Dragoljub Micunovic-Istorija Drustvenih Teorija

Dragoljub Miunovi ISTORIJA DRUTVENIH TEORIJA
Urednik Vukain PAVLOVI
Odgovorni urednik Slobodan G. MARKOVI
Za izdavaa Miloljub ALBIJANI, direktor i glavni urednik
ISBN
978-86-17-17278-5
ZAVOD ZA UD2BENIKE, Beograd, 2010. Ovo delo ne sme se umnoavati, fotokopirati i na bilo koji nain reprodukovati, ni u celini, a ni u delovima, bez pismenog odobrenja izdavaa.
Dragoljub
Miunovi
I S T O R I J A D R U T V E N I H T E O R I J A 2
ZAVODZAUDBENIKE Beograd
Sadraj
Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku Sen-Simon Ogist Kont Herbert Spenser Luis Henri Morgan Socijalistike i komunistike utopije arl Furije Viktor Konsideran Etjen Kabe Vilhelm Vajtling Luj Blan Robert Oven Marksova i Engelsova teorija o drutvu Drurvene teorije inspirisane Marksovom filozofijom Frankfurtska kola Konzervativna misao o drutvu Edmund Berk ozefdeMestr Luj de Bonal Liberalna teorija drutva Benamen Konstan Aleksis de Tokvil Deremi Bentam
9 12 22 30 35 39 40 48 52 54 55 57 64 97 105 110 110 123 125 129 129 133 140
Don Stjuart Mil Vilhelm fon Humbolt Anarhizam kao socijalno uenje Viljem Godvin Pjer ozef Prudon Mihail Bakunjin Petar Kropotkin Teorije elita Vilfredo Pareto Gaetano Moska Robert Mihels arls Rajt Mils Torstejn Veblen GistavleBon Rasistike teorije o drutvu ozef Artur de Gobino Hjuston emberlen Vaer de Lapu Oto Amon Ludvig Gumplovic Opti pregled savremenih sociolokih teorija Frederik le Plej Emil Dirkem Marsel Mos Lisjen Levi Bril GabrijelTard
142 146 149 149 151 153 156 160 160 165 168 171 176 179 182 183 186 187 188 190 197 198 199 207 208 210
Leonard Triloni Hobhaus Maksim Kovalevski Pitirim Sorokin Ferdinand Tenis Georg Zimel Leopold fon Vize Maks Veber Ernst Trel Adolf fon Harnak Ludvig tajn L. E Vord Viljem Graham Samner A. V. Smol Franklin Henri Gidings Viljem Isak Tomas Carls Horton Kuli Edvard Olsvort Ros Dord Herbert Mid Don Djui Zakljune napomene Koriena, konsultovana i preporuena literatura Registar imena
215 221 224 230 237 247 252 296 304 308 312 316 323 331 337 340 344 347 349 353 357 377
Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Sociologija ima dvostruku istoriju. Kao moderna nauka, sa preciziranim predmetom i razvijenom metodologijom, ona se javlja sredinom 19. veka, a kao teorijsko raspravljanje o drutvu, kao drutvena misao ili uenje o drutvu, ima svoj koren u dalekoj prolosti. Meutim, samo se uslovno moe govoriti o periodu nastanka sociologije, o trenutku njene emancipacije od metafizike ili socijalne filozofije. Zbog toga se samo uslovno" moe govoriti i o sociologiji u antikoj ili feudalnoj epohi, mada nije nimalo lake ni osporavati kontinuitet drutvene misli i razmatrati nastanak i razvoj sociologije bez osvrta na istoriju uenja o drutvu u prolosti, zanemarujui pri torn, uticaj ovih uenja na savremenu socioloku teoriju. Otuda je poznavanje istorije drutvenih teorija neophodan uslov za dobro razumevanje sutine i istorije sociologije. Kako sociologiju uobiajeno definiemo kao nauku o drutvu, otvara se novo pitanje: kada nastaje drutvo? Kada se ljudske skupine, grupe i zajednice pretvaraju u drutvo? Da li se antike ili srednjovekovne zajednice mogu smatrati drutvom? Da li se zajednice u kojima drava regulie skoro sve odnose meu pojedincima i brie granice izmeu javnog i privatnog mogu smatrati drutvom u modernom znaenju tog pojma, koji podrazumeva ukupnost odnosa meu pojedincima?
10
Istorija drutvenih teorija
Sva ova pitanja ne mogu biti razmatrana u okviru ovih kratkih uvodnih napomena koje imaju za cilj da nas uvedu u razvojni tok drutvenih ideja. Ma koliko savremena sociologija nastojala da se emancipuje od socijalne filozofije i istorije ideja o drutvu, to nije mogue jer je njen predmet ovek u zajednici, ovek kao drutveno bie, njegovi odnosi sa drugim ljudima, njegovi kulturni usponi i padovi, stalne borbe za opstanak i razvoj njegovih potencija. Mnogi ljudski i drutveni problemi su stari, mnoga iskustva prepoznatljiva, mnoge iste ideje razliito su formulisane. Stare ideje o oveku i drutvu, pogotovo o politikoj i socijalnoj organizaciji, stalna su inspiracija novim istraivaima. Zbog toga se sociologija i njena istorija ne mo gu razumeti bez istorijskog idejnog nasleda. U razvoju teorija o drutvu, u istoriji socijalne filozofije nije lako odrediti prelomni trenutak kada se naputa filozofska, a preuzima naucna osnova sociologije. Moemo sa sigurnou red da od 17. veka, pod jakom impresijom razvoja fizike i mehanike, tenja ka naunosti" drutvene teorije postaje dominantna. Nauka je tada potisnula religiju u objanjenju sveta oko nas, a metafiziku stavila u drugi plan. Politike zajednice su se tokom istorije modifikovale, ali su potrebe za njihovim razumevanjem kontuinirano trajale i uveavale se. Dravni oblici su sve vise inili odnose meu ljudima zavisnijim i sloenijim. Drutvo se postepeno oslobadalo od apsolutne dominacije drave i postajalo posebnim predmetom naunog prouavanja. Uporedo sa tim, oblikovala se i sociologija kao po-
Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku 7
sebna nauka. Ali, uprkos razvoju i promenama, mnoge strukture odnosa meu ljudima i grupama su opstajale, mnoge nove politike zajednice susretale se sa starim problemima odnosa oveka, drutva i drave i, otuda, sa potrebom da se ponovo proitaju stare knjige". Traganje socijalne misli 18. veka za ljudskom prirodom i prirodnim drutvenim poretkom bilo je praeno i nastojanjem da se stvori drutvena nauka na naelima razuma i napretka, koja bi bila isto tako egzaktna kao matematika i prirodne nauke. Takva jedna fizika drutvenih ideja" koja otkriva prirodne zakone drutva" nazvana je razliitim imenima: socijalna fizika",pozitivni moral", pozitivna politika", socijalna fiziologija" i si. Njen predmet je prouavanje drutvene stvarnosti i utvrivanje zakona koji u njoj vladaju i koji poseduju univerzalnost i nunost prirodnih zakona. Socijalni mislioci su nastojali da drutvena nauka bude samo jedan clan jedinstvenog sistema pozitivne nauke, koji ima istu logiku osnovu, iste saznajne principe. Oni su smatrali da prouavanje ljudskog drutva ne bi trebalo da se razlikuje od bilo kog prirodno-naunog izuavanja. Mislioci 18. veka, stvarajui nauku o drutvu na prirodno-naunim temeljima, smatrali su da ona, ne sa mo da koristi progresu oveanstva, ve i da je sama rezultat tog progresa. Tirgo, i potom Kondorse, formuliu zakon o tri stupnja idejnog razvoja oveanstva, koji kasnije prihvataju i Sen-Simon i Ogist Kont, kao jednu od osnovnih ideja drutvene nauke.
72 Istorija drutvenih teorija
Po ovom zakonu, prvi stupanj ljudskog miljenja bio je teoloki. Ljudi su uglavnom personifikovali prirodni svet kad su ga objanjavali, pridajui predmetima i pojavama boansku mo. Mit je bio osnovni oblik tog miljenja. Na drugom, metafizikom stupnju, javljaju se opti pojmovi, grade se metafiziki sistemi, sve se objanjava filozofskom spekulacijom. Tek na treem, pozitivnom stupnju, oveanstvo uvia prave zadatke, izgrauje se nauno miljenje. Svet se objanjava ispitivanjem injenica. Pozitivizam iz prirodnih nauka prodire u nauke o drutvu, nameui im svoju metodologiju, kao osnovno obeleje naunosti. Ceo 19. vek protekao je u znaku dominacije pozitivizma u drutvenoj teoriji, uz obimna empirijska istraivanja. Sen-Simon, Ogist Kont, Herbert Spenser, Karl Marks, Don Stjuart Mil, Luis Morgan i niz drugih pisaca o drutvu nastojali su da na razliite naine, sa razliitim teorijskim okvirima i pojmovnim aparatom, konstituiu nauku o drutvu. Sen-Simon Ann de Sen-Simon potie iz stare plemike porodice, ali se meu prvima odrekao plemike titule za vreme Francuske revolucije. Roen je 1760. godine, a umro 1825. godine, u svom rodnom gradu Parizu. Podelivi svoj ivot izmedu dva veka, on je crpeo veru u progres iz jednog i racionalni realizam iz drugog veka, ugraujui te uticaje u veliku skicu drutvene teorije.
Kao mlad oficir uestvovao je u amerikom ratu za nezavisnost, zajedno sa Lafajetom, kao francuski dobrovoljac. Kada se vratio u Francusku, revolucija je ve poela. Kao svedok i uesnik revolucionarnih zbivanja u Americi Sen-Simon je poneo kritika miljenja o revolucionarnim sredstvima, ali i traganje za najboljim nainima unapreenja drutva. Nije aktivno uestvovao u revolucionarnim dogadajima i sukobima. Njegove su simpatije bile na strani sankilota i radnog naroda", proizvoaa, dok je privilegovane, parazitske stalee prezirao. Strano mu je bilo opredeljenje za odbranu dvora, ali su ga destrukcija i nasilje odbijali od revolucionarnog tabora. Neoekivano, Sen-Simon se latio konjukturnih, lukrativnih poslova: kupovine i preprodaje konfiskovanih imanja i veoma je brzo stekao znatno bogatstvo, koje je isto tako brzo potroio na brojna putovanja, obrazovanje i istraivanja. Iz bede su ga izvukli njegovi bogati uenici, meu kojima je bilo i bankara, i omoguili mu da se sav posveti pisanju raznovrsnih studija. Sen-Simon je uzeo svog talentovanog uenika Ogista Konta za linog sekretara, koji je doprineo sreivanju Sen-Simonovih rukopisa i sistematizovanju njegovih ide ja. Intelektualna saradnja bila je nakon par godina prekinuta uz sporenja o autorstvu pojedinih ideja. Najvie je bilo rasprava: Ko je osniva sociologije: Sen-Simon svojom socijalnom fiziologijom, definicijom drutva i drutvenog sistema, zakonima i pokretaima drutvenog razvoja, ili Ogist Kont, koji je uveo re sociologija kao kovanicu sastavljenu od jedne latinske i jedne grke rei.
14 Istorija drutvenih teorija Jedni su smatrali da se sve ideje o drutvenim naukama u 19. veku nalaze bar u osnovnim klicama" ve kod Sen-Simona, dok su ga drugi smatrali nesreenim kompilatorom". Ovo sporenje o zaetniku socioloke nauke, bilo je povezano sa pitanjem o zaetniku pozitivizma u drutvenim naukama. Zbog toga je Dirkem prednost davao Sen-Simonu kao osnivau sociologije, jer je on prvi usmerio drutvenu nauku ka ispitivanju pozitivnih injenica. Na pozitivistikoj idejnoj tradiciji konstituisala se sociologija kao nauna disciplina. Udeo Sen-Simona u torn poduhvatu je ogroman, ako ne i presudan. Nova drutvena nauka kod Sen-Simona je jo uvek socijalna fiziologija" i fizikopolitika", ali on je ispunjava programom i sadrajem koji joj zadugo odreuje smer. Poto je filozofska i drutvena misao 18. veka revolucionisala drutva, drutvena misao 19. veka mora da ga, pre svega, organizuje - smatra Sen-Simon. Zbog toga je organizacija budueg drutva bila osnovna Sen-Simonova preokupacija, koja ga je i vodila konvergentno ka socijalizmu. Sporno je pitanje koliko se Sen-Simon moe ubrojiti u socijaliste, zadravajui privatnu svojinu i ekonomsku nejednakost? On je izraavao velike simpatije i brigu za radnike, traei u svom delu Novo hrianstvo to vise solidarnosti i humanosti u industrijskom drutvu; osuivao je parazite i eksploatatore, ali to nije dovoljno da bi se svrstao meu socijaliste. Sen-Simonovo industrijsko
drutvo ne razlikuje se bitno od dobro organizovanog i socijalno odgovornog kapitalistikog drutva. Sen-Simon je nastojao da bez teolokih i metafizikih dogmi izgradi naunu" sociologiju, koja e istraivati svet drutvenih injenica", nauno utvrditi zakone drutvenog kretanja, na osnovu kojih e se organizovati i izgraditi budue drutvo. Usvajajui Kondorseov osnovni zakon drutvenog razvoja", izraen kroz tri stupnja razvitka ideja, Sen-Simon ga dopunjuje drutveno-ekonomskim obelejima i znaenjem. Teolokom stupnju odgovara. feudalni poredak, metafizikom stupnju prikladne su drutvene krize i revolucije, a pozitivnom stupnju odgovara industrijski drutveni sistem. Cilj zakonitog progresa u istoriji jeste stvaranje takvog drutvenog poretka koji e biti najkorisniji za opte dobro i najpovoljniji za razvoj svih potrebnih sposobnosti". Svetski savez i mir u svetu preduslovi su za ukidanje eksploatacije i antagonizama, za razmah kolektivnog napora oveanstva radi ostvarenja blagostanja za sve lanove drutva, radi ovladavanja prirodom i radi zamene upravljanja ljudima upravljanjem stvarima". Tragajui za optim sredstvima koja bi drutvo uinila srenim, Sen-Simon ih otkriva u nauci, umetnosti i industrial. Rad uopte, a industrijska proizvodnja posebno, imaju za Sen-Simona najvei znaaj u drutvenom preobraaju. Sve lanove drutva Sen-Simon deli u dve klase: proizvoae i parazite. Klasu proizvoaa ine svi koji na bilo koji nain uestvuju u proizvodnji: fabric ki radnici, zemljoradnici, naunici, umetnici, trgovci,
16 Istorija drutvenih teorija bankari, fabrikanti. Klasu parazita cine uglavnom plemstvo i svetenstvo, zatim inovnitvo i metafiziari". U eseju Parabola, koji je bio sastavni deo njegovog uvenog dela Organizator (,X Organisateur"), Sen-Si mon to plastino prikazuje uporeujui pele i trutove. Pele su istinski proizvoai koji obezbeduju narodu sve to mu je neophodno za opstanak, dok su trutovi dokoliari, vlasnici i rentijeri koji ive od tueg rada. Njihova jedina briga je da vode otmen" ivot, dok proizvoai uveavaju nacionalno blago. Zamislite", pie Sen-Simon, da Francuska u nekoj nesrei izgubi svojih pedeset najboljih hemiara, svojih najboljih pedeset fiziara, svojih pedeset najboljih matematiara, svojih najboljih pedeset pesnika, svojih najboljih pedeset slikara, svojih najboljih pedeset vajara, pedeset najboljih muziara, pedeset naj boljih knjievnika, svojih najboljih pedeset mehaniara, pedeset najboljih inenjera, pedeset najboljih arhitekata, pedeset svojih najboljih lekara, pedeset apotekara, svojih pedeset najboljih pomoraca, pedeset najboljih asovniara, svojih najboljih pedeset bankara, svojih dve stotine trgovaca na veliko, svojih est stotina najboljih odgajivaa, svojih pedeset najboljih kovaa, pedeset najboljih koara, pedeset svojih najboljih rudara, pedeset suknara, pedeset najboljih proizvoaa pamuka, pedeset najboljih proizvodaa svile, pedeset svojih najboljih proizvoaa gvoarije, svojih pedeset najboljih proizvoaa fajansa i porcelana, kristala i stakla, svojih pedeset najboljih brodograditelja, pedeset tampara, svojih najboljih pedeset zidara i stolara, pedeset najboljih livaca i one najsposobnije u nauci, lepim umetnostima, vetinama i zanatima
koji ukupno broje oko tri hiljade naunika, umetnika i zanatlija Francuske". Bio bi to straan gubitak za Francusku, od koga se ne bi povratila u nekoliko generacija, pretvorila bi se u telo bez due", ostajui bez darova talenata, proizvodnje i kreativnosti. Zamislimo sada", nastavlja Sen-Simon, da Francuska sauva sve ove genijalne, darovite i radne ljude, ali da je u jednom danu zadesi nesrea da izgubi kraljevog brata monsenjera vojvodu Agulena, vojvodu od Berija, monsenjera vojvodu od Orleana, vojvodu od Burbona, njihove supruge vojvotkinje od Angulena Berija, Orle ana, Burbona i gospoicu de Konde. Da Francuska iz gubi sve velike slubenike krune, sve dravne ministre, dravne savetnike, da izgubi sve marale, sve kardinale, arhiepiskope i episkope, sve kanonike, sve prefekte i jo deset hiljada vlasnika, najbogatijih meu onima to otmeno" ive. Takva bi nesrea sigurno pogodila Francuze i izazvala bi sentimentalno aljenje zbog stradanja tolikog broj njihovih zemljaka. Ali to ne bi nanelo nikakvu tetu dravi i nikakvo zlo i gubitak drutvu." Sen-Simon je ovom parabolom, bez obzira na izvesna preterivanja, dao izvanrednu socioloku analizu i kritiku parazitskog drutva i vladalakog sistema", pod im on podrazumeva feudalni poredak, suprotstavljajud mu upravljaki sistem", a upravljakim drutvom podrazu meva industrijsko drutvo na socijalistikim osnovama. Iako Sen-Simon nije stvorio socioloki sistem, u njegovom delu mogu se nai skoro svi osnovni elementi
18 Istorija drutvenih teorija jedne socioloke teorije. U spisima: Istorija oveka (Histoire de l'Homme"), Podsetnik o nauci o oveku (Memoire sur la Science de l'Homme") Sen-Simon je izloio osnove svoje sociologije, kao socijalne fiziologije. On se opredeljuje za ovaj naziv da bi istakao da je drutvo neto organizovano i ivo, da ga ljudi neprekidno stvaraju i obnavljaju. Fiziologija je nauka o drutvu, ali i o oveku, torn malom sastavnom delu drutva, ijom aktivnom ulogom ono opstaje. Drutvo je jedinstvo ljudi u kome se oni posveuju zajednikim ciljevima... drutvo je organizovani mehanizam u kome svi delovi, na razliite naine doprinose kretanju celine". Sen-Simon funkcionalno odreduje drutvo, ali ne kao bioloki fenomen, ve kao specifinu pojavu sui generis. Strukturu drusrva Sen/Simon ne vidi kao statinu arhitekturu, ve kao iv i razvojni organizam. Struktura drusrva postoji, ali kao dinamina kategorija, koja se zasniva na vlasnitvu. Temelj socijal ne zgrade", kae Sen-Simon, lei na zakonu koji uvruje vlasnitvo". On odluuje o politikim formama. Parlamentarna vlast je samo forma, oblik vlasnitva je te melj drutvene zgrade". Svojinski odnosi su odluujui u svakoj transformaciji drutvenog sistema. Sen-Simon to jasno formulie: Nema promene drutvenog poretka bez promene u vlasnitvu". On je bio kritiar feudalizma i vladajuih parazitskih klasa u njemu, ali je bio kritian i prema nastupajuem kapitalizmu, i to iz dva razloga. Prvi je bio anarhija kapitalistike proizvodnje, nenauna organizacija drutva i ekonomije, a drugi je bio moralno neopravdano iskoriavanje siromanih slojeva.
U glavnom delu Industrijski sistem (Le Sisteme industriels") i Katehizis idustrijalaca (Le Catechisme des industriels") Sen-Simon sistematski izlae ustanove industrijskog drutva. Uoavajui revolucionarni karakter industrujskog drutva, njegove razvojne potencijale i imanentni progres, Sen-Simon je postao najznaajniji profet i ideolog industrijskog drutva. Budue drutvo", pisao je on, zasnivae se na industriji i bie drutvo industrijalaca". U industrijalce on je ubrajao sve one koji se bave drutveno-korisnim radom, bilo kao fiziki, organizacioni ili intelektualni radnici u oblasti proizvodnje, prometa ili raspodele. Svaki koristan rad predstavlja deo drutvene industrije. Nauka i umetnost su takoe faktori koji uvruju industrijski sistem. Naunici, umetnici i razni artisti ci ne takoe deo armije rada industrijske klase. To nije bilo degradiranje nauke i umetnosti na slukinje industrije, ve obrnuto, njihovo uvoenje u industrijsko drutvo kao intelektualnih i moralnih usmerivaa. Iako je bio filozof industrijalizma, Sen-Simon je kao jedan od najobrazovanijih ljudi 19. veka ostao privren humanistikim naelima i socijalnoj pravdi, pa je u poslednjem delu Novo hrianstvo (Nouveau Christanisme") nastupao u ime nasiromanijih slojeva, posebno radnitva, proglaavajui njihovo osloboenje krajnjim ciljem svojih stremljenja. Snanim humanistikim, a ne samo politikim motivima, Sen-Simon se zalae za oslobaanje radnitva od ekonomske bede, ali ne revolucionarnim sredstvima, ve napretkom nauke i morala. Izbegavajui revolucionarna reenja, Sen-Simon je eleo
20
da obrazovane i bogate slojeve privue ka drutvenim reformama putem materijalne zainteresovanosti, pa zato ne odbacuje privatno vlasnitvo, ve se u njegovim projektima preduzetnici nagrauju ne samo prema svom radu u rukovoenju proizvodnjom, ve i prema svojim finansijskim ulozima. Posle epohe revolucija i nereda, velikih destrukcija i nasilja, Sen-Simon je i eleo i naslutio da dolazi vreme stabilizacije i konstruktivnog napretka. On je predvideo veliku budunost industijalizaciji i organizaciji drutva. Cilj organizovanog industrijskog drusrva, kako ga je Sen-Simon zamiljao, nije bilo ukidanje siromarva ve stvaranje obilja. Ali tu su se javljale pukotine. Organizacija je zahtevala subordinaciju, a ova je ugroavala solidarnost. Pokazalo se da drusrva mogu biti veoma bogata, a istovremenao oskudna u bratstvu i solidarnosti", bogato drutvo sa znatnim brojem siromanih lanova. Sen-Simon je u poetku verovao da duh novog vremena" zahteva uvaavanje interesa i priznavanje postojanja egoizma. U Novom hrianstvu Sen-Simon priznaje da je verovao da je egoizam vaan za bezbednost organizma", ali je bio razoaran dejstvom egoizma na drurvenu so lidarnost". Sen-Simonovo uenje odlikuju dve crte - jedna je zalaganje za nauku, organizaciju i industrijski progres, a druga za oslobaanje od bede i siromatva i stvaranje pravednog drusrva. Ovo poslednje nosilo je u sebi utopistiku elju i nadu, pa se Sen-Simonov uticaj odvijao
u dva pravca: na stvaranje naune teorije o drutvu, zasnovane na napretku nauke i industrije, u emu su ga sledili Ogist Kont, Herbert Spenser, Luis Morgan i drugi utemeljivai sociologije kao drutvene teorije", i u drugom pravcu na razvoj utopijskog socijalizma Anfontena, Bazara, Luja Blana, Prudona, Pjera Lerua, Lasala i drugih, kao alternacije kapitalistikom drutvu sveopte gramzivosti i bespotedne konkurencije". Sen-Simon je bio velika inspiracija raznorodnim socijalistikim uenjima i socijalistikim pokretima, kao i mnogim knjievnicima, poput or Sandove. Sensimonisti su u Francuskoj tridesetih i etrdesetih godina 19. veka razvili irok socijalni i politick! pokret, sa ciljem da reformiu drutvo na pravednijim osnovama. Odlini pisci i publicisti, oni su nastojali da iz Sen-Simonovog uenja istaknu pre svega intersantne socijalistike projekte drutva. Njegovi uenici", Bazar i Anfonten, izdali su knjigu pod naslovom: Doktrina Sen-Simona, u kojoj su znatno radikalizovali Sen-Simonove socijalistike ideje, naroito u gledanju na vlasnitvo, koje smatraju istorijskom kategorijom, bez prava da se svim drutvima i u svim vremenima namee kao sveto pravo". Sensimonisti su obilato koristili mrane slike drutvene stvarnosti, da bi ukazali na bedu i patnju sirotinje i radnitva. Oni su pozivali graanstvo na saoseanje i solidarnost sa paenicima", nastojali su da razvijaju filantropiju, opominjui bogate da je to i u njihovom intere-
su. Mnogi od njih naivno su verovali da e prosvetiti" bogate. Saint Amand Bazard, iveo je kratko i burno u burnim vremenima. Roen u buri Velike revolucije 1791. go dine, doiveo je i Termidor, Direktorijum, Napoleonove ratove, Restauraciju, nove revolucije. Osnovao je karbonarsko, ilegalno drutvo u Francuskoj sa ciljem obaranja Luja XVIII i zbog nereda i zavera osuen je na smrt u odsustvu 1825. godine. Posle Sen-Simonove smrti stao je na elo sensimonistikog pokreta, razvijajui socijalistiku agitaciju protiv restaurirane monarhije. Zalagao se za drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, tvrdei da je jedina pravedna raspodela orua rada, koja e se sprovesti u buduem drutvu, ona koju vri socijalna institucija, koja postaje uvar svih orua proizvodnje, poto ona stoji na elu celokupne materijalne proizvodnje". Bazar je umro 1832. godine, a na elo kole postavljen je Anfonten. Ogist Kont Ogist Kont je prvi upotrebio termin sociologija, spajajui latinsku re socio i grku logia da bi oznaio nauku o drutvu, pa ga mnogi zbog toga smatraju osnivaem sociologije. Videli smo, meutim, da su, bez obzira na sam naziv nauke, ve krajem 18. veka bili dati svi bitni elementi za jednu nauku o drutvu. Uostalom, ni Kont nije u svom glavnom delu Kurs pozitivne filozofije ovaj
23
termin odmah uveo - ve je u prvim trima knjigama upotrebljavao termin socijalna fizika. Ogist Kont je roden 1798. godine u Monpeljeju, u vreme kada se velika Francuska revolucija dovravala. Porodina sredina u kojoj je odrastao bila je tipino provincijska, konzervativna i katolika. Zavrivi gimnaziju u rodnom gradu, Kont se 1814. godine upisao na Politehniku kolu u Parizu, kao etvrti na nacionalnoj rang listi. Nova revolucionarna sredina na politehnici brzo je menjala Kontove politike stavove. Bio je ak izbaen iz kole zbog jedne peticije. Ne uspevi da ostvari planirano putovanje u Ameriku, Ogist Kont se okrenuo temeljnom prouavanju francuskih klasika politike misli, dajui uzgred asove matematike znaajnim osobama. Presudni dogaaj koji je uticao na kasniji razvoj Ogista Konta bilo je poznanstvo sa Sen-Simonom 1817. go dine i posao njegovog linog sekretara koji je preuzeo. Njihova intenzivna inelektualna saradnja i prijateljstvo burno je prekinuto nakon sedam godina, 1824. godine, zbog navodnog Sen-Simonovog preuzimanja autorstva nad nekim Kontovim idejama. Prvi znaajan rad iz tog perioda saradnje sa Sen-Si monom bio je jedan programski tekst: Prikaz naunih radova nunih za reorganizaciju drutva (Prospectus des travaux scientifiques necessaires pour reorganiser la societe") 1822. godine. Kont nastoji da odredi dubinu krize politikih poredaka u Francuskoj i Evropi i iznosi plan
24
kako da se nizom teorijskih radova politika podigne u rang egzaktnih nauka". Posle raskida sa Sen-Simonom, Kont je objavio nekoliko radova u kojima najavljuje svoj Kurs pozitivne filozofije (Cours de philosophic positive") 1826. godi ne, koji e u konanoj formi u est knjiga objaviti 1842. godine. U meuvremenu se oenio i razveo, nekoliko godina bio u krizi", naao se u sukobu sa delom francuskog naunog mnjenja koje ga je osporavalo, i posebno sa Akademijom nauka, koju je optuivao da ignorie pozitivni duh" u nauci. Nije dobio mesto predavaa na Politehnikoj koli, koje je prieljkivao. U pomo mu je moralno i materijalno pritekao Don Stjuart Mil, iz Engleske, kao i Emil Litre i Felisite Lamenas iz Francuske, koji su cenili njegovu pozitivistiku orijentaciju u naunoj metodologiji. Za Konta nije bilo mesta ni na Univerzitetu ni u Akademiji, mada je malo pravde ipak stiglo sa zakanjenjem jer se danas njegova bista nalazi na ulazu u Sorbonu. Razoaran, Kont je postajao, u politikom pogledu, sve konzervativniji, Monteskije i Kondorse su mu bili sve dalji, a de Bonald i de Mestr sve blii. Za vreme februarske revolucije 1848. godine podjednako je kritikovao i konzervativce i socijaliste, ali je tri godine kasnije pozdravio dravni udar Napoleona III, a 1855. objavio je Apel konzervativcima da se odupru revolucionarnim pokretima liberala i socijalista. Kont je eleo stranku istinskog reda", dovoljno udaljenu i od restauracije i od revolucije, koja bi idejno ini-
la sintezu katolicizma i pozitivizma i obezbectivala sklad izmedu reda i progresa. Sentimentalna, intenzivna veza sa religioznom Klotildom de Vo, koja se 1846. zavrila njenom smru, dodatno je mogla uticati na Kontovo dalje filozofsko usmerenje, naroito ka izgradnji pozitivne religije oveanstva". Kont je od 1851. do 1854. godine objavljivao poslednje svoje veliko delo: Sistem pozitivne politike (Systeme de politique positive"), koje u podnaslovu objanjava da je to Rasprava o sociologiji koja ustanovljuje religiju coveanstva, ime on zavrava najavljenu duhovnu obnovu". Religija oveanstva se instalira sa svim elementima religiozne zajednice: ima svoj kult Velikog Bia, svetenstvo sa Kontom kao vrhovnim svetenikom, novim Kalendarom. U torn svojstvu vrhovnog verskog poglavara" Kont pie poslenicu ruskom caru Nikolaju I i velikom veziru Osmanskog carstva sa pozivom da preu na novu religiju oveanstva". Kada je 1857. godine umro u Parizu, bio je veoma malo poznat u francuskoj akademskoj javnosti. Pozitivni duh" koji je ve u Enciklopediji bio dominantan, kao i tenja ka sistematizaciji naunih zakona, omoguili su Kontu da u torn duhu sprovede sistematski pregled nauka u kojoj je nala mesto i sociologija. Matematika, astronomija, fizika, hemija, fiziologija i sociologija predstavljaju istovremeno razvoj pozitivnog znanja koje se kree od prostog ka sloenom. Sociologija je najmlaa nauka i pojave koje ona istrauje su najslo-
enije. Sve drutvene pojave su svestrano povezane sa drugim pojavama kako u strukturnom tako i u dinamikom pogledu". Socijalna statika" i socijalna dinamika" su dva osnovna elementa Kontove sociologije. Prvi izraava red i poredak, a drugi progres. Ova dva elementa su neotuiva i komplementarna. Progres je postepeni razvitak reda", a red se ostvaruje u progresu". Drutvo, kao organska celina, predmet je socijalne statike, koja prouava funkcionalnu povezanost njegovih delova. Ovu povezanost odrava drutvena saglasnost (consensus social), koja predstavlja spontanu harmoniju svih delova drutvenog organizma. Drutvena sagla snost nastaje preko zajednikih ideja koje su doprle do pojedinaca i usaglasile njihove interese i njihovu delatnost. Tako nastaju drutvene tvorevine. Najelementarnija tvorevina je porodica kao osnovna elija drusrva. Nuni zakoni neprekidnog razvitka oveanstva predmet su socijalne dinamike. Kont drutvenu istoriju oveanstva svodi na istoriju ideja, usvajajui Kondorseovu i Sen-Simonovu periodizaciju. Napredak ljudskog duha od teolokog, preko metafizikog do pozitivnog (zakon o tri stupnja), osnovni je zakon socijalne dinamike. Kont je isticao praktini znaaj sociologije, mogunost primene njenih rezultata u politikom ivotu i ljudskoj akciji. Smatrao je da je cilj sociologije da predvidi tok dogaaja kako bi se mogla usmeriti drutvena akcija. Ovo je Kont izrazio naelom: znati da bi se predvidelo; predvideti da bi se moglo (Savoir pour prevoir, prevoir pour pouvoir"). Kont je verovao da sociologija moe
27
da suzbije revolucionarne ideologije, da e ona svojim duhom pozitivnog znanja savladati duh pobune i samovolje" i stvoriti vrste norme za oblikovanje drutva. Duhovna mo tako stvorenog drutva jeste sama pozitivna nauka koja bi kao religija obuhvatila itavo oveanstvo. Tako je Kontova pozitivna sociologija zbog svog konzervativizma zavrila kao konzervativna utopija. Kontov ambiciozni projekat izgradnje sociologije kao pozitivne drutvene nauke kretao se od velikih nada i odobravanja do potpunog osporavanja. Osnovni nesklad bio je u tome to je Kont insistirao na naunom statusu injenica, na pozitivizmu, a ostao je ipak u granicama socijalne filozofije. U glavnom delu Kurs pozitivne filozofije (Cours de philozophie positive") Kont sociologiju vidi kao nauku koja moe da nauno predvia i na osnovu toga omogui praktino delovanje. Smatrao je da sociologija omoguuje spontanu harmoniju izmeu delovanja i miljenja, izmeu aktivnog i spekulativnog stava u ivotu. U sledeem delu: Sistem pozitivne politike (Systeme de politique positive"), Kont se sve vise udaljava od pozitivistike sociologije i pribliava metafizici politike i morala. Kontova oigledna zasluga za sociologiju je to je osamostalio" fenomen drutva, kao realnog i konkretnog totaliteta, kao neeg to se ne moe svesti na druge fenomene, to ima svoje zakonitosti, ime je sociologiji obezbeeno samostalno mesto u sistemu nauka. Verovao je da je mogue stvoriti od sociologije egzaktnu na uku zasnovanu na injenicama dobijenih posmatranjem
28
i eksperimentisanjem, ali nije eleo da je po ugledu na prirodne nauke lii uticaja kulture, vrednosti, ideja i psihologije. On je odbacio tendencije panmatematizma", kojim se sve nauke podvrgavaju kvantitativnoj analizi i izraavanju putem matematikih formula. On nije prenebregavao ulogu drutvenih pravila izraenih kroz religiju, moral, kulturu, vaspitanje, i time je anticipirao kasniju teoriju o socijalnoj kontroli". Kont je insistirao na otrom razlikovanju drusrva, drave, vlasti i nacije, ali u konkretnim analizama prevagu je odnosila dominantna uloga drave. Prvo naelo njegove politike teorije je da drutvo nije mogue bez politike organizacije, bez drave". Suverena vlast je neophodna da bi politika zajednica opstala. Kont je bio protivnik drutvenog individualizma". Prvi oblik drutvenosti nastaje u porodici, koja je istorijski gledano bitno uticala na stvaranje osnovnih drutvenih i psihikih osobina koje su na kraju dovele do formiranja drave. Drutvo ne moe dalje da se ralani na pojedince. Kao to mu je bio stran individualizam, stran mu je bio i liberalizam, pa je sve vise prihvatao konzervativne teorije De Mestra i Bonalda sa osloncem na porodicu, dravu i naciju, udaljavajui se od uenja svog uitelja Sen-Simona. Kont je oveanstvo video podeljeno u dve klase, brojano nejednake, ali jednako neophodne: klasu preduzetnika, koncentraciju upravljaa, bogatih i potovanih; i klasu radnika koji izvravaju zadate poslove za koje su plaeni, ne marei za sudbinu drusrva. Konzervativni politick! stav, sa godinama je preovladao u Kontovoj
drutvenoj teoriji. On se direktno izjanjavao protiv demokratije, istiui da proizvoljnost narodnih odluka ne treba da zameni proizvoljnost kraljevskih odluka". Delo Ogista Konta najbolje izraava dubinu politike i duhovne krize u koju su upala evropska drutva poetkom 19. veka. Hiljadugodinji drutveni obrasci du hovne vladavine crkve i politike moi monarha bili su srueni i teko su se obnavljali. Stalni ustavni potresi u Francuskoj najbolje su ilustrovali krizu poretka i vrednosnog konsenzusa. Ogist Kont je eleo da okona krizu, a spasi poredak. Njegova enja za redom iporetkom bila je osnova njegove intelektualne aktivnosti. Medutim, nije se mogao odrei prosvetiteljskog naslea, pogotovo ideje progresa koja je omoguavala drutvenu dinamiku. Kont je prihvatio Sen-Simonovu ideju organizacije dodajui joj staru katoliku ideju zajednice i pomou njih stvarao pretpostavke jedinstva. Novi drutveni poredak temeljio bi se na pozitivno filozofiji, pozitivnoj nauci, pozitivnoj politici, ali i na pozitivnoj religiji. Iz ovih premisa Kont je logino izveo konzervativne politike zakljuke. Samoj sociologiji Kont je postavio izvesna ogranienja. Proglaavao je sociologiju pozitivnom naukom, oslobaajui je od apstraktne filozofije kao nauku o injenicama, na jednoj strani, a na drugoj je udaljavao od empirijskog istraivanja, shvatajui drutvo kao monistiki i harmonini beskonfliktni totalitet, kome pozitivna religija obezbeduje konsenzus. Iz toga je sledio njegov antiindividualistiki stav, nesposobnost da se uoe brojni
30
drutveni odnosi i drutvene grupe, pored jedinih koje je on video: porodice i drave. Herbert Spenser Herberta Spensera, engleskog filozofa 19. veka, mnogi smatraju takoe jednim od osnivaa sociologije. On je meu prvima prihvatio Kontov termin sociologija, i pozitivizam prihvatio kao idejni i metodoloki temelj za drutvenu teoriju. Ali ovim se iscrpljuju glavne slinosti Kontove i Spenserove teorije. Ideja evolucije i analogije biolokog organizma sa drutvenim organizmom daju poseban peat Spenserovoj sociologiji. Njegov relativno dug i aktivan ivot (od 1820. do 1903. godine) dozvolio mu je da detaljno razvije svoju drutvenu teoriju i da evoluira u mnogim shvatanjima. Spenser je poticao iz veoma imune i poznate poro dice. Poput Isaka Njutna, Dona Stjuarta Mila ili kasnije Bertranda Rasla nije pohaao redovnu kolu ve je imao privatne uitelje sve dok nije stasao za univerzitet. Kao jedinac, bio je predmet posebne oeve brige i nadzora nad njegovim obrazovanje. Ovo je ostavilo traga na preteranu Spenserovu samouverenost i antiautoritarnost, tako estu kod ljudi koji nisu bili podvrgnuti kolskom autoritetu. Poetak Spenserove karijere nije obeavao socioloku usmerenost. Fizika i primenjena mehanika bile su njegov izbor, postao je prvi inenjer londonske eleznice, koja je krila put brzoj engleskoj industrijalizaciji.
Nakon jedne decenije Spenser je naglo promenio interesovanje, napustio eleznicu i preao u urednitvo asopisa Ekonomist. Rezultat bavljenja drutvenim pitanjima u asopisu bilo je prvo Spenserovo sistematsko socijalno-filozofsko delo: Socijalna statika (Social Statics"), 1850. Polazei od teorija prirodnog prava o jednakim i slobodnim ljudima", Spenser je nastojao da primenom evolutivnog posmatranja drutvenih fenomena dode do moralnih principa" politikih zajednica. Kao rezul tat Spenser navodi samo skup individualnih prava u koje spadaju: privatna svojina, pravo na slobodu privredivanja, opte pravo glasa, pravo na zatitu od drave, jednako pravo svim prirodnim resursima, (nacionalizacija prirodnih bogatstava). Mnoge vidove siromatva i bede u drutvu Spenser objanjava pomanjkanjem linih sloboda, ali i privatnom svojinom nad prirodnim resursima, koji po prirodnom pravu pripadaju svim ljudima. Prirodna prava odreuju granice do kojih pojedini ljudi mogu da ostvaruju svoje ambicije na raun drugih ljudi. Ova shvatanja Spenser je u poznim delima sve vise relativizovao ukoliko je prihvatao analogije bioloke evolucije i posebno teoriju prirodnog odabiranja. (Povodom jedne Darvinove napomene da je mnoge inspiracije o evoluciji preuzeo iz drutvenih teorija, misled verovatno i na Spensera, Marks primeuje da je Darvin meu zverima i biljkama prepoznao svoje englesko drutvo, sa njegovim tritem, Hobsovim ratom svih protiv svih" i Maltusovom borbom za opstanak". Dodajui da je slino i kod Hegela graansko drutvo duhovno ivotinj-
32
sko carstvo, a kod Darvina je ivotinjsko carstvo nalik gradanskom drutvu"). Spenserova nauna radoznalost odvela ga je ka pokuaju izgradnje sintetikog filozofskog sistema" izloenog 1862. godine u Prvim principima (First Principles"). U ovom delu Spenser je izloio sve temeljne stavove svoje sintetike filozofije, ukljuujui i zakon opte evolucije. Spenser je opisao evolutivni put svih fenomena, od vasionskih do organskih i drutvenih. U vremenu, od poetka izlaska Kontovog Kursa pozitivne filozofije, 1832. do Spenserovih Principa sociologije, 1876. godine dolo do velikih biolokih otkria (lajdena, vana, Kolikera, Darvina). Zbog toga se sociologija pribliavala biologiji, gradei analogije sa biolokim organizmima. U delu svoje sociologije koji bi odgovarao Kontovoj socijalnoj statici, Spenser uporeuje drutvo i organizam. U drutvu, kao i u organizmu, prilagoavajua borba za opstanak stvara nove funkcije i nove organe. Oni organi koji su ostali bez funkcija izumiru. I drutvo i organizam predstavljaju agregate elija koje su nuno udruene radi borbe za opstanak. Medutim, Spenser uvida i znaajne razlike drusrva i organizma. U drutvu pojedinci su prostorno odvojeni, a delovi organizma su neposredno povezani i neodvojivi; u drutvu je svest rasporeena u jedinkama, u organizmu je koncentrisana u jednom organu - mozgu.
Ali pored ovih ograda, Spenser je esto prenosio bioloke principe na drutvene pojave. Osnovni zakon razvitka drutva Spenser je preuzeo iz biologije, mada je ideju evolucije izloio pre Darvina. Spenser je evoluciju drutva primenio na Lamarkov za kon evolucije: od agregata do sistema, tj. od jednostavnog do sloenog. On je u svojoj sintetikoj filozofiji izloio opti zakon kretanja od svemira do drutva i oveka. U prvom znaajnom sociolokom spisu Drutvena statika (Social Statics"), Spenser je uveo razliku izmedu drutvene strukture i drutvene funkcije, to je imalo znaaja za kasniji razvoj socioloke teorije. Osnovne principe svoje sintetike filozofije Spenser je izloio u Prvim principima (First Principles"). Istorija oveanstva ide od jednostavnih grupa - hordi - slabo povezanih, prema sloenom i povezanom industrijskom drutvu koje, za razliku od horde koja poiva na militarizmu i prisili, poiva na naelima slobode, ugovora, naune kritike i pravednosti. Osnovni zakon drutvene dinamike, evolutivnog puta u razvoju oveanstva, predstavlja pretvaranje militaristikog drutva u industrijsko. Kao i mnogi socijalni mislioci 19. veka, i Spenser je bio impresioniran emancipatorskim potencijalom indu strijskog sistema, njegovim mogunostima da se brzo preobrazi i omogui slobodno drutvo. Spenser je prvi sociolog koji je nastojao da izgradi tipologiju drutva. Uveo je i kategoriju institucija u sociologiju, razlikujui domae, obredne, crkvene, politike, profesionalne i industrijske institucije.
34 Istorija drutvenih teorija Meutim, Spenser je jasno razlikovao drutvene od politikih organizacija. Pomou drurvenih organizacija mogue je reformisati drutvo bez prisile, dok najjaa politika organizacija, drava, to pokuava samo silom i time esto remeti reforme. Kao izraziti liberal, Spenser je radikalno zastupao ekonomsku teoriju laissezfaire, to je bilo u skladu sa njegovim bihevioristikim shvatanjem o tetnosti meanja drave u drutvene i ekonomske procese. U delu ovek naspram drzave (The Man versus the State"), objavljenom 1884. godine, Spenser objanjava svoj stav datim drutvenim prilikama: pomanjkanjem strunog znanja i inteligencije dravnih funkcionera, niskim stepenom politikog morala, nesposobnou biraa da se razumno opredeljuju pri izboru dravnih funkcionera, shvatanjem dravne vlasti da je sama sebi cilj, a ne sredstvo za postizanje drutvenog cilja. Takva drava ne uliva poverenje da moe korisno da intervenie u bilo kojoj oblasti. Za razliku od Konta, koji je odbacivao teoriju drutvenog ugovora kao fikciju, Spenser se njoj vratio da bi filozofski stvorio legitimitet vlasti. To je razumljivo jer je Kont stvarao u Francuskoj, u vremenima restauracije i pod uplivom postrevolucionarnog konzervativizma, a Spenser u liberalnoj Engleskoj, u komunikaciji sa liberalnom milju Bentama i Mila. Spenser je izloio socioloko shvatanje individualistike politike filozofije po kome je drava u slubi pojedinca, bez prava meanja u drutvene procese.
35
Spenser je pruio, verovatno, jedno od najboljih objanjenja organske teorije o dravi i put drutvene evo lucije od vojnih ekspanzija, preko industrijskog razvoja do moralnog napretka. Bez obzira na radikalan stav o nemeanju drave, Spenser je veoma mnogo doprineo razumevanju sloenih odnosa izmedu drave, drutva i pojedinca. Mnoge socioloke termine kojima danas operie socioloka teorija, poput drutvene funkcije", drutvene integracije", drutvene strukture", uveo je Spenser. Spenserov uticaj na anglosaksonsku sociologiju bio je ogroman. Mnogi socioloki pravci nalazili su inspiraciju u Spenserovom delu. Zanimljivo je da su Spenserove ideje dole u Srbiju u 19. veku preko dela Principi istorije filozofa Boidara Kneevia. Poetkom 19. veka Spenserov uticaj na liberalnu teoriju bio je sve manje primedvan, za razliku od sve veeg uticaja na socijal-darvinistike", pa i na rasistie doktrine, zbog pozivanja na nejednakost meu ljudima i delovanje prirodnog odabiranja, koje daje prednost najj a d m i najboljim. Luis Henri Morgan Razvoju sociologije doprinele su i druge nauke koje su se bavile ovekom. Pored istorije, ekonomije i politi ke, veliki uticaj imale su i antropologija i psihologija. Medu antropolozima posebno mesto zauzima Luis Hen ri Morgan, dje je delo Staro drutvo (Ancient Society") imalo veliki uticaj na mnoge socioloke i antropoloke
36
teorije. Morgan je skrenuo panju sociolozima na istorinost drutvenih institucija. Ve svojim prvim klasinim delom: Sistem krvnog srodstva i afiniteta oveka u porodici, Morgan je, istraujui ivot u primitivnim plemenima, pokazao kako su se institucije braka, porodice i plemenske zajednice razvijale. Istraivanjima na terenu" on je pokazao sociolozima kako se neposredna istraivanja drutvenog ivota kod Irokeza mogu iskoristiti za teorije o primitivnom drutvu, koje potkrepljuju evoluciju drutva. Vrio je brojna istraivanja ivota i obiaja Indijanaca irom Amerike i sakupio veliki empirijski materijal. Rezultat tih istraivanja je Morganova teorija o drutvenoj i kulturnoj evoluciji. On je uspeo da prikae kako i zato kulture evoluiraju. Poput Darvina, i Morgan je, iz naunih razloga morao da odbaci hriansku teologiju o postanku oveka i usvoji princip evolucije. Zbog toga je morao da ulazi u brojne polemike sa predstavnicima teoloke i konzervativne misli. Znimljivo je da je Karl Marks visoko cenio Morganove radove, naroito Staro drutvo, i eleo da o njemu napie poseban spis. Ali kako to nije stigao zbog teke bolesti, posle njegove smrti Fridrih Engels je napisao zapaeno delo: Poreklo porodice, privatne svojine i drzave (Der Ursprung der Familie, des Privateigenthums und des Staats"). Tek sa Morganom drutvena nauka je dobila potpunu, naturalistiku teoriju drutvene i kulturne evolucije. Morgan je pokazao kako je razvojem tehnologije dolo do promena drutvenih institucija. Ve iz naina ishrane, prelaskom sa sirove i divlje hrane na spravljanje hra-
ne od poljoprivrednih proizvoda, pratimo prelaz od institucija plemenskog drusrva ka institucijama graanskog drusrva. Umesto klana i plemena, na istorijsku scenu stupa politika drava. Morganova teorija o evoluciji porodice i tipologija brakova, koji su se razvijali od potpune neregulisanosti, preko grupnih brakova, poligamnih i monogamnih do patrijarhalnih brakova u zajednikom ivotu. Brojna antropoloka i socioloka istraivanja u preivelim patrijarhalnim plemenima potvrdila su mnoge Morganove zakljuke, mada su neki modifikovani ili naputeni. Meutim, Morganova metodologija istraivanja i osnovni evolutivni principi trajni su doprinos nauci o drutvu. Morgan je u klasifikaciji drutava polazio od drutvene organizacije. U istoriji ljudi naao je dva osnovna tipa: antiko, primitivno, staro drutvo i graansko, moderno drutvo. Prvi tip drusrva Morgan naziva societas, a drugi civitas. Prvi tip je bio zasnovan na linim, rodbinskim vezama, a drugi na teritoriju i imovini. U societasu ovekova uloga je odreena rodbinskim vezama, u civitasu - ovekova uloga i status odreeni su mestom njegovog prebivalita, gradom, dravom i odnosom pre ma imovini. Socioloki je znaajna i Morganova analiza evolucije institucija naslea i svojine. Nasleivanje je evoluiralo od prava plemena da zadri stvari pokojnika, do iskljuivog prava najbliih srodnika na naslee. Pravo svoji ne je, meutim, unelo najdublje promene u drutvenoj evoluciji. Razvoj pojma o svojini uveo je, po Morganu, ropstvo kao instrument za proizvodnju svojine. Usposta-
38
vljanjem privatne svojine dolo je do promena ureenja drutva. Sloboda i jednakost, kao vrednosti sociotesa, uvoenjem svojine zamenjeni su nejednakou, porobljavanjem, podelom na vladajue i potlaene klase, na aristokrate i robove. Dravna vlast i zakoni", kae Mor gan, poput Rusoa, uvedeni su prvenstveno u vezi sa stvaranjem, zatitom i uivanjem svojine". Morgan, kao dosledni evolucionista, svojinu, kao i druge institucije modernog drutva, smatra istorijski prolaznim. Kao to poznajemo drutva koja su harmonino i dugo funkcionisala bez privatne svojine, moemo zamisliti drutva i u budunosti za koje svojina nee biti svetinja" i koja e funkcionisati bez nje. Vreme koje je proteklo od poetka civilizacije samo je deli vremena od postanka oveka. Drutvo kome je samo stvaranje imovine krajnji cilj raspae se, jer takva tenja sadri elemente samounitenja. Demokratska uprava, bratska solidarnost u drutvu, jednakost u pravima i privilegijama i opte obrazovanje predstavljaju naredni, vii stupanj drutva kome stalno tee iskustvo, inteligencija i znanje. To e biti ponovno radanje slobode, jednakosti i bratstva starog gensa samo u vioj formi", zakljuuje Morgan.
Socijaiistike i komunistike utopije

Drugi tok drutvene misli, podstaknut Sen-Simonom, koji nije imao iskljudvo ambicije da srvara doktrinarne teorije ili drutvenu nauku, ve i da na osnovu teorije reformie drutvo, zavrio je u socijalistikoj utopiji. Meutim, uticaj socijalista utopista, pre svega arla Furijea, Roberta Ovena, Prudona i brojnih njihovih sledbenika na drutvenu misao 19. veka nije bio znaajan samo teorijski, ve je bio podsticajan i zbog konkretnih projekata reforme drusrva. Uporedo sa liberalnim i konzervativnim teorijama, razvijala se i socijalistika, reformistika i utopijska drutvena teorija, iji je uticaj prepoznatljiv u mnogim elementima kasnijih teorija. Reakcija na prosvetiteljstvo i revoluciju nije se ispoljavala samo kroz politiku romantiku, konzervativnu restauraciju i kleromonarhistike pokrete ve i kroz reformatorske, utopistike, mahom socijalistike projekte reformi drusrva. Neki od tih projekata su bili eksperimentalno, privremeno realizovani, imali su pristalice i sledbenike, ostavljajui u naslee drutvenoj misli mnoge zanimljive i korisne ideje. Zasluga je ovih reformatora to su ouvali neprekidnu tenju za unapreenjem drusrva i podstakli razmiljanja o moguoj budunosti.
40
Brojni su istorijski razlozi bujanja utopijskih proje kata u 18. i 19. veku. U ekonomskom smislu bila je to najava industrijskog sveta koji je lomio ustaljene obrasce patrijarhalne porodine privrede, cehovskog zanatstva i inertne poljoprivrede. Obraivanje zemlje prestajalo je da bude najvanija i najisplativija privredna delatnost, seoske radne mase traile su preivljavanje u nastajudm grubim industrijama, pastoralnu sliku sela zamenjivala je dimom obavijena gradska naseobina. Ideoloki motivi su bili dvostruki. Jedni su dolazili iz nostalgije za moralnom istoom ranog, izvornog hrianstva, utemeljenog na vrednostima jednakosti i pravednosti, a drugi su bili protest protiv teko podnoljive stvarnosti despotskih sistema neslobode i izrabljivanja. Sari Furije Sari Furije je svrstavan u socijaliste utopiste, to on jeste jednim delom, ali je mnogo vise od tog odreenja i po mnogo emu jedinstven drutveni reformator. Po originalnosti i smelosti ideja i praktinim pokuajima ostvarenja svojih socijalnih projekata, kao i po anticipacijama buduih reenja Furije je pisac iznad svog vremena. Genijalni samouk, prouavao je mnoge nauke i nastojao da izgradi pozitivni projekat za napredovanje ljudskog roda. Furije je roen trgovakoj porodici u gradiu Bezansonu 1772. godine. Ostavi veoma rano bez oca, u devetoj godini, morao je po odluci majke da napusti kolu i zaposli se u trgovakoj firmi. Meutim, njego-
Socijalistike i komunistike utopije 4
va je radoznalost vapila za uenjem i naukama, ali je ipak mladost proveo u trgovakim radnjama, bavei se dosadnim poslovima, uzgred se samoobrazujui. Kada je postao punoletan i dobio svoj deo naslea, otvorio je samostalnu trgovaku kuu u Lionu. Ali kada je naredne 1793. godine izbio Lionski ustanak protiv Konventa, republikanska vojska, pod rukovodstvom Fuea, brutalno je razorila grad. U optem haosu Furije je izgubio svu imovinu i ponovo postao sitni trgovaki slubenik. Furije pie kako mu je jabuka, kao i Njutnu, pomogla da otrije drutvene zakone u prividnom haosu: ,,tu jabuku vrednu slave, platio je etrnaest sua putnik, koji je veerao sa mnom u jednom pariskom restoranu, a ja sam upravo dolazio iz kraja gde se za te pare moglo dobiti sto jabuka. Tada sam poeo da sumnjam kako postoji duboki nered i haos u mehanizmu industrijske civilizacije". Gledajui unitavanje neprodatih proizvoda da bi se odrala cena, dok mase stanovnitva gladuju, Furijeu je izgledalo kao da ljudski rod tone u drutveni haos optereen uasnim snom o civilizaciji". Furije smatra da civilizacija" ne moe biti naa sudbina, poev od naina proizvodnje i razmene do lane porodine zajednice i ekskluzivnih" brakova. Na jednoj strani vidimo trgovaku razuzdanost ili slobodnu konkurenciju, pljakanje drutva putem trgovine, steajeva, berzanskih prevara, bankarskog lihvarstva, na drugoj strani vidimo neskladne porodice koje mukarcima nu de samo dosadu, a enama i deci samo ropstvo".
42
Furije sa posebnim arom kritikuje trgovinu, koju naziva umetnou laganja". On smatra da trgovci u drutvenom poretku igraju ulogu bandi povezanih pirata", jata razbojnika koji unitavaju zemljoradnju i manifakturu. On kritikuje ekonomiste merkantiliste koji, hvalei trgovinu opravdavaju pljaku i potdnjavanje celokupnog ljudskog roda finansijskoj oligarhiji. emu tehniki napredak ako ovek ne moe da uiva u njemu u svakodnevnom ivotu, pita Furije. On kao pravi hedonista uzvikuje: ovek je roen za sreu", inae bi svet bio nerazumljiv i besmislen! Treba samo pronai univerzalni zakon poput gravitacije, po kome bi itavo drutvo bilo dovedeno do harmonije delovanjem univerzalnog privlaenja" usled slobodnog razvoja strasti u oveku. Umesto moralistikog naklapanja treba drutvo prilagoditi strastima, jer su one prirodne i pokreu oveka. Moralisti govore o ljubavi kao da u njoj vlada stalnost i vernost, osobine koje su nespojive sa eljama prirode i zamorne su za oba pola, tako da im se nijedno slobodno bie ne podvrgava". U istoriji drutvenih ideja Furije zauzima i visoko mesto radikalnog borca za osloboenje ena. Formulaciju da je stepen emancipacije ena u jednom drutvu mera slobode tog drusrva", koju je istakao August Bebel, u veoma popularnoj socijalistikoj knjizi Zena i socijalizam, prvi je upotrebio Furije. Za razliku od ranijih utopista, iz vremena renesanse ili prosvetiteljstva, koji su utopiju isticali kao izolovani eksperiment koji esto karakterie samostanska askeza,
Socijalistike i komunistike utopije
43
Furije je matao o optem progresu i preobraaju oveanstva. Sa rusoovskim patosom, ali sa slobodnijom fantazijom, on kritikuje postojeu civilizaciju i njene kljune karakteristike u koje spada i porobljenost ena u brakovima, koji su samo prikrivena prostitucija". Fu rije smatra da je askeza suprotna prirodi jer su strasti sutina ljudske prirode pa bez njihove slobode nema ni slobode oveka. Furijeova antropologija polazi od toga da su ljudi po prirodi nejednaki, sa razlidtim strastima: agresivnim i sebinim, sa eljom za dominacijom i isticanjem. Te prirodne crte se ne mogu nasilno menjati. On prihvata univerzalni zakon borbe suprotnosti" i veruje da e samo primerom koji pruztyufalansterije sa udruenim i radosnim radom" doi do velikog preobraaja nehumane, porobljivake civilizacije u harmonini ivot zadovoljstva". Sve e biti mogue, slane morske vode preraivae se u slatke, pustinje e se pretvarati u zelene plodne baste, mora e se povezivati prokopanim kanalima. Potrebno je nai samo mudre investitore koji e podrati ovaj veliki preokret, podravajui prve zaetke novog harmoninog sveta". Oslobaanjem prirodnih strasti sloboda u novom poretku postaje opta. Jedno od osnovnih prava je i ljubavna sloboda, koja podrazumeva ukidanje svih zabrana. Ljudi mogu da izaberu koji hoe oblik: monogamnu vezu, promiskitet, grupne veze, ali uvek uz puno potovanje slobode i toleranciju. U Furijeovoj utopiji nema krutih formi, mogua je i privatna svojina i nasledstvo i imovinska nejednakost,
44
pod uslovom da to ne dovodi do kvarenja harmonijskog, zadrunog poretka, da ne izaziva antagonizme. Furije je svoje glavno delo: Teorija etiri pokreta i optih sudbina (Theorie des quatre mouvments et des destinees generales") pripremao nekoliko godina, a kad se pojavilo, zbunilo je sve svojom originalnou, jer je otkrivalo nove forme drutvenosti, nove psiholoke dimenzije u drutvenim procesima, afirmisalo spontanost zadovoljstva i prezir prema postvarenom, okotalom i lanom poretku. Zato ne udi to je Furije, posle vise od jednog veka, u studentskim i omladinskim pokretima esdesetih godina 20. veka ponovo naao svoje simpatizere. Smatrajui ljubavnu strast trajnim pokretaem drutvenih odnosa, Furije veruje da od formi ljubavnih od nosa zavisi karakter drutva. On svoja istraivanja usmerava ka pronalaenju tipa drutva u kome porodica nee biti osnovna i kljuna elija. U Teoriji etiri pokreta on kritikuje opsesivni sistem ljubavi i nagovetava novu progresivnu porodicu", obrazovanu od mukih i enskih grupa koje zajedniki privreuju i troe, zajedniki vaspitavaju decu i zahvaljujui ljubavnoj slobodi ena, vise ne znaju za obavezne monogamne brane odnose". Kao i drugi njegovi savremenici sa poetka 19. veka, Furije je na drutvo gledao istorijski razvojno, nastojei da klasifikuje istorijske periode. Prvi period je eden ili divljatvo; drugi - industrija, ali neprijatna i rasparana, u patrijarhatu sa sitnom industrijom, u varvarstvu sa
srednjom industrijom i civilizaciji sa krupnom industrijom; trei period drutvene, privlane industrije, naziva garantizmom poluasocijacija. On se dalje razvija u socijalizam kao prostu asocijaciju i harmonizam kao sloenu asocijaciju. Zapaamo da Furije kao osnovu cele ove periodizacije uzima nivo razvitka industrije. Meutim, istorijski period nije prost hronoloki iseak vremena, ve ga odreuje ekonomska karakteristika, slino onome to e kasnije Marks nazivati drutveno ekonomske formacije". Svaki period preivljava razvojnu sudbinu poput oveka: detinjsrvo, mladost, zrelost i starost. Oronulost jednog drusrva samo je najava raanja novog. To je, po Furijeu, zakon drutvenog progresa. Furije u svoje tekstove esto unosi estetika i psiholoka merila za procenu drutava i njihovih etapa. On govori o privlanim, odvratnim, simpatinim i antipatinim drutvima. Industrijalizam je kao proizvod kapitalizma samo jedna etapa u razvoju drutva, poslednja nauna himera", koja dovodi do manije proizvoenja svega i svaega, bez ikakve garancije za proizvoae da e uzeti uea u akumulaciji bogatstva. Najvea je nevolja industrijalizma, smatra Furije, to on srvara antagonizam izmeu interesa individue i kolektiva, izmeu linih i optih interesa. Tako lekar ima interesa da ima to vise bolesnih, tuilac sve vise kriminalaca, arhitekta sve vise ruenja, staklar to vise oluja i razbijenih prozora..." U civilizovanom drutvu, zakljuuje Furije, svaka individua nalazi se u stanju neprekidnog rata sa interesima drugih i itavim drutvom, to svedoi o antisocijalnom industrij-
46
skom poretku. Tome treba dodati i trgovinu, koju Furije slika sa najviim unoenjem negativnih emocija. Ali, Furije nije bio samo kritiar postojeeg drutvenog poretka ve je izgradio novu formu drutvene organizacije, asocijaciju koju naziva harmonijom. Furije je verovao da je mogue rasterati politiki i moralni mrak i na razvalinama neistinitih nauka graditi teoriju sveopte harmonije". Furijeova utopija zamiljena je kao sistem privrednih asocijacija ija je osnovna jedinica/a/cmga, koja je u privrednom smislu spoj poljoprivrede i industrije, sela i grada. Svi uestvuju u radu, ali ne samo iz ekonomske nude ve zbog privlanosti rada", jer e uslovi rada biti takvi da e svi eleti da rade. Najamnina se ukida, jer u asocijaciji nema najamnih radnika, ve samo uesnika u proizvodnji koji dobijaju udeo u akcijama prema svom radu, uloenom kapitalu i talentu, koji su uneli u unapreenje proizvodnje po formuli: pet delova radu, etiri kapitalu i tri talentu. U falangama ostaje privatno vlasnitvo; Furije se uvek zalagao za njegovo odranje. On je kritikovao Sen-Simonove uenike Anfontena i Bazara da su suvie radikalizovali shvatanja svog uitelja predlaui ukidanje vlasnitva i naslea. Ali, vlasnitvo je u falangama ipak neslobodno, jer kolektiv planira i organizuje proizvodnju, vlasnik samo dobija propisani deo za uloeni kapital u akcijama. Furije je zamiljao ceo privredni sistem kao skup falangi koji ine falansteriju. Podela rada je zasnovana na principu privlanosti, tako da svako radi ono to najvie
voli, to dovodi do savrenosti i harmonije. Udruene falansterije preduzimaju ogromne projekte, kao to su kopanje kanala, izgradnja vijadukta preko mora, navodnjavanje Sahare. Furije je verovao u postojanje obilja talenata u narodnim masama. On u delu Teorija etiri pokreta pie: Svako dete obdareno je sposobnou dovoljnom da ga izjednai sa Homerom, Cezarom, Njutnom ili bilo kim drugim... Kada cela zemlja bude organizovana na principima Harmonije i kada broj stanovnika dostigne tri milijarde, bie na zemlji 37 miliona pesnika, jednakih Homeru, 37 miliona naunika jednakih Njutnu, 37 milio na dramskih pisaca jednakih Molijeru, kao i svih drugih talenata koji se mogu zamisliti. Furije je pridavao veliki znaaj sluajnim otkriiraa" navodei primer etiri jabuke": njemu je takoe jabuka pomogla da otkrije raun privlanosti" (calcul de lattraction") slino Njutnu pri otkriu gravitacije. Po red ove dve dobre", Furije navodi da postoje i dve zle", Adamova i Parisova jabuka. Furije je bio udna meavina genijalne matovitosti, olakog i smelog zakljuivanja i naivne vere u primenljivost svojih projekata za napredovanje i usreivanje oveanstva". Njegova mata impresionira, ali njegova naivnost razoarava. Furijeov utopizam karakteriu apolitinost i potpuno negativan stav prema klasnoj borbi i revoluciji. Francuska revolucija i Fueovo guenje Lionskog ustanka 1793. godine izazvali su kod Furijea traumatinu odbojnost prema klasnoj borbi, revoluciji i politici.
Furije nije kao Sen-Simon imao veliki broj pristalica, mada su se neke njegove zadruge" (falansterije) dugo odravale; poslednja je stradala prilikom nemakog bombardovanja Pariza u Prvom svetskom ratu. Viktor Konsideran Konsideran je najznaajniji Furijeov sledbenik, koji je delio osnovnu orijentaciju svoga udtelja: strast za so cijalne reforme i rezervisanost prema politici. Osnovao je brojne falansterije po Evropi i Americi, u jednom trenutku bilo ih je 50 samo u Americi. Ali je prema politici i njenim efektima imao rezervisan stav. U delu: Debakl politike u Francuskoj (Debacle de politique en France", 1836) Konsideran definie politiku kao ukupnost meusobno ratujuih miljenja i teorija o osnovnim principima vladavine, dok politiari samo razmenjuju portfelje zbog navodne dobrobiti nacije". Politiki nestabilna Francuska koja je ila iz revolucije u restauraciju, iz monarhije u republiku, iz republike u monarhiju, a zatim ponovo u revoluciju i republiku, troila je po Konsideranovom miljenju svoje ogromne energije i najbolje ljude. Protivnik klasne borbe i nasilnih promena, Konside ran je predlagao saradnju meu ljudima, klasama, nacijama, kao jedini nain stvarnog napretka ljudskog roda. U glavnom delu: Principi socijalizma, manifest demokratije u 19. veku Konsideran je isticao da je opravdan samo sklad, harmonija i Slobodan razvitak drutvenog poretka".
Socijalistike i komunistike utopije 4 9
Konsideran je pokrenuo asopise Falansterija (,,La Phalanstere") i Falanga (La Phalange"), koje je sa prekidima izdavao od 1830. do 1849. godine, populariui Furijeove ideje i praktine drutvene eksperimentalne reforme. Pokuao je kao i mnogi drugi socijalisti utopisti da u Americi osniva nove zajednice. Verovao je da je Novi svet pogodniji za nove organizacije od tradicionalistike Evrope. Pokuao je u Teksasu da organizuje falansteriju na principima harmonije. U asopisima je kritikovao konzervativce, njihovu krutost, inertnost i sumnjiavost prema svemu novom i naprednom. Pisao je sa ogorenjem: Oni su uvek spremni da postave straara uz svako plemenito oseanje". Revolucionarnim masama je poruivao da pripaze na svoje ratoborne voe, koji ih vode na zauzimanje plemikih zamkova, da se oni prvi u njih ne usele. Naputanje politikog angamana Konsideran je poput mnogih socijalista utopista objanjavao eljom da svoj um koristi na plodnijem polju socijalnih reformi". Flora Tristan, jedna od najemancipovanijih ena svoga vremena, bila je aktivni sledbenike Furijea i veliki kritiar represivne gradanske porodice" i ugnjetakog braka. Njena borba za emancipaciju ena podrazumevala je temeljnu reformu braka i porodice i stvaranje harmonije ljubavi". Bila je veoma popularna spisateljica i, propagirajui osloboenje ljubavi" i emotivnu spontanost, stekla je veliki broj italaca. Otvoreno piui o svojim ljubavnim iskustvima i avanturama u svojoj Auto-
biografiji, stekla je znaajnu knjievnu reputaciju koju je koristila za afirmaciju Pokreta za osloboenje ena. Grupi socijalista utopista pripadali su i sensimonisti Pjer Leru, autor uvenog dela Plutokratija ili vladavina bogatih (La Ploutocratie ou du gouvernement des ric hes") i an Rejno, pisac studije: Proleter i buruj (Le prolettaire et le bourgeois"), jedne od najboljih socijalnih analiza francuskog drusrva pred revoluciju 1848. Pjer Leru je tvorac imena socijalizam, koje je prvi put upotrebio 1832. godine u asopisu Globe, a onda su ga preuzeli i engleski socijalisti-ovenisti. (U poetku je pojam socijalizam oznaavao velianje ideja udruivanja, razne asocijacije, ali ubrzo je postao optiji i neodreeniji, vezujui se za svaku tenju za promenom drutvenog poretka u cilju popravljanja poloaja niih klasa i obezbeenja mira. Zbog toga je termin komunizam postajao sve odreeniji, kao tenja za uspostavljanje drutvene jednakosti, putem pretvaranja sredstava za proizvodnju, a esto i predmeta potronje, u zajedniku svojinu). Leru je uoavao osnovnu drutvenu suprotnost klase bogataa i klase proletera, ali je svoju moralnu kritiku usmerio na sistem vladavine bogatih, videi najvee drutveno zlo u gramzivosti koja dovodi do gomilanja bogastva. an Rejno je, sa stanovita socioloke i politike analize, pruio sigurno vie tanih uvida nego njegovi socijalistiki savremenici. U delu Proleter i buru), on je ponudio najpreciznije odreenje ovih osnovnih klasa:
Narod se sastoji", pie Rejno, ,,od dve po svom poloaju i svojim interesima razliite i suprotne klase: proletera i buruja. Proleterima nazivam ljude koji proizvode sve bogatstvo nacije, koji nemaju nieg osim nadnice za svoj rad koji zavisi od uzroka koji nisu u njihovoj vlasti; koji od plodova svoga rada, svakog dana dobijaju samo mali deo koji konkurencija neprestano smanjuje; ija se budunost vezuje samo za varljivu nadu u industriju, nesigurnu i haotinu u svom kretanju i koje u starosti eka mesto u bolnici ili prerana smrt". Nasuprot proleterima, Rejno slika klasu buruja: Pod buroazijom podrazumevam ljude sa ijom je sudbinom povezana sudbina proletera; to su ljudi koji poseduju kapital i ive od prihoda od tog kapitala; od njihove milosti zavisi industrija, jer slabe ili jaaju njen razvoj prema prohtevu svoje potronje, koji se potpuno koriste sadanjou i ne ele nita od budunosti, osim da traje ono to je bilo jue i da veno postoji onaj poredak koji im daje privilegovano mesto i najbolji deo". Rejno priznaje da je bilo vreme kad je buroazija, branei svoje interese u borbi sa starim reimom", branila i interese proletarijata. Tako je bilo i u epohi restauracije. Ali sada kada je dovreno unitenje plemstva, interesi buroazoje i proletarijata su se razili. Tenja za gradanskim mirom je bila tako snana da Rejno i posle ovih analiza poziva buroaziju na saradnju i izgradnju skladnog drutva. Meu utopiste treba uvrstiti i pisce popularnih socijalistikih i komunistikih utopija: Kabea, pisca uve-
52
nog utopistikog romana Put u Ikariju, kao i nemakog radnika Vajtlinga. Etjen Kabe Kabe je imao godinu dana kad je izbila velika Francuska revolucija u kojoj nije stigao da uestvuje, ali je zato u julskoj revoluciji 1830. godine to nadoknadivao. Ka be je bio pravnik i istoriar, drutveni reformator i pisac. Obimnim delom: Popularna istorija Francuske revolucije (Historie populaire de la Revolution francaise") postao je poznat, ali slavu je stekao utopistikim romanom: Put u Ikariju (Voyage en Icarie"), koji je pod pseudonimom objavio dok je bio u izbeglitvu u Engleskoj, zbog uea u jo jednoj revoluciji 1848. godine. Posle poraza revolucije 1849. godine, seli se u Ameriku, gde nastavlja propovedanje komunistike ideje i stva ranje komunistikih kolonija, od kojih je jedna trajala nekoliko decenija. Bio je veoma plodan i itan pisac i u svoje vreme najvei popularizator komunistikih ideala u Americi. Umro je 1856. godine u Sent Luisu. Kabe je polazio od hrianske komunistike tradicije i Isusa predstavljao kao prvog komunistu. Razoaran u revolucije, Kabe je propagirao mirne, nerevolucionarne puteve drutvenog preobraaja i izgradnje pravednog drusrva zasnovanog na solidarnosti i jednakosti. Veliki drutveni potresi, revolucije i razaranja dolaze, po njegovom miljenju, od najveeg zla, a to je nejednakost.
53
Kabeova Ikarija je tip utopijskih slika slinih ranijim renesansnim egalitarnim zajednicama. Jednakost je temelj drutva i sprovedena je zajednicom dobara, jednakim pravima i obavezama svih lanova zajednice. Kabe veruje u pravu" ljudsku prirodu, koja se izvodi iz prirodnog prava i istinske" Hristove vere. Drutvo je organizovano na kolektivistikim principima, bez privatne svojine i novca. Svi lanovi drutva su obavezni da rade u skladu sa svojim mogunostima, a dobijaju iz zajednike proizvodnje prema svojim stvarnim potrebama. Svima su obezbeeni jednaki uslovi stanovanja i ishrane. Svi stanovi, kao i svi gradovi, imaju identine uslove ivota. Nad Ikarijom suverenitet ima celokupni narod. Funkcioneri koji se bave organizacijom proizvodnje i raspodele biraju se neposredno etiri godine. U Ikariji nema politikih podela ni sukoba, postoji usmeravajua kontrola obrazovanja i javnih glasila, kako bi se sinhronizovao vaspitni proces, jer je vaspitanje kluni faktor drutvenog napretka mirnim putem. Kabe je polazio od toga da se savreno drutvo moe izgraivati samo na osnovu ljudske prirode po kojoj se ljudi u mnogo emu pojedinano razlikuju; bilo bi, kao to istorija pokazuje, pogreno i opasno izjednaavati ih putem nasilja i ugnjetavanja. On smatra da su i bogatai i ugnjetai i sami rtve loeg drutvenog siste ma, pa ih treba podvrgnuti odgovarajuem vaspitanju", a ne nasilju. Sve revolucije, zavere, dravni udari doneli su narodima vie nesree nego koristi"... i dodaje: Kad bi revolucija bila kojim udom u mojoj ruci ja je nikada ne bih otvorio". Izgradnja novog savrenog i pravednog
drusrva je po Kabeovom miljenju, evolutivni, dug i spor proces. Vilhelm Vajtling Vajtlig je bio pretea radnika, samouka pisaca-komunista i socijalista koji su dolazili iz potlaenog sveta, koji su poznavali bedu, siromatvo i socijalno ponienje iz sopstvenog iskusrva. Roen u veoma siromanoj porodici u Magdenburgu 1808. godine, u vreme Napoleonovih ratova, ve kao vrlo mlad krojaki egrt Vaj tling se otisnuo u svet. Kao krojaki radnik radio je u Beu, Cirihu, Parizu. 1838. godine objavio je knjiicu: oveanstvo kakvo jeste i kakvo bi trebalo da bude (Die Menschheit wie sie ist und wie sie sein sollte"). Organizovao je nemake radnike emigrante u Parizu u ilegalni Savez prokletih, iji je ogranak Savez pravednih zatraio od Marksa i Engelsa da im napiu Komunistiki manifest kao program. Usled policijske potere Vajtling iz Pariza bei u Cirih gde tampa: Garancije harmonije i slobode (Garantien der Harmonie und Freiheit"), zbog ega je odleao nekoliko meseci u zatvoru. Odlazi u London, upoznaje se s Marksom, ali posle hladnog susreta odlazi u Ameriku. Na vest o revoluciji 1848. godine vraa se u Evropu i u Berlinu uestvuje u revolucionarnim deavanjima. Nakon propasti revolucije, ponovo se vraa u Ameriku, gde 1871. godine umire, iste godine kad pada i Komuna u Parizu.
Uprkos tradiciji revolucionarnog sektatva, zapoetog Babefovom i Buonarotijevom Zaverom jednakih i babuvistikim pokretom, za koje Vajtling ima simpatije, on ih ipak ne sledi zbog zanemarivanja hrianske etike. Vajtling je duhovni naslednik Mincerovih pobunjenih seljaka iz vremena Lutera i reformacije. On govori o pravdi i otporu tiranima, napada bogatae ranohrianskom retorikom. Ali uprkos korienja lika ,,Isusa-komuniste", Vajtling u svojoj propagandi poziva na nasilno obaranje drutvenog poretka, obeleenog nasiljem i eksploatacijom. U naivnom obliku svoje utopistike propagande Vajtling saima sve sirotinjske snove. Najvee zlo Vajtling vidi u gomilanju bogastva i poudi za raskoi". Ideal je: zajednica dobara, jednaka opta prava, ali i dunosti, kao to je opta radna obaveza". Nema novca ni gomilanja bogastva, sva dobra su svima dostupna. Izgubljeno jedinstvo oveanstva" moe se obnoviti samo naputanjem posebnih lokalnih jezika i forsiranjem opteg zajednikog jezika. Vajtlig je ponudio siromanom, radnom svetu sliku raja za koju se, kako je verovao vredi boriti. Luj Blan Nisu svi socijalisti bili naivni utopisti, sanjari o pravednom drutvu i protivnici revolucije. Primera socijalista revolucionara ima dosta, kao i onih realista" koji ne odbacuju revoluciju kao temeljni preobraaj drutva, ali imaju rezerve prema nasilnim metodama. Moemo
56
navesti kao primer Luja Blana, koji je bio uesnik vise revolucija, ali i politiar praktiar i drutveni reformator. Luj Blan je roden 1811. godine, bio je za vreme julske revolucije i kasnije restauracije student Sorbone, ali vrlo rano se aktivno ukljuio u politiki ivot. Blan je veoma rano skrenuo na sebe panju i naune i politike javnosti svojim radovima o istoriji revolucije, Napoleonove vladavine i monarhistike restauracije. Pokrenuo je asopis Reviju progresa (La Revue du Progres") objavljujui u njoj socijalistike tekstove i delove svog najpoznatijeg dela: Organizacija rada (Le Organisation du travail"), koje je postalo najitanija socijalistika lektira sredinom 19. veka. U Organizacija rada Luj Blan dokazuje neizbenost socijalne revolucije u smislu korenitih promena drutveno-ekonomskog sistema. On pie da pod uticajem neograniene konkurencije najamnine imaju tendenciju stalnog padanja, tako da radnitvo plaa najveu cenu konkurencije u obliku svog osiromaenja i sve vee soci jalne degradacije". Takav poredak doveo je do estih kriza, surove eksploatacije, ak i dece, do raspada porodice i poveanja kriminala. Kao clan Privremene vlade 1848. Blan je objavio dekret kojim se vlada Francuske republike obavezuje da e obezbediti egzistenciju radnika, da e svim graanima obezbediti rad. To je bio prvi zakonski akt kojim se ljudima garantuje pravo na rad, mada je takva ideja figurirala ve kod Furijea. Luj Blan je otro kritikovao porast imovinske nejednakosti i koncentraciju kapitala i zemljoposeda, zahtevao je aktivno meanje drave u
ekonomske i drutvene odnose. Predlagao je da drava daje poetni kapital za stvaranje socijalnih radionica, u kojima bi radnici na zadrunom principu obezbedivali sebi egzistenciju. Mnoge reforme koje je Blan predlagao pokazale su se ostvarljivim, kao na primer obavezno i besplatno obrazovanje, zavisnost radnikih plata od produktivnosti rada, skraenje radnog dana. Mnoge tekovine drave blagostanja" imaju korene u reformama Luja Blana. Upletenost u revolucionarna zbivanja 1848. godine ugrozila mu je bezbednost i bio je primoran na bekstvo u London, gde je u izbeglitvu proveo narednih dvadeset godina. Vrato se nakon pada Napoleona III 1870. godi ne, pokuao bezuspeno da sprei pokolj komunara, ali je izdejstvovao, kao poslanik levice, 1876. godine njihovu amnestiju. Umro je 1882. godine. Robert Oven Robert Oven je, poput arla Furijea, poeo kao egrt u maloj radnji, ali je imao vise sree, brzo je napredovao na hijerarhijskoj lestvici od trgovakog pomonika do direktora i suvlasnika velike predionice i na kraju izrastao u velikog industrijalca koji zapoljava preko dve hiljade radnika. Kao vlasnik, startovao je sa malom mehanikom radionicom u Manesteru, ali su njegove sposobnosti brzo zapaene, pa mu je ponueno mesto rukovodioca, a zatim i suvlasnika velike predionice pamuka u Nju Lanarku u kotskoj, nakon to se oenio vlasnikovom erkom.
navesti kao primer Luja Blana, koji je bio uesnik vise revolucija, ali i politiar praktiar i drutveni reformator. Luj Blan je roen 1811. godine, bio je za vreme julske revolucije i kasnije restauracije student Sorbone, ali vrlo rano se aktivno ukljuio u politiki ivot. Blan je veoma rano skrenuo na sebe panju i naune i politike javnosti svojim radovima o istoriji revolucije, Napoleonove vladavine i monarhistike restauracije. Pokrenuo je asopis Reviju progresa (La Revue du Progres") objavljujui u njoj socijalistike tekstove i delove svog najpoznatijeg dela: Organizacija rada (Le Organisation du travail"), koje je postalo najitanija socijalistika lektira sredinom 19. veka. U Organizacija rada Luj Blan dokazuje neizbenost socijalne revolucije u smislu korenitih promena drutveno-ekonomskog sistema. On pie da pod uticajem neograniene konkurencije najamnine imaju tendenciju stalnog padanja, tako da radnitvo plaa najveu cenu konkurencije u obliku svog osiromaenja i sve vee soci jalne degradacije". Takav poredak doveo je do estih kriza, surove eksploatacije, ak i dece, do raspada porodice i poveanja kriminala. Kao clan Privremene vlade 1848. Blan je objavio dekret kojim se vlada Francuske republike obavezuje da e obezbediti egzistenciju radnika, da e svim graanima obezbediti rad. To je bio prvi zakonski akt kojim se ljudima garantuje pravo na rad, mada je takva ideja figurirala ve kod Furijea. Luj Blan je otro kritikovao porast imovinske nejednakosti i koncentraciju kapitala i zemljoposeda, zahtevao je aktivno meanje drave u
ekonomske i drutvene odnose. Predlagao je da drava daje poetni kapital za stvaranje socijalnih radionica, u kojima bi radnici na zadrunom principu obezbedivali sebi egzistenciju. Mnoge reforme koje je Blan predlagao pokazale su se ostvarljivim, kao na primer obavezno i besplatno obrazovanje, zavisnost radnikih plata od produktivnosti rada, skraenje radnog dana. Mnoge tekovine drave blagostanja" imaju korene u reformama Luja Blana. Upletenost u revolucionarna zbivanja 1848. godine ugrozila mu je bezbednost i bio je primoran na bekstvo u London, gde je u izbeglitvu proveo narednih dvadeset godina. Vrato se nakon pada Napoleona III 1870. godi ne, pokuao bezuspeno da sprei pokolj komunara, ali je izdejstvovao, kao poslanik levice, 1876. godine njihovu amnestiju. Umro je 1882. godine. Robert Oven Robert Oven je, poput arla Furijea, poeo kao egrt u maloj radnji, ali je imao vise sree, brzo je napredovao na hijerarhijskoj lestvici od trgovakog pomonika do direktora i suvlasnika velike predionice i na kraju izrastao u velikog industrijalca koji zapoljava preko dve hiljade radnika. Kao vlasnik, startovao je sa malom mehanikom radionicom u Manesteru, ali su njegove sposobnosti brzo zapaene, pa mu je ponudeno mesto rukovodioca, a zatim i suvlasnika velike predionice pamuka u Nju Lanarku u kotskoj, nakon to se oenio vlasnikovom erkom.
58
U trenutku najveeg poslovnog uspona Oven nastupa kao fabrikant-filantrop", svoju fabriku transformie u kolektivno vlasnitvo zaposlenih i poinje svoj veliki drutveni eksperiment. Robert Oven je roen 1771. godine u severnom Velsu u porodici zanatlije sedlara, socijalno predodreen da od malih nogu zaraduje za ivot. Za razliku od mnogih drugih socijalista utopista, njegove reforme nisu bile rezultat samo plemenitih oseanja i matanja ve i dugogodinjeg praktinog iskustva u industriji i proivljenog poznavanja realnog ivota siromanih radnikih slojeva. Na vrhuncu ekonomske m o d , Oven se opredeljuje za praktinu primenu socijalistikih naela i stvaranje ustanova i fabrika koje bitno menjaju poloaj radnitva. Ponet humanistikim oseanjima i dirnut tekim poloajem radnike klase u Engleskoj, Oven je najvei deo svog ivota posvetio borbi u parlamentu i u javnosti za poboljanje uslova rada i poloaja radnika, posebno ena i dece i stvaranju radnikih komunistikih kolonija. U svojoj fabrici Oven je ogranido radni dan na 10 sati, ukinuo je rad dece mlae od 10 godina, uveo higijenske radne uslove, stvorio sistem besplatnog staranja o deci, izgradio prva deja zabavita, jaslice, kole novog tipa. Bile su to prve moderne radne kole u istoriji kolstva. Impresivno je bilo i to to je Oven postigao bolje proizvodne rezultate u svojoj fabrici, nego drugi fabrikanti,
koji su drali odrasle i decu u okrutnom i neljudskom reimu izrabljivanja, uz prateu glad, pijanstvo, bolesti i kriminal. Oven je bez kaznenih sankcija, iskljuivo vaspitnim sredstvima iskorenio pijanstva i krae. Oven je ustanovio i prvu trgovaku radnju bezprofita, trgovinu svim ivotnim namirnicama znatno jeftinije nego u drugim radnjama, jer je iskljuio posrednike. Sr Ovenove reforme je uklanjanje vika vrednosti. On je poao od toga da je rad mera realne vrednosti i da se proizvodi mogu na berzi razmenjivati po stvarnoj vrednosti, jeftinije za iznos trgovake pekulacije i vlasnike eksploatacije. U tim uslovima, ako se pusti u opticaj novae koji odgovara masi utroenog rada realno proizvodenih vred nosti, nema bojazni od krize, inflacije ili hiprprodukcije. Oven je bio ubeen u delotvornost ideje o novanom radu kojim bi se omoguilo odreivanje cene svih proizvoda, njihovom stvarnom vrednou, a to je proseno radno vreme potrebno za njihovu proizvodnju. Ali ova ideja je propala usled delovanja okruenja, koje je na berzu iznosilo samo proizvode slabe tranje, a kupovalo one traene. Oven je prevideo ulogu ponude i potranje u formiranju cena. Ovenove reforme su mnogobrojne i ticale su se uvek uklanjanja siromatva i neznanja. Nagli razvoj industrije proizveo je koncentraciju radne snage u industrijskim gradovima. Radnici su stanovali u bednim, nehigijenskim uslovima. Oven je verovatno prvi moderni urbanista 19. veka koji se pobrinuo za radnika naselja. Njegovo naselje bilo je za ugled tadanjem urbanizmu. To je bi-
lo naselje sa urbanim centrom, parkovima i stambenim zgradama; prostrani stanovi su imali centralno grejanje i broj soba u skladu sa brojem lanova porodice. Oven gradi i radnike kue sa batom i dvoritem za odmor. Ali, ono to je bilo najrevolucionarnije, svakako je skraenje radnog dana sa 17 na 10 asova. Njegove reforme nailaze na veliki otpor vladajudh politikih i ekonomskih elita, koje uspevaju da ga ugue u Engleskoj. Svoje socijalno-filozofske ideje, jednu vrstu drutvene teorije potkrepljene neposrednim iskustvom, Robert Oven je izloio u delu: Novi pogled na drustvo (A new View of Society"), tampanom 1814. godine. To je skica sveobuhvatne drutvene reforme, od ekonomskog i finansijskog sistema, industrijske organizacije i obrazovno-vaspitnog sistema, do radnikog i socijalnog zakonodavstva. Oven je shvatao da otpor reformama ne dolazi samo od kapitalista, koje je pokuavao, neuspeno, da uveri da su reforme i u njihovom interesu, ve mnogo dublje od konzervativnih predrasuda i vladajuih uverenja. Otpoeo je sistematsku kampanju protiv vladajue religije, optuujui je da drutvo dri u bedi, siromatvu i neznanju. Religija, sa jedne strane daje lanu sliku sveta izatkanu mitovima i legendama, a sa druge strane demobilise ljude da menjaju i poboljavaju svet u kome ive. Najvea je Ovenova filozofska zamerka religiji to uzroke za svu bedu i patnju ljudi prebacuje na linu odgovornost pojedinca, ostavljajud po strani drutveni sistem i druge spoljne okolnosti u koje je pojedinac sateran i koji odre-
uju drutveni status svakog pojedinca i realne uslove njegovog ivota. Antireligiozna kampanja donela je Ovenu dosta neprijatelja u mnogim konzervativnim i crkvenim krugovima, ali ga je istovremeno uverila da je neophodna politika akcija irih drutvenih razmera da bi se reforme ostvarile. Pored politike agitacije, Oven se ukljuio i u zakonodavne inicijative u engleskom parlamentu koje su rezultirale skraenjem radnog dana i zabranom dejeg rada ispod odreenog broja godina. Nadu koju je u poetku gajio, da apelima na dravnike velikih sila moe da pokrene drutvene i ekonomske reforme, Oven je polako naputao. Njegov apel upuen vladarima Evrope, okupljenim na meunarodnom kongresu u Ahenu 1918. godine u formi dveju Rasprava u prilog radnikoj klasi nije izazvao nikakvu panju. Pritisak na Ovena u vladajuem javnom mnenju posebno je porastao kada je pored religije poeo i filozofski da kritikuje privatno vlasnitvo. Potraio je izlaz u naputanju Engleske, 1824. godine, u pokuaju da u Americi osnuje komunistike optine" poljoprivredno-industrijskog tipa i na iskustvima Nju Lanarka stvara uslove za harmonino, beskonfliktno, humano i pravedno drutvo nesebinih i obrazovanih ljudi. Uprkos poetnih nada, njegova kolonija Nova harmonija ulazila je u sve vee probleme i sve vee neprijateljstvo okruenja. Oven se, suoen sa neuspehom projekta, posle pet godina vratio u Englesku, opredeljujui se za organizovanje sindikalnog radnikog pokreta i reformu obrazovanja i vaspitanja.
62
Iako je koristio izraz ljudska priroda, vezujui za nju vrednosti humaniteta i drutvenosti, Oven je veoma isticao i plastinost ljudske prirode, uticaj spoljnih okolnosti na formiranje svakog pojedinca, i zato je vaspitanje i obrazovanje ugaoni kamen njegove drutvene reforme. Bio je prvi reformator koji je temeljno izloio znaaj opteg i besplatnog obrazovanja za sve lanove drusrva kao najisplativiju socijalnu i ekonomsku investiciju. Prema politici i revoluciji Robert Oven je preteno delio miljenja drugih socijalista-utopista svojih savremenika. Politiku vlast je smatrao prolaznim fenomenom dok socijalne reforme ne izgrade drutvo u kome e, po Sen-Simonovoj formuli: upravljanje ljudima biti zamenjeno upravljanjem stvarima". Oven je verovao da ako drutvena reforma ima opteoveanski karakter", ako unapreduje drutveni ivot svih ljudi, nije neophodno unositi nasilne metode i politike prevrate. Ovenova praktina drutvena i politika delatnost dobrim delom je utemeljila strategiju engleskog radnikog i sindikalnog pokreta od artista do kasnijih radnikih udruenja. Ovaj pokret karakterisala je deviza da iza svake politike borbe mora stajati jasan ekonomski interes. U evropskoj socijaldemokratiji se dugo raspravljalo: da li radnike, socijalistike partije treba da budu samostalne ili pak da budu pod dominantnim uticajem sindikata. Reforme koje je Oven predlagao i pokuavao da ostvari, bile su komunistike po sadraju, ali dalekosene po uticaju na uslove u svetu rada. Mnoge tekovine Ovenovih reformi utkane su u dananje radne uslove. Oven
je povezivao ekonomske odnose u drutvu sa socijalnim, moralnim, kulturnim i obrazovnim napretkom oveanstva, predlaui reforme u svim ovim oblastima. Oven je uoio negativne strane privatne svojine i profita i njihov uticaj na psihu i moral oveka. Svojina ljude ini demonima", pisao je Oven, i pokuavao je reformama da ukloni tamne posledice delovanja posednikog demona", ali su njegove reforme ispoljile utopistiki karakter u datom drutveno-ekonomskom okruenju. U svom glavnom delu: Pogled na novo drustvo, Oven je izloio svoje zamisli o mnogim drutvenim reformama, ne samo u ekonomiji, ve i u obrazovanju i zakonodavstvu. Predlagao je reforme braka, radnog zakonodavstva, ekonomskog poslovanja. Oven se odlikovao predlaganjem realnih reformi, od kojih su mnoge kasnije i realizovane, posebno u oblasti radnog zakonodavstva, urbanizma, opteg i obaveznog obrazovanja, zatitite dece i ena od tekog rada, utvrivanje minimalnih plata. U torn smislu on bi se pre mogao nazvati vizionarem nego utopistom. Njegovi praktini eksperimenti sa komunistikim kolonijama" i uvoenjem radnog novca" imali su utopistiki karakter jer su bili neostvarljivi u sistemu kapitalistike organizacije proizvodnje, raspodele i potronje. Socijalistika kritika imala je u Engleskoj dugu tradiciju, od levelera i cartista, u kojoj Robert Oven zauzima istaknuto mesto.
Marksova i Engelsova teorija o drutvu

Vremenski i teorijski okvir Marksova i Engelsova drutvena teorija, kao filozofija prakse", bila je jedna od najdelatnijih teorija novijeg vremena. Pretoena u pogled na svet i u politick! pro gram, pod zbirnim imenom marksizam, ona zahteva precizno hermeneutiko itanje, ideoloku nepristrasnost, kao i poznavanje njenih izvora i uticaja. Marksizam je pretendovao da bude nauni pogled na drutvo i istoriju, istovremeno ideologija proletarijata, politiki program radnikog pokreta i oslobodilaka vizija besklasnog oveanstva. Ako Marks-Engelsovu teoriju poredimo sa njoj savremenim drutvenim teorijama sredinom 19. veka, vidimo da u vreme kada Kont zavrava izdavanje Kursa pozitivne filozofije, Marks objavljuje svoje prve radove. Spenserova glavna dela izlaze u isto vreme kad i Mark sova. Ali iako se marksizam i sociologija istovremeno javljaju, oni ne pokazuju gotovo nikakvo interesovanje jedno za drugo. Kont i Spenser i njihovi sledbenici videli su u marksizmu samo opasnu ideologiju niih slojeva" kojoj je najbolje ne pridavati veliki znaaj, dok su Marks i Engels u sociologiji videli konzervativnu misao koja nastoji da autoritetom nauke opravda postojee drutvene odnose i obezbedi stabilnost buroaskom poretku, zbog ega su je uglavnom ignorisali.
65
Dobrim delom iz tih razloga i danas postoji sporno pitanje odnosa marksizma i sociologije ili - odredenije reeno - marksistike teorije o drutvu (istorijskog materijalizma) i sociologije. Ovo pitanje se moe formulisati i drukdje: Da li je mogua marksistika sociologija'? Odbacujui spekulativni pristup stvarnosti i njegove plodove - metafizike sisteme, kao i povrni pozitivizam sa njegovim nekritikim deskripcijama, Marks i Engels su iz evropske duhovne tradicije preuzeli najplodnije ideje iz nemacke klasine filozofije, engleske politike ekonomije i francuskog socijalizma. Nemaka klasina filozofija razvila je delatnu stranu miljenja", aktivistiki princip koji je sadrao ideju o oveku kao tvorcu isto rije", i dijalektiki metod u istraivanju. Engleska politika ekonomija razvila je radnu teoriju vrednosti kojom je oznaila rad kao izvor vrednosti i postojanje vika vrednosti. Francuski socijalizam je dao temeljnu kritiku buroaskog drutva, antagonizam drutvenih klasa i ponudio niz projekata za reformu drutva. Ove tekovine evropske misli, koje se obino nazivaju izvorima marksizma", bile su bitni podsticaj Marksu i Engelsu za dalja drutvena istraivanja i nove zakljuke. Oni su jednom brzom evolucijom svojih pogleda asimilirali odabrano idejno naslee i izgraivali svoju drutvenu teoriju. Jo jedna injenica oteava hermenoutiko itanje" Marksa i Engelsa. Neka njihova dela objavljena su nekoliko decenija nakon njihove smrti; za njih se nije znalo u vreme prvih analiza njihovog dela. Neki njihovi veo-
66 Istorija drutvenih teorija ma znaajni spisi i nedovrene skice, koji su podstakli plodne rasprave o njihovoj filozofiji i drutvenoj teoriji, kako unutar marksistikog korpusa" tako i u iroj filozofskoj i naunoj javnosti, o razliitim filozofskim, drutvenim i politikim problemima, objavljena su tek u prvoj polovini 20. veka. Tu spadaju: O razlici Demokritove i Epikurove filozofije prirode (Uber die Differenz der demokritischen und epikureischen Naturphilosophie") - Marksova doktorska disertacija; zatim, Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. godine (Okonomisch-philosophische Manuskripte"); Prilog kritici Hegelove filozofije prava (Zur Kritik der Hegelschen Rechtsphilosophie"); Nemaka ideologija (Die deutsche Ideologic"); Osnovne crte kritike politicke ekonomije (Grundrisse der Kritik der politischen Okonomie"); Engelsova Dijalektika priro de (Dialektik der Natur") i niz drugih manjih spisa. Nakon objavljivanja ovih spisa dolo je do nove recepcije Marksovog dela, kako u okviru marksizma tako i u iroj naunoj javnosti. Jedni su smatrali da postoji radikalan prelaz sa ranih Marksovih radova na zrele, kasnije radove, poev sa Kapitalom, kao uvodom u naunu teoriju"; da postoji mladi" i stari" Marks. Drugi su dokazivali logiku vezu i kontinuitet izmeu ranih i kasnijih radova, koja se paljivijim itanjem Kapitala moe pokazati. Kao filozofska i drutvena teorija marksizam, inspirisan Marksovim i Engelsovim delom, igrao je znaajnu ulogu u istorijskim dogadajima 19. i 20. veka, kao idejni inspirator mnogih politikih i socijalnih pokreta, kao i
revolucija. Od njihovog uspeha esto je zavisila recepcija Marksovog i Engelsovog dela, koja se kretala od velikog oduevljenja do mnogih razoarenja. Sve je to ometalo stvaranje jedne trajnije objektivne ocene njiho vog dela. Marks je pre svega bio filozof, polihistor u helenskom smislu ili humanista u renesansnom smislu. Filozofija, istorija, pravo, ekonomija, politika, bile su oblasti u kojima je izvrio znaajan uticaj. To je razlog to nje gova misao, uprkos poraza politikih projekata koji su se na njega pozivali i dalje intrigira naunu i filozofsku javnost, zbog analitikih i kritikih uvida u probleme savremenog sveta. Mnogi marksisti" vulgarizovali su i kompromitovali Marksovu misao tako da je i on sam, jednom zamoljen da se izjasni o nekom marksistikom sporu" izjavio: ,Ja samo znam da nisam marksist". Nastanak socijalistikih drava, koje su njegovo uenje proglasile dravnom ideologijom", sa svim atributima dravne religije" koja se autoritetom vlasti branila, i ije su vulgarizovane dogme dobrim delom bile neprikosnovene, nanelo je dosta tete ugledu, izvornog Marksovog uenja. Biografski podaci
Marks se rodio 1818. godine u Triru, u porodici imunog advokata, jevrejskog porekla, koji je preao u protestantsku konfesiju, to je bio uslov za obavljanje
68
storija drutvenih teorija
javnih delatnosti. Marksova majka bila je iz Holandije, a supruga Deni fon Vestfalen, plemikog porekla iz Trira, njegova dugogodinja mladalaka ljubav. Njegov budui tast Ludvig fon Vestfalen znatno je uticao na najranije Marksovo literarno-filozofsko i liberalno politiko usmerenje. Po zavretku gimnazije u Triru, 1835. godine, po oevom nagovoru Marks je upisao prava na Bonskom univerzitetu. irokog interesovanja, Marks je sluao i predavanja iz istorije, knjievnosti i filozofije. U to vreme u Bonu je predavao veoma renomirani romantiar", filolog Avgust Vilhelm legel, koga je Marks revnosno sluao. Veseli studentski ivot, ukljuenje u studentska udruenja, pisanje pisama verenici i ogledanje u pesnikom stvaralatvu ispunjavaju Marksovu prvu godinu studija. Uz dozvolu oca, nakon dva semestra prelazi na Berlinski univerzitet, u to vreme najznaajniji nauni i filozofski centar Nemake. U Berlinu je Marks imao priliku da slua dva velika pravnika Eduarda Gansa i Fridriha Savinjija, ali i da se blie upozna sa filozofskim strujanjima. Nad Berlinskim univerzitetom lebdela je jo uvek velika senka njegovog nekadanjeg rektora, slavnog filozofa Hegela. Njegova Mladohegelovska kola" podeljena na levicu" i desnicu", vodila je bune sporove, koji su dominirali u filozofskim raspravama. Uzalud je ostareli eling pokuavao da suzbije Hegelovu slavu i hegelovske teme, samo je izazvao otre kritike. Studenta Marksa, studije prava sve su manje zanimale, vise ga je privlaila ova filozofska scena.
69
U jednom pismu Marks se pravda ocu zato naputa pravne studije i prelazi na filozofiju: Ima trenutaka u ivotu koji se jave kao meai u odnosu na protekli vremenski period, ali u isti mah na sasvim odreen nain pokazuju nov pravac". Taj novi pravac" za Marksa je bila filozofija koju je upijao u debatama u hegelovskom doktorskom klubu", temeljno itajui celokupna Hegelova dela. Marks zavrava studije doktorskom disertacijom: O razlici Demokritove i Epikurove filozofije prirode, 1841. godine. Meutim, prosvetna politika pruske vlade postajala je sve konzervativnija, pa je akademska karijera za predstavnike levog" hegelovskom doktorskog kluba postala zatvorena, to je znailo gaenje Marksovih nada da e napraviti univerzitetsku karijeru. Naredne godine Marks se zapoljava u liberalnim Rajnskim novinama u Kelnu i ubrzo postaje njihov urednik. U ovim novinama Marks demonstrira svoj raskoni publicistiki i kritiko-analitiki dar, ponet radikalno liberalno-demokratskim idejama. Posle tekstova o slobodi tampe i cenzuri, Marks je sam doao pod udar cenzure. Ne mogavi da obezbedi uslove za Slobodan rad, Marks naputa ureivanje Rajnskih novina, eni se sa Deni fon Vestfalen i odlazi u Pariz. Rezigniran Marks pie svom prijatelju: Nije lako sluiti slobodi, a u rukama imati iglice umesto batina. Umoran sam od pritvornosti i gluposti pomeanih sa grubim autoritetom. U Nemakoj ne mogu uiniti vise nita".
70 Istorija drutvenih teorija U Parizu, sa Arnoldom Rugeom, izdavaem, mladohegelijancem i radikalnim demokratom, pokree asopis: Nemako-francuski godinjaci (Deutsch-Franzosische-Jahrbucher") koji je izaao samo u prvom i jedinom broju. U njemu Marks objavljuje radove: O jevrejskom pitanju (Zur Judenfrage") i O kritici Hegelove filozofije prava, uvod (Zur Kritik der Hegelschen Rechtsphilosophie - Einleitung"), dva spisa koja svedoe o sazrevanju Marksove filozofske i politike pozicije, koju on sam naziva bespotednom kritikom svegapostojeeg", u smislu da se kritika ne boji ,,ni svojih rezultata ni sukoba sa datim silama". Marks istovremeno pie i za emigrantske novine Napred (Vorwarts"), ime skree panju pruske vlade, na iji zahtev ga francuska vlada proteruje u Brisel. U Briselu poinje Marksov tegobni emigrantski ivot, gubi nemako dravljanstvo, kontaktira sa emigrantskim krugovima, prikljuuje se meunarodnom radnikom pokretu, sa Engelsom se ulanjuje u Savez pravednih, ije je sedite bilo u Londonu. U to vreme Marks ve intenzivno sarauje na teorijskom i politikom polju sa Mozesom Hesom, koji je pokuao da mladohegelovsku filozofiju povee sa komunistikom doktrinom i Fridrihom Engelsom, sa kojim je od pariskog susreta 1944. godine do smrti prijateljevao i saradivao, i neke knjige ba u to vreme napisao zajedno: Svetu porodicu (Die heilige Familie") u Parizu 1845. i Nemaku ideologiju (Deutsche Ideologie") 1846. godine u Briselu.
Savez pravednih" obraa se Marksu i Engelsu da im napiu program, to oni prihvataju, predlaui im promenu imena u Savez komunista, i devize: Svi su lju di braa" u Proleteri svih zemalja ujedinite se". Engels je dao jednu utopistiku skicu: Principi komunizma i otputovao u Pariz, tako da je Marks napisao glavninu teksta, koji je objavljen februara 1848. godine kao knjiica, pod naslovom Manifest komunistike partije (Manifest der kommunistischen Partei") poznat kao Komunistiki manifest. Delo nije privuklo posebnu panju jer je posle nekoliko nedelja izbila revolucija u mnogim zemljama Evrope: Francuskoj, Nemakoj, Austriji, Madarskoj. Mnogi emigranti krenuli su da pomognu revoluciju u svojoj zemlji, pa su Marks i Engels stigli u Keln i pokrenuli Nove rajnske novine - organ demokratije (Neue Pdieinische Zeitung - Organ der Demokratie"). Revolucija je 1849. godine bila svuda poraena. Marks je u Kelnu optuen za podstrekavanje pobune, ali je na sudu osloboen zatvora i proteran iz Nemake, kao osoba bez dravljanstva. Bez sredstava za ivot dolazi u London koji je otvorio ponovo vrata politikim evropskim emigrantima. Voi poraene demokratske revoluci je iz cele Evrope nali su utoite u Londonu: Mancini i Garibaldi iz Italije; Viktor Igo, Luj Blan, Ledri Rolan iz Francuske; Marks, Engels, Hes. Hajne iz Nemake; Hercen i Bakunjin iz Rusije; Kout iz Maarske i brojni intelektualci, revolucionarni demokrati iz mnogih zemalja. Engels je otiao u Manester, gde je prihodima od oeve predionice izdravao sebe i dobrim delom Marksovu porodicu preko 20 godina.
72 Istorija drutvenih teorija Marks je pokuavao da pokrene nekoliko asopisa, kako bi nastavio da razvija svoju drutvenu teoriju, svoj pogled na drutvo i istoriju, ali bez mnogo uspeha. Ipak, dva znaajna rada su iz ovog perioda: Klasne borbe u Francuskoj (Klassenkampfe in Frankreich") 1850. i Osamnaesti brimer Luja Bonaparte (Der achtzehnte Brumaire des Louis Napoleon") 1852. godine. Da bi prehranio porodicu, Marks pie nekoliko godina spoljno-politike komentare i razne analize za njujorke novine New York Daily Tribune. Meutim, najvei deo londonskog ivota" Marks je upotrebio na prouavanje politike ekonomije i analize kapitalizma. Za njegovog ivota pojavio se samo prvi torn njegove kljune knjige Kapital, sa podnaslovom: Kritika politike ekonomije. Druga dva toma objavio je Engels na osnovu rukopisa iz zaostavtine 1885. i 1894. godine, a Karl Kaucki je objavio 1910. godine i tri toma iz Marksove zaostavtine pod naslovom: Teorije o viku vrednosti. Pored rada na Kapitalu, Marks je posveivao dosta panje i organizaciji radnikog pokreta. Posle rasputanja Saveza komunista, Marks je nastojao da se stvori mnogo ira internacionalna radnika organizacija. Posle vise dogovora 1864. godine osnovana je Prva internacionala, a Marks je zamoljen da napie programsku, Inauguralnu adresu i nacrt statuta. Marks i Engels bili su u generalnom savetu" Internacionale. Ali, ubrzo su otpoele ideoloke rasprave u koje je Marks bio uvuen, sa Prudonom, Bakunjinom, to je sve Marksa odvajalo od naunog rada. Na kraju je poli-
tiki angaman sveo uglavnom na nemaki radniki pokret. Naruenog zdravlja, nesrean zbog gubitka dvoje dece i supruge Deni, umro je i sahranjen u Londonu 1883. godine. Fridrih Engels je roen 1820. godine u Barmenu, dve godine posle Marksa, u porodici bogatog, konzervativnog i religioznog fabrikanta, koji je imao predionice po Nemakoj, ali i u Engleskoj u Manesteru. Engels je napustio gimnaziju u zavrnom razredu, jer je njegov otac urio da mu sin ude to pre u trgovake poslove. Ali u Bremenu, gde ga je otac uposlio mladi Engels je vise provodio u veselom drutvu bezbrine mladei nego u savladavanju trgovakog zanata. Kao i Marks, ogledao se u poeziji, ali je takoe brzo napustio pisanje pesama. Odlazak u Berlin na sluenje vojnog roka za Engelsa je bila prekretnica. U Berlinu se oduevljava Hajneovim knjievno politikim pokretom Mlada Nemaka", sarauje u Telegrafu" Guckova, ali se brzo razoarava u efikasnost literature pa se okree filozofiji. Preko lajermahera i Davida trausa upoznaje se sa kritikim prouavanjem religije i definitivno oslobaa porodinog pijetistikog religioznog naslea. Svojim gimnazijskim prijateljima koji studiraju teologiju pie da mu vie nema povratka u religijske obmane", da mu je David Straus otvorio oi i uputio ga na Hegela. Mislim da postajem hegelijanac" priznaje Engels u pismu. Raskinuvi sa religijom i crkvom, okrenuo se pravo ka politikom radikalizmu. Gnuajui se nad slavopojka-
74 Istorija drutvenih teorija ma pruskom kralju mladi Engels pie: Oekujem neto dobro samo od onog vladara, kome bruje ui od samara njegovog naroda, kome kamenicama revolucije razbijaju prozore na palati". Izaavi iz vojske sav se posveuje publicistici, trai radikalnije liberalne asopise u kojima objavljuje, kao Rugeove Nemake godinjake i Marksove Rajnske novine. Zapaeniji Engelsov rad iz tog perioda je broura iz 1842. godine, izdata pod pseudonimom Fridrih Osvald: eling i otkrovenje, u kojoj kritikuje najnoviji pokuaj reakcije protiv slobodne filozofije", dovoenjem elinga da pomou vere i otkrovenja" suzbija Hegelov uticaj. Iste godine otac ga alje u Manester gde je postao ortak-suvlasnik velike tekstilne fabrike. Na proputovanju kroz Keln Engels svraa u Rajnske novine i prvi put sree Marksa. Ali susret je hladan jer Marks u njemu vidi jednog od bunih slobodaraca" Bruna Bauera sa kojima se on ve filozofski razilazi. Sledee dve godine Engels je proveo u Engleskoj, a Marks u Parizu, kad su se u novim okolnostima sreli konstatovali su da su idui razliitim putevima stigli do istog stanovita. Dok je Marks Kritikom Hegelov>e filozofi je dravnog prava i tekstovima u Nemako-francuskim godinjacima izgraivao filozofiju revolucije na francuskim iskustvima, Engels je Engleskoj prouavao uticaj ekonomije na ve oformljeno buroasko klasno drutvo, jer je Engleska izvela graansku revoluciju jedan vek ranije od Francuske i okonala je klasnim kompromisom". Zanimljivo je da je upravo Engelsov lanak: Skica za jednu kritiku nacionalne ekonomije (Umrisse zu einer
Kritik der National-okonomie") 1844. godine, koji je Marksa oduevio i znaajno uticao na njegovu odluku da se okrene ka temeljnom prouavanju politike eko nomije kako bi otkrio klju za nauno" razumevanje istorijskih i drutvenih fenomena. U Parizu i Briselu sa Marksom 1845. i 1846. godine pie Svetu porodicu i Nemaku ideologiju. Uestvuje sa Marksom u pisanju Manifesto, komunistike partije, u Savezu komunista i Internacionali. Sa 24 godine Engels je napisao veoma zapaeno delo: Poloaj radnike klase u Engleskoj, koje je imalo znaajan uticaj na aktiviranje radnikog pokreta, a i predstavljalo je socioloki doprinos istraivanju industrijskog drusrva. im je izbila revolucija 1848. godine, Engels je pohitao, zajedno sa Marksom, da uzme uee u njoj. Osnovali su u Kelnu Nove rajnske novine", koje su za vreme trajanja revolucije bile revolucionarno glasilo. Nakon poraza revolucije vratio se u Manester i nastavio saradnju sa Marksom i na teorijskom planu izgradnje drutvene teorije naunog socijalizma" i na planu izgradnje meunarodne organizacije radnikog pokreta. Engels je nastojao da odri ideoloku istou" Marksove i svoje drutvene teorije i u torn cilju je napi sao polemiku knjigu Anti-Diring i kasnije otkrivenu i nedovrenu Dijalektiku prirode (Dialektik der Natur"). Pomenuemo i dva Engelsova popularna rada: Razvitak socijalizma od utopije do nauke i Poreklo porodice, drustva i privatnog vlasnistva (Osvrt na Morganovu studiju:
76 Istorija drutvenih teorija Staro drutvo), koji su bili veoma popularni u marksistikoj literaturi. Poslednju deceniju svog ivota posvetio je izdanju drugog i treeg toma Marksovog Kapitala, na osnovu rukopisa u zaostavtini. Fridrih Engels je umro 1895. godine i po njegovoj testamentarnoj elji posmrtni prah mu je prosut u Severno more. Osnovni elementi Marksove drutvene teorije Razvoj Marksove drutvene teorije poeo je sa njegovim liberalno-demokratskim tekstovima u Rajnskim novinama, gde su se, kao saradnici, okupili mnogi mladohegelijanci: Bruno Bauer, Mozes Hes, Maks tirner, Fri drih Engels, Karl Kepen i drugi, jer je bila najliberalnija novina. Marks je u njima analizirao debate u Zemaljskoj vladi u kojima se prvi put sreo sa brutalnim poricanjem prava siromanih slojeva i sa guenjem slobodne javno sti putem cenzure. Kritikujui praksu pruske birokratizovane drave, Marks je razvio teoriju slobodne javnosti, kao opsteg pra va koje obuhvata slobodu miljenja, slobodu govora i slobodu tampe, afirmiui slobodu kao opte pravo. Nijedan ovek se ne bori protiv slobode", kae Marks, on se u najgorem sluaju bori protiv slobode drugih ljudi. Otuda je svaka vrsta slobode oduvek postojala, samo jednom kao posebna privilegija, a drugi put kao opte pravo... Ne postavlja se pitanje: da li sloboda tampe treba da postoji, jer ona oduvek postoji, ve da li je slo boda tampe privilegija pojedinih ljudi ili je privilegija
ljudskog duha". Marksova je poruka da kao to svako ui da ita i pie, tako svako mora smeti da ita i pie". Dosadanja istorija je kroz borbu za slobodu donosila slobodu kao privilegiju, ali re je o tome da sloboda bude opte dobro. Ovi Marksovi tekstovi spadaju u najlepe primere liberalne odbrane slobode tampe. Slobodna tampa je za Marksa budno oko naroda", ona je otelovljena kultura koja materijalne borbe preobraava u duhovne". Govorei o svemu otvoreno, ona je duhovno ogledalo u kojem narod opaa samog sebe, a samoposmatranje je prvi uslov za mudrost", primeuje Marks. Na drugoj strani je slika cenzurisane, neslobodne tampe, koja po Marksovom miljenju demoraliue deluje na drutveni ivot. Ona je potencijalni izvor svih poroka, od licemerja do pasivnosti. Cenzurisanoj tampi nedostaje ak i mogunost za vrlinu", kae Marks; njeni su poroci gadni ak i sa estetske take gledita. Marks precizno slika cenzurisanu tampu: Vlada slua samo svoj sopstveni glas, ona zna da uje samo svoj sopstveni glas, pa ipak istrajava u obmani da uje glas naroda, a zahteva i od naroda da podrava tu obmanu. Narod sa svoje strane zato pada delom u politiko praznoverje, delom u politic ku nevericu, a delom, sasvim se odvrativi od dravnog ivota, postaje privatna rulja". Marks ismeva birokratiju kao organizatora cenzure, koja ne sumnja da cenzori mogu o svemu prosuivati. Zato se onda te enciklopedijske glave ne jave kao pisci", pita se Marks. To su veoma povueni i skromnih
sposobnosti ljudi. Naunoj publici nisu poznati, ali su zato poznati vladi". Ovi Marksovi liberalni spisi" najee su izostavljani iz njegovih sabranih dela jer su pogaali deficite slobode u reimima koji su se pozivali na Marksa. Ali oni nisu odbacivani s Marksove strane ni kad je on kritikovao nedovoljnost same politike emancipacije za punu ljudsku emancipaciju. U dva lanka u Nemako-francuskim godinjacima, koja je napisao po dolasku u Pariz 1843. godine, Marks je naznaio konture svoje drutvene teorije. U Prilogu jevrejskom pitanju on razvija ideju o dometima politike emancipacije u odnosu na ljudsku emancipaciju. Povod je bio tekst Bruna Bauera o religijskoj emancipaciji, kao preduslovu politike emancipacije, o osloboenju drave od religije, zalaganje za sekularnu dravu politikih sloboda. Marks je smatrao da osloboenje drave od religi je, ne oslobada i oveka od religijskih okova". Za Marksa je religija izraz izokrenutog sveta, pa je borba protiv nje borba protiv onog sveta kome je religija duhovna aroma. Religija je", kae Marks, jecaj stvorenja u nevolji, dua sveta koji je bez srca... Ona je opijum za narod". Marks religiju definie kao izraz bede i nemi protest protiv bede. Filozofska kritika religije, kao kritika neba, treba da se pretvara u kritiku zemlje, kritika teologije u kritiku prava i politike". Sama politika emancipacija, ma koliko bila neophodna i znaajna, jo uvek nije dovoljna za puno oslobodenje oveka. Za razliku
od Bauera i mladohegelijanaca, Marks je ve prevaziao hegelovski antagonizam izmeu drutva i drave. Analizirajui Deklaraciju o pravima oveka i graanina Francuske revolucije, Marks pokazuje kako je politika emancipacija redukcija oveka s jedne strane na lana buroaskog drutva, na egoistinu i nezavisnu individuu, a s druge strane na graanina drave, moralnu linost sa optim interesom". ovek ostaje rascepljen na buruja i graanina. Tek kad realni, individualni ovek, povrati u sebe apstraktnog graanina i kao individualni ovek postane radno bie u svom empirijskom ivotu, u svome individualnom radu i u svojim individualnim odnosima, tek kada ovek upozna i organizuje sopstvene snage (forces propres") kao drutvene snage i stoga vie ne bude od sebe delio drutvenu snagu u obliku politike snage, tek tada e ovekova emancipacija biti dovrena". Marks je ovde, za razliku od mladohegelovaca, ve izaao iz okvira liberalne i isto politike, republikanske kritike feudalnog poretka, istiui neophodnost socijalne revolucije koja uklanja konflikt izmeu privatnog i politikog ivota ljudi. Na putu izgradnje svoje drutvene teorije, Marks odluno odbacuje sa sebe hegelovski koporan u dva teksta o Hegelovoj filozofiji prava: Kritika Hegelovog dravnog prava i Prilog kritici Hegelove filozofije prava. U ovim spisima Marks se oslobaa Hegelove apstraktnosti filo zofije prava u kojoj je ideja uvek subjekt, a realni ivot predikat. Hegelovu logiku po kojoj iz ideje drave sledi porodica i graansko drutvo, Marks okree i tvrdi da upravo obratno iz konkretnih porodica i drutva sledi
80
drava kao realnost. Za Marksa je samo narod ono konkretno u politikom ivotu i narodni suverenitet izvor dravne ideje. Samo se demokratija moe razumeti iz se be same, monarhija to ne moe. Demokratija je reena zagonetka svih ustava... Ustav se pojavljuje kao vlastito delo naroda, kao ovekov Slobodan proizvod". Demokra tija je sutina svih dravnih ustava. Kritikujud Hegelovu filozofije drave, Marks se obraunavao sa birokratskom, prikriveno stalekom pruskom dravom. U drugom spisu Marks je jo radikalniji, u njemu on pronalazi" istorijski subjekt pomou koga je mogue izvriti puno ljudsko oslobodenje, drutvenu klasu koja, da bi sebe oslobodila, mora ukinuti klase; to je proletarijat. Samo opteoveanska emancipacija moe ukinuti svako ugnjetavanje. Marks ovde nalazi pravu ulogu delatne, praktine filozofije u oslobaanju oveka. Glava te emancipacije je filozofija, a njeno srce proletariat. Filozofija se ne moe ostvariti bez ukidanja proletarijata, pro letariat se ne moe ukinuti bez ostvarenja filozofije". Marksova ideja da jedino proletariat moe imati misiju osloboenja oveanstva jer je najzainteresovaniji za ukidanje klasa, izvedena je doktrinarnom analizom bez uvida u realni proletariat, ali se je Marks pridravao jer mu je bila neophodna za viziju socijalizma kao slobodnog besklasnog drutva. Porazi revolucija, spori razvoj proleterske klasne svesti, nagrizale su ovu Marksovu formulu, pa su je mnogi, Berntajn i drugi revizionisti", odbacivali. er Luka je pokuao da je u delu Istorija i klasna svest spasava uvoenjem razlike izmeu empirijskog i transcendetalnog proletarijata.
Marksova i Engelsova teorija o drutvu 81
Ova Marksova ideja povezana je sa drugom njegovom fundamentalnom idejom: revolucijom. Socijalizam se ne moe ostvariti bez revolucije, koja je kao politiki in neophodna za obaranje starog reima. Marksov teorijski i nauni rad na prouavanju i kritici kapitalizma trebalo je da dokae neminovnost ekonomskih kriza koje se pretvaraju u revoluciju. Njegov politiki rad usredsreen je bio na stvaranje internacionalne politike organizacije koja it voditi revoluciju. Uprkos esto uspene kritike utopizma, Marks nije uspeo da se na jednom dubljem meta nivou oslobodi naivnih utopistikih pretpostavki. On je pretpostavljao da je mogue brzo uklanjanje sebinih, privatnih motiva kod ljudi, im se promene drutvene okolnosti. Potcenjivao je tvrdou ljudske prirode koju je shvatao kao elastini skup potencija. Verovao je da e u izmenjenim drutvenim okolnostima nastati harmonini odnosi izmeu privatnih i optih interesa. U Pariskim rukopisima Marks je izloio elemente svoje antropologije. Marks polazi od Hegelovog odreenja generike sutine oveka u procesu rada, ali naputa njegove forme otudenja. Marks se priklanja materijalistikom Fojerbahovom shvatanju rada kao ulnog optenja sa prirodom. Rad je uslov svake ljudske duhovne delatnosti i u njemu ovek stvara i sebe samog i preraduje prirodu kao objekt svog stvaralatva". Rad je izvorna kategorija u odredivanju oveka, koji ima aktivni kontakt sa prirodom, pasivno kap prirodno stvorenje i aktivno kao
graditelj nove ovekove prirode. Celokupna takozvana svetska istorija nije nita drugo do proizvodnja oveka pomou ljudskog rada, nita drugo do nastajanje priro de za oveka". Marks analizira proces otuenja rada na primeru kapitalistike privrede. Rad, koji je ovekova generika sutina postaje roba, kao i sve druge robe na tritu. Predmet rada, u proizvodnom procesu suprotstavlja se oveku kao neto tude. to vise osvaja prirodu, radnik sebe time vise liava sredstava za ivot. Ali nije samo predmet rada otuden od oveka ve je i sam rad otuen, jer nije vise neto to oveka afirmie. Nekada je kao poljoprivrednik ili zanatlija, uzgajiva biljaka i ivotinja, ili majstor za pravljenje korisnih orua i predmeta, bio ponosan ili bar zadovoljan delom svojih ruku; sada u industrijskoj proizvodnji on nema nikakav odnos ni prema predmetima rada, ni prema radu, osim kao izvoru egzistencije. Na kraju u takvom razmrvljenom radu, podeljenom do tanina, radnik je otuen i od drugih radnika. Totalno otueni rad znai i totalnu otuenost radnika kao oveka od svojih potencija, od svoje ljudske sutine. Otudeni radnik postao je otueni ovek, koji se otuio od svoje sutine i svojih mogunosti. Marksova kritika kapitalizma u Pariskim rukopisima nastoji da pokae da u kapitalistikim uslovima i karakter graanskog drutva poprima nehuman i neovean karakter, jer ovek u svom radu ne ostvaruje svoju sutinu ve je gubi. Rad je postao samo sredstvo za golu egzistenciju, a radnik najbednija roba na tritu.
83
Usled otuenja rada generiki ivot oveka i ljudske zajednice je blokiran, sputan za svaki razvitak. Marks tvrdi da su u razvijenom kapitalistikom drurvu sva drutvena nesloboda, sve forme otuenja, sadrane u formi otuenja radnika. ak je i kapitalist otuen od potencijalne ovenosti. Kao to je radnik samo roba, tako je i kapitalist samo novae, odnosno kapital. Novac je mera njegove mod, njegove lepote, njegovog ugleda". Marks u tome vidi jo jedan argument za tvrdnju da oslobodenje radnika nije samo njihovo oslobodenje, ve oslobodenje dtavog drusrva, celine ljudskog roda. Ukidanje privatnog vlasnitva nad sredstvima pro izvodnje je prvi uslov uklanjanja otuenja. Ukidanje privatnog vlasnitva", pie Marks, kao prisvajanje ljud skog ivota znai ukidanje svakog otuenja, povratak oveka iz religije, drave i drugih oblika u svoju ljudsku, tj. drutvenu egzistenciju. Za Marksa je pozitivna posledica ukidanja privatnog vlasnitva komunizam, koji se razvija od primitivnog, neduhovnog oblika u rodovskim zajednicama, preko politikog komunizma, koji moe biti demokratski ili despotski i koji jo ima ostatke otuenosti i privatnog vlasnitva, do komunizma kao humanizma, koji je kao dovreni naturalizam humanizam, a kao humanizam naturalizam". Takav komunizam trebalo bi da ukine otuenje, da otkloni protivurenost oveka sa prirodom, ovekove egzistencije sa njegovom sutinskom prirodom, da izmiri i uskladi individuu i rod, na kraju da izmiri oveka sa samim sobom i prirodom. k o m u nizam je", izjavljuje Marks, reena zagonetka istorije". Ali komunizam za Marksa nije gotov idealni obrazac,
84
ve zahtev prirodnog istorijskog pokreta". Dosadanji drutveni oblici nisu nikakve greke istorije, ve samo faze kroz koje su ovek i drutvo u datim okolnostima prolazili. Marks ne eli da hipostazira ljudsku prirodu, i upravo je zbog toga kritikovao metafiziki materijalizam" i Ludviga Fojerbaha, odbacujui fiksiranje, definisanje ljudske prirode". Meutim, i sam Marks govorei o totalnom oveku", o ovenosti kao bogatstvu ljudskih potencija i potreba skicira ljudsku prirodu kao neogranienost mogunosti. U Tezama o Fojerbahu, koje su samo nacrt, pronaen u Marksovoj zaostavtini, na veoma sveden nain su izloene bitne karakteristike jedne filozofske pozicije revolucionarne prakse. Preskaui" Hegela, Marks je za delatnu funkciju filozofije indirektno naao inspiraciju u Fihteu. Ideju o delatnoj ulozi svesti u promeni objekta, pri emu se i sama svest povratno menja, taj dvostruki subjekt-objekt" odnos, uz uee volje, Marks je preuzeo kao misaone alate revolucionara". Mozes Hes, Marksov savremenik i prijatelj, hrianski komunist, svojom filozofijom ina i poljski filozof August Cjekovski svo jom Prelogomenom za filozofiju istorije dali su takoe podsticaj Marksu za kritiku kontenplativnosti Fojerbahovog materijalizma. U jedanaest teza Marks kritikuje Fojerbahovu kontenplativnost, svoenje subjekta na pasivno posmatranje, ne uvidajui da je ono ulno, samim tim aktivno delanje, koje preobraava predmet u ljudski, ulno oo-
veen predmet. Mislei na Fihtea i Hegela, Marks konstatuje da je upravo filozofski idealizam razvio onu delatnu stranu saznanja, koju je materijalizam prevideo. Marksovi prigovori Fojerbahu odnose se i na njegovu apstraktnu, metafiziku definiciju ljudske prirode, na ovenost kao rodni pojam" oveka, trajnu, a ne istorijsku odrednicu; na njegovo objanjenje religije kao na nebo prenete slike" ovozemaljskog sveta. Pocepanost" ljudske svesti na zemlju i nebo" Fojerbah ne trai u pocepanosti zemaljskog sveta na klase, kao uzroka religijskog otuenja. Marks podvlad da je stanovite starog materijalizma graansko drutvo, a stanovite novijeg (koje Marks zastupa) je ljudsko drutvo ili podrutvljeno oveanstvo". Marks zamera Fojerbahu to deli iluziju prosvetitelja i utopista da se samim prosveivanjem i vaspitanjem masa, delovanjem fdozofa, reformatora i filantropa moe preobraziti drutvo. Marks podsea da se problem da i vaspitai moraju biti vaspitani", teorijski reava revolucionarnom praksom" proletarijata u kojoj su vaspitai" istovremeno i vaspitavani", jer uticaj svesti na preobraaj sveta je istovremeno i uticaj tog preobraenog sveta na svest ljudi. Marks sumira svoju kritiku u poslednjoj 11. tezi: Filozofi su svet samo razliito tumaili; ali radi se o tome da se on promeni". Marks i Engels su filozofskom i ekonomskom analizom doli do komunizma, ali im je predstojao zadatak idejnog raiavanja sa prolou. To su preduzeli za-
86
jedniki 1845. i 1846. godine u Parizu i Briselu, u Svetoj porodici i Nemakoj ideologiji. Oni u ovim spisima naputaju definitivno, hegelovsku opsesiju dravom i odnos izmeu pojedinca i drave, ljudske zajednice i institucije drave vide na drugi nain. Realni ljudski svet je svet ljudskih potreba, koje dovode ljude u stvarne drutvene odnose, a drava je tek izvedeni proizvod ljudskih po treba". Njihovo materijalistiko shvatanje istorije dobija u ovim delima svoje jasne konture. Istorijski razvoj je doveden u tesnu vezu sa razvojem proizvodnih snaga, a ideoloka mistifikacija ljudskih interesa je razobliena. Sveto" pravo privatne svojine je tretirano kao istorijski fenomen, koji svojim uveanjem uveava i neprijateljsku silu naspram sebe: bedu proletarijata, koja se moe ukinuti samo ukidanjem svojinskih odnosa koji je proizvode. Ludvig Fojerbah, Bruno i Edgar Bauer, Maks tirner, glavna su meta napada u ovim Marks-Engelsovim spisima, ali oni su istovremeno prilika da se u jednom kontra-lihtu" izloi sopstvena teorija. Istorija je bila jedna od centralnih tema. Na pitanje: ko su pokretai ljudske istorije, nueni su razliiti odgovori. Hegelovci su ideje smatrali inicijatorima promena, odnosno napretka, ali ideje koje su prvenstveno kritika postojeeg. Pozitivisti su odgovor nalazili u napretku nauke i otkrivenim zakonima razvoja. Marks i Engels su polazili od toga da ljudi sami grade svoju istoriju, da istorija sama ne radi nita", ve stvarni ljudi koji idu za svojim svrhama" grade istoriju u zateenim okol-
nostima. Oni odbacuju personifikaciju istorije kao samostalne sile", i njen govor kroz usta velikih istorijskih linosti. Bauer kritikuje ulogu masa u istoriji, smatrajui da su mase konzervativne i reakcionarne, inertne i sklone da svaku doktrinu pretvore u religiju", zbog ega su sve ideje koje raunaju na podrku masa osuene na vulgarizaciju, izvrtanje i poraz. Marks i Engels se suprotstavljaju tvrdnjom da same ideje nikad nisu mogle da promene stari svet; potrebni su ljudi koji primenjuju silu da bi se ideje ostvarile". U Nemakoj ideologiji Marks i Engels su razvili dalje kritiku mladohegelovaca, izlaui pri torn sopstveni pojam ideologije kao lane svesti", koja se oveku prikazuje u iskrivljenom miljenju u kome ovek nije svestan da je svaka misao podreena vanmisaonim drutvenim uslovima koje vidi u iskrivljenom obliku, zavisno od interesa odreene grupe. Maglovite tvorevine u ljudskom mozgu su sublimati materijalnog procesa njihovih ivota... Moral, religija, metafizika, i ostale ideoloke forme svesti vise ne zadravaju privid samostalnosti... Ne odreuje svest ljudi njihov ivot, ve njihov ivot odreduje njihovu svest", zakljuuju Marks i Engels. Ovo dosta grubo denunciranje duhovnih tvorevina za ideologinost bilo je povod mnogim sporovima o odnosu baze i nadgradnje", uticaju ideja na drutveni i materijalni ivot ljudi. U kasnijim spisima Marks e ublaiti ovu ocenu zavisnosti prava, morala, religije, filozofije i drugih oblika ideja, tvrdnjom da bez aktivne funkcije ideja nije mogu-
e preoblikovati drutveni ivot, pa meu proizvodne snage ubraja tehnoloke inovacije i nauna otkria. Delatnu stranu svesti i ideja Marks je uvek isticao, ak je revolucionarna praksa" podrazumevala da ideje ovladaju masama i tako postanu materijalna sila". Marks i Engels bave se u Nemakoj ideologiji i problemima linosti i linih sloboda, polemiui sa Maksom tirnerom, piscem provokativne knjige: Jedini i njegovo vlasnitvo (Der Einzige und sein Eigentum"), koja je zbog afirmacije ekstremnog egocentrizma izazvala polemike i postala kratkotrajna senzacija. Sa Manifestom komunistike partije, Marksova i En gelsova drutvena teorija dobila je, u politikom smislu, zavrnu strukturu. Manifest je objavljen neposredno pred izbijanje graanskih revolucija 1848. godine i nosio je, pored revolucionarnog optimizma, i veoma konkretan program revolucionarne borbe proletarijata, kao nastupajue istorijske klase. Ve prvom reenicom u Manifestu se ogleda ,,klasni naboj" koji prati ceo tekst: Istorija svih dosadanjih drutava je istorija klasnih borbi". Antagonistike klase: patriciji i plebejci, slobodni i robovi, feudalni gospodari i seljaci-kmetovi, buruji i radnici-proleteri u stalnoj su klasnoj borbi. Gradansko drutvo izotrilo je klasnu borbu fokusirajui je na borbu buroazije i proletarijata. Marks i Engels istiu u Manifestu revolucionarnu ulogu buroazije u borbi protiv patrijarhalne staleke drave koja se temeljila na privilegijama parazitskih klasa: plemsrva i svetenstva; uvoenje industrije koja nuno revolucionie proizvodne snage, unosei nove tehnolo-
89
gije. Ali buroazija moe opstati pod uslovom da stalno unapreuje tehnologiju, a samim tim i drutvene odnose. Sve vise rad dobija drutveni karakter, a zadravaju se drutveni, pre svega svojinski odnosi, to dovodi do kriza i drutvene protivrenosti, koje zavravaju revolucionarnim preobraajem drutva. Buroazija je, prema njihovom miljenju osuena na propadanje. Ona nije u industriji stvorila samo smrtonosno oruje, ve i aktere svoje smrti - proletere." U nunoj, nastupajuoj revoluciji, komunisti e se, kao klasno najsvesniji deo proletarijata, prihvatiti avangardne uloge. Komunisti nemaju nikakve posebne inte rese koji se ne uklapaju u interese proletarijata, oni uvek na prvo mesto istiu interese proletarijata, naglaavajui da su to i interesi oveanstva. Posebna glava Manifesta posveena je kritici raznih socijalistikih uenja i sekti: Grinov istinski socijalizam, Sismondijev malogradanski socijalizam, Prudonov buroaski socijalizam, utopijski socijalizam Sen-Simona, Furijea i Ovena. Marks i Engels na kraju odgovaraju na mogue prigovore, kao to su ukidanje individualnih sloboda u buduem komunistikom drutvu, uvenom reenicom: Sloboda pojedinca uslov je slobode za sve". Poraz revolucije 1848. godine, policijski progoni i izolacija okrenuli su Marksa i Engelsa ekonomskim studijama i ambiciji da naucno dokau neminovni hod istorije" ka oslobaanju proletarijata, a samim tim i itavog oveanstva od okova klasnog drutva". Kritika
90
politike ekonomije postala je za njih pravo sredstvo borbe. Rezime Marks-Engelsove drutvene teorije
Drutvenu teoriju, koja se naziva i istorijskim materijalizmom, Marks nije razvio u jednom sistematskom de lu, poput Kontovog Kursa pozitivne filozofije ili Spenserovog Sistema, ve ju je u nizu dela primenio na razlidte predmete istraivanja. To ne znai da se ideje istorijskog materijalizma ne mogu i sistematski izloiti. Osnovnu ideju istorijskog materijalizma Marks je izrazio reima da ljudi prave sopstvenu istoriju, ali ne po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleene". Ljudi, dakle, nisu slobodni u izboru drutvenog oblika. Ovi oblici se razvijaju u skladu sa razvitkom proizvodnih snaga. Drutvo je za Marksa proizvod uzajamne delatnosti ljudi i predstavlja ukupnost odnosa meu ljudima. Ono je u najtenjoj vezi sa razvitkom ekonomije. Odreenom stupnju razvitka proizvodnje odgovara odreeni oblik drutvenog ureenja, a odredenom obliku drutvenog ureenja odgovarajue politiko ureenje. Ekonomski oblici u kojima ljudi proizvode, troe i razmenjuju, jesu prolazni i istorijski oblici. S novim proizvodnim snagama menjaju ljudi svoj nain proizvodnje, a s nainom proi zvodnje menjaju sve ekonomske odnose, koji su bili nuni odnosi samo tog odreenog naina proizvodnje".
Marksova i Engelsova teorija o drutvu 97
Ljudska istorija poinje s prvom upotrebom oruda, kojim je ovek nastojao da stvori sredstva za zadovoljavanje svojih potreba. Ali zadovoljavanje jednih potreba izaziva druge, nove potrebe. To dovodi do sve vee podele rada. Vea podela rada dovodi do veeg broja proizvodnih snaga, koji omoguuje privatnu svojinu i sa njom podelu drutva na klase. Drutvene klase odreuju se mestom u odreenom sistemu drutvene proizvodnje, ulogom u drutvenoj organizaciji rada i, kao najvanije, odnosom prema sredstvima za proizvodnju. Ograniene proizvodne snage nisu uspevale da proizvodnjom zadovolje potrebe celokupnog drutva, ve su zadovoljavale potrebe jednih na raun drugih, stvarajud klasne suprotnosti i eksploataciju jedne klase od strane druge. Tako se istorija drutva pokazuje kao istorija klasnih borbi. Marks je sam isticao da mu ne pripada zasluga niti za otkrivanje klasa u modernom drutvu, niti za otkrie njihove meusobne borbe. To su graanski istoriari i ekonomisti ve znali. Ono to sam ja dao, kae Marks sastoji se u tome to sam dokazao: 1) da je postojanje klasa povezano samo s odreenim istorijskim fazama razvitka proizvodnje; 2) da klasna borba neminovno vodi diktaturi proletarijata; 3) da ta diktatura ini samo prelaz ka ukidanju svih klasa, i ka besklasnom drutvu". Stvaranje ideja Marks je, takoe, doveo u vezu sa materijalnom proizvodnjom. Kao to stvaraju drutvene odnose prema svojoj materijalnoj proizvodnji, ljudi tako
92 Istorija drutvenih teorija stvaraju i ideje koje su samo apstraktni izraz tih istih drutvenih odnosa. Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota uopte", kae Marks. Ne odreduje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest." Osnovni zakon drutvenog razvoja Marks nalazi u protivrenostima do kojih dolazi izmeu razvitka proizvodnih snaga i postojedh odnosa u proizvodnji, koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Ova se protivrenost razreava socijalnim revolucijama. Otuda revolucije nisu ni sluajne, niti se mogu vetaki izazvati. oveanstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke koje moe da izvri" - kae Marks. Ali to ne znai da se revolucije, gonjene istorijskom nunou, same po sebi deavaju, ve da ih ljudi mogu izazvati samo onda kada postoje odredene drutvene protivrenosti u odreenim istorijskim uslo vima. Isto tako, zavisnost ideja, svesti, ideoloke nadgradnje" od postojedh odnosa proizvodnje" za Marksa znai uzajamni odnos, postojanje i obratnog delovanja nauke, ideja i svesti na proizvodnju. Medu najplodnije Marksove socioloke ideje spada ideja otuenja. U robnoj privredi ovek vise ne proizvodi za sebe ili bliu zajednicu, ve za trite. Postajud roba, ovekov proizvod se otuuje od njega i sam rad u razvijenoj podeli rada postaje bezlian i otuen. ovek je sveden na funkciju i kao parcijalno bie otuden od svoje ljudske prirode i od drugog oveka.
Trina privreda dovodi do fetiizma robe: stvari vladaju ljudima, ljudi robuju stvarima. Moderna sociologi ja, antropologija i psihoanaliza veoma mnogo duguju Marksovim analizama otuenja. Marksova ekonomska otkria prirode vika vrednosti kao vika neplaenog radnikovog rada, kao oblika kapitalistike eksploatacije proletarijata, imala su takoe prvorazredni znaaj za drutvenu teoriju. Marks je dao znaajan prilog i prouavanju ideologije i sociologije saznanja u celini. Definiui ideologiju kao iskrivljenu svest" zbog klasne pristrasnosti, Marks je mnoge oblasti svesti: moral, pravo, religiju, tretirao kao forme ideoloke svesti, povezujui ih sa nainom proizvodnje i klasnim interesom. Proizvodne snage i vlasniki odnos prema sredstvima za proizvodnju predstavljaju za Marksa bitne kriterijume za razvrstavanje tipova drutva u drustveno-ekonomske formacije. Rukovodei se evolutivno-istorijskim principom Marks drutvenu istoriju vidi kao prelaz iz jedne formacije u drugu, iz prvobitne zajednice u robovlasnitvo, iz njega u feudalizam, iz feudalizma u kapitalizam a, zatim, nunim sukobom proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, u besklasno komunistiko drutvo. Meutim, Marks nije ostajao na ovom ematskom prikazu istorijskog razvoja, ve je u vise dela: Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, Klasne borbe u Francuskoj i drugim spisima, primenio svoj kritiko-analitiki metod na istorijske analize konkretnih drutava i konkretnih istorijskih dogaaja.
94 Istorija drutvenih teorija Znaaj Karla Marksa za drutvenu nauku nije lako procenjivati, zbog injenice da je on bio i ideolog radnikog pokreta i uesnik u politikim dogaajima. Ali najvie zbog toga to je njegovo delo postalo politiki kredo miliona ljudi i dravni projekat mnogih drava. Pored toga, Marks je imao, poput osnivaa religija, enorman broj pristalica i hiljade teorijskih sledbenika. Njego vo delo bilo je, sa jedne strane utopijski i prognostiki postavljeno, sa pretenzijom otkrivanja drutveno-istorijskih zakona i predvianja budunosti, a sa druge strane snano kritiki i analitiki utemeljeno. Njegova kritika kapitalizma, ogranienja liberalizma i deficita socijalne pravde sticala je mnogo pristalica. Meutim, znaaj njegove drutvene teorije, esto je umanjivan ili prenebregavan usled ideolokog itanja" njegovog dela. Pozivanje mnogih totalitarnih, antidemokratskih reima na Marksa, brojna uproavanja i vulgarna tumaenja njegovog dela od strane njegovih sledbeni ka - pored njegovih promaenih prognoza drutvenog razvoja - zatamnili su znaaj njegove kritike analize kapitalistikog drutva. Ali, najvei udarac valorizaciji Marksove drutvene teorije doao je posle kraha dravnog socijalizma" i ideolokog poraza marksizma, okrivljenog za sve promaaje i zlodela komunistikih reima. Mnogi konzervativni i neoliberalni ideolozi pourili su da sa poraenim politikim i ekonomskim konceptom totalitarnih drava sahrane i Marksovu teoriju zajedno sa kritikim i racionalnim elementima u njoj. Vulgarno ideoloko i nehermeneutiko itanje Marksa onemogu-
cava neke autore da donose objektivan, nauni sud o Marksovoj drutvenoj teoriji. I sa istorijske distance mogui su mnogi prigovori Marks-Engelsovoj drutvenoj teoriji. Pod uticaj em Hegelove filozofije zadrani su neki elementi eshatologije u njihovoj teoriji. Istorija i drutvo kreu se ka slobodi kao spasenju od ugnjetavanja i otudenja. Istorijski i evolutivni determinizam ispoljava se kroz veru u nuni napredak i razvoj usled delovanja istorijskih zakona. Njihov pozitivizam i scientizam koji veruje u naunost i visoki stepen izvesnosti u drutvenim istraivanjima. esto se mnogi sloeni politiki i drutveni fenomeni svode na ekonomske uzrone inioce. Potcenjuju se ili negiraju uticaji ideja na drutveni ivot i istorijska kretanja, ideologija se svodi na klasne interese. Neubedljiva su predvianja o kraju religije, filozofije i politike. Olaka je redukcija oveanstva na klasu, a klase na organizovanu avangardu. I na kraju, tu su Marksove i Engelsove lose prognoze o mnogim politikim dogaajima, ishodima ratova i ulogama pojedinih istorijskih" i neistorijskih" naroda. Meutim, mnoge Marksove kritike kapitalistikog drusrva povremeno su odbacivane, kao, na primer, te-
96 Istorija drutvenih teorija za o osiromaenju radnike klase" i o svetskim ekonomskim krizama", ali su u vremenima ponovljenih ekonomskih kriza ponovo razmatrane. Poput drugih velikih drutvenih teorija i Marksova i Engelsova e jednim delom biti preputena istoriarima ideja, a jednim delom e ostati podsticaj novim teorijama i novim drutvenim pokretima.
Drutvene teorije inspirisane Marksovom filozofijom

Pored Marksovog saborca i koautora u mnogim spi sima, Fridriha Engelsa, postoji veliki broj filozofa, ekonomista, sociologa, drutvenih teoretiara, socijalistikih i radnikih voa leviarskih partija i pokreta, kritikih intelektualaca, koji su u 19. i 20. veku bili pod snanim uticajem Marksovog dela, da se mogu smatrati njegovim sledbenicima pod zbirnim imenom: marksisti. Posle Marksove smrti, evropski radniki pokret, uporedo sa ubrzanom industrijalizacijom, doivljava polet u mnogim zemljama, to dovodi do stvaranja Druge internacionale. Ovu drutvenu pojavu prati procvat socijalistike teorije i pojava znaajnih teoretiara marksistike orijentacije. Pojavljuju se znaajna dela koja na nov nain istrauju razliite drutvene, politike i kulturne fenomene. Mnogi od njih brzo postaju respektabilni filozofski, politiki i kulturoloki pisci: Karl Kaucki, Eduard Berntajn, Avgust Bebel, Franc Mering, Georgij Plehanov, Karl Libkneht, Roza Luksemburg, an ores, Antonio Labriola, Vladimir Ili Lenjin, Klara Cetkin, Maks Adler, Pol Lafarg, Rudolf Hilferding, Karl Rener, Oto Bauer, Karl Forlender, Lav Trocki i drugi. Marksizam je uao i u akademski svet, prouava se na univerzitetima i predmet je rasprava i kritika velikog broja znaajnih drutvenih naunika.
98 Istorija drutvenih teorija Ubrzo se u marksizmu pojavljuju razliite kole i podele, kao rezultat rasprava oko nekih znaajnih teorijskih i praktinih pitanja. Izdvaja se grupa koja nastoji da to vernije sledi Marksa, insistirajud na naunom karakteru Marksove teorije, istorijskim zakonima, i deterministikom objanjenju sveta, putem univerzalnih zakona prirode drutva i ljudskog miljenja. Ovu grupu nazivaju ortodoksnim marksistima, i u nju spadaju, meu ostalima: Karl Kaucki, najplodniji pisac Druge internacionale; autor znaajnih dela: Materijalistiko shvatanje istorije, Istorije komunistikih ideja, i brojnih naunih rasprava; Georgij Plehanov, jedan od najveih popularizatora marksizma u Rusiji, pisac ogromnog opusa u kome se istie obimna Istorija ruske drustvene tnisli; Antonio Labriola, profesor na Rimskom univerzitetu i pisac velikog broja filozofskih knjiga o moralu, slobodi, religiji, socijalizmu; Pol Lafarg, pariski lekar, uesnik Pariske komune, suprug Marksove keri Laure i pisac brojnih marksistikih tekstova. Jedan broj pisaca na elu sa Eduardom Berntajnom, kritiki analizira Marksovu teoriju i smatra da neke njene pretpostavke nije potvrdilo vreme, na primer: osiromaenje radnike klase, nesposobnost kapitalizma za reforme. Ovu grupu nazivaju revizionistima. Najznaajniju teorijsku grupu oko Druge internacio nale inili su austromarksisti: Rudolf Hilferding, mini-
star finansija u socijaldemokratskoj vladi i pisac uvene knjige: Finansijski kapital; Karl Rener, viestruki predsednik vlade Austrije i njen prvi predsednik posle Drugog svetskog rata, pisac Pravnih instituta, Maks Adler, Oto Bauer i drugi. Karl Libkneht i Roza Luksemburg, voe grupe Spartakus", nazivani su spontanistima, jer su smatrali spontane pokrete masa jedino autentinim revolucijama. Delo Roze Luksemburg Akumulacija kapitala, spada u klasino delo marksistike literature. Vodili su polemike i sa Berntajnom i sa Lenjinom. U spisu: Socijal na reforma ili revolucija izneta je glavna dilema Druge internacionale, u kojoj se Roza Luksemburg opredelila za revoluciju. Ubili su je vladini vojnici iste noi kad i Libknehta - januara 1919. godine u Berlinu. Ruski marksisti su se takoe podelili, na boljevike i menjsevike, ali su kasnije ideoloke podele dovele i do partijskih podela i na kraju do neprijateljstava. Akselrod, Martov, Plehanov, na jednoj, a Lenjin, Trocki, Buharin i Staljin na drugoj strani. Teorija marksizma, posle Oktobarske revolucije, u Sovjetskom Savezu sve je vie postajala dravna ideologija, i sve vie simplifikovana i dogmatizovana. Marksizmu je dodat sastavni deo lenjinizam. Ovaj dodatak trebalo je da simbolizuje Lenjinove inovacije u marksistikoj teo riji: revolucija u jednoj zemlji, kao najslabijoj kariki u lancu", u toku rata bez svetske ekonomske krize; odnos internacionalnog i nacionalnog itd.
Lenjinovi radovi o dravi, ekonomiji i filozofiji, bivaju zamenjeni pragmatinim politikim tekstovima. Ideja permanentne revolucije" revolucije Lava Trockog nije imala odjeka u drutvenom ivotu, kao ni Buharinovo mehanicistiko shvatanje istorije". Staljinova Pitanja lenjinizma bila su samo dalje uproavanje i dogmatizacija marksizma-lenjinizma, kao drzavne ideologije. Antonio Grami, ideolog i voa italijanskih komu nista, bio je originalna pojava u vremenu ideoloke unifikacije Tree internacionale, neka vrsta komunistikog revizioniste". Na dugogodinjoj robiji pod Musolinijevim reimom, uspeo je da napie nekoliko hiljada stranica o razliitim aspektima drutvene teorije, od istorije i kulture do filozofskih i politikih rasprava. Pod uticajem Benedeta Kroea u mladosti, Grami je insistirao na istorijskoj relativnosti, odbacivao je intenciju naunosti u marksizmu, istorijske, deterministike zakone i pojam naunog socijalizma. Idejom kulturne hegemonije zamenjivao je Marksovu diktaturu proletarijata. Njegovo shvatanje revolucije bilo je dublje od pragmatinog osvajanja vlasti politikim prevratom, smatrao je da su neophodne promene svesti i vrednosti u dubini drusrva da bi one bile uspene. an ores, voa francuskih socijalista, proslavljeni je poslanik u Francuskoj skuptini, profesor filozofije, pisac zapaenih filozofskih knjiga o metafizici i epistemologiji, ali i proslavljenih dela kao to su Socijalistika
istorija Francuske revolucije i spisi o Drajfusovoj aferi. ores je insistirao vise na vrednosnoj nego na naunoj strani marksizma, poto je on moralna ideja, nastala kao akumulacija ljudskih patnji i vapaja za slobodom i pravdom kroz vekove. Marksiste karakterie vera u socijalizam kao nosioca svih ljudskih vrednosti". Bio je energini protivnik Prvog svetskog rata i zato su na njega francuski nacionalisti 31. jula 1914. godine u Parizu izvrili atentat. Jedna struja meu marksistima traila je povratak Kantu", drugim reima, da se marksizam ne svodi samo na nauku ili pak samo na ideologiju, ve da se otvori prostor za filozofiju, koja je i bila prvi izvor marksizma; nazivani su neokantovski marksisti, meu kojima je najznaajniji bio Karl Forlender, pisac knjiga: Kant i soci jalizam i Kant i Marks, u kojima je Kant prikazan kao radikalni demokrata, ija moralna teorija covecnosti mo ra da se inkorporira u marksistiku teoriju. Maks Adler i Oto Bauer su takoe delili Kantovu maksimu da se ljudska jedinka uvek tretira kao cilj, a nikada kao sredstvo" i preko kantizma su otvorili vrata etikom marksizmu. Prvi svetski rat i odnos prema ratu pocepali su Drugu internacionalu, ne samo po ideolokim ve esto i po nacionalnim avovima. Revolucionarno krilo osnovalo je Treu internacionalu, radnike i socijalistike partije u njoj preimenovane su najee u komunistike partije, pa je i Internacionala nazvana Komunisticka internacionala
(skraeno Kominterna). Reformistiko krilo Druge internacionale nastavilo je da izgrauje socijaldemokratiju. Marksizam je u 20. veku postao veoma rairen i uticajan kao ideologija i kao inspiracija mnogih politikih pokreta i njihovih programa. Ukoliko je postajao uticajniji kao ideologija, utoliko je gubio na teorijskom i filozofskom nivou jer je njegova vulgarizovana i dogmatizovana varijanta trebalo da bude prihvatljiva za najire mase. Meutim, marksizam je ve imao korene u akademskom svetu, na mnogim univerzitetima se Marksova drutvena teorija izuavala i kritiki rekonstruisala, naroito posle objavljivanja nekih nepoznatih Marksovih radova. Pojavila su se znaajna dela pod veim ili manjim Marksovim uticaj em ili su samo inspirisana Marksovom drutvenom teorijom, neka su bila iz marksistikog teorijskog i partijskog korpusa, a neka i izvan njega. Jedan od najpoznatijih meu autorima bio je er Luka, pisac brojnih estetikih studija, Dua i oblici, Teo rija romana, Gete i njegovo doba; filozofskih spisa: Mladi Hegel, Razaranje uma, i za marksistiku drutvenu teori ju dva znaajna rada, jedan iz mladosti: Istorija i klasna svest (Geschichte und KlassenbewuStsein") 1923. godi ne i Ontologija drustvenog bia, u starosti (Zur Ontologie des gesellschaftlichen Seins"), 1965. godine. Karl Kor, jo jedan univerzitetski profesor pored Lukaa, koji je doao u konflikt sa rukovodiocima Kominterne, autor je brojnih filozofskih rasprava o odnosu filozofije i marksizma, medu kojima su najznaajnije:
Marksizam ifilozofija (Marxismus und Philosophie"), Karl Marks i Zato sam marksist? na engleskom jeziku u emigraciji u Americi (Why I am Marxist?"). Neki marksisti poput Ernsta Bloha, Karla Manhajma, Lisjena Goldmana, Eriha Froma stvorili su znaajna dela, sa velikim uticaj em ne samo na univerzitetsku publiku, iako nisu pripadali ni jednoj organizaciji. Ernst Bloh je poput Lukaa pripadao hajdelberkom filozofskom krugu gde su Georg Zimel i Maks Veber imali svoja filozofska izlaganja. Bloh je smatrao da je sva filozofija do Marksa bila okrenuta prolosti, da su joj nedostajali futuristiki elementi. On je marksizam video kao konkretnu utopiju. Utopija, nada i ljudsko dostojanstvo bile su najee red u njegovom ogromnom opusu, poev od ranog spisa Duh utopije (Das Geist des utopismus") i poznim Princip nade (Prinzip der Hofnung"). Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo, znaajna je knjiga jer podstakla je nove diskusije u marksizmu u odnosu na prirodno pravo. Erih From je uneo u marksizam jednu novu humanistiku dimenziju, spajajud probleme postvarenja i otuenja u analizi ljudske prirode, posmatrane iz psihoanalitikog ugla. Naputajui ortodoksni frojdizam, From je sa jednog kulturolokog i sociolokog stanovita doprinosio marksistikoj antropolokoj teoriji. ivei i radei u Nemakoj do dolaska nacista na vlast, kada se poput ostalih levih intelektualaca marksista bekstvom u Ameriku spasao, bio je blizak frankfurtskoj filozofskoj
koli. Njegova dela: Anatomija agresivnosti, Zdravo drutvo, Bekstvo od slobode i niz drugih popularno napisanih knjiga otvorili su psiholoko polje za dalje marksistike analize. Herbert Markuze se poput Froma povezuje sa marksizmom, preko saradnje sa frankfurtskom kolom. Njegova je filozofija bila bliska mlado-hegelovcima, ali sa pokuajima marksovske kritike Hegela. Jednu vrstu negativne dijalektike izloio je u knjizi: Um i revolucija, koja predstavlja temeljnu kritiku pozitivizma sa stanovita koje je marksistiko. U emigraciji je objavio, pod uticajem Frojdove analize represivne kulture delo: Eros i civilizacija. Markuze je na Frojdovu pesimistiku sliku sukoba civilizacije i instikata, koji zavrava u represivnoj kulturi, suprotstavio jednu libidinalnu utopiju", koja podsea na predrutvena stanja" prijatnog ivota u harmoninoj zajednici. Ostvarljivoj, naravno, pod uslovom da se prethodno promeni karakter sadanjeg kapitalistikog drusrva. U delu ovek jedne dimenzije, Markuze je kritiki analizirao savremenu civilizaciju, njen represivni karakter i instrumentalnu i manipulativnu upotrebu oveka. Savremena civilizacija svodi oveka na jednu, logicku dimenziju, u kojoj se on kree od usvajanja Aristotelove logike u suprotstavljanju logosa i erosa. Markuze se okree marginalnim drutvenim grupama, koje nisu etablirane u sistem: nezaposleni, diskriminisani, siromani, rasno i nacionalno odbaeni, intelektualna omladina - verujud da mogu svojim udruenim buntom da promene postojeu civilizaciju.
Kao istaknuti profesor na najprestinijim amerikim univerzitetima, postao je ikona", marginalnih i diskriminisanih grupa u Americi, a naroito studentskog pokreta krajem ezdesetih godina 20. veka. Markuze je bio takode neka vrsta idejnog mosta izmeu marksizma i Nove levice. Frankfurtska kola Kritika teorija frankfurtske kole je najautonomniji izraz promarksistike teorije u prvoj polovini 20.veka. Samo uslovno se moe govoriti o koli kada su u pitanju tako razliiti mislioci, ne samo po idejama ve i po oblastima: od filozofije, sociologije, ekonomije, estetike, muzike, literature, do psihijatrije i politike. Pored Mark sa, i drugi filozofi: Kant, Hegel, Nice, kao i Frojd imali su uticaja na orijentaciju ove grupe. Ono to ih je povezivalo bio je Institut za drutvena istraivanja (Institut fur Sozialforschung) i njegov asopis za drutvena istraivanja (Zeitschrift fur Sozialforschung") sa seditem u Frankfurtu. Pokrenut privatnom inicijativom grupe intelektualaca 1923. godine Institut je delovao do dolaska Hitlera na vlast kao samostalna i nauno priznata ustanova. Skoro svi saradnici su emigrirali, a neki su se vratili posle Drugog svetskog rata i nastavili naunu i univerzitetsku delatnost, uz mlade saradnike na Frankfurtskom univerzitetu. Nekoliko stotina znaajnih knjiga iz razliitih oblasti drutvene teorije proizvod su ove grupe mislilaca.
Maks Horkhajmer je bio dugogodinji direktor In stitute! i najznaajnija objedinjavajua figura ove skupine teoretiara. Pod Hegelovim i Marksovim uticajem obnovio je problematiku uma (Vernunft). Pomraenje uma iz 1947. i Kritika instrumentalnog uma iz 1967. godine imale su razliite predmete kritike, prva je kritikovala sve forme iracionalizma, a druga sve zloupotrebe uma u masovnom drutvu. Zajedno sa Teodorom Adornom objavio je delo: Dijalektika prosvetiteljstva, 1947. godine, sastavljenu od nekoliko studija o razlidtim efektima prosvetiteljstva i sjajnim kratkim zapisima i nacrtima koji razotkrivaju brojne predrasude. Oni prosvetiteljstvu ne spore zasluge za slobodu, ali mu zameraju naivnu veru u napredak putem nauke i tehnike. Horkhajmer je u emigraciji, objavio sa Erihom Fromom Studije o autoritetu i porodici (Studien iiber Autoritat und Familie"), koje su pruale psiholoko objanjenje lakog prihvatanja autoriteta u Nemakoj, to je jednim delom objanjavalo slab unutranji otpor Hitlerovom reimu. Teodor Adorno je uz Horkhajmera bio stub frankfurtske kole i dokaz njenog kontinuiteta. Glavno Adornovo delo Negativna dijalektika objavljeno je 1966. godine kao sintetiki spis mnogih ranijih istraivanja. Kritika sistemske metafizike filozofije, kritika pozitivizma, kritika egzistencijalizma i njihovog pojma autentinosti, kritika degradacije kulture, glavni su motivi ovog dela. argon autentinosti bio je Adornov obraun sa Hajdegerom i
egzistencijalizmom, optuujui ih da novim reima samo zamagljuju realne probleme savremenog oveka koji je degradiran na robu, na stvar koja se upotrebljava, kupuje i prodaje na tritu. Adorno im zamera da se, i kada tano opisuju situaciju, ne pitaju za njen uzrok. Za sociologiju i socijalnu psihologiju znaajno je bi lo delo Autoritarna linost (The Authoritarian Persona lity"), izdato u Americi 1950. godine, na osnovu empirijskih istraivanja, projektivnih tekstova i anketa, koje je rezultat kolektivnog rada pripadnika frankfurtske kole pod Adornovim rukovodstvom. Adorno je posle Drugog svetskog rata sabrao i izdao u dva toma ostavtinu Valtera Benjamina. Valter Benjamin, je bio knjievni kritiar, esejista, istoriar i u irem znaenju filozof kulture. U okviru frankfurtske kole smatran je sledbenikom istorijskog materijalizma, ali ne u strogo marksistikom smislu. Be njamin je odbacivao istorijske zakone, istorijski kontinuitet i napredak kao njegovo obiljeje. Njega je zanimao diskontinuitet i revolucija. Njegov nedovreni spis, pisan u Francuskoj za vre me beksrva od nacista: Teze o filozofiji istorije, prua zanimljivo shvatanje istorije. Mada je polazio od oseanja kontinuiranog postojanja prolosti, koja se u sadanjosti, u onome to naziva vreme-sad (Jeztzeit) uvek iznova oivljava i konstruie sa novim znaenjskim sadrajem, Benjamin nastoji da otkrije uzroke diskontinuiteta koji donose revolucije.
Habermas predvodi mlau generaciju frankfurtske kole i odrava njen filozofski kontinuitet. Kraiem 20 veka Habermas je izrastao u najveeg nemakog filozofa svoje generate. Pod neposredmm uticaje m f ra Horkhajmera 1 Adorna, Habermas j e i kritike
g
S j a o Wtoeteze iz Dijalektikeprosvetiteljstva
P
Z t v o i m i a prvim velikim delom: Saznanje i interes A Tntpresse") 1968. godine Habermas je ( Erkenntnis und I n t e r s ; & je vE.rKeiu fran kf U rtske kole. najavio dalu razvoj Iranû , Znaajnim delima: Teorija t praksa i Tefewfca nau ka kao Jdeologija" Habermas je kritikoj teoriji otvorio otializu ire dimenzije za analizu nove savremenosti. U delu.7 ( Legitimationsprobleme ) HaberProblemilegitimnostt{^ f ' m a s otvara jedno od kljumh pitanja epohe: legitimnost S v e t s k u repuCju Habermas je stekao delom: Teori j a f c o m m f c r i v r , o g ^ n ; a (Jheorie des kommunikati, i (Diskurs d e r v e n Handelns \ i o i i Diskurs moaerne * )
kaP1
j "\ lyo?- w potvrdio o c e n u M,o d e r n e ) i Q Q Shgodine. Habermas je .. . , C1 frankfurtske skole kao najuticajmje filozofske skole u N e makoj.
~ Drutvena
t^nriia frankfurtske kole teorija y
J zameniivala j e j
u d o' polovini 20. veka lzgubljem knticki potencijal u rugoj p Hravnoe" marksizma u analizi savredoematizovanogarzav prosirivala uvide u zloupotrebe j m e n o e drusrva- Ona ie B > i r a c i o n a l n o sti i . neutralne nauke u sluzbi postojeceg u ^ ^ l i njen pokusaj spasavanja marksizma od
dogmatizma imao je za posledicu liavanja marksizma identifikacije sa proletarijatom i pozivanjem na njega. Pored pomenutih teoretiara, bliski ovoj koli bili su i ekonomisti Fridrih Polok i Karl Votfogel, kao i socijalni filozofi Franc Borkenau, Franc Nojman, Iring Feer i Alfred mit. U socijalistikim dravama, pojavila se u drugoj polovini 20. veka grupa marksista koja je, oslanjajui se na Marksove liberalne ideje iz mladosti i rane filozofsko-ekonomske rukopise", posebno naglaavala humanistiki i emancipatorski karakter Marksove misli. Konfrontacijom Mladi i Stari Marks", otpoelo je novo itanje" Marksa u humanistikom kljuu, osloboenom od dogmatizma. Pored maarske grupe Lukaevih aka", sa Agnje Heler na elu, pojavila se poljska grupa oko Kolakovskog i Baumana, eka oko Karela Kosika, jugoslovenska Praksis grupa" oko asopisa Praksis i Filozofija. ivi filozofski dijalog odveo je veinu ovih filozofa ka kritikoj analizi vlastitog drutva, ali i u sukob sa vladajuom ideologijom i dravno-partijskom oligarhijom.
Konzervativna misao o drutvu
Konzervativne teorije o drutvu u 19. veku razvile su kao reakcija na prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju. Ali one nisu bile samo glas za restauraciju feudalnog stalekog drutva i obnovu monarhije, ve i jedno novo promiljanje istorije i drutva, na osnovu preivljenih revolucionarnih iskustava. Prolost, tradicija, obiaji, utvrene vrednosti, kontinuitet, rezerve prema naglim promenama i sumnja u stalni napredak, pozivanje na autoritet, na svojinska i nasledna prava, na steene i zateene privilegije obeleavaju, u optim crtama, konzervativnu misao. Kao politika ideologija konzervativizam je najee bio na strani odbrane postojeeg poretka, sa izrazitim antirevolucionarnim stavom. U teoriji klasini konzervativizam odbacuje uenje o prirodnom pravu, kao apstrakciju koja spolja unosi nemir u skladan drutveni organizam, koji je svoju valjanost dokazuje dugim trajanjem. Konzervativni teoretiari odbacuju ideju narodnog suvereniteta, koja po njihovom miljenju naruava ravnoteu moi podeljene izmeu kralja, plemstva i naroda, preko ustanova monarhije koju predstavlja dvor i plemstva i naroda predstavljenih u gornjem i donjem domu Parlamenta. Prema konzervativnom miljenju vladavina naroda ne garantuje automatski slobodu i mir graanima. Demagozi mogu da zavode mase, koje na plebiscitarnom iz-
Konzervativna misao o drutvu 7
janjavanju mogu da donesu odluke koje otvaraju vrata svakovrsnoj diktaturi. Uporedo sa ovom opasnou konzervativci vide u liberalno-demokratskoj ideologiji i prodor voluntarizma, koji ohrabren autoritetom racionalnosti gaji previse poverenja u subjektivnu volju, koja tei da konstruie novu politiku vladavinu i drutvenu stvarnost. Po njihovom uverenju jedino tiho i sporo tkanje istorije, koje gradi tradiciju i dobrovoljno prihvaene drutvene veze i odnose daje stabilnost i mir drutvenoj zajednici. Najveu ugroenost pred nastupajuim liberalnim miljenjem i radikalnim drutvenim promenama kon zervativci vide u politikom fanatizmu" koji politiku, od jedne delatnosti koja treba da miri sukobljene strasti i interese, pretvara u sveopti rat protiv svakog zla i nepravde". Klasini konzervativizam gradi svoju legitimaciju na trajnosti institucija koje su kroz vekove odravale staleki poredak, na monarhiji, plemstvu i crkvi. Svi obrasci drutvenog ponaanja u stalekom poretku pretvaraju se u tradiciju, kojoj se valjanost pribavlja iz trajnosti. Umirujua ideologija konzervativizma postajala vremenom rtva sopstvene iluzije o postojeoj drutvenoj harmoniji i slepa za ogromne napetosti u drutvu koje su izazivale i najavljivale revoluciju. U kasnijem periodu konzervativizam je postajao sve fleksibilniji, tako da su za mnoge njegove predstavnike spore reforme postajale prihvatljive, kao to su i mnoge liberalne ideje, poput ogranienja intervencije drave u
12
ekonomske procese, inkorporirane u konzervativne te orije. Pod uticajem ekonomskih i drutvenih promena koje je doneo industrijski kapitalizam konzervativna misao nala je novi oslonac u neoliberalnoj ideologiji i laissez-faire ekonomiji kao trajnom obliku ekonomskog ivota. Konzervativnom miljenju pripadaju i razni vidovi kulturnogpesimizma, koji krizu odreenog sistema vred nosti u jednom istorijskom periodu ili naputanje ideala jedne epohe, predstavljaju kao opte posrtanje oveanstva i definitivni pad u novo varvarstvo. Mnoge cikline teorije filozofije istorije, poput penglerove, koje istorijski tok prikazuju kao veno ponavljanje istoga, samo u razliitim modifikacijama, spadaju u konzervativne drutvene teorije, koje indirektno osporavaju smisao istorijskih akcija. Njihovo zajedniko stanovite sa klasinim konzervativnim teorijama nalazi se u kritici teorija progresa, kao ideoloke iluzije. Drutvene teorije, inspirisane motivima politike romantike, istiu presudnu ulogu voa, otaca nacije", u znaajnim istorijskim dogaajima. Ove teorije istiu potrebu svakog pokreta za oinskim vostvom, ija harizmatska mo upravlja drutvenim procesima. Tipini predstavnik ovakve teorije bio je engleski istoriar Tomas Karlajl, ija je knjiga O herojima u 19. veku bila veoma popularna. Veliajui heroje i njihove zasluge Karlajl im esto opravdava despotizam i grubosti zahtevima trenutka". Heroji su za njega ne samo predstavnici i predvodnici naroda, ve takoe i
Konzervativna misao o drutvu 7
proizvod svog naroda, a vrednost jednog naroda meri se i sposobnou da otkrije pravog vou. Ali, uprkos nedemokratskom stremljenju Karlajl se ponet heroizmom Francuske revolucije za razliku od Berka prema njoj odnosio sa simpatijama. E d m u n d Berk Na pojavu Francuske revolucije prvi je reagovao Edmund Berk, knjigom Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj (Reflection on the Revolution in France"). Nje gova namera je bila da pokae kako Francuska revolu cija, budui da predstavlja diskontinuitet u francuskoj politikoj istoriji jeste istorijska i politika avantura i promaaj, za razliku od engleske Slavne revolucije" iz 1688. godine, koja je kontinuirano nastojala da ponovo uspostavi steena politika prava Engleza, a ne neka apstraktna prava oveka, kao apstrakcije. Berk je napao francuske filozofe-prosvetitelje da su ruenjem svetih i svetovnih autoriteta otvorili vrata pravnim apstrakcijama i konstrukcijama na osnovu metafizike morala. Berk je ustao u odbranu tradicije, drevne mudrosti" i morala vitetva", hijerarhijskog poretka i nasledne monarhije. Berk je uveren da jedan poredak svoju legitimaciju mnogo lake moe da zasnuje na opravdanju istorijskog kontinuiteta, nego pozivanjem na metafizike principe i transcendentalne norme. Edmund Berk je roen 1729. godine u Dablinu u porodici uglednog advokata, protestanta, oenjenog ka-
114
tolkinjom, to mu je omoguilo da se u detinjstvu naui verskoj toleranciji. Studirao je u Dablinu istovremeno sa Adamom Smitom, pa njihovo dugo prijateljstvo datira od studentskih dana. Posle diplomiranja na koledu u Dablinu, Berk je na nagovor oca otiao na studije prava u London. Uprkos oevoj elji da mu sin nastavi advokatsku tradiciju Berk je iskazao knjievna interesovanja. Pokrenuo je list Reformator, pisao parodije, osnovao debatni klub i na kraju se odluio za politiku karijeru. Uao je u slubu lorda Halifaksa upravitelja Irske, a potom je postao lini sekretar lorda Rokingama, koji ga je, kad je postao premijer, proteirao za Parlament. Berk je sa 35 godina postao clan Donjeg doma Parlamenta, gde je ostao tri decenije. Bio je sjajan govornik i angaovan poslanik. Politiki je sledio partiju vigovaca koji su se smatrali liberalnijim od konzervativnih torijevaca. Zastupao je teoriju svog prijatelja Adama Smita o slobodnom tritu, o konkurenciji privatnih interesa koja na kraju dovodi do opte koristi. Od 1770. godine, kada se spor sa Amerikim kolonijama pojavio, Berk je na njihovoj strani, lobira za njih, brani ih u novinama, ak i zvanino zastupa koloniju Njujorka u Parlamentu. On se zalae za kompromis sa kolonijama, a 1775. godine dri uvene Govore o pomirenju. Polemiui sa braniocima tradicionalnog prava na dominaciju u kolonijama, Berk odgovara: Nije stvar u tome to mi pravnik kae da moram da radim, nego ta mi oveanstvo, razum i pravda kau da treba da uradim". On se i u toku rata sa
Amerikim kolonijama izjanjavao u prilog nezavisnosti Amerikih drava. Kada je 1774. godine izabran za poslanika Bristola, Berk se zalagao za promenu odnosa poslanika i biraa, za veu nezavisnost poslanika, za funkciju reprezentanta umesto delegata izbornog okruga, to ga je kotalo poraza na sledeim izborima, pa je samo intervencij o m svog starog zatitnika lorda Rokingama dobio poslaniko mesto u jednom malom okrugu pod lordovim uticajem. Berkov uticaj na politiki ivot Engleske poeo je da slabi i njegova se uloga sve vise svodila na parlamentarni rutinski rad, sve do pojave Francuske revolucije. Berkov otar napad na Francusku revoluciju iznenadio je mnoge, budui da je veliki broj francuskih politiara i intelektualaca takoe podravao Ameriku revoluciju. Iznenadio je i svoje politike prijatelje liberalne vigovce, koji nisu imali tako negativan stav prema dogaajima u Francuskoj, prvih godina Revolucije. Ka da su ga neki istaknuti vigovci podsetili da se svojom kritikom revolucije udaljio od vigovskih liberalnih gledita, Berk je odgovorio Apelom novog Vigovca starima (Apeal from the New to the Old Whigs") i neto kasnije Razmiljanjima ofrancuskim dogaajima (Thoughts on French Affairs") 1791. godine, ostajud pri svojim ocenama Francuske revolucije. Berkova knjiga o Francuskoj revoluciji doivela je brzo nekoliko izdanja, ali je posle prevoda na nemaki izazvala najvee polemike u Nemakoj izmedu kritia-
76
ra i branioca Francuske Revolucije. Gene i Reberg vodili su kampanju protiv Revolucije, sluei se prevodom Berkove knjige, a Kant i Fihte su je branili pobijajui Berkove argumente. Odbrana tradicije na jednoj stra ni i revolucionarni projekat na drugoj; odbrana predrasuda nasuprot autoritetu razumu; grupno iskustvo nasuprot individualnom sudu, tako su se tematizovale rasprave. Berk se jo jednom, pred svoju smrt 1797. godine, osvrnuo na Francusku revoluciju u etiri Pisma o kraIjoubilakom miru (Letters on a Regicide Peace"), sada sa prorokim oreolom" oveka koji je predvideo tok dogaaja. Meutim njegova filozofska slava porae tek posle njegove smrti kada ga je evropska konzervativna misao uzela za svoga rodonaelnika. Kada se skloni zastor ogorenosti, ljutnje i ironije kojima odie tekst Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj, pojavljuje se dosta dobro ocrtana konzervativna politic ka filozofija i jedna tradicionalistika drutvena teorija. Njeno usmerenje je istorija u najirem smislu, njen tok, njen znaaj za ouvanje vrednosti kroz tradiciju i obiaje, njeno znaenje za buduu vladavinu i drutveni organizam". Na dravu Berk je gledao kao na ivi organizam", koji nastaje i razvija se tokom istorije i ne podnosi nikakve nagle i radikalne rezove. Dravu ini celina drutva, ona se ne moe ralanjavati i deliti. Drutvo je sklop razliitih odnosa, razliitih grupa koji se kroz istoriju formiraju i koji se odravaju kao
obiaji i pravila ponaanja. Berk veruje da se drutvo odrava vezama koje nisu samo zakoni i sila, ve je to ustaljeno miljenje" da se zakonima valja pokoravati. Vezivno tkivo u tkanju vladavine jeste javno mnjenje", kae Berk. Ono je generiki naziv za navike miljenja i oseanja koje odravaju drutvo i njegovu kulturu. Valjanost jednog drusrva moe se meriti zalihom nasleenog razboritog mnjenja. Svoju organsku teoriju drusrva Berk usklauje sa svo jim antiindividualizmom, ne ostavljajui individui nikakvu uticajnu ulogu. Umesto individua grupe i institucije su agensi istorije. Najvanije drutvene grupe po Berku su: porodica, optina, crkva, stale, bratstvo, pleme, ceh, gilda, korporacija. Sklad svih tih grupa ini narodnu zajednicu. Interesi naroda, kao celine imaju prednost pred individualnim interesima. To organsko stanovite Berk je pokazao i u govoru o funkciji poslanika koji u parlamentu, po njegovom miljenju, treba da zastupa samo opti interes, a ne interes okruga gde je izabran. Narodno iskustvo se kao iskustvo mnogih generacija taloi u narodnu istorijsku mudrost, koja ume i da se popravlja i ispravlja. Berk nije bio protiv reformi, govorio je drutvo koje nema sredsrva za svoju reformu jeste drutvo bez sredstava za svoje odranje... Moramo se reformisati da bismo se ouvali". Reforme da, ali revolucije nipoto! Berk nije bio zaljubljen u istorijske mitove, nije spadao u konzervativce, vatrene pobornike restauracije, nije idealizovao neki iseak prolosti kome bi se trebalo
18
vratiti. On Francuskoj revoluciji najvie zamera to nije sledila englesku Slavnu revoluciju, ponekad prenebregavajui injenicu da je Konstituanta nastala delom i na uenju Dona Loka, na engleskom modelu. Diskontinuitet je bio pored individualizma i racionalizma glavna meta Berkove kritike. Pojedinac je prema Berkovom miljenju, proseno gledano, priglup i sebian. Ali je zato mnotvo generacija davalo najbolja reenja. Nagli prekid sa postojeim stanjem i tradicijom liava se tih pouka mnotva generacija, koje u kontinuitetu prenose kroz istoriju najbolja iskustva. Berk uvodi izraz predrasude u pozitivnom znaenju navika, jer su mnogo trajnije, sigurnije i stabilnije od svesno propisanih pravila. Predrasuda od ovekove vrline stvara naviku", kae Berk. Zahvaljujud predrasudama, dolazimo do potpunog slaganja sa prethodnim generacijama i ukoliko se one odre kroz vreme prerastaju u ustav. Berk je smatrao da ustav nastaje kao rezultat postupnog i nesvesnog razvoja drusrva tokom vremena. Iz ovoga je Berk izveo zakljuak da se drutvo ne moe racionalno prouavati, jer je nemogue utvrditi vreme i razloge uvoenja odreenih ustanova, jer one nisu osnovane ni na kakvom optem pravilu. Racionalizam sa svojim apstrakcijama i generalizacijama bio je glavna meta Berkove kritike. Otuda je i zakljudvao da racionalni pristup drutvenom istraivanju i politikim fenomenima bezuspean, to najbolje pokazuju teorije drustvenog ugovora konstruisane na osnovu
apstraktnih teorija prirodnog prava. Berk ne spori da je drutvo neka vrsta ugovora o udruivanju ili zajednitvu, ali budui da se ciljevi takvog udruivanja ne mo gu da ostvare ni tokom mnogih generacija, ono postaje udruivanje izmedu onih koji ive, onih koji su umrli i onih koji e se tek roditi". Berk je napao francuske filozofe prosvetiteljstva, naroito Rusoa, da su ruenjem svih svetih i svetovnih autoriteta" otvorili vrata pravnim apstrakcijama i metafizici morala. Berk je ustao u odbranu tradicije, drevne mudrosti", morala vitetva", hijerarhijskog poretka i nasledne monarhije. On je uveren da jedan poredak svoju legitimaciju moe mnogo lake da zasnuje na opravdavanju istorijskog kontinuiteta, nego pozivanjem na metafizike principe i transcendentalne norme. Berk je napadao prosvetiteljske filozofe to preziru nagomilanu mudrost prolosti", i zbog preteranog pouzdanja u sopstvenu mudrost, koju su proglasili razumom". Bolje bi im bilo da su se ugledali na Britance. Mi se bojimo", kae Berk ironino, da izloimo ljude da se oslanjaju samo na svoju privatnu rezervu razuma, koja je u svakog oveka mala, pa bi bilo bolje da se poslue bankom razuma nacija i vremena". Zrenje ljudskog uma je sporo, pojedinci i mase postupaju nerazborito, ali oveanstvo ne grei. Ono ima svrhu, koja nije nita drugo do prirodno usavravanje oveka. Ovaj teleoloki nain razmiljanja karakterie svu Berkovu drutvenu teoriju.
Prava ljudi u drutvu nisu apstrakcije i visoke spekuladje, nisu nikakva matematika i metafizika pitanja, tu je druga raunica, sabiraju se i oduzimaju moraine prednosti i mane, a ne apstraktni brojevi i koliine. Politika ima svoj sopstveni nain razmiljanja, koji je konkretan i praktian". Prirodno pravo Berk ne negira, ali ga ograniava na svrhe i ciljeve iz prirode kakvu je stvorio Bog". Principi prirodnog zakona nalau delovanja koja su nuna za ispunjenje ove boanske svrhe i zabranjuju ona koja su joj suprotna. Berk priznaje da postoje neka temeljna naela" koja vladaju nad politikim rasuivanjem i delovanjem. Ali to dublje ulazimo u drutveni teren, posebnosti i sluajnosti preovladuju, zato su razboritost i praktinost preovlaujue metode. Sve zavisi od drutvenog poretka u kome ljudi ive i konkretnih istorijskih okolnosti kakvi e biti prava i slobode ljudi. Prava nisu apstraktna, ona deluju kada je drutveni po redak zasnovan na poloaju i vlasnitvu i kada je utemeljen na zakonu koji se poziva na davne predrasude". Saeto reeno: u Berkovoj drutvenoj teoriji glavna je ideja poretka, dok je ideja slobode funkcionalna i manje vana. Na braniku slobode nalazi se aristokratija koja drutvo brani, kako od monarhijskog despotizma, tako i od tiranije masa. Berk idealizuje britanski drutveni poredak koji opstoji na kompromisu i ravnotei snaga". Sve institucije imaju funkciju ograniavanja m o d drugih. On podrava instituciju kraljevske vladavine zbog onih naela svojine, reda i urednosti zbog kojih
svaki razuman ovek eli monarhiju". Berk je branei ovaj ideal branio, skoro servilno, britanski poredak u kom je iveo. Za Berka se pitanje legitimnosti britanskog ureenja, to je znailo staleke monarhije, nije postavljalo. Ono je bilo preskriptivno" ureenje, to je znailo ureenje iji je jedini autoritet u tome to oduvek postoji". Pojam preskripcija", Berk je preuzeo iz imovinskog prava jer je oznaavao stari i neosporivi posed". Na isti nain na koji dugotrajno, neosporavano posedovanje imovine postaje valjano vlasniko pravo. Analogno to me, na isti je nain, dugim posedovanjem, nastala i vlast. injenica da britansko uredenje postoji generacijama za Berka je dovoljan dokaz njegove legitimnosti. Pozivanje pojedinca na prirodno pravo da bi uestvovali u vlasti, po Berku je ubedljivo, sa manje dokazne snage, od zahteva na poslunost britanskih podanika u ime postojeeg poretka. Ustavno pitanje Berk takoe obrazlae kontinuitetom i tradicijom. Na Ustav, u pravnom smislu, delo je naroda, kae Berk, on danas obavezuje sve nas, iako nismo imali prilike da se o njemu izjasnimo, ostajemo vezani za njega jer su ga postavili nasi preci. Na pitanje: zato mi moramo da potujemo volju naih predaka, Ber kov odgovor je da jednom postignut ugovor postane ustav drusrva, i obavezuje sve dok drutvo traje u kontinuitetu. On stvara obaveze koje lanovi toga drusrva ne mogu po svojoj volji odbaciti ili prekinuti.
Pojam drutvenog ugovora Berk je proirio na neku vrstu ugovora izmeu viih sila", ili Boga i ljudskog roda, da se jednom utvreni odnosi i mesta u drutvu trajno potuju. Istorijska evolucija, kroz odranje tradicije, obezbeduje organski sklad i miran napredak drutva. Ali Berk nije dosledan u shvatanjima drutvenog poretka. Sa jedne strane on brani hijerarhijsku ideju prirodnog podreivanja, dominaciju aristokratskog i svetenikog stalea, a sa druge strane se zalae za slobodno, konkurentsko, samoregulirajue trite, koje do vodi do spontane regulacije drutvenih odnosa putem trinih mehanizama. U duhu ekonomske filozofije Adama Smita, Berk je prihvatio ekonomski liberalizam po kome trite obezbeuje skladan i pravedan poredak", jer nevidljivom rukom", kako bi rekao Adam Smit, ili Provienjem", dovodi svakog oveka do opteg interesa" putem njegove borbe za sopstveni interes. Kao apologet Slavne revolucije" Berk je, pravi sin klasnog kompromisa". Na Berkova Razmiljanja iz 1790. godine, odmah je kritiki odgovorio, jo u toku Francuske revolucije 1791. godine Tomas Pejn, takoe slavnim delom: Prava oveka, u kome je polemiku podigao na nivo epohalne rasprave izmeu konzervativnog tradicionalizma i demokratskog liberalizma. Pejnova kritika uverljivo je pogaala Berkovo opravdanje naslea i zavetalog kontinuiteta. Kakav to moe biti dogovor", pitao je Pejn, izmeu odavno umrlih generacija i onih jo nerodenih".
Ni jednoj se generaciji ne moe osporiti pravo da uredi svoj poredak u kome e iveti. A nasledivanje krune od strane svih imbecila i neodgovornih i nesposobnih ljudi, samo zato to su im neki preci imali zasluge", najvea je uvreda za slobodu i jednakost ljudi, kao i sramota za ljudski rod. Znaaj Edmunda Berka menjao se tokom istorije zavisno od uspona i padova konzervativne misli to je zavisilo od konkretnih istorijskih dogaaja koji su donosili periode revolucija, restauracija ili reformi. Od Francuske revolucije do danas evropskom politikom filozofijom i drutvenom teorijom dominirale su tri sko le: liberalna, konzervativna i socijalistika. Iz njihovih rasprava proizili su brojni argumenti koji pojaavali dokazni fond svake kole. Drutvena teorija Edmunda Berka ima mesto ne samo rodonaelnika konzervativizma, ve inspiratora za problematizovanje mnogih drutvenih pitanja. im je Revolucija zamrla, preivelo plemstvo se vratilo iz emigracije i poela je da se uje i druga strana". Meu prvima su se pojavila dela osefa de Mestra i Luj a de Bonala. ozef de Mestr De Mestrov spis Razmatranja o Francuskoj (iz 1797) bio je prvo teorijsko-politiko i filozofsko osporavanje ideje revolucije. Ne uputajui se u analizu dogadaja i
124
kritiku revolucionarnog terora, Mestr odbacuje revoluciju kao drutveno-istorijsku praksu, odbacuje je uprincipu, kao neprirodnu i suprotnu ovekovim vrednostima i moralu. On nastoji da objasni jednu tako neprirodnu" drutvenu pojavu. Ali to objanjenje ga vodi ka misticizmu. Odbacujui ideju da ljudi grade svoju istoriju", de Mestr osporava svaki znaaj ljudskom aktivizmu. Revolucijom nisu upravljali ljudi, ve situacija, duh revoluci je", revolucionarna vera", neka zavodljivost" i neodoljivost, neko provienje" koje je satanskom" revolucijom kanjavalo Francusku zbog dugog bezbonitva koje su ugradili filozofi-prosvetitelji. De Mestr eli da Francuskoj vrati skladnost religije i politike, kako bi se pomou religije obnovile stare vrednosti, a sa njima i stari poredak. Poput Berka, de Mestr insistira na partikularnom, na osobenom elementu nasuprot univerzalnom. Izvore prava treba traiti u nacionalnoj tradiciji, kao prava Engleza, prava Francuza, a ne prava oveka kao oveka, oveka uopte". Tom logikom de Mestr je stigao do pojma nacije, kao sutinskog, organskog jedinstva drutva. Nacija koja je oslonjena na religiju nalazi u njoj korene svog identiteta, svog jezika, svojih vrednosti, svog morala i svoje osobenosti. De Mestr eli da uspostavi ponovo kraljev suverenitet koji je revolucijom ukinut. Vlast suvereniteta je prevashodno duhovna i ona zahteva pokornost podanika. Nacija, da bi stvarno postojala kao nacija, trai suverenitet i to moe biti samo kraljev suverenitet postavljen iznad ljudi.
De Mestr je utemeljio duh kontrarevolucije, po kome revolucija ini samo zlo, pa se njenoj satanskoj" akciji treba suprotstaviti svim sredstvima. On se teio time to je revolucija prolazna i kratkog veka jer ubrzo Provienje sve ponovo smiri i dovede u prirodni sklad. Meutim, treba biti oprezan i budan" i delovati preventivno, da se ne bi ponovo iznenada pojavila. Posebno treba biti oprezan da se u ime nekih novih apstrakcija" ponovo ne izgubi iz vida tradicija i individualne osobenosti konkretnog oveka. Kritikujui racionalizam i konstruktivizam, de Me str zamera Monteskijeu na uvoenju naela podele i ravnotee vlasti", i na liberalnom konceptu narodnog suvereniteta. De Mestr je suprotstavio narodnom suverenitetu monistiki, kraljev suverenitet. Sa stanovita politike sociologije de Mestr je bio blizak misliocima koji su insistirali na obilju osobenosti i istorijskih okolnosti koje definiu konkretno drutvo i nominalistiki ga objanjavaju. Ali, njegova kontrarevolucionarna uverenja spreavala su ga da razume nove odnose u nastupajuem gradanskom drutvu i njegovu pluralistiku prirodu. Luj de B o n a l De Bonal je drugo znaajno ime francuske konzervativne misli koja se javila nakon Velike revolucije, sa istim ciljem da se ospori ideja revolucije i opravda stari plemiki poredak, ali sa drugim metodskim pristupom i drugom argumentacijom od de Mestrove.
Prvo je u delu: Teorija politike i verske vlasti, objavljenom na kraju revolucije, a zatim saetije i promiljenije, nakon nekoliko godina, u delu Prvobitno zakonodavstvo, de Bonal priao odbrani starog reima" na drugi nain od Mestra. Umesto pozivanja na tradiciju, ukorenjene vrednosti i obiaje, poput Berka i de Mestra, de Bonal je posegao za racionalnim" argumentima. Umesto napada na racionalizam prosvetiteljstva, de Bonal pokuava da prosveenost upotrebi kao argumentaciju za odbranu starog reima i napad na revoluciju. De Bonalova premisa je da razum u poetku ima oslonac u veri, a vera se na kraju oslanja na razum". Umesto dokazivanja vere najviim autoritetom", mogue je dokazivanje vere razumom. Opravdanja plemikog i monarhistikog drutva de Bonal izvodi iz prirode oveka i prirode drutva, i smatra ustanove stalekog drutva i monarhiju nunim i racionalnim tvorevinama koje najbolje odgovaraju ovekovoj prirodi i drutvu. De Bonal uvodi pojam izvorno stanje, koji razlikuje od prirodnog stanja, kako su ga opisivali filozofi prosvetiteljstva. Posedujui govor, ovek stupa u komunikaciju sa drugim ljudima. Vremenom on ulazi u mreu meuzavisnosti, postaje drutvena injenica. Prava ovekova priroda nije se mogla ispoljiti kroz pojedinca dok je on iveo u drutvu slinih bia radi razmnoavanja i odranja". Takvo drutvo nije moglo biti cilj u kome se moe realizovati ljudska priroda. Porodica je najvia forma takvog drutva. Prava priroda drutva je ona koja se ostvaruje u poslednjoj fazi drutva kao javno drutvo", koje
727
uspostavlja vlast izvan porodice, utvrujui poredak, bezbednost i mir". De Bonal lancem trijada opisuje racionalno ureeno drutvo. Na elu je vlast, koja formulie volju, htenje; zatim sledi ministarstvo, koje izvrava volju vlasti i na kra ju su Xxxpodanici, za ije dobro se deluje po volji vlasti. U ovoj strukturi, vlast, prirodno, vri kralj, a ministarstvo sainjava plemstvo, kao klasa ministara, koja ini efikasnom kraljevsku vlast. Ono je posrednik izmedu kralja i podanika, vri sudsku i vojnu vlast. Ovo trojstvo: kralj, ministarstvo (plemstvo) i podanici odraava univerzalnu ontoloku strukturu sveta", po kojoj u svemu postoji uzrok, sredstvo i posledica. Ovo trojstvo nalazi se, kae de Bonal, i u samom boanskom ustrojstvu kao Sveto trojstvo", kao i u strukturi Crkve: Hrist, papa, svetenstvo i vernici. Nastojei da plemikom drutvu obezbedi racional no opravdanje, de Bonal je isticao da je taj poredak kopija sveopte strukture i poretka sveta. On takode kritikuje Monteskijea i liberalnu teoriju koja insistira na podeli i ravnotei vlasti. Po njegovom miljenju ta podela unosi samo nesklad i sukobe u dravi, umesto da se shvati nunost jedinstva zakonodavne i izvrne vlasti, jedinstvo volje i akcije", neophodnost suavanja vlasti. Poredak koji de Bonal opravdava i preporuuje podrazumeva da je vlast, odnosno monarh, iznad i izvan drusrva kojim upravlja. Izvor zakonodavne vlasti ne moe poticati od podanika, ve od vie volje" koja je oliena u kralju. Meutim, njegova volja je samo odraz jedne vise Boje volje". Suverenitet nije u narodu, ali nije ni kod kralja,
ve u najviem autoritetu - Bogu. Poto vlast potie od Boga i ako zakoni svoj izvor imaju u Bogu, ljudi se ne pokoravaju drugim ljudima i zakonima ve Bogu. Covek postaje nezavisan od drugih ljudi, on je Boji podanik". Bonalova teorija je na kraju svedena na opravdanje poretka Bojom promisli", koja je u strukturi svetskog poretka. Boji poredak je nepromenljiv i vean, iz ega sledi i da politiki poredak, kao odraz Bojeg poretka, mora biti vean i nepromenljiv, a svaka revolucija nezakonita i grena, ili kako je rekao Platon u Dravniku Kad je Bog pastir, nema politikih ustava".
Liberalna teorija drutva
Liberalna teorija drusrva svoje izvore ima u socijalnoj filozofiji Dona Loka, Monteskijea, Tomasa Pejna i prosvetiteljstva. Ali, postrevolucionarna liberalna drutvena misao vezuje se za Benamena Konstana, Aleksisa Tokvila, Dona Stjuarta Mila, Vilhelma Humbolta i Deremi Bentama. Liberalizam 19. veka trebalo je da odgovori na politike izazove jednog novog drusrva koje je nastupalo sa politikom jednakou i u revoluciji izvojevanim individualnim slobodama, sa tehnolokim i industrijskim inovacijama i napretkom, sa sekularizmom u svim ustanovama, sa novim odnosom crkve i drave, drutva i drave, privatne i javne sfere. Ekonomski liberalizam, teorije o poreklu bogatstva i viku vrednosti Adama Smita i Davida Rikarda, dopunjavale su sliku drusrva osloboenih individua, koje tragaju za oblicima organizacije, za novom legitimacijom, na konsenzusu zasnovanog predstavnitva.
Benamen Konstan Konstan se najee navodi kao rodonaelnik novog liberalizma. Svedok revolucionarnih i postrevolucionarnih vlada, republika i monarhija, Konstan je bio ne samo
130
politiki pisac i svedok revolucionarnih zbivanja, ve i povremeno aktivni politiar. Konstan se susreo sa novom stvarnou i starim politikim idejama. Teorija drutvenog ugovora i narodnog suvereniteta nisu vise bili dovoljni da objasne novo industrijsko graansko drutvo, zasnovano na sukobu privatnog interesa. Njegov prvi znaajni prilog socijalnoj teoriji bilo je razlikovanje antikog i modernog poimanja slobode, a samim tim i demokratije. U glavnom delu Naela politike, koje je nastalo preradom nekih ranijih njegovih dela, Konstan je izloio elemente modernog liberalizma, podvrgavajui kritici klasinu idealizaciju antike demokratije i antikih naela politike. Atinsko i Spartansko drutvo poivala su na drukijem razumevanju politike i slobode, smatrao je Konstan. U antici, javni ivot je apsorbovao celog oveka, sve se odigravalo na trgu - Agori ili Forumu. Za slobodnog graanina javni ivot bio je sve. Meutim, postoji jedan segment ovekovog ivota koji mora ostati individualan, privatan i nezavisan od bilo koje javne institucije. Protiv ugovorne teorije i ideje apsolutnog i nedeljivog Rusoovog narodnog suvereniteta Konstan je istakao naelo da jedan deo individualne slobode mora ostati izvan vlasti generalne volje" i bilo kog drutvenog autoriteta. U javnoj, politikoj sferi generalna volja", kao izraz narodnog suvereniteta, mora ostati vrhovni autoritet, ali sa ogranienim dejstvom na ukupnost ivota pojedinca. Konstan je uvideo nesklad interesa izmeu pojedin ca, drutva i proklamovane suverenosti. Individualna
prava - kao to su lina sloboda, sloboda govora i delovanja, sloboda miljenja i religijskog verovanja, slobodna javnost, sudska zatita od samovolje i ugroavanja ivota i imovine - treba da prethode ustanovljenju svake vlasti i da ostanu van domena njenog uticaj a. Vlast i drutvo moraju da ostave pojedincu njegov privatni ivot i nje gove slobode van svog domaaja. Privatna i javna sfera moraju imati jasne granice. To je bila znaajna prekretnica u razumevanju slobo de i poloaja oveka u drutvu. Sloboda je prestala da se razume kao trajno participiranje u kolektivnoj vlasti", zasnovanoj na optoj volji, u cilju brige za javni interes. Graanska sloboda je podrazumevala pravo na privatnu sferu ivota, koju Konstan opisuje kao spokojno uivanje u linoj nezavisnosti". Otro odvajanje javne i privatne sfere imalo je posledice na funkcionisanje drutva. Konstan je morao da resi problem harmonizovanja odnosa pojedinca i drutva, uspostavljanje drutvene kohezije. Da bi napredovalo, drutvo mora da postigne visoki stepen saglasnosti oko interesa celine. Apsolutizam se oslanjao na organske teo rije i prevlast celine nad delovima. Konstan je doprineo da individualistiko shvatanje drutva, po kome se vlast kao zatitnik optih interesa konstituie tek na potovanju linih sloboda, pronae zatitu protiv irenja uticaj a vlasti na drutveni ivot, uz njeno korisno funkcionisa nje. On je nastojao da razdvoji vlast, odnosno dravu, i drutvo. Konstan stalno ima na umu zatitu graana od vlasti, drutva od drave. U antiko doba", pisao je Konstan, sloboda je bila ono sve to je graanima obez-
132
bectivalo udeo u vrenju vlasti u drutvu". Za razliku od starog doba, u moderno vreme sloboda je sve ono to garantuje graanima nezavisnost i zatitu u odnosu na vlast". Konstan razume da je krajnji individualizam opasnost da privatna, graanska sfera, ne proguta svaki interes za opte, drutveno dobro i upozorava: Opasnost antike slobode bila je u tome to se ljudi nisu mogli dovoljno predavati linim uivanjima i privatnim interesima. Opasnost moderne slobode krije se u tome to graani veoma lako odustaju od svoga prava da sudeluju u politikoj vlasti". Konstan predlae da se graanske, politike slobo de koriste jer su one najmonije i najsnanije sredstvo usavravanja koje nam je nebo dalo", preporuujui i preputajui graanima da sami pronau i razmotre svoje najsvetije interese i koriste blagodeti slobode koja, uzdie njihov duh, oplemenjuje njihovu misao, uspostavlja neku vrstu intelektualne jednakosti, koja pribavlja slavu i mo svakog naroda". Pitanje koje se postavljalo Konstanu bilo je: kako u predstavnikom sistemu koji podrazumeva oslobaanje od direktnog uea u politikom ivotu sauvati interes za javno, opte dobro. Konstan je stoga isticao da cilj drutvenih i politikih ustanova nije samo zatita pojedinca i njegovih sloboda u njegovom graanskom ivotu, ve i njegovo ukljuivanje u javnu sferu. Ono to se izgubi na individualnoj slobodi, nadoknauje se na politikoj i obrnuto; tako dolazi do ukrtanja moi drave i autonomije individue i u toj dijalektici ostvaruje se demokratija.
Konstan je kritikovao Rusoa, smatrajui da sam suverenitet naroda nije dovoljna garancija za suverenitet pojedinca, gradanina. Premetanje suvereniteta iz ruku monarha u ruke narodne vlade" nije garancija slobode graana. Kao liberal, Konstan je insistirao na negativnim slobodama", (slobodama od"), pre svega od drave, pa onda i svih ostalih politikih moi. Ali isto tako, Kon stan je uviao i vanost pozitivne slobode", (slobode za"), slobode kao prava da se uestvuje u javnom ivotu i kontrolie vlast, da se ne dozvoli neograniena vlast, koja nuno porobljava. Konstan je pokuao da same istorijske zakljuke, verujui da istorija stremi ka sve veem trijumfu jednakosti. Ustajui protiv preivelih normi staroga reima, sa iskustvima revolucionarnog prevrata i pokuajima restau racije i zaustavljanja istorije, bio je vesnik novog liberalizma i traganja za stabilnim formama drutvenog ivota, ne ugroavajui stalni istorijski napredak. On je verovao da se stvarni istorijski napredak nalazi sa one strane politike i ideoloke sfere u razvoju drutvenih i ekonomskih institucija, u reformama u dubinama drustva.
Aleksis de Tokvil Tokvil je nastavio Konstanovu misao o neophodnosti uveanja jednakosti, ime je liberalnu teoriju pribliio demokratskom politikom i drutvenom obrascu. Poput Konstana, i Tokvil raskida sa klasinim liberalizmom prosvetiteljstva i neophodnim uzorom Engleskom, koja
134
je fascinirala francuske politike mislioce od Monteskijea i Voltera do Kondijaka. Tokvil je shvatio da postoje samo dva tipa drava, one u kojima narod sam sobom upravlja i one u kojoj vlast nastoji da, kao neto spoljanje, namee drutvu puteve razvoja. Meoviti engleski dravni oblik za njega je samo preoblikovana aristokratija. Suverenost naroda se mora ili potpuno priznati ili odbaciti. Tokvil je francusku demokratiju, uprkos revolucionarnih zastranjivanja", smatrao istorijski" naprednijim drutvom od engleskog. Da bi ispitao modernu demokratiju, Tokvil je otputovao u Ameriku, zemlju koja je imala dua demokratska iskustva od Francuske, ne bi li sagledao sve posledice jednog novog, nastupajueg drutvenog poretka. Rezultat njegovog putovanja u Ameriku bilo je delo O demokratiji u Americi, u dva toma, koja su izala u razmaku od etiri godine (1835-1839). Tokvil je sa logikom strogou primenio komparativni metod u prouavanju drutava. Prvo je uporedio englesku i francusku revoluciju, a potom ameriku i francusku, sa ciljem da se istrae efekti ovih revolucija na politiki i drurveni sistem. Kao drutveni analitiar, Tokvil je tragao za osnovnom pokretakom drutvenom i politikom idejom, znajui da nita nije tako snano kao ideje kojima je dolo vreme". Vraajui se u prolost Tokvil je zapazio uporno proirenje ideje graanske jednakosti", koja je u revolucijama u Americi i Francuskoj nala svoj najpuniji izraz kao demokratiju. Drutvena jednakost... utie na dru-
tvena kretanja, usmerava graansku svest, daje izvestan kroj zakonima, onima koji vladaju postavlja nova naela, a graanima uliva svojstvene navike", istie Tokvil u uvodu prve knjige O demokratiji u Americi. Graanska jednakost, primeuje Tokvil, snano deluje na graanstvo, kao i na vladu, na narodne oseaje i nove obiaje, uobliava drutvene odnose. On je u njoj naao onaj izvor iz koga proizilaze sve pojedinosti, onu sredinju taku za razumevanje drutvenih tokova. Tokvila je impresioniralo neodoljivo nastupanje demokratije, njeno istorijsko nametanje koje nita ne moe zaustaviti. eleo je da funkcionisanje demokratije, njene ustanove i procedure, njeno revolucionisanje svih drutvenih odnosa i nametanja univerzalnih vrednosti, istrai u zemlji koja se ve vise od pola veka brzo i skladno razvijala, napredujui u miru i blagostanju. Suoen sa viekratnim pokuajima u Francuskoj da se restauracijom zaustavi demokratija, Tokvil je eleo da pokae zato su takvi napori istorijski retrogradni i osueni na neuspeh. Demokratija, koja je sruila feudalizam i pobedila kraljeve, nee ustuknuti pred buroazijom i bogataima, ona je sa zastavom graanske jednakosti postala tako snana, da je nita ne moe zaustaviti. Tokvil je eleo da ispita kakve je duboke drutvene posledice proizvela demokratija kao politiki oblik u ko me se vlast ne zasniva samo na sili ve i na zakonima. Ameriko drutvo je bilo realizovana demokratija, bilo je drutvena laboratorija u kojoj su se mogle na dui rok posmatrati i analizirati njene dobre i lose strane. Amerika je postala uzor za evropske demokratije. Tokvil je
136
poput mnogih drutvenih mislilaca usvajao ideju o nacionalnom karakteru", poredio je engleski i francuski karakter", englesku sklonost ka aristokratiji i francusku ka demokratiji. Poreenjem amerike i francuske demokratije, Tokvil je zakljuio da je francuska demokratija revolucionarna, a amerika nerevolucionarna. Engleski klasni kompromis", kojim je aristokratija preivela, Tokvilu je bio znak da su opstala dva tipa drutva, aristokratska monarhija i demokratska republika. Ali posmatranjem obiaja, dominantnih drutvenih vrednosti i kulturnih obrazaca, Tokvil je menjao shvatanja o nacionalnom ka rakteru. Video je da su Amerikanci mlada nacija izmeanog etnikog porekla, bez utvrenih obiaja, navika i uvreenih verovanja, ali je primetio da postoji jedina vrsta veza koja okuplja ljude, interes, to se manifestuje u drutvu kao ljubav prema novcu, orijentisanost na materijalna dobra, kao i velika pokretljivost, menjanje boravita i zanimanja. Ove crte Tokvil je u Evropi najvie vezivao za Engleze, pa je doao da zakljuka da su Englezi u Engleskoj za aristokratiju, a u Americi za demokratiju. Odatle nije bilo daleko do njegovog zakljuka da prava engleska demokratska revolucija nije Slavna revolucija" iz sedamnaestog veka, nego ona u emigraciji krajem osamnaestog veka, kao Rat za nezavisnost" od engleske krune i aristokratskog reima i stvaranje Repu blika sjedinjenih drava. U Americi, Tokvil je otkrio drutvo koje je bilo u skladu sa naelom jednakosti, drutvo koje nije imalo aristokratsku istoriju zasnovanu na hijerarhiji i privilegi-
jama, koje nije moralo da vri revoluciju da bi obezbedilo jednakost, ve je jednakost bila njegovo drutveno stanje. Amerika civilizacija imala je ugraenu jednakost, tako da je drutvo upravljalo samo sobom. Individue, pojedinci, lako su postali gradani, nikakva spoljna institucija nije im nametala okvir drutvenih odnosa. Bio je to moderni pojam jednakosti koji otvara iroko polje mati i tenjama pojedinaca. Naravno, nije to bila nika kva realizovana utopija u kojoj je drutveni poloaj svih pojedinaca bio isti, ali je svako imao ansu i mogao da tei da svoj poloaj popravlja. Apstraktna jednakost proizvodi egalitarnu demokratiju, ali samo kao potenciju, to znai da drutveni poloaj pojedinaca, iako u realnosti nije jednak, moe i treba da bude jednak. Tokvil uoava jednu zanimljivu psiholoku crtu demokratskog oveka. U drutvima institucionalizovane nejednakosti, koja je uspostavljena drutvenim poretkom, nejednakost ne izaziva takva nezadovoljstva i pobune kao u demokratijama koje poivaju na jednakosti. To dovodi do stalnog nespokojstva demokratskog oveka, razbuktava ambicije i zavist, razvija konkurenciju i stalno takmienje, to za rezultat ima veliku drurvenu pokretljivost i veliku drutvenu strast. Demokratska iluzija o postizanju pune jednakosti postaje tako njena sutina. Tokvil nije sumnjao da oveanstvo neumitno ide ka jednakosti i demokratiji, a demokratska drava postaje ne samo proizvod ve i garant jednakih i slobodnih pojedinaca. Ali taj hod zahteva odreene politike i drutvene mere da bi se izbegle revolucije. Demokratija se
138
kao drutveno stanje razlikuje od revolucije, ona zbog naela jednakosti tei smanjivanju velikih razlika u drutvu, vodi ka ujednaavanju ansi i drutvenih okolnosti. Revolucija je sredstvo naglog prelaska iz aristokratije u demokratiju. U sociolokom smislu revolucija stvara opasne praznine, naglo proklamuje demokratske principe i institucije pre nego to obezbedi uslove za njihovo funkcionisanje. Preveliki ar i ambicija da se stvara novi svet, novi poredak, utie na gubljenje smisla za realnost, dovodi do meanja elja i stvarnih mogunosti. Razbuktana egalitarna oseanja i naglost promena dovode do stvaranja jaza izmeu elja i obeanja i onoga to je realno mogue. Strasti koje je revolucija podstakla ne iezavaju sa njom". Na osnovu iskustava Francuske revolucije, Tokvil primeuje da lako razbuktana egalitaristika oseanja opasno pribliavaju revoluciju despotizmu. Demokratija je za Tokvila najbolji oblik vladavine jer postie najvei konsensus graana oko osnovnih vrednosti. Ona uspeva da mobilise graane preko njihovih strasti ka jednakosti i uini ih aktivnim u granicama koje ne naruavaju slobodu institucija. Kao liberal, To kvil se brinuo da se sloboda sauva, istiui da je njena tradicija tanka, povremena i ograniena", znajui da se bez strasti za jednakosti ona ne moe izvojevati, ali i da je egalitarne strasti mogu progutati. Kao demokrat, uviao je snagu tenje ka jednakosti i sve prednosti ko je ta tenja ima za sklad i napredak drusrva. Tokvil je bio liberal i demokrata, samo to je njegov liberalizam
izvirao iz dubine njegovog bia, a demokratija samo iz razuma". U delu Start rezim i revolucija, Tokvil je preduzeo opsenu politiku i socioloku analizu institucija staroga reima" da bi otkrio korene njegove propasti i nunost nastupajue revolucije koja je dolazila na krilima nadirue elje za jednakou. Mnogi delovi iz ovog Tokvilovog dela sluili su kao primer temeljne istorijsko-socioloke analize. Kao retko koji politick! mislilac, Tokvil je imao sjajan uvid u socijalne injenice i ogromnu pronicljivost da razume njihov smisao. U Engleskoj se u Tokvilovo vreme liberalizam razvijao u razliitim smerovima, preokupiran problemima posrednike demokratije, odnosno reprezentativnou vlasti. Na temeljima interesnih teorija - od Hobsa, Adama Smita, Helvecijusa i drugih - razvila se teorija o korisnosti kao pokretau ljudskih akcija i na individualnom i na drutvenom planu. Snaga interesa u drutvenom ivotu uporeivana je sa snagom gravitacije u fizikom svetu. Na principu korisnosti i prirodnoj tenji ka srei, koja se definie kao odsustvo bola i nezadovoljstva, izgraena je moralna i politika teorija utilitarizma. Preneto na drutveni plan drutvene akcije, i izbori su mereni stepenom korisnosti ili koliinom opteg dobra. Opte dobro kao cilj dobre vladavine definie se kao: najvea srea najveeg broja ljudi". Ali, ovom cilju prepreka je sveopti egoizam ljudi i suprotstavljenost individualnih interesa. Dems Mil, otac Dona Stjuarta Mila, Deremi Bentam i drugi utilitaristi nastojali su
da oforme vetaku istovetnost interesa", koja se postie u predstavnikoj demokratiji, izjednaavanjem interesa upravljaa i onih kojima se upravlja. Deremi Bentam Veliki uticaj na engleski liberalizam imao je Bentam, koji je analizi prava i morala prilazio sa materijalistikog i empirijskog stanovita. Inspirisan Helvecijusom, Bentam u svom Uvodu u osnove morala i zakonodavstva definie kao krajni cilj ljudskog delovanja tenju ka uivanju i izbegavanju bola", kao elementima sree. Zahvaljujui Bentamu utilitarizam je dominirao drutvenom teorijom u Engleskoj njegovog doba. Naelo korisnosti Bentam je primenjivao u analizi razliitih drutvenih fenomena u razliitim oblastima. U ekonomiji je tvrdio da je lini interes najdelotvorniji pokreta ekonomskog razvoja i drutvenog bogatstva. U krivinom zakonodavstvu i kaznenoj politici, Bentam je u delu O zatvorima, oslanjajud se na Bekariju, kanjavanje video kao ansu za drutvenu korist, a ne odmazdu, spajajui humano sa korisnim. Javno dobro" je u ovoj politikoj teoriji bilo vrhovna vrednost kojoj su bile podvrgnute sve politike akcije. Utilitaristi poput Bentama nisu stavljali akcenat na mere klasinog liberalizma Loka i Monteskijea, kao to su podela vlasti, ravnotea vlasti, meovita vlada i slino, ve su, voeni optim dobrom, davali punu suverenost jednom zakonodavnom telu ko je to je mogue vise izraava volju naroda, budui pod
Liberalna teorija drutva I 747
neprestanom kontrolom budnog oka naroda", onoga to Bentam naziva sudom javnog mnjenja". Kao radikalni empirist, Bentam je bio veliki kritiar teorije prirodnog prava. Polazei od naela da nema pra va bez zakona i da zakoni idu pre prava, on je deklaracije o uroenim ljudskim pravima i slobodama amerike i francuske revolucije smatrao praznim frazama koje ne mogu da obezbede nijedno pravo. Bentam je jedan od utemeljivaa shvatanja o supremaciji pozitivnog prava koje svoj izvor ima u empiriji, u stvarnom ivotu, a svo ju snagu u dravnoj sili. Samo stvarni zakoni raaju stvarna prava", zakljuuje Bentam. Iako je zbog kritika prirodnog prava kao kreature prirodnog zakona" i zbog kritika slavnih deklaracija" Bentam kritikovan za nebrigu o ljudskim pravima, njego va privrenost slobodi nije se mogla dovoditi u pitanje. Kritikovao je apstraktnost naela Francuske revolucije, ali je za razliku od Berka imao velike simpatije za nju. Bio je prijatelj mnogih voa revolucije, Miraboa, Brisoa i drugih i bio je proglaen poasnim graaninom Fran cuske Republike". Definisanje ljudske prirode kao egoistine i koristoljubive, izazvalo je Marksovu kritiku Bentama to je egoistiku prirodu buruja" prikazao kao trajnu opteljudsku prirodu. Uprkos brojnim polemikama, Bentamov uticaj na liberalnu misao, pa ak i na liberalno zakonodavstvo, bio je ogroman. Mnogi ustavi latinoamerikih republika u 19. veku raeni su na osnovu njegovih predloga.
142
Don Stjuart Mil Krunu engleskog liberalizma 19. veka predstavlja de lo Dona Stjuarta Mila. Inspirisan Tokvilovom analizom demokratije, Mil se vratio temeljnoj liberalnoj vrednosti: slobodi, kao vrhovnoj vrednosti. Bauk terora'dugo je posle Francuske revolucije opsedao politiku misao. Reakcije su bile razliite, od restauracije starog reima" i bekstva u tradiciju, do radikalnog anarhizma. Meutim, Mil je nastavio tragom Konstana i Tokvila, sa eljom da bude moderan branilac dveju najveih vrednosti: slobode i demokratije. Ali, problem se sastojao u tome to su ove dve vred nosti esto ugroavale jedna drugu. Mil je nastojao da ih izmiri. Otklanjajui ideje po kojima se definie opte dobro" i onda kao takvo namee graanima, Mil trai da se narodu dopusti da sam definie svoje najvee dobro i potrai put za njegovu realizaciju. U svom najpoznatijem spisu O slobodi, Mil istrauje drutvenu slobodu, ko ja oznaava prirodu i granice vlasti koju drutvo moe legitimno da ima nad pojedincem". Ova tema interesovala je i Tokvila i, kako Mil primeuje, moe se nametnuti kao ivotno vana u budunosti". Naalost, istorija 20. veka sa kolektivistikim, nacionalnim i klasnim ideologijama i njihovim ostvarenjima, to je i potvrdila. Borba za slobodu jedno je od bitnih obeleja ljudske istorije. To je bila borba protiv ogromne vlasti vladara, despotija i ugnjetavanja razliitih vrsta. Jednom reju, pod slobodom se podrazumevala zatita od politikih vladara. Napretkom ljudskog roda postalo je jasno da
vladari nisu prirodno nuni, sa svojim interesima suprotnim od interesa naroda; demokratske republike, ili tanije - republikanski demokratski princip postao je najire rasprostranjen, sa tendencijom da postane globalan. Volja naroda" predstavlja volju veine, najbrojnijeg i najaktivnijeg dela naroda. Meutim, problem drutvene slobode nije time resen. Narod, kae Mil, moe eleti da ugnjetava jedan deo sebe" i predostronosti protiv zloupotrebe vlasti ostaju. Ogranienje moi vlade nad pojedincem ne prestaje time to vlada podnosi izvetaj za svoj rad. Mil se vraa na Tokvilova upozorenja o tiraniji veine" nad manjinom, o razliitim mehanizmima pritiska drutva na pojedinca i ugroavanja njegove slobode. Treba utvrditi jednostavan princip koji bi regulisao odnose drutva prema pojedincu, koji se tiu prinude ili kontrole, bilo da je u pitanju primena fizike sile putem zakonskih kazni ili moralni pritisak javnog mnjenja". Da bi jedno drutvo smatrali stvarno slobodnim, neophodno je da se sledee slobode smatraju neprikosnovenim: sloboda savesti u najirem smislu, kao slo boda misli i oseanja u svim praktinim ili naunim, moralnim ili teolokim sferama; sloboda izraavanja i objavljivanja miljenja; sloboda ukusa i tenji, planiranja sopstvenog ivota u skladu sa svojim sklonostima; sloboda udruivanja i ujedinjenja, ukoliko ne povreuje druge i ukoliko su osobe punoletne. Drutvo koje ne potuje ove slobode ne moe se nazivati slobodnim, bez obzira na oblik vladavine. Pojedinac mora biti Slobodan
da trai svoje dobro na svoj nain, ukoliko ne spreava druge da to isto cine. Mil je uoio tenju drutva da proiruje svoju vlast nad pojedincima. Tenja ljudi, bilo da su vladari ili obini graani, da svoje miljenje ili sklonosti nametnu drugima kao pravilo ponaanja tako snano podupire ljudska priroda... i ukoliko ne bude podignuta jaka brana moralnog uverenja protiv tog zla, oekujmo da vidimo kako ta tenja raste". Najvie panje Mil je posvetio slobodi miljenja i raspravljanja i to na tako snaan nain kao niko pre njega. Sloboda miljenja ne sme biti ograniavana jer moda je ono to se suzbija istinito, ili delimino istinito. Ono je resurs drutva i njegovim nedoputanjem siromai ljudski rod. Mil je posebno polemisao sa braniocima svetih istina", koje zbog tvrde uverenosti onih koji ih iznose, zahtevaju status nepogreivosti. Zar je vera u Boga", pita se Mil, jedno od onih miljenja ko ja, kad postoji uverenost u njih, pretpostavlja i njihovu nepogreivost". Uverenost u neko uenje, bilo koje da je u pitanju, ne pretpostavlja njegovu nepogreivost, ne garantuje istinu. Istina kao vrednost u pozadini je Milove odbrane slobode. Traganje za istinom znai i traganje za najboljim reenjima, za unapreenje opteg dobra. Nita ne nanosi toliko zla oveanstvu kao predrasude, dogme, fanatizam i odsustvo slobodnog dijaloga. To je u praktinom drutvenom ivotu vladavina tolerancije i sporazumevanja.
Pritisak drusrva putem javnog mnjenja ne sme da ugrozi pravo na suprotno miljenje i argumentisanje. Sve i kada bi celo oveanstvo bilo jednog miljenja, a samo jedan pojedinac drugog, kao to on ne bi imao pravo da uutka oveanstvo, tako ni ono nema prava da uutka njega". Milova emfatina odbrana apsolutne slobode miljenja i izraavanja ima korena u njegovom radikalnom individualizmu, u odbrani pojedinca pred drutvom i dravom. Ljudsko bie ne postaje plemeniti i lepi pred met razmiljanja ako se ono to je u njemu individualno izgubi u jednolinosti". Svaki ovek postaje, srazmerno razvoju svoje individualnosti, vredniji i sebi i drugima. Njegov ivot postaje sadrajniji i bogatiji, a to znai da originalne jedinke obogauju i drutvo u celini. Nasuprot tendencijama uniformnosti drusrva, Mil insistira na principu razlike". On je to posebno pokazivao insistirajui na slobodi miljenja, istiui da je jedinstvo miljenja nepoeljno i tetno, zato to ljudska priroda nije nepogreiva, to i veina moe da grei, da ima pogrean sud, o emu nam svedoe brojne zablude i predrasude. Za Mila raznolikost nije drutveno zlo ve veliko dobro. U nepodeljenosti drusrva Mil vidi izvor neslobode i despotizma. U ranim politikim spisima, Mil je bio sumnjiav prema masovnoj demokratiji jer ona moe da ugrozi autonomiju pojedinca. Verovao je da dobra vladavina mora da bude vladavina najmudrijih. Kasnije je Mil uvideo slabosti ovog stanovita, kako u odreivanju najmudrijih", tako i u kontroli koja mora biti ostavljena najiroj
publici, kao i odluivanje glasanjem, ime se proiruje participacija i odgovornost sve veeg broja graana. Mil se sve vise udaljavao od svojevrsnog elitizma mudrih", od svojevrsnog voluntarizma koji je nametao narodu svoje vienje sree, istiui potrebu i pravo da svako ostvaruje sopstvenu nezavisnost i sreu". Njegov libera lizam i individualizam sve su vise teili da se uklope u demokratske vrednosti. U delu o utilitarizmu Mil je pokuao da Bentamov uproeni hedonizam svede na utilitarizam postupka. Don Stjuart Mil bio je svestrani intelektualac, koji se kao veoma mlad ogledao u razliitim oblastima - u politikoj ekonomiji, filozofiji, posebno u logici, gde je njegova obimna Induktivna logika dugo bila nezaobilazno delo u filozofskim i metodolokim raspravama. Njegova Razmatranja o predstavnikoj vladi smatraju se i danas obrascem liberalne misli u Engleskoj. Budui drutveno angaovan pisac, Mil je u mnogim oblastima drutvenog ivota preduzimao pionirske korake. Angaovan u borbi protiv svake diskriminacije, Mil je svojim spisom O potinjenosti ena snano podrao pokret za emancipaciju ena koji se razbuktao u Engleskoj sredinom 19. veka. Vilhelm fon Humbolt U Nemakoj je takode liberalna misao krila puteve u politikoj filozofiji. Kantov spis O prosvetiteljstvu i Fihteova odbrana Francuske revolucije utrli su znaajan liberalni trag u nemako javno mnjenje. Ali prvi si-
stematski rad posveen problemima liberalizma bilo je delo Vilhelma fon Humbolta, prijatelja legela, Getea i ilera, sledbenika Kanta i Fihtea. Humboltovo glavno delo: Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave, nije odmah izazvalo veliku pozornost u nemakom javnom mnjenju. Prvobitno oduevljenje nemakog intelektualnog javnog mnenja Francuskom revolucijom i Deklaracijom o pravima oveka i graanina, posle Napoleonovih osvajanja poelo je da jenjava, a posle njegovog pada prelo je u osude. Liberalne ideje mahom su se izraavale kao kulturne, religijske i ekonomske slobode, uz preutkivanje politikog liberalizma. U takvoj atmosferi stvarao je Humbolt, bavei se lingvistikom, kulturom, religijom, obrazovanjem i ustavnim pitanjima. Uprkos obimnom naunom radu, Humbolt je dugo vremena proveo u dravnoj slubi, na znaajnim mestima ministra i ambasadora i imao uvid u prirodu drave i njenih mod. Za Humbolta je individualna sloboda bila ne samo najvia vrednost, ve i kljuna pokretaka snaga drutvenog razvitka. Samo slobodna linost moe da kreira svoju duhovnu vrednost. Ekstremni individualizam od koga je poao Humbolt, nije ga pribliavao politikom liberalizmu i demokratiji. Humbolt je pravio ogromnu razliku izmeu drutva i drave, polazei upravo od poloaja pojedinca. Drutvo je prirodno polje delovanja pojedinca, gde on kontaktima sa drugim pojedincima, u saradnji konkurencija, unapreuje svoje potencijale i svoju kreativnost. Drava je, naprotiv, u protivstavu prema pojedincu, kao
slepa sila koja mu namee oblike delovanja i sputava individualnu kreativnost i slobodu. U skoro svakoj sferi ivota, sa izuzetkom bezbednosti, drava je vee zlo nego dobro. Najvee tete drava nanosi uplitanjem u ekonomski ivot nacije. Potpuno u skladu sa ekonomskom teorijom laissez faire-laissez passe, Humbolt je zastupao krajnji ekonomski liberalizam, verujui, poput Adama Smita, da e trite najbolje samo regulisati ekonomske odnose. Uprkos rezervama prema pokretima masa i apstraktnim slobodarskim principima", Humbolt je izvesni duhovni aristokratizam" nadoknadivao humanizovanjem linosti i objanjenjima vrednosti slobode. On je tesno povezao napredak drutva sa razvojem i humanim obrazovanjem pojedinca. U obrazovanju Humbolt je vi deo najvaniju polugu drutvenog napretka. Bilo je u tome tragova snanog uticaja nemakog prosvetiteljstva, ali i nemakog romantizma i humanizma. Liberalizam se razgranao i kao politika teorija i ideologija, sa razliitim naglaskom na ljudske slobode i graanska prava, na ekonomske slobode i slobodno trite, na individualizam i zatitu pojedinca od represivnih institucija, na irenje slobode na marginalne i manjinske grupe.
Anarhizam kao socijalno uenje
Liberalizam, socijalizam i anarhizam imaju iste idejne izvore, polaze od istih vrednosti: slobode i jed nakosti. Njihove razlike nastaju kada se jednoj od ovih vrednosti da prevaga ili se jedna apsolutizuje. Ovo so cijalno uenje, zbog ekstremnih formulacija nekih njegovih predstavnika i zbog politikih akcija nekih njegovih pristalica, steklo je i dugo odravalo kontroverzni karakter. Viljem Godvin Termin anarhizam, koji najdirektnije znai bezvlae, nastao je u toku Francuske revolucije, ali su prvi put ideje anarhizma izloene u delu Istraivanje politike pravde engleskog pisca Viljema Godvina, mada on sam ne koristi termin anarhizam. Krajem 18. veka u Evropi su, pod uticajem prosvetiteljstva, dovedene u pitanje mnoge institucije starog reima". Kritici su izloeni svi autoriteti, pre svega drava i crkva. Ni Bog, ni gospodar", osnovno je geslo anar hizma. Sloboda, slobodna linost bila je vrednost koja je ne samo najvia ve i najuniverzalnija, i sve to moe da je sputava podvrgnuto je kritici i osporavanju, a autoritet je bio prva i najira meta. Autoritet je, kao bespogovorno nametanje svoje istine i volje, morao biti stran prirod-
no slobodnoj individui kao neka spoljna sila. Autoritet sputava njeno slobodno rezonovanje, slobodnu upotrebu uma", kako bi Kant rekao, zadrava oveka u nepunoletstvu", okiva ga dogmama i predrasudama, ini ga pokornim i inferiornim. Godvin je poao od pretpostavke da je ovek po prirodi racionalno bie, koje obrazovanjem i usvajanjem moralnih zakona izgrauje harmonian i miran ivot. Postojanje drave, uticaj vlasti i represivnih ustanova stvaraju od njega egoistino i agresivno bie. Nisu oveku potrebni drava i zakoni da bi iz prirodnog stanja opteg rata svih protiv sviju", kako je tvrdio Hobs, preli u ureeno gradansko stanje, ve obrnuto, drava i autoriteti su ga gurnuli u grabeljivu konkurenciju i borbu za opstanak. Za Godvina je drava zlo koje nije nuno, ona slui samo legalizaciji ugnjetavanja i odbrani svojine monih bogataa; drutvo bi moglo dobro da funkcionie i bez nje, bez njenog nasilja. U intelektualnom kruoku, u kojem su pored Go dvina najistaknutiji bili Meri Vulstonkraft i pisci eli i Vodsvort, razvijane su ideje radikalne slobode. Oni su podvrgavali kritici kritici svaki autoritet u principu, jer gui slobodnu misao i Slobodan, autonoman razvoj svakog pojedinca, sputava kreativnost i svestrano obrazovanje hnosti. Ono to kvari ljude, to razvija gramzivost i nepravde je autoritet vlasti, odnosno drava sa svojim nasilnim institucijama.
Anarhizam K a o socijalno uenje
Pjer ozef Prudon Prvi teoretiar anarhizma koji je sebe nazvao anarhistom bio je Pjer ozef Prudon, tamparski radnik, sindikalista, publicista, revolucionar i narodni poslanik za vreme revolucije 1848. Glasajui u Narodnoj skuptini protiv ustava, dao je kratko objanjenje da glasa protiv institucije ustava", jer se iz nje generiu sva pravna nasilja u formi zakona. Time je izraen sutinski anarhistiki stav protiv drave i prava kao njenog instrumenta nasilja. Drava slui bogatim i privilegovanim da ugnjetavaju siromane i slabe svojim zakonima, vojskom i policijom, ogromnim birokratskim aparatom. Za Prudona je drutvena nauka", kako on naziva sociologiju, osnovna nauka na kojoj se grade sve humanistike, ekonomske i istorijske nauke. Zadatak je drutvene nauke otkrivanje drutvenih protivrenosti". Prudon je nastojao da svojevrsnom dijalektikom otkrije drutvene protivrenosti, da prui reenja koja e omoguiti drutveni ivot bez dravne prisile. Drutvo je ivo bie", koje ima specifinu inteligenciju i specifinu aktivnost. Njime upravljaju posebni zakoni koje moemo otkriti jedino posmatranjem. Drutvena nauka nam ne prua nita a priori. Samo razum i drutveno iskustvo kao istorijski proizvodi oveanstva, u interakciji oveka i drusrva kao subjekta i objekta, gra de drutvenu nauku. Ako elite da upoznate drutvo, prouavajte oveka, a ako elite da prouavate oveka, prouavajte drutvo zakljuuje Prudon. Drutvena stvarnost je vieslojna, obuhvata kolektivne snage, kolektivni
152
razum, ideju pravde, drutvena pravila, simbole, pravo, moral i svesni kolektivni napor, kroz delovanje, rad, suparnitvo, borbu grupa i klasa koja kulminira u ratovima i revolucijama. Kolektivna spontanost" igra najvaniju ulogu u drurvenom mehanizmu, jer bez nje ne bi funkcionisali ni kolektivne snage ni kolektivni razum, ni udnja za pravdom". Prudon smatra da se drutvena stvarnost najbolje moe prouavati primenom dijalektike suprotnosti. Dijalektika negacije je metodoloka osnova nauke o drutvu". U Prudonovom konceptu sociologije meaju se esto empirizam i utopizam, drutvene grupe i drutvene klase, dogmatska i pragmatina gledita, uloge pra va i pravde. U spisu ta je svojina (Qu est-ce qui la propriete") Prudon lakonski odgovara: svojina je kraa" i time okira branioce svetog prava svojine. Poredak zasnovan na svojini duboko je nepravedan i nemoralan jer se zasniva na nasilju, pretnjama i prevarama. Ali, Prudon nije bio protiv svake svojine, ve samo one koja dolazi bez rada. Ni zemljite, ni kapital nisu po sebi produktivni, smatra Prudon. Samo je rad produktivan. Ali radnici za svoj rad ne primaju protivrednost. Seljaci koji rade na svojim imanjima i zanatlije u svojim radnjama ive od svoga rada, nisu paraziti i eksploatatori i normalno je da poseduju svojinu za svoju egzistenciju i rad. Prudonova knjiga Filozofija bede (Philosophie de la misere") izazvala je polemike u socijalistikom radnikom pokretu. Marks je odgovorio Prudonu knjigom:
Beda filozofije. Prudon je pokuavao da jednom ekonomskom kombinacijom" vrati drutvu bogatstva koja mu je jedna druga kombinacija" otuila. Prudon je razvio ideju uzajamnosti", poznatu kao mutualizam, koja se sastojala u primeni principa naturalne razmene koji spaja svojinu i kolektivizam. Imitirajui Hegela, Prudon uspostvlja trijadu. Teza: Prva svojina je bila kolektivna; antiteza: kolektivnu svojinu ukinula je individualna svo jina; na redu je sinteza, koja od novog oblikz. svojine zadrava posed, ali joj oduzima dohodak bez rada. Ekonomske reforme treba da ponu sa bankama ko je umesto kapitala raspolau bonovima" za razmenu. Sa primenom teorije mutualizma nastupa organizovana anarhija. Vlada vise nije potrebna, svako uiva ista preimustva, kapital i rad postaju identini, drutvo se samoorganizuje. Prudona su napadali, sa jedne strane konzervativci zbog anarhizma, odbacivanja vlade i drave, a sa druge strane Marks zbog nedoslednosti, jer nije imao hrabrosti da predloi ukidanje svojine. Mnoge Prudonove ideje imale su dugo uticaj na socijalistiku i anarhistiku mi sao. Neke ekonomske ideje, poput kreditnih banaka i robne berze, sreemo i kod Ovena u Engleskoj, gde je utopijski socijalizam takode imao predstavnike. Mihail Bakunjin Bakunjin, ruski revolucionar i anarhist, poreklom iz ugledne porodice visokog ruskog plemstva, najsna-
154
nije je pronosio politiku slavu anarhizma i njegovo radikalno socijalno uenje tokom 19. veka. Odbacivi vojnu karijeru i plemike privilegije, Bakunjin je izabrao revolucionarnu i politiku borbu protiv samodravlja, ugnjetavanja seljaka, kmetstva i spahijskih privilegija. Uestvovao je u oruanim akcijama u nekoliko evropskih zemalja za vreme evropske revolucije 1848. i u ilegalnim akcijama protiv carske vlade u Rusiji, stvarajui mree revolucionarnih organizacija. Smrtna kazna mu je zamenjena doivotnom robijom i progonstvom. Posle est godina robijanja poslat je u Sibir, odakle je posle etiri godine pobegao i preko Vladivostoka i Amerike stigao u London da se pridrui organizovanju meunarodnih radnikih udruenja pod imenom Internaciona la. Jedno vreme saraivao je sa Marksom, Engelsom, Lasalom i drugim revolucionarima, ali se sa Marksom raziao idejno zbog razliitih pogleda na dravu i na istorijske subjekte revolucije jer je, pored proletarijata, i siromano seljatvo smatrao potencijalom revolucije, a Rusiju zemljom u kojoj bi prvo mogla da se dogodi proleterska revolucija. Bakunjin je napisao veliki broj tekstova o razlidtim aspektima drutvene revolucije, odnosa drutva i drave, autoriteta i nasilja, ali je to bilo uglavnom ilegalno tampano i pod raznim pseudonima. Jedina knjiga koja je izala za vreme njegovog ivota, tri godine pre smrti, bila je Dravnost i anarhija. Svoju teorijsku poziciju Bakunjin je nazivao razlidtim imenima: revolucionarni socijalizam, kolektivizam, anarhizam, zavisno od toga sa kim je saraivao ili polemisao. Najea meta Bakunjino-
vih teorijskih kritika bio je Karl Marks, zbog autaritarnog ponaanja i nametanja vizije budueg drusrva, zbog zadravanja drave u prvim fazama revolucije i teorije o diktaturi proletarijata. Kao lanovi Prve internacionale (Meunarodnog radnikog udruenja), Marks i Bakunjin su vodili duge i otre sporove u kojima je Bakunjin Marksa optuivao za otelovljenje dravnosti", a Marks Bakunjina za otelovljenje anarhije". Najzad je Bakunjin iskljuen iz Internacionale zbog ekstremnih stavova ko ji vode razbijanju radnikog pokreta". Optuujui Marksa za doktrinarstvo, Bakunjin je isticao da: ni najumnija i najproduktivnija nauka ne moe da nasluti oblike koje e drutveni ivot imati u budunosti". Iluzija o naunom socijalizmu", moe da zadovolji neiju naunu sujetu, ali, uprkos znaajnom uvidu u ekonomske tokove i njihovo reflektovanje na drutveni ivot, ne moe se pouzdano predvidati sudbina drusrva. On priznaje Marksu da je negativnom kritikom kapitalistikog drusrva doao do neophodnosti ukidanja nasledne svojine i uvoenja kolektivne svojine, kao preduslova za drutveni napredak i revolucionarne promene, kao i dokaze da ekonomske injenice prethode politikim i pravnim. Meutim, za Bakunjina je bilo neprihvatljivo da se, makar i privremeno, zadri vlast radnike klase, kao vlast drave" - predstavnici e se brzo pretvoriti u klasu. Politika mo i bogatstvo su neodvojivi", upozoravao je Bakunjin. Usvajajui socijalistiku filozofiju drusrva, Bakunjin je vladajuu klasu smatrao parazitskom i eksploatatorskom". U savremenom drutvu on je video tri klase: daleko najveu masu siromanih i eksploatisanih;
manju grupu koja je eksploatisana, ali i ona eksploatie drugu; na vrhu drutvene strukture vladajui stale" eksploatatora i ugnjetaa. Bakunjin je verovao da se iz predkapitalistikih ob lika zajednica, kao to je ruska seljaka optina" sa samoupravom i kolektivnim vlasnitvom moe razviti u slobodno drutvo, slobodnih graana, a da je dravni socijalizam" samo jo jedna iluzija koja vodi u ropstvo. Oblici slobodnog udruivanja i samoupravljanja" u seljakim optinama, neiskvareni fetiom svojine i politike dominacije, bili su idealizovani od narodnjakog pokreta u Rusiji kome je Bakunjin u nekim elementima bio idejni izvor, za koga je antidravnost" bila svojstvena slovenskoj narodnoj dui". Petar Kropotkin Kropotkin, ruski naunik i plemi, posle upoznavanja sa anarhistikom teorijom i anarhistikom slovenskom sekcijom" u Cirihu i robijanja zbog irenja njihovih ideja u Rusiji, iveo je kao emigrant u mnogim evropskim zemljama do Oktobarske revolucije 1917, tako da je poslednje godine ivota proiveo u revolucionarnoj izgradnji komunizma". Kropotkin je eleo da pomiri nekoliko vrednosti: naunu istinu, komunistiku pravdu i humanizam. Po red znaajnih dela iz geografije i biologije, Kropotkin je napisao Istoriju Francuske revolucije, Uzajamnu pomo, Osvajanje hleba. Nasuprot socijalnom darvinizmu, Kro potkin je izveo druge zakljuke iz teorije evolucije. Ne
postoji u prirodi samo borba za opstanak, ve su i velika saradnja, solidarnost i uzajamna pomo odrali pojedine vrste ivotinja, a i oveka. Ovaj novi uvid u istoriju prirode Kropotkin koristi da empirijski dokae da je oveku saradnja, uzajamnost i humanost prava priroda koja ga moe odrati i razviti. Anarhizam i komunizam su jedine teorije na kojima je mogue izgraditi takvo drutvo. Kada Kropotkin kritikuje privatnu svojinu, to nije u prvom redu zato to je kraa", oduzeta putem eksploatacuje od potlaenih, ve to svojina, gomilanje privatnog vlasnitva, kvari karakter ljudi, podstie sebinost, glorifikuje borbu i sukobe i ugroava drutvenu harmoniju. Velika imovinska nejednakost razvija pohlepu, zavist i mrnju, graanske ratove. Nasuprot tome, uzajamna pomo oplemenjuje ljudsku prirodu i obezbeduje oveanstvu budunost. Evolucija nam pokazuje da su preivele i napredovale samo one vrste koje su imale razvijenu solidarnost i uzajamnu pomo. Kropotkin je budue anarhistiko drutvo predstavio kao skup malih, samoupravnih i samodovoljnih komuna, poput srednjovekovnih gradova komuna, ali sa zajednikom svojinom. Prednosti komuna su pre svega u neposrednoj demokratiji i participaciji u donoenju odluka; u suzbijanju gramzivosti putem kolektivne svo jine i jaanju solidarnosti i humanosti; u injenici da su male i omoguavaju line odnose meu graanima i zajednike poduhvate; u tome to je jedini oblik vla sti narodna samouprava". Kropotkin je protiv drave i
158
zbog toga to svaka centralizacija vodi u birokratizaciju i otuenje vlasti od naroda. Razne anarhistike struje su se kolebale oko sredstava borbe i kada su im ciljevi bili isti. Poev od Bakunjinovog tajnog bratstva: Alijansa za socijalnu demokrati ju, ruskog udruenja: Narodna volja, seljaka revolucuja Emilijana Zapate u Meksiku, Malatestini ustanci seljaka u Italiji i mnogi drugi opravdavali su revolucionarno nasilje, to se esto pokazivalo tetno po uticaj anarhizma. Razgranati oblici anarhizma pod nazivom direktna akcija, predstavljali su politike akcije izvan dozvoljenih zakonskih okvira u lepezi od pasivnog otpora do terorizma. trajkovi, bojkoti roba, sabotae i paraliza saobraaja, samo su neke forme za koje anarhisti veruju da pokreu mase na otpor. Mnogi savremeni ekoloki, antiglobalistiki, feministiki i drugi pokreti imaju idejnu inspiraciju u direktnoj akciji. Nasuprot njima, postoje pokreti nenasilja, neodgovaranja nasiljem na nasilje, koji su zastupali Lav Tolstoj i Mahatma Gandi i mnoge alternativne i religijske grupacije. Ameriki mislilac Henri Dejvid Toro u delu: Gradanska neposlunost, polazi od anrhistikih teza i zakljuuje da je najbolje kad je vlasti to manje jer je manje pritiska na individue, a slobode vise. Radikalni individualizam nuno dovodi do gradanske neposlunosti. Toro postavlja individualnu savest iznad zakona i politikih
759
naloga. Dosledno ovakav stav vodi u bekstvo iz civilizacije, to je Toro i praktikovao. Socijalistika ideja klasnog rata stimulisala je razne radnike, sindikalne grupe i druge revolucionarne pokrete da koriste i nasilna sredstva. U traenju puteva obaranja kapitalistikog poretka sindikalisti su istraivali razliite metode i pozivali se na razlidta dela. Meu njima, najznaajnije je bilo delo francuskog socijalnog mislioca ora Sorela Razmiljanje o nasilju, u kome je on razvijao tezu da se moe izvesti beskrvna revolucija pritiskom na poredak putem generalnog trajka, ili revolucije praznih ruku", kako je to Sorel nazivao. Kroz generalni trajk, radnika klasa pokazuje ogromnu snagu koja je poretkom bila sakrivena. Anarhistiko socijalno uenje ne moe se svesti na koherentnu doktrinu, ali pokazuje veoma razlidte aspekte moguih odgovora na izazove drutvene teorije libe ralizma i socijalizma.
Teorije elita
Koreni razliitih oblika elitistikog vienja drutva doseu do najranijih politikih i drutvenih rasprava. U delima Platona, Aristotela i Polibija nalazimo analize ko je nam govore o tome kako se pojedini oblici vladavine vezuju za odreene vladajue grupe ili elite. Najpriblinija savremenom poimanju elita bila je aristokratija, u kojoj su odabrani" po najviim vrednostima, vrlinama i plemenitom poreklu" vladali. Imamo opise kvarenja ovih elita, njihovo pretvaranje u oligarhiju, u elitu koja je izgubila vrline, ali sebino dri vlast. Svi dravni ob lici: monarhija, aristokratija i demokratija, ciklino se smenjuju, jer se vlast kvari. Krajem 19. i poetkom 20. veka, pojavila su se znaajna politika i socioloka dela koja su analizirala pojavu i funkcionisanje elita u savremenom drutvu. Sva su ona na razliite naine, i kad nisu bila strogo socioloki usmerena, imala znaajan uticaj na razvoj sociologije i sa pravom pripadaju i istoriji sociologije.
Vilfredo Pareto Vilfredo Pareto, italijanski matematiar, fiziar, ekonomista, sociolog, politikolog i filozof, svakako je jedan od najznaajnijih predstavnika teorije drutvenih elita. Uprkos razlidtim oblastima kojima se bavio, on nije sve
Teorije elita
to bio u isto vreme, kao antiki sofisti polihistori", ve je, razvijajui svoju teoriju, prolazio upravo navedenim redom, iz jedne discipline u drugu, iz jedne naune oblasti u drugu, iz jednog pristupa u drugi. Glavno Paretovo delo: Rasprava o optoj sociologiji, samo je jednim delom socioloko, jer se bavi i ekonomskim, epistemolokim i psiholokim pitanjima. Meutim, svi ti razliiti aspekti slivaju se u traenje odgovora 0 prirodi ljudskog delovanja. Pareto je eleo da izgradi sociologiju na temeljima eksperimentalnih i logikih metoda poput egaktnih prirodnih nauka. eleo je da injenice sociologije imaju onaj kredibilitet istinitosti kao 1 dnjenice mehanike, na primer. Pareto je razlikovao logiki" i nelogiki" oblik delovanja. Za razliku od eko nomije i drugih nauka koje se bave logikim delanjem ljudi, sociologija istrauje nelogino delanje, koje proizilazi iz razliitosti ciljeva i sredstava. Razlika izmedu ovih oblika delanja zavisi od toga da li je delanje odreeno razumski, na subjektivan nain, skladno svome cilju, ili je motivisano oseanjima. Pareto tvrdi da drutvenim ivotom upravljaju nelogini oblici delanja. Ljudi najee tee da svom neloginom delovanju daju privid loginosti, koristei moraine i religijske argumente ili filozofske konstrukcije. Postoje instiktivne ljudske konstante ponaanja, neke vrste taloga" oseanja koja odgovaraju ljudskoj pri rodi, naem instiktivnom biu, koje Pareto naziva rezidiumima, i naknadna opravdanja, kojima se eli objasniti na racionalan nain to instiktivno ponaanje, koje on naziva derivacijama. Rezidui su, dakle, neposredne ma-
nifestacije emocija u ponaanju ljudi, dok su derivacije racionalizacijska prerada tih oseanja. Pareto razlikuje est grupa rezidua: instikt kombinacije; postojanost agregata; potreba da se oseanja ispolje; rezidui povezani sa drutvenou; rezidui povezani sa integritetom pojedinca; i seksualni rezidui. Osnovni cilj vladajudh elita je drutvena ravnotea, za koju je od najvee vanosti meusobna srazmera rezidija prve grupe: instikta za kombinacije i druge grupe: postojanosti agregata. Prva grupa omoguava razvoj pu tem inovacija, a druga da stvaranjem agregata sauva, konzervira postojee stanje. Na taj nain drutva obezbeuju sebi neophodnu stabilnost. Tenja da se sauva agregat, kao stabilno stanje, moe da suzbija instikt za kombinacijima, pa je neophodna srazmera radi odranja drutvene ravnotee. Derivacije su ekvivalent onoga to se obino naziva ideologijom, ili opravdavajuom teorijom". To su oni promenljivi elementi koji cine ljudsko ponaanje i njegovu verbalnu pratnju", sa ciljem da pojedinci ili grupe prue privid loginosti svojim rezidualnim, neloginim radnjama. Socioloko ispitivanje traga za postupkom na koji ljudi koriste logika i psiholoka sredstva da privuku dru ge ljude. Ukoliko rezidijumi predstavljaju konstante u ljudskom duhu, uz njih stoje promenljive derivacije, iji je cilj da opravdaju radnje kojima upravljaju rezidui". Rezidui i derivacije nisu u uzrono-posledinom odnosu, ve se samo uzajamno osnauju i dopunjuju. Tek tako one doprinose drutvenoj ravnotei.
Teorije elita
Derivacije ne crpu svoju snagu iskljuivo iz logiko eksperimentalne metode, ve esto iz oseanja. Sve ideologije raunaju na snano delovanje na oseanja ljudi i da ih pozivanjem na saoseanja mogu najvie pridobiti i uveriti. U drugom svom velikom delu: Socijalistiki sistemi, Pareto je delimino prihvatao Marksov koncept drutvene dinamike kao borbe klasa. Istorijska je injenica da se drutvo u celini gledano cepalo na antagonistic^ kla se i da je klasna borba istorijski fenomen koji pratimo od antikog vremena do naih dana. Podela na bogate i siromane, privilegovane i diskriminisane, vladajue i potdnjene i danas je gruba slika drutvene stvarnosti. Pareto kritikuje Marksa zbog simplifikacije, istorijske generalizacije, to osiromauje socioloku analizu mnogih posredovanja m o d kroz sodjalnu strukturu. Svoenje svih promena i sodjalnih karakteristika na ekonomske, takoe uproava sloenu sliku drutvenih mehanizama. Pareto je svestan problema heterogenosti elita i njihovog razlidtog regrutovanja i odravanja. Postoje politike, ekonomske, vojne, kulturne, naune, sportske i svakovrsne elite, pa ak i kriminalci i razbojnici imaju svoje elite". Razliiti su naini regrutovanja i funkcionisanja ovih elita. Ne postoje ispiti kojima bi se svakom lanu dodelilo mesto u okviru razlidtih elita". Mogli bismo red da je Paretova teorija elita jedna apstraktna idealtipska" konstrukcija, u veberovskom smislu, koja samo omoguava analizu fenomena. Medutim, za njega je bi-
lo najbitnije razlikovanje na upravljake i neupravljake elite. Postojanje upravljake ili vladajue elite za Pareta je neminovnost, jer bez nje nema ni minimalno stabilnog drutva. Vladajua klasa ili elita postoji svuda, pa ak i tamo gde vlada despot". Pod apsolutnom vlau imamo suverena i njegovu kliku, pod demokratskom republikom - parlament i vladu. Nikada ne upravlja cela vladajua klasa" jer ona nije homogena. Unutar nje se stvaraju ue elite, klike, koje praktino vladaju. Elite se ciklino menjaju ili krue jer postoje dve tendencije, dve drutvene tenje, jedna ka trajanju i stabilizovanju drutvenih odnosa i druga ka promenama, inovacijama, reformama i u ekstremnim sluajevima, kada se reforme spreavaju, kada se poremeti ravnotea - i revolucijama. Aristokratije ne traju dugo. Istorija predstavlja groblje aristokratija". Oslanjajui se na tradiciju i boanski i mitoloki autoritet, aristokratija nastoji da silom odrava vlast i time samo ubrzava svoj kraj. Demokratije se oslanjaju na revolucije, na nagle promene vrednosti, na reforme i prilagoavanja, a raspadaju se pod uticajem raslojavanja gradana, borbe za vlast novoformiranih elita i prevelike demagogije. Drutvene promene i kruenje elita nalaze se pod uticajem razliitih linosti koje se mogu svrstati u dve grupe, u dva socijalna tipa, zavisno od toga da li podravaju stabilnost ili promene. Prve Pareto naziva rentijerima, a druge pekulantima". Od prevage jednih ili drugih u vladajuoj klasi zavisi karakter drutva. Rentijeri" imaju solidne i stabilne prihode, od zemlje ili kapitala, ne rizikuju i zato stagniraju. pekulanti" su najblii
Teorije elita
profesiji preduzetnika, oni imaju dobro razvijen nagon za kombinacije", otvoreni su za inovacije, spremni na rizike i pustolovine"; oni su mnogo znaajniji za cirkulaciju elita, mnogo su prilagodljiviji promenama kao veti i smeli ljudi". Pareto ih plastino opisuje: Oni se, prividno, uvek podreuju onome ko raspolae silom, ali deluju u pozadini i mogu imati vlast koju drugi dre sa mo naizgled". Oni preivljavaju svaku promenu reima, dobri su sa svakom vlau. Ako naie nagla promena kao oluja, oni saviju glavu, ali dm opasnost prode opet je dignu, prilagoujui svoja miljenja novoj situadji". Njihova shvatanja su uvek onakva kakva su u torn asu za njih najkorisnija: jue konzervativci, danas revolucionarni demagozi, sutra branioci poretka. Paretovo delo je obimno i vieslojno, sa obiljem sociolokih analiza i opisa funkcionisanja elita. Ponekad hermetino i teorijski ekstremno, jo uvek je izazov za mnoge istraivae. Gaetano Moska Drugi znaajni predstavnik teorije elita je takoe italijanski politiki mislilac i sociolog - Gaetano Moska. Paretov savremenik, Moska je tipini predstavnik italijanske politiko-socioloke kole". Bio je profesor politikih nauka i istorije politikih doktrina na najveim italijanskim univerzitetima. Glavna su mu dela: Elementi nauke o politici i Istorija politikih doktrina. Moska je delio mnoga Paretova gledita, ali i polemisao sa njim, uglavnom oko pojma upravljakih klasa. Moska je uveo
pojam politika klasa kao univerzalni pojam za dominaciju upravljaa, koja manje-vie odgovara onome to Pareto naziva upravljakom klasom. Svuda i u celoj istoriji zapaamo injenicu da su oni koji upravljaju, koji vre vlast, manjina ispod koje se nalazi veliki broj ljudi koji nikada stvarno ne uestvuju u vlasti nego samo trpe". Bilo kakav da je reim ili drava, potreban je neki mehanizam vladanja, neka organizacija, koja je po broju manjina, ali preko koje se odvija svako vladino delovanje. Veina naroda, oni kojima se upravlja, nikako ne uestvuje u upravljanju javnim poslovima. Svi su reimi u stvari oligarhije, u ijim okvirima jedna organizovana i aktivna manjina namee svoju volju ve&ni". Politika (upravljaka) klasa neposredno vri javne funkcije. Pristup politikoj klasi uslovljen je posedovanjem osobina koje variraju od epohe do epohe i drutva do drutva. Nekada su to vojnike vrline, ugledno poreklo, veliko bogatstvo, lina slava i zasluge. Politika kla sa kao manjina mora biti organizovana, jer organizacija ini snagu upravljaa nasuprot neorganizovanih masa. Sposobnost upravljanja je poetni uslov za formiranje politike klase. Ona se sastoji od izvesnog broj a linih osobina koje u datom momentu izgledaju najmerodavnije za upravljanje. Tome treba dodati volju za dominacijom i svest o posedovanju traenih kvaliteta". To ne dolazi samo kao afirmacija neke sposobnosti ili nekog prava na upravljaku ulogu. Moska uvia da je potrebno jo neto da bi se opravdala upravljaka uloga, neka ideoloka obloga, koju on naziva politikom formulom. U svim zemljama koje su
Teorije elita
stigle do nekog stepena kulture, politika klasa pravda svoju vlast pozivajui se na neko verovanje ili na neko oseanje koje je u to vreme u torn narodu opteprihvaeno, bilo da je re o bojoj volji, volji naroda, o vernosti naciji ili o poverenju u dinastiju ili pojedinca-vou, ko me se pripisuju izuzetni kvaliteti". Vano je da odgovara pogledu na svet koji je u torn asu pogled veine naroda. Politika formula nije samo sredstvo utemeljenja i ozakonjenja jedne vladavine, ve ona moe biti veza izmeu upravljaa i onih kojima se vlada, na osnovu zajednikih vrednosti i oseanja, neka vrsta pravne i moraine osnove na koju se oslanja vlast dominantne klase. Politikoj formuli je neophodan odgovarajui politiki mehanizam, kojim se naela izraena u politikoj formuli pretvaraju u delo. Taj mehanizam je drava. Moska razlikuje dve vrste politikih formula, one koje imaju metafiziku osnovu i one koje se pozivaju na druga naela koja mogu biti predmet racionalne rasprave. U prvu vrstu spadaju one koje se pozivaju na boansko pravo ili mitsko poreklo, a u drugu one koje trae mandat od naroda. Tokom istorije, univerzalno-birokratski sistem se nametnuo nad linim harizmatskim sistemom. Tako je Moska na kraju postao blizak Veberovom zakljuku da je legalna racionalnost najbolji izvor vlasti u modernom vremenu". Kad narod prestane da veruje u naela na kojima se zasniva trenutna politika formula, promene politike klase su neminovne. U svojoj Istoriji politikih doktrina Moska detaljno ispituje mehanizme u funkcionisanju drave, sa izvanrednim uvidima i analizama trajne vrednosti. Dok se Pareto
temeljno bavio analizom drutvene ravnotee, povezane sa ekonomskom ravnoteom, Moska je svoje analize usmerio ka politikoj ravnotei, njenom uspostavljanju, odravanju i poremeajima. Robert Mihels Mihels je trei istaknuti lan italijanske politiko-socioloke kole". On se proslavio svojom analizom funkcionisanja politikih partija u delu Politike partije. Dra ove knjige je u tome to nije rezultat samo akademskog rezonovanja i istraivanja, ve i delo jednog insajdera", politikog aktiviste i funkcionera u vise socijaldemokratskih i levih partija. Njegovi zakjuci potkrepljeni su autentinim, linim iskustvenim podacima. Osnovni socioloki zakon koji neumoljivo upravlja politikim partijama moe se formulisati, kae Mihels, na sledei nain: Organizacija je izvor iz kojega se ra da dominacija izabranih nad biraima, oponumoenika nad onima koji su ih opunumoili, poslanika nad onima koji su ih izglasali. Onaj ko kae organizacija - kae oligarhija". Iskustva iz nemakih partija i sindikalnih gru pa i organizacija, a kasnije i italijanskih, uverila su ga u opasan deficit demokratskih odnosa unutar partijskih organizacija. Mihels je iz Nemake, gde je u akademskim krugovima zaobilaen", uprkos brojnim radovima, otiao u Italiju, na univerzitet Torino, gde je u to vreme Moska predavao. Osnovna Mihelsova preokupacija bila je entropija demokratije u svakoj organizaciji, pogotovo u
Teorije elita
onima koje se baziraju na demokratskim naelima i promoviu demokratske vrednosti. Mihels je poao od pitanja: kako doi do onoga to je u demokratiji bitno, naime, da pobuuje i uvruje u pojedincu intelektualnu sklonost kritici i nadzoru nad zbivanjima". Traei taj apsolutni ideal", Mihels se pridruuje Paretovom i Moskinom elitizmu, to se vidi ve iz toga kako ga definie: kao aristokratiju sastavljenu od moralno ispravnih i tehniki sposobnih ljudi". Takva elita je utopijski ideal, stvarnost je, naravno, bila drukija. Prvo izdanje svoje knjige: Politike partije, Mihels je posvetio svom mentoru Maksu Veberu, ne krijui koliko mu u svojoj politikoj filozofiji duguje. Fenomen opte birokratizacije, na koji je Veber skrenuo naroitu panju, Mihels otkriva i analizira u politikim partijama. On istrtauje unutranje delovanje partijske mainerije koja proizvodi oligarhiju i suprotstavlja se demokratiji koju navodno promovie. Moderna partija, kae Mihels, je borbena organi zacija u politikom smislu pa se kao takva mora povinovati zakonima taktike, koja iziskuje punu mobilizaciju". Zbog toga se partija snabdeva skoro vojnikom strukturom i disciplinom, imitirajui vojsku. Mada u partiji oficiri" nisu postavljeni ve izabrani od lanova - vojnika partije", partijski rukovodioci redovno poele poslunost lanstva i trajnost svojih poloaja. Ubrzo dolazi do pojaanog opurtunizma, zamiranja kritike, jaanja hijerarhije i dominacije voa". Mihels zauzima neutralan stav o pitanju: da li je neophodno postojanje voa u politikoj borbi? On sa-
170
mo konstatuje da to ugroava i suzbija demokratiju koja je pretpostavka delovanja slobode. Ali postojanje voa je pojava inherentna svim oblicima drutvenog ivota. Na nauci je", kae Mihels, da istrauje da li je ta pojava dobra ili loa, ali je od naunog interesa utvrditi da je svaki sistem koji podrazumeva postojanje voa nespojiv sa najbitnijim postulatima demokratije". Neophodnost vrste i efikasne organizacije zahteva prenoenje odgovornosti na aktivne manjine, koje se brzo suavaju i izdvajaju iz mase i oligarhizuju se. Taj proces zavrava sa voom. On je u poetku samo sluga" masa, jer je organizacija u poetku egalitarna. Omasovljenjem organizacije nastaje potreba za raznovrsnim kadrovima. Rukovoenje se polako prebacuje sve vise na efove koje koordinira voa. Na taj nain raste drurveno i psiholoko rastojanje izmeu rukovodilaca i onih kojima se rukovodi. Aristokratska sklonost se vrlo brzo pokazuje. Meutim, postoje razlike izmedu oligarhija, jedne dele iste vrednosti sa masama koje predstavljaju, a druge se ponaaju suprotno proklamovanim ciljevima, to dovodi u pitanje ostvarivost obeanih drutvenih pro jekata. Oligarhijska struktura gui osnovni demokratski princip. Ono sto jeste", pritiska i gui ono sto bi trebalo da bude". Ta sutinska razlika izmeu stvarnosti i ideala jo uvek je tajna pred masama. Kritikujud odsustvo ili degradiranje demokratije u politikim partijama, Mihels je ekstremno zakljuivao da se demokratski sistem u krajnjoj liniji svodi na pra vo masa da biraju vode, kojima u torn meuvremenu duguju apsolutnu poslunost". Razoaran u funkcionisa-
Teorije elita
nje parlamentarne demokratije, Mihels je privremeno pokazivao razumevanje za autaritarne reime velikih voa", demagoga, poput Musolinija. Ali se ubrzo i u njih razoarao i distancirao se. Mihelsove analize funkcionisanja politikih partija imale su argumente za jedan period evropskog politikog pluralizma, ali su njegove kritike demokratskog poretka esto bile ekstremno grube. I kada se prihvati njegov sud da u partijama vlada gvozdeni zakon oligarhije", hijerarhija i svemo voa, jo uvek se odrava politiki pluralizam, kao pluralizam oligarhija, kao preduslov za politiku konkurenciju i borbu, nasuprot politikom monizmu svakog apsolutizma. Carls Rajt Mils Meu novije socijalne teorije elita posebno se istie teorija arlsa Rajta Milsa, amerikog sociologa koji je sredinom 20. veka bio jedan od najatraktivnijih kritiara i analitiara modernog drutva. Njegova knjiga: Elita moi (The Power Elite") izazvala je znaajne diskusije u savremenoj sociologiji. Jedni su ga napadali da je vaskrsavao elitistiko tumaenje drutva, koje je ve bilo naputeno, drugi su bili nezadovoljni naputanjem analize klasne strukture drutva. Milsa je, pre svega, zanimalo kako drutvo funkcionie, ta su pokretai i upravljai drutvenih procesa. Smatrao je da je mo onaj kljuni stoer oko koga se okree cela drutvena zajednica. Mo je sposobnost da se stvore i donesu odluke ak i onda kada se drugi proti-
ve". Na prigovor da je ova definicija prenebregla pravna ogranienja sile u svim demokratskim dravama, Mils je odgovarao da se svaka sila moe institucionalizovati, a da pri torn ne prestane da bude sila. I upravo je korienje institucija izvor drutvene mod. Da bi neko crpeo mod iz svoje popularnosti, svog bogastva ili politike sile, mora da ima pristupa vanim institucijama". Analizirajud socijalnu funkciju m o d , Mils polazi od opisa centra modi, koji on naziva vladajuom elitom. Pripadnici vladajue elite zauzimaju takve poloaje i obavljaju takve funkcije koje im omoguavaju da donose kljune odluke; oni su na komandnim pozicijama sa kojih se upravlja krupnom hijerarhijom, organizacijama i dravnim mainerijama, velikim privrednim korporacijama i vojnim organizacijama. Oni se nalaze na takvim mestima drutvene strukture na kojima su usredsreena efektivna orua moi i bogatstva, kao i popularnosti i ugleda koji uivaju". U novijem amerikom drutvu, koje je predmet Milsove analize, najkrupnija mod, nacionalnih razmera, smetena je u politidkoj, privrednoj i vojnoj sferi. Ovaj trougao modi dini uzajamno povezani direktorijum, koji je najuticajniji u drutvu. Krupne odluke privrednih korporacija utidu na odluke politidke i vojne elite. Ali i odlu ke politidke elite, kroz politidke institucije zakonodavne i izvrne vlasti, utidu na privrednu i vojnu aktivnost, kao to i odluke vojnih institucija pogadaju politidki i privredni ivot preko vojnih budeta i ratnih operacija. U vrhu organizacija sve tri oblasti nalaze se vrhovi modi ili elite, gornji drutveni krugovi". Sva tri tipa elite imaju
Teorije elita 7
visok stepen solidarnosti, pokretljivost iz jedne u drugu elitu. Gornji slojevi, kao zatvorene drutvene grupe, imaju zajedniki interes dominacije u drutvu. Mils reljefno slika kolektivni portret ovih elita: slino socijalno poreklo, slini drutveni nazori, stalni uzajamni kontakti, drutveni ivot u zatvorenom krugu visokog drusrva". Sve to stvara uzajamni afinitet meu lanovima elite koji dovodi do podraavanja istog stila ivota, istih vrednovanja i istih predrasuda, karakteristinih za zatvorene drutvene grupacije. Sedmogodinje Milsovo komplikovano i sofisticirano istraivanje amerike vladajue elite sredinom 20. veka dalo je poraavajui rezultat 0 kvalitetu ove elite. Pored moi i bogatstva, vladajuu elitu karakterie intelektualna praznina i nemoralnost. Moralno podozrenje koje ljudi gaje prema amerikoj eliti, kao i injenica o organizovanoj neodgovornosti, zasniva se na nemoralnosti viih krugova, a isto tako i na neodreenom oseanju da u redovima elite caruje neznanje i nedovoljna obavetenost". Mils konstatuje da su se u eri raanja Sjedinjenih Amerikih Drava elita m o d 1 elita kulture meale, a nekada podudarale (Tomas Deferson, Bendamin Franklin i drugi), ako ne u istim osobama, onda bar u istim krugovima. Danas elita mod, bogatstva i slave nije vise elita kulture, znanja i oseajnosti". Kada bismo, kae Mils, oponaajui Sen-Simonovu Parabolu, sastavili jednu listu od sto najistaknutijih ljudi iz svih oblasti znanja, kulture i nauke, a onda drugu od sto najistaknutijih predstavnika vladajue elite, teko da bi se neka ista imena nala na obe liste. Zakljuak je da su se znanje i mo bespovratno udaljili.
774 storija drutvenih teorija Mils zakljuuje da moraine karakteristike vladajue elite ne prevazilaze njene intelektualne karakteristike. Devalvirajud skoro sve znaajnije vrednosti liberalnog drusrva, savremena vladajua elita istakla je bogaenje kao jedinu znaajnu vrednost. Posledica je da ljudi koji se bogate nemaju ozbiljnog premca u ugledu i poastima, oni su potovane linosti, bez obzira na to koji su im izvori bogastva. Pozivajui se na konkurenciju, kao najefikasniji drutveni princip, uspeh je definisan kao sposobnost da se iskoristi ansa", pragmatinost koja se svodi na goli interes. Ovakav vladajui moral stvara moralno bezvredne ljude i slui kao osnova vie strukturalne nemoralnosti". Vladajua elita poseduje ogromnu vlast, bez obzira na to da li dobija moralnu saglasnost onih kojima vlada. Ona poseduje i visok stepen klasne svesti i solidarnosti" i budno bdije nad svojim partikularnim interesom koji je najee u sukobu sa optim, javnim interesom. U krajnjoj instanci, ona se pokazuje kao zatvorena korporacija" rukovoena svojim korporativnim interesom. Prirodno je to je ovakva vladajua elita proizvela svoj drutveni korelat - masovno drutvo". Kao zavrna etapa socijalnog raslojavanja pojavljuje se vladajua elita i ostali deo drusrva kao masa. Mils je posvetio vise svo jih dela opisu raslojavanja amerike srednje klase (Beli okovratnik) i odnosu znanja i mod. Na politikom planu, ova socijalna transformacija se ispoljava kao isezavanje javnosti - publike, kao kreativnog dnioca u politikom ivotu i njeno zamenjivanje masom. U borbi za to veu efikasnost, razne organi-
Teorije elita
zacije postaju sve vee, to uveava birokratski aparat i smanjuje neposredno delovanje pojedinca kao lana organizacije. Politiki ivot se prenosi na masovne politike stranke kao glavne jedinice organizovane modi. Sve to pogoduje dominaciji birokratskog etosa. A sa gledita birokrate svet je zbir dnjenica koje treba tretirati prema utvrenim pravilima". Raspolaui drutvenom m o d , elita ima monopol ne samo u donoenju odluka koje oblikuju odnose meu ljudima ve i monopol nad masovnim sredstvima kojima se oblikuje i miljenje ljudi, njihov ukus, njihova ideoloka shvatanja, pa ak i njihove emocije. Mils ukazuje da su upravo sredstva masovnih komunikacija najvie omoguila manipulisanje ljudima kao masama. Mils je bio sloena socioloka pojava, bezkompromisan u svojim kritikama savremenog drutva, smeo u zakljucima i veoma strog prema sopstvenoj profesiji - sociologiji. U knjizi Socioloka mata i brojnim esejima, Mils je kritikovao vodee amerike sociologe, kako za opurtunizam i beanje od pravih problema, ta ko i za povrni empirizam. Mada je u Milsovoj teoriji primetan uticaj Maksa Vebera, Vilfreda Pareta i Karla Marksa, on je uspeo da iz pomenutih izvora upotrebi najbolje elemente za svoju veoma angaovanu socioloku teoriju. U teoretiare elita mogli bismo uslovno ubrajati mnoge politikologe, psihologe i sociologe koji drutvo opisuju bipolarno, podeljeno na voe i mase.
76 Istorija drutvenih teorija Torstejn Veblen Poslednje godine 19. veka pojavila se knjiga amerikog ekonomiste i sociologa Torstejna Veblena: Dokolicarska klasa, koja je izazvala brojne polemike. Na mesto Marksovog pojma buroazije,kao klase koja ivi od vika vrednosti nastalog radom radnika u proizvodnji, Veblen uvodi termin dokoliarska klasa za itavu vladajuu eli tu koja svoju mo gradi zahvaljujui viku slobodnog vremena. Nagomilano bogatstvo i povlaeni socijalni status omoguuju ovoj klasi da vodi neproduktivan, a lagodan ivot. Rad se smatra gotovo poniavajuim u rentijerskim krugovima dokoliara. Poput nekadanje aristokratije, i oni u brizi za ouvanje drutvenog statusa moraju da se predaju ivotu u dokolici. to dalje od korisnih delatnosti, njihov ivot se provodi u igrama, amaterskim sportovima i zabavama. Takmiarski etos stare buroazije uz pozivanje na konkurenciju, zamenjen je iskljuivo takmienjem finansijskog sadraja, jer se jedino bogatsrvom potvruje status i mo. Odravanje statusa u dokoliarskoj klasi iziskuje sklonost ka razmetljivoj potronji koja obezbeuje klasnu distancu i isticanje u drutvu. Ovako usmerenje ima uticaj na stvaranje posebnog mentaliteta dokoliarske klase koji sve podreuje ouvanju prihoda namenjenih potronji. Isti ideali i stil ivota pokazuju se kao integriui faktor vladajue elite. Veblen je uticao takoe i na Rajta Milsa i generacije sociologa prve polovine 20. veka.
Teorije elita
Klasne i elitistike teorije su se javljale itavog proslog stolea u istim ili hibridnim izdanjima. Tako su se pojavile teorije o tehno-birokratskoj klasi, o politikoj klasi, o menaderskoj klasi. Dems Berham je objavio sredinom 20. veka knjigu: Menaderska revolucija, u kojoj je pod uticajem sve vee uloge tehnike u privrednom ivotu i sve vee birokratizacije politikog ivota, predviao potpunu vladavinu tehnomenaderske elite ili klase. Podravljenjem privrede, veliki sistemi upravljanja omoguavaju menaderskoj klasi da usmerava razvoj drutva i da kontrolie sav drutveni ivot, omoguavajui novi oblik eksploatacije drutva od strane jedne klase. Kada postoji personalna sprega izmeu politike i privredne elite u kojoj dominira politika elita, takvi reimi su nazvani politokratskim, a u potpunoj dominaciji politikih partija, najee jedne partije, re je o partokratiji, kao novoj klasi". Kritika demokratije kao oblika vladavine koji sve manje ukljuuje narod", a sve vise stvarne vlasti zadobijaju razne elite, klase i grupe, nagnala je Roberta Dala da pojam demokratije, kao politiki pluralistiki model zameni pojmom poliarhija; sauvan je pluralizam, karakteristian za parlamentarne demokratije, ali stvarna vlast je u rukama razliitih drutvenih grupa. U skladu sa tokom vremena, nove elite dolaze, a sa njima prednost stiu nove vrednosti koje odgovaraju novim drutvenim potrebama. Moglo bi se red da se na izvestan nain elite ne odabiraju, ve se pojavljuju iz procesa drutvenih promena, a nove vrednosti dolaze da utemelje novu mo.
75
Mnoge hegemonije pojedinih sektora privrednog ivota kao, na primer, banke ili banke i industrije u simbiozi, stvaraju neku vrstu korporativnih elita. Pojam drutvene elite postao je veoma razvodnjen i neprecizan zbog prevelike upotrebe. Mogu se zapaziti dve oprene tendencije u savremenoj sociologiji. Jedna nastoji da se tradicionalni pojam elite, vezane za odredene vrednosti, sauva, a druga da se meu vrste elita ukljue nove elite, na primer, elita poznatih (sportskih, muzikih i filmskih zvezda") koje zarauju mnogo novca brzo i bez diplome". Demokratska drutva trpe veliki uticaj medija i demokratskog javnog mnjenja, to znai i mnjenja irokih masa. To proizvodi efekat da je poznatost takoe mo, jer popularnost donosi i politiki uticaj, zbog ega se politiari utrkuju za podrku pozna tih zvezda. Ako bismo se vratili Paretovoj definiciji elite kao pripadnika skupine ljudi u svim oblastima koji na svom planu pokazuju najvie pokazatelje", treba uzeti knjigu: Ko je ko. Ali, onda bismo imali problem sa kriterijumima kako se ulazi u tu knjigu i kako obezbediti neophodnu objektivnost u izboru linosti. Ako elitu elimo da predstavimo prema linim kvalitetima ili performansama, moramo se pomiriti s injenicom da u mnogim oblastima delatnosti nemamo pouzdano merilo. U potrazi za objektivnim merilom, mnogi sociolozi su posegli da elitu odrede prema poloaju koji neko zauzima u nekoj instituciji ili oblasti, kao grupu koja ima strateke pozicije sa kojih vri vidljiv uticaj, ukrtajui
Teorije elita 7
taj kriterij sa izvrsnou i istaknutou. Naravno da nije lako ignorisati injenicu da esto mod povlai presti. Ali istovremeno je dnjenica da vrhovi pojedine hijerarhije, naroito politike i crkvene, ne uivaju automatski opteprihvaeni ugled. Na kraju se ovakvo odreivanje elite svodi na elitu funkcija, koja se teko razlikuje od elite mod. Opti pogled na drutvo svih predstavnika elitistikih teorija svo di se na to da postoji jedna vladajua elita ili klasa, neka vrsta aristokratije, na jednoj strani, i na drugoj strani narod, plebs, mnotvo, masa. U razlidtoj formi i u raz lidtim epohama, u ovoj strukturalnoj formi odvijaju se drutveni procesi. Razvoj demokratije i parlamentarizma tokom 19. i 20. veka izbacio je na istorijsku pozornicu ogromne mase ljudi koje su traile svoje mesto u drutvu i uee u odludvanju o svojoj sudbini. Kolektivno delovanje, izlazak masa na ulice, masovni protesti, velike sindikalne organizacije, trajkovi, revolucije, potresali su ustaljenu strukturu m o d i tradicionalne institucije. Gistav le B o n Krajem 19. veka pojavilo se u Francuskoj delo poznatog publiciste i lekara Gistava le Bona: Psihologija masa (Psychologie des foules") i odmah doivelo veliki publicitet. Polazed od preovlaujueg miljenja javnog mnjenja da se politiko zlo" u vidu nadiranja masa ne moe izbei, Gistav le Bon je pesimistiki zakljudvao da je delovanje masa ili gomila jedina snaga kojoj nita
ne preti i iji je uspon nezadriv. Vreme u koje ulazimo bie vreme gomila, koje e se pre svega manifestvovati kroz iracionalnost i nasilje. To ukazuje na duboku krizu zapadnjake civilizacije i njen skori kraj". Kao psiholog, pokuao je da utvrdi mentalne zakone ponaanja gomile, zakon duhovnog jedinstva mase", koji se ogleda u tome to svesna linost svakog pojedinca iezava, sve se kree ka monoideizmu", misao i oseanja mase se stapaju. U masi narastaju zlokobni porivi i agresivni nagoni, sve po staje jedna kolektivna dua". Sa dubokim pesimizmom Gistav le Bon predvida da e iracionalnost gomila igrati sve veu ulogu u istoriji, ispoljavajui se kao fanatizam i kolektivno ludilo. Nesposobne da rasuuju, mase nisu u stanju da iznedre bilo kakvu smislenu ideju". U jezgru gomile ne moe biti razumne misli jer nema dijaloga meu pojedincima, nije ostavljeno prostora za misao, oni samo idu za jednom slikom ili jednim voom. Ovaj panini strah od masa hranjen je seanjima na vreme terora u Francuskoj revoluciji i nasiljem sankilota". U sutini, ova antidemokratska teorija masa bila je tradicionalistika i konzervativna kritika irenja slobo de i prava sve irih slojeva ljudi. Psiholoko ponaanje razliitog mnotva u razliitim situacijama nije mogue generalizovati i svesti na nerazumno i nasilniko. Nekoliko decenija iza Psihologije masa", pojavilo se delo panskog filozofa Hoze Garsije i Gaseta: Pobuna masa, koje je ponovo skrenulo panju na promene glavnih aktera u istorijskim zbivanjima i izlazak na drutvenu scenu masa.
Teorije elita
Sredinom 20. veka ameriki sociolog Dejvid Rizman objavio je knjigu pod naslovom: Usamljena gomila (The Lonely Crowd") koja metodom politike antropologije pokazuje evoluciju socijalnog ponaanja mnotva prema moralnim i pravnim normama. Pri tome polazi od Kant ove teorije o autonomnom i heteronomnom ponaanju, koja razlikuje postupke koji su uinjeni na osnovu autonomne moraine odluke i one koji su dirigovani spolja. U tradicionalnim drutvima postoje vrste norme ponaanja koje su dirigovane odnosima m o d u drutvu, dok se u modernim drutvima javljaju novi vidovi pokoravanja, koje je posredovano i ima privid slobodnog izbora. Potroako drutvo" je izloeno snanim uticajima masovnih medija koji putem reklame, uputstava, ponude, diktiraju ukus i stvaraju vetake potrebe. Pojedinac stalno vreba i oslukuje trendove i oekivanja drutvene sredine. On postaje veoma osetljiv na poteze i elje drugih, ostajud sam i nesiguran reaguje samo na signale. Mase poprimaju karakteristike stada, jured za protagonistima nove mode, ukusa ili potreba. Rizmanova slika potroakog drutva uklapa se u opise koji pruaju mnogi savremeni sociolozi o masovnom potroakom drutvu.
Rasistike teorije o drutvu
Veoma su stari pokuaji da se razliite drutvene ustanove i razliiti drutveni karakteri teorijski objasne rasnim razlikama. Verovanja pojedinih naroda da su bolja rasa od drugih sreemo u starim indijskim knjigama, u Bibliji (Jevreji kao izabran narod), u staroj Grkoj (Heleni, koji su verovali u svoju izuzetnost, na jednoj strani, a svi drugi su nazivani varvarima). Rasistike teorije pojavile su se u Evropi sa velikim kolonijalnim osvajanjima, kao potreba da se teorijski opravda brutalno porobljavanje naroda Afrike i Azije, uz nastojanje da prue dokaze" o njihovoj prirodnoj inferiornosti. Uporedo sa tim, knjievni pokret 19. veka - romantizam, otkrivajui orijentalne i afrike kulture, isticao je razliitost tih kultura, pripisujui je razliitosti rasa. Teorije o Arijevcima, Tevtoncima i drugim rasama", u poetku su bile motivisane kulturolokim, lingvistikim i etnolokim razlozima, pruajui grau" kasnijim rasistikim teorijama o drutvu. Ali, rasistika praksa je ve u 18. veku bila razvijena u formi trgovine robljem" i rasnim popravljanjem, ukrtanjem rasa kako bi se dobili melezi" kao pomona upravljaka klasa u kolonijama.
ozef Artur de Gobino Prva znaajnija socijalna teorija zasnovana na razliitosti i hijerarhiji rasa potie od ozefa Artura de Gobinoa sredinom 19. veka. U skladu sa tradicionalnim pokuajima da se otkriju uzroci razvitka i propasti drutava i tako teoriji prida nauni" karakter, Gobino je u Ogledu o nejednakosti ljudskih rasa (Essai sur l'inegalite des races humaines") nastojao da objasni drutveno kretanje i propadanje. Definiui drutvo kao skupinu ljudi koji dobrovoljno ive zajedno, rukovoeni slinim idejama i istim nagonima, Gobino postavlja okvir i idejni temelj svo jih istraivanja. Svi ranije pominjani uzroci propadanja drutava od antikih vremena promauju, jer drutva ne propadaju ni zbog korupcije i kvarenja vlasti, ni zbog raskoi i preteranog luksuza, ni zbog religijskih faktora. Napredak ili propast jednog drutva zavisi, prema Gobinou, od rasnog faktora. Doao sam do zakljuka, kae Gobino, da etniki i rasni faktori dominiraju". Rasna nejednakost dovoljna je da objasni niz celokupnih sudbina raznih naroda". Pojedini narodi i njihove civilizacije izumiru kad se osnovni rasni sastav menja ili se rastvara i tone u druge rase do te mere da prestaje da bude odreujui faktor. Prema Gobinou, zakoni i drutvene institucije nemaju presudan znaaj za napredak jedne civilizacije, oni su samo posledica uticaja odreenog rasnog faktora, odnosno, odraz rasnih obeleja. Ni drugi fenomeni, kao religija, na primer, ne mogu bitno
da utiu na razvoj drusrva, budui da ne mogu da utiu na promenu rasnih odlika. Gobino je bio pod uticajem etnolokih istraivanja koja je nekritiki koristio i pod uticajem netanih teori ja o raznorodnom poreklu ljudskih rasa. On je tvrdio da je ta raznorodnost bila jo vea u prolosti, pre raeanja rasa. Ali Gobino je otiao korak dalje rvrdeci da rasne razlike nisu samo anatomske ve i psiholoke, mentalne. Meanje rasa koje menja rasne odlike mogue je samo meanjem krvi", odnosno meovitim brakovima ili drugim oblicima veza mukaraca i ena razliitih rasa. Drutveni poredak, geografski poloaj ili klimatski uslovi ne proizvode nikakve promene na rasnim odlikama. Polazei pre svega od boje koe, Gobino razlikuje tri osnovne rase: belu, crnu i utu. Ostale su meavine i prelazi. Najdarovitija je bela rasa, a unutar nje arijevski ogranak. Arijevci su stvorili velike civilizacije: indijsku, egipatsku, asirsko-vavilonsku, grku, rimsku i tevtonsku. Civilizacijska uloga bele rase je nemerljiva, ona je uticala i na stvaranje kineske, meksikanske i peruanske civili zacije, kao i civilizacije Maja i Acteka. Prerdrasudnom upotrebom oskudnih antropolokih znanja, Gobino je komotno konstruisao ljudsku istoriju i uloge pojedinih naroda u njoj. Meanjem rasa, neke rase dobijaju a neke gube. Bela rasa unapreuje druge rase, ali sama slabi. istota rase, ako je rasa darovita, neophodan je uslov za spreavanje propasti drusrva i njegove civilizacije. Rasna meavina vodi u degeneraciju, ma kako da su prethodni narataji stvorili dobru kulturu.
Glavni zakljuak G Q b i n a je da su rase nejednake, da postoje vise i nie ras e . V i e rase su sposobne da napreduju, a nie ne. Kulturu i civilizaciju stvarale su samo vise rase. Kako je ovaj p r o c e s meanja rasa nezaustavljiv, Gobino izvlai p e s i m i s t i k i z a kljuak: Arijevci su brzo napredovali dok su biU istokrvni, ali su meanjem usporili svoj napredak". I a k o j e p r e t h o d n o tvrdio d a drutveni poredak i pravni sistem nemaju nikakvu ulogu u kretanjima drustya, G o b i n o na kraju ipak dodaje indirektm uticaj drutven 0 g i politikog poretka tvrdnjom da je razvoj demokratije u t i c a o na vee meanje rasa, to je dovelo do opte os r e dnjosti uma, lepote i karaktera". Sve to, kae Gobino, dovodi do trijumfa mediokriteta. Narodi postaju ljudske g o m i l e koje e zavriti u dremeu kao bivoli". Naravno, t o je krajnja tuna slika istorijske zavrnice, smatra G o b i n o Gobino je bio r a v n O c j u n 0 primljen u francuskoj jav nosti. Njegovo delo je ocenjivano kao jo jedan aristokratski zal za starim reîmom^ neskriveno neprijateljstvo prema Francuskoj r e v 0 l u c i j i i demokratiji. Meutim, ni je njegovo delo j e d n o S m e r n o r e a kcionarno; u mnogim elementima ono s a m 0 nastoji da opie evolucioni tok razvoja coveanstva k a izjednaavanju rasa putem meanja. On je daleko od predlaganja diskriminacionih mera koje su se kasnij e ûle Q j e kstremnih rasistikih ideologija i sprovodile u nacistikim reimima. Gobino osporava bilo kakve v e 2 e izmeu tenje ka slobodi, koju on uvaava, i modernih ideja o jednakosti i narodnom suverenitetu
186
Hjuston emberlen Hjuston emberlen se rodio dve godine po izlasku Gobinovog Ogleda o nejednakosti rasa", ali se vratio temama iz Ogleda". Poreklom iz engleskih visokih vojnih krugova, obrazovan na nemakim univerzitetima, emberlen je bio izloen kako uticaju engleske konzervativne misli, tako i nemake filozofske romantike. Glavno delo mu je: Osnovi devetnaestog veka, u kome istrauje idejne izvore 19. veka i nalazi ih u staroj Grkoj, Rimu, kod Jevreja i Tevtonaca. Svaki od ovih naroda dao je savremenosti neto. Grci su doneli poeziju, umetnost i filozofiju; Rimljani - pravo, pojmove svojine, graanstva i politike; Jevreji - monoteistiku religiju hrianstvo; Tevtonci i drugi narodi sa severa Evrope stvorili su savremenu civilizaciju. Cemberlen je poeo istraivanja sa tevtonskim epovima, oduevljavajui se Vagnerovom muzikom, ali je kasnije u traganju za rasnim mentalitetima i karakterima oblikovao rasistiku teoriju. Ljudske rase Cember len razvrstava po karakteru", po osobenim svojstvima i sposobnostima. Te meusobne razlike su po nekada ogromne kao izmeu pasa, hrtova i pudlica". Svest o svojsrvu svoje rase nikada se ne gubi. Rasa", kae emberlen, podie oveka iznad sebe, naoruava ga izvanrednim snagama". Za njega, kao i za Gobinoa, postoje vise i nie rase, bela rasa je najbolja, a u njoj su Arijevci bez premca, kao i nasledici" Rimljana - Tev tonci, koji su srena meavina raznih arijevskih stabala". Oni su hrabri i energini, sa pronalazakim duhom,
187
stvarni tvorci civilizacije 19. veka. Oni su slobodu i lojalnost otadbini stavili u temelje svoje prirode, svog karaktera. Pravi naslednici ovog duha jesu Germani. Delo Hjustona emberlena dobija jasan rasistiki smisao delovima posveenim Jevrejima. On poinje sa divljenjem Jevrejima to su ouvali istou svoje rase, ali brzo prelazi na analizu mnogih zala koje su naneli naoj civilizaciji". Jevreji su juriali" na sve vane poloaje, infiltrirali se svuda, sebino zloupotrebljavajui svaku vlast koje su se dokopali. Zbog toga je nuna borba izmeu Tevtonaca i Jevreja, koja je borba na ivot i smrt", zakljuuje emberlen. Kao prethodnica nacistikog rasizma, emberlenova teorija izrazila je sve negativno i opasno to su rasistike teorije nosile u sebi. Vaer de Lapu Pored Gobinoa i emberlena, koji su nudili filozofiju rasizma, postojali su i naunici" koji su biolokim argumentima", koristei antropometrijska merenja, podravali rasistike teorije o razliitosti rasa. To su u prvom redu francuski biolog Vaer de Lapu i nemaki antropolog Oto Amon. Lapuova dela: Drutvena odabiranja, Arijevac i nje gova drutvena uloga, Rasa i socijalna uloga, tampana krajem 19. i poetkom 20. veka predstavljala su idejnu pripremu za nastupajuu rasnu i nacionalnu diskriminaciju. Lapu je utvrivao" anatomske, fizioloke i psihike razlike meu rasama. Evropljane je podelio na tri rase: dolikocefalne, plave Arijevce, visoke, pouzdane i
188
energine; brahiocefalne, kestenjaste alpince, umerene, radne i patrijarhalne; i kontraktusne, tamnopute, male mediterance, lenje, matovite i nepostojane. Lapu je tvrdio da je ustanovio korelaciju izmeu anatomskih i psihikih svojstava. Merei lobanje, tvrdio je da rasa sa malim lobanjama nema energiju, a sa irinom prednjih delova glave imamo inteligentnije rase. Naravno - arijevske i tevtonske. To su rase antomski predodreene da vladaju. U delu Drutvena odabiranja Lapu polazi od Darvinove teorije prirodnog odabiranja, s tim to uticaj prirodne sredine zamenjuje uticajen drutvene sredine i navodi osam vrsta drutvenog odabiranja: vojniko, politiko, religiozno, moralno, pravno, ekonomsko, profesionalno i urbano. Rezultat svih ovih odabiranja u svim pomenutim oblastima drutvenog ivota je negativan i dovodi do istrebljenja najboljih elemenata - Arijevaca. Nae doba i naa kultura, kae Lapu, preplavljeni su mediokritetsrvom i padom vrednosti, to svedoi o krizi zapadne civilizacije. On vidi lek u eugenetskim merama, koje bi iznedrile novu prirodnu aristokratiju prema prirodnim svojstvima Arijevaca i njihovim razmnoavanjem. Naalost, nacisti su u Drugom svetskom ratu prihvatili i sprovodili ovaj projekat. Oto Amon Slina antropometrijska istraivanja nezavisno je obavljao nemaki biolog Oto Amon, mada je kasnije nastavio u saradnji sa Lapuom. U delu: Drutveni red
i njegove prirodne osnove, Amon kritikuje socioloke teorije koje drutvene procese i kretanja objanjavaju i povezuju sa ekonomskim iniocima. Za njega je drutvo bioloki organizam, bioloka pojava, sa odreenim svojstvima svih ivih bia: naslee, diferenciranje, borba za opstanak, prirodno odabiranje - svi ovi faktori iz Darvinove teorije vae i za drutvo. Drutveni ivot se i pojavio u ljudskoj vrsti jer joj je bio koristan za opstanak. Ljudska bia su prirodno nejednaka u svojim fizikim, psihikim i moralnim svojstvima; zbog toga je ideja drutvene jednakosti neprirodna. Genijalni ljudi i voe su neophodni svakom drutvu, zbog toga Amon predlae ustanove za njihovo proizvoenje. Izdvajanjem vise rase i odravanjem njene istoe zabranom meovitih brakova mogue je obezbediti poeljnu drutvenu stratifikaciju: vise, talentovane, obrazovane i imune klase, nasuprot niim klasama. Ve u koli treba odvojiti sposobne od nesposobnih, i stvarati viu rasu. Zakljuni rezultat antropometrijske, Lapuove i Amonove kole, su 11 zakona" koji otkrivaju" vezu izmeu biolokih i drutvenih svojstava pojedinaca. Meu antropometriare i eugenetiare moemo ubrojiti i Fransisa Galtona i Karla Persona. Engleski biolog Galton razvio je, u svom delu Nasledni genije, teo riju o razlikovanju ljudskih bia u svim elementima koji variraju od najgorih do najboljih. Ako je u pitanju inteligencija, na primer, onda je skala od glupaka do genija. Galton ne odbacuje uticaj sredine i vaspitanja, ali presudnu ulogu pripisuje nasleu. Prouavajui genijalne ljude,
dokazivao je da su talenat i velike sposobnosti apsolutno nasledni. Galtonov zakljuak je da geniji omoguuju i oznaavaju napredak oveanstva, pa je zato neophodno za napredak drutva omoguiti da se nasledne osobine uvaju drutvenim odabiranjem. Karl Person je usavravao matematike metode ko jima se usavravaju biometrijska merenja. Njegovo glavno delo posveeno je eugenetici: Cilj nauke o narodnoj eugenetici i njen znacaj za drzavu. Zbog brige" za napredak drave mnogi socijalni mislioci su posezali za popravljanjem ljudske supstance u dravi. Ve je Platon u svojoj idealnoj dravi predlagao planirano spajanje parova na osnovu odreenih svojstava kako bi se unapredilo potomstvo. U novije doba, pod uticajem razvoja biologije, eugemetiari su smatrali da se mogu ciljno ukrtati ljudi, kao biljke i ivotinje, pa je pod uticajem socijal-darvinizma u sociologiju prodrla i biometrijska i eugenetska metoda. Meutim praksa nacistikih i kolonijalnih reima brzo je kompromitovala sve nakaznosti rasistikih teorija. Ludvig Gumplovic Blizak drutvenim teorijama koje su rase i borbu rasa smatrali kljunim elementom drutvenih odnosa, bio je Ludvig Gumplovic, austrijski publicista i sociolog. Svoju teoriju o borbi rasa i drutvenih grupa Gumplovic je izloio u delima: Rasa i drzava (Rasse und Staat") i Rasna borba (Rassen Kampf"), a zatim sintetizovao u Osnovima sociologije i Sociologiji drzavne ideje.
Sociologiju Gumplovic definie kao nauku o odnosima meu drutvenim grupama. Sociologija treba da pokae da se drurvene pojave mogu kvantifikovati i izraziti u formi zakona koji se mogu proveravati. Funkcija je sociologije", kae Gumplovic, da dokae da su neki univerzalni prirodni zakoni primenljivi i na drutvo, da ukazuje na posledice koje one prouzrokuju u drutvenoj sferi i da formulie posebne zakone o drutvu". Sve drutvene pojave nastaju dejstvom grupa jedne na dru gu i svi drutveni procesi tokom istorije samo su odnosi izmeu heterogenih drutvenih grupa, njihovih uzajamnih dejstava. Drutveni zakoni pokazuju meusobna dejstva sintetizovanih drutvenih grupa". Ispitivanje drutvenih grupa i njihovih sukoba ini sr Gumplovicove teorije. Grupa je osnovni socioloki fenomen. Pojedinac, kao ni kategorija oveanstva, nemaju, niti su imali bilo kakvu znaajnu ulogu u istoriji. I najgenijalniji pojedinac u sociolokom tretmanu gubi se i postaje brojka, figurira kao statistika injenica. Svest i misli pojedinaca proizvod su drutvenih elemenata, drutvene sredine iz koje je ponikao i u kojoj ivi". Soci ologija rtvuje" oveka svodei ga na brojku. Meutim, Gumplovic uvia da su u drutvenoj realnosti javne drutvene grupe izloene na milost i nemilnost beskrupuloznih i agresivnih voa. Izgleda", kae Gumplovic, da ve samo okupljanje rada karakter opora u ljudskim biima". On je bio skeptian prema svakoj ideji napretka oveanstva. Istorijski procesi za njega znae samo uspon i pad brojnih civilizacija u sukcesivnom nizu. Ideju progresa, tako rado korienu meu filozofima 18. veka
92 Istorija drutvenih teorija - od Tirgoa, Kondorsea, Sen-Simona, Konta, Spensera i drugih - Gumplovic zamenjuje idejom krunog kretanja istorije, poput antikog Polibija. Sociologiji je Gumplovic dodelio istaknuto mesto meu drutvenim naukama. Kao nauka o ljudskom drutvu, sociologija predstavlja osnovu svih drutveni nauka, koje se have samo pojedinim manifestacijama ivota u drutvu. Socioloka istraivanja su, smatra Gumplovic, omoguila nauno prouavanje politikih institucija, jer su analize politikih fenomena mogle da dobiju nauni status tek kad su bile zasnovane na zakonima drutvenog razvoja i zakonitim drutvenim procesima koje je otkrila sociologija. Kljuna politika institucija je drava, koju Gum plovic definie kao drutvenu pojavu koja se sastoji od drutvenih elemenata koji se ponaaju saobrazno drutvenim zakonima". Za razliku od drave drutvo je skup grupa iji su interesi u sukobu", a organizovana jedinica oveanstva sa kulturnim jedinstvom raoe biti nazvana narod". Drava je centralna institucija kojoj Gumplovic poklanja najveu panju. Ali, upravo raspravom o dravi Gumplovic uvodi svoju teoriju u blizinu rasnih doktrina. Drava je", kae Gumplovic organizovana vlast koju vri manjina nad veinom... ona nema moralno bie, nikada nije stvarana u cilju ouvanja pravde ili unapreenja blagostanja". Stvarni motiv stvaranja drave bila je elja da se uspostavi suverena vlast u cilju eksploatacije. Ona je prirodna pojava, produkt delovanja slepih prirodnih sila. Nastanak drave Gumplovic objanjava poligenetskim poreklom cove-
193
anstva", kada su grupe diferencirane na osnovu rasnih ili genetskih svojstava. Razliite grupe nuno su dolazile u sukob, iz elje da zadovolje svoje potrebe za zemljom i proizvodima. Pobeda jedne grupe znaila je istrebljenje pobeenih. Kasnije je umesto istrebljenja praktikovano fiziko i politiko potinjavanje, to je dovelo do institucija suverenosti, odnosno drave. Primitivno drurvo poelo je da se razvija i uslonjava, nastajale su razne ekonomske, verske i kulturne grupe koje su se sukobljavale u okviru istog drutva i na kraju je sukob pretvoren u klasnu borbu unutar jedne drave. Na kraju procesa, nastale su nacionalne drave ili nacije kao najvii proizvod drutvene evolucije. Borba meu grupama i klasama ini dinamiku okosnicu istorije. Plebejci protiv patricija, buroazija protiv plemstva, radnici protiv buroazije - ta klasna borba pokretala je istoriju. Gumplovic je otiao korak dalje u glorifikaciji rata kao opravdanog sredstva dave za dominacijom. Rat je po njemu glavni agens politikog razvoja i jedini pouzdani arbitar za pretenzije nacionalne kultu re da se nametne. Gumplovic je kritikovao teoriju prirodnog prava kao puku metafiziku apstrakciju. Teorija o neotuivim ljudskim pravima", smatra Gumplovic, poiva na krajnje nerazumnom samooboavanju oveka i na precenjivanju vrednosti ljudskog ivota". Prava nisu zasnovana na pravdi, ve naprotiv, pravdu obezbeuju prava koja realno postoje u jednoj dravi. Pod uticajem ekonomskih i politikih procesa u drutvu dolazi do ujedinjavanja. Najbre se odvijaju
94 Istorija drutvenih teorija procesi psihikog sjedinjavanja u formi asimilacije. Prvi korak je usvajanje jezika osvajaa, zatim njegove vere i obiaja, do kulturnog jedinstva. Ova ujedinjena i homogena drutvena grupa sainjava dravu jedne nacije, to je konani cilj drutvene i politike evolucije. Jedinstvena drava jedne narodnosti retko se trajno odrava; ona biva izloena proirivanju ili smanjivanju. Nova osvajanja unose nove heterogene elemente i procesi asimilaci je i analgamacije poinju iznova. Ne mogu se postaviti granice dokle jedna drava moe da se iri. Prirodna je tendencija drave da se proiruje sve dok je ne zaustave spoljni otpori ili unutranje raspadanje. Gumplovic smatra da moralni razlozi nemaju nikakve veze sa ponaanjem drava u ekspanziji. Gumplovic je sve doslednije razvijao socijal-darvinistike teze o borbi za opstanak u drutvu putem prirodnog odabiranja i u tome je video opravdanje za estoki antagonizam meu ljudima. Zbog toga je po njemu rat meu narodima neminovan i u njemu preivljavaju jai i sposobniji. Gumplovic je zbog svoje teorije opravdano napadan za odobravanje militarizma i imperijalnih osvajanja, zbog realpolitikog opravdanja drave, za ignorisanje morala, za prihvatanje rata kao odluujueg faktora u ivotu drurva. Gumlovic sam istie uticaj drurvene sre dine na politiku svest, to je u njegovom sluaju veoma vidljivo. Austrougarska monarhija bila je zasnovana na dominaciji nemake manjine nad ostalim nacionalnim grupama koje su inile veinu. Imperijalne, osvajake ambicije Austrougarske s poetka 20. veka nale su u njegovoj teoriji opravdanje. Velianje rata stvaralo je takoe
drutvenu klimu da se sa lakoom i nepromiljeno ue u Prvi svetski rat. Njegova je sociologija primer kako se jedna teorija moe zloupotrebiti u ideoloke i politike svrhe.
Opti pregled savremenih sociolokih teorija
Mogue je na vie naina razvrstati savremene socioloke teorije, zavisno od toga koji se princip podele usvoji. Meutim, ako pokuamo da ih pri tome istorij ski osvetlimo, videemo da su njihovi idejni koreni ipak malobrojni. Pretee sociologije s kraja 18. veka, kao i socijalisti utopisti iz prve polovine 19. veka - kao svojevrsni utemeljivai - bili su borbeni intelektualci, revolucionarni mislioci i drutveni kritiari. U drugoj polovini 19. veka pa do poetka 20. veka, sociologija je uspela da postane akademska nauna disciplina, nastavni predmet na univerzitetima. Ona prestaje da bude kritika, postajui sve vie sistematika drutvenih injenica". Konkretno kapitalistiko drutvo - koje je ranije bilo glavni predmet interesovanja socioloke te orije - biva zamenjeno istraivanjem drutvenosti" kao takve i drutva uopte". Sledei Kontovu i Spenserovu pozitivistiku orijentaciju, sociologija je mahom postala univerzitetska nauna disciplina i pragmatiko empirijsko istraivanje. Uporedo sa sociologijom, egzistirale su razliite kole socijal ne misli i kritike teorije drutva. Najuticajnije su bile teorije inspirisane Marksovim analizama kapitalistikog graanskog drutva. Francuski i nemaki socijalni mislioci podigli su krajem 19. i poetkom 20. veka sociologiju na visoki rang
198
meu drurvenim naukama. Sociologija je i pre velikih empirijskih istraivanja ojaala svoj nauni status sjajnim delima velikih analitiara drutva koji su, koristei filozofske rasprave o prirodi drutva i diskusiju o metodu naunog istraivanja, razvili horizont sociolokim razmatranjima. Oslanjajui se na bogatu tradiciju brojnih teorija o drutvu - od Monteskijea, Rusoa, Kondorsea, Sen-Simo na, Konta, De Mestra - sociolozi u Francuskoj su u 19. veku razvili plodnu i znaajnu socioloku teoriju. Frederik le Plej Meu prvima treba pomenuti Frederika le Pleja i njegovu kolu, koju odlikuje raznovrsnost u pokuajima da se drutvo objasni i otkriju uzrona delovanja u drutvenim procesima. Regionalnim istraivanjima i faktorskom analizom uticaja klime i geografskih poloaja, kao i razvojem sociometrijskih metoda i socijalno-ekonomske analize porodinog ivota, s obzirom na sredstva i prirodnu okolinu, Le Plejovo prouavanje geografskih uticaja na regionalna kretanja i globalne ekonomske posledice otvaralo je perspektivu primeni sociolokih istraivanja u ekonomskom ivotu. Le Plej nije koristio Kontov termin sociologija, ve se zadovoljavao optim pojmom drutvena nauka. U mladosti Le Plej je bio pod uticajem sensimonista, ali je kasnije, kao inenjer i istraiva, potpadao sve vise pod katoliki uticaj, i sve je vise nastojao da osnai
Opti pregled savremenih sociolokih teorija 7
institucije rada i porodice, smatrajui ih najvanijim institucijama francuskog drutva. Dva najznaajnija dela: Organizacija rada (Lbrganisation du travail") i Organi zacija porodice (Lbrganisation de la famille") objavio je 1870. i 1871. godine. Le Plej je porodicu smatrao osnovnom elijom drutva, ali istovremeno i prvom organizacijom rada. Ispitivao je odnose meu razlidtim tipovima porodica, njihove demografske i geografske karakteristike. Njego ve zasluge u sociologiji nalaze se u razvijanju metodologije empirijskih istraivanja, narodto u kombinovanju deskriptivnih i statistikih metoda u ispitivanju porodinih budeta, posebno radnikih porodica. Le Plej i njegova kola razvijali su jednu vrstu socijalnog katolicizma", pozivajui crkvu i dravu da udrue napore za stvaranje solidarnog, klasno bezkonfliktnog drutva. Emil Dirkem Pozitivizam je u Francuskoj, kao u svojoj kolevci, uhvatio najdublje korene. Sen-Simonova ideja da izgradi socijalnu fiziku", da se istraivanje drutva podigne na nivo istraivanja prirode, bila je ideja vodilja pozitivizma u ranoj fazi sociologije. U duhu osnovnih ideja pozitivizma, razvila se u Francuskoj veoma znaajna socioloka kola na elu sa Emilom Dirkemom. Polazei od univerzalistikog" pogleda na drutvo kao na svojevrsni realitet koji se ne moe svesti na prost zbir individua koje ga sadnjavaju, Dirkem je naglaavao
200
celovitost drutvenih tvorevina. Prouavanje drutvenog ivota neto je vie i drukije nego prouavanje ivota pojedinaca, jer je drurvo individualna tvorevina. Zbog toga su drutvene injenice" neto posebno, to se ne moe objasniti drugim injenicama. Drutveno je neto potpuno autonomno kome pripadaju njegove specifine tvorevine: jezik, obiaji, religija, moral. Ovakav pristup doveo je Dirkema do onog gledita koje se obino nazi va sociologizam. Sociologija se nije samo emancipovala od filozofije, ve se prava filozofija moe graditi tek na osnovu generalizacija naunih injenica koje prikupi so ciologija sluei se pozitivistikim metodom. Dirkem je u delu: Pravila sociolokog metoda (Les regies de la methode sociologique") izloio svoju metodologiju. Osnovno metodoloko stanovite Dirkem izraava ve u prvom pravilu: Socioloke injenice treba tretirati kao stvari". Drutvene (socioloke) injenice zahtevaju isti nauni pristup, istu objektivnost pri prouavanju kao injenice bilo kog drugog dela stvarnosti. Uporeujui drutvene injenice sa stvarima", Dirkem eli da naglasti to objektivno, realno postojanje drutvenog fenomena. Drutvene injenice se mogu saznavati samo preko neke forme iskustva, a nikako apriornim uvidanjem. Kao to je drutvo neto vise i drugo od prostog zbira pojedinaca, tako je i ukupna svest pojedinaca - kao rezultat njihovog uzajamnog delovanja, neto vise od individualne svesti. Nju Dirkem naziva kolektivnom sveu, koja poseduje kolektivnepredstave. One nastaju zajednikim drutvenim delovanjem i spontanim usvajanjem.
Teei za naunom objektivnou, Dirkem je iskljuivao uticaj individualne osobenosti i subjektivni vrednosni pogled na drutvene fenomene. Drutveno zdravlje je, po Dirkemu, ono to je normalno, a normalno je ono to je proseno. Svako odstupanje od proseka, od standarda, smatrao je da moemo oznaiti kao patoloku pojavu, svako odstupanja od onog to je opte u jednom drutvu svrstavao je u patologiju. Zbog ovog ekstremnog insistaranja na prosenosti kao normalnosti Dirkem je bivao izloen estim kritikama, jer je brojnim primerima ilustrovano da taj stav treba relativizovati. Posle doktorske disertacije o Monteskijeu, pisane na latinskom, znaajno Dirkemovo delo je: Opodeli drutvenog rada (De la division du travail social"), kojim eli da objasni prirodu i uzroke drutvene evolucije. Dirkem se slae sa starijim evolucionistima, poput Spensera, da vaan momenat promene u drutvima od primitivnih do civilizovanih formi treba traiti u podeli rada i specijalizaciji. Medutim, Dirkem je isticao da je pogrean bio njihov pristup koji je samo ekonomskim promenama, nastalim podelom rada, nastojao da objasni drutvene promene. Evolucionisti su zanemarivali mnogo vanije promene koje su se odigrale u moralu i pravu. Dirkem je tvrdio da je osnovna razlika izmeu primitivnih i civili zovanih drutava u vrsti morala, odnosno drutvene solidarnosti. U primitivnom drutvu gde je podela rada tek u zaetku, pojedinci su uglavnom homogeni i povezani, kako to Dirkem naziva, mehanikom solidarnou, koja podrazumeva slepu pokornost svim zahtevima javnog
202
mnjenja, obiaja i tradicije. Pravni sistem je saobrazno tome usmeren pre svega na kanjavanje onih koji kre kolektivnu volju i vreaju kolektivna oseanja. Moralna i zakonska odgovornost u takvom drutvu je kolektivna. U civilizovanom drutvu, u kome je razvijena podela rada, pojedinci imaju razliite personalnosti, funkcije i iskustva, pa su oni povezani organskom solidarnou, koja proizilazi iz njihove potrebe da se uzamno pomau. Zakoni imaju za cilj da osiguraju pojedincu bezbednost i svojinu. Iako je individualizam u ovom tipu drutva osnovno moralno naelo, on se ne sme pretvarati u hedonistiki i egoistiki individualizam", jer bi u torn sluaju bila ugroena drutvena solidarnost kao preduslov za drutvenu koheziju. Dirkem je sociolog koji je obilato koristio statistiku, kao izvor objektivnih drutvenih injenica koje se mogu nepristrasno tretirati. U studiji: Samoubistvo (Le suiside"), Dirkem je statistikom analizom pojave samoubistva eleo da pokae kako su i najintimnije subjektivne odluke drutveno uslovljene i da se mogu socioloki analizirati. Dirkem je samoubistva klasifikovao u tri vrste: egoistika, anomina i altruistika. Samoubistva su posledica drutvene dezintegracije. Utvrene korelacije i pravilnosti svedoe o uticaju drutvenih sredina i integrisanosti drutvenih grupa na samoubistvo. Da je samoubistvo drutveno uzrokovano, svedoi injenica o relativnoj stabilnosti ove pojave, jer bi u sluaju iskljuivo linih psiholokih uzroka samoubistva njihov broj ogromno varirao. Uporeujui broj samoubistava u pojedinim ver-
skim zajednicama, Dirkem pokazuje da je procentualno najvei broj samoubistava meu protestantima, koji nisu snano integrisani u religijsku zajednicu. Kod katolika je taj broj manji jer su posredstvom svetenstva veze u grupi snanije. Samoubistva su najrea u jevrejskoj verskoj zajednici, jer je ona homogenija, izloena agresijama i progonima spolja - nuno solidarna i vrsta. U stanju druvene anomije prouzrokovane krizom, pojedinac se osea dezintegrisanim i izgubljenim, a samim tim skloniji naputanju ivota. Egoistika samoubi stva se javljaju usled nedovoljne integrisanosti pojedinca u drutvenu grupu, usled oseanja line bezvrednosti i besperspektivnosti. Sasvim obrnuto je kod altruistikog samoubistva, koje nastaje usled prevelikog integrisanja u grupu. Ono je forma rtvovanja za grupu, za pleme, otadbinu. U svim tipovima samoubistva integrisanost u drutvenu grupu igra presudnu ulogu, to svedoi o drutvenoj pozadini svih odluka pojedinaca. Samoubistva se deavaju u talasima", to govori o uticaju drurvenih kriza na pojedince. Kritikujui individualizam Dirkem nije naputao liberalni stav u politici, to je i demonstrirao prilikom Drajfusove afere, branei kapetana Drajfusa. Razvijajui svoju teoriju drutva, Dirkem je sve vise teio nekoj vrsti transcendentalizma, to se ogledalo u njegovoj sociologiji morala i teoriji vrednosti. Hipostazirajui drutvo kao entitet koji oblikuje sve vrste svesti, normi i vrednosti, Dirkem ga je tretirao kao neku vrstu demijurga. Drutvo ima svoj moralni sistem koji mu je prilagoen, i svaki drugi sistem bi mu stvorio probleme.
204
Moraine norme su uvek produkt odreenih drutvenih faktora, pa odreene drutvene strukture utiu na moralni sistem. Moraine injenice su obavezujue u jednom drutvu i zahtevaju bezuslovno potovanje. Drutvo je kreator svih osnovnih vrednosti jedne civilizacije. Drutvo stvara jezik, kulturu, religiju, nauku. Dirkem je razvio optu teoriju vrednosti u kojoj je otiao korak dalje u prikazivanju drutvenih grupa kao transcendentalnog tvorca svih vrednosti. Drutvo je na kraju Dirkem shvatao kao um sadnjen od kolektivnih ideja koje su proete oseanjem i podsticajnim elementima za akdju. Veliki drutveni pokreti kao reformacija, Velika francuska re volucija, socijalistike pobune u 19. veku, ne bi bile mogue bez njih. Jedno od Dirkemovih glavnih dela: Elementarne for me religijskog ivota (Les formes elementaires de la vie religies") trebalo je da potvrdi tezu da su svi oblici svesti, pa i religija, uslovljeni drutvom. Ovo delo je istovre meno njegova sociologija religije, bogato potkrepljena podacima o ivotu primitivnog drutva i sociolokim analizama. Dirkem je izneo tumaenja bitnih oblika primitivne religijske svesti, kao to su zabrana incesta i ulo ga totema. Religija je povezana sa kolektivnim predstavama, sa kolektivnom sveu i predstavlja kolektivno potovanje svetoga, koje je suprotstavljeno svetovnom, profanom. Verska zajednica se pojavljuje kao neko ko vri autodivinizaciju drutva", koje poseduje sve to je potrebno da u duhovima izazove oseaj boanskoga, da ima znaenje koje ima Bog za svoje vernike". Drutvo, kao i Bog, po-
205
seduje moralni autoritet i moe da izazove nesebinu odanost i samortvovanje. Iz religije kao kolektivne sve sti sublimirane u bogu" proizilazi i njeno zabranjivanje koje ini magija. Totem je simbol, amblem svetog, one nepoznate i bezline sile koja proistie iz klana i njime vlada. Njen najoptiji oblik predstavlja mana, a totem je samo simbol koji predstavlja mana koji pripada klanu. Bog klana, kao totemski princip, nije nita drugo do sam klan, personifikovan i predstavljen u imaginaciji u vidljivom obliku ivotinje ili biljke, koji slue kao totem". Dirkem zakljuuje da totemski mana i uopte mana, nije nita drugo do kolektivna svest klana i celog plemenskog drusrva, a da je religija kolektivna, ne samo po svojim izvorima, ritualima, ve i po svom sadraju koji odreuje ljudsku civilizaciju". Poslednji korak u totalnom sociologizmu Dirkem je uinio u sociologiji saznanja, nastojei da pokae ka ko je i celokupno znanje produkt drusrva. On polazi od analize klasifikacija, kritikujui aristotelovski princip hijerarhije sa klasama i potklasama, kao urodnim logikim principom. Posmatrajui klasifikacije primitivnih naro da, Dirkem otkriva kako se u njima ogleda drutvena or ganizacija plemena. Prve klase bile su ljudske, drutvene klase", a sve ostale klase u prirodi izvedene su iz ve ranije uspostavljenih drutvenih klasifikacija. Primitivna kla sifikacija nije prvenstveno konceptualna ve se zasniva na socijalnoj oseajnosti. Kalendar, podela na vremena, na dane zavise od ritmova drutvenog ivota grupe. Na kraju je Dirkem napao" i logike kategorije, tvrdei da su i one drutvenog karaktera. Logike katego-
206
rije je ustanovilo drutvo i njihov sadraj ine razlidti aspekti drurvenog bia". Tako je prema ritmu drutvenog ivota stvorena kategorija vremena; kategorija prostora nastala je na osnovu prostora koji drutvo zauzima; kategorija sile izvedena je iz kolektivne delatnosti; kategorija totaliteta iz percepcije drusrva kao celine. Dirkem odbacuje teoloko objanjenje kategorija jer se ono ne potvruje eksperimentalno i ne moe da objasni razliitosti kategorija u raznim drutvima. Kao kolektivne predstave, kategorije se nameu pojedincu i stvaraju kod njega utisak da su univerzalne i neophodni instrumenti logikog miljenja. U borbi republikanizma i demokratije protiv resta uracije staroga reima, klerikalizma i monarhizma u Francuskoj na razmei 19. i 20. veka, Dirkem je stao na stranu liberalnih i demokratskih intelektualaca koji su se hrabro upustili u tu borbu. Kao sociolog pozitivistike orijentacije, on je normalno podrao sekularnu dravu i razvoj nauke kao instrumenta za stvaranje organizovanog drusrva, nasuprot teolokom misticizmu koji su nudili konzervativci. Dirkem je visoko cenio misiju naunika u organizaciji i napredovanju drusrva. Misija sociologa je da preuzme i do kraja sprovede program politikih i moralnih nauka. Ona e tu misiju ispuniti, ve rovao je Dirkem, uinivi naunim i one discipline koje su samo nominalno naune, sa ciljem da na njihovo znanje doda moral koji je neophodan modernim drutvima zahvaenim degeneracijom. U delu: Moralno vaspitanje Dirkem je razvio ovu ideju.
207
Dirkem je ostavio veliki trag u francuskoj sociologiji da se moe govoriti o njegovoj koli. Socioloki godinjak (Annee sociologique) koji je pokrenuo i ureivao, dugo godina je predstavljao arite intelektualnog ivota i socioloke kritike i stvaralatva u Francuskoj. Meu njegove najistaknutije saradnike i nastavljae spadaju: Marsel Mos, Moris Halbvaks, or Davi, Selestin Bugle, Fransoa Simijan. Marsel Mos Marsel Mos je bio najblii Dirkemov saradnik, izdao je posthumno nekoliko njegovih spisa i obnovio Socioloki godinjak". Ali Mos nije bio samo Dirkemov sa radnik i sledbenik, ve i dovoljno originalan i znaajan sociolog. Kao reakciju na Dirkemov evolucionizam i sociologistiki spiritualizam", Mos je razvio teoriju ,,totalnih drutvenih fenomena". On je nastavio Dirkemov interes za primitivna drutva i sa novim antroplokim uvidima ispravljao Dirkemovu teoriju. U Optoj teoriji magije, Mos je kritikovao Dirkemovo shvatanje odnosa magije i religije u primitivnim drutvima, smatrajui je da je izvor magije u neposveenosti mana. Mos je tvrdio da magija nije prost derivat religije. On je pokazao na uverljiv nain maginu opasnost sadranu u poklonu", i otkriva maginu osnovu obaveze uzvraanja poklona", kao forme cirkulacije dobara, razmene otuivih i prenosivih posedovanih predmeta kao i krajnje prisvajanje. Mos se intenzivno bavio i sociolokom metodologijom i odnosom sociologije i drugih naunih disciplina.
208
Tvrdio je da je sociologija nezavisna disciplina u odnosu na psihologiju i da ak i u teoriji o kolektivnim predstavama" sociologija vise doprinosi psihologiji nego to izvlai iz nje, budui da se pojedinac bolje moe razumeti kroz drutvo nego drutvo preko pojedinca. Meutim, najvredniji su svakako Mosovi etnoloki radovi, kao to je ivot Eskima ili darivanja u australijskim plemenima. U tim etnolokim monografijama Mos je uspevao da veoma reljefno prikae drutvene procese i odnose u drutvenim grupama i da konkretnim empirijskim materijalom potkrepi svoju teoriju. Lisjen Levi Bril Veliko ime francuske sociologije je i Dirkemov mlai savremenik, Lisjen Levi Bril, koji nije sledio dominantnu struju Dirkemove kole". Ono to ga je vezivalo za dirkemovce" bio je interes za logika i moralna pitanja u sociologiji saznanja i etnologija arhajskih drutava. Levi Bril se distancirao od Dirkemove teorije morala koja je iza moralnih normi videla i metamoral, sadran u drutvenim procesima i drutvenom delanju, po kome se iz sociologije izvodi filozofija morala i, na taj nain, mea sociologija moralnog ivota i filozofija mo rala. Kritika je bila usmerena prema Kontu, Spenseru i Milu, ali je pogaala i Dirkemovu tenju da organsku solidarnost" i kolektivnu svest priblii vrhovnom dobru". Levi Bril je priao mnogo fleksibilnije ideji pravolinijskog evolucionizma. Najkontroverznija je bila nje gova teza o evolucionom diskontinuitetu koju potvruje
teorijom o dva naina miljenja". Formalno logikom miljenju civilizovanih drutava Levi Bril suprotstavlja zakon mistikog uenja" primitivnih drutava, predlogikom miljenju". U delu Primitivni mentalitet (La mentalite primiti ve") Levi Bril je ovu saznajnu razliku izmeu civilizova nih i primitivnih drutava produbio dokazujui da su predstave o prostoru i vremenu, kao i kategorija uzronosti, bitno drukdje u ova dva tipa drutva. Zbog toga je nemogue svesti ta dva doivljaja spoljnog sveta u sklad, niti se te dve logike" mogu svesti na jednu zajedniku. Levi Bril pri torn ne stavlja u isti rang ta dva iskustva. Za njega u ovom delu jo uvek je vredno samo iskustvo bazirano na racionalnom rasuivanju i nauci. U sledeem delu Levi Brile je otiao korak dalje i tvrdi da ovekova linost ne ostaje ista u razlidtim tipovima drutva. Pojmovi: }a, Drugi, Mi, Svi, Drutvo, nisu jednakog sadraja za pripadnika arhajskog i civilizovanog drutva. Doivljaj ,Ja" je mnogo intenzivniji kod primitivca jer osea mistinu" mo plemena u sebi sa kojim se srastao, ali je Ja" mnogo manje diferencirano, izdvojeno, nego kod civilizovanog oveka. Levi Bril uvida da su ove pojmovne razlike rezultat, ne samo razlidtih logika, ve i razlidtog doivljaja neposrednog iskustva, uticaj a afektivnih kategorija natprirodnog". U poslednjem delu: Primitivna mitologija (La mithologie primitive") Levi Bril pokazuje kako primitiv ni ljudi ne stvaraju zakljuke o natprirodnim pojavama ve ih direktno doivljavaju, stiu iskustvo o njima. Kod primitivaca simboli su samo transmisije participacije",
10
a tek potom sredstva izraavanja. Oni veruju da se ispod krzna, perja ili lia totema skrivaju sublimisana ljudska bia. Iako je Levi Bril nekada previse insistirao na mentalnoj komponenti" a manje na totalnom drutvenom fenomenu", i tako se udaljavao od Dirkema, on je ipak doprineo jasnijoj tipologiji drutava u evolutivnom procesu. Pored toga, Levi Bril je relativizovao razliku izmeu individue i drutva, izmeu subjektivnog i objektivnog u ljudskom iskustvu. Poput Marsela Mosa, i Levi Bril se udaljavao od Dirkemovog sociologizma i pozitivistikog objektivizma. Pod Levi Brilovim uticajem stvarali su Sari Blondel, Alber Baje, Anri Valon i drugi francuski sociolozi i antropolozi. Veoma je bila uticaj na knjiga Anrija Valona u kojoj je anliziran mentalitet i logika deteta. Valon se posluio metodom Levi Brila i pokazao ogromnu slinost deje logike i logike ljudi u primitivnim drutvima. I deca tek sa drugom godinom poinju da upotrebljavaju re Ja, i poinju da diferenciraju subjektivno, same sebe od drugih i spoljnog sveta. Gabrijel Tard Gabrijel Tard, takoe veliko ime francuske sociolo gije, bio je neto stariji savremenik i Dirkemov kritiar. Poavi od sasvim drukijeg stanovita, Tard je nastojao da nae klju za razumevanje ljudskog ponaanja i drutvenih procesa, rasporeujui ih u jedan broj grupa, po-
Opti pregled savremenih socioloskih teorija 277
smatrajui ih kao dinamike inioce ljudskog ponaanja i socijalnih procesa. Tard je imao dosta neobinu karijeru. Bio je pravnik po obrazovanju, sudija koji se orijentisao na prouavanje kriminoloke statistike, zatim se nekoliko godina posvetio novinarstvu i na kraju je postao profesor filozofije na Kole de Fransu. Tard je, poput drugih predstavnika psiholoke kole u sociologiji, drutvene injenice objanjavao i uticajem psiholokih faktora, ali je kritikovao Gustava le Bona, pisca Psihologije masa, zbog pesimistikih zakljuaka o ljudskoj prirodi i svoenje ponaanja masa na instinkte. Drutvene pojave su prema Tardu psihikog karaktera, ali su nastale u komunikaciji, kao rezultat meusobnog uticaj a individualnih svesti koje su pune elja i verovanja i utiu jedna na drugu. Iz te interakcije nastaju drutvene pojave iji skup konstituie drutvo. Tard je zadrao distancu, kako prema ekstremnom psihologizmu i biologizmu Gustava le Bona, tako i prema sociologizmu Emila Dirkema, vodei polemiku sa njima. Posebno je usmerio svoju kritiku prema teoriji kolektivne svesti" i sociolokog realizma koja je drurvo tretirala kao samosvojnu realnost" nezavisnu od svojstava pojedinca. Sledei individualistiki pristup u tumaenju drutvenih pojava Tard je bio blii nominalizmu Dona Stjuarta Mila nego sociologizmu Emila Dirkema. Tard je drutvene procese sveo na tri vrste oblika: ponavljanje ili podraavanje; opoziciju ili suprotstavljanje i prilagoavanje (adaptacija) ili pronalaenje. Svaka nova ideja ili novo verovanje koje se pojavi u svesti jed-
272
nog oveka, im se obznani, tei da se ponovi ili podri u svesti drugog oveka." To je bio postulat na kome je Tard gradio teoriju podraavanja (imitacije) u svom najznaajnijem delu: Zakoni podraavanja (Les lois de 1 imitation"). Ali im se pojavi neki novi izum, javlja se drugi talas imitacije koji dovodi do stvaranja nove opozicije na prethodni i proces stalnih inovacija i imitacija se nastavlja. Tard smatra da je pronalaenje ili inovacija izvor i pokreta drutvenih promena. Svaka nova ideja udara u drutveno more kao kamen, izazivajui krune talase". Stalno pronalaenje ini dinamiku drutvenog ivota, zbog toga Tard posveuje njemu najveu panju pratei reakciju na njega u formi imitacije. Tard se pitao: ta je to to olakava ili omoguuje inovaciju? Njegov odgovor je da su to pre svega unutranja mentalna sposobnost, ali i drutvene potrebe za inovacijama i drutveni uslovi koji to omoguavaju. Tard je nastojao da ove drutvene procese koji pokazuju pravilnosti izrazi u formi zakona". Ti zakoni ili pravilnosti omoguavali su Tardu da izgradi teoriju imi tacije. Posmatranjem drutvenih pojava, Tard je utvrdio pravilnost da talas imitacije tei da se iri geometrijskom progresijom. On je uvideo da se podraavanja prelamaju u svojim socijalnim sredinama, tako da fizika ili rasna raznovrsnost stanovnitva moe biti uzrok koji ometa uspeno irenje podraavalakog talasa. Podraavanja Tard deli na logika i nelogika. Oba oblika najee polaze od socijalno viih ka socijalno niim slojevima. Unutranje podraavanje u svesti odigrava se kao i samo
podraavanje u praksi. U istoriji jednog drutva postoji ritam naizmeninih perioda obiaja i mode. U periodu obiaja podraavaju se ustaljeni stari obrasci ponaanja, dok se u periodu mode imitiraju najnoviji trendovi verovanja i ponaanja koji donose presti i zato je imitacija masovna. Sociologija nema za cilj da objasni trans-subjektivne dogaaje istorije ili ponaanja ljudi u njihovim konkretnim psihofizikim oblicima, ve da ih pokae u dinamici ideja, verovanja, elja i celokupnog unutranjeg iskustva. Ljudsko ponaanje, istorijski i drutveni dogaaji, drutveni odnosi i drutveni procesi kao trans-subjek tivne pojave, razmene subjektivnih doivlja i verovanja, za sociologiju mogu biti od znaaja samo ukoliko oni predstavljaju manifestacije mentalnih pojava i procesa, i samo ukoliko mogu da utiu na psihike procese pronalaenja i opzicije, inovacija i odgovora na njih, smatra Tard. On se uputa u psiholoke analize sa eljom da protumai dinamiku miljenja, verovanja, elja u samoj drutvenoj cirkulaciji, u uticajima jednih ljudi na druge. U tome se on razlikuje od Dirkema i njegove kole koji pokuavaju da dinamiku trans-subjektivnog delovanja objasne ponaanjem ljudi u drutvenoj zajednici i dejstvom drutvenog faktora. Tard je svoju teoriju primenio i na podruje politike u delu: Transformacije mod (Les transformations du pouvoir"), nastojei da psiholokim pristupom objasni politiki fenomen nastanka i transformacije politike moi. On polazi od politikog autoriteta i smatra da on poiva na ubeenjima i eljama drusrva, on je odgovor na men-
14
talne potrebe drutva. Tard tvrdi da drutvo (narod) eli da se njime upravlja i da ljudi trae voe koji e ih voditi i komandovati im. Pronalaze voe za koje veruju da e ih najuspenije voditi, videi u njima ili pripisujui im posebne vrline i sposobnosti. Tard smatra da ovi porivi, nagoni ili elje potiu jo iz ivotinjskog sveta i ivota u hordama. ivot u porodici pripremio je oveanstvo da stvori i razvije mnoge ire organizacije i drutvene institucije. Imitacija daje logian i iskustveno proveren oblik kako se odrava i uvruje vlast, tehniku kako se ona vri. Uzroke promena vlasti i autoriteta u politikim organizacijama treba traiti, smatra Tard, u promenama koje nastaju u verovanjima i eljama naroda koji se vi se ne zadovoljava starim idejama i starim oblikovanjem kulturnih vrednosti i odbacuje stare autoritete. Narod poeli da bude voen na drugi nain koji je u skladu sa njihovim eljama i oekivanjima. Vrednosti i elje svakog perioda zavise od drutvenih uslova, od uticaja nauke, religije i tehnologije na celokupni ivot. I ovde Tard uvodi svoje zakone", tvrdei da je pokretaka snaga koja dovodi do transformacije vrednosti, elja i uverenja i, u skladu sa tim, i odgovarajuih politikih sistema i politikih autoriteta, upravo invencija i inovacija. Politike pojave se mogu istraivati prema njegovim zakonima" veoma uspeno, smatra Tard, i imitacija i opozicija adaptacija. Iako su Tarda ponekad svrstavali u psiholoke teori je u sociologiji, zajedno sa Gustavom le Bonom, postoje znaajne razlike. U delu: Miljenje i gomila (L Opinion et la foule") Tard definie gomilu kao skup ljudi koji su
okupljeni na istom mestu i u isto vreme i koji poseduju u torn trenutku iste emocije i ubeenja, spremni na iste akcije. Psihologiju i ponaanja gomile stvara fizika i mentalna blizina. I za razliku od miljenja Gustava le Bona, to nije masa koja izraava javno mnjenje. Javnost je, za Tarda, broj osoba koje imaju zajedniki vrednosni sud o drutvenim pojavama, zajednika ubedenja i emo cije i elje da deluju zajedniki, ali su fiziki razdvojeni u prostoru i skloni debati. Gomile su uvek postojale u istoriji i bile koriene za razne akcije, a javnost je tekovina novijeg doba i razvila se otkriem tampe. Uspeh demokratije dobrim delom zavisi od intenzivnijeg razmiljanja i komunikacija, od formiranja javnosti kao racionalnog javnog mnjenja. Ukoliko se tampa reducira na pojednostavljenje emocije, javno mnenje se pribliava miljenju gomile. Za razliku od Le Bonovog aristokratskog zgraanja nad gomilom, Tard sa demokratskim refleksom eli samo da podigne nivo javnosti. U kriminologiji kojom se Tard profesionalno bavio, ostavio je trag energinog protivnika biolokih teorija Lombroza i njegove kole. Tard je nauno dokazivao da su pouzdano najvaniji socijalni uzroci kriminala, i u skladu sa tim da je mogu preobraaj kriminalaca i njihov povratak u normalni drutveni ivot. Leonard Triloni Hobhaus U Engleskoj je sociologija dugo vremena bila pod uticajem Spenserovog filozofskog evolucionizma i politikog liberalizma. Meu ostalim Spenserovim sledbe-
16 Istorija drutvenih teorija nicima posebno je znaajan Leonard Hobhaus. Poput Spensera, Hobhaus je svoj socioloki sistem izveo iz opteg filozofskog evolucionizma, s tim to je umesto Spenserovih principa diferencijacije i prilagoavanja koristio porast korelacije i harmonije. Ali dok je Spenser smatrao da evolucija funkcionie automatski, delovanjem prirodnih zakona, Hobhaus je ukazivao na vanu ulogu ljudskog faktora, pored delovanja prirodnog odabiranja i borbe za opstanak. Hobhaus je smatrao da evolucija drutva sve vise zavisi od kontrole ljudskog uma. Od naih dana pa ubudue", kae Hobhaus, progres e najvie zavisiti od svesnog upravljanja drutvenim procesima od strane drutvenog uma". Hobhaus smatra da je progres osnovni predmet sociolokog istraivanja i da ga ne tre ba izjednaavati sa evolucijom drutva. On pod evolucijom podrazumeva svaku vrstu razvoja", za razliku od drutvenog progresa koji je razvoj drutva u skladu sa racionalno usvojenim vrednostima". Drutveni progres je sve bolje prilagoavanje pojedinca drutvu, razvoj principa jedinstva, poretka, kooperacije, harmonije meu ljudskim biima". Hobhaus na sociologiju nije gledao kao na fundamentalnu nauku o drutvu, ve vise kao na jedan metodski pristup problemima drutva: kada se dobro razmotri nastanak sociolokih disciplina, vidimo da je opta sociologija nastala poslednja". Hobhaus smatra da opta sociologija, kao najoptiji metodski pristup za istraivanje drutva, kao najire, najoptije organizacije ljudi, omoguava metodski pristup istraivanju fenomena drave, ime se inae bavi politika sociologija.
Hobhausove politike doktrine dobrim delom su odreene drutvenim prilikama u Engleskoj njegovog doba. Snaenje uticaja biolokih, socijaldarvinistikih teorija dovelo je do svojevrsnog antiintelektualizma ko ji je slavio bioloke zakone prirodnog odabiranja koji trijumfuju u drutvu, u skladu sa imperijalistikim programom drave. Ova gledita Hobhaus je izloio u delu: Demokratija i reakcija (Democracv and Reaction"). Hobhaus je mnogo panje poklanjao istorijskom razvoju drutvenih i politikih institucija. Najvie panje Hobhaus je usredsredio na istraivanje porekla institucije drave i njenog razvoja. U primitivnim drutvima glav na drutvena veza bilo je srodstvo. A najea primitivna drutvena grupa bio je egzogamni klan zasnovan na krvnom srodstvu. Klan je najee inila proirena porodica koja ivi u grupi. Vise klanova sainjavali su plemensku zajednicu. Ova primitivna drusrva nemaju efikasnu upravu ili dravnu organizaciju, sastoje se od grupa lovaca, zemljoradnika i stoara. Ova srodnika drusrva" esto su okrutna i naviknuta na teke ekonomske uslove. Proirenje ovih zajednica dovodi do prvobitnih formi kraljevstava" koja se nameu silom, a kasnije autoritetom. Ratovi i osvajanja uveavali su kraljevsku mo pobednikog voe koja biva potkrepljena religijskim verovanjem. Rezultat ove evolucije je da nastaje politiko drutvo zasnovano na despotizmu, ojaano religijom. Drutvena evolucija se kretala kroz forme apsolutne i feudalne monarhije i carstva ka treem tipu politikog poretka koji se zasniva na priznavanju dravljanstva graanina kojim se osiguravaju njegova lina prava i opte dobro.
18
To podrazumeva gradanina koji je odgovoran u odbrani gradanskih prava i odgovornu vladu koja kroz zakone izraava volju i interes celog drusrva. Ovaj politick! pore dak moe se formulisati kao vladavina zakona, a zakon vise nije sluga despota, ve narodna volja izraena preko svojih predstavnika". Hobhaus ukazuje da je savremena drava zasnovana na nacionalnom principu pozitivan korak u drutvenoj evoluciji, ali je veoma zanimljiva njegova opaska o opasnosti od nacionalizma: Nacionalizam je kao bog Janus sa dva lica. On gleda u dva pravca, u pravcu slobode i u pravcu agresije". Borbe podanikih nacionalnosti protiv tlaitelja ine obimno poglavlje u istoriji slobode. Ali su, naalost, narodi koji su stekli slobodu esto ugroavali slobodu drugih naroda. Porast nacionalizma, koji je u svojim ranijim etapama bio pokli i osnova za politic ku slobodu, postaje stalna opasnost za mir i Slobodan poredak. Hobhaus veruje da nacionalna drava sa jedinstvenom teritorijom nije krajnji stadijum u politikom razvoju. Na jednoj strani, nacionalnoj dravi preti imperijalizam, nova porobljavanja, a na drugoj - internacionalizacija institucija. U svakom sluaju, nacionalna drava nije poslednja re evolucije politikog poretka. Hobhaus je branio demokratiju od dve vrste kritika. Jedne, po kojoj je to poredak veine, to znai siromanih i neobrazovanih koji ne umeju upravljati dravom, i druge kritike koja ukazuje na neefikasnost demokratske vlade i na premo efikasne birokratije. Prvi prigovor Hobhaus odbacuje empirijskim argumentom, navodei iskustvo Engleske koje je opovrglo tvrdnju da je demo-
kratija igraka u rukama oloa". Hobhaus razmatra pi tanje da li je bolja uspena birokratija ili neveta demo kratija. On zakljuuje da i takva demokratija, i pored svih nedostataka, vie obeava budunosti oveanstva. Budunost demokratije ukljuena je u opti napredak civilizacije i u razvoj jedne nove socijalno usmerenije politike teorije". Hobhaus uvida da liberalna teorija ni je dovoljna da obezbedi sav korpus ljudskih prava, da je politikoj emancipaciji potrebna doza socijalne emancipacije. Hobhaus je razmatrao brojna pitanja politike teori je i politike sociologije, kao to su pitanja suvereniteta, dravnih ovlaenja, vrsta ljudskih sloboda, meunarodnih odnosa i vrsta konflikata, odnos morala i politike. Zanimljivo je da je Hobhaus pre jednog veka predviao neodrivost apsolutnog suvereniteta drava usled internacionalizacije prava. Njegova rasprava o slobodi, vrstama i ogranienjima slobode, spada u znaajne priloge politikoj sociologiji. Hobhaus detaljno razmatra razliite vrste slobode i otkriva specifinosti u svakoj od njih. On razlikuje graansku, linu, drutvenu, porodinu, mesnu, rasnu, nacionalnu, meunarodnu i politiku slobodu. Svaka od njih determinisana je odreenom drutvenom grupom i drutvenim odnosima. Najei problem pojavljuje se kod uplitanja stranog" elementa, najee drave, u proces interne drutvene grupe. Da li, na primer, drava sme da se mea u porodine odnose? Odgovor je potvrdan, ali samo ako treba da obezbedi slo bode i prava svih lanova porodice koja su im zajemena optijim pravom, samo da bi spredla porodicu da se
220
uplie u slobodu i prava pojedinca". Hobhaus je govorio, pre jednog veka, o dejim pravima", koja podrazumevaju brigu i obrazovanje, kako bi se deca opremila da u budunosti budu ravnopravni i odgovorni graani. Hobhaus je jedan od retkih sociologa koji se bavio meunarodnim odnosima sa sociolokog stanovita. On je estoki kritiar modernog nacionalizma i imperijalizma, protivnik ideja o ratu kao pokretau drutvenog progresa. On je uoio hipokriziju u meunarodnim od nosima i suprotstavljao se takvoj ideologiji, nasluujui katastrofe svetskih ratova. Za svaku agresiju nae se neko opravdanje. Svi se od neeg branimo. Ali opravdanja izgledaju ovako: Nismo nameravali da ratujemo, ali kad smo ve zaratili nije nam namera bila okupacija. A kad smo jednu zemlju privremeno okupirali, nipoto nismo odluili da je anektiramo. Kad smo je anektirali, dokazujemo da se to nije moglo izbei. Uvek poinjemo branei se, a uvek zavravamo tako to okupiramo teritoriju svog navodno agresivnog suseda. Pria je uvek ista, ali stalno sa dodatnim politiziranjem i zamagljivanjem jer nam se ini da je politika neto manje pokvareno ne go drsko krenje tuih prava". U delima: Svet u sukobu (The World in Conflict") i Pitanje rata i mira (^Questi ons of Peace"), Hobhaus je sociologiji konflikta dodao znaajnu dimenziju meunarodnih odnosa. Hobhaus smatra da postoje veze izmeu imperijalistike prakse jaih drava i biologistikih teorija sile i realpolitike". On ih smatra odgovornim za bujanje svih vrsta nasilja, ali najvie za pribavljanje alibija rasistikim i nacionalistikim pokretima koji svaku racionalnu i hu-
Opti pregled savremenih sociolokih teorija 22 i
manu politiku zamenjuju razbuktavanjem agresivnih nagona i netolerantnih predrasuda. Hobhaus je imao znaajan uticaj na sociologiju i politiku teoriju u prvoj polovini 20. veka. Maksim Kovalevski Sociologija se, vise od mnogih drugih nauka, veoma neravnomerno razvijala u pojedinim zemljama. Drutvene i politike prilike u pojednim zemljama odreivale su uslove za razvoj nauke, a posebno onih koje su vise povezane sa politikim i drutvenim pitanjima. U Rusiji je iz tih razloga kasnije dolo do razvoja sociologije. Mada imena Danilevskog, pisca znamenitog dela: Rusija i Evropa, u kome je pre penglera i Tojnbija izloio ciklinu teoriju drutva; zatim Mihajlovskog koji je anticipirao sociologiju nauke i Kondratijeva, znaajnog sociologa sela, govore o prekidu jedne socioloke kole koja je obeavala, najzasluniji za prodor sociologije u Rusiji je Maksim Kovalevski. Krajem 19. veka u Rusiji je nova generacija intelektualaca, koja je pratila razvoj nauke u Evropi, elela re forme u svim oblastima drutva i dolazila u sukob sa reimom carskog samodravlja. Kovalevski je, kao mlad naunik, predava ustavnog prava, predlagao ustavne re forme i zbog toga izgubio katedru. U Evropi je Kovalev ski sticao obrazovanje i kontakte sa najveim drutvenim naunicima poput Karla Marksa i Herberta Spensera. U torn periodu Kovalevski je objavio brojna dela o ekonomskim, politikim i pravnim problemima. Demokratija je
bila najee u centru njegovih analiza, kao u delima Poreklo savremene demokratije i Od neposredne do posredne demokratije. Druga tema Kovalevskog iz ovog perioda je Rusija: Ruske politike institucije i Ekonomski reim u Rusiji. Posle prve revolucije u Rusiji 1905. godine vraa se u zemlju i postaje profesor na Petrogradskom univerzitetu. Kad je Maksim Kovalevski stupio u nauni ivot, u sociologiji je jo uvek dominirala evoluciona teorija drutvenog razvoj a i stalnog progresa. U njegovim prvim radovima vidljiv je uticaj Konta i Spensera. Kasnije je, pod uticajem prilika u Rusiji, napustio teoriju o pravolinijskoj evoluciji i progresu pa je ciljeve sociologije usmerio na prouavanje kolektivnog mentaliteta drutvenih grupa. Sociologija treba da se usmeri na prikupljanje i klasifikovanje injenica i utvrivanje optih tendencija iz mase konkretnih podataka, nastojed da otkrije uzroke drutvene stabilnosti i drutvenih promena", zakljuuje Kovalevski. Ne naputajui ambiciju sociologije da otkrije uzroke drutvenih promena i faktore evolucije, Kovalevski je prihvatio teoriju multifaktornog delovanja na drutvene promene i drutvenu evoluciju. On je nastojao da na intenzivnom istraivanju jednog faktora pokae svu sloenu mnogostrukost uzronog delovanja. Kovalevski je prouavao porast populacije i njenu gustinu, verujud da u njoj nalazi najpostojaniji stimulans ekonomskog napretka. On je ispitivao uticaj gustine populacije na promenu u organizaciji proizvodnje i razmene i, narodto, na strukturu poseda. Kovalevski prati ovaj uticaj
kroz sve faze evolucije ljudskih drutava, od stadijuma lovaca, ribara i primitivnih zemljoradnika, do razvijene civilizacije. Tako jednostavna injenica porasta populacije povlai za sobom podelu rada, drutveno diferenciranje u kaste, slojeve i klase, kao i evoluciju tehnologije i ekonomskog ustrojstva", zakljuuje Kovalevski. Iako je istraivao i isticao ulogu demografskog faktora, on je uvek naglaavao da demografski faktor nikada ne deluje sam". Faktori ne deluju direktno na pojedince nametajui im ponaanje. Uloga pojedinca, njegova invencija, utiu na ritam promena. Odgovor na novonastale situacije zahteva dodatne mentalne energije. Javlja se potreba za osobama od inicijative i stvaralakog duha da bi se pokrenule mase. Kovalevski objanjava proces drutvene promene delovanjem invencije, kao tranja odgovora na izazove novonastalih situacija, zatim imitacija koje ponavljaju inovativno reenje i prilagodavanja novonastaloj situaciji. Invencija kao akcija pojedinca i imitacija kao njeno ponavljanje utiu na promene obiaja, a zatim i samih zakona. Sledei u jednom primeru Rusoa, Kova levski ilustruje nastanak privatne svojine nad zemljitem kao akcijom pojedinca, linom invencijom", a imitacija i prilagodavanje transformiu ovu invenciju u instituciju privatnog poseda, zatienog zakonom. Kovalevski se bavio prouavanjem odnosa drutvenih promena u drutvenim zajednicama na Kavkazu i nastankom i uticajem obiaja na zakone. On primeuje da novim pravilima ponaanja nedostaje bilo kakva zakonska sankcija tako da ostaju u sferi morala i mogu da dou u sukob sa pravnim poretkom. Kovalevski je
224
kritikovao teoriju istorijske kole o odluujuem uticaju obiaja u stvaranju pravnog sistema. Govorei o obiajima, Kovalevski je isticao njihovo represivno poreklo jer su najee nastajali iz religioznog fanatizma, nasilja i tiranije" i nisu bili izvor buduih zakona, ve pre odraz ranijih zakona koji su postali neodrivi u postojeem ivotu. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija radikalno su ukinuli uslove za dalji procvat sociologije. Kovalevski je umro u toku Prvog svetskog rata. Pitirim Sorokin Sorokin je jo jedno veliko socioloko ime koje je iznedrio Petrogradski univerzitet, ali ga nije sauvao za sebe. Iako poreklom Rus i izdanak ruske socioloke kole, profesor Petrogradskog univerziteta, Sorokin je posle nekoliko poetnih sociolokih knjiga i aktivnog uea u politikom ivotu Rusije u revolucionarnom periodu (bio je ef kabineta premijera Kerenskog, prvog predsednika republikanske vlade februara 1917. g. nakon zbacivanja cara), nastavio univerzitetsku karijeru i pod boljevikom vlau. Ali je ubrzo zbog svojih radova, meu kojima je najznaajniji dvotomni: Sistem sociolo gije, (na ruskom jeziku), doao u konflikt sa vodeim sovjetskim ideolozima. Posle jednog sociolokog istraivanja u kome je porast razvoda brakova posle Oktobarske revolucije povezao sa optim padom morala, lino ga je Lenjin u jednom tekstu kritikovao da zlonamerno i pogreno zakljuuje, jer se ene ee razvode poto su
225
im revolucionarni zakoni o jednakosti polova omoguili da se oslobadaju mukog ropstva.To je bilo dovoljno da se njegova bliskost sa Kerenskim razmotri i da 1922. g. bude uhapen. Intervencijom Maksima Gorkog kod Lenjina kazna mu je preinaena u progonstvo, pa je 1923. g. emigrirao u Zapadnu Evropu, zatim Ameriku, gde je mnogo godina predavao na Harvardu i bio predsednik Svetskog sociolokog drusrva. Ovi biografski podaci objanjavaju vrednostima nabijene njegove prve socioloke radove koji su se ticali ideologije, kulture i politike. Veberov ideal sociologije, kao vrednosno neutralne nauke", nije primenjljiv na dobar deo Sorokinove sociologije. Ne samo antiboljeviki, ve generalno antirevolucionarni stav, karakterie njego va prva dela na engleskom jeziku, narodto: Sociologiju revolucije (The Sociology of Revolution"). Polazei od psiholokih teorija Frojda i Pavlova o snazi nagona, Sorokin je revoluciju video iskljuivo kao eksploziju nagonskog elementa u oveku. Najezdi nagona ljudski um nije u stanju da se suprotstavi, pa nagonska, zla priroda oslobaa zloinaki deo u oveku. Revolucija je zato ostvarenje zla, anarhije i razaranja, ona je zloin masovnih razmera. Jedina razlika izmeu zloina i revolucije u kvantitetu". Medutim, kako je vremenska distanca od revolucije bivala vea i Sorokinovi socioloki radovi su bili objektivniji. Ve u delu: Drutvena pokretljivost (Social Mo bility"), Sorokin pokazuje potrebnu dozu vrednosne neutralnosti. Ovaj rad je postao uzor ispitivanju socijalne mobilnosti pojedinih slojeva, kulturnih i srodnih grupa
226
u raznovrsnim drutvima. Njegovo razlikovanje horizontalne i vertikalne pokretljivosti bitno je uticalo na kasnije istraivae drutvene mobilnosti. Sorokin je pokazao ve oma irok dijapazon sociolokih interesovanja i primene razliitih metoda. Bavio se sociologijom sela, sociologijom svakodnevnog ivota, sociologijom kulture, socio logijom saznanja, istorijom civilizacije. Mada je njegov omiljeni socioloki metod bila komparativna analiza primenjivao je, od studije sluaja do statistikih prorauna, sve metodske instrumente za svoje studije. Druga vrlina sociologije Pitirima Sorokina bila je ogromna erudicija, tako obimna da je ponekad guila preglednost ideja. Istorija, sociologija, filozofija, kultura, ekonomija, politike ideje, sve ove discipline bivaju udruene u stvaranju njegove slike drutvenog i kulturnog razvoja. Retka su dela u istoriji sociologije tako duboko oslonjena na iroku naunu multidisciplinarnost. Sorokin je i autor jednog od prvih i najboljih pregleda socioloki teorija, na koju se oslanjaju mnogi kasniji pisci istorije sociologije. Njegova knjiga: Savremene socioloke teorije, pored iroke erudicije, prikazivala je socioloke teorije nastale u nekoliko jezikih podruja, u razliitom vremenu i razliitim drutvenim okolnostima. Ovo delo pokazuje visok nivo naune objektivnosti, lieno je nekih ranijih ideolokih pristrasnosti koje su bile vidljive u Sorokinovom delu. Postoji jo jedna Sorokinova knjiga, pored Sociolo gije revolucije, koja je zbunjivala politike analitiare u Americi. Za vreme Drugog svetskog rata, nakon napada Hitlerove Nemake na Sovjetski Savez, rasplamsala se u
227
Americi debata da li treba pomagati Ruse. Bio je poznat Sorokinov antikomunistiki stav i njegovo lino iskustvo sa sovjetskim reimom, pa se oekivala njegova reakcija. On je napisao knjigu: Rusija i Sjedinjene Drave. Sorokin se naao u procepu vrednosti koji se oliavao u njegovom antiboljevikom, na jednoj strani, ali proruskom (patriotskom") oseanju na drugoj strani. Sorokin je kritikovao amerike publiciste zbog irenja straha od ruskog ateizma", imperijalizma", varvarizma", neosnovanih predrasuda i pozivao da se spasava demokratska budunost Rusije od hitlerovskog varvarizma". Zatim se stavio na elo udruenja koja su tokom rata organizovala pomo Rusiji. Ali odbio je nakon rata da iz Staljinovih ruku primi veliki orden zahvalnosti. U ovoj knjizi Sorokin, poput Tokvila, govori o meusobnoj kulturnoj i drutvenoj srodnosti dve nacije koja je zaloga bliske saradnje u buducnosti. Nekada nam i mrani i haotini splet okolnosti moe da omogud blagonaklonost sudbine". Sorokinov sluaj je primer kako i najvei drutveni naunici ne mogu uvek da ostanu hladni u svom veliansrvenom vrednosno neutralnom prostoru. Glavno delo Pitirima Sorokina je etvorotomna Drutvena i kulturna dinamika. Zamiljeno veoma ambiciozno, kao istorija civilizacije u poslednja dva i po milenijuma, ovo delo je trebalo da bude kruna Sorokinove sociologije. U nekom smislu ono to i jeste, ali je sam autor shvatao da je komunikacija sa ovim delom oteana, kako zbog obima materijala, tako i sloenosti filozofsko-sociolokog pristupa. U narednim izdanjima Sorokin je delo saeo na etvrtinu i objavio ga u jednom
228
tomu, uinivi ga tako itljivijim i pristupanijim. Veo ma brzo prevedeno je na desetine jezika i zauzelo svoje mesto u istoriji sociologije. Ovim enciklopedijskim poduhvatom Sorokin je eleo da dovede u pitanje vladajue racionalistike teorije stalnog progresa, a i uproene cikline teorije koje istoriju civilizacija vide kao smenu perioda raanja i mladosti, perioda najveeg napona i zrelosti i perioda opadanja i smrti. Sorokin govori uglavnom ofluktuacijama osnovnih vrsta kulture, fluktuacija tipova drutvenih odnosa, fluktuacija u koncentraciji m o d , u javljanju sukoba u ekonomskim uslovima, u migracijama. Kulture stalno zapljuskuju oveanstvo u talasima (fluktuacijama) i u naletima preuzimaju vodee uloge. Drutvena i kulturna dinamika, uprkos Sorokinovom nastojanju da se distancira od tradicionalnih pristupa, ipak podsea na velike sisteme drutvenih evolucionista i njihove periodizacije. U predgovoru skraenom izdanju, Sorokin ukazuje na geografsko pomeranje dominantnih kultura iz Afrike i Azije u Evropu, odatle u obe Amerike i Rusiju, potom ponovo prema Aziji. Tri glavna procesa u poslednjih nekoliko decenija sastojala su se u: a) epohalnom pomeranju stvaralakog centra oveanstva iz Evrope u iru Pacifiko-atlantsku oblast; b) progresivnoj dezintegraciji ulne, to jest ulima dostupne kulture, drutva i oveka; i c) nastanku i sporom rastu prvih izdanaka jednog novog idealistikog ili ideacionog (zamiljajnog) sociokulturnog poretka". Sorokin podsea da je Evropa samo u poslednjih est vekova bila u srvaralakom vostvu oveanstva. Dok su nasi preci na Zapadu imali veo-
229
ma primitivan ivot i kulturu, velike civilizacije u Africi i Aziji, kao to su egipatska, vavilonska, persijska, sumerska, hititska, hinduska, kineska, mediteranska (kritsko-mikenska, grko-rimska, arapska) pojavile su se i milenijumima razvijale i menjale u svojim uzastopnim usponima i padovima. Zapadni, evroameriki narodi bi li su poslednji u preuzimanju stvaralakog predvoenja oveanstva. Oni su nosili ovu buktinju samo poslednjih nekoliko vekova." Sorokinova slika istorije prilino je sumorna, kad sli ka nau sadanjost. Sve su uoljivije dinamine promene u svim oblastima kulture i drutva, pogotovo u nauci, tehnologiji, filozofiji, pravu, politici, etici, drutvenim institucijama i naroito vrednosnom sistemu, to se odraava na celokupno nae ponaanje, na na mentalitet. itav na drutveni, kulturni i lini nain ivota nalazi se u stanju jednog traginog i epohalnog izvlaenja iz umirue ulne kulture naeg velianstvenog jue i otvaranja prema jednoj novoj kulturi kreativnog sutra". Ovaj lament nad opadajuom i odlazeom kulturom treba razumeti i u konkretnim drutveno-istorijskim prilikama hladnog rata" i opasnosti od nuklearnog sukoba i stradanja oveanstva u godini 1957. kada je pisan. O tome svedoe poslednje rei predgovora: ,,Mi danas ivimo, mislimo i delamo u najmranijem asu noi, sa njenim komarima, gigantskim unitenjem i uasima..." Uprkos strahovanjima, Sorokin se ne uputa, poput penglera, u proricanja sudbine i antropomorfiziranje istorije. Umesto ugradnje metafizike u istorijsko kretanje, Sorokin je pristupio logiko-znaenjskom tu-
230
maenju kulture. Ulazei u oblast sociologije saznanja, morao je doi do sintetizovanja znanja, do pojma integralne istine kao zbira logikih znaenja. Iz istih razloga Sorokin je zadrao pojam kulturnog mentaliteta, sa eljom da integrie razliita logika znaenja delovanja u kulturi. Pitirim Sorokin sintetizovao je u sebi mnoge razliite filozofske i socioloke ideje, razliita kulturno-istorijska porekla, razliita metodska opredeljenja, pa ak i politike i vrednosne opcije. Empirijski i kulturno-istorijski materijal koji je izloio u svom obilnom delu veoma su korieni u sociologiji. Sociologija nije ravnomerno napredovala kao na uka i kao akademska disciplina na univerzitetima. To se najbolje vidi na primeru nemake sociologije. Nemaki sociolozi stekli su veliki ugled u svetu nauke, koji je daleko premaivao status koji je sociologija na nemakim univerzitetima uivala kao univerzitetska disciplina. Otpor prema sociologiji dolazio je iz univerzitetskih krugova profesora drutvenih nauka koji su uvali istou" svojih disciplina. Veina nemakih sociologa bili su po obrazovanju pravnici, filozofi, ekonomisti ili antropolozi. Ferdinand Tenis Prvo veliko ime nemake sociologije bio je Ferdi nand Tenis. Njegovi preci doli su iz Holandije u najseverniju Nemaku pokrajinu lezvig-Hotajn. Zavrivi pre vremena gimnaziju, Tenis je na prestinom univerzi-
Opti pregled savremenih sociolokih teorija 123 7
tetu u Jeni otpoeo studije filologije i filozofije, koje je nastavio, po nemakom obiaju, na vise univerziteta. Na poetku svoje naune delatnosti Tenis se opredelio za socijalnu filozofiju. Meu prvim radovima istie se studija o Tomasu Hobsu. Prouavanje Hobsove filozo fije odvelo ga je temeljnijim studijama teorija o prirodnom pravu. Tenis je nastojao da otkrije prirodu sukoba racionalnih prirodno-pravnih teorija i njenih oponenata iz istorijske i romantiarske kole. Tenis je zaldjuio da i teorije koje se ne pozivaju na racionalizam nisu prosto nerazumne", ve su realne drutvene injenice" koje su takode proizvodi ljudske volje. Tragovi Vuntovog uticaja nai e se i u kasnijim Tenisovim delima. Socijalne teo rije Tenis je sve vise tretirao kao socioloke fenomene, kao odraze realnih drutvenih uslova i htenja. Utopijsko miljenje, razni komunistiki i socijalistiki projekti idealnog drusrva, nisu samo prazne fantazije", ve forme izraavanja stvarnih drutvenih problema i htenja. Tenis se poziva na etnoloke studije koje potvruju postojanje komunistikih oblika drutvenog ivota u ranoj istoriji, pa je doputao mogunost toka istorije koji e od komu nizma, preko razliitih oblika individualizma, ponovo stii do komunizma u formi dravnog socijalizma". Tenis je najvei deo svojih originalnih sociolokih ideja objavio u svom najpoznatijem delu: Zajednica i drutvo (Gemeinschaft und Gesellschaft"). Prouavajui Hobsovu teoriju, Tenis se upoznao sa racionalistiim objanjenjima oslonjenim na prirodno pravo i drutveni ugovor koji izvire iz racionalnog dela ljudske prirode. Hobsovo razlikovanje drusrva i drave, drusrva kao
232
spontanog prirodnog stanja" i drave kao politikog graanskog stanja" zasnovanog na pravnim normama i ugovoru o prenoenju individualnih prava na autoritet drave, usmerilo je Tenisa ka razlikovanju tipova drutvenog ivota. Romantiarsko-istorijska kola, kao i etnologija primitivnih drusrva nudile su duh zajednice" kao vezivno tkivo drusrva i regulatora odnosa u njemu. Tenis je prouavao kulturne, pravne i politike sisteme i ovih tipova drusrva, stvarajui svoju tipologiju drutava, delei ih na zajednice" i drutva". Tenis je izloio svoju socioloku teoriju anlizirajui ova dva tipa drutvene organizacije. Polazna premisa Tenisove teorije je postavljanje ljud ske volje kao izvora svih drutvenih odnosa. Volju poseduju pojedinci i od nje zavisi kakve e odnose graditi. Ljudska volja nije apstraktna, ve je povezana sa unutranjim odnosima unutar svake grupe koja se voljno dri na okupu. Drutvene grupe mogu biti unutar sebe motivisane zajednikim interesima, mogu za cilj imati suprotstavljanje zajednikom protivniku, to mogu biti i emotivno ili vrednosno povezani pojedinci. Ali isto tako mogu biti meusobno ravnoduni, ili ak neprijateljski, tamo gde se razvija konkurencija. Drutveni odnosi, smatra Tenis, zasnovani su na dve vrste volja. Postoji sutinska, organska volja (Wesenwilee) koja izraava karakter i bit pojedinca. Ona moe imati poreklo u njegovim ubeenjima, tradiciji i obiajima ili u naklonostima. Druga vrsta volje oznaava racionalnu volju, sobodnu volju, koja je motivisana ciljevima i sredstvima (Kurwilee). Ova volja je izraena ciljno-ra-
cionalnim ponaanjem". Tenis se nije poveo za teorijama drutvene evolucije ili Brilovog prelogikog miljenja, nije tvrdio da je organska" volja iracionalna, ve je potkrepljivao primer ima tvrdnju da je i ivot u zajednici", koga odlikuje organska volja u raznim stepenima racionalan. Najvie su organske" instiktivne simpatije bioloki srodnih pojedinaca, a najmanje su izrazi organske" volje oni odnosi koji nastaju iz nekih optih vrednosti ili sklonosti. Ta skala se protee od porodinih odnosa, krvnog srodstva, susedstva, prijateljstva. Ponaajui se kao sociolog, Tenisu je bilo teko da iz obilja empirijskog materijala napravi otru granicu izmeu zajednice i drutva. Kada selo svrstava u zajednicu, a grad u drutvo, Tenis ima tekoa gde da smesti male gradie sa njihovom komunalnom solidarnou i zaviajnim sentimentom. Kad nastupa kao filozof i logiar-metodolog, Tenis suprotstavlja iste" pojmove zajednicu" i drutvo" kao dva suprotstavljena tipa drutvenih od nosa. On je nastojao da odri, na optem filozofskom planu, ideju o razvoju drutva, a da pri torn uvede klasifikaciju tipova drutva. Tenis je shvatao da pojmovi zajednice i drutva imaju samo analitiki karakter, kao Veberovi idealni tipovi", a da se u empirijskom realnom svetu oni ne sreu. Ovu protivurenost Tenis reava ,,u korist sociologije", tako to su ovi pojmovi (zajednica i drutvo) u analizi konkretnih drutvenih grupa tretirani samo kao razliite proporcije prisutnih osobina'bvih tipova drutva. Na taj nain Tenis moe da koristi ove pojmove za analizu istorijskih i drutvenih pojava bez naruavanja osnovnih crta svog sistema.
234
U Zajednici i drutvu" Tenis se trudio da uprkos ovoj klasifikaciji sauva jedinstven pristup drutvenim fenomenima. Postojanje posebnih drutvenih uslova ivota" za Tenisa nije znailo objektivaciju drutvenog delovanja. On je verovao da pojedinca u njegovom ponaanju ne pokree iskljuivo razum, ve i emocije, na svakom stepenu razvoja drusrva. Ona bitna, unutranja volja (Vesenwille) je najei pokreta delanja. Sva ljudska grupisanja imaju u osnovi oseaj za zajednicu". Tenis je sistematizovao i klasifikovao sve drutvene pojave u tri entiteta, u tri grupe: drutvene odnose, drustvene skupine i drutvene korporacije. Ove grupe, ili entiteti, kako ih Tenis naziva, produkt su prirodnih ili mentalnih odnosa. Zajednica na osnovu krvnog srodstva, kao prirodna veza, ne ini sama po sebi drusrveni odnos, ve drusrveni odnos potie iz mentalne, psihike veze. Potrebno je da takav odnos traje, da iz njega proistiu neka oekivanja i uzajamna prava i dunosti i da tako misle ne samo neposrednici uesnici ve i drugi ljudi. Naravno, izuzetak su tajna drutva i udruenja. Sklonost ka klasifikacijama Tenis pokazuje kroz ceo svoj socioloki sistem. Odnose vise od dve osobe Tenis naziva drutvenim krugom". Grupu pojedinaca koji se zbog neke osobine, prirodne ili mentalne, smatraju jednakim, Tenis naziva drurvenom skupinom". One mo gu biti razliite po veliini i po vrsti" jednakosti, ali su zasnovane na prirodnim ili psihikim srodnostima. Narod bi bio jedna velika skupina zasnovana na prirod nim i mentalnim osobinama (poreklo, jezik, kultura). Politike stranke predstavljaju primer iste mentalne sku-
235
pine. Drutvene korporacije" su vii oblik udruivanja. Za razliku od kruga i skupine, korporacije imaju vrstu organizaciju, sa hijerarhijom i odreenim funkcijama u organizaciji. Prema spoljnom svetu korporacija nastupa kao linost koja ima svoju volju i razum, koje demonstrira preko svojih organa i funkcionera, ponaajui se ka drutveni entitet", kao jedinka. Korporacija moe imati razliite osnove. Moe izrasti iz drutvene skupine, kao crkva iz skupine vernika, ili iz skupine ljudi slinih ili istih politikih uverenja i ciljeva, kao politika partija. Najvea i najznaajnija korporacija je drava. Ona je kao drutvena korporacija bila predmet filozofskih i mentalnih razmatranja i teorija, bilo da se radilo o stvarno postojeim dravama ili idealnim projektima, utopijama. Drutveni ivot ljudi se tokom istorije razvijao, a samim tim i oblici drutvenih odnosa. Zbog toga su odnosi u drutvu morali da budu normirani. Nije vise bila dovoljna prirodna ili mentalna srodnost u zajednicama. Tenis je razvio zapaenu teoriju drutvenih normi i drutvenih vrednosti. Drutvene norme su, prema ovoj teoriji, uglavnom represivnog karaktera, one su skup zabrana i naredbi opteg vaenja za sve pojedince unutar drutvene zajednice. Njima se regulie kako ponaanje pojedinaca, jednih prema drugima unutar zajednice, tako i prema onima spolja. Legitimnost i snagu ovim normama daje sporazum ili pristanak samih pojedina ca. Odnos potovanja prema normama moe dolaziti iz unutranjih uverenja ili iz straha od sankcija. Postoje tri kategorije normi: poredak, zakon i moral. Poredak je najoptiji skup normi sazdan na saglasnosti.
236
Zakoni su norme ije se znaenje tumai i ogleda u sudskim odlukama. Moral se sastoji od kompleksa normi za koje se zamilja da ih tumai i primenjuje neki unutranji imaginarni sudija, sa religijskim ili filozofsko-psiholokim autoritetom. Tenis i ovde napominje da su to isti, analitiki pojmovi i da se u realnom drutvenom ivotu oni esto prepliu. Takav je sluaj sa pojmom obiaja, gde se esto stiu i poredak i zakon i moral. Pa ipak, Tenis konstatuje u modernom pravu sve vise oslobaanja od unoenja obiaja u pravne norme i sve vee insistiranje na optosti i razumljivosti norme. Govorei o poreklu prava, Tenis se ponovo vraa racionalistikoj tradiciji, ali ne samo Hobsu ve i Aristotelu. U Uvodu u sociologiju (Einfuhrung in die Soziologie") Tenis izvore prava ne nalazi samo u Hobsovom postulatu 0 sukobu sebinih interesa koji se prevladavaju razumom 1 ugovorom, ve iz Aristotelove definicije oveka kao bia po prirodi drutvenog, koje ivi u zajednici, izvlai zakljuak o solidarnosti unutar zajednice. Tenis klasinom prirodnom pravu dodaje i principe modernog prirodnog prava zajednice". On veruje da se i iz Aristotela moe povui jedna humanija linija prava. ovekova drutvenost ini ga sposobnim za altruistiko ponaanje u zajednici. Institucije prava izraavale bi meuzavisnost prava i dunosti. U svakom drutvenom odnosu, zasnovanom na uzajamnoj simpatiji i na oseanju dunosti koja iz nje proizilazi, lei skriven zametak pravnog sistema koji bi se mogao nazvati prirodno pravo zajednice." Tenis je traio da pravo, ukoliko je rezultat demo kratskog zakonodavnog postupka, predstavlja odraz
javnog mnenja. U delu: Kritika javnog mnjenja (Kritik der offentlichen Meinung") Tenis je preduzeo opsenu analizu javnog mnjenja, kako istorijsku, tako i filozofsko-teorijsku i empirijsku. Pre svega, Tenis ukazuje da pojam javnog mnenja u pravom smislu" treba razlikovati od konglomeracije razliitih miljenja lokalnih i kontradiktornih miljenja. Politiki relevantno javno mnjenje je predmet sociolokog istraivanja. Javno mnjenje moe pokazivati vei ili manji stepen strukturiranosti i vrstoe. Tenis se ovde susree sa potrebama pojmovne i jezike analize, radi preciziranja teorijskih poruka. Te nis primeuje da je teko doi do objektivnog" javnog mnjenja, zapaajui da postoji tendencija da se javno mnjenje prilagoava, izraavajui miljenje i politiku volju imunih, gradskih i obrazovanih viih klasa. Veliki uticaj Tenisa u sociologiji objanjava se i njegovom istraivakom predanou, demokratskom principijelnou i sociolokom matom. Georg Zimel Georg Zimel je bio Tenisov i Veberov savremenik, pripadnik plejade znamenitih nemakih sociologa i filozofa na razmei 19. i 20. veka. Roden je u Berlinu, gde je proveo najvei deo svog ivota, predajui na Berlinskom univerzitetu filozofiju. Na poetku Prvog svetskog rata, nastavio je univerzitetsku karijeru u Strasburu kao profesor filozofije, gde je krajem rata, 1918. godine umro. Zimel sa pravom zauzima istaknuto mesto u istoriji sociologije, a to isto pravo stekao je i u istoriji fiozofije i
238
u naukama o kulturi. Pored sistematskih dela, Zimel je objavio veliki broj eseja o znaajnim pitanjima filozofije i drutvenih nauka u najuglednijim asopisima ondanjeg vremena, pa se njegov uticaj brzo proirio izvan nemakog govornog podruja, naroito u Americi. U trenutku velikih rasprava o odnosima unutar na uka o drutvu, Zimel je izloio nov pristup sociologiji. Odbacio je metafiziki pristup i stvaranje velikih sociolokih sistema, distancirao je sociologiju od socijalne filozofije i socijalne evolucije. Nastojao je da oisti" so ciologiju od naslaga drugih nauka, da doe do jednostavnih istih formi" drutvenih odnosa. Zimel je zapazio da sociologija ima problem definisanja svog predmeta istraivanja. Razvoj sociologije krajem 19. veka, uprkos velikom istraivakom napretku i bogatstvu novih injenica o drutvu, sve se vise udalja vao od preciziranja njenog predmeta. Sociologija je postala sveobuhvatno istraivanje svih drutvenih inilaca. Budui da je sve u zajednikom ivotu ljudi povezano sa drutvom, sociologija je obuhvatala sve, bila je nauka o svemu ljudskom, sa izuzetkom onog to se odnosi na prirodu. Na taj nain dolo je do utapanja svih nauka koje se bave drutvenim pojavama u jedan konglomerat irokog obima pod zajednikim nazivom sociologija. Da bi se to izbeglo, nuena je druga mogunost po kojoj bi sociologija bila samo metodoloko upustvo za istraivanje drutva, bez svog specifinog predmeta. U spisima Sociologija (Soziologie: Untersuchungen iiber die Formen der Vergesellschaftung") i Osnovna pi tanja sociologije (Grundfragen der Soziologie"), Zimel
je shvatio da iz te haotine sume podataka o drutvu, mora, postupkom apstrakcije, da izdvoji oblike drutvene interakcije" i stvori istu sociologiju kao geometriju drutvene interakcije". ista" sociologija se ne bi bavila sadrinom" drusrva, to se preputa drugim drurvenim i kulturnim naukama, ve njegovom sutinom" koja se ispoljava uformama odnosa. Zimel je nominalista, za njega je drutvo apstrakcija, realno postoje samo pojedinci i njihovi odnosi. Iz interakcije pojedinaca mogue je otkriti strukturne ob like delovanja u drutvu. Iz medusobnog delovanja po jedinaca u drutvu otkrivamo sutinu drusrva i forme kako se ona ispoljava. Zbog toga najvei broj istoriara sociologije Georga Zimela smatra osnivaem formalne kole" u sociologiji. Drutvene pojave ili drusrveni odnosi, na primer: sukobi, takmienja, podreenost i nadreenost, udruivanja i razdruivanja, mogu se prouavati kao strukturni odnosi, kao forme, bez obzira na ekonomsku ili versku pozadinu. Isti oblik medusobnog delovanja pojavljuje se kod sasvim razliitih svrha. Ova okolnost dozvoljava da se razliiti oblici interakcije, razne vrste udruivanja pojedinaca, izdvoje postupkom ap strakcije radi analitikog ili komparativnog istraivanja. U tako anlitiki izdvojenim formama odnosa saznajemo sutinu drusrva osloboenu od raznih ekonomskih, politikih i filozofskih naslaga. Zimel na ovaj nain, s jedne strane, ograniava prostor sociologije, ali ga s druge strane proiruje. On ne eli da se sociologija svede na stalne relacije: drava, porodica, klasa, profesija, i ukazuje na meduprostor prividno
manje znaajnih formi odnosa i tipova interakcija koje nam otkrivaju ta je drutvo. On ne spori da u optu sociologiju" spadaju prouavanja fenomena grupnog ivota, medusobnog delovanja grupa. Isto tako prihvata da se jedan kompleks problema moe izdvojiti i pokazati kao zakon istorijskog razvoja, kao to su pokuavali Kont, Dirkem, pa i Tenis. Ali ti pokuaji spadaju u optu sociologiju", kao to i pokuaj da se sociologija prihvati kao epistemologija svih drutvenih nauka, istraujui drutvene vrednosti, ciljeve i svrhe udruivanja i smisla drutvenog ivota, moe oznaiti kao filozofska sociologija". U spisu Osnovna pitanja Zimel je jasnije izloio svoju ideju o istoj sociologiji". U jednom eseju pod naslovom: Sociologija drueljubivosti (Die Soziologie der Geselligkeit") Zimel je analizirao forme okupljanja: drutvene priredbe, prijeme, posela", kao forme drutvenog nagona", drueljublja. Ako ovi skupovi nisu motivisani nikakvim konkretnim ciljevima kao u sluaju drugih vrsta udruivanja, oni pokazuju na prijatan nain sutinu drutvenog ivota po sebi. Njihov odnos prema konkretnosti drutva lii", kae Zimel, na odnos koji postoji izmeu umetnikog dela i stvarnosti". Ove drurvene igre su neka vrsta ,stilizacije drutva", u njima se ljudi ponaaju kao da su ravnopravni i jednaki, ljubazni prijatelji i drugovi. U ovoj igri ima podraavanja nekih procesa i odnosa koji se odigravaju u stvarnom drutvu, kao to su takmienja, konkurencija i saradnja. Ali sve je prijatna igra. Tako je flertovanje erotika u formi igre, konverzacija kao nadmetanje je takoe igra, tema je ne-
24
vana, prelazi se sa jedne na drugu. Drutvenost" igre samo je simbol drutvenog ivota, njegova laka forma. Nasuprot Dirkemu koji je drutvenu grupu i njeno delovanje na pojedinca uzimao kao izvor drutvene injenice, Zimel je drutvo video prvenstveno kao mentalni, psihihiki uzajamni odnos (interakciju) izmedu pojedinaca. Za Dirkema je drutvo samostalni entitet koji se ne moe svesti na ukupan broj pojedinaca, ve je jedna realnost za sebe", a za filozofskog nominalistu Zimela drutvo nije samostalni realitet, ve jedan proces, stalno deavanje, neprekidna funkcionalnost. Udruivanje" je proces koji Zimelu skoro pokriva pojam drutva. Na drutvo se moe gledati", smatra Zimel, i kao na sistem moralnih, pravnih, konvencionalnih i drugih odnosa meu ovlaenim i obavezanim licima, ili kao udruenje koje podrazumeva recipronost prava i obaveza". Zimelu je ovako definisanje drutva omoguilo da konkretno istrauje odnose sile, dominacije i vlasti. On je posvetio veliku panju funkcionisanju sile i prisile. Analizirajui odnose graana i drave, Zimel zakljuuje da ni drava ne moe graane na sve da prisili; ona moe da ih zastraivanjem kaznama navede na poslunost, kao to je plaanje poreza, ali ih neposredno ne moe, bez njihovog pristajanja, prisiliti na poslunost. U znamenitoj knjizi Filozofija novca, Zimel je, pored ekonomskih tema, i analize posebnih odnosa i manifestacija formi sile u ljudskim odnosima briljantno prikazao. On navodi primer ponaanja despotskih vlasti koje su naplaivanje kulukom i dabinama u naturi zamenili plaanjem u novcu, jer su ljudi na to lake pristajali. Zimel smatra da
242
je svaka vrsta dominacije mogua u onoj meri u kojoj postoji minimum pristajanja onih nad kojima se dominira, pa makar taj minimum pristanka bio samo da bi se izbeglo vee zlo usled neposlunosti". Zimel sve drutvene pojave svodi na komplekse od nosa, koristei funkcionalistiki postupak. On ga sprovodi svuda, i kada analizira pojedinane tipove koji se formiraju kroz drutvene odnose, kao to su siromah" ili stranac", i kada analizira procese udruivanja" i razdruivanja". Zanimljiva je opaska Zimela o neophodnosti izvesnih strujanja i sukoba u grupama. ak i ako bi se nala idealno skladna grupa, ona bi ne bi pokazivala nikakve znake ivota". Svi mentalni ili drusrveni proce si mogu biti predmet funkcionalne analize. Takmienje, suprotstavljanje, zavist, strah, presti, ljubomora detaljno su analizirani sa sociolokog, morfolokog i psiholokog aspekta, kao forme drutvenosti. esto, veoma uspelim formulacijama i briljantnim analizama, Zimel uspeva da socioloke eseje uini literarnim draguljima". Na primer, analizirajui ljubomoru, Zimel daje duboku definiciju tog protivurenog oseanja: ljubomora ide ka unitenju upravo onog odnosa ijem ouvanju ljubomorna osoba tei". Zimel je posebnu panju posveivao procesima odravanja drutvenih grupa. Iako je isticao da je doza su koba neophodna za ivot grupe, on je znao da sukobi mogu i da razore grupu. Na primerima velikih grupa, kao to su politike partije i sindikati, on je utvrdio odreena pravila ponaanja. Postoji odreeni odnos izmeu strukture jedne grupe i dopustivog antagonizma medu
243
njenim lanovima." Meu velikim grupama, one koje su dobro organizovane izdrae vei stepen trvenja i podela nego grupe koje su manje organizacije, a vise skupine mehanike povezanosti ljudi. Vee grupe imaju i vee rezerve energije. Istorijski gledano, savremene drave se ne raspadaju lako, jer mogu da izdre partijske i druge sukobe i podele, dok su se antiki polisi brzo raspadali zbog nesloge. U eseju O samoouvanju grupa Zimel se pitao: ta doprinosi integraciji ili raspadanju grupa, ta dri grupe na okupu u duem periodu? Meu brojnim Zimelovim esejima, Nadreenost i podreenost zauzima posebno mesto jer se u torn drutvenom odnosu stiu mnogi drugi odnosi i procesi. Pored toga, u ovom eseju Zimel na najbolji nain demonstrira svoj analitiki dar. Zimel razlikuje tri tipa dominacije i vlasti: dominaciju jednog lica, dominaciju grupe i dominaciju nekog bezlinog naela. U svakom od ovih tipova Zimel analizira posebne okolnosti u kojima se oni ispoljavaju. Put potinjavanja se kree od line ka bezlinoj vlasti. Zimel taj put prati od porodice i drave do ekonomskog sistema, analizirajui ovaj odnos u despotskim linim reimima, oiligarhijama i stalekim korporacijama, do parlamentarnih demokratskih reima. On smatra da depersonalizacija vlasti ini potinjavanje podnoljivijim ili manje poniavajuim. Razmatrajui uslove pod kojima drutvene institucije, kao forme drutvene grupe, traju dugo ne menjajui identitet, Zimel uoava da kontinuitet grupe kao identine jedinke zavisi od iste teritorije na kojoj ivi. Takoe je
za trajnost grupe" bitna fizioloka veza meu generacijama. Meutim, organizovanost je najvanija za trajnost grupe, za produenje njenog ivota. Nain pristupanja grupi i istupanja iz nje utiu, takoe, na duinu ivota grupe. Zimel navodi sledee kombinacije: pristupanje i istupanje podjednako lako, to moemo videti kod dobrovoljnih oeganizacija; pristu panje teko i uslovljeno, istupanje isto tako, to nalazimo kod tajnih udruenja i kriminalnih bandi; pristupanje lako, istupanje teko, kao kod prozelitskih udruenja; i pristupanje teko, istupanje lako, kao kod aristokratskih udruenja. Drutvene grupe nastaju prostom interakcijom pojedinaca, da bi se razvile u posebnu strukturu. Ponekad je promenljivost strukture poeljna za ouvanje grupe, zato se izbori, vezani za rokove, odravaju u veim organizacijama. Trajanje grupe i posle zadovoljenja njenih osnivakih svrha i prestanka prvobitne motivacije Zimel smatra izazovom socioloke analize. Lojalnost grupi je prva psihika pretpostavka, bez koje se grupa, a ni ire drutvo, ne moe odrati. Zahvalnost je takoe bitan element za odravanje interakcije u grupi. Davanje i primanje poklona, kao forma odravanja interakcije izmedu pojedinaca, kao i izmeu grupa, analizirana je od strane sociologa i antropologa na primerima primitivnih drutava (pomenimo samo slavni rad Marsela Mosa O dam). Kao drutveno bie, ovek je povezan itavom mreom drutvenih krugova, koji se nekada dodiruju, pone kad ulaze delimino jedan u drugi, nekad su koncentrini. U toj mrei drutvenih krugova pojedinac je stalno
245
u interakciji sa protivrenim tenjama. Sa jedne strane, u delovanju unutar grupe, u akciji okrenutoj unutra, on eli samostalnost u svojoj uoj grupi, a u odnosu na spoljne grupe on eli koheziji u svojoj grupi u odbrani ili nastupu prema spoljnoj grupi. Najvei emotivni i psihiki angaman sreemo kod ljudi kada su u pitanju najui ili najiri drusrveni krugovi. Zimel primeuje da se ljudi rtvuju za porodicu ili otadbinu, ali ne za zaviaj ili esnaf. Zimel je u svojim delima esto otvarao i one teme koje ne oekujete u torn delu. U pomenutoj Filozofiji novca Zimel se bavio i sociolokim i psiholokim i filozofskim problemima, a ne samo fenomenom novca. Analizirajui ekonomske oblike, Zimel ispituje njihovu uslovljenost dubinskim vrednostima i filozofskim teorijama, uvaavajui znaaj svojinskih odnosa unutar istorijsko-ekonomskih jedinica i dubljim ekonomskim faktorima. U toj taki Zimel se pribliavao Marksovom istorijskom materijalizmu", unosei u svoju analizu i psiholoke i filozofske elemente. Novae je prema Zimelu sveproimajua institucija savremenog drutva". Brojne su drutvene promene koje je izazvao i izaziva novae. Prevladavanjem novca i novanih odnosa nastupaju promene u politikim, kulturnim i ekonomskim odnosima. Pre svega, poveava se sloboda svih uesnika u svim drutvenim odnosima. Ugovorni drusrveni odnosi zasnovani na nadoknadama u novcu umesto u naturi depersonalizovali su odnose meu lju dima iskljuenjem moralnih i emotivnih elemenata. U svojinskom smislu novae je omoguio fiziko odvajanje
246
vlasnika od poseda, i pruio mogunost udruivanja lju di radi zajednike svrhe iskljuivo novanim ueem. Novae je proizveo depersonalizaciju drutvenih odnosa koja omoguava stvaranje namenskog udrruivanja", to stvara novi stil ivota. Novae je podstakao racionalnu raunicu u svim ekonomskim i drugim odnosima. Sa razvojem novane privrede sve je moglo da se izmeri svojom protivrednou u novcu. Tendencija drutvenih promena pokazivala je poveanje racionalnosti i bezlinosti u ljudskim interakcijama koje su usmerene ka sticanju novanog bogatstva. Cesta je primedba Zimelovoj sociologiji da se pre vise gubi u sistematizaciji drutvenih formi na utrb sasrine drutva. Meutim on je isticao da su pojmovi forme i sadrine kod njega samo analogije", i da cine nerazdvojne elemente svakog drutvenog postojanja i procesa". Iz Zimelovog nominalistikog gledanja na drutvo, po kome su samo pojedinci realitet, sledilo je njegovo shvatanje predmeta sociologije kao skupa formi psihikih procesa. Ali kada Zimel koristi psiholoke kategorije, one mu slue samo za opisivanje fakata, ne ulazei u sadraj sociologije kojoj je cilj otkrivanje procesa udruivanja. On se branio od prigovora za psihologizam uvoenjem heuristikog principa", kojim se dolazi do znanja i otkria. Istiui forme" kao strukturne odnose u drutvu, Zimel se u stvari udaljavao od psihologizma, jer su ovi odnosi postajali inherentni, bez aktivnog uea ljudske volje. Zanimljivo je da Zimel ni u jednom radu ne analizira sistematski ljudsku volju i njen uticaj
na pokretake snage u ovekovim drutvenim akcijama i u sukobima interesa. Najvea metodoloka vrednost Zimelovih istraivanja je u primeni postupka ograniavanja istraivanja apstrakcijom iz haosa drutvenih injenica. Zimel ne svodi sociologiju na tipove drutva objanjene optim pojmovima, ve nastoji da stvori tipske pojmove" odreenih sluajeva prouavanog optijeg fenomena. On nastoji da definie situacije" u kojima se pojava deava. Socioloku teoriju i metodologiju Zimel je zaduio uvoenjem pojmova uloge ipoloaja u analizu delovanja socijalnog sistema. Zimelove analize se odlikuju suptilnim razlikovanjem izmeu mnogih sistema odnosa u drutvu, socioloki i psiholoki protumaenim. Zimelovo shvatanje sociologije kao analize drutvenih formi imalo je veliki uticaj na savremenu sociologi ju. Ono je podstaklo ispitivanje zajednikih struktura u razliitim tipovima drutava. Antropoloki i socioloki strukturalizam bio je inspirisan Zimelovim sociolokim analizama. Njegov uticaj se brzo irio na sociologiju po sle Drugog svetskog rata ne samo u Nemakoj ve i u Americi. Leopold fon Vize Meu Zimelovim sledbenicima i pripadnicima Formalne kole" najistaknutiji je Leopold fon Vize. Poreklom iz plemike, oficirske porodice, trebalo je da sledi porodinu tradiciju i gradi vojniku karijeru. Medutim, pobegao je kao kadet iz vojne kole i posle kraeg slubo-
248
vanja u Indiji i na Cejlonu, vratio se u Nemaku, gde je u Kelnu pristupio finansijskim i ekonomskim studijama, a kasnije i sociologiji. Ve na poetku univerzitetske karijere skrenuo je na sebe panju, postao je urednik uglednog sociolokog asopisa i rukovodilac naunoistraivakog instituta za drutvene nauke. To se dogaalo prvih godina posle Prvog svetskog rata, kada je u Nemakoj voena velika rasprava o prirodi drutvenih nauka i o predmetu i naunom i univerzitetskom statusu sociolo gije. Veberov i Zimelov uticaj na tok tih rasprava bio je veliki. Poput Ferdinanda Tenisa, sauvao je lino i nauno dostojanstvo pri naletu nacionalsocijalizma. Stupajui na teren sociologije, Leopold fon Vize se opredelio za Zimelov pristup, naglaavajui, pod utica jem amerikih sociologa, psiholoku stranu drutvenih procesa i njihovu sistematizaciju. Meduljudske odnose Vize je posmatrao sa stanovita mogueg prilagodavanja, analizirajui meuljudske komunikacije, pre svega ulogu jezika u tome. Sve su to bile pretpostavke za istraivanje drutvenog procesa udruivanja, to je bila i Zimelova preokupacija. Glavno i najpoznatije delo Leopolda fon Vizea bilo je obimna Opta sociologija (Allgemeine Soziologie"), u kojoj je u razmaku od nekoliko godina razvio dve teo rije: teoriju o povezivanju i teoriju o tvorevinama. Vize je pripadao grupi sociologa koji su verovali da sociologija moe da postane egzaktna nauka i da koristi metodologiju prirodnih nauka. U borbi za univerzitetski status, sociologija, koja je bila osporavana od etabliranih predstavnika drugih drutvenih nauka, morala je da dokazu-
je svoju posebnost, svoju nesvodivost na druge nauke. Zbog toga je Vize najvie panje posvetio dokazivanju da je sociologija posebna drutvena nauka sa definisanom i omeenom oblasti istraivanja". Vize je smatrao da sociologija moe da postane egzaktna nauka tek poto se oslobodi metafizike spekulacije o drutvu i iskljud vrednosne stavove iz svojih razmatranja. Vize je sledio Veberov napor za eliminaciju vrednosnih sudova iz sociolokih analiza, ali je pri tome pobegao u istu sistematiku formi drutvenih procesa, to je sadrajno siromailo njegovu sociologiju. Prema Vizevom shvatanju, sociologija treba da napusti metodologiju koja eli da nam prui sliku konkretne drutvene stvarnosti, ve da posebnim postupkom apstrahovanja izdvoji sutinu drutvenih odnosa, da sistematizuje/orme drutvenih procesa. U teoriji o povezivanju Vize je meuljudske odnose sistematizovao razlikujui: udruivanja, razdruivanje i meovite procese. Ova podela se dalje nastavlja u svojim razgranatim oblicima. U toj daljoj sistematizaciji, udruivanje ima forme napredovanja, prilagodavanja i amalgamacije. Forme napredovanja koje Vize navodi su primamljivanje, oboavanje, ali i zahvaljivanje, savetovanje, mada jo uvek sa izvesnom rezervom prema konanom udruivanju. Prilagodavanje je ve vii stupanj udruivanja, koji smanjuje oseanje razlika meu pojedincima i, kroz forme saglaavanja, zajednikim seanjima, sklopljenim prijateljstvima i bliskim miljenjima, poveava bliskost i vodi ka veoj kompaktnosti.
250
Najvii stupanj, najpotpuniji proces udruivanja, nastupa amalgamacijom, koju sreemo mahom kod izdvojenih drutvenih grupa i parova. Ova sistematizovana tipologija drutvenih odnosa nema pretenziju da verno odslikava drutvenu stvarnost, ve da pomogne analitikom postupku. Drugi najznaajniji proces u meuljudskim odnosima je vazdruivanje. Vize uvodi jo jedan termin: drutvena distanca, kojom se meri odstojanje meu pojedincima u procesu razdruivanja". Ovaj drutveni proces ima tri glavne forme: konkurenciju, nepotovanje pravila i sukob. Konkurenciju" prate procesi smanjene socijabilnosti, izvesnog udaljavanja, ali jo uvek u okviru drutvenih pravila. Nepotovanje pravila" jo vise pojaava antagonizam meu lanovima i drutvenu distancu. Ovaj proces je jako emocionalno obojen, njime se izraava ozlojeenost, mrnja, povreenost, netolerancija, suprotstavljeni interesi. Sukob" je forma najekstremnijeg razdruivanja, koja se esto pretvara u bespotednu borbu. Oblici ove borbe idu od otvorenih sukoba do proganjanja, lina, dvoboja, fizikih i oruanih obrauna. Analizirajui u celini procese udruivanja i razdruivanja, Vize je uveo jednu dihotomnu podelu drutvenih procesa na integrativne i dezintegrativne, odnosno, na konstruktivne i destruktivne u odnosu na tvorevine". Integrativni, konstruktivni procesi su oni koji od starih tvorevina stvaraju nove, koji uvode red, kao jednobraznost, nadreivanje i podreivanje, socijalizaciju, sve to se moe obuhvatiti omeenim odnosi-
ma". Destruktivni procesi su pristrastnost, eksploatacija, radikalizacija. U teoriji o tvorevinama Vize ukljuuje i sistematizaciju tvorevina, kao priblino stalnih drutvenih struktura koje usmeravaju odnose meu ljudima. Vize razlikuje tvorevine prema trajanju i stepenu apstraknosti, delei ih na tri vrste: gomile, grupe i apstraktne skupine. ,,Gomila je nestrukturisana i nepredvidljiva poput empirijskog pojedinca; grupa" je relativno strukturisana, due trajanje i solidarnost razlikuju je od gomile; apstraktna skupina" nema empirijsku homogenost empirijskih ljud skih bia, ali ima razvijenu i vrstu organizacionu strukturu. Primeri ovih formi su drava, crkva i vojska. Vize je nastojao da sociologiji pribavi naunu vrednost i korisnost time to e analizama i sistematizacijom formi pruiti obrasce za prouavanje drutva ostalim drutvenim naukama. On je eleo da sociologiji razvije samopouzdanje i samosvest preko njene metodologije koja je postala eksplicitna u graenju pojmovne strukture i egzaktnija u obradi podataka. Pojam podrutvljavanja" omoguio je Vizeu da, uprkos odbijanja drutvenog realizma", i ostajanju pri nominalizmu" koji priznaje realnost samo pojedincima. Podrutvljavanje je pojam koji je Vizeu omoguio da prevazie Tenisovu dihotomiju: zajednica-drutvo. Leopold fon Vize delio je preovlaujue gledite u nemakoj sociologiji da vrednosnim sudovima nema mesta u drutvenim naukama. To je bio danak ambiciji i iluziji da sociologija moe da dosegne objektivnost prirodnih nauka. On ne pravi dovoljnu razliku izmeu
252 Istorija drutvenih teorija vrednosnih sudova u sociolokim istraivanjima koja dovode do pristrastnih zakljuaka i vrednosti kao kultunog realiteta koji moe biti socioloki podatak. Uticaj Maksa Vebera bio je indirektan, ali vidljiv, naroito u tretiranju vrednosti. lako su neki istoriari sociologije osporavali znaaj Vizeove formalne sociologije, ona je ipak imala veliki uticaj na savremenu sociologiju i svojom izgradnjom pojmovne armature pomogla izgradnji sociologije kao sistematske discipline u korpusu drutvenih nauka. Maks Veber Maks Veber je najvee ime nemake sociologije i jedno od najveih u istoriji drutvenih nauka. Imao je sve pretpostavke za velike uspehe: izrazit talenat i naunu radoznalost, ogromnu erudiciju, poreklo iz veoma poznate i uticajne porodice i po oevoj po majinoj liniji, line kontakte sa najznaajnijim drutvenim naunicima i politiarima i, na kraju, uzbudljivo istorijsko vreme na prelomu vekova i ruenju carstava tokom Prvog svetskog rata. Uzavrela nauna i politika klima Nemake, nakon poraza u ratu, i polemike koje su afirmisale mnoge ve like ljude iz sveta drutvene nauke i politike, inili su milje u kome se Maks Veber razvijao. Velika nemaka filozofska i humanistika tradicija, naslee romantizma i istorijske kole, neokantovske rasprave o razlici prirodnih i duhovnih nauka pruali su atmosferu za intelektualne rasprave najvieg ranga koje su usmerile Veberova interesovanja i istraivanja. Bri-
253
ljantna univerzitetska karijera i nauni ugled otvarali su sjajnu perspektivu mladom nauniku. Nakon doktorske disertacije ,,o trgovakim drutvima srednjega veka", Veber se koncentrisao na studije prava, drei predavanja kao privatni docent" na Berlinskom univerzitu iz jurisprudencije. Izborom za profesora ekonomije na Univerzitetu u Frajburgu, a zatim u Hajdelbergu, Veber se okrenuo ekonomskim prouavanjima. Iz prava i ekonomije, put je vodioVebera ka sociologiji religije i politike. Taj iroki nauni dijapazon nije stvorio sliku o Veberu kao enciklopedisti, polihistoru", ve je pokazao isprepletenost nauka o oveku, na najbolji nain. Veberova nauna karijera naglo je bila prekinuta usled, neke vrste, psihikog rastrojstva ili nervnog sloma", to je proizvelo dugogodinju paralizu njegovog naunog rada, tako da se tek krajem Prvog svetskog rata oporavio i poeo ponovo da dri predavanja. Veberu se dogodilo neto slino kao i Donu Stjuartu Milu, takoe sinu slavnoga oca, koji je rastao u kui punoj slavnih ljudi, kao gostiju koje je tu upoznao i koji su se divili njegovom mladom umu. Svestan da se od njega mnogo oekuje, uz velike ambicije koje su praene ogromnim intelektualnim naporima mentalno se slomio, poput mladog Mila. Njegovi tekstovi, rasuti po asopisima, njegove nedovrene studije i neobjavljena predavanja, tek posle nje gove smrti pripremljeni su za tampu, najveim delom kao dvotomno izdanje pod naslovom Privreda i drutvo (Wirtschaft und Gesellschaft"). Protestantska etika i duh
kapitalizma, Studije iz sociologije religije, metodoloki i politiki spisi tampani su u posebnim izdanjima. Tako je opus Maksa Vebera tek posle njegove smrti sagledan u celini. irina njegovog naunog delovanja je impresivna - od sociologije prava i sociologije politike, preko istraivanja ekonomskih i drutvenih sistema, do sociologije religije, sociologije vlasti, analize politikih zajednica i brojnih metodolokih rasprava. Veber je bio nominalist i njegova epistemologija i metodologija sledile su njegov osnovni pogled na drutvo kao na splet delanja i subjektivnih razumevanja drutvenih, privrednih i kulturnih pojava. Nemaka drutvena nauka bila je pod snanim uti cajem nemake idealistike filozofije. Za razliku od francuskog pozitivizma Konta i Dirkema koji su insistirali na objektivnoj metodologiji, u kojoj drutvene injenice treba tretirati kao stvari", u nemakoj drutvenoj nauci, koja se obino nazivala duhovnom, pojam duh, odnosno svest imao je sadraje kao rezultate delanja ljudske slobodne volje. To je imalo za posledicu veliku raspravu o metodu", i istraivanje odnosa prirodnih i drutvenih (duhovnih) nauka. Istorijat ovih rasprava bitan je za razumevanje Veberove metodologije. Vilhelm Diltaj u uvenom delu Uvod u duhovne nauke oznaio je metodoloku nezavisnost drutvenih nauka u odnosu na prirodne nauke. On je poao od razliitih iskustava kojima operiu prirodne i drutvene na uke. Priroda je oveku data kao neto spoljanje", kao
255
ulno, pojavno, zbog ega nam se ne pruaju mogunosti razumevanja" prirodnih pojava, ve samo njihova objanjenja" pozivanjem na odreene prirodne zakone. Za razliku od prirodnih nauka, drutvene nauke se zasnivaju na naem unutranjem iskustvu" koje je, u krajnjoj liniji, intuitivno. Iskustvo koje nam pruaju drutvene nauke je razumljivo", jer ga neposredno doivljavamo kao stvarno, kao neto to ne dolazi spolja, ve iz istorije i drusrva, kao na ljudski svet". To globalno iskustvo o svetu neuporedivo je sa parcijalnim iskustvom koje nam o prirodi daju naa ula. Prema Diltaju, postoji ontoloka razlika izmeu prirode i drusrva. U drutvu se manifestuje slobodno, svrhovito delanje inspirisano vrednostima, dok se u prirodi sve odvija zakonomerno, nuno, u uzrono-posledinim odnosima. Drurvene nauke stoga prouavaju i opisuju konkretne istorijske dogaaje i situacije, nastojei da celokupnim ivotnim iskustvom istraivaa razumeju" konkretnu istorijsku drutvenu stvarnost. Na drugoj strani, prirodne nauke analiziraju kauzalne koordinacije lanaca prirodnih injenica". Normalno je, zato, da drutvene nauke upotrebljavaju drukije metode, koristed drukija iskustva, oslanjajui se na razumevanje". Bitna razlika izmeu prirodnih i drutvenih nauka, po Diltaju, sastoji se u tome to se drusrveni, istorijski i kulturni fenomeni mogu shvatiti samo u odnosu prema odreenim vrednostima. Zalaui se za epistemoloku nezavisnost drutvenih nauka, on je inicirao dublje prouavanje strukture drutvenog i isto rijskog saznanja.
256
Meutim, iako se Diltaj suprotstavljao poplavi pozitivistike simplifikacije naunog duha, on je, na izvestan nain, liavao drutvene nauke teorijskog karaktera, svodei ih na otkrivanje i razumevanje smisaonih veza izmeu individualnih delovanja. Pored Diltaja, ideju o razliitom karakteru saznanja o prirodi i saznanja o drutvu i razliitim metodama prirodnih i drutvenih nauka najdoslednije su zastupali neokantovci Vilhelm Vindelband i Hajnrih Rikert. Vindelband je umesto Diltajevog ontolokog razlikovanja prirode i drutva ukazivao na razlidtost ciljeva dveju vrsta nauka, koji onda odreduju i razliitost metodologija, a ne epistemoloko nejedinstvo. Sve empirijske nauke, po njemu, istrauju ili ono opte - u formi prirod nog zakona, ili pojedinano - u istorijski odreenom obliku. U prvom sluaju imamo nauke o zakonima, a u drugom o dogaajima, prve izuavaju ono to jeste, a druge ono to se jednom dogodilo. Osnovna razlika izmeu prirodnonaunih i drutvenih, kulturno-istorijskih di sciplina je u tome to, shodno svom istraivakom ci lju, prve upotrebljavaju nomotetiki metod, sa ciljem da utvrde konstantnost zakona; druge koriste idiografski me tod kojim se ispituje jedinstvenost dogaaja. Vindelband smatra da su drutvene nauke, primenom idiografskog metoda, upuene na pojedinano i neponovljivo. Zbog toga one ne mogu da otkriju nikakve opte drutvene ili istorijske zakone, niti da utvrdi uzrone odnose meu drutvenim pojavama. Drutvo se ne moe nauno saznavati, u prirodnonaunom smislu pojma nauke.
257
U istom duhu razmatra nauno saznanje drutva i Rikert. Delei nauke na prirodne i kulturne, Rikert sma tra da prirodne nauke za predmet prouavanja imaju sve to je prema vrednostima neutralno", a kulturne nauke sve ono to je vrednosno odreeno". U prvom sluaju za prouavanje imamo prirodu i stvarnost koja postoji nezavisno od ljudske delatnosti, pa je ovekov odnos pre ma njoj vrednosno neutralan, jer se ona samo saznaje; u drugom sluaju imamo za predmet prouavanja kulturu, kao neto to je ljudskom svrsishodnom delatnou stvoreno prema normama sadranim u sistemu vrednosti. Zato se kulturne i drutvene pojave mogu razumeti u vezi sa odreenim vrednostima". Rikert ne prihvata Diltajevu ontoloku podelu na prirodu i duh, na nesamerljivost iskustva prirodnih i drutvenih nauka. Iako se bave razliitim predmetom istraivanja, prirodne i drutvene nauke ne mogu imati odvojene istraivake logike, sma tra Rikert. Iskustvo je jedno, samo je prirodnonauno saznanje generalizirajue, a istorijsko-drutveno individualizirajue. Mada Rikert doputa da se i u nekim drutvenim naunim disciplinima, kao to su ekonomija i statistika, mogu primeniti generalizirajui metodi, on ipak sledi neokantovsku metodoloku suprotstavljenost prirodnih i drutvenih nauka. Sa takvim filozofskim nasleem susreo se Veber pri pokuaju izgradnje metodologije drutvenih nauka. On naputa polaznu pretpostavku neokantovskog kulturalizma", o razliitim metodolokim pretpostavkama pri rodnih i drutvenih nauka, svestan da postoje znaajne razlike izmeu prirodnih i drutvenih nauka. Veber je
258
nastojao da sauva logiko jedinstvo nauke, ali nije ostalo nezapaeno njegovo kolebanje, naroito kod odreivanja odnosa istraivaa i izbora predmeta istraivanja. On je bio svestan da se u drutvenim i istorijskim istraivanjima rukovodimo vrednosnim kriterijumima. Izbor predmeta istraivanja i dubina do koje istraivanje eli da dopre, kroz beskonanu kauzalnu mreu, odreeni su vrednostima i idejama koje vladaju istraivaem i njegovim istorijskim vremenom." Medutim, iako svestan znaaja polaznog stanovita, u metodu istraivanja za konstrukciju pojmovne seme koja it se u istraivanjima koristiti, Veber ipak sma tra da je u daljem postupku istraiva ogranien samo normama logikog zakljuivanja, kao i u svim drugim oblastima. Vrednosti u daljem istraivanju ne smeju da igraju nikakvu ulogu. Dalje je samo nauna istina, ono to je vrednost za sve koji istrauju istinu". Mada Veber razliku izmeu prirodnih i drutvenih nauka nalazi u tome to se drutvenoj stvarnosti kao spletu ljudskih delanja prilazi metodom razumevanja", Veber ne iskljuuje uzrono objanjenje iz istraivanja drutva, ve ga, naprotiv, smatra neophodnim. Drutvene injenice se pomou sistema vrednosti prvo razumeju, a zatim uzrono objanjavaju. Za Vebera razumevanje nije, kao za Diltaja, jedini metodski postupak drutvenih nauka. Za njega razumevanje ima samo heuristiko svojstvo, jer omoguuje postavljanje naunih hipoteza. Na taj nain Veber veruje da je omoguio drutvenu nauku, koja i razume i objanjava, jednu empirijsku nauku konkretne realnosti".
Veber je oekivao da e jednim srednjim reenjem omoguiti objektivnu drutvenu nauku. Meutim, analiza njegovih polaznih pretpostavki to oekivanje ne opravdava dovoljno. U njegovoj metodologiji, svakom uzronom objanjenju prethodi razumevanje, a razumeti se moe samo ljudsko delanje, koje je kao smisaona orijentacija ponaanja" ipak individualno ponaanje. Ovakav tok izvoenja doveo je Vebera do nominalistikog shvatanja drutva, koje karakterie metodoloki individualizam. Pojedinac se pojavljuje kao nosilac smisaonog delanja, koje se zato moe samo razumeti. Iako Veberovo metodoloko shvatanje nije iz jednog komada", iako je njegov pokuaj bio usmeren jednom cilju iz sasvim razlidtih pravaca, on je ipak ukazao na to da se moe traiti nain naunog prouavanja drus rva vodei rauna o svim osobenostima drutvenih fenomena. Vrednosni relativizam, kao filozofska podloga Veberovih gledita, i nominalistiko shvatanje drutva, oteavali su Veberu izgradnju koherentne metodologije naunog istraivanja drutva. Veber je nastojao da izgradnjom posebnog kategorijalnog aparata podigne nivo naunosti istraivanjima drutva. Posebnu primenu Veber je posvetio idealnim tipovima. Stvarajui, postupkom apstrakcije, istu formu" drutvenog delanja i drutvenog odnosa, Veber je omoguio sebi logiku analizu i uzronu povezanost meu pojavama. Sama formulacija uoptenih idealnih tipo va nije dovoljna za stvaranje drutvene nauke. Idealni tipovi" su samo instrumenti stvoreni za analizu konkretnih istorijskih fenomena.
260
Drutvena stvarnost, kao proizvod ljudskog delanja, nije podlona racionalnoj i logikoj analizi. Veber je stoga smatrao da sociologija treba, pre svega, da stvori racionalne, apstraktne, idealne tipove", pomou kojih e modi da objanjava koliko na stvarno ljudsko delanje utidu iracionalni dinioci koji ometaju uspenu racionalnu analizu. Idealni tipovi su apstraktni pojmovi pomodu kojih otkrivamo smisaone, racionalne veze u ljudskom delanju koje je preteno iracionalno obojeno. Oni su samo instrumenti za analizu konkretnih istorijskih pojava. U skladu sa idejnim nasleem koje je ontoloki i teorijski odvojilo prirodne i drutvene, odnosno humanistidke i istorijske nauke, prirodne i drutvene fenomene, Veberova metodologija zahtevala je instrument za prolaenje kroz umu neponovljivih, svojevrsnih fenomena, kao izuzetaka u stvarnom drutvenom i istorijskom deavanju. Samo je konstrukcijom idealnih tipova" mogao dodi do optih pojmova, relevantnih za teoriju. Veber nastoji da saduva dignitet sociologije kao drutvene nauke, a da pri torn ne upadne u zamku stvaranja optih teorijskih sistema o drutvu. Ali ga je istraivanje vodilo ka sistematizacijama i teorijskim konstrukcijama. Glavno Veberovo delo Privreda i drutvo svojevrsna je socioloka enciklopedija po irini oblasti kojima se Veber bavio i ostavio dragocen prilog. Podev od odreenja osnovnih sociolokih pojmova i osnovnih sociolokih kategorija privreivanja, do tipologije vlasti, Veber je postavio temelje za izgradnju jedne sveobuhvatne
drutvene nauke. Osnovni Veberov postulat bio je slian Marksovom: Bez razumevanja privrednih kretanja, analize ekonomskih odnosa, ne mogu se razumeti drutvene ustanove i drusrveni odnosi. Veber je, na poetku, odredio socioloki supstrat" u privrednim kategorijama, da bi dalja analiza drutvenih poredaka bila kompatibilna sa analizom privrede. Komparativna analiza privrede i drutvenih poredaka praena je i analizom tipova mod. Privreda, drutvo i mo ine okosnicu Veberove sociologije. Iz nje izrastaju relativno samostalni delovi, koji se mogu oznadti kao: sociologija drave, sociologija vlasti, sociologija prava, sociologija politike, sociologija grada, sociologija religije. Pored istraivanja privrednog ivota, privrednih kre tanja povezanih sa drutvenim delanjem i drurvenim promena, Veber je najveu panju posvetio istraivanjima religijskog fenomena i njegovim uticajem na drutvo. Ogroman opus komparativnog prouavanja razliitih religija i njihove drutvene uloge ini drugi veliki korpus Veberove sociologije. Na poetku glavnog dela Privreda i drutvo, Veber izlae osnovne socioloke pojmove". Polazei od nominalistikog shvatanja drutva, Veber je svesno i ciljno-racionalno delanje pojedinca postavio kao kljunu poetnu socioloku injenicu. Iz nje je izveo druteno delanje, drusrveni odnos, legitimnost poretka. U skladu sa tim Veber definie sociologiju kao nauku koja hoe da razume i tumai drutveno delanje i time objasni ono to je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama". U
262
najirem smislu, delanje je ljudsko ponaanje orijentisano prema prolom, sadanjem ili buduem oekivanom ponaanju drugih". Kao i svako delanje, kae Veber u Privredi i drutvu, i drutveno delanje moe da bude odreeno: kao ciljnoracionalno, kada se dela u skladu sa oekivanjem delovanja drugih; kao vrednosno-racionalno, kad se veruje u etiku, estetsku ili religioznu vrednost nekog ponaanja bez obzira na rezultat; kao afektivno, izraeno emotivno ponaanje, kada se dela u skladu sa trenutnim duevnim stanjem, i kao tradicionalno ponaanje, to znai u skladu sa obiajima i navikama. Drutveni odnos nastaje kada vei broj osoba ima ponaanje, koje je ,,po svom smisaonom sadraju uzajamno podeeno i orijentisano". Naravno, takav drutveni odnos koji poiva na potpunom odgovarajuem ponaanju u stvarnosti je samo granini sluaj", jer su najee ovi odnosi prolazni. U okviru drutvenog delanja mogu se zapaziti i realne pravilnosti, ili tokovi delanja koji se ponavljaju u istom smeranom znaenju" kod istih osoba. Ovim tipovima tokova delanja bavi se sociologija", kae Veber, za razliku od istorije koja tei da kauzalno objasni vana, odnosno sudbonosna pojedinana pitanja". Veber istie da drutveno delanje i naroito drutveni odnos, pojedinci mogu da orijentiu prema predstavi o postojanju jednog legitimnog poretka, ije vaenje pretpostavljamo. Legitimnost jednog poretka moe da se opravda" na dva naina: unutranjim pobudama, u smislu afektivnog predavanja", ili vrednosno-racionalno, iz potova-
263
nja moralnih ili estetskih vrednosti koje obavezuju; ili iz religioznog verovanja da spasenje" zavisi od odravanja poretka; ili oekivanjima spoljnih posledica, odnosno interesnom situacijom" posebne vrste, pri emu jedan poredak mora da se zasniva na konvenciji, odnosno na obiajima ili na pravu. Veber je veliku panju posveivao legitimnom vaenju poretka, otkrivajui brojne izvore vere u neki po redak: tradiciju, kao ono to je uvek postojalo, koja je najuniverzalnije verovanje, jo od strahova od magijskih kazni, do savremenog psihikog otpora svakoj promeni; afektivno, snano emotivno vezivanje za novostvoreni poredak; vrednosno-racionalno verovanje i opredeljenje za poredak zasnovan na temeljnim vrednostima; verova nje u legitimno vaenje poretka moe doi i iz uverenja da je on potpuno legalan; verovanje ili prihvatanje moe biti zasnovano i na sporazumu zainteresovanih, i na kra ju, moe biti nametnut ljudima nad kojima se ima vlast, ali je u torn sluaju potrebno pokoravanje. Skoro uvek, pokoravanje je uslovljeno ne samo interesnim situacijama" ve i meavinom vezanosti za tradiciju i predstave o legalnosti poretka. U znaajne drutvene odnose Veber uvruje i borbu, koju definie kao nameru da se sprovede sopstvena volja nasuprot otporu jednog ili vise partnera". Ona moe biti miroljubiva, i onda je takmienje, i nemiroljubiva sa upotrebom fizike sile. Veber takoe koristi Tenisove izraze zajednica" i drutvo". Pod zajednicom podrazumeva drusrveni od nos koji u veoj ili manjoj meri poiva na oseanju ue-
264
snika da pripadaju jedni drugima. Pod drutvom Veber podrazumeva odnos u kome delanje poiva na racionalno motivisanom kompromisu interesa ili motivisanom povezivanju interesa". Zajednica moe biti zasnovana na krvnom srodstvu - kao bratstvo, na erotskoj - kao brak, na iroj srodnosti - kao narod. Razni oblici drutvenog delanja i razlidte vrste svojstava proizvode zajednice, kao to su na primer jezike zajednice ili ekonomske zajednice. Mnoge zajednice imaju i mnoge osobine karakteristine za drutvo. Drutveni odnosi, bilo kao zajednica ili drutvo, mo gu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni su oni drutveni odnosi koji u skladu sa poretkom dozvoljavaju svakome da se u njih ukljui. Zatvoreni drutveni odnosi daju samo uesnicima garantovane izglede" na monopolisana prava na Slobodan, ili regulisan nain. Drutveni odnos koji je zatvoren, ili pravilima ogranien, Veber naziva grupom. Dovoljno je da postoji rukovodilac", bi lo kao glava porodice, upravnik ili ef, poglavar crkve, knez ili predsednik drave, ije je delovanje usmereno ka odravanju poretka i njegovom nametanju, da imamo drutvenu grupu bilo kao zajednicu, bilo kao drutvo. Postojanje grupe je, po Veberu, uvek vezano za postojanje rukovodioca a najee i upravnog aparata. Grupe se dele na autonomne i heteronomne, kao i na autokefalne i heterokefalne. Autonomne su one grupe koje su osnovali sami uesnici, a heteronomne one koje je obrazovao neko sa strane. Slino su i autokefalne one grupe u koji ma je rukovodilac i upravni aparat postavljen na osnovu
265
pravila i poretka same grupe, a heterokefalna je ona gru pa kojoj rukovodstvo postavlja neko van grupe. Veber je posebno analizirao vrste drutvenih poreda ka, pogotovo onih koji imaju bilo kakvu pravnu osnovu. S obzirom na poreklo, pravni poreci nastaju slobodnim dogovorom ili nametanjem i pokoravanjem. Za ustav Veber kae da se za njegovo definisanje treba osloniti na stvarne izglede razliitog stepena, naina i uslova da e se lanovi grupe pokoravati onome to namee izvrna vlast, drugim reima - na faktike odnose moi i prihvatljivosti. Na kraju istraivanja formi drutvenog delanja Ve ber se zadrava na analizi mod. Konstatujud da je pojam m o d u sociolokoj teoriji isuvie amorfan i neodreen, Veber ga operadonalizuje definicijom: Mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi". Diferendrajud mo od vla sti, Veber vlast definie kao izglede da e se odreene osobe pokoriti naredbi odreenog sadraja". Politika grupa je vezana za pojam m o d i posedovanje vlasti. Ona mora da ima vlast da garantuje postojed poredak upravnim aparatom, pretnjom i primenom fizike prinude". Dravom, smatra Veber, moemo nazvati organizaciju sa svojstvom ustanove tek ako njen upravni aparat sa uspehom polae pravo na monopol legitimne fizike prinude za odravanje poretka". Vlast je politiki fenomen, kome je Veber posvetio najvie panje. On razlikuje tri ista" tipa legitimne via-
266
sti, koji svoju legitimnost zasnivaju na razliitim karakterima". Racionalni karakter se zasniva na uverenju da je po redak legalan, zasnovan na zakonima i pravu, pa lica koja vre vlast cine to legalno. Tradicionalni karakter se moe zasnivati na uobiajenom verovanju da lica koja vre vlast cine to legitimno, jer su pozvane, na osnovu autoriteta tradicuje, da to ine. Harizmatski karakter se zasniva na izuzetnoj odanosti svetosti, heroizmu ili uzornim osobinama" neke linosti koja je otkrila ili stvorila dati poredak. Racionalna, legalna vlast bazirana je na bezlinom poretku i apstraktnoj osobi koju on odreuje na osno vu formalne legalnosti. Njene osnovne odlike su: stalno, pravilima regulisano obavljanje slubenih poslova; formalno regulisane nadlenosti, hijerarhija u slubi; smenjivost slubenika i struna kvalifikacija za obavljanje dunosti. Racionalna, legalna vlast moe se pojavljivati u razlidtim vidovima, ali je njen najistiji" oblik vladavina birokratskog upravnog aparata. Veber zakljuuje da birokratska uprava predstavlja vlast na osnovu znanja", i da je to njen specifino racionalni osnovni karakter". Posedujud struno znanje i funkcionisanje svoje slube, birokratija stie mod poznavanjem injenica i posedovanjem slubene tajne". Veber istie drutvenu ulogu birokratije jer ona nivelise stalee, regrutujui se iz svih stalea. Idealni birokrata radi, kako bez mrnje i strasti, tako i bez ljubavi i entuzijazma, donosi reenja bez obzira na linost, for-
malno podjednako za svakoga. Pri torn Veber zapaa da kao to birokratizacija vri nivelisanje stalea, tako i obrnuto, svako nivelisanje potpomae birokratizaciju, koja je svuda obavezna senka progresivne masovne de mokratije". Tradicionalna vlast se zasniva na pokoravanju gospodarevoj linosti, koja je u toj ulozi na osnovu potovanja tradicije. Njena legitimnost se oslanja na svetost" prastarih (oduvek postojeih) poredaka i moi, i kad se u tu vlast veruje na osnovu te svetosti". Gospodar, ili gospodari, odreeni su u skladu sa tradicionalnim pravilima. Podanici im se pokoravaju zbog njihovog posebnog dostojanstva" koje uivaju na osnovu tradi cije. Tradicionalna vlast se ne pokorava zakonima, ve linosti koja na osnovu tradicije vlada. Postoje dve sfere gospodarevog delanja": jedna koja je materijalno vezana za tradiciju i druga koja je materijalno slobodna od tradicije, jer gospodarevo delanje je nekada propisano tradicijom, a nekada je slobodno, ako nije ogranieno tradicijom. Primarni tipovi tradicionalne vlasti su sluajevi ka da gospodar nema svoj lini upravni aparat. Te oblike Veber deli na gerontokratije i prvobitni patrijarhalizam, mada se oni esto javljaju uporedo. Sa nastankom jednog strogo linog upravnog ili vojnog aparata tradicio nalna vlast poinje da tei patrimonijalizmu" i u krajnjem sluaju sultanizmu, kao formi apsolutne samovolje nesputane tradicijom. Usled raspolaganja njemu lino potinjene sile, gospodar proiruje oblast svoje samovo-
268
lje, svoje milosti i naklonosti". Veber pominje i staleku vlast, koja sputava gospodarev slobodni izbor upravnog aparata. Harizmatska vlast podrazumeva pokoravanje harizmatskom voi, na osnovu vere u njegov dar otkrovenja, junatva ili izuzetnih kvaliteta. Harizmom" Veber nazi va osobinu neke linosti na osnovu koje se smatra da je ta linost obdarena natprirodnim ili nadljudskim, ne svakom dostupnih m o d ili osobina, te se takva linost smatra i tretira kao voa". Osobe pod harizmatskom vlau slobodnom voljom priznaju harizmu i time tu vlast ine punovanom i legitimnom. Mada bi po svom karakteru harizmatska vlast trebalo da bude nesvakodnevna i kratkotrajna pojava, ona takoe pokazuje mogunosti transformacije. Nekada se organizovana politika grupa pretvori u harimatsku zajednicu saboraca ili sledbnika. Nekada se harizmatska vlast nastavlja razvojem kulta" prvobitne harizme; ne kada se izabere druga linost kao nastavlja; nekada dotadanji nosilac harizme odredi naslednika, koga drugi prihvate; nekada naslednici po krvi", deca ili srodnici, nastavljaju da eksploatiu prvobitnu harizmu, mada se tu vise radi o legitimnom pravu nasleivanja. Veber je u Privredi i drustvu posvetio neto prostora i definisanju stalea i klasa, odnosno drutvenoj struktu ri. On polazi od definisanja klasnog poloaja, kao ansi za sticanje dobara, sticanje poloaja u ivotu i postizanje zadovoljstva. Klasom Veber naziva grupu ljudi koja se nalazi u istom poloaju" i razlikuje tri vrste klasa: po-
269
sedniku, poslovnu i drutvenu. Posedniku klasu karakterie posed kao klasni poloaj; poslovnu klasu odreuju izgledi na tritu, za korienje dobara; drutvenu klasu odreuje ukupnost svih klasnih poloaja. Staleki poloaj oznaava privilegovanje u drutvenom pogledu. Veber staleom naziva mnotvo ljudi ko ji u jednoj organizovanoj grupi uspeno ostvaruju svoj zahtev za uivanjem posebnog stalekog ugleda" i posebnog stalekog monopola". Veberov je ogroman doprinos komparativnoj anali zi pravnog i privrednog poretka, tipologiji drutvenih i privrednih poredaka. Govorei o pravu i pravnom poretku, on se osvre na razlikovanje pravnog i sociolokog stanovita u analizi jednog poretka. Polazei od pravnog stanovita, pitamo se: koji normativni smisao moemo logiki pripisati onome to se javlja kao pravna norma"? Sa sociolokog stanovita postavljamo pi tanje: ta se stvarno dogaa u jednoj zajednici u kojoj ljudi uestvuju u zajednikom delanju sa odreenim ciljem? Za razliku od pravnog poretka kao sistema vaeih normi, privredni poredak predstavlja podelu stvarne moi raspolaganja dobrima i ekonomskim uslugama ko ja je nastala po uzajamnom sporazumu". Pravni poredak je povezan niz prelaznih formi od obiaja, konvencija do prava.. Veoma su retke iste forme, naroito na prelazu od obiaja na konvenciju. Ni pravo nije uvek isto" i garancija sudske odluke i prisile. U istoriji je bilo razliitih sudova, koji su sudili po razliitim pravima" i sa razli-
270
itom efikasnou u potovanju presuda. Veber navodi bizarni primer ljubavnih sudova" trubadura u Provansi u srednjem veku, koji su imali pravo da donose presude u ljubavnim sporovima. Sudija je donosio porotsku presudu, ali je bio lien svake line moi presude. Postojalo je samo amorfno odobravanje ili neodobravanje donete presude. Drurveno delanje moe biti na razne naine povezano sa privredom, i moe imati isto ekonomske ili kombinovane ciljeve. Veber razlikuje ekonomski otvorene" od ekonomski zatvorenih" sistema. Ekonomski uslovljena konkurencija vremenom dovodi do potrebe za udruivanjem, kao u sluaju esnafa. Takva zajednica interesa" postaje i pravna zajednica sa tendencijom zatvaranja u odnosu na one spolja. Trite sa svoje strane otvara ekonomske odnose, koji u monopolistikoj fazi nastoje da se zatvore. Zajedniko ekonomsko delanje razvija se u racionalno udruivanje za podmirivanje potreba. Veber navodi sledee tipove ekonomskih usluga zajednica koje privreuju": oikos, za koji je karakteristino nametanje direktnih, linih naturalnih usluga i obaveza lanovima, prema pripadajuoj zajednici, a na osnovu strogo utvrenih pravila. Te obaveze mogu biti sluenje u vojsci ili obezbeenje raznih potreba zajednice u naturi. Primeri su kneevska ili vlastelinska domainstva koja ne proizvode za trite ve samo podmiruju svoje potrebe; dabine, i trino orijentisani porezi, prilozi u razne svrhe, za zadovoljenje potreba zajednice;
tip mecenarstva, u formi dobrovoljnih priloga osoba koje su za to sposobne i zainteresovane zbog umetnikih, verskih ili politikih ciljeva; tipovi razliitih nameta, vezanih za pozitivne ili negativne privilegije (prve su razliiti oblici feudalnog ili patrimonijalnog podmirivanja potreba, vazalske ili sline obaveze, a druge pod nazivom liturgija predstavljaju staleke ili klasne kolektivne obaveze). Veber sistematski prati razvoj raznih tipova zajedni ca i udruenja prema privredi, apstrahujui sve druge veze i uticaje - umetnike, kulturne ili politike. On nastoji da ispita samo odnos privrede prema drutvu,odnosno prema optim strukturama ljudskih zajednica". On analizira instituciju braka i njen odnos prema privrednom delanju. Prvi tip zajednice u odnosu na privredu je kuna za jednica. To nije, kae Veber, neto apsolutno primitivno, nije kua" u dananjem znaenju, ve izvestan stepen planske obrade zemlje. Kuna zajednica nema univerzalni znaaj, ali predstavlja univerzalno najrasprostranjeniju privrednu zajednicu", koja obuhvata kontinuirano zajedniko de lanje. U njoj je utemeljen prirodni odnos pijeteta i auto riteta. Postoji pijetet prema precima, koji ima i religijski element, pijetet potinjenih prema nosiocima autoriteta, ali i uzajamni pijetet, odnosno potovanje. Autoritet se moe ispoljavati kao autoritet jaeg", na primer mukarca nad enom i decom, i kao autoritet iskusnijeg. U pogledu ekonomskih i linih odnosa, kuna zajednica u
272 Istorija drutvenih teorija svom istom idealtipskom" obliku ispoljava solidarnost u odnosu sa spoljnim svetom. Unutra, ona je komunistika zajednica potronje svakodnevnih dobara, neka vrsta kunog komunizma", jedinstvena i neraskidiva, bazirana na strogo linom pijetetu. Kuna zajednica, kao domainstvo, podmiruje svoje svakodnevne potrebe za dobrima i radom. Ali u vanrednim prilikama i potrebama, u nevoljama i opasnostima, neophodna je pomo susedstva. Susedstvo se pojavljuje kao bratstvo u nevolji", ali i kao amorfno zajedniko delovanje i uzajamna pomo i kooperacija. Oblici zajednikog delanja, kao to su mobe" prilikom velikih poslova koji iziskuju vise radnika, prerastaju u organizovanije oblike saradnje u kojima je zadrugarstvo najvia forma. Veber ove oblike zajednikog susedskog delovanja nazi va trezveno ekonomsko bratimljenje". Zajednice suseda predstavljaju prirodnu osnovu optine" u politikom, a ne teritorijalnom smislu. U toku razvitka kulture, oblici stroge kune vlasti slabe pod uticajem spoljnih i unutranjih faktora. Iznutra, kuna zajednica biva ugroena sve veim osamostaljivanjem i kulturnim razvojem lanova porastom individualnih ivotnih projekata, a spolja raspad zajednice podstiu konkurentske drutvene strukture", optije za jednice kojima je potrebno to vise poreskih obveznika. Kune zajednice su izloene sve veim deljenjem usled naslea, udaja i enidbi dece, smanjuju se po obimu i svode samo na roditelje i decu. Pojedinac nalazi sve ma nje razloga da se prikljui velikom komunistikom domainsrvu". Domainstvo i zanimanje su se razdvojili pa
273
domainstvo nije vie mesto zajednike proizvodnje ve zajednike potronje. Pojedinac se vie oslanja na dravne ustanove, da bi se zatititio, nego na domainstvo i grupu srodnika, sve vise se obuava za ivot i vaspitava kroz kole i kulturne ustanove nego u kui. Samo su jo ostaci vlastelinskih kua opstali kao forma velikuh kunih zajednica. Neminovni proces unutranjeg raspadanja kunog komunizma" podupiralo je i jaanje ,,raundijskog duha". Prodor novane privrede ubrzano je ruio kuni autoritet". lako pojedinac roenjem stupa u kunu zajednicu, on je ve kao dete potencijalni ortak, preduzetnik ili neiji pomonik u racionalno organizovanom domaem preduzeu. Prodor novane privrede omoguio je objektivnu kalkulaciju radnih uinaka i potronje pojedinca unutar domaeg preduzea. Kapitalistiki oblik privrede prodirao je u porodine odnose sklapanjem ugovora meu lanovima i izdvajanjem individualnog vlasnitva. Presudan faktor bilo je razdvajanje kue i preduzea u pravnom i raunskom smislu. Time je transformacija kune zajed nice" u kapitalistiko preduzee" bila zavrena. Veber je pored ekonomskih zajednica razmatrao i rasne, etnike, verske i politike zajednice. Rasne predrasude i antipatije Veber ne objanjava samo antropolokim i estetskim razlozima, bojom koe i crtama lica, ve ukazuje na duboke socijalne razloge. Daleko veu rasnu distancu prema crncima nego prema Indijancima, Veber objanjava injenicom da su crnci bili robovi, a Indijanci samo pobeeni narod". Crnci
274
istorija drutvenih teorija
su u rasnom pogledu najvie bili diskvalifikovani, jer su bili staleki" diskfalifikovani. Etnikim grupama Veber naziva grupe ljudi kojima osnovu spoljne slinosti ili slinih obiaja, ili seanja na zajedniku istoriju, veliku seobu, gaje subjektivnu veru u zajedniko poreklo". Etniku zajedninost" Ve ber razlikuje od zajednice srodnika". Etnika zajedninost sama ne predstavlja zajednicu, ve samo faktor koji olakava udruivanje u zajednicu. Nezavisno od krvnog srodstva, na etniku zajednicu utie i zajednica jezika, religije ili politike sudbine. Odluujua je vera u zajedninost, koja se ispoljava kroz zajedniki ponos ili cast. Etnika cast je, kae Veber, specifina cast masa, jer je dostupna svakome ko pripada zajednici po poreklu u koje se subjektivno veruje". Podgrupe pojma etnike zajedninosti su: narodnost, pleme, narod. Pojam nacije je nadiao etnike karakteristike i sve vise postajao politiki pojam vezan za dravu i nacionalnu ekonomiju. U nacionalnoj zajednici, mogue je nai ljude udaljene po poreklu, veri ili jeziku. Dravljanstvo je ono to ih spaja u naciju. Razliita nacionalnost moe postojati i kod ljudi koji su istog porekla i istog jezika. Veber navodi primer Srba i Hrvata kod kojih je samo razlika u veroispovesti. Pojam nacije nas, smatra Veber, stalno upuuje na politiku mod, na velike i male nacije, na mone" i slabe". Nacionalno oseanje predstavlja specifinu vrstu patosa vezanog za ideju o sopstvenoj monoj politikoj organizaciji, koja postoji ili se prieljkuje. Veber primeuje kako ovo dienje postojeom slavom ili patetina enja za apstraktnom politikom
275
m o d zajednice, mogu u maloj nacionalnoj zajednici nekada biti jai nego u velikoj". Posebnu panju Veber je poklonio istraivanjima religijskih zajednica i njihovoj tipologiji, dajui ogroman doprinos sociologiji religije. U okviru istraivanja ljudskog delanja, Veber ispituje i delanje motivisano religijskim faktorima. Njega ne interesuje sutina" religije, filozofska analiza religije, ve samo uslovi i efekti zajednikog delanja". Ono se moe razumeti samo ako se poe od subjektivnog doivljaja, predstava i ciljeva pojedinaca. Prvobitni oblik magijskog ili religijskog delanja usmeren je ka ovozemaljskom svetu. Da bi se izbegle nevolje i ivelo bolje, bilo je potrebno potovati religijske i magijske zapovesti. Religijsko ili magijsko delova nje u poetku je bilo sastavni deo svakodnevnog ivota. Kasnije se delanje koncentrie na nesvakidanje pojave, koje deluju kao tajanstvene sile", koje se mogu dovesti u odnos specijalnim delanjem za koje nemaju svi dara. Taj dar" se naziva u nekim verovanjima mana, ili u drugim maga, od koje potie i re magija. Veber, meutim, koristi re harizma kojom objanjava ovo natprirodno" svojstvo i njegovo delovanje. Harizmu moe imati i neki predmet i neka osoba kao sposobnost koja se prirodom poseduje i niim se ne moe stei. Ali se njeno delova nje moe odreenim postupcima, kao to je, na primer, ekstaza i izazvati. Najprimitivnijom apstrakcijom i verovanjem u duhove" izdvojile su se osobe koje poseduju" magijske, odnosno harizmatske m o d i postale su
276 Istorija drutvenih teorija profesionalni medijatori izmeu ljudi i duhova. Tako je nastao vra koji je trajno harizmatian. Drusrveni oblik u kome se odvija ekstaza bila je orgija. Taj kolektivni trans bio je prvobitni oblik verskog udruivanja, kojim je rukovodio vra. U ovoj animistikoj" fazi ni demoni ni bogovi nisu neto lino i trajno. Zavrni proces odvajanja ovekove due" na jednoj strani i natprirodnih sila, demona i bogova, na drugoj i regulisanje njihovih odnosa sa ljudima, po Veberu, ini sferu religioznog delanja. Socioloki je to veoma znaajno, jer se u drusrveni ivot, pored lju di, stvari i prirode, ukljuuju i pojave koje imaju neko znaenje", i tu su to upravo imaju znaenje. Magija se od direktnog dejstva sila" vremenom pretvara u simboliku. Stvoreno carstvo dua, bogova i demona, koje nije vidljivo i opipljivo, utie na drusrveni ivot ritualno i simboliki. Prelaz od predanimistikog naturalizma" do simbolike, Veberu je bila prilika za socioloke i psiholoke kreativne analize. Potpuno razvijena sfera simbolikih predstava dovodi do mitolokog miljenja". Veber zna da je teza o predloginom miljenju" osporavana i zato se zadrava na jednoj osobenosti ovog miljenja, a to je znaaj i ulo ga analogije, posebno njenog najefikasnijeg vida - parabole, koja dominira na ovom stupnju kulture i religijskog izraavanja. Bogovi takode doivljavaju metamorfozu od neodreenih sila do ovekolikih bia. Veber uoava dva paralelna procesa razvoja predstava o bogovima: njihovo antropomorfiziranje i razgraniavanje kompetencija,
277
neka vrsta specijalizacije" u boanskim aktivnostima. Na putu ka monoteizmu prevazilaene su mnoge forme religijskog ponaanja, ali su zadravana mnoga skrivena stara znaenja. Odnosi prema natprirodnim silama u vidu molbe, rtvovanja, oboavanja nazivaju se religijom ili kultom, za razliku od vradbine" kao magijske prinude. Tako je uobiajeno nazivati bogovima ona bia" koja su okruena molitvama i verskim oboavanjem, a demonima zla bia koja se magijski prinudom isteruju. Meutim, nigde u konketnoj sociolokoj analizi nije mogue napraviti tako otru razliku, jer i u ritualima sa verskim kultom imamo obilje magijskih elemenata. U istoriji religije se stalno dogaalo da stari bogovi, kada ih potisne nova svetenika ili dravna vlast u korist no ve religije, nastavljaju svoj ivot" kao demoni". Veber uvodi u socioloku analizu i odreene uloge u verskom delovanju. On istie razlike i slinosti izmedu svetenika i vraa. U stvarnosti, kae Veber, tu razliku nije lako utvrditi. U skladu sa razlikama izmeu kulta" i vradbine" moemo svetenicima" nazvati one profesionalne funkcionere koji sredstvima oboavanja utiu na bogove", dok vraima" nazivamo one profesionalce koji magijom utiu na demone". Ali pojam svetenika u brojnim velikim religijama, pa i u hrianskoj, ukljuuje magijsku kvalifikovanost". Svetenici su funkcioneri jednog regularnog, organizovanog i trajnog preduzea, koje vri uticaj" na bogove, nasuprot individualnom i povremenom radu vraa.
278
Treba li pokuavati da se molbom ili prinudom utie na nekog boga ili demona? Individualni odgovor je: zavisno od efekta koji se postie! Kao to vra mora da dokazuje svoju harizmu, tako i bog mora dokazivati svo ju mod. Ako molbe bogu nikako ne uspevaju, onda je ili bog nemoan ili su sredstva uticaj a na njega nepoznata i bog se naputa. Veber navodi primere u Kini gde je neki bog morao da uini neto znaajno da bi stekao ugled i mo. (U suprotnom, seljak iz Seuana" pevae kao u Brehtovoj drami: Bogovi nita ne vrede"). Veber je briljantno analizirao socioloki smisao mnogih rituala. Tako na primer, tabui, kojima je magijski uslovljena zabrana jela ukazuju na izvor znaaja institucije zajednice za trpezom", koja se odravala jo u kunoj ekonomskoj zajednici". Prinoenje rtve u obliku zaklanih ivotinja je kolektivno prizivanje boga u bratstvo religijske zajednice". Pored svetenika i vraa koji direktno uestvuju u obredima, sa sociolokog stanovita Vebera je zanimala i uloga proroka. On proroka definie kao osobu sa linom harizmom, koja po sili svoje misije" proklamuje neko religijsko uenje ili neku boju zapovest". Oni svo ju misiju" ne preduzimaju na osnovu nekog i neijeg naloga,ve istom uzurpacijom. Za razliku od tirana, diktatora i drugih uzurpatora, proroci uzurpiraju svoju vlast", odnosno svoju misiju, na osnovu boanskog otkrovenja" i sa preteno verskim ciljevima. Pored toga, prorok je esto i neka vrsta uitelja drutvene etike", iv primer moralne istoe" i razumevanja boanske mudrosti. Veber konstatuje da se
279
prorok pojavljuje samo tamo gde se pojavljuje objava verske istine kao spasenja na osnovu linog otkrovenja. Poseban sluaj prorokog delanja je mistagog. On pomou magijskih radnji vri sakramente koji obezbeuju dobra spasenja". To je vrsta spasitelja" koju sreemo tokom istorije, koji su socioloki zanimljivi jer oko sebe imaju pristalice i uenike, neku vrstu verske zajednice". Mistagog daruje magijsko spasenje i, za razliku od veine proroka, ne propoveda etiko uenje. Usled znaaja" sakramenta, mistagozi su uivali veliki ugled, koji su dinastiki prenosili na potomstvo. Veber posebno analizira dva tipa velikih proroka. Prvi tip je egzemplarniprorok, koji svojim linim primerom pokazuje drugima put ka verskom spasenju. Tipian primer ovakvog prorotva je Buda, koji ne propoveda ni o bogu ni o etikim obavezama, ve se obraa linim interesima onih kojima je potrebno spasenje, pozivajui ih da slede njegov primer. Nema nikakvog naloga od boga, jer nema ni predstave o linom, trancendentalnom i etikom bogu. Drugi tip je etiki prorok, koji najavljuje nekog boga i objavljuje njegovu volju, u vidu naredbe ili etike norme koja zahteva poslunost. Najpoznatiji predstavnici ovog tipa su Zaratustra i Muhamed. Egzemplarni" i etiki" prorok nije sveteno lice ve svetovnjak i njegov moni poloaj zavisi uvek od njegovih svetovnih prijatelja. U skladu sa tim, ovi proroci ne priznaju magijske elemente svetenikih radnji. Uticaj religije na drutveni ivot opte je mesto socio logije religije i kulturne antropologije. Za Vebera, to je
280
samo pretpostavka koju treba dokazati konkretnim istraivanjima pojedinih religija. Komparativno-istorijskom analizom Veber pokazuje slinosti i razlike u delovanju i u sluajevima velikih kulturnih'religija: hrianstva, sa njegovim varijantama, islama i budizma. Socioloki ka rakter ovih analiza ogleda se u tome to Veber analizira pojedine stalee i klase i njihov odnos prema religiji. On uvodi u analizu i uticaj privrednog faktora na drutveno delanje i religiozno verovanje. Veber osporava verovanje da je seljatvo uvar religioznog oseanja. U seljatvo je takoe prodrla verska pragmatika", pa se seljaci opredeljuju prema nosiocima svetovne vlasti. Moderna slika seljaka kao prototipa bogougodnog" i pobonog" oveka novijeg je datuma. Versko uzdizanje seljaka pojavljivalo se u odredenim istorijskim situacijama, kao to je uspon luteranstva ili ideoloka kampanja ruskog slavenofilstva. Glorifikacija ruskog religioznog sektatva od strane narodnjaka", predstavljala je za Vebera samo tenju da se antiracionalistiki protest intelektulizma povee sa pobunom proletarizovanog seljakog stalea protiv birokratske crkve koja slui vladajuim silama. Hrianstvo kao etika religija spasenja i kao lina pobonost, nali su u gradu pogodno tlo. Ratniko plem stvo i sve feudalne snage, ukljuujui i seljatvo, zadrali su ritualistike i magijske forme religioznosti u veoj meri. Veber se detaljno bavi osobenostima religioznosti razliitih slojeva, stalea i klasa. Naroit znaaj religioznosti u drutvenom ivotu Veber nalazi u injenici da religiozni ljudi pridaju ogroman znaaj nainima postizanja
28
spasenja. Za razliku od magijskog perioda, velike religije za spasenje preporuuju mnogo vise rada i racionalnosti u svom ivotu, to znai usmereno ponaanje ka nekom cilju. U srednjem veku rad postaje asketsko sredstvo za spasenje. Proces uoptavanja asketskog etikog stava" i njegovo povezivanje sa privrednim i drugim svetovnim delatnostima, kljuno je za socioloko tumaenje istorijske epohe kapitalizma. U delu Protestantska etika i duh kapitalizma Veber navodi Franklinove utilitarne ekonomske pouke, koje se slau sa protestantskom etikom rada, tedljivosti, potenja, racionalnosti, u skladu sa kapitalistikim duhom sticanja i uveavanja dobara. Skraeno, te pouke kojih se uvek moramo setiti, su sledee: seti se da je vreme novae, kae Franklin, svaki izgubljeni sat je izgubljena koliina novca; seti se da je kredit novae, da se njegovo vreme pretvara u novae putem interesa; seti se da je novac oplodljive prirode, da novae moe da stvara novae; seti se da dobar platia ima pristup do svaije kese; seti se da nikada ne zadri pozajmicu ni dan due; seti se da jedino kao posten ovek poveava svoj kredit; seti se da malim utedama stie veliku ustedu. Veber primeuje da je u ovoj filozofiji krtosti" najzanimljiviji ideal kredita potenjaka", da se ovde ne radi samo o pounim tehnikama bogaenja ve i o potenju, o potovanju rei i pravila, o ispunjavanju dunosti, ime se ispoljava poseban etos - oseanje dunosti i poziva da se u ivotu posvetimo nekoj vrsti rada. Religijska etika u razliitom stepenu prodirala je u sferu socijalnog poretka.
282
Meutim, Veber je uoio da pored skladnosti udruenih svojstava religiozne etike i kapitalistike privredne racionalnosti postoji pukotina, koja se razvojem privre de i drutva uveavala. Hrianska etika bratstva, ljubavi prema blinjem i prema neprijatelju nije mogla da se uklopi u proraunatu, racionalnu ekonomiju. Postojala je sve vea nepomirljivost etike bratstva" i tenje ka mod", izmeu ljubavi i ratne mrnje. Racionalni kapitalistiki duh pokazao je unutranje protivurenosti, s jedne strane unapredio je efikasnost privrede, a sa druge je razbio vrednosnu celovitost ovekovog ivota tako da ovek umire umoran od ivota, ali ne sit ivota". Veberov doprinos sociologiji prava i politike nije nita manje znaajan od njegovog doprinosa sociologiji religije. U sociologiji prava Veber nastoji da odredi uti caj pravnih normi na ljudsko delanje. Taj cilj on ostvaruje suptilnim diferenciranjima pravnih normi i eruditivnom analizom njihovog nastanka i razvoja. Poetno diferenciranje u Veberovoj sociologiji prava je podela na javno i privatno pravo. Javno pravo je skup normi za dravno-orijentisano" delanje koje slui ouvanju, irenju i direktnom ostvarivanju postojedh ciljeva dravne institucije kao takve", koji vae na osnovu zakonskih propisa ili dogovora. Privatno pravo Veber definie kao skup normi za ono delanje koje nije orijentisano prema dravi", mada ga dravna institucija normama regulie. Delatnost javnih" organizacija u oblasti prava Veber deli na zakonodavnu i sudsku; prva stvara"
283
pravne norme, a druga ih primenjuje". Ali, nije uvek bilo tako, a i danas" to ne vai u svim reimima. Ona ne postoji nikada tamo gde je celokupno pravosue slobodna uprava, koja donosi presude od sluaja do sluaja". Razlikovanje krivinog i graanskog prava Veber izvodi iz autoritarnosti patrijarhalnih zajednica i patrijarjalnog primondijalnog tipa vlasti. Krivica je zahtevala kaznu. Prvobitne javno kanjavane krivice ticale su se prestupa protiv religije i prestupa vojnog karaktera. Krivini postupak vodio je poreklo od neke vrste osvete. U najstarijim pravnim aktima nalazimo relativno razvijen krivini postupak" jer je njegova strogost trebalo da obezbedi stabilnost autoritarnog postupka. Graansko pravo je ekalo dugo na kodifikacije i preciziranja. Ve ber pokazuje kako su u poetku sve obligacije izvoene na osnovu delikta", jer su se prvobitne obligacije tica le dugova, a ne utvrivanja pravde, kao to nije bilo ni zvaninog izvrenja presude, ni slubenog gonjenjenja zbog delikta. Kasnije, u modernom pravu", apstraktne pravne norme, pravne postavke", mogu imati karakter naredbi, zabrana ili dozvola. Iz njih nastaju subjektivna prava pojedinaca kojima se drugima nareuje, zabranjuje ili dozvoljava da neto ine. U sferi subjektivnoga pra va, sloboda ugovaranja" bila je od ogromnog znaaja, kao pravna osnova potraivanja i obaveza. Veber otkriva magijsko poreklo mnogih pravnih postupaka, dajui im socioloka tumaenja. Razliite forme jemstva, od pobratimstva" do zakletve", znae podvrgavanje svakog od uesnika pod
284
vlast neke natprirodne sile" ili boga koji e ih kazniti ako prekre sveano datu obavezu. Organizovane grupe mogu biti pravna lica", u statusu ustanove, zadubine ili korporacije, ako je pravna sfera lanova odvojena od pravne sfere grupe. Ustanova je pravni proizvod crkvenog porekla, ali klasnijeg perio da, a uvrena je u modernom pravu.Veber pokazuje kako u antici nije bilo pojma ustanove, pa onda ni crkvene imovine. Raznim pravnikim dovijanjem uvoden je pojam crkvene korporacije, tako to je neki svetac proglaavan vlasnikom nekog dobra, a onda svetenici kao njegovi zastupnici" lanovi korporacije koji upravljaju, slino zadubini. Veber smatra da je Francuska revolucija razorila ne samo korporacije, ve i svaku autonomiju udruenja. Do tog razaranja dolo je, po njegovom miljenju, iz dva razloga. Pre svega iz politikog radikalizma, kakteristinog za sve demokratske revolucije naoruane doktrinama prirodnog prava"; a zatim i zbog graanski i ekonomski uslovljenih motiva. Prirodno pravo je za Vebera bilo izazovna ideja zbog svoje istorinosti i protivrenosti. Ono je kao lex natu rae" etiko delo koje je hrianstvo prisvojilo, nastojei da premosti jaz izmeu svoje etike i normi sveta", jer je bilo pravo za sve ljude". Ono je bilo legitimno, jer je po bojoj volji. Prirodno pravo je", kae Veber, skup pravnih normi koje preeminentno vae, nezavisno od svakog pozitivnog prava i nasuprot njemu, i koji svoj dignitet ne duguju samovoljnom ozakonjenjenju ve, naprotiv, legitimiu zapovednu mo pozitivnog prava".
285
Prirodno-pravne norme su legitimne, ne zato to vode poreklo od nekog legitimnog zakonodavca, ve zahvaljujui svom kvalitetu i doslednosti i ubedljivosti, kao jedini oblik legitimnosti koji moe opstati kad ieznu verska otkrovenja", autoritet i svetost" tradicije. Zato je prirodno pravo oblik legitimisanja poredaka stvorenih revolucijama; zato se revolucije pozivaju na prirodno pravo, jer je to uvek bio nain na koji su revolucionarne klase, koje su ustajale protiv postojedh poredaka, davale legitimnost svojim tenjama za pravednijim poretkom. Prirodno pravo je korieno i za legitimisanje autoritarnih vlasti i odbranu istorijskog prava". Dogme" prirodnog prava uticale su i na konkretno zakonodavstvo i na sudstvo, jaajui sklonost ka logiki apstraktnom pravu i pravnoj logici. Njihov uticaj se ne iscrpljuje u revolucionarnim deklaracijama i proklamacijama, ve svojom logikom konsekventnosti utie na kodifikaciju racionalistike moderne drave. Veberova sociologija politike i vlasti je onaj deo njegovog sociolokog korpusa koji je najvie citiran i osporavan, preispitivan i hvaljen. Politike zajednice, vlast i mo, uprava i tipovi vladavine, parlament, demokratija i partije, sve je to predmet podrobne analize. Ko u stvari vlada i kako u jednoj politikoj zajednici poput drave, kako se stie, opravdava i zadrava mo, pitanja su koja Vebera zanimaju. Govored o neposrednoj demokratskoj upravi, Veber analizira ulogu jednog nosioca m o d koga naziva honorat". To su ljudi sped-
286
finog drutvenog ugleda koji je povezan sa njihovim nainom ivota. Sloj honorata ine ljudi kvalifikovani za obavljanje drutvene uprave i vlasti, kao poasne dunosti". Veber ih opisuje kao osobe koje skoro bez rada stiu dohodak, ali ga stiu tako da im preostaje vreme da, pored svoje profesionalne delatnosti preuzimaju i upravne funkcije". Oni uivaju ugled usled priznate drutvene asti, odnosno drutvenog prestia, koji se ispoljava u poastima" poveravanja upravnih funkcija. Tako nastaje vlast honorata", koja odluuje o najvanijim pitanjima zajednica. Vlast i uticaj u drutvu na osnovu prestia" Ve ber nalazi i u ranijim oblicima vladavine, na primer u spartanskoj gerusiji", savetu staraca", u mnogim senatima i drugim vidovima prestine" vladavine, kao to je plutokratija" i drugi oblici uvaavanja izuzetnosti". Presti starosti" se najee javlja, ali je kolebljiv, mnogo izraeniji u mirnim, nego ratnim periodima. Starost ostaje na ceni samo tamo ,,gde se duboko potuje objektivna korisnost iskustva ili subjektivna mo tradicije", zakljuuje Veber. Kada pripreti opasnost da se u vlast umeaju neprestine" i ekonomski zavisne klase i grupe, onda honorati" brzo stvaraju od njih svoje zatitne grupe" i demokratska uprava postaje poprite partija u borbi za mo i vlast. Pojavom borbe za vlast, neposredna demokratska uprava gubi svoj prvobitni karakter, jer svaka partija, kao drutvena tvorevi na" koja se bori za vlast, ima tendenciju da se razvije u autoritarnu strukturu.
287
Veber shvata razliku neposrednih i posrednih demo kratija kao tehniki problem vladanja koji nastaje poveanjem broja graana i sloenosti poslova upravljanja. Postaje neracionalno preputati rukovoenje dravom rotacijom ili sluajnim izborom - kockom. Pojam de mokratije promenio se u sociolokom smislu, u tolikoj meri da je besmisleno traiti isto znaenje", kae Veber. U daljem razvoju, nuno nastaje ili neki trajniji pluralistiki oblik kolegijuma", koji moe imati karakter honorata, ili nastaje monokratska" vladavina u kojoj se svi funkcioneri potinjavaju jednom jedinstvenom vrhu. Povlaena, nadmona grupa ljudi koji pripadaju takvoj strukturi vlasti, izdvaja se od mase zahvaljujui prednosti malog broja", koji omoguava vladajuoj manjini bre sporazumevanje i mogunost racionalnog regulisanja drutvenog delanja" u cilju odranja svog poloaja i moi. Prednost malog broja" vana je za uvanje slubene tajne", koja je glavni instrument za jaanje postojee vlasti. Svaka vlast, ustanovljena kao trajna vlast", u nekoj kljunoj taki je tajna vlast", kae Veber. Sa sociolokog aspekta, struktura vlasti se moe pratiti u polarizaciji moi. Drutvo se, pri trajnoj" vla sti, koja je zainteresovana za svoje trajanje, sastoji od pasivnih masa, od izvesnog kruga ljudi koji su navikli da sluaju zapovesti i uvek su na raspolaganju nosiocima vlasti i lino su zainteresovani za njen opstanak, i na kraju, od jednog ili vise gospodara" u ulozi voe ija se naredbodavna mo vri. U sociolokom smislu struktura vlasti se sastoji u odnosima gospodara" i njegovog poslunog aparata" i, na kraju od njihovog
288
odnosa prema podanicima". Drutvo se deli na soci jalno privilegovane grupe i socijalno degradirane ili diskriminisane. Svaka privilegovana grupa iri iluziju i mit o svojoj zasluenoj privilegovanosti, a degradirane uverava da su sami krivi za svoj socijalni poloaj. U sociologiji vlasti Veber se detaljno bavi opisima i sociolokim delovanjima svih tipova vlasti. Patrijarhalna struktura vlasti je, uz birokratsku, socioloki najznaajnija i ispoljava se u veoma brojnim modalitetima tokom istorije. Nju karakterie strogo lino potovanje. Prvobitni oblici strukture ovog tipa vlasti nalaze se u autoritetu stareine porodice u kunoj zajednici. Potovanje tradicije i potovanje koje se ukazuje linosti gospodara, dva su bitna elementa autoriteta. Ekstremni sluaj patrijarhalne vlasti je patrimonijalna drava u kojoj monarh organizuje svoju politiku mo. Ova politika tvorevina ne zna za pojam kompetencije, ni za organe vlasti. Slubeni i privatni poslovi, kao i privatne i dravne finansije, nisu striktno odvojeni. Veber podrobno analizira ove oblike vlasti u evropskoj, egipatskoj, kineskoj, vizantijskoj, turskoj istoriji, traei zajednike socioloke crte u razliitim formama ovog tipa vladavine. Harizmatska struktura vlasti, za razliku od drugih, ne poznaje nikakvu regulaciju postupaka vlasti - kod postavljanja, smenjivanja, napredovanja u karijeri - ne zna za obrazovne uslove nosioca harizme, za njegovu platu i plate njegovih pomonika", za apelacionu instancu. U strukturi harizmatske vlasti nema ni stalekih ili
289
birokratskih institucija koje bi bile nezavisne od isto line harizme. Harizma zna samo za svoju unutranju" odreenost i svoje sopstvene granice. Nosilac harizme uzima zadatak koji mu je odreen, i na osnovu svoje misije zahteva da mu se drugi pokoravaju i da ga slede." Birokratska struktura vlasti nije hronoloki izdanak modernog doba. Birokratiju sreemo u najranijim velikim dravnim tvorevinama Istoka, Egipta, Rima i kasnijih drava. Vebera zanima struktura delanja i socioloki karakter ovog tipa vladavine, zajednike crte u svim njenim modalitetima. Funkcionisanje birokratske vlasti zasnovano je na sledeim principima: princip strogo odreenih kompetencija razliitih organa vlasti; princip hijerarhije u slubi i po pravilu napredujui kroz sve instance; princip vodenja poslova putem pisanih dokumenata; princip srunosti na temelju strune obuke; princip potinjenosti optim aktima i propisima. Za inovnika, sluba je poziv. On nema ni privilegije, ni rentu, niti bilo kakav drugi prihod. Sluba je dunost, obaveza koja podrazumeva lojalnost u zamenu za obezbeenu egzistenciju. On moe pretendovati na izvesno staleko potovanje" u drutvu i ima ga u odnosu na potinjene. Sa druge strane, njega uvek imenuje neka instanca od koje on crpe legitimnost. Hendikep da nije biran i da nema iri legitimitet, on nadoknauje trajnou svog poloaja. Sa razvojem novane privrede, inovnici imaju redovnu novanu naknadu, to ih ini drutveno i materijalno sigurnim. Saimajui prednosti birokratije nad drugim oblicima vlasti, Veber kae: isto tehnika. nadmo birokra-
290
tije nad svakom drugom formoni organizacije, bila je odvajkada presudan razlog za njeno prodiranje. Potpuno razvijen birokratski aparat odnosi se prema drugim formama organizacije isto kao to se maina odnosi prema nemehanikim nainima proizvodnje dobara". Brojne su osobine birokratije koje joj daju prednost: brzina, preciznost, strunost, poznavanje propisa, kontinuitet, diskrecija, informisanost, posedovanje slubene tajne, stroga hijerarhija i podela nadlenosti, uteda u trokovima i druge. Kao i u mnogim drugim Veberovim analizama, re je o idealtipskom" pojmu. On na vise mesta podsea na odsustvo istih" tipova vlasti i govori o mnogim prelaznim" i, po pravilu, meovitim empirijskim modalitetima. Idealni tipovi su konstruisani da bi analiza bila jasnija i istija. Veber je veliku panju posvetio i sociologiji drave", koja se, pored komparativnih istorijskih istraivanja, usredsreduje na socioloku analizu moderne racionalne drave. On konstatuje da drava u torn smislu postoji samo na Zapadu". Ona je pogodovala razvoju kapitalizma i graanskog stalea, zatvorenog u nacionalnoj ekonomiji. Zatvorena nacionalna drava" je model koji je spojio ekonomske i politike interese mlade buroazije sa racionalnom organizacijom. Racionalnu dravu Veber definie kao institucionalnu suverenu grupu sa monopolom legitimnog nasilja". Bez nasilja, drava bi kao drutvena tvorevina bila anarhija, ali nasilje mora biti legitimno,
29
pravno regulisano i monopolsko. Drava mora jedina imati pravo na nasilje u ime zakona, ona ne sme da ima bilo kakvu konkurenciju za sprovoenje prinude radi potovanja zakona. Meutim, to ne znai da je primena nasilja jedino sredstvo kojim drava raspolae, ona samo jedina ima legitimno pravo na fiziko nasilje" i prinudu na potovanje zakona. U spisu Politika kao poziv Veber je izloio osnovne elemente svoje sociologije politike". On pod politikom podrazumeva upravljanje ili uticaj na upravljanje politikim savezom koji nazivamo dravom". Politika je nastojanje da se sudeluje u vlasti ili utie na njenu raspodelu". Svako ko se bavi politikom tei vlasti, bilo radi nje same, kao oznake m o d i prestia, bilo radi drugih sopstvenih ciljeva u ijem ostvarenju mu ona moe koristiti. Dravu kroz celu istoriju karakterie odnos vladanja oveka nad ovekom", pomou nasilja koje je izgledalo legitimno. Koristed protestantski pojam poziva", Veber socioloki analizira motivacije za politiko delanje. Postoje dva naina bavljenja politikom. Ili se ivi za politiku, ili od politike". Onaj ko ivi za politiku" stvara od nje cilj svoga ivota", to ne znai da neko ko ivi za neto ne sme imati i koristi i zadovoljstva od toga, iako bi on i bez te koristi iveo za to, jer je finansijski nezavisan. Ako je profesionalni politiar, partijski funkcioner, on je obavezno zavisan od nekog politikog saveza ili parti je. Ako bi se politiari iskljuivo regrutovali od finansij ski nezavisnih ljudi, rezultat bi bila plutokratija. Nestaju
292
vremena kada je politika mogla biti uzgredna delatnost nezavisnih profesija i bogataa. Birokratizovanje politikih partija, po ugledu na preduzea, sa sposobnim bosom", odnosno voom, otvara i druge dileme. Politika jepraktino delanje sa odreenim cilj em i raspoloivim sredstvima. Postavlja se pitanje: ta je etina politika? Apsolutna etika sa svojim vrednostima i normama ne postavlja pitanje o posledicama". Politiko etiko delanje je pod uticajem dvaju principa. Ono moe biti rukovoeno etikom uverenja ili etikom odgovornosti, to ne znai da uverenja potpuno iskljuuju odgovornost i obrnuto. Problem opravdanja sredstava ciljem", nespojiv je sa etikom uverenja koja ne bi mogla da opravdava nemoralno" delanje, bez obzira na svetost" i pravednost" cilja. Iracionalnost i nemoralnost sveta podstie pobornike etike uverenja da aktivno revolucionarno" deluju, potiskujui odgovornost za posledice. Onaj ko eli da se bavi politikom, i narodto onaj ko eli da mu ona postane poziv, mora da bude svestan svih etikih paradoksa i odgovornosti za ono to on sam moe da postane pod njihovim pritiskom, on sklapa prijateljstvo sa avoljim silama koje vrebaju u svakom nasilnom postupku", opominje Veber. Dva njegova eseja: Nauka kao poziv i Politika kao poziv, nastala kao njegova javna predavanja, otkrivaju Veberovu intimnu vokaciju, naunu i politiku. U Nauci kao pozivu on brani autonomiju nauke i univerzitet od politike - u ime istine kao vrhunske vrednosti, a u Politici kao pozivu, doputa nihilistiku poziciju relativizacije
vrednosti. Veberovi Politiki spisi, sakupljeni i objavljeni posthumno, svedoe o njegovom angamanu u raspravama o politikim zbivanjima u Nemakoj i Evropi u toku ratnih i revolucionarnih zbivanja na kraju Prvog svetskog rata i odmah nakon njega. Pored naunog, pojavljivao se i njegov politiki etos. U modernim racionalnim dravama jaala je sve vi se uloga parlamenta, a u politikom ivotu parlamentarizma - uloga politikih partija. Graani-dravljani udruuju se u politike organizacije sa ciljem da pridobiju glasove biraa i pomou veine u parlamentu obrazuju vladu i time osvoje politiku mo, preko posedovanja najvanijih politikih poloaja. Principi na osnovu kojih se ljudi udruuju u partije mogu biti razliiti, kao i lini motivi. Veber, po svom analitikom maniru, izdvaja iste" tipove i svrstava ih u dve grupe: organizacije sa patronatom nad slubama i ideoloke partije. Prvi tip je karakteristian za amerike partije iji je cilj samo da tokom izbora dovedu svoje vostvo na vlast, oekujui, kao pristalice promociju do odreenih poloaja. Bez vrstog ideolokog uverenja i medusobnog razlikovanja, partije konkuriu jedna drugoj borei se u kampanjama iskljuivo za glasove biraa. Partijske borbe nisu motivisane idejnim ciljevima, ve pre svega borbom za patronat nad slubama". Ideoloke partije se organizuju na osnovu srodnih uverenja, politikih ideala, programaskih ciljeva i drutvenih projekata. One esto nastaju iz drutvenih pokre ta slinog idejnog karaktera i prerastanjem u birokratizo-
294
vanu organizaciju radi vee efikasnosti, postaju hijerarhijski organivane politike partije. Jaanje birokratije u politikim partijama slina je njenom jaanju u dravnoj upravi i privredi. Da bi dole na vlast, partije moraju da osvoje dovoljan broj glasova na izborima. Njihova snaga meri s brojem poslanika u parlamentu. Predizborne kampanje su efikasne ako partijski kandidati pobeuju. Za efikasnost potreban je partijski aparat" ili partijska birokratija. U veini partija bira se rukovodstvo na odeeno vreme. Ali i ovde deluje Monteskijeovo pravilo da vlast nastoji da se suava, i time postaje efikasnija". Partije se strukturiraju na aktivno rukovodstvo i pasivno lanstvo, naroito u periodima izmedu izbora. Veber deli miljenje svog uenika" Roberta Mihelsa da u partijama deluje gvozdeni zakon oligarhije". Partije postaju liderske", birokratski ili oligarhijski ureene. Veber paralelno analizira parlamentarizam i demokratizaciju drutva i zakljuuje da te dve pojave nisu nuno u vezi. Clan parlamenta, kao predstavnik graana, sve je udaljeniji od mesta gde se donose odluke: od vlade i rukovodstva partije, koji nastoje da ga dresiraju za glasanje". Politika, po Veberovom miljenju sve vise postaje borba", a sve manje racionalna debata za pripremanje odluka. Demagogija zamenjuje argumentovanu debatu. Demokratizacija i demagogija esto idu zajedno. Veber to objanjava injenicom da ,,mase"vie ne mogu da se tretiraju kao pasivni objekti, ve kao aktivni glasai. Voe, ak i monarsi, kreu putem demagogije. Radi svog
295
prestia oni se koriste govorima, telegramima, svakovrsnim sredstvima za sticanje naklonosti javnosti". ,,Masovna demokratizacija" nosi velike opasnosti, smatra Veber, pre svega zbog efekata demagogije. Analizirajui evropsko iskustvo bliske prolosti i nasluujui opasno sti u bliskoj budunosti, Veber ukazuje kako se politika mo stie skraenim postupkom sredstvima masovne demagogije". Odigrava se, u ime demokratije, istorijski obrt vraanja na cezarizam, masovno izvikivanje" voe, umesto glasanja - aklamacija. U postupcima Napoleona I i Napoleona III ogledao se ovaj istorijski obrt", a stil vladanja oznaavao je plebiscit, forma koja nije ni glasanje ni izbor, ve samo izraavanje vere u vou". Fascinantno je kako je Veber naslutio opasnost od po jave plebiscitarnog cezarizma" koji se manifestovao u totalitarnim reimima 20. veka. Sociologija Maksa Vebera deluje esto nesistematino, ponekad protivureno, preobimno u detaljima, pa ipak i nedoreeno i nedovreno. Ljubiteljima sociolokih sistema" i klasifikacija sociolokih kola miljenja", ove osobine Veberove sociologije deluju kao znaajne mane. Meutim, neprekidni interes za Veberovo delo svedoi da nisu u pravu. Sve naune oblasti kojih se dotakao dobile su novo osvetljenje" i podsticaj za dalja istraivanja.
296
Ernst Trel Ernst Trel je bio prijatelj, saradnik i kolega Maksa Vebera, profesor sociologije religije i filozofije u Hajdelbergu i Berlinu. Prvobitna Trelova interesovanja bila su usmerena ka filozofiji. Rezultat je bilo njegovo filozofsko delo: Istorizam i njegovi problemi (Der Historismus und seine Probleme"), u duhu Diltajevih istraivanja, koje je privuklo veliku panju. Meutim, dolazak Maksa Vebera u Hajdelberg bitno je uticao da Trelova osnovna nauna preokupacija postanu istraivanja u oblasti religije. Glavna dela Ernsta Trela odnosila su se na sociologiju religije: Ogledi iz istorije duha i sociologije religije (Aufsatze zur Geistesgeschichte und Religionssoziologie"), Filozofija religije i etike (Religionsphilosophie und Ethik"); Znaaj protestantizma za nastanak modernog sveta (Bedeutung des Protestantismus fur die Entstehung der modernen Welt"), Socijalno ucenje hrianskih crkava i grupa (Die soziallehren der christlichen Kirchen und Gruppen"). U susretu sa religioznim fenomenom, sociologija re ligije trebalo je da otkriva njegovu ulogu na drutveno delanje i drutvene procese. To je bilo pravo istraivako polje da se ispitaju autohtonosti religioznog, odnosno duhovnog faktora, u odnosu na drutvo. Drugim redma, trebalo je ispitati koliko religijska uverenja i verske organizacije uslovljavaju ili samo utiu na drutvena ponaanja i organizacije. Trel je prikupio ogroman istorijski materijal i nastojao da ga sistematizuje i izvede deterministike zaljuke. On se u delu: Socijalno uenje
hrianskih crkava i grupa fokusirao na problem porekla, irenja, promena i stagnacije hrianske religije. Vrlo kompleksni uzajamni odnosi religioznih i drutvenih ideala, odnosi crkvene i drutvene organizacije, imaju istorijsku dinamiku. Trel je nastojao da otkrije, na pri mer, koliko je hrianstvo uticalo na razvoj drutva u srednjem veku svojom socijalnom filozofijom i obratno, koliko je srednjovekovno drutvo oblikovalo ivot crkve i njenu filozofiju. Istorijski gledano, prvobitno hriansrvo je nastalo preteno religioznim odgovorom" masa na velike drutvene krize svoga vremena. U nemogunosti da ree nevolje i patnje svoga ivota u realnom svetu, oni su reenje prebacili u imaginarni, religijski svet budunosti, gde e svi biti pred Bogom jednaki i nagraeni po pravdi. U toj prvobitnoj formi religijskog pokreta hrianstvo nije bilo opasno po svetovni poredak, niti je uticalo na njega. Ali kako je hrianstvo u svojoj etici imalo protivurene intencije, dolo je do unutranjeg rascepa etikih usmerenja. Na jednoj strani stajala je etika bratstva i ljubavi prema blinjem, religiozni asketizam i okrenutost Bogu, a na drugoj strani lini primer", po ugledu na Isusa Hrista, kao stalni izazov svetovnom poretku. Dravnim priznanjem hrianstva ova pukotina postajala je sve vea, kako je crkva, kao dravna" verska or ganizacija, sve vise ulazila u svetovni poredak. Na kraju je dolo do stvaranja dva tipa" (u sociolokom smislu) religioznih grupa koje se sve vise meusobno udaljavaju, naruavajui jedinstvo verske organizacije. Na jednoj strani bila je crkva kao nosilac kontinuiteta i verskog
298
jedinstva unutar drutvenog poretka i, na drugoj, sekte kao samostalne i najee neprilagodene" drutvenom, svetovnom poretku, religijske grupe nastale u sociolokom procesu samorazvitka. Trel ovako opisuje razliku izmeu crkve i sekte: Crkva predstavlja predominantno konzervativni tip organizacije, koji u izvesnoj meri prihvata svetovni po redak i dominira masama; ona je principijelno univerzalna, jer eli da obuhvati itav ivot oveanstva. Sek te su, sa druge strane, relativno male grupe; one tee linom unutranjem savrenstvu i neposrednoj linoj drutvenosti meu lanovima. One se odriu svetske dominacije". Stav sekti prema drutvu i dravi moe biti razliit: od ranodunosti i tolerancije do neprijateljstva. Njihov drutveni status je razliit, kao i socijalno poreklo. Razvijena crkva se koristi dravom i vladajuim klasama i delimino se integrie u njih, postajui sastavni deo" postojeeg drutvenog poretka. Na taj nain crkva istovremeno stabilizuje i uslovljava drutveni poredak. Sekte su na drugoj strani povezane sa niim klasama, odakle se preteno i regrutuju, mada im se ponekad pridruuju i protivnici i kritiari postojeeg poretka. Za razliku od crkve koja deluje odozgo" prema masama do le, sekte svoje delovanje i kritiku usmeravaju odozdo" prema vrhovima. Kao i mnogi socijalni pojmovi i sekta" je evoluirala u znaenjima. U poetku se sekta odnosila na odstupanja od apologetskih stavova" od strane pojedinih teologa polemiara. One su smatrane perifernim i inferiornim
299
izdancima u odnosu na tumaenja crkve. U modernim dravama, velike crkve" nazivaju sektama" sve one verske zajednice koje im ugraavaju monopolski karakter i uticaj u religijskim pitanjima. U istorijskom socijalnom polju crkve su se razvijale, i u drutvenom i u materijalnom pogledu, primenom kompromisa i prihvatanja svetovnog poretka u zamenu za duhovnu vlast". Sekte su male grupe religioznih ljudi bez drurvene moi. Sekta odbija kompromis sa svetom", odbacuje crkvenu hijerarhiju, nastoji da bude slobodna i od svete" i od svetovne", laike vlasti. Sekte biraju izmeu dva pristupa svetu: ili odlaze u asketizam zaboravljajui na realni svet, ili se bore protiv postojeeg. Trel sutinu crkve vidi u njenom institucionalnom karakteru. Krtenjem u detinjstvu pojedinac, uglavnom roditeljskom odlukom, ulazi pod okrilje crkve i podvrgava se njenom uticaju. Svetenika hijerarhija, koja posedu je kljueve" crkvene tradicije i sakramentalne milosti", raspolae ovom riznicom milosti" sasvim slobodno. Crkva se ponaa kao objektivna organizacija udotvorne moi" i, rukovoena boanskim provienjem", uestvuje u ivotu drutva sa ambicijom da u njemu dominira. Zato je crkva u principu univerzalistika", jer je uspela da glavna struja hrianskog razvitka ide tokom koji je stvorio crkveni tip", koji tei univerzalnom i idealnom. U njemu je sadrana elja da se kontroliu ogromne ma se ljudi, da se dominira svetom i civilizacijom uopte". Ovaj tip hrianstva, koji se poziva na sv. Pavla, eleo je da osvoji svet za Hrista". Nagodio se sa svetovnim,
300
drutvenim poretkom, pristajui da ga interpretira kao sistem institucija koje je stvorio Bog, sa svim njegovim staleima, poretkom i obiajima. Cilj ovako zamiljene crkve bio je da pomou tradicije i sakramenata, koje jedino svetenstvo moe da tumai, obezbedi objektivnu socioloku taku dodira" sa drutvenim poretkom. Crkva je na taj nain dola u posed fundamentalnog religijskog oseanja ljudi, neeg od Boga datog i iskupljujueg", postala je organ boanske milosti", stekla je mod duhovnog usmerenja", pravo nadgledanja vere i progona jeretika, postala je gospodar ljudskih verovanja i oseanja. Nasuprut tome, sekta je dobrovoljna organizacija iji lanovi postupaju po svojoj slobodnoj volji. ivot sekte zavisi od stvarno linog angamana. Pojedinac se ne raa u sekti, on u nju stupa na osnovu izvesnog preobraanja". Duhovni napredak ne zavisi od dodeljivanja milosti posredstvom sakramenta", ve od linog nastojanja pojedinca da se uzdigne u veri". Zato sekte kritikuju priee. Trel smatra da duh zajednice (religijske grupe ili sekte) nije oslabljen individualizmom u njoj, ve da je naprotiv ojaan, jer svaki pojedinac dokazuje da je dostojan lanstva u grupi. Sekte i grupe su se razvijale kao svetovno hrianstvo" koje se oslanja na lina postignua u moralnom i religijskom ivotu. Kao radikalna zajednica ljubavi", religijske jednakosti i bratskog oseanja, ona gaji ravnodunost prema dravnoj vlasti i vladajuim klasama i ne ceni uredbe i zakletve, niti slubene duhovne voe" i teologe, pozivajui se na Novi zavet i prvobitnu crkvu.
Razlika izmeu crkve i sekte nije samo u drutvenom statusu, razliitom drutvenom delanju i odnosu prema svetovnoj vlasti. Razlika je fundamentalna i u od nosu na svete knjige" i crkvenu istoriju. Shvatanje i primena asketizma bitno su uticali na razliita socijalna ponaanja i usvojene vrednosti crkve i sekti. Za crkvu, asketizam je bio metod postizanja vrline" i poseban znak duboke religioznosti. On se ispoljavao u savladavanju ula" i jakim karakterom koji se ogledao u odupiranju iskuenjima. Trel ukazuje kako je crkveni asketizam povezan sa kultovima izbavljenja" pozne antike. Samoodricanje" je veliano kao primer i traena korekcija moralnog ponaanja i obinih ljudi, kao usmerenost ka kontemplaciji". Za sekte, asketizam je predstavljao samo princip izdvojenosti od sveta", koja se sastojala u razliitim formama odbijanja konvencija i zakona, kao to su: polaganje zakletve pred sudom, posedovanje svojine, vrenja funkcija vlasti; ili sluenja vojske i uestvovanja u ratu. Asketizam sekti sastoji se u suprotstavljanju nametnutim socijalnim institucijama, a ne suprotstavljanju obinom ivotu" i ulnim potrebama. Asketizam sekti ne podstie na neobina herojska dela" samortvovanja koja treba da budu iskupljenje" za nedostatak morala drugih ljudi. Odnos prema Novom zavetu bio je teoloki osnov spora crkve i sekti. Mada i crkva i sekte uzimaju No vi zavet kao svetu knjigu iz koje crpu ideale i verska oseanja, razlikuju se u tome na ta stavljaju akcenat i koja praktina postupanja zakljuuju. Pozivajui se na
302
Hristovu Besedu na gori, sekte izvlae pouke ne samo o optoj ljubavi mectu ljudima, ve i o ivotu u siromatvu i linom" obraanju bogu. Sekte stvaraju solidarne za jednice bratske ljubavi, neku vrstu komunizma ljubavi" u kojoj svako unapreuje svoju neposrednu religioznost. U takvoj zajednici svetenika sluba nije profesionalna, nju ne vre rukopoloeni" svetenici na osnovu tradicije, ve religijsku slubu mogu vriti i laici. Moralni i religijski ideali prvobitne hrianske crkve", koji vuku korene iz ranohrianskog komunizma" i odbacivanja sjaja materijalnog bogastva, opstajali su kroz itavu istoriju hrianstva ne samo u sektama, ve i u manastirima i monakim redovima. U spisu Protestantizam i progres Trel se bavi istim problemom kojim se bavio i Maks Veber, uticajem protestantizma kao religije i kapitalizma kao ekonomskog poretka. Trel se pita: ta sve savremena civilizacija i moderni duh duguju protestantizmu"? Njegov odgovor je uzdraniji od Veberovog. On smatra da je teko pretpostaviti da je protestantizam neposredno uticao na tok savremene civilizacije. Trel podsea daje u poetku pro testantizam ak ojaavao ideale crkvene civilizacije na suprot oivljavanja svetovne kulture" i njene recepcije u srednjem veku. Protesti nieg svetenstva i seljakih masa, ozlojeenih papskom korumptivnom vlau, noeni su eljom za povratak izvornoj crkvenoj srednjovekovnoj kulturi. Neprihvatanje luteranske reformacije od strane renesansnih humanista delimino je imalo razlog
u toj kulturnoj regresiji" na stroge crkvene kanone, naroito u umetnosti. Uticaj protestantizma na savremeni ekonomski ivot nije direktan i jednoznaan, i Trel nastoji da taj uticaj svede na realni znaaj. On izbegava stroge deterministike zakljuke i zato izbegava odgovor na Veberovo pitanje: ,,da li je protestantizam stvorio kapitalizam". Pre svega, protestantizam nije jedinstven, niti vremenski nepromenljiv, a pored toga postoji i mnotvo neposrednih i posrednih uticaja na socijalni i ekonom ski razvitak, pa je teko izmeriti uticaj svakog posebnog faktora. Trelovo pitanje je: moe li se u ekonomskoj etici protestantizma, posebno u kalvinizmu, nai ona vrsta strogog, ovozemaljskog asketizma koji indirektno podstie vrednou kao surovo racionalno ekonomsko delanje tipino za moderni kapitalizam". Trel naelno prihvata Veberovu tezu da je kalvinizam imao znatan uticaj u ranom stadijumu kapitalizma, ali da ne treba prenebrei ni ekonomsku i politiku uslovljenost kalvinizma. Pored toga veoma je vano, smatra Trel, ne poistovetiti Kalvina i kalvinizam. Veber je isticao da su verski pokreti u poetku bili znaajni za ekonomske sisteme i razvoj privrede, ali nije na isti nain analizirao i obrnuto, koliko su privredne prilike i ekonomski sistemi modifikovali same verske pokrete, koliko su verski po kreti uvrivali odredene ekonomske sisteme i koliko su odreeni ekonomski sistemi integrisali u drutveno ekonomski poredak ove pokrete. Ove nijansirane razlike u Veberovoj i Trelovoj so ciologiji oko stepena uticaja protestantske etike na kapi-
304
talizam, delimino proizilaze iz metodolokog pristupa. Veber je analitiki pristupao istraivanju pojava, koristei model idealnih tipova" koji su mu dozvoljavali visok stupanj apstrakcije. Trel je pojavama prilazio sa istoriarskom akribijom, ne odstranjujud posebnosti. Trel je akcenat stavljao na istorijska pitanja, Veber na sodoloka.
Adolf fon H a r n a k Znaajan doprinos sociologiji religije i posebno isto riji i sociologiji hrianstva dao je i Adolf fon Harnak, nemaki istoriar, savremenik MaksaVebera i Ernsta Trela. Njegova dela tiu se preteno istorije hrianstva, kritikog preispitivanja izvora crkvene dogmatike. Za so ciologiju su posebno znaajni njegovi radovi u kojima analizira ulogu monakih redova i ivot manastira. Znaajno je i njegovo delo o istonom i zapadnom hrianstvu. Harnak je takoe uoio da su iz Novog zaveta mogua dva zakljuka o tome kako najbolje sluiti bogu". Jedan je slaved ga i iriti njegovu istinu i zakone" na sve ljude, putem crkvene organizacije i njene drutvene mod, i drugi, svojim primerom nametati stil ivota koji je najblii hrianskom idealu i ivotu samog Isusa Hrista. Prvi je vodio ka hijerarhizovanoj organizaciji subordinacije, ka instituciji crkve sa profesionalizovanim klerom, na elu sa vrhovnim poglavarom. Drugi je vodio ka organizovanju manastirskih zajednica i samostalnim organizovanjem i izborom stila ivota.
Harnak smatra da je do znaajne obnove monasticizma dolo u desetom veku kao odgovor na vulgarnu" svetovnost crkve i klera. Sa osnivanjem manastira Klini u Parizu, zapoela je crkvena reforma i umnoavanje monakih redova i manastira, pa je nastao pritisak da se ivot celokupnog svetenstva prilagodi manastirskim propisima". Manastiri su nastojali da se nametnu kao uzor jedinog hrianskog ivota za sve vernike", nametali su disciplinu svetenicima, uvrstili celibat, smanjili rasko. Crkva je brzo otklonila opasnost i postigla politiku dominaciju nad svetom. Meutim, u trinaestom veku se pojavio kaluer Franjo Asiki koji je obnovom pobonosti, obnovljenim idealom apostolskog ivota, afirmacijom siromatva, uzburkao hrianski svet. Pored franjevakog reda", poja vio se i drugi prosjaki red - dominikanaci". Razvijajui kontenplativnost, ovi redovi su okupili najznaajnije hrianske mislioce i teologe: Tomu Akvinskog, Bonaveturu, Alberta Velikog. Umetnost i nauka oslobodile su se starog oklopa, nikli su univerziteti" i oivele rasprave u manastirima. Ne mogavi da se suprotstavi monasticizmu, crkve na hijerarhija ga je prisvojila i upotrebila za borbu pro tiv jeretika". Zatim je proglasila uenje Franje Asikog o siromatvu Hrista i apostola" za jeres. Harnak je dao iscrpnu socioloku i istorijsku grau o herojskoj borbi pripadnika prosjakih redova" koji su svoje vatrene besede o idealu siromatva zapeatili na lomaama". Cr kva je izala kao politiki pobednik, odbranivi svoj stil ivota, duhovnu i svetovnu mo. Pokuaj da se crkva
306
vrati svojim korenima jo jednom je propao. Harnak pokazuje kako je papstvo za svoju korumpiranost nalazilo alibi u borbi protiv drave i u toj borbi pridobijalo narodne crkve" na svoju stranu. Ono to je trebalo da prosjake redove" uzdigne nad svetom - njihovo siromatvo - pokazalo se samo kao povod za specifinu sekularizaciju onima koji siromatvo vise nisu shvatali ozbiljno. Franjevci su videli da su dovedeni do toga da raunaju samo sa prostotom, predrasudama i lenjou masa, pa su i oni postali prosti, lenji i puni predrasuda kao te mase", zakljuuje Harnak. Drutveni ivot u srednjem veku znaajno se prelamao i kroz odnose, borbe i kretanja u samoj crkvi. Kad se pojavila slika mudrog i pobonog oveka", koji je van svetske vreve udubljen u nebeska pitanja", kome nita nije potrebno jer je duhovno bogat", spisi Platona i Cicerona poeli su da krue manastirima. Nova srednjovekovna kultura bila je blagonaklona prema takvom liku i njegovoj drutvenoj ulozi. Siromani su, primeuje Harnak, i pre pojave Franje Asikog teili da osiguraju svoje spasenje udruivanjem raznih vrsta pobonih ljudi koje je crkva povremeno koristila, ali oni su ostali opasnost za nju. Ignacio Lojola, da bi to zaustavio, osnovao je jezuitski red, iji je cilj bio svetska vladavina crkve". Koristei sva sredstva: religijski entuzijazam, kulturu, varvarstvo, sjaj i bedu, diplomatiju i tuu prostodunost, jezuiti su gradili svet crkvene dominacije. Monasticizam je suzbijen i degradiran. Crkva je postala specifino i konano sekularizovana", ona je svetu mogla da pokae
307
svoju mo i bogatstvo, kojim e se suprotstavljati kulturi renesanse i reformacije. U raspravi O istonom i zapadnom hrianstvu, Harnak je dao nekoliko sociolokih opservacija koje su znaajne za sociologiju religije. Istona (grka) crkva uspela je da se stopi" sa narodima koje je sebi privukla, tako da su religija i crkva postali narodni paladiji", crkve i narodi postali su nerazdvojni, kroz vekove su imali zajedniki oblikovan identitet. Zapadna (rimska) crkva je ostala nadnacionalna i svoj identitet ne povezuje sa bilo kojim narodom. Istona crkva je vezana za tradiciju i potdnjena joj je. Ona istie: Istrajali smo u uenju apostola". Rimska crkva je pokazala evoluciju i vise sinkretizma, spajajui tri elementa: katoliki, latinski (ideju Svetog rimskog carstva) i avgustinovski duh i pobonost. Istona crkva insistira na ortodoksiji, jedinoj pravoj veri. Zapadna crkva insistira na religijskoj i moralnoj autonomiji. Istona crkva insistira na strogom pridravanju crkvenim ritualima pri bogosluenjima" i na utrb religiozne duhovnosti namee kult, na primer - Hrista kao bogooveka". Rimska crkva je ritualno fleksibilnija i prijemivija za uticaje iz svetovnog ivota. Za nju je vrenje vladarske moi isto toliko bitno koliko i propovedanje jevaelja", primeuje Harnak. Harnakovi istorijski radovi bila su prava dopuna Veberovih i Trelovih istraivanja, donosei jednu iru istorijsku mapu kretanja masa noenih religioznim zanosom i njihovog sudaranja i medusobnog uticaja sa dravnom i crkvenom silom.
308
Srednjovekovno politiko drutvo, sve ideologije razliitih drutvenih grupa, oblailo je u religiozno ruho. Socioloko tumaenje drutvenog delanja i drutvenih procesa zato zahteva i neophodnu dozu hermeneutikog napora da bi se ispravno razumelo. U nemakoj drutvenoj misli, na razmei 19. i 20. veka pojavio se veliki broj izvanrednih pisaca koje nije lako razvrstati u naune discipline. Status socio logije kao sasvim izdvojene drutvene nauke teko se probijao na univerzitete. O tome svedoe velika imena socijalne misli: Zimel, Tenies, Veber, Trel. Filozofski pristup, istorijska akribija, pravna sistematika, ekonomska analiza, primenjena statistika, sve se to nalazilo u sociolokim sistemima. Ludvig tajn Savremenik plejade pomenutih drutvenih naunika, tajn je imao i dodatne prednosti, veoma veliku aktivnost u javnom ivotu i univerzitetsku internacionalnu pokretljivost. Bio je i diplomatski posrednik izmeu engleske i nemake vlade, politiki analitiar u velikim listovima i predava na mnogim evropskim i amerikim univerzitetima. tajnovo prvo znaajno delo nosilo je naslov: Socijalno pitanje u svetlosti filozofije (Die soziale frage im Lichte der Philosophic") i sadravalo je njego va predavanja o socijalnoj filozofiji i njenoj istoriji. Svo je suprotstavljanje organicizmu i njegovim metodama u sociologiji tajn je izloio u spisu Sutina i zadatak
sociologije (Wesen und Aufgabe der Soziologie"). U sistematskoj formi, tajn je izloio svoje socioloke ideje u Uvodu u sociologiju. tajn definie sociologiju kao ujedinjavajuu i uoptavajuu filozofiju drutvenih nauka". U jednom kasnijem spisu tajn sociologiju definie kao socijalnu filozofiju, kao jedan deo celokupne filozofije, u kojem se sistematizuje i najpotpunije formulie jedinstvo formi odnosa meu ljudima koje istrauju posebne specijalizovane nauke". Prouavanje istorije drutvenih institucija prvi je zadatak sociologije. Sa njim uporedo, sociologija mora da prati nastanak i razvoj drutvenih teorija i na kraju da formulie vrednosti na kojima bi trebalo da se zasniva izgradnja budunosti. tajn je moda vise od drugih nemakih sociologa usvojio univerzalne principe evolucije i primenjivao ih u sociolokoj sistematizaciji. Pod uticajem Konta, Spensera i Morgana, tajn je nastojao da stvori socioloki sistem koji bi objasnio drutvenu i kulturnu evoluciju. U delima: Poeci ljudske kulture i Evolucija i optimizam (ko ja polemiu sa penglerovim, tada popularnim, delom Propast Zapada), tajn je primenio svoj evolucionistiki pristup. Uz evolucionizam, on je istakao kao principe soci jalne filozofije i sociologije - kauzalitet, koji se moe otkriti u promenama u drutvenim institucijama kada nastanu velike promene u ekonomskoj sferi, zatim teleoloki princip u drutvu koji otkrivamo u promenama koje se odigravaju u pravu, u zakonodavstvu, u stvaranju institucija kojima drutvo hoe da ostvari svoje ideale, kao i princip kontinuiteta koji se ostvaruje u povezanosti
razvojnih stupnjeva drusrva. Neuspeh svakog preskakanja" u evolucionom razvoju svedoi o delovanju principa kontinuiteta. Poput Ferdinanda Teniesa, tajn razlikuje zajednicu i drutvo. Zajednica je rezultat nagonskih tenji oveka ka drutvenosti". Porodica i horda su primarni oblici zajednice. Veze medu pojedincima postoje na osnovu krvnog srodstva, seksualnog nagona ili drugih oblika bliskosti. Nerazvijene ekonomske i duhovne bliskosti i veze u ivotu zajednice pripremaju pojavu drusrva. Drutvo je napredniji oblik udruivanja, koji ukljuuje svesne kooperativne delatnosti". Ali drutvo nastaje iz udruene grupe tek kada kao organizacija ima svoj cilj". Stajn je demonstrirao svoj evolucioni princip istraujui evoluciju pojedinih drutvenih institucija: porodice, drusrva, drave, prava, svojine, religije, jezika. Njegova definicija drusrva je veoma uoptena i neodreena, tvrdnja da je to najosnovnija organizacija ljudskog roda" ne govori mnogo. Sa jedne strane on tvrdi da drutvo prethodi dravi, ali da je drava institucija koja omoguuje drutveno delovanje u pravom smislu. Dravu, pak, tajn esto svodi na upravni aparat. Polazei od vajcarskog iskustva u odnosima drave i nacije, on prednost daje dravi, koju esto identifikuje sa vlau. Kada izlae evoluciju i razvojne tipove vlasti, tajn ih vezuje za sledei razvoj autoriteta: od roditeljskog, boanskog, svetenikog, kraljevskog, dravno-vojnog, pravnog, struno-kolskog. To su istovremeno tipovi drutvene vlasti", novi pojam koji oteava razlikovanje drusrva, drave i vlasti.
Raspravljajui o odnosu vlasti i slobode, tajn se udaljava od liberalistike teze o dravi kao represivnoj organizaciji koja ograniava slobodu. tajn, obrnuto od Humbolta i Spensera, upravo u dravi vidi garanta individualne slobode gradanina. Vlast je bila ona sila", kae tajn, koja je organizovala oveka i prilagodila ga za drutvo". Civilizacija ne bi bila mogua bez ustanovljenih naela vlasti u drutvu. Drava, zakoni, vlast su tu da zatite pojedinca i njegova prava. On kae da ekonomski slabi" moraju dobiti pravnu zatitu" da bi ostvarili politiku ravnopravnost u drutvu. tajn je branio demokratiju od Le Bonovog potcenjivanja masa i osporovanja gomili" da razumno prosuuje. tajn se zalagao za socijalizaciju zakona", odnosno za vee uee drave u regulisanju privrednih tokova i raspolaganja prirodnim resursima. Ovakvo njegovo shvatanje ,,podrutvljenih zakona" nije ga odvelo u antiliberalizam. On je samo verovao u to da drutvo treba da bude pravedno, da su opti, drutveni interesi primarni. On nije svodio liberalizam na individualizam. Usvajao je Bentamovu formulu opteg dobra" (najvee dobro za najvei broj ljudi") i esto je citirao u svojim spisima. Ludvig tajn je u sociologiji ostavio trag pre svega kao plodan istoriar socijalne misli, sistematiar drutvenih ideja i ..propagandist" socijalnih ideja. Kao istaknuti profesor mnogih univerziteta i cenjeni javni radnik, u tekim vremenima pripremanja i voenja evropskih ratova, on je propagirao ideju meunarodnog sporazumevanja i vrstog saveza evropskih drava".
12
U Nemakoj posle Prvog svetskog rata pojavio se znatan broj socijalnih mislilaca: Verner Zombart, Hans Frajer, Herman malenbah, Franc Openhajmer, Gustav Racenhofer, Otmar Span, Oto fon Girke, Karl mit, Alfred Veber i drugi. Intelektualna klima i burni politiki dogaaji bili su pravi izazov za nemaku drutvenu misao i razliito shvatanje sociologije u korpusu drutvenih nauka. U 19. veku pojavio se u Americi veliki broj socijal nih i sociolokih pisaca koji se mogu smatrati pionirima" amerike sociologije. Pored L. H. Morgana, o kome je ve bilo red, tu spadaju i Lester Frenk Vord, Viljem Graham Samner, Albion Vudberi Smol i Franklin Henri Gidigs. L. F. Vord Vord je prvi meu amerikim sociolozima koji je nastojao da sistematizuje predmet sociologije i njene probleme. Spenserov uticaj na ranu sociologiju bio je jo uvek snaan, kako na njen sadraj, tako i na formu prenaglaene sistematizacije. Vordovo glavno delo: Dinamika sociologija (Dynamic Sociology") to najbolje demonstrira. Ni u Americi sociologija nije odmah prihvaena na univerzitetima, niti su prvi sociolozi bili profesionalni" i uski socioloki strunjaci. Medu njima je bilo teologa, pravnika, ekonomista, etnologa. Vord je bio botaniar, i jo ue, strunjak u oblasti botanike paleontologije. Mnoge bioloke i botanike termine: si-
nergija, stvaralaka sinteza, socijalni telezis, Vord je uveo u socioloki renik. Predmet sociologije za Vorda su ljudska dostignua. Nije vano ta ljudi jesu, ve ono to rade. Nije u pitanju struktura, ve funkcija". Vord naputa dotadanju preokupaciju sociologije istraivanjem drutvene strukture. Sociologija je po Vordu morala da postane mnogo delotvornija i praktinija nauka. To nije znailo naputanje njenih teorijskih ambicija. Vord miri ta dva cilja sociologije podelivi je na istu, odnosno teorijsku sociologiju koja utvruje osnovna naela sociologije kao nauke i na primenjenu, odnosno praktinu sociologiju, koja treba da istrauje mogunosti gde sociologija moe da doprinese poboljanju drutva, istraivanjem vetakih sredstava za ubrzanje, inae spontanih, procesa. Sluei se botanikim terminima, Vord razlikuje dve oblasti sociologije i dva predmeta istraivanja. Genezis" istrauje poreklo i spontani razvoj" drutvenih struktu ra i funkcija, a telezis" svesno delovanje na poboljanje drutva. Poput drveta, drutvo se razvija simpodiki", granajui se tako to svaka grana postaje stablo za druge grane koje iz nje izrastaju. Sinergija", kao stvaralaka sinteza" bila je najprihvaeniji termin iz Vordovog prirodnjakog renika, jer je objanjavala sadejstvo razliitih procesa i sila koje nalazimo u drutvenom razvoju. Prouavajui drutvenu dinamiku, Vord je uoio razlike u tri vida: razlike u potencijijalu, koje dovode do ukrtanja i asimilacija kultura; u inovacijama, koje poput mutacija u prirodi naglo i iznenadno daju novi kvalitet; i razlike u stremljenju drutva ka ostvarivanju
14
odreenih ideala. To je polje koje pokriva telezis", kao svesno i kontrolisano delovanje ka ostvarenju cilj a. Stvaranje drave je najznaajniji rezultat ovog svesnog i ciljnog delovanja. Kao poznavalac prirodnih nauka, Vord je polazio od toga da je ovek bie prirode i da je podlono delovanju prirodnih zakona (ili kosmikih sila, kako ih on esto naziva), ali je i svrhovito i moe da, pored delovanja pri rode, usmeri svoju delatnost i na poboljanju svojih uslova ivota i da izgraduje institucije koje to obezbeuju. Drava je, za Vorda, jedna od najvanijih institucija koja oveku i drutvu omoguuje napredovanje i sigurnost. Vord je bio kritiar spenserovskog liberalnog individualizma i svakog anarhizma, koji u dravi vide samo ograniavanje individualnih sloboda i represiju. On zahteva da se jasno razlikuje pojam drave i njenih funkcija od zloupotreba uprave i nepotovanja njenih naela u praksi. U eseju: O pogrenom shvatanju drave, on je otro kritikovao sva izroavanja ideje drave do kojih je dolo zbog toga sto nije nainjena razlika izmeu istinskih naela drave i uprave i stvarne prakse". Vord je do kraja verovao da je drava najvaniji akter u reformisanju drutva. Vord je poao od toga da ovek nije ni sveprisutan, ni sveznajui, niti svemoan i da se udruuje da bi umanjio te nedostatke, a drava je organizovani agens" koji to omoguava. Govorei o funkcijama drave, Vord navodi - ograniavanje, zatitu, prilagoavanje i usavravanje drutva. Obrazovanje je najvaniji faktor za usavravanje i refor-
misanje drutva i zato drava mora da mu pokloni najveu panju. Spontane drutvene sile se mogu usmeravati samo ako se prethodno upoznaju, ako se shvati njihova priroda i kako se mogu kontrolisati. Vanosr i vrednost obrazovanja moe se meriti po tome koliko daje oveku ispravno gledanje na ivot i pravilan odnos prema drutvu i prirodi". Klasifikujui tipove vladavine, Vord se zadrava na klasinoj podeli navodei autokratski, aristokratski i demokratski tip. Zanimljiva je njegova dalja podela demokratskog" tipa na: fiziokratiju, plutokratiju i sociokratiju. Fiziokratija" je oblik vladavine koji je zasnovan na naelima liberalnog individualizma i korisnosti; plutokratija" je nastala kvarenjem i izroavanjem fiziokratije, kada egoistiki interesi i korupcija stvaraju bogate kapitaliste koji dominiraju politikim i drutvenim ivotom; sociokratija" je sledea logika faza u politikoj evoluciji i predstavlja idealnu demokratiju u kojoj dominira znanje, u kome je iskorenjena korupcija i eksploatacija. Polemiui sa predstavnicima ekstremnog liberalnog indivi dualizma, koji trae da se drava ni u ta ne mea kako bi kapitalisti mogli nesmetano da eksploatiu drutvo, Vord istie ulogu drave koja mora da titi eksploatisane i diskriminisane. Vord je shvatao da drava ograniava" slobodu, ko ju on definie kao moc da se deluje prema svojim eljama". U Hobsovom duhu, on uverava da je ogranienjem samovlaa pojedinaca" drava oveku sauvala vise slobode nego to mu je oduzela". Drava ima zadatak da obezbedi blagostanje drusrva, pa je shodno tome duna
16
da spreava antidrutveno ponaanje. Karakter drave mora biti u osnovi moralan, njeni akti i zakoni moraju biti etiki." Drava mora biti reprezentna", da je u saglasnosi sa eljama drutva. Postojanje razliitih i antagonistikih grupa stvara u drutvu sporove i borbe koje proizvode socijalnu energiju i politiki progres. To je svrha politikih partija. Progresivne partije koje se zalau za vee uee drave jesu vei prijatelji slobode od plutokrtske laissez faire kontrole drutva i politike organizacije konzervativnih kapitalistikih partija. Progresivne partije koje zastupaju kolektivnu akciju predstavljaju snagu koja nastoji da obezbedi emancipaciju od ropstva i eksploatacije". lako je Vord bio neodreen u definisanju nekih osnovnih sociolokih pojmova - kao kad definie drutvo kao udrueni ivot", ili dravu kao upravu ili mozak drutvenog organizma" - on je ipak doprineo povezivanju koncepcije prirodnih i drutvenih nauka. Vordova je istorijska zasluga to je ustanovio razliku izmeu prirodne i drutvene evolucije, tvrdei da se drutvena evolucija moe kontrolisati i usmeravati. U eri trijumfa ekonomskog liberalizma, Vord je ukazao na njegova so cijalna i moralna ogranienja. Viljem Graham Samner Samner je bio je savremenik i skoro ideoloki oponent Lestera Vorda. Darvin i Spenser bili su najvaniji nauni autoriteti koje je Samner prihvatio. Darvinov evolucionizam uti-
cao je na Samnerovo esto korienje biolokih koncepata, a Spenserov liberalni individualizam na njegova ekonomska i politika gledita. Uz orijentaciju na etnoloka prouavanja i davanje prednosti etnografskoj grai, daju optu sliku Samnerove sociologije. Kao i veina pionira sociologije, i Samner je imao irok krug naunog interesovanja, od teologije, filozofi je, etnologije do ekonomije i politikih nauka. Kratko vreme bio je svetenik, zatim profesor na Jelskom univerzitetu, gde je uveo sociologiju kao univerzitetski pred met. U ekonomiji zastupao je stabilnost valute, slobodnu trgovinu i doktrinu laissez faire u privredi, u politikoj filozofiji - individualne slobode i ljudska prava. U sociolokom smislu najvanije Samnerovo delo je Narodni obiaji, sa obiljem etnografskog materijala koje je kasnije ulo u posthumno izdanje Samnerove socio logije u vise tomova pod naslovom: Nauka o drutvu (The Science of Society"). Samner je pratio evoluciju narodnih obiaja, uporedo sa razvojem industrije i eko nomije, sa evolucijom tehnologija i njihove primene, sa razvojem politikih institucija i ideja. Posebnu panju Samner je posvetio religiji i religijskim obiajima, i u torn smislu potstakao je sociologiju religije u Americi. Svoja etnografska istraivanja Samner je proirio na institucije braka i porodice. Ispitivao je brane i seksualne obiaje primitivnih naroda, evoluciju porodice i promenu obiaja u njoj. Na kraju Samner prikazuje primenjena pravila etnografskog metoda u sociologiji, sa brojnim ilustracijama primene metoda.
18
U delu Kako svet postupa, Samner ispituje grupne navike ljudi, njihovo poreklo, vrednosti i trajnosti. Razni obiaji, maniri, konvencije i moralni sudovi pred met su Samnerovih istraivanja. ovekovo ponaanje vodi poreklo od instiktivnog ponaanja svojih ivotinjskih predaka, ali je evolucijom i iskustvom menjano. Tradicija i religijske, moraine i pravne sankcije uvruju grupne navike i podiu ih na nivo svesnog refleksa, pretvarajui ih u konvencije. Drutvene konvencije odreuju ta e se smatrati dobrim ili loim ponaanjem u grupi i ire u drutvu. Samner iz toga izvlai zakljuak da moral nije ni apsolutan ni univerzalan, ve relativan i lokalan". Drutvene konvencije su potkrepljene uverenjem grupe da su ispravne i korisne. Konvencije", kae Sam ner, sadre uzor oveka kakav treba da bude". One predstavljaju mehanizam drutvene selekcije", koja se vri putem prinude nad pojedincem. Drutvene konvencije su neumoljive kao gravitacija", kae Samner, skoro je nemogue izbei ih. Za razliku od Vorda, Samner smatra da nema nikakve razlike izmeu prirodne i drutvene evolucije, obe su spontani procesi na koje drutvo ne moe da utie. Spenserov uticaj na Samnera vidljiv je i u ovom tvrenju. Pod uticajem Spenserovih Izucavanja sociologije, Samner je bio ne samo protiv uloge drave u privrednom ivotu, ve i protiv bilo kakve reformatorske akcije", protiv drutvenih inicijativa kojima bi se uticalo na automatizam evolucionog delovanja spontanih sila.
Spontani tok promena, velika struja vremena i zemaljskih stvari tei e sama po sebi, i bez obzira na nas. Ona nosi sa sobom sve greke i zablude prolosti zajedno sa olupinama svih filozofija i fragmentima svih civilizacija, polomljene komade svih institucija i kazne za sve greke". Samnerov rezignirani zakljuak i savet, da ne podleemo iluzijama da se ljudskom aktivnou mogu ubrzati ili usporiti evolutivni drutveni procesi, vodio ga je ka konzervativnom politikom miljenju. Samner je bio protivnik metafizikog", a esto i filozofskog, miljenja, kao apstraktnog" i neadekvatnog u sociologiji i politikim naukama. Hegel je esto bio meta njegovih napada, posebno njegova teorija drave. Ali kritikujui Hegela za apstraktnost, Samner je definisao dravu jo apstraktnije: Drava nije nita drugo nego svi mi". To je mala grupa ljudi izabranih na haotian nain od strane veine nas, da obavlja izvesne slube za nas". Na isti nekonvencionalan nain Samner raspravlja i o oblicima vladavine. Dosta neobino za jednog evolucionistu, on oblike vladavine ne posmatra u razvojnom pogledu. Samner unosi potpunu relativizaciju u razmatranje politikih institucija. Ostavimo svaku nadu da emo otkriti najbolji oblik vladavine." Najbolji je oblik onaj koji odgovara ekonomskim, kulturnim i politikim prilikama naroda te drave. Tako su, na primer, gradanske institucije" najbolje samo u odnosu na narod koji je razvijen i koji ih zasluuje. Ovakva relativizacija dobre vladavine" bila je u skladu sa konzervativnom politikom, koju su poklonici laissez faire ekonomije zastupali.
320
Samner je dosta panje posvetio razlikovanju demokratskog i republikanskog tipa vladavine. Uvodei pojam iste demokratije", zasnovane na jednakosti i neposrednom ueu naroda u svakom aktu uprave, kao suprotnost republici, Samner uklanja neposrednu demokratiju u bilo kom vidu, kako bi uklonio jednakost. Kao klasini liberal, sledbenik Spensera i Humbolta, Samner republikanskoj dravi dodeljuje samo ulogu uvanja i obezbeivanja graanskih sloboda, ali ne i jednakosti. On je liberal, ali nije demokrata. Samner kritikuje demokratiju kao pogrean oblik vladavine u principu, jer je zasnovan na pogrenom principu da su ljudi po prirodi i roenju jednaki. ista demokratija" po njegovom miljenju je mogua samo u malim seoskim zajednicama ili na malom lokalnom nivou. Samner je u spisu ta drutvene klase duguju jedna drugoj (What Social Classes Owe to Each Other") kao sociolog analizirao ulogu klasa u Americi. Kritikujui dravu zbog irenja svojih funkcija na oblasti u kojima joj nije mesto, pre svega na ekonomiju, Samner pokazu je kako drava porezima vri preraspodelu bogastva na raun srednje klase, koja uredno plaa dravi poreze a jedina od nje nita ne zahteva. Proirenje funkcija drave zahteva uvek nove izdatke koji uvek padaju na teret srednje klase, koja je uvek stub drutvene stabilnosti i mira u dravi. Samner je usvojio konzervativnu berkovsku averziju prema revolucijama i radikalnim reformama, prema apstraktnim principima" prosvetiteljstva. Tvrdio je da je spekulativno zakonodavstvo" strano anglosaksonskom
321
pravu oslonjenom na obiaje i tradiciju, a ne na apstraktne, spekulativne principe. Istorijski kontinuitet i postepeni i obazrivo odmereni napredak", to je bilo njegovo vienje drutvenog razvoja. Mnoge politike pojmove Samner upotrebljava bez jednoznanosti ili ih odbacuje kao prazne apstrakcije. Primer za to je njegovo shvatanje suvereniteta. U jednom sluaju suverenitet je najvia vlast u dravi i, shodno mestu gde se suverenitet nalazi, odreuje se i tip vladavine; drugom prilikom to je najapstraktniji i najmetafizikiji pojam politike filozofije". O slobodi Samner ima takoe specifino shvatanje. On stvarnu slobodu vezuje samo za zakone i politiku vlast, jer bez njih nema slobode. Po njemu sloboda moe biti anarhina, lina i graanska. Anarhinu slobodu, kao slobodu od svake drutvene odgovornosti", Samner vezuje za Rusoa, deled anglosaksonsku filozofsku averziju prema ideologu" Francuske revolucije. Lima sloboda je odsustvo vetakih smetnji u borbi za opstanak". Gradanska sloboda je status koji su za gradanina stvorili zakoni i drutvene institucije, kojima mu se garantuje da moe da koristi sve svoje sposobnosti, iskljudvo za svoje lino blagostanje". Sam ner je poricao postojanje prirodnog prava", a pozitivno pravo je definisao kao pravila igre u drutvenoj utakmici, koja vae sada i na ovom mestu". Samnerovo dogmatino protivljenje proirenju dravnih funkcija odrazilo se ne samo na njegove politike stavove u unutranjoj politici, ve i na spoljnu politi ku. On je ustao protiv imperijalistike politike amerike vlade za vreme pansko-amerikog rata i osvajanja
322
panskih kolonija. Rat je proirio ingerencije drave da raspolae imovinom i ivotima gradana. Poveani dravni izdaci padaju na srednju klasu, a militaristike, imperijalistike vlasti nastoje da ograniavaju graanske slobode izgovarajui se ratom. Odgovarajui Franklinu Gidingsu na njegovu knjigu Demokratija i carstvo (..Democracy and Empire"), Samner je pisao: Nijedno proirenje teritorije nee doprinositi naoj bezbednosti tamo gde smo, ve e nas naterati da preduzimamo nove mere da bismo obezbedili novosteene teritorije. To e nas naterati da reorganizujemo nae unutranje resurse kako bismo mogli da ih hitno mobiliemo. Ovo e umanjiti slobodu, a zahtevae disciplinu, poveae poreze i upravni pritisak. Sve e to biti porazno za republikanske institucije i demokratiju, vrie novi pritisak na unutranju koheziju, pretei rascepom. Da nismo uzeli Teksas i Severni Meksiko, nikada ne bismo imali secesionistiki rat". U ovoj polemici Samner postavlja kljuno pitanje: da li imperijalistikom politikom Amerika naputa svoje republikanske osnivake principe i vraa se evropskoj militaristikoj i monarhistikoj tradiciji". Samner je bio iz drutvenih, sociolokih razloga protivnik militarizma i imperijalizma u Americi poput Hobhausa u Engleskoj. lako nesistematian i dogmatian u individualistikom liberalizmu i odbrani laissez faire, i konzervativan u odnosu na drutvene promene, Samnerove zasluge za ameriku sociologiju su velike, jer ju je utemeljio kao univerzitetski predmet i proirio dijapazon sociolokih istraivanja na etnologiju, ekonomiju i politiku.
A. V. Smol Smol je pripadao generaciji Vorda i Samnera. Kao profesor univerziteta, uinio je mnogo da sociologija dobije odgovarajui status drutvene nauke u univerzitetskoj nastavi. I Smol je, poput drugih pionira sociologije", proao irok krug naunog interesovanja od teologije, filozofi je, ekonomije, politike, istorije, dok se nije fokusirao na sociologiju. Smol je skrenuo panju naune javnosti na sebe izvanrednom studijom Poreklo amerike nacionalnosti (The Origins of American Nationality"). Istorijski, odnosno genetiki pristup u ispitivanju drutvenih poja va koji je primenjen u ovom spisu, izotrio je Smolovo shvatanje ovog metoda i vodilo ga u rasprave sa istoriarima. Osnovna njegova zamerka kolegama istoriarima bila je da svoju savrenu metodoloku tehniku troe na beznaajna otkria". Odsusrvo sintetikog istraivanja pojava i dogaaja, nesposobnost za uoptavanja i ukljuenja razliitih faktora u ispitivanje drutvenih pojava koja su karakterisala istoriografska istraivanja na amerikim univerzitetima, uvrstili su Smola da je neophodna takva sociologija koja e preuzeti taj zadatak meu drutvenim naukama. U delu Opta sociologija (General Sociology") Smol na poetku konstatuje smer u kome se sociologija razvija postepenim pomeranjem teita od analogija individualnog i drurvenog organizma i paralelnih istraivanja drutvenih struktura, ka stvarnoj analizi drutvenih pro cesa". Smol je eleo dinaminu sociologiju, koja e popi-
324
sati i klasifikovati ljudske interese u optu shemu" opisa svih sukoba i prilgoavanja. Jo pod uticajem evropske sociologije, on je usvojio dinamine pojmove sukoba in teresa, borbe i prilagoavanja, kao dinamine pojmove kojima se obeleavaju drusrveni procesi. Pojam grupe koristio je kao jezgro organizovanih interesa i jedinice drutvenog procesa". Smol je eleo sociologiju kao metodologiju i nauku koja prouava oveka i drutvo u odnosu na grupni ivot". U Poreklu sociologije Smol je tvrdio da sociologija svoje poreklo i svoje postojanje duguje dnjenici da moe biti upotrebljena kao vodi za stvaranje jednog vrednog programa drutvene reforme". Za Smola sociologija nije vrednosno neutralna", ve naprotiv na etikim naelima zasnovana teorija o izgradnji skladnog i moralnog drusrva. Suoen sa drutvenim prilikama u Americi i jaanja plutokratskih elemenata i velikom korupcijom, Smol je postao otar kritiar laissezfaire doktrine i mitova o tetnosti ograniavanja bogatstva". Verovao je da je era neobuzdanog" kapitalizma na zalasku, da nastupa era etiki zasnovane demokratije. Moda je najznaajnije delo Albiona Smola bilo Izmedu era: od kapitalizma ka demokratiji (Betvveen eras: From Capitalism to Democracy"). U njemu su izloeni ne samo njegova socioloka teorija ve i njegova politic ka i ekonomska shvatanja. To je bila hrabra knjiga jer se suprotstavljala vladajuim politikim i ekonomskim doktrinama. Smol je kritikovao kapitalizam i sa etikog i sa politikog i sa ekonomskog stanovita. Smatrao je da je etiki neodriv bilo koji poredak zasnovan isklju-
325
ivo na profitu i neogranienom sticanju, jer pomou eksploatacije deli ljude na gladne" i one prezasiene izobiljem". Politiki je takav poredak opasan jer stvara velike bogatae koji svoju ekonomsku mo pretvaraju u politiku, pretei da demokratiju pretvore u plutokratiju. Ekonomski je takav kapitalizam neracionalan, pokazuje rasipnitvo i realnu neefikasnost jer se ne koncentrie na poboljanje uslova ivota u drutvu, ve na vei izvor profita. Smol je par godina boravio na nemakim univerzitetima i debate koje su krajem 19. veka voene u Nemakoj o socijalnim, ekonomskim i politikim pitanjima ostavile su traga u njegovom delu. Uticaj Georga Zimela vidimo kroz pokuaj da se sociologija fokusira na istraivanja drutvenih odnosa u grupi i otkrivanje svrha ljud skog delanja. U ekonomskim analizama vidimo uticaje Vernera Zombarta, narodto njegovog ranog dela Moderni kapitalizam, dok je jo bio pod Marksovim uticajem. Nemaki filozofi i ekonomisti su preko Smola vrili uti caj na ameriku sociologiju u njenom nastajanju. Smol je gradio svoju sociologiju na kompleksnom i celovitom razumevanju drutva, ne odvajajud pojedine sfere, kao filozofske, ekonomske, politike ili socioloke. U delu Adam Smit i moderna sociologija (Adam Smith and Modern Sociology"), on eli da pokae da je Adam Smit prevashodno moralni filozof (to je profesionalno i bio), a tek onda ekonomista, koji je krivo shvaen". Za Smola, Adam Smit je etiar i sociolog koji je od strane ekonomista zloupotrebljen, jer su oni uzeli u obzir samo tehniku sticanja bogatstva", ostavljajui po strani iri
326
program drutvene analize i interpretacije". Smit je ispitivao merila za prouavanje ekonomskih uslova ivota, a ivot u celini sagledao je kao moral, a ekonomski proces samo kao detalj". Smol kritikuje ekonomiste 19. ve ka to su se usredsredili na problem porekla bogatstva drusrva", to su preuveliavali njegov znaaj i to su to pitanje razmatrali izolovano od drugih drutvenih fak tora." Smol je postavljao pitanje: koliko njihove analize ekonomskih aktivnosti ukljuuju i itav proces moralne evolucije" u kome je strast za bogatstvom samo jedan sporedan detalj? Engleska i amerika ekonomska teorija, kroz itav 19. vek, videla je (neopravdano) imovinski interes kao dominantni proces moraine evolucije", unosei tako zbrku u itavu skalu moralnih vrednosti". ta je cilj drutvene nauke, ako ne moralni napredak, humanizacija ljudskog drurva? Politika zajednica, drusrveni angaman oveka kao pojedinca, sve to gubi znaaj bez jasnih moralnih ciljeva i vrednosnih temelja drusrva. Smol je, prouavajui nemaku ekonomsku i drutvenu teoriju, objavio i zapaenu knjigu Kameralisti (The Cameralists"), o nekoj vrsti nemakih merkantilista ko ji su stvorili iroku, angaovanu drutvenu teoriju, koja prevashodno tretira pitanja drave i drusrva, pa tek onda i pojedinca. Na taj nain kameralistika teorija obuhvata sve probleme u ivotu gradana, od poljoprivrede do religije". Smol je u ovoj teoriji video preteu nauke o drutvu" i sledio je njen integralistiki pristup drutvenim pitanjima u izgradnji svoje sociologije. Smol je morao da vodi borbu za odbranu socio logije kao posebne drutvene nauke i za njen status u
327
naunom svetu i na univerzitetima, istovremeno kad i borbu protiv rasparavanja" sociologije na brojne ,,specijalne sociologije". Ovu borbu izloio je u posebnom delu Znaenje nauke o drutvu (The Meaning of Social Science"). Smolovo gledite je da saznanja o drutvu moraju biti objedinjena". On je ovu tezu branio time to je dokazivao da specijalne, posebne", sociologije, iako mogu da donesu materijal o razliitim aspektima ovekovog iskustva i o razlidtim fazama nastanka tog isku stva, ne mogu da sagledaju ovekovo iskustvo u celini kao drutveni proces, i ne mogu da otkriju sav uzajamni uticaj razlidtih faktora drutvenog iskustva. Smol sma tra da se ne sme izgubiti iz vida osnovni cilj drutvenih nauka - da postignu validnu ocenu ljudskih vrednosti, dja je svrha stvaranje to adekvatnijeg i to pravednijeg drutvenog poretka". U torn smislu Smol je drao kurseve O sukobu klasa, O budunosti sociologije i O poreklu sociologije. Kao osniva i dugogodinji urednik asopisa American Journal of Sociology, Smol je vrio snaan uticaj na razvoj amerike sociologije, braned njen teorijski i kritiki nivo. Smolova socioloka teorija ima vise slojeva i nije je lako odvojiti od njegovih ekonomskih, politikih i socijalno-filozofskih doprinosa. On je u knjizi Uvod u prouavanje drutva (Introduction to the Study of So ciology"), pokuao da sistematizuje svoje vienje socio logije u okviru modernih drutvenih nauka. Prvobitno Smolovo gledite bilo je da je sociologija sinteza posebnih drutvenih nauka". Vremenom je ono evoluiralo do
shvatanja da je sociologija elementarna i fundamentalna drutvena nauka". Pod uticajem Georga Zimla i naroito Gustava Racenhofera, Smol je sve veu panju poklanjao klasifikaciji ljudskih, drutvenih interesa i njihovog znaaja za drutvene procese. Zimel je takoe uticao na Smola da pridaje sve veu panju sociolokom metodu, pa ak i da sociologiju vidi iskljudvo kao metod. Sociologija je, kae Smol, skup metoda za izlaganje odnosa grupa u ljudskoj delatnosti", ona je metod koji saznanju o ljudskom iskustvu prilazi kao celini. Sam je Smol shvatao da njegova prvobitna omnibus koncepcija" sociologije kao fundamentalne i integralne drutvene nauke ne moe da se odri pred brzim razvojem drugih drutvenih nauka. Sociologija treba da bude ono to jeste, jedna od udruenih drutvenih nauka", zakljuio je Smol. On se onda dao na sistematizaciju i klasifikaciju predmetnih podruja sociologije, navoded est oblasti: metodologiju, psihologiju grupa, drutvenu analizu, drutveno posmatranje, drutvenu dijagnozu i nacrt posebnih programa za unapreenje drutva. Smol je u sredite svog sociolokog sistema" postavio pojam ljudskog interesa i njegove drutvene kontrole". Sve to je sa tim u vezi - genetska analiza, usmeravanje drutvenih interesa i temelj moralnih vrednosti - upotpunjuje metodski pristup sociologiji. Interesne grupe i iri drutveni interesi omoguavaju dinamiku drutvenih procesa. Za sociologiju je vano da shvati kako se konkretni ljudski interesi meusobno kombinuju. Pre toga Smol je smatrao da je neophodno da ih
329
klasifikuje i grupie. Smol ih svrstava u sledee grupe: primarne interese (koji se tiu zdravlja); interese sticanja imovine; interese drutvenosti; saznajne interese; estetske interese; i interese moralnog uzdizanja. Drusrveni procesi su samo sukobi ovih interesa i pokuaj njihovog usklaivanja preko grupne aktivnosti i posredovanjem drave. Oni su po svojoj formi neprestano reagovanje pojedinca koga pokreu interesi, koji se delimino sukobljavaju sa interesima drugih pojedinaca, a delimino se podudaraju". Odnosi sukoba i harmonije stalno variraju. Smol drusrveni proces shvata evolutivno i progresivno, pa zbog toga konflikte smeta u period usvajanja novih stupnjeva razvoja, a harmonino udruivanje u kasnije stupnjeve razvoja. U skladu sa svojim shvatanjem drutvenog proce sa, Smol razume i ulogu drave. Predrasuda je, smatra Smol, na dravu gledati kao na iskljuivo politiku organizaciju. Drava je, kae Smol (mislei na modernu dravu), i politiki i ekonomski sistem, ali istovremeno i mnogo vise od toga. Ona je mikrokosmos celokupnog ljudskog procesa" u kome svi graani sarauju na unapreenju svojih interesa. Smol, naravno, ne previa da drava pojedincima suprotstavlja ograniavajuu silu, ali sa ciljem da regulie njihove sukobe zakonima. Ona je objedinjavajui faktor razjedinjenih pojedinaca koji su voeni svojim interesima, ona donosi naine za pomirenje sukoba. Drutvo je poput drave sastavljeno od pojedinac nih i grupnih interesa, koji sadre i elemente politike" nezavisnosti, jer se svaki interes razlikuje od drugih. Tek
330
socijalizacijom oni se harmonizuju. Drutvo je asocijacioni proces", u njemu se u stvarnom ivotu pojedinani i grupni interesi sudaraju, ali traei reenje i zadovoljenje. Iskustvo ih uverava da se i saradnjom, a ne samo sukobom, intresi mogu zadovoljiti. Lini, grupni, porodini, plemenski, nacionalni i mnogi drugi interesi mo gu se usaglaavati. Smol tvrdi da sociologija, u skladu sa korisnou znanja za napredak drusrva, moe biti od velikog znaaja kao baza jedne mudre i efikasne kontrole drurvenog procesa" i unapreenja ljudske kulture i drutvenih insti tucija. U sociologiji se", kae Smol, dolo do zakljuka da je ljudsko iskustvo evolucija ljudskih namera, akcija i reakcija ljudi jednih na druge u procesu ostvarenja tih promenjljivih namera". Smol bi eleo da sociologija bude korisna kao lupa kroz koju bi se mogao dobiti najbolji uvid u pravo stanje stvari u drutvu i drutvenom pro cesu". Svoju drutvenu funkciju sociologija moe da ostvari jedino ako formira etika naela kojih e se pridravati. Prava funkcija drutvenog procesa jeste uveavanje ovekovog zadovoljstva unapreenjem i poboljanjem drutvene stvarnosti. Jedini vaei kriterijum dobra i zla jeste: da li neki postupak ili politika ubrzavaju ili usporavaju drusrveni proces". Smol veruje u napredak i zakljuuje da ,,iz dosadanjeg ljudskog iskustva moemo slobodno rei da drus rveni proces ima tendenciju da sve veem broju poje dinaca prui sva dobra koja je otkrilo ljudsko iskustvo kao celina".
Franklin Henri Gidings Gidings pripada istoj generaciji osnivaa" amerike sociologije. Bio je u mnogim elementima suta suprotnost Albionu Smolu - u stilu ivota, u stavu prema profesorskom pozivu, u politikim gleditima i, naravno, u shvatanju uloge sociologije i njene metodologije. Sa velikom dozom nekonformizma i originalnosti u naunom i univerzitetskom ivotu, Gidings je to bio i u razumevanju sociologije. lako je bio pod prvobitnim uticajem Ogista Konta i Herberta Spensera, Gidings nije usvojio njihovu sistematinost u stvaranju posebnog sociolokog sistema". Od Konta je prihvatio pozitivistiku odbojnost prema teolokim i metafizikim doktrinama i stupnjeve istorije civilizacije. Stav da je neophodna jedna fundamentalna i samostalna drutvena nauka (sociologija), takoe je usvojio od Konta. Od Spensera je usvojio stav da drutvene nauke treba da usvoje principe evolutivnog posmatranja pojava. U svom glavnom delu Principi sociologije ^ P r i n ciples of Sociology") Gidings je svoje spenserijanstvo demonstrirao, ali sa dovoljno originalnosti. Utvrujui glavne probleme kojima sociologija treba da se bavi, on kao prvi navodi poreklo i evoluciju ljudskog drutva". Meutim, indirektni Spenserov uticaj vidi se u drugim principima koji se tiu drutvenog i dravnog ogranienja delatnosti pojedinca i grupa. Gidings medu osnovne funkcije drutva navodi drutveno ogranienje i tipizi-
332
ranje drutvenog ponaanja i drutvenih karaktera". On ispituje i uticaj drutvenog ogranienja na selekciju u drutvu" i, na kraju, posledice drutvenog ogranienja u odnosu na progres drusrva". Razmatrajui poreklo i evoluciju drutva, Gidings prvo ispituje odnos oveka i okoline, otroumno razlikujui dve faze. U prvoj, ovek mora da brine o svojoj bezbednosti i ishrani, i on tada prilagoava okolinu sebi", a u drugoj fazi, kad ovek shvati granice do kojih moe da prilagoava okolinu sebi, on poinje da se prilagoava okolini". Ovo prilagoavanje, kae Gidings, ima elemente glume". U prisustvu drugih, nae aktivnosti se meusobno stimuliu, sa govorom ulazi se u konverzaciju, a kao rezultat razgovora nastaje svest o slinosti, saoseanja i elje za upoznavanjem. Osnovna slinost u ponaanju je navika tolerancije u novonastaloj grupi. Slinosti ponaanja se nesvesno pretvaraju u spontanu kolektivnu akciju, koja je esta u sluaju odbrane od opasnosti. To je sve evolucija prepoznavanja svoje vrste". U kolektivnim akcijama nastaje selekcija, nametanjem pojedinaca, ili vise njih u grupi, svojim umeem, hrabrou ili drugim osobinama. Prvobitno aktivno udruivanje dobija formuprotokratije, nukleusa" jedne manjine koja trai saradnju i poslunost grupe. Gidings smatra da organizovanje drusrva poinje linom vlau i dominacijom pojedinaca. U kasnijem stupnju razvoja, grupa vri izbor vode ili direktno sama donosi odluke na osnovu zajednike volje. Ako nema je-
333
dinstvene volje, odluuje veina. Gidings takoe koristi iroki pojam drutvene grupe", ali ih originalno klasifikuje. U najirem metodolokom smislu svaka grupa se deli na veinu" i manjinu". U kvalitativnom smislu grupe mogu da budu zatvorene" (privilegovane) i otvorene". Kriterijum za ulazak u privilegovanu, zatvorenu grupu moe biti porodino poreklo ili bogatstvo, za otvorenu grupu kriterijumi su lini kvaliteti, dok za potpuno otvorenu grupu nema uslova. Evolutivno posmatrano, grupe zasnovane na principu etnike pripadnosti (piemenu ili narodu) bivaju vremenom zamenjene grupama, zasnovanim na graanskom jedinstvu". Gidings prati evoluciju drutvenog organizovanja od protokratije", pojave klasa, borbe za suverenitet, do formiranja vlada. Haos i nestabilnost u drutvu moe se izvrgnuti u vladavinu jake linosti", koja pomou masa koje ne trpe anarhiju uspostavlja apsolutnu vlast. Koliko e ona biti ograniena, zavisi od snaga spremnih na otpor tiraniji". Ako postoje revolucionarni uslovi", kao rezultat pobune nastaju vladavine veine". Ova vladavina takode moe da se ograniava raznim oblicima drutvene kontrole" i uveanjem sloboda. Ustav je, kae Gidings, vaan garant slobode, ali ne kao slovo na papiru, ve kao realni sklop suvereniteta". Najdemokratskiji izraz suvereniteta je dogovor da se svako povinuje odluci veine". Za ouvanje slobode i za demokratiju uopte, veoma je znaajno da se ustavom propiu i potuju pra va manjina: sloboda govora udruivanja (tampe i zborovanja"), kritika vlade i mirne agitacije. Potiskivanje
334
manjina unazauje drutvo", zakljuuje Gidigs, ,,i gura ga na nii stupanj organizacije koju karakterie patriotizam i autokratija". Evolucijom ljudske organizacije od etnikih do gradanskih osnova, stiglo se do graanskog drutva u ko me poreklo nije vie vano. Javljaju se specijalizovane funkcije, dobrovoljna udruenja sa odreenim ciljevima, podela rada. Svrha graanskog drutva je stvaranje drave da bi se postigla saradnja i dominacija nad svim udruenjima razliito usmerenim. Da bi uvrstila drutvenu integraciju, drava preuzima ekonomske i prosvetno-kulturne aktivnosti. Meutim, Gidings se ne zalae za etatistiki koncept. Daleko od toga da drava bude jedina politika organizacija", kae Gidings; ne bi bilo slobodnog republikanskog poretka, kad ne bi bilo dobrovoljnih i privatnih ekonomskih i politikih asocijacija". Pored istraivanja porekla i evolucije ljudskog drutva, Gidings je u Principima sociologije izloio i zanimljivu analizu drutvene kontrole i drutvenog ogranienja". Problemu drutvene kontrole Gidings je priao ana lizom svesti. On uvodi pojam drutvenog duha", koji ima elemente javnog mnjenja, ali se ne svodi na to ve na prepoznavanje slinosti u miljenjima. Dodatno komplikuje razumevanje koncepta uplitanja tipova karaktera", koji, kao kod Platona, utiu na karakter drave. On navodi etiri tipa: agresivni, podstrekaki, zapovedniki i kreativni. Ova karakterizacija se nastavlja sa osam podvrsta karaktera, kao to su autoritativni, despotski,
335
zaverniki, kongenijalni, idealistiki, gubei se izmeu Platona i Teofrasta. Gidings nije priao istraivanju drutvene kontrole kroz analizu institucija graanskog drutva, analizom drave i lokalne uprave. On se zadovoljio naznakom uticaja obiaja, zakona, roditeljske vlasti, crkve i drugih dobrovoljnih udruenja. Drutveno ogranienje" je prualo vee anse Gidingsovoj inovativnosti. Drutveno ogranienje se ispo ljava pre svega pritiskom sredine", koji biva pojaan homogenim sastavom stanovnitva. Uterujui disciplinu" raznovrsnim metodama i pretnjama - izolacijom, porugama, bojkotom, kanjavanjem, globom, prezirom, izbacivanjem, fizikim kaznama, hapenjima - ljudi se primoravaju da odustanu od svojih namera, shvatanja, elja. Nameu im se navike, disciplinuju ponaanja, njihovi se karakteri uobliavaju u prihvatljive tipove". Drusrve ni pritisak uobliava i uniformie ponaanja pretvarajui ih u obiaje". Navike, moda, obiaji, ceremonije, rituali, moralni sudovi, konvencije oblaenja i drutvenog ponaanja, ma koliko bili nedefinisani i razliito fleksibilni, vre snaan pritisak na pojedinca. Verske organizacije i uvari javnog morala" spadaju u najfanatinije borce protiv individualnog iskakanja". Gidings nije dovoljno analizirao sredstva pritiska: propovedi, zborove, tampu. A ta bi tek rekao za televiziju i njenu mo izraavanja drutvenog pritiska! U skladu sa svojim evolucionim i darvinistikim optim pogledima, Gidings je uveo u svoju drutvenu teoriju bitne elemente Darvinove teorije: borbu za opsta-
nak i prirodno odabiranje. Da bi objasnio ulogu drutvenog ogranienja, Gidings uvodi toleranciju, dodeljujui joj ulogu ublaavanja grubog drutvenog odabiranja". Na poetku evolucije, odabiranje se vri tako to jaki ubijaju slabe. Na kasnijim stupnjevima, pojavljuje se veina onih koji su priblino jednako jaki i jedino ih tolerancija odrava u miru i ravnotei. Iz tog stanja put vodi ka socijalizaciji i pravima. Cilj drusrva je", zakljuuje Gidings, da nastavi proces individualizacije, bez opasnosti po opstanak rase. Funkcija drutvene kontrole je da povea praktinu efikasnost drusrva, kao instrumenta za zatitu i poboljanje ivota". Zadatak je drutvene kontrole da ogranienjima suzbije antisocijalno delovanje a da, pri torn, ne ugrozi slo bodu i kreativnost. Gidings je u Sociolokim principima posvetio dosta panje i drutvenoj disciplini, neophodnoj za funkcionisanje drutvenih institucija. Politika je ciljno i interesno usmeravanje drusrva i njegovih institucija. On ana lizira povezanost unutranje i spoljne politike, njihovo uzajamno uslovljavanje. Unutranja politika nastoji da obezbedi jedinstvo, slobodu i jednakost, a spoljna eli da proiruje granice, da obezbedi dominaciju i eksploataciju. Do usklaenosti ovih naizgled suprotstavljenih politika dolazi kada se krupni ekonomski interesi dominantnih grupa poveu sa interesima militaristikih grupa. Ali militarizam koji donosi pobede i stimulie eksploataciju, ako previe dugo traje - unitava sam sebe, zakljuuje Gidings.
U knjizi Deskriptivna i istorijska sociologija Gidings se zadrao na uslovima progresa i ulozi vrednosti. Racionalno poboljanje drutva, po njegovom miljenju, mogue je samo ako se drutvene vrednosti kritiki stalno preispituju. Gidingsova zasluga za napredak sociologije sigurno je i njegovo insistiranje na primeni kvantitativnih, stati stician metoda. Obilje deskriptivne i istorijske grade bilo je malo upotrebljivo za socijalnu teoriju, ako ga nije bilo mogue uporediti i izmeriti. ikaka socioloka kola", iji je rodonaelnik bio Albion Smol, dala je mnogo znaajnih sociologa koji su se afirmisali izmeu dva svetska rata. Amerika se soci ologija u torn vremenu, od optih drutvenih teorija kretala ka konkretnim istraivanjima, razvoju metodologije sociolokih istraivanja i proimanju sa antropolokim i socijalno psiholokim istraivanjima. Viljem Isak Tomas Tomas je bio je prvi izdanak novog talasa u amerikoj sociologiji. Sa dobrim filolokim, klasinim obrazovanjem i studijama socijalne psihologije i antropologije, Tomas je na ikakom univerzitetu poeo sa izuavanjem sociologije. Njegova knjiga Pol i drutvo bila je izuzetno dobro primljena, kao prva socioloka knjiga koja je na jedan istraivaki nain, sa obiljem empirijske grade, osvetlila stvarne odnose medu polovima. Tomas je pokazao kako i drutvo koje usvaja demo-
338
kratske vrednosti, slobodu i jednakost u pravima, ima veoma konzervativan stav prema ravnopravnosti polova u javnom ivotu. Tomas je uveo i pojmove drutveno oseanje", mentalitet grupe", mehanizam izazova" i odgovora". Meutim, svetsku socioloku slavu Tomas je stekao delom koje je objavio zajedno sa Florianom Znanjeckim: Poljski seljak u Evropi i Americi (The Polish Peasant in Europe and America") u 5 tomova. Sa obiljem materijala, delo Poljski seljak je otvorilo vrata empirijskim istraivanjima irokih razmera. Emigracija u Ameriku bila je velika drutvena seoba", koja je izazvala sudare razlidtih kultura, navika, religija i civilizacijskih nivoa. Tomas i Znanjecki su opisali i objasnili ovu pojavu, ali je akcenat bio na opisivanju prilagoavanja" imigranata i objanjenje njihovih problema. Znaaj ovog dela je i u unapreenju sociolokog metoda koji je, pored afirmacije indukcije, tako bitne za empirijsku sociolo giju, uveo i metode socijalne psihologije u socioloka istraivanja. Tomas je svoj metod definisao kao napredovanje taku po taku", od prve naune pretpostavke do druge i opet do tree, do zadovoljavajue teorijske formulacije koja se takoe mora smatrati privremenom", jer nau ka i istraivanja stalno napreduju. Tomasu je bila strana svaka filozofska metafizika sa konanim istinama" koje dogmatizuju nauku. Svoju sociologiju, i njoj blisku socijalnu psihologiju, Tomas definie kao nauku o stavu", a stav je vezan za linost. Uzeti sami za sebe, stavovi se ne mogu razumeti.
339
Tek ako se ukljue vrednosti", stavovi se mogu razumeti. Vrednosti su pokretai ljudske aktivnosti, ali znaenje im daje drutvo. Nastanak neke vrednosti, ili nekog stava, nema uzrok u jednoj vrednosti, samoj za sebe, ili nekom stavu za sebe, ve je uvek kombinacija jednog stava i jedne vrednosti". Uzrok drutvene ili individualne pojave nije nikada druga drutvena ili individualna pojava sama za sebe, ve uvek kombinacija drutvene i individualne pojave". Tomas je imao i originalni pogled na odnos sociolo gije i socijalne psihologije koji je odudarao od opteprihvaenog gledita. On je socijalnu psihologiju smatrao irom drutvenom naukom od sociologije. U delu Neprilagoena devojka (The Unadjusted Girl") Tomas je razvio ideju o sociolokim implikacijama teorije o etiri elje" koju je izloio jo u Poljskom seIjaku. Ljudske elje imaju veliki broj oblika, ali ih Tomas grupie u etiri: elja za iskustvom; elja za bezbednou; elja za saoseanjem; i elja za priznanjem. Opti sistem ponaanja koji odreena individua eli da usvoji predstavlja osnovu za sud o njenom karakteru", primeuje Tomas. U normalnom ivotu, sve etiri elje nastoje da budu zadovoljene, razlika je jedino u dominaciji neke elje i preokupaciji osobe torn eljom. U realnom ivotu se ove elje modifikuju i kontroliu definisanim situacijama", koje odreduju pravac interesovanja prema vrednostima grupe, bila ona porodica, verska zajednica, nacija ili drava. Kasnije je Tomas koristio i termin poIja, umesto elja, kao i termin drutvena situacija", ko jim je objanjavao kulturu i ponaanje.
340
Tomas je sociologiji prilazio preko dinamine psihologije funkcija individue" i elemenata kulture, odno sno vrednosti. Odnos individue i grupe za Tomasa je bio najbolji put za prouavanje evolucije ljudske linosti". On razlikuje tri tipa linosti, s obzirom na njihov od nos prema evoluciji. Prvi tip, koji je nazvan filistinac, postepeno se prilagoava drutvenoj situaciji, oprezni je konformist i tradicionalist, izgubljen je u nestabilnim drutvenim prilikama. Drugi tip, boem, se ponaa pre ma trenutnom raspoloenju, ali pokazuje, za razliku od filistinca, veu prilagodljivost novim situacijama. Trei tip, stvaralac, koji je iskljuivo kreativan i stabilan u odnosu na usvojene vrednosti, nije podloan evolutivim promenama. Tomasova zasluga za razvoj sociologije nije samo u izvanrednom delu Poljski seljak u Evropi i Americi", kojim je napravio zaokret u amerikoj sociologiji ka erapirijskim istraivanjima, ve i u proimanju sociologije i psihologije postupcima socijalne psihologije. Carls Horton Kuli Kuli pripada, poput Viljema Isaka Tomasa, amerikim sociolozima na razmei 19. i 20. veka koji su drutvenu teoriju uinili manje katedarskom", a vise istraivakom. Kuli je takode originalnim putevima dolazio do socioloke analize drusrva, preko ekonomije i socijalne psihologije. Njegova prva knjiga nosi neobian naslov: Drutveni znaaj tramvaja (The Social Significance of Street Railways"). Mnogi ekolozi ubrajaju je meu pret-
hodnice ekologije. Ali Kuli je ovom studijom i kasnijom disertacijom: Teorija saobraaja (The Theory of Tran sportation"), pokazao kako je i kroz saobraaj mogue pratiti drutvene procese, da se moe otkriti odnos saobraajnih sredstava i ekonomskog i politikog ivota. On je otkrio da postoji tendencija da se stanovnitvo i dobra gomilaju tamo gde se javlja prekid u saobraanju, gde je kraj puta ili poetak nekog puta". Kuli je na drutvo gledao organistiki, kao na celinu, odnosno jedinstveni organizam, u kome je sve medusobno povezano i uslovljeno. Imao je sveobuhvatan pogled na organsku prirodu istorije i drutva, obuhvaenu konceptom organskog razvitka". Ljudsko bice je za Kulija proizvod drutva, ali ne globalnim i apstraknim uticajem, ve preko osnovnih primarnih grupa. Ovde se ukljuuje socijalna psihologija. Tri su primarne grupe odluujue za drutveno formiranje individue: porodica, igralite i susedstvo. Kroz ove tri primarne grupe odvija se sva socijalizacija linosti u najranijem dobu. Ove grupe karakterie prisna povezanost i neposredna saradnja u porodinom ivotu, u igri sa drugom decom van kue, i druenje sa susedima. ivot u primarnoj grupi utie na formiranje zajednikih ideala, na osnovu zajednikog iskustva nastalog u saradnji i solidarnosti. Kuli je terminom drutvena organizacija" obuhvatio raznovrsne oblike optenja medu ljudima u kojima pojedinac iako ostaje u pozadini, obavlja komunikaciju koja je obogaivanje linosti novim iskustvima i humanizuje drutvo.
342
U delu Drutveni proces (Social Process") Kuli detaljnije izlae svoje shvatanje drusrva kao organske celine ivotnih tokova i kao veliku mreu uzajamnog de lovanja". Kad drutvo definiemo kao organizam, kae Kuli, mi hoemo da kaemo da je ono kompleks oblika ili procesa od kojih svaki ivi i razvija se interakcijom sa drugima, s tim to je celina tako kompaktna da ono to se deava u jednom delu utie na sve ostalo". Njego vo organsko shvatanje drusrva eli, pre svega, da vidi ivot kao celinu". Kuli pozdravlja ispitivanja drusrva sa razliitih aspekata i rezultate posebnih drutvenih nauka smatra dragocenim za razumevanje drusrva, ali, poput Hegela, veruje da je istina u celini, a ne u delovima". Kljuni stav Kulijev je da pojedinca i drutvo ne moemo tretirati odvojeno, kao alternative. U jednom kraem radu, koji je postao veoma poznat i cenjen, Kuli je prvi u amerikoj sociologiji izneo socioloku analizu drutvenih klasa. On ukazuje na bitne razlike izmeu kaste i klase. Kaste nastaju i odravaju se nasleem, dok su klase prevashodno rezultat takmienja za drusrveni poloaj. Neke odreene line predispozicije i startni poloaji u drutvu utiu na pripadanje odreenoj klasi. Po njegovom miljenju, u kapitalistikoj klasi retko preovlauju ljudi od duha, jer e se samo pomalo banalan um usrdno posvetiti komercijalnom idealu". Klasni sistem omoguava stabilnost drusrva, jer postoje anse pojedinaca iz niih klasa da napreduju ka viim. Kada klasni sistem dobija karakter okotalog kastinskog sistema, on prouzrokuje revoluciju.
343
Vidljiva je Kulijeva sklonost ka preuveliavanju uloge duhovnih elemenata u oblikovanju drutva. U tome podsea na Dirkema. Pored toga, Kuli je previe verovao da iz sociologije moe da izvede moraine doktrine. Kuli govori i o demokratskom duhu" i porastu svesti ljudi o vrednostima slobode i humanosti. Stalni uspon demokratije je dokaz toga", veruje Kuli. On istrauje i ulogu javnog mnjenja" u duhu svoje socio logije, po kojoj se drutvo razvija kroz komunikaciju i uzajamne odnose. Demokratija sa svoje strane podstie organizaciju i komunikaciju kao presudne faktore u razvoju drutva. Kuli je verovao u progres drutva, u stalni napredak njegovih institucija. Drutveni ivot sam sebe neprestano nadmauje stvaranjem novih ideala i vrednosti. Treba otkrivati ive drutvene totalitete koji stvaraju sopstvene ideale", formulisao je Carls Kuli svoj metodoloki i programski stav o drutvenim istraivanjima. Socijalno-psiholoka istraivanja poetkom 20. veka imala su vidan uticaj na sociologiju i druge drutvene nauke u Americi. Carls Kuli, Edvard Ros, Dord Mid, samo su neki koji e ovde biti pomenuti. Dok su se u Evropi vodili nepomirljivi sporovi izmedu zastupnika psihologizma i sociologizma, o emu najbolje svedoi spor Gabrijela Tarda i Emila Dirkema, u Americi su teili sintetikom pristupu i pribliavanju razliitih disci plina drutvenih nauka.
344
Edvard Olsvort Ros Ros je dobar primer multidisciplinarnog pristupa meu sociolozima. Kao i veina sociologa njegove generacije, uao je u sociologiju iz drugih nauka - ekonomije i politike. Kao ekonomista i publicista, Ros je raspolagao obiljem podataka o stanju u amerikom drutvu. Ubrzano raslojavanje drusrva i jaanje plutokratskih elemenata usmerili su njegovu javnu publicistiku i drutvenu delatnost ka propagiranju drurvene reforme. Izvorno demokratsko shvatanje graanina, kao subjekta politikog ivota i borca za unapredenje slobode i opteg dobra" uticalo je na Rosov politiki i drusrveni angaman i kri tiku graanske pasivnosti i ravnodunosti. Rezultat ovakvog stanovita je njegovo zapaeno delo Greh i drutvo (Sin and Society"). Poput antikih grkih pisaca koji su reju idiotes nazivali graane koji se ne interesuju dovoljno za dravna pitanja, Ros naziva grenicima gradane koji samo gledaju svoja posla", klonei se drutvenog angamana. Svestan poraavajueg efekta utljive veine" na stagnaciju drusrva i stanje kritike drutvene svesti, on predlae reformu ne samo drutvenih institucija ve i sistema moralnih vrednosti. Drutvena ravnodunost, i kad nije lini porok, jeste greh", odnosno ogreenje pre ma drugim svojim sugraanima. Neophodnost drutvene reforme Ros je dokazivao brojnim istraivanjima koja su obraena u knjizi Amerika koja se menja (Changing Amerika"). Kao moderni sociolog, on je u centar svojih istraivanja postavio ak-
tuelne i konkretne probleme, kao to su: poloaj ena radnica u industriji, komercijalizacija tampe u slubi kapitalistikog privrednog sistema, regionalne karakteristike drutvenog ivota na srednjem zapadu. Edvard Ros je svoj socioloki istraivaki rad i elju za reformama platio privremenim gubitkom univerzitetske karijere. Otputen je sa Univerziteta u Stanfordu to je isuvie verno" opisao ivotne uslove fizikih radnika koji su radili na izgradnji Centralne pacifike eleznice, kao i zbog toga ,,to je ispoljavao mnoga liberalna gledita". Ros je verovao da je zadatak drutvenih nauka da pronalaze najbolje naine za drutvene reforme i napredovanje drutva. On je svoju socioloku radoznalost proirio i van granica svoje zemlje. Putovao je u Rusiju im je izbila Oktobarska revolucija da je prouava neposredno. Po povratku, objavio je tri knjige svojih zapaanja. Kad je izbila Meksika revolucija, uinio je to isto. Ros je objavljivao dela iz razliitih oblasti i razliitog teorijskog nivoa. Njegova najvanija socioloka teorijska dela su: Drutvena kontrola (Social Control"), Osnovi sociologije (The Foundations of Sociology"), Principi so ciologije (..Principles of Sociology"), Socijalna psihologija (Social Psychology"). Najveu panju izazvalo je njegovo shvatanje drutvene kontrole". Dosta originalno, Ros je pitanje drutvene kontrole prebacio u polje socijalne psihologije. On drutvenu kontrolu ne shvata kao sistem institucionalnih mera kontrole, ve kao svesnu kontrolu drutva
346
nad pojedincem" koja omoguuje postojanje drutvenog uredenja". Ros je postavio metodoloko pitanje u Osnovama so ciologije: ta je osnovna jedinica sociolokog istraivanja, i opredelio se, u skladu sa svojim socijal-psiholokim usmerenjima, da je to drutveni proces. On navodi tri osnovna tipa drutvenih procesa: preleminarne, drutvene i rekonstruktivne. Prvi tip je vise izraz ovekove podlonosti drutvenim procesima nego to predstavlja direktnu akciju oveka prema oveku. Drugi tip cine pravi drutveni procesi koji dovode do stvaranja grupa i institucija. Da ne bi grupe, institucije i pravila postali statini, deluje trei tip koje on naziva rekonstruktivnim procesima. Produkti drutvenih procesa mogu biti subjektivni i objektivni. Subjektivni su institucije, ujednaavanja i imperativi", a grupe i drutveni odnosi ine objektivne produkte. Produkti drutvene interakcije, smatra Ros, imaju svoj izvor u drustvenim snagama, koje nisu najpreciznije definisane. Za Rosa, to su elje koje podstiu oveka i koje se stapaju u sisteme interesa koji oblikuju drutvo i istoriju". Te elje i potrebe su na niim stupnjevima bioloke, a kasnije se javljaju i kulturne elje i potrebe. Ros smatra da su individualni mentaliteti i akcije uslovljene odreenom drutvenom sredinom u kojoj pojedinac ivi". Znaajan deo Rosove Socijalne psihologije" bavi se pitanjima sugestivnosti i ulogom koju ona ima u prenoenju ideja, navika i stavova sa jedne na drugu grupu pojedinaca". Ove analize fenomena sugestivnosti i imita-
cije pod vidljivim su uticajem Gabrijela Tarda, njegovog savremenika. Dord Herbert Mid Iako vise filozof i psiholog nego sociolog, Mid je preko svojih radova iz socijalne psihologije uticao i na mnoge sociologe koji su drutvo istraivali koristei i socijalnu psihologiju. Delom: Um, ja i drutvo (Mind, Self and Society"), Mid je otvorio pitanje najranije socijalizacije, kroz analizu nastajanja pojmova Ja, Drugi, Oni. Za razumevanje drutvenosti", neophodno je razumevanje prvih oblika komunikacije izmeu dva ljudska bia, a pre toga treba razumeti nastajanje svesti o ja" i drugi". Mid je, poput drugih socijalnih psihologa, nastojao da pokae da u najranijem stadijumu razvitka oveka postoji neprekidna komunikacija i proimajua veza kao akcija i reakcija" na neposredni kontakt jedinke sa prirodnom i drutvenom okolinom, sa drugim". Dvostruka slika ja" je samodoivljaj sebe i doivljaj kako nas drugi vide. Prated evoluciju ljudske komunikacije, Mid je pokazao, na primerima deje igre, kako nastaje razlika izmedu sopstvenog organizma" i manifestacije svoga Ja". Igra podrazumeva potdnjavanje pravilima, podrazumeva uloge". Deca se igraju ratnika, udteljica, majki, i preko svog dvojnika" komuniciraju sa grupom, graded svoje ja u skladu sa oekivanom reakcijom drugih". Naa ponaanja u drutvu raunaju sa reakcijama drusrva. Dete koje uestvuje u igri mora biti spremno da se ponaa kao svi uesnici u igri i njihove uloge"
moraju biti u odreenom odnosu". Mid navodi primer proste igre murke" u kojoj dete ima dve uloge: onoga koji trai i onoga koji se skriva. Obe uloge dete igra po pravilima: svi se skrivaju jedan trai" i zamenjuje uloge. U spisu O psihologiji kanjavanja, Mid je analizirao i pitanja ljudske prirode" i njenog uticaja na drutvenu organizaciju i komunikaciju. Prouavanje instikata i pokretakih snaga ljudskog ponaanja, pruaju nam drukiju sliku ljudske prirode od one koju je crkvena doktrina i filozofska psihologija brojnim generacijama servirala". U skladu sa evolutivnim pristupom, Mid tvrdi da se ljudska priroda" razvila iz drutvene" prirode ivotinja. Drugim reima, evolucija nema samo bioloku komponentu medu vrstama, ve pokazuje mogunost transfera iskustava i formi komunikacija. Mid je putem razvoja jezika pratio nastanak drus rva. U poetku jezik je bio samo gest, pokret ili izraz lica. Kasnije je se javio odreeni glas ija modulacija je oznaavala odreene poruke koje su drugi razumevali jer su se ponavljale. injenica da se pojedinac obraa samom sebi u ulozi drugih iz grupe i time postaje svestan njih kroz svoje vlastito ponaanje. Ljudska priroda jo uvek, smatra Mid, ostaje organizacija instikata, koji su uzajamno uticali jedni na druge: seks, roditeljstvo, agresivnost, iz svega toga proizalo je ponaanje pojedinca u grupi.
349
Don Djui Nije jednostavno svrstati Dona Djuia u profesionalnu kategoriju naunika. Mogli bismo rei da je bio jedan od najveih amerikih filozofa svoga vremena, sa arlsom Pirsom i Viljemom Demsom tvorac pragmatizma, najuticajnijeg filozofskog pravca u Americi 19. i 20. veka. Ali, filozofija je bila samo jedna oblast Djuijeve delatnosti, uz to vrlo razgranata. On se bavio logikim i metodolokim istraivanjima, etikim problemima, estetikom teorijom i utemeljenjima filozofije pragmatizma. Meutim, Djui je bio pre svega javni radnik" u svim oblastima drutvenog ivota. Socioloki istraivai mo gu imati najvee koristi iz njegovog obimnog dela kao drutvenog reformatora, analitiara razliitih fenomena amerikog drutva, prosvetitelja i kritiara drutva. Uz sve to Djui je bio veoma aktivan i u dravnom i politikom ivotu Amerike 20. veka. Don Djui je roden u Vermontu 1859. godine, gde je zavrio studije i zapoeo karijeru kao nastavnik u dravnoj koli. U meduvremenu upisao je filozofiju na Don Hopkins univerzitetu, posvetivi se izuavanju Hegelove i Marksove filozofije. U torn periodu, Marksova aktivistika drutvena teorija imala je vidljiv uticaj na Djuijeva prva istraivanja, u kojima je nastojao da steena znanja direktno primeni na drutvene reforme. Posle sticanja zvanja doktora filozofije Djui se opredelio za univerzitetsku karijeru, prvo na univerzitetu Miigen, a potom na ikakom univerzitetu, gde je ofor-
350
mio obrazovnu laboratoriju, poznatu kao Djuijeva kola". Na poetku 20. veka Djui je doao za redovnog profesora Kolumbija univerziteta u Njujorku, gde je predavao preko dvadeset godina, do odlaska u penziju. Tridesetih godina dvadesetog veka, za vreme eko nomske krize i izlaska iz nje Djui je bio politiki veoma aktivan, sa ambicijom da stvori pokret treeg puta koji bi razbio okotali dvopartijski sistem u Americi. Kao drutveni kritiar stekao je reputaciju simbola savesti amerikog naroda". Djui je godinama imao kolumnu u asopisu The New Republic, reagujui na sutinske probleme amerikog drutva. Djuijevo shvatanje filozofije pragmatizma bilo je ma nje doktrinarno, a vise primenljivo na ivotne situacije. On je polazio od pretpostavke daje savremenim ljudima komplikovano da se snalaze u sve vise otuenom svetu, pa je zbog toga pragmatizam shvatao sire od vulgarnog vrednovanja stvari iskljuivo korisnou. Djui je isticao prosveenu praksu" i inteligentno delovanje", kao kljune instrumente za pravilan ivotni izbor i slobodu. On je smatrao da je kreativno iskustvo vrednost koja omoguuje zadovoljstvo i bogatstvo ivota. Zastarele navike, rutinska reagovanja, predrasude, krutost pravila samo ubijaju svako kreativno iskustvo i samim tim smisleni ivot. Djui je iz tih razloga obrazovanju, kreativnoj inteligenciji i znanju, uz moralno rasuivanje, pridavao najvie mesto u sistemu vrednosti. Praktino delovanje je neophodno kao autokorekcija postavljenih ciljeva. Posle-
dice takvog delovanja su kriterijum istinitosti pretpostavljenih ideja. Pogreke nas pouavaju tome koje su metode pogrene i upuuju nas na bolja reenja", kae Djui. A, u knjizi Rekonstrukcija u Filozofiji (..Reconstruction in Philosophy") Djui objanjava kako su pogreke indikatori potrebe za revizijom, razvojem i podeavanjem". On naglaava da krajnji cilj nije savrenost, granica koju treba dostii, vec je svrha ivota neprekidni proces usavravanja, dozrevanja i doterivanja. Razvoj sam po sebi jedina je moralna svrha". Djui je privren koncepciji znanja i etike, kao umeu drutvenog ininjeringa". On u delu U traganju za izvesnou (The Quest for Certainity") tvrdi da se filozofija udaljila od ljudskih problema zbog pogrenog traganja za konanim istinama". Bilo bi bolje, smatra Djui, da se filozofija usmerila ka artikulaciji jedne inteligentne metode reavanja drutvenih sukoba". Djuijeva drutvena teorija nije izloena na sistematski nain, ali je bogata raznovrsnou aspekata i drutvenih oblasti koje su bile predmet njegovog istraivanja. Politika je jedno od istraivakih polja u kome je Djui ostavio znaajan trag. Djui je kritikovao naivnu veru" Amerikanaca u mnoge okotale liberalne ideje, u individualne slobode, u ekonomsko fer takmienje. Ukazivao je na neuspeh ovih ideja u realizaciji u stvarnom ivotu. Mnoge socijalistike ideje bile su bliske Djuiju, a mnogi aspekti amerikog politikog ivota bili su mu neprihvatljivi, kao na primer, manipulacija i elitizam zbog ega ih je podvrgavao kritici.
352
U delu Sloboda i kultura (Freedom and Culture") Djui uporeuje demokratsku javnost sa istraivakom zajednicom, jer je on demokratiju shvatao kao nain ivota. Djui je i pragmatizam i demokratiju shvatao kao ivotni stil koji slui kooperativnoj rekonstrukciji iskustva u zajednikom interesu". U 20. veku amerika sociologija doivela je veliki polet, meu brojnim imenima po uticaju i znaaju pomenuemo samo Talkota Parsonsa, Roberta Mertona, Viljema Ogburna, Roberta Parka, Alfreda Redklif-Brauna, Kaspara Negela, Edvarda Torndajka, Guldnera. Mnogi evropski sociolozi, zbog obilja materijala morali su ovde da izostanu, poput ora Gurvia, Rajmona Arona, Darendorfa, Lukmana, Botomora i drugih.
Zakljune napomene
Prvobitnim planom predviao sam izvesno proirenje predmeta ove knjige u polje socijalne psihologije i socijalne antropologije, u meri relevantnoj za istoriju drutvenih teorija. Kada sam ukljuio Frojdovo shvatanje drutva video sam da je psiholoki odeljak", jednostran i nepotpun, bez teorije, Junga, Adlera, Karuza i drugih velikih psihologa koji su se bavili odnosom oveka i drutva. Slian problem sam morao da reavam sa antropolozima, jer sam Frejzer, bez Malinovskog, Levi Strosa i dru gih antropologa, koji su opisivali strukture primitivnih drutava, sa ambicijama da otkriju strukturalne slinosti izmeu drutvenih odnosa u starim i u savremenim drutvima, ne doprinosi mnogo antropolokoj dimenziji" drutvenih teorija. Iz tih razloga sam zakljudo da ovom prilikom izostavim planirano proirenje predmeta jedne sintetike drutvene teorije. Drugo pitanje sa kojim sam se sreo ticalo se kraja ove Istorije. U principu izbegavao sam da guram u isto riju jo uvek ive i delatne stvaraoce, koji nekim novim delom mogu da dopune sliku o svojoj drutvenoj teoriji. Isto tako dela nedavno umrlih teoretiara, koja su jo uvek predmet ocenjivana nisu uzeta u razmatranja.
354
Karl Poper, Isaija Berlin i Don Rols predstavnici novijih liberalnih teorija nisu se nali u odeljku o liberalnim teorijama jer sam obraivao samo klasine liberalne teorije. Sa ovim je povezano i pitanje kriterija izbora i proporcije posveenog prostora. Pisanje ovakve istorije je to se tie izbora slino sastavljanju antologije, neophodan je kriterijum, a podrazumeva se sloboda odabira. Jedna od funkcija predava nja i pisanja udbenika je pruanje to vise informacija studentima. eleo sam, zbog toga, da predstavim to vi se mislilaca iz daleke ili zaboravljene prolosti, Iz antikog i srednjovekovnog perioda o kojima se retko mogu sresti informacije u modernoj literaturi irokog spektra. Filozofi, kao Platon, Aristotel, Toma Akvinski, Makijaveli, Hobs, Lok, Monteskje, Ruso, Kant, Hegel bili su uitelji oveanstva", oni predstavljaju onaj opteoveanski kulturni baga koji savremeni prosveeni ovek nosi sa sobom, zato su dobili vise prostora. Neki teoretiari, ije su ideje uticale na savremena drusrva, kao Adam Smit, Berk, Pejn, Tokvil, Mil, takoe su detaljnije predstavljeni. U ovu grupu spada i Karl Marks, ali sa vise razloga. Vise od jednog veka Marksova drutvena teorija bila je jedna od najpopularnijih u najveem delu sveta. Kao filozofija bila je emancipacija od metafizike i predstavljala se kao filozofija prakse. Kao sociologija bila je kritika analiza kapitalistikog drusrva, koje je postajalo globalno. Kao ideologija oslanjala se na najbrojniju drutvenu
Zakljune napomene
355
klasu, radnitvo i siromano seljatvo. Kao politiki i dravni projekat realizovana, sa svim izopaenjima u nekim dravama, ukljuujui i najvee. Slom socijalistikog sistema u veini ovih zemalja, kompromitovao je i samu Marksovu teoriju na koju su se razni vlastodrci i diktatori pozivali. Reakcija drugih ideologija, pre svega antikomunistikih, bila je slavodobitna, ali takoe plitka i vulgarna. Poto je marksistika drutvena teorija, uz sva vulgarizovanja, bila relevantna za nau noviju istoriju, smatrao sam da je jedno nepristrasno i detaljnije njeno tumaenje znaajno i za bolje razumevanje ove teorije, a i bliske prolosti. Ogromna produkcija socijalno filozofskih dela, pod bliim i daljim Marksovim uticajem, objavljena je na srpskom jeziku, pa je samo u najkraim crtama pomenuta. Dosta iscrpno izloena je i drutvena teorija Maksa Vebera, jer smatram da je njen uticaj na savremenu socijalnu filozofiju i sociologiju ogroman i da se bez nje mnoge teorije ne bi mogle razumeti. Sa Veberom i Dirkemom sociologija je stekla status znaajne naune discipli ne u korpusu drutvenih nauka, pa je razumljivo to im je poklonjeno vise prostora. Istorija sociologije data je u formi opteg pregleda, vodei rauna da predstavnici vodeih zemalja u oblasti socioloke teorije budu zastupljeni. I u ovom sluaju predstavljeni su bili pre svega pioniri sociologije u pojedinim zemljama. Da bi se odrao duh predavanja, kod svih veih teoretiara ukljueni su elementarni biografski podaci, in-
356
formacije radi, ali i zbog odmora od dueg apstraktnijeg izlaganja. Iz istog razloga udbenik nije optereen fus notama ve je obimna koriena i konsultovana literatura navedena na kraju knjige.
Koriena, konsultovana i preporuena literatura
Abelar, Petar, Povijest nevolja - etika, Naprijed, Zagreb, 1970. Abraham, J. H. Origins and Growth of Sociology, Penguin Books, 1973. Adler, Alfred, Poznavanje oveka, Prosveta, Beograd 2007. Adler, Emil, Herder und die deutsche Aufklarung, Evropa Verlag, Wien - Frankfurt 1968. Adorno, Theodor i Horkhajmer Max, Dijalektika prodvrtiteljstva, Veselin Maslea, Sarajevo 1974. Adorno, Theodor, argon autentinosti, Nolit, Beograd 1978. Akvinski, Toma, Izabrano dijelo, Globus, Zagreb 1981. Akvinski, Toma, Izbor iz djela I-II, Naprijed, Zagreb 1990. Aligijeri, Dante, Monarhija, Ukronija, Beograd 2004. Antoni, Carlo, From History to Sociology, S. U. Press, De troit 1959. Apostol Pavle, Poslanice, (Biblija) Arent, Hana, Ljudi u mranim vremenima, Deije novine, Gornji Milanovac 1991. Arijan, Flavije, Prirucnik Epiktetov, Kultura, Beograd 1958. Aristofan, Komedije, Matica Hrvatska, Zagreb 1947. Aristotel, Nikomahova etika, Kultura, Beograd 1970. Aristotel, Politika, Kultura, Beograd 1970. Aristotel, Retorika, Plato, Beograd 2000. Aristotel, Ustav Atinski, Plato, Beograd 1997. Aurelije, Marko, Samome sebi, Plato, Beograd 1997.
358
Autuzijus, Johan, Politica methodice digesta, 1603. Avereos Ibn Rud, Nesuvislost nesuvislosti, Naprijed, Za greb, 1988. Averroes, On Platos Republic, Corneli Univerity - Press, London 1974. Avgustin, Aurelije, Ispovesti, Kranska sadanjost, Zagreb 1973. Avgustin, Aurelije, O dravi bojoj, Kranska sadanjost, Zagreb 1982. Bacon, Francis, Novi organon, Naprijed, Zagreb 1964. Baken, Don, Imperator Avgust, Minerva, Subotica 1969. Bakunjin, Mihail, Drava i sloboda, Globus, Zagreb 1980. Bakunjin, Mihailo, Ispovijed, Glas Slavonije, Osijek 1976. Barker, Ernest, Greek Political Theory, University Paper backs 1967. Barnes, Hari Elmer, Uvod u istoriju sociologije (I i II), BIGZ, Beograd 1982. Barnet, Don, Rana grtka filozofija, Zavod za udbenike, Beograd 2004. Basta, N. Danilo, Fihte ifrancuska revolucija, Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije, Beograd 1980. Bauman, Zigmunt, Kultura i drutvo, Prosveta, Beograd 1966. Bayle, Pierre, Oeuvres diverses, E.S, Paris 1972. Bayle, Pierre, Polemiste (extraits du Dictionnaire historique et critique), Robert Lafonnt, Paris 1972. Bebel, August, Zena i socijalizam, Kultura, Beograd 1964. Becer Howard and Barnes, Harry Elmer, Social Thought from Lore to Science, Dover Publication, New York 1961. Bekon, Frensis, Nova Atlantida, Kultura, Beograd 1962.
Bentham, Jeremy, Government, Blackwell, Oxford 1967. Berk, Edmund, Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj, Filip Vinji, Beograd 2001. Beuveniste, Emile, Le vocabulaire des institutions indo-europennes (I i II), Les editions de minuit, 1969. Bloch, Ernst, Princip nada, Naprijed, Zagreb 1981. Bloch, Marc, Feudalno drustvo, Naprijed, Zagreb 1958. Bloh, Ernst, Duh utopije, BIGZ, Beograd 1982. Bloh, Ernst, Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo, Komunist, Beograd 1977. Borkenau, Franc, Prelaz sfeudalne na gradansku sliku sve ta, IC Komunist, Beograd 1983. Bottomore, T. B., Sociologija kao drustvena kritika, Napri jed Zagreb 1975. Bouthoul, Gaston, Histoire de la sociologie, PUF, Paris 1967. Bracher, Karl Dietrich, Zeit der Ideologien, DVA - Stutgart 1982. Bruil, Lucien Levy, Primitivni mentalitet, Kultura, Zagreb 1954. Bukanan, Dord, Vindiciae contra tyranos, 1579. Buonarroti, Philippe, Zavera za jednakost (zvana Babefova), kolska knjiga, Zagreb 1982. Burkhart, Jakob, Kultura renesanse u Italiji, Matica Hrvatska, Zagreb 1953. Burkhart, Jakob, Razmatranja o svetskoj istoriji, SKZ Beo grad 1996. Ceroni, Umberto, Uvod u drutvenu znanost, kolska knji ga, Zagreb 1983. Ciceron, Marko Tulijus, Drava (De Republica), Demetra, Zagreb 1995.
360
Ciceron, Marko Tulijus, Filozofski spisi, Kultura, Beograd 1955. Ciceron, Marko Tulijus, Zakonima (De Legibus), Demetra, Zagreb 1996. Condorset, Marie Jean Antoine, O napretku, Politika kul tura, Zagreb 2001. Croce Benedeto, Die philosophic Ganbattista Vicos, Verlag, von Mohr, Tubingen, 1927. Cusa, Nikolai de, De docta ignorantia (lateinisch-deutsch), Felix Meiner Verlag, Hamburg 1977. Dalamber, an, Uvodna rasprava u enciklopediju, Kultura, Beograd 1955. David, Miler (urednik), Blackwellova Enciklopedija politike misli (svezak I i II), Demetra, Zagreb 2003. De Sanktis, Franesko, Povijest talijanske knjievnosti, Matica Hrvatska, Zagreb 1955. Dekart, Rene, Rasprava o metodi, Matica Hrvatska, Zagreb, 1951. Delimo, an, Katolicizam, izmedu Lutera i Voltera, Knjiarnica Zoran Stojanovi, Novi Sad 1993. Delimo, an, Nastanak i uvrenje reformacije, Knjiarnica Zoran Stojanovi, Novi Sad 1998. Demosten, Filipike i Olintske besede, Dravna tamparija, Beograd 1891. Diderot, Denis, Euvres politiques, Gamier, Paris 1963. Diderot, Denis, Pismo o slepcima, Zora, Zagreb 1950. Didro, Deni, Odabrana dela, Izdavaki zavod Jugoslavije, Beograd 1946. Dils, Predsokratovci (fragmenti) (I i II), Naprijed, Zagreb 1983.
Koriena, konsultovana i preporuena literatura 361
Diltaj, Vilhelm, Izgradnja istorijskogsveta u duhovnim naukama, BIGZ, Beograd 1980. Diltaj, Vilhelm, Zasnivanje duhovnih nauka, Prosveta, Beo grad 1980. Dimon, Luj, Ogledi o individualizmu, CLIO, Beograd 2004. Dirkem, Emil, Drutvoje oveku bog, Institut za socioloka istraivanja/Filozofski fakultet, Beograd 2007. Dirkem, Emil, Opodeli drutvenog rada, Prosveta, Beograd 1972. Dirkem, Emil, Pravila socioloke metode, Savremena kola, Beograd 1963. Dubrov, Simon, Kratka istorija jevrejskog naroda, Jevrejska optina, Beograd 1962. Duri, N. Milo, Istorija Helenske etike, Zavod za udbenike, Beograd 1997. uri, N. Milo, Istorija Helenske knjievnosti, Zavod za udbenike, Beograd 2003. Ekonomisti XVII i XVIII stoljea, Kultura, Zagreb 1952. Engels, Fridrih, Poloaj radnike klase u Engleskoj, Kultura, Beograd 1960. Epikur, Osnovne misli, Kultura, Beograd 1959. Erazmo, Roterdamski, Pohvala ludosti, Kultura, Beograd 1963. Eshil, Sofokle, Evripid, Odabrane tragedije, Prosveta, Beo grad 1948. Fetscher, Iring, Rousseaus Politische Philosophic, Luchterhand, Berlin 1968. Fiamengo, Ante, Sen-Simon i Ogist Kont, Matica Hrvatska, Zagreb 1966. Fichte, J. G, Odabrane filozofske rasprave, Kultura, Zagreb 1956.
362
Fichte, Johann Gottlieb, Grundlage des naturrechts, Akademie Verlag, 2001. Fichte, Johann Gottlieb, Reden an die Deutsche Nation, Ber lin 1808. Fihte, Johan Gotlib, Uenje o nauci, BIGZ, Beograd 1976. Fihte, Johan Gotlib, Zatvorena trgovaka drava, Nolit, Beo grad 1979. Fischl, Johan, Geschichte der Philosophic Verlag Styria, 1964. Fojerbah, Ludvig, ovek i bog, Svetlost, Sarajevo 1962. Fojerbah, Ludvig, Predavanja o sustini religije, Kultura, Beo grad 1973. Fojerbah, Ludvig, Principi filozofije budunosti, Kultura, Beograd 1956. Fourier, Charles, Civilizacija i novi socijetarni svijet, kolska knjiga, Zagreb 1980. Freyer, Hans, Uvod u sociologiju, Naklada Dubrava, Zagreb 1944. Frojd, Sigmund, Psihologija mase i analiza ega, Fedon, Beo grad 2006. From, Erich, Anatomija agresivnosti, Naprijed, Zagreb 1976. From, Erich, Anatomija ljudske destruktivnosti, Naprijed, Zagreb 1973. From, Erih, Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd 1964. From, Erih, Revolucija nade, Grafos, Beograd 1980. From, Erih, Zdravo drustvo, Rad, Beograd 1963. Gaj, Institucije, Nolit, Beograd 1982. Gobineau, Joseph Arthur Comte de, Essai sur I'inegalite des races humaines, Librairia de Paris 1854. Goldmann, Licien, Dijalekticka istraivanja, Veselin Maslea, Sarajevo 1962.
363
Golubovi, Zagorka, ovek i njegov svet, Prosveta, Beograd 2006. Grami, Antonio, Problemi revolucije (Intelektualci i revolu cija), BIGZ, Beograd 1973. Grotius, Hugo, Das Recht des Krieges und Friedens, Leip zig Verlag, Diirschen 1887. Gulj, Roman, Bakunin, Most, New York 1974. Gurvitch, Georges, Sociologija (I i II), Zagreb 1963. Habermas, Jirgen, Javno mnjenje, Kultura, Beograd 1969. Habermas, Jirgen, Teorija ipraksa, Kultura, Beograd 1970. Hamurabijevi zakoni, Haralambos M. - Holborn. M., Sociologija, Golden marke ting, Zagreb 2002. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Filozofija istorije, Fedon, Beograd 2006. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Filozofija povijesti, Kultura, Zagreb 1951. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Osnovne crte filozofije pra va, Veselin Maslea, Sarajevo 1964. Hegel, Georg, Vilhelm Fridrih, Estetika I, II, III, Kultura, Beograd 1959. Hegel, Georg, Vilhelm Fridrih, Fenomenologija duha, Kul tura, Zagreb 1955. Hegel, Georg, Vilhelm Fridrih, Istorija filozofije I, II, III, Kultura, Beograd 1970. Hegel, Georg, Vilhelm Fridrih, Enciklopedija filozofskih znanosti, Veselin Maslea, Sarajevo 1965. Hegel, Georg, Vilhelm Fridrih, Rani spisi, Veselin Maslea, Sarajevo 1982. Heis, Robert, Utopie und Revolution, Piper Verlag, Miinchen 1973.
364
Helvetius, Claude-Adrien, 0 duhu, Naprijed, Zagreb 1978. Henis, Vilhelm, Politika i praktina filozofija, Nolit, Beo grad 1983. Heraklit, Fragmenti, Grafos, Beograd 1979. Herder, Johan Gotfrid, Werke, Autban Verlag, Berlin und Vienna 1964. Herodot, Istorija, Matica srpska, Novi Sad 1988. Hesiod, Poslovi i dani, Matica Hrvatska, Zagreb 1970. Hesiod, Postanak hogova, Veselin Maslea, Sarajevo 1975. Hilferding, Rudolf, Finansijski kapital, Kultura, Beograd 1958. Hjum, Dejvid, O merilu ukusa, Izdavaka knjiarnica Zoran Stojanovi, Novi Sad 1991. Hjum, Dejvid, Rasprava o ljudskojprirodi, Veselin Maslea, Sarajevo, 1983. Hobs, Tomas, Levijatan, Kultura, Beograd 1961. Hobs, Tomas, O gradaninu, Hedone, Beograd 2006. Hojzinga, Johan, Erazmo, Nolit, Beograd 1966. Holbach R H. Th, La politique naturelle, Georg Olms ver lag, Hildesheim 1971. Holbach R H. Th, Systeme Social, Georg Olms Verlag, Hil desheim 1969. Holbah, Paul Hajnrih Ditrih, Sistem prirode, Prosveta, Beo grad 1950. Homer, Ilijada, Dereta, Beograd 1995. Homer, Odiseja, Dereta, Beograd 1995. Horkhajmer, Maks, Pomraenje uma, Veselin Maslea, Sa rajevo 1963. Horkhajmer, Maks, Tradicionalna i kriticka teorija, BIGZ, Beograd 1968.
Horkheimer, Maks i Adorno Theodor, Dijalektika prosvijetiteljstva, Veselin Maslea, Sarajeva 1974. Hotman, Franois, Franco gallia, 1573. Huizinga, Johan, Jesen srednjeg veka, Matica Hrvatska, Za greb 1964. Hulisher, Josef, Opa ekonomska povijest (I i 11), Kultura, Zagreb 1957. Humbolt, Vilhelm von, Ideje za pokuaj odredivanja granica delotvornosti drave, Knjiarnica Zoran Stojanovi, NoviSad 1991. Humbolt, Vilhelm von, Spisi iz antropologije i istorije, Izdavaka knjiarnica Zoran Stojanovi, Novi Sad 1991. Hume, David, Istraivanje o ljudskom razumu, Kultura, Za greb 1956. Huserl, Edmund, Kriza evropskih nauka, Deije novine, Gornji Milanovac 1991. Isaiah, Berlin, Vico and Herder, Hogarth Press, London 1976. Jeger, Verner, Paideia, Knjievna zajednica Novog Sada 1991. Jens, Walter, Zur Antike, Verlag Kindler, Miinchen 1978. Julijan, Flavije Klaudije (imperator), Izabrani spisi,Kn)\ztvne novine, Beograd 1987. Kabe, Etjen, Put u Ikariju, Kultura, Beograd 1952. Kalmet, ., Feudalno drustvo, Feudalno drutvo, Veselin Maslea, Sarajevo 1964. Kaltenbruner, Gerd-Klaus, Rekonstruktion des Konservatismus, Verlag Paul Haupt, Bern 1978. Kalvin, an, Nauk hrianske vere, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1996. Kampanela, Tomazo, Grad sunca, Kultura, Beograd 1964.
366
Kanfora, Luano, Demokratija, CLIO, Beograd 2007. Kann, A. Robert, Die Restauration ah Phanomen in der Geschichte, Styria Verlag, Graz-Wien 1974. Kant, Imanuel, Kritika istoguma, BIGZ, Beograd 1990. Kant, Imanuel, Kritika mod sudenja, BIGZ, Beograd 1975. Kant, Imanuel, Kritika praktinog uma, BIGZ, Beograd 1979. Kant, Imanuel, Metafizika morala, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1993. Kant, Imanuel, Um i sloboda, Ideje, Beograd 1974. Kant, Imanuel, Veni mir, Gutenbergova galaksija, Beo grad 1995. Kar, Edvard Halet, taje istorija? Gradac, aak 2001. Kaucki, Karl, Istorije komunistikih ideja, Kultura, Beograd 1960. Kaucki, Karl, Materijalistiko shvatanje istorije, Kultura, Beograd 1961. Kaufman, Valter, Tragedija ifilozofija, Knjievna zajednica, Novi Sad 1989. King, L. Karen, ta je gnostidzam?, Rad, Beograd 2003. Kisselj, Mihail Antonovi, Vico, Misalj, Moskva 1980. Ki, Jano, (prireiva), Savremenapolitikafilozofija, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1998. Kito, H. D. E, Grd, Prosveta, Beograd 2008. Klages, Helmut, Geschichte der Soziologie, Juventa Verlag, Miinchen 1969. Klasiker des soziologischen denkens, Verlag C. H. Beck, Miinchen 1976. Klassiker der Philosophic (I i II), Verlag C. H. Beck, Miin chen 1985. Kolakovski, Leek, Glavni tokovi marksizma (torn I, II i III), BIGZ, Beograd 1980.
367
Kolingvud, Robin, Ideja istorije, Svetlost, Sarajevo 1986. Komelja, Beatris, panska inkvizicija, CLIO, Beograd 2003. Kondorse, Mari an Antoan, Skica istorijskog progresa Ijudskogduha, Zagreb 2001. Konficije, Izreke, Bonart, Nova Pazova 2001. Konfuije, Veliko uenje, BIGZ, Beograd 1960. Konstan, Benamen, Principi politike, Zavod za udbenike, Beograd 2000. Kont, Ogist, Dva uvodna predavanja (Kurs pozitivne filozo fije), Kultura, Beograd 1962. Koplston, Frederik, Istorija filozofije I-V, BIGZ, Beograd 2001. Kornilov, A. A, Molodie Godi Mihaila Bakunjina, Sabasnivi", Moskva 1915. Kor, Karl, Materijalistiko shvatanje istorije, BIGZ, Beo grad 1975. Kosik, Karel, O dilemama suvremene povijesti, Razlog, Za greb 2007. Koev, Aleksandar, Kant, Nolit, Beograd 1976. Kropotkin, Petar, Etika, CID, Podgorica 2001. Kropotkin, Petar, Zapisi jednog revolucionara, Ideja, Beo grad 1980. Kropotkin, Peter, Anarhizam i moral, Prosveta, Beograd 1984. Ksenofont, Helenska istorija, Matica Srpska, Novi Sad 1980. Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd 1980. Kulan, Fistel de, Antika drava, Prosveta, Beograd 1956. Kuzanski, Nikola, O Berilu, Simeon Mirotoivi, Vrnjaka Banja 1989.
368
Labriola, Antonio, O istorijskom materijalizmu, Kultura, Beograd 1958. Labrousse, Roger, Introduction a la Philosophic politique, Marsel Riviere, Paris 1959. Lacoste, Yves, Ibn Khaldoun, Maspero, Paris 1966. Laertije, Diogen, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, BIGZ, Beograd 1964. Landgrebe, Ludvig, Savremena filozofija, Veselin Maslea, Sarajevo 1976. Lao Ce, Tao te Ding {Knjiga smisla i zivota), Babun, Beo grad 2004. Latey, Maurice, Tyranny, Macmillan, Glasgow 1969. Le Bon, Gustav le, Psihologija gomila, Knjiara Cvijanovi, Beograd 1921. Le Bon, Gustav, Miljenja i verovanja, Knjiara elap i Popovac, Zagreb 1919. Lenjkovski, Vasilj, Istorija ruske filozofije, Slubeni list, Beo grad - CID, Podgorica 2002. Lexikon zur Soziologie, Westdeutscher Verlag, Darmstadt 1988. Livije, Tit, Istorija Rima I-II, SKZ, Beograd 1991. Locke, John, Dve rasprave o vladi, Ideje, Beograd 1978. Lojola, Ignacijo de, Naela Jezuita, Mladost, Beograd 1990. Lok, Don, Ogled o ljudskom razumu I, II, Kultura, Beo grad 1962. Lok, Don, Pismo o toleranciji, Ideje, Beograd 1978. Lukacs, Georg, Etika i politika, Liber, Zagreb 1972. Lukacs, Georg, Povijest i klasna svijest, Naprijed, Zagreb 1970. Luka, erd, Istorija i klasna svest Luka, erd, Mladi Hegel, Kultura, Beograd 1959.
Luki, Radomir, Istorija politikih i pravnih teorija, Zavod za udbenike i BIGZ, Beograd 1995. Lukrecije, Kar, Oprirodi stvari, Prosveta, Beograd 1951. Luksemburg, Roza, Izabrani spisi, Naprijed, Zagreb 1974. Luman, Niklas, Drustveni sistemi, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 2001. Maier, Hans, Rausch Heinz, Denzer Horst, Klasici politickog miljenja (knjiga I i II), Golden marketing, Zagreb 1998. Makijaveli, Nikolo, Sabrana dela, Globus, Zagreb 1985. Makijaveli, Nikolo, Vladalac, Rad, Beograd 1964. Marek, Franz, Filozofija svijetske revolucije, Stvarnost, Za greb 1973. Marks, Kapital I-III, Kultura, Beograd 1947. Marks, Karl i Engels Fridrih, Dela (torn I i III), Prosveta, Beograd 1972. Marks, Karl i Engels Fridrih, Izabrana dela (torn II), Kultu ra, Beograd 1950. Marks, Karl i Engels Fridrih, Nemaka ideologija (knjiga I i II), Kultura, Beograd 1964. Marks, Karl i Engels Fridrih, Sveta porodica, Kultura, Beo grad 1959. Marks, Karl, Kritika Hegelove filozofije drzavnog prava, Ve selin Maslea, Sarajevo 1960. Marks, Karl, O razlici Demokritove i Epikurove filozofije pri rode, Kultura, Beograd 1963. Markuze, Herbert, ovek jedne dimenzije, Veselin Maslea, Svjetlost, Sarajevo 1989. Markuze, Herbert, Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb 1985. Markuze, Herbert, Um i revolucija, Veselin Maslea, Sara jevo 1966.
370
Marsilius, von Padua, Defensor Pacis, Hahniani, Hanover 1932. Mering, Franc, Karl Marks - Istorija njegovog ivota, Kultu ra, Beograd 1958. Merton, Robert, O teorijskoj sociologiji, CDD, Zagreb 1979. Michel, Alain, Histoire des doctrines politiques a Rome, P.U.F. 1971. Michels, Robert, Masse, Fuhrer, Intellektuelle, Campus Ver lag, Frankfurt - New York 1987. Michels, Robert, Political Parties, Batoche Books, Kitche ner, 2001. Michels, Robert, Soziologie des Parteiwesens, Kroner Ver lag, Stuttgart 1970. Miunovi, Dragoljub, Filozofija minima, Filip Vinji", Beograd 2001. Miunovi, Dragoljub, Socijalna filozofija, Filip Vinji, Beograd 1997. Mil, Don Stjuart, O slobodi, Filip Vinji, Beograd 1988. Mil, Don Stjuart, Potcinjenosti zena, Slubeni Glasnik, Beograd 2008. Mil, Don Stjuart, Razmatranja o predstavnickoj vladi, Informator, Zagreb, 1989. Mil, Don Stjuart, Utilitarizam, Kultura, Beograd 1960. Mill, John Stuart, Considerations on Representative Govern ment, The Online Library of Liberty, 2005. Mills, C. Wright, Bijeli ovratnik, Naprijed, Zagreb 1979. Mils, Carls Rajt, Beli okovratnik, Naprijed, Zagreb 1979. Mils, Carls Rajt, Elita vlasti, Kultura, Beograd 1964. Mils, Carls Rajt, Socioloka masta, Savremena kola, Beo grad 1962. Milton, Don, Areopagitika, Filip Vinji, Beograd 1990.
Mirandola, Piko de la, Govor o ovekovom dostojanstvu, Filip Vinji, Beograd 1994. Mobus, Gerthard, Die politischen Theorien, Westdeutscher Verlag, Koln 1964. Montenj, Miel, Ogledi, Kultura, Beograd 1967. Monteskije, arl-Luj de Sekonda, Duh zakona, Filip Vinji, Beograd 1989. Monteskije, arl-Luj de Sekonda, Persijskapisma, Prosveta, Beograd, 1951. Mor, Tomas, Utopija, Kultura, Beograd 1964. Moreli, Zakonik prirode, Kultura, Beograd 1957. Morgan, Luis H, Drevno drutvo, Prosveta, Beograd 1981. Mosca, Gaetamo, Elementi di Scienza politica, Gins Laferza, Bari 1953. Ockham, Vilim, Opera Politica, Demetra, Zagreb 2001. Okam, Viljem, Opera politika, Demetra, Zagreb 2001. Ortega, Hose Garsija i Gaset, Pobuna masa, Gradac, aak 1988. Oven, Robert, Novi pogledi na drutvo, kolska knjiga, Za greb 1980. Padovanski, Marsilijus, Defensor pads Parsons, Talcott, The Social System, Routledge, Cambridge 1951. Parsons, Talkot, ils Edvard, Negel D. Kaspar, Pits R. Des, Teorije o drustvu I i II, Vuk Karadzic, Beograd 1969. Paul, Jacques, Histoire intellectuelle de I'Occident medieval, Arman Colin, Paris 1973. Pejn, Tomas, Prava ioveka, Filip Vinji, Beograd 1988. Pejn, Tomas, Zdrav razum i drugi spisi, Zsvod za udbenike, Beograd, 2004. Petrovi, Gajo, Filozofija i revolucija, Naprijed, Zagreb 1971.
372
Pirumova, Natalija, Bakunjin, Otokar Kerovani, Rijeka 1975. Plamenatz, John, Man and Society I i II, Longmans, Lon don 1968. Platon, Dijalozi, Kultura, Beograd 1970. Platon, Drava, Kultura, Beograd 1978. Platon, Kratil, Teetet, Sofist, Dravnik, Plato, Beograd 2000. Platon, Pisma, Rad, Beograd 1978. Platon, Protagora, Sofist, Naprijed, Zagreb 1975. Platon, Zakoni, Kultura, Beograd 1966. Plehanov, G. V., Istorija ruske drustvene misli I i II, Veselin Maslea, Sarajevo 1974. Plotin, Eneade, Knjievne novine, Beograd 1984. Polanji, Karl, Velika transformacija, Filip Vinji, Beograd 2003. Polibije, Istorija I i II, Matica srpska, Novi Sad 1988. Primorac, Igor (prireiva), O toleranciji, Filip Vinji, Beo grad 1989. Proudhon, Pierre Joseph, Idee generale de la Revolution, Fe deration Anarchiste, Paris 1979. Proudhon, Pierre-Joseph, toje vlasnitvo? Globus, Zagreb 1982. Rikardo, David, Naela politidke ekonomije, Kultura, Za greb 1953. Rizman, Dejvid, Usamljena gomila, Nolit, Beograd 1965. Rols, Don, Politidki liberalizam, Filip Vinji, Beograd 1998. Rols, Don, Pravo naroda, Alexandria Press, Beograd 2003. Rols, Don, Teorija pravde, JP Slubeni list SRJ i CID, Beo grad, Podgorica 1998. Rossmann, Kurt, Deutsche Geschichtsphilosophie von Lessingbis Jaspers, Carl schiinemann, Bremen 1959.
373
Runciman, W. G., Social Science and Political Theory, Uni versity Press, Cambridge 1969. Ruso, an-ak, Drutveni ugovor, Prosveta, Beograd 1958. Ruso, an-ak, Drutveni ugovor; Oporeklu i osnovama nejednakosti meu ljudima, Prosveta, Beograd 1949. Ruso, Zan-ak, Emil ili o vaspitanju, Znanje, Beograd 1950. Ruso, an-ak, Ispovesti, Prosveta, Beograd 1950. Ruso, an-ak, Nova Heloisa I i II, Naprijed, Zagreb 1962. Ruso, an-ak, Rasprava o naukama i umetnostima, Filip Vinji, Beograd 1993. Ruso, an-ak, Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti medu ljudima, Prosveta, Beograd 1958. Sabine, H. George & Thorson Landon Tomas, A History of Political Theory, Dryden Press, Hinsdale, Illinois, 1973. Schluck, K. H. Volkman, Politika filozofija, Naprijed, Za greb 1974. Seneka, Lucije Anej, Pisma prijatelju, Matica Srpska, Novi Sad 1978. Seneka, Lucije Anej, Rasprava o blazenom ivotu, Grafos, Beograd 1978. Sen-Simon i Klod, Henri de, Izbor iz dijela, kolska knjiga, Zagreb 1979. Sen-Zist, Republikanske ustanove, Filip Vinji, Beograd 1987. Servije, an, Istorija utopije, CLIO, Beograd 2005. Smailagi, Nerkez, Historija politickih doktrina/Socijalizam (II), Naprijed, Zagreb 1970. Smit, Adam, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Zagreb 1953. Smit, Adam, Poreklo bogatstva naroda, Kultura, Beograd 1970.
374
Sofokle, Odabrane tragedije, Prosveta, Beograd 1958. Sorel, Georges, Promiljanja o nasilju, MISL, Zagreb 2008. Sorokim, Pitirim, Sociologija (knjiga I i II), Izdavaka knjiarnica Gece Kona, Beograd 1932. Sorokin, Pitirim, Drutvena i kulturna dinamika, CID, Pod gorica 2002. Spinoza, Baruh de, Politiki traktat, Kultura, Beograd 1957. Spinoza, Baruh de, Teoloko-politiki traktat, Kultura, Beo grad 1957. Spinoza, de Baruh, Etika, Kultura, Beograd 1970. Stanka, Rudolf, Geschichte derpolitischen Philosophic, Ver lag A. Sekl.Wien 1957. Strauss, Leo i Cropsey Joseph, Povijest politicke filozofije, Golden Marketing - Tehnika knjiga, Zagreb, 2006. Suhodolski, Bogdan, Moderna filozofija coveka, Nolit, Beo grad 1972. Svift, Adam, Politiika filozofija, CLIO, Beograd 2008. apiro, Jan, Moralni temelji politike, Filip Vinji, Beograd 2008. atle, Fransoa, Dijamel Olivije, Pizije Evlin, Enciklopedijski renik politicke filozofije (I i II) Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci i Novi Sad 1993. pengler, Osvald, Propast zapada I, II, Geca Kon, Beograd 1936. Tacit, Kornelije, Anali, SKZ, Beograd 1970. Tacit, Kornelije, Historija, VPA, Zagreb 1987. Tadi, Ljubomir, Filozofija prava, Sabrana dela I, Zavod za udbenike i Slubeni glasnik, Beograd 2006. Tadi, Ljubomir, Nauka o politici, Sabrana dela IV, Zavod za udbenike i Slubeni glasnik, Beograd 2007.
375
Tadi, Ljubomir, Tradicija i revolucija, Sabrana dela III, Za vod za udbenike i Slubeni glasnik, Beograd 2007. Tard, Gabriel, Les bis de Ximitation, Felix, Alcan, Paris 1890. Theimer, Walter, Geschichte der politischen ideen, Francke Verlag, Bern und Miinchen, 1955. Tojnbi, Arnold, Istrazivanje istorije, Prosveta, Beograd 2001. Tokvil, Aleksis de, O demokratiji u Americi I i II, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1990. Tokvil, Aleksis de, Stari rezim i revolucija, Knjiarnica Zora na Stojanovia, Novi Sad 1994. Toni R. H, Religija i uspon kapitalizma, Prosveta, Beograd 1979. Tonnies, Ferdinand, Einfuhrung in die Soziologie, Enke Ver lag, Stuttgart 1931. Tonnies, Ferdinand, Gemeinschaft und Gesellschaft, Fues Verlag, Leipzig 1887. Tonnies, Ferdinand, Studien zur Philosophic und Gesellschaftslehre im 17. und 18. Jahrhundert, Fromman Verlag, Stuttgart 1975. Tukidid, Peloponeski rat, Prosveta, Beograd 1999. Ulpijan, Domicije, Knjiga regula, VPA, Zagreb 1987. Veber, Maks, Privreda i drustvo, Prosveta, Beograd 1976. Veber, Maks, Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Maslea, Sarajevo 1968. Veber, Maks, Spisi iz sociologije religije, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1997. Veblen, Torstejn, Teorija dokolicarske klase, Kultura, Beo grad 1966. Vede i upaniade Vernet, an, Sekte, Plato, Beograd 1996.
376
Vico, Gianbattista, Naela nove znanosti, Naprijed, Za greb 1982. Volin, eldon S, Politika i vizija, Filip Vinji i Slubeni gla snik, Beograd 2007. Volter, Filozofski renik, Matica Srpska, Novi Sad 1973. Volter, Fransoa Mari Arue, Filozofska pisma, Moderna, Beograd 1992. Volter, Fransoa Mari Arue, Kandid, Narodna knjiga, Beo grad 2001. Volter, Fransoa Mari Arue, U ime savesti i razuma, Svetlost, Sarajevo 1960. Vorlander, Karl, Gesclichte der Philosophic, Felix Meinen Verlag, Leipzig 1927. Weber, Franz Josef, Fragmente der Vorsokratiker schoningh, Paderborn 1976. Zimel, Georg, Problemi filozofije istorije, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1994. Zimel, Georg, openhauer i Nice, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 2008. Zippelius, Reinhold, Geschichte der Staats Ideen, Verlag C. H. Beck, Miinchen 1976.
Registar imena
Adam: 47 Adler, Alfred: 353 Adler, Maks: 97, 99, 101 Adorno, Teodor: 1 0 6 - 8 Akselrod: 99 Akvinski, Toma: 305, 354 Albert Veliki: 305 Amon, Oto: 1 8 7 - 9 Anfanten: 2 1 , 4 6 Aristotel: 160, 236, 354 Aron, Rejmon: 352 Asiki, sveti Franjo: 3 0 5 - 6 Avgustin, Aurelije sveti: 307 Babef: 55 Baje, Alber: 210 Bakunjin, Mihajlo: 7 1 - 2 , 1 5 3 - 6 , 158 Bauer, Bruno: 74, 76, 7 8 - 9 , 8 6 - 7 Bauer, Oto: 97, 99, 101 Bauer, Edgar: 86 Bauman, Zigmunt: 109 Bazard, Sent-Amand: 2 1 - 2 , 46 Bebel, August: 4 2 , 9 7 Bekarija: 140 Bentam, Deremi: 34,129,139-41, 146,311 Benjamin, Valter: 107 Berham, Dems: 177
Berk, Edmund: 1 1 3 - 2 3 , 1 2 6 , 1 4 1 , 354 Berlin, Isaija: 354 Berntajn, Eduard: 80, 9 7 - 9 Blan, Luj: 2 1 , 5 5 - 7 Blondel, Sari: 210 Bloh, Ernst: 103 Bon, Gistav le: 1 7 9 - 8 0 , 2 1 1 , 214-5,311 Bonal, Luj 125-8 Bonaventura: 305 Borkenan, Franc: 109 Botomor, Tom: 352 Bril, Lisjen Levi: 2 0 8 - 1 0 , 233 Briso: 141 Bugle, Selestin: 207 Buharin: 99 Buonaroti: 55 Cetkin, Klara: 97 Cezar: 47 Ciceron: 306 Cjekovski, August: 84 emberlen, Hjuston: 1 8 6 - 7 Dal, Robert: 177 Danilevski: 221 de: 24, 28, 123,
378
Istorija drutvenih teorija Darendorf, Ralf: 352 Darvin, Carls: 3 1 - 3 , 36, 316, 335 Davi, or: 207 Demokrit: 69 Diltaj, Vilhelm: 2 5 4 - 8 , 296 Dirkem, Emil: 14, 1 9 9 - 2 0 8 , 2 1 0 - 1 1 , 2 4 0 - 1 , 254, 343, 355 Djui, Don: 3 4 9 - 5 2 Drajfus: 101 Deferson, Tomas: 173 Dems, Viljem: 349 Engels, Fridrih: 3 6 , 6 4 - 7 1 , 7 3 - 6 , 8 5 - 9 , 9 5 - 7 , 154 Epikur: 69 Feer, Iring: 109 Fihte: 8 5 , 1 1 6 , 1 4 6 - 7 Fojerbah, Ludvig: 81, 8 4 - 6 Forlender, Karl: 9 7 , 1 0 1 Frajer, Hans: 312 Franklin, Benamin: 173, 281 Frejzer: 353 Frojd, Zigmund: 1 0 4 - 5 , 353 From, Erih: 103, 106 Furije, Sari: 3 9 - 4 8 , 56, 89 Fuse: 4 1 , 47 Galton, Fransis: 1 8 9 - 9 0 Gandi, Mahatma: 158 Gans, Eduard: 68 Garibaldi: 71 Garsija - i- Gaset, Hoze: 180 Gene: 116 Gete: 102, 147 Gidins, Franklin Henri: 312,322, 331-7 Girke, Oto fon: 312 Gobino, Zozef Artur de: 1 8 3 - 5 Godvin, Viljem: 1 4 9 - 5 0 Goldman, Lisjen: 103 Gorki, Maksim: 225 Grami, Antonio: 100 Grin: 89 Guckov: 73 Guldner: 352 Gumplovic, Ludvig: 1 9 0 - 4 Gurvi, or: 352 Habermas, Jirgen: 108 Hajdeger, Martin: 106 Hajne, Hajnrih: 71, 73 Halbvaks, Moris: 207 Harnak, Adolf fon: 3 0 4 - 7 Hegel, Johan Volfgang: 31, 68, 73-4,79,84-5,95,102,104-5, 1 5 3 , 3 1 9 , 342, 349, 354 Helvecijus: 1 3 9 - 4 0 Heler, Agnje: 109 Hercen, Aleksandar: 71 Hes, Mozes: 7 0 - 1 , 76, 84 Hilferding, Rudolf: 9 7 - 8 Hitler, Adolf: 105, 226 Hobhaus, Leonard Triloni: 215-21,322 Hobs, Tomas: 31, 139, 150, 231, 236,315,354 Homer: 47 Hopkins, D i o n : 349 Horkhajmer, Maks: 1 0 6 , 1 0 8
Registar imena Hristos, Isus: 53, 127, 297, 299, 302, 3 0 4 - 5 , 307 Humbolt, Vilhelm von: 129, 146-8,311,320 Igo, Viktor: 71 Isus, v. Hristos Isus Jung, Karl Gustav: 353 Kabe, Etjen: 5 1 - 4 Kalvin, an: 303 Kant, Imanuel: 101, 105, 116, 146-7,150,181,354 Karlajl, Tomas: 112 Karuzo, Igor: 353 Kaucki, Karl: 72, 9 7 - 8 Kepen, Karl: 76 Kerenski: 2 2 4 - 5 Kolakovski, Leek: 109 Koliker: 32 Kondijak: 134 Kondorse: 11, 15, 24, 192, 198 Kondratijev: 221 Konsideran, Viktor: 4 8 - 9 Konstan, Benamen: 129-33,142 Kont, Ogist: 1 1 - 3 , 2 1 - 3 0 , 32, 34, 64, 192, 1 9 7 - 8 , 208, 222, 240, 254, 309, 331 Kor, Karl: 102 Kosik, Karel: 109 Kout, Lajo: 71 Kovalevski, Maksim: 221 -4 Kroe, Benedeto: 100 Kropotkin, Petar: 1 5 6 - 8 Kuli, Carls Horton: 3 4 0 - 3 Labriola, Antonio: 9 7 - 8 Lafajet: 13 Lafarg, Pol: 9 7 - 8 Lojola, Ignacio: 306 Lam ark: 33 Lamenas, Felisite: 24 Lapu, Vaer de: 1 8 7 - 8 Lasal, Ferdinand: 21, 50, 154 Lenjin, Vladimir Ilji: 97, 99, 224 Leru, Pjer: 21, 50 Libkneht, Karl: 97, 99 Litre, Emil: 24 Lok, Don: 118, 129, 140, 354 Luka, er: 8 0 , 1 0 2 Lukman: 352 Luksemburg, Roza: 97, 99 Luter, Martin: 55 Makijaveli, Nikolo: 354 Malatesta: 158 Malinovski, Bronislav: 353 Maltus: 31 Mancini: 71 Manhajm, Karl: 103 Marks, Karl: 12, 3 1 , 36, 54, 64-98,100,103,105,141,152, 1 5 4 - 5 , 1 6 3 , 1 7 5 , 1 9 7 , 221,245, 325, 349, 3 5 4 - 5 Marks, Laura: 98 Markuze, Herbert: 104 Martov: 99 Mering, Franc: 97 Mestr, osef de: 24, 28, 1 2 3 - 6 , 198 Mid, Dord Herbert: 343, 347-8 Mihajlovski: 221
379
380
Istorija drutvenih teorija Mihels, Robert: 1 6 8 - 7 1 , 294 Mil, Dems: 139 Mil, Don Stjuart: 12, 24, 30, 34, 129, 1 4 2 - 6 , 2 0 8 , 2 1 1 , 2 5 3 , 354 Mils, Carls Rajt: 1 7 1 - 6 Mincer, Tomas: 55 Mirabo: 141 Molijer: 47 Monteskje, Sari: 24,125,127,129, 1 3 4 , 1 4 0 , 198, 2 0 1 , 294, 354 Morgan, Luis: 12, 2 1 , 3 5 - 8 , 75, 309,312 Merton, Robert: 352 Mos, Marsel: 2 0 7 - 8 Moska, Gaetano: 1 6 5 - 7 Muhamed, osniva islama: 279 Napoleon I Bonaparta: 147, 295 Napoleon III, Luj: 24, 57, 7 2 , 9 2 , 295 Negel, Kaspar: 352 Nice, Fridrih: 105 Nikolaj I car: 25 Nojman, Franc: 109 Njutn, Isak: 30, 4 1 , 47 Ogburn, Viljem: 352 Openhajmer, Franc: 312 Osvald, Fridrih v. Engels Fridrih Oven, Robert: 39, 5 7 - 6 3 , 8 9 , 1 5 3 Pareto, Vilfredo: 1 6 0 - 7 , 1 7 5 , 1 7 8 Paris: 47 Park, Robert: 352 Parsons, Talkot: 352 Pavle, sveti: 299 Pavlov, Ivan Pejn, Tomas: 1 2 2 , 1 2 9 , 354 Person, Karl: 189 Pers, Carls: 349 Platon: 128,160,190,306,334,354 Plehanov, Georgij: 9 7 - 9 Plej, Frederikle: 1 9 8 - 9 Polibije: 160, 192 Polok, Fridrih: 109 Poper, Karl: 354 Prudon, Pjer ozef: 21, 39, 72, 89,151-3 Racenhofer, Gustav: 312, 328 Rasel, Bertrand: 30 Reberg: 116 Redklif-Braun Alfred: 352 Rejno, an: 5 0 - 1 Rener, Karl: 97, 99 Rikardo, David: 129 Rikert, Hajnrih: 2 5 6 - 7 Rizman, Dejvid: 181 Rokingam, lord: 115 Rolan, Ledri: 71 Rols, Don: 354 Ros, Edvard: 3 4 3 - 6 Ruge, Arnold: 70, 74 Ruso.ZanZak: 3 8 , 1 1 9 , 1 3 0 , 1 3 3 , 198, 223, 3 2 1 , 3 5 4 Samner, Viljem Graham: 312, 316-23 Sand, or: 21 Savinji Fridrih: 68 Sen-Simon: 1 1 - 2 4 , 29, 46, 48, 89,173,192,198 Simijan, Fransoa: 207
Registar imena Sismondi: 89 Smit, Adam: 114, 122, 129, 139, 148, 3 2 5 - 6 , 354 Smol, Albion Vudberi: 312, Tolstoj, Lav: 158 Tomas, Viljem Isak: 3 3 7 - 4 0 Torndajk, Edvard: 352 Toro, Dejvid Henri: 1 5 8 - 9 Trel, Ernst: 2 9 6 - 3 0 4 , 3 0 7 - 8 Tristan, Flora: 49 Trocki, Lav: 97, 9 9 - 1 0 0 Vajtling, Vilhelm: 52, 5 4 - 5 Valon, Anri: 210 Veber, Alfred: 312 Veber, Maks: 103, 169, 175, 225, 233,237,248-9,252-4,257-71, 2 7 3 - 9 6 , 3 0 2 - 4 , 3 0 7 - 8 , 355 Veblen, Torstejn: 176 Vestfalen, Deni fon: 6 8 - 9 , 73 Vestfalen, Ludvig fon: 68 Vindelband, Vilhelm: 256 Vize, Leopold fon: 2 4 7 - 5 2 Vo, Klotilda de: 25 Vodsvort: 150 Volter, an Mari Arue: 134 Vord, Lester Frenk: 3 1 2 - 6 , 318, 323 Votfogel, Karl: 109 Vulstonkraft, Meri: 150 Vunt: 231 Zapata, Emilijan: 158 Zaratustra: 279 Zimel, Georg: 103, 2 3 7 - 4 8 , 308, 325, 328 Znanjecki, Filorijan: 338 Zombart, Verner: 312, 325 133-9, ores, Zan: 97, 100
323-30,331,337 Sorel, or: 159 Sorokin, Pitirim: 2 2 4 - 3 0 Spenser, Herbert: 12,21,30-5,64, 192, 197, 208, 215-6, 221-2, 3 0 9 , 3 1 1 - 2 , 3 1 6 - 7 , 320, 331 Staljin, Visarionovi Josif: 99 Stros, Klod Levi: 353 eli: 150 eling: 74 Siler: 147 lajden: 32 lajermaher: 73 legel, Avgust Vilhelm: 68, 147 malenbah, Herman: 312 mit, Alfred: 109 mit, Karl: 312 Span, Otmar: 312 pengler, Osvald: 112, 221, 229 tajn, Ludvig: 3 0 8 - 1 1 tirner, Maks: 76, 86, 88 traus, David: 73 van:32 Tard, Gabrijel: 2 1 0 - 1 5 , 343, 347 Tenis, Ferdinand: 230-7,240,248, 263,308-10 Tirgo: 11, 192 Tojnbi, Arnold: 221 Tokvil, Aleksis: 129, 1 4 2 - 3 , 227, 354
Dragoljub Miunovi ISTORIJA D R U T V E N I H T E O R I J A 2 Prvo izdanje, 2010. godina Izdava Zavod za udbenike Beograd, Obiliev venae 5 www.zavod.co.rs Lektor Slobodan JOVANOVI Likovno uredenje i korice
mr Tijana RANI Grafiki urednik
Aleksandar RADOVANOVI Korektor Ruica IVANOVI Izrada registra
Slavko TADI Kompjuterska priprema
Vojislav N E S T O R O V I
Obim: 24 tamparska tabaka Format: 13,5x20 cm Rukopis predat u tampu oktobra 2010. godine. tampanje zavreno oktobra 2010. godine. tampa Slubeni glasnik", Beograd

Dragoljub Micunovic-Istorija Drustvenih Teorija

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Dragoljub Micunovic-Istorija Drustvenih Teorija

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Dragoljub Miunovi ISTORIJA DRUTVENIH TEORIJA

Urednik Vukain PAVLOVI

Odgovorni urednik Slobodan G. MARKOVI

Za izdavaa Miloljub ALBIJANI, direktor i glavni urednik

9 12 22 30 35 39 40 48 52 54 55 57 64 97 105 110 110 123 125 129 129 133 140

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku 7

72 Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku 1

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku 2

22 Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

26 Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Prvi pokuaj zasnivanja sociologije u 19. veku

Istorija drutvenih teorija

Socijaiistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije 4

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije 4 9

50 Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

54 Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

56 Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije 57

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

60 Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije 6

Istorija drutvenih teorija

Socijalistike i komunistike utopije

Marksova i Engelsova teorija o drutvu

Marksova i Engelsova teorija o drutvu

Marksova i Engelsova teorija o drutvu

storija drutvenih teorija

Marksova i Engelsova teorija o drutvu

Marksova i Engelsova teorija o drutvu