuzecima, odnosno o dodatnim uslovima, ove odredbe su u tesnoj vezi s primenom realnog, personalnog i univerzalnog principa, tako da ih treba posmatrati kao celinu sa odredbama kojima su ovi principi regulisani (l. 8. i 9. KZ). Prema odredbama lana 10. st. 1. i 1. KZ personalni, supsidiiami realni i univerzalni pringjp. (l. 8. i 9. KZ) nee biti primenjeni i krivino gonjenje sc nee preduzeti u sledea etiri sluaja: 1) ako je uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen; 2) ako je uinilac u inostranstvu pravosnanom presudom osloboen ili mu je kazna zastarela ili oprotena; 3) ako je prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera~bezbednosti;
90

VREMENSKO I PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA

4) ako je za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, a takav zahtev nije podnet. U navedenim sluajevima nema razloga za primenu naeg krivinog zakonodavstva, tj. opravdano je uvaiti primenu stranog krivinog zakonodavstva. Tako, na primer, bilo bi i kriminalno-politiki nepotrebno, a i nepravedno uinioca ponovo kanjavati i pored toga to je u inostranstvu u potpunosti izdrao kaznu. Za primenu personalnog, supsidijamog realnog i univerzalnog principa (l. 8. i 9. KZ) potrebno je da bude ispunjen jo jedan uslov, a to jc da sc za krivino delo kaKjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno. Ukoliko sc po zakonu emlje u kojoj j e delo uinjeno za to krivino delo ne kanjava, gonjenje sc moe preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca. To znai da izuzetno^ i 'onda kada neko ponaanje nije predvieno kao_krivino delo zakonodavstvom zemlje u kojoj je preduzeto, do primene naee krivinog zakonodavstva moe doTukoliko je dato odobrenje republikog javnog tuioGa-za-pceduzimanjcJcrivinog gonienia. 2.2.2. Uraunavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu Primenom nekog od principa prostornog vaenja krivinog zakonodavstva, iako je u inostranstvu pokrenut krivini postupak, a u nekim sluajevima i onda kada je dolo do izvrenja krivine sankcije u inostranstvu, mogue jc da sc ponovo sudi uiniocu krivinog dela i primeni domae krivino pravo. Ukoliko do toga doe, bilo bi nepravedno da se vremc provedeno u pritvoru, ili deo kazne ne urauna u kaznu izreenu od strane domaeg suda. Zato se pritvor, lienje slobode u ckstradicionom postupku, kao i kazna koju je uinilac izdrao na osnovu presude inostranog suda, uraunava u kaznu koju izrekne domai sud za isto krivino delo. Ukoliko se ne radi o kaznama iste vrste, uraunavanje e sc izvriti po ocem suda. Uraunavanje kazne izdrane po presudi stranog suda obavezno jc kod primene svili principa prostornog vaenja (l. 6-9. KZ). Treba imatLu vidu da ako je re o supsidijarnom realnom principu, personalnom i univerzalnom principu (l. 8. i 9 KZ), uraunavanje kazne izdrane u inostranstvu dolazi u obzlrsamo ako je uinilac delimino izdrao kaznu, jer ako jc izdrao u, cclini do krivinog gonjenjaneSeTri doi lan 10. stav 1. taka 1. KZ). Do uraunavanja pritvora i "kazne izreene presudom inostranog suda kod teritorijalnog principa dolazi samo ukoliko doe do primene naeg krivinog prava, tj. ukoliko postoji odobrenje republikog javnog tuioca za krivino gonjenje. U sluaju primarnog realnog principa (lan 7. KZ), esto nee ni doi do primene stranog krivinog prava, pa stoga nema ni potrebe za uraunavanjem. Meutim, ako jc za neko od krivinih dela na koje se primenjuje primami realni princip ipak dolo do primene stranog krivinog prava, i u sluaju d a j e u potpunosti izdrana izreena kazna (poto se i u tom sluaju primenjuje nae krivino pravo), uvek dolazi do uraunavanja izdrane kazne.

91

KRIVINO PRAVO I KRIVINOPRAVNA ZATITA

2.3. Vaenje krivinog zakonodavstva drave lanice (kolizione norme) Postojee krivino zakonodavstvo u Srbiji i Crnoj Gori ine krivini zakonici Republike Srbije i Republike Crne Gore, kao i sporedno krivino zakonodavstvo, tj. krivinopravne odredbe koje sadre pojedini zakoni (vid. i lan 112. stav 2. KZ). Ustav SR Jugoslavije je zadrao podeljcinv zakonodavnu nadlenost u ovoj oblasti izmeu savezne drave i republika lanica, iako za to nije bilo argumenata ni politike ni krivinopravne prirode. Takvo stanje zadrano jc izvesno vreme i posle formiranja dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Meutim, prvo jc Crna Gora, a zatim i Srbija donela novi Krivinifcakonik u kome na celovit nain regulie krivinopravnu materiju. S obzirom na to da su fepublikc, odnosno drave lanice i ranije imale svoje krivino zakonodavstvo, bilo Nje nuno predvideti reenje u sluaju kolizije tog zakonodavstva. Donoenjem svog samostalnog krivinog zakonodavstva od strane drava lanica dravne zajednice SCG, ovo pitanje jo vie dobija na znaaju To reenje jc sadrano u odredbama lana 12. KZ. Tu je kao osnovni princip prihvaen princip primene zakona one drave lanice na ijoj teritoriji je krivino delo uinjeno (lan 12. stav 1. KZ), a kao dopunski princip primena zakona drave lanice u kojoj se uiniocu sudi (lan 12. stav 2. KZ). S obzirom na to da dravna zajednica ima samo dve drave lanice, odredbe lana 12. znatno su pojednostavljene u odnosu na reenje koje je postojalo u bivoj SFRJ, jer je otpala potreba za daljim pravilima za rcavanjeeventualnog sukoba zakona. To znai da sc za sva krivina dela uinjena na teritoriji jedne drave lanice primenjuje njeno krivino zakonodavstvo, bez obzira na to gde se uiniocu sudi. Ukoliko je krivino delo uinjeno na teritoriji obe drave lanice (na primer, ako je radnja izvrena na teritoriji jedne republike, a'poslcdica nastupila na teritoriji druge republike, ili je i sama radnja preduzeta ha teritoriji obe republike), primenie sc zakon drave lanice u kojoj se'sudi. Ukoliko sc uiniocu u jednoj dravi lanici sudi i za krivino delo koje je uinjo na teritoriji druge drave lanicc, primenie se za to delo zakon druge druge drave lanice (i u sluaju da su zakoni isti). Osim navedenih osnovnih pravila, predviena su i pravila koja vae za primenu krivinog zakonodavstva drave lanice u jednoj posebnoj situaciji: kada jc delo uinjeno u inostranstvu. Za krivina dela izvrena u inostranstvu, tj. van teritorije dravne zajednice SCG, ukljuujui i krivina dela izvrena na domaem brodu ili u domaem vazduhoplovu dok se nalaze van teritorije SCG, vai krivini zakon drave lanicc u kojoj sc uiniocu sudi (lan 12. stav 3. KZ). Inae, procesnopravne odredbe u ovom sluaju odreuju nadlenost suda na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, a ako oni nisu poznati, onda je nadlean sud na ijem se podruju uinilac uhvati ili sam prijavi. To znai da e se primeniti krivini zakon one drave lanice u kojoj uinilac ima prebivalite ili boravite, a ako oni nisu poznati, onda se primenjuje krivini zakon drave lanice na ijoj teritoriji je uinilac uhvaen, ili se sam prijavio.

92

Deo

drugi

KRIVINO DELO

Deo drugi KRIVINO DELO

Odsck prvi POJAM KRIVINOG DELA

1. Opti pojam krivinog dela - shvatanja u naoj teoriji Odreivanje opteg pojma krivinog dela predstavlja jedno od najvanijih, ah i najsloenijih pitanja u nalii krivinog prava. Od toga kako e sc odredili taj pojam, zavisi i ceo sistem opteg dela krivinog prava. Opti deo krivinog prava bavi se samo odreivanjem opteg pojma krivinog dela, a ne i odreivanjem pojmova pojedinih krivinih dela. Re jc o utvrivanju optih obeleja koja mora posedovati bilo koje ponaanje da bi sc moglo smatrati krivinim delom. Osimjih obaveznih optih obeleja, kod svakog pojedinog krivinog dela javljaju sc posebna, konkretizovana obeleja koja ine posebne pojmove tih krivinih dela (krivinog dela ubistva, krae, silovanja i dr.) to predstavlja materiju posebnog dela krivinog prava. Iako u stranoj nauci krivinog prava dominiraju novija shvatanja opteg pojma krivinog dela, u naoj teoriji je i dalje prisutan klasian pojam krivinog dela koji potie iz nemake doktrine. Taj pojam, mada jc danas u stranoj teoriji krivinog prava prevazien, ima i odreene prednosti. Izmeu ostalog, on je relativno jednostavan to ima ne samo svoje didaktiko opravdanje, ve j e tQ prednost i za primenu, odnosno praksu. Ova konstatacija vai i za krivinopravnu dogmatiku, odnosno sistem opteg dela u celini koji najvie zavisi od toga kako se shvata pojam krivinog dela. Opravdanje za zadravanje tradicionalnog pojma i dogmatike opteg dela jeste pre svega u tome to ona nudi reiatjvnftjasne jjojmove, to je znaajno za primenu prava i za ostvarivanje nekih psnoynih.nacla kao toje naelo pravne sigurnosti. To ipak nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimino ne prihvate. Uobiajeno je da se pojam krivinog dela odreuje u formalnom i u materijalnom smislu. Formalni poiam krivinog dela ograniava j>ejia njegovejTravric etelnente^dok materijalni, pojam tei da odredi njegovu sutinu, oilnosno sadrinu krivinog dela. Pri tome, formalni, ili pravni pojam krivinog jjeln ima vei^naaj za nauku krivinog prava. To ne umanjuje znaaj materijalnog pojma krivinog dela, ali se njime nauka krivinog prava zbog svoje prirode i metoda
95

KRIVINO DF.LO

moe baviti samo u meri u kojoj je to mogue, dok ostalim naukama kao Sto su kriminalna politika, kriminologija, pa i sociologija, ostaje da sc detaljno i sveobuhvatno bave materijalnim pojmom krivinog dela. U okviru formalnog poima krivinog dela u starijoj nemakoj krivinopravnoj literaturi postojao je sukob dva shvatanja: realistikog i normativnog (iHjuristic^og). Definisano* realistiki. krivino delo jeste liudskodclo kao fiziki, realni fenomen. Prema normativnom, ili juristikom gleditu krivino delo ic j s kljnivo pravni pojam ono ie negacija prava. Iako nije teko uvidcti da je krivino delo istovremeno i pravni pojam podloan vrednovanju, a krivino ncpravo povreda norme, u naoj teori ji se ipak polazi od toga da je ono pre svega delo oveka koje prouzrokuje povredu prava. Zato se prednost u sukobu ova dva formalna pristupa odreivanju pojma krivinog dela daje realistikom pojmu. Pojazei od toga da je krivino delo pre svega.delo.oveka kao.fizika pojava u realnosti, kao njegovi dalji formalni elementikoii su nesporni, iavliaiu se protivpravnost i odreenost u zakonu,.Postoji i saglasnost oko toga da kao obavezni elemcnat u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni elemenat, a to je vinost (krivica) koja se u naoj teoriji uproeno shvata kao psihiki odnos uinioca prema delu. Danas je i u naoj teoriji naputeno objektivno shvatanje poima krivinog dela koje potie od T. ivanovia, a koje negira vinost kao obavezan elfimenat opteg pojma krivinog dela, pa se krivino delo shvata u objektivno-subicktivnom smislu. Dostaje proireno i shvatanje da samo formalno odreivanje krivinog dela ne bi bilo dovoljno, te sc pojam krivinog dela odreuje i u materijalnom smislu, tj. i sa aspekta njegove sadrine i sutine. Dok u pogledu formalnog pojma postoji dosta visok stepen saglasnosti oko toga ta ini taj pojam, materijalni pojam krivinog dela odreivan je na vrlo razliite naine. Ono to jc zajedniko zaSsva ta nastojanja jeste odreivanje materijalnog, transpozitivnog sadraja krivinog dela nezavisno od njegovog pravnog pojma. Drugim reimajodreivanje materijalnog pojma krivinog dela svodi se u krajnjoj liniji na nasfefanje da se postave materijalni kriterijumi za odreivanje koje ljudsko ponaanje prema nekim svojim svojstvima zasluuje da bude proglaeno krivinim delom. Poevod prirodno-pravnih teorija pa do nekih modernih shvatanja, moe se konstatovati da se nije dolo do jednog koliko-toliko prihvatljivog materijalnog pojma krivinog dela." LLnaoj teoriji se kao centralni elemenat tog pojma javlja drutvena opasnost nekog ponaanja koja mu daje karakter krivinog dela. U drutvenoj opasnosti se vidi sutina svakog ponaanja koje je proglaeno krivinim delom. Zato se pojam krivinog dela odreuje kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu, odnosno pokuava se dati jedinstvena definicija tog pojma. U napj teoriji uobiajeno je da se opti pojam krivinog dela odreuje kao delo uinjeno sa vinou koje je drutveno opasna, protivpravno i u zakonu odreeno kao krivino delo. Krivino delo je ono delo vinog oveka koje jc oga1) V i d . Z . Stojanovi, Granico, mogunosti i legitimnost krivinopravne zaSlitc. Beograd, 1987, sir. 4 - 5 .

96

OPTI POJAM KRIVINOG DELA

sno za odreeno drutvo, koje je protivpravno i koje je odreeno u zakonu kao krivino delo". 2 'Pojedini autori se razilaze u pogledu toga da Ijjsvi navcdfinLslementi ulaze u pojam krivinog dela, ili se razlike odnose samo na terminoloke formulacije tih elemenata, iii na redosled njihovog navoenja (bez uvianja znaaja tog redosleda). Manji broj autora u pojam krivinog.(jela unosi i ngke druge elemente (npr. kanjivost). Postoji opta saglanost oko toga da u pojam krivinog dela ulaze najmanje tri elementa: radnja oveka (sa prouzrokovanom posledicom), protivpravnost i vinost (osim T. Ztvanovia koji pojam krivinog dela odteujejskljuivo objektivnim elementima). Veina u pojam krivinog dela unosi i odreenost (predvienost) dela u zakonu, kao i drutvenu opasnost (mada u pogledu tog elementa ima i shvatanja, koja potiu jo od Lista da to nije zasebanjelemenat, ve da predstavlja samo materijalnu stranu protivpravnosti). U vezi sa tim, neki autori unose u pojam kriyin^3ela ijirotivpravnost i drutvenu opasnost kao dve strane istog elementa (Tahovi, Radovanovi). 31 U pogledu drutvene opasnosti, iako na prvi pogled izgleda da je taj elemenat specifian za nau teoriju krivinog prava (odnosno za krivino pravo bivih socijalistikih zemalja), to je inae tano kada je re o obaveznom elementu u pojmu krivinog dela, ona je bila poznata u teoriji krivinog prava jo pre jednog veka. Drutvena opasnost, ili drutvena tetnost bila jc jo tada priznavana kao nain odreivanja sutine, odnosno sadrine krivinog dela, ali nije unoena u pojam krivinog dela kao zaseban elemenat. Ona se shvatala ili kao materijalna strana protivpravnosti, ili kako se obino kae, zakonodavni motiv inkriminisanja. 4 ' Nae ranije krivino zakonodavstvo sadralo je (nepotpunu) matcrijalnoformalnu definiciju opteg pojma krivinog dela. Prema njoj se krivinim delom smatralo drutveno opasno delo koje je zakonom odreeno kao krivino delo i ija su obeleja odreena zakonom (lan 8. stav 1. OKZ, odnosno KZ SRJ),_Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan elemenat krivinog dela, a ni vinost (krivica) nije bila uneta u pojam krivinog dela, tako d a j e imalo osnova za sumnju da l i j e nae krivino zakonodavstvo zaista prihvatalo objekti vno-subjektivnu koncepciju krivinog dela. Ovakvom odreivanju opteg pojma sc moglo zameritH to to se na prvo mesto stavljao, danas naputen, elemenat drutvene o.oasnosti koji predstavlja zakonodavni motiv inkriminisanja, odnosno kriminalnopolitiki kriterijum za odreivanje koja ponaanja e biti propisana kao Jcrivina dela, a ne konstitutivni elemenat u optem pojmu krivinog dela. 5) Naa ranija teorija je, osim elemenata iz zakonske definicije, u opti pojam unosila i protivpravnost i vinost, tako da su obaveznim elementima koji ulaze u opti pojam krivinog dela smatrani: 1) delo oveka; 2) drutvena opasnost; 3) protivpravnost; 4) odreenost u zakonu; 5) vinost.

2) 3) 4)

N . Srzcnti, A . S t a j i , Krivino p r a v o F N R J , Beograd, 1961, str. 104. V i d . M . R a d o v a n o v i , Krivino pravo, O p t i d e o , B e o g r a d , 1966, str. 1 0 5 - 1 0 8 . I u s t a r i j o j italijanskoj doktrini o n a j c bila poznata. V i d . n i o n o g r a l i j u A . R o c c o , II d a n n o e il peric o l o s o c i a l c risultantc dal reato, Pisa, 1909.

97

KRIVINO DF.LO

Postojc-i-clcmcnti koji se nc unose u opti pojam, ali sutuesnci vezi sanckim od obaveznih elemenata toga pojma. To je sluaj_sa_ol}jektam .i-wfrjckinm (ufiimocen^kriviJnogjdela. Pojcdim elementi opteg pojma sc, po pravilu, dalje ralanjuju, kao to je to sluaj sa delom ^ p v c ^ za koje se uobiajeno smatra da ima tri elementa: radnju, posledicu i uzronu vezu izmeu njih. Protivpravnost sc obino shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi, odnosno krenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom. Da bi ncko_dclo biJo"krivino delo mora biti protivpravno. Pota niie svako delg odreeno u zakonu kao kriviho'delo iivek protivptavna. smatra se d a j e potrebno i odreenost u zakonu i protivpravnost uneti u opti pojam krivinog jdela. Naime, postoje odreeni osnovi (opti i poseEnOkoji iskljuuju protivpravnosLi kodAipjh ponaanja koja su u zakonu predviena kao krivinajlela. Na primer, nije svako liavanje jvota krivino deTo nhijitva (ono koje je izvreno u nunoj odbrani, kod izvrenja smrtne kazne i dr.). Vinost (krivica) se u naoj teoriji uglavnom shvatala kao odreeni psihiki odnos uinioca prema svom delu (psiholoka teorija vinosti). Vinost (krivica) ini subjektivnu stranu krivinog dela koja sc osim kroz njene oblike (umiljaj i nehat) ispoljava i kroz niz instituta opteg dela za koje je uobiajeno da se zbog svog znaaja posebno razmatraju. Qrutvcna opasnost^ iako jc izriito unoena u opti pojam krivinog dela kako od strane zakonodavca, tako i od strane naih teoretiara, sporna je katTamostalan obavezan elemenat opteg pojma krivinog dela. Onapredstavlja usiov koje bi svako ponaanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivinpjglo, a ne elemenat koje svako krivino delo zaista poseduje. Ona^meutim, prema ranije vladajuem shvatanju u naoj teoriji predstavlja jedini elemenat materijalnog karaktera. Inae, uobiajeno je da sc ukazuje na relativni karakter drutvene opasnosti u tom smislu to neko ponaanje nije drutveno opasno za sva drutva i u svim vremenskim periodima. Krivino, delo.. ie. drutveno. opasno za jedno odreeno drutvo (pa ak i samo za odreene drutvene slojeve koji imaju takav uticaj da svoje interese podignu na rang optih, drutvenih interesa) i to u odreenom istorijskomjjcnfldu. Zaista, moe se rei da je drutvena opasnost relativna kako u vremenskom, tako i u prostornom smislu. Istie se, sa osnovom, da se drutvena

5)

G o v o r e i o z a k o n s k o j definiciji o p t e g p o j m a k r i v i n o g d e l a , Lazarevi u p o g l e d u u n o e n j a m a t e r i j a l n o g e l e m e n t a t j . d r u t v e n e o p a s n o s t i sklon j c n j e g o v o m i z o s t a v l j a n j u sa o b r a z l o e n j e m d a j e o n preuzet iz s o v j e t s k o g k r i v i n o g prava, d a j e v i e p o l i t i k o - i d e o l o k e n e g o p r a v n e p r i r o d e , k a o i da j c v e o m a r e l a t i v n e s a d i i n c . Up. Lj. L a z a r e v i , P e r s p e k t i v e j u g o s l o v c n s k o g k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a . A r h i v z a p r a v n e i d r u t v e n e n a u k e , br. 1 - 3 / 1 9 9 6 , str. 3 4 9 . M e u t i m , ni u j e d n o m i z d a n j u p o z n a t o g u d b e n i k a u k o m e s c L j . L a z a r e v i j a v l j a k a o k o a u t o r (sa N . S r z c n t i c m i A . S t a j i c m ) d r u t v e n a o p a s n o s t s c k a o o b a v e z a n e l e m e n a t o p t e g p o j m a k r i v i n o g dela n c d o v o d i u s u m n j u . Protiv u n o e n j a d r u t v e n e o p a s n o s t i u z a k o n s k u o d r e d b u o o p t e m p o j m u k r i v i n o g d e l a vid. i Z . ' S t o j a n o v i , P o j a m i o s n o v i i s k l j u e n j a k r i v i n o g dola. U : M o g u i pravci r a z v o j j u g o s l o v c n s k o g k a z n e n o g z a k o n o d a v s t v a , B e o g r a d , 1999, str. 3 2 - 3 3 .

98

OPSTI POJAM KRIVINOG DELA

opasnost odreenog tipa ponaanja oveka moe stepenovati. To znai da jo_za proglaavanje nekog ponaanja za krivino delo potrebno Ha kao takvn, kao yrsta, tip ponaanja sadri u sebi.dovoJjnuJteLiinu drutvene opasnosti. To takoe znai i to da pojedina drutveno opasna ponaanja koja zasluuju da budtjJjrivina dela nisu dnitajja opasna u iptom stepenu (npr. ubistvo se na skali drutvene opasnosti nalazi znatno vie od klevete), to je vano pre svega za occnu njihove teine i propisivanje kazne od strane zakonodavca. Odreenost u zakonu ograniava irok krug protivpravnib ponaanja na ona protivpravna ponaanja koja su proglaena krivinim delom. Ovaj elemenat jc u tesnoj vezi sa naelom zakonitosti u krivinom pravu. Posle ovog kratkog prikaza shvatanja u naoj teoriji koje se sa malim razlikama prihvata u udbenikim i drugim sistemskim radovima u naoj krivinopravnoj literaturi, potrebno je zauzeti stav u pogledu odreivanja opteg pojma krivinog dela i njegovih obaveznih elemenata.

2. Odreivanje opteg pojma krivinog dela Postojea shvatanja o optem pojmu krivinog dela u naoj savremenoj krivinopravnoj literaturi meusobno se ne razlikuju bitno. Ono to jc za njih karakteristino jeste da se zasnivaju na klasinom pojmu krivinog dela, s tim to veina autora u taj pojam unosi i drutvenu opasnost na ta je uticala injenica da jc to bilo uinjeno i u naem ranijem krivinom zakonodavstvu.6' Preuzimanje klasinog pojma krivinog dela iz starije nemake dogmatike u naoj krivinopravnoj literaturi, samo po sebi, ne bi se moralo oceniti negativnim. Naime, savremena nemaka krivinopravna dogmatika veoma razraena i sa vrlo sloenim reenjima esto je, ini se, sama sebi cilj i nije uvek u funkciji primene prava. 7 ' OgjemanJttudjJofin-lijaaadu^islBniaJ pnjma kriyi^nnfr ilfla po pravilu, nema vei znaaj za primenu prava^tj^teorijski sasvim razliiti pristupi daju ista reenja u pritneni.*'Za klasini pojam krivinog dela moe sc rei da je zastareo, ali i da ima i neke prednosti, naroito jednostavnost, jasnost i preglednost.

6)

7) 8)

O p t c j c p o z n a t o da d r u t v e n a opasnost i p r c n a g l a a v a n j e n j e n o g z n a a j a k a o e l e m e n t a u p o j m u k r i v i n o g dela potie iz s o v j e t s k e doktrine krivinog prava i z a k o n o d a v s t v a , o d n o s n o k r i v i n o g prava socijalistikih z e m a l j a . V i d . n p r . G . J a k o b s , S t r a f r c c h t . A T . 1983; C . Roxin, S t r a f r c c h t , A T , B a n d 1 , 3 . A u f l a g c , 1997; W . G r o p p , Strafrecht, A T , 1998. N a u c k c istie da su rezultati u p o g l e d u u o b i a j e n i h , s v a k o d n e v n i h s l u a j e v a isti b e z o b z i r a na prihvaeni s i s t e m , te z b o g toga pledira za toleranciju u p o g l e d u e v e n t u a l n i h p r i g o v o r a d a j e neki s i s t e m p o g r e a n . Up. W . N a u c k c , Strafrccht, Einc E i f u h r u n g , 8. A u l l a g c , 1998, str. 2 5 8 . O v a j stav s c u o s n o v i m o e prihvatiti j e r o p r c d c l j i v a n j c za j e d a n ili d r u g i s i s t e m j c uvek u o d r e e n o j m e r i a r b i t t e r n o i zavisi o d s t a v o v a k o j e zaslupa o d r e e n i autor. M e u t i m , t r e b a imati u v i d u da u p r a v o k o d s l u a j e v a koji nisu u o b i a j e n i , koji s u sporni, j e d a n ili d r u g i s i s t e m v o d i d r u g a i j i m r e e n j i m a .

KRIVINO DF.LO

Ipak, postoji potreba da se drugaije odredi opti pojam krivinog dcla. 9> Ta potreba s javlja u pogledu tri kljune stvari. Prvo, nije opravdano unositi i materijalni elemenat u taj pojam. Materijalni pojam krivinog dela jc veoma sloena problematika koja se ne moe obuhvatiti samo jednim elementom, a osim toga moe biti i u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom krivinog dela. Drugo, veoma je vano odrediti redosled pojedinih elemenata u optem pojmu krivinog dela i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni jer od toga zavisi i primena krivinog prava. Najzad, sam sadraj pojedinih elemenata potrebno jc odrediti na drugaiji nain imajui u vidu neka savremena shvatanja o njima. Krivinopravni pojam krivinog dela, ili pojam krivinog dela u forniaiaom smislu mora da sadri samo pravne, odnosno fonnalne elemente putem kojih se taj pojam odreuje. Ovo, prc svega, zbog potovanja naela pravne sigurnosti i naela zakonitosti. Unoenje materijalnog elementa u pojam krivinog dela (ako'se iic bi sveo na puku deklaraciju to opet nema svrhe) omoguava prodor arbitrernosti u primeni krivinog prava, tj. omoguava da se u naelu da prednost materijalnom nad formalnim elementima. Naravno, ne bi bilo opravdano negirati "znaaj sutine krivinog dela i njegove sadrinc, ali to je pitanje koje zahteva posebno razmatranje o kome je ve bilo govora u vezi sa krivinopravnom zatitom, a koje se mora imati u vidu i kada se razmatra sutinska strana predvienosti dela u zakonu. Ovde je re o pravnom pojmu krivinog dela koji ima znaajnu funkciju i prilikom primene krivinog prava. U primeni krivinog prava, kao to je poznato, davanje prednosti materijalnim u odnosu na fonnalne elemente u sluaju njihove kolizije, moe biti opasno i neprihvatljivo. Sumnja u pogledu opravdanosti unoenja i materijalnog elementa postaje jo izraenija ako se ima u vidu stanje u teoriji u pogledu veoma skromnih rezultata nastojanja da se odredi materijalni pojam krivinog dela. I pored izvesnog doprinosa, dosadanja nastojanja u nauci, kao to se videlo iz izlaganja o krivinopravnoj zatiti (Deo prvi, glava II) ne pruaju jedan upotrebljiv konccpt za reavanje ovog izuzetno sloenog pitanja. Opti pojam krivinog dela treba odrediti na nain koji e ne samo dati zadovoljavajue reenje na teorijskom planu, ve tako da predstavlja i polazni opti osnov za reavanje konkretnih sluajeva u primeni krivinog prava. Ctpti pojam krivinog dela se moe odrediti na sledei nain: krivino Jelo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivino geto, koja je protivpravna i koja je skrivljena.
9) N c bi bilo p r i m e r e n o svrsi o v o g u d b e n i k a d a s c u n j e m u trae n e k a s a s v i m n o v a i d r u g a i j u r e e n j a k o j a bi z n a t n o o d s t u p a l a o d o n i h k o j a s u o p l c u s v o j e n a u n a o j teoriji, ili d a s c postavlja s a s v i m d r u g a i j i s i s t e m o p t e g d e l a k r i v i n o g p r a v a . O v o i z b o g toga t o i n a e k r i v i n o z a k o n o d a v s t v o r e g u l i e opti d e o m a n j c - v i c na tradicionalni n a i n , a u d b e n i k k r i v i n o g p r a v a u z n a t n o j m e r i m o r a polaziti o d r e e n j a k o j e t o z a k o n o d a v s t v o sadri. M e u t i m , iako n c na radikalan nain, p o s t o j i p o t r e b a d a s c u o d n o s u na n a u d o s a d a n j u u d b e n i k u k r i v i n o p r a v n u literaturu u n e s u i z v e s n e n o v i n e u opti p o j a m k r i v i n o g d e l a , a s a m i m t i m i u c e o s i s t e m o p t e g dela. I z m e u ostal o g , i z b o g t o g a Sto j c n e d o p u s t i v o n c u z i m a t i u o b z i r t e k o v i n e s a v r e m e n e k r i v i n o p r a v n e d o g m a t i k e i to u p r a v o o n e p o d i j i m s c j a k i m u t i c a j c m formirala n a a k r i v i n o p r a v n a t e o r i j a , i ostati na, m a n j c - v i c , o n o m s t e p e n u koji j c u o v o j oblasti p o s t o j a o prc j e d n o g v e k a .

100

OPTI POJAM KRIVINOG DELA

Ovako odreen opti pojam krivinog dela ima sledea etiri elementa: 1) radnju, 2) predvienost krivinog dela u zakonu, 3) protivpravnost i 4) krivicu.1"1 Za razliku od ranijeg zakonskog definisanja opteg pojma krivinog dela, odredba o optem pojmu novog KZ polazi od shvatanja zastupanog tikvom udbeniku. Ako se zakonodavac ve odlui da definic opti pojam krivinog dela (to mnogi strani krivini zakonici ne ine), onda to mora biti definicija koja je upotrebljiva i za primenu krivinog prava. U tom pogledu objektivno-subjektivni pojam krivinog dela koji sadri odredba lana 14. stav 1. KZ je ne samo u skladu sa savremenom teorijom krivinog prava i predstavlja normu koja nije samodeklarativnog karaktera, ve se uspeno moe primenjivati u praksi. Prema toj. odredbi krivino delo j e ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.. Elementi krivinog dela, iako se mogu razmatrati zasebno, tesno su meusobno povezani tako da predstavljaju jednu celinu. Zato se ne moe prihvatiti njihovo otro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne elemente. Te podele su relativne i govore samo o tome koji aspekt je kod nekog elementa dominirajui. Naroito nema osnova za otro suprotstavljanje izmeu tzv. realistikog i normativnog shvatanja pojma krivinog dela. Krivino delo ima dve dimenzije: normativnu i realnu. Ono je i povreda norme, ali i realni fenomen, tj. pojava u sppjjnoni svetu. Bez normativnog, krivino delo se ne bi razlikovalo od drugih ponaanja. Bez realnog, ono ne bi moglo ni_da postoji. Te dve dimenzije se meusobno prepliu i esto jedna na drugu utiu. One se u krivinom delu jasno uoavaju te nije opravdan stav da jedna drugu iskljuuju kao to to smatra deo starije strane doktrine, kao i vladajue shvatanje u naoj teoriji. 1 "

2.1. Meusobni odnos pojedinih elemenata opteg pojma krivinog dela Ve je ukazano na tesnu meusobnu povezanost obaveznih elemenata pojma krivinog dela. To, meutim ne iskljuuje potrebu razmatranja njihovog meusobnog odnosa.
10) T c i m i n , , k r i v i c a " bie korien kao sinonim za termin vinost", zato to j c o v a j drugi svojevremeno bez potrebe unet u nau strunu krivinopravnu terminologiju, lako postoji izraz nevinost", on j c stran naem jeziku. Re j e o rusizmu koji potie iz staroslovcnskogjczika.On.se prvi put sree u naoj krivinopravnoj literaturi u prcvodu Listovog udbenika krivinog prava iz 1902. godine u vezi sa kojim sc M. Vcsni u predgovoru ali d a j e glavne tekoe u prevoenju zadavalo ..struno nazivlje". Mcdulim nemaki termin ..Sciiuld" trebalo j c prevesti kao krivica. S t o j e uostalom d o tada, a i izvesno vremc kasnije, bio termin koji sc u Srbiji koristio i u krivinom pravu. Uostalom, Suboti 1933. godine i dalje koristi izraz krivica, konstatujui da j c izraz vinost" unet u noviju srpsku pravnu nauku, te da ga upotrebljava ..nova gcncracija, ali ga novo krivino zakonodavstvo nije nigde upotrebilo". Up. D. Suboti, est osnovnih problema krivinog prava, Beograd, 1933, str. 4 6 . Vid. Srzcnti, Staji, Lazarcvi, Krivino pravo Jugoslavije, Beograd, 1996, sir. 1 3 2 - 1 3 3 .

11)

101

K R I V I N O DF.LO

Odijos radnje i ostala tri elementa odraava se prc svega u tome to jc samo ona substantiv, dok su svi ostali elementi atributi, tj. odreuju kakva radnja mora biti d a ^ i predstavljala krivino delo. Radnja krivinog dela jc u tom smislu nosei element, bez obzira to su svi elementi Istog znaaja i ranga, jer ukoliko nedostaje bilo koji od etiri elementa nema ni krivinog dela. I pored svih nastojanja u teoriji da se napravi otro razgranienje izmeu etiri elementa u optem pojmu krivinog dela, u tome se nije uspelo. Ta nastojanja su samo u odreenoj meri prihvatljiva. Naime, po prirodi stvari, postoji izvesno proimanje tih elemenata i oni sc nc mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti. "Tako radnja, iako neto to je osnov krivinog dela i na ta se drugi elcmenti odiicSe i govore o tome kakva ona mora biti da bi predstavljala krivino delo, ipak ima veze sa ostaHm elementima. Zakonskim opisom se predvia radnja izvrenja, tj. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se i u okviru tog elementa. Dalje, radnja u krivinopravnom smislu mora imati i subjektivni sadraj, pa tako dclimino ulazi i u onu sferu koju obuhvata krivica. 1 izmeu predvidenosti u zakonu i protivpravnosti ima izvesnih proimanja. Ono to je u zakonu predvieno kao krivino delo po pravilu je i protivpravno. Meutim, ukoliko postoji neki od osnova koji iskljuuje protivpravnost, nema protivpravnosti a samim tim ni krivinog dela. I krivica je na jednom apstraktnom nivou ve delimino sadrana u zakonskom opisu krivinog dela. Na nivou predvidenosti u zakonu vri se podela na umiljajna i nehatna krivina dela kao dva razliita tipa krivinih dela. R_ej.lo.sled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on sc ne moe menjati, a da nc doe do neprihvatljivih teorijskih i praktinih posledica. Naime, postepcnost u utvrivanju ostvarenosti navedena etiri elementa je veoma vana. Pjilikom reavanja konkretnih sluajeva i primene krivinog prava uvek se poinje sa radnjom a zavrava sa krivicom. Prema tome, etiri obavezna elementa u pojmu krivinog dela istovremeno predstavljaju i etiri stepena, ili nivoa kroz koje sc mora proi da bi se nakraju moglo konstatovati d a j e uinjeno krivino^dclo. P rv.osc u tv r uj c da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju krivinog dela. Na tom prvom nivou, po pravilu, samo manji deo radnji nee ispuniti minimalne uslove koji se postavljaju za radnju krivinog dela. Meutim, ve na sledeem nivou ili stepenu, prilikom utvrivanja da li su ispunjena bitna obelcja zakonskog opisa odreenog krivinog dela, dolazi do znaajnog suavanja kruga radnji putem kojih su ostvareni svi zakonski uslovi za postojanje odreenog krivinog dela. Predvienost u zakonu j e elemenat u optem pojmu krivinog dela koji izuzetno veliki broj ljudskih radnji koje bi potencijalno mogle biti radnja krivinog dela svodi na jedan relativno ogranien krug radnji. Ostvarenost svih obeleja predvienih u zakonskom opisu odreenog krivinog dela jo ne znai postojanje krivinog dela, pa ak ni krivinog neprava. Za takvo ponaanje, iako postoje ne samo jake indicije za to, ve se moe rei da jc time po pravilu njegova protivpravnost konstituisana, jo ne moemo definitivno da kaemo da predstavlja krivino nepravo, tj. d a j e protivpravno u krivino102

OPTI POJAM KRIVINOG DELA

pravnom smislu. Do utvrivanja protivpravnosti dolazi na sledccm nivou. Utvruje se, u stvari, nije li iskljuena protivpravnost nekog ponaanja koje ispunjava sva zakonska obeleja nekog krivinog dela (npr. nije li liavanje ivota nekog lica uinjeno u nunoj odbrani i dr.). Tckukojiko nc postoji neki od osnova koji iskljuuju protivpravnost, moe se kontatovati da jc uinjeno krivino nepravo, da postoji krivino delo u nepotpunom, objektivnom smislu. Najzad, za postojanje krivinog dela, potrebno je utvrditi i krivicu uinioca. To jc poslednji nivo na kome se donosi odluka i konana ocena o tome da li jc u konkretnom sluaju uinjeno krivino delo. Tri prva (objektivna) elementa mogu postojati bez etvrtog, tj. krivice, ali nikako obrnuto: nema krivice ukoliko nisu ostvareni objektivni elementi.

103

I. RADNJA KRIVINOG DELA 1. Radnja krivinog dela 1.1. Pojam i funkcije radnje U naoj kao.i u stranoj krivinopravnoj literaturi, radnji krivinog dela se pridaje izuzetan znaaj. Istie se da je ona jezgro krivinog prava i krivinog de121 la. U skladu sa tim naunoj obradi ovog pitanja u poslednjih pola veka posveena jc panja kao retko kojem pitanju krivinopravne dogmatike. Meutim, rezultati do kojih se dolo ne zadovoljavaju i u nesrazmeri su sa uloenim trudom. To j e u najnovijoj stranoj krivinopravnoj literaturi dalo povoda nekim autorima da zauzmu stav da je uzaludno voditi dalju raspravu o krivinopravnom pojmu radnje i da sc sistem nauke krivinog prava i pojam krivinog dela i bez nje moe postaviti. Tvrdi se da se ne moe doi do takvog predpravnog pojma radnje koji bi bio predmet krivinopravnog vrednovanja, da on i ne postoji prc nego to vrednovanje zapone. Zato prilikom odreivanja pojma krivinog dela i uopte postavljanja sistema opteg dela ne treba poi od nekakvog predpravnog pojma radnje kao navodno podobnog objekta vrednovanja, ve od samog vrednovanja, odnosno od onoga to jc ve zakonom proglaeno kao radnja krivinog dela. 1 tavie, u nemakoj krivinopravnoj literaturi dominira shvatanjc koje radnju ne unos i u opti pojam krivinog dela. Istie se da je znaaj pojma radnje i teorija o njoj kao osnovnog krivinopravnog pojma u odnosu na pedesete i ezdesete godine znatno opao."" To shvatanje je neprihvatljivo i pravnodogmatski, i kriminalno-politiki. Krivino delo mora imati svoj supstrat, tj. mora postojati neto to pod odreenim uslovima postaje krivino delo. To neto jc ljudska radnja. Ona mora biti i predmet vrednovanja i ocene da li zbog nekih njenih svojstava i pod odreenim uslovima zasluuje da bude proglaena krivinim delom. Prema tomc^ prilikom odreivanja pojma krivinog dela mora sc poi od pojma radnje.
12) 13) T a k o npr. W. Gropp, Strafreeht, AllgcmcincrTcil, Berlin, 1998, p. 104. Tako G . Frcund, Strafreeht, Allgcmcincr Tcil, Personale Straflallchrc, Berlin, Hcidclbcrg, N c w York, 1998, p. 2 2 - 2 4 . 14) Up. K . Kuhl, Strafreeht, Allgcmcincr Teil, 3. Auflage, Munchcn, 2000, pp. 9 , 1 1 - 1 2 . Konslalujc.sc d a j e za nemako krivino pravo karakteristina trostepenost u konstrukciji opteg pojma krivinog dela koji nc obuhvata i radnju. Up. V . Krcy, Deutsche Strafreeht, A l l g c m c i n c r T c i l , Band 1. Slutgart. Berlin, Koln, 2001, p. 80.

104

RADNJA KRIVINOG DELA

U pogledu odreivanja pojma radnje krivinog dela javlja se vie teorija. Kod nas je skoro opteusvojena objeklivno-subjeklivna ili kauzalna teorija (naluralistikipojam radnje), koja potie iz starije nemake doktrine.'" Prema njoj, radnja je voljni telesni pokret, ili voljno proputanje da sc preduzme tclcsni pokret (po pravilu, radnju ini nc samo jedan, ve niz telesnih pokreta). Istie sc da j e telesni pokret ,,u fizioloko-psiholokom smislu kontrakcija (grenje sa opruanjem) miia (miina incrvacija proizvedena reakcijom motornih nerava)", dok je proputanje telesnog pokreta odsustvo pomenute kontrakcije". ""Sadrina volje, tj. ono ta jc uinilac hteo preduzimanjem radnje, irelevantna je za postojanje radnje prema ovoj teoriji. Osnovna slabost ovako shvaenog pojma radnje jeste to to radnju vfdi samo kao fizioloki fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. Ovo shvatanje nije netano, ali jednu sloenu pojavu kao to je ljudsko ponaanje do krajnosti simpliflkuje i svodi na trivijalnost kao to je pokret miia prouzrokovan voljnim impulsom. Naprotiv, kod Izv. [malne teorije radnje nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzroni proces, ve se ahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja, tj. ona jc vrenje ciljne delatnosti". l7 'Tom se shvatanju radnje moe prigovoriti da obuhvata suVi mHogo, tjrda obuhvata delimino i ono to jc sadrina drugih elemenata opteg pojma krivinog dela. U naoj literaturi postoji i, danas sasvim naputena, objektivna teorija radnje koja za postojanje radnje postavlja minimalne uslove, tj. ne trai ni postojanje volje.'"' Od novijih teorija treba spomenuti socijalnu teoriju za koju jc vana normativna oceha'i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i drutvenoj stvarnosti. Postoji vei broj varijanti socijalnog shvatanja pojma r idrije~a zajedniko im je to to prema svima njima da bi sc neko ponaanje moglo smatrati radnjom krivinog dela, ono mora imati odreeni drutveni znaaj" 19 ' Slabost ove teorije jeste u njenoj neodreenosti i nepreciznosti, mada j o j je to, s druge strane, i njena prednost jer pojam radnje moe biti ispunjen razliitim sadrajima, tj. u okviru socijalnog pojma radnje mogue je na dosta razliite naine odreivati pojam radnje. Meu najnovije teorije spada i personalna teorija koja radnju odreuje kao ispoljavanjc linosti, 2 "'ali i ona kao i prethodna, mada na jedan drugi nain, suvie proiruje krug radnji koje bi se mogle smatrati
15) 16) U n e m a k o j teoriji o v a j p o j a m r a d n j e z a s t u p a o j c List i n j e g o v i s a v r c m c n i c i , a d a n a s s c s p o m i n j e s a m o k a d a s c p r i k a z u j e r a z v o j shvatanja p o j m a r a d n j e krivinog dela. T . i v a n o v i , O s n o v i krivinog prava Kraljevine J u g o s l a v i j e , O p t i d e o . I k n j i g a . B e o g r a d , 1935, str. 135. i v a n o v i inae zastupa m o d i f i k o v a n u varijantu o v e teorije j e r k o d t e l e s n o g p o k r e t a , o d n o s n o n j e g o v o g p r o p u t a n j a n c z a h t e v a p o s t o j a n j e v o l j e , t j . re j e o o b j e k t i v n o m p o j m u r a d n j e t u s k i a d u sa n j e g o v i m s h v a t a n j e m p o j m a k r i v i n o g d e l a ) koji o b u h v a t a i s v e n e v o l j n e r a d n j e (npr. radnje lica u n e s v e s n o m stanju, zatim tzv. s l u a j n e radnje, r e f l e k s n e radnje itd.). U p . T . i v a n o v i . ibid., str. 136. D a n a s j c isto o b j e k t i v n o s h v a t a n j c radnje i u n a o j teoriji p o t p u n o n a p u t e n o . T a k o Vclcl k a o najpoznatiji predstavnik o v o g s h v a t a n j a . U p . H . Wc!zcl, D a s D c u l s c h c S l r a f r c c h l . Gine s y s l c m a t i s c h c Darstcllung, I I . A u f l a g c , Berlin, 1969, p. 33. T . i v a n o v i , o p . cit., str. 1 3 4 - 1 3 5 . J c s c h c c k , L c h r b u c h d e s Stralrcchts, 3. A u f l a g c , Berlin, 1978 ( 1 9 8 2 ) , p. 177. T a k o C . R o x i n , Strafrccht, A l l g c m c i n c r Tcil, Band 1 , 3 . A u f l a g c , M u n c h c n . 1997. p. 2 0 2 .

17) 18) 19) 20)

105

KRIVINO DF.LO

radnjom krivinog dela. 21 * U novije naine odreivanja pojma radnje spada i tzv. negativni pojam radnje. Prema njemu, radnju krivinog dela ini neizbegavanje onoga to c moglo izbei. 22 ' Postavlja se pitanje koje funkcije i koju ulogu ima radnja u pojmu krivinog dela. Ona ima trostruku funkciju, odnosno ima ulogu osnovnog elementa, povezujueg elcrrfcntaTrazgraniavajueg elementa u tom pojmu. 23 ' Kao osnovni element ona je vii pojam (genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kanjivog ponaanja. Ona obuhvata i injenje i proputanje (neinjenje), 2 '" umiljajnu i nehatnu radnju dovrenu i nedovrenu radnju jtd. Ostvarivanje volje se moe ispoljitt u vrlo razliitim oblicima: poev 63 jednog prostog telesnog pokreta, pa do vrlo sloenih dogaaja i proccsa. Neki od njih sadre samo minimum volje koji sc manifestuje u nekom telesnom pokretu, dok drugi podrazumevaju sloeno ponaanje subjekta koje u sebi obuhvata razliite aspekte ostvarivanja njegove linosti i koje jc usmereno na ostvarivanje odreenog cilja. Syj .tj pbjici ostvarivanja volje moraju se obuhvatiti jednim pojmom, a to je pojam radnje. Kao povezujui element ona predstavlja nosei stub, kimu u pojmu krivinog dela jer se ostalielementi u tom pojmu j"avljaju~]ao atributi radnje, odnosno kao uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predstavljala krivinojJeLo. Ova funkcija radnje podraumeva da ona ne me da sadri ono to je sadrano u drugim elementima u pojmu krivinog dela, tj. ona mora biti neutralna u odnosu na predvienost u zakonu, protivpravnost i krivicu. Ona nc sme u sebi sadrati elemente koji sc utvruju tek na nivou sledea tri stepena, odnosno u nju ne bi smela biti ukljuena, ni delimino sadrana, ostala tri elementa koja ona treba da povee u okviru pojma krivinog dela i koji u stvari odreuju kakva radnja treba da bude da bi predstavljala krivino delo. No, ne sme sc ii ni u drugu krajnost, ona sadrinski ne sme biti prazna jer onda ne bi ostafTelementi koji se javljaju kao njeni atributi mogli uspeno za nju biti vezani. Najzad, njena uloga je i u tome da iz pojma radnje iskljui jtogaajc i radnje koji ne mogu prcdstav^tttTraSnju krivinog dela, odnosno ona jc element koji 'e na prvom nivou mora da izvri razgranienje u odnosu na ono to je krivinopravno irelevantno (npr. misli, radnje u nesvesnom stanju i dr.). Poto je od posebnog praktinog znaaja upravo trea navedena funkcija radnje (razgraniavajua funkcija), treba ukazati na sledec. Prema opteusvojcnonTilivatanju nema radnje krivinog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta), tj. neodoljive sile koja potpuno iskljuuje do21) 22) 23) 24) T a k o na p r i m e r , i t a n j e r o m a n a ili s l u a n j e m u z i k e p r e d s t a v l j a i s p o l j a v a n j c linosti, ali t e k o da to m o e biti r a d n j a k r i v i n o g dela. O l o m e vid. W . G r o p p . S t r a f r e e h t , A T , Berlin, 1998, p. 115. R o x i n , o p . cit., p. 184. Postoji i s h v a t a n j c da su i n j e n j e i n e i n j e n j e suprotnosti k o j e s c logiki n c m o g u o b u h v a t i t i j e d n i m v i i m , z a j e d n i k i m p o j m o m , lc d a j e n e i n j e n j e u stvari n e g a c i j a r a d n j e . D o t o g z a k l j u k a , sluei s c p r a v i l i m a f o r m a l n e logike, dolazi u s v o j o j d o k t o r s k o j disertaciji R a d b r u h . U p . G . R a d b r u c h . Dcr H a n d l u n g s b c g r i f f in s c i n c r B c d c u t u n g f u r d a s S t r a f r c c h t s s y s t c m , Berlin, 1904, p. 140. M e u t i m , radnja k r i v i n o g dela j c s l o e n o l j u d s k o p o n a a n j e k o j e , k a o t o s c vidi, ima s v o j e razliite m o d a l i tete, i n c m o e s c p o s m a t r a t i i s k l j u i v o s a a s p e k t a f o r m a l n e logike.

106

RADNJA KRIVINOG DELA

noenje ili rcalizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji nain nije mogao suprotstaviti, ime sc iskljuuje voljna radnja, a time i krivino delo. Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiu na donoenje odluke koja sc javlja kao iznuena, one utiu na volju uinioca ali je ne iskljuuju ime ne iskljuuju ni postojanje radnje. U sluaju kompulzivnc sile i pretrijc radnja krivinog dela postoji, a na planu krivice sc moe postaviti pitanje da li i kako to utie na njeno postojanje. 25 ' Radnje krivinog dela nema u stanjima gubitka svesti. Mora doi do potpunog gubitka svesti, jer se poremeaji svesti reavaju na planu uraunljivosli. Dalje, radnje nema ni u sluaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadraaja. Meutim, sporno je pitanje tzv. automatizovanih radnji. Prcovlauje shvatanje da, poto kod njih nije sasvim iskljuena volja, pa ak da sc i sa njima moe ostvarivati odreeni cilj, radnja krivinog dela postoji. No, kod nekih vrsta automatizovanih radnji (npr. neke radnje prilikom upravljanja automobilom) teko je postaviti granicu u odnosu na refleksne radnje. U pogledu navedenih situacija, funkciju eliminacije i razgranienja u odnosu na radnju Krivinog dela podjednako dobro mogu obaviti kako stara objektivnosubjektivna, tj. kauzalna teorija radnje, tako i nova teorija o radnji kao ispoljavanju linosti, a svakako i finalna teorija radnje. Zato skoro i da nema spora oko postojanja radnje krivinog dela u navedenim situacijama. Socijalni pojam radnje sam po sebi, u nekim od ovih situacija nc bi mogao uspeno da izvri tu razgraniavajuu funkciju. Imajui u vidu postojea shvatanja o pojmu radnje, kao i to da ona u pojmu krivinogTISla mora obavljati odreene funkcije, do prihvatljivog pojma radnje krivinog dela se moe doi spajanjem odreenih teorija. U tom smislu, iako na prvi pogled izgleda da su to dva razliita pristupa, ima opravdanja za jedan meoviti socijalnp-personalni pojam radnje koji bi predstavljao spoj dve teorije. Radnja bi prema tom pojmu bila drutveno relevantno ispoljavanje linosti. Tako bi sc postiglo da radnja krivinog dela, koja tek na kasnijim stepenima (predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica) dobija svoja blia odreenja, nc obuhvate ni suvie malo ni suvie mnogo. Jer, socijalnom pojmu radnje se moe prigovoriti da ne postoji radnja k ' : nema odreeni drutveni znaaj (i nesvesne radnje, kao i one preduzete pod utkajem apsolutne sile imaju drutveni znaaj), a personalnom da svaki postupak, stav (ukoliko g a j e ispoljio) ili dranje pojedinca predstavlja njegovo ispoljavanje linosti. Prema tome, spajanjem ove dve teorije moe se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojee. Zato se ovde polazi od meovitog, socijalno-personalnog pojma radnje. Tako odreen pojam radnje ukljuuje u ogranienom obimu i odreena drutvena (nikako pravna) vrednovanja i ocene. Poto sc time ne sme ui u zonu koja je predmet ocene zakonodavca, tu ima mesta samo za ona vrednovanja i ocene koje su nesporne. To bi bio sluaj samo sa radnjama koje su socijalno ade25) O k o m p u l z i v n o j sili i pretnji vid. izlaganja u glavi IV, o d e l j a k 3.5.

107

KRIVINO DF.LO

kvatne, koje su u jednom drutvu uobiajene i prihvatljive, jer same po sebi nc stvaraju neku opasnost, i koje bez obzira na cilj koji hoe da ostvari onaj ko ih preduzima, ne mogu biti smatrane radnjom krivinog dela. Na primer, davanjem na korienje nekom licu koje ima vozaku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da c to lice poginuti u saobraajnoj nesrei, to sc zaista i dogodi, nc moe biti smatrano radnjom krivinog dela.2*0 Iako se ovo pitanje moe reavati na planu uzronosti, ili dozvoljenog rizika kao osnova iskljuenja protivpravnosti, re jc o relativno jednostavnom i nespornom drutvenom vrednovanju radnje to su uspeno moe resiti ve prilikom utvrivanja da li postoji radnja krivinog dela, a nc tek kasnije na nivou bia krivinog dela, protivpravnosti, ili ak krivicc. Pri lome treba napomenuti da ocena da li je u pitanju socijalno adekvatno ponaanje nc znai i moralnu ocenu tog ponaanja, ve samo da je u pitanju socijalno adekvatna radnja koja, po pravilu, odnosno sama po sebi ne stvara opasnu situaciju, koja se kree u okvirima uobiajenog rizika koji se dobrovoljno prihvata od strane svih, odnosno skoro svih u drutvu. Iako odreivanje radnje krivinog dela kao drutveno relevantnog ispoljavanja linosti zadovoljava jer moe da obavi one funkcije koje se od radnje krivinog dela kao obaveznog elementa u optem pojmu krivinog dela oekuju, ipak je potrebno izvriti odreenu modifikaciju tako utvrenog pojma. Naime, ispoljavanjc linosti" jc sloen fenomen koji ulazi u sferu nekih drugih nauka kao to jc psihologija. U krivinom pravu koje ve samo po sebi, po prirodi stvari, predstavlja vrlo sloen sistem u kome su pojedini pojmovi i instituti u odreenoj meusobnoj vezi, treba teiti jednostavnim reenjima ukoliko je to mogue. Zbog toga, umesto ispoljavanjc linosti", u definiciju pojma radnje treba uneti ostvarivanje volje". IspoIjavanjc linosti se uglavnom svodi na ostvarivanje volje. Neko ispoljava svoju linostsvojim postupcima i svojim stavovima. To jspoljavanjc uvek podrazumcva volju bez obzira kakvog jc ona kvaliteta i intenziteta. Upravo u vezi sa reenim, tj. da ispoljavanjc linosti obuhvata i ispoljavanjc linih stavova, namera i si., s obzirom na to da onaj ko ih ispoljava nekada uopte i ne eli da ih i rcalizuje, dolazimo do toga da bi ovakvo shvatanje radnje delimino predstavljalo povredu principa da niko nc moe biti kanjen za svoje misli. Jer, glasno izraavanje svojih misli u privatnom krugu, ili npr. voenje dnevnika, nc bi moglo da predstavlja radnju krivinog dela, ni onda kada bi time bila ispoljena odluka da se uini neko krivino delo. Zato shvatanje radnje kao ostvarivanje volje, nejsamo da jc jednostavnije i preciznije, nego u izvesnoj meri i suava krug moguih radnji i to tako to eliminic one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivinog dela. Samo ispoljavanje voljeTnc bi bilo dovoljno za odreivanje pojma radnje jer bi se time obu26) U literaturi s c nailazi n a s t a v d a p i t a n j e s o c i j a l n o a d e k v a t n i h r a d n j i treba reavati na n i v o u o s t v a r e nosli bia k r i v i n o g dela. T a k o . F u c h s s m a t r a da n i j e o s t v a r e n o s p o l j n o ( o b j e k t i v n o ) bie k r i v i n o g dela u s l u a j u da p r e d u z e t o j radnji n e d o s t a j e s o c i j a l n o n e a d e k v a t n a o p a s n o s t . K a o p r i m e r n a v o d i s l u a j k a d a sestri, z n a j u i da s c d e a v a j u a v i o n s k i udesi, u nadi d a c d o toga doi kupi a v i o n s k u kartu s v o m u j a k u o d k o g a o e k u j e n a s l e d s t v o i n a g o v o r i ga d a o t p u t u j e na M a j o r k u . I a k o d o d c d o n e s r e e u k o j o j ujak p o g i n e , scslri s c n c m o e smatrati izvrioccm ni p o k u a n o g ni d o v r e n o g k r i v i n o g d e l a u b i s l v a z b o g n e d o s t a t k a s o c i j a l n o n e a d e k v a t n e o p a s n e r a d n j e , j e r j c radnju k o j u j c p r e d u z e o i p o r e d n j e g o v e n a m c r c s a m a p o s e b i bila s o c i j a l n o a d e k v a t n a i kretala s e u o k v i r i m a d o z v o l j e n o g rizika. Up. H. F u c h s . O s t c r r c i c h i s c h c s S t r a f r e e h t , A T , I, W i c n , 1.998, p. 84.

108

RADNJA KRIVINOG DELA

hvatile i radnje koje znae samo izraavanje svojih namera, a to ne bi moglo predstavljati radnju krivinog dela. S druge strane, nc moe se traiti ni to d a j e volja u potpunosti ostvarena, dovoljno jc da sc, na ma koji nain, zapoelo sa ostvarivanjem svoje volje. Zato, radnju krivinog dela treba dakle odrediti kao druJvgnoj-elevantno ostvarivanje volje. Tako odreen pojam radnje i dalje se moe oznaiti ka6'oajalno-personalni pojam radnje. Kod njega su od podjednakog znaaja i postojanje drutvenog znaaja radnje koju neko predu/ima i ostvarivanje volje do kojeg dolazi prilikom preduzimanja neke radnje. Prednost ovakvog odreivanja pojma radnje u odnosu na naturalistiki pojam moe sc videti i na sledeem primeru. Poto radnja krivinog dela osim radnje izvrenja obuhvata i radnju sauesnitva (vid. dole odeljak 1.2), naroito sc u pogledu podstrckavanja pojam radnje kao voljnog telesnog pokreta pokazuje nepodesnim. Podstreka, po pravilu, reima kod drugog stvara odluku da izvri krivino delo. Koje on to telesne pokrete preduzima? To sc odnosi i na neka krivina dela koja se vre govorom (verbalni delikti, kao to jc npr. uvreda, kleveta). Odgovor da i tu postoji telesni pokret u vidu treperenja glasnih ica, kako je odavno pokuano da sc ovaj prigovor otkloni, ne zadovoljava. Zar jc kod radnje podstrckavanja najvanije treperenje glasnih ica", da li jc to najvanija karakteristika radnje podstrckavanja koja najbolje odraava njenu sutinu? Sigurno da ne. Podstreka radnjom podstrckavanja, bez obzira u kojem je obliku preduzeo, ostvaruje svoju volju. U nekim sluajevima mnogo vanije od samog telesnog pokreta jeste njegovo znaenje u odreenoj situaciji kao i celokupan kontekst u kome se preduzima (npr. odreeni gesl, znak kojiin se izdaje nareenje da sc izvri neko krivino delo, naglasak i ton kojim jc neka re izgovorena i dr). No, i onda kada radnja krivinog dela jeste neki telesni pokret (odnosno pokreti), laj pokret esto sam po sebi nc znai nita i nc govori nita o krivinom delu koje se izvrava. Na primer, uesnik u oruanoj pobuni moe to krivino delo ostvariti obinim koraanjem, hodanjem. Da jc laj telesni pokret radnja krivinog dela moe se zakljuiti samo iz jednog ukupnog konteksta odredene situacije, tj. kada se to lice pridruilo neodreenom krugu lica od kojih su neka naoruana, i kada postoji usmerenost te pobuni na ugroavanje ustavnog ureenja ili bezbednosti zemlje. Mnogo vanije od samog koraanja sa ostalim uesnicima pobune jeste to daje on time poeo da ostvaruje svoju volju na nain koji nije relevantan samo za njega samoga, ve ima drutveni znaaj.

1.2. Vrste r a d n j e Mogue j e razlikovati vie vrsta radnje krivinog dela. Osim radnje izvrenja koju"preduzima izvfilac postoji i radnja sauesnitva koju preduzima saueiulTJsatvrilac, podstreka, pomaga). U teoriji j e opteprihvaena podela na radnju injenja i radnju neinjenja (proputanja). I na zakonodavac posebno propisuje izvrenje krivinog dela i neinjenjem (lan 15. KZ). Od radnje izvrenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u bie krivinog dela. Pripremne radnje, osim u sluaju kada su proglaene samostalnim krivinim delom i kao takve predviene zakonom (ime formalno postaju radnja izvrenja), ne predstavljaju radnju krivinog dela.

KRIVINO DF.LO

S obzirom na to da se radnja moe ispoljiti u injenju ili neinjcnju, postoji podela svih krivinih dela na krivina dela injenja (komisivni delikti) i krivina dela neinjenja, ili proputanja (omisivni delikti).27'Polazei od kauzalnog, odnosno naturalistikog pojma radnje naa teorija krivina dela injenja (komisivni delikti) dcfinie kao voljno preduzimanjc telesnog pokreta, a krivina dela neinjenja (omisivni delikti), ili krivina dela proputanja, kao voljno proputanje telesnog pokreta. Osim toga to predstavlja preterano pojednostavljenje, tako shvaen pojam radnje ima i tekoe sa obuhvatanjem ove dve razliite situacije. Meutim, socijalno-personalni pojam o kojem je bilo rei podjednako dobro pokriva obe situacije. Ostvarivanje volje koje je od znaaja i za druge, koje jc drutveno relevantno, moe se vriti na vrlo razliite naine, a za radnje koje sc prilikom tog ostvarivanja preduzimaju nije uvek presudno da li je to telesni pokret ili nije. Pri tome se aktivno i pasivno dranje ponekad i prcpliu, a neku radnju emo oznaiti kao radnju injenja ili kao radnju proputanja prema principu pretenosti. Uobiajena podela krivinih dela neinjenja jeste podela na prava i neprava krivina dela neinjenja. 28 ' KZ pravi jasnu razliku izmeu pravih (lan 15. stav 1) i nepravih krivinih dela neinjenja (lan 15. stav 2). Prava krivina dela neinjenja mogu se izvriti samo neinjenjem i njihova radnja izvrenja je tako u zakonu i postavljena. Ona postoje kad zakon proputanje da se preduzme odreeno injenje predvia kao krivino delo (lan 15. stav 1. KZ). Na primer, to su krivina dela iz l. 331. (ncprijavljivanje pripremanja krivinog dela) i 332. KZ (neprijavljivanje krivinog dela i uinioca). Neprava krivina dela neinjenja su ona krivina dela ija radnja jc u zakonu postavljena kao radnja injenja, ali se izuzetno, pod odreenim uslovima, mogu izvriti i neinjenjem (npr. krivino delo ubistva). Ili, kako se kae u zakonskoj odredbi za neprava krivina dela neinjenja (lan 15. stav 2. KZ): neinjenjem moe biti uinjeno i krivino delo koje je zakonom odreeno kao injenje, ako je uinilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog krivinog dela. Za neprava krivina dela neinjenja ccntralno je, stoga,postojanje dunosti da se preduzme injenje i njih moe izvriti samo lice kod kojeg ta dunost postoji a koje se u teoriji obino naziva garantom. Uglavnom se u naoj teoriji i praksi uzima da ta dunost postoji na osnovu: 1) zakonskog propjsa, 2) nekog pravnog posla, 3) prethodnog injenja garanta kojim je stvorio opasno stanje. 25 ' UEol.ko
27) 28) T a p o d e l a j c d o l a stara i m o e s c rei o p e p r i h v a e n a . V i d . n p r . G . A . van H a m c l , Inlciding tol d c s t u d i c van hel N c d c r l a n d s c h e s t r a f r e e h t , V i c r d c druk. H a a r l c m , 1927, p. 2 0 1 - 2 0 2 . A n t o l i s c i p o l a z e i o d o v e u o b i a j e n e p o d c l c , sa o s n o v o m tvrdi da p r a v a k r i v i n a dela n e i n j e n j a n e m a j u p o s l c d i c u , d a z a k o n predvia k a n j a v a n j e za s a m o p r o p u t a n j e d a s c p r e d u z m e o d r e e n a radnja, tj, k a n j i v o j c p r o p u t a n j e k a o t a k v o , d o k kod n e p r a v i h krivinih d e l a n e i n j e n j a (krivinih d e l a i n j e n j a k o j a s c vre n e i n j e n j e m ) uvek m o r a nastupiti i poslcdica. Up. F. A n t o l i s c i , M a n u a l c di diritto p e n a l e , Partc g e n e r a l e , M i l a n o , 1997, p. 2 5 8 . U p o g l e d u o s n o v a p o d 3) o b i n o s c k a o dodatni uslovi z a h t e v a j u da j c s t v o r e n a bliska o p a s n o s t , da j c p r e t h o d n o i n j e n j e bilo p r o t i v n o o b a v e z i k o j u j c i m a l o t o lice, k a o i d a s c lime kri u p r a v o ona n o r m a k o j a slui zatiti p o g o e n o g p r a v n o g d o b r a . V i d . H . - H . J c s c h c c k , Um W l i g c n d , op. cil., p. 625-62.

29)

110

RADNJA KRIVINOG DELA

odreeno lice, kod kojeg po jednom od navedenih osnova, postoji dunost da preduzme odreenu radnju, a ono to propusti zbog ega nastupi posledica krivinog dela, to lice (uz postojanje i drugih uslova) smatrac se izvrioccm krivinog dela. U vezi sa navedenim osnovima, treba primetiti da oni koji ustanovljavaju pravnu dunost da sc sprei posledica krivinog dela uglavnom nisu sporni. Meutim, ukoliko sc poe od stava da su relevantne i moralne i drutvene dunosti onda se, osim prethodnog injenja kojim je stvoreno opasno stanje, moe poi i od drugih osnova to bi znatno proirilo sferu nepravih krivinih dela neinjenja. Neki od tih osnova mogu biti veoma sporni. Na primer, sporno jc da li zajednica ivota, i u drugim sluajevima osim kada jc re o braku i odnosima roditelja i dcce, zasniva dunost da se preduzme injenje kojim bi se otklonila opasnost od nekog lica sa kojim se zajedno ivi. 30 'Tchdencija da sc proiri krug osnova koji ustanovljavaju neiju obavezu da preduzme odreeno injenje i tako sprei krivino delo, koja se zapaa u teoriji i praksi nekih zemalja, 311 neprihvatljiva je jer se time dolazi do neopravdanog irenja kriminalne zone i to putem pravnodogmatske konstrukcije koja nema cksplicitan osnov u zakonu, a i kriminalno-politiki jc dubiozna ako se tako iroko shvati. S. obzirom na nain propisivanja radnje izvrenja u zakonskom opisu pojedinih krivinih dela razlikuje se alternativno i kumulativno propisana radnja izvrenja. Alternativno propisivanje radnje izvrenja, koje sc koristi kod velikog broja krivinih dela, znai daje za postojanje radnje izvrenja kao bitnog elementa krivinog dela, dovoljno da jc izvrena bilo koja od (ponekad veoma brojnih) alternativno propisanih radnji. Na primer, za postojanje krivinog dela ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva (lan 372. KZ) dovoljno jc da jc preduzeta bilo koja od propisanih brojnih radnji izvrenja kao to jc vrenje ubistava prema civilnom stanovnitvu, muenje, bioloki, medicinski ili drugi eksperimenti, raseljavanje ili preseljavanje, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, primenjivanje mera zastraivanja i terora, oteenje ivotne sredine koje moe tetiti zdravlju stanovnitva itd. Kod kumulativno propisane radnje izvrenja (to sc znatno rede koristi) potrebno je a~pofqjanjc radnje izvrenja da budu ostvarene sve (najee dve) propisane radnje izvrenja. Tako, kod krivinog dela nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi (lan 296. KZ) potrebno je da kumulativno budu ostvarene dve radnje: da izvrilac prouzrokuje povredu nekog lica i da ga ostavi bez pomoi.
111 30) Ipak n c s a t n o faktiki, n e g o i neki pravni o s n o v i k o j i m s c u s t a n o v l j a v a n e i j a d u n o s t na i n j e n j e m o g u bili sporni. T a k o , d a li j c policajac koji n c intervenie s c i l j e m s p r e a v a n j a i z v r e n j a k r i v i n o g dela. saivrilac t o g krivinog dela n e i n j e n j e m ? O o v o j . k a o i d r u g i m s p o r n i m situacij a m a vid. E.G. O r d c i g , Das uncchtc Untcrlassungsdclikt, Z S t W , I I I . H c f l 2 . 1 0 9 9 , p . 3 1 2 . T o j c sluaj sa N c m a k o m . T a k o j c na primer u j e d n o j odluci S a v e z n o g s u d a z a u z e t stav d a vlasnik stana o d g o v a r a za nespreavanje krivinog dela k o j e izvri j e d n o lice p r e m a d r u g o m , a k o j e j c o n p o z v a o k a o goste u s v o j stan. Smatra s c da on nije d u a n d a s c stavi na s t r a n u n a p a d n u t o g k o d nekih lakih krivinih dela k a o to j c uvreda i si., ali da mora s v o j e goste d a zatiti o d n p r . s i l o v a n j a , ubistva i dr. U k o l i k o to propusti da uini, s m a t r a c s c saizvrioccm t o g k r i v i n o g dela. T a k o o d l u k a B g H W W 1977. 2 9 4 / 2 0 5 , in: Schivind - Hasscnpflug, S t G B , A T . R c c h l s p r c c h u n g d e s B G H . M u n c h c n , 1985, p. 23.

31)

KRIVINO DF.LO

2. Odnos radnje, uzrone veze i posledice krivinog dela 2.1. Posledica [)(_/

Iako posledica krivinog dela u striktnom smislu, kao i uzrona veza, pripadaju problematici predvidenosti u zakonu (biu krivinog dela), zbog njene povezanosti sa radnjom (kao i zbog vladajueg shvatanja u naoj teoriji koje polazi od toga da postoji vii generiki pojam delo" koje obuhvata radnju, posledicu i uzronu vezu), 32 'na ovom mc'stii se, ali uz iznetu rezervu, razmatraju posledica i uzrona veza. U skladu sa realistikim pojmom krivinog dela, posledica krivinog dela se u naoj teoriji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom sve33 , tu T ii tomg. se ned6yo.lina uvaava, ili sasvim zanemaruje normativni nfipekt poslcdicc knvinog dela, odnosn^injcnica-da oiia pripada predvidenosti u zakonu kao elementu epteg pojma krivinog dela. Radnja krivinog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledicc. Meutim, ta poslcdica nije u svim sluajevima neophodna za postojanje krivinog dela, to nije posledica u krivinopravnom smislu. Samo kod krivinih dela kod kojih zakon izriito zahteva nastupanje odreene posledice, ona je neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivinih dela posledica nije obavezan uslov, ili element, tj. re j e o poslcdici koja jc irelevantna za postojanje krivinog dela. Zato se moe govoriti o posjedici krivinog dela u uem, pravom smislu, i u ireni smislu. .Posledica u irem smislu, ili posledica koja pogaa zatitni objekt, ima znaaj prilikom proccnc drutvene opasnosti nekog ponaanja, odnosno nju procenjuje zakonodavac Iada donosijjdluky_o (ome da |i c neko ponaanje predvidetijkao krivino delo ili ne. Drugi sluaj, gde ta vrsta posledicc ima izvestan znaaj, icstc prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir i intenzitet povrede ili ugroavanja zatienog dobra. Prema vladajuem shvatanju u naoj literaturi (nasuprot shvatanju koje pravi razliku izmeu formalnih i materijalnih, odnosno posledinih i delatnosnih delikata), svakb krivino delo ima svoju posledicu.3,,) Stavda sva krivina dela injajlLPOsledicujjgti_Qd_ListQVOg.shyatanja pojma radnje krivinog dela. On u sam pojam radnje unosi posledicu, odnosno radnju odreuje pomou posledicc. Radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. 35 ' Kasnije je taj pojam zbog
32) 33) 34) T a k o T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g prava K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , O p t i d e o . 1 k n j i g a , B e o g r a d , 1935, str. 1 3 3 - 1 7 5 . T a k o T . i v a n o v i , ibid. str. 139. Isto S r z c n t i , S t a j i , L a z a r e v i , K r i v i n o p r a v o J u g o s l a v i j e , Beog r a d , 1996. str. 147. T a k o , S r z c n t i , S l a j i , Lazarevi koji ipak p r i z n a j u da kod izvesnili krivinih dela p o s l e d i c a n i j e p o s e b n o u n e t a u z a k o n s k i o p i s d e l a " , ali t v r d e da i k o d takvih dela p o s l c d i c a postoji i lo k a o p r o m e n a u spoljnom svetu. Up. Srzcnti, Staji, Lazarevi, Krivino pravo Jugoslavije, Beograd, 1996, str. 148. V i d . F. V. Liszt, S t r a f r e e h t , 4 . A u f l a g c , Berlin, 1891, p. 128.

35)

112

RADNJA KRIVINOG DELA

neinjenja (proputanja) modifikovao i radnju odredio kao promenu, tj. prouz.rokovanje ili nespreavanje promene u spoljnom svetu putem voljnog ponaanja, tvrdei da svako krivino delo u tom smislu ima posledicu kritikujui podelu na posledina krivina dela, tj. ona sa posledicom i delatnosna krivina dela, tj. ona koja nemaju posledicu. 36 ' Navedeno slivatanje bi sc moglo prihvatiti samo ukoliko se posljedica shvati u irem smislu kao radnjom prouzrokovano negativno dejstvo na zatilnojiLobjckturNaime, kao to je reeno, ima kriviniliAcIakoia_ncmaiu.posledicukaafa)flslitutivni elemenat bia krivinog dela, pa je za postojanje krivinog dcla_u konkretnom sluaju ne treba ni utvrivati, odnosno dovrenje radnje izvrenja znai i dovrenjc krivinog dela. To su formalna, ili ista delatnosna krivina dela. Koidrugiivpal gela njihov"zakonski onis sadri i odretlcnu posledicu koiase u svakom konkretnom sluaju mora i utvrivati. To su materijalna, odnosno posledinu krivina dela. Teko da se ozbiljno moe osporiti injenica da nemaju sva krivina dela posledicu u uem smislu shvaenu kao obavezno obeleje bia krivinog dela. Ta krivina dela dovrena su samim dovravanjem radnje izvrenja, nije potrebno da nastupi bilo kakva posledica (npr. krivino delo davanja lanog iskaza, ili krivino delo silovanja). 37 'To je naroito karakteristino za prava krivina dc\sf ncCtTTjenja^npr. krivino delo nepojavljivanja krivinog dela ili uinioca).3*' Razlikovanje na krivina dela sa posledicom (posledina ili materijalna krivina dela) i na ona bez posledice (delatnosna ili formalna krivina dela) znaajno je za razgranienje dovrenog krivinog dela sa pokuajem, za utvrivanje mesta i vremena izvrenja krivinog dela kao i za reavanje nekih drugih pitanja. S obzirom na vrstu posledice uobiajena je podela na krivina dela povrede i krivina dela ugroavanja. Posledica krivinog dela povrede jeste unitenje ili oteenje objekta radnje. Povreda podrazumeva negativnu fiziku, materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivinog dela. Na primer, to je sluaj kod krivinog dela ubistva i krivinog dela teke telesne povrede. Kod krivinih dela ugroavanja posledica se sastoji u apstraktnoj (moguoj) ili konkretnoj opasnosti (opasnosti koja je nastupila). Apstraktna opasnost jeste mogunost za nastupanje konkretne opasnosti. Na primer, krivino delo unitenja.
36) 37) F. v . Liszt, Strafrccht, 21. A u f l a g c , Berlin, 1919, p. 116. T a k o d c i F. v. Liszt ( E . S c h n l i d t ) . Lclirb u c h des Dcutschcn Strafrccht, 25. A u f l a g c , Bcrtin, 1927, pp. 1 5 2 - 1 5 5 . D a n a s j c to u s t r a n o j krivinopravnoj literaturi, za razliku o d n a e , p o t p u n o n e s p o r n o . Vid., npr. B a u m a n n , W c b e r , Mitsch, S t r a f r c c h t . A l l g c m c i n c r Tcil, 10. A u f l a g c , B i c l c f c l d . 1995, p. 2 0 1 . I u a n g l o s a k s o n s k o m k r i v i n o m pravu o p t e u s v o j e n a j c podela na k r i v i n a dela k o j a s c s a s t o j e u s a m o j radnji p o n a a n j u (conduct c r i m c s " ) i krivina dela koja i m a j u i p o s l e d i c u (..rcsiills c r i m c s " ) . V i d . C . M . V. C l a r k s o n , Undcrstanding Criminal L a w , S c c o n d E d i t i o n . L o n d o n , 1995, p . 13. U n a o j literaturi j c to s h v a t a n j c u s a m l j e n o . J e d a n o d rctkih a u t o r a koji ga z a s t u p a j e s t e A t a n a c k o v i razmatrajui p r o b l e m razgranienja poslcdicc o d o b j e k t i v n o g u s l o v a i n k r i m i n a c i j e . U p . D . A t a n a c k o v i , O b j e k t i v n i uslov inkriminacije i n j e g o v o razgranienje o d p o s l c d i c c k r i v i n o g dela. U: Prob l e m i r e i n t e g r a c i j e i r e f o r m e j u g o s l o v c n s k o g k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a , B e o g r a d , 1995, str. 6 1 - 6 3 . N a to u k a z u j e i Antolisci u s v a j a j u i p o d e l u na m a t e r i j a l n a i f o r m a l n a k r i v i n a dela. U p . F. Antolisci, M a n u a l e di diritto p e n a l e , Partc generale, quattordicosima e d i z i o n e , M i l a n o , p. 2 5 7 - 2 5 8 .

38)

113

KRIVINO DF.LO

oteenja ili uklanjanja znakova kojima sc upozorava na opasnost (lan.283. KZ), krivino je delo sa apstraktnom opasnou. Zakonodavac opravdano polazi.od toga da se prcduzimanicm ovih radnji uvek st^gra apsU'aktnaj!Ea5112?t, a ukoliko jedoopasnosti za ivot ili telo ljudi ili imovinu, veeg obima zaista i dolo, lj. ukoliko je nastupila konkretna opasnost, postojac neko drugo krivino delo (npr. krivino delo ugroavanja saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom iz lana 290. KZ). To znai da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema veem ili manjem stepenu verovatnoe da c doi do povrede kao posledice. Kod krivinih dela sa apstraktnom opasnou kao poslcdicom nije potrebno da se postojanje te posTdic utvruje u svakom konkretnom sluaju. Postoji i miljenje da zato delikti sa apstraktnom opasnou po prirodi stvari spadaiu u delatnosna. (formalna) krivina dela. 39 ' U tom pogledu ona su, zaista, slina krivinim delima koja nemaju posledicu (formalnim krivinim delima). I kod jednih i kod drugih, posledica nijesadrana u biu krivinog dela. Razlika je u tome to ona ipak imaju posledicu koju cini neka apstraktna, generalna opasnost i u vezi sa kojom postoji zakonska prczumpcija u tom smislu da neka radnja uvek za posledicu ima apstraktnu opasnost, d a j e ona tipino opasna. U krajnjoj liniji nije pogreno krivina dela sa apstraktnom posledicom smatrati jednom podvrstom delatnosnih krivinih dela, ali jc pogreno sva delatnosna krivina dela, tj. ona koja nemaju posledicu u svom biu, poistovetiti sa krivinim delima ija posledica jc apstraktna opasnost. Apstraktna opasnost je, kako se to obino kae, zakonodavni motiv inkriminisanja. Sama radnja jc tipino opasna i nije dozvoljeno u konkretnom sluaju dokazivati da do opasnosti nije moglo doi. Kod konkretne opasnosti naprotiv, mora se u svakom konkretnom sluaju utvrditi njeno nastupanje jer ona predstavlja_bitno obeleje u biu krivinog dela. 40 ' I krivina dela povrede i krivina dela ugroavanja mogu se ispoljiti u tlvc forme; krivina dela povrede kao unitenje ili oteenje, a krivina dela ugroavanja kao konkretna ili apstraktna opasnost. Teina napada na zatieno dobro, odnosno teina posledice sc prema tome moe stepenovati. Najtei oblik napada jeste unitenje, pa zatim oteenje, dalje kao konkretna opasnost, i najzad kao udaljeni, posredni napad, tj. apstraktna opasnost. Lice koje pogaa posledica naziva sc pasivnim subjektom. To moe biti i pravnolie, a u nekim sluajevima i drutvo, odnosno drava. Kod mnogih krivinih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje, tj. lice na kome se pred-

39) 40)

V i d . U. Ebcrt, S t r a f r e e h t , A l l g c m c i n c r Tcil, 2. n c u b c a r b c i t c t c A u f l a g c , H c i d c l b c r g , 1993, p. 3R. Izuzetno, m o g u postojati i k r i v i n a dola iju p o s l c d i c u ini a p s t r a k t n o - k o n k r e t n a o p a s n o s t . T J j c s l u a j k a d a s c m o g u n o s t n a s t u p a n j a o p a s n o s t i , lj. apstraktna o p a s n o s t unosi u b i e k r i v i n o g dela. O d krivinih d e l a ija j c p o s l c d i c a a p s t r a k t n a o p a s n o s t , o v a s c k r i v i n a d e l a razlikuju p o t o m e to n e m a p r e t p o s t a v k e o p a s n o s t i , m o g u n o s t n a s t u p a n j a opasnosti j c b i t n o o b e l e j e b i a k r i v i n o g d e l a i z a t o s c m o r a utvrivati u s v a k o m k o n k r e t n o m s l u a j u . O d krivinih d e l a k o n k r e t n e o p a s n o s t i o n a s c razlikuju p o t o m e to o p a s n o s t p o o d r e e n o d o b r o j o n i j e nastupila, d o v o l j n a j c m o g u n o s t n a s t u p a n j a o p a s n o s t i . N o , p r e d v i a n j e takvih krivinih dela z a k o n o d a v a c i z b e g a v a , j e r bi u k o n k r e t n o m s l u a j u b i l o v e o m a t e k o utvrivati m o g u n o s t n a s t u p a n j a k o n k r e t n e o p a s n o s t i .

114

RADNJA KRIVINOG DF.LA

uzima radnja izvrenja. No, kod drugih krivinih dela to nije sluaj. Bitno je d a j e re o liuTcoje je oteeno krivinim delom, na iju tetu sc krivino delo vri. 2.2. Uzrona veza (uzronost) Pitanje uzronosti se nc postavlja kod svih krivinih dela. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji, tj. za postojanje dovrenog krivinog dela nc zahtev a s e nastupanje nikakve poslcdicc. Na primer, krivino delo davanja lanog iskaza dovreno je samim davanjem lanog iskaza, krivino delo silovanja dovreno je prodiranjem mukog polnog organa u enski itd. Kod takvih krivinih dela koja u zakonskom opisu nemaju posledicu, tj. kod kojih ne nastupa poslcdica na objektu radnje, ve samo udalicnajosledica na zatitnom objektu, kao i koTpokuaja odnosno kanjivih pripremnih radnji, pitanje uzronosti jc irelevantno. 0 osnovi ista je situacija i kod krivinih dela sa apstraktnom opasnou jer se kod njih posledica ne unosi u zakonski opis bia krivinog dela. Uzronost. 11 svakom sluaju, ne spada u problematiku radnic-krivinua. dela, ona jc kao i posledica mogui elemenat odreenih kuiunihdclajlkoliko to proizlazi iz njihovog zakonskog opisa, odnosno njihovog bia. 41 ' Kod onih krivinih dela koja se smatraju dovrenim tek nastupanjem odreene posledice koja je sadrana u zakonskom opisu krivinog dela, osnovni problem uzronosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnotva uslova koji doprinose nastupanju poslcdicc i njegovom oznaavanju kao uzroka poslcdice. Ono to je jasno i nesporno, jeste da jc krivinopravno relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. Sve ostalo na planu uzronosti moglo bi biti sporno, tako da se u vezi sa reavanjem tog pitanja javilo vie teorija 421 U nauci krivinog prava postoji vie shvatanja, odnosno teorija koje nastoje da ree ovaj problem. Kao najvanije treba istai dve teorije: teoriju adekvatne uzronosti i teoriju jednakosti uslova (teorija ekvivalencije). Iako sti odavno nasTaKTu'naui krivinog prava, one su i danas aktulnc. Prema teoriji adekvatne uzronosti, uzrok jc onaj uslov k o i i j c uopte adekvatan, podoban da prema ivotnom iskustvu proizvede posledicu, tj. koji jc tipian u tom smislu da redovno, odnosno po pravilu, prouzrokuje odreenu poslcdjett. No, problem se javlja upravo kod utvrivanja uzronosti u atipinim sluajevimartako da je to slabost ove teorije. Ta teorija eliminie atipine uslove iako oni u odreenoj konstelaciji mogu, izuzetno, biti uzrok nastupanja posledice. Na primer, i malajjosekotina kod lica obolelogod hemofilijc moe da izazove smrtonosno krvarenje. Ili, ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre, radnia lica A se prema teoriji adekvatne uzronosti
41) 42) T o j c , k a o i u p o g l e d u poslcdicc, u stranoj literaturi n e s p o r n o . V i d . npr. B a u m a n n , W c b c r , Mitscli. Strafrecht, A T . 10. A u f l a g c . B i c l c f c l d . 1995. p. 2 0 1 . P o s e b n o s c p r o b l e m a t i k o m uzronosti b a v i o T . i v a n o v i u s v o j o j d o k t o r s k o j disertaciji (Tli. G i v a novitch, D u p r i n c i p c d c causalit cfficicntc cn droit pnal; A . R o u s s c a u , Pari. 1908).

KRIVINO DF.LO

n e b i mogja smatrati uzrokom smrti lica A jer takva radnja po pravilu nc moe prouzrokovati smrt. Teorija adekvatne uzronosti moe posluiti kao dopunski kritrijum da se suzj^krug uslova koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom, ali s tim da ona nije pogodna da se primenjuje u sloenim i atipinTnrsluajcvima. Prema teoriji jednakosti uslova (teorija ekvivalencije) uzroci su svi relevantni uslovi, tj. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. Ona izjednaava sve uslove koji su na bilo koji nain doprineli nastupanju poslcdice. Ova teorija sc izraava i kroz formulu condicio sine qua non43' prema kojoj jc uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. Njena je slabost u tome to suvie proiruje pojam uzroka. Osim tog osnovnog nedostatka, primenom ove teorije u nekim sluajevima se uopte ne moe doi do zadovoljavajueg reenja. Na sreu, to su sluajevi koji su u praksi veoma retki. To su, uglavnom, dve situacije. Tako, teorija ekvivalencije nc moe da rei sluaj tzv. dvostruke uzronosti. To ic sluaj kada, na primer, dva uinioca potpuno nezavisno jedan oTdrugoga istovremeno pucaju na rtvu (a oba hica su smrtonosna), ili joj daju otrov takoe istovremeno i toTkoliini koja je svaka za sebe smrtonosna. To je, ipak, vie udbenikrprimer koji je u praksi teko zamisliv, a i teko je dokazati istovrcmenost (jer ako nema istovremenosti onda sc sluaj bez problema reava primenom formule condicio fine aua non. tj poslejhcu jc prouzrokovala prva radnja). Teorija ekvivalencije, odnosno formula condicio sme quThon ne moe Ta rei ni sluajeve potpuno nepredvidljive uzronosti. Na primer, kada lice A poalje u toku nevremena lice B u umu nadajui se da e ga pogoditi grom to se i dogodi. Naime, da lice A nije poslalo u umu lice B, ne bi ga pogodio grom i ne bi dolo do smrti lica B, tj. bez radnje lica A ne bi nastupila posledica. U vezi sa ovim sluajem u stranoj literaturi se zauzima stav da nema uzronosti, ali se autori razilaze u obrazloenju takvog stava. 44 ' Orijentacioni dopunski kriterijam koji bi eliminisao uzronost u ovakvim i slinim sluajevima mogao bi biti s tcpen verovatnoe nastupanja posledicc. Ako je verovatnoa veoma mala, i ako jc re o inae uobiajenim postupcima, onda bez obzira na elje i namerc nekog lica, uzronost ne bi postojala. Znaajan deo nae sudske prakse prihvata teoriju ekvivalencije (condicio sine qua non). Suavanje kruga uslova, odnosno njihovaselekcija vri se na planu krivicc(vinostij tobi se moglo kritikovati :sobzirom na to d a j e uzroni odnos izmeu radnje i posledice objektivni odnos. Teorija ekvivalencije, odnosno formula condicio sine qua non, i pored svojih slabosti zasluuje da joj se da prednost u odnosu na druge teorije o uzronosti, a suavanje kruga uslova koji se prema njoj mogu smatrati uzrokom treba vriti ne na planu krivice, nego pri43) 44) U n a o j , a d e l i m i n o i u stranoj literaturi, p o g r e n o se pie c o n d i t i o " (zain) u m e s t o c o n d i c i o " (uslov). O p r o b l e m i m a u vezi sa t e o r i j o m e k v i v a l e n c i j e v i d . d e t a l j n i j e B a u m a n n , W c b c r , M i t s c h , op.cit., p p . 227-229.

116

RADNJA KRIVINOG DELA

mcnom drugih kriterijuma koji uzrok svode na pitanje objektivne mogunosti upravljanja tokom dogaaja od strane uinioca (vid. doie izlaganje o objektivnom uraunavanju). U naoj teoriji postoji i shvatanje da sc pitanje uzronosti nc moe resili pomou neke formule, odnosno teorije, ali sc mogu postaviti odreeni orijentaibni kriterijumi. Ti kriterijumi su, prema Srzentiu - Stajiu, sledei: I) uzronost u krivinom pravu se mora naslanjati na uenje_o_uzronosti dijalektikog, materijalizma; 2) u sluaju postojanja daljih i bliih uslova. odnosno posrednih i neposrednih uslova. neposredni iiji|oyi su uvek uzroci_E2sisdj.ee; 3) uzrok sc uvek ograniava na ljudsku radnju, pa i onda kada ona nije imala preteni znaaj .za nastupanie posledice; 4) u sluaju prekida uzrone veze i zasnivanja novog uzronog odnosa uslov koji jc pokrenuo prvobitni uzroni odnos nc moe biti uzrok konane-posledicc; 5) pitanje uzronosti treba pasmatratj p_.dxoj.eBP od vinosti. 45 ' Izuzev uslova navedenog pod 1) koji je samo deklarativnog, a donekle i ideolokog karaktera, navedeni kriterijumi predstavljaju korisne kriterijume za reavanje problema uzronosti. Meutim, oni imaiu ogranienu vrednost. odnosno oni mogtiMUJiako'.se i.navcdcni autorii ograuju, sajno izvestan putokaz", prilikom reavania problema .uzronosti u konkretnom sluaju. Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzronosti razmatra u okviru problematike tzv. objektivnog uraunavanja. Re je o temi-kaja je u poslcdnjih dvadeetalTgfldina postala jedna "'l najaktuclnijih i najee diskutovanih tema u krivinopravnojdogmatici. 461 Prema teoriji o objektivnom uraunavanju uzronost jebamo neophodna pretpostavka da bi se neko delo odreenom uiniocu moglo objektivno pripisati. U prvoi fazi, naime, potrebno jc ustanoviti postojanje faktike veze izmeu jadnje i posledice to_se_svodi na uobiajeno razmatranje pitanjajmonosti. Pri tom se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije, odnosno od formule_cnndicio sine qua non. U drugoj fazi, da bi sc suzio krag_brojnih uslova koji se mogu smatrati uzrokom bez kojeg posledica ne bi nastupila, pristupa se utvrivanju normativne (a nc naturalistike, faktike) veze. izmeu radnje i posledjce. Osnovno pitanje koje se u toj drugoj fazi postavlja jeste da li je uinilac mogao da upravlja dogaajem, odnosno da li se ceo dogaaj moe svesti na jednu linost kao subjekta dogaaja. Poto nc postoji apsolutna mogunost vladanja nad tokom dogaaja, da bi se nekom licu posledica pripisala kao njegovo delo, dovoljno je to je to lice svojom radnjom stvorilo ili povealo opasnost iz koje je proistekla posledica. 47 'Teorija o objektivnom uraunavanju je korektiv koji pomou normativnih aspekata ograniava suvie iroko odreivanje uzronosti. Iako je ova teorija u literaturi ve dosta razraena (to znai da su po45) 46) N . Srzcnti, A . S t a j i , Krivino pravo. O p t i i posebni d e o , S a r a j e v o . I96K, sir. 7 1 - 7 4 . T a k o S c h i i n c m a n n koji istie da s c ova t e m a m o e uporediti sa i n t e r e s o v a n j e m koji j c s v o j e v r e m e n o p o b u d i o finalizam, iti naturalistiki p o j a m uzronosti. V i d . B. S c h u n c i n a n n , O b c r dic o b j e k tive Z u r c c h n u n g , G o l t d t a m m c r ' s Archiv t u r Strafrccht, 5 , 1 9 9 9 , str. 207. V i d . H . O l t o , G r u n d k u r s Strafrecht, A l l g c m c i n e S t r a f r c c h l s l c h r c , 6. A u f l a g c , Berlin - N c w Y o r k , str. 2 0 0 0 , 5 4 - 7 1 .

47)

117

KRIVINO DF.LO

stavljena i konkretna pravila za reavanje mnogih problema koji se u okviru klasinih teorija o uzronosti nisu mogli reiti), ona jo ne predstavlja jedan koherentan sistem, i jo je dosta toga u okviru nje sporno.'"1' Reavanje problema uzronosti zadaje jo vee tekoe kod krivinih dela neinjenja (proputanja), i to naroito nepravih krivinih dela neinjenja s obzirom na to da ona u svom biu uvek sadre posledicu. Za postojanje krivinog dela potrebno jeutvrditi povezanost izmeu proputanja odreene radnje i nastupanja poicdice^krivjpig dela. No, problem je upravo u tome to proputanje samo po sebi ne moe prouzrokovati nikakvu posledicu, naprotiv, kod njega se stvari preputaju svom toku. Raireno je miljenje da kauzalitet uopte nije mogu u ovom sluaju (ex nihilo nihil fit - iz niega ne nastaje nita"), ili pak d a j e mogu samo hipotetiki kauzalitet, tj. da jc uzrok proputanje dunog injenja koje bi otklonilo posledicu. U naoj teoriji prcovlauje shvatanje d a j e uzronost kod krivinih dela neinjenja mogua i da se ona sastoji u proputanju da se jedan uzroni lanac skrene sa svog redovnog toka ime dolazi do zabranjene posledice. Ovde se pitanje uzronosti ne moe reavati na isti nain kao i kod krivinih dela injenja. Mora se poi od socijalnog znaaja proputanja, a odustati od prirodnojpauzaliteta, tj. neophodno jc prilikom reavanja problema uzronosti uneti ijiormativne, odnosno pravne elemente.41'' Time se, u stvari, ipak.d<jlaziiio.hipotetikogjkauzajitcta. Postavljale pitanje ta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice (garant) bilo duno da preduzme, pa ako se utvrdi da u tom sluaju posledica ne bi nastupila, smatra da uzronost postoji. Iako nije re o uzronosti ti prirodnom smislu i~ove se mo'c primeniti formula condicio sine qua non, ali u jednom, moglo bi se rei, obrnutom smislu. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da jc lice (garant) preduzelo radnju koju jc bilo duno da preduzme. 5 "'U stvari, to jc uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. To je condicio cum qua non, uslov koji je nespojiv sa posledicom, tj. radnja koja bi spreila nastupanje posledicc. 5 " Poto je re o hipotetikom pitanju, sporno je koji stepen verovatnoe mora postojati da bi se neko krivino delo proputanja objektivno moglo pripisati garantu. U savremenoj krivinopravnoj teoriji postoje u tom pogledu dva shvatanja. Prema jednom potreban je yisok_stepcn vcmvatnoe koji_se granii sa sigurnou, dok je prema drugom dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja^nztka u odjiosu na opasnost koja preti zatienom dobru. 52 ' Iako drugo shvatanje u novije vreme ima sve vie pristalica, ono jc neprihvatljivo zato to znamo proiruje sferu nepravih krivinih dela neinjenja obuhvatajui i one sluajeve u kojima je otklanjanje poslcdice i pored preduzete radnje veoma neizvesno. PoLfl2i_o(Lnaela.zakonitosti i .potovanja p r i n c i p

48) 49) 50) 51) 52)

V i d . U. Ebcrt, S t r a f r e e h t , A T , 2 . A u f l a g c , H c i d c l b c r g , 1993, str. 4 1 - 4 9 . O t o m e vid. M . C c t i n i , U z r o n o s t k o d krivinih dela p r o p u t a n j a , J R K K , br. 3 . 1 9 9 1 , str. 7 0 , 7 5 . D a s c u t o m .smislu o v a f o r m u l a m o e i o v d e koristiti s m a t r a i K. Kiihl, op.cit., p. 6 5 4 . T a k o i S. Trcchscl, Schwcizcrisehcs Strafreeht, A l l g c m e i n c r Tcil 1,5. A u f l a g c , Ziirich, 1998, p. 249. K . K u h l , o p . cit., p. 6 5 5 .

118

RADNJA KRIVINOG DELA

pravne drave, prihvatljivije jc prvo shvatanjc. To znai da se moe govoriti o hipotetikom kauzal itetu (a time i da sc krivino delo objektivno moe pripisati garantu) potrebno je da povezanost izmeu proputanja i posledice krivinog dela bude takva d a j e skoro izvesrio da posledica nc bi nastupila da j c radnja garanta bila preduzeta. Mipotctiki kauzalitet sc nc moe nikada sa apsolutnom sigurnou utvrditi lako da ne bi bilo opravdano zahtevati potpunu izvesnost. Na primer, ako jc re o hirurkoj intervenciji ijim sc preduzimanjem po pravilu spaava ivot pacijentu, u sluaju njenog proputanja od lica koje je bilo duno daje preduzme, ne bi nikada moglo postojati krivino delo ako bi se zahtevala potpuna izvesnost. Naime, uvek bi se moglo tvrditi da bi pacijent mogao umreti i d a j e operaija lege artis bila izvrena.

119

II. PREDVIENOST U ZAKONU 1. Predvienost u krivinom zakonu Da bi neka radnja bila krivino delo, ona pre svega mora biti u zakonu predviena kao krivino delo. To je posle radnje prvi element u optem pojmu krivinog dela koji se na nju nadovezuje. Taj element, i li obavezni uslov, znatno suava krug radnji koje se mogu smatrati krivinim delom. Predvienost u zakonu neke radnje, odnosno ljudskog ponaanja kao krivinog dela u stvari znai ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivinog dela. Otuda se elemenat predvienosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bia krivinog dela.iy) Predvienost u zakonu osim ostvarenosti bitnih elemenata bia krivinog dela obuhvata i uslove kanjivosti. Bie krivinog dela i uslovi kanjivosti ine zakonski opis nekog krivinog dela. To je njegova formalna strana. Ostvarenost elemenata bia krivinog dela i uslova kanjivosti (zakonskog opisa krivinog dela) omoguava da se pree u fazu utvrivanja protivpravnosti, a na kraju i postojanja krivice. Osim toga, predvienost u zakonu ima i svoju sutinsku, materijalnu stranu kod koje j e centralno pitanje zato je odreeno ponaanje predvieno u zakonu kao krivino delo, odnosno koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zasluuje da bude predvieno kao krivino delo. To j e njegova drutvena opasnost. Za razliku od shvatanja koje je u drutvenoj opasnosti videlo samostalan elemenat u optem pojmu krivinog dela (polazei pre svega od reenja u naem ranijem pozitivnom pravu), ili materijalnu stranu protivpravnosti, 54 ' drutvenu opasnost treba posmatrati kao materijalnu stranu predvienosti u zakonu. Upravo drutvena opasnost nekog ponaanja jeste njegova glavna karakteristika zbog koje je ono u zakonu predvieno kao kri-

53)

Pojam bia krivinog deta j c u poetku bio .shvatan samo u smislu corpus dcJicti, kao predmeta i tragova izvrenog krivinog dela, na ta sc nailazi j o kod Farinacijusa. Kasnije, krajem XVIII i poetkom XIX veka biem s c poinje oznaavati ukupnost obeleja k o i a - p r i a i d a i u nekom krivinom delu. Tek m u j c E. Bcling (Dic Lchre vom Vcrbrcthcn, 1906) dao samostalnu ulogu u sistemu krivinog dela, odnosno postavio ga kao element u optem pojmu krivinog dela. Ipak, o v a j pojam s c i dalje koristi u razliitim znaenjima. O tome vid. Stratcmvcrtlr, Strafrccht, A T I, 3. Auflagc, Koln, 1981, p. 69. T a k o M. Radovanovi, Krivino pravo, opti deo, 1966, J. Tahovi, Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 1961.

54)

120

PREDVIDENOST U ZAKONU

vino delo. Drugo jc pitanje da li sc i u kojoj se meri moe egzaktno utvrditi i proccniti drutvena opasnost nekog ponaanja (o tome vid. izlaganja u odeljku 4. ove glave). 2. Bie i elementi bia krivinog dela Da bi postojalo bilo koje krivino delo moraju biti ostvarena bitna obeleja zakonskogopisa krivinog dela, mora injenino stanje odgovarati zakonskom opisu, tj. mora biti ostvareno bie krivinog dela. Bie krivinog dela obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove, pojedinih krivinih dela. Ono predstavlja tipiziranje pojedinih oblika krivinog neprava. Umesto bia, moglo bi se gcffloritio-paimu krade, ubistva, klevete itd. Ono sc u tom smislu shvata u naoj teoriji krivinog prava, tj. njegovi sc dometi nc vide dalje od toga Sto slui kao sinonim za_posebnc pojmove pojedinih krivinih dela. Eventualno, kae se daje odnos izmeu opteg pojma krivinog dela i bia krivinog dela odnosjzmeu opteg i posebnog. To je samo delimino tano i znai svoenje uloge bia krivinog dela vie na jedan tehniki termin koji oznaava skup posebnih elemenata nekog krivinog dela. Meutim bie krivinog dela ima daleko znaajniju funkciju. Moe se rei da bie krivinog dela predstavlja most" izmeu opteg i posebnog dela krivinog prava. Bez ostvarenosti svih elemenata bia nekog krivinog dela nema ni ostvarenosti opteg elementa predvidenosti u zakonu, tj. nema krivinog dela ukoliko sc neko injenino stanje nc moe podvesti god zakonski opis nekog krivinog dela. Zato j c bie krivinog dela, preko predvidenosti dela u zakonu kao krivinog dela, u stvarii institutopStcgdcla, jdnosno predstavlja, zajedno sa uslovima kanjivosti, elemenat u optem pojmu krivinog dela. Bie krivinog dela proizlazi iz zakonskog opisa nekog krivinog dela. Propisivanje nekog krivinog dela vri se tako Sto sc u zakonu odreuju njegova obaveznajeonstitutivna obeleja. Time se ostvaruje predvienost radnje u za ionu kao jednog od osnovnih elemenata opteg pojma krivinog dela. Osim toga, tj. konkretizacije radnje krivinog dela, bie krivinog dela moe sadrati i neka posebna obeleja koja se javljaju same-kod pojedinih krivinih dela. Zato sc moe razlikovati radnja izvrenja kao obavezni element bia krivinog dela s jric straneTTvi ostali elementi bia koji su fakultativnog karaktera i moraju biti u tcsnoj vezi sa radnjom krivinog dela. Svi ti drugi elementi u stvari blie odreuju radnju, tj. govore o tome ko preduzima radnju, kako, na emu ili prema kome, ime, gde, kada itd. Obeleja bia krivinog dela mogu biti objektivna (ili spoljna) i subjektivna (ili unutranja). Osim radnje izvrenja koja spada u objektivna obeleja. tu se mogu svrstati posledica, predmet radnje, sredstvo, nain izvrenja, lino svojstvo, lini odnos ili lini status izvrioca, mesto i vreme izvrenja krivinog dela. Na primer, davanje lanog iskaza je radnja izvrenja kod istoimenog krivinog 121

KRIVINO DF.LO

dela; konkretna opasnost za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima jc posledica krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja; eksploziv, otrov i dr. jc sredstvo kod krivinog dela nezakonitog ribolova; slubenolice jc lino svojstvo izvrioca kod veine krivinih dela protiv slubene"dunosti (ova i druga krivina dela kod kojih sc trai posebno svojstvo izvrioca nazivaju sc delicta propria); uslov da sc izvrilac nalazi u braku jeste lini status koji sc trai za postojanje krivinog dela dvobranosti, itd. Objektivna obeleja mogu biti deskriptivna kada sc odnose na injenice koje sc mogu opaziti ulima i normativna kada njihov pojam zavisi od odfeenilf pravnih normi ili proizlaze iz odreenih vrednovanja. Na primer,"tua pokretna stvar" kao objekt radnje izvrenja krivinog dela krae sadri i jedno i drago obeleje: tua" je normativno obeleje, a pokretna stvar" deskriptivno obeleje. U subjektivna obeleja pre svega spadaju umiljaj i nehat. D o k j e j n i a o j teoriji i praksi i dalie prisutno zastarelo (a j n e t a n o l shvatanje da suumiljaj i nefiSTu skladu sa klasinom (u najboljem sluaju neoklasinom) koncepcijom pojma krivinog dela samo oblici vinosti, u stranoj teoriji, uglavnom nemaloj, dominira shvatanje da postoji subjektivno bie krivinog dela kpjeobuhtfata umiljaj i nehat. Postoji i shvatanjc o dvostrukoj funkciji umiljaja i nehata, jednom kao bitnih cltTtriehaTau biu krivinog dela, drugi put kao oblika k r i l c e : 5 5 1 OnTuToblik ponaanja koje je predvieno kao krivino delo i oblik krivice. To gledite treba prihvatiti, iako se ono suoava sa izvesnim tekoama kako razgraniiti onaj deo umiljaja, odnosno nehata koji s e nalazi u biu krivinog dela, i onaj koji se smatra oblikom krivice (vinosti). 56) Obino se kae da umiljaj, odnosno nehat kao bitni element u biu krivinog dela predstavlja indiciju za postojanje umiljaja, odnosno nehata kao oblika krivice. 571 Iako je teko podeliti sadraj umiljaja i nehata na onaj deo koji ulazi u zakonski opis i onaj koji ini krivicu, shvatanje o tome da umiljaj i nehat imaju dvostruku funkciju odgovara pravom stanju stvari. 5S) Umiljaj i nehat kao subjektivna obeleja bia krivinog dela javljaju se u jednom apstraktnom ob-

55)

56)

V i d . W c s s c l s - B u l k c , S t r a f r c c h t , A l l g c m c i n c r Tcil, 2 9 . A u f l a g c , H c i d c l b c r g , 1999. pp. 4 5 - 4 6 . U m i l j a j i nehat i m a j u d v o s t r u k u f u n k c i j u . O n i su, s j e d n e strane f o r m a p o n a a n j a , a s d r u g e s t r a n e f o r m a k r i v i c e . T a k o F. H a f t . S t r a f r e c h t , A l l g c m c i n c r T c i l . M u n c h c n , 1980, p. 116. I m a m i l j e n j a da teorija o d v o s t r u k o j f u n k c i j i u m i l j a j a i n e h a t a z n a i n e p o t r e b n o k o m p l i k o v a n j c k r i v i n o p r a v n o g s i s t e m a . T a k o H . F u c h s , O s t c r r c i c h c s c h c s S t r a f r c c h t , A T I, W i c n , 1998, p. 189. T a m i l j e n j a p o l a z e o d isto n o r m a t i v n e teorije krivice p r e m a k o j o j j c o n a prckor koji s c u p u u j e n a o s n o v u svih r e l e v a n t n i h o b e l e j a bia k r i v i n o g d e l a , pa i u m i l j a j a , o d n o s n o n e h a t a . F. H a f t , S t r a f r c c h t , A T , M u n c h c n . 1980, p. 102. K o n s t a t u j u i d a j c t o s h v a t a n j c u o d n o s u n a nehat p o s t a l o o p t e p r i h v a e n o , H a f t n a v o d i d a su u p o g l e d u u m i l j a j a m i l j e n j a j o p o d c l j c n a i n a v o d i a r g u m e n t e u prilog t o m e da j c i u m i l j a j , k a o o b l i k p o n a a n j a , s a d r a n v e u s a m o m biu. Polazei i s p r a v n o o d toga da s h v a t a n j c o d v o s t r u k o j f u n k c i j i u m i l j a j a i n e h a t a n c m o r a imati n i k a k v e v e z e sa f i n a l n o m t e o r i j o m radnje, o n i z m e u o s t a l o g n a v o d i da s c s m i s a o b i a m n o g i h krivinih dela m o e shvatiti s a m o a k o s c u z i m a u o b z i r i u m i l j a j . N a v o d e i p r i m e r krae, tvrdi d a p o s t o j a n j e r a d n j e o d u z i m a n j a " zavisi o d u m i l j a j a , d a s c t a j e l e m e n a t n c m o e ni utvrditi u k o l i k o s c u o b z i r n c u z m e i u m i l j a j . U p . F. H a f t , S t r a f r e c h t . A T , M u n c h c n , 1980, p. 4 7 - 4 8 .

57) 58)

122

IMMDVIDP.NOSTU ZAKONU

liku i bitno utiu na zakonsko odreivanje pojma pojedinih krivinih dela. 3 9 'Od njih, kao i od ostalih bitnih obeleja bia, zavisi postojanje krivinog dela na nivou elementa predvidenosti u zakonu. Kad jc re o umiljaju i nehatu kao oblicima krivicc, u pitanju jc njihov konkretan sadraj, kod konkretnog uinioca krivinog dela od ega zavisi postojanje njegove krivice. U subjektivna obeleja spadaju i namera i pobuda. Shvatanjc zastupano u naoj literaturi, subjektivna obeleja bia krivinog dela neopravdano svodi samo na odredenu nameru ili pobudu. Tako, kod vie krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG (Glava dvadeset osma KZ) neophodna je namera ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije ili SCG. Takoc, i kod vie krivinih dela protiv imovine zahteva sc namera da sc za sebe ili drugoga pribavi protivpravna imovinska korist. Svakako da ova i neka druga krivina dela sadre odreenu nameru kao bitno obeleje, ali jc postojanje namcrc nezamislivo bez umiljaja. Upravo to ukazuje nancloginostshvatanja koje u subjektivne ejemente bia krivinog dela svrstava nameru. ali ne i umiljaj. Namcrapretpostavija postojanje umiljaja usmeravajui ga na ostvarenje odreenog cilja. Ona pojaava voljni elemenat kod umiljaja. Kod krivinih dela u ije bie je uneta, uinilac radnju preduzima nc samo sa umiljajem nego i sa odreenom namerom, ali je za postojanje krivinog dela irelevantno da li jc ona zaista i ostvarena. Dok umiljaj obuhvata bitna obeleja krivinog dela objektivnog karaktera, namera se odnosi na neto to jc van bia krivinog dela (obino neke dalje posledice). Nchatna krivina dela, po prirodi stvari, nc mogu sadrati nameru ili pobudu, ali je sam nehat, tamo gde jc predvien, obeleje subjektivnog karaktera. Nchatna krivina dela, po pravilu, nemaju svoje samostalno bie. Njihov zakonski opis polazi od zakonskog opisa umiljajnih krivinih dela, s tim to se kao subjektivni elemenat umesto umiljaja predvia nehat. Nehat se kao subjektivno obeleje izriito unosi posebnom normom kod svakog krivinog dela kod kojeg zakonodavac predvia nehatni oblik. Umiljaj se, poto predstavlja pravilo, propisuje optom normom. Bia nehatnih krivinih dela su esto nedovoljno odreena s obzirom da polaze i oslanjaju e na bia umiljajnih krivinih dela. U nekim sluajevima objektivna obeleja krivinog dela po svojoj prirodi zahtevaju umiljaj, pa je teko u odnosu na njih zamisliti nehat iako zakonodavac propisuje i nehatni oblik. Podelu na objektivna i subjektivna obeleja treba shvatiti uslovno. Objektivno u biu krivinog dela odreeno je subjektivnim. Subjektivni (personalni) supstrat nekog ponaanja kvalitativno menja to ponaanje. Upravo je tu od znaaja shvatanje o dvostrukoj funkciji umiljaja i nehata. Da nema subjektivnog
59) J e d n o p o n a a n j e koje ima ista objektivna o b e l e j a , z n a a j n o s c r a z l i k u j e u z a v i s n o s t i o d loga d a li s c p r e d u z i m a sa u m i l j a j e m ili iz nehata. T a k o , na primer, postoji s u t i n s k a razlika i z m e u u m i l j a j n o g i n e h a t n o g ubislva. lako j c posledica ista, u n i i l j a j n o u b i s l v o p r e d s t a v l j a d a l e k o lei i opasniji oblik n a p a d a na zatieno dobro. Z b o g toga. neka strana k r i v i n a z a k o n o d a v s t v a , n c h a l n o u b i s t v o uopte i n c n a z i v a j u ubislvom. V i d . Z. S t o j a n o v i , O . Pcri, K r i v i n o p r a v o . P o s e b n i d e o . 9 . i z d a n j e . B e o g r a d . 2 0 0 3 , str. 102.

123

K R I V I N O DF.LO

sadraja nekog ponaanja kao takvog, bez obzira na to ko ga preduzima, nc bi se, na primer, moglo razlikovati ubistvo od nesreenog sluaja i to nc na planu krivicc nego ve na nivou bia krivinog dela. Da je ono to je subjektivno u nekom ponaanju njegov nerazdvojivi deo od ega zavisi karakter i vrsta tog ponaanja, jasno se vidi ako pokuamo da neko ponaanje posmatramo samo objektivno. Na primer, davanje novca nekom moe biti vraanje duga, neko plaanje, ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti to moe biti i davanje mita. I sa aspekta zatitne funkcije krivinog prava to subjektivno daje nekom ponaanju karakter drutveno opasnog ponaanja koje predstavlja ugroavanje ili povredu zatienog dobra. Po tome se krivino delo razlikuje i od elementarnih nepogoda i katastrofa. Na primer, u nekom zemljotresu moe stradati na hiljade ljudi kao i kod krivinog dela genocida ili ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva, lako jc posledica ista, samo drugi sluaj predstavlja povredu zatienog dobra. U tom smislu je i nevrednost radnje krivinog dela vanija od nevrednosti njegove posledicc. Nevrednost radnje obuhvata i subjektivni supstrat, a to je u krajnjoj liniji upravo usmerenost na ugroavanje ili povredu zatienog dobra. Zato se ne moe tvrditi da neto to je samo na izgled isto, kao npr. prouzrokovanje neije smrti, predstavlja istu vrstu, isti tip ponaanja, a da se razlikovanje vri tek na kraju, na planu krivice. Neto je, ve kao samo ponaanje, zbog radnje i njene unutranje usmerenosti po svom karakteru sasvim druga vrsta ponaanja iako po spoljnim obelejima moe izgledati isto. Ta diferencijacija u sluajevima gde jc ona jasna, gde je re o sasvim razliitim tipovima ponaanja sa aspekta krivinopravne zatite, vri se na nivou utvrivanja ostvarenosti elemenata bia krivinog dela, a ne na planu krivice. Ljudsko ponaanje je nuno subjektivni in. Zato se ve na nivou bia krivinog dela mora razlikovati umiljajno od nehatnog ponaanja. Subjektivni element slui i tome da se izdvoje krivinopravno relevantna ponaanja od onih ponaanja i dogaaja koji nemaju krivinopravni znaaj, ukoliko oni prethodno nisu eliminisani ve na nivou radnje krivinog dela. Prema tome, i u jednom sutinskom, a ne samo formalnom smislu, umiljaj i nehat ulaze jedr im svojim delom u bie krivinog dela kao njegovi subjektivni elementi.

2.1. Kvaliftkovani i privilegovani oblici bia krivinog dela Uobiajena je i podela obeleja (elemenata) bia krivinog dela na osnovna i dopunska. Skup osnovnih obeleja ini osnovni oblik nekog krivinog dela. Dopunska obeleja su kvalifikatorne i privilegujue okolnosti. Dopunska obeleja daju krivinom delu karakter teeg ili lakeg oblika. Propisujui kvalifikatorne okolnosti zakonodavac propisuje tee (kvalifikovane) oblike nekog krivinog dela i za njega propisuje strou kaznu (npr. propisano je da ubistvo r.ko je izvreno na podmukao nain predstavlja tei oblik ubistva). Kod privilegujuih okolnosti zakon propisuje lake (privilegovane) oblike i predvia blau kaznu u odnosu na osnovni oblik (npr. ako kod krivinog dela prevare umesto namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod uinioca postoji samo 124

PREDVIDENOST U ZAKONU

namera da drugog oteti). Veliki broj krivinih dela ima svoje kvalifikovane oblike, dok jedan manji broj ima privilcgovanc oblike. Ima i krivinih dela koja imaju i jedan ili vie kvalifikovanih i privilegovanih oblika (na primer, krivino delo ubistva). Poseban sluaj kvalifikovanog oblika bia krivinog dela jeste konstrukcija krivinog dela kvalifikovanog teom poslcdicom za koja vae i posebna pravila u pogledu odgovornosti uinioca za teu posledicu (vid. dole odeIjak IV. 5.2). Sutinska razlika izmeu kvalifikatomih i oteavajuih okolnosti jeste u tome to kvalifikatornc okolnosti predstavljaju bitna obeleja bia krivinog dela, to su obuhvaene njegovim zakonskim opisom, dok oteavajue okolnosti stoje van bia krivinog dela u slue sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne. Veza izmeu kvalifikatomih i oteavajuih okolnosti ogleda se u tome to je zakonodavac od velikog broja moguih oteavajuih okolnosti izabrao neke tipine oteavajue okolnosti koje, prema njegovoj oceni, kada su ostvarene u konkretnom sluaju kod nekog krivinog dela, uvek zasluuju stroe kanjavanje u odnosu na sluajeve kada takve okolnosti nisu prisutne, pa je na osnovu njih propisao tee oblike krivinog dela i zapretio ih stroom kaznom u odnosu na osnovni oblik. Isto to, samo u suprotnom smeru, vai i za odnos privilegujuih i olakavajuih okolnosti. 3. Uslovi kanjivosti Zakonom se kod pojedinih krivinih dela mogu predvideti odreeni uslovi kanjivosti koji ne spadaju u bie krivinog dela u uem smislu. To su odreeni dopunski uslovi koji su, osim ostvarenosti bia krivinog dela, neophodni da bi krivino delo postojalo i da bi njihov izvrilac mogao biti kanjen. Postoje dve grupe, dve vrste uslova kanjivosti. Prvi su objektivni uslovi kanjivosti (inkriminacije), a drugi su lini osnovi iskljuenja kazne. Postoji i shvatanje koje odreene uslove kanjivosti postavlja kao samostalan elemenat u optem pojmu krivinog dela,601 ili samu kanjivost u smislu predvidenosti kazne za krivino delo smatraju samostalnim elementom.''" To se ne moe prihvatiti, jer su uslovi kanjivosti, kao i sama kanjivost obuhvaeni elementom predvidenosti krivinog dela u zakonu, tj. bez njih, ukoliko oni nisu ostvareni, nc moe se rei da je neka radnja predviena u zakonu kao krivino delo. to se tie uslova kanjivosti, oni sc javljaju samo kod jednog manjeg broja krivinih dela, pa zato i ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivinog dela. Oni su deo zakonskog opisa dela, ili bia krivinog dela u irem smislu.

60) 61)

T a k o T . i v a n o v i , O s n o v i krivinog prava K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , Opti d e o , B e o g r a d , I k n j i g a , 1935, str. 3 0 5 . F. ai, K r i v i n o pravo, O p i d i o , Z a g r e b , str. 1 3 8 - 1 3 9 .

125

KRIVINO DF.LO

3.1. Objektivni uslovi inkriminacije Prema vladajuem shvatanju smatra sc da objektivni uslov inkriminacije (ili: objektivni uslov kanjivosti) ne predstavlja obeleje bia krivinog dela iako sc nalazi u zakonskom opisu i bez njega krivino delo ne postoji. Objektivni uslov inkriminacije jc uslov koji se nalazi van bia krivinog dela, on predstavlja dodatni uslov za postojanje onih krivinih dela kod kojih je predvien. fi2) To za najvaniju posledicu ima da taj uslov ne mora biti obuhvaen krivicom uinioca. Irelevantno je i to da li je uinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. Kod nekih objektivnih uslova inkriminacije nije potrebna ni objektivna (uzrona) veza izmeu radnje uinioca i njihovog nastupanja. Pravna priroda i funkcija ovih uslova je sporna, iako su poznati u skoro svim savremenim krivinim zakonodavstvima. Upravo njihova osnovna karakteristika da (za razliku od obeleja bia krivinog dela) ne moraju biti obuhvaeni umiljajem ili nehatom uinioca, dovodi u sumnju njihovu opravdanost. Objektivni uslov inkriminacije predstavlja jedan dodatni uslov ije korienje samo izuzetno moe biti opravdano, i to sa ciljem suavanja kriminalne zone kod pojedinih krivinih dela, tj. jedan dodatni uslov koji se po prirodi stvari nc moe smatrati obelejem bia krivinog dela, a iz kriminalno-politikih razloga nc bi bilo opravdano da, ukoliko on nije ispunjen, postoji krivino delo. Na primer, ukoliko nije prijavljeno pripremanje krivinog dela, ima kriminalno-politikog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao krivino delo samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada jc jo bilo mogue spreiti izvrenje krivinog dela. Kod istog krivinog dela kao objektivni uslov inkriminacije predvien je i uslov da pripremano delo bude izvreno ili pokuano (lan 331. stav 1. KZ). Ili, kod krivinog dela uestvovanja u tui inkriminisano je samo uestvovanje u tui, ukoliko jc dolo do toga d a j e u tui neko lice lieno ivota, ili d a j e drugom licu naneta teka telesna povreda (lan 123. KZ). Iako je to u jednom irem smislu posledica tue, to nije posledica krivinog dela ve objektivni uslov inkriminacije. U odnosu na tu okolnost ne sme postojati ni direktno prouzrokovanje od strane uinioca, niti pak njegov umiljaj ili nehat jer se onda ne bi radilo o ovom krivinom delu ve o drugom, teem krivinom delu (krivinom delu ubistva ili teke telesne povrede). Zakonodavac je procenio da je uestvovanje u tui samo po sebi potencijalno opasno ponaanje koje treba inkriminisati, ali je predvianjem objektivnog uslova inkriminacije krivino delo ograniio samo na one situacije gdc jc ta opasnost i rcalizovana, tj. gde je usled tue dolo do liavanja ivota ili teke telesne povrede nekog lica.
62) K u k o k a e A t a n a c k o v i , u o n i m s l u a j e v i m a g d c j c u z a k o n s k i o p i s unet o b j e k t i v n i u s l o v inkrimin a c i j e , b i e k r i v i n o g dela p r e d s t a v l j a s a m o latentno k r i v i n o delo. O s t v a r e n j e m o b j e k t i v n o g u s l o v a i n k r i m i n a c i j e b i e k r i v i n o g dela s c o s l o b a a t o g latentnog s t a n j a i p o s t a j o s t v a r n o k r i v i n o d e l o . D . A t a n a c k o v i , O b j e k t i v n i uslov I n k r i m i n a c i j e i n j e g o v o r a z g r a n i e n j e o d p o s l c d i c c k r i v i n o g dela. U : P r o b l e m i r e i n t e g r a c i j e i r e f o r m e j u g o s l o v c n s k o g k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a , B e o g r a d , 1995, str. 5 4 .

126

PREDVIDENOST U ZAKONU

Meutim, u naem krivinom pravu dolo jc od strane zakonodavca do neopravdano iroke upotrebe ovog instituta. esto sc neto to predstavlja posledicu krivinog dela predvia kao objektivni uslov inkriminacije, tako da umesto da taj institut ima liberalnu funkciju suavanja kriminalne zone na one sluajeve kada jc inkriminisanje opravdano, u stvari dolazi do indirektnog krenja naela nullum crimen sine culpa, odnosno naela subjektivne odgovornosti. U vezi sa tim postoji u teoriji podela na prave i neprave objektivne uslove inkriminacije.'"3' Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograniavanja i prcciziranja kriminalne zone, dok se kod nepravih u stvari radi o (prikrivenim) obelejima bia krivinog dela te zato predstavljaju povredu naela subjektivne odgovornosti. Osnovni kriterijum za razlikovanje pravih od nepravih objektivnih uslova inkriminacije, ili drugim reima onih koji bi bili prihvatljivi od onih koji sc pretvaraju u svoju suprotnost jer, pored toga to predstavljaju povredu naela subjektivne odgovornosti, dovode do proirivanja kriminalne zone, jeste postavljanje jednog hipotetikog pitanja. To pitanje jeste da li bi norma kojom je predvieno neko krivino delo uopte imala smisla ako bi sc izostavio objektivni uslov inkriminacije, tj. da li bi bilo mogue i opravdano kazniti uinioca za povredu norme koja ne sadri objektivni uslov inkriminacije. 64 ' Ako jc teite na objektivnom uslovu inkriminacije, ako sc na njemu zasniva krivino nepravo, ili drugim reima ako je to bio zakonodavni motiv inkriminisanja, onda to nije dopunski uslov koji ograniava kanjivost ve je konstituic. U tom sluaju ne bi bilo opravdano da jedan takav ccntralni uslov za postojanje krivinog dela ostane van bia krivinog dela, a time i van subjektivne sfere uinioca. Od koristi za ovo razlikovanje moglo bi biti postavljanje jo dva pitanja. Prvo, da li je mogue da objektivni uslov inkriminacije bude obuhvaen umiljajcm ili nehatom, a da to ne bude u suprotnosti sa prirodom i smislom inkriminacije, odnosno da sc ona u tom sluaju ne pretvori u neko sasvim drugo krivino delo. Drugo pitanje koje treba postaviti jeste da li je uopte mogue utvrivati umiljaj ili nehat u odnosu na neke okolnosti. Negativan odgovor na jedno od ova dva pitanja iao bi u prilog tome da sc radi o pravom objektivnom uslovu inkriminacije.

3.2. Lini osnovi iskljuenja kanjivosti U uslove kanjivosti, osim objektivnog uslova inkriminacije, spadaju i lini osnovi iskljuenja kanjivosti. To nisu obeleja bia krivinog dela ve dodatne okolnosti koje utiu na kanjavanje, odnosno nekanjavanje odreenih lica. Naime, kod nekih krivinih dela propisuje se da odreena lica nee biti kanjena iako su ostvarena sva bitna obeleja bia krivinog dela. Kod takvih krivinih dela od63) 64) V i d . U . E b c i t , S t r a l r c c h l , A l l g c m c i n c r T c i l , 1 9 * 5 , 9 6 . T a k o d c i H. H. J c s c h c c k , T . W c i g c n d , L c h r b u c h d e s SlrafrcchLs, A l l g c m c i n c r Tcil, 1996, 5 5 6 - 5 5 8 . S l i n o i C . Gcislcr, Z u r Vcrcinbarkcit objektiver B c d i n g u n g c n d c r S t r a f b a r k c i t m i t d c i n S c h u l dprinzip, Berlin, 1998. str. 5 8 5 - 5 8 6 .

127

KRIVINO DF.LO

recna lica sc ne smatraju njihovim uinioccm, to znai da ako takva lica ostvare bitna obeleja tog krivinog dela, krivino delo ne postoji. Tako na primer, nee se kod krivinog dela neprijavljivanja pripremanja krivinog dela iz lana 331. KZ kazniti za ovo delo brani drug uinioca, lice sa kojim on ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica ija jc kanjivosl kod ovog krivinog dela izriito iskljuena. Ovo krivino delo nee postojati u sluaju da navedena lica ostvare njegova bitna obeleja. Ili drugaije reeno, da bi ovo krivino delo postojalo, kao njihov izvrilac sc mora javiti lice koje nije u odreenom odnosu (srodstvo i dr) sa licem koje priprema krivino delo. Lini osnov iskljuenja kanjivosti bi se, u stvari, drugaijom zakonodavnom tehnikom mogao transformisati u objektivne uslove inkriminacije. Umesto da njegovo postojanje iskljuuje krivino delo, moglo bi sc u zakonskom opisu zahtevati njihovo odsustvo kod uinioca za postojanje krivinog dela. Ako se stvari tako posmatraju, i lini osnov iskljuenja kanjivosti je u stvari objektivni uslov inkriminacije, tj. potreban je dadatni uslov za postojanje krivinog dela, a to je da uinilac objektivno ne poseduje odreena svojstva, odnosno da ne ostvaruje odreene objektivne uslove. Kao i kod objektivnih uslova inkriminacije, ni lini osnovi iskljuenja kanjivosti ne spadaju u bie krivinog dela (ali su obuhvaeni zakonskim opisom krivinog dela, tj. spadaju u predvienost dela u zakonu). Merodavno jc da oni objektivno postoje, a nije ni od kakvog znaaja da li uinilac zna za njih ili ne. Podrazumeva sc da deluju samo u odnosu na one uionioce kod kojih postoje. 4. Subjekt krivinog dela Zakonskim opisom krivinog dela uvek je obuhvaen subjekt krivinog dela, tj. nemogue jc neku radnju propisati kao krivino delo, a da se kao bitni element bia krivinog dela nc predvidi i njegov subjekt. Pri tome se na zakonodavac, osim ako nc trai neko posebno svojstvo subjekta, slui izrazom ,,ko", tj. subjekt krivinog dela jeste svako ono lice koje preduzme radnju krivinog dela. Subjekt (uinilac) krivinog dela jeste ovek, tj. fiziko lice koje preduzima radnju izvrenja (izvrilac), ili radnju sauesnitva (sauesnik). Izvrilac je ono lice koje preduzima radnju izvrenja, koje ostvaruje elemente bia krivinog dela sadrane u zakonskom opisu kod svakog krivinog dela u posebnom delu, dok jc sauesnik lice koje preduzima radnju sauesnitva i ispunjava i ostale uslove predviene odredbama opteg dela (l. 33-37. KZ). Subjekt ili uinilac je najiri pojam ne samo u smislu da obuhvata izvrioca i sauesnike, nego i u smislu da je iri od pojma krivca, tj. da pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju krivinog dela. Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvrenja krivinog dela posluMaJivotiniom, mehanikom ili prirodnom silom. Meutim, sporno je da li je
128

PRGDVIOENOST U ZAKONU

subjekt krivinog dela i ono lice koje se za izvrenje krivinog dela posluilo drugim licemTNg'tO'pitanic'SS moe potvrdno odgovbrifi" samo u nekim ituaeijama, odnosno ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvrilatva (pre svega ako to drugo lice ne preduzima voljnu radnju jer je krivino delo izvrilo pod uticajcm apsolutne sile i dr.). Pitanje da li pravno lice moe biti subjekt krivinog dela odavno se raspravlja u literaturi. Danas j e sve prisutnije miljenje koje nasuprot pravilu da pravno lice ne moe krivino odgovarati (socictas dclinquerc non potest"), polazi od toga da i pravno lice moe biti subjekt krivinog dela, odnosno da j c opravdano uvoenje krivinopravne odgovornosti pravnih lica. Osim anglosaksonskog prava, i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemalja u najnovije vreme uvodi se krivinopravna odgovornost pravnih lica (tako, npr. KZ Francuske od 1994. godine). U krivinom pravu Srbije pravno lice nc moe biti subjekt krivinog dela. Zadrano j e srednje" reenje prema kome pravno licc predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u naem kaznenom pravu. Ovo pitanje j e u tesnoj vezi sa pitanjem krivinopravne odgovornosti pravnog lica (vid. izlaganja u okviru odeljka 4.4. glave V).

5. Objekt krivinog dela Postoje dve vrste objekta krivinog dela. Objekt krivinog dela moe biti zatitni objekt65* \ objekt radnje. Ta dva objekta se bitno razlikuju u pogledu vie okolnosti. U pogledu njihovog znaaja, moglo bi se rei da jc zatitni objekt znaajniji za krivino pravo u celini jer j e vezan za zatitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivinog prava. Meutim i objekt radnje ima vanu ulogu u krivinopravnoj dogm a t i c i ^ od naroitog je znaaja za posebni deo, tj. kod pojedinih krivinih dela. Zatitni objekt predstavljaju odreena dobra kojima se krivinim pravom prua zatita. Zatitni objekt moe biti opti i grupni. U naoj teoriji opti zatitni objekt se shvata kao dobro, interes, vrednost ili drutveni odnos protiv kojeg j c krivino delo upravljeno, odnosno koje se titi krivinim pravom. esto sc nc pravi razlika izmeu ovih pojmova, pa se oni shvataju i kao sinonimi. 6 6 'U manjini su oni autori koji utvruju meusobni odnos ovih pojmova i oprcdcljuju sc za jedan od njih. 6 7 'Ne ulazei ovde detaljnije u raspravljanje ovog sloenog pitanja,
65) J c z i k i j c ispravnijc rei objekt zatite, j e r to j c objekt koji s c titi, a n c o b j e k t k o j i m s c n e t o titi. N o . t a j t e r m i n , nastao k a o bukvalni prcvod n e m a k o g S c h u t z o b j c k t " , o d a v n o j c u o b i a j e n u n a o j k r i v i n o p r a v n o j literaturi. T a k o npr. c j o v i o d r e u j u i sadrinu zatitnog objekta, i z j e d n a a v a d r u t v e n e o d n o s e sa d o b r i m a i interesima. Up. . C c j o v i . Krivino pravo, O p t i d e o . B e o g r a d , 1979, str. 95. i v a n o v i k a o objekt krivinog dela uzima dobra ili interese, slaui s c sa M c r k c l o m d a i z m e u o v a d v a p o j m a u stvari i n e m a razlike istiui d a s v a k o m interesu o d g o v a r a n e k o d o b r o . Ipak, on o d r e u j e zatitni o b j e k t k a o d o b r o , to j e p o n j e m u f o m a l n i p o j a m o b j e k t a , d o k j c materijalni p o j a m o b j e k t a k r i v i n o g dela individualna ili kolektivna p o t r e b a p o s t o j a n j a d r u t v a u o b l i k u d r a v e " . U p . T . i v a n o v i , O s n o v i krivinog prava K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , B e o g r a d , O p t i d e o . I k n j i g a , 1935, str. 108.

66) 67)

129

KRIVINO DF.LO

treba se opredeliti za pojam dobra, pa bi opti zatitni objekt predstavljala ona dobra kojima se prua zatita kroz sva propisana krivina dela. Osim tog pravnodogmatskog pojma zatitnog objekta kojim se sve to je predmet zatitne funkcije krivinog prava svodi na jedan zajedniki imenitelj, zatitni objekt moe imati i svoju kritiku, kriminalno-politiku dimenziju, tj. on moe sluiti kao osnovni kriterijum za propisivanje inkriminacija i odreivanje granica krivinog prava u celini. U prvom sluaju zatitni objekt oznaava ono to jeste predmet krivinopravne zatite, a u drugom sluaju ono to bi trebalo da bude predmet te zatite. U vezi sa optim zatitnim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zatitnog objekta: pojedinac ili drava, odnosno drutvo. Danas preovlauje dualistiko shvatanje, tj. i jedan i drugi subjekt se oznaava nosiocem zatitnog objekta. Meutim, postoje znaajne razlike u pogledu toga koji nosilac, pa prema tome7i koja dobra su znaajnija. Iako treba imati u vidu da postoji znaajan stepen jedinstva izmeu ove dve vrste dobara, te da su ona u vrstoj meusobnoj vezi, ipak bi prednost trebalo dati dobrima oveka. Zato, opti zatitni objekt treba videti u osnovnim dobrima oveka (ili njegovim osnovnim pravima) kao i onim drutvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara oveka. To znai da se krivinim pravom tite kako dobra pojedinca, tako i opta dobra bez kojih se ni dobra pojedinca nc bi mogla ostvarivati. Osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra ti uem smislu obihvataju i odnos oveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro. To pretpostavlja i odreeni odnos sa drugim ljudima, tako da sc i sadrina ljudskih prava u krajnjoj liniji sastoji u odreenim drutvenim odnosima. Pravo je vie od dobra, ono uvek sadri odnos prema drugim ljudima. Zato i povreda, odnosno ugroavanje neijeg prava podrazumeva voljnu radnju koja je drutveno relevantna i putem koje neko ispoljava svoju linost, svoj stav prema pravima drugog. Time se i pomou zatitnog objekta, van podruja zatite iskljuuju oni modaliteti ugroavanja odnosno povrede, koji su za krivino pravo irelevantni. Utvrivanje onoga to spada u osnovna ljudska prava u jednom odreenom drutvu po pravilu ne zadaje vee tekoe. 68 *Iako su danas u savrenenim demokratskim drutvima osnovna prava oveka brojna, veina njih se moe svesti na mali broj genusnih pojmova, odnosno optih osnovnih prava. Tako, na primer, pravo na slobodu, pravo da se bude slobodno ljudsko bie, obuhvata vei broj posebnih prava poev od slobode kretanja pa do slobode miljenja i prava na nepovredivost privatne sfere. Ili, pravo na egzistenciju koje takoe obuhvata niz osnovnih prava poev od prava na nepovredivost ivota i tela (koje ukljuuje i pravo na sigurnost ivota i tela kako uopte, tako i u posebnim oblastima - npr. u saobraaju), pa do odreenih prava koja se tiu kvaliteta ivota (pravo na zdravlje, ili pak na ouvanu ivotnu sredinu). Dok je
68) D r u g o j c p i t a n j e d a li s c ta prava i u k o j o j m e r i o s t v a r u j u , tj. d a li su s a m o d e k l a r a t i v n o g k a r a k t e r a ili r e a l n o p o s t o j e . T o ima o d r e d e n i z n a a j i za n j i h o v u k r i v i n o p r a v n u zatitu. L j u d s k a prava k o j a s c s v o d e n a p u k u d e k l a r a c i j u i u s l u a j e v i m a n j i h o v o g g r u b o g n a r u a v a n j a t e k o da s c i k r i v i n i m p r a v o m m o g u zatititi.

130

PREDVIDENOST U ZAKONU

veina osnovnih prava oveka postala opta tekovina oveanstva (bez obzira to sc ona u mnogim zemljama ne ostvaruje), 6 '' u nekim drutvima postoje i specifina osnovna prava oveka. Utvrivanje kruga osnovnih ljudskih prava je prvi korak u reavanju pitanja njihove krivinopravne zatite. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba tititi krivinim pravom, mora se primeniti princip ultima ratio, to znai da nema drugih mogunosti i sredstava da se ta prava zatite. Meutim, kada je re o drugoj vrsti dobara, odnosno o optim dobrima koja slue ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, potrebno je i pre primene naela da je krivino pravo krajnje sredstvo, izvriti njihovu selekciju. Kriterijum za izbor je njihova funkcija koju obavljaju za osnovna ljudska prava, odnosno njihova neophodnost u tom smislu. Krug tih optih dobara se ne sme postaviti suvie iroko jer bi se onda teite krivinopravne zatite sa osnovnih ljudskih prava prcbacilo na njih, ime bi sc u stvari dolo do koncepcije koja prednost daje optim dobrima. Samo opti zatitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava oveka, a opta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja, moe biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivinopravne zatite. Drugim reima, samO zatita osnovnih prava i dobara oveka i onoga to jc u funkciji njihove zatite, moe opravdati povredu prava uinioca krivinog dela do koje dolazi kroz primenu krivinih sankcija. 70 ' Nae krivino zakonodavstvo u odredbi o osnovu i granicama krivinopravne prinude posredno odreuje i opti zatitni objekt tako to na prvo stavlja zatitu oveka, a zatim i druge osnovne drutvene vrednosti (lan 3. KZ). Grupni zatitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednika za odreenu grupu krivinih dela kao to su, na primer, ivot i telo, imovina, ast i ugled, privreda itd. On predstavlja vaan sutinski kriterijum za odreivanje koja ponaanja treba propisati kao krivino delo. Takoc, grupni zatitni objekt predstavlja osnovni kriterijum za klasifikaciju krivinih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih glava u Posebnom delu. Ono to povezuje odreene grupe krivinih dela, koje po mnogo emu mogu biti heterogene, jeste njihov odnos prema zatitnom objektu, tj. sva ona predstavljaju povredu ili ugroavanje istog zatitnog objekta (npr. krivina dela protiv ivota i tela, protiv imovine itd.). Grupni zatitni objekt je znaajan i za tumaenje norme kojom se propisuje bie
69) Krivino p r a v o j c n e m o n o da zaStiti i najosnovnija ljudska prava i to u p r a v o o n d a k a d a posloji njih o v a m a s o v n a povreda, kada j c to poslcdica agresivnih ratova, diktatorskih r e i m a , s i r o m a t v a i gladi, rasne i v e r s k e m r n j e i dr. Zatita pravnih dobara k r o z povredu pravnih d o b a r a " (F. v. Liszt, Zvvcckgcdankc in S t r a l r c c h t . .1882, p. 22) n i j e uvek o p r a v d a n a . Pravna dobra koja s c k a z n o m i k r i v i n i m p r a v o m tite m o r a j u biti p o s v o m z n a a j u j e d n a k a o n i m dobrima koja sc sa tim c i l j c m r t v u j u . Zlatari istie d a ,.ma k a k o to p a r a d o k s a l n o zvualo, krivino pravo p o s v o j o j k o n c c p c i j i titi ljudska p r a v a p u t e m njih o v e n c g a c i j c " ( B . Zlatari, Ljudska prava i j u g o s l o v c n s k o k r i v i n o p r a v o , A r h i v za p r a v n e i d r u t v e n e n a u k e , br. 4 , 1968, str. SI I). M e u t i m , p o s m a t r a n o sa a s p e k t a o p r a v d a n j a k r i v i n o g p r a v a i krivinih s a n k c i j a , negacija ljudskih prava m o e s c pravdati s a m o n j i h o v o m zatitom, tj, zatitom d o b a r a j e d n a k e ili v e e vrednosti, a n c i n e k i m d r u g i m c i l j e v i m a .

70)

131

KRIVINO DELO

krivinog dela, kao i za primenu nekih optih instituta (npr. za sticaj, odmeravanje kazne i dr.). Osim zatitnog objekta (opteg i grupnog) i objekta radnje, poznate su u teoriji i neke druge vrste objekta krivinog dela. To su napadni i gramatiki objekt. No, pojam ovih vrsta objekta je veoma sporan. Neki nai autori ih shvataju kao podvrste objekta radnje to nije sasvim tano."'Naime, iako nastali u nemakoj teoriji, shvatanja o pojmu i znaaju gramatikog i napadnog objekta su upravo u toj teoriji veoma razliita i, uopte uzev, ne pridaje im se neki vei znaaj. 72> Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako sc shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg, kao materijalizovanog oblika zatitnog objekta, kao njegovog materijalnog, fizikog nosioca, dolazi do povrede ili ugroavanja zatitnog objekta. Do ovog opredmeenja zatitnog objekta dolazi samo kod onih krivinih dela koja imaju napadni objekt. Neka nemaju uopte objekt radnje, dok jc kod drugih objekt radnje neto sasvim suprotno od napadnog objekta (npr. falsifikovani novac kod krivinog dela falsiftkovanja novca). 73 ' Zatitni objekt uvek predstavlja odreene apstraktne vrenosti. Za razliku od njega, objekt radnje jeste materijalni, fiziki predmet na kome se ostvaruje radnja krivinog dela. Na primer, imovina kao skup prava jeste zatitni objekt, a tua pokretna stvar objekt radnje odreenih krivinih dela protiv imovine (kraa, utaja i dr.). Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu rei ve obuhvata i lice. U tom sluaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. Meutim, opravdano jc ovaj pojam i u krivinom pravu shvatiti ire, tj. ne svoditi ga samo na lice na kome je preduzeta radnja izvrenja. To je u stvari ono lice koje je nosilac dobra koje je zatieno krivinim delom, ije je dobro povreeno ili
71) T a k o T a h o v i , p o z i v a j u i s c na O p c n h a j m a i clinga, smatra d a j e n a p a d n i objekt p r e d m e t (ili lice) protiv k o g j c r a d n j a k r i v i n o g dcia upravljena, a d a gramatiki objekt o z n a a v a p r e d m e t na k o m e s c r a d n j a k r i v i n o g dela s t v a r n o izvrava. U p . J . T a h o v i , K r i v i n o pravo, O p t i d e o , B e o g r a d , 1961, sir. 89. S l i n o i Lj. J o v a n o v i , K r i v i n o p r a v o . O p t i d e o , B e o g r a d , 1995. s t r . 100. Z a razliku o d j e d n o g dela n a e s a v r e m e n e k r i v i n o p r a v n e literature, n o v i j a n e m a k a literatura n c p r i d a j e z n a a j B c l i n g o v o j podeli o b j e k t a radnje na napadni i gramatiki o b j e k t . J a k o b s u k a z u j e n a razliku i z m e u n a p a d n o g o b j c k l a i o b j e k t a r a d n j e istiui da s c objekt radnje m o e oznaiti k a o n a p a d n i objekt s a m o o n d a k a d a objekt radnje n i j e od strane p r a v a n e g a t i v n o v r e d n o v a n . U p . G . J a k o b s , Strafreeht, A l l g c m e i n e r Tcil, Berlin - N c w Y o r k , 1983, p. 29. J c s c h c c k , m e u t i m , n e pravi razliku i z m e u o b j e k t a r a d n j e i n a p a d n o g o b j e k t a . (H. H. J c s c h c c k , L c h r b u c h d e s S t r a f r c c h l s , A T , p. 2 0 8 ) . T a k o c i H. O l t o , G r u n d k u r s , S t r a f r e e h t , Berlin, 1982, p. 10. N a s u p r o t s h v a t a n j u k o j e i z j e d n a a v a napadni objekt sa o b j e k t o m r a d n j e , ili ga shvata k a o vrslu o b j e k t a r a d n j e , postoji i s h v a t a n j c koje i z m e u z a t i t n o g o b j e k t a i n a p a d n o g o b j e k t a stavlja z n a k j e d n a k o s t i . T a k o Bici zatitni i napadni objekt vidi k a o j e d n u istu stvar u zavisnosti sa k o j e s c strane o n a p o s m a l r a , tj. napadni o b j e k t j c zatitni objekt p o s m a t r a n sa a s p e k t a uinioca. Up. H. Bici, S t r a f r e e h t I, A l l g c m c iner T c i l . 17. A u f l a g c , M u n c h c n , 1977, p. 102. S h v a t a n j c k o j e i z j e d n a a v a zatitni i napadni objekt bilo j c p r i s u t n o i u s t a r i j o j n e m a k o j literaturi. T a k o npr. M . H i r s c h b c r g , Dic S c h u t z o b j c k l c dcr V c r b r c c h c n . Spczicl u n t c r s u c h t a n den V c r b i e c h c n g e g e n den E i n z c l n c n , Berlin, 1910, p. 10. N e m a o p r a v d a n j a kod onih krivinih dela k o j a n e m a j u objekt r a d n j e s a m zatitni o b j e k t proglasili n a p a d n i m o b j e k t o m k a o to to ini i v a n o v i . Kritikujui B c l i n g a (i o d u s t a j u i o d s v o g r a n i j e g s t a v a ) on n a i m e dolazi d o z a k l j u k a da sva krivina dela i m a j u n a p a d n i o b j c k l , s lim to j c on kod n e k i h krivinih dela identian sa zatitnim o b j e k t o m . Up. T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g prava K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , O p t i deo, I k n j i g a , 1935, str. 111.

72)

73)

PREDVIDENOST U ZAKONU

ugroeno. To moe biti i pravno lice, a u pogledu fizikog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi, tj. to moe biti i dete, duevno bolesno licc i dr. U krivinom procesnom pravu pojam koji odgovara pojmu pasivnog subjekta, a to je oteeni, takoe sc shvata ire kao licc ije je kakvo lino ili imovinsko pravo krivinim delom povreeno ili ugroeno. 741 Pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam rtve u kriminologiji, odnosno viktimologiji, s tim to sc i on ire shvata. Sva krivina dela imaju zatitni objekt, dok objekt radnje imaju samo neka krivina dela kod kojih j e to izriito zakonom predvieno kao njihov bitni elemenat.

6. D r u t v e n a opasnost kao materijalna strana predvienosti u z a k o n u

6.1. Funkcija drutvene opasnosti Predvieno j e u zakonu ono ponaanje koje j c drutveno opasno. Drutvena opasnost j e materijalna strana predvienosti u zakonu. Samim tim ona j c osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponaanja kao krivinog dela. Drutvena opasnost je, kako se to esto kae, zakonodavni motiv inkriminisanja, razlog zbog kojeg zakonodavac neko ponaanje proglaava krivinim delom. Savremcna teorija krivlnogpr a v a j n a l s p j alni po j am krivinogjdela najee vezuje za drutvenu opasnost (ili drutvenu tetnost) ponaanja. 75) Drutvena opasnost ima i funkciju kritikog preispitivanja onoga to je u zakonu predvieno kao krivino delo. U naoj literaturi, u pogledu drutvene opasnosti dominiralo je shvatanjc da jc ona obavezan i samostalni elemenat opteg pojmajcrivinog dela. Za takvo shvatanje, osim ranije vaee odredbe OKZ (odnosno KZ SRJ) o pojmu krivinog dela koja je bila nepotpuna i preteno deklarativnog karaktera, nema dovoljno argumenata. Meutim, da drutvena opasnost nekog ponaanja treba za zakonodavca da bude kriterijum f neophodan uslov da se ono proglasi krmnimdclom, nc bi smelo da bude sporno.76* To ipak ne znai da se ona uvek prihvata i kao kritiki instrument za preispitivan j a postojeeg krivinog prava i stvaranje novog. Naime, ponekad sc polazi od stava da jedino zakonodavac moe ispravno proceniti drutvenu opasnost nekog ponaanja, ime se u stvari negira njena kritika funkcija. Nailazi se i na shvatanjc da se drutvena
74) U n i s k o j krivinopravnoj literaturi govori s c i u krivinom materijalnom pravu o o t e e n o m , pa s c taj p o j a m tako i shvata. Up. JI. JI. KpyniMKOD H AP-, YRONOBHOE n p a n o POCHH, H a c r 0 6 u i a n , Mocicna. 1999, str. 132. U stranoj literaturi zastupa s c i ire shvatanjc p o j m a pasivnog subjekta k a o nosioca zaStitnog objekta u k o m smislu i treba shvatiti o v a j pojam. T a k o . Antolisci, o p . cit. p . 185. ire s h v a t a n j c o v o g p o j m a zastupa i Manzini, Tratttato di diritto penale italiano, vol. p r i m o , T o r i n o , 1961, p. 585-588. G . Stratcmvcrth, Strafrccht, A l l g c m c i n c r Tcil, I, Drittc A u f l a g c . 1981, p. 35. K a k o istie Brki, drutvena opasnost d j e l a j c u p r a v o jedini r a z u m n i r a z l o g n j e g o v e n e d o p u t e n o sti i razlog k a n j a v a n j a u i n i o c a " ( M . Brki, O p o j m u k r i v i n o g d j e l a . A r h i v z a p r a v n e i d r u t v e n e n a u k e , br. 3, 1953, str. 2 1 5 ) .

75) 76)

133

KRIVINO DF.LO

opasnost nekog ponaanja moe odrediti pomou pozitivnog prava. 77 'To shvatanjc ne doputa kritiko preispitivanje granica krivinog prava, jer se u stvari svodi na to da jc svako ponaanje koje je predvieno kao krivino delo samim tim i drutveno opasno. Nije teko uvideti da ovo shvatanje ne odgovara stvarnosti i daje kriminalno-politiki neprihvatljivo jer vodi stavu o nepogreivosti zakonodavca koji uvek izraava objektivnu drutvenu stvarnost". 6.2. O d r e i v a n j e p o j m a drutvene opasnosti Pojam drutvene opasnosti j e sve drugo samo ne jedan koliko-toliko precizan pojam, te zbog toga moe biti razliito shvaen. Zato drutvena opasnost esto slui i tome da se pukim pozivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanjc bilo kog ponaanja. Stoga se postavlja pitanje da li ona moe da poslui bar kao orijentacioni kriterijum za odreivanje koja ponaanja zakonom predvideti kao krivina dela. Odgovor na to pitanje zavisi i od toga da li drutvena opasnost postoji kao objektivna realna kategorija, ili j e ona preteno vrednosna kategorija iji sadraj uglavnom, ako ne i iskljuivo, zavisi od subjektivnih procena i vrednovanja. Ako se uzme da j e drutvena opasnost samo vrednosni sud, onda ona skoro sasvim gubi znaaj u smislu nekog kriterijuma. Meutim, polazei od toga da samo ponaanje objektivno postoji, ono kroz odreene drutvene odnose, uslove i prilike mora proizvoditi i odreene objektivne posledice, koje se mogu ocenjivati kao tetne ili korisne. No, da li j e neto korisno ili tetno, i za koga, nc moe se uvek sa izvesnou^utvrditi, niti za to postoje neki egzaktni metodi. Tu se vidi relativni karakter drutvene opasnosti, jer ona u odreenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. Drutvena opasnost je spoj izmeu stvarnosti i vrenosti, ona niie isto objektivna, a jo m a n j e isto subjektivna, vrednosna kategorija. Ona j e i jedno i drugo: i ontoloka i aksioloka kategorija. esto se ukazuje na to da drutvena opasnost ima svoju vrednosnu, normativnu i realnu, empirijsku komponentu.78' Vrednosni sudovi su tu ncizbeni, pre svega zbog toga to su oni sadrani i u zatitnom objektu bez kojeg je pojam i sadraj drutvene opasnosti nemogue utvrditi. Priznavanjem znaaja subjektivnog momenta za pojam drutvene opasnosti nc umanjuje se znaaj objektivne komponente koja prilikom utvrivanja drutvene opasnosti mora biti primarna, u smislu da ona uslovljava vrednosni sud o nekom ponaanju. Meutim, vrednosna komponenta ne moe nikada biti apsolutno odreena objektivnim elementima, a jo manje se ona sama po sebi moe shvatiti kao objektivno svojstvo drutvene opasnosti, jer bi se time zapalo u naivno-realistiku formu vrednosnog objeklivizma. Ono to je mogue, to je da se upotrebom naunih metoda tei tome da vrednovanja i procene budu u skladu sa empirijskom osnovom i objektivnim
77) U t o m s m i s l u M i h a j l o v s k i k o j i istie d a s c p r o b l e m iznalaenja o b j e k t i v n e o c c n c j e d n o g dela k a o d r u t v e n o o p a s n o g dela ..da razrcSiti p o m o u normi p o z i t i v n o g k r i v i n o g z a k o n a " . Isti autor tvrdi d a j e c e o p o s e b n i d e o k r i v i n o g prava zbir s t i g m a t i z o v a n i h o b l i k a d r u t v e n o o p a s n o s t i " , da j c o n a s a d r a n a u s v a k o m b i u k r i v i n o g d e l a (A. M i h a j l o v s k i , Drutvena o p a s n o s t k r i v i n o g d e l a . B e o g r a d , 1977, str. 4 2 , 7 0 ) . T a k o H . Z i p f , Kriminalpolitik, H c i d c l b c r g - Karlsruhc. 1980, p. 110.

78)

134

PRltDVIDENOST U ZAKONU

injenicama. Iako konflikt vrenosti kao takav nije empirijski reiv, efekti vrednosnih alternativa su empirijski dostupni i odredivi.79* Jedajijjdglavnih zadataka prilikom predvianja nekog ponaSaniiLUzakonu kaokrivinogjteja^pa^ i oM.kovanja^krivinopravne zatite u celini jeste: to potpunije i tanije upoznavanje_drulvenc s t v a r n o s t r k a k o \ i se .doueo z a k l j u a k o objektu koji treba tititi i o drutvenoj opasnosti nekog ponaanja. Konaan sud o drutvenoj, opasnosti nekog ponaanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih karakteristika L njegovog znaaja i efekata za pojedinca i drutvo. No, i kod takvog pristupa kod ocene drutvene opasnosti nekih ponaanja teko jc postii saglasnost. Spomenimo samo neka ponaanja kod kojih postoje razliita miljenja u pogledu njihove drutvene opasnosti: eutanazija (tzv. ubistvo iz milosra), kockanje, silovanje ene sa kojom uinilac ivi u branoj zajednici, prekid trudnoe, incest izmeu punoletnih srodnika, neka krenja propisa u privredi itd. Zakljuak d a j e neko ponaanje drutveno opasno u meri da je neophodno i opravdano korienje krivinog prava nije dovoljan, jer je potrebno izvriti i stepenovanje te drutvene opasnosti. N a primer, u vezi sa eutanazijom nije samo sporno da li je ona uopte drutveno opasna, jer meu onima koji smatraju da ona to jeste, postoji neslaganje oko stepena njene drutvene opasnosti. Iako danas prcovlaujc stav da ubistvo iz milosra, odnosno ubistvo na zahtev treba propisati kao laki oblik ubistva (i na zakonodavac je to uinio u novom KZ), i dalje ima onih koji su miljenja da tu razliku nije opravdano praviti. Pitanje j e i to da li e zakonodavac biti spreman da deluje u interesu drutva predviajui kao krivina dela samo ona ponaanja kpja.se na osnovu empirijske grae i njenog vrednovanja ukazuju opasnim za sve, odnosno veinu lanova drutva,""^ili e granice krivinopravne zatite odreivati preteno u skladu sa interesima vladajue klase, TIPujh grupa koje imaju, politiku vTast. Drugim reima, da'Ii j e odreivanje granica krivinopravne zatite u sutini politiki p roces u kome se krivina dela ne propisuju na osnovu stvarne tetnosti nekog ponaanja za sve lanove drutva, ili su one rezultat politike moi vladajuc klase i pojedinih drutvenih grupa koje tite svoje sopstvene interese predstavljajui ih kao opte, drutvene interese? Odgovor na ovo pitanje zavisi i nd nrirode i vrste dobara kojima se nastoji pruiti .krivino pravna zatita. Ako sc radi o inkriminacijama u politikoj i ekonomskoj sferi zakonodaxac.pjteiti t p m c d g j J o i a U e n u
79) 80) V i d . A . T u r k , Legat, Polcmical a n d Empirical Dcfinition of C r i m i n a l i t y , in: Elhics, Public Policy and C r i m i n a l Justicc. c d . by F. Ellislon, N . owic, C'ambridgc ( M a s s a c h u s c l s ) , 19X2, p . 16. P o j a m d r u t v e n e opasnosti, k a o i n j e n naziv, nastao j c u p r a v o u vezi sa s h v a t a n j e m d a j c d r u t v e n o o p a s n o p o n a a n j e o p a s n o z a c c l o drutvo. T a k o npr. R o c c o u j e d n o m o d prvih r a d o v a u k o j i m a sc d r u t v e n a o p a s n o s t nastojala odrediti na sistematski n a i n , n a g l a a v a d a j c d r u t v e n a o p a s n o s t o p a snost z a itavo d r u t v o i t o k a k o z a d r u t v o uopte. t a k o i za p o j c d i n c c koji g a s a i n j a v a j u , t e d a s c d r u t v o i a k o indirektno p o g o e n o nalazi u p o l o a j u koji s c n c r a z l i k u j e o d p o l o a j a s u b j e k t a d i r e k t n o p o g o e n o g krivinim d e l o m . (A. R o c c o , II d a n n o c il p c r i e o l o s o c i a l c risultantc dcl rcalo, Pisa, 1909, p. 61). Pored p o z n a t o g prigovora koji s c u p u u j e o v i m p r v o b i t n i m s h v a t a n j i m a d r u t v e n e opasnosti, tj. da z a n e m a r u j u klasni m o m e n a t , o n a s c m o g u kritikovati i z b o g loga to p o l a z e o d naturalistikog shvatanja drutva i naina na k o j e j c o n o p o g o e n o k r i v i n i m d e l o m .

135

KRIVINO DF.LO

opasnost proceniuie ptejiV-Cga saaspekta drawene_grupe.kaia. posedujcj2ulilj.ku mo i uticaj. Ako je re o inkriminacijama iz neke druge oblasti drutvenih odnosa, gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa, nema razloga da se nc tei predvianju kao krivinih dela samo onih ponaanja koja su tehia za sve ili veinu u drutvu.1") Zakonodavac je, ukoliko ne eli da demantuje demokratski karakter nekog drutva sve vie prinuen da prilikom postavljanja granica krivinopravnoj zatiti izbegava direktnu zatitu uih interesa. To ne znai da ti ui interesi ne dolaze do izraaja u primeni i onih inkriminacija kojima se na zakonskom nivou, u principu, prua zatita svim lanovima drutva.

6.3. Drutvena opasnost i zatitni objekt Koje su to objektivne karakteristikcnekog ponaanja na osnovu kojih se ono moe proglasiti drutveno opasnim? S obzirom na to da je osnovna funkcija krivinog prava zatita odreenih dobara, karakteristika drutveno opasnogjioaaanja jesteinjenica da ono proizvodi posledicu u obliku povrede ili ugroavanja j j a dobrima kojajse.ejc zatititi. Drutveno opasni karakter nekom ponaanju dajeobjekt krivinopravne.zatite, odnosno ono. to treba tititi krjvjnim pravom. Polazei od pojma opteg zatitnog objekta, moe sc rei daje drutveno opasno ono_ponaanje koje povreuje ili ozbiljno ugroava neko pravo oveka, ili neko drutvcpo_dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Utvrivanju drutvene opasnosti nekog ponaanja metodoloki prethodi utvrivanje zatitnog objekta, utvrivanje cilja, tj. onoga to se eli zatititi. Nc treba, kao to se ponekad ini, prvo neko ponaanje oznaiti drutveno opasnim, pa tek posle pronalaziti zatitni objekt. I u toj prvoj fazi postavljanja cilja, mora se imati u vidu i samo ponaanje, jer zatita nekog dobra zavisi od moguih napada na njega. U svakom sluaju, bez postojanja odreenog zatitnog objekta nc bi moglo biti govora o drutvenoj opasnosti nekog ponaanja. Ponaanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro, ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega, ne moe biti drutveno opasno ponaanje. U nekim sluajevima ono to povezuje ponaanja sasvim heterogena po svojoj prirodi jeste samo zatitni objekt. Napad na neke zatitne objekte moe sc izvriti vrlo razliitim radnjama, te se u prirodnom, faktikom smislu ne moe govoriti o jednom tipu, vrsti ponaanja (iako je ono krivinopravno tipizirano u biu krivinog dela), njima je zajedniko jedino to to predstavljaju isti oblik napada na odreeni zatitni objekt. U tim sluajevima objektivne karakteristike tog ponaanja same po sebi ne znae mnogo u proccni njegove drutvene opasnosti. Od znaaja je samo usmerenost tih razliitih radnji na odreenu vrstu napada na neki zatitni objekt.
81) T o n c znai da prilikom propisivanja i tih krivinih dela n c m o e doi d o s u k o b a interesa p o j e d i n i h drutvenih g r u p a . tavic, t a j s u k o b m o e biti p o n e k a d i v e o m a izraen, ali j c tu re o interesima koji p r o i z l a z e iz o b i a j a , m o r a l a , pripadnosti o d r e e n o j e t n i k o j grupi, g e n e r a c i j i i d r . S u k o b tih interesa sc, p o pravilu, m o e lake prcvazii n e g o s u k o b klasnih interesa.

136

PREDV1DEN0ST U ZAKONU

Stgvjja^e_ sadraj drutvene opasnosti u prvom redu odreuje pomou zatitnog objekta nc znai umanjivanje znaaja samog ponaanja za odreivanje legitimnih granica krivinopravne zatitc. Iako drutvena opasnost ponaanja nc znai nita vie od injenice da ono dovodi do negativnih posledica na zatitnom objektu, da predstavlja odreeni modalitet napada na njega, za ponaanje se ipak vezuju neki prinejpi koji predstavljaju prepreku istom utilitarizmu i zatiti po svaku ccnu. To je pre svega zahtev da sc ne zadire u linu, privatnu sferu i da sc u to manjoj meri ograniava prostor za slobodno delovanje pojedinca. Zatim, to je zahtev da se kao krivina dela predvide samo ponaanja koja su podobna_da budu osnov za subjektivnu odgovornost, dalje, da sc kriminalna zona odredi na nain koji omoguava garantivnu funkciju krivinog zakona, da sc izbegava inkrimintsanje onih ponaanja kod kojih se nc moe oekivati nikakav gcncralnopreventivno dejstvo i dr.

137

III. PROTIVPRAVNOST 1. Pojam protivpravnosti u krivinom pravu i odnos sa predvienou u zakonu

oo

Odreenost ljudskog ponaanja u krivinom zakonu kao krivinog dela, po pravilu, znai i njegovu protivpravnost. Ukoliko neko ponaanje sadri sve elemente propisane u zakonskom opisu bia krivinog dela, samim tim je to ponaanje i protivpravno. Protivpravnosti u krivinom pravu nema ukoliko nema predvienosti dela u zakonu kao krivinog dela. Izuzetno, protivpravnost moe biti iskljuena, zbog ega bi delo, iako je u zakonu odreeno kao krivino delo, izgubilo karakter krivinog dela. Razlog za unoenje protivpravnosti kao konstitutivnog elementa u opti pojam krivinog dela jesu upravo osnovi iskljuenja protivpravnosti, pa bi se elemenat protivpravnosti u tom pojmu mogao odrediti u negativnom smislu kao odsustvo osnova koji iskljuuje protivpravnost. Najee se smatra da ostvarenost bitnih obeleja bia krivinog dela indicira protivpravnost, tj. ukazuje na nju.* 2 'To nije sasvim tano, ostvarenost bitnih obeleja bia nekog krivinog dela jc neto vie od indicije za protivpravnost. Ona, u stvari, zasniva protivpravnost. Postoje, naime, ponaanja koja ostvaraju sve bitne elemente nekog krivinog dela ali koja nisu protivpravna, ali nije mogue obrnuto: nema protivpravnosti u krivinom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bia nekog krivinog dela.*3' Prema tome, utvrivanje protivpravnosti u krivinom pravu vri se na osnovu bia krivinog dela. Ako neko ponaanje ispunjava sva obeleja bia krivinog dela, ono e po pravilu biti i protivpravno. Prilikom reavanja sluajeva u praksi pitanje protivpravnosti se, u sluaju kada su ispunjeni svi elementi bia nekog krivinog dela predvienog u posebnom delu, svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji iskljuuju protiv82) Gropp daje prikaz shvatanja o odnosu protivpravnosti i ostvarenosti bia krivinog dela. Postoje tri shvatanja, a to j c da ostvarenost bitnih elemenata bia krivinog dela jeste ratio csscndi protivpravnosti, dakle razlog postojanja protivpravnosti, drugo, da ona nju indicira, ukazuje na protivpravnost, i tree, da ostvarenost bia krivinog dela predstavlja ratio cognosccndi protivpravnosti, tj. da sc protivpravnost m o e saznati iz ostvarenosti bia krivinog dela. Up. W. Gropp, Strafrccht, AT, Berlin. 1998, p. 153. Slino i P. Bockclmann, Strafrccht, AT, 3. Auflagc, Munchcn, 1979, p. 39.

83)

138

PROTIVPRAVNOST

pravnost." 4 ' Utvrivanje ostvarenosti elementa protivpravnosti u konkretnom sluaju svodi se, prema tome, na njenu negativnu stranu, na konstataciju da nc postoji ni jedan osnov koji iskljuuje protivpravnost. To se pretpostavlja, a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov iskljuenja protivpravnosti, on se mora utvrivati. Postoje i miljenja da nije potrebno unositi i predvienost u zakonu i protivpravnost kao samostalne elemente u opti pojam krivinog dela. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost, a drugi opet da predvienost u zakonu obuhvata i protivpravnost, te da stoga u opti pojam krivinog dela treba uneti samo predvienost u zakonu. Od_sh.vaJanja koja polaze od toga d a j e protivpravnost obuhvaena predvienou u zakonu, odnosno biem krivinog dela, najznaajnije je teorija o tzv. negativnim obelcjima bia krivinog dela. Prema njoj, osim pozitivnih elcmenata,tj~ onih koji su sadrani u zakonskom opisu svakog krivinog j e l a , da bi nekoponaanje bilo krivino delo potrebno jc i to. da nije iskljuena protivpravnost. o.dnosno da nc postoji neki od osnova koji. iskljuuje protivpravnost. 85 ' Drugim reima, pozitivna obeleja treba da budu prisutna, a negatvina odsutna. To shvatanjc potpuno izjednaava ona ponaanja koja imaju sva obeleja bia nekog krivinog dela ali krivino delo nc postoji zbog nekog osnova iskljuenja protivpravnosti, i ona ponaanja koja su krivinopravno irelevantna jer uopte ne ispunjavaju elemente bia krivinog dela. Tako je, prema ovoj teoriji, krivinopravno potpuno izjednaena situacija kada neko ubije oveka u nunoj odbrani, sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. U prvom sluaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bia krivinog dela, a u drugom ni pozitivni ni negativni elementi. Iako u obe situacije nema krivinog dela, krivinopravno posmatrajui to nisu identine situacije. Naime, u prvom sluaju mora doi do primene krivinog prava da bi se dolo do zakljuka da krivinog delo ne postoji, dok je drugi sluaj krivinopravno skoro irelevantan jer jc ve i na prvi pogled, tj. ve na nivou elementa predvidenosti u zakonu jasno da tog elementa nema, a samim tim ni krivinog dela. Jedan od problema koji se javlja kod ovako irokog shvatanja bia krivinog dela jeste i taj to bi umiljaj uinioca morao da obuhvati i svest o tome da nije iskljuena protivpravnost. Drugo shvatanje koje negira potrebu zasebnog postojanja predvidenosti u zakonu i protivpravnosti ide suprotnim pravcem jer polazi od toga da.pjQtiypravnot u sebi obuhvatai predvienost u zakopu **> Kod tog ireg shvatanja protivpravnosti problem jc u tome kako eliminisati ona brojna ponaanja koja su protivpravna, ali koja nemaju nikakav znaaj za krivino pravo, koja time to su pro84) 85) 86) V i d . P. N o l l , Sclnvcizcrischcs Strafreeht, A T t. A l l g c m c i n c V o n a u s s c t z u n g c n d c r S t r a l b a r k c i l , 2. A u f l a g c , Z u r i c h . 1986, j>. 102. D e t a l j n i j e o t o m s h v a t a n j u k o j e potie o d A . M c r k c l a , vid. C . Roxin, S t r a f r e e h t , A T , B a n d 1, 3. A u f l a g c , M u n c h c n , 1997, p . 2 3 1 - 2 3 2 . U ranijoj j u g o s l o v c n s k o j literaturi t o ini F. Bai. O n tvrdi da j c z a k o n s k i o p i s k r i v i n o g deta s a m o put i nain z a u t v r i v a n j e protupravnosli". te d a stoga n i j e n u n o d a o n o to j c p r e t p o s t a v k a j e d n o g e l e m e n t a b u d e s a m o tretirano k a o e l e m e n t " . O v a j a r g u m e n t , p o g o t o v o a k o s c u z m u i r o b z i r m o g u i prigovori, n e d e l u j e ubcdljivo. Up. F. B a i . o p . cit.

139

KRIVINO DELO'

tivpravna ni u kom sluaju ne ispunjavaju zakonske uslove, odnosno elemente bia, da bi predstavljala krivino delo. Ako se protivpravnost svede na krivinu protivpravnost, tj. na protivnost normama krivinog prava i time rei navedeni problem, dolazi se do problema druge vrste, a to je da u odreenim sluajevima osnovi iskljuenja protivpravnosti nisu predvieni krivinopravnim, ve nekim drugim pravnim normama. Postoje i shvatanja koja iz nekih drugih razloga protivpravnosti nc daju mesto zasebnog elementa u optem pojmu krivinog dela. 87 ' Protivpravnost i predvienost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena clementa u optem pojmu krivinog dela. Time se ne samo tzbegavaju problemi sa kojima se suoavaju nastojanja da ova dva elementa spoje u jedan, ve je i sa aspekta sistema opteg dela i pojma krivinog dela, kao i za potrebu analize i reavanja konkretnih sluajeva, prihvatljivije postaviti ih kao dva zasebna elementa. I pored toga to se delimino podudaraju, niti predvienost krivinog dela u zakonu znai uvek i protivpravnost, a jo manje protivpravnost podrazumeva i predvienost nekog ponaanja u zakonu kao krivinog dela. Uostalom, i kada bi se spojili u jedan elemenat zanemarujuijmgovore koji se tome mogu uputiti, opet bi bilTnuno prvo utvrivati da li su ispunjena bitna obeleja bia.kriviZhog dela, a potom utvrivati nije li iskljuena protivpravnost. 2. Osnovi iskljuenja protivpravnosti Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeleja nekog krivinog dela, ali ono ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost, tj. postoji neki od osnova iskljuenja protivpravnosti. U naoj teoriji sporno j e da li tu nedostaje protivpravnost ili drutvena opasnost, ili i jedno i drugo, a esto se govori samo o osnovima koji iskljuuju krivino delo. U svakom sluaju, prihvaeno je da krivinog dela nema onda kada postoji neki od optih osnova koji iskljuuju postojanje krivinog dela. 88) Opti osnovi iskljuenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije prema tome da li su propisani krivinim zakonom, ili nisu. U prvu kategoriju u naem krivinom pravu spadaju delo malog znaaja, nuna odbrana i krajnja nuda. S obzirom na to da su oni eksplicitno propisani Krivinim zakonikom, nema sumnje da su to osnovi koji iskljuuju krivinu protivpravnost. U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se dolo u teoriji, ili ih poznaju neka strana krivina zakonodavstva (izvrenje slubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog, dozvoljeni rizik i dr.). Upraso s obzirom na injenicu
87) T a k o Antolisci koji n e prihvata .shvatanje o protivpravnosti k a o k o n s t i t u t i v n o m e l e m e n t u k r i v i n o g d e l a , tvrdei d a j c p r o t i v p r a v n o s t n e t o vie o d t o g a , o n a j c s a m a sutina k r i v i n o g d e t a , o n a o d r a a v a n j e g o v u u n u t r a n j u p r i r o d u . F. Antolisci, M a n u a l c di diritto p e n a l e , Partc generale, M i l a n o , 1997, p. 193. V i d . n p r . SrzcMi, S t a j i , L a z a r c v i , o p . cit., str. 1 7 5 - 1 7 6 .

88)

140

PROTIVPRAVNOST

da oni nisu predvieni zakonom kao opti osnovi iskljuenja postojanja krivicoogJeLa, j j j jhovo dejstvo j e sporno. Samo neki od njih mogu arezultat imati iskljuenje protivpravnosti, a time i postojanja krivinog dela. 2.1. D e l o m a l o g znaaja Nae krivino zakonodavstvo predvialo jc institut neznatne drutvene opasnosti kaoopti osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela. 8 " U novom KZ 011 j e zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to j e delo malog znaaja (lan 18).JJ pogledu^egOTejii^vnejDrim^jnada tonijesasvim jasno kao kod nune odbrane i krajnje nude, moe se braniti stav d a j e i ovde re o osnovu koji iskljuuje protivpravnost (u materijalnom smislu)."") Naime, iako u konkretnom sluaju neko injenino stanje moe u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog krivinog dela, ime je istovremeno ostvaren i elemenat predvienosti u zakonu, mali znaaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivine protivpravnosti u materijalnom smislu. obzirom na iHitii]5ivihopravnu normu koja ka ela nije krivinp delo ono delo koje jemarog znaaja, re je o osnovu koji u naem krivinom zakonodavstvu iskljuuje i formalnu krivinu protivpravnost. To ne znai da je iskljuena i pro'fivpTavhost uopte. Delo iako nije protivpravno u smislu krivinog prava, moe ostati protivpravno sa aspekta neke druge grane prava. 91 ' Potreba za jednim ovakvim institutom moe sc pravdati time to zakonodavac ne moe uvek.da na nivou bia krivinog dela izvri selekciju u odnosu na bagatelna ponaanja, ponaanja koja ne povreuju ili ugroavaju zatitni objckt,u men koja opravdavaTo'ivinopravpu reakciju. Iako ne u meri kao kod prethodnika ovog instituta (instituta neznatne drutvene opasnosti), i u institutu dela malog znaaja se donekle krije opasnost slabljenja naela zakonitosti i prodora arbitrernosti jer se dozvoljava da sud (u praksi i nadleni tuilac odluujui po krivinoj
89) N a taj institut p o i n j e da s c kritiki gleda tek u n a o j n o v i j o j literaturi, k a o i na s a m u d r u t v e n u o p a s n o s t k a o o b a v e z n i elemenat o p t e g p o j m a krivinog dela z a koji s c v e z u j e o v a j institut. U k a z u j e s c na to d a p o s t o j e a o d r e d b a o n e z n a t n o j d r u t v e n o j opasnosti i n j e n a p r i m e n a ..ugroava p r i n c i p p r a v n e d r a v e , otvara vrata za pravnu nejednakost i nesigurnost, k a o i z a m o g u e arbitrcrnosti i z l o u p o t r e b e " . Z . Stojanovi, N a p o m e n e o m o g u n o s t i m a i o potrebi r e f o r m e o p t e g dela K Z S F R J , J R K K , br. 2/1990, str.34. O n i d a l j e o s t a j e o s n o v koji iskljuuje p o s t o j a n j e k r i v i n o g dela, m a d a s c m o g a o postaviti k a o o s n o v koji i s k i j u u j e kanjivost. N a i m e , retka e v r o p s k a z a k o n o d a v s t v a k o j a p i t a n j e s c l c k c i j c krivinog g o n j e n j a za bagatelni kriminalitet r e a v a j u u o k v i r u k r i v i n o g m a t e r i j a l n o g p r a v a , a u tom p o g l e d u s c o b i n o za primer navodi r e e n j e iz austrijskog K Z ( 4 2 ) , p r e d v i a j u to k a o o s n o v iskljuenja kanjivosti. Kada j c ve s p o m e n u t o o v o reenje, u p o g l e d u pitanja d a li j c bilo o p r a v d a n o p r i m e n u o v o g o s n o v a ograniiti s a m o na o d r e e n a krivina dela s o b z i r o m na n j i h o v u teinu, i j e d a n o d uslova za n j e g o v u primenu vezati za propisanu k a z n u treba rei d a i austrijski K Z d o z v o ljava p r i m e n u o s n o v a iz 42. s a m o kod krivinih dela za koja j c p r o p i s a n a n o v a n a k a z n a ili k a z n a zatvora d o tri g o d i n e . U p . F o r e g g c r - Scrini, S t G B , 9. A u f l a g c , 1989. str. 5 3 - 5 4 . P r e m a m i l j e n j u Baia d e l o k o j e j c u smislu krivinog prava n e z n a t n o d r u t v e n o o p a s n o n i j e k r i v i n o p r a v n o p r o t u p r a v n o " . O n o j e s t e protivpravno u o p t e , ali n i j e p r o t i v p r a v n o z a krivino p r a v o , pa z b o g toga o s t a j e delikt na koji sc m o g u primeniti n e k e d r u g e p r a v n e s a n k c i j e . V i d . F. Bai, op. cit., str. 197.

90)

91)

141

KRIVINO DELO'

prijavi) da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi krivinog dela. No, ta opasnost, za razliku od ranijeg reenja, svodj sc samo na oblast lakih krivinih dela. Izriito ograniavanje primcjicillstitiUaclela malog znaaja samo na dela za kojaje propisana kazna zatvora do trigodiin; ili novana kazna, nc znai samo jaanje naela zakonitosti, ve i svoenje nunipnc ovoglnstituta samo u onoj oblasti gde inu ima mesta. SamcuMlLkrivina dela koja su in abstracto od strane zakonodavca procenjena kao laka krivinajtcla, m o g u u konkretnom sluaju dobiti vid bagatclnog, sa krivinopravnog aspekta, zanemarljivog ponaanja iako ispunjavaju sva bitna obeleja krivinog^dela, Cilj instituta dela malog znaaja jeste, prema tome, da iskljui primenu krivinog prava u odnosu na sluajeve u kojima su ispunjena sva obeleja nekog krivinog dela, ali sc radi o tako beznaajnom delu da primena krivinih sankcija oigledno nema svrhe. Jo je u rimskom krivinom pravu bio poznat princip minima non curat praetor (sudija se nc brine o malim stvarima). Zapadnoevropska zakonodavstva ovaj problem preteno reavaju na planu krivinog procesnog prava kroz predvianje instituta oportuniteta krivinog gonjenja. Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog znaaja jeste da su ostvarena sva bitna obeleja bia krivinog dela u konkretnom sluaju. Odredba lana 18. stava 2. KZ zahteva kumulativno ostvarivanje tri uslova za iskljuenje postojanja krivinogjjgla po ovom osnovu: 1) da je stepen krivice uinioca nizak, 2) da su tetne posledice odsutne ili da su neznatne, i 3) da opsta svrna 'krivinih sankcija nc zahteva izricanje krivine sankcijeTDelo malog znaaja je objektivno-subjektivna kategorija, sto znai da su za ocenu njegovog postojanja relevantne okolnosti koje su vezane kako za delo, tako i za uinioca. Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom tako i u subjektivnom smislu. Kao to se vidi, uslov vezan za posledicu je postavljen alternativno. Ako je posledica dela nastupila (kod krivinih dela povrede) ona mora biti neznatna, a u drugom sluaju re je o odsutnosti tetnih posledica. Ovaj drugi sluaj se odnosi na krivina dela bez posledice (delatnosna krivina dela), na pokuaj krivinog dela, kao i na krivina dela ugroavanja jer u tim sluajevima nema tetne posledice. Prilikom primene ranijeg instituta neznatne drutvene opasnosti naroito jc bilo sporno kakav znaaj ima propisana kazna, odnosno pitanje koja to krivina dela s obzirom na njihovu teinu nikada u konkretnom sluaju nc mogu biti delo malog znaaja. Tu granicu nije utvrdila ni praksa ni teorija. Uzdravanje zakonodavca da odredi granicu za primenu tog instituta s obzirom na propisanu kaznu nije se niim moglo pravdati i omoguavalo je arbitrernost u njegovoj primeni. Iako je cilj ovog instituta da se omogui selekcija krivinog gonjenja u sferi tzv. bagatelnog kriminaliteta, nepostojanje preciznog zakonskog uslova vezanog za propisanu kaznu omoguavalo je njegovu primenu i kod teih krivinih dela. To, svakako, nije prihvatljivo, jer je smisao ovog instituta da iskljui postojanje krivinog dela samo u onim sluajevima u kojima ga ni zakonodavac ne bi predvideo kao krivino delo da je za to imao legislativ io-

142

PROTIVPRAVNOST

tehnikih mogunosti." 2 ' Zato, iako se i uslovi za primenu dela malog znaaja razlikuju od onih koji su bili propisani za primenu instituta neznatne drutvene opasnosti, najznaajniju novinu treba videti u ograniavanju primene ovog osnova iskljuenja protivpravnosti samo na krivina dela za koja j e propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna.

2.2. N u n a odbrana Nuna odbrana, mada prvobitno nastala u vezi sa krivinim delom ubistva, predstavlja jedan od najstarijih instituta opteg dela krivinog prava. Iako su vremenom nastale razliite teorije koje opravdavaju nunu odbranu, ona kao institut danas nije sporna. OnaTeotteprihvaena kako u tcorijrtako i u praksi. Ono to j e danas kod nune odbrane sporno jesu njene granice. Nuna odbrana je osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela, tj. delo uinjeno u nunoj odbrani nije krivino delo. Prema zakonskoj dcfiniciji, nuna j e ona odbrana koja j e neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad (lan 19. stav 2. KZ). Kako sc obino kae, tu j e u sukobu pravo sa nepravom. Nuna odbrana postoji ne samo onda kada ffiiko odbija napad od sebe, nego i od nekog drugog lica (nuna pompp). Opte je prihvaeno da nuna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu, kao i da se uslovi za nunu odbranu posebno vezuju za ove dve komponente. Uslovi napada su da j e napad: 1) ponaanje oveka, 2) uperen protiv ndcog pravom_zaticnogdobra, 3) protivpravan, 4) istovremen i 5) stvaran. Ad 1) Napad preduzima ovek i on se sastoji u i n j e n j u a samo izuzetno u neinjenju. Ad 2) Napad mora biti uperen na bilo koje pravom zatieno dobro (ne postoji ogranienje u pogledu vrste i znaaja dobara). Ad 3) Napad mora biti protivpravan, to znai da j e protivan normama pravnog sistema procenjujui to objektivno, a ne sa aspekta napadaa (napada moe biti i lice kod kojeg ne postoji svest o protivpravnosti napada). Iz uslova da napad mora biti protivpravan proizlazi da nije dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nudi. Mgdutim, dozvoljena j e nuna odbrana u odnosu na one. radnje koje predstavljaju prekoraenje, nune odbrane Napad j e protivpravan i onda kada ga j e napadnuti izazvao. Na pri-

92)

93)

M o e s c s a m o zamisliti k a k o bi izgledale k r i v i n o p r a v n e n o r m e a k o bi z a k o n o d a v a c to p o k u a o da uCini. l a k o j c to k o d krivinih dela protiv imovine m o d a i n a j l a k e rcalizovati, k o d s v a k o g t a k v o g k r i v i n o g dela m o r a l o bi biti propisano da n e m a krivinog dela u k o l i k o p r i b a v l j e n a p r o l i v p n v n a i m o v i n s k a korist n c prelazi, npr. 5 0 0 dinara. Pri t o m e bi sc m o r a l o voditi rauna i o t o m e k o d kojih bi t o krivinih dela dolo u obzir, j e r npr. p o s t o j a n j e k r i v i n o g d e l a r a z b o j n i l v a s c , s o b z i r o m na upotrcbljcnu p r i n u d u , n c m o e iskljuili ni o n d a k a d a j c vrednost o d u z e t e stvari m i n i m a l n a . N a p r i m e r , A o a m a r i B sa n a m e r o m da to uini j o j e d a n p u t , a B p o t e g n e pitolj d a u b i j e A . U t o m s l u a j u postoji protivpravni n a p a d lica B, t a k o da j c licc A o v l a c n o d a s c brani, da o d b i j a napad.

143

KRIVINO DELO'

mer, ljubavnik udate ene ima pravo da sc brani od prevarenog mua koji hoe da ga ubije. 94 ' Meutim, nuna odbrana u sluaju izazvanog napada ipak podlee odreenim ogranienjima. Ona jc iskljuena onda kada je napad namcrno isprovociran da bi sc zloupotrebilo pravo na nunu odbranu, tj. kada postoji namera onog koji provocira napad da iskoristi situaciju nune odbrane radi povrede nekog napadaevog dobra. Ad 4) Istovremcnost postoji sve dok napad traje, a to znai sve dok ne prestane, kao i onda kada napad neposredno predstoji. U praksi se javljaju i situacije u kojima je teko utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka napada i da li se u tim situacijama radi o nepostojanju uslova istovremenosti, ili sc, pak, radi o tome da odbrana nije bila neophodno potrebna to je presudno za postojanje prekoraenja granica nune odbrane. To jc naroito sluaj onda kada radnja odbrane u fizikom, prirodnom smislu predstavlja celinu, i koju je teko prekinuti upravo u onom momentu kada je napad odbijen, odnosno kada je prestao. U nekim takvim sluajevima (u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja) ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna, tj. da se radi o prekoraenju granica nune odbrane ime se otvara mogunost ublaavanja ili osloboenja od kazne, to inae nije mogue u sluaju da nedostaje istovremenost (tzv..ekstenzivni eksces). Vladajue shvatanje prihvata d a j e uslov istovremenosti ispunjen i u sluaju preduzimanja odreenih zatitnih mera koje se aktiviraju tek u momentu napada (npr. putanje elektrine struje u ianu ogradu, ili aktiviranje eksploziva u sluaju obijanja brave), s tim to tu vrlo esto dolazi do situacije prekoraenja granica nune odbrane. Ad 5) Napad mora stvarno postojati, a u suprotnom je re o putativnoj nunoj odbrani kada sc ta situacija reava kroz institut stvarne zablucJel Uslovi odbrane su d a j e : 1) kroz radnju odbrane ostvareno bie nekog krivinog dela; 2) upravljena prema riekom riapadaevom dobru; 3) neophodno potreEiTTa odbijanje napada. Ad 1) Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tome ne povredi nikakvo napadaevo dobro, odnosno da nc ostvari elemente bia nekog krivinog dela, onda nema ni svrhe primenjivati institut nune odbrane. Ad 2) Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra treeg lica moglo bi se raditi o krajnjoj nudi, ali ne o nunoj odbrani. Ad 3) Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s obziromjia okolnosti konkretnog sluaja mogao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadaevog dobra. Ovo je najsporniji uslov kod nune odbrane i izaziva najvie tekoa u sudskoj praksi. Pitanje granica nune odbrane staro je koliko i
94) T a k o A n t o l i s c i , o p . cit., p. 2 9 5 .

144

PROTIVPRAVNOST

sam ovaj institut. Iako se pre svega radi 0 faktikom pitanju, teorija i praksa su postavile nekoliko orijentacionih kriterijuma za ocenu da li j e ovaj uslov ispunjen: intenzitet napada i upotrebljenih sredstava, naini i sredstva koja su napadnutom stajala na raspolaganju za odbijanje napada i dr. Potrebno jc da sc u najveoj moguoj meri tede napadaeva dobra, ali da se pri tome nc ugrozi efikasnost odbrane. Treba imati u vidu i to da napadnuti s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi (pre svega s obzirom na svoje psihiko stanje, ali i druge okolnosti) esto nije u stanju da izabere nain odbijanja napada koji jc optimalan za napadaa. Rizik u tom pogledu treba da snosi i napada. Od posebnog znaaja je pitanje srazmere izmeu vrednosti napadaevog dobra i dobra Tcoje'se brani. Uslov koii zahtevj^da je odbrana neophodno potrebna nije ispunjen u sluaju kada doe do vee, otgledniienesrazmere ovih dobara, tj. kada _do.de do povrede znatno vrednijeg dobra napadaa. Osnov za ovo ogranienje nune odbrane ne nalazi se u samom zakonskom tekstu, ali proizlazi iz smisla ovog instituta i njegove socijalno-etikc funkcije. 95 'Nuna odbrana sc ne srne dozmliti po svaku cenu i bez-0bzira na vrednost napadaevog dobra. Ako bi sc nuna odbrana dozvolila i u sluaju grube nesrazmere izmeu vrednosti napadaevog dobra i dobra koje se brani (npr. ako bi bilo dozvoljeno da se napada ubije da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti), bilo bi to preterano individualistiko, pa i egoistiko shvatanje nune odbrane. Uz to, tako shvaena nuna odbrana esto bi vodila zloupotrebi nune odbrane. Inae, preovlauje shvatanje da se napadnuti ne mora uvek ograniiti na defanzivnu odbranu, nego ima pravo i na ofanzivnu odbranu ako se drugaije ne moe odbraniti. Iz .StavajJa.nuna odbrana predstavlja pravo napadnutog,proizlazi da on nije duan da se bekstvom spasava od napada. Mogunost da se napad izbegne bekstvom ne iskljuuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. Meutim, treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje nc znai i poniavanjc, odnosno povredu dostojanstva napadnutog. Ima miljenja, ako se napad moe izbei, na primer, vraanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napada (commodus discessus - prikladno udaljavanje), da nuna odbrana ne bi bila dozvoljena. 96 ' Iako su izloeni uslovi u naoj teoriji uglavnom nesporni, u sudskoj praksi neki od njih se tumae na neprihvatljiv nain to vodi neopravdanom suavanju primene instituta nune odbrane za ta nema ni pravnih, ni kriminalno-politikih ili drugih opravdanja. Ni u dravi sa izuzetno efikasnom policijom na planu suzbijanja kriminaliteta, nemogue je obezbediti da ona u svakom momentu i na
95) P r i s u t n a su n a s t o j a n j a d a s c n u n o j o d b r a n i p o s t a v e s o c i j a l n o - c t i k c g r a n i e , ali o k o t o g a k a k o t e g r a n i c c p o s t a v i t i p o s t o j e razliita s h v a t a n j a i o s i m s a m e i d e j e o s o c i j a l n o - c t i k i m g r a n i c a m a n u n e o d b r a n e k o j a j c u o s n o v i p r i h v a t l j i v a , n e d o s t a j u p r e c i z n i j i p r a v n i k r i t e r i j u m i k o j i bi tu ideju u praksi uinili u p o t r c b l j i v i j o m . U p . K. M a r x c n . Dic S o z i a l c t h i s c h c n G r c n z e n d c r N o t vvchr", F r a n k f u r t , 1979. O t o m e vid. Antolisci, op. c i t p. 2 9 7 - 2 9 8 .

96)

145

KRIVINO DELO

svakom mestu zatiti napadnutog pojedinca, tako da ne postoji ni moralno pravo da se suava primena instituta nune odbrane. y?) Sporno je da li kod odbrane, osim navedenih uslova, mora postojati i subjektivni elemenat koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbija napad. Na primer, da ti postoji nuna odbrana u situaciji kada napadnuti odbije napad, a da pri tome uopte nije bio svestan da postoji napad, odnosno da jc odbijao napad? Mogue je da uinilac s umiljajem ili iz nehata lii ivota neko lice, a da pri tome nije bio svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica (obmut sluaj od putativne nune odbrane). Ili, da se radi o crror in persona: uinilac hoe da izvri krivino delo prema jednom licu, a umcsto toga izvri delo prema napadau. Ili kada je pruena nuna pomo protivno volji napadnutog. Postoje i druge situacije gde su ostvareni svi uslovi za nunu odbranu, ali nedostaje subjektivni elemenat kod napadnutog. Naa teorija i sudska praksa se vrlo retko direktno izjanjavaju o ovom pitanju. U praksi se zauzima stav da u nekim situacijama gde nedostaje ovaj elemenat nema nune odbrane, ali sa drugaijim obrazloenjem. Na primer, kada jedno lice prihvati poziv drugog lica da se fiziki obraunaju, nune odbrane izmeu ostalog nema i zato to nedostaje potreban subjektivni elemenat. No, u sudskoj praksi se ili ne daje obrazloenje u pogledu toga koji uslov u toj situaciji nedostaje ili se pak istie da sc obojica nalaze u protivpravnom napadu, to takoe stoji.' 8 'U nekim zemljama preovlauie stav da ieiai.subiekti.vni.elem.enat neophodan i to u obliku tzv. odbrambene volje. To bi trebalo prihvatiti i za j a e pravo, jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. Samo takva radnja nije protivpravna. Radnja koja se preduzima u cilju da se izvri neko krivino delo, a nc da se odbije napad, predstavlja protivpravnu radnju. Meutim, zbog toga to napad objektivno postoji, posledica koja ja prouzrokovana protivpravnom radnjom sama po sebi nije protivpravna. Tako se dolazi do reenja da se u ovom sluaju protivpravnost delimino iskljuuje, odnosno da postoji nekompletno krivino delo na koje bi trebalo primeniti odredbe o kanjavanju za pokiaj krivinog dela. Prekoraenje (eksces) granica nune odbrane (stav 3) postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odBfane i napada, osim onoga koji zahteva d a j e odbrana bila neophodno potrebna. To je tzv. intenzivno prekoraenje, intenzivni eksces, za razliku od ekstenzivnog ekscesa koji naa sudska praksa, opravdano, ne prihvata,
97) J e d a n o d razloga za n e o p r a v d a n o restriktivnu primenu instituta n u n e o d b r a n e j e s t e i p o g r e n o t u m a e n j e nekih uslova z a n u n u odbranu. D a bi s e m o g u n o s t t a k v o g t u m a e n j a otklonila ti s u uslovi u Pred logu K Z S R J ( B e o g r a d , februar 2 0 0 0 ) precizirani. Pre s v e g a , polazei od n e s p o r n o g slava u n a o j teoriji d a j e n u n a o d b r a n a d o z v o l j e n a u o d n o s u na bilo k o j e p r a v o m z a t i e n o d o b r o u m c s t o p o s t o j e e f o r m u l a c i j e od s e b e ili d r u g o g " p r e d l o e n o j c od s v o g d o b r a ili dobra d r u g o g a " . I p o j a m istovremenosti j c u P r e d l o g u bio cksplicitno o d r e e n o b u h v a t a n j e m i situacije k a d a n a p a d n e p o s r e d n o predstoji. T o u sutini n i j e nita n o v o , ali bi o v a k v o cksplicitno f o r m u l i s a n j c d o p r i n c l o ispravnijem t u m a e n j u u s.udskoj praksi. K Z j c iz o v o g z a k o n s k o g projekta p r e u z e o f o r m u l a c i j u od s v o g dobra ili dobra d r u g o g " . V i d . n a p r i m e r V S S K. I 1227/93.

98)

146

PROTIVPRAVNOST

a koji postoji onda kada napad prestane. 99 ' U sluaju prekoraenja nune odbrane postoji krivino delo. To znai da prvobitni napada ima pravo na nunu odbranu u odnosu na krivino delo koje se vri u prekoraenju nune odbrane. Prekoraenje granica nune odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje kazne. Pod dodatnim uslovima, kada j e prekoraenje izvreno usled jake prepasti ili razdraenosti izazvane napadom, prekoraenje granica nune odbrane moe voditi osloboenju od kazne, tj. predstavlja fakultativni osnov za osloboenje od kazne. 2.3. K r a j n j a nuda Krajnja nuda, kao i nuna odbrana iskljuuje postojanje protivpravnosti, tj. predstav^lToptT osnov za iskljuenje postojanja krivinog dela. Krajnja nuIla, nastala inae znatno kasnije od nune odbrane, 100 ' ima sa njom odreene slinosti ali se, naravno, u pogledu odreenih uslova i razlikuje. Krajnja nuda j e institut koji se primenjuje u odnosu na dosta heterogene situacije. Otuda i izvesne sumnje u pogledu toga da li je opravdano sve te situacije obuhvatiti samo jednim institutom. Te sumnje su nale svoj odraz kako u teoriji krivinog prava (diferencirajue teorije), tako i u zakonodavstvu pojedinih zemalja koje predviaju vie vrsta ovog instituta.""' Prema zakonskoj definiciji krajnja nuda postoji kada j c delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno Zlo nije vee od zla koje j e pretilo (lan 20. stav 2. KZ). Za razliku od nun'eodbrane, ovde se radi o sukobu prava sa pravom, to pored problema na teorijskom planu u vezi sa pravnom prirodom i opravdanjem krajnje nude kao instituta, vodi i stroim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nude (na primer, zahteva se stroga ekvivalencija izmeu dobra koje se spasava i onog koje se rtvuje). Elementi krajnje nude su opasnost i otklanjanje opasnosti. Uslovi za postojanje krajnje nude vezuju se ili za jedan ili za drugi elemenat, i isto kao i kod nune odbrane moraju svi biti kumulativno ispunjeni.

99)

Razlika i z m e u dejstva c k s t e n z i v n o g i intenzivnog c k s c c s a j e s t e u t o m e t o s a m o intenzivni e k s c e s m o e biti o s n o v za u b l a a v a n j e ili o s l o b o e n j e o d k a z n e . U s l u a j u p o s t o j a n j a c k s t e n z i v n o g c k s c c s a n c s a m o d a n e m a n u n e o d b r a n e , n e g o n c postoji ni n j e n o p r e k o r a e n j e . 100) Manzini istie da bi s c u a n t i k o m i s r e d n j o v e k o v n o m p r a v u u z a l u d n o t r a i o institut k r a j n j e n u d e u s m i s l u k a k o j c on d a n a s shvaen. Up. V . Manzini, Trattato di diritto p e n a l e italiano, vol. s c c o n d o , q u a r t a edizione, Torino, 1961, p. 397. 101) P o l a z e i o d t o g a B a b i kritiki preispituje postojee r e e n j e u n a e m k r i v i n o m z a k o n o d a v s t v u i o p r c d c l j u j c sc za ona reenja koja p r a v e razliku i z m e u k r a j n j e n u d e k o j a i s k l j u u j e protivpravnost i k r a j n j e n u d e k o j a i s k l j u u j e krivicu (kao u n e m a k o m K Z npr.). U p . M . B a b i , K r a j n j a n u d a u k r i v i n o m p r a v u . B a n j a Luka, 1987, str. S 9 - 6 0 , 2 0 6 - 2 0 7 .

147

KRIVINO DELO

Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroeno i prema okolnostima konkretnog sluaja postoji neposredna mogunost da ono bude povreeno. Ona moe, za razliku od napada kod nune odbrane, biti izazvana nc samo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji drugi nain, kao to je na primer delovanje prirodnih nepogoda, napada ivotinja i dr. Uslovi opasnosti su: 1) da se njome ugroava bilo koje pravom zatieno jlobro, 2) d a j e neskrivljena, 3) d a j e istovremena i 4) da je stvarna. Ad 1) Zakon nije ograniio dobra koja se mogu tititi, iako su to po prirodi stvari najvanija dobra, kao to je ivot, telesni integritet, imovina. Mogu se tititi kako svoja tako i tuda dobra. Ad 2) Na krajnju nudu se ne moe pozivati neko k o j e bilo sa umiljajcm bilo iz nehata izazvao opasnost. U tom sluaju krivino delo postoji. No izazivanje~opasn6str iz nehata, predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje kazne (lan 20. stav 3). Ad 3) Istovremcnost postoji dok traje opasnost, kao i onda kada ona neposredno predstoji. Ovaj uslov je postavljen na isti nain kao i kod nune odbrane, s tim to se prilikom njegove primene moraju imati u vidu razlike izmeu ova dva osnova koji iskljuuju postojanje krivinog dela. Ad 4) Opasnost mora stvarno postojati. Kao kod nune odbrane i ovde moe doi do situacije kada postoji putativna krajnja nuda to se reava u okviru instituta stvarne zablude. Uslovi otklanjanja opasnosti su: 1) da se ona na drugi nain nije mogla otkloniti osim vrenja radnje kojom su ostvareni svi elementi nekog krivinog dela i 2) da uinjeno zlo nije vee od onoga koje jc pretilo. Ad 1) Kod otklanjanja opasnosti treba uiniti sve to je mogue da ne doe do povrede tueg dobra. Za razliku od nune odbrane, lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. Dalje, ako je ve nuno da do povrede tueg dobra doe, ono se mora u najveoj meri tedeti, tj. moraju se primeniti ona sredstva i naini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj moguoj meri u konkretnoj situaciji pogaaju to dobro. Ad 2) Uinjeno z|o mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najvie to zakon prihvata jeste d a j e ono isto. Kod ovog uslova potrebna je kompleksna praena konkretne situacije gde se pre svega polazi od hijerarhije pravom zatienih dobara ija se vrednost uporeuje. Kao i kod nune odbrane, sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni elemenat, tj. d a j e lice svesno opasnosti i d a j e voljno otklanja. Prekoraenje (eksces) granica krajnje nude (lan 20. stav 3) reeno je u osnovi na isti nain kao i kod nune odbrane. Prekoraenje koje je zakonski relevantno (intenzivni, a ne i ekstenzivni eksces krajnje nude) postoji onda kada jc opasnost otklonjena povredom dobra vee vrenosti od vrenosti dobra od koga sc

148

PROTIVPRAVNOST

otklanjala opasnost. Prekoraenje e postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti" ihoglo povrediti dobro manje vrednosti ili je povreda odreenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. U tom sluaju krivino delo postoji, ali zakon predvia fakultativni osnov za ublaavanje kazne, a ukoliko je prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima uinilac se moe osloboditi od kazne. Institut krajnje nude ne moe se primenjivati u situacijama u kojima je uinilac bio duan da se izloi opasnosti. KZ sadri izriitu odredbu prema kojoj nema krajnje nude ako je uinilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila (lan 20. stav 4). Radi se o vrenju odreenih profesija koje su skopane sa odreenim rizicima (policajci, vatrogasci, piloti, rudari i si.). Oni su duni da rtvuju svoja dobra ako se nau u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. Meutim, ova dunost nije apsolutne prirode. Tako, ova lica nisu duna da se izlau opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog sluaja sasvim izvesno da e doi do njihove smrti. 2.4. Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvieni krivinim zakonom Osim tri osnova iskljuenja protivpravnosti koje predvia KZ, postoji i vei broj drugih osnova iskljuenja protivpravnosti predvienih drugim propisima, ili koji proizlaze iz stavova doktrine i sudske prakse. Oni se mogu svrstati u nekoliko grupa. 2.4.1. Vrenje slubene dunosti Pre svega, postoje osnovi iskljuenja protivpravnosti koji proizlaze iz vrenja odreene slubene dunosti zasnovane na zakonu. Tako, na primer, liavanje slobode sa ciljem izdravanja kazne zatvora, liavanje ivota kod izvrenja smrtne kazne, naruavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja uinioca krivinog dela ili obezbeivanja dokaza, primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima itd. U ovim sluajevima kao i u nizu drugih, na osnovu zakona i drugih propisa izvrava se slubeno ovlaenje. U tim sluajevima (izuzev kada dolazi do prekoraenja tog ovlaenja), nema protivpravnosti, pa ni krivinog dela. S obzirom na posledice i znaaj ovih osnova, bolje je ono reenje koje u krivinom zakonodavstvu izriito predvia primenu tih osnova.' 02 '
102) K Z Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine u 23. propisivao j c d a n e m a krivinog dela a k o propisi j a v n o g ili privatnog prava iskljuuju protivpravnost delovanja. T o znai d a j e o v a j o s n o v bio j o ire postavljen, pogotovo u o d n o s u n a osnove iz privatnog prava k o j e sc, pre svega, tiu o n o g a to sc o b i n o podrazumeva pod pristankom povreenog. N o , on obuhvata i s v e d r u g e o s n o v e predviene propisima, k a o to j c npr. iskljuenje protivpravnosti u vezi sa p r a v o m roditelja d a disciplinski kanjav a j u svoju maloletnu decu. 1 neka strana krivina zakonodavstva predviaju o v a k v u ili slinu odredbu. T a k o npr. italijanski K Z u lanu 51. predvia da izvrenje dunosti, ili korienje prava z a s n o v a n o g na zakonu iskljuuje protivpravnost. T o m o g u biti v e o m a brojni i razliiti sluajevi. V i d . Antolisci, op. cit., p. 2 6 9 - 2 8 1 .

149

KRIVINO DELO

2.4.2. Nareenje

pretpostavljenog

Od strane dela teorije, kao i u nekim stranim zakonodavstvima, nareenje pretpostavljenog smatra se optim osnovom iskljuenja protivpravnosti. U naem krivinom pravu nareenje pretpostavljenog se javlja kao osnov iskljuenja protivpravnosti samo u vrenju slubene dunosti u Vojsci Srbije i Crne Gore i to pod odreenim uslovima. Potrebno je da se nareenje tie slubene dunosti i da se ne odnosi na izvrenje nekog krivinog dela za koje se moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna (lan 430. KZ). Nareenje pretpostavljenog ne moe iskljuiti postojanje takvog krivinog dela u sluaju da je potinjcni znao da izvrenje nareenja predstavlja krivino delo (lan 430. KZ). Osnov i opravdanje za takvo reenje moe se nai u tom to potinjeni nije duan da izvri nareenje pretpostavljenog ako bi izvrenje nareenja predstavljalo krivino delo (lan 37. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i Crne Gore). Kao to se vidi, nareenje pretpostavljenog u naem krivinom pravu, ne samo da nije opti institut, nego je ogranieno sa vie uslova i u sluaju kada je predvieno. 2.4.3. Pristanak povreenog Pristanak povreenog, kao opti institut, treba razlikovati od sluajeva kada jednostavno nisu ispunjeni elementi nekog krivinog dela zato to pristanak lica prema kome se neke radnje preduzimaju iskljuuje prinudu kao bitan elemenat tih krivinih dela (npr. pristanak je nespojiv sa krivinim delom razbojnitva, silovanja, iznude itd.), ili se zbog pristanka delo ne vri neovlaeno to je kod nekih krivinih dela obavezan elemenat (npr. krivino delo povrede tajnosti pisama ili drugih poiljki ili neovlaeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara). Za razliku od navedene situacije gde ne postoji predvienost u zakonu kao elemenat opteg pojma krivinog dela, ovde je re o tome da li pristanku povreenog dati karakter opteg osnova iskljuenja protivpravnosti. Sasvim je sigurno da se kod nekih krivinih dela, odnosno zatite odreenih dobara za iju je zatitu zainteresovano drutvo u celini, ne moe dati pravo pojedincu da odluuje o tome da li e krivino delo biti iskljueno. To i jeste centralni problem kod pristanka povreenog kao osnova iskljuenja protivpravnosti: gde povui granicu izmeu krivinih dela za koja je drutvo apsolutno zainteresovano, i onih gde bi se eventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom iskljui njihovu protivpravnost. I kod nekih linih dobara, koja se rangiraju veoma visoko, postoji izrazit drutveni interes tako da se ne bi moglo prepustiti pojedincima da o njima odluuju bez obzira na to to su oni njihovi neposredni nosioci (na primer, pravo na ivot). Posredno, zakonodavac priznaje znaaj pristanka povreenog, tako to kod odreenih krivinih dela predvia krivino gonjenje po privatnoj tubi, tj. od volje povreenog zavisi da li e doi do primene krivinog prava.

150

PROTIVPRAVNOST

Oblast primene pristanka povreenog kao osnova iskljuenja protivpravnosti jeste kod nekih strogo linih prava i sloboda, kao i kod nekih krivinih dela protiv imovine. 103 'Tu bi se mogao priznati pristanak povreenog kao osnov iskljuenja protivpravnosti. Meutim, u veini tih sluajeva, unoenjem u bie krivinog dela odreenog elementa koji se iskljuuje pristankom nc dolazi do ostvarenja predvienosti u zakonu, tj. ti sluajevi ostaju izvan kriminalne zone. Kod drugih, pak, gde postoji delo predvieno u zakonu kao krivino delo, propisivanjem da se ono goni po privatnoj tubi, zakonodavac je uinio ovaj osnov nepotrebnim (na primer kod krivinog dela uvrede, lake telesne povrede, oteenja tue stvari i dr.). Zbog toga je praktini znaaj pristanka povreenog kao osnova iskljuenja protivpravnosti mali. Pristanak povreenog ima znaaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmienja. Naroito kod nekih sportova uesnici prihvataju mogunost eventualnih povreda. Krivino delo e biti iskljueno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmienja. Tu su mogue dve situacije: ili jc povreda sama po sebi dozvoljena (npr. u boksu), ili je povreda uobiajena i kanjava se u okviru pravila igre (faul u fudbalu). Naprotiv, ako jc do nje dolo umiljajno, ili ako je ona naneta nc u okvirima pravila sporta, nego iz nekih drugih razloga i motiva, krivino delo e postojati. Pitanje povreda u sportskim takmienjima reava se, u delu novije strane literature, i primenom teorije socijalne adekvatnosti. 104 ' Neophodan uslov je, inae, da pristanak bude dat prethodno, nije dovoljno da se pasivni subjekt naknadno saglasio sa uinjenim krivinim delom (to bi moglo imati uticaja na odmeravanje kazne).

2.4.4. Ostali osnovi Osim navedenih, doli bi u obzir i sledei osnovi iskljuenja protivpravnosti: dozvoljeni rizik, pravo na disciplinsko kanjavanje maloletne dccc od strane roditelja i obavljanje tekarske dunosti.

103) D o l a p i c v istie d a p r i s t a n a k p o v r e e n o g m o e u k l j u i t i p r o t i v p r a v n o s t s a m o u o n i m s l u a j e v i m a u k o j i m a p o v r e c n i ima p r a v o d a s l o b o d n o r a s p o l a e sa p r a v n i m i n t e r e s o m . K a o g l a v n i k r i t e r i j u m z a r a z g r a n i e n j e s l u a j e v a u k o j i m a interes p o j e d i n c a ima p r e d n o s t u o d n o s u n a d r u t v o , o n p o l a z i o d r a z l i k o v a n j a o b j e k t a k r i v i n o g d e l a na z a t i t n i o b j e k t i o b j e k t r a d n j e . U k o l i k o j e n o s i i a c o b e vrste o b j e k t a isto licc, pristanak p o v r e e n o g bi i s k l j u i v a o p r o t i v p r a v n o s t . V i d . H . A o i t a n m t c D , HaicasaTcnHo n p a a o , 0 6 u m r Maer, Coijiiifl, 1 9 4 5 ( f o t o t i p s k o i z d a n j e 1994), s t r . 2 4 0 - 2 4 2 . 104) U k o l i k o s c d o z v o l j e n rizik n c shvati k a o n e d o s t a t a k p r a v n o r e l e v a n t n o g r i z i k a i t i m e iskliui p o s t o j a n j e k r i v i n o g d e l a v e na p l a n u r e a v a n j a o b j e k t i v n o g u r a u n a v a n j a i u z r o n o s t i . d o z v o ljeni rizik bi m o g a o p r e d s t a v l j a t i o s n o v i s k l j u e n j a p r o t i v p r a v n o s t i . V i d . W . G r o p p , o p . c i t . . p. 2 1 8 - 2 1 9 . U d e l u literature o n s c d o v o d i u p i t a n j e k a o s a m o s t a l a n o s n o v i s k l j u e n j a p r o t i v p r a v n o s t i . U p . H . O t t o , G r u n d k u r s S t r a f r c c h t , A l l g c m c i n c S t r a f r e c h t s l e h r c , 6. A u f l a g c , B e r l i n - N c w Y o r k , 2 0 0 0 , p . 134.

151

KRIVINO DELO

Dozvoljeni rizik je osnov za koji se zalae jedan deo strane teorije. 105 'On se zasniva na principu pretenog interesa. """'Ponaanja u odreenim oblastima zbog tehnikih dostignua (saobraaj, industrija, neki savremeni naini zabave itd), danas sa sobom nose odreene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, ivota, imovine. Do toga, u odnosu ha ukupan obim tih aktivnosti, dolazi u veoma malom procentu, tako da je i to razlog .to se to moe tolerisati. U naoj teoriji vrlo retko se spominje dozvoljeni rizik kao mogui osnov iskljuenja protivpravnosti. Meutim, do istih rezultata dolazi jedan deo nae teorije koji smatra da u ovim situacijama nema drutvene opasnosti, odnosno zauzima stav da jcjjsjiov iskljuenja krivinog dela u tome to je neka delatnost drutveno korisna j prihvatljiva, pa da se zato i neke njene negativne propratne pojave moraju toleristi. Dozvoljeni rizik sc moe prihvatiti kao osnov za iskljuenje protivpravnosti samo onda kada je uinilac uinio sve to je potrebno i uobiajeno da opasnost minimalizujc i svede na najmanju moguu meru. Koje su to preventivne mere, zavisi o kojoj je oblasti re. U vrenju svog roditeljskog prava, mogue je da doe do ostvarenja bia nekih krivinih dela. Na primer, ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izae iz stana dok ne naui lekciju za kolu, ostvaruje bitna obeleja krivinog dela prinude, a u nekim sluajevima i protivpravnog lienja slobode. Ukoliko se merama disciplinskog kanjavanja ne ostvare elementi nekog teeg krivinog dela, a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja, treba uzeti da je protivpravnost dela iskljuena. Sporno je pravo na fiziko kanjavanje. Protivpravnost sigurno ne bi bila iskljuena ako bi na taj nain detetu bila naneta telesna povreda. I najzad, sporno je i pitanje povreda, pa i prouzrokovanja smrti, u okviru preduzimanja medicinskih zahvata. Neki autori to pitanje razmatraju u vezi sa pristankom povreenog, a neki opet u okviru dozvoljenog rizika. No, zbog odreenih specifinosti i kompleksnosti ovog problema (gde je pristanak pacijenta samo jedna od relevantnih okolnosti), ima vie opravdanja da sc ovo razmatra kao samostalan osnov iskljuenja protivpravnosti. U najnovijoj stranoj literaturi govori se o primeni uvanja pretenog interesa. Ne samo u ovoj, nego i u drugim oblastima, smatra se da ima mesta primeni ovog osnova kao opteg osnova is-

105) Rctki s u strani krivini zakonici koji izriito predviaju o v a j o s n o v . T o ini ruski Krivini z a k o n i k iz 1996. g o d i n e u lanu 4 1 . N c s m a t r a s c krivinim d e l o m p o v r e d a k r i v i n o p r a v n o zatienih interesa u k o l i k o j c to u i n j e n o u s l u a j u o p r a v d a n o g rizika radi postizanja d r u t v e n o k o r i s n o g cilja. O s i m o v o g o p t e g u s l o v a p r o p i s a n a su j o dva uslova: d a s c li ciljevi n c bi mogli postii b e z o d r e e n o g rizika, k a o i d a j a licc k o j c j c p r c d u z c l o o p a s n e radnje p i c d u z c l o s v e p o t r e b n e m e r e d a sprei p o v r e d u z a k o n o m zatienih interesa. O v a j o s n o v s c n c m o e primeniti u s l u a j u u g r o a v a n j a i v o t a v e l i k o g broja ljudi, pretnje e k o l o k o m k a t a s t r o f o m , ili d r u t v e n o g s l o m a . O p a s n o s t v e z a n a z a t e tri situacije, u k o j i m a s c n c m o e primeniti d o z v o l j e n i rizik, m o r a biti realna, a n c a p s t r a k t n a i p r o b l e m a t i n a . Up. KoMcirrapufi k vro.iniiiioMV Ko/icKcy P(I>, M i u u i c r c p c r n o l o c r u itHH P<I> (pc/taKilHja C . M HiiKyjniiia), MocKBa, 2 0 0 0 , str. 1 8 5 - 1 8 7 . 1 0 6 ) W . O r o p p , s t r a f r e e h t , o p . cit , p. 2 0 8 .

152

PROTIVPRAVNOST

kljuenja protivpravnosti.""'Dok bi za neke druge situacije to moglo biti sporno, a javlja se i problem razgranienja ovog osnova sa institutom krajnje nude, taj osnov je kod lekarskih intervencija prihvatljiv pod odreenim uslovima. Ti uslovi su da se lekarski zahvat vri po pravilima lekarske profesije (lege artis), to istovremeno znai i to d a j e bio indikovan, da postoji pristanak pacijenta (ili pretpostavljeni pristanak kada on nije u mogunosti da ga da), da jc zahvat izvren u nameri leenja (a ne npr. u nameri vrenja eksperimenta).

107) 0 . F r e u n d , o p . cit., p. 6 3 - 7 1 .

153

IV. KRIVICA 1. Pojam krivice Krivica " ' predstavlja jedan od etiri obavezna elementa u optem pojmu krivinog dela. Da bi neka radnja bila krivino delo neophodno je da sc ona moe uiniocu pripisati u krivicu. Pripisati odredeno delo nekome u krivicu istovremeno znai i to da mu sc pripisuje odgovornost za to delo. Krivino je odgovoran onaj uinilac koji je izvrio radnju koja je u zakonu predviena kao krivino delo, koja je protivpravna i koja mu se moe pripisati u krivicu. S obzirom na to da je za postojanje krivine odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata krivinog dela, kako objektivnih tako i krivice kao subjektivnog elementa, nuno se namee pitanje odnosa dva pojma: pojma krivine odgovornosti i pojma krivice. Za odreivanje pojma krivice bitne su dve stvari: kako e se odrediti njen odnos sa pojmom krivine odgovornosti, i koja e se teorija prihvatiti prilikom odreivanja njenog pojma.
11 1

1.1. Odnos krivice i krivine odgovornosti Za razliku od KZ, nae ranije krivino zakonodavstvo nije koristilo tcnnin krivica, ve je poznavalo pojam krivine odgovornosti (lan 11. OKZ). Iako je taj pojam i u naoj teoriji bio opteprihvaen, on nije bio nesporan. Mesto krivine odgovornosti (terminoloki je ispravnije govoriti o krivinopravnoj odgovornosti) u sistemu opteg dela nije bilo jasno. U naoj krivinopravnoj literaturi postoje dva shvatanja krivine odgovornosti. Jedno, objektivno-subjektivno, polazi od toga da krivina odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivinog dela, tako i krivicu (vinost) kao subjektivni elemenat, dok drugo subjektivno shvatanje
108) Za razliku od termina vinost" koji sc u naoj krivinopravnoj teoriji koristi od poetka dvadesetog veka i koji j c nastao kao prcvod nemake re i Schuld" (vid. predgovor M. Vcsnia u z provod udbenika F. Lista iz 1902. godine), a najverovatnije pod uticajcm ruskog jezika, u devetnaestom veku s c koristio tcrmin pripisivati u krivicu", biti kriv". (Vid. . Ccni, Objasncnja Kaznitclnog zakonika za Knjacstvo Srbiju, u Beogradu, druga sveska, 1865). Krivica nc s a m o da vie odgovara duhu srpskog jezika, ve bolje odraava neka savremena shvatanja o subjektivnom elementu krivinog dela.

154

KRIVICA

ovaj pojam, u stvari, izjednaava sa krivicom.1,191 To drugo shvatanjc, po pravilu, krivinu odgovornost koristi kao gcnusni pojam koji oznaava vinost (krivicu) i uraunljivost. Meutim, pojam krivine odgovornosti, naroito ako sc shvati iskljuivo subjekjtivno, suvian je u krivinopravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opteg dela. On stavlja u drugi plan i suava pojam krivicc (vinosti) koji u tom sistemu mora biti jedan od kamena temeljaca. Naime, u sistemu opteg dela dovoljna je krivica1 ""kao opti subjektivni elemenat, jer ona podrazumcva uraunljivost bez koje ne moe ni postojati. Postavlja se pitanje kakav jc smisao i uloga pojma krivine odgovornosti shvaenog subjektivno jer sc on svodi na krivicu, a ona jc ve obuhvaena pojmom krivinog dela. Krivina odgovornost u subjektivnom smislu svoje mesto u sistemu opteg dela moe imati samo u sluaju ako se krivino delo shvati iskljuivo objektivno. Upravo prihvatanje subjektivnog pojma krivine odgovornosti od strane nekih autora ukazuje na to da oni polaze od objektivnog pojma krivinog dela, iako otvoreno nc zastupaju ivanovievo objektivno shvatanje opteg pojma krivinog dela koje jc odavno prevazieno. ak ni objektivno shvatanje pojma krivinog dela nc vodi nuno shvatanju krivine odgovornosti u uem, subjektivnom smislu. I sam ivanovi je zastupao objektivno-subjektivni pojam krivine odgovornosti odreujui je kao skup objektivnih i subjektivnih uslova potrebnih za kanjivost, a to po njegovoj triparticiji znai postojanje krivinog dela (shvaenog objektivno) i krivca kao skupa subjektivnih elemenata. 1 "' I terminoloki i sutinski krivica je centralni pojam, ona je osnov i uslov krivine odgovornosti, odgovara se ne zbog samog dela ve zato to jc uinilac kriv za ono to je uinio ili propustio da uini, krivina odgovornost jc konstatacija, sud o krivici. Odgovornost ima i svoju sutinsku stranu koja je takoe vezana za krivicu. Postojanje krivice vodi odgovornosti. Odgovornost ima svoju normativnu komponentu. Odgovara sc za postupak koji je negativno vrednovan. Zato novi Krivini zakonik za subjektivni elemenat krivinog dela koristi termin krivica, a ne krivina odgovornost. Krivica je element u optem pojmu krivinog dela, a krivina odgovornost je pre svega konstatacija, tj. utvrivanje da neko ispunjava uslove za krivinu odgovornost. Krivina odgovornost je posledica vrenja krivinog dela, kao to jc graanskopravna odgovornost posledica vrenja graanskopravnog delikta. Kri109) V i d . M . R a d o v a n o v i , o p . cit., str. 185-187. O v a j autor s c i n a e o p r c d c l j u j c za o b j e k t i v n o - s u b j e k tivni p o j a m krivine odgovornosti shvatajui j c k a o z a j e d n i k u o z n a k u i s k u p p o t r e b n i h u s l o v i za p r i m e n u krivine s a n k c i j c p r e m a uiniocu krivinog d e l a " . Interesantan j c , i n c b e z o s n o v a , stav o v o g autora da j c krivina o d g o v o r n o s t u stvari p o j a m krivinog p r o c e s n o g p r a v a , a n e z a s e b n a u s t a n o v a krivinog prava. Ibid., str. 187. 110) U d a l j e m tekstu c s c termin k r i v i c a " koristiti k a o s i n o n i m za t e r m i n v i n o s t " . O v o n e s a m o z b o g j e z i k i h razloga, v e i z a t o Sto s c o n o s h v a t a n j c vinosti k o j e s c o v d e z a s t u p a m o e b o l j e oznaili reju krivica". Vinost j e k v a z i nauni termin koji j c b e z potrebe p o e t k o m X X v e k a u v e d e n u n a u krivinopravnu terminologiju. O n d o n e k l e z a m a g l j u j e stvari i v i e o d g o v a r a p s i h o l o k o m s h v a t a n j u tog p o j m a . K o d krivicc, pak, u osnovi o s t a j e o n o s v a k o d n e v n o , u o b i a j e n o s h v a t a n j c log p o j m a , naroito o n a n j e g o v a n o r m a t i v n a k o m p o n e n t a k o j a u sebi u k l j u u j e o d r e d e n a v r e d n o v a n j a . 111) U p . T . i v a n o v i , O s n o v n i problemi krivinog prava, B e o g r a d , 1930, str. 129.

155

KRIVINO DELO

vino delo je osnov krivine odgovornosti. Krivina odgovornost je tehniki termin koji ukazuje na to d a j e neko uinio krivino delo i d a j e za njega odgovoran. Krivina odgovornost je stoga termin koji preteno ima deklarativni, a nc i sutinski karakter. Ono sutinsko se reava na nivou postojanja konstitutivnih elemenata krivinog dela. Postojanje svih tih konstitutivnih elemenata istovremeno znai i postojanje krivine odgovornosti koja je osnov za primenu krivinih sankcija, pre svega kazne. Neke krivine sankcije se mogu primeniti i onda kada nema krivine odgovornosti, ali tada nema ni krivinog dela u potpunom smislu, tj. nedostaje krivica, pa se moe govoriti samo o krivinom delu u objektivnom smislu. Kada sc tvrdi da krivina odgovornost u krivinopravnoj dogmatici moe da ima samo deklarativni, konstatujui karakter karakter, time se, naravno, ne negira mogunost da se ovaj pojam shvati i odredi u jednom drugom, pravno-filozofskom smislu, ili kao vrsta tip odgovornosti (da bi se razlikovala od moralne, politike ili odgovornosti u drugim oblastima prava). Iako je shvatanje koje krivinu odgovornost vidi u uraunljivosti i vinosti, pod uticajem reenja iz lana 11. OKZ u naoj literaturi i praksi bilo esto zastupano, sa njim se ne treba sloiti. Kao to je ve reeno,do krivine odgovornosti dolazi kada su ostvareni svi elemenHnrlviBiog dela, a to SU- radnja, predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica. Krivica ne moe postojati bez uraunljivosti. Uinilac koji je neuraunljiv ne moe~biti kriv za uinjeno delo. Kod njega umiljaj i nehat mogu postojati samo u jednom irem, prirodnom, ali nc i u pravnom smislu. Krivina odgovornost se svodi na krivicu, taks_da.ova dva poima u stvari postajusinonimi. l l 2 'To znai da bi, ako se koristi pojam krivine odgovornosti, vie smisla imalo da se on ire shvati kao odgovornost za uinjeno krivino delo sa svim njegovim elementima. Meutim,_sa_ aspekta reenja koje je postojalo u OKZ koje krivinu odgovornost svodi neuraunljivost, umiljaj i nehat (a umiljaja i nehata nema bez uraunljivosti), krivina odgovornost u stvari odgovara pojmu krivice pa je stoga i razumljivo to se sada u Krivinom zakoniku govori samo o krivici, a ne o krivinoj odgovornosti. Uraunljivost je neophodna pretpostavka ili obavezan elemenat krivice to znai ,da bez uraunljivosti nema ni krivice. Dok je krivica dvostruki odnos, psihiki odnos uinioca prema delu, kao i odnos drutva prema njemu zbog uinjenog dela, uraunljivost je sposobnost uinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog psihikog aparata, ili drugim reima podrazumeva da se uinilac posmatra kao linost." 3 ' Uraunljivost podrazumeva postojanje sposobnosti odluivanja i sposobnosti rasuivanja. Polazi se od toga da svaki ovek ima
112) T o p r i z n a j u i oni koji z a s t u p a j u to s h v a t a n j c . T a k o S r z c n t i - S l a j i z a s t u p a j u i subjektivni p o j a m krivine o d g o v o r n o s t i s m a t r a j u d a s c on p o k l a p a sa p o j m o m k r i v n j e " . N e m a s u m n j e da taj p o j a m , a k o s c s u b j e k t i v n o shvati, j e s t e isto t o i krivica. Interesantno j c primetiti d a ovi autori u s v o m p o z n a t o m u d b e n i k u k a k o u o v o m ( N . Srzcnti, A . Staji, K r i v i n o p r a v o F N R J , O p t i d e o , B e o g r a d . 1957, str. 2 5 8 ) , t a k o i u kasnijim i z d a n j i m a , v i e puta u vezi sa o v i m p i t a n j e m koriste termin krivica ( n j e g o v u hrvatsku varijantu k r i v n j a " ) , a n c vinost, tj. termin koji u o b i a j e n o koriste. 113) K r i v i c a d u b o k o z a d i r e u linost, ona pretpostavlja linost k o j a n o r m a l n o f u n k c i o n i c . S a m o linost m o e biti uraunljiva, o d g o v o r n a i k r i v a " . S. Frank, K a z n e n o pravo, Z a g r e b , 1950, str. 30.

156

KRIVICA

tu sposobnost, odnosno daje uraunljiv. Drugim reima, polazi se od pretpostavke uraunljivosti i ona se u konkretnom sluaju utvruje samo onda kada sc pojavi sumnja da se radi o neuraunljivom uiniocu. I tada se ne utvruje uraunljivost, ve neuraunljivost. Prema Krivinom zakoniku, krivica postoji ako je uinilac bio uraunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Krivica moe postojati i onda kada je uinilac postupao iz nehata ako to zakon izriito predvia (lan 22). Novo u tom reenju jeste i to to se kao konstitutivni elemenat krivice javlja i (potencijalna) svest o protivpravnosti. Ta svest ne mora uvek postojati, dovoljno je d a j e postojala dunost i mogunost da se takva svest ima. Strukturu krivice, prema tome, ine tri komponente: 1) uraunljivost, 2) umiljaj ili nehat i 3) svest (ili dunost i mogunost svesti) o protivpravnosti. Utvrivanje ostvarenosti krivice kao obaveznog elementa opteg pojma krivinog dela u konkretnom sluaju ima svoj pozitivni i negativni aspekt. To podrazumeva utvrivanje postojanja umiljaja (ili nehata kod nehatnih krivinih dela), i odsustvo osnova koji iskljuuje krivicu (neuraunljivost i nepostojanje mogunosti i dunosti svesti o protivpravnosti). Odsustvo, tj, nepostojanje osnova iskljuenja krivicc nije potrebno utvrivati, ono se pretpostavlja. Naprotiv, njihovo postojanje da bi iskljuilo krivicu, mora sc utvrditi. Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanjc odreenih krivinih sankcija, pre svega kazne (lan 2). KZ polazi od toga da sc krivica moe stepenovati to ima odreene implikacije na planu odmeravanja kazne (lan 54. KZ), izbora krivine sankcije (l. 66,77. KZ), kao i primene nekih instituta (delo malog znaaja). 2. Normativna i psiholoka teorija krivice Bez krivice (subjektivnog odnosa uinioca prema delu koji je osnov da mu se ono pripie, odnosno stavi na teret), ne moe biti rei o krivinom delu. H naoj teoriji preovlauje shvatanje da se krivica (vinost) najkrae odreujejgio skup psihikih odnosa uinioca prema svome delu. Psihiki odnos moe se svesti na svest i volju koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Takav nain odreivanja pojma krivice polazi od psiholokih teorija krivice koje su nastale u ncmakojjeoriji krajem XIX veka. Osim njih, danas postoje i normativne teo ijc krivice, kao i psiholoko-normativne teorije. Prema normativnim teorijama krivica se svodi samo na socijalno-etiki prckor koji se zbog uinjenog dela upuuje uiniocu krivTnog dela. Kod nekih normativnih teorija umiljaj i nehat nisu oblici, pa ni stepeni krivice ve elementi bia krivinog dela, elementi krivinog neprava. Oni su u potpunosti obuhvaeni biem krivinog dela, tako da na planu krivice ostaje samo ocena i zakljuak o nevrednosti uinjenog dela. Iako umiljaj i nehat imaju svoj osnov u samom biu krivinog dela i delimino su ukljueni ve u samo nepravo, ne moe se doi do ispravnog i potpunog suda o krivici uko-

157

KRIVINO DELO

liko se ne proeenjuje i subjektivni, psiholoki sadraj koji postoji kod uinioca u odnosu na delo koje je uinio. Zato se prekor mora zasnivati i na psiholokim elementima kao to su uraunljivost, mogunost svesti o protivpravnosti dela, umiljaj i nehat. To ukazuje na opravdanost meovitih, psiholoko-normativnih teorija krivice. One polaze od toga da je krivica psihiki odnos uinioca prema deluzbogkojeg mu.se moe uputiti prekor. Psiholokim teorijama se moe prebaciti da predstavljaju odreenu simplifikaciju i psihologizam, kao i da se ne mogu dosledno sprovesti pre svega u odnosu na nesvesni nehat. Iako imaju odreene slabosti, a moe se rei i da su danas donekle prevaziene, psiholoke teorije imaju i odreene prednosti, od kojih je osnovna ta to su jednostavnije i preciznije od normativnih teorija. Psiholoko odreivanje krivice bilo je vladajue u naoj teoriji pre svega zbog toga to je pozitivno zakonodavstvo polazilo od njega (mada su se kod odreivanja nesvesnog nehata unosili i izvesni normativni elementi). Meutim, najprihvatljivije su psiholoko-normativne teorije (koju zastupaju i neki nai autori), 114 'jer one ne odbacuju prirodni sadraj krivice, tj. polaze od psiholokog sadraja krivice, ali taj pojam dopunjavaju i normativnim elementima. Krivica predstavlja jedinstvo realnog, subjektivnog, psihikog supstrata i suda o njemu. To je sud o nevrednosti dela kojim uinilac kri krivinopravnu normu i sud o njegovom odnosu prema toj normi i dobru koje ta norma titi. Iako je to u prvom redu pravni sud, to je istovremeno i sud koji ima i svoju moralnu dimenziju." 5 'Upravo zbog toga to moral pred pojedinca postavlja mnogo vie zahteve, krenje krivinopravnih normi po pravilu pokazuje da uinilac ne uvaava ni one minimalne, elementarne moralne norme, odnosno da ne ispunjava ni onaj minimalni zahtev koji se postavlja svakom lanu drutva, a to je da bar ne vri krivina dela. Psihojokctnormativno shvatanje krivice prihvaeno je i u novom Krivinom zakoniku. Jedna~od prepreka da se i~u naem ranijem zakonodastvu prihvati meovita, psiholoko114) N a z a e t k e p s i h o l o k o - n o r m a t i v n e teorije k r i v i c e n a i l a z i m o u s r p s k o j k r i v i n o p r a v n o j literaturi vrlo r a n o , t j . n e k o l i k o g o d i n a posle p o j a v e t o g s h v a t a n j a u s t r a n o j literaturi. T a k o T o p a l o v i , iako to s h v a t a n j e n c razrauje, u s v o j o j raspravi o u m i l j a j u i nehatu g o v o r e i o krivici govori i o prckoru o d s t r a n e d r u t v a : S u t i n a krivice lei u j e d n o m naroitom p s i h o l o k o m o d n o s u v i n o v n i k a p r e m a poslcdici, z b o g k o g a on m o e da b u d e prekoren o d strane d r u t v a " . U p . . T o p a l o v i , G r a n i n e m e e u m i l j a j a i nehata, B e o g r a d , 1911, str. 100. N o , o v o s h v a t a n j c , za razliku o d strane teorije, n i j e u n a o j teoriji u d v a d e s e t o m v e k u p o s t a l o v l a d a j u e s h v a t a n j c . V e i n a autora n i j e p r e koraila o k v i r e stare p s i h o l o k e teorije. Jedan o d onih koji su ostali u m a n j i n i j e s t e A t a n a c k o v i koji u k a z u j e na z n a a j i n e o p h o d n o s t i n o r m a t i v n o g pristupa prilikom o d r e i v a n j a p o j m a krivice j e r j c n o r m a t i v n o s h v a t a n j c . j e d i n o u s t a n j u da objasni pravi razlog prckora k o j e d a n a n j e d r u t v o ini p r e m a uiniocu k r i v i n o g d e l a " . Up. D . A t a n a c k o v i , Kriterijumi o d m e r a v a n j a kazne, B e o g r a d , 1975, str. 139. 115) A t a n a c k o v i s m a t r a d a j e sud o nevrednosti kod n o r m a t i v n o g pristupa u o d r e i v a n j u p o j m a k r i v i c e i s k l j u i v o p r a v n i , a n c i moralni sud. Up. D . A t a n a c k o v i , ibid., str. 139. M e u t i m , i p o r e d o p r a v d a n o g stava da k r i v i n o p r a v o i moral k a o n o r m a t i v n e s i s t e m e t r e b a razlikovati, treba imati u v i d u d a j e n j i h o v o m e u s o b n o p r o i m a n j e u i z v e s n o j meri n c i z b e n o . Ni krivica u k r i v i n o m pravu n c m o e (a i n c t r e b a ) d a b u d e p o t p u n o liena m o r a l n i h v r e d n o v a n j a . P r e k o r k o j i b i s c k o d k r i v i c e z a s n i v a o i s k l j u i v o na p r a v n o j nevrednosti dela, a da pri t o m e n c bi p o v l a i o i izvesnu m o r a l n u o s u d u , n c bi ni bio p r e k o r u p r a v o m s m i s l u rei. T o i o v d e n a p l a n u k r i v i c e u k a z u j e na n c o p r a v d a n o s t p r o p i s i v a n j a o n i h krivinih d e l a k o j a n c p o v l a e ni n a j m a n j u m o r a l n u o s u d u .

158

KRIVICA

normativna teorija krivice bilo je reenje koje je ono sadralo u pogledu pravne zablude prema kojem ni neotklonjiva pravna zabluda ne iskljuuje krivicu (vid. dole odeljak pod 4.4). To jc relikt na koji se u savremenim krivinim zakonodavstvima sve rede nailazi jer predstavlja ne samo povredu principa krivicc, ve i principa pravne drave. "fi> Ne moe se nekome uputiti prekor i izrei krivina sankcija zato Sto j e prekrio odreenu normu onda kada on, s obzirom na okolnosti konkretnog sluaja, nikako nije mogao da zna tu normu. Usvajanjem nove koncpcije u pogledu pravne zablude, Krivini zakonik reava taj problem. Prilikom utvrivanja neije krivice, polazei i od svakodnevnog smisla tog pojma, nemogue je izbei odreena vrednovanja. Jedno od centralnih pitanja koje se tu postavlja jeste da lije uinilac mogao drugaije da postupi, da lije mogao da izbegne vrenje krivinog dela, da li mu se ono moe pripisati. Prema tome, sam koncept krivice polazi od relativne slobode ovekove volje. Ovo filozofsko pitanje oko kojeg postoji veit spor i koje se empirijski i nauno nc moe verifikovati, nuno se mora u krivinom pravu zasnovanom na krivici reiti u korist relativnog indeterminizma. Potpuni determinizam jc, u stvari, negacija krivinog prava. Postojanje odreenog prostora koji dozvoljava oveku izvestan izbor, nuna je pretpostavka za postojanje krivice, pa i krivinog prava u celini. Za utvrivanje krivice od znaaja su i moralna vrednovanja. Iako sc moralna krivica u nekim sluajevima moe poklapati sa krivicom u krivinom pravu, lc dve vrste krivice treba razlikovati." 7 'Ipak, u pravu su oni koji vide etiku osnovu krivice i u krivinom pravu. ""'Uvezi sa tim je i pitanje da lije neophodan oseaj krivice kod uinioca, svest o tome daje kriv za uinjeno delo. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni uinioci krivinih dela kod kojih je ta svest odsutna. tavic, kod nekih od njih postoji suprotna svest i oseaj, a to je da su ispravno postupili (npr. kod uinioca politikih delikata). Ova injenica je dodatni razlog u prilog stavu da se krivica ne moe iscrpljivati samo u psiholokom odnosu uinioca prema svom delu. Taj odnos mora biti vrednovan i rezultirati sudom o postojanju ili nepostojanju krivice uinioca za konkretno krivino delo. Nezavisno od naina shvatanja krivice, nesporno je da se onaj njen deo koji obuhvata umiljaj (ili nehat), za razliku od uraunljivosti i svesti o protivpravnosti, mora utvrivati u svakom konkretnom sluaju, tj. da pretpostavka krivice nije dozvoljena ukrivinom pravu.

116) Z a t o j c t a k v o r e e n j e u n e k i m z e m l j a m a iji ga krivini zakonici i d a l j e z a d r a v a j u p r o g l a e n o protivustavnim. T o j c s l u a j .sa Italijom. U p . H. H. J c s c h c c k . B c i t r a g c z u m Strafreeht 1 9 X 0 - 1 9 9 8 , Berlin, 1998, p. 4 1 2 . 117) Suboti u k a z u j e na izvesnu slinost krivicc u krivinom p r a v u i m o r a l n e krivicc, ali sa o s n o v o m k o n s t a t u j c da s c p o j a m m o r a l n e (etine) krivicc i p r a v n e k r i v i c c n c p o k l a p a j u " . D. S u b o t i . e s t o s n o v n i h p r o b l e m a krivinog prava, B e o g r a d . 1933, str. 4 8 . 118) T a k o T a s i g o v o r e i o krivici u krivinom i g r a a n s k o m pravu k a e : ,,U o b a s l u a j a p o j a m krivice ili o d g o v o r n o s t i j c etiki ( n o r m a t i v a n ) , o d r e e n p o j e d n o m e t i k o m i s o c i a l n o m kriteriumu...". D. T a s i , U v o d u p r a v n e n a u k e , Beograd, 1933

159

KRIVINO DELO'

3. Oblici (stepeni) krivice Ve je kod predvienosti u zakonu, odnosno bia krivinog dela bilo govora o dvostrukoj funkciji umiljaja i nehata. Nepravo koje je sadraj bia i koje se zakonom predvia kao krivino delo nije neto to je potpuno objektivno. Ta shvatanja koja su krivino delo videla s jedne strane u njegovom objektivnom supstratu, u ncpravu, a s druge strane u subjektivnom elementu krivici, otro ih delci i suprotstavljajui, danas su uglavnom naputena. Priznaje se da krivino nepravo ima i izvesne subjektivne primesc. Jedan deo umiljaja i nehata, nalazi sc ve u tipiziranom ncpravu i njegovom zakonskom opisu, tj. ono nc bi ni predstavljalo nepravo da u njemu nema nieg subjektivnog. Po pravilu, sama sutina neprava, odnosno razlog zato je neko ljudsko ponaanje proglaeno krivinim delom, lei i u subjektivnoj sferi. Ako je ve u samom ncpravu, tj. biu krivinog dela sadrano subjektivno, onda umiljaj i nehat imaju dvostruku funkciju. Oni su oblik ponaanja i kao takvi deo neprava, ali su isto tako i oblici (ili stepeni) krivice. S obzirom na to da se njihova sadrina jednim delom iscrpljuje ve u samom nepravu, oni su kao oblici krivice donekle oslabljeni, ispranjeni", pa je i to razlog vie da se u krivicu unese i normativni elemenat ime se ona pojaava i sadrinski obogauje. Taj normativni elemenat se sastoji u oceni da se uinilac nije ponaao onako kako se od njega oekivalo, tj. da je mogao u konkretnom sluaju da izbegne krenje krivinopravne norme. Ovakvo shvatanje krivice je i u skladu sa reenjima iz KZ. Umiljaj i nehat, iako preteno odreeni psiholokim elementima (svest i volja), osnov su za ocenu o krivici uinioca. 3.1. Umiljaj Umiljaj je tei stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivinog dela. Izuzetno, kod nekih krivinih dela, predvien je i nehat kao blai oblik krivice, tj. propisuje se laki oblik odreenog krivinog dela s obzirom na stepen krivice. 1 sama ta injenica govori o tome da umiljaj i nehat imaju svoj osnov u biu krivinog dela, te da nije prihvatljivo starije shvatanje koje u umiljaju i nehatuvide samo oblike krivice (vinosti). Umiljaj i nehat ine sadrinu krivice, ali se odreeni njihovi segmenti pojavljuju vec na nivou predvienosti dela u zakonu, tj. obuhvaeni su biem krivinog dela. U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na emu se zasniva umiljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). Danas su Obe teorije prevaziene i ispravno ~u veini krivinih zakonodavstava, pa i u naem, polazi od toga da su oba ova elementa kod umiljaja neophodna, da su oni meusobno uslovljeni (npr. kako moe neko neto hteti a ne znati ta hoe) te da umiljaj znai i znanje i htenje zakonskih obeleja bia krivinog dela. Iz zakonske definicije umiljaja (dolus) proizlaze dve vrste umiljaja: direktni i eventualni (lan 25. KZ). Prema toj definiciji krivino*delo je uinjeno sa direkt160

KRIVICA

nim umiljajcm onda kad jc uinilac bio svestan svog dela i litcp njegovo izvrenje, a eventualni umiljaj postoji onda kad je uinilac bio svestan da moe uiniti slfilo pa "je na to pristao. Obe vrste umiljaja imaju dva elementa; svest (intejektualni) i volju (VGTunlaris t i k i). SvEsf treba da obuhvati sve bitne elemente bia krivinog dela (radnji]', posledicu, uzronu vezu i dr.). To vai nc samo za direktni, ve i za eventualni umiljaj. Pri tome, nije potrebno da umiljaj obuhvati i pojedinosti, odnosno konkretne oblike u kojima se ti elementi ostvaruju (npr. ireleventno je to to je izvrilac ubistvo hteo da izvri pukom, ali gaje izvrio revolverom). Za razliku od deskriptivnih obeleja (npr. stvar, novac, poar, ensko lice, motorno vozilo) gde to, po pravilu, nc predstavlja poseban problem, postavlja sc pitanje kakvu predstavu uinilac mora imati o normativnim elementima bia krivinog dela. Dok se deskriptivna obeleja odnose na ono to je neposredno dostupno ulima, normativna obeleja sc mogu ispravno shvatiti samo ako sc dovedu u vezu sa pravnim i drugim drutvenim normama (kao npr. javna isprava, srodnik u pravoj liniji, teko vredanje, zalono pravo, subvencija). Meutim, ako bi se od uinioca trailo da zna pravnu definiciju normativnih obeleja koja ulaze u bie krivinog dela, samo pravnici bi mogli delovati umiljajno. Zato jc dovoljno da uinilac ima predstavu o injeninom stanju koje je zakonodavac eleo da obuhvati krivinopravnom normom, odnosno da ima predstavu o znaaju i funkciji koju u drutvenom ivotu imaju u zakonu navedena obeleja, a na emu sc zasniva i njihova pravna ocena. Re je, kako sc to obino kae, o paralelnom vrednovanju u laikoj sferi uinioca koje polazi od drutvene stvarnosti koju nc stvara krivino pravo, ve joj samo u nekim segmentima (u kojima eli da prui krivinopravnu zatitu) daje pravnu formu. U starijoj teoriji jc bilo sporno da li svest uinioca treba da obuhvati i protivpravnost. Kod nas jc prcovladavao stav da to nije potrebno, osim izuzetno kod krivinih dela kod kojih je protivpravnost bitno obeleje bia krivinog dela. Prihvatanje nove koncepcije pravne zablude u Krivinom zakoniku i postavljanje svesti o protivpravnosti kao samostalnog elementa krivice, tj. izvan umiljaja i nehata (lan 22), sasvim otklanja tu dilemu, to znai da je nesporno da umiljaj ne obuhvata svest o protivpravnosti (tim reenjem je definitivno prihvaena teorija krivice i odbaena stara teorija umiljaja koja bi na planu pravne zablude dovela do ozbiljnih problema). Svest kod umiljaja ne treba da obuhvati ni objektivni uslov kanjivosti jer on nc predstavlja konstitutivno obeleje koje ulazi u bie krivinog dela. Voljni elemenat pretpostavlja postojanje odluke uinioca da preduzme radnju kojom e ostvariti krivino delo. On delo eli, ili bar pristaje na njega, lako su volja i svest konstitutivni elementi i direktnog i eventualnog umiljaja, ta dva oblika umiljaja sc upravo razlikuju prema tim elementima. Intelektualni, a naroito voluntaristiki elemenat su, dakle, drugaije postavljeni kod direktnog i eventualnog umiljaja.

119) U o s n o v i o v o s h v a t a n j c j c prihvaeno i u s a v r e m e n o j n e m a k o j literaturi. U p . H. H. J c s c h c c k , T. W c i g c n d , op. ci!., p. 2 9 5 . G . Stratcnwcrth, Strafrecht, A l l g c m c i n c r Tcil 1 , 4 . A u f l a g c . K d l n . Berlin, B o n n , M u n c h c n , 2 0 0 0 , str. 128

161

KRIVINO DELO'

Direktni umiljaj postoji onda kada je uinilac bio svestan svoga-dcla-Milco njegovo izvrenje. Stepen intenziteta elemenata svesti i volje kod direktnog umiljaja je visok. Uinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bia krivinogUela, ukljuujui i posledicu ije nastupanje shvata kao realnu mogunost. On je svestan tih elemenata prilikom izvrenja dela. On takoe hoe izvrenje dela. U pogledu poslcdicc on hoe njeno nastupanje. Moe se govoriti o nekoliko situacija u kojima postoji direktan umiljaj. Iako u teoriji oko toga ima izvesnih razlika, one se mogu svesti na tri osnovne situacije. 12 "' 1) U prvoj situaciji, ostvarivanje bia krivinog dela je jedini, pravi cilj preduzimanja radnje. Ako se uinilac odluio da ostvari bie odreenog krivinog dela, ako on to hoe, ako vrenjem krivinog dela eli da postigne odreeni cilj, postojac direktni umiljaj bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeleja bia tog dela, pod uslovom da to smatra moguim. Na primer, ako provalnik zna da mora da neutralie sigurnosne ureaje da bi izvrio krau, direktni umiljaj postoji i onda kada nije siguran da e uspeti u tome, ve dri da je to mogue ako da sve od sebe. Ili, direktni umiljaj postoji i kod onoga ko hoe da izvri silovanje odreenog enskog lica, iako nije siguran da e uspeti da savlada otpor tog lica. Ni kod tipinih posledinih krivinih dela, nije potrebno da uinilac bude siguran da e posledica nastupiti. Ako uinilac hoe da lii ivota rtvu vatrenim orujem, injenica d a j e svestan toga da moe da promai ne iskljuuje postojanje direktnog umiljaja. 2) Direktni umiljaj postoji i onda kada uiniosu ostvacenje b i j krivinog dela slui samTa postizanje nekog drugog cilja. Ostvarenje bia krivinog dela je samo prethodni ili prolazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. Na primer, uinilac rauna s tim da e najverovatnije morati da ubije ili teko telesno po\ redi lice koje obezbeuje banku u koju hoe da provali da bi obio sef. Iako mu ubistvo uvara nije cilj (u pogledu toga on moe biti ravnoduan, ili mu to moe biti neprijatno), to nee biti ubistvo izvreno sa eventualnim, ve sa direktnim umiljajem, jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogunost ukljuuje i ubistvo uvara i to je hteo da bi postigao cilj (obijanje sefa i oduzimanje novca). Neka krivina dela po svojoj prirodi slue upravo ostvarivanju nekog drugog cilja (npr. falsifikovanje isprave) i vre se sa direktnim umiljajem onda kada je uinilac svestan da time postie odreeni cilj i to hoe. 3) U treoj situaciji, odnosno grupi sluajeva, direktni umiljaj postoji onda kada uimlac hoe jedno delo, ali uz to deTo sasvim izvesno (zbog naina radnje izvrenja, upotrebljenog sredstva i dr.) dolazi do izvrenja i drugog_dcla. Mogue je da uinilac uopte ne eli to drugo delo, ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stav da se i ovde radi o direktnom umiljaju. U
120) U starijoj literaturi vid. R. Hippcl, Dcutschcs Strafreeht, zvvcilcr Band. Berlin, 1930, p. 3 0 9 - 3 1 0 . U n a o j literaturi o v o shvatanje Hippcl-a sa m a n j i m modifikacijama preuzimaju N. Srzcnti, A. Staji, K r i v i n o pravo F N R J , Beograd, 1957, str. 3 0 4 . 1 u suvremenoj literaturi, zastupa s c slino shvatanjc. Up. G . Straicmvcrth, Strafreeht, Allgcmcincr Tcil, 4 . A u f l a g c , K o l n , Berlin, B o n n , Miinchcn, 2 0 0 0 , str. 1 4 0 - 1 4 2 .

162

KRIVICA

stvari, svest uinioca o drugom delu, o sasvim izvcsnom nastupanju odreene uzgredne" posledice, daje osnova za stav da uinilac hoe i to drugo delo, odnosno da postoji i voljni elemenat. S obzirom na vreme kada dolazi do ostvarenja tog uzgrednog dela, odnosno posledice, razlikuju sc dva sluaja: kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo i kada nastupa kasnije, kao nuna posledica vrenja krivinog dela koje se htelo. Kao kolski primeri za ova dva sluaja navode se: 1) aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putnikog aviona da bi se jedno licc liilo ivota zbog ega stradaju svi koji su se nalazili u avionu, 2) ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog ega kasnije doe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani. U oba sluaja postojae direktni umiljaj i u odnosu na uzgrednu posledicu s obzirom na to d a j e bilo sasvim izvesno da e one nastupiti. Eventualni umiljaj, prema reenju iz KZ, postoji onda kada jc uinilac svestan da mocli^initi krivino delo, pa je na nju pristao. Intenzitet elementa svesti, a naroito volje, slabije jc izraen nego kod direktnog umiljaja. Uinilac je svestan da postoji mogunost da uini krivino delo, ali nije siguran da c do toga doTTFCao to je reeno, i kod eventualnog umiljaja svest mora da obuhvati sve bitne elemente bia krivinog dela. Kod direktnog umiljaja uinilac je svestan tih elemenata, a kod eventualnog umiljaja on prihvata mogunost njihovog postojanja. Na primer, uinilac nije siguran d a j e isprava koju upotrebljava lana, ali se saglaava i sa tom mogunou. Razlika u odnosu na direktni umiljaj jo je vie izraena u pogledu voljnog elementa, jer se taj elemenat kod eventualnog umiljaja ispoljava u jednoj blaoj formi, u formi pristajanja da sc uini krivino delo. Razlikovanje izmeu direktnog i eventualnog umiljaja znaajno jc pre svega iz dva razloga, l'rvo, ima krivinih dela koja sc mogu izvriti samu sa direktnim umiljajeni, a opet jedan manji broj krivinih dela moe sc izvriti samo'SaTSventualnim umiljajcm. Drugo, direktni umiljaj po pravilu znai vii stepen krivice u odnosu na eventualni umiljaj, to je od znaaja kod odmeravanja kazne. Dok su problemi razgranienja izmeu direktnog i eventualnog umiljaja manje izraeni i po pravilu nisu od presudnog znaaja, jedan od najvanijih problema kod umiljaja, pa i krivice u celini, jeste razgranienje eventualnog umiljaja i svesnog nehata. Naime, elemenat svesti je isti, a razlika postoji u pogledu elementa volje: kod eventualnog umiljaja uinilac pristaje da uini krivino delo, kod svesnog nehata on nee nastupanje posledice, ne pristaje da uini krivino delo. To znaj_da se zakonodavac, izmeu vie teorija koje nastoje da ree ovaj problem opredelio za teoriju pristajanja. Pristajanje treba ceniti pre svega u odnosu na posledicu krivinog dela jer sc, po pravilu, u spornim sluajevima radi o posledinim krivinim delima. Naime, nehatna krivina dela su skoro iskljuivo posledina krivina dela. U pogledu od163

KRIVINO DELO'

reivanja pojma pristajanja i danas jc aktuelna tzv. Frankova formula. Ona potie od nemakog teoretiara krivinog prava R. Franka koji jc postavio jo 1890. godine. 12 ') Prema toj formuli, postavlja se pitanje da li bi uinilac preduzeo radnju u sluaju kada bi znao da c posledica nastupiti. Na primer, kod utvrivanja oblika krivice kod krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja iz lana 289. KZ (koje ima i svoj nehatni oblik), postavlja se pitanje da li jc izvrilac preticanjcm u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost ivot vozaa i putnika u tom drugom vozilu koje mu je nailo u susret sa umiljajem ili iz nehata. Ukoliko jc znao da e svojom nepropisnom vonjom dovesti u opasnost druge uesnike u saobraaju, pa sc i pored toga odluio na preticanje, znai da se saglasio sa poslcdicom. Ukoliko bi se uzdrao od preticanja d a j e znao da mu drugo vozilo dolazi u susret, postojao bi svesni nehat. Ili, da li bi uinilac podmetnuo poar u stambenoj zgradi d a j e znao da c time prouzrokovati smrt nekog lica koje se nalazilo u toj zgradi. Ako bi se od toga uzdrao, re je o svesnom nehatu, a ako nc bi, re jc o eventualnom umiljaju. Dakle, kod potvrdnog odgovora na to pitanje radi sc o eventualnom umiljaju, a u suprotnom o svesnom nehatu. Iako teorijski gledano ova formula postavlja relativno preciznu granicu izmeu eventualnog umiljaja i svesnog nehata, njena praktina vrednost je mala jer sc radi o dvostrukom hipotetikom pitanju na koje jc u konkretnom sluaju teko dati odgovor. Naime, u situaciji kada i sam uinilac dri da jc nastupanje posledice mogue (ali nc i izvesno), teko jc utvrditi ta bi on uradio d a j e znao da e posledica sigurno nastupiti, odnosno u nekim sluajevima se i za njega (ak i post factum) javlja ozbiljna dilema ta bi u tom sluaju uinio.' 22 ' Dalje, teorija pristajanja ne reava sluajeve u kojima postoji potpuna ravnodunost uinioca u pogledu nastupanja posledice. Ravnodunost nije isto to i
121) Prilivatiijui o v a j nain r a z g r a n i e n j a e v e n t u a l n o g u m i l j a j a o d s v e s n o g n e h a t a . H i p c l j c prvi k o j i j c n a z v a o F r a n k o v o m f o m u l o m (1903), i od tada j c t a j naziv u literaturi u o b i a j e n . Up. R. Hippcl, op. cit., p. 316. U n a o j literaturi F r a n k o v a f o r m u l a j c dosta rano privukla p a n j u i bila predmet detaljn o g r a z m a t r a n j a . V i d . 2 . T o p a l o v i , op. cit., str. 6 7 - 7 4 . N o v i j i pokuaji da s c o v a j p r o b l e m rc.i nisu nita uspeniji o d F r a n k o v c f o r m u l e , pa j c to b i o razlog za n e k e autore (Escr, NVcigcnd) da d c lege ferenda p r e d l o e i u v o e n j e treeg obliku krivice, i z m e u u m i l j a j a i nehata, p o ugledu na a n g l o s a k s o n s k o p r a v o (..reeklessness"). T r e b a s c sloili sa R o k s i n o m , koji d a j e kritiki pregled o v i h s h v a t a n j a , da t a j p i e d l o g n i j e prihvatljiv i d a j c razg r a n i e n j e i z m e u d i r e k t n o g i e v e n t u a l n o g u m i l j a j a ipak m o g u e . U p . C . R o x i n , S t r a f r e e h t , A l l g c m c i n c r Tcil, Band I, 3. A u f l a g c , M i i n c h c n , p. 3 9 4 . 122) T o s c m o e videti i iz n a v e d e n o g primera. Vrlo j c teko dati o d g o v o r na pitanje .ta bi uinilac uinio d a j c z n a o da c doi d o saobraajnog udesa, o d n o s n o d a c nastupiti posledica o s n o v n o g oblika krivinog dela ugroavanja j a v n o g s a o b r a a j a k o j a sc sastoji u konkretnoj opasnosti p o ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg o b i m a . D a v a n j e o d g o v o r a n a to pitanje kod o v o g krivinog dela j c j o sloenije z b o g injcnicc da izvrilac, z b o g prirode o v o g krivinog dela, p o pravilu ugroava i i opstveni ivot to ide u prilog o n o m e to on r e d o v n o istie u s v o j o j odbrani, a to j c da n c bi p r e d u z e o radnju izvrenja d a j e z n a o d a e posledica nastupiti. Zato naa sudska praksa, u m c s t o F r a n k o v c form u l e . k o d o v o g krivinog dela koristi d r u g e kriterijume za utvroiTarflc postffiahia uniiliajii tvisok stcpciLbezobzirnosti). Vid. Z T S t o j a n o v i - O . Pcri, k r i v i n o p r a v o . Posebni d e o , d e v e t o izdanje, B e o g r a d , 71)63, str. 343.

164

KRIVICA

pristajanje, tako da ovi sluajevi neopravdano ostaju van podruja umiljaja. U novije vremc zastupnici normativnih teorija umiljaja nude jedan normativni kriterijum za postavljanje granice izmeu eventualnog umiljaja i svesnog nehata, a to je stav uinioca prema zatienom dobru. Ako jc kroz njegovo ponaanje dolo do izraaja njegovo nepotovanje i bezobzirnost prema tom dobru, re je o eventualnom umiljaju, a nc o svesnom nehatu. 123 ' To bi mogao biti jedan od korisnih dopunskih kriterijuma ali se, pre svega zbog nedovoljne preciznosti, samo pomou njega ne moe resiti ovo sloeno pitanje. I kriterijumi koje nude neke druge teorije, sami nc reavaju ovo pitanje, i mogu predstavljati samo dopunske kritcrijumc. To je sluaj, na primer, sa teorijom prihvatanja rizika.' 24 ' Samo po sebi prihvatanje rizika da se prouzrokuje posledica, odnosno da sc svojim ponaanjem ostvari krivino delo, nc ukazuje uvek na pristajanje, a time i na eventualni umiljaj. Naprotiv, u nekim sluajevima, iako je Uinilac svestan rizika koji stvara svojim ponaanjem, on ne pristaje na posledicu. Upravo je za svesni nehat tipino potccnjivanje stepena rizika od strane uinioca. Re jc, u stvari, o stepenovanju rizika, o tome u kojoj meri uinilac dri da je verovatno nastupanje posledice iz stanja rizika koje on stvara svojim ponaanjem. Treba zakljuiti da se utvrivanje eventualnog umiljaja nc moe uvek zasnivati samo na psihikom odnosu uinioca, a jo manje samo na normativnoj occni JU sluajevima kada sc moe utvrditi pristajanje uinioca, to jc dovoljno i za negativno vrednovanje i prekor koji zahteva umiljaj. Ukoliko se pristanak nc moe utvrditi kao iskljuivo psihika injenica, onda se on mora utvrivati i kao normativna, vrednosna injenica. Kao kod svakog vrednosnog suda, u obzir dolaze sve okolnosti koje pokazuju odnos uinioca prema zatienom dobru. Tako, pristajanje na to da sluaj ima odluujuu ulogu u ostvarenju krivinog dela znai saglaavanjc u normativnom (ne nuno i psihikom) smislu sa krivinim delom.' 25 ' Stvaranje visokog stepena rizika takoe ukazuje na postojanje pristajanja u normativnom smislu. Na osnovu tih i slinih okolnosti treba dati odgovor na pitanje da li jaina prckara koji se moe uputiti uiniocu odgovara umiljaju ili nehatu. Na taj nain, teorija pri123) V i d : A . Pagliaro, Principi d i dirilto penale, Partc generale, sesla c d i z i o n c . M i l a n o . 1998. pp. 2 7 6 2 7 8 . l a k o n c precizira d o v o l j n o navedeni kriterijum, o v a j autor smatra d a s c t a k o u v e o j meri p o t u j e princip krivice, k a o i d a sc sfera eventualnog u m i l j a j a suava s a m o na s l u a j e v e u k o j i m a sc m o e uputiti ozbiljan prekor uiniocu. 124) U n o v i j e v r e m c toorija prihvatanja rizika da sc proizvede posledica j c postala v l a d a j u a u (talijans k o j doktrini i s u d s k o j praksi. V i d . Pagliaro (ibid., p. 2 7 4 - 2 7 5 ) koji s p r a v o m u k a z u j e na to d a o v a teorija p r o i r u j e p o j a m e v e n t u a l n o g umiljaja u k l j u u j u i u n j e g a i n e k e k o l s k e p r i m c r c s v e s n o g n e h a t a . O n smatra da sc za p o s t o j a n j e eventualnog u m i l j a j a m o r a zahtevati n e t o v i e o d p r o s t o g p r i h v a t a n j a rizika, a to neto, k a o S t o j e reeno, o n vidi u n o r m a t i v n o j sferi. 125) N a p r i m e r . uinilac koji p o v u e o b a r a revolvera okrcnuvi n e k o l i k o puta b u r c n c c u k o m e j c o s t a o j e d a n m e t a k , p o t o j c ubijeni koji j c o d n j e g a traio d a m u p o k a e k a k o s c igra r u s k i r u l c l " prislonio c c v u z s v o j u slcpoonicu. postupa sa e v e n t u a l n i m u m i l j a j c m u o d n o s u n a p r o u z r o k o v a n u smrt ( O S B K . 231/01 i V S S K . 1647/02. I.. Simi. A . T r c n j c v , Z b i r k a s u d s k i h o d l u k a iz k r i v i n o p r a v n e materije, B e o g r a d , 2 0 0 4 , str. 19). O v u , inae ispravnu o d l u k u , n c prali o d g o v a rajue o b r a z l o e n j e , v e s a m o t v r e n j e d a svest uinioca d a s v o j o m radnjom m o e prouzrokovati s m r t o t e e n o g , s a m i m tim znai i n j e g o v o pristajanje.

165

KRIVINO DELO

stajanja shvaena psiholoki-normativno moe u veoj meri da poslui za razgranienje eventualnog umiljaja i svesnog nehata nego u sluaju da se ostane pri njenom uobiajenom isto psiholokom odreivanju pojma pristajanja. Kod razgranienja eventualnog umiljaja i svesnog nehata treba imati u vidu i to da nepostojanje eventualnog umiljaja u spornim situacijama nc mora uvek da znai automatski postojanje svesnog nehata. I postojanje svesnog nehata se mora utvrditi. Umiljaj mora postojati u momentu izvrenja krivinog dela, a kod sauesnika u momentu preduzimanja radnje sauesnitva. Prethodni i naknadni umiljaj (dolus anteccdens i dolus subscquens) su irelevantni, odnosno nc predstavljaju umiljaj kao oblik krivice (mogu imati samo znaaj okolnosti za odmeravanje kazne). Od znaaja je i alternativni umiljaj, iako ga nae pravo izriito nc predvia. On postoji onda kada uinilac predvia mogunost nastupanja dve ili vie konkretno odreenih posledica koje se meusobno iskljuuju, a njegova volja j c u istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. Ukoliko je re o istim posledicama, odnosno umiljaj je upravljen na dva ili vie objekta iste vrenosti, treba uzeti da postoji ono krivino delo koje je i ostvareno. Meutim, tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokuaj krivinog dela. Na primer, da li u sluaju kada uinilac koga pri izvrenju krivinog dela zateknu dva policajca, imajui samo jedan metak u revolveru puca na njih znajui da c pogoditi samo jednoga od njih (i pri tome mu je svejedno koga od njih dvojice), postoji samo jedno svreno krivino delo u odnosu na pogoenog policajca ili postoji sticaj sa pokuajem ubistva drugog policajca? Ili, ako uinilac baci jednu flau na pedeset ljudi sa umiljajem da pogodi samo jedno licc (svejedno koje), da li c to biti jedno svreno delo (ako ga je pogodio) u sticaju sa etrdeset devet pokuanih krivinih dela, ili ako ne pogodi nikoga da li jc to samo jedan pokuaj, ili pedeset pokuaja u sticaju? Ovo pitanje jc u teoriji sporno vie od sto godina. Sluajevi alternativnog umiljaja sc mogu svrstati u vie tipova, odnosno grupa za koja se u teoriji nastoje nai odreena reenja. Do danas, teorija nije uspela da da zadovoljavajui odgovor na ovo sloeno pitanje. 126 ' Kada je re o razliitim po teini posledicama, odnosno kada umiljaj obuhvata alternativno dva ili vie po vrenosti razliita zatitna objekta, a nastupi laka posledica, treba uzeti da postoji pokuaj teeg krivinog dela. Na primer, ako uinilac hoe da neko lice ili lii ivota ili da ga teko telesno povredi, pa nastupi teka telesna povreda, postojae pokuaj krivinog dela ubistva. 12 " No, osim kada postoji prividni idealni sticaj (kao u navednom primeni), i tu bi u nekim sluajevima moglo biti sporno da li postoji sticaj dovrenog i pokuanog dela. ili samo pokuano tee delo.
126) V i d . R . S c h m i t z , Dcr d o l u s alternativu!, Z S t W , H c f t 2 , 2 0 0 0 , pp. 3 0 1 - 3 3 3 . 1 2 7 ) V i d . L. L . K r u g l i k o v i dr., Y[Q/10liM0C n p a n o P o c r n i , M a c r 0 6 m a s , Mocicna, 1999, str. 2 0 2 .

166

KRIVICA

3.2. Nehat Nehat (culpa) jc laki oblik, odnosno stepen krivice kod kojeg postoji krivino delo samo kada to zakon kod pojedinih krivinih dela izriito propisuje. Prema tome, kao oblik krivicc umiljaj je pravilo i on se posebno nc propisuje u biu svakog krivinog dela (propisan je odredbom opteg dela), dok jc nehat izuzetak koji mora biti posebno propisan u biu krivinog dela. Time jc on, nc samo sutinski, nego i formalno sadran u biu krivinog dela, tako da on, kao i umiljaj, ima dvostruki karakter. On je i oblik krivice, ali i subjektivni element bia krivinog dela. U sluaju kada zakon predvia i nehatni oblik nekog krivinog dela, propisana kazna uvek je blaa u odnosu na umiljajni oblik. U pogledu nehatnih krivinih dela ne primenjuju se neki vani instituti opteg dela (na primer, pokuaj, sauesnitvo u uem smislu). I nain ostvarivanja svrhe kazne sc dovodi u pitanje. Tako, dok je generalna prevencija, tj. delovanjc na potencijalne uinioce da ne vre krivina dela, jedna od najvanijih komponenti u svrsi kazne, kod nehatnih krivinih dela postavlja se pitanje da li je uopte mogue ostvarivati generalnu prevenciju. 128 ' Polazei od toga da nehatna krivina dela imaju niz specifinosti te da se znaajno razlikuju od onih uinjenih sa umiljajcm, sve je proircnije shvatanje d a j e re o posebnoj kategoriji delikata, a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. 129 ' Za razliku od nekih umiljajnih krivinih dela koja mogu biti dovrena i bez nastupanja posledice, koja se iscrpljuju u samoj radnji, nehatna krivina dela podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. To jc i razlog njihovog postojanja, odnosno predvianja kao krivinog dela. Posledica Ima za nehatna krivina dela naroit znaaj ne zbog same posledice, ve zbog njene tesne meusobne povezanosti sa radnjom. Upravo taj nemaran, nepaljiv odnos uinioca prema mogunosti nastupanja posledice ini sutinu nehatnog delikta. 130 'Objektivno posmatrajui, f rcma samoj posTedici nehatna krivina dela se ne razlikuju od umiljajnih krivinih

128) T a k o G . R o s s , E n t k r i m i n a l i s i c r u n g s t c n d c n z c n im c s o n d c r c n T c i l . F r a n k f u r t anl M a i n , 1981, str. 2 3 0 - 2 3 1 . 129) N e h a t j c p r e m a n o v i j e m , u m e u v r e m e n u u ncrnakoj teoriji s k o r o o p t e u s v o j c n o m , s h v a t a n j u prob l e m bia krivinog dela. Da l i j e n e k o p o n a a n j e nehatno o d l u u j e s c v e u o k v i r u bia k r i v i n o g dela. Nasuprot t o m e , klasina teorija vidcia j e u nehatu s a m o j e d a n , pored u m i l j a j a , blai oblik krivicc (vinosti). T a k o npr. C . Roxin, Strafrccht, A T , M u n c h c n , 1997, p. 9 2 0 . U r a n i j o j j u g o s l o v c n skoj literaturi to s h v a t a n j c , m a d a n c sasvim dosledno, j e r u sistemu o p t e g d e l a n c i z d v a j a n e h a t n o krivino d e l o k a o p o s e b a n p o j a m , prihvatao j c Bai tvrdei da nehat ..nije s a m o oblik k r i v n j e , v e ima i s v o j e a u t o n o m n o b i e " . Up. F. Bai, op. cit., str. 2 6 1 . 130) Nije prihvatljivo s h v a t a n j e prisutno u n o v i j o j n e m a k o j literaturi d a b i e n e h a t n o g k r i v i n o g dela o b u h v a t a s a m o r a d n j u , d a s c s a m o radnja m o e zabraniti (tj. n e h a t n o p o n a a n j e ) , a n c i posledica k o j u treba ostaviti izvan bia krivinog dela k a o objektivni uslov k a n j i v o s t i . R o x i n p r i m e u j c da j c o v o s h v a t a n j e otilo u d r u g u krajnost u o d n o s u na klasino s h v a t a n j c k o j e j c s a m o posledicu vidclo k a o o b e l e j e bia krivinog dela. d o k j c nevrednost radnje ostajala izvan tog bia. P o n j e m u , o p r a v d a n o j c i prihvatljivo s r e d n j e r e e n j e koje polazi od toga da i n e v r e d n o s t r a d n j e i nevrednost p o s l c d i c c pripada biu krivinog dela. U p . C . R o x i n , ibid., p. 9 2 1 .

167

KRIVINO DELO'

dela (npr. smrt je posledica i umiljajnog i nehatoog ubistva). Razlila je U. radnji i subjektivnom odnosu prema polediei. Posledica (odnos prema njoj) jc glavni kritcrijum za odreivanje nehata. Zato su nehatna dalatnosna (formalna) krivina dela gledajui pravno dogmatski krajnje atipina, a kriminalnopolitiki uglavnom neopravdana, ali ne i nemogua, ve samo veoma retka kako u naem, tako i u stranom zakonodavstvu. 131 ' Zakon poznaje dve vrste nehata: svesni i nesvesni (lan 26. KZ). Meutim, u sluaju kada zakonodavac odlui da propie nehatno krivino delo, on ne pravi razliku izmeu ove dve vrste nehata: nehatno krivino delo postoji i u jednom i u drugom .sluaju. Retka su nchatna krivina dela koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika nehata. Na primer, nehatni oblik krivinog dela prikrivanja (lan 221. stav 2. KZ) moe postojati samo u sluaju nesvesnog nehata, jer ako bi uinilac znao da je stvar pribavljena krivinim delom, vrio bi umiljajni oblik ovog krivinog dela. Donekle je sporno da li je svesni nehat tea vrsta nehata od nesvesnog nehata u smislu stepenovanja krivice prilikom odmeravanja kazne. Iako u nekim sluajevima sama vrsta nehata moe imati znaaja za stepenovanje krivice, a time i na odmeravanje kazne, 132 'ipak se radi o dva oblika nehata koji se po teini ne mogu stepenovati. Nije osnovan stav da je svesni nehat tei oblik nehata od nesvesnog nehata. Najvaniji razlog za njihovo razlikovanje jeste da se_izvri razgranienje sa umiljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umiljaja), kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i sluaiaV^ 3 ' Svesni nehat (luxuria) postoji onda kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali olako dri da do toga nee doi ili da e to rnoLda spref "Elemenat svesti se kod svesnog nehata ne razlikuje u odnosu na eventualni umiljaj (svest o mogunosti da uini krivino delo), a razlika sc ispoljava na planu voljnog elementa. Kod svesnog nehata zakon govori o dve situacije gde se, u prvoj, uinilac pouzdaje u svoje sposobnosti koje precenjuje, a u drugoj pogreno procenjujc objektivnu situaciju. U oba sluaja on, meutim, za razliku od eventualnog umiljaja, ne pristaje na posledicu. Postavlja se pitanje da li postoji svesni nehat ili eventualni umiljaj onda kada sc uinilac oslanja na siuaj ili na
131) Nehat k o d delatnosnih krivinih dela s e u t v r u j e u o d n o s u na d r u g e e l e m e n t e bia k r i v i n o g dela, p r c s v e g a r a d n j u i z v i e n j a . K a o primer bi s c m o g l o navesti n e h a t n o p o s t u p a n j e ( d r a n j e d o k u m e nata koji p r e d s t a v l j a j u d r a v n u tajnu) k o j i m s c stvara situacija u k o j o j s c n e p o z v a n o licc m o e u p o znati sa d r a v n o m t a j n o m (lan 3 1 6 . slav 4 . ' K Z ) . N o , kod n e h a t n o g i n j e n j a d o s t u p n i m s p o r n o j c da li j c p o t r e b n o da n e p o z v a n o licc d o e u p o s e d d r a v n e tajne, ili j c d o v o l j n o d a j c stvorena m o g u n o s t z a to. V i d . Z . S t o j a n o v i . K o m c n l a r K Z S R J . B e o g r a d , 2 0 0 3 , str. 182. 132) V i d . J. T a h o v i , K o m c n l a r K r i v i n o g z a k o n i k a , Beograd, 1957, str. 161. T a k o c i Srzcnti. S t a j i . L a z a r e v i , o p . cit. str. 3 7 7 . 133) T a k o i R o x i n koji smatra d a j e relativno mali z n a a j razlikovanja na svesni i nesvesni nehat i c'a j c to posledica iste strukture n e h a t n o g p o n a a n j a kod o b e vrste nehata. Up. C . R o x i n , S t r a f r e e h t , A T II, M u n c h c n , 2003, p. 941-942. K a m b o v s k i smatra da z a k o n o d a v a c n c pravi n i k a k v u razliku u p o g l e d u k a n j a v a n j a i z m e u s v e s n o g i n e s v e s n o g nehata, t e da svesni nehat n i j e tei oblik o d n e s v e s n o g z a t o Sto i z m e u njih postoji kvalitativna, a n e kvantitativna razlika. V i d . B. KaM6oncKii, K a m e n o n p a n o , oniUT ACJI, CKonje, 2004, str. 574.

168

KRIVICA

neke sasvim neodreene okolnosti usled kojih dri da posledica nee nastupiti. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu procent! da posledica nee nastupiti, treba uzeti d a j e u pitanju eventualni umiljaj. Ka primer. ako uinilac u jednosmernoj ulici vozi automobil u suprotnom smeru od dozvoljenoga re ic o sasvim kratkom rastotffiju i malo prometnoj ulici] nadajui sc da za tih nekoliko sekundi nee naii nijedno vozilo, u sluaju saoBraajnog udesa postojac svcsni nehat, i^edutim, ako velikom, brzinom na odreenoj dconici autoputa vozi suprotnornlolovoznom trakom nadajui^se_da e ga vozai koji voze propisnim smerom uoiti i tzoei. ifi da uopte nee niko naii, onda e postojati eventualni Kod nesvesnog nehata (negligentia), iz zakonskog teksta proizlazi da nc postoji psihika veza izmeu uinioca i dela, to znai daje odsutan i elemenat sve_ sti i elemenat volje. Meutim, krivica se ovde uspostavlja na osnovu dunosti i mogunosti da se, premsfokolnostima i svojim linim svojstvima, predvidi nastupanje posledice. Nesvesn^nehat se iskljuivo zasniva na normativnim elementima, jer su psiholoki elementi (svest i volja) kod uinioca potpuno odsutni. Za postojanjejiesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li jc uinilac mogao i bio duan da se drugaije ponaa i tako izbegne nastupanje poslcdicc. U naoj teoriji i praksi, polazei od reenja iz naeg krivinog zakonodavstva, smatra se daje za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog\ subjektivnog uslova (postoje i miljenja da nesvesni nehat treba procenjivati samo sa subjektivnog aspekta). Ovakvo reenje postoji i u nekim stranim pravima (npr. u Svajcarskoj iji KZ govori o okolnostima i linom poloaju to se u teoriji shvata kao objektivni i subjektivni uslov). Objektivni uslov jeste daje uinilac bio duan da predvidi posledicu, a subjektivni da jc mogao da jc predvidi. Kod nesvesnog nehata i svest i volja manifestuju sc u svom negativnom obliku, pa je opravdano za konstituisanjc krivice zahtevati i jedno i drugo: i da jc uinilac mogao i daje bio duan da predvidi nastupanje posledicc. Ukoliko je bio duan da predvidi posledicu, a to prema svojim linim svojstvima nije mogao ili obrnutTako je mogao ali nije bio duan, nema nesvesnog nchata. j ^ n i krivicc. Inae, dunost predstavlja pravni standard i ona se utvruje tako to se procenjuje da li bi jedan prosean graanin u konkretnom sluaju bio svestan mogunosti nastupanja posledice, tj. utvruje se standardno, uobiajeno ponaanje u konkretnoj situaciji. Taj deo nesvesnog nehata, tj. njegova objektivna komponenta, preteno je sadrana ve u samom biu krivinog dela. To znai da se sa aspekta bia krivinog dela i njegovih bitnih obeleja moe dati naelan odgovor na pitanje da li je ispunjen objektivni uslov za postojanje nesvesnog nehata, a to je ta se sa aspekta krivinopravne norme kojom se propisuje nehatno krivino delo oekuje od prosenog graanina, odnosno koja je to duna panja potrebna da bi se izbeglo vrenje krivinog dela. To ipak nije prosean graanin u najirem smislu rei, ve prosean pripadnik odreene drutvene grupe formirane po pripadnosti odreenoj generaciji, polu, profesiji, drutvenom poloaju itd. Ovakvo ,.individualizovanje prosenosti" se vri u zavisnosti od injeninog stanja i vrste
169

KRIVINO DF.LO

krivinog dela u konkretnom sluaju. Za davanje konanog odgovora mora sc imati u vidu i konkretna situacija, odnosno okolnosti pod kojima je dolo do nastupanja posledicc krivinog dela u konkretnom sluaju. U cilju davanja odgovora na pitanje da li je uinilac mogao i bio duan da predvidi ostvarenje bia krivinog dela neophodno je uzeti u obzir kako objektivne injenice (sve okolnosti pod kojima je delo uinjeno), tako i subjektivne injenice koje sc tiu linih svojstava uinioca i zamiljenog prosenog graanina.' 34 ' Poto sc zahteva kumulativno postojanje oba uslova (i da je bio duaujjja je on mogao da predvidi nastupanje posledice), postojanje samo jednog uslova nije dovoljno za nesvesni nehat i krivicu. Nesvesni nehat nee postojati ukoliko su Sposobnosti uinioca bile iznad sposobnosti prosenog graanina zbog ega jc on, ali nc i prosean graanin, mogao da predvidi nastupanje posledicc. l35 'Takoe, nema nesvesnog nehata ni u obrnutoj situaciji: kada su sposobnosti uinioca bile ispod nivoa sposobnosti prosenog graanina. Razlikovanje izmeu svesnog i nesvesnog nehata, kao to je ve reeno, nije znaajno zbog toga to bi svesni nehat bio tei oblik nehata (opravdano jc miljenje da nesvesni nehat u nekim situacijama moe biti tei od svesnog), koliko zbog razgranienja sa eventualnim umiljajem (svesni nehat) i sluajem_(casus). Kod sluaja vie nema krivice, pa ni krivinog dela, tj, postoji samo objektivna veza (uzronost) ali nc i subjektivna veza izmeu uinioca i dela makar ona bila zasnovana i na normativnim elementima (ricsveni nehat), jer nema "mogunosti ili dunosti da se predvidi nastupanje posledice. Sluaj, dakle, i pored ispunjavanja bitnih obeleja iz zakonskog opisa krivinog dela, zbog nepostojanja krivice, nije krivino delo, 4. Osnovi iskljuenja krivice 4.1. Neuraunljivost Uinilac koji je krivino delo uinio u stanju neuraunljivosti nc moe biti smatran krivim, odnosno neuraunljivost iskljuuje krivicu kao obavezan^lemenat krivinog dela. S obzirom na to da se stanje neuraunljivosti u praksi retko sree, polazi se od pretpostavke d a j e uinilac uraunljiv. Naravno, to je pretpostavka koja se moe obarati, odnosno postoji dunost suda da u sluaju sumnje u pogledu uraunljivosti utvruje da li ona kod uinioca postoji ili ne.
134) T o j c o p e p r i h v a e n o u n a o j teoriji i praksi. V i d . npr. J. T a h o v i , K o m e n t a r K Z , B e o g r a d , 1957, str. 8 4 - 8 5 . 135) O v o s h v a t a n j e j c v l a d a j u e u n a o j teoriji j e r s e z a s n i v a na z a k o n s k o j o d r e d b i . Vid. n p r . Srzcnti, S t a j i , Lazarevi, op. cit. str. 2 5 1 . M e u t i m , u n o v i j o j s t r a n o j literaturi d o m i n i r a s h v a t a n j c d a j e n e s p o j i v o sa p r i n c i p o m krivicc da s c natproseni uinilac f a v o r i z u j c t i m e to bi s c o d n j e g a m a n j e z a h t e v a l o od o n o g a to on m o e . V i d . T h . W c i g c n d , Z u m V c r h a l t c n s u n r c c h t dcr f a h r l a s s i g c n S t r a f tat. In: Festschrifl tur K . H . G o s s c l z u m 70. G c b u r t s t a g . H c i d c l b c r g , 2 0 0 2 , pp. 129-144.

170

KRIVICA

Zakonom se mogu predvideti razliiti naini utvrivanja postojanja neuraunljivosti. Poznata su tri metoda od kojih se moe poi prilikom zakonskog Oblikovanja instituta uraunljivosti, ili tanije reeno tri naina utvrivanja neuraunljivosti: bioloki, psiholoki i meoviti. Zajpsiholoki metod merodavne su samoposledie, odnosno poremeaji do kojih dolazi na psihikom planu, dok kod Biolokog metoda, sasvim suprotno, u obzir se uzimaju samo odreena bolesna; abnormalna psihika stanja. Meoviti pak metod trai i jedno i drugo, iUZrok i posledicu. Navedeni metodi ipak ne polaze od pravog stanja stvari, rako da se saffiimKSvno mogu prihvatiti. Naime, postoje forme duevne poremeenosti koje se ne zasnivaju na organskim, biolokim promenama, tj. nisu uslovljene nikakvim somatskim promenama koje se egzaktno mogu utvrditi. Nije prihvatljiva fikcija da svaki duevni poremeaj ima organski uzrok, samo to nauka jo nije u stanju da ga ustanovi. S druge strane, ni psiholoki metod ne moe sasvim egzaktno utvrditi neku psiholoku datost, tj. neto to se odreenim naunim metodama moe okvalifikovati kao psiholoki poremeaj. On se u znatnoj meri oslanja i na vrednovanja, tako da se govori i o psiholoko-normativnom metodu. 1361 Polazei od meovitog (bioloko-psiholokog) metoda reenje u naem krivinom pravu (lan 23. stav 2. KZ) za postojanje neuraunljivosti zahteva ostvarivajekako biolokog, tako i psiholokog osnova. To znai d a j e potrebno kako postojanje nekog abnormalnog duevnog stanja, tako i odreenih psihikih smetnji prouzrokovanih tim stanjima. Bioloki osnov se moe ispoljiti u etiri oblika: 1) duevna bolest (koja moe biti trajlialirpnvrmcna); 2) privremena duevna poremeenot; 3) zaostali duevni razvojni 4Jdruga tea duevna poremeenot. To znai da zakon sve forme duevne premeenosti koje mogu biti vrlo raznovrsne, te se otuda u psihijatriji sreu veoma razliite podele, za potrebe krivinog prava svodi na etiri fomie. Zakon na prvom mestu navodi duevne bolesti kod kojih pravi razjiku prema njihovom trajanju, odnosno prema mogunostima izleenja (trajne i privremene). S obzirom naTuzrok duevnih bolesti, uobiajena jc njihova podela na egzogene i endogene. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji^p(Jtja"deIuju na orgaffiaiu i ge se njihovo dejstvo mo^utanoviti, pa^se stog^ovori^dnMi5rBoleinfa _ (psihozama)koje su_orgajiski_uslovljcne.J'o su, na ~pnm<fr, traumatskepIKoze (nakon povrede, mozga), psihoze izazvane infekcijofiT(npr. progresivna paraliza), epi lepsij aizazvana promenama namozgu, propadanje linosti uled modane arterioskleroze," itd. Endogene psihoze su, pak, one duevne bolesti iji je uzrok unutranji, kod kojih se ne mogu dokazati orgahslcnaEagi To su pre svega, manino-depresivna psihoza (ciklotimijgj^shizofrenija i paranoja. Pojam privremene duevne poremeenosti.obuhvata rede neka normalna (iscrpljenost, pospanost npr.), a ee neka patoloka stanja koja su prolaznog, privrc136) V i d . C . R o x i n , Strafrecht, A T , 3. A u f l a g c , M u n c h c n , 1997, p. 7 5 6 .

171

KRIVINO DELO

menog karaktera. To mogu biti stanja izazvana jakim afektima, ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola ili droga, prolazni poremeaji svesti izazvani organskim bolestima l" dr. aostaji duevni razvoj (oligofrenija) je takva forma duevne poremeenosti gde jc oteena inteligencija bez obzira na njen uzrok. Ona se moe stepenovati i uobiajeno je da se razlikuju tri stepena duevne zaostalosti: laka, srednja i teka. 137 ' ' I najzad, zakon navodi i drugu teu duevnu poremefinost". Ova formulacija je dosta neodreena. Jasno je da tu spadaju one forme duevne poremeenosti kojese ne mogu podvesti pod prethodne tri u zakonu izriito navedene forme, kao i da se mora raditi o teem obliku duevne poremesupsti. Tu bi se, na primer, mogle svrstati neke psihopatije. Psiholoki osnov se moe manifestovati ili u obliku nemogunosti shvatanja znaaja svoga dela (odsustvo moi rasuivanja) ili u nemogunosti upravljanja svojim postupcima (odsustvo moi odluivanja). Uinilac nije svestan ffaSja svoga dela onda kada ne shvata prirodni znaaj svoga dela, kada nije svestan delovanja prirodnih zakona. Takoe, ta je svest odsutna i onda kada on ne shvata drutveni znaaj svog dela. Uinilac ne moe upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu, kada, j o vlada svojim razumom, ali je izgubio vlast nad voljom". 138 ' Iako u nekim sluajevima kod uinioca nema ni jednog ni dragog, tj. usled nekog od etiri navedena stanja duevne poremeenosti on ne moe shvatiti ni znaaj svog dela niti upravljati svojim postupcima, zakonski uslov u pogledu psiholokog osnova postavljen je alternativno tako to se trai da uinilac ili nije mogao da shvati znaaj svoga dela, ili pak da nije mogao da upravlja svojim postupcima. Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (mo rasuivanja) ili voluntaristika komponenta (mo odluivanja). Ono jjtojgimulativno mora biti ostvareno za postojanje neuraunljivosti jeste psiholoka i bioloka komponenta. Naime, uvek mora kumulativno biti ostvaren jedan od etiri oblika duevnc poremeenofi (bioloki osnov) i jedan od dva oblika pHihikih smetnji (psiholokTosnov). To znai da usled jednog od etiri oblika duevne poremeenos!i~uinilac~ ili nije mogao shvatiti znaaj svoga dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima (na primer usled duevne bolesti nije mogao upravljati svojim postupcima, ili usled zaostalog duevnog razvoja nije mogao shvatiti znaaj svoga dela). Mora postojati i bioloka i psiholoka komponenta u momentu izvrenja dela, tj. postojanje uraunljivosti, odnosno neuraunljivosti je relevantno samo u vrc137) T o s t e p e n o v a n j e s c zasniva na v r e d n o s t i m a d o b i j e n i m na p s i h o l o k i m t e s t o v i m a z a m c r c n j c intclig c n c i j c , o d n o s n o na tzv. kvocijcntu intcligcncijc. Laka d u e v n a zaostalost postoji k a d a kolinik ( k v o c i j e n t ) intcligcncijc iznosi i z m e u 85 i 7 0 , s r e d n j a ili u m e r c n a i z m e u 7 0 i 5 0 i teka k a d j c t a j kolinik ( I Q ) i z m e u 5 0 i 0. T a s c klasifikacija z a s n i v a na v r e d n o s t i m a d a t i m o d s t r a n e S v c t s k c z d r a v s t v e n e organizacije, dok su p r e m a A m e r i k o m p s i h i j a t r i j s k o m d r u t v u tc g r a n i c e z n a t n o nie. U p . . H a j d u k o v i , S u d s k a psihijatrija, B e o g r a d - Z a j c a r , 1981, str. 1 0 4 - 1 0 6 . 1 3 8 ) T a k o S. Frank. o p . cit., str. 2 9 - 3 0 .

172

KRIVICA

me kada jc delo uinjeno. Duevna poremeenot do koje u nekim sluajevima dolazi posle ulnjenog dela nije od znaaja za utvrivanje neuraunljivosti, takvo lice jc uraunljivo, a njegova duevna poremeenot ima samo proccsni znaaj (to je osnov za prekid istrage, odnosno za obustavljanje krivinog postupka). Neuraunljivost se uvek utvruje u odnosu na odreeno krivino delo. To dalje znai da je mogue da jedan uinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuraunljiv, a u odnosu na drago uraunljiv (ili bitno smanjeno uraunljiv). Na primer, uinilac moe usled zaostalog duevnog razvoja da shvati znaaj krivinog dela ubistva fiTodnosu ruTnjga da bude uraunljiv, a ne moe da shvati znaaj neprijavljivanja pripremanja krivinog dela (lan 331. KZ), pa bj u odnosu na to delo bio neuraunljiv7Tli, licc obolelo od paranoje usledjsumanutihjdeja proganjanja ne moe da shvati znaaj svoga deja ili da upravlja svojim postupcima u pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali moe biti uraunljiv u odnosu na bilo koje drugo krivino delo koje nema veze sa njegovim sumanutim idejama (npr. u odnosu na krau, proneveru i dr.). Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bia nekog krivinog deja u stanju neuraunljivosti nije za to delo krivo, odnosno uzima sc da ne postoji ni krivino delo jer nije ostvaren njegov subjektivni element. U odnosu na neuraunljivog uinioca, pod uslovom daje opasan za okolinu, mogu biti primenjene odreene mere bezbednosti. To su merc bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi (lan 81. KZ) i obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi (lan 82. KZ), a uz njih i sledee tri mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta (lan 80. stav 2. KZ). 4.2. Bitno smanjena uraunljivost Bitno smanjena uraunljivost nije osnov koji iskljuuje krivicu. Ona sc razmatra na ovom metu samo zbog toga to je nain njenbg~utvrivanja u naelu isti kao i kod neuraunljivosti (korienjc meovitog metoda). U tom pogledu tj. kao pravna konstrukcija ona je slina neuraunljivosti. Meutim, ona sc sutinski razlikuje od neuraunljivosti i ima sasvim drugi krivinopravni znaaj. U vreme nastanka instituta bitno smanjene uraunljivosti bilo je onih koji su bili protiv stepenovanja uraunljivosti, a to su bili naroito predstavnici klasine kole. Danas je ovaj institut u teoriji nesporan i poznaju ga sva savremena evropska krivina zakonodavstva. 13 " Bitno smanjena uraunljivost (lan 23. stav 3. KZ) je prelazno stanje izmeu uraunljivosti i neuraunljivosti. Iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja, kao i kod neuraunljivosti, primenjen meoviti metod, ona je ipak blia uraunljivosti. Izmeu bitno smanjene uraunljivosti i neuraunljivosti postoji
139) V i d . J. T a h o v i , Krivino pravo, O p t i deo, B e o g r a d . 1961, str. 2 2 2 - 2 2 3 .

173

KRIVINO DELO

kvalitativna razlika: bitno smanjeno uraunljivo liceje uraunljivo i kod njega moe postojati krivica za delo koje jc uinilo u stanju bitno smanjene uraunljivosti. Prema reenju iz KZ bitno smanjena uraunljivost postoji onda kada jc sposobnost uinioca da shvati znaaj svoga dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima usled jednog od etiri zakonska oblika duevne poremeenosti (duevna bolest, privremena duevna poremeenost, zaostali duevni razvoj, druga tea duevna poremeenost) bila bitno smanjena. To znai daje uslov u jiogledu biolokog osnova, odnosno oblika duevne poremeenosti, isto postavljen kao i kod neuraunljivosti (razlike u konkretnim sluajevima mogu postojati u pogledu intenziteta, odnosno stepena duevne poremeenosti).1'"'' Bitno smanjena uraunljivost u odnosu na neuraunljivost se razlikuje na psiholokom planu, tj. u pogledu postojanja moi rasuivanja i moi odluivanja. One^kod bitno snianjene uraltnljivosti postoje, ali se trai daje bar jedna od njih usled duevne poremeenosti u momentu izvrenja krivinog dela bila bitno smanjena. Na primer, usled privremene duevne poremeenosti sposobnost uinioca da shvati znaaj svoga dela bila je bitno smanjena. Ili, njegova sposobnost da upravlja svojim postupcima bila je bitno smanjena usled duevne bolesti. Poto bitno smanjena uraunljivost ne iskljuuje krivicu, uiniocu koji je krivino delo uinio u tom'Tanju m o g i t ^ J a e i jve.krivine sankcije koje se izriu i uraunljivom uiniocu (kazna, mere upozorenja, odreene mere bezbednosti). Meutim, zakon uvaavajui specifinosti ovog stanja, predvia mogunost ublaavanja" kazne. Postoji i mogunost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenjajJSuvanja u zdravstvenoj ustanovi iz lana 81. KZ, a uz uslovnu osiidii mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja' na slobodi (lan K2. stav 3). Mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi se moe izrei i bitno smanjeno uraunljivom uinocu koji je pole primene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja puten naTilovn'f otpust (lan 82. stav 3). Katfi neuraunljivost, stanje bitno smanjene uraunljivosti mora postojati u momenttrizvrenja krivinog dela. TaToc, i bitno smanjena uraunljivost se procenjujcu odnosu naodredeno krivino delo. Mogue je, zato, da kod uinioca koji uinrvie krivinih dela u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uraunljivost, a u odnosu na drugo potpuna uraunljivost (dok u odnosu na tree delo moe postojati neuraunljivost). Treba razlikovati bitno smanjenu uraunljivost od obine smanjene ura jnljivosti. Obinu smanjenu uraunljivost poznaje naa sudska praksa i teorija, ali
140) T a k o , psihopatijc e e mogli voditi t o m e da s p o s o b n o s t s h v a t a n j a z n a a j a s v o g a dela ili s p o s o b nost u p r a v l j a n j a s v o j i m p o s t u p c i m a b u d e bitno s m a n j e n a , n e g o s a s v i m iskljuena. Proirenje b i o l o k o g o s n o v a i na d r u g u teu d u e v n u p o r c m c e n o s l k o j e j c u i n j e n o u n o v o m K Z . i inae j c o d v e e g z n a a j a kod bitno s m a n j e n e uraunljivosti, n e g o k o d neuraunljivosti. P s i h o p a t i j c s p a d a j u u p r a v o u d r u g u teu d u e v n u p o r e m e e n o s t . Iako psihopatija n i j e d u e v n a bolest u m e d i c i n s k o m , pa ni u p r a v n o m s m i s l u , postoji i m i l j e n j e da t e k e o b l i k e psihopatija ipak t a k o treba tretirati naroito k a d a sc p o s v o j o j s i m p t o m a t i c i m n o g o n c r a z l i k u j u od e n d o g e n i h p s i h o z a . T a k o J. G l a s e r . O p a psihopatologija s p o s e b n i m o s v r t o m n a krivino pravo, Z a g r e b , 1963, sir. 87.

174

KRIVICA

ne i zakon. Ona predstavlja dalje stcpenovanje uraunljivosti i nalazi se izmeu bitno smanjene uraunljivosti i uraunljivosti. Dok samo u sluaju bitno smanjene uraunljivosti postoji mogunost ublaavanja kazne i primene navedenih mera bezbednosti, obina smanjena uraunljivost moe imati samo karakter olakavajue okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepcnovanja krivice. 4.3. Stvarna zabluda

Zabluda u najirem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje pogrene svesti o nekim okolnostima. KZ (lan 28. stav I) razlikuje dve vrste stvarne zablude: 1) zabludu o stvarnim obelejima bia krivinog dela i 2) zabludu o razlozima iskljuenja protivpravnosti, tj. o osnovama koji iskljuuju postojanje krivinog dela. Ove dve vrste stvarne zablude sc u naoj literaturi esto nazivaju stvarnom zabludom u uem smislu (stvarna zabluda o obelejima bia krivinog dela) i stvarnom zabludom u irem smislu (stvarna zabluda o osnovima iskljuenja protivpravnosti). 14 " I jedna i druga mogu iskljuiti postojanje krivicc, a time i krivinog dela. Osnovna razlika izmeu te dve vrste zablude jeste u tome to prva vrsta stvarne zablude delujc u odnosu na elemenat predvienosti dela u zakonu, a druga u odnosu na elemenat protivpravnosti, te sc nc vidi zato bi jedna bilatvama zabluda u irem, a druga u uem smislu. Jedno jc stvarna zabluda o biu krivinog dela, 142 'a drugo stvarna zabluda o protivpravnosti. Svakako, re je o injeninom, stvarnom supstratu ovih elemenata. Zabluda se odnosi na injenice stvarnog karaktera od kojih zavisi ostvarenost tih elemenata, a ne na te elemeriteicao-pravne kategorije, jer bi se inae radilo o pravnoj zabludi. Ijedan i drugTelemenat su podjednakog znaaja i ranga, tc i stvarna zabluda u odnosu na njih u principu ima isti znaaj i dejstvo. U praksi su, inae, ei sluajevi stva rte zablude u pogledu elemenata bia krivinog dela. Stvarna zabluda o biu krivinog dela postoji onda kada kod uinioca nc postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela (npr. zabludajTpogledu radnje izvrenja, posledice, uzronog odnosa, objekta radnje, sredstva izvrenja itd.) jNa primer, izvrilac pogreno drei da se radi o osveavain.em napitku da drugome licu Tla popije tenost koja sadri smrtonosni otrov. Nije neophodno d a j e utntlaTT^ablui u pogledu neKog"stvarnog obeleja u celini. Zabluda

141) V i d . Srzenti, Staji, Lazarcvi. Krivino p r a v o S F R J , 1978, sir. 2 5 5 . 142) l a k o i uslovi kanjivosti z a j e d n o sa b i e m krivinog dela i n e e l e m e n a t p r e d v i e n o s t i u z a k o n u , stvarna zabluda u p o g l e d u uslova kanjivosti n c s a m o d a j c irelevantna n e g o bi s e m o g l o reci da o n a u p o g l e d u njih k r i v i n o p r a v n o (ali n c i faktiki) i n c m o e d a postoji. T i uslovi s u van s a d r a j a i d o m e t a krivicc uinioca, tako da z b o g toga u o d n o s u na n j i h institut s t v a r n e z a b l u d e n e m a nikakav z n a a j . R a z l i k o v a n j e bitnih obeleja bia krivinog dela i u s l o v a k a n j i v o s t i v a n o j c , izmeu ostalog i z b o g dejstva stvarne zablude.

175

KRIVINO DELO'

se moe odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja ini sastavni deo obeleja krivinog dela, ukoliko je to presudno za postojanje krivinog dela (npr. postoji stvarna zabluda ako uinilac verujc da je lice nad kojim vri obljubu navrilo etrnaest godina, iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta). Po prirodi stvari zabluda se odnosi na neko objektivno obeleje bia krivinog dela, tj. zabluda ne moe postojati u odnosu na ono to ini subjektivno bie krivinog dela. Stvarna zabluda moe postojati kako u odnosu na deskriptivno, tako i u odnosu na normativno obeleje bia krivinog dela. U nekim sluajevima stvarne zablude o nomiativnim obelejima bia krivinog dela moe se javiti problem razgranienja sa pravnom zabludom. Stvarna zabluda o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost potoionda kada j uinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojanje, uz druge uslove, vodilo iskljuenju postojanja krivinog dela. To bi, na primcr, 6io sluaj sa putativnom nunom odbranom kod koje uinilac pogreno dri da postoji napad, odnosno da je on stvaran. Tu nije re o tome da uinilac pogreno smatra da njegovo delo nije protivpravno, da on pogreno proccnjuje protivpravnost svog dela (to bi bio jedan oblik pravne zablude), ve o tome da sc zabluda odnosi na neku stvarnu okolnost ije bi postojanje dovelo do primene nekog osnova koji iskljuuje krivino delo. I jedna i druga vrsta stvarne zablude moe biti neotklonjiva ili otklonjiva. U prvom sluaju uinilac u konkretnoj situaciji nikako nijfTmogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. To je neotklonjiva stvarna zabluda. U drugom sluaju on je prema okolnostima konkretnog sluaja i prema svojim linim svojstvima mogao i bio duan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u bie krivinog dela. Tada e postojati otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata.

4.3.2. Krivinopravno dejstvo stvarne zablude Osnovno pitanje koje se kod stvarne zablude postavlja jeste njen uticaj na postojanje krivice uinioca. Stvarna zabluda o biu krivinog dela, bez obzira da li je otklonjiva ili neotklonjiva (skrivljena ili neskrivljena) uvek iskljuuje umiljaj. Isto je i sa stvarnom zabludom u pogledu osnova koji iskljuuju protivpravnost. Samo neotklonjiva stvarna zabluda, kako o biu krivinog dela tako i o osnovima koji iskljuuju protivpravnost, iskljuuje i umiljaj i nehat, tj. uvek iskljuuje krivicu, a time i krivino delo. Delo uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi nije krivino delo (lan 28. stav 1. KZ). Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela, ili u pogledu neke okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim (lan 28. stav 2. KZ). Ovu zakonsku odredbu treba tumaiti tako da uinilac nikako u konkretnoj situaciji nije mogao imati pravilnu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti

176

KRIVICA

koja ini zakonsko obeleje krivinog dela, ili o stvarnoj okolnosti koja bi vodila iskljuenju protivpravnosti. Olklonjiva stvarna zabluda, tj. zabluda kada jc uinilac mogao i bio duan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obelejima krivinog dela, ne iskljuuje nchatnu krivicu. Ako je uinilac bio u zabludi usled nehata, postojae krivino delo uinjeno iz nehata kad zakon takvo krivino delo predvia (lan 28. stav 3. KZ). 4.3.3. Zabluda o predmetu, licu i uzronoj vezi Od izvesnog znaaja u krivinom pravu su i zabluda o predmetu, licu i uzronoj vezi. Sluajevi zablude o objektu radnje, a to su zabluda o predmetu (crror in objeeto) i zabluda o licu (error in persona), nisu krivinopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta, tj. kada ispunjavaju zakonske uslove. Nije od znaaja kada je uinilac u zabludi u pogledu identiteta rtve, pa mislei da krivino delo vri prema jednom licu, uini ga prema drugom licu. Isto jc i kod zablude o predmetu. No, kada se radi o tome d a j e samo odreeni predmet, ili licc sa odreenim svojstvom bitni elemenat krivinog dela, tada stvarna zabluda moe da utie na krivicu uinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela. to se tie zablude o uzronoj vezi (aberratio ictus), tj. kada uinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje krivinog dela, a ne na onom na kojem je hteo, postoje razliita miljenja. Meutim, vladajue jc shvatanjc da ovu situaciju treba reavati tako da se uzme da postoji sticaj krivinog dela u pokuaju (krivino delo koje se htelo ostvariti) sa sticajcm nehatnog krivinog dela (krivino delo koje je ostvareno). 4.4. Pravna zabluda 4.4.1. Pojam pravne zablude Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da sc ini krivino delo. Kod lica koje se nalazi u pravnoj zabludi nema svesti o krivinoj protivpravnosti. Ere svega, pravna zabluda predstavlja pogrenu predstavu o tome da neko'ponaanje nije predvieno kao krivino delo. Uinilac nc zna da jc ponaanje koje preduzima u zakonu predvieno kao krivino deloTNa primer, nc zna d a j e neovlaena kupovina ili prodaja strane valute, makar i po zvaninom kursu, krivino delo.1431 Ili, ne zna da ini krivino delo utaje ako prisvoji vie is-

143) l a n 50. Z a k o n a o d e v i z n o m poslovanju (Slubeni ti.st S R J " , b r o j 2 3 / 0 2 ) p r c d v i d a o v o krivino d e l o propisujui za n j e g a k a z n u zatvora od est mcscci d o pet g o d i n a . Z a razliku o d r a n i j e g r e e n j a . n c z a h t e v a s c ni uslov da j c izvrena k u p o v i n a ili prodaja p r e k o o d r e e n o g i z n o s a .

177

KRIVINO DELO

plaenu razliku novca koju mu jc blagajnik na alteru banke grekom isplatio. Ta vrsta pravne zablude se naziva direktnom pravnom zabludom Osim direktne pravne zablude, postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost. Naime, uinilac pogreno proccnjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova, ili uopte pogreno smatra da neto predstavlja osnov koji iskljuuje protivpravnost. Na primer, uinilac misli da je dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu. Ili, smatra da ima pravo na disciplinsko kanjavanje svojih daljih maloletnih srodnika neznajui da to pravo pripada samo roditeljima. Ova vrsta pravne zablude naziva se indirektnom pravnom zabludom.144' I u jednom i drugom sluaju pravne zablude kod uinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje ini. Za postojanje pravne zablude dovoljno je odsustvo svesti o zabranjenosti dela, nije potrebno da uinilac smatra d a j e delo dozvoljeno. Pravna zabluda nee postojati u sluaju tzv. eventualne pravne zablude. Ko rauna s tim da njegovo ponaanje moe biti zabranjeno, ali ga bez obzira na to preduzima, ne nalazi sc u pravnoj zabludi. 145 ' Dok kod stvarne zablude uinilac ne zna injeninu podlogu krivinog dela, kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela. U sluaju stvarne zablude o biu krivinog dela on nc zna za neku stvarnu okolnost koja ulazi u to bie, a kod pravne zablude (direktne) on ne zna daje to uopte predvieno kao krivino delo, ili pogreno shvata krivinopravnu normu. Kod stvarne zablude u pogledu okolnosti koje iskljuuju protivpravnost uinilac pogreno dri da postoji neka stvarna okolnost koja kada bi zaista postojala dolo bi do iskljuenja protivpravnosti a time i krivinog dela, a kod pravne zablude u pogledu osnova koji iskljuuju protivpravnost on zna sve stvarne okolnosti, ali ne zna pravni znaaj tih okolnosti. On tu pogreno smatra da neto predstavlja osnov koji iskljuuje protivpravnost, ili pogreno shvata pravne uslove za primenu nekog od tih osnova (indirektna pravna zabluda). Kod nekih krivinih dela gotovo je nemogue da postoji pravna zabluda. Ovde jc od znaaja podela krivinih dela na mala in se i mala prohibita. Naime, kod ponaanja koja su zlo sama po sebi (mala in se) i koja kao takva predstavljaju krivina dela u svim drutvima i vrlo su malo podlona promenama s obzirom na istorijski period (npr. ubistvo, ili kraa), iskljueno je postojanje pravne zablude. Kod drugih, pak, koja zavise samo ili preteno od procene zakonodavca u odreenom drutvu i u odreenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i mo144) P o d e l a na direktnu i indirektnu p r a v n u z a b l u d u u o b i a j e n a j c u n e m a k o j k r i v i n o p r a v n o j teoriji. V i d . Wcssc1s, J Bculkc, W S t r a f r e e h t . A T . H c i d c l b c r g , 1999, p . 1 4 0 - 1 4 1 . T a j e p o d e l a o p r a v d a n a j e r s u u p i t a n j u d v e vrste p r a v n e z a b l u d e k o j e s c j a s n o r a z l i k u j u p o o n o m e u p o g l e d u e g a j e uinilac u zabludi. U o k v i r u direktne p r a v n e z a b l u d e postoji dalje v i e s l u a j e v a , o d n o s n o situacija p o e v o d o n e k a d a uinilac u o p t e n c z n a z a p o s t o j a n j e k r i v i n o p r a v n e n o r m e k o j o m s c n e k o p o n a a n j e p r e d v i a k a o krivino d e l o , pa d o n j e g o v o g p o g r e n o g t u m a e n j a nekih pravnih p o j m o v a k o j e ta n o r m a sadri. 143) T a k o B a u m a n n , W c b c r , Mitsch, S t r a f r e e h t , A T , Biclcfcld, 1993, p . 4 6 1 .

178

KRIVICA

ralne osude (npr. neka krivina dela u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja), koja su krivina dela samo zbog toga to su kao takva zakonom zabranjena (mala prohibita), sasvim je mogue postojanje pravne zablude. Za neka od njih ne zna veina graana, pa ak ni pravnika.' 461 4.4.2. Krivinopravni znaaj pravne zablude Pravna zabluda se u veini evropskih krivinih zakonodavstava, kao i u pretenom delu strane teorije, pod odreenim uslovima, smatra osnovom koji iskljuuje krivicu. U vezi sa tim, poseban znaaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu pravnu zabludu. Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato to to nije mogao i nije bio duan da zna. Novije teorije krivice, koje naglaavaju njenu normativnu komponentu, polaze od toga da se u sluaju neotklonjive pravne zablude uinilac ne moe prekoreti za uinjeno delo, da on ne moe da se smatra krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja krivino delo, te da zato ne moe postojati ni krivica (a time i krivino delo). U naem krivinom pravu u osnovi se, do nedavno, polazilo od suprotne koncepcije. I uinilac koji jc krivino delo uinio u pravnoj zabludi smatrao sc da dcluje sa krivicom. Pravna zabluda u naem krivinom pravu nije uticala na postojanje ili nepstojanje krivinog dela, ona je mogla da utie samo na kanjavanje. Uinilac krivinog dela koji iz opravdanih razloga nije znao da jc to delo zabranjeno mogao se blae kazniti ili osloboditi od kazne (lan 17. OKZ). Samo pravna zabluda iz opravdanih razloga mogla je imati karakter fakultativnog osnova za osloboenje od kazne, dok je obina pravna zabluda mogla eventualno da bude samo obina olakavajua okolnost koja bi uticala na stepenovanje krivice prilikom odmeravanja kazne u okviru kazne propisane za krivino delo koje je uinjeno u pravnoj zabludi. Reenje iz lana 17. OKZ polazilo je od principa error iuris nocet (nepoznavanje prava kodi), tj. od toga da graani moraju poznavati sve krivinopravne n o r m e j f o reenje ne odgovara stanju u savremenim drutvima gde su pravne, pa i krivirPF pravile nOfm'e brojne I sloene! Ono je ipak donekle uvaavalo realnost, time to previalcrkOfekcijutog naela, dozvoljavajui mogunost ublaavanja, pa i osloboenja od kazne. Da bi ta mogunost postojala, bilo je potrebno je d a j e uinila; iz opravdanih razloga bio u pravnoj zabludi. Kao to je reeno, prema normativnoj (a takoe i prema meovitoj, psiholoko-normativnoj) teoriji krivice u sluaju neotklonjive pravne zablude iskljuena je krivice, a time i krivino delo. Reenje koje je u pogledu pravne zablude predviao OKZ prevazieno je i u suprotnosti sa samim pojmom krivica. I
146) I T a h o v i istie d a pravna zabluda m o e postojati s a m o kod onih krivinih d e l a k o j a s c n e o d n o s e na t a k o z v a n a klasina i standardna krivina dela, v e na inkriminacije n o v i j e g porekla, k o j e o d g o v a r a j u p o s e b n i m p o t r e b a m a j e d n e z a j c d n i c c u o d r e e n o m m o m e n t u . U p . J. T a h o v i , K r i v i n o pravo, O p t i deo, Beograd, 1961, str. 195.

179

KRIVINO DELO'

onda kada je uinilac bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi on se samo mogao osloboditi od kazne. Ukoliko i bude osloboen od kazne time sc nije diralo u postojanje njegove krivice i krivinog dela. On sc i u sluaju ncotklonjivc pravne zablude, kada nikako nije mogao da zna krivinopravnu normu koju jc prekrio, smatrao krivim, iako je oigledno da na njegovoj strani nema nikakve krivice".' 4 7 'Izlaz iz ove nezadovoljavajue situacije mogao sc nai samo u izmeni postojee koncepcije o pravnoj zabludi to je i uinjeno u novom KZ. Delojcoje j e uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivino delo (lan 29. stav 1, KZ). Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije mogao i nije bio duan da zna d a j e njegovo delo zabranjeno (lan 29. stav 2). Tu nedostaje krivica kao obavezan elemenat krivinog dela. Nje nema zato to kod uinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti koja jc konstitutivni deo krivice. Svest o protivpravnosti je elemenat krivice koji se pretpostavlja i ije se postojanje ne mora utvrivati u svakom konkretnom sluaju. Slino kao i kod uraunljivosti, ovde se polazi od jedne (oborive) pretpostavke. To znai d a j e zajpostojanje neotklonjive pravne zablude potrebno utvrditi da uinilac nije bio duan i nije mogao da zna d a j e njegovo delo zabranjeno. Poto je stvarna ili mogua svest o protivpravnosti samostalna komponenta krivice, 148 'njeno postojanje ili odsustvo nema nikakvog znaaja za utvrivanje umiljaja (ili nehata). Ukoliko je krivino delo uinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, uiniocu sc kazna moe ublaiti. Otklonjiva pravna zabluda postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna (lan 29. stav 3. KZ). Naa sudska praksa je do sada veoma restriktivno tumaila i primenjivala ipstitut pravne zablude. Ima i takvih odluka gde se izjednaava postojanje pravne zablude i pravne zablude iz opravdanih razloga. Umesto da se prvo utvruje da li je uinilac bio u pravnoj zabludi, a zatim da li je u njoj bio iz opravdanih razloga, a tek nakon toga da li je opravdano kaznu ublaiti ili uinioca osloboditi od kazne, esto se bez dovoljno argumenata konstatuje da uinilac nije bio u pravnoj zabludi j K ^ s e j ne ulazi u raspravljanje pitanja da Li je u pravnoj zabludi bio iz opravdanih razloga. 149 ' Ovakav rezervisan stav sudske prakse prema pravnoj za147) T a k o o r d c v i s m a t r a j u i da bi p r e d v i a n j e n c o t k l o n j i v c p r a v n e z a b l u d e k a o o s n o v a koji i s k l j u u j e krivinu o d g o v o r n o s t u n o v o m K r i v i n o m z a k o n i k u SRJ (a k o j e polazi od m e o v i t o g n o r m a t i v n o - p s i h o l o k o g s h v a t a n j a krivicc) bilo z n a a j n o u n a p r e e n j e u z a k o n s k i m r e e n j i m a o k r i v i n o j o d g o v o r n o s t i " . U p . M . o r d c v i , O s n o v n i problemi krivine o d g o v o r n o s t i . U : M o g u i pravci razvoja j u g o s l o v c n s k o g k a z n e n o g z a k o n o d a v s t v a , B e o g r a d , 1999, str. S I . 148) D a n a s j c u tom p o g l e d u s k o r o o p e p r i h v a e n a teorija krivicc, d o k j c ranija teorija u m i l j a j a ( k o j a j c svest o protivpravnosti unosila u u m i l j a j ) g o t o v o sasvim n a p u t e n a . 149) N a p r i m e r . u odluci O k r u n o g s u d a u N o v o m S a d u K 3 1 4 / 9 3 tvrdi s c d a graanin R e p u b l i k e S r p s k e n i j e m o g a o biti u p r a v n o j zabludi k a d a j c n e o v l a e n o d r a o i nosio v a t r e n o o r u j e na teritoriji S R J p o s e d u j u i d o z v o l u n a d l e n o g o r g a n a R e p u b l i k e S r p s k e . U o b r a z l o e n j u s c . i z m e u ostalog, n a v o d i d a o p t u e n i n i j e bio u p r a v n o j zabludi p o t o nije p o z n a v a o z a k o n koji vai na teritorij'* SR J u g o s l a v i j e , j e r , p o o p t e m p r a v n o m p r i n c i p u , n e p o z n a v a n j e propisa n c i z v i n j a v a " . T i m e , u stvari, s u d k o n s t a t u j e da j c uinilac b i o u p r a v n o j zabludi i m e dolazi u k o n t r a d i k c i j u , a razlozi k o j e n a v o d i idu u prilog t o m e da uinilac n i j e bio u p r a v n o j zabludi iz o p r a v d a n i h r a z l o g a , a n c da u o p t e n i j e bio u p r a v n o j zabludi.

180

KRIVICA

bludi, verovatno e jpg vije doi do izraaja kod novog reenja pravne zablude koja, u sluaju da je neotklonjiva, iskljuuje krivino delo. 4.S. Sila i pretnja (prinuda) Osnovno pitanje koje sc u vezi sa silom i pretnjom u optem delu krivinog prava 15 "'postavlja jeste da li one iskljuuju postojanje krivinog dela uinjeriog pod njihovim uticajem. Kod razmatranja radnje krivinog dela ve je reeno da apsolutna (neodoljiva) sila (vis absoluta) iskljuuje postojanje radnje krivinog dela. 15 " Reavanje tog pitanja ne stvara neke probleme. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti, ve je bio prinuen da ostvari bie nekog krivinog dela, krivino delo ne postoji zato to nemavoljne radnje, lako je ovaj stav i ranije bio nesporan u naoj teoriji i praksi, KZ izTiito predvia (lan 21) da neodoljiva sila iskljuuje postojanje krivinog dela, kao i da se u tom sluaju izvriocem krivinog dela smatra ono lice koje je primenito neodoljivu silu (posredni izvrilac). Osim apsolutne, postoji jjcompulzivna sila, kao i pretnja. One ne iskljuuju radnju, ali se postavljapitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice, odnosno da li se delo koje j e je predvieno u zakonu kao krivino delo i koje je protivpravno moe uiniocu pripisati u krivicu ukoliko g a j e izvrio pod uticajem kompulzivne sile, ili pretnje. Poto je jasno da apsolutna sila iskljuuje postojanje radnje, problem se u stvari svodi na dejstvo, odnosno krivinopravni znaaj, kompulzivne sile i pretnje. Kornpulzivna sila, za razliku od apsolutne sile, predstavlja upotrebu fizike snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvri odreeno krivino deig^pna u veoj ili manjoj meri utie na donoenje odluke prinuenog lica, ali to lice ipak nije lieno svake mogunosti da odluuje ili da svoju odluku realizuje kao to je to sluaj kod apsolutne sile. Poto takva sila ne iskljuuje voljnu radnju, namee se pitanje da li ona moe imati znaaj za postojanje krivice. Iz istih razloga to se pitanje postavlja i kod pretnje. Naime, i pretnjom se utie na volju nekog lica da izvri krivino delo, ali se ne iskljuuje voljna radnja. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuava. Da bi postojao uticaj na donoenje odluke kod lica kome se preti, potrebno je da pretnja bude ozbiljna i mogua, to se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upuena. Pretnju treba razlikovati od opomene, jer je kod pretnje nuno da lice koje preti na bilo koji
150) U P o s e b n o m dolu sila i pretnja s c kod niza krivinih dela j a v l j a j u k a o k o n s t i t u t i v n o o b e l e j e , tj. k a o r a d n j a i z v r e n j a , o d n o s n o n j e n d e o kod vicaktnih krivinih d e l a ( n p r . s i l o v a n j e , razbojnilvo, iznuda). 151) K Z , ali pre s v e g a i m a j u i u vidu silu i pretnju k a o konstitutivno o b e l e j e p o j e d i n i h krivinih dela, pod p o j m o m sile s m a t r a i p r i m e n u hipnoze ili o m a m l j u j u i h s r e d s t a v a s c i l j e m da s c n e k o protiv s v o j e v o l j e d o v e d e u n e s v e s n o s l a n j e ili o n e s p o s o b i za o t p o r (lan 112. taka 12).

181

KRIVINO DELO'

nain doprinese zlu kojim preti. Dakle, da li se uinilac koji je krivino delo uinio pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje moe smatrati krivim za uinjeno delo? Prc davanja odgovora na ovo pitanje oko koga su miljenja u teoriji potpuno podci j e n i treba napomenuti da je sa aspekta odredaba KZ nesporno da onda kada u ovim situacijama budu ispunjeni uslovi za krajnju nudu, a to je pre svega sluaj kod pretnje, moe doi do iskljuenja postojanja krivinog dela. Naime, ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti uini krivino delo, a pri tome budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nudu, krivino delo nee postojati.1531 Iako u naoj teoriji oko toga postoji saglasnost, takvo reenje ipak izaziva odreene dileme. Ukoliko se primeni institut krajnje nude dolazi do iskljuenja protivpravnosti, a ne krivice to jc teorijski teko obrazloiti. injenica da sc krivino delo vri pod uticajem sile ili pretnje nc bi trebalo da utie na njegovu protivpravnost, jer i u tom sluaju delo ostaje protivpravno. Primena instituta krajnje nude u ovom sluaju oteava i reavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. Ono bi ako jc kod neposrednog izvrioca iskljuena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvriocem. Meutim, ako je iskljuena protivpravnost, onda i u odnosu na njega krivino delo ne postoji, pa bi on mogao da odgovara samo za krivino delo prinude (to je neprihvatljivo naroito u onim sluajevima kada je prinudio drugo lice da izvri neko teko krivino delo). Ovaj problem ne postoji u onim zemljama ije krivino zakonodavstvo poznaje dve vrste krajnje nude: jednu koja iskljuuje protivpravnost, i drugu koja iskljuuje krivicu (npr. Nemaka, Austrija). No, kakav je samostalan znaaj kompulzivne sile i pretnje u krivinompravu? Miljenja se razlikuju poev od onoga koje smatra da jc iskljuena kr vic a , 1 5 3 ^ ao onoga koje uzima d a j e uticaj kompulzivne sile i pretnje irelevantan, da moe imati uticaja samo na odmeravanje kazne. 154 ' I pojedina zakonodavstva, mada se veina od njih nc izjanjavaju izriito o ovom pitanju (to je sluaj bio do nedavno i u naem krivinom zakonodavstvu), razlikuju se u predvienim reenjima. Treba ovde spomenuti reenje iz krivinog zakonika Srbije iz 1860. godine koje bi i danas moglo biti aktuelno i prema kome kada je neko nateran tuom silom ili ugroenjem, kome nije mogao odoleti, taj nee biti kriv niti e sc kazniti". 155 ' Iako se ova odredba pre svega odnosi na neodoljivu silu ona, kao to se vidi,

152) N i j e o p r a v d a n o d o v o d i t i u v e z u k o m p u l z i v n u silu i p r e t n j u sa n u n o m o d b r a n o m u g o r e p o m e n u t o m s m i s l u . N a i m e , a k o n e k o u s p e d a o d s e b e ili d r u g o g otkloni n a p a d koji s c s a s t o j a o o d p r i m e n e k o m p u l z i v n e sile k o j a j c bila u p r a v l j e n a n a to da uini o d r e e n o k r i v i n o d e l o , o n d a o n n i j e ni u i n i o t o k r i v i n o d e l o t a k o d a s c to p i t a n j e i n c postavlja. 153) T a h o v i smatra da k o m p u l z i v n a sila i p r e t n j a m o g u iskljuiti ili umanjiti u r a u n l j i v o s f , ili u n e k i m s l u a j e v i m a iskljuiti vinost. U p . J. T a h o v i , K r i v i n o p r a v o , OpSti d e o , 1961, str. 1 9 0 - 1 9 1 . 154) T a k o S r z c n l i - Staji p r e m a k o j i m a z n a a j k o m p u l z i v n e sile i p r e t n j e treba p r o c e n j i v a t i s a m o u o k v i r u instituta n u n e o d b r a n e i k r a j n j e n u d e , a a k o nisu i s p u n j e n i uslovi za p r i m e n u lih instituta o n d a o n e m o g u uticati s a m o na o d m e r a v a n j e k a z n e . Up. S r z c n l i - S t a j i , K r i v i n o p r a v o F N R J , O p t i d e o , B e o g r a d , 1957, str. 2 1 7 . 1 5 5 ) Ka3tiHTejlHH aaKOHHK 3a KH>axcerBO C p 6 n j y , y B c o r p a f l j ' , y npaanTCACTBCHoj n e m i r n u , 1860, sir. 2 6 .

182

KRIVICA

i pretnju predvia kao osnov iskljuenja krivice. Npvi KZ sadri odredbu prema kojoj kompulzivna sila i prctnja predstavljaju fakultativni osnov za ublaavanje kazne (lan"21. stav 2), Osnovno pitanje koje se u vezi sa time postavlja jeste da li navedena odredba negira mogunost da kompulzivna sila i pretnja, pod odreenim uslovima, bude i osnov iskljuenja krivicc. Pre svega, treba se saglasiti sa onim autorima koji ovo pitanje razmatraju u vezi sa subjektivnim elementom krivinog dela, odnosno krivicom. 156 ' Naime, kompulzivnom silom i pretnjom se deluje na volju uinioca. To se ukoliko je volja sasvim iskljuena (apsolutna sila) reava na nivou radnje krivinog dela. Meutim, ukoliko postoji voljna radnja, makar ona bila i iznuena, onda na nivou krivice treba utvrditi da li voljna radnja koja je bila posledica upotrebe kompulzivne sile ili pretnje moe biti dovoljan osnov za krivicu. Krivino delo uinjeno pod uticajcm kompulzivne sile ili pretnje je, po prirodi stvari, pre svega umiljajno krivino delo. Uinilac zna na ta jc prinuen. Prinuda na nehatno krivino delo jc konstrukcija koja je hipotetikPffioguTa (npr. prinuda da se izvri nehatno krivino delo ugroavanja saobraaja), ali je u praksi teko zamisliva. Stoga sepitanje uticaja kompulzivne sile i pretnje uglavnom svodi na pitanje da li uinilac deluje umiljajno ako to ini pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje. Po pravilu, voljni elemenat itfBTS^^tn ipS postoji. Prinueni vri krivino delo radi postizanja odreenog cilja: ibegavanjazla koje mu preti. U nekim ekstremnim sluajevima kada je intenzitet kompulzivne sile i pretnje bio veoma visok (sluajevi koji sc granie sa apsolutnom silom), onda kada izvrilac u jednom normativnom smislu nije mogao drugaije da dela, kada se to od njega nije moglo oekivati, umiljaj bi mogao biti iskljuen. Uslov bi bio da je akt prinude bio takav da nije bio mogu uspean otpor, niti da se akt prinude~mogao na neki drugi nain izbei. 15 " Moe se postaviti i pitanje postojanja uraunljivosti. Sila i pretnja, mada retko, prouzrokuju privremenu duevnu poremeenost koja kod prinuenog moe dovesti ak i do neuraunljivosti (ee bitno smanjene uraunljivosti).151" To
156) T a k o J. T a h o v i , op. cit., 1 8 9 - 1 9 1 . 157) U s a v r e m e n o j n e m a k o j literaturi sc pitanju uticaja sile i pretnje p o k l a n j a m a l o p a n j e . Situacija kada n e k o prinuava d r u g o licc da izvri krivino d e l o rcava s c u okviru instituta k r a j n j e n u d e , i to o n e k o j a i s k l j u u j e krivicu, a n c k r a j n j e n u d e koja i s k l j u u j e protivpravnost. M e u t i m , d o 1975. g o d i n e postojala j c u tada vaeem n e m a k o m Krivinom z a k o n i k u o d r e d b a 52. k o j a j c p o s e b n o rogulisala o v u situaciju, pa s c z a t o u starijoj literaturi posveivalo i v i e p a n j e o v o m p i t a n j u ( o l u d a s c i u n a o j u d b e n i k o j literaturi sila i pretnja, poev o d i v a n o v i a , r a z m a t r a u o k v i r u p o s e b n o g poglavlja). O b i n o sc z a u z i m a o stav da j c o d g o v o m o s t j t r i n u d c m t g iskljuena o n d a k a d a j c prim e n a k o m p u l z i v n e ile ili_prctnjc bila takva da j o j s c n i j e m o g a o pruili otpor, k a d a s c o d p r i n u e n o g niic m o c l o r o c k i v a l i d a nae drutti izlazi Kao^kritcrijum za d a v a n j e o d g o v o r a na to p i t a n j e s c u z i m a o prosean graanin (ni heroj ni kukavica"), s tim da sc ima u v i d u i linost p r i n u e n o g i o n o g a k o p r i m e n j u j e prinudu. Vid. npr. R. M a u r a c h , D c u t s c h c s S t r a f r e e h t , A l l g c m c i ner Tcil, Karlsruhc, 1965, str. 339. M e u t i m , z a u z i m a n j e o v a k v o g i slinih s t a v o v a b i l o j c z a s n o v a n o na izriitoj z a k o n s k o j odredbi koja j c iskljuivala krivicu p r i n u e n o g p o d o d l e e n i m u s l o v i m a , d o k u n a e m pravu sline o d r e d b e n e m a p a j c r e a v a n j e o v o g p i t a n j a s l o e n i j e . 158) T o m i l j e n j e zastupa i v a n o v i . O n istie d a s c k o m p u l z i v n a sila i p r e t n j a p o j a v l j u j u k a o osnovi iskljuenja podobnosti za urauljivost (odn. smanjenja iste)". Up. T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g p r a v a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , Opti deo, II k n j i g a , Beograd, 1937, str. 131.

183

KRIVINO DELO'

znai da bi krivica u nekim (retkim) sluajevima mogla biti iskljuena zato to sc prinueni nalazio u neuraunljivom stanju. Prema tome, odredba KZ o kompulzivnoj sili i prctnji kao fakultativnom osnovu za ublaavanje kazne ne znai da one, mada u praksi veoma retkim sluajevima, ne mogu iskljuiti postojanje krivice. Ono to je sporno kod krivinopravnog znaaja sile i pretnje i razliita miljenja pojedinih autora, posledica je toga daje re o sloenom pitanju na koje sc nc moe dati isti odgovor za sve situacije. Neprihvatljivo je generalizovanje i nastojanje da se nae isto reenje za vrlo razliileTIuajcvc do kojih u praksi moe doi. 159 'Moe se zakljuiti da se uticaj sile i pretnje u krivinom pravu, u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja, a pre svega u zavisnosti od intenziteta upotrebljene prinude i mogunosti da joj sc prinueni odupre, moe reavati na sledee naine. Prvo, apsolutna sila iskljuuje radnju, tako da nema tog osnovnog, poetnog elementa krivinog dela. Drugo, kompulzivna sila i pretnja, kada su za to ispunjeni "iislovi, preko instituta krajnje nude mogu iskljuiti postojanje krivinog dela. Tree, u nekim sluajevima e uraunljivost biti bitno smanjena, ili ecak (mada su to sigurno retki sluajevi) postojati neuraunljivost ako usied privremene duevne poremeenosti uinilac nije mogao shvatiti znaaj svoga dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima. etvrto, ima i situacija (u praksi veoma retkih) u kojima e biti iskljueno postojanje umiljaja, jer e pre svega nedostajati njegov voljni elemenat. I najzad, u sluaju da kompulzivna sila i pretnja ne iskljuuju krivicu to c u praksi najee biti sluaj, kazna se uiniocu, prema reenju iz KZ (lan 21. stav 2), moe ublaiti. 5. Posebni sluajevi odgovornosti u krivinom pravu 5.1. Actiones liberae in causa (skrivljena neuraunljivost) Nae krivino pravo predvia institut actiones liberae in causa (seu ad libertatem), tj. radnje slobodne u uzroku (ili vezane za slobodno stanje) nazivajui ga skrivljena neuraunljivost. Krivica uinioca krivinog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi nain doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima, utvruje se prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje (lan 24. KZ). Njegov cilj jeste reavanje problema krivice onih uinilaca koji su krivino delo uinili u stanju neuraunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje. Otuda i naziv ovog instituta: iako u momentu izvrenja (in actu) njegove radnje vie nisu bile slobodne, tj. on je bio
159) O v o g p r o b l e m a su d o n e k l e s v e s n i B a v c o n - Selili j e r z a u z i m a j u s t a v da sila i p r e t n j a u n e k i m s l u a j e v i m a iskljuuju drutvenu opasnost i p r o t i v p r a v n o s t , a u n e k i m krivinu o d g o v o r n o s t uinio c a . U p . B a v c o n , Lj., ciih, A . : K a z e n s k o pravo, Sploni d c l , L j u b l j a n a , 1987, str. 156.

184

KRIVICA

neuraunljiv, u jednom prethodnom stanju (in causa), pre nego Stoje prouzrokovao stanje opstvene neuraunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljcnog zapoinjanja uzronog toka koji sc zavrio vrenjem krivinog dela u neuraunljivom stanju. Re jc o jednom toku dogaaja koji ima dve faze: u prvoj uraunljiv uinilac prouzrokuje situaciju u kojoj c u drugoj fazi, postavi u meuvremenu neuraunljiv, izvriti krivino delo. Iz kriminalno-politjkih razloga (nesporne potrebe da se i prema takvim licima primeni kazna i druge krivine sankcijc) ovaj Tristitut dozvoljava jedini izuzetak od pravila da se krivica (uraunljivost, umiljaj ili nehat i svest o protivpravnosti) utvruju u vremc izvrenja krivinog" dela. Taj se momenat u odnosu na vreme izvrenja krivinog dela pomera unazad) tj. u vreme pre nego to je uinilac sam sebe doveo u stanje neuraunljivosti u kome je uinio krivino delo. Kriminalno jjolitiko opravdanje za .ovaj.i?uzctak,gostoji naroito u sluaju kada se uinilac stavio u stanje neuraunljivosti sa namerom da u tom stanju uini krivino delo, tj. onda kada sc u stvari posluio samim sobom za izvrenje krivinog dela. Za primenu instituta actioncs liberae in causa, i time uspostavljanja postojanja krivinog dela, potrebno je da je kod uinioca u momentu pre nego to sc upotrebom alkohola, droga ili na drugi nain doveo u stanje neuraunljivosti, tj. u momeritifdonoenja odluke, postojala krivica u odnosu na kasnije uinjeno krivino eto.To znai da pored uraunljivosti, u odnosu na delo koje jc kasnije izvreno u stanju neuraunljivosti, mora postojati ili umiljaj, ili nehat ako sc radi o delu za koje zakon predvia kanjivost i onda kada jc uinjeno iz nehata. Postoje stogi dve situacije: umiljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa^ Kod prve, uinilac se sa umiljajem dovodi u stanje neuraunljivosti u kome vri krivino delo u odnosu na koje jc postojao umiljaj (direktni ili eventualni) u momentu actio praecedens. Miljenje da umiljajna actio libera in causa postoji i onda kada se neko iz nehata doveo u stanje neuraunljivosti nije prihvatljivo, jer je to nespojivo sa postojanjem umiljaja u odnosu na delo koje se kasnije vri u stanju neuraunljivosti. Umiljajno stavljanje u stanje neuraunljivosti da bi se s umiljajcm u tom stanju uinilo krivino delo, a delo ne bude uinjeno, ne predstavlja pokuaj, ve se on utvruje u vreme vrenja krivinog dela prema optim pravilima. To, po pravilu, predstavlja nekanjivu pripremnu radnju. U drugoj situaciji kod uinioca postoji u momentu prethodnog delovanja (actio praecedens) nehat (svesni ili nesvesni) u odnosu na krivino delo koje je kasnije uinio u stanju neuraunljivosti, u koje je sam sebe doveo iz nehata ili sa umiljajem. U praksi su mnogo ee situacije da postoji nehat u odnosu na delo u neuraunljivom stanju u koje se uinilac sam doveo. U okviru te dve situacije mogua su stoga etiri sluaja: direktni umiljaj, eventualni umiljaj, svesni nehat i nesvesni nehat. Potrebno je da budu ostvareni svi elementi tili stepena krivice, ali s tim da to mora biti u momentu pre nego to sc uinilac doveo u slanje neuraunljivosti. Tako, na primer, ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeleja krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja, u stanju neuraunljivosti usled privremene duevne poreraeenosti, tako to je pre toga samo sebe dovelo u stanje teke alkoholisa185

KRIVINO DF.LO

nosli, krivino delo c postojali u slcdcim situacijama. U prvoj, izvrilac jc svestan da c u stanju neuraunljivosti, tj. potpunog pijanstva, izvriti krivino delo ugroavanja javnog saobraaja i to hoe (direktni umiljaj). U drugom sluaju, on je svestan toga da moe da izvri krivino delo u tom slanju i na to pristaje (eventualni umiljaj). U treem sluaju, on je svestan te mogunosti, ali olako dri da do krivinog dela nee doi, ili da e ga moi spreiti (svesni nehat). Najzad, mogue je da izvrilac niti je bio svestan togti da u stanju pijanstva moe izvriti krivino delo koje je izvrio, niti je to hteo, ali je prema okolnostima i svojim linim svojstvima bio duan i mogao bili svestan te mogunosti (nesvesni nehat). Institutactiones li bera in causa primenjuje se i kod krivinih dela neinjenja. Ako uinilac sebe dovede u stanje neuraunljivosti, a bio je svestan da u tom stanju svojim proputanjem moe ostvariti bie odredenog krivinog dela a to jc i hteo, odnosno pristao na to (umiljaj), ili je pak olako drao da do toga nee doi (svesni nehat), odnosno nije bio svestan toga ali jc to mogao i bio duan (nesvesni nehat), postojae njegova krivica (omissio libera in causa). Ukratko reeno, za primenu instituta actioncs liberae in causa potrebno jc da kumulativno budu ispunjena dva uslova: 1) da je uinilac sam sebe doveo u stanje neuraunljivosti (zakon kao tipine radnje dovoenja u to stanje navodi upotrebu alkohola ili droga, ali to mogu biti i drugi naini), i 2) d a j e u tom stanju uinio krivino delo u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego to sc doveo u to stanje, postojao umiljaj ili nehat (ukoliko jc zakonom uopte predvien nehatni oblik). Institut actioncs liberae in causa sc dakle primenjuje samo onda kada se uinilac doveo u stanje neuraunljivosti i nesporno je da se ne primenjuje kada se neko doveo samo u stanje bitno smanjene uraunljivosti. Meutim, bilo je sporno da li postoji mogunost blaeg kanjavanja koja, inae, generalno postoji kada jc krivino delo uinjeno u stanju bitno smanjene uraunljivosti, pa se logikim tumaenjem (argumentum a fortiori) dolazilo do zakljuka da to ne bi bilo opravdano. """'KZ sadri izriitu odredbu u tom pogledu. Uiniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uraunljivosti ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna (lan 24. stav 2. KZ). Treba spomenuti da se problem vrenja krivinih dela u neuraunljivom stanju u koje je uinilac sam sebe doveo moe donekle reiti i na jedan drugi nain. Naime, postoje zakonodavstva (tu jc spadao i KZ Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine) koja poznaju krivino delo pijanstva. Tu je kao krivino delo predvieno samo opijanje pod uslovom da u stanju pijanstva bude uinjeno krivino delo. Prigovor ovom reenju jeste da se u stvari kanjava za samo pijanstvo, jer se izvrenje nekog krivinog dela u tom stanju smatra objektivnim uslovom inkriminacije koji nije obuhvaen umiljajem ili nehatom. Druga slabost ovog reenjaje-

160) A k o s c n e k o k o s c d o v e o u s t a n j e neuraunljivosti u p o g l e d u k a n j a v a n j a i z j e d n a a v a sa o n i m k o j e d e l o i z v r t i o u u r a u n l j i v o m s t a n j u , o n d a to tim p r e vai z a o n o g a k o s c s a m o d o v e o u s t a n j e bitno s m a n j e n e uraunljivosti.

186

KRIVINO DF.LO

ste to je propisana ista kazna bez obzira na teinu krivinog dela koje jc u stanju pijanstva izvreno. 161 ' 5.2. Odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom Postoji vei broj krivinih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje tee oblike u sluaju da iz osnovnog oblika proizae tea posledica. Na primer, izvrilaTibe da rtvu tekoJelesno povredi, ali iz toga proizae njena smrt iako on to nije hteo. ili, zbog krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja .nastupi smrt ili teka telesna.povreda nekog lica. Osnovno pitanje koje sc tu postavlja jeste pitanje krivice i za tu teu posledicu. To pitanje je posebno regulisano Krivinim zakonikom koji sadri odredbu o odgovornosti za teu posledicu, to znai da vai isto pravilo za sva ova krivina dela. Naime, kad je iz krivinog dela proiala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu kaznu, ta se kazna moe izrei ako je uinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata (l3n"27. KZ). Ako je u odnosu na teu posledicu postojao umiljaj uinioca, onda se to reava pr fm ehom pravila koja vae za sticaj krivinih dela, osim ako ta tea posledica, sama po sebi, ne predstavlja krivino delo. Za krivina dela kvalifikovana teom posledicom zakon po pravilu propisuje teu kaznu od one do koje sc moe doi primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj krivinih dela, ako se radi o nehatnom prouzrokovani u tee posledice. To je i osnovni razlog za propisivanje krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom, jer zakonodavac smatra da se tu radi o jednom novom kvalitetu u pogledu teine krivinog dela. Za odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom potrebno je da se"ta tea posledica moe pripisati nehatu uinioca (svesnom ili nesvesnom). Postojanje objektivne veze, tj. uzrone veze izmeu osnovnog dela i t;c posledice jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov. ,<a>Uzrqna veza se mora utvrditi pre nego to se pree na utvrivanje postojanja nehata uinioca. Postojanje nehata u odnosu na teu posledicu u konkretnom sluaju, po pravilu, nije jcdiostavno utvrditi. To je pre svega zbog toga to se radi o specifinoj situaciji gde je umiljaj ili nehat uinioca upravljen ka osnovnom delu i njegovoj posledici. Zbog toga izgleda da sudska praksa, iako se to u naelu ne moe prihvatiti, primenjuje blae kriterijume prilikom utvrivanja postojanja nehata u odnosu na teu posledicu, to se ponekad granii sa objektivnom odgovornou, odnosno prihvata se ono to se u teoriji naziva dolus indireetus.
161) Kritiki stav u p o g l e d u t o g r e e n j a z a u z i m a Kulil koji s c z a l a e i za p r i m e n u instituta a c t i o n c s liberae in causa iako on u n c r n a k o m krivinom z a k o n o d a v s t v u nije izriito p r e d v i e n . U p . K. Kiilil. o p . c i t . , p. 3K4-3K5. 162) P r e m a j e d n o j starijoj teoriji k o j a potie j o iz s r e d n j e g v e k a (versari in r c illicila). za o d g o v o r n o s t j c d o v o l j n o i p o s t o j a n j e s a m e o b j e k t i v n e veze.

187

KRIVINO DF.LO

Jedno od spornih pitanja jeste da li osnovno delo moe ostati u pokuaju, a da postoji odgovornost za teu posledicu. U praksi se na ovo pitanje uglavnom odgovara potvrdno. Na primer, ako doe do smrti ili teke telesne povrede enskog lica koje, da bi izbeglo silovanje, iskae iz vozila u pokretu, ili sa sprata i si. (naravno, posebno je pitanje da li se takvo postupanje rtve moe pripisati nehatu uinioca). Ako u odnosu na teu posledicu postoji umiljaj, primenjivae se odredbe za sticaj krivinih dela. Izuzetno, odgovornost za krivino delo kvalifikovano teom posledieom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umiljaj. Re je o situaciji kada tea posledica, sama po sebi, ne predstavlja krivino delo. Na primer, jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnou (lan 178. stav 3. KZ). Jezikim tumaenjem ranije odredbe lana 15. OKZ dolazilo se do neprihvatljivog rezultata da taj tei oblik silovanja postoji onda kada se trudnoa moe pripisati nehatu izvrioca, a ako je on trudnou hteo, tj. ako je trudnoa bila obuhvaena njegovim umiljajem, onda bi postojao samo osnovni oblik silovanja. Zato se moralo koristiti logiko tumaenje kojim se dolazilo do reenja d a j e neprihvatljivo uzimati kada u odnosu na takvu posledicu postoji nehat moe da se primeni tea kazna, a onda kada postoji umiljaj ne moe. Ovaj problem je otklonjen novim reenjem u KZ, ime je otpala potreba za ovakvim tumaenjem. Naime, lan 27. KZ predvia odgovornost za teu posledicu izuzetno i onda kada je u odnosu na nju postojao umiljaj ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela. Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na sluajeve kada se za krivino delo kvalifikovano teom posledieom moe izrei tea kazna, nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvrene u sticaju. Jer, neprihvatljivo je da se uiniocu moe izrei stroa kazna kada je u odnosu na teu posledicu postupao iz nehata, nego u sluaju kada je kod njega u odnosu na teu posledicu postojao umiljaj. Ranije krivino zakonodavstvo poznavalo je sluajeve u kojima se mogla odmeriti i izrei osetno stroa kazna za krivino delo kvalifikovano teom posledieom, nego za dva umiljajna krivina dela uinjena u sticaju. U novom KZ jedva da je mogue nai primere za tu drugu situaciju u kojoj bi se moralo pribei logikom tumaenju i uzeti da postoji krivino delo kvalifikovano teom posledieom, a ne sticaj, i onda kada u odnosu na teu posledicu postojni umiljaj. I u tim sluajevima razlika u zapreenoj kazni je mala (mada ni to u naelu nije prihvatljivo). Na primer, ako je kod krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja iz nehata dolo do teke telesne povrede kao posledice vrenja osnovnog dela, moe se izrei kazna zatvora od jedne do osam godina (lan 297. stav 1. KZ). Ako bi, meutim, u odnosu na teu posledicu postojao umiljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog krivinog dela i osnovnog oblika teke telesne povrede, maksimalna kazna koja bi se mogla izrei mogla bi biti do sedam godina i jedanaest meseci. Treba napomenuti da, pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umiljaj, a u odnosu na teu posledicu nehat (umiljaj + nehat), nije
188

KRIVINO DF.LO

sporno d a j e mogua primena odredbe lana 27. i onda kada je osnovno krivino delo izvreno iz nehata, pa iz njega proizae tea posledica (nehat + nehat). KZ vie ne poznaje institut odgovornosti za krivina dela kvalifikovana odreenom okolnou, odnosno ne sadri o tome posebnu odredbu. KZ iz 1951. godine (lan 8. stav 2) propisivao je da e se tea kazna koja jc propisana za odreeno krivino delo zbog naroitih okolnosti izrei samo ako je uinilac za te okolnosti znao ili je bio duan i mogao da zna za njih. Ta odredba jc imala smisla samo zbog kriminalno-politike procene da odgovornost za tee delo postoji i onda kada su te okolnosti obuhvaene ne samo umiljajem, ve i onda kada u odnosu na njih postoji nehat. Poto je takav kriminalno-politiki stav dubiozan, opravdano je ograniavanje odgovornosti samo na sluajeve kada i u odnosu na te okolnosti postoji umiljaj. U tom sluaju se jedna takva odredba javlja kao suvina, jer se primenjuju opta pravila o umiljaju, a to znai da i te okolnosti, kao i ostale bitne okolnosti u biu krivinog dela, moraju biti obuhvaene umiljajcm uinioca. 5.3. Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja .

Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvrenje razliitih krivinih dela~(kleveta, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja i dr.). S jedne strane krivina dela izvrena na taj nain po pravilu su tea, a s druge strane u primeni optih pravila o krivici, kao i u voenju krivinog postupka prema izvriocu,_tj. autoru informacije, javljaju se ozbiljni problemi- To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja. Ova vrsta odgovornosti, prema reenju u naem pravu, odnosi se na tri kategorije lica: odgovornog urednika, izdavaa (u vezi sa njim, izuzetno i tampara) i proizvoaa. U sluaju ove posebne vrste odgovornosti dolazi do kolizije opravdanih Kriminalno-politikih razloga da se za tzv. tamparske delikte obezbedi efikasna krivinopravna zatita i naela individualne subjektivne odgovornosti. Proputanje nadzora nije dovoljan osnov za subjektivnu odgovornost. To je vie argument za reavanje ovog problema na drugi nain (kao to to ine neke zemlje), a to je propisivanje posebnog krivinog dela zanemarivanja dune panje i kontrole u prcccsu tampanja, odnosno nastajanja drugih oblika sredstava javnog informisanja. Sistem tzv. kaskadne odgovornosti1 fi3) koji su u ovoj oblasti i dalje zadrala neka zakonodavstva jo je manje prihvatljiv, jer spada u domen objektivne odgovornosti.

163) R e j e o o d g o v o r n o s t i p o o d r e e n o m rcdoslcdu navedenih lica od n a j v i e g d o n a j n i e g . P o tom s i s t e m u o d g o v o r n o s t sc m o e spustiti sve d o o b i n o g prodavca novina u k o l i k o n c m o e da o d g o vara n e k o drugi koji s c nalazi iznad n j e g a (npr. urednik. tampar i dr.). K o d nas sc k a s k a d n a o d g o vornost zadrala s a n j o u j e d n o m sluaju: k a d a u m e s t o izdavaa o d g o v a r a tampar.

189

KRIVINO DF.LO

Odredbama lana 38. KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za krivina dela uinjena putem onih sredstava javnog obavetavanja kod kojih je, prema zakonskim propisima koji reguliu tu oblast, obavezno postojanje odgovornog urednika. To su: novine, radio, televizija i druga javna glasila. Odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije, smatrae se izvriocem krivinog dela uinjenog putem tih sredstava informisanja u tri sluaja. To su sledei sluajevi: 1) ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat; 2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora; 3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju. Dodatni uslov za odgovornost glavnog urednika jeste da nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti. U praksi se moe postaviti pitanje kakav znaaj ima injenica kada se informacija objavljuje bez imena autora. Pravilno se uzima da je ta okolnost irelevantna, jer iz lana 38. stava 1. taka 1. jasno proizlazi da autor u momentu objavljivanja nc mora ak biti ni poznat, dovoljno je da se za njega sazna do zavretka pretresa pred prvostepenim sudom. Trenutkom utvrivanja autora, iskljuuje se odgovornost odgovornog urednika. 164 ' Za odgovornost za krivino delo koje je uinjeno putem tampe ili drugih sredstava javnog informisanja, kod odgovornog urednika, odnosno lica koje ga je zamenjivalo, po pravilu mora postojati svest o nekoj od okolnosti koja, po zakonu, predstavlja osnov da se on smatra izvriocem. Zakonska odredba, dodue, govori samo o neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Naime, ukoliko je on bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti, iskljuena je njegova krivica (lan 38. stav 3. KZ). Postavlja se pitanje kako reiti sluaj kada je on bio u otklonjivoj stvarnoj zabludi, to e u praksi ee doi u obzir. Ako je odgovorni urednik, odnosno lice koje ga zamenjuje, bio u zabludi iz nehata, ne moe postojati umiljajno, ve samo nehatno krivino delo ako ga zakon uopte predvia. Po prirodi stvari, putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja se ne vre neliatna krivina dela (ipak, to je mogue zamisliti: npr. nehatno odavanje dravne tajne), tako da se praktino ova odredba svodi na to da nepostojanje svesti kod odgovornog urednika iskljuuje njegovu krivicu. Ovakvo reenje ublaava u osnovi ipak objektivnu odgovornost glavnog urednika. Osim odgovornog urednika, ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavaa (odnosno tampara) i proizvoaa (lan 39. KZ). Pod uslovima iz lana 38. KZ, tj. ako postoji neka od tri situacije (ako je autor nepoznat, ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti, ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za krivino gonjenje autora) izvriocem krivinog dela e se smatrati izdava i proizvoa. Izdava e se, pod tim uslovima, smatrati izvriocem krivinog dela koje je uinjeno putem nepovremene tampane publikacije kao to je knjiga, udbenik, monografija. Ako nema izdavaa ili postoje stvar164) T a k o O k r u n i s u d u B e o g r a d u u odluci K . 2 8 1 2 / 8 8 .

190

KRIVINO DF.LO

ne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, uzee se d a j e izvrilac tampar koji je za to znao. Proizvoa se, pod istim uslovima, smatra izvrioccm krivinog dela uinjenog putem kompakt diska, gramofonske ploe, magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje i dijapozitiva, video-sredstva ili slinih sredstava namenjenih irem krugu lica. Re jc o istoj vrsti odgovornosti (i istim uslovima), kao i kod odgovornog urednika, s tim to se ovde radi o drugim modalitetima publikovanja informacija, tj. o izdavanju i proizvodnji, pa prema tome i o drugim licima koja e sc smatrati izvrioccm krivinih dela izvrenih na taj nain. To je, kao to je reeno, izdava za krivino delo uinjeno u nepovremenoj tampanoj publikaciji i proizvoa za krivino delo uinjeno u nekom od gore navedenih sredstava. Umcsto izdavaa, izvriocem e se smatrati tampar ako nema izdavaa, ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, a tampar je za to znao. S obzirom na to da se kao izdava, tampar i proizvoa esto javlja pravno lice, izriito je propisano da je izvrilac fiziko lice koje je u tom pravnom licu odgovorno za izdavanje, tampanje ili proizvodnju (lan 39.stav 2. KZ). Odredbe o odgovornosti lica navedenih u l. 38. i 39. KZ primenjuju sc samo ako se ta lica po optim odredbama KZ ne mogu smatrati uiniocem krivinog dela. Primena odredaba l. 38. i 39. KZ je dakle supsidijamog karaktera. To znai da e lica navedena u l. 38. i 39. KZ biti izvrioci ako su preduzeti radnju izvrenja krivinog dela, ili sauesnici u delu autora ako su prcduzcli radnju sauesnitva. Primarna primena reima optih, redovnih instituta krivinog prava je u svakom sluaju opravdana i donekle ublaava prigovore koji se mogu uputiti ovoj posebnoj vrsti odgovornosti koja prelazi u oblast objektivne odgovornosti i kao takva predstavlja delimino krenje naela krivice. Suavanju ove posebne vrste odgovornosti i svoenju krenja naela krivicc na minimum slui jo jedno ogranienje predvieno u KZ. Re j e o zatiti izvora informacija. Lica ija odgovornost ovde supsidijamo dolazi u obzir nee se smatrati izvriocem krivinog dela zbog toga to sudu ili drugom nadlenom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije, osim u sluaju d.t jc uinjeno krivino delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godina, ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog krivinog dela spreilo (lan 41, KZ). 5.4. Odgovornost pravnog lica za krivina dela 5.4.1. Razvoj i stanje u svetu Jedna od negativnih strana razvoja privrede i civilizacijo uopte, jeste porast drutveno tetnih delatnosti pravnih lica, to naroito u nekim oblastima u novije vreme postaje ozbiljan problem (na primer, u oblasti zagaivanja ivotne sredine). Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive tetne posledice. To
191

KRIVINO DF.LO

ukazuje na kriminalno-politiku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama, to ponovo oivljava jednu od osnovnih dilema u oblasti krivinog prava: da [Tpravno lice moe biti subjekt krivinog dela. Specifinosti pravnih lica predstavljale su skoro nepremostivu prepreku za iznalaenje adekvatnog reenja u okviru krivinog prava. Tome na putu stoje pre svega neka osnovna naela savremenog krivinog prava (naelo subjektivne individualne odgovornosti, tj. naelo nulla poena sine culpa, neprihvatljivost kolektivnog kanjavanja i dr.). I na pravno-dogmatskom planu teko je nai odgovarajua reenja. Da jc to ipak mogue, pokazuju neka (sve brojnija) strana zakonodavstva. Najznaajnije koncepcijsko pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tie krivine, odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u irem smislu. Tu sc moe govoriti o tri stava. Prvi odbacuje kako krivinu, tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. Drugi odbacuje krivinu odgovornost, ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis, ili pak kao odgovornost za druge kanjive delikte, pre svega prekraje. I trei je stav da je, i pored brojnih tekoa, krivina odgovornost pravnih lica ne samo mogua, ve potrebna i opravdana. Najmanje opravdanja ima opredeljivanje za prvi stav. Izmeu drugog i treeg stava, izvesnu prednost treba dati traganju za nekom kaznenom odgovornou pravnog lica sui generis koja se u nekim aspektima moe veoma pribliiti krivinoj odgovornosti. U okviru te orijentacije jeste i kaznena odgovornost pravnog lica u naem pravu za posebnu kategoriju delikata, tj. za privredne prestupe. Meutim, i pored znaajnih napora nae teorije i prakse, neki kljuni problemi u ovoj oblasti ostali su nereeni. Neki od njih su odavno prisutni, a tiu se uglavnom krivine odgovornosti pravnog lica, odnosno njegove kaznene odgovornosti u najirem smislu. 165 ' Uobiajeno je shvatanje da je pitanje kaznene odgovornosti pravnog lica vrsto povezano sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija fikcije i teorija realnosti. 166 'Meutim, nijedna ni druga teorija, same po sebi nisu prihvatljive, a i njihov znaaj za reavanje pitanje kaznene odgovornosti pravnih lica se precenjuje. U tom pogledu presudni su odreeni kriminalno-politiki razlozi i neki pravno-dogmatski problemi. Ipak, pri reavanju ovog pitanja treba poi od nekog opteg koncepta njihove pravne prirode i subjektiviteta, ali bez ambicija da se na taj nain moe reiti pitanje kanjavanja pravnih lica. I bez teorija o pravnom subjektivitetu pravnih lica, jasno je da jna poseduju realnu, materijalnu podlogu koja je, meutim, bitno drugaija od one kod fizikog lica. to se prava i obaveza pravnog lica tie, ona ne postoje sama po sebi, ukoliko nisu pravom konstituisana. Iz toga bi sledilo shvatanje pravnog subjektiviteta pravnog lica koje nije na liniji ni jedne ni druge teorije, a to je da je

165) V i d . o t o m e Z . S t o j a n o v i , O d g o v o r n o s t p r a v n o g lica z a p r i v r e d n e p r e s t u p e , Pravna m i s a o , br. 3 - 4 . 1990, str. 8 9 - 1 0 4 . 166) O tim t e o r i j a m a vid. O . Pcri u: M . G r u b a , 0 . Pcri, S. Pihler, O s n o v i prava o p r i v r e d n i m prestup i m a , B e o g r a d , 1982, str. 4 2 - 4 3 .

192

KRIVINO DELO

pravno lice pravni pojam do kojeg se dolo apstrahovanjem i generalizacijom realnih i materijalnih elemenata. Pravno licc jc pravni pojam, koji se meutim zasniva na realnosti. Ono ima dve komponente: 1) pojmovno-konccptualnu i 2) realnu. Prva komponenta proizlazi i izvodi se iz druge. Stoga, pravno lice nije ni realnost samo po sebi, a ni fikcija, nego pravni pojam koji se vrsto zasniva na realnosti i iz nje proizlazi to je dovoljan osnov da se moe raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica. Pitanje kaznene odgovornosti pravnog lica oduvek je bilo sporno, pa se i neka uobiajena shvatanja moraju prihvatati sa odreenim rezervama. Tako sc i esto navoena maksima societas delinquere non potest" od strane nekih autora dovodi u sumnju u pogledu njenog vaenja u rimskom pravu. 1 6 7 ' Ipak, treba prihvatiti da j e u rimskom pravu, iako se u njemu eksplicitno ne nailazi na ovu maksimu, delikt pravnog lica bio smatran deliktom individua koje ga sainjavaju i d a j e kazna samo njih pogaala. 168 ' Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena, tako da ne stoji sasvim tvrenje da je tada bilo opteprihvaeno kanjavanje pravnih lica. Dok je taj stav bio zastupan od postglosatora i u kanonskom pravu, mada se i tada javljaju miljenja da su tu potrebna odreena ogranienja, kasnije se u XVI veku javljaju i drugaija miljenja zastupana od Farinaciusa i Clarua. l6v 'l najzad, treba napomenuti da u engleskom pravu, krivina odgovornost pravnih lica nije posledica nekog kontinuiteta sa srednjovekovnim commori law, kao to se ponekad misli, ve je do uvoenja te odgovornosti dolo kasnije. Pravno lice (corporation) bilo je u engleskom common law sasvim van krivinog prava, to je uglavnom bila poslcdica procesnog pravila da se okrivljeno lice moralo lino pojaviti pred sudom. Tek polovinom XIX veka dolazi do prvih prccedenata kojima se dozvoljava kanjavanje pravnih lica. Godine 1889. to je potvreno donoenjem Interpretation Acf'-a. 170 ' Izuzimajui anglosaksonsko pravo, danas su i dalje u manjini zemlje ije zakonodavstvo predvia krivinu odgovornost pravnih lica u pravom smislu. U Evropi se, meutim, u poslednje vreme uoava jasan trend uvoenja odreenih oblika krivine odgovornosti pravnog lica. Prvobitno predviena samo za privrednSTrmna dela posebnim zakonom iz 1950. godine, izmenom Krivinog zakonika Holandije iz 1976. godine uvedena jc opta krivina odgovornost pravnih lica. 1 7 "U vedskoj j e izmenama i dopunama Krivinog zakonika iz 1986 godine uvedena novana kazna za pravna lica.' 7 2 'Francuski Krivini zakonik iz 1994. godine sadri niz odredaba kojima se reguliu specifina pitanja krivine
167) V i d . B. A e k c r m a n n , Dic Strafbarkcit juristischcr Pcrsoncn im dcutschcn R c c h t u n d a u s l a n d i s c h e n R c c h t s o r d n u n g c n , F r a n k f u r t , 1984, str. 2 3 . 1 Jcschcck j c tu oprezan istiui d a j c o v o pravilo vailo v e r o v a t n o sa izvesnim o g r a n i e n j i m a . U p . H. H. J c s c h c c k . Lchrbuch d e s S t r a f r c c h t s , 1982, sir. 180. 168) V i d . T . M o m m s c n , R o m i s c h e s Strafrecht, Lcipzig, 1899, str. 7 3 i dalje. 169) V . M a n z i n i , Trattato di diritto penale italiano, vol. primo, T o r i n o , 1961, str. 5 3 7 - 5 4 0 . 170) P r e m a n j e m u , o s i m kada nije d r u g a i j e odreeno, pod p o j m o m l i c e " treba p o d r a z u m c v a t i i p r a v n o licc. V i d . K e n n y ' s Outlincs of Criminal L a w , C a m b r i d g c , 1962, str. 7 0 - 7 1 . 171) V i d . A . H u s s , Dic Strafbarkcit dcr juristischcr Pcrsoncn, Z S t W , 1/1978, sir. 2 4 8 . 172) U p . I n f o r m a t i o n Bullclin on Lcgal Activitics, Council o f E u r o p e . 2 7 . July 1988, str. 4 1 - 4 2 .

193

KRIVINO DELO

odgovornosti pravnog lica. 173 ' Osim Francuske, 174 ) u poslednjih desetak godina sledee evropske zemalje su uvele odreene oblike krivine odgovornosti pravnog lica: Norveka (1991), Finska (1995), panija (1995), Danska (1996), Bclgija(1999) 1 7 i >i vajearska(2003). Jedan od najnovijih krivinih zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivina dela jeste i Krivini zakonik Crne Gore donet decembra 2003. godine koji sadri samo naelnu odredbu u ovom pogledu (lan 31), dok se posebnim zakonom regulic materija odgovornosti pravnih lica za krivina dela. Ovakav razvoj j e i rezultat odreenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske unije, koje su nale svoj odraz i u nekoliko meunarodnih konvencija. No, tim se konvencijama nc predvia krivina odgovornost pravnih lica kao obavezna i univerzalna. Kao jednu od prvih i najznaajnijih inicijativa u ovom pogledu treba istai preporuku zemljama lanicama Saveta Evrope koju j e 1988. godine (posle estogodinjeg ekspertskog rada) usvojio Komiteta ministara br. R (88) 18 da uvedu krivinu odgovornost pravnih lica, ili druge sisteme kaznene odgovornosti pravnih lica. 176 ) Kada je u pitanju evropsko zakonodavstvo, i pored ovakvog razvoja koji dolazi do izraaja naroito poslednjih godina, ipak j e i dalje u ne tako malom broju zemalja prisutno reenje da se predvia kaznena odgovornost pravnih lica samo za prekraje i to preteno u oblasti privrede i finansija (poreza pre svega). 177 ' 5.4.2. Odgovornost pravnih lica u naem pravu Umesto krivine odgovornosti, ili odgovornosti samo za prekraje,jiai: je pravo izabralo srednji put uvoenjem speciftnc kategorije delikata, privrednih prestupa. I pored drugaijih miljenja, preovlauje stav da su privredni prestupi opravdali svoje postojanje u naem pravnom sistemu. Ipak, u odnosu na to shvatanje treba izraziti i odreene rezerve. Materija privrednih prestupa obiluje brojnim protivurenostima, izmeu ostalog i zato to se ne polazi od jedne konzistentne i jasne koncepcije to je, mora se priznati, teko uiniti, naroito kada je u pitanju kaznena odgovornost pravnog lica. Ona je kod nas uvedena spontano, pod pritiskom potreba prakse i promenjenog poloaja pravnih lica kao privrednih subjekata, a bez ozbilj173) N o u v c a u e o d e pnal, m o d e d'cmploi. Pari, 1993. Vid. naroito l. 1 2 1 - 2 , str. 1 9 9 - 2 0 0 . 174) U lanu 33. K Z S l o v e n i j e j e p r e d v i e n o da c s c krivina o d g o v o r n o s t p r a v n o g lica urediti p o s e b nim z a k o n o m , l a k o s c u o b j a n j e n j i m a u z t a j K Z tvrdi d a j e t i m e S l o v e n i j a prva sledila r e e n j e k o j e j c uvela Francuska, ta o d r e d b a , b e z obzira na razliite z a k o n o d a v n e motive, lii n a o d r e d b u lana 16. j u g o s l o v c n s k o g K Z iz 1947. g o d i n e . V i d . K a z c n s k i Z a k o n i k R e p u b l i k e S l o v e n i j e z u v o d n i m i pojasnili, Ljubljana, 1994, str. 4 2 . 175) Vid. G . Hcinc, Europaischc Entwicklungcn bci dcr strafrcchtlichcn Vcranhvortlichkcit von Wirtschaftsuntcrnchmcn und deren Fuhrungskraftcn, Schwcizcrischc Zcilschrift f u r Strafreeht, H c f l 1 , 2 0 0 1 , sir. 34. 176) Up. Council of Europe, Liability of enterprises for o f f c n c c s , Strasbourg, 1990, p. 6 - 7 . 177) T o r c c n j c , na primer, o d a v n o postoji u S R N e m a k o j . Vid. H . H . Jcschcck, o p . cit., str. 180. M e u t i m , i u N e m a k o j s c u n o v i j e v r e m e j a v l j a j u predloi za u v o e n j e krivine o d g o v o r n o s t i p r a v n i h lica. T a k o npr. G . E i d a m , S t r a f t a t c r U n t c r n c h m c n , Miinchcn, 1997, 1 3 0 - 1 3 1 .

194

KRIVINO DELO

nijeg sagledavanja moguih dometa i posledica takvog reenja: Kasnije izmene koje su sledile vie su ostavljale utisak da sc u ovoj oblasti i dalje luta, ili su predstavljale sitna kozmetika" doterivanja koja jednu u osnovi jo nezrelu ideju nisu mogle da uoblie u promiljen, razraen i usklaen sistem normi. 1 regulisanje materije posebnog dela, tj. pojedinih privrednih prestupa gde postoji izuzetno izraena hipertrofija inkriminacija, ne zadovoljava. Skoro da nema vanijeg zakona koji u okviru svojih kaznenih odredaba ne predvia na desetine privrednih prestupa. Norme kojima su propisani pojedini privredni prestupi esto su u legislalivno-tehnikom smislu nekvalitetne, pa ih je teko tumaiti i primenjivati. Prisutna je i neusklaenost pojedinih propisanih privrednih prestupa kako meusobno, tako i sa krivinim delima, a naroito sa privrednim prekrajima, a u nekim sluajevima i sa optim normama Zakona o privrednim prestupima. Zato se javlja sumnja da li se takvim inkriminacijama, kao i optim konceptom postavljenim u Zakonu o privrednim prestupima moe postii cilj i ostvarivati funkcija prava o privrednim prestupima. Ipak, uz korenitu reviziju prava o privrednim prestupima moglo bi se oekivali da e ono dati znaajan doprinos u zatiti vanih dobara od tetnih delalnosti pravnih lica. Uvoenjem prava o privrednim prestupima, samom injenicom da je re o kaznenoj odgovornosti sui generis, ne reavaju se neki problemi koji se javljaju na planu krivine odgovornosti pravnih lica. Jer, to bi, i pored toga to sc neki od tih problema mogu lake reSiti u okviru posebnog oblika kaznene odgovornosti, znailo njihovo zaobilaenje". Naime, neki osnovni principi moraju vaiti nc samo u krivinom pravu, ve i u kaznenom pravu u irem smislu, mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagoeni karakteru i obliku kaznene odgovornosti. Priroda odgovornosti za privredne prestupe u naem pravu moe biti sporna, kao to je sporna i priroda samog delikta koji je predmet i osnov te odgovornosti. Ako se slede zakonska reenja Zakona o privrednim prestupima, to je prvobitno bila odgovornost koja je u izvesnoj meri bila na liniji specifinc krivine odgovornosti pravnih lica: odgovornost fizikog lica jc bila akcesorna i u drugom planu. Koncepcijski, takvo reenje je imalo vie smisla od sadanjeg i trebalo ga je dalje razvijati. Meutim, postojee reenje, koje samo na prvi pogled usvaja samostalnu odgovornost pravnog i odgovornog lica, unosi sumnju u pogledu karaktera te odgovornosti, kao i odnosa odgovornosti pravnog i odgovornog fizikog lica kroz ije radnje se ostvaruje privredni prestup. Sadanja koncepcija odgovornosti za privredne prestupe, nastala jc kao rezultat tenji za ustanovljavanjem kaznene odgovornosti pravnih lica kojoj bi cilj bio obezbeivanje potovanja zakona i propisa u oblasti privrednog poslovanja pravnih lica. Postojea reenja u oblasti prava o privrednim prestupima teko da mogu ostvarivati ambicioznije ciljeve u smislu ostvarivanja zatitne funkcije kako sc ona uobiajeno shvata u krivinom pravu. [Ostajg otvoreno pitanje za buduu reformu: da li je opravdano postojanje privrednih prestupa i kaznene odgovornosti sui generis, ili i pored poznatih prigovora treba uvesti odgovornost pravnih lica za krivina dela. Ima osnova da se tvrdi da kriminalitet pravnih lica zahteva neto vie" od prekrajne odgovornosti, ali isto tako krivino pravo ne sme da odustane od svojih osnovnih naela i standarda, ne samo zbog pravno-dogmatskih razloga, nego i zbog toga to bi uvoenje u krivino pravo objektivne odgovornosti, kolektivnog kanjavanja i si. sadralo u sebi
195

KRIVINO DELO

opasnost od proirivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. Iako sc srednji p u f ' u naoj praksi nije pokazao dovoljno efikasnim on kao model ima i neke svoje prednosti. I u sluaju da se uvede odgovornost pravnih lica za krivina dela, to nc treba initi u okviru krivinog zakonodavstva u uem smislu (odnosno u KZ) ve tu materiju, zbog brojnih specifinosti pravnog lica kao subjekta krivinog dela, treba regulisati posebnim zakonom koji bi, u stvari, regulisao specijalno krivino pravo za pravna lica. 5.4.3. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima Ostavljajui po strani brojna pitanja iz oblasti sankcija prema pravnim licima, treba ukazati na mogunosti tih sankcija s obzirom na to da pravno lice ne poseduje subjektivni element neophodan za krivinu odgovornost fizikog lica. Svrha sankcija se ne moe ostvarivati direktnim uticajem na pravno lice kao takvo, ve na njegove organe i lanove. Pre svega da li pretnja kaznom i drugim sankcijama deluje generalno-prcventivno na pravna lica - potencijalne uinioce privrednih prestupa? Treba poi od pretpostavke da, pod odreenim uslovima, moe da se postigne gencralno-preventivno dejstvo, mada je to dejstvo u osnovi slabije nego kod fizikih lica. Pretnja kaznom koja ni kod fizikih lica nije upravljena na jedno tano odreeno fiziko lice, ve na sve potencijalne uinioce, u odnosu na pravna lica se jo vie rasplinjava" jer je subjekt kome je upuena jo neodreeniji i kao skup fizikih lica jo je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vrenje delikta. Specifian problem na planu generalne prevencije u odnosu na pravna lica jeste ostvarivanje zahteva da kanjavanje bude pravedno, jer kazna pogaa i one lanove pravnog lica koji su nevini, odnosno i one koji su se ak protivili izvrenju delikta. U pogledu specijalne prevencije, tj. delovanja na pravno lice koje je uinilo delikt, situacija je relativno jasna kada su u pitanju zatitne mere koje odgovaraju merama bezbednosti u krivinom pravu. Njihov specijalno-preventivni uinak se u principu ne moe negirati. Mada ne sa takvom sigurnou, treba uzeti da i kazna moe ostvarivati specijalno-preventivnu funkciju u odnosu na pravno lice.' 78 ' U pogledu retribucije, kao eventualnog cilja kazne, treba prihvatiti da i ona moe biti ostvarljiva i kod pravnih lica. Ne samo da kazna per definitionem sadri i odreeno zlo bez obzira kako je osea onaj prema kome se primenjuje, ve pravno lice preko svojih organa i lanova izreenu kaznu, po pravilu, shvata i kao retribuciju.

178) I L c v a s s c u r j c m i l j e n j a d a kazna m o e imati p o p r a v n o d e j s t v o u o d n o s u na k a n j e n o p r a v n o licc, n a r o i t o a k o j c p r a e n a i n e k i m m e t a m a n a d z o r a . U p . G . Lavasscur, Sanctions p n a l e s ct pcrsonncs m o r a l e s , R c v u c d c droil pnal ct d c c r i m i n o l o g i c , 1 9 7 5 - 7 6 , str. 7 0 7 , 7 1 3 .

196

KRIVINO DELO

I pored toga to u osnovi treba poi od toga da se svrha kazne i drugih sankcija u odreenoj meri moe ostvarivati prema pravnom licu, na putu njenog ostvarivanja stoje brojnije prepreke nego kod fizikog lica. I novana kazna kao jedina kazna koja se bez tekoa moe primenjivati prema pravnom licu, po pravilu, manje znai za pravno nego za fiziko lice. Kod uslovne osude i ostvarivanja njene svrhe javljaju se jo ozbiljnije sumnje. U odnosu na pravno lice ona je dubiozna sankcija s obzirom na njegove specifinosti i objektivnu odgovornost koju predvia Zakon o privrednim prestupima. Ta sankcija j e duboko inkorporisana u sistem individualne, subjektivne odgovornosti. Van tog sistema, ona bitno menja svoj karakter i domaaj. Osnovna prepreka u ostvarivanju svrhe sankcija prema pravnom licu jeste to to sc ona ostvaruje u okviru objektivne odgovornosti. Bez jedne minimalne subjektivizacijc, odnosno limitiranja objektivne odgovornosti, teko da se moe ostvarivati svrha kazne, pa i drugih sankcija za privredne prestupe prema pravnom licu. Osim toga, ako jc ista objektivna odgovornost osnov kanjavanja, nije opravdana jedna stroa kaznena politika. Dok sama pripadnost pravnom licu u principu moe biti opravdanje za to da svi lanovi posredno u odreenoj, manjoj meri budu pogoeni kanjavanjem pravnog lica, ozbiljnije, tee sankcije ne bi odgovarale stepenu njihove odgovornosti i njihovom stvarnom doprinosu izvrenju delikta u okviru pravnog lica. Subjektivizacija odgovornosti pravnog lica je mogua: kako u pogledu krivice odgovornog lica kao obaveznog uslova za odgovornost pravnog lica, tako i u pogledu konstituisanja krivice pravnog lica u normativnom smislu.

197

Odsek dragi OBLICI I NAIN OSTVARIVANJA KRIVINOG DELA I. PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA 1. Naelna pitanja kanjivosti nedovrenog krivinog dela Kada se govori o krivinom delu podrazumeva se da je uinilac preduzeo radnju izvrenja, kao i daje nastupila posledica, osim kod onih krivinih dela iji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. Meutim, postoje situacije kada krivino delo ostaje nekompletno, kada uinilac otvan samo jedan njegov deo, Hi pak preduzme odreene radnje koje vode izvrenju krivinog dela. Osnovno pitanje koje se u vezi sa tim postavlja jeste gde je granica ije prekoraenje od strane uinioca znai njegov ulazak u kriminalnu zonu". I ove situacije bi trebalo posmatrati sa aspekta ostvarenosti obaveznih elemenata u pojmu krivinog dela. Dakle, krivinog dela ne bi moglo da bude ukoliko nisu ostvarena etiri njegova bitna elementa: radnja, predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica. Sa tog aspekta treba posmatrati mogue faze u ostvarenju krivinog dela. Uobiajeno je u naoj krivinopravnoj literaturi da se smatra da postoje etiri mogue faze (ili stadijuma) u ostvarenju krivinog dela. To su: donoenje odluke; pripremne radnje; pokuaj i dovreno krivino delo. U pogledu kanjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmeu objektivnih i subjektivnih teorija. Subjektivne teorije polaze od toga daje ve u najranijoj fazi krivinopravna intervencijaopravdana s obzirom na ispoljenu volju uinioca da izvri krivino delo. Objektivna, pak, smatra da samo tetne posledice na zatitnom objektu, na pravnom dobra (makar i u obliku ugroavanja) opravdavaju krivinopravnu intervenciju. Kada se radi o prvoj fazi, donoenju odluke da se krivino delo izvri, postoji saglasnost da za samu odluku ne treba kanjavati. Uobiajena je izreka cogitationis poenam nemo patitur", tj. da se za mislThiko ne kanjava. Bez posebnog obrazlaganja, potpuno je jasno da u toj situaciji ne moe biti govora o postojanju elemenata krivinog dela, poev od toga to nedostaje osnovni, nosei element, a to je radnja krivinog dela. to se tie ostalih stadijuma u ostvarenju krivinog dela, takoe je jasna i nesporna situacija dovrenog krivinog dela. Dovreno krivino delo je pravilo, 198

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

na njemu se zasniva itavo krivino pravo i kada se govori o tome da neko ponaanje predstavlja krivino delo ima se u vidu upravo dovreno krivino delo. 1 zakonski opisi krivinih dela imaju u vidu dovreno krivino delo. Za razliku od odluke i dovrenog krivinog dela, prve i poslednje mogue faze u ostvarenju krivinog dela, pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-politikog opravdanja kanjavanja za pokuaj i pripremanje krivinog dela izaziva niz dilema. Dok kod pokuaja moe da se govori o postojanju etiri bitna, obavezna elementa krivinog dela (i pored toga to nije nastupila posledica), opravdanost kanjavanja za pripremne radnje je teko obrazloiti. Kod njih nedostaje radnja krivinog dela, kao i predvienost u zakonu. Osim u sluaju kada su one same proglaene za posebno krivino delo (vid. dole odeljak 2), pripremanje nekog krivinog dela kao prethodni stadijum pre zapoinjanja njegovog izvrenja, ne moe se obuhvatiti optim pojmom krivinog dela. Zbog toga je kanjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opteg dela i optem pojmu krivinog dela. Dok se pravnodogmatski pripremne radnje nikako ne mogu pravdati, kriminalno-politiki posmatrano mogli bi sc pronai razlozi za kanjavanje odreenih pripremnih radnji. Meutim, kriminalna politika koja bi teila proirivanju granica krivinog prava zalaganjem za iroko inkriminisanje pripremnih radnji ne bi bila kriminalna politika koja uvaava principe pravne drave. U naem krivinom pravu se za pokuaj kanjava pod odreenim uslovima, tj. kod odreenih krivinih dela to je i pravno-dogmatski i kriminalno-politiki manje-vie nesporno. 179 'Meutim, kanjavanje za pripremne radnje u krivinom pravu, pa i onda kada se naglaava izuzetnost njihovog kanjavanja, predstavlja strano telo koje se teko moe obuhvatiti bilo kojim optim pojmom krivinog dela, a i kriminalno-politiki razlozi za kanjavanje pojedinih pripremnih radnji su dubiozni. U stvari, tu je re o jednom irem, i vrlo sloenom pitanju koje prevazilazi ranije rasprave koje su se vodile u okviru objektivne i subjektivne teorije kanjavanja za pokuaj i pripremanje krivinog dela, a to je pitanje da li je i k ida opravdana krivinopravna zatita u sluajevima udaljenijih ugroavanja zatitnog objekta. Iako se to pitanje delimino odnosi i na krivina dela ija se posledica sastoji u opasnosti (pre svega apstraktnoj), ono je od posebnog znaaja za pitanje kanjavanja pokuaja, a naroito pripremanja krivinog dela.1""'
179) S u b j e k t i v n e i objektivne teorije o k a n j a v a n j u p o k u a j a d a n a s u s v o m p r v o b i t n o m o b l i k u , k a d a su bile otro suprotstavljene j e d n a d r u g o j , imaju s a m o istorijski z n a a j . T a k o R. M a u r a c h , K. H. Gosscl; H . Z i p f , Strafrecht, Allgcmcincr Tcil, Tcilband II. Hcidclbcrg, 19K4. p. 30. 180) K a n j a v a n j e za p r i p r e m n e r a d n j e bilo j c karakteristino za krivina z a k o n o d a v s t v a bivih socijalistikih z e m a l j a . D a n a s su vrlo retka evropska krivina z a k o n o d a v s t v a k o j a k a n j a v a j u v e za s a m o p r i p r e m a n j e krivinih dela. Jedan o d rctkih krivinih z a k o n i k a koji t o i n e j e s t e h o l a n d s k i K Z iz 1886. g o d i n e (ukljuujui i n a j n o v i j e i z m e n e i d o p u n e ) . U lanu 46. p r o p i s a n o j c da s c k a n j a v a za p r i p r e m n e r a d n j e onih krivinih dela za koja j c propisana k a z n a u t r a j a n j u od n a j m a n j e o s a m godina (posebni m i n i m u m ) . K a z n a za p r i p r e m n e r a d n j e iznosi p o l o v i n u k a z n e p r o p i s a n e za d o v r e n o krivino delo. U p . T h e Dutsch Penal C o d e ( W e t b o c k van S t r a f r c c h t ) , 3 0 T h e N c t h c r lands, T h e A m e r i c a n Scrics o f Forcign Penal C o d c s , 1997, p. 75.

199

KRIVINO DELO

S obzirom na to da kod pokuaja, a naroito kod pripremnih radnji, dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugroavanja zatitnog objekta, krivinopravnu zatitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugroavanja. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zatitnog objekta i intenzitet njegovog ugroavanja. 181 ' to jc neko dobro vrednije, a intenzitet ugroavanja vie izraen, utoliko jc opravdanija krivinopravna zatita. U izvesnoj meri, ove dve komponente sc mogu meusobno kompenzovati. Potrebno je utvrditi koja je to minimalna koliina" intenziteta ugroavanja i kod najvrednijeg dobra, odnosno mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana krivinopravna intervencija. Tu donju granicu odreuje intenzitet ugroavanja, ali i jo jedan kriterijum. Taj kriterijum bi bio zabrana zadiranja krivinog prava u privatnu, linu sferu graana. No, gde su granice privatnosti u kojoj je pojedinac suveren i gde nije opravdano nikakvo meanjc drave, pogotovo ne u vidu krivinopravne intervencije? Nije prihvatljivo da se ta granica postavi tako nisko i svede samo na princip cogitationis poenam nemo pati tur", tj. da se za same misli ne kanjava, jer bi to u stvari znailo samo svoenje na neki prirodni minimum line sfere pojedinca. U savremenim demokratskim drutvima privatnu sferu pojedinca nc treba odreivati u naturalistikom, ve u normativnom smislu kao osnovno pravo graana koje se sastoji iz vie posebnih prava."121 Pravo na privatnu sferu danas mora obuhvatiti znatno iru zonu nego u vreme kada jc pomenuti princip postavljen (Ulpian, Digeste, 48.19.18). Ono to se pojedincu priznaje i garantuje kao pravo na linu, privatnu sferu mora biti iznad te donje granice koja je jednostavno samo neka vrsta prirodne, fizike granice." 13 'To znai da pravo na nepovredivost privatne sfere pojedinca obuhvata bar i saoptavanjc svojih misli u privatnom krugu, ili pravo na glasno razmiljanje" odnosno pismeno ili na drugi nain beleenje svojih misli. Kanjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinca ne moe imati svoje opravdanje. Nc sme sc krivinopravna zatita postaviti tako da se neke inkriminacije, u prvom redu, odnose na uinioca kao izvor opasnosti po zatitni objekt i gde se ve najraniji spoljni znaci njegove opasnosti po zatieno dobro obuhvataju kriminalnom zonom. Jer, to bi delimino znailo i posredno uvoenje odavno kompromitovanih i odbaenih predeliktnih mera. Mora se poi od prava graana na jednu linu, od kontrole slobodne sferu. 184 'Kriterijum za odreivanje kruga radnji koje spadaju u tu sfero ne moe biti okolnost
181) O n e k i m d r u g i m neprihvatljivim o s n o v a m a za proirivanje k r i m i n a l n e z o n e i na n a p a d e z n a t n o u d a l j e n e od povrede zatitnog o b j e k t a vid. kritiki G . J a k o b s , Kriminalisierung im V o r l c l d cincr Rcchtsgutsvcrlctzung, Z S | W , n. 4 . 1 9 S 5 , p . 7 5 2 . 182) U t o m s m i s l u Jakobs, ibid., p. 7 5 4 - 7 5 5 . 183) l a k o s c p r a v o na privatnu s f e r u e s t o kri, e m u p o g o d u j e i i n j e n i c a da d a n a s p o s t o j e takva tehnika sredstva ija upotreba p r a v o na nepovredivost privatne s f e r e pretvara u o b i n u iluziju, to n a r a v n o n c z n a i i o p r a v d a n o s t legalizovanja takvih zadiranja u privatnu sferu. 184) T a k o J a k o b s koji p o j a m s u b j e k t a krivinog dela d e f l n i e u irem s m i s l u unosei u laj p o j a m i privatnu, internu s f e r u (Interna) subjekta (Jakobs, op. cit., p. 753). T a k o s c i p o m o u p r a v n o d o g m a t s k o g a r g u m e n t a , o d n o s n o d r u g a i j i m o d r e d i v a n j e m p o j m a s u b j e k t a u s i s t e m u krivinog prava, m o e iskljuiti k a n j a v a n j e d n o g a t o j c o b u h v a e n o privatnom s f e r o m , j e r k r i v i n o d e l o m o e bili s a m o n e t o Sto s c preduzima van s f e r e s u b j e k t a k r i v i n o g dela.

200

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

da li sc radi o odnosu sa drugim licem, ili ne. Dok neki odnosi izmeu dva ili vie lica ne izlaze iz njihove privatne sfere, injenica da pojcdinac sam preduzima neko ponaanje ne mora nita da znai u pogledu privatnosti tog ponaanja. Tu jc presudan odnos prema javnosti, odnosno momenat kada ponaanje pojedinca postaje relevantno i za druge, a ne samo za one koji to ponaanje preduzimaju. 2. Pripremanje krivinog dela Jedno krivino delo se moe pripremati na vrlo razliite naine. Re jc o radnjama lcoje mogu biti u daljoj ili blioj vezi sa radnjom izvrenja. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva postojanje umiljaja. Ne moe se nehatno pripremati neko krivino delo. Upravo u umiljaju sc moe videti jedino (mada ne i dovoljno) opravdanje za kanjavanje i za samo pripremanje krivinog dela, umiljaj uinioca je ono to ugroava objekt krivinopravne zatite, a ne sama radnja koja je preduzeta. Za kanjivost umiljajnog pripremanja izvrenja krivinog dela potrebno je daje to izriito predvieno u posebnom delu. To se moe uiniti na dva naina: 1) propisivanjem pripremanja kao posebnog krivinog dela i 2) propisivanjem kanjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivinog dela. Prvu vrstu kanjivih pripremnih radnji predstavljaju one pripremne radnje koje su odreene kao posebno krivino delo. Tu se formalno gledajui i nc radi o pripremnim radnjama: zakon ih jc podigao na rang radnje izvrenja. S obzirom na to da su predviene kao posebno krivino delo, za njih vae opti standardi za propisivanje opisa bia krivinog dela, tako da se neki znaajniji posebni problemi ne javljaju kod te vrste pripremnih radnji. Na primer, kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predvia kao krivino delo, onda to ini tako to precizira li emu se to pripremanje sastoji, a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo krivino delo (lan 246. stav 6. KZ). Za pripremne radnje koje su predviene kao posebno krivino delo vid. na primer, i lan 227. KZ (pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za lalsiftkovanje). Iako je propisivanje kanjavanja za pripremne radnje na ovaj naJin u osnovi prihvatljivo i ne mogu mu se uputiti ozbiljniji naelni prigovori, ipak nije poeljno i opravdano propisivati vei broj krivinih dela ija je radnja izvrenja u stvari pripremna radnja za neko drugo krivino delo. Meutim, u vezi sa kanjavanjem druge vrste pripremnih radnji, a to su pripremne radnje u uem smislu (delieta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. Poseban problem predstavlja kako odrediti u emu sc one sastoje, kao i kak 3 u konkretnom sluaju postaviti granicu izmeu radnje izvrenja i pripremne radnje (apstraktno posmatrajui to je relativno jednostavno: obino se kae da radnja izvrenja ulazi u bie krivinog dela, a pripremna radnja ne). Nae ranije krivino zakonodavstvo kod nekih krivinih dela propisivalo je da e se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvrenje, a da se pri tome blie ne odreuje u emu sc 201

KRIVINO DELO

sastoji njihovojjripremanje. Kanjavanje za pripremanje krivinog dela trpi prigovor ne samo zbog toga to je zona kanjivosti suvie iroko postavljena, ve i zato to krivinopravna odredba kojom se to kanjavanje predvia sa aspekta naela zakonitosti (lex certa) nije dovoljno odreena. Upravo zbog tog problema, zakonodavac je pokuao da da jednu optu definiciju pripremnih radnji. To je uinjeno tako to su pripremne radnje bile svrstane u etiri grupe na osnovu odreenih kriterijuma (lan 18. stav 3. OKZ). Te etiri grupe pripremnih radnji su: 1) nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrenje krivinog dela; 2) otklanjanje prepreka za izvrenje krivinog dela; 3) dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvrenja krivinog dela i 4) druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela a koje ne predstavljaju radnju izvrenja. Iako ova zakonska odredba vie nije predviena u optem delu KZ-a, postavlja se pitanje da li kriterijumi koje ona postavlja mogu da ree problem razgranienja pripremnih radnji koje nisu kanjive od pokuaja koji je kanjiv kod teih krivinih dela. Moe se rei da ti kriterijumi mogu biti od koristi, ali da ipak ne reavaju ovaj sloen problem. Naime, oko pripremnih radnji navedenih u prve tri grupe u praksi uglavnom i nema spora, tj. to su tipine pripremne radnje, tj. radnje koje ne ulaze u sferu pokuaja, dok etvrta kategorija pripremnih radnji ostavlja skoro potpuno otvoren problem odreivanja pojma pripremnih radnji. Upravo su se kod tih ostalih pripremnih radnji i javljali problemi u praksi. Iako se te druge pripremne radnje vezuju za neposredno izvrenje krivinog dela, to je znailo da se nije moglo kanjavati za pripremne radnje koje su udaljene od radnje izvrenja, to nije dovoljno precizan kriterijum, odnosno odreivanje svih ostalih pripremnih radnji ostalo je na nivou generalne klauzule. Zato, propisivanje opteg pojma pripremnih radnji zajednikog za sva krivina dela nuno vodi povredi naela odreenosti (lex certa). KZ vie ne predvia kanjavanje pripremanja odreenog krivinog dela (delicta preparata), tj. pripremnih radnji u uem smislu. Ne samo da nema opte odredbe o"pripremnim radnjama, nego se ni kanjavanje za pripremanje bez odreivanja u emu se^ono sastoji vie ne predvia kod pojedinih krivinih dela. Upravo ukidanje opte odredbe o pripremnim radnjama znai da zakonodavac ne bi vie mogao da propisuje pripremanje nekog krivinog dela kao kanjivo, a da pri tome ne precizira u emu se sastoji to pripremanje. Ipak, ovaj naelni stav od koga se polo u novom KZ nije sasvim dosledno sproveden. Kod veine krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG predvia se kanjavanje i za pripremne radnje. One nisu kod svakog krivinog dela precizirane kao posebno krivino delo, ve se to ini u jednom zajednikom lanu (lan 320. stav 2). To samo po sebi, iz razloga zakonodavne tehnike, moe biti prihvatljivo onda kada se za srodna krivina dela mogu propisati iste pripremne radnje. Meutim, to je uinjeno na uopten nain tako to se koristi formulacija ranijeg lana 18. OKZ, s tim to se uz etiri grupe pripremnih radnji, dodaje i j e dan oblik pripremnih radnji specifian za ova krivina dela (lan 320. stav 3).

202

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

3. Pokuaj krivinog dela 3.1. Pojam i vrste pokuaja Dovrene) krivino delo je osnovna forma kanjivog ponaanja. Ono podrazumeva ostvarenost svih predvienih elemenata bia krivinog dela. Jedan od stadijuma u ostvarenju krivinog dela jeste pokuaj. Kod pokuaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umiljaj, a na objektivnom planu se zahteva da je izvrenje krivinogdela zapoeto. Delo je zapoeto onda kada je dolo do preduzimanja radnje izvrenja (u celini ili delimino), ali krivino delo nije dovreno. Pokuaj krivinog dela je nepotpuno ostvarenje bia krivinog dela. Tu nedostaje neki od predvienih elemenata bia krivinog dela, a to je, po pravilu, posledica. I 8 " S obzirom na to da se pokuaj nalazi izmeu pripremnih radnji i dovrenog krivinog dela, potrebno je odrediti njegove granice u odnosu na tu raniju i kasniju (poslednju) fazu, tj. odrediti njegovu donju i gornju granicu. Pokuaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. On predstavlja krivino delo, mada nepotpuno, dok pripremanje krivinog dela samo po sebi nije krivino delo, ono ne ispunjava zakonski opis nekog krivinog dela. Naprotiv, pripremne radnje stoje van bia krivinog dela. Iako je u praksi, u konkretnom sluaju nekada veoma teko povui tu granicu, kriterijum za naelno razgranienje je relativno jednostavan. Taj kriterijum jeste da li je preduzeta radnja izvrenja (pokuaj) ili nije (pripremne radnje). To se utvruje na osnovu zakonskog opisa radnje izvrenja pojedinih krivinih dela. Meutim, poto jc zakonski opis bia krivinih dela, po pravilu, na visokom stepenu apstraktnosti i uoptenosti, esto je teko u konkretnom sluaju postaviti tu granicu. U nekim sluajevima potrebno je preduzetu radnju vrednovati sa aspekta ivotnog iskustva utvrujui da li ona ini celinu sa onim radnjama koje nesumnjivo predstavljaju radnju izvrenja. Dodatni kriterijum jeste i dovoenje u vezu predu? ete radnje sa zatitnim objektom, tj. postavljanje pitanja da li jc u konkretnim sluaju preuzimanjem odreene radnje neposredno ugroen objekt krivinopravne zatite. Od znaaja je i da li je dolo do ugroavanja objekta radnje kod onilrtcrivinifi dela koja ga imaju. Posebno je sloeno razgranienje sa onim vrstama pripremnih radnji kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, koje su u tesnoj vezi sa radnjom izvrenja. Na primer, pozivanjem potencijalne rtve da doe na odreeno mesto na kojem bi bila liena ivota stvaraju se uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela ubistva. Meutim, time jo nije zapoeta radnja izvrenja liavanja ivota tog lica, tako da se ne radi o pokuaju ubistva (tako VSS u odluci Kr. 425/62 od 21. 6.1962. godine). Ovo razlikovanje je vano kod krivinih dela iji je pokuaj kanjiv, dok kod ostalih krivinih dela ono nema praktini znaaj.
185) K o d p o k u a j a krivinih dela k o j a u s v o m biu n e m a j u posledicu n e d o s t a j e d e o r a d n j e i z v r e n j a , tj. r a d n j a izvrenja j c zapoeta ali n i j e d o v r e n a .

203

KRIVINO DELO

Kod krivinih dela iji pokuaj nije kanjiv, mnogo vei znaaj ima razlikovanje izmeu pokuanog i dovrenog krivinog dela. Kod tih krivinih dela odreivanje granice izmeu pokuanog i dovrenog krivinog dela predstavlja, u stvari, odreivanje granice ulaska u kriminalnu zonu. To razlikovanje jc vano i kod krivinih dela kod kojih jc pokuaj kanjiv, ali ne u kvalitativnom smislu postavljanja granice izmeu kanjivog i onoga to je van sfere krivinog prava ve u, moglo bi se rei, kvantitativnom smislu kod izbora krivine sankcijc i odmeravanja kazne. Postavljanje granice izmeu pokuanog i dovrenog krivinog dela po pravilu jc sloenije kod krivinih dela koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna krivina dela). Poznato je da naroito neka krivina dela u pogledu svoje radnje izazivaju dileme u pogledu toga da lije radnja izvrenja dovrena ili nije. I neka posledina krivina dela u tom pogledu zadaju tekoe jer jc posledica u veoma tesnoj vezi sa radnjom, ona nastupa dovretkom radnje izvrenja, pa i sama zakonska formulacija ne sadri izriito posledicu ve jc ona obuhvaena radnjom izvrenja (na primer, oduzimanje" kod krivinog dela krae podrazumeva prekid postojeeg i zasnivanje novog priteanja nad pokretnom stvari kao poslcdicc). Ipak, kod veine krivinih dela koja u svom biu imaju posledicu, nastupanje posledice predstavlja relativno jasan kriterijum za razgranienje izmeu pokuanog i dovrenog krivinog dela. Tu sc, naravno, mogu javiti problemi druge prirode kao to su oni na planu uzronosti. Ukoliko se ne moe utvrditi uzrona veza izmeu preduzete radnje izvrenja krivinog dela i posledice koja jc nastupila, delo ostaje u pokuaju. Za postojanje pokuaja krivinog dela jc karakteristian izostanak posjedicc. To znai da uinilac sa umiljajcm preduzima radnju izvrenja delimino ili u cclini, zapoinje radnju izvrenja ali posledica izostaje. Pri tome se mogu razlikovati dve situacije i dve vrste pokuaja. U prvoj, kada se radi o nesvrenom pokuaju, uinilac je preduzeo samo deo radnje izvrenja, on radnju izvrenja nije dovrio pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. U drugoj situaciji, kuda postoji svreni pokuaj, uinilac preduzima kompletnu radnju izvrenja, ali iz razliitih razloga posledica nc nastupa. Sporno je da li tu podelu treba vriti na osnovu subjektivnog ili objektivnog kriterijuma. Dok se u naoj teoriji to pitanje skoro i ne spominje, l86) u stranoj literaturi je vladajue shvatanje da svreni pokuaj postoji onda kad uinilac veruje d a j e preduzeo sve to je potrebno za dovrenje krivinog dela. Ukoliko pak on veruje da je potrebno da s ciljem dovrenja preduzme jo neke radnje, u pitanju je nesvreni pokuaj (subjektivna teorija). I87) Ova podela je znaajna pre svega kod dobrovoljnog odustanka (ali i za neka druga pitanja, npr. kod odmeravanja kazne).
186) Izuzetak j c i v a n o v i koji sc b e z raspravljanja o v o g p r o b l e m a o p r c d c l j u j c za objektivni kriterijum kod o d r o i v a n j a p o j m a licSvrcnpg i s v r e n o g p o k u a j a . T o j c u stvari poslcdica n j e g o v o g d o s l c J n o s p r o v e d e n o g o b j e k t i v n o g s h v a t a n j a p o j m a k r i v i n o g dela. Up. T . ivanovi, O s n o v i krivinog p r a v a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , Opti deo, II k n j i g a , Beograd, 1937, str. 156. 187) V i d . H . Otto, G r u n d k u r s Strafrccht, A l l g c m c i n c Strafrcchislchrc, Berlin - N c w Y o r k , 2 0 0 0 , sir. 2 5 8 . T a k o d c i D. Kicnapfcl, GrundriB d e s ostcrrcichischcn Strafrcchts, A l l g c m c i n c r Tcil. Wicn, 1998, str. 128.

/ I

204

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

Upravo utvrivanje postojanja dobrovoljnog odustanka od izvrenja krivinog dela (vid. dole odeljak 3.4) ide u prilog prihvatanju subjektivnog kriterijuma za razgranienje nesvrenog od svrenog pokuaja. Da li e uinilac preduzeti jo neto s ciljem dovrenja krivinog dela zavisi od njegove predstave i plana kako e se dogadaji odvijati.""" Da li e za vrednovanje ponaanja uinioca kao dobrovoljnog odustanka biti potrebno daje on preduzeo radnje za spreavanje posledice (kod svrenog pokuaja) ili je dovoljno njegovo pasivno dranje (kod nesvrenog pokuaja) zavisi pre svega od njegovog subjektivnog stava prema onome Stoje preduzeo."19' Pokuaj moe postojati od momenta kada j e izvrilac zapoeo radnju izvrenja, pa sve do momenta nastupanja posledice. Nastupanje posledice iskljuuje pokuaj. Pokuaj i posledica predstavljaju contradictio in adjeeto. Izostanak posledice 11c znai, meutim, uvek i postojanje pokuaja krivinog dela. Pokuaj nekih krivinih dela ne moe postojati zato to to nije mogue zbog same njihove prirode (npr. prava krivina dela neinjenja) 190 ', ili zato to je radnja pokuaja inkriminisana kao svreno krivino delo. Kod nekih krivinih dela ne moe postojati svreni pokuaj, jer se u tom sluaju radi o svrenom krivinom delu. Nc moe postojati svreni pokuaj krivinih dela koja u svom zakonskom opisu nc sadre posledicu, tj. ije bie ne obuhvata posledicu kao obavezan konstitutivni elemenat. To su sva krivina dela ija se posledica sastoji u apstraktnoj opasnosti. No, to su i neka druga krivina dela za ije se dovrenje nc trai nastupanje odreene posledice (delatnosna krivina dela), koja sc smatraju dovrenim preduzimanjem radnje izvrenja u cclini (npr. krivino delo silovanja). S druge strane nastupanje posledice ne znai uvek i postojanje dovrenog krivinog dela. Do posledice moe doi delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvrenja uinioca. Takoe, dovreno delo nee postojati ni onda t k o posledica nastupi ali se uinilac ne moe smatrati krivim za nastupanje posledicc. Konstitutivni elemenatj)okuaja jeste umiljaj uinioca. Za pokuaj je takoe karakteristino d a j e u potpunosti ostvareno subjektivno bie krivinog dela, tj. da postoji umiljaj, a kod pojedinih krivinih dela gde j e to predviero i ostali subjektivni elementi (namera npr.). Pokuaj iz nehata se nc moe ni hipotetiki zamisliti, a i kada bi to bilo mogue, to ne bi imalo nikakav krivinopravni znaaj.

188) T a k o H . H . J c s c h c c k , T . W c i g c n d , op. cit., str. 541. 189) F u c h s istie da to proizlazi iz logike stvari. Up. H. F u c h s , op. cit., str. 2 7 7 . 190) Za razliku o d pravih krivinih dela neinjenja kod kojih j c za d o v r e n o krivino d e l o d o v o l j n o o b i n o proputanje, p o k u a j nepravih krivinih dela n e i n j e n j a j c m o g u s o b z i r o m na t o da o n a i m a j u poslcdicu, da sc ona sastoje u n c o t k l a n j a n j u poslcdicc o d strane lica k o j e j c d u n o d a sprei posledicu. U k o l i k o k o d uionioca (garanta) postoji u m i l j a j da k r e n j e m s v o j e o b a v e z e p r e d u z i m a nja o d r e e n o g i n j e n j a ostvari neko krivino delo, s a m i m k r e n j e m tc o b a v e z e ( z a p o i n j a n j e m njen o g krenja), dolazi d o p o k u a j a tog krivinog dela. N c i s p u n j a v a n j c d u n o s t i uinioca k r i v i n o g deta koji ima p o l o a j garanta n e m a uvek za rezultat d o v r e n o krivino delo. Z a t o j c m o g u p o k u a j koji s c sastoji u ( u m i l j a j n o m ) krenju o b a v e z e da s e p r e d u z m e o d r e e n o i n j e n j e k o j i m bi s c spreilo izvrenje krivinog dela b e z obzira na t o to d o o s t v a r e n j a d o v r e n o g k r i v i n o g dela nije d o l o iz nekih drugih razloga i d e l o v a n j a nekih drugih okolnosti u k o n k r e t n o m s l u a j u .

205

KRIVINO DELO

Pored podele na svreni i ncsvrcni pokuaj, postoji i tzv. kvalifikovani pokuaj kojfj'e takodc relevantan prilikom odmeravanja kazne. Kvalifikovani pokuaj, tj. tea vrsta pokuaja postoji onda kada jc kroz pokuaj nekog teeg krivinog dela dovreno neko lake krivino delo (npr. kroz pokuaj silovanja budu ostvareni elementi krivinog dela bludnih radnji). U tom sluaju uzima sc da postoji samo pokuaj teeg krivinog dela (a ne sticaj) ali okolnost da je kroz pokuaj dovreno neko lake krivino delo treba tretirati kao oteavajuu okolnost prilikom odmeravanja kazne. 3.2. Kanjavanje za pokuaj Kod kanjavanja za pokuaj treba razlikovati dva pitanja: kod kojih krivinih dela je pokuaj kanjiv, i kako, odnosno kojom kaznom se kanjava pokuaj: U pogledu prvog pitanja reenje u naem krivinom pravu odreuje krug krivinih dela kod kojih je pokuaj kanjiv vezivanjem za propisanu kaznu. Tp znai da se polazi od naelnog stava d a j e kanjavanje za pokuaj opravdano kod teih krivinih dela. Naravno, neophodno je precizirati koja su to tea krivina dela. To e ini tako to se ovo razgranienje vri s obzirom na zapreenu kaznu. Kanjava se za pokuaj onih krivinih dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od pet godina ili tea kazna.""Pri tome nije od znaaja da li je pef godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne kod nekog krivinog dela, ili je u okviru propisanog raspona. Presudno je da postoji mogunost izricanja kazne zatvora u trajanju od pet godina ili tee kazne. To, na primer, znai d a j e kanjiv kako pokuaj krivinog dela ubistva (jer je za to krivino delo propisan zatvor od pet do petnaest godina), tako i pokuaj krivinog dela pronevere (krivino delo pronevere zapreeno je zatvorom od est meseci do pet godina). Dalje, kanjiv je i pokuaj, na primer, krivinog dela silovanja za koje je zapreena kazna u rasponu koji omoguava izricanje kazne zatvora od pet godina (zatvor od dve do deset godina). Izuzetno, pokuaj moe biti kanjiv i kod lakih krivinih dela za koja se ne moe izrei kazna zatvora od pet godina. Uslov za to jeste da je kod nekog takvog krivinog dela izriito propisano da e se uinilac kazniti i za pokuaj. Razlog za kanjavanje pokuaja takvih krivinih dela nije njihova teina, ve njihova priroda, tj. potreba da se reaguje jo u ranijoj fazi njihovog ostvarenja (to je, na primer, sluaj sa krivinim delom obine krae za koje je inae u KZ propisana novana kazna ili zatvor do tri godine). U sluaju da je re o kanjivom pokuaju, postavlja se pitanje kojom e se kaznom kazniti uinilac pokuanog krivinog dela. Propisujui kaznu kod pojedinih krivinih dela zakon to ini imajui u vidu dovreno krivino delo.
191) U n e k i m krivinim z a k o n o d a v s t v i m a granica i z m e u k a n j a v o g i n e k a n j i v o g p o k u a j a s c o d r e u j e v e z i v a n j e m za visinu p r o p i s a n o g p o s e b n o g m i n i m u m a . T a k o u K Z N c m a k c k a n j i v j c p o k u a j o n i h krivinih dela kod kojih j c p r o p i s a n a k a z n a u t r a j a n j u od n a j m a n j e j e d n e g o d i n e z a t v o r a (vid. 1 2 , 2 3 ) .

206

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

Reavajui pitanje kojom e sc kaznom kazniti uinilac pokuanog krivinog dela, zakonodavac upuuje na tu kaznu. Naime, pokuaj sc kanjava istom kaznom koja je propisana za dovreno krivino delo, ali se kazna moe i ublaiti (to se u praksi najee i ini). Pokuaj je, dakle, fakultativni osnov za ublaavanje kazne. 3.3. Nepodoban pokuaj Nepodoban pokuaj postoji onda kada uinilac krivinog dela pokua da izvri krivino delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu (lan 31. KZ). Krivino delo nije bilo mogue dovriti ili s obzirom na nepodobnost sredstva, ili s obzirom na nepodobnost predmeta radnje krivinog dela. KZ ograniava nepodoban pokuaj, dakle, na dve situacije: ili sc sa odreenim sredstvom ne moe izvriti krivino delo (ne moe prouzrokovati posledica), ili je re o takvom predmetu radnje na kome se ne moe preduzeti radnja izvrenja, odnosno prouzrokovati posledica." 2 'Mogui su i sluajevi u kojima jc nepodobno i sredstvo [objekt radnje. Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokuaja: apsolutno i relativno nepodoban pokuaj. Apsolutno nepodoban pokuaj postoji onda kada sa odreenim sredstvom ili na odreenom predmetu ni pod kojim uslovima nije mogue dovriti krivino delo. O relativno nepodobnom pokuaju se, pak, radi onda kada u konkretnom Ruaju, zbog delovanja odreenih okolnosti i uslova, sa odreenim sredstvima iii na odreenom predmetu nije bilo mogue izvriti krivino delo, odnosno prouzrokovati posledicu kod posledinih krivinih dela. Ovu podelu 'reba samo uslovno prihvatiti. Naime, granicu izmeu apsolutno i relativno nepodobnog pokuaja nije uvek mogue precizno odrediti. ak i neki kolski primeri za apsolutno nepodoban pokuajTzazivaju odreene dileme, fJa primer, pucanje iz ispravnog ali praznog vatrenog oruja moglo bi se smatrati i relativno nepodobnim pokuajem:, oruic kao takvo bilo ie podobno da prouzrokujeposlcdicu pod uStovom a j e u t ^ m u b i l a municija. Prema nekim teorijama (teorija utiska) ak i pucanje na oveka koji je mrtav a izgleda kao da spavaj smatra se relativno, a mrapolutno nepodobnim pokuajem ubistva.' 931 U nekim sluajevima bi se mogli naVesli argumenti kako u prilog postojanja apsolutno, tako i relativno nepodobnog pokuaja (npr. u sluaju pucanja iz pitolja u telo oveka koje je bilo zatieno pancir kouljom). Time se moe pravdati reenje iz naeg krivinog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokuaja. Ipak,
192) U stranoj teoriji ima miljenja da pored ova dva s l u a j a n e p o d o b n o g p o k u a j a postoji i trei, s o b z i r o m na n e p o d o b n o s t subjekta, lj. uinioca krivinog dela k o m e n e d o s t a j e o d r e e n o s v o j s t v o koic s c zahteva k o d uinioca nekih krivinih dela. Vid. G . Stratcnivcrlh, Strafrecht, A l l g c m c i n c r Tcil, 4. A u f l a g c , 2 0 0 0 , str. 2 7 8 - 2 8 0 . Neki autori o v u situaciju i z d v a j a j u u p o s e b n u vrstu p o k u a j a . T a k o H . Otto, G r u n d k u r s Strafrecht, Berlin - N c w York, 2 0 0 0 , str. 2 5 3 - 2 5 4 . 193) V i d . D . K i e n a p f c l , GrundriD des ostcrrcichischcn S t r a f r c c h t s , A l l g c m c i n c r T c i l , W i c n , 1998, str. 137-138.

207

KRIVINO DELO

ova podela, koja je u naoj teoriji i dalje zadrana, l94) ima odreeni znaaj za kanjavanje za nepodoban pokuaj u onim sluajevima u kojima je mogue izvriti razgranienje. Zatieno dobro kod apsolutno nepodobnog pokuaja jc, bez sumnje, manje ugroeno nego kod relativno nepodobnog pokuaja. Reenje prihvaeno u KZ polazi od toga da je opravdano kanjavati za nepodoban pokuaj. Meutim, imajui u vidu injenicu da jc stepen ugroavanja zatienog dobra nii kod nepodobnog pokuaja nego kod obinog pokuaja, zakon predvia mogunost osloboenja od kazne (to ukljuuje i mogunost ublaavanja kazne). Taj stepen j e pogotovo kod apsolutno nepodobnog pokuaja nizakrotiosno esto i ne dolazi do stvarnog ugroavanja zatienog dobra u konkretnom sluaju. Tu se u nekim udbenikim primerima koji se obino navode za apsolutno nepodoban pokuaj (pokuaj ubistva na leu, prisvajanje, odnosno kraa sopstvene stvari i si.) radi o tome da nisu ostvareni ni elementi bia krivinog dela.""'Zakon, meutim, nije iskljuio kanjivost za apsolutno nepodoban pokuaj to se moe pravdati time da j c u nekim sluajevima veoma teko postaviti granicu izmeu relativno i apsolutno nepodobnog pokuaja. No, naroito onda kada j e u konkretnom sluaju nesporno da se radi o apsolutno nepodobnom pokuaju, treba uzeti da postoji opravdanje za osloboenje od kazne. ^Nepodoban pokuaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokuaja koji nije kaifjiv. Irealni pokuaj j e ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokuaja. Uinilac tu veruje da moe da uini krivino delo na nain koji j e sa aspekta uobiajenog ivotnog iskustva, odnosno za razumnog oveka potpuno besmislen (npr. pokuaj da se neko ubije korienjem crne magije, vradbina i si.). Nepodoban pokuaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kanjiv. Putativni delikt postoji onda kada neko pogreno dri da ono to ini predstavlja krivino delo. Kod nepodobnog pokuaja uinilac pogreno smatra da sa odreenim sredstvom, ili na odreenom predmetu, moe izvriti krivino delo. Kod putativnog delikta on pogreno smatra da ono to ini predstavlja krivino delo. U jednom sluaju (nepodoban pokuaj) po.itoji situacija stvarne zablude ali u obrnutom smislu, a u drugom (putativni delikt) postoji situacija pravne zablude, takoe u obrnutom smislu. Po pravilu, razlikovanje nepodobnog pokuaja i putativnog delikta ne zadaje vee tekoe. Izuzetno, u nekim sluajevima ovo razgranienje zavisi samo od subjektivnog odnosa uinioca prema delu koje vri, odnosno od predmeta zablude. Kod nepodobnog pokuaja to je zabluda u pogledu injeninog stanja, a kod putativnog delikta re je o zabludi u pogledu krivinopravne norme. Na printer, ako je uinilac u zabludi da je obljubom nad enskim licem koje ima petnaest godina iz194) U n e m a k o j teoriji u k o j o j j e i nastala ( F o j e r b a h ) i d u g o bila predmet rasprava, o v a podela j c d a n a s p o t p u n o naputena u p r a v o z b o g t o g a to sc nije d o l o d o sigurnih kriterijuma za r a z l i k o v a n j e te d v e v r s t e n e p o d o b n o g p o k u a j a . V i d . G . Stratcnwcrth, ibid., 2 0 0 0 , str. 2 7 4 . M e u t i m , u k r i v i n o p r a v n o j teoriji nekih d r u g i h z e m a l j a ta j c podela zadihana i pored tekoa u r a z g r a n i e n j u . T a k o , u a u s t r i j s k o j literaturi s c i d a l j e raspravlja p i t a n j e p o s t a v l j a n j a g r a n i c e i z m e u a p s o l u t n o i relativno n e p o d o b n o g p o k u a j a , j e r s a m z a k o n o d a v a c pravi tu razliku tako Sto predvia n e k a n j i v o s t za a p s o l u t n o n e p o d o b a n p o k u a j ( 15. stav 3). Up. D . K i c n a p f c l , ibid-, str. 1 3 7 - 1 3 8 . 195) J o j c List u k a z i v a o n a to da kada j c objekt r a d n j e a p s o l u t n o n e p o d o b a n n e d o s t a j e bitan e l e m e n a t k r i v i n o g dela, tc d a n c m o e biti govora o p o k u a j u , a s a m i m t i m ni o n e p o d o b n o m p o k u a j u . U p . F. v. Liszt, L c h r b u c h , p. 3 0 0 .

208

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

vrio krivino delo, re je o nekanjivom putalivnom deliktu. Ako, meutim, uini to isto pogreno drei da to ensko lice ima samo trinaest godina (znajui daje obljuba sa licem koje nije navrilo etrnaest godina krivino delo), poslojae kanjiv nepodoban pokuaj s obzirom na nepodobnost objekta. Ili, ako neko oduzme niiju odnosno naputenu stvar pogreno smatrajui da time vri krivino delo krae, postojae nekanjivi putativni delikt. Ako, meutim, ne zna da je stvar naputena, ve pogreno dri da ona ima vlasnika, postojae kanjiv nepodoban pokuaj krivinog dela krade.

3.4. Dobrovoljni odustanak 3.4.1. Pojam dobrovoljnog odustanka

Uobiajeno j e da se smatra da je cilj postojanja instituta dobrovoljnog odustanka od izvrenja krivinog dela da se uinilac stimulie a ne dovri krivino delo na taj nain to mu se stavlja u izgled mogunost osloboenja od kazne u sluaju da dobrovoljno ne dovri zapoeto krivino delo. On predstavlja posledn j u j a n s u " za uijjjpca. Ipak, razlog postojanja i opravdanje ovog instituta ne treba gledati samo u tome. U mnogim sluajevima uinioci ne odustaju zbog mogunosti da budu osloboeni od kazne. esto im ta mogunost nije ni poznata, a ne mogu se ni pouzdati u to da e sud iskoristiti tu mogunost, pa odustaju iz sasvim drugih razloga. Zato opravdanje instituta dobrovoljnog odustanka treba gledati i u tome to j e u sluaju dobrovoljnog odustanka stepen drutvene opasnosti pokuanog dela u naelu nii i to ponekad sama okolnost da j e uinilac dobrovoljno odustao ukazuje da sa aspekta svrhe kanjavanja nije neophodno uiniocu izrei kaznu. Dobrovoljni odustanak sadri objektivnu i subjektivnu komponentu. Na objektivnom planu potrebno j e da uinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrenja (kod nesvrenog pokuaja), ili da sprei nastupanje posledice (kod svrenog pokuaja). U pogledu subjektivnog elementa potrebno j e da j e odluku doneo sam, pod uticajenTunutranjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnm okolnosti koje predstavljaju ozbiljnu smetnju za dovrenje krivinog dela. U naoj teoriji se zauzima stav d a j e etiko vrednovanje tih motiva irelevantno, tj. etiki negativno vrednovani motivi pod uslovom da su rezultirali donoenjem odluke o odustajanju od izvrenja ne iskljuuju dobrovoljnost. 196, >o196) T a k o T a h o v i istie d a dobrovoljnost nije iskljuena ni o n d a kada uinilac o d u s t a n e iz straha o d k a z n e , ili z b o g toga S t o j e d o a o d o zakljuka da n e e imati korisli o d izvrenja k r i v i n o g dela (J. T a h o v i , K o m e n t a r K r i v i n o g z a k o n i k a , Beograd, 1957, str. 111). U islom s m i s l u u n a o j starijoj doktrini i T . i v a n o v i : M o t i v odustanka ravnoduan j c . Izvrilac m o e odustati iz k a j a n j a , od straha da n c b u d e u h v a e n , iz razoarenja o maloj vrednosti e l j e n e koristi, z b o g g a e n j a . " ( T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g prava, opti d e o , Beograd, 1922, str. 276). O v o s h v a t a n j c izraeno j c i u O b j a n j e n j i m a u z N a c r t K r i v i n o g zakonika iz 1951. g o d i n e : O d u s t a n a k j c n a i m e d o b r o v o l j a n i o n d a , a k o j c izazvan negativnim m o t i v i m a ( k u k a v i l u k o m , r a z o a r e n j e m u p o g l e d u vrednosti k o j u j e uinilac h t e o ukrasti i si.)". ( O b j a n j e n j a uz Nacrt K Z , B e o g r a d , 1951, str. 9 3 - 9 4 ) .

209

KRIVINO DELO

brovoljno.il, u principu, postoji onda kada jc uinilac i pored toga to jc bio svestan da krivino delo moe da dovri, od njega odustao. Nema dobrovoljnosti, kaauinilac pogreno uzima, tj. nalazi sc u zabludi da postoji neka spoljna okolnost koja ga spreava u dovrenju dela (a ona u stvari ne postoji), pa zbog toga odustaner^jZa dobrovoljni odustanak jc relevantno ono to jc uinilac drao /a stvarno, a nc ono to je objektivno postojalo. Poseban problem za utvrivanje postojanja doBruvOlJtlfisirsu tzv. relativne spoljne smetnje tj. one smetnje koje oteavaju izvrenje krivinog dela, ali ga nc onemoguavaju (npr. kada kod pokuaja silovanja izvrilac odustane zato to jc naiao na jak otpor rtve koji bi mogao da savlada, ali uz upotrebu jaeg intenziteta sile koji bi znaio i povreivanje rtve i si., pa zbog toga odustane). Za razliku od apsolutnih spoljnih smetnji koje onemoguavaju uinioca da delo dovri i koje uvek iskljuuju dobrovoljnost, znaaj relativnih spoljnih smetnji jc sporan." 7) U principu relativne spoljne smetnje ne iskljuuju dobrovoljnost, ali u sluajevima kada su one takvog intenziteta da bi dovrenje krivinog dela za uinioca znailo ili poveani rizik za otkrivanje, ili uopte izvrenje krivinog dela ine bitno teim tako da mu se njegovo dovrenje jednostavno ,,nc isplati", treba uzeti da je dobrovoljnost iskljuena. To je, dakle, faktiko pitanje koje treba proccnjivati u svakom konkretnom sluaju^ ali postojanje dobrovoljnosti se i u ovom sluaju utvruje are na osnovu subjektivnog kriterijuma, tj. presudna jc procena uinioca u pogledu mogunosti dovrenja dela, bez obzira na to kako stvari objektivno stoje. KZ u vezi sa ovim problemom kod dobrovoljnog odustanka sadri novu odredbu. Nee sc smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko uinilac krivino delo nije dovrio zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znamo oteavaju izvrenje krivinog dela. Dobrovoljnost je iskljuena i onda kadajc uinilac smatrao da takve okolnosti postoje (lan 32. stav 2. KZ). Kod nesvrenog pokuaja dovoljno je da se uinilac uzdri od daljeg preduzimanja radnje, s tim da mora definitivno odustati od dovrenja dela (prekidanje radnje izvrenja sa namerom da se ona kasnije dovri iskljuuje odustanak). Uinilac moe odustati i od pripremnih radnji. To je u sluaju dobrovoljnog odustanka relevantno samo ako jc re o kanjivim pripremnim radnjama. Kod svrenog pokuaja, kada uinilac veruje da je preduzeo sve sa ciljem izvrenja krivinog dela, potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on (lino ili preko drugoga) spreava nastupanje posledice. Posledica ne sme ni u kom sluaju nastupiti. Dobrovoljni odustanak kod svrenog pokuaja je mogu samo kod krivinih dela kod kojih poslcdica nastupa posle kraeg ili dueg vremena posle dovrenja radnje (temporalni delikti). Ne moe se govoriti o odustanku od pokuaja krivinog dela onda kada posledica nastupi, iako je uinilac nastojao da
197) J e d a n d e o n a e s u d s k e p r a k s e i teorije i n c pravi o v u razliku, v e polazi o d slava da uvek o n d a k a d a o d u s t a n a k n i j e rezultat nekih p o t p u n o unutranjih m o t i v a , tj. k a d a p o s t o j e bilo k a k v e s p o l j n e s m e t n j e , d a j c d o b r o v o l j n o s t iskljuena. M e u t i m , uticaj spoljnih s m e t n j i s c m o e stepenovati i nisu s v e o n e t a k v o g karaktera i intenziteta d a iskljuuju d o b r o v o l j n o s t . V i d . Z. S t o j a n o v i , O d u s t a n a k o d izvrenja k r i v i n o g dela i pitanje d o b r o v o l j n o s t i . Pravni i v o t , b r . 1 , 1 9 7 8 , str. 2 3 - 3 9 .

210

PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

je sprei. Zato dobrovoljnog odustanka nema ni u onim sluajevima kada jc uinilac preduzeo sve Stoje bilo u njegovoj moi da sprei nastupanje posledicc, ali ona ipak nastupi. Jedino to se prilikom odmeravanja kazne to moe uzeti u obzir kao olakavajua okolnost. Meutim, sporan je sluaj kada u situaciji svrenog pokuaja izvrilac preduzme sve radnje da sprei posledicu, ali posledicu nezavisno od njega sprei neko drugo lice."*' Zato neka zakonodavstva izriito dobrovoljni odustanak proiruju i na sluaj kada posledica izostane bez doprinosa izvrioca pod uslovom da jc dobrovoljno i ozbiljno nastojao da sprei posledicu."" 3.4.2. Kanjavanje za dobrovoljni odustanak Za razliku od nekih stranih zakonodavstava, KZ polazi od naelnog stava da je dobrovoljni odustanak kanjiv. On predstavlja fakultativni osnov za osloboenje od kazne (lan 32. stav 1. KZ) a samim tim i fakultativni osnov za ncogranienoublaavanje kazne. Ova mogunost postoji i onda ako je uinilac dobrovoljno odustao od kanjivih pripremnih radnji. Ukoliko sud odlui da uinioca oslobodi~od kazne za pokuaj krivinog dela od kojeg jc odustao, mora ga kazniti za delo koje je dovrio kroz pokuaj krivinog dela za koje sc oslobaa od kazne (lan 32. stav 4. KZ). Tu je sporno pitanje da li sc to odnosi i na ona krivina dela koja se nuno izvravaju kroz pokuaj nekih krivinih dela, ili samo na druga krivina dela. U stvari, pitanje je da lije ovom odredbom obuhvaen i kvaliftkovan pokuaj, tj. da li se to odnosi i na ona krivina dela koja bi bila konzumirana pokuajem teeg krivinog dela, odnosno njegovim dovrenjem. Imajui u vidu smisao instituta dobrovoljnog odustanka, kao i zakonsku formulaciju da se to odnosi na neko drugo samostalno krivino delo", treba negativno odgovoriti na to pitanje. 200 ' Tako, na primer, ako sud odlui da uinioca oslobodi od kazne za pokuaj silovanja, nee ga kazniti ni za krivino delo prinude, ili krivit.no delo bludnih radnji jer su ta dela konzumirana krivinim delom silovanja. No, ako koristei prinudu primenjenu istom prilikom s ciljem silovanja izvri i krivino delo razbojnitva, onda nema sumnje da e biti kanjen za razbojnitvo.

198) N a p r i m e r , izvrilac g u r n e d e t e k o j e n c zna da pliva u v o d u , a zatim s c p r e d o m i s l i i s k o i u v o d u d a ga spase. N o , u t o m e g a preduhitri licc k o j e j c to posmatralo. Pri t o m e izvrilac n i j e p o z v a o u p o m o lice k o j e j c to posmatralo ve j c o n o nezavisno od r a d n j i izvrioca s a m o s p a s i o dete, a oilo j c izvesno da bi ga i s a m izvrilac spasao. 199) T a k o npr. K Z N c m a k c u 31. Slino i K Z Danske u 2 2 ( T h e Danish C r i m i n a l C o d c , C o p c n h a gen, 1999, p. 23). 2 0 0 ) T a j stav j c u ranijoj j u g o s l o v c n s k o j literaturi zastupao B . Zlatari, Krivini z a k o n i k u p r a k t i n o j p r i m j e n i , Z a g r e b , 1956, str. 9 1 - 9 2 .

211

II. VREME I MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA I. Vreme i mesto izvrenja krivinog dela - opte napomene Vreme i mesto izvrenja krivinog dela vano jc za reavanje niza pitanja u krivinom pravu. Ta pitanja ne bi mogla biti reena ukoliko se ne bi utvrdilo kada je i gde krivino delo izvreno. Po pravilu, krivina zakonodavstva to pitanje reavaju izriitom zakonskom odredbom, kao to je sluaj i sa naim zakonodavcem (l. 16. i 17. KZ). 20 " 2. Vreme izvrenja Vreme izvrenja krivinog dela vano jc za reavanje vie pitanja u krivinom pravu (vremensko vaenje krivinog zakona, zastarelost, utvrivanje krivice uinioca, maloletstvo, krivina dela koja kao konstitutivno .obeleje imaju odreeno vreme). Postoje dva mogua naina reavanja ovog pitanja, tj. da se vremenom izvrenja krivinog dela smatra vreme kada je preduzeta radnja jzvrguja_(teorija delatnosti), ili pak da se uzme d a j e vreme izvrenja vreme kada jcjjastiipila posledica (teorija posledice). Ovo vreme sc razlikuje naroito kod tzv^ temporalnih delikata, tj.Jcod onih krivinih dela kod kojih izmeu preduzete radnje j nastupanja posledice proe krae ili due vreme, Iako se u teoriji spominje i teorija jecinstva, prema kojoj se vreme izvrenja krivinog dela smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica,202' kod veine instituta ija primena zavisi od vremena izvrenja krivinog dela dolo bi do nereivih situacija ako se nc bi kao vreme izvrenja smatrao samo jedan vremenski momenat. Na zakon se opredelio za teoriju delatnosti, to znai da se kao vreme kada jc krivino delo uinjeno uzima vreme kada je uinilac preduzeo radnju izvrenja, a kod krivinih dela neinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio duan da preduzme (lan 16. KZ). S obzirom na to da kod nekih krivinih dela neinjenja postoji odreeni vremenski period kad se mogla preduzeti radnja, kao vreme izvrenja treba uzeti zavretak tog perioda, odnosno momenat kada ta radnja nije
201) Usvajajui isto teenje, KZ Kraljevino Jugoslavije iz 1929. godine rcSavao j c pitanje vremena i mesta u 11. 202) Vid. J. Tahovi, Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 1957, str. 102.

212

VREME 1 MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA

mogla vie da se preduzme, odnosno kada sc posledica krivinog dela nije vie mogla otkloniti preduzimanjem radnje. Momenat nastupanja posledice nije od znaaja za utvrivanje vremena izvrenja krivinog dela. Zbog toga, za razliku od utvrivanja mesta izvrenja, kod pokuaja krivinog dela nema nikakvih posebnih odredaba, tj. i za pokuaj vai da je izvren onda kada jc preduzeta radnja izvrenja. Kod produenog krivinog dela kao vreme izvrenja uzima sc momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produenog krivinog dela. Kod trajnih krivinih dela vremenom njihovog izvrenja treba smatrati vreme kada jTovrcna radnja izvrenja. Po pravilu, tada prestaje i protivpravno stanje^ jer se radnja preduzima sve vreme trajanja protivpravnog stanja s ciljcm odravanja tog stanja. No, mogue je da to stanje traje i nakon dovrenja radnje izvrenja, to bi bilo irelevantno za utvrivanje vremena njihovog izvrenja. Postoje i miljenja da vremenom izvrenja trajnih krivinih dela treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje, a da je za reavanje svih pitanja kod kojih se mora utvrditi vreme izvrenja merodavan prestanak protivpravnog stanja.2"31 KZ odreuje i ta se smatra vremenom radnje sauesnitva (ranije to nije bio sluaj, pa je to pitanje u naoj teoriji i praksi bilo sporno 2 " 4 '). Sauesnik jc krivino delo uinio u vreme kada jc radio ili bio duan da radi (lan 16. stav 2. KZ). To znai da je za sauesnika relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju sauesnitva, bez obzira kada je preduzeta radnja izvrenja. 3. Mesto izvrenja Odreivanje mesta izvrenja neophodno je u krivinom pravu zato to od toga zavisi reavanje vie pitanja (prostorno vaenje krivinog zakonodavstva, primenarepublikih krivinih zakona, krivina dela koja u biu kao konstitutivan elemenat sadre odreeno mesto, u krivinom procesnom pravu odreivanje mesne nadlenosti suda). Utvrivanje mesta izvrenja naroito je vano kod krivinih dela ija se radnja izvrenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa vl"rugbm (distanciona krivina dela).
2 0 3 ) Srzcnti, Staji, Lazarevi, op. cit., str. 195. 2 0 4 ) V l a d a j u c s h v a t a n j c pozivajui sc na akccsornu prirodu sauesnitva polazilo j c o d t o g a da i k o d sauesnitva v r e m e treba vezati za v r e m e p r e d u z i m a n j a r a d n j e izvrenja (a n c r a d n j e sauesnitva), s t i m to s c d o z v o l j a v a l o da s c v r e m e k a d a j c o n o relevantno za u t v r d i v a n j u c linih okolnosti sauesnika od kojih zavisi n j e g o v a odgovornost o d r e u j e p r e m a v r e m e n u p r e d u z i m a n j a r a d n j e sauesnitva. Vid. npr. J. T a h o v i , K o m e n t a r K Z , Beograd, 1957. str. 102. T a k o c i R a d o v a n o v i . s tim to o n n c govori o p o m e n u t o m izuzetku. U p . M . R a d o v a n o v i , K r i v i n o p r a v o , O p t i d e o , B e o g r a d . 1966, str. 104. M e u t i m , navedeni izuzetak j c v e o m a v a a n j e r n c bi b i l o l o g i n o nili prih v a t l j i v o da s c u z m e d a j c podstrcka npr. neuraunljiv z a t o to j c t o b i o u m o m e n t u k a d i j c izvrilac p r e d u z e o r a d n j u izvrenja, iako j e b i o uraunljiv o n d a k a d a j c p r e d u z e o r a d n j u p o d s t r c k a v a n j a . Ili, d a s c u z m e d a kod n j e g a postoji punolctnost iako j c u m o m e n t u p r e d u z i m a n j a r a d n j e p o d s t r c k a v a n j a bio maloletan, a k a s n i j e kada j c preduzeta r a d n j a izvrenja p o s t a o p u n o l e t a n , itd.

213

KRIVINO DELO

Postoje tri pristupa, odnosno tri teorije u rcavanju pitanja koje mcsto e se smatrati mestom izvrenja: teorija delatnosti, teorija posledice i teorija ubikviteta. Dok jc za prve dve za mesto izvrenja relevantna ili radnja izvrenja (teorija delatnosti) ili poslcdica (teorija poslcdice), 205 ' kod tree teorije mestom izvrenja se smatra i jedno i drugo mcsto. Na krivini zakon prihvata upravo tu treu teoriju, tj. teoriju ubikviteta (lat. ubique - svuda, na svakom mestu) za koju se koristi i naziv teorija jedinstva (mesta radnje i mesta posledice). Kao mesto izvrenja krivinog dela smatra sc kako ono mesto gdc je preduzeta (ili proputena) radnja, tako i mestogdejeucelini ili delimino posledica nastupila (lan 17. stav I. KZ). Kod krivinih dela neinjenja mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila posledica, i ono mesto gde je uinilac bio duan da radi, tj. mcsto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje poslcdicc. U nekim sluajevima to znai i mesto u koje je uinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju jc bio duan da preduzme radi spreavanja nastupanja poslcdice. Mogue je, stoga, da se kod krivinih dela neinjenja izvrilac uopte ne nalazi u mestu u kome jc krivino delo izvreno, i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila, nego ni u mestu u kome je proputena radnja koju je izvrilac bio duan da preduzme. Primer: Ukoliko negovateljica koja stanuje u mestu S. na osnovu ugovora negujc nepokretnog bolesnika u mestu N. ije stanje zahteva svakodnevnu negu, pa nekoliko dana propusti da ga obie i lime ga ostavi bez hrane i lekova, usled usled ega on u tekom stanju bude prebaen u bolnicu u mesto B. gde i umre, mestom izvrenja e se smatrati mesto N. i mesto B. Mesto u kome sc sve vreme negovateljica nalazila (mesto S) irelevantno je za utvrivanje mesta izvrenja ovog krivinog dela. Ukoliko se izvrilac poslui prirodnim silama, ivotinjom, tehnikim napravama i si., mestom izvrenja sc smatra i ono mesto gde je dolo do dejstva tih sila, odnosno naprava. Primena principa ubikviteta, odnosno reenje iz lana 17, KZ, znai da se u nekim sluajevima kao mesto izvrenja krivinog dela moe javiti veliki broj Mesta. Naime, mogue je da se vie pojedinanih akata koji ine radnju preduzim iju u vie mesta, a kod nekih krivinih dela i poslcdica moe nastupiti u vie mesta. Kod pokuaja krivinog dela kao mesto izvrenja smatra se nc samo ono mcsto u kome je preduzeta radnja, ve i ono mesto u kome je posledica prema umiljaju uinioca trebalo da nastupi. Osim toga, mestom se smatra i svako ono mesto u kome jc objektivno prema okolnostima konkretnog sluaja posledica mogla da nastupi. To znai da krug mesta koji se kod pokuaja krivinog dela mogu smatrati mestom izvrenja moe biti jo iri nego kod dovrenog krivinog dela. Kao ni kod vremena, ranije odredba o mestu izvrenja krivinog dela nije odreivala ta se smatra mestom u odnosu na sauesnike. Kod mesta jc ovo pita2 0 5 ) U naSoj teoriji uobiajen j c naziv teorija uspeha z b o g n e t a n o g p r e v o d a n e m a k o g t e r m i n a E r f o l g " . N a i m e , taj termin u n e m a k o j teoriji k r i v i n o g prava iz k o j e su o v e teorije p r e u z e t e znai p o s l e d i c u , d o k u o b i n o m g o v o r u m o e imati i z n a e n j e u s p e h " .

214

VREME 1 MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA

nje u naoj teoriji bilo jo vie sporno nego kod vremena. Dok je jedno miljenje, pozivajui sc na akcesomu prirodu sauesnitva, polazilo od toga da jc i za sauesnitvo merodavno mesto radnje izvrenja (a nc i radnje sauesnitva), kao i mesto posledice,206' drugo miljenje jc uzimalo osim tih mesta, i mcsto gde jc preduzeta radnja sauesnitva. 20 " S obzirom na to da kod mesta, za razliku od vremena gde se mora uzeti samo jedan vremenski momenat, postoje razlozi da se vie mesta smatra mestom krivinog dela, prihvatljivije je drugo gledite. Nc vidi sc razlog, da se mestom krivinog dela u odnosu na sauesnike nc smatra i ono mesto u kome je preduzeta radnja sauesnitva. Ako bi sc prihvatilo prvo gledite, onda bi sc kod reavanja nekih pitanja kod kojih jc bitno utvrditi mcsto krivinog dela dolo do komplikovanih a ponekad i do neloginih reenja.21"" Zbog toga sc novi KZ opredelio za drugo shvatanjc i izriito ga uneo u odredbu lana 17. stav 3. Prema toj odredbi, sauesnik jc krivino delo uinio i u mestu u kojem jc preduzeo radnju sauesnitva, tj. u odnosu na sauesnika mestom krivinog dela sc smatra i ono mesto u kojem je preduzeo radnju sauesnitva.

2 0 6 ) J. T a h o v i , K o m e n t a r K Z . Beograd, 19S7, str. 103. 2 0 7 ) K o m e n t a r K Z S F R J , grupa autora pod r e d a k c i j o m N . Srzcntia, B e o g r a d . 1978. 2 0 8 ) Na primer, ako bi jedno licc na naoj teritoriji prvduzelo radnju podstrckavanja. a krivino delu bude izvreno u inostranstvu, onda bi sc na njega nae krivino pravo moglo primeniti s a m o pod uslovima koji vae za realni, personalni, ili univcrzali princip (u zavisnosti od okolnosti), umestu jednostavne primene teritorijalnog principa.

215

III. DEOBA KRIVINIH DELA 1. Podela krivinih dela s obzirom na radnju i posledicu Krivina dela se mogu deliti i klasifikovati s obzirom na vie kriterijuma. S obzirom na radnju izvrenja razlikuju se krivina dela injenja i krivina dela neinjenja (proputanja). Dok se prva preduzimaju aktivnim delovanjem, druga podrazumevaju proputanje. Kod nekih krivinih dela izvrilac moe biti samo ono licc koje u potpunosti ostvaruje radnju izvrenja. To su svojeruna krivina dela (npr. davanje lanog izkaza). Dalje, s obzirom na to da li jc radnja preduzeta umiljajno ili nehatno, postoje umiljajna i nehatna krivina dela. Umiljaj i nehat nisu samo stepeni krivice, prema njima se kvalitativno razlikuje ponaanje koje je predvieno kao krivino delo. 209 ' S obzirom na posledicu krivinog dela razlikuju se krivina dela bez posledice (delatnosna krivina dela) i krivina dela sa posledieom (posledina krivina dela). Dalje, ve jc bilo rei o podeli, takoe s obzirom na posledicu, na krivina dela povrede i krivina dela ugroavanja. S obzirom na trajanje posledice mogu postojati trajna krivina dela i krivina dela stanja. Trajna krivina dela su ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje due ili krae vreme. Za sve to vreme krivino delo postoji (npr. protivpravno trajanje lienja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lieno slobode). Kod krivinih dela stanja, pak, re je samo o tome da je proizvedena posledica trajnog karaktera, ali daje bie krivinog dela ostvareno samim nastupanjem odreenog stanja (npr. kod krivinog dela dvobranosti). S obzirom na to kada nastupa poslcdica posle preduzimanja radnje izvrenja razlikuju sc momentalni i temporalni delikti. Kod prvih posledica nastupa odmah, a kod drugih nakon proteka kraeg ili dueg vremena. S obzirom na to da lije izostala posledica razlikuje se pokuano i dovreno krivino delo. Navedene podele nisu samo teorijskog karaktera ve od njih zavisi i reavanje veeg broja praktinih pitanja na ta se uglavnom ukazuje kod odgovarajuih instituta (odreivanje vremena izvrenja, zastarelosti, reavanje pitanja uzronosti, dobrovoljnog odustanka, sauesnitva itd.).

209) Neki u loj podeli vide najvaniju podelu krivinih dela. Tako Fuchs, Ostcrrrcischischcs Strafreeht, A T I, Wicn, 1998, p. 103.

216

DE0I1A KRIVINIM DELA

2. Druge podele krivinih dela Poznata je i podela na opte i posebne delikte s obzirom na neka posebna svojstva izvrioea. Dok prve moe izvriti bilo koje lice, kod drugih se zahteva da izvrilac ima odreeno svojstvo (npr. svojstvo vojnog ili slubenog lica kod odreenih krivinih dela). S obzirom na objekt krivinopravne zatite postoji podela na vei broj grupa krivinih dela. Svima njima je zajedniko da su klasifikovana prema istom objektu krivinopravne zatite. Ta podela je znaajna za sistematizaciju posebnog dela, tj. krivina dela su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u odreene grupe. Na primer, krivina dela protiv ivota i tela, protiv imovine, protiv asti i ugleda itd. Postoje i krivina dela sa dva ili vie grupnih zatitnih objekata. To su tzv. vieobjektna krivina dela. Na primer, predvianjem krivinog dela pronevere nastoji se zatititi kako slubena dunost, tako i imovina. Postoji i tradicionalna podela krivinih dela prema njihovoj teini. To jc podela koju je uveo jo francuski KZ iz 1810. godine, podela na zloine, prestupe i istupe. Osnov te podele jeste u teini dela, odnosno u zapreenoj kazni. Ona jc danas ili uproena predvianjem samo dve kategorije krivinih dela, to jc posledica izdvajanja istupa u prekraje kao posebnu kategoriju delikata (npr. u Ncmakoj, Austriji, vajcarskoj), ili je sasvim naputena jer joj je uglavnom cilj bio reavanje veeg broja materijalno pravnih i procesno pravnih pitanja vezivanjem za odreenu kategoriju krivinih dela. Tamo gde je ta podela naputena, to se ini tako to se reavanje tih pitanja direktno vezuje za propisanu kaznu. Na primer, kod nas se moe zapaziti podela na ona krivina dela koja su zapreena kaznom zatvora ispod pet godina i ona koja su zapreena kaznom od pet godina ili stroom kaznom (kod kanjavanja za pokuaj, neuspelo podstrckavanjc). No, kod drugih instituta ili sankcija to mogu biti i neke druge granice (npr. kod maloletnikog zatvora uslov za njegovo izricanje jeste daje propisana kazna zatvora preko pet godina). 3. Podela na opta i politika krivina dela Znaaj ove podele u naoj savremenoj krivinopravnoj literaturi jc preccnjen. Naime, ona je od naroitog znaaja samo tamo gde se politikim deliktima daje poseban status privilegovanog delikta u smislu koncepcije koja je nastala u Francuskoj neto pre polovine XIX veka. 2 "''To se pre svega ogleda u reimu izdravanja kazne koji je povoljniji za politike delinkvente, pa i u propisivanju posebnih kazni (custodia honesta). To je, dodue donekle bio sluaj u Kraljevini Jugoslaviji pa se otuda moe objasniti interes za ovu podelu. 2 "' Danas politiki
2 1 0 ) T a k o n p r . u Belgiji. U p . L. Dupont, C . Fijnaut, B c l g i u m , in: International E n c y c l o p a c d i a o f L a w s , Kluwcr, 1993, p. 103. 2 1 1 ) V i d . T . i v a n o v i , O s n o v i krivinog prava K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , 1935, s t r . 1 2 0 - 1 3 1 .

217

KRIVINO DELO

delikt u naem krivinom pravu nema nikakav poseban status. To je sluaj i sa veinom evropskih krivinih zakonodavstava. Osim to se ne moe dozvoliti izdavanje stranca stranoj dravi zbog politikog krivinog dela, ali isto tako ni zbog vojnog krivinog dela (lan 548. stav 2. ZKP) podela na opta i politika krivina dela nema nikakve druge praktine posledice. Ipak, zbog toga to je uobiajeno da se ova podela unosi u nae udbenike krivinog prava i to ipak ima izvestan znaaj, potrebno je osvrnuti se na uju. Postoje krivina dela oko kojih nema spora da su politikog karaktera. Ona su kao takva i predviena u zakonu, iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. Na primer, to su kod nas krivina dela svrstana u glavu krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije i SGG. Meutim, ima i krivinih dela koja su politika po svom karakteru ili motivu, a da se to iz njihovog zakonskog opisa ne moe lako uoiti, odnosno ima i takvih dela koja u jednom konkretnom sluaju mogu imati karakter politikog, a u drugom sluaju karakter obinog krivinog dela. U vezi sa tim su nastale dve teorije: subjektivna i objektivna. Prema subjektivnoj teoriji presudan jc politiki mptisi, dpkjgcjcod objektivne teorije procenjuje priroda krivinog dela. 2 , 2 ) U literaturi se nailazi i na podelii ria apsolutna i relativna politika krivina dela. 213 'Kod apsolutnih politikih krivinih dela objekt krivinopravne zatite je politike prirode, dok kod relativnih re je o obinim deliktima koji se vre sa politikim ciljevima. Kod obe ove podele, problem je utvrditi kada obina krivina dela dobijaju karakter politikih krivinih dela. U vezi sa tim uobiajeno je da se reenje trai preko tzv. kompleksnih i koneksnih krivinih dela. Kompleksna (ili meovita) krivina dela su opta krivina dela kojima se moe vriti napad i na politika dobra (njjr.'ubistvo ili povreda ugleda predstavnika najviih organa vlasti). Koneksna su ona opta, obina krivina dela koja se vre radi ostvarivanja politikih ciljeva, koja su u vezi sa vrenjem politikih krivinih dela i ponekad se vre zajedno sa njima. Ona se javljaju kao sredstvo da se postigne neki politiki cilj, i vre se ili s ciljem napada na neko politiko dobro, ili su posledica takvog napada (na primer, razbojnitva, provalne krae, unitavanje imovine u toku graanskog rata a s ciljem da se pobedi protivnik).

2 1 2 ) T . i v a n o v i , o p . cit., str. 121. 2 1 3 ) V i d . H . Fuchs, op. cil., p. 48.

218

IV. OSTVARENJE VIE KRIVINIH DELA OD STRANE JEDNOG LICA (STICAJ KRIVINIH DELA) 1. Pojam i vrste sticaja Problematika sticaja krivinih dela obuhvata pitanja vezana kako za krivino delo, tako i za krivine sankcije. Ona u sistemu opteg dela jednim delom spada u krivino delo, a drugim delom u oblast krivinih sankcija, pa se moe rei da na neki nain povezuje ta dva najvia krivinopravna pojma.214' Reavanje pitanja vezanih za postojanje (ili nepostojanje) sticaja krivinih dela neophodno je zbog primene posebnih pravila koja vae za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju. Ta pravila predstavljaju materiju krivinih sankcija, dok se na ovom mestu razmatraju pitanja vezana za pojam i vrste sticaja, kao i sluajevi prividnog sticaja. Sticaj krivinih dela postoji onda kada jedan uinilac jednom radnjom (idealni sticaf)_\\\ sa vie radnji (realni sticaj) uini vie krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi. Idealni sticaj podrazumeva, dakle, da je uinilac preduzimanjem jedne radnje uinio vie krivinih dela, za koja mu se, po prirodi stvari, istovremeno sudi. Kod realnog sticaja on je sa vie radnji, bez obzira na njihov vremenski razmak,"uinio vie krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi, ali ne zato to to kao kod idealnog sticaja drugaije i ne moe biti, ve i onda kada za ranije uinjena krivina dela iz bilo kojih razloga nije dolo do suenja (izmeu ostalog i zato to nisu bila otkrivena). Naziv za ove dve vrste sticaja potie od toga to realni sticaj znai da u stvarnosti zaista (realno) postoji vie kompletnih krivinih dela, dok idealni sticaj postoji samo kao predstava, jer u stvarnosti postoji samo jedna radnja kojom je ostvareno bie dva ili vie krivinih dela.215' Idealni sticaj krivinih dela e, na primer, postojati kada izvrilac bacanjem bombe, dakle preuzimanjem jedne radnje izvrenja, jedno lice lii ivota i dva lica teko telesno povredi. Time je u idealnom sticaju izvrio tri krivina dela. Ili, ako jednom izjavomuvredi vie lica postojae onoliko krivinih dela u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. Ukoliko izvrilac izvri, na primer, silovanje, krau i falsiftkovanje isprave, ta krivina dela e se nalaziti u realnom sticaju (u ovom primeru se podrazumeva da su ta dela izvrena preduzimanjem vie radnji). Realni sticaj e postojati i onda ako izvrilac u odreenom kraem ili duem vremenskom
214) U tom smislu i VVcssels, Beulkc, op.cit.. p.249. 215) U literaturi sc za dve vrste sticaja koriste j o i termini formalni (za idealni) i materijalni (za realni) sticaj. Up. F. Antolisci, op.cil., p. 509.

219

KRIVINO DELO

razmaku izvri vie krivinih deia krae (pod uslovom da ne postoji produeno krivino delo kao oblik prividnog realnog sticaja). Ako su uinjena ista ili istovrsna krivina dela radi se o homogenom sticaju, a ako se radi o razliitim krivinim delima, onda je u pitanju heterogeni sticaj. I idealni i realni sticaj mogu biti bilo homogeni, bilo heterogeni sticaj, to se vidi i iz navedenih primera. Dakle, za postojanje sticaja (i realnog i idealnog) bitno je, sjedne strane, da postoji vie krivinih dela uinjenih od istog uinioca, a s druge strane da se uiniocu za njih istovremeno sudi (to se kod idealnog sticaja podrazumeva). Smisao^ i svrha postojanja sticaja kao opteg instituta jeste ustanovljavanje posebnih pravila koja vae za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju (vid. deo trei pod II. B. 6). Uenje o sticaju je vano da bi se napravila razlika izmeu situacija kada se zaista radi o vie krivinih dela od onih situacija gde postojTSamoJeno krivino delo. U odreenim sluajevima, iako je preduzeto vie radnji, ili su ostvarena bia vie krivinih dela, sticaja ipak nema, jer postoji ili prirodno jedinstvo dela, 216 ' ili je sticaj samo prividan, pa se uzima da postoji sariio jedno krivino delo. U prvom sluaju (prirodno jedinstvo radnje) sticaja nema zato to je radnja izvrenja prirodno povezana u jednu celinu, zato to svi pojedinani akti zajedno ine radnju izvrenja, a u drugom sluaju (prividni sticaj) re je o pravnoj konstrukciji, tj. uzima se ukoliko su ispunjeni odreeni uslovi ne postoji sticaj krivinih dela, ve samo jedno krivino delo. Donekle je sporno postojanje idealnog sticaja. U teoriji je prisutno^shvatanje da tu nije reifostlcaju vie krivinih dela, ve eventualno samo o sticaju krivinih zakona. Osnovni argument koji se u prilog tom shvatanju navodi jeste da tu postoji samo jedna radnja, te da nema vie kompletnih, potpunih krivinih dela, odnosno da svako krivino delo mora imati svoju samostalnu radnju. To shvatanje nije prihvatljivo i sa osnovom se u naoj teoriji ne zastupa, a i iz odredbe lana 60. stav 1. KZ nesumnjivo proizlazi da na zakonodavac polazi od toga da i idealni sticaj predstavlja sticaj krivinih dela. Od pravog sticaja, kao to je reeno, treba razlikovati prividni sticaj koji je pravna konstrukcija. On takoe moe biti idealni i realni u zavisnosti od toga da l i j e preduzeta jedna ili vie radnji. U savremenoj stranoj literaturi malo je onih autora koji i dalje prihvataju podelu na prividni idealni i prividni realni sticaj.217' Konstatuje se da je ta podela preva2 1 6 ) N a p r i m e r . p r i r o d n o j e d i n s t v o dela, pa p r e m a t o m e i j e d n o d e l o , postoji u s l u a j u k a d a provalnik iz j e d n o g stana o d u z m e v i e pokretnih stvari, a n c onoliko krivinih dela koliko j c stvari o d u z e o . Ili, a k o uinilac istom prilikom p a s i v n o m s u b j e k t u uputi v i e uvredljivih izraza p o s t o j a c s a m o j e d n o k r i v i n o d e l o uvrede. K o d p r i r o d n o g j c d i s n t v a dela treba razlikovati d v e situacijo: iterativno i sukcesivno o s t v a r i v a n j e bia k r i v i n o g dela. U p r v o m s l u a j u uinilac p r e d u z i m a vie p o j e d i n a n i h akata iste vrste i koji j e d a n d r u g o g s l e d e u v r l o kratkim v r e m e n s k i m r a z m a c i m a . T o bi bio sluaj sa g o r e n a v e d e n i m p r i m e r i m a . K o d s u k c e s i v n o g o s t v a r e n j a bia krivinog dela radi s e o t o m e d a s v e radnje p r e d s t a v l j a j u s a m o p o j e d i n n e e t a p e k o j e n c m o r a j u biti u t a k v o j t e s n o j v r e m e n s k o j vezi k a o iterativne radnje, niti pak m o r a j u biti identine, ali j c n e o p h o d n o da su u p r a v l j e n e k a istom cilju. V i e o t o m e vid. C . R o x i n , Strafreeht, A T , II, M u b c h c n , 2 0 0 3 , p. 8 0 5 - 8 1 1 . 2 1 7 ) J e d a n o d retkih j e S . Trcchscl, S c h w c i z c r i s c h c s S t r a f r e e h t , A l l g c m c i n c Tcil I, 5. A u f l a g c , ZOrich, 1998, s t r . 2 7 7

220

STICAJ KRIVINIH DELA

ziena.2nl,Tvrdi se da ona jo vie oteava reavanje sloenog pitanja prividnog sticaja, te da predstavlja rascep jednog jedinstvenog instituta jer neki sluajevi prividnog sticaja mogu biti ostvareni kako sa jednom lako i sa vie radnji.21" Ovde se ipak ostaje pri toj podeli s obzirom na to da je ona u naoj literaturi opteprihvaena, a s druge strane veina sluajeva se moe svrstati u jednu ili dragu vrstu prividnog sticaja, dok e tamo gde je re o meovitim formama biti ukazano na to (konsumpcija). 1.1. Prividni idealni sticaj Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno bie vie krivinih dela ali se, i pored toga, smatra da je uinjeno samo jedno krivino delo. Tu se javlja problem izbora bia krivinog dela, tj. postavlja se pitanje kome krivinom delu dati prednost. Prividni idealni sticaj postoji u sledeim sluajevima: 1) specijaliteta (lex specialis derogat legi generali); 2) supsidijariteta (lex primaria derogat legi subsidiariae); i 3) konsumpcije. U sluaju specijaliteta neko krivino delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog drugog, opteg krivinog dela i postoji samo to drugo posebno krivino~3elo~(npr. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u slubiilfha radu postoji samo pronevera, a ne i utaja). Zakonski opis bia jednog krivinog dela u potpunosti obuhvata i bie drugog krivinog dela, s tim to sadri najmanje jo jedno dodamo obeleje. Po pravilu, odnos specijaliteta (za razliku od supsidijariteta i konsumpcije) nije teko utvrditi. U drugom sluaju, bie jednog krivinog dela je supsidijarao u odnosu na drugo, te se primenjuje samo ako ne dode do primene primarnog bia. Supsidijaritet moe biti formalni (tj. kada zakon izriito upuuje na primenu bia nekog krivinog dela samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog krivinog dela), a moe biti i materijalni kada to proizlazi iz same prirode i odnosa bia odreenih krivinih dela. Sluajevi zakonskog supsidijariteta su u naem krivinomzakonodavstvu retki. Tako, na primer, kod krivinog dela zloupotrebe prava na trajk postoji zakonski supsidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog krivinog dela (lan 167. KZ) izriito kae da e ovo krivino delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela. Primer za drugu vrstu supsidijariteta bilo bi krivino delo uestvovanja u tui (lan 123. KZ) iji je smisao da krivino odgovaraju oni uesnici u tui za koje se ne moe utvrditi da su preduzeli radnju izvrenja ubistva ili teke telesne povrede. Ukoliko se za neka lica koja su uestvovala u tui utvrdi da su izvrioci ubistva, odnosno teke telesne povrede, u odnosu na njih postojae samo to krivino delo. Krivino delo uestvovanja u tui je supsidijarao u odnosu na krivino delo ubistva ili teke telesne povrede. Ili, izvrilac krivinog dela krae iji je objekt radnje

2 1 8 ) D . K i e n a p f e l , G r u n d r i B d c s ostcrrcichischcn Strafrcchts, A T , W i e n , 1998, str. 2 5 4 . 2 1 9 ) T a k o O . T r i f f t c r c r , O s t c r r c i c h i s c h c s S t r a f r c c h t , A l l g c m c i n c r T c i l . 2 . A u f l a g c , W i c n , 1 9 9 4 . str. 453-454.

221

KRIVINO DELO

motorno vozilo, po pravilu, istovremeno ostvaruje i elemente bia krivinog dela neovlaenog korienja tueg vozila (lan 213. KZ). Oduzimanje tueg motornog vozila u nameri da se njegovim prisvajanjem za sebe ili drugog pribavi protivpravna imovinska korist, svakako predstavlja tei oblik napada na isto dobro koje se titi propisivanjem bia ova dva krivina dela. Zato jc krivino delo neovlaenog korienja tueg vozila u ovom sluaju supsidijamo. U naelu radi se o tome da ostvarenje bia jednog krivinog dela predstavlja intenzivniju povredu istog zatitnog objekta u odnosu na delo koje je supsidijamo. Odnos supsidijariteta postoji i izmeu pokuanog i svrenog krivinog dela, kao i izmeu krivinih dela ugroavanja i povrede. U nekim sluajevima osim dobra koje je identino, bie krivinog dela koje ima prednost, moe tititi i neko drugo dobro. Prema tome, bie krivinog dela koje ima prednost u odnosu na ono koje je supsidijamo ili predstavlja tei oblik napada na isto zatieno dobro, ili pak osim identinog zatienog dobra titi jo i neko drugo dobro. Utvrivanje da li je u konkretnom sluaju u pitanju prividni idealni sticaj po odnosu supsidijariteta predstavlja veoma sloeno pitanje ije reavanje podrazumeva dobro poznavanje posebnog dela, odnosno krivinih dela koja se mogu javiti u odnosu primarnog i supsidijarnog, kao i korienje teleolokog metoda tumaenja jer je presudan smisao i cilj krivinopravne norme kojim se ta krivina dela propisuju. U sluaju konsumpcije bie jednog krivinog dela redovno u potpunosti obuhvata bie nekog drugog krivinog dela (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). Na primer, kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivjiom subjektu naneta i laka i teka telesna povreda, postojae samo teka telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu. Izvrenje jednog krivinog dela nuno, ili po pravilu, dovodi do ostvarenja i bia jo nekog krivinog dela. 220 >Iako, vrenjem teke krae obijanjem stana ostvaruju se i elementi bia krivinog dela oteenja tue stvari i krivinog dela naruavanja nepovredivostistana. Ili, kod krivinog dela neovlaenog korienja tueg vozila, dolazi i do ostvarenja bia krivinog dela sitne krae u odnosu na gorivo koje je potroeno u toku vonje. U ovim primerima re j e o tome da izvrenje glavnog dela pokriva ono ncpravojcoje je sadrano u tipinim prateim krivinim delima koja zato b]yaju konsumirana. U drugom primeru vrenje krae goriva iako nije nuno za izvrenjeTcrivinog dela neovlaenog korienja tueg vozila u smislu da je bez toga nemogue izvriti to krivino delo (u praksi ima i retkih, atipinih sluajeva da izvrilac napuni rezervoar sa onoliko benzina koliko je potroio, ili da prethodno napuni prazan rezervoar svojim benzinom), ipak predstavlja tipino pra2 2 0 ) Lazin z a s t u p a restriktivni p o j a m k o n s u m p c i j c koja, p o n j e g o v o m m i l j e n j u , postoji s a m o o n d a k a d a sc i z v r e n j e j e d n o g krivinog dela n c m o e zamisliti b e z izvrenja i d r u g o g k r i v i n o g d e l a " . Up. . Lazin, Prividni idealni sticaj krivinih dela, Beograd, 1982, str. 84. O v o s h v a t a n j c j c preciz n o i j e d n o s t a v n o , ali n c o b u h v a t a u p r a v o o n e s l o e n e s l u a j e v e k o n s u m p c i j c k a d a s c izvrenje n e k o g k r i v i n o g d e l a m o e zamisliti b e z izvrenja tipinog p r a t e e g k r i v i n o g dela. N i j e o p r a v d a n o uzeti d a postoji sticaj krivinih dela, a n e k o n s u m p c i j a , s a m o z a t o to j c m o g u e zamisliti da s c n e k o k r i v i n o d e l o u n e k i m retkim s l u a j e v i m a m o e izvriti i b e z tog tipinog p r a t e e g krivinog dela.

222

STICAJ KRIVINIH DELA

tee delo koje je pokriveno teinom i prirodom neprava glavnog dela. Konsumpcija zato zahteva i vrednovanje prirode i stepena neprava koje sadri pratee delo. Konsumpcija moe u nekim sluajevima predstavljati i prividni realni sticaj, tj. mogue je sa vie radnji ostvariti vie krivinih dela od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. To je naroito sluaj kod tzv. nekanjivog prethodnog i nekanjivog naknadnog dela. Na primer, izvrilac koji prethodno ukrade klju kojim kasnije izvri provalnu kradu, ini samo krivino delo teke krae izvrene provaljivanjem, a ne i kradu kojom je pribavio sredstvo izvrenja (nekanjivo prethodno delo). Kod nekanjivog naknadnog dela izvrilac posle izvrenja dela novom radnjom ostvaruje bie jo jednog krivinog dela koje je po svom znaaju i sutini takvo da u stvari znai samo realizaciju prethodnog dela. Na primer, izvrilac krae koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili protura ne ini i krivino delo prikrivanja (lan 221. KZ), jer je ono konsumirano krivinim delom krae. Takoe, konsumpcija kao prividni realni sticaj postoji i onda kada je neko u istom krivinom delu sa vie radnji ostvario vie oblika sauesnitva (tei oblik sauesnitva konsumira laki). Inae, kao i kod idealnog sticaja, postoji i miljenje da je u svim ovim sluajevima re o sticaju krivinih zakona, a ne o prividnom idealnom sticaju. Za razliku od idealnog sticaja gde takvo miljenje vodi sasvim drugaijim reenjima, ovde je to pitanje vie teorijskog karaktera, jer bilo da se uzme da je u pitanju prividni idealni sticaj, bilo sticaj zakona, praktini rezultat je isti, tj. postoji samo jedno, a ne vie krivinih dela. Osim specijaliteta, supsiiiariteta i konsumpcije, u teoriji su poznati i sluajevi inkluzije i altemativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. Inkluzij a j e , u stvari, poseban oblik konsumpcije gde sc neko delo koje se ostvaruje kroz neko tee delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to tee delo (npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oruja dolazi do ostvarenja bia krivinog dela oteenja tue stvari oteenjem odee rtve). Kod altemativiteta, dva bia se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelevantno da li c se uzeti da postoji jedno ili drugo krivino delo. Altemativitet se naroito javlja kod ostvarivanja vie kvalifikovanih oblika nekog krivinog dela preduzimanjem jedne radnje: npr. nema sticaja izmeu teke krae izvrene provaljivanjem i oblika teke krae kada vrednost stvari prelazi odreenu vrednost. U tom sluaju se uzima da postoji dno to je u konkretnom sluaju pretenije, 22 "ono to vie dominira.

1.2. Prividni realni sticaj Oblici prividnog realnog sticaja su sloeno, kolektivno i produeno krivino delo. U svim tim sluajevima, iako se ini da postoji vie krivinih dela koje je uinilac ostvario sa vie radnji, uzima se da je uinjeno samo jedno krivino delo ukoliko su ispunjeni odreeni uslovi.

2 2 1 ) T a k o . L a z i n . o p . cit., str. 99.

223

KRIVINO DELO

1.2.1. Sloeno krivino delo

Sloeno krivino delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koie dolazi spajanjem dva ili (refko) vie krivinih dela i za koje zakon propisujej'edinstvenu kaznu. Tako, razbojnitvo je sloeno krivino delo koje se sastoji iz prinude i krade. I kod konstrukcije krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom (osim retkih izuzetaka) re je u stvari o svojevrsnom sloenom krivinom delu. Kod sloenog krivinog dela se ne javljaju nikakvi posebni problemi jer je, jednostavno, re o tome da postoji samo jedno krivino delo zato to je to zakonodavac tako odluio. Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstruie sloena krivina dela mogu biti razliiti. Najee to ini zato to se u sluaju kada se dva krivina dela izvre zajedno dobija jedno sasvim novo krivino delo po kvalitetu i teini za koje ne bi bile dovoljne one kazne koje su propisane za tajjojedina dela, tjTgde se"primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju ne bi moglo doi do adekvatne kazne. 1.2.2. Kolektivno krivino delo Kolektivno krivino delo karakterie se odreenim ponavljanjem krivinih dela koja su vrsto povezana pre svega odreenim odnosom uinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) krivino_deJp. Uobiajeno je da se razlikuje kolektivno krivino delo u_vidu zanata, zanimanja i iz navike. Kolektivno krivino delojt vidu zanata postoji onda kada uinilac ponavljanjem odreenog_kTivinog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda, odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. Kolektivno krivino delo u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost uinioca da ee ponavlja odreeno krivino delo, da se Bavi njegovim vrenjem pri emu nema cilj 3a mu to bude izvor prihoda, alTod ega moe imati neku imovinsku korist. Najzad, kolektivno krivino delo iz navike podrazumeva sklonost ka vrenju odreenog krivinog dela, odnosno siuaj kada je zbog ponavljanja vrenja krivinog dela kod uinioca dolo do stvaranja navike da se ono vri. Veina autora smatra da se navedeni sluajevi kolektivnog krivinog delane ograniavaju samo na ponavljanje istog krivinog dela, ve da se moe raditi i o istovrsnim krivinim delima. Preovlauje shvatanje da kolektivno krivino delo postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih krivinih dela propisano. Zakon prilikom propisivanja radnje izvrenja kolektivnog krivinog dela koristi odgovarajue izraze. Nae krivino zakonodavstvo je do izmena i dopuna iz_2fl(J2. godine predvialo samo krivino delo kockanja kao.kolektivno krivino iz zanata koristei formulaciju: ,,ko se kocka u vidu zanata...". PosleJekjigunalizasije ovog krivinog dela nae krivino zakonodavstvo vie ne sadri krivina dela u vidu zanata, a ne ponaje ni krivina dela iz navike. U pogledu krivinih deja u vidu zanimanja u naoj teoriji veina autora smatra da ih nae krivino zakonodavstvo sadri i .da su to ona dela u ijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje odreenom deiatnou (npr. krivino delo nadrilekarstva).

224

STICAJ KRIVINIH DELA

Konstrukcija kolektivnog krivinog dela i njena tri navedena oblika nastala je u nemakoj sudskoj praksi krajem devetnaestog veka, ali je upravo tamo odavno potpuno naputena.222' Sam kriterijum za konstrukciju kolektivnog krivinog dela je u stvari kriminoloki (polazi se od nekih danas prevazienih shvatanja u kriminologiji), a u krivinom pravu moe imati jedino znaaj u oblasti odmeravanja kazne gdtebijo bila mogua oteavajua okolnost. injenica je da zakonodavac za postojanje nekih krivinih dela zahteva ponavljanje odreene radnje, tj. krivino delo (ili njegov kvalifikovani oblik) se i ne moe drugaije izvriti osim ponavljanjem odreenih radnji. No, kod takvih krivinih dela se u stvari i ne radi o pravom kolektivnom krivinom delu ve o tome da neko ponaanje postaje u dovoljnoj meri drutveno opasno da bi bilo predvieno kao krivino delo, tek onda ako se radnja izvrenja ponavlja, tj. kod delikata bavljenja (neovlaeno bavljenje trgovinom, nadrilekarstvo, nadriapotekarstvo itd.). U nekim sluajevima bavljenje moe biti kvalifikatoma okolnost (kao kod krivinog dela nedozvoljenog prekida trudnoe iz lana 120. stav 2. KZ). Kod takvih krivinih dela iji osnovni ili tei oblik zahteva ponavljanje odreene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog krivinog dela. Nije, naime, relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnou, odnosno zato ponavlja odreene radnje. Jednostavno, u zakonskom opisu njihovog bia zahteva se viekratno preduzimanje odreene radnje, to s jedne strane znaTda preduzimanje jedne radnje nije dovoljno za postojanje krivinog dela, a s druge strane, preduzimanje vie radnji, bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj krivinih dela. Inae, kriminalnopolitika i pravnodogmatska neprihvatljivost konstrukcije kolektivnog krivinog dela vidi se ako se ona dovede u vezu sa veinom krivinih dela. Ne moe se nikakvim razlozima pravdati da se na vie ubistava, ili razbojnitava primeni konstrukcija kolektivnog krivinog dela i tako smatra jednim ubistvom, odnosno razbojnitvom samo zbog toga to to izvrilac ini iz zanata, zanimanja ili navike. Naravno, niko ne zastupa takav stav, ali bi dosledna primena ideje na kojoj se zasniva ta konstrukcija mogla dovesti ak i do takvih reenja. Ne vide se zaista neki posebni razlozi da se institut kolektivnog krivinog dela zadri u naem krivinom pravu. Osim to se u naim udbenicima i dalje govorTSkolektivnom krivinom delu, za nae zakonodavstvo i praksu ono nema nikakav znaaj. Iako kolektivno krivino delo ima odreene slinosti sa produenim krivinim delom,223> postoje znaajne razlike koje idu u prilog stavu da se odustane od kolektivnog krivinog dela, a da se produeno krivino delo ipak i dalje zadri kao konstrukcija za koju se moe nai izvesno opravdanje (vid. dole pod 1.2.3). U naoj teoriji se raspravlja i pitanje da li se kolektivno krivino delo iz zanata, kao i ostali oblici kolektivnog krivinog dela moe izvriti samo jedanput. Shvatanje koje potvrdno odgovara na ovo pitanje pod uslovom daje izvrilac pokazao vrstu gotovost" da ponovi krivino delo224', ne moe se prihvatiti. Naime, ako je izvreno samo jedno kri2 2 2 ) U p . H . H. J c s c h c c k , L c h r b u c h des Strafrechts, A l l g c m c i n c r Tcil, 3. A u f l a g c . B e r l i n , 1978 ( 1 9 8 2 ) , p. 5 8 5 - 5 8 6 . 2 2 3 ) O r a z l i k a m a i slinostima i z m e u kolektivnog i p r o d u e n o g k r i v i n o g d e l a v i d . J. Buturovi, P r o d u e n o k r i v i n o d e l o , Beograd, 1980, str. 1 9 9 - 2 0 0 . 2 2 4 ) V i d . Srzcnti. S t a j i , Lazarevi, K r i v i n o p r a v o SFRJ, B e o g r a d , 1978, str. 2 0 0 .

225

KRIVINO DELO

vino delo onda nema nikakvog prividnog sticaja. Prividni realni sticaj slui tome da, kada za to postoje odreeni razlozi, objedini vie radnji u jedno krivino delo. Zato nema ni kolektivnog krivinog dela kao sluaja prividnog realnog sticaja onda kada je izvrena samo jedna radnja, kada je krivino delo izvreno samo jedanput. Drugo, neprihvatljivo je da se tamo gde zakon izriitom formulacijom radnje izvrenja zahteva da ona bude preduzeta vie puta, uzeti daje taj uslov ostvaren samo zbog toga to je izvrilac pokazao gotovost da delo ponavlja, jer bi se tako u stvari kanjavalo za samu nameru. 1.2.3. Produeno krivino delo Kod produenog krivinog dela. za razliku od sloenog i kolektivnog,krivinog dela javlja, se vei broj problema, te stoga ono zasluuje posebjiujjanju. Naroito taj oblik prividnog sticaja izaziva sporove u teoriji i praksi. Ima i autora kojfsasvim odbacuju opti pojam produenog krivinog dela. Neki od njih tvrde da je sa ciljem izigravanja zakona izmiljena figura produenog krivinog dela problematina i sumnjiva u svakom pogledu, te daje treba potpuno napustiti.225' Iako neke od argumenata protiv produenog krivinog dela treba ozbiljno shvatiti, a pre svega onaj da ono znai neopravdano pogodovanje uinioca time to se uzima da postoji samo jedno a ne vie krivinih dela, nema dovoljno razloga da se od njega odustane s obzirom na to da ga prihvata sudska praksa i vei deo doktrine. Ti razlozi ipak ukazuju na to da ovu konstrukciju ne treba suvie iroko primenjivati, tj. ukazuju na potrebu da se postave restriktivniji uslovi za njenu primenu. Produeno krivino delo do donoenja KZ nije bilo regulisano odredbama naeg materijalnog krivinog zakonodavstva, to je sluaj i sa mnogim stranim zakonodavstvima. Meutim, i u zemljama ije krivino zakonodavstvo predvia produeno krivino delo, i dalje postoje brojni problemi. 226 'Ti problemi su uglavnom posledica nastojanja da se prirodnom pluralitetu krivinih dela da pravno jedinstvo. U osnovi tog pravnog objedinjavanja ne lei prirodno jedinstvo pojedinih krivinih dela, jer se onda problem produenog krivinog dela i uslova za njegovo postojanje ozbiljno ne bi ni postavljao. Konstrukcija produenog krivinog dela nije ni ista pravna fikcija kao to neki smatraju, jer se u njenom
2 2 5 ) T a k o G . Stratcinvcrtli. Strafrccht, Allgcmcincr Tcil, 3. Aufl., Koln, 1981, str. 3 2 2 - 3 2 3 . U n e m a k o j literaturi o v a j stav j c vladajui (Schmitt, Schmidhausr, J a k o b s i dr). T o j c dovelo i d o naputanja o v o g instituta i od strane prakse u toj zemlji. Up. C. Roxin, Strafrecht, A T , Band II, M u n c h c n , p . 8 7 l 874. Polazei od kriminalno-politikih nedostataka instituta produenog krivinog dela u j u g o s l o v c n skoj literaturi sc protiv o v o g instituta izjanjavao Bai istiui da s c i tu radi o realnom sticaju krivinih dela, o s i m kada s c radi o velikoj seriji dela. Up. F. Bai, op. cit., str. 3 7 1 - 3 7 3 . Postojalo j c i miljenje da iako n c treba sasvim odbaciti institut produenog krivinog dela, n i j e m o g u e dati njegov opti p o j a m , to da p o j a m produenog krivinog dela treba za s v a k o krivino delo, kod k o j e g sc ta potreba javlja, p o s e b n o odrediti. T a k o Zlatari istie da treba izgraditi p o j a m p r o d u e n o g krivinog defa krade, p o j a m p r o d u e n o g krivinog dela pronevere, itd. U p . Krivini zakonik u praktinoj prim j e n i , I s v Zagreb, 1956, str. 2 0 0 . 2 2 6 ) T o p o k a z u j e i bogata italijanska literatura na temu produenog krivinog dela. Iz n j e s c vidi d a sc i u italijanskom krivinom pravu u osnovi j a v l j a j u slini problemi u vezi sa produenim krivinim d e l o m iako s u n j e g o v p o j a m i uslovi regulisani z a k o n o m . Vid. npr. V . Zagrcbc!sky, Rcato continuato, M i l a n o , 1970.

226

STICAJ KRIVINIH DELA

osnovu ipak nalazi odreeni faktiki, prirodni supstrat koji opravdava pravno objedinjavanje. Radi se o pravnom jedinstvu koje polazi od prirodne povezanosti pojedinih krivinih dela. Osnovno pitanje jeste da li tu povezanost traiti samo na objektivnom planu, ili i na subjektivnom, psihikom planu uinioca. Ovo naelno pitanje dovelo je i do rascepa u shvatanju produenog krivinog dela i do podele na one koji zastupaju isto objektivnu teoriju i one koji se priklanjaju objektivno-subjektivnoj teoriji. U naoj teoriji je vladajue objektivno shvatanje. Iako su zakljuci Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije od 1965. godine o pojmu i uslovima za produeno krivino delo izvrili veliki uticaj na sudsku praksu (u kojoj je do tada vladajue shvatanje bilo ono o neophodnosti jedinstvenog umiljaja) sa stavom da jedinstveni umiljaj nije neophodni elemenat produenog krivinog dela, ve da spada u tzv. varijabilne, ili alternativne elemente, sudska praksa je do danas ostala podeljena po ovom pitanju. Osnovni problem koji se javlja kod produenog krivinog dela jeste dakle odreivanje njegovog pojma, odnosno utvrivanje uslova pod kojima vie kriviriilrdela preduzetih sa vie radnji treba pravno objediniti i smatrati ih jednim krivinimdelom. Koji su to uslovi pod kojima postoji takva povezanost pojedinano uinjenih krivinih dela koji opravdavaju njihovo povezivanje u jednu celinu? Ili, drugim reima, kada to nije ni pravedno niti celishodno uzeti da postoji vie krivinih dela, iako je sa vie radnji ostvareno vie krivinih dela? U nekim sluajevima je dosta lako dati odgovor na to pitanje jer se i na prvi pogled vidi da pojedinana dela nemaju svoju samostalnost, da sva ona ine jednu celinu. Neki od tih sluajeva su na granici pravog jedinstvenog dela kada se i bez konstrukcije produenog krivinog dela moe smatrati da postoji jedno jedinstveno delo (prirodno jedinstvo dela). Na primer, ako uinilac vri krau iz istog stana tako to u toku nekoliko sati u vie navrata oduzima stvari, i bez konstrukcije produenog krivinog dela opravdano je uzeti da postoji samo jedno krivino delo, a ne o onoliko krivinih dela koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. Meutim, ako je to isto uinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci, ili je delo uinio u toku iste noi ali u odnosu na stvari vie razliitih vlasnika, onda se ve javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produenog krivinog dela. Ako je u pitanju isti vlasnik, tj, ako postoji istovetnost oteenog, i ako nije re o nekom dugom vremenskom periodu kojim bi se prekinuo vremenski kontinuitet, mogla bi se primeniti konstrukcija produenog krivinog dela. Tako, kada uinilac vie puta u toku prolea ue u nezakljuanu kuu oteene i pri tome oduzme razne stvari koje su se u kui nalazile, ini samo jedno produeno krivino delo krae (tako OSB u odluci K. 1164/96). U drugom primeru je neto tee odluiti se za konstrukciju produenog krivinog dela s obzirom na to da je, kao to e se videti, sporan uslov postojanja istovetnosti oteenog. Ipak, u odluci K. 880/95 OSB smatrao je da postoji samo jedno produeno, a ne etiri krivina dela teke krae u sluaju kada je uinilac u toku jedne noi u istoj zgradi obio podrumske prostorije etiri vlasnika i iz njih oduzeo razne stvari.

227

KRIVINO DELO

Prema objektivnoj teoriji, koja kod nas predstavlja vladaju }e shvatanje,2271 za postojanfepFdduenog krivinog dela najee sc uzima da su neophodna tri uslova: 1") Tstovetnost ili istovrsnost krivinih dela; 2) vremenski kontinuitet i 3) istovetnost oteenog. Trei uslov je bio sporan i u teoriji i u naoj sudskoj praksi, ga su neKTumesto njega zantevalt aa sve radnie~obuhvaene produenim jcrtvimm delom predstavljaju Jednu jedinstvenu kontinuiranu delatnost koja ini jednu prirodnu c e l i n u ^ T J a lij re otaEvoj celini utvruje se na osnovu nekih dodatnih povezujtiSih-elcmenata (npr. korienje iste prilike, vrenje na istom mestu, povezivanje svih dela jedinstvenim umiljajem i dr.). U stvari, moglo bi se prihvatiti da istovetnost Oteenog moe u nekim sluajevima izostati, ali bi onda drugi povezujui elementi morali vie da dou do izraaja. I spomenuti zakljuci sa Savetovanja iz 1965 (koje je Vrhovni sud Srbije pravnim shvatanjem Krivinog odeljenja od 13. novembra 1991. godine potvrdio, odnosno zauzeo stav da nema potrebe za redefinisanjem pojma produenog krivinog dela), ne zahtevaju istovetnost oteenog kao obavezan uslov, ve da je delo dobilo vid jedinstvene celine sa stanovita obinog, ivotnog i loginog rezonovanja. Prema zakljucima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. godine za postojanje produenog krivinog dela zahtevaju se sledei uslovi: 1) daje isto lice izvrilo dve ili vie istovrsnih vremenski odvojenih radnji, od kojih svaka pojedinano sadri sva zakonska obeleja istog krivinog dela, odnosno njegovog privilegovanog ili kvalilikovanog oblika; 2) da postoji odreeni vremenski kontinuitet izmeu pojedinih krivinopravnih radnji; 3) da sve inkriminisane radnje sa stanovita obinog, ivotnog i logikog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja ini jednu prirodnu celinu; 4) da primena konstrukcije produenog krivinog dela u konkretnom sluaju nije u suprotnosti sa zahtevima kriminalne politike koji su doli do izraaja u pozitivnim krivinopravnim propisima. Ovo bi bili obavezni ili stalni uslovi ili elementi produenog krivinog dela, dok je za postojanje uslova pod 3) koji je u stvari centralni ali istovremeno i najsporniji uslov, potrebno da bude ostvaren jedan ili vie tzv. varijabilnih ili alternativnih elemenata (iskoriavanje iste prilike, jedinstvo prostora, istovetnost oteenog, jedinstveni umiljaj i dr.). Iako spomenuto pravno shvatanje ima veliki uticaj na sudsku praksu, treba primetiti da uslov da je delo dobilo vid celine, da predstavlja celinu, u stvari i ne predstavlja uslov, ve se time samo ponavlja ono to je osnovna karakteristika produenog krivinog dela, a uslovi za produeno krivino delo upravo treba da daju odgovor na pitanje kada vie krivinih dela dobija vid takve celine da ih treba smatrati jednim krivinim delom. Zbog neodreenosti ovog uslova, odnosno zbog toga to utvrivanje da lije on ispunjen u stvari znai istovremeno i davanje odgovora na pitanje da li postoji produeno krivino delo, ipak prednost treba dati isto2 2 7 ) V e r o v a t n o j c da su z n a a j a n u t i c a j u tom p o g l e d u izvrili i v a n o v i , a u p o s l c r a t n o j literaturi T a h o v i i Srzcnti - S t a j i . T a h o v i z a u z i m a dccidiran stav da s u b j e k t i v n i m o m e n t i n c m o g u uticati na p o j a m p r o d u e n o g k r i v i n o g dela (up. J. T a h o v i , K o m e n t a r K Z , B e o g r a d , 1957, str. 190). Inae, r a z u m l j i v o j c to i v a n o v i , u s k l a d u sa s v o j o m o b j e k t i v n o m k o n c e p c i j o m o p t e g p o j m a k r i v i n o g dela k o d p r o d u e n o g k r i v i n o g d e l a n c z a h t e v a p o s t o j a n j e s u b j e k t i v n o g e l e m e n t a . M e u t i m , on to n c ini ni k o d , k a k o ga on naziva, p r o d u e n o g krivca. U p . T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g p r a v a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , Opti d e o , 1 k n j i g a , 1935, str. 3 6 2 - 3 6 3 . 228) Vid. na primer V S S Kzz. 53/90.

228

STICAJ KRIVINIH DELA

vetnosti oteenom kao treem uslovu s tim da se mogu dozvoliti izuzeci u smislu da se nepostojanje tog uslova u nekim sluajevima moe kompenzovati drugim povezujuim faktorima. U nekim sluajevima istovetnost oteenog je, meutim, obavezno. Re je o krivinim delima kojima se napadaju neka strogo lina dobra oveka kao to su ivot i telo, ast i ugled, sloboda i dr. I naa sudska praksa prihvata obaveznost ovog uslova za postojanje produenog krivinog dela kod krivinih dela te vrste (tako npr. VSS u odluci 566/99). Ne moe, ni pod kojim uslovima, biti primenjena konstrukcija produenog krivinog dela ako je uinilac uinio, na primer, vie krivinih dela klevete, otmice, protivpravnog lienja slobode, silovanja itd. prema razliitim licima (pasivnim subjektima), tj. ako nije ostvaren uslov koji zahteva istovetnost oteenog. Iako je u naoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija, ipak panju zasluuje pitanje da li je za postojanje produenog krivinog dela potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. Ako se polazi od prirodne povezanosti, logino je da ta povezanost mora biti ostvarena ne samo na objektivnom, nego i na subjektivnom planu. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji, da ona veoma suava pojarfTprouenog krivinog dela, osnovan je samo ako bi se uvek trailo postojanje jedinstvenog umiljaja u njegovom striktnom smislu. Za jedinstveni umiljaj potrebno je da sva krivina dela moraju prethodno biti obuhvaena umiljajem uinioca i to u svim njihovim bitnim crtama, kao i da postoji umiljaj u odnosu na ukupnu posledicu produenog krivinog dela. Meutim, subjektivni elemenat se moe i drugaije shvatiti. To moe biti tzv. produeni, nastavljeni umiljaj, ili slino, kontinuirana psihika linija, tj. kriminoloki shvaen produeni umiljaj, tendencija da se vre odreena krivina dela. Kod ovog umiljaja, koji nije umiljaj u zakonskom smislu, radi se o tome da uinilac svoje kontinuirano delovanje zasniva na onome to je ve ostvario, on se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajui je i proirujui je sukcesivno i na nova dela. Subjektivni elemenat se moe shvatiti i kao isti, jedinstveni cilj koji se vezuje za ukupnu posledicu produenog krivinog dela. Dalje, zahtevanje subjektivnog elementa u navedenom smislu nije smetnja da se produeno krivino delo konstruie i od nehatnih krivinih dela to je iskljueno ako se trai jedinstveni umiljaj. Meutim, u sastav produenog krivinog dela ne mogu istovremeno ui i umiljajna i nehatna krivina dela. Za postojanje produenog krivinog dela bi, prema tome, bilo razloga da se zahteva i subjektivni elemenat Taj elemenat, kao to je ve reeno, treba shvatiti fleksibilno, a ne samo kao jedinstveni umiljaj. U kojoj meri i intenzitetu bi morao biti ostvaren subjektivni elemenat, zavisilo bi pre svega od toga u kojoj meri su ostvareni objektivni elementi. Meutim, odredbe o produenom krivinom delu u KZ ne zahtevaju subjektivni elemenat kao obavezan uslov. Poto je donoenjem KZ produeno krivino delo postalo zakonska konstrukcija, znaaj objektivno- subjektivne i objektivne teorije za njegovu primenu, gubi na znaaju. Iako subjektivni uslov nije obavezan, u izvesnoj meri se priznaje znaaj jedinstvenog umiljaja. Obavezno postojanje jedinstvenog umiljaja se zahteva u jednoj posebnoj situaciji (lan 61. stav 5), a on se moe javiti i kao jedna od najmanje dve okolnosti na osnovu kojih se dolazi do ocene da delo predstavlja celinu (lan 61. stav 1).
229

KRIVINO DELO

KZ prvi put u nae krivino zakonodavstvo uvodi institut produenog krivinog dela". Iako se time ne mogu reiti svi problemi vezani za ovaj institut, otklonie se prigovor da primena ove konstrukcije nema osnova u zakonu. Inae, moglo se razmiljati (kao sto to ine neka strana zakonodavstva)" o tome da se produeno krivino delo postavi kao fakultativni osnov (za ogranieno) pootravanje kazne. S obzirom na to da u naem krivinom zakonodavstvu ne postoji ni jedan osnov za pootravanje kazne, kao i to da su krivina dela zapreena dovoljno strogim kaznama koje sudska praksa ni izbliza ne koristi, to ipak nije uinjeno. Prema zakonskom reenju produeno krivino delo ini vie istih ijjitQvrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog uinioca koja predstavljaju celihu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti koje zakon navodi. To su: istovetnost oteenog, istovrsnost predmeta dela, korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstveni umiljaj (lan 61. stav I). To znai da se za postojanje produenog krivinog dela kumulativnifahteva ostvarenje tri uslova, s tim to je za postojanje treeg uslova neophodno da budu ostvarene najmanje dve od pet navedenih okolnosti. Tri obavezna uslova, kao to se vidi, jesu: 1) istovetnost ili istovrsnost krivinih dela; 2) vremenski kontinuitet, i 3) da uinjena dela predstavljaju celinu. Ovo reenje uglavnom uvaava stavove nae teorije i prakse, ali ini korak napred u preciziranju treeg uslova koji bi, inae, sam po sebi bio potpuno neprecizan.22*' Istovetnost ili istovrsnost krivinih dela se procenjuje prema pravnoj kvalifikaciji. Zakonodavac dozvoljava da se konstrukcijom produenog krivinog defa obuhvate ne samo istovetna, ve i istovrsna krivina dela. Re je o"pravnoj istovetnosti ili istovrsnosti, a ne o faktikoj. Istovrsnost postoji onda kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani oblik nekog krivinog dela. Uslov koji zahteva vremensku povezanost sam po sebi je nesporan foo njemu je i sama konstrukcija dobila ime), ali je njegovo ostvarenje u konkretnom sluaju ponekad teko utvrditi. Svakako, to je dui vremenski razmak izmeu pojedinih dela, ima manje osnova da se zakljui d a j e taj uslov ostvaren. Vremenski razmak izmeu pojedinih dela ne mora biti isti, odnosno slian (osim kod retkih krivinih dela gde to proizlazi iz njihove prirode), ali izrazite razlike u tom pogledu, mogu voditi zakljuku o vremenskom diskontinuitetu. Trei uslov, tj. da uinjena dela predstavljaju celinu jeste najsloeniji uslov, jer je neophodno ceniti postojanje pet okolnosti od kojih moraju biti ostvarene najmanje dve. Naravno, ukoliko postoji vie od dve okolnosti, tim pre e se uzeti d a j e ovaj uslov u konkretnom sluaju ostvaren. Istovetnost oteenog je i u naoj dosadanjoj sudskoj praksi imao veliki znaaj za postojanje produenog krivinog dela, i kao to je reeno, jedan deo prakse i teorije smatrao ga je obaveznim uslovom. Istovrsnost predmeta dela znai da je radnja izvrenja preduzeta na objektima koji su iste vrste. Istovrsnost predmeta ne treba shvatiti u apstraktnom smislu da je do-

2 2 9 ) N o , i u t o m pogledu j o oigledan uticaj koji j c na zakonodavca imao stav sa Savctovanja u V r h o v n o m sudu Jugoslavije iz 1965. godine u pogledu tzv. varijabilnih elemenata p r o d u e n o g krivinog dela.

230

STICAJ KRIVINIH DELA

voljno da neki predmet ispunjava uslov da bude objekt radnje odreenog krivinog dela. Zato, istovrsnost krivinih dela ne podrazumeva nuno i ostvarenje ovog uslova. Korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa podrazumeva postojanje okolnosti koje omoguavaju ili olakavaju izvrenje krivinog dela. Trajni odnos jeste odnos pravne ili faktike prirode koji traje due vreme. Korienje iste situacije ne zahteva to trajanje, re je o tome da se za izvrenje krivinih dela koristi ista prilika. Jedinstvo mesta ili prostora se odnosi ili na odreeno mesto u geografskom smislu, ili na jedan tano odreeni (zatvoreni ili otvoreni prostor). Okolnost koja ima izrazito koheziono dejstvo u smislu da uinjena dela predstavljaju celinu jeste jedinstveni umiljaj. Njega treba shvatiti u uem smislu, tj. kao umiljaj u odnosu na produeno krivino delo kao celinu. ire shvatanje subjektivnog elementa u smislu kako je to ve izneto, bilo bi opravdano samo ukoliko bi se on zahtevao kao obavezan uslov za postojanje produenog krivinog dela. Jedinstveni umiljaj u striktnom smislu podrazumeva da sva krivina dela moraju prethodno da budu obuhvaena umiljajem uinioca i to u svim njihovim bitnim crtama, ukljuujui i ukupnu posledicu produenog krivinog dela. U zakonskom reenju mesto je naao i opteprihvaen stav da krivina dela upravljena protiv linosti mogu ui u sastav produenog krivinog dela samo ako postoji istovetnost oteenog (lan 61. stav 2). Kod nekih krivinih dela sama njihova priroda ne doputa spajanje u produeno krivino delo, pa je to i izriito zakonom zabranjeno (lan 61. stav 3). Koja su to krivina dela, stvar je procene. Sjedne strane treba imati u vidu uslove za produeno i smisao ovog instituta, a s druge strane prirodu odreenih krivinih dela (npr. krivino delo terorizma teko da bi zbog svoje prirode dozvoljavalo primenu ove konstrukcije). S obzirom da u sastav produenog krivinog dela mogu ui istovrsna krivina dela, a to znai i laki i tei oblici istog krivinog dela, uzima se da je produenim krivinim delom uinjen najtei oblik koji ulazi u njegov sastav (lan 61. stav 4. KZ). Jedinstveni umiljaj mora postojati u situaciji kada produeno krivino delo dobija teu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaena (lan 61. stav 5. KZ). Kumuliranje posledice kod novanih iznosa koji su od znaaja za pravnu kvalifikaciju i prerastanje u tee delo, moe se pravdati samo kada j e ta ukupna posledica bila obuhvaena umiljajem uinioca (npr. kod teeg oblika krivinog dela izdavanja eka i korienja platnih kartica bez pokria u odnosu na iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi). Najzad, zakonskom odredbom je reena i situacija (koja j e bila sporna u praksi) kada se naknadno, posle donoenja pravnosnane presude, otkrije krivino delo koje je moglo biti obuhvaeno produenim krivinim delom koje je bilo predmet te presude. Ono e biti smatrano zasebnim krivinim delom, odnosno zasebnim produenim krivinim delom ako se radi o vie dela koja ispunjavaju uslove za produeno krivino delo (lan 61. stav 6).
231

V. OSTVARENJE KRIVINOG DELA OD STRANE VIE UINILACA (SAUESNITVO) 1. Pojam i vrste sauesnitva Kao i u drugim oblastima ljudske delatnosti, i krivino delo sc moe vriti zajedniki od strane vie lica. Uvaavajui tu injenicu, a polazei i od naelnog kriminalno-politikog stava daje zajedniko ostvarenje krivinog dela uz uee vie lica po pravilu opasnije i da stvara neke specifine pravno-dogmatske probleme, savremeno krivino pravo posebnu panju poklanja regulisanju oblasti sauesnitva. Uestvovanje vie lica u ostvarenju krivinog dela moe se ispoljiti na vrlo razliite naine. Nije svako uestvovanje sauesnitvo u krivinopravnom smislu. To uestvovanje se moe manifestovati u veoma irokom dijapazonu: poev od obinog pasivnog posmatranja, 230 ' ili odobravanja vrenja krivinog dela, pa do glavne uloge u ostvarenju krivinog dela. S jedne strane imamo veoma udaljene i po intenzitetu slabe forme uestvovanja gde se ne moe govoriti o sauesnitvu, a s druge strane kao drugi ekstrem, imamo lice koje ostvaruje radnju izvrenja, koje je izvrilac krivinog dela. Zato je potrebno da sc sauesnitvo razgranii kako u odnosu na one forme uea koje ne zasluuju da budu obuhvaene kriminalnom zonom, tako i u odnosu na ono to predstavlja najintenzivniju formu uea u ostvarenju krivinog dela, a to je izvrilatvo. Moe se, stoga, govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivino delo: 1) izvrilac (neposredni izvrilac, posredni izvrilac i saizvrilac), 2) sauesnici, i 3) ostala lica iji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog znaaja da u odnosu na takve forme uestvovanja treba reagovati krivinim pravom. Sauesnike treba razlikovati od izvrioca (gde se javlja problem odreivanja pojma i mesta saizvrioca) i, to je jo vanije, od ostalih lica koje nc treba smatrati sauesnicima s obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivinog dela. Upravo u pogledu tog treeg kruga lica koji ne ulaze u kriminalnu zonu, problem razgranienja sa sauesnitvom je veoma vaan, ali istovremeno i veoma sloen.

230) Nesporno j c da samo pasivno uee nc predstavlja sauesnitvo. Meutim, o n o ima odreeni krivinopravni znaaj. S jedne strane, treba od pasivnih uesnika razlikovati ona lica koja imaju poloaj garanta j e r oni mogu biti saizvrioci ili pomagai zbog proputanja da preduzmu dunu radnju i tako spree krivino delo. S druge strane, pasivni ucsnici, iako nisu saucsnici, mogu biti izvrioci posebnih krivinih dela nepojavljivanja. Vid. o tome V. Kambovski, op.cit., str. 755-756.

232

SAUESNITVO

Uopteno reeno, pod sauesnilvom se podrazumeva ostvarenje krivinog dela od sirane vie lica. U stvari, to je sticaj vie lica u jednom krivinom delu. Pored objektivne veze koja sc sastoji u zajednikom ostvarenju bitnih elemenata krivlnbgclela, izmeu vie lica mora postojati i subjektivna veza da bi sc radilo o sauemlvuL Subjektivna veza se ogleda u svesti o zajednikom delovanju. Sauesnitvo jc zajedniko ostvarivanje krivinog dela od strane vie lica uz postojanje svesti kod njih da zajedniki deluju. Svest o zajednikom delovanju mora postojati kod sauesnika (ukljuujui i saizvrioce), ali nc i kod izvrioca krivinog dela. Sauesnitvo kao institut zasniva se na restriktivnom shvatanju pojma izvrilatva. Izvrilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bia nekog krivinog dela, koje samo preduzima radnju izvrenja. Nasuprot restriktivnom pojmu izvrioca, postoji i ekstenzivno shvatanjc koje polazi od toga da jc izvrilac svako ono lice koje je na bilo koji nain uestvovalo u ostvarenju krivinog dela, to znai da to shvatanje negira sauesnitvo kao institut. To shvatanje ne pravi razliku izmeu izvrioca i sauesnika, ono polazi od jedinstvenog pojma izvrioca koje obuhvata sva ona lica ije delovanje je bilo u uzronoj vezi sa prouzrokovanjem krivinog dela. Danas je ono u teoriji retko zastupano, a i vrlo su retka evropska krivina zakonodavstva koja polaze od njega prilikom regulisanja materije koja se odnosi na uee vie licc u ostvarenju krivinog dela (npr. austrijsko krivino pravo). Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaen restriktivni pojam izvrioca, to znai da se pravi razlika izmeu izvrioca i sauesnika. Meutim, i u okviru restriktivnog pojma mogu sc razlikovati dve varijante tog pojma. Jedno je najue shvatanje pojma izvrioca, koje polazi od toga da je izvrilac samo ono lice koje samo vri krivino delo, a drugo podrazumeva izvesno proirivanje tog pojma i na saizvrioca i posrednog izvrioca. To proirivanje je danas opteprihvaeno u nemakoj teoriji krivinog prava. Ra dikuju se tri forme izvrilatva: neposredno izvrilatvo, posredno izvrilatvo i saizvrilatvo. 23l) Naa teorija, pa i zakonodavstvo, ostaju pri prvobitnom najuem shvatanju pojma izvrioca, to za posledicu ima svrstavanje saizvrilatva u sauesnitvo, dok je posredni izvrilac institut kome u naoj teoriji nije dato jasno mesto u sistemu opteg dela. Prihvatanje najueg pojma izvrioca u naoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvrilatvo smatra sauesnitvom. No, polazei od toga d a j e saizvrilatvo negde izmeu izvrilatva i sauesnitva, da ono ima karakteristike i jednog i drugog, u naoj teoriji opte je prihvaena podela sauesnitva na sauesnitvo u uem smislu i sauesnitvo u irem smislu.232' Sauesnitvo u uem smislu obuhvata podstre231) A . Sehonkc, H. Schrodcr, Stiafgesctzbuch, Kommentar, 26. Auflagc, Munchcn, 2 0 0 ) , (Cranicr/ Hcinc). str. 4 5 9 - 4 6 0 . 232) Podela na sauesnitvo u uem i u irem smislu prisutna j c u delu starije n e m a k e teorije krivinog prava. Vid. npr. H. Wclzcl, D a s Deutsche Strafrccht, Berlin, 1958, str. 96. Kod nas j c ona oplcprihvaena. Na n j u sc nailazi ve u Objanjenjima uz nacrt Krivinog zakonika FNRJ, Beograd, 1951. str. 95. Vid. i Srzenti - Staji, Krivino pravo FNRJ, Opti deo, Beograd, 1957, str. 337.

233

KRIVINO DELO

kavanje i pomaganje. Sauesnitvo u irem smislu, pored navedeni!) oblika, obuhvata i saizvrilatvo. Ova podela polazi od injenice da saizvrilatvo moe da sc smatra sauenitvom samo u jednom irem smislu, odnosno da se ono u pogledu nekih bitnih svojstava razlikuje od ostalih oblika sauesnitva. Za postojanje sauesnitva potrebno jc da jc delo izvreno ili pokuano, odnosno d a j e izvrilac uao u kriminalnu zonu. Postojanje sauesnitva zavisi od toga da li je izvrilac izvrio krivino delo. To nc mora biti dovreno krivino delo, dovoljno je d a j e ostvario neku kanjivu fazu krivinog dela (akcesorna priroda sauesnitva). Za razliku od akcesornc teorije, principalna teorija o pravnoj prirodi sauesnitva (danas retko zastupana) polazi od toga da ono postoji sasvim nezavisno od toga da li jc izvrilac neto preduzeo sa ciljem izvrenja krivinog dela. Prema toj teoriji, postoji onoliko krivinih dela koliko ima uesnika (quot delinquentcs, tot delietae). Od sauesnitva treba razlikovati posrednog izvrioca. I tu jc re o ueu vie lica u ostvarenju krivinog dela, ali sc licc koje preduzima radnjujzvrenja smatra samo sredstvom, a ne izvrioccm. Posredni izvrilac je ono lice koje ostvarujui sve subjektivne elemente krivinog dela navede drugog na ostvarenje krivinog dela, a da se pri tome taj drugi nc moe smatrati izvrioccm krivinog dela jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana krivinog dela. Sporno je u kojim situacijama je u naem pravu potrebna ova konstrukcija. U vezi sa najvanijom situacijom povodom koje jc i nastala ova konstrukcija, a to jc sauesnitvo u delu izvrioca kod kojeg ne postoji krivica, reenje je pronaeno u prihvatanju teorije limitirane akccsornosti koja za postojanje sauesnitva i za odgovornost sauesnika ne trai da je ostvareno krivino delo u objektivno-subjektivnom smislu, tj. nc trai krivicu izvrioca. U retkim izuzecima, i tu bi primena konstrukcije posrednog izvrilatva mogla biti prihvatljiva. To su oni sluajevi kada nc postoji ni jedan minimalni subjektivni supstrat kod neposrednog izvrioca krivinog dela (na primerkada se za izvrenje krivinog dela koristi sasvim malo detc). Meutim, u sledee tri situacije opravdana jc primena ove konstrukcije i u naem krivinom pravu: ako je neko lice krivino delo izvrilo pod uticajem apsolutne sile (lan 21. stav 3. KZ), ako je delo izvrilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi i kada je re o krivinom delu za koje se kod izvrioca trai neko posebno svojstvo. 233 ' U tim situacijama, izvrilac nc bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvrenja ve bi (posredni) izvrilac u prvoj situaciji bilo lice koje je primenilo apsolutnu silu, u drugoj situaciji lice koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu zabludu lice koje je preduzelo radnju
2 3 3 ) o r c v i t a k o e zastupa stav d a j e k o n s t r u k c i j a p o s r e d n o g izvrilatva prihvatljiva i za n a e pravo, ali na neto drugaiji nain o d r e u j e s l u a j e v e u k o j i m a bi p r i m e n a o v e k o n s t r u k c i j e , p r e m a n j e g o v o m m i l j e n j u , bila o p r a v d a n a u n a e m krivinom p r a v u . O n inae p r e d l a e i d a s c p r o b l e m a t i k a p o s r e d n o g izvrilatva izriito i detaljno rcgulic prilikom r e f o r m e n a e g k r i v i n o g z a k o n o d a v s t v a . S v a k a k o , l o j e u naelu prihvatljivo, ali treba imati u vidu d a j e o v u k o n s t r u k c i j u m o g u e p r i m e n j i vati i na o s n o v u o n o g a to proizlazi iz drugih instituta o p t e g dela k r i v i n o g p r a v a , a s d r u g e strane, z a k o n s k o r e g u l i s a n j e nee otkloniti d i l e m e i s p o r o v e koji s c u vezi sa o v o m k o n s t r u k c i j o m j a v l j a j u , m a d a m o e doprineti n j i h o v o m r e a v a n j u . U p . M . o r c v i , Posredni izvrilac k r i v i n o g d e l a . A n a l i P r a v n o g fakulteta u B e o g r a d u , br. 1 - 2 , 1 9 9 4 , str. 53-60.

234

SAUESNITVO

izvrenja, i u treoj situaciji posredni izvrilac bi bilo ono lice koje ima odredeno svojstvo koje se trai za odreeno krivino delo i koje je podstreklo drugo licc koje to svojstvo nema da izvri krivino delo. 2. Pravna priroda sauesnitva Poto je sauesnitvo zajedniko ostvarenje krivinog dela, od toga treba poi i prilikom odreivanja njegove pravne prirode. Postoje dva osnovna pristupa, dve osnovne teorije o pravnoj prirodi sauesnitva. Prema principalnoj teoriji sauesnitva irelevantno je da li je izvrilac uopte neto preduzeo. tavie, nc pravi se razlika izmeu izvrioca i sauesnika. Izjednaavaju se svi oblici uea u krivinom delu tako to se svi smatraju izvriocem. Tu vai pravilo: koliko uesnika, toliko krivinih dela. Sauesnitvo postoji uvek onda kada jc neko od uesnika preduzeo bilo koju radnju i za nju samostalno odgovara potpuno nezavisno od drugih uesnika. Nasuprot tom shvatanju, akcesoma teorija zahteva d a j e izvrilac izvrio krivino delo, odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovrenirelo, kanjiv pokuaj ili kanjive pripremne radnje). 234 ' To nikako nc znai da sauesnici odgovaraju za radnju, odnosno delo glavnog izvrioca. Ono jc samo nuan uslov za postojanje sauesnitva. To je samo posledica prostog logikog zakljuka da se ne moe uestvovati u neemu to ne postoji, u neemu to jo nije ostvareno. Akcesoma teorija je prihvaena ne samo kod nas nego i uglavnom i u suvremenom evropskom krivinom zakonodavstvu i teoriji. Akccsornost, tj. zavisnost proizlazi iz same sutine i pojma sauesnitva. Bez drugog saizvrioca nema saizvrilatva, bez izvrioca nema ni podstrckavanja i pomaganja. 235 ' Moe sc govoriti o~postojanju dvostruke akcesomosti. Prvo, postojanje sauesnitva zavisi od toga u koji je stadijum izvrilac dospeo, dokle je doao u svojoj kriminalnoj aktivnosti, odnosno koliko je, u kojoj meri ostvario kriminalno ponaanje. To bi bila kvantitativna akcesornost. Ako jc krivino delo dovreno, kvantitativna akcesornost, nema sumnje, postoji. Meutim, ako je delo samo pokuano ili su preduzetc pripremne radnje, sauesnitvo e postojati samo ukoliko su takav pokuaj od .10sno pripremne radnje kanjivi. U stvari, presudno je, kako se to obino kae, da li je izvrilac uao u kriminalnu zonu. Osim kvantitativne akcesomosti, moe se govoriti o kvalitativnoj akcesornosti. Kvalitativna akcesornost znai da postojanje sauesnitva takoe zavisi i
2 3 4 ) U j e d n o m delu nae literature govori s c o m o n i s l i k i m i pluralistikim t e o r i j a m a , s l i m t o s c p r v e i z j e d n a a v a j u sa a k c c s o r n o m teorijom, a d r u g e sa principalnom t e o r i j o m . U p . M . R a d o v a n o v i , o p . cit., str. 2 5 7 - 2 5 8 . Iako ovi termini i m a j u o s n o v a u injenici da s c u j e d n o m s l u a j u polazi o d l o g a da p o s t o j i s a m o j e d n o krivino d e l o u k o m e u e s t v u j e vie lica ( m o n i s t i k a teorija), a u d r u g o m da postoji o n o l i k o krivinih dela k o l i k o ima uesnika (pluralistika teorija), o v a t e r m i n o l o g i j a s c u s a v r e m c n o j k r i v i n o p r a v n o j literaturi r e t k o koristi. 235) Tako H. Blei, Strafrecht I, Allgcmcincr Teil, 18. Auflagc. Munchcn. 1983, p. 265.

235

KRIVINO DELO

od toga ta je izvrilac ostvario, da l i j e ostvario krivino delo sa svim njegovim obaveznim elementima, ili je za postojanje sauesnitva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opteg pojma krivinog dela. U vezi sa tim moe se razlikovati nekoliko situacija, a u skladu sa tim i nekoliko varijanti akcesornosti. Izvesno vreme bila je prihvaena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nuno da je izvrilac ostvario krivino delo sa svim njegovim optim obelejima, a naroito da je postojala i njegova krivica. To je dovelo do neprihvatljivih rezultata, naroito u sluajevima kada je izvrilac lice koje nije uraunljivo i krivo. Polazei od potpune akcesornosti, dolazi se do rezultata da tu nema krivinog dela, a samim tim ni sauesnitva. Tu je primenom konstrukcije posrednog izvrilatva taj problem samo donekle bio ublaen, ali ne i reen. Zato se prelo na teoriju limitirane (ograniene akcesornosti). Prema njoj, ne trai se da su ostvareni svi opti elementi krivinog dela, tj. d a j e izvrilac i postupao sa krivicom, kao to to ini teorija potpune (ekstremne) akcesornosti, ve je dovoljno d a j e izvrilac ostvario sve objektivne elemente krivinog dela. Uslov je, dakle, postojanje krivinog dela, s tim to je za razliku od potpune (ekstremne) akcesornosti, kod koje je potrebno da budu ostvareni svi elementi krivinog dela, dovoljno izvrenje dela koje je kao krivino delo predvieno u zakonu i koje je protivpravno. Potpuna (ekstremna) akcesornost, iako dosledno sprovodi shvatanje o optem pojmu krivinog dela i na planu sauesnitva, dovodi do kriminalno-politiki neprihvatljivih reenja, pa je zato nuno pribei ogranienoj akcesornosti i zadovoljiti se ostvarenjem objektivnih elemenata krivinog dela od strane izvrioca. Meutim, za ogranienu akcesornost se mogu pronai i odreeni pravnodogmatski argumenti, tj. nije nuno da se ona shvati kao neto to predstavlja odreeno odstupanje od osnovnih principa i pojmova opteg dela krivinog prava. Tako, moe se tvrditi da na taj nain dolazi do izraaja princip subjektivne line odgovornosti svakog uesnika u ostvarenju krivinog dela, da oni samostalno odgovaraju za ono to su oni uinili i da u tom smislu kod njih moraju biti ispunjeni svi uslovi za njihovu odgovornost. 236 ' Iako nema takav znaaj kao puna i ograniena akcesornost, treba spomenuti i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti koja danas, bar u svom istom obliku, nije nigde prihvaena. Ukratko reeno, takvo shvatanje akcesornosti polazi od toga da se sve okolnosti koje imaju znaaj za postojanje krivinog dela, krivice, ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvrioca prenose i na sve ostale uesnike u krivinom delu. U naem krivinom pravu prihvaeno je sasvim suprotno stanovite koje je eksplicitno izraeno (lan 36. stav 3. KZ), tj. te se okolnosti uzimaju u obzir samo kod onog uesnika kod kojeg postoje. Jo manji znaaj ima tzv. minimalna akcesornost prema kojoj je dovoljno za postojanje sauesnitva da su ostvarena bitna obeleja nekog krivinog dela, a
2 3 6 ) taviSe, ima m i l j e n j a da postoji s a m o s t a l a n delikt sauesnitva i a k o s c p r i z n a j e n j e g o v a zavisnost o d d e l i k t a izvrioca. T a k o Frojnd koji i k o d o v o g p i t a n j a d o s l e d n o p r i m e n j u j e p e r s o n a l n u teoriju k r i v i n o g dela. U p . G . Frcund, S t r a f r e e h t , A l l g c m c i n e r Tcil, P e r s o n a l e Straflchrc, Berlin - Hcidclb e r g , 1998, p p . 3 2 1 - 3 2 2 .

236

SAUESNITVO

ne i njegova protivpravnost. Prema ovoj varijanti akcesomosti, postojalo bi sauesnitvo i onda kada bi, na primer, neko drugome pomogao u nunoj odbrani. Minimalna akcesornost nije danas prihvaena, a spominje se u jednom delu krivinopravne literature kao mogu oblik akcesomosti. 237 ' U vezi sa kvalitativnom akcesornou javlja se i jedno pitanje koje je odavno sporno i gdc jo nije dat zadovoljavajui odgovor. To je pitanje, da li je za postojanje sauesnitva i njihovu odgovornost sauesnika dovoljno da glavni izvrilac ostvari samo nehatno krivino delo. Da li postoji podstrekavanje, onda kad se podstrckavalo na nehatno krivino delo? Ako, na primer, podstreka podstrekne izvrioca koji je kratkovid da puca u pravcu nekog predmeta u ijoj se neposrednoj blizini nalazi neko lice koje izvrilac nije video, a u odnosu na koga je kod podstrekaa postojao umiljaj da ga izvrilac pogodi, postavlja se pitanje da li tu postoji podstrekavanje. Drugim reima, da li sauesnitvo zavisi od umiljajnog dela, ili je za odgovornost sauesnika dovoljno da je podstrekavao, ili pomagao u nehatnom delu izvrioca? Postoje razlozi i za jedno i za drugo shvatanje. 23 "' Zastupa se i shvatanje da podstrekavanje u nehatnom delu nije sauesnitvo, ve posredno izvrilatvo. Meutim, ako se poe od limitirane akcesomosti gde za postojanje sauesnitva uote nije potrebna krivica glavnog izvrioca, dakle ni njegov umiljaj ni nehat, onda e tim pre postojati sauesnitvo ako kod izvrioca postoji nehat. Kao to se vidi, sauesnitvo je zavisne prirode, a ta zavisnost se moe stepenovati kako kvantitativno tako i kvalitativno, ili tanije reeno, moe se stepenovati ono od ega zavisi postojanje sauesnitva, a to je izvreno krivino delo. Naroito je sloeno pitanje kvalitativnog stepenovanja gde se moe traiti ostvarenje svih optih elemenata krivinog dela, ili samo nekih. Moe se zakljuiti da nije opravdano traiti ni suvie mnogo, ali ni suvie malo. Dovoljno jc da od sirane izvrioca bude izvreno delo predvieno u zakonu kao krivino delo koje je protivpravno. Krivicu izvrioca ne treba zahtevati i iz razloga to je ona individualna, krivica izvrioca i inae nije relevantna za sauesnike, za njihovu odgovornost ona mora postojati kod svakog sauesnika.

3. Saizvrilatvo Saizvrilatvo, prema odredbi lana 33. KZ postoji kada vie lica uestvovanjem u ratinjfizVrenjasa umiljajem ili iz nehata zajedniki izvre krivino delo,
2 3 7 ) R a z l i k o v a n j e etiri oblika a k c e s o m o s t i potie o d Maycr-a. U p . M . E. M a y c r , Dcr A l l g c m c i n c Tcil des Dcutschcn Strafrcchts, L c h r b u c h , Hcidclbcrg, 1923, p. 3 9 1 . U n a o j literaturi vid. M . R a d o v a n o v i . K r i v i n o p r a v o , Opti deo, Beograd, 1966; str. 2 5 7 - 2 5 8 . 2 3 8 ) O t o m e vid. R. M a u r a c h , D c u t s c h c s Strafrccht, A l l g c m c i n c r Tcil, K a r l s r u h c , 1965, p. 6 1 4 . S p o r koji j c p o s t o j a o u n e m a k o j teoriji i praksi o k o pitanja da li j c m o g u e p o d s t r e k a v a n j e i p o m a g a n j e U n e h a t n o m k r i v i n o m delu reen j c izriitom o d r e d b o m prilikom r e f o r m e k r i v i n o g z a k o n o d a v stva iz 1975. g o d i n e t a k o da s c zahteva p o s t o j a n j e u m i i j a j n o g k r i v i n o g dela. U p . H.-H J c s c h c c k . Th. W e i g c n d , op. cit., p. 6 5 6 .

237

KRIVINO DELO

ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela. Preeiziranjem zakonske odredbe o pojmu saizvrilatva u odnosu na odredbu ranije vaeeg krivinog zakonodavstva, nisu sasvim otklonjene neke poznate dileme koje sc tiu razlikovanja saizvrilatva od sauesnitva u uem smislu, a posebno od pomaganja. I pored postojanja zakonske definicije saizvrilatva i dalje su aktuelne pojedine teorije o pojmu saizvrilatva. Jer, osnovni problem koji se tu javlja jeste, u kojim sluajevima, osim kada se uestvuje u radnji izvrenja to je nesporno, moe postojati saizvrilatvo. I dalje jc, i pored zakonskog odreivanja pojma saizvrilatva, donekle ostalo sporno odreivanje njegovog pojma, a naroito razgranienje sa pomaganjem. To razgranienje ima ne samo teorijski, nego i viestruki praktini znaaj. Tako, za razliku od saizvrilatva, nehatno pomaganje jc krivinopravno irelevantno. Dalje, kod pomaganja postoji mogunost ublaavanja kazne. Neka krivina dela (njihov osnovni ili kvalifikovani oblik) moe izvriti samo vie lica, a pod tim pojmom se podrazumcva samo vie saizvrilaca (nije, npr. dovoljno da postoji jedan izvrilac, jedan podstreka i jedan pomaga). Reavanje ovih, a i nekih drugih pitanja zavisi od ovog razgranienja. Osim kada se uestvuje u radnji izvrenja, saizvrilatvo postoji i onda kada vic^Tia"ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela. Zakon, dakle, zahteva tri uslova za postojanje saizvrilatva u sluaju da ni delimino nije preduzeta radnja izvrenja: umiljaj, zajedniku odluku i bitan doprinos izvrenju krivinog dela. I pored ove zakonske definicije koja je znamo preciznija od prethodne, i dalje ostaju aktuelne teorije koje za cilj imaju da odrede pojam saizvrilatva. Svoenje saizvrilatva samo na sluajeve kada neko makar delimino preduzme radnju izvrenja (fomialno-objektivna teorija) nije opravdano jer esto neko u ostvarenju krivinog dela ima vaniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvrenja i stoga ga nije opravdano svoditi na rang pomagaa. Formalno-objektivna teorija, iji se nastanak vezuje za A. Fojerbaha, jeste precizna, ali suvie suava krug uesnika koji se mogu smatrati saizvriocem. Meutim, ne moe se prihvatiti ni d a j e presudan subjektivni elemenat, kao to to ini subjektivna teorija. Prema njoj, postoji saizvrilatvo uvek onda kada neko uestvuje u ostvarenju krivinog dela tako to delo hoe kao svoje, to postupa sa izvrilakom voljom (cum animo auctoris). Meutim, ako neko, ak i kada preduzme radnju izvrenja postupa tako da delo hoe kao tue (animus socii) bie smatran samo pomagaem. Subjektivna teorija, naroito ona ekstremna, sasvim zanemaruje neiji objektivan doprinos ostvarenju krivinog dela. Kao dopunski kriterijum osim izvrilake volje, ona uzima u obzir i to da li neko delo ini u svom linom interesu. U sluaju da se ne utvrdi postojanje tog linog interesa i linog oekivanja od krivinog dela, uesnik u delu se svodi na pomagaa. Tako, u nemakoj sudskoj praksi poznata su, i esto citirana u literaturi dva sluaja u kojima je primenjena ova teorija. U prvom sluaju u interesu i na molbu majke vanbranog deteta njena sestra je to dete sama liila ivota tako to ga je utopila

238

SAUESNITVO

u kadi sa vodom (sluaj kade"). Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao da jc majka podstreka, a sestra izvrilac, drugostcpeni sud jc primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvrenje dela, a time i izvrilaka volja, postoji samo kod majke tako daje majku proglasio izvriocem (posrednim), a sestru pomagaem. U drugom sluaju, jedan agent sovjetske kontraobavetajne slube ubio je na osnovu detaljnog zahteva svoje organizacije dvojicu cmigranatskih voda u Minhenu. Iako je sam i svojeruno izvrio krivino delo, primenom ekstremne subjektivne teorije nemaki Savezni sud je zauzeo stav d a j e on samo pomaga (sluaj Stainskij"). 239 ' Ova dva sluaja, sama po sebi, dovoljno govore o neprihvatljivosti ekstremne subjektivne teorije. Pokuano je da sc ova teorija ublai ograninom subjektivnom teorijom prema kojoj sc izvrilaka volja mora na neki nain materijalizovati kroz neke radnje uinioca da bi bio smatran saizvriocem. Iako prihvatljivija od ekstremne subjektivne teorije, ova teorija nije dala odgovor na pitanje koje to radnje, osim radnje izvrenja, dolaze u obzir. Vredna je panje teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija). Ona je delimino nastala i kao reakcija na neprihvatljivu ekstremnu subjektivnu teoriju. Prema toj teoriji saizvrilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja krivinog dela imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvrenja krivinog dela. Saizvrilac je pre svega onaj ko preduzme radnju izvrenja i time ostvari elemente bia krivinog dela. No, osim ove formalne vlasti nad delom" za ovu teoriju je karakteristino da uzima d a j e saizvrilac i svako ono lice koje je nosilac materijalne vlasti nad delom. To moe biti i lice koje sc ograniilo samo na preduzimanje psihikih akata koji su usmereni na ostvarivanje odreenog cilja. Sutina ove teorije proizlazi iz finalnog pojma radnje. Ta teorija je danas jedna od vladajuih u stranoj krivinopravnoj literaturi i praksi. 24 "' Treba spomenuti i teoriju o podeli rada koju prihvata jedan deo nae sudske prakse. Meutim, injenica da se vie lica unapred dogovorilo kako da ostvare krivino delo, da su pri tome podelili uloge i napravili plan, ipak ne moe nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagaa, i kasnije zaista i preduzeo radnju pomaganja, da transformie u saizvrioca. Sve spomenute teorije mogu dati korisne kriterijume za odreivanje pojma saizvrioca u okviru jedne meovite, objektivno-subjektivne teorije. Ta teorija, koja je vladajua u naoj sudskoj praksi i doktrini, uzima d a j e za postojanje s;aizvrilatva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Ona se zasniva i na zakonskoj odreivanju pojma saizvrilatva (lan 33. KZ). tavie, odredba u novom KZ o saizvrilatvu daje dalje kriterijume i elemente za preciziranje ove teorije. U sluaju kada je makar i delimino preduzeta radnja izvrenja, za postojanje saizvrilatva na subjektivnom planu ne trai se nita \ ic od opteg subjektivnog uslova za postojanje sauesnitva, a to je svest o zajed2 3 9 ) Prikaz i k o m e n t a r o b a sluaja vid. kod R. Maurach, D c u t s c h c s Strafrccht, A T , K a r l s m h c , 1965, p. 554. 2 4 0 ) V i d . C . R o x i n , T a t c r s c h a f l und T a t h c r s c h a f t , S i c b c n t c A u f l a g c , Berlin - Nc\v Y o r k , 2 0 0 0 .

239

KRIVINO DELO

nikam delovanju. Meutim, ako neko nije preduzeo radnju izvrenja, ve neke druge radnje koje same po sebi mogu biti i radnje pomaganja, potrebno jc da je subjektivni elemenat ostvaren u jednoj intenzivnijoj formi, pa ak i u formi izvri lak "volje. U tom sluaju neophodno je i postojanje zajednike odluke (lan 33TKZ}. Objektivni i subjektivni elemenat u konkretnom sluaju se moraju posmatrati u meusobnoj vezi i moe se uzeti, do odreene granicc, da jae izraen subjektivni elemenat moe donekle kompenzovati slabije izraen objektivni elemenat. Meutim, i tada te radnje moraju objektivno imati osetan znaaj za ostvarenje krivinog dela, moraju biti u tesnoj vezi sa radnjom izvrenja, jer postojanje izvrilake volje ne moe sasvim kompenzovati nedovoljno izraen objektivni elemenat (inae, to bi onda bilo priklanjanje subjektivnoj teoriji). To mora predstavljati bitan doprinos izvrenju krivinog dela (lan 33. KZ). Razlikovanje izmeu bitnog i obinog doprinosa (tada bi postojalo pomaganje), treba traiti i na planu uzrone veze. Obian doprinos nije condicio sine qua non za izvrenje krivinog dela, dok bi se bitan doprinos mogao shvatiti u tom smislu. Treba napomenuti da onda kada nije ni delimino preduzeta radnja izvrenja, zbog toga to u tom sluaju subjektivni elemenat mora vie doi do izraaja, saizvrilatvo iz nehata nije mogue. Naime, ne moe neko postupati iz nehata, a hteti delo kao svoje. Zato i odredba lana 33. KZ zahteva postojanje umiljaja u ovoj situaciji. Objektivno-subjektivno odreivanje pojma saizvrilatva preovlauje i u naoj sudskoj praksi. Tako, kada neki od uesnika ne preduzimaju/adnju izvrenja ve neke druge radnje koje omoguuju i doprinose izvrenju dela, smatrae se saizvriocima ako kod njih postoji volja da krivino delo izvre zajedniki, tj. da hoe delo kao zajedniko, pa prema tome i kao svoje, tako da preduzete radnje takvih saizvrilaca ine prirodnu i loginu celinu sa radnjama ostalih saizvrilaca, koji preduzimaju zakonom odreenu radnju izvrenja krivinog dela". 241 'U praksi se esto uzima d a j e saizvrilac ono lice koje uva strau prilikom izvrenja teke krae, gde je presudno prihvatanje teorije o podeli rada, mada se donekle ima u vidu i objektivno-subjektivna teorija. Na primer, u jednoj odluci se kae: ,,U sluaju kada je uvao strau, optueni se javlja kao izvrilac krivinog dela. Jer, izvrilac je svaki onaj ko na bazi sporazuma o podeli uloga u zajednikom izvrenju dela ostvaruje svoj deo u procesu izvrenja dela koji mu je dodeljen, pri emu samo izvrenje dela hoe kao svoje i kao zajedniko." 242 ' Meutim, uvanje strae samo po sebi jeste radnja pomaganja koja moe prerasti u saizvrilatvo samo pod dodatnim uslovima koji zavise od okolnosti konkretnog sluaja (npr. d a j e postojao dogovor oko podele ukradenih stvari, da se kraa nije mogla izvriti bez uvanja strae i si.). U sudskoj praksi se zapaa ekstenzivno shvatanje pojma saizvrilatva to je neodreena odredba lana 22. OKZ omoguavala. Treba oekivati da e novo reenje iz lana 33. KZ dovesti do izvesnog suavanja pojma saizvrilatva i u sudskoj praksi.

2 4 1 ) V r h o v n i s u d J u g o s l a v i j e . K. 3 2 / 6 5 . 2 4 2 ) V S S K . 1155/92.

240

SAUESNITVO

Kod delicta propria (kod kojih je posebno svojstvo uinioca bitno obeleje krivinog dela) saizvrilac moe biti samo ono lice koje moe biti i samostalan izvrilac. Kod tzv. svojerunih krivinih dela (krivina dela koja moe ostvariti samo jedan uinilac lino i samostalno) nije mogue saizvrilatvo. I naa sudska praksa uglavnom stoji na ovom stanovitu. Tako na primer, u jednoj odluci je uzeto da saizvrilatvo nije mogue kod krivinog dela obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navrilo 14 godina, jer jc ono ..iskljuivo individualni akt, pa takvo zadovoljavanje polnog nagona, najue je vezano za linost uinioca i njegovu seksualnu sferu, te sc ovo krivino delo moe izvriti samo sopstvenim delovanjem" i ne mogu ga vie lica uiniti zajedniki, kao saizvrioci". 243 ' O saizvrilatvu e sc raditi i u sluaju tzv. sukcesivnog saizvrilatva koje postoji onda kada se neko pridrui nekome u toku izvrenja krivinog dela, tj. nije nuno da su svi saizvrioci uestvovali u izvrenju dela od samog poetka. Sukcesivno saizvrilatvo je nespojivo sa onim teorijama koje za postojanje saizvrilatva trae prethodni dogovor, i prethodnu podelu uloga saizvrioca u izvrenju dela. Zajednika odluka o kojoj govori odredba lana 33. KZ nije prepreka za sukcesivno saizvrilatvo, jer se ta odluka moe doneti i onda kada jc ve zapoeto izvrenje krivinog dela. Nema saizvrilatva u sluaju prividnog saizvrilatva, tj. onda kada dva ili vie lica zajedniki prouzrokuju poslcdicu krivinog dela, bez postojanja svesti o zajednikom delovanju. Prividno saizvrilatvo se takode naziva paralelnim izvrilatvom, jer je tu re o izvrilatvu, a nc saizvrilatvu. Ono podrazumeva i to d a j e svako od tih lica samostalno preduzelo radnju izvrenja. Nuno saizvrilatvo postoji kod nekih krivinih dela u iji opis bia ulazi kao obavezan elemenat da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili vie lica. Meutim, ti se sluajevi ne reavaju prema pravilima o saizvrilatvu kao institutu opteg dela, ve se jednostavno utvruje da lije i taj, kao i ostali elementi bia krivinog dela, ostvaren u konkretnom sluaju. Na primer, krivino delo oruane pobune ne moe postojati ukoliko u njegovom izvrenju ne uestvuje vie lica. Saizvrilac se kanjava kao daje delo sam izvrio, tj. kaznom koja je prepisana za uinjeno delo. 4. Podstrekavanje Zakonska odredba koja regulie podstrekavanje (lan 34) ne odreuje njegov pojam, ve je to preputeno teoriji i sudskoj praksi. Podstrekavanje je oblik sauesnitva kojim se umiljajno navodi drugo lice da izvri krivino delo. Na-

243) V S S Km. 90/93.

241

KRIVINO DELO

voenjem se utie na drugo lice (izvrioca) da donese odluku o izvrenju krivinog dela. Stvaranje odluke kod drugog lica da se izvri krivino delo jc glavna, ccntralna karakteristika podstrkavanja. Zato u naoj teoriji neki autori pojam podstrekavanja odreuju kao umiljajno izazivanje ili uvrivanje odluke kod podstreknutog da preduzme protivpravnu radnju kojom c ostvariti obeleja nekog bia krivinog dela. 244 ' Ukoliko je kod izvrioca ve postojala vrsta odluka da izvri krivino delo (omnimodo facturus) nee postojati podstrckavanje, ve ncuspelo podstrekavanje, ili psihiko pomaganje. No, treba imati u vidu da odluka da se izvri krivino delo moe biti manje ili vie vrsta, odnosno da se vrstina odluke moe stepenovati, kao i to da ni najvra odluka nc mora biti ostvarena. Za postojanjcjTOdstrckavanja bitno je daje podstreka kod nekog lica stvorio takvu odluku d a j e na osnovu nje (i zbog nje) krivino delo izvreno. Ukoliko je kod nekog lica postojala nedovoljno vrsta odluka koja nc bi bila ostvarena, ili jc postojala neka opta odluka koja nije bila konkretizovana, podstrekavanje moe postojati jer je jo uvek mogue da podstreka stvori konanu odluku kod izvrioca i tako uestvuje u ostvarenju krivinog dela. Nc moe se prihvatiti shvatanjc da svako uvrivanje odluke da sc izvri krivino delo predstavlja podstrekavanje. U nekim sluajevima, kada bi odluka i inae bila ostvarena, dalje jaanje te odluke treba smatrati psihikim pomaganjem. Ovo pitanje sc nc raspravlja u naoj literaturi i pored toga to postoje razlike u pogledu shvatanja da li i svako uvrivanje odluke predstavlja podstrekavanje. U naoj starijoj literaturi zastupano jc shvatanje da jc podstrekavanje delatnost upravljena na izazivanje (prouzrokovanje) odluke da sc izvri krivino delo, a da preduzimanje radnje da bi se ojaala ve postojea reenost" predstava psihiko pomaganje. 245 ' Danas vladajue shvatanjc u podstrckavanje ukljuuje i uvrivanje odluke, s tim tcrseprCBlm razgranienja sa psihikim pomaganjem pojednostavljuje i ne ulazi u raspravljanje pitanja da li uvrivanje, jaanje odluke moe predstavljati psihiko pomaganje. 2461 U savremenoj stranoj literaturi, naprotiv, ovom sloenom pitanju se poklanja odgovarajua panja. Ne ulazei ovde u analizu tih shvatanja, moe se konstatovati da ona nastoje da postave odreene kriterijumc za razgranienje podstrkavanja i psihikog pomaganja u situaciji kada sc jaa, uvruje odluka za izvrenje krivinog dela. 2 4 " Odredbom KZ kojom je regulisano podstrekavanje (lan 34) nije propisana radnja podstrekavanja. To moe biti svaka radnja koja se kree u rasponu od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude. Na primer, to moe biti molba, obeanje ili davanje poklona odnosno plaanje za delo na koje se podstrekava,
2 4 4 ) T a k o Srzcnti, S t a j i . K r i v i n o p r a v o F N R J , O p t i d e o , Beograd, 1957. str. 3 6 7 . 2 4 5 ) V i d . T . ivanovi, O s n o v i krivinog prava Kraljevine J u g o s l a v i j e , O p t i d e o , I k n j i g a , B e o g r a d , 1935. str. 180, 187. 2 4 6 ) V i d . npr. Srzcnti. S t a j i , ibid. 2 4 7 ) V i d . npr. S t G B , Lcipzigcr K o m m c n l a r . 11. A u f l a g c , 8. L i c f c r u n g , 2 5 - 2 7 , Bcarbcilcr C . R o x i n , B e r l i n - N c w Y o r k , 1993, p. 1 2 4 - 1 2 5 , 163.

242

SAUESNITVO

nagovaranje, pretnja, 24 " savetovanje, prevara, dovoenje u zabludu 24 "' itd. Podstrekavanje se najcee vri verbalnim putem, ali jc mogue da bude ostvareno i na druge naine kao to su konkludentne radnje (gestovima), ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako to kod njega stvara odluku da izvri krivino delo. Navoenje ne mora biti eksplicitno. Odluka da se izvri krivino delo sc moe stvoriti i na jedan suptilan, rafiniran nain. Bitno j c d a j e u pitanju radnja koja je podobna da kod podstreknutog stvori odluku da izvri krivino delo. Upravo jc to presudno kod radnje podstrckavanja: u naelu to moe biti bilo koja radnja koja moe imati takav efekat, koja moe za rezultat kod podstreknutog imati donoenje odluke da se izvri krivino delo. Ipak, mora postojali odreeni psihiki uticaj podstrekaa na izvrioca, ili komunikativni uticaj koji sc za radnju podstrekavanja zahteva u pretenom delu novije literature (tzv. teorija psihikog kontakta). Ovo se naroito odnosi na sluajeve kada se stvaraju provocirajuc situacije za izvrenje krivinog dela. Iako ima i miljenja da tu nc treba zahtevati taj psihiki komunikativni uticaj sa obrazloenjem da jc stvaranje tih situacija opasnije po objekt zatite nego druge forme podstrckavanja, ubcdljivijc deluje suprotno miljenje da je izjednaavanje podstrekaa sa izvriocem u pogledu kanjavanja opravdano samo kod intenzivnijih oblika delovanja na izvrioca. 25 "' U pravu su oni koji smatraju da nc predstavlja radnju podstrckavanja samo stvaranje situacije za koju se pretpostavlja da e kod nekog lica izazvati odluku da izvri krivino delo. Na primer, lice koje navede ljubomornog mua da epre planiranog vremena vrati sa slubenog puta kui da bi in flagranti zatekao enu sa ljubavnikom, nc preduzima radnju podstrckavanja ni onda kada to ini zato 3to oekuje da e mu posegnuti za orujem. Jer, ako bi se svako stvaranje provocirajue situacije za izvrenje krivinog dela bez psihikog, odnosno komunikativnog uticaja na izvrioca u pravcu stvaranja odluke da izvri krivino delo smatralo podstrekavanjem, onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati podstrekavanjem na krau. 2 5 " I argumenti vezani za legitimnost krivinopravne zatite i odreivanje njenih granica idu protiv ovako irokog shvatanja radnje podstrckavanja. Podstrekavanje moe postojati i u sluaju kada sc modifikuje ve stvorena odluka kod podstreknutog da izvri krivino delo. Tu u osnovi postoje tri situacije koje treba razliito reavati. Prvo, ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvri neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odluio da izvri, ne2 4 8 ) U k r i v i n o p r a v n o j literaturi j c n e s p o r n o da pretnja m o e predstavljati radnju p o d s t r c k a v a n j a . Up. npr. U. Ebert, Strafrecht, A l l g c m c i n c r Tcil, 2. A u f l a g c . H e l d c l b c r g , 1993, sir. 191. T a h o v i i; tie da to m o e biti i sila i pretnja. (J. T a h o v i , K o m e n t a r K Z , B e o g r a d , 1957. str. 125). M c d u l i m . l i c b a imati u v i d u da intenzitet sile i p r e t n j e n c s m e bili takav d a i s k l j u u j e krivicu p o d s t r e k n u t o g , j e r u t o m s l u a j u n c postoji p o d s t r e k a v a n j e v e p o s r e d n o izvrilatvo. N e s p o r n o j c da p r i m e n a a p s o lutne sile n c m o e predstavljali radnju p o d s t r e k a v a n j a j e r s c licc k o j e j c n a l a j n a i n p r i n u d i l o d r u g o licc da izvri k r i v i n o d e l o s m a t r a p o s r e d n i m izvriocem. 2 4 9 ) K o d d o v o e n j a u z a b l u d u t r e b a vodili rauna o l o m e da t a k o e dolazi u o b z i r p r i m e n a k o n s t r u k c i j e p o s r e d n o g izvrilatva. 2 5 0 ) P r e g l e d tih s h v a t a n j a d a j e K . Kfihl, o p . ci!., p. 8 0 6 - 8 0 7 . 2 5 1 ) T a k o G . S t r a t c n w c r t h , S c h w c i z c r i s c h c s S t r a f r c c h t , A l l g c m c i n c r T c i l , B e r n , 1 9 9 6 , str. 3 7 0 .

243

KRIVINO DELO

sporno je da postoji podstrekavanje u odnosu na izvreno krivino delo. Meutim, ako podstreka izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvri tei oblik istog krivinog dela, ili tee istovrsno krivino delo, sporno je kako reiti tu situaciju. Iako se moe braniti i stav da podstreka treba da odgovara samo za viak" u odnosu na stvorenu odluku, prihvatljivije je reenje da on odgovara za tei oblik, odnosno za tee delo u celini. Naime, i onda kada se to dodamo delo moe izdvojiti kao posebno krivino delo (to nije uvek mogue), ono je, po pravilu, znatno lake u odnosu na ono koje je nastalo spajanjem tog dodatka" sa onim to je ve bilo obuhvaeno odlukom, tj. odluka je kvalitativno dobila nove dimenzije. Ako je, na primer, izvrilac doneo odluku da izvri obinu krau, pa podstreka stvori odluku kod njega da krau izvri upotrebom prinude ime ona preraste u krivino delo razbojnitva, ne bi bilo prihvatljivo da podstreka odgovara za podstrekavanje samo na krivino delo prinude. I najzad, postoji i trea situacija kada se podstrekava na laki oblik, odnosno na istovrsno lake delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odluio da izvri. Tu ne postoji podstrekavanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvata u sebi i laki oblik krivinog dela. Na primer, ako je izvrilac doneo odluku da krau izvri tako da pri sebi ima oruje koje je spreman da upotrebi (oblik teke krae), a podstreka ga ubedi da to nije potrebno, tj. d a j e bolje da izvri obinu krau, onda nee postojati podstrekavanje na obinu krau. I u okviru istog krivinog dela ako neko lice utie na izvrioca da izmeni svoju odluku tako da izvrenjem dela zatieni objekt bude u manjoj meri ugroen ili povreen (npr. nagovori ga da ukrade 5000 dinara umesto 10.000), polazei od istog principa, treba uzeti da nema podstrekavanja. Osim ove osnovne tri situacije, mogue je da se na izvrioca utie tako da izmeni odluku samo u pogledu odreenih elemenata bia krivinog dela ostajui u okviru krivinog dela koje je odluio da izvri. Iako se na prvi pogled ini da te modifikacije nisu bitne, te da zbog postojanja ve vrste odluke da se izvri odreeno krivino delo nema podstrekavanja, ipak je te sluajeve potrebno diferencirati. Na primer, u nekim sluajevima uticanje da se izmeni objekt radnje nee imati karakter podstrekavanja, dok u drugim hoe. Ako je neko odluio da iz prodavnice ukrade cmo vino da bi poastio svoje goste, a neko lice ga nagovori da ukrade belo vino znajui da veina njegovih gostiju radije pije belo od cmog vina, to bi moglo biti samo psihiko pomaganje, a ne podstrekavanje. Meutim, ako neko kod izvrioca koji je odluio da izvri ubistvo prema jednom licu izmeni odluku tako da on izvri delo prema drugom licu, onda to predstavlja znaajnu izmenu njegove odluke koja menja i karakter dela (iako pravna kvalifikacija dela ostaje ista), pa bi trebalo uzeti da je re o podstrekavanju. Izmene u pogledu sredstva, mesta i vremena izvrenja, po pravilu, ne predstavljaju podstrekavanje, ve psihiko pomaganje. No, mora se priznati da je teko postaviti opte kriterijume za reavanje raznih situacija kada se modifikacije kreu u okviru dela u pogledu kojeg postoji odluka da se izvri. Jedan od kriterijuma koji se u teoriji predlae jeste da li je dolo do takve izmene plana izvrioca da to, u stvari, predstavlja novi plan za izvrenje istog krivinog dela.252'

2 5 2 ) O t o m e v i d . S t O B , L e i p z i g c r K o m m c n t a r , 11. A u f l a g c , 8. L i c f c r u n g , 2 5 - 2 7 , (C. R o x i n ) , Berlin - N e w Y o r k , 1993, p. 127.

244

SAUESNITVO

U skladu sa akcesornom prirodom sauesnitva, za postojanje podstrekavanja potrebno je d a j e delo izvreno ili pokuano. Podstrekavanje u stvari ima dvostruku posledicu: odluku podstreknutog da izvri krivino delo i izvrenje krivinog dela, odnosno kanjivog ponaanja. 253 ' Za podstrekavanje nije potrebno da kod podstreknutog postoji krivica zbog toga to nae pravo prihvata teoriju limitirane akcesomosti. U skladu sa tim u naoj teoriji i sudskoj praksi opte je usvojeno da podstrekavanje i odgovornost podstrekaa postoji i onda kada kod izvrioca nedostaje krivica. 254 ' Ipak, nije nesporno da podstrekavanje postoji i u onim sluajevima kada izvrilac koji ne postupa sa krivicom nema ni jedan minimalni subjektivni odnos prema delu, kada se on javlja kao puko sredstvo za izvrenje dela. U takvim ekstremnim sluajevima kada nema ni tzv. prirodnog umiljaja, odnosno kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvrSioca prema delu, moglo bi biti opravdano korienje konstrukcije posrednog izvrioca i pored usvojene limitirane akcesomosti. Podstrekavanje moe biti posredno, tj. preko treeg lica, odnosno preko vie lica kada se svi oni javljaju kao posredni podstrekai. Podstrekavanje se moe vriti i od strane vie lica koja neposredno podstrekavaju izvrioca na izvrenje krivinog dela (sapodstrekavanje). Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno krivino delo. Ono mora biti upravljeno ili na odreeno lice, ili odreeni krug lica, a da pri tome nije neophodno da podstreka lino poznaje izvrioca. 255 ' Izvrilac (podstreknuti) ne mora poznavati podstrekaa, niti mora biti svestan da je njegova odluka da izvri krivino delo nastala pod uticajem podstreikaa"2? Umiljaj podstrekaa treba da obuhvati svest o uzronoj vezi izmeu radnje podstrekavanja i odluke da se izvri krivino delo, kao i sva bitna obeleja tog dela. Nije neophodno da umiljaj podstrekaa obuhvati i konkretne modalitete u kojima e se ta obeleja ostvariti. Sporna je situacija kada je umiljaj lica koje vri radnju podstrekavanja upravljen na to da izvrilac samo zapone radnju izvrenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego to ga dovri, zbog lakeg dokazivanja dela. Radi se, naime, o korienju tzv. agenta provokatora u suzbijanju odreenih posebno opasnih oblika kriminaliteta (npr. terorizam, ilegalni promet drogom i dr.), to je u nekim ze2 5 3 ) F r a n k g o v o r i o b l i o j i d a l j o j poslcdici p o d s t r c k a v a n j a . Blia p o s l e d i c a j c f o r m i r a n j e s u b j e k t i v n o g elementa kod podstreknutog, a dalja ostvarenje tog subjektivnog elementa. Up. S. Frank, Kazneno p r a v o , Z a g r e b , 1950, str. 104. 2 5 4 ) T a k o , na p r i m e r , u j e d n o j odluci u z e t o j c da postoji k r i v i n a o d g o v o r n o s t p o d s t r e k a a koji j c p o d strckao d e t e o d d e s e t g o d i n a d a izvri k r i v i n o d e l o ( p r e s u d a O S B K. 6 2 / 9 6 ) . 2 5 5 ) O v o j c n e s p o r n o u n a o j i s t r a n o j literaturi. V i d . npr. Srzcnti - S t a j i - L a z a r c v i , K r i v i n o p r a v o S F R J , B e o g r a d , 197, str. 2 8 2 . U n e m a k o j literaturi vid. H . W c l z c l , D a s D c u t s c h c S t r a f r e c h t , B e r lin, 1958, str. 100. 2 5 6 ) T a k o V S S K. 1. 8 7 3 / 8 6 .

245

KRIVINO DELO

mljama, pod odreenim uslovima, dozvoljeno. Nae pravo poznaje, institut prikrivenog islednika koji bi se mogao podvesti pod pojam agenta provokatora. U okviru posebnih odredaba o postupku za krivina dela organizovanog kriminaliteta (Glava XXIXa) ZKP predvia mogunost korienja prikrivenog islednika pod odreenim uslovima. Ostavljajui po strani pitanje koliko je ovaj oblik borbe protiv kriminaliteta prihvatljiv sa aspekta sloboda i prava graana, polazei od odredaba o sauesnitvu i podstrekavanju, argument da agent provokator nije hteo da izvrilac prouzrokuje posledicu nc iskljuuje njegovu odgovornost kao podstrekaa, naroito u sluaju ako doe do dovrenja dela. Ni injcnica da motiv agenta provokatora nije kriminalan ne moe iskljuiti njegovu odgovornost, ve se moe uzeti u obzir samo prilikom odmeravanja kazne. Unoenje izriite odredbe u ZKP d a j e zabranjeno i kanjivo da prikriveni islednik podstie na izvrenje krivinog dela (lan 504nj stav 3) uinilo je ovo pitanje nespornim na nain koji je sa aspekta materijalnopravnih odredaba o sauesnitvu ispravan. 25 " U jednom krivinom delu ne moe postojati sticaj vieoblika sauesnitva. Podstrekavanje obuhvata pomaganje, a saizvrilatvo konsumira podstrekavanje. Kada se radi o vie krivinih dela sticaj pojedinih oblika sauesnitva jc mogu. Podstreka se kanjava kao da je delo sam izvrio, tj. u okvnu kazne propisane za delo koje je Izvreno. Ukoliko je delo ostalo u pokuaju, a pokuaj je kanjiv, podstrekau se kao i izvriocu kazna moe ublaiti. Podstrekavanje se u nekim sluajevima predvia kao posebno, samostalno krivino delo. Postavlja se pitanje koji su razlozLza to kada u naelu postoji ogfvornost podstrekaa premaoptim pravilima o sauesnitvu. To se ini ili zato to radnja podstrekavanja ne~bTpredstavljala sauesnitvo prema tim optim pravilima, ili zbog toga to se eli propisati stroa kazna nego za izyrioca_(gbino pod nekimTodatnim uslovima). To su retke situacije, kada zakonodavac iz kriminalno-politikih razloga predvia kao krivino delo radnju podstrekavanja, a ono na ta se podstrekava samo po sebi nije krivino delo, ili pak procenjuje da podstrckavanje~pododreenim uslovima u nekim situacijama moe biti tee od radnje izvrenja. Primer za prvu situaciju bi bilo krivino delo navoenja na samoubistvo i pomaganja u samoubitvuTlan 119. KZ). Poto samoubistvo nije krivino delo, ni sauesnitvo u njemu, zbog svoje akcesome prirode, ne moe biti krivino delo. Primer za drugu situaciju moglo bi biti krivino delo izbegavanja vojne obaveze (lan 394. KZ). Kod tog krivinog dela propisan je tei, kvalifikovani oblik u sluaju kada neko poziva ili podstie vie lica na vrenje ovog krivinog dela (stav 4), tj. zakonodavac jc smatrao d a j e opravdano propisivanje znamo stroe kazne za takvog podstrekaa nego za izvrioca.

2 5 7 ) O v o m o d r e d b o m j c trebalo zabraniti i p o m a g a n j e u izvrScnju k r i v i n o g dela j e r prikriveni islednik m o e da sc j a v i i u ulozi p o m a g a a . taviSc, z b o g prirode i p o l o a j a p r i k r i v e n o g islednika prc c u praksi doi u obzir radnja p o m a g a n j a , n e g o r a d n j a p o d s t r e k a v a n j a . Iako s c izriita z a b r a n a u o v o j odredbi Z K P o d n o s i s a m o na p o d s t r e k a v a n j e , prikriveni islednik bi, p r e m a o p t i m o d r e d b a m a o p o m a g a n j u , bio s m a t r a n s a u e s n i k o m .

246

SAUESNITVO

KZ predvia sluaj neuspelog podstrekavanja (pokuaj podstrckavanja) koje postoji onda kada podstreknuti nije delo ni pokuao (lan 34. stav 2). Tu postoje dve situacije. Prva jc kada podstreka nije uspeo da stvori ili uvrsti odluku kod podstreknutog, to bi odgovaralo nesvrcnom pokuaju. Dakle, radnja podstrekavanja tu nije proizvela nikakvo dejstvo. Druga je kada jc uspeo da izazove ili uvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kojeg razloga (na primer, zato to je otkriven i uhvaen od strane nadlenih organa) delo nije izvrio ni pokuao, to odgovara svrenom pokuaju. Za neuspelo podstrekavanje se, pod uslovom da sc podstrckavalo na izvrenje krivinog dela iji pokuaj je po zakonu kanjiv, kanjava. To jc jedini opti izuzetak od pravila da je sauesnitvo akcesome prirode (u ovom sluaju polazi se" od principalnc teorije sauesnitva), tj. izuzetak od pravila da sauesnitvo postoji samo onda kada postoji i krivino delo u kome sc uestvuje. Inae, za neuspelo podstrekavanje kanjava se kao za pokuaj krivinog dela.

5. Pomaganje Pomaganje je oblik sauesnitva u uem smislu kod koga sc sa umiljajem doprinosi izvrenju krivinog dela. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzronoj~vezi sa izvrenim krivinim delom. Meutim, radnja pomaganja ne mora (iako u nekim sluajevima jeste) biti condicio sine qua non za izvrenje krivinog dela. Nije nuno da je re o takvom doprinosu bez kojeg krivino delo ni u kom sluaju ne bi moglo biti izvreno. Za postojanje uzronosti kod pomaganja dovoljno je da je doprinos uticao na ostvarenje krivinog dela u svom konkretnom obliku, odnosno pomaganje postoji i onda kada bi ostvarenje krivinog dela bez radnje pomaganja bilo mogue, ali na drugaiji nain i u drugom obliku. Dovoljno je d a j e pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvrenja, odnosno nainu ostvarenja krivinog dela. Na.pHi.Tier, ko izvriocu provalne krade pridrava lestve da bi se popeo u stan, preduzima radnju pomaganja iako bi izvrilac i bez toga mogao da ue u stan uvrstivi lestve na~drugaiji nain, tj. ako bi penjanje bez radnje pomaganja izgledalo neto drugaije. 258 ' Pomaganje se moe preduzeti na razne naine, tj. pomaganje je svaka radnja kojom se moe doprineti izvrenju krivinog dela. Odredba lana 35. stava 2. KZ navodi kao tipine radnje pomaganja: davanje saveta ili uputstava kako da sc izvri krivino delo, stavljanje uiniocu na raspolaganje sredstava za izvrenje krivinog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje krivinog dela, kao i unapred obeano prikrivanje krivinog dela, uinioca, sredstava kojima je krivino delo izvreno, tragova krivinog dela ili predmeta pribavljenih kri2 5 8 ) T a k o C . Roxin, W a s ist Beihilfc? In: Fcstschrif! f u r Koichi Miuazava, B a d c n - B a d c n . 1995. sir. 5 0 1 .

247

KRIVINO DELO

vinim delom. 259 'No, to mogu biti i neke druge radnje. S obzirom na radnju, pomaganje moe biti psihlSlco (intelektualno) \ fiziko. Psihiko pomaganje je davanje saveta kako da se izvri krivino delo, obeavanje prikrivanja dela, odnosno izvrioca, a u nekim sluajevima i davanje podrke da se izvri krivino delo i njegovo odobravanje. 260 ' To znai da se psihiko pomoganje uglavnom vri verbalnim putem. Kod psihikog pomaganja se u nekim sluajevima javlja problem razgranienja sa podstrekavanjem. U vezi s tim, kao to je ve reeno kod izlaganja o podstrekavanju, dalje uvrivanje odluke koja bi i bez toga bila ostvarena, predstavlja psihiko pomaganje. Za razliku od podstrekavanja gde jc to teko zamisliti, pomaganje se moe izvriti i ncinjcnjcm. Da bi to bio sluaj, kod pomagaa mora postajati dunost na injenje, tj. kao j izvrilac krivinih deja proputanja i on mora, imati poloaj garanta. Na primer, ako ne uva objekt koji je bio duan da uva ime omogui Izvrenje krivinog dela krade stvari iz tog objekta (u ovoj i slinim situacijama treba voditi rauna da se ne radi o nekom samostalnom krivinom delu, ili da pomaganje ne prerasta u saizvrilatvo). Ili, ako dri vatreno oruje neobezbecno znajui da neko lice kome je dostupno hoe da ga upotrebi za vrenje odreenog krivinog dela. Za postojanje pomaganja nije potrebno d a j e kod izvrioca postojala krivica, dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi krivinog dela (limitirana akcesornost). U tom pogledu vai isto to i za druge oblike sauesnitva. Kada se doprinos izvrenju krivinog dela ostvaruje preko nekog treeg lica radi sc o posrednom pomaganju, a kada vie lica pomau izvriocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagaa. U obe situacije postoji vie pomagaa, ali u prvoj se javlja vie pomagaa od kojih samo jedan ili neki imaju neposredan kontakt sa izvriocem, tako da to moe biti itav lanac pomagaa, dok u drugoj situaciji svi pomagai neposredno pruaju pomo izvriocu.

2 5 9 ) T a k o V S S u odluci K m . 3 9 1 / 7 4 ispravno smatra d a j e a u t o m e h a n i a r koji j c o b a v e s t i o lica k o j a su s c bavila s k i d a n j e m delova a u t o m o b i l a sa tuih kola da e o d njih uvek otkupljivati te d e l o v e , poto o s t v a r e protivpravno p r i s v a j a n j e " p o m a g a u krivinom delu krae, a nc izvrilac krivinog dela prikrivanja. Da bi postojalo p o m a g a n j e u krivinom delu k o j i m s c p r o t i v p r a v n o pribavlja n e k a stvar, a n c krivino d c i o prikrivanja (lan 184. K Z RS), p o t r e b n o j c da j c izvriocu u n a p r e d stav l j e n o d o z n a n j a , d a k l e p r e n e g o to j c izvrio krivino d c i o , da e te stvari biti p r i k r i v e n e ( k u p l j e n e , proturanc, p r i m l j e n e u zalogu i dr.). 2 6 0 ) Neki oblici psihikog p o m a g a n j a su sporni. D a v a n j e podrke i o d o b r a v a n j e krivinog dela m o g l o bi s c smatrati p o m a g a n j e m s a m o a k o j c to imalo uticaj da s c d c i o izvri u s v o m k o n k r e t n o m obliku, a k o s c u t o m pogledu utvrdi p o s t o j a n j e uzrone veze. N i j e o p r a v d a n stav n c i n a k c s u d s k e prakse koja n c z a h t e v a d a izmeu p o m a g a n j a i dela u k o m e s c p o m a g a l o , o d n o s n o poslcdicc m o r a postojati uzrona veza. p o k o j o j j c d o v o l j n o i d a v a n j e bilo kakve p o d r k e izvriocu. N c t a k o retko. i s a m o prisustva na mestu izvrenja s c smatra p o d r k o m , a d a s c n c u t v r u j e bilo k a k a v uticaj na o s t v a r e n j e krivinog defa u s v o m konkretnom obliku sa o b r a z l o e n j e m da lime kod izvrioca dolazi d o p o v e a n o g o s e a j a sigurnosti. Kritikujui takvo p o s t u p a n j e s u d s k e prakse, Roksin smatra d a neki oblici p o d r k e nisu u naelu dovoljni za k a n j i v o p o m a g a n j e (na primer, o b i n o solidarisanjc sa izvriocem, i z r a a v a n j e simpatija p r e m a n j e g o v o m p o s t u p k u i si.). Up. C . Roxin, ibid., str. 5 0 2 - 5 0 8 .

248

SAUESNITVO

Neophodno je da se pomae u konkretno odreenom krivinom delu. Opte je usvojeno, kao i kod podstrekavanja, da pomaga nc mora lino znati izvrioca, ali da mora znati za njegovo postojanje, odnosno da mu mora biti poznat krug lica iz koga e proizii izvrilac. 26 " Umiljaj pomagaa treba da obuhvati, pored injenice da svojim radnjama doprinosi ostvarenju krivinog dela, i sve bitne elemente tog krivinog dela. Umiljaj ne' mora da obuhvati pojedinosti u pogledu naina, vremena, mesta, sredstva izvrenja i dr. osim u sluaju kada je to bitno obeleje krivinog dela. Ukoliko isto lice u istom krivinom delu preduzme i radnje nekog drugog oblika sauesnitva, pomaganje e uvek biti konsumirano tim drugim oblikom, jer se uzima d a j e pomaganje najlaki oblik sauesnitva. Postoji i miljenje d a j e ono~supsidijamo u odnosu na tei oblik sauesnitva, ali u svakom sluaju rezultat je isti: sticaj je samo prividan. Kao i kod ostalih oblika sauesnitva, pomaganje moe postojati samo prc ili u toku izvrenja krivinog dela. Pomo pruena posle izvrenog krivinog dela koja se sastoji u tome da sc krije izvrilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstava kojim je delo izvreno i slino, osim ako to nije ranije obeano, predstavlja posebno krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela (lan 333. KZ). Meutim, kod pomaganja ipak postoji izvesna specifinost koja sc javlja ktJd"onih krivinih dela kod kojih posledica ne nastupa odmah posle preduzete radnje izvrenja (temporalni delikti). U tim sluajevima mogue je pruiti pomo uiniocu sve do nastupanja posledice. To se, naravno, ne odnosi na ona krivina dela koja se smatraju dovrenim i bez nastupanja odreene posledice. Kod njih sc pomaganje moe pruiti samo pre ili u toku radnje izvrenja. U pogledu kanjavanja pomagaa, zakon predvia mogunost ublaavanja kazne. tj. odmeravanje i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaa od one koja je propisana za izvreno krivino delo. I radnja pomaganja, kao i podstrekavanja, moe u izuzetnim sluajevima biti predviena kao posebno krivino delo. Razlozi su isti kao i kod podstrekavanja, tj. kada se proceni da je opravdano inkriminisati pomaganje i u nekim sluajevima kada ono u emu se pomae nije krivino delo, ili se pak prema pomagau u pogledu kanjavanja eli omoguiti stroi tretman od onoga koji bi imao kao sauesnik. Kod pomaganja, u vezi sa tim, postoji u odnosu na podstrekavanje i jedan dodatni razlog, a to je kada zakonodavac eli da iskljui mogunost blaeg kanjavanja pomagaa.

2 6 1 ) T o j c n e s p o r n o i u n a o j teoriji i s u d s k o j praksi. V i d . na p r i m e r . V S S K . 232/K6.

249

KRIVINO DELO

6. Odgovornost sauesnika za krivino delo

MC^

Odredbe lana 36. KZ sadre posebna pravila o granicama odgovornosti i kanjivofrsHUCcsHilarcrsvemu ostalom vae opta pravila o krivinomjjelu. U pogledu krivice postoji razlika izmeu saizvrilatva i ostalih oblika sauesnitva. Dok odgovornost sauesnika u uem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umiljaj, saizvrilac je odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat. To se, inae ne odnosi na one sluajeve saizvrilatva kada saizvrilac nc preduzima radnju izvrenja, ve neku drugu radnju koja predstavlja bitan doprinos radnji izvrenja, ali kod njega postoji izvrilaka volja (jer jc ta volja nespojiva s nehatom). Odgovornost sauesnika za uinjeno krivino delo, pa i samo sauesnitvo, postojfnezavisno od toga da li postoji krivica izvrioca. Meutim, za razliku od principalne teorije sauesnitva prema kojoj je irelevantno da li je izvrilac preduzeo bilo ta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje, akcesorna teorija koja jc prihvaena i kod nas, zahteva d a j e izvrilac izvrio krivino delo,"odnosno da jc preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovreno delo, kanjiv pokuaj ili kanjive pripremne radnje). Pri tome sc ne trai i krivica izvrioca, kao to to ini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. Dovoljno da je izvrilac ostvario sve objektivne elemente krivinog dela, tj. ne zahteva sc da je on i kriv za izvreno delo (limitirana akcesornost). Osnovi koji iskljuuju krivicu izvrioca ne iskljuuju krivino delo saizvrioca, podstrekaa ili pomagaa kod kojeg krivica postoji (lan 36. stav 2. KZ). Za razliku od hiperekstremne akcesornosti koja jc danas uglavnom odbaena, u naem krivinom pravu prihvaeno je sasvim suprotno stanovite koje je eksplicitno izraeno u odredbi stava 3. lana 36. KZ, tj. lina svojstva, odnosi i okolnosti od kojih zavisi osloboenje od kazHe, ili koje utiu na odmeravanje kazne uzimaju cTToEziramo kod onog uesnika kod kojeg postoje. Saizvrilac odgovara u granicama svoga umiljaja ili nehata, te.ne odgovara za ono to je ostvario drugi saizvrilac. Takoe, mogue je da u istom delu jedan saizvrilac postupa s umiljajem, a drugi iz nehata. Podstreka i pomaga odgovaraju u granicama svog umiljaja. Ono to nije bilo obuhVaenb njihovim umiljajem predstavlja eksces izvrioca za koji oni ne odgovaraju. Tu su mogue tri situacije. U prvom sluaju izvrilac vri neko sasvim drugo krivino delo, a ne ono na koje je bio podstrckavan odnosno u kome mu je pruena pomo (tzv. kvalitativni eksces). U tom sluaju situacija je potpuno jasna: nema odgovornosti sauesnika, jer radnja sauesnitva nije ni u kakvoj uzronoj vezi sa izvrenim krivinim delom, odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podstrekavalo koje nije ni pokuano ne moe biti osnov za odgovornost sauesnika. Pri tome treba voditi rauna da li su ispunjeni uslovi za neuspelo podstrekavanje (tj. da se podstrekavalo na krivino delo za koje se moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna). Meutim to nema veze sa izvrenim dc-

250

SAUESNITVO

lom, tj. neuspeli podstreka bi i da to drugo delo nije izvreno odgovarao. Ako jc neko podstrekavao na ubistvo, a bude izvreno krivino delo silovanja, nema odgovornosti podstrekaa za silovanje, ali ima za neuspelo podstrekavanje na ubistvo. Ta odgovornost u navedenom primeru postojala bi i onda ako izvrilac ne bi preduzeo nita. U drugom sluaju izvrilac vri tei oblik krivinog dela (ili tee istovrsno krivino delo), a umiljajem sauesnika j e bio obuhvaen samo osnovni oblik (tzv. kvantitativni eksces). Polazei od pravila da sauesnici odgovaraju samo u granicama svog umiljaja tu se, nesumnjivo, dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. Ako neko podstrekava ili pomae u obinoj krai, a izvrilac ode dalje i izvri teku, ili razbojniku krau, sauesnik odgovara samo za osnovni oblik krade. 1 u treem sluaju dolazi do izvrenja lakeg oblika krivinog dela (ili lakeg istovrsnog krivinog dela), a umiljajem sauesnika je bio obuhvaen osnovni oblik (tzv. negativni kvantitativni eksces). U pravom smislu rei, tu i nc dolazi do ekscesa izvrioca, on ostvaruje manje od onoga na ta jc bio podstrckavan, odnosno manje od onoga u emu je pomaga hteo da prui svoj doprinos. U stvari, on nije prekoraio gomju granicu kao kod pravog kvantitativnog eksccsa, ve donju granicu onoga to je trebalo da izvri. Na primer, umesto osnovnog oblika krae, bude izvrena samo sitna kraa. U tom sluaju prednost u odnosu na pravilo da sauesnici odgovaraju u granicama svoga umiljaja ima osnovno pravilo o akcesomosti (zavisnosti) sauesnitva. Postojanje sauesnitva i njihove odgovornosti zavisi od onoga ta je zaista ostvareno. To znai da e sauesnici u ovom sluajuodgovarati samo za laki oblik krivinog dela (u navedenom primeru za sitnu krau). U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvrenja krivinog dela predvieno je i dobrovoljno spreavanje dela od strane sauesnika (lan 32. stav 3. KZ). Meutim, u ovom sluaju nije dovoljno d a j e sauesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje sauesnitva, ve je potrebno d a j e spreio izvrioca da izvrfkrivino delo (odnosno kanjiv pokuaj ili kanjive pripremne radnje). To nafda i onda kada je sauesnik uinio sve da sprei uinioca da ne izvri krivino delo, ali u tome nije uspeo, ne moe doi do primene ove odredbe koja, kao i kod dobrovoljnog odustanka, predvia fakultativni osnov za osloboenje od kazne. Ve je u vezi sa teorijom hiperekstremne akcesomosti spomenuto da nae krivino zakonodavstvo sadri pravilo da se odreeni lini odnosi, svojstva i okolnosti uzimaju u obzir samo kod onog uesnika u ostvarenju krivinog dela kod koga postoje (lan 36. st. 3. i 4. KZ). Ti lini odnosi, svojstva i okolnosti mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne. To znai da nema nikakvog prenoenja" uticaja tih okolnosti bilo da se radi o krivici ili o kanjivosti (na primer, ako se izvriocu pootrava kazna zato to je delo izvrio u povratu koji je osnov za pootravanje kazne, to nema nikakvog znaaja za odmeravanje kazne sauesnici251

KRIVINO DELO

ma). Od ovog pravila postoji jedan izuzetak. Naime, ako neki lini odnos, svojstvo ili okolnost predstavlja bitni elemenat bia krivinog dela, uzima se u obzir i sauesnicima iako kod njih nc postoji. Dovoljno je za postojanje krivinog dela i odgovornost sauesnika da odreeni lini odnos, svojstvo ili okolnost postoji samo kod izvrioca. Na primer, smatrae sc podstrckacm i ono lice koje nemajui svojstvo slubenog lica podstrekava slubeno lice da izvri krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja. Stepen neprava radnje sauesnitva u sluaju da sauesnik nema lino svojstvo koje jc obeleje bia krivinog dela, po pravilu jc nii, to treba da nae odraza prilikom odmeravanja kazne. KZ, kao i neka strana zakonodavstva, predvia da se sauesniku koji nema lino svojstvo koje sc zahteva kod izvrioca krivinog dela, kazna moe ublaiti (lan 36. stav 4). Kada se govori o granicama odgovornosti sauesnika postavlja se i pitanje kako primeniti pravilo da sauesnici odgovaraju u granicama svoga umiljaja, a saizvrioci u granicama svog umiljaja ili nehata, kod krivinog dela kvalifikovanog teom posledieom. To pravilo nije prepreka da sauesnici odgovaraju za krivino delo kvalifikovano teom posledieom pod istim uslovima kacu izvrilac. Nema nikakvog razloga da se sauesnici privileguju u odnosu na izvrioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. Tome u prilog ide i jeziko tumaenjeodredbc lana 27. KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je uinilac (dakJc_nc_samo izvrilac ve i sauesnik) u odnosu na teu posledicu postupao iz nehata. To znai da u odnosu na teu posledicu mora i kod sauesnika postojati nehat. Naprimer, ako je neko podstrekavao na krivino delo otmice, a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se moe pripisati nehatu podstrekaa, postojae odgovornost podstrekaa ne za osnovni oblik otmice, ve za njegov kvalifikovani oblik. Uslov za odgovornost podstrekaa i pomagaa i u ovom sluaju ostaje umiljajno osnovno delo. Naime, kod njih umiljaj mora postojati u odnosu na osnovni oblik, a vrodnosu na teu posledicu nehat. 262 'Ovde se radi o posebnonioEiiku odgovornosti u krivinom pravu, o sloenoj konstrukciji koja sc primenjuje kako kod izvrioca, tako i kod sauesnika. Njena primena kod sauesnika u uem smislu nema za posledicu samostalnu odgovornost za nehat (to bi bilo neprihvatljivo), nehat se ovde javlja kao jedan dodatni uslov koji se vezuje za teu posledicu. Kad su u pitanju saizvrioci, primena konstrukcije krivinog dela kvalifikovanog teom posledieom nije ni najmanje sporna, s obzirom na to da zakon kod granica odgovornosti saizvrioca govori i o nehatu. To znai da je mogue da i osnovno delo bude uinjeno iz nehata (na primer, ugroavanje javnog saobraaja), pa da doe do primene konstrukcije krivinog dela kvalifikovanog teom posledieom ukoliko je u odnosu na nju kod saizvrioca postojao nehat.

2 6 2 ) S a r e t k i m i z u z c c i m a , o v o j c m i l j e n j e z a s t u p a n o u n a o j i s t r a n o j literaturi. T a k o n p r . S r z c n t i , S t a j i , L a z a r e v i , o p . cit. str. 3 0 0 ( m a d a b e z n a g l a a v a n j a d a o s n o v n o d e l o m o r a b i t i u m i l j a j n o ) . V i d . i C . R o x i n , S t r a f r e e h t , A T , B a n d II, M u n c h c n , 2 0 0 3 , p . p . 186, 2 3 0 , k a o i V . K a m b o v s k i , op.cit., str. 7 4 8 - 7 4 9 .

252

D e o tre i KRIVINE SANKCIJE

Deo trei KRIVINE SANKCIJE

I. O KRIVINIM SANKCIJAMA UOPTE 1. Pojam krivine sankcije Krivine sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zatitne funkcijc krivinogprava koja je osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava u celini. Ta se zatita ostvaruje predvianjem odreenih ponaanja kao krivinih dela i propisivanjem krivinih sankcija za ta dela, kao i kroz primenu krivinog prava, tj. izricanjem propisanih sankcija uiniocima krivinih dela. Osim suzbijanja kriminaliteta kao karakteristike sutinskog, materijalnog karaktera, krivine sankcije moraju posedovati i neke druge obavezne elemente. Iako u teoriji postoji shvatanje da zbog njihove heterogenosti nije mogue dati jedan zajedniki, opti pojam krivinih sankcija, to se ipak moe uiniti polazei od onih elemenata koji nisu spomi. Drugo je pitanje u kojoj meri takvo odreivanje opteg pojma krivinih sankcija predstavlja doprinos teoriji krivinog prava, i koliko jc on neophodan i upotrebljiv za praksu. Polazei od elemenata koji nc bi trebalo da budu spomi, opti materijalnoformalni pojam krivinih sankcija bi se mogao odrediti na sledei nain. Krivine sankcije su zakonom predviene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja icrim inalit eta p rime nj uju prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu pr?dvieno~kao krivino delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka. Elementi, odnosno osnovna obeleja krivinih sankcija prema tome su: 1) cilj krivinih sankcija je suzbijanje kriminaliteta; 2) one su po svojoj prirodi represivne mere; 3) primenjuju se prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao krivino delo; 4) moraju biti predviene zakonom; 5) primenjuje ih, odnosno izrie sud; 6) izriu se u krivinom postupku. Ve je reeno da sve krivine sankcije tee ostvarivanju istoga cilja, odnosno da i one, kao i krivino pravo u celini, postoje pre svega zbog suzbijanja kriminaliteta. Represivnost krivinih sankcija se ogleda u tome to one predstavljaju odreeno zlo za uinioca krivinog dela, ili pretnju zlom. Time se, svakako, ne negira preventivno dejstvo krivinih sankcija koje je neraskidivo vezano sa njihovom represivnom komponentom (krivine sankcije tee prevenciji kroz reprcsiju)^ One dovode do oduzimanja ili ograniavanja prava i dobara uinioca krivinog dela, ili sadre pretnju da e do toga doi. tavie, i kod mera upozorenja nije re samo o pretnji. Izvesno zlo je ve naneto uiniocu kroz drutvenu i mo255

KRIVINE SANKCIJE

ralnu osudu, odnosno kroz njegovo stigmatizovanje koje po pravilu predstavlja povredu njegove asti i ugleda. Naravno, stepen represivnosti pojedinih krivinih sankcija jc veoma razliit: od sudske opomene kao mcrc upozorenja, ili ukora kao vaspitne mcrc, pa do smrtne kazne. Dalje, krivine sankcijc sc mogu primeniti samo ako je uinjeno protivpravno delo koje jc u zakonu predvieno kao krivino delo. To ne mora biti krivino delo koje ispunjava sve elemente za postojanje krivinog dela, tj. moe nedostajati krivica. Bitno jc da jc ono kao takvo zakonom predvieno kao krivino delo. Na primer, liavanje ivota koje izvri neuraunljivo licc nije krivino delo u smislu opteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opteg pojma krivinog dela, ali sc radi o protivpravnom delu koje jc u zakonu predvieno kao krivino delo. Nae ranije krivino zakonodavstvo i tamo gde u stvari nema krivinog dela jc koristilo taj termin, odnosno koristilo ga jc u isto objektivnom smislu (npr. kod uslova za primenu nekih mera bezbednosti). To vie nije sluaj, ve sc govori o protivpravnom delu koje je u zakonu predvieno kao krivino delo. To znai da nije dozvoljena primena sankcija aute delietum. Uvek se trai d a j e uinjeno bar krivino delo u nepotpunom, objektivnom smislu. Ostali elementi (naelo zakonitosti i da sankcijc izrie sud nakon sprovedenog postupka) u svakom pogledu su nesporni i jasni, pa nema potrebe posebno se na njih osvrtati. 2. Vrste krivinih sankcija SiiUem krivinih sankcija u naem krivinom pravu sadri etiri vrste krivinih sankcija. To su: 1) kazne, 2) mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena), 3) mcrc bezbednosti i 4) vaspitne mere. S obzirom na to moglo bi se govoriti, o pluralistikom sistemu krivinih sankcija. Ipak je re o dualistikom sistemu krivinih sankcija gde sc sjedne strane javlja kazna, a s druge, mcrc bezbednostj. Naime, mere upozorenja su alternativa kazni i teko su zamislivc bez njenog postojanja, a vaspihic mcrc su u stvari u krajnjoj liniji specijalna vrsta mera bezbednostijeoje sc primenjuju prema odreenoj kategoriji uinilaca (malojetnicima). Opta svrhaJcrivinilv sankcija jeste ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava. Opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija nije drugaija od osnovnog cilja krivinog prava u celini, a to jc da sc putem generalne i specijalne prevcncije suzbijaju dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrenosti zatiene krivinim zakonodavstvom (lan 4. stav 2. KZ). Pored opte svrhe svih krivinih sankcija svaka vrsta, tip sankcije ima i svoju posebnu svrhu. Tako KZ sadri i odredbe o posebnoj svrsi tri vrste krivinih sankcija, dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima. Polazei od opte svrhe krivinih sankcija, odredbe o svrsi pojedinih vrsta krivinih sankcija odraavaju izvesne specifinosti u pogledu ostvarivanja njihove svrhe (vid. l. 42,64. i 78. KZ, kao i lan 10. stav 1. ZOMUKD).
256

O KRIVINIM SANKCIJAMA UOPTE

Nae krivino pravo poznaje i neke mcrc koje, iako imaju izvesne slinosti sa krivinim sankcijama, nisu obuhvaene sistemom krivinih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka krivina sankcija mora da poscdujc. Tako, pravne posledice osude (l. 94-96. KZ) ne izrie sud u krivinom postupku, one nastupaju po sili zakona kod osude za odreena krivina dela ili na odreene kazne. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivinim delom (l. 91-93. KZ) nije krivina sankcija, ali iz drugih razloga. Naime, tom mcrom se samo realizuje princip da niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom. Njome se ne oduzimaju ili ograniavaju neka dobra uinioca, odnosno ona nc predstavlja represiju koja sc preduzima protiv njega. U odnosu na ono to je pribavio krivinim delom uinilac nikada nc moe stei neka prava, pogotovo nc pravo svojine. Od znaaja za oblast krivinih sankcija u naem krivinom pravu su odredbe o rehabilitaciji i davanju podataka iz kaznene evidencije (l. 97-102. KZ), kao i o nekim drugim institutima (zastarelost, amnestija i pomilovanje).

257

II. KAZNA 1. Pojam kazne Iako je danas sistem krivinih sankcija proiren i obogaen i drugim vrslama^ankcijajkazna je i dalje ostala najvanija krivina sankcija. Mada jc bilo odreenih kriminalnopolitikih nastojanja da se kazna u potpunosti zameni nekim drugim krivinim sankcijama ta nastojanja, ukoliko ih je uopte mogue rcalizovati, nisu opravdana. Krivino pravo je nezamislivo bez kazne, odnosno ono bi bez nje sasvim promenilo svoj karakter. Zato danas nc postoji nijcdna_draVa koja bi bila spremna da sc lii kazne kao voljnog priinjavanja odreenog zla uiniocu krivinog dela. Pojam kazne sadri u osnovi iste, odnosno sline elemente kao i opti pojam krivinih sankcija. Razlike sc preteno uoavaju u pogledu naina ispoljavanja obaveznih elemenata tog pojma. Tako, materijalno-formalni pojam kazne sc gdreuje na sledei nain. Kazna je zakonom predviena represivna merakojase u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema uiniocu krivinog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivinog postupka. Najvanija razlik.i u ovom pojmu u odnosu na pojam krivinih sankcija, jeste to se ovde kao pretpostavka za primenu kazne trai da je uinjeno krivino delo. lan 2. KZ sadri naelo krivice koje zahteva postojanje krivicc kao neophodan uslov za primenu kazne (nulta poena sine culpa). Drugim reima, neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste d a j e uinjeno delo koje sadri sve obavezne elemente koji se trae za postojanje krivinog dela, pa i krivicu (objektivno-subjektivni pojam krivinog dela). tavie, za razliku od nekih drugih krivinih sankcija, kazna sc bez krivice u savremenom krivinom pravu ne moe ni zamisliti. Krivica,je i sutinski vezana za kaznu, jer kazna bez krivicc znai negaciju krivinog prava i krenje njegovih osnovnih naela. Stepen represivnosti je najvii kod kazne. Kazna najvie zadire u prava i dobra uinioca krivinog dela. Kazna u svom biu nuno sadri odreeno zlo. Negiranje injenice da kazna uvek sadri odreeno zlo znailo bi istovremeno negiranje i samog pojma kazne. To ne znai da je kazna sama sebi cilj. Naprotiv, cilj, odnosno svrha kazne mora biti neto to sc ne nalazi u samom biu kazne, ve neto to jc van tog bia. Iako se primenom kazne priinjava odreeno zlo uiniocu, to ne znai da se kazna svodi na golu represiju. Ono to je karakteristino za kaznu, a nc i za

258

KAZNA

neke druge krivine sankcijc (npr. mere bezbednosti) jeste da ona znai i socijalnoctiki prckor koje drutvo upuuje uiniocu krivinog dela. Otuda i njena neraskidiva veza sa krivicom. Naelo zakonitosti jc takoe kod kazne najdoslednije sprovedeno. To sc, izmeu ostalog, ogleda u tome to sc, osim optih odredaba o kazni u optem delu, ona propisuje i za svako pojedino krivino delo u posebnom delu. Propisujui koja ljudska ponaanja predstavljaju krivino delo, zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu. Danas je postala opta tekovina krivinog prava da krivine sankcijc moe izricati samo sud u krivinom postupku, a to tim pre i bez ikakvog izuzetka mora da vai za kaznu kao krivinu sankciju. Samo sud i krivini postupak mogu pruitfone garantije koje su neophodne kod primene sankcija koje tako teko pogaaju uinioca kao to jc kazna. Iako i druge krivine sankcije izrie sud u krivinom postupku, za neke od njih ne vae sve one garantije i visoki standardi koji u tom postupku vae za primenu kazne. 2. Opravdanje i svrha kazne Jo od^antikog doba postavlja se pitanje opravdanja i svrhe kazne. Pitanjem opravdanja kazne, osim teoretiara krivinog prava, bavili su se i mnogi filozofi. Ovde se samo mogu spomenuti dve najvanije grupe teorija: utilihiriSjike i retributivistike. Prve opravdanje kazne vide u njenoj nunosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za drutvo (suzbijanje kriminaliteta). Druge, pak, polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. Ovi osnovi istovrcmenolue i za opravdanje ili kritiku krivinopravne zatite i krivinog pruva u celini (vid. izlaganja u Delu prvom, glava II). U tesnoj vezi sa osnovima za opravdanje kazne jeste i pitanje svrhe kanjavanja, s tim to to pitanje ima i svoj praktini znaaj, tj. ono pored svog teoretskog aspekta ima veliki znaaj za primenu krivinog prava. U naem krivinom pravu svrha kanjavanja je naroito znaajna za oblast odmeravanja kazne. U pogledu svrhe kanjavanja formirale su se tri teorije. Prema apsolutnoj teoriji- svrha kazne je vraanje zla za uinjeno zlo, tj. sama je sebi cilj. Kazna jc retnbucija, odmazda za uinjeno krivino delo. Ona odgovara retributivistikorri pristupu kod opravdanja kazne. Apsolutne teorije nemaju nikakav realni cilj, njih ne interesuje ishod i empirijsko delovanje kazne. One su inspirisane filozofskim idejama Kanta i Hegela. Tako, prema Kantu, u njegovom uvenom primeru sa ostrvom, treba izvriti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg lana drutva koji se nalazi u zatvoru, pre nego to drutvo nestane."DaI) V i d . I. K a n t , D i c M c t h a p h y s i k d c r Sittcn. In: W c i s c h c d c l ( H r s g . ) , K a n t , W c r k c in z w o l f Biindcn. F r a n k f u r t , B a n d VIII, 1956, p . 4 5 2 - 4 6 0 .

259

KRIVINE SANKCIJE

kle, i po cenu nestajanja jednog drutva treba slediti kategoriki imperativ apsolutne pravde koji nalae da se uiniocu dogodi ono to njegova dela zasluuju. Za Hegela je kazna negacija negacije prava". Posebna volja prestupnika koja njegovim protivpravnlm delom negira optu volju pravnog poretka, negira se, odnosno ponitava kaznom. 2 ' Danas apsolutna teorija, bar kada je u pitanju nauka krivinog prava, pripada prolosti. Relativna teorija svrhu kazne vidi u suzbijanju vrenja krivinih dela, odnosno prevenciji. Ta prevencija moe biti kako generalna, tako i specijalna. Naime, kazira za"cilj moe imati vrenje uficaja na potencijalne uinioce (generalna prevencija), ili na uinioca koji jc ve uinio krivino delo (spccijalna prevencija). U okviru jedne i druge razlikuje se vei broj varijanti. U vezi sa generalnom prevencijom danas se pravi podela na negativnu (ona koja sc postie zastraivanjem potencijalnih uinilaca) i na pozitivnu generalnu prevenciju (koja se sastoji u podravanju i jaanju onih drutvenih i moralnih normi koje slue kao prepreka vrenju krivinih dela). Specijalna prevencija, pak, moe takoe svoj sadraj imati u zastraivanju (samo to sc to ini primenom kazne u odnosu na nekoga k o j e ve uinio krivino delo), u eliminaciji i neutralizaciji uinioca, ili pak u njegovoj resocijalizaciji. Ovaj poslednji oblik specijalne prevencije koji tei tome da uinilac prihvati pozitivne drutvene norme i tako vie nc vri krivina dela, danas je i dalje prihvatljiv pod odreenim uslovima, iako se od njega ne moe oekivati ono u ta su izvesno vreme polagane velike nade (vid. izlaganja u Delu prvom, glava II). (Relativne teorije odgovaraju utilitaristikom konceptu opravdanja kazne. Relativna teorija je danas doniinirajua teorija u nauci krivinog prava. I najzad, meovila teorija smatra d a j e svrha ijedno i drugo, i prevencija i retribucija. No, iako jc kazna po samom svom biu i retribucija, to jo ne znai da odmazdi treba svesno teiti. Meovitc teorije sadre u sebi izvesnu kontradikciju jer je teko istovremeno vriti i pravednu odmazdu i ostvarivati drutveno korisne ciljeve kaznom. Teko je zamisliti jednu meovitu teoriju u kojoj bi obe svrhe bile ravnopravne. Za razliku od veine stranih krivinih zakonika koji nc odreuju izriito svrhu kanjavanja, KZ to ini. Odredba lana 42. KZ polazi od relativne teorije i svrhu kanjavanja odreuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. Pri tome se polazi i od opte svrhe krivinih sankcija, a to je, ukratko reeno, suzbijanje kriminaliteta. U okviru te opte svrhe, svrha kanjavanja je: 1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne vri krivina dela; 2) uticanje na druge da ne ine krivina dela; 3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona. Pored specijalne prevencije (taka 1) i generalne prevencije u uobiajenom smislu (taka
2) V i d . 0 . F. W . Hcgcl, Grundlinicn d c r Pliilosopliic des Rcchts. H c g c l , W o r k c , F r a n k f u r t . 1970, 9 7 ( Z u s a t z ) . U istom s m i s l u . G . V. H c g c l , Pravni i politiki spisi. B e o g r a d , 1981, str. 2 4 4 - 2 4 7 .

260

KA/NA

2), odredba take 3. ovog lana sadri i onaj aspekt generalne prevcncijc na koji sc naroito u poslcdnjc vreme stavlja naglasak, a to jc tzv. pozitivna generalna prevcricija. Ona za cilj ima uvrivanje drutvenih i moralnih normi ije usvajanje od sirane pojedinaca predstavlja najjau branu vrenju krivinih dela. Ova odredba je u naem krivinom zakonodavstvu postojala i ranije, ali jc njeno unoenje bilo motivisano ideolokim razlozima, a ne shvatanjima o pozitivnoj generalnoj prevenciji. Posle izostavljanja ideolokih termina (ZI KZ/93), kao i poboljanja njene formulacije u KZ, ova odredba odgovara modernim shvatanjima generalne prevencije. lan 42. KZ nc odreduje kao jednu od svrha kanjavanja i rctribuciju. Meutim, iako vladajue shvatanje u naoj teoriji to nc priznaje (verovatno i zato to se polazi i od zakonskog reenja), retributivnu komponentu kazne teko je negirati. Retribucija kao svrha kanjavanja, pored generalne i specijalne prevencije, bila bi prihvatljiva ako se njen sadraj odreuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u krivinom pravu moraju uvaavati. No, ona nikada ne sme bili dominirajua svrha kanjavanja, nikada se kazna ne sme izricati samo zbog toga da bi se uiniocu vratilo zlo za ono zlo koje jc on naneo vrenjem krivinog dela. A. Vrste kazni 1. Sistem kazni Sistem kazni u naem krivinom zakonodavstvu obuhvata etiri kazne. To su: 1) zatvor, 2) novana kazna, 3) rad u javnom interesu i 4) oduzimanje vozake dozvole. Iako mnoga postojea reenja iz opteg dela u osnovi polaze od' oiilh koje je sadrao Krivini zakonik iz 1951. godine, to se ne moe rei za oblast krivinih sankcija. Postojei registar krivinih sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviao taj zakonik. Prvobitno on je predvitlao sedam vrsta kazni. Razvoj tog sistema karakterie izrazit trend smanjivanja broja kazni. Najvie dilema u sistemu kazni koji jc predvialo nae krivino zakonodavstvo izazivala je smrtna kazna. Ona jc prvo (1993. godine) ukinula u saveznom krivinom zakonodavstvu, a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2031 godine sistem kazni ne sadri vie smrtnu kaznu ni kao mogunost koju republike mogu da iskoriste, ve je umesto nje predvien zatvor u trajanju od etrdeset godina. Smrtna kazna koja je u republikom krivinom zakonodavstvu bila propisana samo za dva krivina dela (za teko ubistvo i teke sluajeve razbojnike krae i razbojnitva) nedavno je ukinuta izmenama i dopunama KZ Srbije iz februara 2002. godine. Nijedna krivina sankcija nije izazivala takve rasprave ii pogledu opravdanosti svog postojanja kao to jc to sluaj sa smrtnom kaznom. Smrtna kazna je oduvek imala, pa i danas ima, svoje pristalice i protivnike. Ne ulazei ovde u brojne razloge za i protiv smrtne ka-

261

KRIVINE SANKCIJE

znc, 3 ' moe se samo konstatovati da su danas, kada je Evropa u pitanju, na planu zakonodavnog regulisanja smrtne kazne preovladali filozofski, socioloki, psiholoki i kriminalnopolitiki argumenti protiv smrtne kazne. 4 ' Takav razvoj se moe podrati, jer legitimnost ni jedne krivine sankcije nije sporna u meri u kojoj je to sluaj sa smrtnom kaznom. Ako se ima u vidu istorija kanjavanja u Evropi, postojee stanje se moe oceniti kao veliki napredak. 3 ' Osim uobiajenih argumenata koji sc navode protiv smrtne kazne, ukidanju smrtne kazne i u naem tadanjem republikom krivinom zakonodavstvu ila su u prilog jo dva argumenta. Prvo, sutinski je neprihvatljivo da u saveznom krivinom zakonodavstvu smrtna kazna nije bila predviena za isto tako teka pa i tea krivina dela od onih koja su u republikom krivinom zakonodavstvu bila zapreena smrtnom kaznom. Drugo, nema nikakvih razloga da i naa zemlja ne sledi trend koji je jasno doao do izraaja u evropskim zemljama. Izmenama i dopunama KZ SRJ iz 2003. godine u Srbiji jc uvedena i kazna konfiskacije imovine. Ona je ukinuta 1990. godine u tadanjem KZ SFRJ, a od svih drava nastalih na teritoriji bive SFRJ, jedino je tadanji zakonodavac Srbije procenio d a j e tu kaznu potrebno ponovo uvesti. Danas su retka strana krivina zakonodavstva koja jc predviaju, a vie jc nc predvia ni novi Krivini zakonik Srbije. Bila jc karakterisitina za sistem krivinih sankcija koji jc postojao u bivim socijalistikim zemljama. 6 'Neki od razloga koji se navode protiv ove kazne jesu njena arhainost, nepravednost, kao i nemogunost njenog odmeravanja. Konfiskacijom imovine sc oduzima legalno steena imovina uinioca krivinog dela i ona u velikoj meri pogaa i druga lica (porodicu uinioca pre svega). Ona je u suprotnosti sa principom srazmernosti jer se oduzima celokupna imovina uinioca (mada je poznat i model tzv. delimine konfiskacije koji donekle ublaava ovaj nedostatak). Smatra se i d a j e ona nepotrebna jer postoje adekvatnijc sankcije kojima sc moe bolje ostvariti eventualna svrha konfiskacije imovine. Naime, u savremenim krivinim zakonodavstvima postoje druge mere kojima se oduzima svaka imovinska korist steena krivinim delom, ili predmeti koji su u vezi sa uinjenim krivinim delom, ili se novanom kaznom (koja se odmerava
3) U pogledu lih argumenata uglavnom nema nita n o v o to ve o d a v n o nije isticano. T a k o ivanovi d a j e pregled vanijih argumenata koji sc o b i n o navode protiv s m r t n e kazne: da j c ona nepopravljiva, da nije deljiva, da j c nepravedna, da drava n e m a pravo na ivot svojih graana, da smrtna kazna n c s m a n j u j e kriminalitet, te d a ona izaziva saaljenje p r e m a krivcu. Razlozi koji n a v o d e pristalico s m r t n e k a z n e su da ona deluje zastraujue na potencijalne uinioce i d a j e nuna za o p a s n e i nepopravljive zloince. Konstatujui d a s c cvolucija smrtne k a z n e kree ka n j e n o m potpunom u k i d a n j u , on zauzima stav da j c ona ipak j o neophodna za odreena krivina dela i uiniocc. Up. T . ivanovi, O s n o v i krivinog prava Kraljevine Jugoslavije, Opti deo, II knjiga, Beograd, 1937, sir. 274-276. T o j c d o l o d o izraaja i u Protokolu br. 6. iz 1983. g o d i n e uz E v r o p s k u k o n v e n c i j u o ljudskim prav i m a koji predvia u k i d a n j e s m r t n e k a z n e i d o z v o l j a v a n j e n o z a d r a v a n j e s a m o u v r e m c rata ili n e p o s r e d n e ratne opasnosti. I m a j u i u v i d u z b o g e g a s c s v e izricala smrtna kazna i na k o j e s c n a i n e ona izvravala, o p r a v d a n a j c konstatacija da j c istorija k a z n e u p o g l e d u m n o g o e g a vie s r a m o t n a p o o v e a n s t v o , n e g o istorija zloina ( G . dcl V c c c h i o , Dic Gcrcchtigkcit, 2. A u f l a g c , A n h a n g : Ubcr d i c G r u n d l a g c d c r S ' r a f g c r i c h t s b a r k c i t , Bascl, 1950, p. 186). U p . M . R a d o v a n o v i , op.cit., str. 3 1 8 .

4)

5)

6)

262

KAZNA

i prilagodava konkretnom sluaju) pogaa imovina uinioca krivinog dela. No, danas se vie nc vodi ozbiljna rasprava o opravdanosti ove kazne, pa nije potrebno ire iznositi razloge za i protiv nje. Ona je uglavnom naputena u evropskim krivinim zakonicima, 7 'a za njeno uvoenje sc niko ozbiljno ne zalae. S obzirom na to da nae krivino pravo poznaje meru oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivinim delom i daje izriito propisano da niko nc moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom, zatim meru bezbednosti oduzimanja predmeta kojom se oduzimaju predmeti koji su bili upotrebljeni ili su bili namcnjeni za izvrenje krivinog dela ili koji su nastali izvrenjem krivinog dela, kao i novanu kaznu, konfiskacija imovine ne samo da je nepotrebna ve sc postavljalo i pitanje njenog odnosa sa navedenim merama, odnosno sankcijama. Ona bi se mogla primenjivati samo u odnosu na imovinu koja nije steena krivinim delom i ako se ne radi o predmetima u odnosu na koje se primenjuje mera bezbednosti oduzimanja predmeta. I nae krivino pravo polazi od uobiajene podclc na glavne i sporedne kazne (lan 44. KZ). Glavne kazne su za tvorbi rad u javnim interesu, dok sc novana kazna i oduzimanje vozake dozvole mogu izrei i kao glavne i kao sporedne kazne. Glavna kazna sc izrie samostalno (s tim to se samo jedna kazna moe izrei kao glavna),_a novana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. Znaaj odredaba koje odreuju meusobni odnos kazni prilikom njihovog izricanja nije veliki. Naime, na kazneni sistem se svodi na etiri kazne. 2. Kazna zatvora 2.1. Opta pitanja kazne lienja slobode ire uvoenje kazne lienja slobode, odnosno njeno potpuno prihvatanjc u krivinim zakonodavstvima i sudskoj praksi, vezano je tek za poetak XIX veka. Iako je liavanje slobode odavno poznato u krivinom pravu, ono jc bilo mera za obezbeenje prisutnosti okrivljenog pre suenja i u odnosu na koga su bile primcnjivanc neke druge (u srednjem veku) najee smrtna kazna ili telesne kazne. Otuda i popularna izreka da su sudije ranije praznile zatvore, a danas ih pune. Postavlja se pitanje ta je to uticalo da kazna lienja slobode danas postane najvanija krivina sankcija. Mogue je ukazati na nekoliko vanijih faktora za nastanak i

7)

8)

T o Sto neki krivini zakonici koriste t e r m i n k o n f i s k a c i j a " , n c z n a i da p o z n a j u o v u k a z n u . T a k o , na p r i m e r , u itatijanskom K r i v i n o m z a k o n i k u k o n f i s k a c i j o m s c n a z i v a m e r a b e z b e d n o s t i o d u z i m a n j a p r e d m e t a (lan 240). Jedan o d retkih e v r o p s k i h krivinih z a k o n i k a koji p o z n a j e o v u k a z n u j e s t e Krivini z a k o n i k R u s k e f c d c r a c i j c u k o m e j c p r o p i s a n o d a s c o n a m o e izrei s a m o za tea krivina dela k o d kojih h c izriito propisana tim z a k o n i k o m (lan 52). U n a e m k r i v i n o m pravu postoji i maloletniki z a t v o r k a o v r s t a k a z n e , ali j c o n , k a o i o s t a l e s a n k c i j c p r e m a m a l o l c t n i c i m a propisan p o s e b n i m z a k o n o m , a u o b o m u d b e n i k u s c r a z m a t r a u o k v i r u krivinih s a n k c i j a p r e m a malolctnicima.

263

KRIVINE SANKCIJE

razvoj ove kazne. Pre svega, kazna licnja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki dravni organi. Dalje, kazna lienja slobode zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu drutva jer je re o skupoj krivinoj sankciji. I najzad, lina sloboda kao dobro oveka mora zauzimati visoko mesto na vrednosnoj skali i svim lanovima drutva mora biti priznato pravo na linu slobodu. Kazna licnja slobode, i pored nastojanja da se njena primena danas to vie ogranii kroz uvoenje njenih alternativa, i dalje predstavlja najvaniju kaznu u savremenim kaznenim sistemima. Dakle, iako je opteusvojen stav savremene kriminalne politike da uionioca ne treba slati u zatvor ako sc moe oekivati da se moe na slobodi primenom odreenih sankcija na njega uticati da vie nc vri krivina dela, kazna lienja slobode je i dalje stub sistema krivinih sankcija. Njen znaaj ne proizlazi iz njene este primene (tavie ona se primenjuje znatno rede nego neke druge krivine sankcije),l0> ve iz toga to se pre svega od zapreene kazne zatvora oekuje da ima generalno preventivno dejstvo i to neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje. Naime, neke krivine sankcije koje se danas iroko primenjuju upravo kao supstitut kazni lienja slobodc (na primer, uslovna osuda) bile bi nezamislive bez postojanja kazne lienja slobode. ~ U vezi sa kaznom lienja slobode javlja se vei broj naelnih pitanja koja su sporna, odnosno u vezi sa kojima se u teoriji zauzimaju razliiti stavovi. Posebnu panju izazivaju pitanja njenog propisivanja, njenih alternativa, kao i problem kratkotrajnih kazni lienja slobode. U pogledu propisivanja kazne lienja slobode osnovno pitanje koje se javlja je da li predvideti jednu, ili vie vrsta kazni lienja slobode. Ne ulazei ovde u tu raspravu, moe se konstatovati da su ipak u veini ona zakonodavstva koja predviaju vie vrsta kazne lienja slobode. Reavanje tog pitanja zavisi i od toga da li se u nekoj zemlji mogu stvoriti neophodni preduslovi za izvravanje razliitih kazni lienja slobode, s obzirom na to da se razliite vrste kazne lienja Slobode pre svega razlikuju prema tome kako se izvravaju. Drugo pitanje koje se tie propisivanja kazne lienja slobode je pitanje kaznenih raspona. S obzirom na to da je u savremenom krivinom pravu usvojen sistem relativno odreenih kazni, postavlja se pitanje koliko iroki ti rasponi treba da budu. S jedne strane, oni ne smeju biti suvie uski jer bi se time onemoguilo pravilno odmeravanje kazne, tj, izricanje one kazne koja se zasniva na svim okolnostima vezanim za uinjeno delo i uinioca, ali s druge strane ne smeju biti ni suvie iroki jer bi to vodilo arbitrernosti, pa i krenju naela zakonitosti u propisivanju krivinih sankcija. Kako kod nas, tako i u nekim evropskim krivinim zakonodavstvima, zapaa sc negativna tendencija propisivanja suvie irokih raspona, sa veoma visokim po9) 10) V i e o l o m e Z . S t o j a n o v i , R a z v o j i karakteristike k a z n e licnja s l o b o d e u C r n o j G o r i u X I X \ c k u , p.o. iz Z b o r n i k a r a d o v a P r a v n o g fakulteta u N o v o m S a d u , 1979, str. 2 3 6 - 2 3 8 . T a k o s c n j e n a p r i m e n a u n e k i m e v r o p s k i m z e m l j a m a k r e e i z m e u 15 i 2 0 % izreenih krivinih s a n k c i j a (up. W . H a s s c m c r , Einfiihrung in dic G r u n d l a g c n d e s S t r a f r c c h t s , 2. A u f l a g c , M u n c h c n , 1990, p. 2 9 8 . K o d n a s j c u 1998. godini procenat izreenih k a z n i z a t v o r a i z n o s i o 2 2 , 8 % . Up. S a o p t c n j c S a v e z n o g z a v o d a za statistiku, br. 163, g o d . X L H I , 14. scptcniar 1999.

264

KAZNA

sebnim maksimumom koji se, kod ne tako malobrojnih krivinih dela, izjednaava sa optim maksimumom. Sto se tie alternativa kazni lienja slobode, traganje za njima jc poteklo iz saznanja da sc kaznom lienja slobode esto postie upravo suprotan cilj od eljenog. Umesto da deluje preventivno na uinioca krivinog dela, ona od njega stvara linost koja se jo vie udaljava od drutva, od vladajuih drutvenih normi i normalnog ivota na slobodi. Nastojanja da sc nadu alternative kazni lienja slobode provobitno su sc javila samo u vezi sa kratkotrajnim kaznama lienja slobode, da bi danas to postala opta tendencija savremenog krivinog prava.'"Zapaa sc orijentacija ka traenju nc samo alternativa kazni lienja slobode, nego alternativa kazni uopte. Od alternativa kazni lienja slobode koje su u novije vreme uvedene u evropskim zemljama najvie uspeha ima rad u javnom interesu. Radrr javnom interesu (ili optekorisni rad, rad u korist zajednice) uveden jc u vie evropskih zemalja (Nemaka, Engleska i Vels, Francuska, Irska, Italija, vajcarska, panija, Portugal itd.). Rad u javnom interesu kao sankcija propisuje se uodreenom trajanju, tj. odreuje sc najmanji i najvei broj sati rada kao i duina vremenskog perioda, a sud u konkretnom sluaju odreuje taan broj sati rada, kao i vreme u kome c se obaviti. l2 'Bitna karakteristika rada u javnom interesu jeste da mora biti dobrovoljan, jer bi inae bio u suprotnosti sa meunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao krivinu sankciju. Dalje, karakteristina je za ovu sankciju i vrsta rada koji se nalae. To ne moe biti bilo koji rad, odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji prc svega ima humanitarni i optekorisni karakter (npr. pomo starim i bolesnim licima, rad sa hendikepiranom decom, rad u oblasti zatite ivome sredine i dr.). Osim rada u javnom interesu u novije vreme se koriste i neke druge sankcijc kao alternativa kazni, pre svega kazni lienja slobode. To su naknada tete i neformalno poravnanje oteenog i uinioca (odreene specifinosti u Nemakoj ima tzv. ,,Wiedergutmachung"), ambulantni tretman ili upuivanje na obuku i mere pojaanog (elektronskog) nadziranja, kao i kuni zatvor. 13 ' Najzad, u pogledu kratkotrajnih kazni lienja slobode odavno sc istie niz prigovora, 14 'Moe se rei da odbojan stav prema kratkotrajnim kaznama lienja slobode dominirau teoriji (u praksi se ona vrlo esto koristi) u periodu od osamdesetih godina XIX veka do osamdesetih godina XX veka. Meutim, u novije vreme ta kritika slabi, a javljaju se i neki novi argumenti u prilog toj kazni. Ta izvesna pramena

11)

12) 13) 14)

O n a s t o j a n j i m a u t o m p o g l e d u u z e m l j a m a l a n i c a m a Saveta E v r o p e vid. A . K a l m l h o u l , P. T a k . S a n c t i o n s S y s t c m in thc M c m b c r - S l a t c s o f t h c C o u n c i l o f E u r o p e , Pari I. K l m v c r , 1988. Vid. t a k o d c i N . Mrvi-Pctrovi, . o r c v i , M o i n e m o k a z n e . B e o g r a d , 1 9 9 8 : O v u s a n k c i j u j c m o g u e primenjivati k a k o p r e m a z a p o s l e n i m licima, t a k o i p r e m a n e z a p o s l e n i m a . K o d prvih sc rad o b a v l j a u toku s l o b o d n o g v r e m e n a o s u e n o g , a k o d d r u g i h u b i l o k o j e v r e m e . O t o m e blie vid. N . Mrvi-Pctrovi, . o r c v i , o p . cit., str. 1 0 0 - 1 1 5 . M a d a n c postoji nesporna precizna granica za odreivanje kratkotrajnih kazni lienja s l o b o d e , p o d n j i m a s c o b i n o p o d r a z u m c v a j u k a z n e u t r a j a n j u d o est mcscci zatvora. 1 n a z a k o n o d a v a c p o s r e d n o u v a a v a o v u granicu propisujui da s c kazna zatvora d o est m c s c c i m o e izricati i na d a n e .

265

KRIVINE SANKCIJE

gledanja na kratkotrajne kazne lienja slobode pre svega je motivisana realnijim sagledavanjem dometa resocijalizacije jer se osnovni prigovor kratkotrajnim kaznama licnja slobode sastojao u tvrenju d a j e ciljeve resocijalizacijo nemogue postii u kratkom vremenu. Saznanje da esto upravo dugotrajne kazne licnja slobode umcsto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuenog lica, znatno jc umanjilo znaaj i teinu prigovora koji sc upuuju kratkotrajnim kaznama licnja slobode. Imajui u vidu negativne posledice kazne lienja slobode, ima i onih koji tvrde da jc najVa prednost kratkotrajnih kazni licnja slobode upravo u tome to kratko traju. Ostvarivanje devize to manje kazne licnja slobode" moe se postii i time to e se ta kazna primenjivati u to kraem trajanju. Takoc, ostvarivanje principa srazmernosti prilikom izbora i odmeravanja kazne zahteva postojanje i primenu i kratkotrajnih kazni lienja slobode. Ima istine i u tvrenju da je danas povean stepen senzibiliteta ljudi na oduzimanje slobode, tako da i kratkotrajne kazne licnja slobode predstavljaju teak zahvat u dobra pojedinca i u tom smislu mogu predstavljati alternativu duim kaznama licnja slobode. No, jedno jc jasno: gledanje na kratkotrajne kazne licnja slobode nc moe biti jednostrano, niti ima dovoljno razloga da sc od njih sasvim odustane. Za njih i danas ima mesta u sistemu krivinih sankcija.

2.2. Kazna zatvora u naem krivinom pravu Iako jc mogue predvideti vie vrsta kazne licnja slobode, na sc zakonodavac odluio samo za jednu vrstu ove kazne: zatvor. Mada jc unifikacija koja jc 1977. godine izvrena u odnosu na ranije stanje u naem krivinom zakonodavstvu (kada je postojao i strogi zatvor) opravdana, ima mesta za kriminalno-politika razmiljanja o uvoenju nekih novih formi kazne licnja slobode (naroito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuenog na slobodi) koje su u skladu sa nekim savremenim kriminalno-politikim trendovima. Nae krivino zakonodavstvo odreuje opti minimum i maksimum ka'.nc zatvora, odnosno najmanju i najviu moguu meru kazne, tj. njeno trajanje (lan 45. stav 1. KZ). Svrha propisivanja opteg minimuma i opteg maksimuma jeste pre svega da sc u okviru njega kod pojedinih krivinih dela propie posebni minimum i posebni maksimum, tj. po pravilu opti minimum i maksimum ne primenjuju sc neposredno. Meutim, kod nekih krivinih dela kod kojih je propisan samo posebni minimum, ili samo posebni maksimum, opti minimum ili opti maksimum, primenjuju se neposredno. Poznato jc da najkrae i najdue trajanje kazne licnja slobode pojedina strana zakonodavstva odreuju razliito. Na zakonodavac se opredelio za reenje prema kome zatvor nc moe biti krai od trideset dana ni dui od dvadeset godina. U odnosu na opti maksimum odredba lana 45. stav 3. KZ predvia mogunost koja u izvesnom smislu predstavlja izuzetak, a to je da se za najtea kri266

KAZNA

vina dela ili najtee oblike tekih krivinih dela propie i kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina. Ova kazna se moe propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina. Opa se pg moe izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo dvadeset jednu godinu ivota. Kaznu zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina ( u ranijem zakonodavstvu ona j c bila propisana u fiksnom trajanju od etrdeset godina) treba posmatrati kao poseban sluaj kazne zatvora koja j c uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. Zato sc nc moe odmeravati i izricati kazna u rasponu izmeu dvadeset i trideset godina. Ona sc nc moe odmeravati i izricati u mesecima, ve samo na pune godine. Osim u sluaju kazne zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina to u stvari i nije pravi izuzetak u odnosu na opti maksimum, jer bi se mogao zastupati stav da j e u pitanju posebna vrsta kazne zatvora, tea kazna od opteg maksimuma se ne moe se izrei. Ranije vaee zakonodavstvo je predvialo tu mogunost u sluaju pootravanja kazne kod povrata, a kada je u pitanju sticaj krivinih dela mogla se izrei kazna koja prelazi nc samo opti maksimum, nego i etrdeset godina zatvora. Iako je namera zakonodavca prilikom izmena i dopuna OKZ iz 2003. godine bila da ukine ogranienje vezano za opti maksimum kada se radi o poolravanju kazne, kao i o odmeravanju kazne za krivina dela uinjena u sticaju, on je nije dosledno sproveo. Naime, poto kod odredbe o optem maksimumu nije bio izriito predvien izuzetak, ona se mogla tumaiti tako da opti maksimum vai i onda kada sc kazna pootrava u sluaju povrata, odnosno i onda kada se odmerava kazna za krivina dela u sticaju. Izricanje kazne zatvora i na dane, iz vie razloga, opravdano j c samo kod kratkotrajnih kazni lienja slobode, dok se kod duih kazni ona izrie na pune godine i meseceTKZ kao granicu u tom pogledu odreuje est meseci zatvora, tj. zatvor se izrie-na pune godine i mcscce, a do est meseci i na pune dane (lan 45. stav 2). KZ vie ne sadri odredbu koja se odnosi na izvrenje kazne zatvora kojoj zbog toga to utie na sam sadraj i teinu ove kazne, moe biti mesto i u krivinom pravu, a ne samo u propisima iz oblasti izvrenja krivinih sankcija. Raniju odredbu kojom j e bilo propisano da se zatvor izdrava u zatvorenim, poluotvorenim ili otvorenim ustanovama za izdravanje kazne (lan 38. stav 4. OKZ) sadri ZIKS, s tim to se osim tri navedene ustanove (zavoda), predvia i izdravanje kazne u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem (lan 14).

2.3. U s l o v n i otpust Prilikom zakonskog regulisanja uslovnog otpusta u naem pravu polo sc od shvatanja d a j e uslovni otpust samo faza u izvrenju kazne zatvora. Takvo se shvatanje moe dovesti u pitanje, jer ono naroito u sistemima kao to j e na gde se uslovno otputeni ne stavlja pod zatitni nadzor predstavlja fikciju bez realne podloge. U stvari, uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slino dejstvo kao i uslovna osuda. Upravo j e sutina uslovnog otpusta u tome da se deo kazne ne izvrava, odnosno da do izvrenja preostalog delaTaznc dolazi samo iz267

KRIVINE SANKCIJE

uzetno, tj. u sluaju opoziva uslovnog otpusta, a ako do njega nc dodc kazna sc gasi. Teko sc moe prihvatiti tvrenje koje jc i dalje prisutno u naoj teoriji i praksi da sc kazna zatvora izvrava i za vrcine dok jc uslovno otputeni na slobodi i bez ikakvih obaveza. Za vremc uslovnog otpusta kazna postoji samo kao pravna mogunost. To to sc uslovi za primenu uslovnog otpusta ostvaruju u toku izvrenja kazne zatvora nc znai nuno daje uslovni otpust samo faza u izvrenju kazne. Da jc izvrenje kazne uslovnim otpustom u stvari suspendovuno. jasno je i iz reenja u vezi sa njegovim opozivom, a to jc da sc vremc provedeno na ustavnom otpustu u sluaju opoziva ne uraunava u izdranu kaznu. No, bez obzira na opredeljivanje za jedno ili drugo stanovite u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta, treba odustati od fikcije da sc uslovnim otpustom nc dira u kaznu, odnosno da sc radi samo o njenom transformisanju u toku izvrenja. KZ regulie institut uslovnog otpusta, odnosno predvia opte uslove za uslovni otpust (lan 46). Propisuje sc koji jc deo kazne, zatvora jjoltebna d a j e uinilac izdrao, kao i uslov da za vremc trajanja uslovnog otpusta (a on traje dok traje ostatak kazne sa ijeg jc izdravanja osueni uslovno puten) osueni nc iz-\ vri novo krivino delo. Osuenog koji jc izdrao polovinu kazne zatvora sud moe otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izreena kazna nc uini novo krivino delo. Osim d a j e izdrao polovinu izreene kari, potrebno j da sc osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da sc sa osnovom moe oekivati da e sc na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje jc izreena kazna nee vriti krivina dela. Tojjnai-da-jc predviena mogunost uslovnog otputanja osuenog u sluaju kumulativnog ispunjavanja dva uslova: I) d a j e izdrao najmanje jednu polovinu kazne i 2) da _se za vreme izdravanja kazne tako popravio da sc sa osnovom moe oekivati da vie nee vriti krivina dela. Ispunjavanje uslova koji sc odnosi na popravljanje osuenog lica i prognozu da vie nee vriti krivina dela u praksi jc esto teko sa sigurnou utvrditi. Poznato je da ni izuzetno dobro vladanje osuenih lica za vremc izdravanja kazne nc mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem. I5) Opozivanje uslovnog otpusta jc tako.de regulisano odredbom KZ .(lan L,l). Predvieno je obavezno opozivanje uslovnog otpusta ako osueni za.vremc dok jc na' Usldvnom otpustu uini krivino dcio za koje jc izreena kazna zatvora preko jedne godine, i fakultativno, kada je izreena kazna zatvora do jedne godine. To znai da u sluaju kada uslovno otputeni na slobodi uini krivino delo do opozivanja uslovnog otpusta moe, a nc mora doi ukoliko mu jc za to krivino delo izreena kazna zatvora do jedne godine.
15) U praksi sc Cesto o v a j uslov, o s i m deklarativno, i n c u t v r u j e v e s c uslovni otpust d a j e o s u e n o m k a o n a g r a d a za d o b r o v l a d a n j e . U vezi sa tim, uslovni otpust ima i f u n k c i j u o d r a v a n j a discipline, tj. on s c j a v l j a k a o s r e d s t v o da s c osueni d r e u pokornosti u m c s l o d a b u d e s r e d s t v o k o j i m e s c stimulisati u e e o s u e n i h u s o p s t v e n o j resocijalizaciji i p o p r a v l j a n j u . V i e o s t v a r n i m d o m e t i m a i f u n k c i j a m a u s l o v n o g otpusta vid. Z. S t o j a n o v i , Uslovni otpust: p r o b l e m i i p e r s p e k t i v e , Z b o r n i k P r a v n o g f a k u l t c l a u Z a g r e b u . b r . 1 - 2 , 1 9 8 4 . str. 1 8 5 - 1 9 9 .

268

KAZNA

O uslovnom otputanju, kao i o njegovom opozivanju odluuje sud. Ranijem zakonskom reenju instituta uslovnog otpusta u naem pravu sc mogli su se uputiti odreeni prigovori. Na primer, teko se moglo pravdati reenje da o uslovnom otpustu odluuje komisija obrazovana od strane organa uprave, odnosno ministra pravde, koja jc mogla da suspendujc polovinu, pa ak i dve treine izreene kazne, uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu dosta neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji nc prua ni minimalne garantije. Bilo je opravdano to to je zakonodavac predvideo da sud odluuje o uslovnom otpustu (kao to uostalom odluuje o njegovom opozivu). I pre usvajanja ovog reenja u KZ, u lanu 522. ZKP jc propisan postupak za putanje na uslovni otpust polazei od toga da o tome odluuje sud. Iako za to nije bilo osnova u materijalnopravnim odredbama, kao ni u odredbama koje reguliu izvrenje kazne zatvora (nisu bile ni izmenjene relevantne odredbe Zakona o izvrenju krivinih sankcija) u praksi je zapoeto sa sprovoenjem novog reenja prema kome o uslovnom otpustu odluuje sud u zakonom propisanom postupku. Posle usvajanja ovog reenja i u KZ, nema sumnje da jc prednost data naelno prihvatljivijem reenju, mada se u praksi u poetku mogu oekivati izvesni problemi s obzirom da kod nas nisu predviena posebna odcljcnja (ili vea) za izvrenje krivinih sankcija. Kriminalno-politiki je bila dubiozna i mogunost koja jc ranije postojala, a to je da se osueno lice uslovno otpusti posle samo jedne treine izdranc kazne. Ona je samo na izgled pruala ire mogunosti za primenu uslovnog otpusta, a u stvari jc predstavljala osnov za arbitremost i takorei potpunu suspenziju sudske odluke o izreenoj kazni. Argument da se ovde radi samo o modalitetima izvrenja kazne zatvora ne deluje ubedljivo, jer se kroz uslovni otpust bitno menja sama sadrina kazne zatvora, odnosno predvia mogunost da se suspendujc izvrenje polovine ili ak dve treine izreene kazne. Zato jc ova mogunost u KZ ukinuta. ak i ako bi se ostalo pri stavu da je u pitanju faza u izvrenju kazne zatvora, savremena tendencija jc da vanije odluke koje bitno utiu na kaznu u toku izvrenja donosi sud.

3. Novana kazna 3.1. Pojam i sistemi novane kazne Novana kazna je jedna od najstarijih krivinih sankcija. Nastala jc u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je uinilac plaao odreenu sumu novca oteenom ili njegovoj porodici kao naknadu za uinjeno krivino delo, ime sc spreavala krvna osveta. Postepeno je drava koja sc u tom pogledu u poetku javljala samo u ulozi posrednika, poela i sama da primenjuje novanu kaznu, tj. da od uinioca naplauje izvesnu sumu novca za uinjeno krivino delo. Pored telesnih kazni i smrtne kazne, u srednjem veku veoma se esto koristila i novana kazna (globa). Pojavom kazne lienja slobode ona biva potisnuta, da bi opet krajem
269

KRIVINE SANKCIJE

XIX veka ponovo dobila Siru primenu, pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lienja slobode. Danas je ona jedna od najee primenjivanih krivinih sankcija i ima svoje autonomno mesto u sistemu krivinih sankcija, tj. na nju sc vie ne gleda samo kao na alternativu kratkotrajnim kaznama lienja slobode. Novana kazna se sastoji u plaanju odreenog novanog iznosa u korist drave. Naroito je pogodna za laka krivina dela, ali se moe primenjivati. i na podruju tzv. srednjeg kriminaliteta. Njen znaaj u savremenim kaznenim sistemima je u poslednjc vreme porastao, tako da je u nekim zemljama ona postala najee primenjivana kazna. U podruju lakeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lienja slobode. 16 ' Prodor novane kazne u novije vreme u odreenoj meri se moe pripisati pojavi jo jednog naina, ili sistema propisivanja i primene novane kazne. Naime, pored starog sistema koji podrazumeva propisivanje novane kazne u odreenom iznosu, odnosno rasponu u okviru kojeg se uiniocu odmerava i izrie kazna u konkretnom sluaju (sistem fiksnih iznosa), pojavio se i sistem koji se obino naziva sistem dani - novane kazne, ili sistem dnevnih globa.'" On podrazumeva da sc prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju, tj. u danima i to prema optim pravilima za odmeravanje kazne, da se posle toga utvrdi novana vrednost, odnosno novani ekvivalent jednog dana, te da se prostim mnoenjem doe do novane kazne koja se izrie. Ono to je kljuno u tom sistemu i to predstavlja njegovu osnovnu prednost jeste to da se vrednost jednog dana utvruje iskljuivo prema imovinskom stanju uinioca ime se u znatno veoj meri nego kod sistema fiksnih iznosa postie to da novana kazna jednako pogaa siromane i bogate uinioce krivinih dela. Do vrenosti jednog dana se dolazi tako to se utvrde meseni ili godinji prihodi uinioca, zatim se od toga oduzmu redovni trokovi koje ima, tj. utvruje se u stvari koliko moe da utedi, pa se ta uteda deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini. 1 "'

16) 17)

18)

W . H a s s c m c r , E i n f u h r u n g in dic G r u n d l a g c n d e s S l r a f r c c h l s , 2. A u f l a g c , M u n c h c n , 1990, p. 2 9 8 . N i j e d a n ni d r u g i termin nije j e z i k i s a s v i m prihvatljiv a i n c izraava sutinu o v o g s i s t e m a , ali s c teko m o e nai adekvatniji termin u s r p s k o m j e z i k u . K Z koristi izraz n o v a n a k a z n a u d n c \ n i m i z n o s i m a (lan 4 9 ) , a za slari sistem fiksnih iznosa korisli s c termin n o v a n a k a z n a u o d r e d e , i o m iznosu (lan S0). Tako ako sc uzme kao primer vedska, zemlja u kojoj j c ovaj sistem i nastao (mada j c zadran paralelno i stari sistem sistem fiksnih n o v a n i h iznosa), b r o j d a n a n o v a n e k a z n e koji s c o d m e r a v a iznosi od I d o 120, a kod sticaja krivinih dela d o 180 d a n a . U zavisnosti o d i m o v i n s k o g s t a n j a uinioca vrednost j e d n o g d a n a m o e biti u t v r e n a u rasponu od 10 d o 1000 v e d s k i h kruna. D o n o v a n o g iznosa za j e d a n dan sc dolazi t a k o to s c u z i m a godinji prihod u p r e t h o d n o j godini, p a s c z a t i m o d u z m e plaeni porez, materijalni trokovi nastali d e l a t n o u k o j o m s c o s t v a r u j e p r i h o d , k a o i trokovi ivota. Vrcdnosl j e d n o g d a n a iznosi hiljaditi d e o t o g iznosa (u veini d r u g i h z e m a l j a k o j e p o z n a j u o v a j sistem d o t o g iznosa s c dolazi t a k o to s c m e s e n i , ili g o d i n j i i z n o s koji uinilac m o e da utedi deli sa b r o j e m d a n a u m c s c c u , o d n o s n o godini). V i d . A . K a l m t h o u t , P . T a k , S a n c t i o n s S y s t c m in thc M c m b c r - S t a t c s o f thc C o u n c i l o f Europe, Part I, R l m v c r , 1988, p. 2 7 2 - 2 7 4 . T a k o , a k o dva uinioca u i n e isto d e l o p o d slinim o k o l n o s t i m a , pa im b u d e o d m e r e n o p o 3 0 d a n a n o v a n e k a z n e , a k o j e d a n dan j e d n o g a o d n j i h iznosi 1S0 k r u n a , a d r u g o g a 2 0 kruna, p r v o m e c biti izreena k a z n a u visini od 4 5 0 0 k r u n a , a d r u g o m e od 6 0 0 k r u n a .

270

KAZNA

2.2. Novana kazna u naem krivinom pravu S obzirom da je tzv. sistem dani - novana kazna" u prodoru u suvremenim zakonodavstvima, a pogotovo kao i da je u evropskim zemljama postao dominantan, ni na je zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novanih iznosa. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrivanje prihoda uinioca, prednosti novog sistema su znaajne. One sc mogu saeti u konstataciji da taj sistem jednako (ili gotovo jednako) pogaa kako bogate, tako i siromane. Za isto krivino delo, novo reenje u naem krivinom pravu omoguava da bogatnltnilac bude strostruko vie kanjen nego siromani uinilac. Osim toga, uvoenje tog sistema (kao i znatno poveanje broja krivinih dela koja su u posebnom delu zapreena novanom kaznom) trebalo bi da vodi iroj primeni novane kazne na ta se danas gleda kao na pozitivan kriminalno-politiki trend koji se ispoljio u mnogim evropskim zemljama. to se tie obima primene novane kazne kod nas, ona je pokazivala znaajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. 19 ' Jednu od ozbiljnih prepreka za iru primenu novane kazne treba videti i u relativno niskom ivotnom standardu u naoj zemlji. KZ predvia oba sistema novane kazne tako to novi sistem, koji naziva novanom kaznom u dnevnim iznosima (lan 49) postavlja kao primaran, a stari sistem (novana kazna u odreenom iznosu) postavlja kao supsidijeran (lan 50). Novana kazna u dnevnim iznosima, prema reenju u KZ (lan 49), odmerava se tako to se prvo utvuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Kako se utvruje broj dnevnih iznosa i visina jednog dnevnog iznosa? Broj dnevnih iznosa za uinjeno krivino dcio odmerava se na isti nain kao i i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, a na osnovu optih pravila o odmeravanju kazne. Taj broj nc moe biti manji od deset, niti vei od tristaezdeset dnevnih iznosa (daiia^ Visina dnevnog iznosa se izraunava i utvruje tako to sc od prihoda uinioca krivinog dela u prethodnoj godini oduzmu nuni rashodi koje je imao, pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moe biti manja od petsto dinara, niti vea od pedeset Hiljada dinara. Do iznosa odmerene novane kazne koju e sud izrei dolazi sc jednostavnim mnoenjem utvrenog broja dnevnih iznosa (dana) sa utvrenom vrednou jednog dnevnog iznosa. Odredbama opteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novane kazne. U stvari radi se o posebnim minimumima i posebnim maksir Hitnima," ali je iz razloga zakonodavne tehnike izabrano reenje da se ti rasponi nc
19) H i p c r i n f l a c i j a u 1993. i 1994. godini .skoro j c sasvim o n e m o g u i l a p r i m e n u n o v a n e k a z n e . P r i m c u j c s c p o s l c d n j i h godina o p o r a v a k " n o v a n e kazne, m a d a o n a j o n i j e d o s t i g l a o n a j o b i m p r i m e n e iz v r e m e n a k a d a s c k o d n a s p r i m e n j i v a t a u s k o r o j e d n o j treini p r a v o s n a n o o s u e n i h lica. T a k o , u 1998. godini o n a j c izreena u 8 3 3 6 s l u a j e v a , to znai d a j e 1 7 , 5 % p r a v o s n a n o o s u e n i h lica o s u e n o na n o v a n u kaznu. Up. S a o p t e n j c S a v e z n o g z a v o d a za statistiku, b r o j 163, g o d . X L 1 I 1 , 1 4 . s e p t e m b a r 1999.

271

KRIVINE SANKCIJE

propisuju kod svakog krivinog dela koje je zaprccno novanom kaznom, ve jc to uinjeno optom odredbom. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora uz koju je kod pojedinjih krivinih dela u posebnom delu alternativno propisana novana kazna. Tako, broj dnevnih iznosa novane kazne se utvruje u okviru sledeih raspona: 1) do ezdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca; 2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja sc moe izrei kazna zatvora do est meseci; 3) od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei zatvor do jedne godine; 4) od stodvadeset do dvestaetrdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine; S) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine. Ukoliko je za krivino delo propisana samo novana kazna, ona sc odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to krivino delo. U primeni ovog sistema novane kazne sudovi e se suoiti sa odreenim problemima, od kojih je neke zakonodavac anticipirao. Pre svega, re je o problemu na koji nain utvrditi stvarne prihode uinioca. U tom cilju zakon ovlauje sud da moe zahtevati podatke od banaka ili drugih ftnansijskih ustanova, dravnih organa ili pravnih lica koji su duni da dostave traene podatke, i nc mogu sc pozivati na zatitu poslovne ili druge tajne (lan 49. stav 4, KZ). Ukoliko sc nc mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima uinioca krivinog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud c na osnovu raspoloivih podataka po slobodnoj proccni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novane kazne. S obzirom na oekivane probleme u praksi u vezi sa utvrivanjem visine dnevnog iznosa novane kazne, sudu su data iroka ovlaenja da to moe initi i po slobodnoj proccni. No, u nekim sluajevima ak i pored ovih mogunosti koje predvia zakon, nee biti moguce utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne. To jc bio razlog to je KZ zadrao i stari sistem fiksnih iznosa koji e se primenjivati kao supsidijemi, odnosno ,,rezervni sistem. Tako, lan SO. KZ sadri odredbe o izricanju novane kazne u odreen om iznosu. Pre svega, propisan je opti minimum i maksimum novane kazne (lan SO. stav 2). Opti minimum iznosi deset hiljada dinara, a opti maksimum milion dinara, s tim to je propisan znamo vii opti maksimum kod krivinih dela izvrenih iz koristoljublja (deset miliona dinara). S obzirom na to da sc kod pojedinih krivinih dela ne propisuje poseban minimum i maksimum, to je uinjeno u odredbi lana 50. stav 3, to znai da je u naelu postupljeno isto kao i kod novane kazne u dnevnim iznosima. 1 ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora uz koju je novana kazna za pojedina dela propisana. Tako 1 no^ana kazna kao glavna kazna izrie se u sledeim iznosima: 1) do sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca; 2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do est meseci; 3) od trideset hiljada do trista hiljada 272

KAZNA

dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do jedne godine; 4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine; 5) najmanje sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine. Ukoliko jc za neko krivino dcio propisana samo novana kazna, a sud odlui da koristi ovaj sistem odmeravanja kazne (zato to nema uslova za primenu sistema dnevnih iznosa), novana kazna e se odmeriti u okviru propisanog iznosa za to krivino delo (a ako nije propisan posebni minimum i maksimum, onda e se odmeriti u okviru opteg minimuma i maksimuma). Za izricanje novane kazne od znaaja j e i odredba koja propisuje da se za krivina dela uinjena iz koristoljublja novana kazna kao sporedna moe izrei i kad nije propisana zakonom, ili kad je zakonom propisano da e sc uinilac kazniti zatvorom ili novanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora (lan 48. stav 2. KZ). To znai da se novana kazna kao sporedna kazna moe izrei i u onim sluajevima kada ona nije kod pojedinog krivinog dela predviena, ili j e predviena alternativno a sud se odlui da kao glavnu kaznu izrekne zatvor. Glavni uslov za korienje tc mogunosti jeste da j e krivino delo uinjeno iz koristoljublja. U pogledu realne visine predvienog minimuma i maksimuma treba primelili da ZID KZ/94 nije izvrio samo pretvaranje ranije predvienih iznosa u nove dinare, ve da su izvrene i sutinske izmenc u pravcu podizanja visine opteg minimuma i maksimuma (ako se, na primer, ima u vidu tadanja prosena zarada), kao i d a j e proiren raspon, odnosno da opti minimum i maksimum sada stoje u odnosu 1:500 (ranije je laj odnos bio 1:250). Meutim, vrednost tada ustanovljenih iznosa je inflacijom umanjena za trideset puta i trebalo ih je odavno uskladiti sa stvarnom vrednou novca. To je uinjeno Zakonom o izmenama i dopunama KZ SRJ iz novembra 2001. godine, ali su pri tome izr.osi kod minimuma i maksimuma novane kazne uveani znatno manje nego to je iznosio procenat inflacije. Time su, u stvari, propisani realno znatno blai iznosi novane kazne nego u ZID KZ/94. Odredbe lana 51. KZ reguliu pitanja izvrenja novane kazne i odnose sc na oba sistema novane kazne. Tako, u pogledu roka plaanja novane kazne propisano je da se on odreuje u presudi i da ne moe biti krai od petnaest dana ni dui od tri meseca, a da sud u opravdanim sluajevima moe dozvoliti da osueni isplati novanu kaznu i u otplatama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine (stav 1). Za razliku od ranijeg reenja, KZ vie ne predvia prinudnu naplatu neplaene novane kazne. Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. 2 'Re j e o tzv. supletornom zatvoip. za koji ne vai veina odredaba o kazni zatvora, kao to je, na primer, ona u pogledu opteg minimuma. Ekvivalent koji j e u zakonu odreen kod zamene nenaplative novane kazne iznosi jedan dan zatvora za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne. Supletorni zatvor moe trajati najdue est meseci, a ako j e izreena novana kazna u iznosu veem od sedamsto hiljada dinara, on ne moe biti dui od jedne godirte. Umesto supletornim zatvorom, neplaena
273

KRIVINE SANKCIJE

novana kazna sc moe zameniti kaznom rada u javnom interesu. U tom sluaju, za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odreuje sc osam asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne moe biti dui od tristaezdeset asova. U sluaju da osueni isplati deo novane kazne, ostatak sc srazmerno pretvara u zatvor. Tu treba imati u vidu situaciju kada je novana kazna izreena u veem iznosu od onoga koji se bez ostatka moe pretvoriti u zatvor. Tada jc potrebno izraunati deo, odnosno proccnat isplaene novane kazne i za toliko umanjiti maksimalno trajanje zatvora, bez obzira na preostali deo neplaene novane kazne. Na primer, ako jc osuenom izreena kazna u iznosu od 300.000 dinara, pa on isplati 150.000 dinara, tj. jednu polovinu, ostatak od 150.000 dinara se moe pretvoriti samo u zatvor u trajanju od tri meseca (a ne od pet mcseci). Treba imati u vidu da ovo ogranienje i ovakvo tumaenje, koje jc nesporno u naoj teoriji i sudskoj praksi, omoguava da se u sluaju izreenih visokih novanih kazni ostatak neisplaene novane kazne pretvara u relativno kratak, i tom iznosu neodgovarajui supletomi zatvor, odnosno gde jc ekvivalent jednom danu zatvora znamo vii od hiljadu dinara. Meutim, to nije dovoljan razlog da se odustane od ovakvog ogranienja supletornog zatvora koji jc i inae kritikovan jer pogaa siromane delinkvente, ali je neophodan jer obezbeuje efikasnost novane kazne. Novo reenje ublaava ovaj nedostatak time to dozvoljava da kod visokih novanih kazni suplctoirni zatvor traje i do godinu dana. Inae, u sluaju da osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje supletornog zatvora e se obustaviti. Iako to proizlazi iz prirode i pojma kazne kao krivine sankcije, izriitoje.propisano da sc posle smrti osuenog novana kazna nee izvriti (lan 51. stav 5. K. ). 4. Rad u javnom interesu Pozitivna iskustva u drugim zemljama, kao i stav nae teorije d a j e opravdano j u nae zakonodavstvo uvesti ovu sankciju, 21 'uticali sa na to daje KZjgrecividi kao jednu od krivinih sankcija. Postoje razlozi za i protiv uvoenja ove sank20) T u j ' c dolo d o n e u s k l a e n o s t i i z m e u K Z i Z I K S i j e o d r e d b e o izvrenju n o v a n e k a z n e p o l a z e o d starog r e e n j a iz K Z S R J . R e j c o p r o p u s t u u Z I K S (l. 175-179) k o j i , iako j c d o n e t istog ('ana k a d a i K Z , nije sledio n o v o r e e n j e u K Z . O s i m to predvia prinudnu naplatu n o v a n e ka/.iic, Z I K S n i j e usklaen sa l e c n j c m iz K Z ni u p o g l e d u m o g u n o s t i da s c neplaena n o v a n a k a z n a z a m e n i k a z n o m rada u j a v n o m ineteniu. U k o l i k o n c d o e d o izmena i d o p u n a Z I K S , p i t a n j e j c k a k o reiti o v a j p r o b l e m u primeni n o v a n e kazne. O v a dva z a k o n a su z a k o n i istog r a n g a , ali ipak treba imati u v i d u da Z I K S slui t o m e da s c o m o g u i p r i m e n a krivinopravnih o d r e d a b a , te da j c u o d r e e n o m s m i s l u i n s t r u m e n t a l n o g karaktera. Iako s u u f o r m a l n o m s m i s l u j e d n a k o g z n a a j a , u s u t i n s k o m s m i s l u prednost ima K Z . N j e n o u v o e n j e j c bilo a k t u c l n o i p r e d l a g a l o s c j o u toku p r i p r e m a r e f o r m e k r i v i n o g z a k o n o d a v stva u b i v o j S F R J , tj. k a d a j c zapoeta izrada nacrta O p t e g dela k r i v i n o g z a k o n i k a ( p o t o su u s v o j e n e i z m e n e i d o p u n e K Z S F R J iz 1990. g o d i n e ) . V i d . Z . S t o j a n o v i , N a p o m e n e o m o g u n o s t i m a i potrebi r e f o r m e O p t e g dela K Z S F R J , J R K K , br. 2 / 1 9 9 0 , str. 4 0 . .

21)

274

KAZNA

cije, Ti razlozi su sledei. Razlozi koji idu u prilog njenom uvoenju jesu, pre svega, Sto osueno lice ne gubi svoje drutvene kontakte, moe nastaviti obavljanje svoje profesije, a nema ni ostalih negativnih posledica kazne licnja slobode i znatno manji su trokovi njenog izvrenja. Dalje, graani sa kojima jc osueni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj, osuda sc moe posmatrati kao rckompcnzacija drutvu za uinjeno delo, za neke uinioce ova sankcija ima i edukativni karakter, a moe biti i efikasnija i pogodnija sankcija za odreenu kategoriju uinilaca nego druge sankcijc.jRazlozi protiv nje jesu pre svega problemi na planu izvrenja, kao to jc nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi sc ovaj rad obavljao, kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvrenje ove sankcijc. Zatim, osueni dolaze u neposredan kontakt sa licima koja su vrlo ranjiva u smislu da mogu postati rtve krivinog dela (bolesna, stara lica). S obzirom na izraenu razliitost poslova, javlja sc i velika razlika i nejednakost u izvrenju i si. Moe sc oceniti da treba dati prednost razlozima koji idu u prilog uvoenju ove sankcije, kao to je to i uinjeno u KZ. Rad u javnom inetersu KZ predvia kao kaznu koja sc moe izrei samo kao glavnajcazna. Ovoj sankciji je mogue dati i drugi karakter u sistemu krivinih sankcija jedne zemlje. Davanje statusa glavne kazne radu u javnom interesu u KZ ne menja osnovni smisao i razlog uvoenja ove sankcije, a to jc da bude zamena, alternativa kazni lienja slobode (vid. gore pod 1.2.). Time to joj sc daje rang glavne kazne, jaa se njen poloaj u sistemu krivinih sankcija. Da bi ova kazna zaista postala znaajna sankcija, osim to joj zakon daje vano mcsto, treba reiti odreene probleme koji e sc javiti u vezi sa njenim izvrenjem. Novi IKS sadri posebne odredbe o tome i predvia uvoenje posebne slube, od.iosno lica (poverenika) koji bi izvravali ovu kaznu (lan 181)."' Kazna rada u javnom interesu sc moe izrei za krivina dela za koja jc f ropisan zatvor ili novana kazna. KZ govori o vrsti rada koji moe biti sadrina ove kazne, i u stvari u tom pogledu postavlja tri uslova. Rad u javnom interesu mora biti rad koji je koristan za drutvo, kojim se nc vrea ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobiti (o vrsti rada vidi gore pod 1.2). KZ propisuje minumum i maksimum ove kazne. Rad u javnom interesu nc moe biTTkrai od ezdeset asova, niti dui od tristaezdeset asova. Vremenski period u kome e se obaviti odmereni broj sati rada u javnom interesu jeste od jednog do est meseci i traje ezdeset asova u toku jednog mescca (lan 52. stav 3. KZ). Prilikom izricanja ove kazne sud imajui u vidu svrhu kanjavanja, uzima u obzir vrstu uinjenog krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnos' da

22)

V a n o j c da c c nadlenost za izvrcScnjc o v e k a z n e ( k a o i ostalih krivinih s a n k c i j a ) biti u nadlenosti ministarstva pravde, o d n o s n o da e sc formirati p o s e b n a o r g a n i z a c i o n a j e d i n i c a u o k v i r u U p r a v e za i z v r e n j e s a n k c i j a (a n c d a sc izvrenje p o v e r a v a o r g a n i m a s o c i j a l n o g s t a r a n j a ili si). M e u t i m , dok s c n c d o n e s u o d g o v a r a j u a p o d z a k o n s k a akta, i dok s c n c f o r m i r a ova o r g a n i z a ciona j e d i n i c a , n e e biti stvoreni uslovi za p r i m e n u o v e k a z n e .

275

KRIVINE SANKCIJE

obavlja rad u javnom interesu. Vaan uslov za izricanje ove kazne jeste pristanak uinioca. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih meunarodnih konvcncija kojima se zabranjuje prisilni rad kao kirivina sankcija. No, treba imati u vidu da je ovaj pristanak relativnog karaktera, jer u sluaju da on nije dat sud bi verovatno izrekao kaznu zatvora (rad u javnom interesu je alternativa toj kazni, a ne novanoj kazni ili uslovnoj osudi). Postavlja se pitanje ta e se desiti ukoliko osueni na kaznu rada u javnom interesu nc obavi asove rada koji su mu odreeni u okviru izreene kazne (deo ili tr celini). U tom sluaju dolazi do zamenc kaznom zatvora tako to e sc za svakih zapoetih osam asova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora (lan 52. stav 5. KZ). Nasuprot ovom sluaju, KZ predvia da, ukolikcToiieni savesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud kaznu moe umanjiti za jednu etvrtinu (to podsea na institut uslovnog otpusta kod kazne zatvora, s tim to ovde nema mogunosti opozivanja). Rad u javnom interesu, osim to je predvien kao glavna kazna, predstavlja i jednu vanu mogunost zamene neplaene novane kazne (vid. gore 2.2). I u toj situaciji on je alternativa kazni lienja slobode. Moe se tvrditi d a j e u naelu prihvatljivije da osueni koji nc plati novanu kaznu umcsto toga obavi rad u javnom interesu, nego da mu se neplaena novana kazna pretvara u zatvor. 5. Oduzimanje vozake dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozake dozvole (lan 53). Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja e izrie samo uiniocu krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja za kojeg sc utvrdi da jc opasno da upravlja motornim vozilom, ova kazna (iako sa istom sadrinom) namenjena jc drugoj kategoriji uinilaca, izrie se pod drugaijim uslovima i ima drugaiju svrhu. Za razliku od mere bezbednosti, s.obzitpm na to da seradi o Kazni, ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. Kao i kazna uopte, ova kazna ima i generalno preventivne ciljeve. Ona ima i retributivni karakter. Njqn]&S.pogaa vano dobro uinioca krivinog dela, a to je sloboda kretanja. Naravno, to ogranienje kod ove kazne jc relativnog karaktera, odnosno ta se sloboda samo delimino ograniava (lice kome je izreena ova kazna moe koristiti druge viste prevoza, odnosno njegovim vozilom moe upravljati neko drugo licc). Ipak, danas kada jc dolo do poveane mobilnosti savremenog oveka, i kada korienje sopstvenog motornog vozila ima veliku ulogu u tome, zabrana upravljanja motornim vozilom predstavlja znaajno ogranienje slobode kretanja, tako da ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer spreava uinioca da vozilo koristi za nova krivina dela. Eventualni prigovor da se ne moe izrei onima koji ne upravljaju motornim vozilom, te da nejednako pogaa uinioce krivinih dela, ne stoji s obzirom na to da oni koji ne upravljaju motornim vozilom, ne mogu ni ostvariti glavni uslov za izricanje ove kazne.

276

KAZNA

Uslov za izricanje oduzimanja vozake dozvole jeste da jc u vezi sa izvrenjem ili pripremanjem krivinog dela koje je osnov za izricanje ove kazne koriceno motorno vozilo. Potrebno je d a j e uinilac koristio motorno vozilo za pripfemanje ili izvrenje krivinog dela. Iako zakonska odredba kao uslov nc postavlja izriito i to da je on upravljao tim motornim vozilom, iz smisla i sadraja ove kazne moe se doi do zakljuka d a j e to neophodno. Motorno vozilo mora biti korieno u svojoj osnovnoj funkciji, da bi bili ostvareni uslovi za izricanjc ove kazne. U pogledu pitanja kod kojih krivinih dela moe biti izreena, treba rei da u tom pogledu nema ogranienja, osim onoga koje proizlazi iz same prirode pojedinih krivinih dela. U obzir dolaze i krivina dela ugroavanja javnog saobraaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, tj. nije ostvaren uslov d a j e dalje upravljanje motornim vozilom od strane uinioce opasno. U protivnom, prednost treba dati meri bezbednosti. U svakom sluaju, ove dve sankcije se nc mogu izrei zajedno (lan 53. stav 3. KZ). Kazna oduzimanja vozake dozvole moe biti izreena kao glavna kazna, a moe biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novanu kaznu. Kao glavna kazna moe Se izrei samo za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine (logikim tumaenjem dolazi se do zakljuka da moe i kod krivinih dela za koja je propisana samo novana kazna). Kazna oduzimanja vozake dozvole moe trajati od jedne do tri godine raunajui od dana pravnosnanosti presude. Ako je izreena uz kaznu zatvora, vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje ove kazne. Kao i kod mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, ova kazna se moe izrei i licu koje nema poloen vozaki ispit. I takvo lice moe koristitTmotomo vozilo za pripremanje ili izvrenje krivinog dela. U tom slus ju, zabranjuje mu se, u sluaju da poloi vozaki ispit, izdavanje vozake dozvole. Ako osueni na kaznu oduzimanja vozake dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje, sud e kaznu oduzimanja vozake dozvole zameniti kaznom zatvora, tako to e za jednu godinu oduzimanja vozake dozvole odrediti jedan mesec zatvora. B. Odmeravanje kazne 1. P o j a m i v r s t e o d m e r a v a n j a k a z n e Odmeravanje kazne, prema nekim autorima, moe biti zakonsko i sudsko. 23 'Meutim, samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pra23) T a k o T . i v a n o v i , O s n o v i k r i v i n o g prava, Opti deo, k n j i g a , B e o g r a d , 1937. str. 325-32K.

277

KRIVINE SANKCIJE

vom smislu rei. S obzirom na to da je danas u pogledu propisivanja kazne u savremcnirrf krivinim zakonodavstvima usvojen sistem relativno odreenih kazni u kome se, neretko, kazna za pojedina krivina dela propisuje u veoma irokom rasponu, teko sc moe prihvatiti tvrenje da i zakonodavac tu vri neko okvirno odmeravanje kazne in abstracto. U oblasti odmeravanja kazne u naoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. Taj pojam se moe shvatiti u irem i uem smislu. U ireni smislu individualizacija kazne predstavlja ukupan 'proees koji se odvija poev od izbora kazne pa do njenog izricanja (pa ak i u toku njenog izvrenja), to znai da ona obuhvata i odmeravanje kazne. U uem smislu, individualizacija jc jedan od principa na osnovu kojeg se vri odmeravanje kazne, a koji pre svega podrazumcva upoznavanje linosti uinioca. Teko jc postaviti preciznu granicu izmeu znaenja dva pojma, pojma odmeravanja i individualizacije kazne. 241 .Ukoliko sc pojam odmeravanja kazne shvati u najirem smislu, za ta ima opravdanja, pojam individualizacije se ukazuje suvinim. Individualizacija kazne shvaena kao prilagoavanjc kazne pre svega linosti uinioca, danas je i inae s pravom kritikovana. Ne samo da se odustalo od orijentacije na tretman i resocijalizaciju kao noseeg stuba krivinog prava koji je trebalo i u oblasti odmeravanja kazne dalma odluujuu ulogu, ve je odmeravanje kazne koje je pre svega orijentisano na individualnu linost, iluzija koja vodi enormno irokom polju slobodnog odluivanja kod odmeravanja kazne, a time i arbitremosti, pa i zloupotrebi. 25 /Prema tome, individualizacija kazneshvaena u irem smislu pojam je koji je suvian jer odgovara pojmu odmeravanja kazne, a individualizacija u uem smislu predstavlja gledanje koje je bilo vezano za neke pozitivistike pravce u krivinom pra\ u i kriminalnoj politici koji su danas uglavnom naputeni. Odmeravanje kazne moe biti u okviru kazne propisane za odreeno krivino delo, zatim odmeravanje blae od propisane kazne (ublaavanje kazne) i odmeravanje tee od propisane kazne (pootravanje kazne). Redovan nain odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrli u okviru propisane kazne za odreeno krivino delo, dok sc ublaavanje, odnosno pootravanje kazne moe vriti izuzetno i to pod uslovima predvienim zakonom. Opti minimum i opti maksimum, tj. najvea i najmanja mogua mera kazne propisana optom odredbom, ne moe se prekoraiti ni u sluaju ublaavanja, odnosno pootravanja kazne. jNae krivino zakonodavstvo ne predvia vie pootravanje kazne kao nain odmeravanja kazne (to je ranije b'ftrluaj kod vietnikog povrata). U oblast odmeravanja kazne spada i osloboenje od kazne, a posebni naini odmeravanja kazne postoje u

24)

T o t o s c k a e da s c individualizacija o s t v a r u j e u s u d s k o m p o s t u p k u o d m e r a v a n j a k a z n e , a da o n a s a m a znai konkrctizaciju u z a k o n u u t v r e n e kazne, no d o p r i n o s i m n o g o p r e c i z n o m r a z g r a n i e n j u o v a d v a p o j m a . V i d . Srzcnti, S t a j i , Lazarevi, K r i v i n o p r a v o J u g o s l a v i j e , B e o g r a d , 1996, sir. 401-406. U t o m s m i s l u i B. S c h u n c m a n n , T a t s a c h l i c h c S l r a f z u n i c s s u n g , g c s c t z l i c h c Strafdroliungcn und Gercclitigkcits- und P r a v c n l i o n s c n v a r t u n g c n der Offcntliclikcit aus dcr d c u t s c h c r S i c h t . In: K r i s c d e s StrafrcchLs und dcr K r i m i n a h v i s s c n s c h a f t c n ? ( H r s g . H.J. Hirsch), Berlin, 2 0 0 1 , p. 3 4 5 .

25)

278

KAZNA

sluaju odmeravanja kazne za krivina dela uinjena u sticaju i odmeravanja kazne osuenom licu. Kada je re o redovnom odmcravanju kazne, tj. o odmotavanju kazne koje se kree u okviru propisane kazne za odreeno krivino delo osnovni kriterijumi jesu propisana kazna, svrha kanjavanja i olakavajue i oteavajue okolnosti (lan 54. stav l . K Z ) . Prilikom odmeravanja kazne sud mora u prvom redu voditi rauna o propisanoj kazni za uinjeno krivino dcio. Propisivanje kaznenih raspona kod pojedinihTriviniFdela, tj. prihvatanje sistema relativno odreenih kazni zahteva odmeravanje kazne po meri u okviru propisanog raspona. Danas su u savremenom krivinom zakonodavstvu naputena druga dva sistema propisivanja kazne, tj. sistem apsolutno odreenih kazni i sistem apsolutno neodreenih kazni. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. 2 "'Kada je re o kazni zatvora u naem pravu ona se odmerava izmeu posebnog minimuma i posebnog maksimuma. Ukoliko nije propisan posebni minimum ili posebni maksimum, primenjuje se opti minimum ili opti maksimum, tj. najmanja odnosno najvea mera te kazne koju zakon uopte dozvoljava.IPostojekVivina dela kod kojih je propisan samo posebni minimum (na primer,kod krivinog tekog ubistva iz lana 114. KZ propisano jc da e sc uinilac kazniti zafiforom od najmanje deset godina), pa se prilikom odmeravanja kazne primenjuje opti maksimum, tj. dvadeset godina. Ima i krivinih dela kod kojih jc propisan samo posebnf maksimum (na primer za krivino delo lake telesne povrede propisano je u lanu 122. stav 1. KZ da e se uinilac kazniti zatvorom do jedne godine), to znai da se u tom sluaju primenjuje opti minimum, tj. trideset dana zatvora. Kod novane kazne odmeravanje se vri u okviru kaznenih raspona I oji su propisani odredbama opteg dela o novanoj kazni, ali koji u stvari pred: tavljaju kaznene raspone za pojedina krivina dela za koja jc novana kazna propisana, Visina tih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora uz koju je novana kazna alternativno propisana (vid. gore pod A 2.2). Do stupanja na snagu novog KZ, ublaavanje novane kazne (iako predvieno kao mogunost, to se moglo videti iz odredaba o granicama ublaavanja kazne) nije imalo znaaja jer nae krivino zakonodavstvo nije predvialo kaznene raspone novane kazne za pojedina krivina dela, ve samo opti minimum i maksimum.
26) T o n i j e s l u a j u praksi naih s u d o v a . U o d n o s u na p r o p i s a n e k a z n e n e raspone izriu s c k a z n e k o j e su k o d v e i n e krivinih dela blizu d o n j e g r a n i c e propisane k a z n e , d o k s c k o d n e k i h krivinih tela u b l a a v a n j e k a z n e j a v l j a p r e k a o pravilo, n e g o k a o izuzetak. R e j c o p o j a v i k o j a j e prisutna i u d r u g i m z e m l j a m a . Vid npr. B. S c h u n e m a n n (ibid. p. 3 3 8 ) . Da bi s c o d g o v o r i l o n a p i t a n j e z a t o j c t o t a k o m o r a s c imati u v i d u veliki b r o j faktora, ali j e d n o p i t a n j e z a s l u u j e p o s e b n u p a n j u . N a i m e , m o g l o bi s c tvrditi da z a k o n p r o p i s u j e d r a k o n s k e kazne. B. S c h u n e m a n n (ibid. pp. 3 3 8 - 3 3 9 ) tvrdi da s c K a n t o v o z a l a g a n j e za naelo taliona o b i n o v r e d n u j e k a o izraz a r h a i n e strogosti, a da s c pri t o m e n c vodi rauna o t o m e da s u d a n a s p r o p i s a n e k a z n e e s t o s t o s t r u k o , p a i h i l j a d u puta iznad o n i h k o j e bi z a h t e v a o talion. A k o j c t o zaista tako, o n d a s u d s k a p r a k s a u stvari p o k u a v a d a l o r i g u j c preterivanja z a k o n o d a v c a . M e u t i m , t i m e s c e s t o postie s u p r o t a n c f c k a l : z a k o n o d a v a c p o d l e u i zabludi da m o e d a utie na s u d s k u p r a k s u d a vodi s t r o u k a z n e n u politiku p r o p i s u j e j o stroe k a z n e i m e s c j a z i z m e u propisanih i izricanih k a z n i j o v i e p r o d u b l j u j e .

279

KRIVINE SANKCIJE

Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi rauna o tome daje u konkretnom sluaju potrebno postii svrhu kanjavanja. U vezi s tim sc javlja problem antinomije svrhe kanjavanja. Naime, postavlja se pitanje ako razliite svrhe kanjavanja zahtevaju razliitu kaznu u konkretnom sluaju, kojoj svrsi dati prednost. 27 'To jo vie dolazi do izraaja ako se kao svrha kanjavanja uzme i retribucija u smislu principa pravednosti i srazmemosti. Upravo ta svrha kanjavanja, iako nije predviena u naem krivinom zakonodavstvu, treba da odreuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne, a takva kazna, po pravilu, ostvaruje i ciljevc generalne prevcncije. Ne bi, na primer, bilo opravdano izrei strou kaznu od one koju zahteva stepen krivice uinioca i teina uinjenog dela, samo zbog toga to bi ostvarivanje specijalne prevcncije to zahtevalo. Trei kriterijum, olakavajue i oteavajue okolnosti, slui tome da se u okviru propisane kazne, a vodei rauna o svrsi kazne, doe do tano odreene kazne, tj. te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmervanje kazne. 2. Olakavajue i oteavajue okolnosti U pogledu olakavajuih i oteavajuih okolnosti postoje dva koncepcijski razliita pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja. Jedan nain je nabrajanje olakavajuih i oteavajuih okolnosti, dok drugi podrazumeva samo uopte no navoenje okolnosti o kojima sud mora da vodi rauna prilikom odmcravanja.kazne. KZ ne prihvata preciziranje olakavajuih i oteavajuih okolnosti, niti sadri njihov katalog", ve se priklanja drugom reenju koje ukazuje na najvanije okolnosti koje sud mora uzeti u procesu odmeravanja kazne. U zavisijflSjLod toga kakojeostvarena u konkretnom sluaju, jedna ista okolnost moe biti ili oteavajua ili olakavajua okolnost.jTo su sledee okolnosti: stepen krivice, pobude iz kojih je.dclo uinjeno, jaina ugroavanja ili povrede zatienog dobra, okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji ivot uinioca, njegove line prilike, njegovo dranje posle uinjenog krivinog dela (naroito njegov odnos prema rtvi), kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca. To su okolnosti na koje zakonodavac posebno ukazuje, to znai da osim njih sud treba da uzme u obzir i druge eventualne okolnosti koje bi mogle imati znaaja za odmeravanje kazne. Na osnovu navedenih okolnosti sud moe odmeriti i izrei kaznu koja je u granicama propisanim za krivino delo za koje se kazna odmerava (izmeu posebnog minimuma i posebnog maksimuma). Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakavajue okolnosti u konkretnom sluaju, ona e uticati da kazna bude blia donjoj granici propisane kazne za to delo, i obrnuto, ukoliko ona ima karak27) N a p r i m e r . a k o j c re o uiniocu v e l i k o g broja lakih dela protiv i m o v i n e koji j c viestruki p o v r a t nik, koji ak p o k a z u j e n e k e k a r a k t e r n e c r t c linosti v e z a n e z a v r e n j e o d r e e n i h krivinih dela (npr. sitna prcvara), a k o bi uopte bila m o g u a n j e g o v a resocijalizacija, z a t o bi bilo p o t r e b n o m n o g o d u e v r e m e n e g o to to z a h t e v a t e m a u i n j e n i h deta, o d n o s n o ta k a z n a bi bila m n o g o d u a o d o n e kazne koju zahteva generalna prevcncija.

280

KAZNA

ter oteavajue okolnosti, to e opravdavati odmeravanje kazne koja sc kree u pravcu maksimuma kazne za to krivino delo. Kod pojedinih okolnosti koje zakon navodi (lan 54'. KZ), prilikom njihovog proccnjivanja od posebnog znaaja su sledea pitanja. 1) Stepen krjvice. - Uraunljivost, umiljaj (odnosno nehat), kao i svest o protivpravnosti (stvarna ili mogua) kao komponente krivicc se mogu stepenovati. To je naroito prisutno kod umiljaja i nehata. Nc samo d a j e vano koji oblik krivice postoji u konkretnom sluaju (to ve sam zakonodavac vrednuje prilikom propisivanja kazne), nego se stepenovanje moe vriti u okviru pojedinih oblika krivice. Na primer, vano je koliko je intenzivno uinilac hteo nastupanje posledice. U oceni voljnog elementa kod umiljaja znaajno jc da je uinilac pokazao posebnu upornost i bezobzirnost. Kod nehata, vaan jc stepen nepanje itd. Za occnu stepena krivice od znaaja su i neke forme umiljaja koje nae krivino pravo nc predvia (sjedne strane to je predumiljaj koji u principu treba uzimati kao oteavajuu okolnost jer ukazuje na vii stepen krivice, a s druge strane, dolus repentinus, tj. kada je delo izvreno spontano, bez razmiljanja, na mah). Qalje,'kompulzivna ila i pretnja su takoe od znaaja za stepenovanje krivicc. Ako se ne radfo retkim sluajevima u kojima je zbog intenziteta primenjene kompulzivne sile ili pretnje iskljuena krivica, ili sud smatra da nema opravdanja da iskoristi mogunost ublaavanja kazne, delo uinjeno pod njihovim uticajcm ukazuje na nii stepen krivice to treba da doe do izraaja i u sluaju kada se kazna odmerava u okvira propisanog kaznenog raspona za odreeno krivino delo. U pogledu uraunljivosti i svesti o protivpravnosti mogunosti za stepenovanje krivice su znamo manje. Njihovo odsustvo nije od znaaja za odmeravanje kazne, jer u tom sluaju nema krivice pa ni krivinog dela.lBitno smanjena uraunljivost i otklonjiva pravna zabluda se fakultativni osnovi za ublaavanje kazh, tj. sam zakon je smatrao da u tim sluajevima nii stepen krivice moe voditi ublaavanju kazne. Ukoliko sud nae da kaznu nije opravdano ublaiti, ipak moe u im sluajevima stepen krivice oceniti kao nii to bi bila olakavajua okolnost. Kod otklonjive pravne zablude se moe stepenovati mogunost i dunost da se ima znanje o zabranjenosti dela. Ako se radi o grubom zanemarivanju te dunosti i mogunosti, ne samo da nema mesta ublaavanju kazne, nego sc teko moe tvrditi da to moe predstavljati i obinu olakavajuu okolnost. 2) Pobude iz kojih je delo uinjeno - Pobude, odnosno motivi se mogu etiki vrednovati to je znaajno za odmeravanje kazne, (na primer, da li je neko izvrio krau da bi obezbedio neke svoje elementarne ivotne potrebe, ili da bi se kockao). Ima miljenja da pobude treba ocenjivati u vezi sa stepenom krivice polaze?! od toga da je taj stepen vii ukoliko je motiv negativniji, i obrnuto, luko ima izvesnih argumenata za takvo miljenje koje se zasniva na normativnom shvatanju krivice, ono nema uporite u zakonskom reenju s obzirom da se pobude posebno navode u lanu 54. KZ.

281

KRIVINE SANKCIJE

3) Jaina povrede iU ugroavanja zatienog dobra. - Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri neko ponaanje, uopte uzev moe da ugrozi ili povredi zatieno dobro. Meutim, kod odmeravanja kazne ova sc okolnost ne moe proccnjivati apstraktno, ona sc mora konkretizovati i utvrditi u kojoj meri jc uinjeno krivino delo ugrozilo ili povredilo zatieno dobro (ivot, telo, imovinu, itd.). Do toga se dolazi kroz proccnu naina izvrenja dela, sredstava za izvrenje i dr., a naroito je u ovom pogledu znaajna posledica. Kod pokuaja krivinog dela, ukoliko se nc koristi mogunost ublaavanja kazne, treba uzeti da je jaina ugroavanja zatienog dobra nia nego kod dovrenog krivinog dela, gde kod mnogih krivinih dela dolazi do povrede tog dobra. Pokuaj, zato, ako sud ne iskoristi mogunost koju mu zakon daje u pogledu ublaavanja kazne, treba tretirati kao olakavajuu okolnost. 4) Okolnosti pod kojima je delo uinjeno. - Ove okolnosti su heterogenog karaktera. To su u stvari sve okolnosti objektivnog karaktera koje se tiu dela i konkretne situacije u kojoj je ono uinjeno. ta e se podrazumcvati pod njima zavisi i od toga da li se ekstenzivno ili restriktivno shvataju one okolnosti od kojih zavisi proccna jaine povrede ili ugroavanja zatienog dobra. Kao primer se moe navesti jedna okolnost koja inae privlai panju u novije vreme nc samo u krivinom pravu, nego i u kriminologiji, odnosno viktimologiji. Naime, u krug ovih okolnosti spadao bi doprinos rtve izvrenju krivinog dela, odnosno okolnost da jc rtva dala povod za izvrenje krivinog dela ili je na drugi nain doprincla nastupanju posledice. Doprinos rtve sopstvenoj viktimizaciji treba u naelu uzeti kao olakavajuu okolnost. 5) Raniji ivot uinioca. - U vezi s ovom okolnou vaan je odnos uinioca prema drutvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom ivotu prc izvrenja krivinog dela, a naroito da li je vrio krivina dela ili ne. U vezi s i im ranija neosuivanost sc po pravilu smatra olakavajuom okolnou. 6) Line prilike uinioca. - U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakavajuim okolnostima (na primer, nezaposlenost, loe zdravstveno stanje, da uinilac ima maloletnu decu itd.). 7) Dranje uinioca posle uinjenog krivinog dela. Tu se mogu razlikovati dve grupe~okolnosti. Jedne se odnose na ublaavanje posledica prouzrokovanih krivinim delom, kao to je pomo i izvinjenje rtvi, naknada tete, stvarno kajanje. U vezi sa tim, zakon posebno naglaava znaaj odnosa prema rtvi krivinog dela. U drugu grupu okolnosti spadaju one koje se tiu dranja uinioca kao okrivljenog u toku krivinog postupka (na primer, poricanje, kajanje, menjanje iskaza, laganje, uticaj na svedokc). Naroito je vano priznanje, koje se pod odreenim uslovima uzima kao olakavajua okolnost. Poricanje uinjenog dela samo po sebi ne predstavlja oteavajuu okolnost. Inae, ove okolnosti treba procenjivati u svetlu prava na odbranu okrivljenog. 282

KAZNA

8) Druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca. - Teko jc pronai neke okolnosti koje se odnose na linost uinioca, a da one nisu obuhvaene drugim okolnostima iz lana 54. Jedino ako se pojam linih prilika uinioca" restriktivno tumai, onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti (na primer, psihofizike osobenosti uinioca, stepen obrazovanja i si.). 9) Okolnosti koje nisu propisane u lanu 54. Izuzetno sc rclko koriste u sudskoj praksi, a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvri kritici. Na primer, kao oteavajua okolnost se uzima se da je dolo do porasta vrenja onih krivinih dela za koje se uiniocu sudi, ili kao olakavajua okolnost d a j e proao dui period od uinjenog krivinog dela. Ukoliko jc uinilac doprinco tome da je protekao dui period od uinjenog krivinog dela (na primer svojim dugim boravkom u inostranstvu), sudska praksa, opravdano, uzima da se u tom sluaju nc moe raditi o olakavajuoj okolnosti (VSS K. 839/98). Najzad, zakon navodi jednu okolnost koja sc tie odmeravanja novane kazne. Odredba lana 54. stav 2. KZ obavezuje sud da prilikom odmeravanja novane kazne posebno uzme u obzir imovno stanje uinioca, tj. da proccni njegovu ukupnu imovinu i prihode, kao i imovinske obaveze. Kod novouvedenog sistema dnevnih iznosa sam mehanizam odmeravanja novane kazne to obezbeuje. Meutim, kod starog sistema koji je zadran kao supsidijemi nain primene novane kazne, ovakva odredba jc potrebna. Spomo jc kako proccnjivati olakavajuc i oteavajue okolnosti i u vezi sa tim se mogu koristiti dva metoda: analitiki i sintetiki. Pristalicc analitikog metoda smatraju da sud mora paljivo da analizira svaku okolnost, d a j e vrednuje i utvrdrkoliko svaka od njih utie na kaznu. Tek na osnovu paljivog procenjivanja i vrednovanja svake pojedinane okolnosti, sud treba da izabere i odmeri kaznu. Pristalice sintetikog metoda, pak, misle da sud mora da ccni krivino delo i uinioca kao jednu celinu i da na osnovu jednog opteg utiska i uvcrcnja odmeri kaznu.'Inae, sudska praksapreteno koristi sintetiki metod.^Meutim, ini sc najprihvatljivijim kombinacija oba metoda, tj. korienje analiJTko-sintetikog jnetoda. To znai da bi sud na osnovu opteg utiska, polazei od propisane kazne, trebalo da doe do jedne polazne osnove, do neke prosene, orijcntacionc kazne i onda d a j e poveava i sniava nakon paljivog pojedinanog vrednovanja sv.tkc olakavajuc i oteavajue okolnosti. Pri tome, na konanu kaznu ipak treba u veoj meri da utie ova druga faza, tj. vrednovanje svake pojedinane okolnosti. U svakom sluaju, odmeravanje kazne trai od suda maksimalno angaovanje u svakom konkretnom sluaju. vrsta pravila i precizne kriterijume tu, i da jc mogue, nije poeljno postavljati. Meutim, jo jc manje prihvatljivo da sudovi to ine ablonski, intuitivno ili sasvim arbitremo. Iako nije bio izriito zakonom predvien, naa sudska praksa i teorija je prihvatala princip zabrane dvostrukog vrednovanja. Taj princip znai da nije dozvo283

KRIVINE SANKCIJE

ljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta, prvi put od strane zakonodavca kada ih on predvia kaokonstituiivne elemente krivinog dela (ili kao kvalifikatornc ili privilegujue okolnosti), a drugi put prilikom odmeravanja kazne. To znai da selcao oteavajua ili olakavajua okolnost nc moe uzeti neto to predstavlja elemenat bia krivinog dela za koje sc odmerava kazna. Ovaj princip jc sada preciziran u KZ uz predvianje odreenih izuzetaka. Okolnost Jcoja jc obeleje krivinog dela ne moe se uzeti u obzir i kao oteavajua, odnosno olakavajua okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivinog dela, ili ako postoje dve ili vie ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje teeg, odnosno lakeg oblika krivinog dela (lan 54. stav 3). 3. Ublaavanje kazne Institut ublaavanja kazne, odnosno nain odmeravanja kazne omoguava sudu da pod odreenim uslovima moe izrei kaznu koja je blaa od propisane za krivino delo za koje se odmerava kazna. To moe biti kazna koja je po meri nia od propisanog minimuma za odreeno krivino delo, ili blaa vrsta kazne od one koja jc za to delo propisana. S obzirom na to, razlikuje se ublaavanje po vrsti i po mert2*'Institutom ublaavanja kazne zakon, u stvari, dozvoljava primenu druge kazne koja je po vrsti blaa, ili pak uspostavlja nove, ire kaznene raspone u okviru kojih siid moe izrei kaznu niu od posebnog minimuma propisane kazne. Imajui u vidu reenje iz lana 56. KZ moe se govoriti^ zakonskom (ta. 1. i 2) i sudskom ublaavanju (taka 3). U prvom sluaju sud je vie veanzakonom, dok u drugom sluaju ublaavanje kazne u mnogo veoj meri zavisi od procene suda. Razjika izmeu zakonskog i sudskog ublaavanja jc samo relativnog karaktera. Ovu podelu treba shvatiti uslovno u tom smislu da je u prvom sluaju sud vie vezan zakonom, dok u drugom sluaju ublaavanje kazne u mnogo veoj merizavisi od njegove procene. Dakle, nc bi se moglo govoriti o tome da sud kod zakonskog ublaavanja kazne automatski primenjuje zakonske odredbe, niti pak da kod sudskog ublaavanja uopte nije vezan zakonom. Za razliku od sudskog ublaavanja kazne koje j e uvek ogranieno, kod .cojeg je sud vezan odreenim pravilima i donjom granicom do koje kaznii moe ublaiti (lan 57. KZ), 'zakonsko ublaavanje kazne moe biti i neogranieno onda kada postoji neki od osnova za osloboenje kazne (lan 57. stav 2. KZ). To znai da onda kada zakon predvia da sud uinioca moe~oToboditi od kazne, moe mu umesto toga kaznu neogranieno ublaiti. Neogranieno ublaavanje kazne se moe vriti u itavom prostoru izmeu opteg i posebnog minimuma, a ukljuuje i ublaavanje po vrsti. Zakonski osnovi za ublaavanje kazne propisani su kako u optem delu, tako i u posebnom delu kod odreenih krivinih dela. U optem delu propisano je
28) U n a o j s u d s k o j praksi s c u g l a v n o m koristi u b l a a v a n j e k a z n e p o meri.

284

KAZNA

vie osnova za ublaavanje kazne. Svi su oni fakultativnog karaktera. To su: 1) prekoraenje granica nune odbrane, 2) prekoraenje granica krajnje nude, 3) izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude, 4) kompulzivna sila i pretnja 5) bitno smanjena uraunljivost, 6) otklonjiva pravna zabluda, 7) pokuaj, 8) pomaganje, f 9) odsustvo linog svojstva kod podstrekaa ili pomagaa. Neki od navedenih osnova ukoliko postoje odreeni dodatni, dopunski uslovi (tako prekoraenje granica nune odbrane i krajnje nude), ili pod istim uslovima (pravna zabluda) predstavljaju i osnov za osloboenje od kazne. U posebnom delu, kod pojedinih krivinih dela, takoe se moe propisati mogunost ublaavanja kazne. Nae krivino zakonodavstvo, meutim, skoro da ne koristi tu mogunost. Tako, samo kod krivinog dela samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz Vojske Srbije i Cme Gore (lan 399. KZ) predvia se mogunost ublaavanja kazne uiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadlenom dravnom organu radi vrenja vojne slube. Razlozi zbog kojih se mogunost ublaavanja kazne ne propisuje kod vie krivinih dela pre svega treba videti u tome to se umesto osnova za ublaavanje kazne propisuje privilegovani oblik krivinog dela, kao i u tome to su osnovi za osloboenje od kazne koji su propisani kod vie krivinih dela istovremeno i osnovi za ublaavanje kazne. Naime, u osnove za zakonsko ublaavanje kazne spada i odredba koja daje ovlaenje sudu da u sluaju kada je propisan neki osnov za osloboenje od kazne (bilo u optem, bilo u posebnom delu), moe uiniocu kaznu (neogranieno) ublaiti ukoliko ga ne oslobodi od kazne (lan 56 taka 3. KZ). Za sudsko ublaavanje kazne (lan 56. taka 3. KZ) potrebna su dva uslova: l ) d a postoje dve ili vie naroito olakavajue okolnosti i 2) da sud oceni da se i sauEIaenbm kaznom u konkretnom sluaju moe postii svrha kanjavanja. Radi se o generalnom ovlaenju suda koji moe uvek onda kada smatra da su ova dva uslova ispunjena da ublai kaznu. Upravo ova mogunost dovodi do veoma estog korienja instituta ublaavanja kazne u praksi, to nije u njegovoj prirodi jer on treba da predstavlja izuzetak u odnosu na redovno odmeravanje kazne u okviru propisanog kaznenog raspona. Naroito je sporno da li je dozvoljeno sudsko ublaavanje kazne u sluaju postojanja i neke oteavajue okolnosti. U principu, postojanje neke oteavajue okolnosti ne iskljuuje primenu odredbe lana 56. taka 3. KZ. To zavisi od toga o kakvim se oteavajuim okolnostima radi i u kakvom odnosu su one prema osobito olakavajuim okolnostima, a naroito prema uslovu da se i sa ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja. Meutim, upravo ta procena po pravilu vodi zakljuku da ublaavanje kazne u takvim sluajevima nije opravdano. 29 ' Ublaavanje kazne je po pravi ju ogranieno, odnosno zakon propisuje granice ublaavanja kazne (lan 57. stav 1. KZ).

29)

T a k o , V S S o p r a v d a n o u z i m a da p o s t o j a n j e izrazite upornosti pri i z v r e n j u k r i v i n o g dela r a z bojniStva n c d a j e o s n o v a z a u b l a a v a n j e k e z n e (K. 411/96).

285

KRIVINE SANKCIJE

Kad postoje uslovi za ublaavanje kazne iz lana 56. KZ sud c ublaiti kaznu prema sledeim pravilima: 1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godina, kazna se moe ublaiti do dve godine; 2) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se moe ublaiti do jedne godine zatvora; 3) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od dve godine, kazna sc moe ublaiti do est meseci zatvora; 4) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od jedne godine, kazna se moe ublaiti do tri meseca zatvora; 5) ako je za krivino delo propisana kao najmanja mera kazna zatvora ispod jedne godine, kazna se moe ublaiti do trideset dana zatvora; 6) ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mcrc, tj. bez propisanog posebnog minimuma, umcsto zatvora moe se izrei novana kazna, ili rad u javnom interesu; 7) ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere, kazna se moe ublaiti do deset hiljada dinara, tj. do opteg minimuma novane kazne. Kao to se vidi, navedena pravila za granice ublaavanja kazne vezuju se za posebni minimum propisane kazne. Nae krivino zakonodavstvo propisujui granice ublaavanja kazne, odreuje u stvari nove nie posebne minimume u sluaju ublaavanja kazne. Samo u jednom sluaju predviena je mogunost ublaavanja kazne po vrsti, tj. izricanje novane kazne, ili rada u javnom interesu umesto zatvora (taka 6). Pri odluivanju u kojoj e meri kaznu ublaiti prema navedenim pravilima, sud treba da ima u vidu i raspon propisane kazne za krivino delo za koje sc Kazna odmerava (iako to nije vie izriito propisano zakonskom odredbom kako je to bilo uinjeno ranijom odredbom lana 43. stav 2. OKZ). To znai da ne samo propisani posebni minimum (to se samo po sebi podrazumeva jer ulazi u sam pojam ublaavanja kazne), ve u izvesnoj meri i posebni maksimum moe imati odreeni znaaj za ublaavanje kazne. Naime, to je propisan vii poseban maksimum ima manje opravdanja da se ide ka donjoj granici za ublaavanje predvienoj navedenim pravilima. Naravno, to je samo jedna od okolnosti koju treba imati u vidu kada se vri ublaavanje kazne. 4. Osloboenje od kazne Nastanak instituta osloboenja od kazne novijeg je datuma jer je on nespojiv sa starijim teorijama o svrsi kanjavanja, tj. sa apsolutnom teorijom koja zahteva da prema svakom uiniocu krivinog dela mora biti primenjena pravedna, 286

KAZNA

zasluena kazna kao odmazda za uinjeno zlo, pa i onda kada to iz razloga prevencije uopte nije potrebno. Institut osloboenja od kazne podrazumcva da uinilac krivinog dela nc mora uvek da bude i kanjen bilo iz odreenih kriminalno-politikih razloga, bilo zato to su Ciljevi kazne i inae ve postignuti. Za razliku od ublaavanja kazne, sudTnoleuinioca osloboditi od kazne samo u onim sluajevima koji su izriito predvieni u krivinom zakonu. Oni su predvieni kako u optem delu KZ, tako i u posebnom delu, tj. kod pojedinih krivinih dela. U optem delu KZ propisano je vie osnova za osloboenje od kazne. Svi su oni fakultativnog karaktera. To su: 1) prekoraenje granicc nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom, 2) prekoraenje granica krajnje nude uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, 3) nepodoban pokuaj, 4) doBrovoljnT odustanak, i 5) dobrovoljno spreavanje izvrenja krivinog dela. I u posebnom delu, pre svega iz kriminalno-politikih razloga, predvieni su kod pojedinih krivinih dela fakultativni osnovi za osloboenje od kazne. Na primer, uinilac krivinog dela davanja mita koji je delo prijavio pre nego to jc saznao da je ono otkriveno, moe se osloboditi od kazne (lan 368, stav 4. KZ). U vezi sa osloboenjem od kazne predvieno je neogranieno ublaavanje kazne, tj. mogunost iskljuenja primene odredbe kojom se propisuju granice ublaavanja kazne. Naime, u sluajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za osloboenje od kazne, kazna se moe neogranino ublaiti (lan 57. stav 2. KZ). No, i da nema te izriite odredbe, primenom logikog tumaenja (argumentum a fortiori) dolo bi se do tog rezultata: ako sud moe uinioca osloboditi od kazne, onda mu u tim sluajevima (ako smatra da oslobaanje nije opravdano) kaznu moe neogranieno ublaiti, tj. ako moe vie, onda moe i manje. Osloboenjem od kazne se ne dira u postojanje krivinog dela. Krivino delo sa svim svojim elementima postoji. To jc bitna razlika u odnosu na situacije" gdefie mt>?e doi do kanjavanja zato to postoji neki od optih osnova koji iskljuuje krivino delo (protivpravnost ili krivicu). To znai da se oslobaa od kazne onaj uinilac krivinog dela koji se u naelu moe kaznitj. U sluaju osloboenja od kazne donosi se osuujua presuda kojom se uinilac proglaava odgovornim a uinjeno krivino delo, ali se oslobaa od kazne. S obzirom na to da je re o osuujuoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju, a brie sc iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osueni u roku od jedne godine od dana pravosnanosti sudske odluke ne uini novo krivino delo (lan 98. stav 2. taka 1. KZ). U sluaju osloboenja od kazne, ne mogu nastupiti pravne posledice osude (lan 94. stav 2. KZ). Osim navedenih osnova za osloboenje kazne u optem i posebnom .dtlu, KZ u optem delu predvia j o tri specifina osnova za oslobocnbje od kazne. Za svaki od njih potrebno je da su ispunjeni odreeni uslovi. Tako prema odredbi lana 58. stav 2. KZ, sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela 287

KRIVINE SANKCIJE

uinjenog iz nehata kad posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja. Radi sc o osnovu za osloboenje od kazne koji se u naelu moe primeniti kod svih krivinih dela uinjenih iz nehata. No, po prirodi stvari, njegova primena dolazi u obzir naroito kod nekih krivinih dela (na primer, krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja, krivino delo ubistva iz nehata i dr.). Pored toga, da je re o krivinom delu iz nehata, za primenu ovog osnova potrebno jc da kumulativno budu ispunjena dva uslova koja su u tesnoj vezi: jedan zahteva da poslcdicc delateko pogaaju uinioca, a drugi da zbog toga izricanjc kazne nc bi odgovaralo svrsi kanjavanja. Ostvarenje oba, a naroito drugog uslova, u konkretnom sluaju u velikoj meri zavise od procene suda. U sudskoj praksi preovlaujc stav da tumaenje drugog uslova treba tumaiti ire u smislu da nije uvek neophodno da posledica krivinog dela bude ostvarena na dobrima uinioca, ve da uinilac moe biti teko pogoen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom d a j e on sa njima u bliskim odnosima i s obzirom na stvarne odnose prema tim licima. Po pravilu u krug tih lica spadaju bliski srodnici. Pored bliskih srodnika, izuzetno, to mogu biti i druga lica (npr. ena sa kojom je izvrilac iveo u vanbranoj zajednici koja jc bila gravidna i sa kojom je imao liameru da zakljui brak - presuda OSB K. 1726/96). Teka pogoenost" posledicama krivinog dela u takvim sluajevima se, prema stavu sudske prakse, sastoji u duevnim patnjama uinioca zbog trpljenja njemu bliskih lica. Kao nove osnove za osloboenje od kazne KZ predvia i poravnanje uinioca i oteenog, kao i stvarno kajanje (lan 59). Savremena kriminalna politika u izmirenju uinioca i rtve vidi jednu od vanih alternativa krivinim sankcijama. 31 " I nae krivino materijalno pravo sada uvodi ovu mogunost. Ukoliko uinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji j e postigao sa oteenim, moe sc osloboditi od kazne. Ovaj onov za osloboenje od kazne moe se primeniti sarrio kod krivinih dela za koja j c propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna. Stvarno kajanje kao fakultativni osnov za osloboenje od kazne zahteva ispunjenje sledeih uslova: 1) da uinilac otkloni posledice dela ili ,iadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom, 2) da to uini pre nego to j e saznao da j e otkriven, i 3) da se radi o krivinom delu za koje j e propisana kazna zatvora do pet godina. U v e z i s a treim uslovom, iako zakon to izriitujic propisuje, tim pre j e ovaj uslov ispunjen i kod krivinih dela kod kojih j c propisana novana kazna (alternativno uz zatvor, ili kao jedina kazna). KZ izriito ne propisuje ni dobrovoljnost kao uslov za primenu stvarnog kajanja kao osnova za osloboenje od kazne, ali se postojanje dobrovoljnosti (naravno nc u apsolutnom smislu) ovde podrazumeva zbog prirode ovog instituta. 3 "
30) M i r e n j e uinioca i r t v e u g l a v n o m s c r a n i j e d o v o d i l o u vezu sa k r i v i n i m p r o c e s n i m p r a v o m . N o . tu s u p o t r e n a k o o r d i n i r a n a r e e n j a n c s a m o u p r o c e s n o m , v e i u m a t e r i j a l n o m p r a v u , j e r i z m i r e n j e u i n i o c a i r t v e ima sutinski, materijalni karakter. V i d . Z . S t o j a n o v i , K r i v i n o p r a v o i drugi oblici r c a k c i j c na d r u t v e n o o p a s n a p o n a a n j a . Naa zakonitost, br. 8/t 9X5, str. 9 4 0 . O t o m e vid. N . Dcli, P o r a v n a n j e uinioca i o t e e n o g k a o o s n o v za o s l o b o e n j e o d kazne. U : K a z n e n o z a k o n o d a v s t v o : progresivna ili regresivna r e e n j a , B e o g r a d , 2 0 0 5 , str. 2 9 4 - 2 9 5 .

31)

288

KAZNA

5. Povrat S.l. Pojam i krivinopravni znaaj povrata Odreivanjem pojma povrata su sc naroito bavile neke krivine nauke kao to su krimjnologija i penologija. Meutim, ovde je re o krivinopravnom pojmu povrata. Povrat postoji onda kada uinilac koji jc ranije osuivan ponovo uini krivino delo. To jc najoptiji pojam povrata, s tim to sc za njegovo postojanje, naroito kada su u pitanju neke njegove vrste, mogu zahtevati i neki drugi elementi. Za razliku od realnog sticaja gde se takoe radi o tome da je jedno licc uinilo dva ili vie krivinih dela (ali mu se za njih istovremeno sudi), ovde jc re o ve osuivanom licu koje posle osude ponovo uini krivino delo. Sutinska razlika izmeu te dve situacije jeste u tome to se kod realnog sticaja po pravilu radi o neefikasnosti drave, odnosno organa krivinog pravosua u pogledu primene krivinog prava u odnosu na uinioce krivinog dela, dok kod povrata uinilac na primenu sankcije umesto da ona na njega deluje preventivno, reaguje ponovnim vrenjem krivinog dela. Nae krivino pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata. Ranije nae zakonodavstvo poznavalo je podelu na obian i viestruki povrat. U teoriji, kao i u nekim-zakonodavstvima, poznata je i podela na generalni i specijalni povrat. U prvom sluaju uinilac posle osude za neko krivino dcio, vri krivino delo koje sa ranijim nije srodno, dok je u drugom sluaju re o istovrsnom, odnosno srodnom krivinom delu. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upuujui sud da prilikom odluivanja o dejstvu povrata uzme u obzir srodnost dela na koje sc odnosi ranija osuda i novog krivinog dela. Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da jc uinilac najmanje jedanput ranije osuivan. Povrat predstavlja fakultativnu oteavajuu okSlnost. Prilikom odluivanja da li e povrat uzeti kao oteavajuu okolnost zaioiTposebno upuuje sud da procenjuje okolnosti koje sc tiu odnosa ranije uinjenog dela i onog za koje mu se sudi, tj. da uzme u obzir da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela uinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela uinjena, kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izdrane, oprotene ili zastarele kazne (lan 55. KZ). To nisu uslovi za postojanje povrata, ve samo okolnosti koje sud uzima u obzir prilikom donoenja odluke o tome da li e povrat uzeti kao oteavajuu okolnost. Naravno, kao i kod svih drugih oteavajuih okolnosti, sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu uiniocu koji je ve jedanput bio osuivan. Nae krivino zakonodavstvo je poznavalo i viestruki povrat kao fakultativni osnov za pootravanje kazne. Posle izmena i dopuna iz 2003. godine on se vie nije ni mogao zvati viestrukim povratom, jer se kao uslov za pootravanje kazne
289

KRIVINE SANKCIJE

nije zahtevaio daje uinilac bio najmanje dva puta osuivan.32' KZ vie nc poznaje povrat kao osnov za pootravanje kazne. injenica da povrat vie nc moe biti osnov za pootravanje kazne, ipak ne znai daje zakonodavac povrat sveo na rang bilo koje druge oteavajue okolnosti koja se mode podvesti pod opte odredbe lana 54. KZ. Samim tim to ga izdvaja u zaseban lan, zakonodavac jc hteo da izrazi stav da povrat ima poseban znaaj i da ukae na relevantne okolnosti koje sud treba da ima u vidu kada odmerava kaznu uiniocu koji se nalazi u povratu. Inae, kriminalno-politiki jc sporno kako treba reagovati na viestruki povrat. Recnju koje je nae krivino zakonodavstvo ranije prihvatalo, moglo sc prigovoriti da se uinilac stroe kanjava zbog krivinih dela za koja jc ve kanjen, odnosno osuen.33' Mogue reenje jeste i da se na poveanu opasnost uinioca uz kaznu odmerenu prema optim pravilima reaguje i specijalnom merom bezbednosti. Meutim, iskustva sa ovom merom bezbednosti koju poznaju neka strana zakonodavstva su uglavnom negativna, jer se njeno izvrenje manje-vie svodi samo na liavanje slobode viestrukog povratnika, tako da se i to reenje faktiki znai stroe kanjavanje, odnosno produavanje kazne lienja slobode. Zbog toga se u novijem zakonodavstvu sve vie odustaje od toga da se predviaju neke posebne odredbe za sluaj viestrukog povrata. I naa sudska praksa nije koristila mogunost pootravanja kazne u sluaju viestrukog povrata. Zato se zakonodavac odluio da potpuno napusti ovaj osnov za pootravanje kazne.

6. Odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju U svim savremenim krivinim zakonodavstvima postoje odredbe koje propisuju pravila za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju. To je sluaj i sa naim krivinim zakonodavstvom. Pri tome se ne pravi razlika u pogledu kanjavanja izmeu idealnog i realnog sticaja. Ipak, idealni sticaj, po pravilu, treba blae ocenjivati nego realni sticaj jer kod njega nema onog ponavljanja radnje krivinog dela, pa esto ni svako delo koje je obuhvaeno idealnim sticajem nema svoj samostalni materijalni supstrat. To je injenica koju treba imati u vidu prilikom odmeravanja kazne, ali ona nije dovoljna za pravljenje jedne kvalitativne razlike na koju bi sam zakon ukazivao.
32) I z m c n a m a i d o p u n a m a K Z SRJ iz aprila 2 0 0 3 . g o d i n e u Srbiji j c u k i n u t institut v i e s t n k o g povrata, a u s v o j e n o j o r e e n j e k o j e d o z v o l j a v a m o g u n o s t p o o t r a v a n j a k a z n e i u s l u a j u k a d a j c uinilac r a n i j e b i o s a m o j e d a n p u t o s u e n za u m i l j a j n o krivino d e l o na n a j m a n j e j e d n u g o d i n u zatvora, k a o i d a o d izvrenja k a z n e za r a n i j e u i n j e n o krivino d e l o n i j e p r o t e k l o v r e m e d u 2 c o d pet g o d i n a . Re j c o n e o b i n o m r e c n j u j e r s c radi o starom i p o z n a t o m p r o b l e m u k r i v i n o p r a v n o g r e a g o v a n j a na viestruki p o v r a t , a t e n o m e n multirccidivizma predstavlja v a a n p r e d m e t i z u a v a n j a k r i m i n o l o g i j c i p c n o l o g i j c . l a k o s c u n e k i m z a k o n o d a v s j v i m a ( k a o to j c to uinio i novi K Z ) , potp u n o o d u s t a j e o d p o o t r a v a n j a k a z n e kod v i e s t r u k o g povrata, r e e n j e i z 2 0 0 3 . g o d i n c ilo j c u potp u n o s u p r o t n o m pravcu .to j c b i l o na liniji t a d a n j e g izrazitog z a o t r a v a n j a k r i v i n o p r a v n e r e p r e s i j e na z a k o n s k o m planu u Srbiji. R e e n j e k o j e viestruki povrat p r e d v i a k a o fakultativni o s n o v za o g r a n i e n o p o o t r a v a n j e k a z n e z a d r a o j c K Z C m c G o r e (lan 44).

33)

290

KAZNA

U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za krivina dela u sticaju zapaaju se u savremenim krivinim zakonodavstvima uglavnom dva reenjiT Po jednom recnju, do jedinstvene kazne se dolazi tako to sc prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju, pa se onda na osnovu tih pojedinanih kazni dolazi do jedinstvene kazne. To reenje pbdrazumeva primenu tri principa pomou kojih sc dolazi do jedinstvene kazne. Kod prvog principa najtea kazna apsorbuje ostale kazne (apsorpcija), kod drugog sc najtea pojedinana kazna poviava ali tako da nc dostigne zbir svih pojedinanih kazni (asperacija), dok trei princip znai jednostavno sabiranje svih pojedinanih kazni (kumulaeija). Po drugom recnju jedinstvena kazna sc odmerava bez prethodnog utvrivanja posebnih kazni za pojedina krivina dela i pri tome se na razne naine odreuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. KZ prihvata prvo reenje kada sc radi o punoletnim uiniocima. Naime, ako je uinilac jednom ili sa vie radnji uinio vie krivinih dela za koja~mil se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj), sud c prethodno utvrditi kane za svako od tih dela, pa e za sva ta dela izrei jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedenih principa. Prema odredbama lana 60. KZ princip apsorpcije primenjuje sc onda kada je za jedno delo u sticaju utvrena kazna zatvora od trideset do etrdeset godina u kom sluaju ona apsorbuje druge kazne. Takoc, apsorpcija se primenjuje sc i onda ako je za neko krivino delo u sticaju utvrena kazna zatvora od dvadeset godina. Postoji i tzv. nuna apsorpcija u sluaju da je za jedno krivino delo utvrena kazna zatvora u trajanju od trideset dana, a za drugo u trajanju od est meseci ili due, jer se kazna zatvora preko est meseci ne moe izricati na dane (lan 45. stav 2. KZ), a prema principu asperacije jedinstvena kazna mora riti manja od zbira pojedinanih kazni. Princip asperacije prema odredbama lana 60. KZ primenjuje se u sluaju kada siTza pojedina dela u sticaju utvrene kazne zatvora. U savremenim krivinim zakonodavstvima polazi se od toga d a j e to najprihvatljivije reenje koje se nalazi izmeu apsorpcije i kumulacije. Naime, prihvatanjc apsorpcije t i u ovim sluajevima, izmeu ostalog, znailo neopravdano blag stav prema uiniocu,Tlok bi kumulaeija kod kazne zatvora opet bila nepravedna i suvie stroga prema uiniocu jer teina kazne raste proporcionalno sa njenim trajanjem. Princip asperacije prema odredbama lana 60. KZ primenjuje se u sluaju kada su za pojedina dela u sticaju utvrene kazne zatvora. Prema principu aspcracijc, ako jc.za vie dela utvreno vie kazni zatvora, sud e izrei jedinstvenu kaznu koja mora biti vea od svake pojedine utvrene kazne, ali ne sme dostignuti zbir utvrenih kazni. Drugim reima, mora se povisiti najstroa pojedinana kazna s tim da jedinstvena kazna mora biti manja od zbira svih pojedinih kazni. Jedinstvena kazna je ograniena optim maksimumom kazne zatvora. Ona ne sme prei opti maksimum, tj. dvadeset godina zatvora.

291

KRIVINE SANKCIJE

Izmenama i dopunama KZ SRJ iz aprila 2003. godine ovo ogranienje jc u Srbiji ukinuto.34'Time jc u stvari princip asperacijc postao slian principu kumulacije. Radilo se o principu neograniene aspcracije koje je bilo loije reenje od principa kumulacije, jer sc njegovom primenom mogao dobiti veoma irok raspon to dozvoljava ogromne razlike u pogledu visine jedinstvene kazne s obzirom na to da nema nikakvog ogranienja, osim da jedinstvena kazna ne sme dostii zbir pojedinanih kazni. Time jc jo vie potenciran jedan od glavnih nedostataka principa asperacijc, a to je da se njegovom primenom ne dolazi do jedne tano odredene kazne. Odredbe koje su omoguavale takvo odmeravanje kazne su na liniji slabljenja principa zakonitosti i odreenosti u oblasti propisivanja i odmeravanja kazne i nespojive su sa savremenim krivinim pravom koje sc zasniva na principima pravne drave. Naravno, takvo jedno reenje nije moglo biti zadrano u novom KZ. Primena principa asperacije, i onda kada je on ogranien optim maksimumom kao to je to sluaj sa postojeim reenjem iz KZ, nema za rezultat dolaenje do jedne tano utvrene, fiksne kazne ve se dolazi do raspona u okviru kojeg e sc odmeriti jedinstvena kazna. Taj raspon je odreen tako da je minimum jedinstvene kazne poviena najtea od utvrenih kazni, maksimum ona kazna koja je manja od zbira svih pojedinanih kazni. Na primer, ako je za tri dela utvrena kazna zatvora'ii trajanju od jedne, dve i tri godine jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od tri godine i jednog meseca do pet godina i jedanaest meseci. Time su odreeni okviri u kojima se odmerava jedinstvena kazna, ali odredbe lana 60. ne daju dalje kriterijume za odmeravanje jedinstvene kazne u okviru tog raspona koji moe biti dosta irok. Ta jedinstvena kazna treba da predstavlja sintezu svih pojedinano utvrenih kazni i procenu njihovog meusobnog odnosa, a ne proizvoljno poveanje najtee od utvrenih kazni. Prilikom odmeravanja jedinstvene kazne u okviru raspona koji se dobija primenom principa asperacijc ne bi bilo opravdano ponovo uzimati u obzir i proccnjivati sve one okolnosti na osnovu kojih jc odmorena svaka pojedinana kazna. Ipak, nije mogue potpuno razdvojiti okolnosti koje su relevantne samo za odmeravanje pojedinanih kazni i one koje treba uzimati u obzir prilikom odmeravanja jedinstvene kazne. Neke od okolnosti koje su uzete u obzir prilikom odmeravanja pojedinanih kazni mogu dobiti jedan novi kvalitet, odnosno mogu se drugaije posmatrati ako se imaju u vidu i ostala uinjena krivina dela. U svakom sluaju, prilikom odmeravanja jedinstvene kazne u prvom planu jeste ukupna ocena o svim uinjenim krivinim delima na osnovu znaaja i teine koju ona zajedno imaju, njihov meusobni odnos i u vezi sa tim njihova vea ili manja samostalnost, a takoe i odnos uinioca prema svim delima. Za odmeravanjejedinstvene kazne nije merodavna propisana kazna. Raspon u okviru koga sc kazna odmerava odreen je iskljuivo principom asperacije i gornja granica tog raspona

34)

A k o j c v e z a k o n o d a v a c prihvatio j e d n o t a k v o r e e n j e , o n d a g a j c m o r a o d o s l e d n o sprovesti u o d r e d b a m a O K Z , pa u l a n u 38. predvideti izuzetak o d o d r e d b e d a z a t v o r n c srne biti dui o d petnaest g o d i n a , t j . propisati d a z a t v o r k a d a s c radi o k a z n i za s t i c a j krivinih dela m o e prei opti m a k s i m u m . T o j c i n a e r e e n j e k o j e j c p o z n a t o u n e k i m e v r o p s k i m z a k o n o d a v s t v i m a , aii s trn: t o s c p r o p i s u j e o g r a n i e n j e u p o g l e d u n a j d u e k a z n e za s t i c a j krivinih d e l a ( n a p r i m e r , u K Z v e d s k e j c k a o opti m a k s i m u m propisan z a t v o r u t r a j a n j u o d deset g o d i n a , ali j c d o z v o l j e n o da s c u zavisnosti o d teine krivinih dela u i n j e n i h u sticaju t a j m a k s i m u m p r e d e z a o d r c d c n i b r o j g o d i n a ) .

292

KAZNA

moe biti znatno via od propisane kazne za pojedinana krivina dela, tako da bi se moglo rei da je u pitanju svojevrsno pootravanje kazne, tj. jedinstvena kazna moe biti znatno via od propisanog posebnog maksimuma za pojedinana krivina dela.357 Ta gornja granica je ograniena jedino optim maksimumom. Jedinstvena Kazna moe ii sve do zbira svih pojedinanih kazni umanjenog za mescc dana (s tim da se ne prede opti maksimum od dvadeset godina). KZ ipak predvia jedno ogranienje u tom pogledu. Cilj tog ogranienja jeste da se kod lakih krivinih dela otkloni mogunost izricanja dugih kazni zatvora koje nc bi bile adekvatne za takva krivina dela i njihove uinioce. Ogranienje se sastoji u tome da ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna nc moe prei deset godina zatvora. .Princip kumulacije u naem krivinom zakonodavstvu primenjuje se onda kada je sud za~krivina dela u sticaju utvrdio samo novane kazne. Tada se izrie jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinanih novanih kazni, s tim da ona nc sfneprei opti maksimum novane kazne. Naime, ako jc bar zajedno krivino delo sud utvrdio novanu kaznu koristei sistem dnevnih iznosa, onda jedinstvena kazna ne sme prei iznos od osamnaest miliona dinara, a ako jc utvrdio samo novane kazne u odreenim iznosima (lan 50. KZ), ona nc sme prei milion dinara, odnosno deset miliona ako je bar jedno krivino delo u sticaju izvreno iz koristoljublja. To je kod odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju najjednostavnija situacija kada se do jedinstvene kazne dolazi prostim sabiranjem pojedinano utvrenih kazni. Ako je za neka krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novane kazne, sud e izrei jednu kaznu zatvora i jednu novanu kaznu, primenjujui princip asperacijc u pogledu zatvora, a princip kumulacije u pogledu novane kazne. Ako je sud za krivina dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izrei e jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova rada, s tim da ona ne sme prei tristaezdeset asova, a a vreme u kome sc rad mora obaviti ne sme biti due od est mescci. Zakonom nije predviena mogunost da se za neka krivina dela uinjena u sticaju utvrdi uslovna osuda, a za druga krivina dela zatvor, te da se izrekne zajedno kazna zatvora i uslovna osuda, ali sc takva mogunost izriito i ne zabranjuje. Stoga je donekle sporno da li je to mogue. Ipak, imajui u vidu odredbe o odmeravanju kazne za krivina dela uinjena u sticaju, kao i odredbe koje se odnose na uslovnu osudu i kaznu zatvora, pre svega koristei sistematsko tu-

35)

N e k a z a k o n o d a v s t v a o g r a n i a v a j u p o o t r a v a n j e k a z n e u o d n o s u n a p r o p i s a n u k a z n u prilikom prim e n e principa aspcracijc. T a k o , u v a j e a i s k o m krivinom p r a v u k a z n a s c m o e pootriti j o za p o l o v i n u n a j v i e m c r c p r o p i s a n e kazne, tj. p r o p i s a n o g p o s e b n o g m a k s i m u m a ( k a o kod o g r a n i e n j a k o j e k o d n a s postoji k o d viestrukog povrata). V i d . H . Schultz, Einfiihrung in d e n A l l g c m c i n c n Tcil d e s S t r a f r c c h t s , zvrciter B a n d . 4. A u f l a g c . B e r n , 19X2, str. 81.

293

KRIVINE SANKCIJE

maenje, dolazi se do zakljuka da to ne bi bilo dozvoljeno. I pored odreenih dilema, i naa sudska praksa se izjasnila u tom smislu.3*' KZ regulic i dve posebne situacije kod odmeravanja kazne za krivina dela uinjena u sticaju (lan 60. st. 3. i 4). Novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i zajedno krivino delo u sticaju, a ako jc utvrdio vie novanih kazni, izrei e jednu novanu kaznu primenjujui princip kumulacije. Ako sud utvrdi novanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novanu kaznu kao sporednu kaznu, izrei c jednu novanu kaznu primenjujui princip kumulacijc. U drugoj situaciji reava sc pitanje odnosa zatvora i maloletnikog zatvora jer je mogue da sud kod pojedinanih krivinih dela za neka od njih utvrdi zatvor, a za druga maloletniki zatvor (kod realnog sticaja mogue je d a j e uinilac neka krivina dela uinio kao maloletnik, a druga kao punoletno licc). Ako jc sud za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnikog zatvora, izrei e zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije koji vai za zatvor (mada moe doi i do primene principa apsorpcijc). 7. Odmeravanje kazne osuenom licu Ako se osuenom licu sudi za krivino delo uinjeno pre nego tpje^zapoelo izdravanje kazne po ranijoj osudi, ili za krivino delo uinjeno za vreme izdravanja zatvora ili maloletnikog zatvora, sud e izrei jedinstvenu kaznu za sva krivina dela primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju. Pri tome e sud odmeriti i utvrditi kaznu za novo krivino delo, a ranije izreenu kaznu e uzeti kao ve utvrenu i primenom pravila koja vae za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju e doi do jedinstvene kazne. Kazna ili deo kazne koju je osueni izdrao uraunac se u izreenu kaznu zatvora (lan 62. stav 1. KZ). U pogledu naina odmeravanja kazne osuenom licu zakon izjednaava sluaj kada je krivino delo uinjeno pre nego to je osueno lice zapoelo izdravanje kazne po ranijoj osudi sa sluajem u kome je ve dolo do izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora kada lice na izdravanju kazne uini novo krivino delo. U oba sluaja sud e izrei
36) T u k o V r h o v n i s u d S r b i j e u s v o j o j odluci K z z . 2 4 / 9 6 istie: O d l u u j u i o z a h t e v u r e p u b l i k o g j a v n o g tuioca za zatitu zakonitosti V r h o v n i sud j c ispitao p r e s u d u , pa j c n a a o sledee: d r u g o s t e p e n i sud j c k o m b i n a c i j o m krivinih s a n k c i j a za krivina dela u i n j e n a u sticaju, k o j a u z a k o n u n i j e p r o p i s a n a p r e k o r a i o o v l a e n j e k o j e ima p o z a k o n u i time j c p o v r e d i o krivini z a k o n . U stavu I. l a n a 4 8 . KZJ p r o p i s a n o j c da, a k o j c uinilac j e d n o m ili v i e radnji uinio v i e krivinih dela za k o j a m u s c i s t o v r e m e n o sudi, s u d p r e t h o d n o utvruje k a z n u za s v a k o o d tih dela, a z a t i m za s v a ta d e l a izrie j e d i n s t v e n u k a z n u . U s t . 2 , 3 . i 4. islog lana p r o p i s a n a s u pravila p o k o j i m a c sud izrei j e d i n s t v e n u k a z n u , k o j a n c p r e d v i a j u m o g u n o s t d a s c u s l u a j u s t i c a j u krivinih dela k u m u l a t i v n o i z r e k n e k a z n a z a t v o r a i u s l o v n a o s u d a . T a k v u k o m b i n a c i j u krivinih s a n k c i j a n c p r e d v i a j u ni d r u g e z a k o n s k e o d r e d b e k o j e s c o d n o s e na krivine s a n k c i j c i nain n j i h o v o g izricanja, pa j e d r u g o s t e p e n i sud izrekavi takvu krivinu s a n k c i j u p r e k o r a i o o v l a e n j a k o j a ima p o z a k o n u . Iziican j e m k a z n e z a t v o r a za p r v o i u s l o v n e o s u d e za d r u g o krivino d e l o , d r u g o s t e p e n i sud j c u korist o k r i v l j e n o g p o v r e d i o krivini z a k o n , pa j c u t o m p o g l e d u z a h t e v za zatitu zakonitosti o s n o v a n . "

294

KAZNA

kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju (lan 60. KZ). Iako se u tim sluajevima nc radi o sticaju krivinih dela, ve pre o povratu (osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osueno lice ve ranije, pre nego to je doneta sudska odluka, uinilo krivino dcio), zakon iz razloga celishodnosti izjednaava sa sticajcm krivinih dela. U sluaju kada osueno lice ve izdrava kaznu po ranijoj osudi predviena su dva izuzetka od ovog pravila. Prvi izuzetak (lan 62. stav 2. KZ) omoguava izricanje kazne nezavisno od ranije izreene kazne, tj. iskljuuje sc primena odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju, pod uslovom da sc ne bi mogla ostvariti svrha kanjavanja s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne. To e pre svega biti sluaj kada uinilac koji je osuen za neko tee krivino delo pri kraju izdravanja kazne ponovo izvri neko tee krivino delo. Drugi izuzetak od pravila da sc primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju predvien jc ukoliko osueni za vremc izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora uini krivino delo koje jc apreeno kaznom zatvora do jedne godine ili novanom kaznom. U tom sluaju osueni e biti disciplinski kanjen (lan 62. stav 3. KZ). Naime, kada osueni u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora uini neko lako krivino dcio dovbljno je i celishodnije jc primenjivati disciplinske sankcijc. Iako je sa aspekta celishodnosti ovaj izuzetak opravdan, teko jc nai teorijsko objanjenje za takvo reenje koje iskljuuje mogunost primene krivine sankcije, jer krivino dclopostoji, tj. ova odredba ne predstavlja osnov iskljuenja protivpravnosti. 8. U r a u n a v a n j e pritvora i r a n i j e kazne Prema odredbi stava 1. lana 63. KZ u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada lf javnom interesu se uraunava vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lienje slobode u vezi sa krivinim delom. Re je o sluajevima lienja slobode koja nemaju karakter pritvora (na primer lienje slobode od strane organa unutranjih poslova radi sprovoenja istranom sudiji, ili liavanje slobode bez donoenja odgovarajue odluke o pritvoru i dr.). U sluaju d a j e osueni izdrao zatvor ili platio novanu kaznu za prekraj ili privredni prestup, ili je izdrao kaznu odnosno disciplinsku meni lienja slobode zbog povrede vojne discipline kao disciplinsku kaznu, to e mu biti uraunato ukoliko krivino delo za koje je izreena kazna obuhvata obeleja tih delikata. Pri svakom uraunavanju izjednauje-se dan-pritvora, dan lienja .slobode, dan zatvora, osam asova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novane kazne.

295

III. MERE UPOZORENJA

1. Pojam i svrha

tfi

Uslovna osuda i sudska opomena ine posebnu vrstu krivinih sankcija, koje se uobiajeno nazivaju merama upozorenja, odnosno admonitivnim sankcijama. Svrha uslovne osude i sudske opomene jeste ostvarivanje principa daje kazna, a naroito kazna lienja slobode, krajnje sredstvo (ultima ratio), odnosno da ne treba primenjivati stroe sankcije sve dok se opta svrha krivinih sankcija moe postii blaom vrstom sankcije. Ovo se naroito odnosi na laka krivina dela gde jc i dalje vladajue shvatanjc da treba izbegavati kratkotrajne kazne lienja slobode. Osim toga, ove krivine sankcije imaju i neke druge zajednike karakteristike to opravdava stav zakonodavca koji ih svrstava u istu vrstu, odnosno tip sankcija. Tako, one su sankcije koje su preteno, ako ne i iskljuivo specijalno-preventivnog karaktera, koje su okrenute uiniocu krivinog dela. Meutim, one sc meusobno po nekim elementima znaajno razlikuju. Dok je uslovna osuda realna pretnja konkretno utvrenom kaznom koja se pod odreenim uslovima moe rcalizovati, sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena. U sluaju izvrenja novog krivinog dela ona sejedino uzima u obzir kao ranija osuivanost to moe predstavljati oteavajuu okolnost prilikom odmeravanja kazne za to, novo krivino delo. KZ odreuje zajedniku svrhu uslovne osude i sudske opomene. U okviru opte svrhe krivinih sankcija, svrha uslovne osude i sudske opomene jc da se prema uiniocu lakeg krivinog dela ne primeni kazna kad sc moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela (lan 64). Elementi koji odreuju svrhu i sutinu uslovne osude i sudske opomene u uem smislu su: 1) izbegavanje primene kazne. Re je o tenji koja je svojstvena uslovnoj osudi i sudskoj opomeni, da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lienja slobode i to naroito onih kratkotrajnih. Dve su osnovne prednosti u tom pogledu: izbegava se tetan uticaj kratkotrajnih kazni lienja slobode i tede se materijalna sredstva drutva;

296

MI; rt I; UPOZORENJA

2) uticaj na uinioca da vie ne vri krivina dela. Uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro iskljuivo na planu specijalne prcvcncijc, one treba da ostvare pozitivan uticaj na uinioca u smislu njegovog budueg uzdravanja od vrenja novih krivinih dela; 3) uslovna osuda je upozorenje uz pretnjukazne. Kazna odnosno pretnja kaznom predstavlja supinu uslovnc%u9c, ona joj obezbeduje efikasnost i funkcionisanjc. Kod sudske opomene radi sc samo o upozorenju, to suava mogunosti i domen primene sudske opomene u odnosu na uslovnu osudu. Elementi kojima se u lanu 64. KZ odredujc svrha uslovne osude i sudske opomene koji su istovremeno i uslovi za njihovu primenu, jesu: 1) uslovna osuda i sudska opomena sc mogu izrei samo za lake krivino delo. Potrebno je da sc radi o lakem krivinom delu kako in ahstraclo, tako i in concrelo. Kod sudske opomene t a j e granica prcciz.no postavljena odredivanjem kruga krivinih dela kod kojih sc moe izrei sudska opomena (lan 77. st. 1. i 2. KZ). MedutimTodredbc lana 66. KZ pod odreenim uslovima dozvoljavaju primenu uslovne osude i u odnosu na dela koja sc s obzirom na propisanu kaznu, odnosno s obzirom na njihovu teinu, ne bi mogla smatrati lakim krivinim delima. Stoga, iako pojam lake krivino delo" nije dovoljno precizan, treba ga uzeTTKao vaan elemenat prilikom odluivanja da li c biti izreena uslovna osuda i tretirati ga kao uslov koji mora biti kumulativno ispunjen sa uslovima propisanim u lanu 66; 2) cilj uslovne osudejeste da se izbegne primena kazne, to znai da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni, da kaznu nc treba koristiti u sluajevima kada sc svrha krivinih sankcija moe ostvariti samo pretnjom kaznom, tj, uslovnom osudom. Ovaj uslov jc u tesnoj vezi sa uslovom pod 3) koji sc vezuje za uiniocaTnvinog dela, ali zahteva i to da u konkretnom sluaju zatitni objekat nije u znatnoj meri ugroen, odnosno povreen, pa nije radi njegove zatite neophodno primeniti kaznu. Ovaj elemenat jc dosta neprecizan, a konkretnija sadrina mu se moe dati jedino u praksi kroz voenje odreene kaznene politike i povezivanjem sa ostala dva elementa; 3) da se radi o uiniocu kod koga se moe oekivati da e uslovna osuda, odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubudue ne vri krivina dela. Dakle, radi se o uiniocu od koga se, s obzirom na njegovu linost, ranije ponaanje i okolnosti dela, to realno moe oekivati. Ovaj uslov, koji je u lanu 64. KZ postavljen uopteno kod uslovne osude je donekle konkretizovan odredbom lana 66. stav 4. KZ.

297

KRIVINE SANKCIJE

2. Uslovna osuda 2.1. Nastanak i sistemi uslovne osude Osnovna karakteristika uslovne osude jeste tenja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju odreene vrste kriminaliteta uz minimalno angaovanje drave. Iako ona istovremeno predstavlja i humanizaciju sistema krivinih sankcija, to nije bio razlog za njeno uvoenje i prihvatanje u savremenom krivinom pravu kako neki tvrde, ve je razlog za njeno iroko prihvatanje i estu primenu, upravo njena efikasnost bez nekog naroitog angaovanja od strane drave. 37 ' Nastala prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lienja slobode, uslovna osuda je nakon uvoenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazala i niz drugih pozitivnih strana. Mnoge od tih prednosti isticane su i pre njenog uvoenja, ali ih je tek primena uslovne osude u praksi potvrdila i time pokazala da nisu bili u pravu njeni brojni protivnici. Osim toga, pokazale su se i neke nove pozitivne strane to je uticalo da se uslovna osuda prihvati u skoro svim zakonodavstvima. 38 'Iako je iroko prihvaena, to ne znai d a j e na isti nain regulisana. Naprotiv, postoji jedno arenilo i veoma izraene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. Mada se sva reenja u osnovi mogu svrstati u dva osnovna sistema, kontinentalni i anglosaksonski, ne mogu se nai ni dva zakonodavstva koja ovaj institut reguliu na identian nain. To je posledica koja proizlazi iz prirode ove krivinopravne mere. Ona je pogodna za modifikacije i prilagoavanja zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje, a da pri tome ne izgubi svoj osnovni smisao i sadraj. Upravo od toga da li su pronaene prave, optimalne varijante kao posebna reenja za odreenu zemlju, u velikoj meri zavisi i ostvarenje svrhe uslovne osude i njena efikasnost. I danas postoje dva tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni, ali razlike izmeu ta dva sistema nisu toliko izraene kao u vreme njihovog nastanka (anglosaksonski u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka, a kontinentalni, ili francusko-belgijski, krajem tog veka - u Belgiji 1888. godine i Francuskoj 1891. godine). U mnogim zemljama postoje i meovita reenja, ili postoje uslovne osude oba tipa. I pored znaajnih razlika, sutina oba sistema uslovne osude je da ona sadri pretnju da e se primeniti kazna ako se osueni ne bude pridravao odreenih uslova, s tim to kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvrenjem

37) 38)

T a k o T. V a s i l j c v i , U s l o v n a o s u d a , Beograd, 1935, str. 36. T a k o d c i Z. S t o j a n o v i , U s l o v n a o s u d a u n o v o m K r i v i n o m z a k o n u S F R J , G l a s n i k a d v o k a t s k e k o m o r e V o j v o d i n e , br. I, 1977, str. 25. U S r b i j i i C r n o j G o r i ona j c u v e d e n a tek d o n o e n j e m j e d i n s t v e n o g K r i v i n o g z a k o n i k a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e o d 1929. g o d i n e . U Srbiji j e relativno rano bila p o k r e n u t a a k c i j a za n j e n o u v o e n j e , pa j c 1906. g o d i n e b i o izraen i p r o j e k a t z a k o n a o u s l o v n o j osudi, ali taj projekat n i j e b i o u s v o j e n pre s v e g a z b o g o p i r a n j a protivnika u s l o v n e o s u d e . U V o j v o d i n i , g d c j c vailo u g a r s k o p r a v o , u s l o v n a o s u d a j c u v e d e n a 1908. g o d i n e .

298

MERE UPOZORENJA

izreene kazne, dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom, ve se preti dovrenjem krivinog postupka u kome e se tek odmeriti i izrei kazna koja e se izvriti. Osim ove osnovne, postoje i neke druge razlike izmeu dva sistema, kao to je odreivanje zatitnog nadzora (probacija) uz pristanak uslovno osuenog kod uslovne osude anglosaksonskog lipa. 2.2. Mehanizam funkcionisanja uslovne osude u naem krivinom pravu KZ preuzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivine sankcije to je karakteristino za uslovnu osudu anglosaksonskog lipa, za razliku od reenja iz KZ od 1951. godine u kome jc ona bila samo modalitet izricanja kazne^zatvora. No, i pored toga, ona jc blia kontinentalnom tipu uslovne osude, pre svega zato to je tesno vezana za kaznu, ona je pretnja konkretno utvrenom kaznom. Uslovna osuda je u naem krivinom pravu najee koriena krivina sankcija,?9' a uz to se moe smatrati i efikasnom sankcijom.41" Bitni elementi uslovne osude kao samostalne krivine sankcijc u KZ jesu utvrena kazna i vreme proveravanja. Izricanje i izvrenje utvrene kazne sc odlae pod uslovom da uslovno osueni u toku vremena proveravanja koje sud odreuje u okviru zakonskog raspona od jedne do pet godina, nc izvri novo krivinodelt) (lan 65. stav 1. KZ). Donekle je u praksi sporno da li sc vreme proveravanja moe utvrivati i u mesecima, ili samo u punim godinama. Nema nikakvog osnova za tumaenje da to nije mogue, te je ispravan stav da se vreme proveravanja moe utvrivati i u godinama i mesecima. 4 " Uslovnom osudom se kazna utvruje" ne samo zato to je to nuna posledica postavljanja uslovne osude kao samostalne krivine sankcijc (izrie se uslovna osuda, a ne kazna), ve je taj termin adekvatniji i zbog toga to sc ka/na izrie u sluaju kada je izvesno da e zaista biti i izvrena. Naprotiv, kod uslovne osude kazna se utvruje ne sa ciljem izvrenja ve predstavlja pretnju koja sc pod odreenim uslovima moe ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvri novo krivino delo, reenje u KZ predvia mogunost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuenom. Osim izriito navedenih obaveza (naknada tete) to mogu biti i druge obaveze, ali samo one koje su predviene krivinopravnim propisima (na primer, ona predviena u la39) U 1998. godini u s l o v n a o s u d a izreena j c u 5 8 , 6 % s l u a j e v a od u k u p n o g b r o j a p r a v a s n a n o o s u e n i h punoletnih lica. Up. S a o p t c n j c S a v e z n o g z a v o d a z a statistiku br. 1 6 3 - g o d . X L I I I od 14. s e p t e m b r a 1999. g o d i n e . Efikasnost u s l o v n e o s u d e sc n a j e e m e r i p r o c e n t o m o p o z v a n i h uslovnih o s u d a . K o d nas j e t a j proccnat mali i p r e m a n e k i m istraivanjima iznosi 6 - 7 % . N o , treba imati u v i d u i to d a su nai s u d o v i bili skloni t o m e da koriste m o g u n o s t koju prua fakultativno o p o z i v a n j e u s l o v n e o s u d e pa j c e s t o nisu opozivali ni o n d a kada su okolnosti k o n k r e t n o g sluaja ile u prilog o p o z i v u . T a k o , na primer, presuda O S B K . 1251/96. k o j o m j c v r e m e p r o v e r a v a n j a za u t v r e n u k a z n u u t v r e n o u t r a j a n j u od tri g o d i n e i est m c s c c i .

40)

41)

299

KRIVINE SANKCIJE

nu 195. stav 4. KZ). 42 ' Rok za ispunjenje tili obaveza utvruje sud u okviru odreenog vremena proveravanja, tj. taj rok ne moe biti dui od trajanja utvrenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje sc izriu uz uslovnu osudu se izvravaju, tj. nc postoji mogunost uslovnog odlaganja njihovog izvrenja. 2.3. Uslovi za izricanje uslovne osude Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni (lan 66. st. 1. i 2. KZ) i subjektivni (lan 66. st. 3. i 4. KZ). Objektivni uslovi su vezani za krivino delo, odnosno za kaznu i to ili za konkretnu, utvrenu kaznu, ili za propisanu kaznu, a subjektivni za uinioca. Osnovni objektivni uslov je onaj koji odreuje da se uslovna osuda moe izrei onda kada je u konkretnom sluaju uiniocu utvrena kazna u trajanju do dve godine. Utvrena kazna je istovremeno i elemenat i glavni objektivni uslov za izricanje uslovne osude. Kazna se prethodno odmerava po optim pravilima za odmeravanja kazne, a zatim utvruje u konkretnom sluaju. Ukoliko tako utvrena kazna zatvora ne prelazi dve godine, ili je pak utvrena novana kazna, sud moe, ukoliko su i ostali uslovi ispunjeni, izrei uslovnu osudu. Osim ovog osnovnog uslova koji se vezuje za konkretno omercnu i utvrenu kaznu, propisana je i uslov koji je vezan za zapreenu, propisanu kaznu. On je dopunskog karaktera i ima za cilj ogranienje u primeni uslovne osude, tj. njeno iskljuenje kod tekih krivinih dela. Tako, za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna, uslovna osuda sc ne moe izrei. Uslovnom osudom, inae, moe biti utvrena samo kazna zatvora. I u sluaju kada je za krivina dela u sticaju utvrena i kazna zatvora i novana kazna, uslovna osuda se moe izrei samo za kaznu zatvora. Ranije reenje je predvialo i mogunost da se uslovnom osudom utvrdi novana kazna, to nema svoje kriminalno-politiko opravdanje. Zajedno sa uslovnom osudom kojom je utvrena kazna zatvora moe se izrei i novana kazna, kao i kazna oduzimanja vozake dozvole. Iz svrhe uslovne osude i kazne rada u javnom interesu i njihovog poloaja u sistemu krivinih sankcija proizlazio bi zakljuak da se te dve sankcije ne bi moglo izrei zajedno za isto krivino delo. U pogledu uslova vezanih za uinioca polazi se od stava da donekle treba ograniiti krug lica kojima se moe izrei uslovna osuda. Dostaje esto zastupano, i u zakonodavstvima sprovedeno miljenje da primenu uslovne osude treba iskljuiti u odnosu na pojedine kategorije lica, pre svega u odnosu na lica koja su ve vrila krivina dela (takvo reenje je sadrao i KZ iz 1951. do novele iz 1959.
42) Pri i z r i c a n j u u s l o v n e o s u d e za krivino d e l o n e d a v a n j a i z d r a v a n j a sud m o e odrediti o b a v e z u u i n i o c u d a izmiri d o s p e l e o b a v e z e i da u r e d n o d a j e i z d r a v a n j e (lan 195. stav 4. K Z ) .

300

MERE UPOZORENJA

godine). Prema recnju iz KZ, uslovna osuda se ne moe izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti osude kojom jc uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo (lan 66. stav 3). Propisane su i okolnosti o kojima sud treba da vodi rauna o tome kojim uiniocima je opravdano izrei uslovnu osudu, to znai da je sudu ostavljena mogunost da u svakom konkretnom sluaju, vodei rauna o tim optim kriterijumima (lan 66. stav 4) donese o tome odluku. Tako, sud e posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno. Povezujui tu odredbu sa svrhom uslovne osude iz lana 64. KZ, sud e izrei uslovnu osudu onda kada sc moe sa osnovom oekivati da e, s obzirom na linost uinioca i druge okolnosti, upozorenje uz prebiju kazne dovoljno na njega uticati da vie ne vri krivina dela, te da zbog toga nije nuno primeniti kaznu. 2.4. Opozivanje uslovne osude U sluaju opozivanja uslovne osude realizuje se pretnja kaznom, tj. pretnja kaznom se pretvara u kaznu. Utvrena kazna se izrie i izvrava. Do opozivanja uslovne osude moe doi u tri sluaja: zbog novog krivinog dela, zbog ranije uinjenog krivinog dela i zbog neispunjenja odreenih obaveza. Opozivanje uslovne osude zbog novog uinjenog krivinog dela (lan 67. KZ) je obavezno ako je za njega izreena kazna zatvora u trajanju od dve godine ili stroa kazna. Opozivanje je fakultativno ako uslovno osueni u toku vremena proveravanja uini krivino delo za koja je izreena kazna manja od dve godine ili novana kazna. Sud e odluiti da li e opozvati uslovnu osudu imajui u vidu sve okolnosti koje se odnose na uinjena krivina dela i uinioca, srodnost uinjenih krivinih dela, njihov znaaj i pobude uinioca. jMto uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei jedinstvenu kaznu preko dve godine zatvora, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude. U sluaju da opozove uslovnu osudu, sud e izrei jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju tako to e za krivino delo za koje je izreena uslovna osuda uzeti kaznu utvrenu u uslovnoj osudi. Ako sud ne opozove uslovnu osudu mogue su dve situacije. U prvoj, kada sud smatra da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, bi izreena samo jedna, nova uslovna osuda i to tako to e se u toj uslovnoj osudi utvrditi nova kazna (do koje se dolazi primenom odredaba lana 60. za odmeravanje kazne za krivina dela izvrena u sticaju) i novo vreme proveravanja koje se rauna od dana pravnosnanosti presude. Ukoliko osueni u to.kujiovog vremena proveravanja ponovo uini krivino delo,'mora doi do opoziva uslovne osude, tj. opoziv je obavezan (lan 67. stav 5). U dragoj situaciji, kada sud odlui da za novo krivino delo izrekne zatvor postojae paralelno i zatvor
301

KRIVINE SANKCIJE

i uslovna osuda, s tim to se vremc provedeno na izdravanju kazne zatvora nc rauna u vremc proveravanjaDo opozivanja uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela (lan 68. KZ) dolazi kada sud posle njenog izricanja utvrdi da je osueni izvrio krivino dcio pre nego to jc uslovno osuen, a u pitanju je takvo delo da nc bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. Naime, ako sc posle izricanja uslovtte.osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo za koje sc nc bi mogla izrei uslovna osuda, sud mora da opozove uslovnu osudu. U sluaju opoziva postupie isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog krivinog dela, tj. primenom odredaba za odmeravanje kazne u sticaju izrei e jedinstvenu kaznu tako to e utvrditi kaznu za ranije uinjeno krivino delo, a za krivino delo za koje je izreena uslovna osuda uzee kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrenu. Ukoliko bi se radilo o delu za koje bi se mogla izrei uslovna osuda, sud e prilikom odluivanja o tome da li e opozvati uslovnu osudu imati u vidu sve okolnosti koje se odnose na uinjena krivina dela i uinioca, kao i jedinstvenu kaznu koju bi utvrdio kako za ranije uinjeno delo, tako i za ono za koje je izreena uslovna osuda. Ako ne opozove uslovne osudu, za ranije delo moe izrei kaznu, a ako oceni da i za to delo treba izrei uslovnu osudu, izrei e jednu novu uslovnu osudu tako to e utvrditi novu kaznu i vreme proveravanja. Uslovna osuda se moe opozvati i zbog neispunjenja odreenih obaveza (lan KZ). Ako jc uslovnom osudom uslovno osuenom odreeno da vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivinog dela, ili da naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom, ili da ispuni neku drugu obavezu predvienu krivinopravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku odreenom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi. Akoutvrdi da osueni iz opravdanih razloga ne moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajuom obavezom predvienom zakonom. U sluaju neispunjavanja neke obaveze odreene uz uslovnu osudu sudu stoje na raspolaganju, dakle, etiri mogunosti: da u okviru vremena proveravanja produi rok za ispunjenje obaveze; ako 10stoje opravdani razlozi da tu obavezu zameni nekom drugom obavezom; da osuenog koji iz opravdanih razloga nc moe da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od ispunjenja te obaveze, i konano, moe mu opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu utvrenu u uslovnoj osudi. To znai da je sud pre donoenje odluke o opozivanju uslovne osude duan da ispita da li postoje opravdani razlozi zbog kojih uslovno osueni nije ispunio postavljenu obavezu. U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude (lan 70, KZ) pravilo je da se uslovna osuda moe opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja uslovne osude zbog novog krivinog dela moe doi u roku od jedne godine od dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena prove