Unitenjem Krajine, Ameri su upravo omoguili nove Srebrenice

Sada tek vidimo koliko su bila tana upozorenja mudrih politiara da je katastrofalan po Srbiju i srpki narod, bio potez Borisa Tadia i njegovih "demokrata", kada su organizovali priznanje Srebrenice u srpskoj skuptini. Srebrenica je za amerike mafijae bila neophodna da bi imali opipljiv dokaz i izgovor za sve: i za pokolj civila u Oluji i za bombardovanje civila i civilnih objekata u Bosni i Srbiji ... itd. Ali zanimljivo: niko ne spominje 3500 masakriranih srpskih civila u okolini Srebrenice koja su se dogodila pre Srebrenice. Zato? Zato to za amer mafijae i ostale faiste, Srbi nisu ljudi, oni su gamad koju treba iskoreniti. I zato uasno stradanje srpskog naroda, mnogobrojne civilne rtve niko od nadlenih ne spominje i krivce za njihovu smrt ne spominju a kamoli da osuuju!

Izdaja Borisa Tadia i njegovih demokrata stravino je velika i to

srpska istorija ne sme da zaboravi ve da izvue adekvatne pouke iz nje. Amer mafijai kau da nismo dozvolili pokolj i pad Krajine, dogodile bi se jo Srebrenice...! A oni su upravo omoguili nove Srebrenice. KAKO? Unitenjem Krajine, viak srpskih vojnika, i naoruanja, koji je morao da se povue iz Hrvatske, otiao je Mladiu !!! tako da je on postao jo snaniji i emotivno usmereniji na jo jednu osvetu naravno da je hteo... Prema tome, taktiki i realno gledano, unitenjem Krajine, nije se spreila Nova Srebrenica, ve je prelivom srpkih ratnika i naoruanja iz Krajine u Bosnu, Mladi postao i jai i brojniji, i da je hteo mogao je sasvim da uniti i Sarajevo i sve ostale muslimanske teritorije. Zato jako bedno i jadno zvue dananji izgovori Amer mafijaa, da se zbog Serbrenice morala odigrati tragedija Srpskih civila u Krajini i na putu ka Srbiji... Svako ko opravdava Vojnu akciju na Krajinu, takvu kakva se odigrala je

zlikovac ! Proitajmo ta na to kae jedan od tadanjih zlikovakih aktera Piter Galbrajt:

"Morate da stavite stvari u istorijski kontekst. Nepunih mesec dana pre Krajine dogodila se Srebrenica. Razmere tog pokolja postale su nam jasne negde oko 25. jula, a u isto vreme nai ljudi na terenu, kao i hrvatski zvaninici, ubeivali su me da su Mladi i Marti krenuli na Biha. Biha bi, da je pao, bio mnogo gori od Srebrenice. Tako da je pred nama, preda mnom, bio jedan teak izbor: da li emo dozvoliti da se dogodi jo jedna Srebrenica ili dozvoliti Hrvatima da napadnu Krajinu? Evo, sada vam kaem, da Ratko Mladi, taj brutalni kolja, taj bezobzirni, ludi ubica, da on nije naredio Srebrenicu, mi ne bismo dozvolili pad Krajine. Ne bismo dali zeleno svetlo Hrvatima za Operaciju Oluja" Izvor vestinet

Vestinet.rs

Hrvatski general odleao samo etiri godine za prvo krivino delo, poinjeno 1981. godine, a tokom izricanja presuda za kasnija dela ve je nosio uniformu Hrvatske vojske, objavio pre pet godina poznati list iz Zagreba

Ante Gotovina, koji je od 1971. godine iveo u Francuskoj, u razdoblju od 1986. do 1995. godine, tri je puta osuen zbog nekih od najteih krivinih dela oruane pljake, iznude i otmice za ta je osuen na devet i po godina zatvora, objavio je je pre pet godina Jutarnji list! U lanku naslovljenom Gotovina: Poinio zloin pa preao u HV a koji je objavljen 23.08.2007. godine, navodi se da je tokom sva tri sudska postupka Gotovina bio u begu i nijednom se nije javio na sudski poziv. Odsluio je tek etiri godine za prvo krivino delo, poinjeno 1981. godine, a tokom izricanja presuda za kasnija dela ve je nosio uniformu Hrvatske vojske. Poslednje krivino delo, otmicu i iznudu, poinio je samo osam meseci prije stupanja u HV, a u vreme kad je izdat nalog za njegovo hapenje u oktobru 1991. godine, Gotovina je ve bio prvi put ranjen na slavonskom ratitu. Prvi je put osuen 1986. godine za oruanu pljaku 25.000 franaka, ekova, zlata, dijamanata, potanskih maraka, torbi i ostalih predmeta u ukupnoj vrednosti od dva miliona franaka. Krau je sa svojim zapovednikom iz Legije stranaca Dominikeom Erulinom izvrio 29. septembra 1981. godine, a rtva je bila ena parikog draguljara Henrija Solomona. Gotovina i Erulin su pobegli, a za njima je 1983. raspisana meunarodna poternica.

Gotovina je sluajno uhapen 31. avgusta 1984. u jednom kafiu u Parizu, kad je policija od njega zatraila dokumenta, a on je pokazao lani paso. Policija je otkrila da je paso ukraden 1982. godine, a nakon ispitivanja su utvrdili da je traen zbog oruane pljake. Inae, prema veini njegovih biografija koje su zvanino objavljene u Hrvatskoj, Gotovina je tokom bekstva radio kao instruktor Legije stranaca u Kolumbiji i Gvatemali. Nakon hapenja, njemu je sueno, i 1986. je osuen na pet godina zatvora. Gotovina je u zatvoru proveo etiri godine, i 1988. je izaao na slobodu. Ve godinu dana posle, sa jo dva sauesnika pokuao je da reketira izvesnog Singenida sumom od 6 miliona franaka u Parizu. Pokuaj iznude je propao, zbog okolnosti na koje izvrioca nije mogao da utie , odnosno rtvinog otpora, saoptio je sudija tokom suenja za ovo krivino delo. Sudija je takoe upozorio da se u Gotovininu sluaju radi o povratniku, a on se nije pojavio na suenju, pa mu je sueno u odsustvu. Presuda je izreena u decembru 1995. godine, i Gotovina je osuen na 30 meseci zatvora. Nikada nije odsluio tu kaznu, a u vreme dok je trebao da bude u francuskom zatvoru, slavio je uspeh Oluje, druio se i slikao s diplomatama u Hrvatskoj, a odlukom Franje Tumana, postao je glavni inspektor HV-a. Krajem 1990. godine, par meseci pre prijavljivanja u HV, Gotovina je uestvovao u jo jednoj otmici. Osuen je jer se sa jo dvojicom sauesnika 30. oktobra 1990. godine predstavio kao policajac i zaustavio automobil izvesnog erara Turmeca na putu do parikog aerodroma. Odveli su ga u jednu naputenu kuu, zavezali ga lisicama i rekli mu da e, ako ne plati 1,5 miliona franaka, biti mrtav ovek. Pustili su ga nakon pet dana kako bi osigurao novac za isplatu. Turmec im je isplatio 350.000 franaka, a tada je o svemu obavestio policiju. Svi osumnjieni izvedeni su pred sud, osim Gotovine koji se vratio u Hrvatsku. On je pozajmio novac za kartu od svog zapovednika Erulina, s kojim je desetak godina ranije, opljakao enu draguljara. Gotovini se ponovno sudilo u odsustvu , pa je 15. aprila 1992. godine osuen na dve godine zatvora. U vreme izricanja presude bio je u Hercegovini, zapovednik HVO-a za podruje grada Livna. Francuska nakon 1990. godine, nikada nije traila njegovo izruenje, nije

raspisala novu poternicu za njim, niti mu je oduzela francuski paso.