Ogist Kont

Francuski mislilac, zaetnik sociologije kao nauke i pozitivizma kao metode i pravca miljenja. Roen je u Monpeljeu,1798, a umro je u Parizu 1857. godine. Predavao je mahaniku i matematiku na univerzitetu u Parizu Kontovo glavno delo ima naslov Kurs pozitivne filozofije i u njemu Kont daje osnovne smernice pozitivizma i nove nauke sociologije. On ujedno i sastavlja termin sociologija koji se sastoji od latinske rei societas, to znai drutvo i grke rei logos, to u jednom od svojih mnogobrojnih znhaenja znai nauka. Sociologiju Kont vidi kao pozitivnu nauku o drutvu, koja treba da pomogne ljudima da upoznaju drutvo i da ga prema svojim potrebama menjaju. Kont se nadao da bi socilogija kao pozitivna nauka mogla da pomogne u reavanju drutvenih kriza i uspostavljanju drutvene harmonije. Prema Ogistu Kontu celokupno ljudsko saznanje se moe podeliti na tri stadijuma: Teoloko fiktivno saznanje Metafiziko apstraktno saznanje Nauno pozitivno saznanje

Ogist Kont smatra da je teoloko i metafiziko saznanje gaje iluziju da je mogue apsolutno saznanje. Na teolokom stadijumu ( koji se ponovo deli na fetiizam, politeizam i monoteizam) drutveni ivot se organizuje kao teokratija vladavina boanstva koje o svemu odluuje. Ovo Kont smatra detinjstvom ljudskog roda i najnaivnijim ljudskim miljenjem. Metafiziki stadijum je prema Kontu mladalako doba drutva, duha i oveka. Na ovom stadijumu drutvom upravljaju apstraktne sile (zakoni). Nauke takoe sve pojave objanjavaju apstraktnim silama kao to su supstancija, dua, um, priroda(bog). I najzad pozitivni stadijum koji je za Konta ujedno i najvii stepen razvoja drutva, nauke i oveka i doba njegove pune zrelosti. Na ovom nivou otkriva se mogunostda drutvo bude bez sukoba, da u njemu vladaju red i poredak, tei se integraciju itavog oveanstva i na delu je stalni napredak ( progres), to je uveanje ukupne ljudske moi i

stalno poboljanje materijalnih uslova ivota koji se postiu radom i proizvodnjom (industrijom). Time je Kont proklamovao ideale kapitalistikog drutva koje je u vremenu kada je Kont stvarao obeavalo neprekidni uspon i razvoj. Nauke u ovom stadijumu dolaze u pozitivnu fazu, najpre matematika kao apstraktna i jasna- jednostavna, a na kraju sociologija iji je predmet najsloeniji i najkonkretniji, jer je re o ivim ljudima i njihovom zajednikom ivotu. Nauke po Kontu na ovom pozitivnom stadijumu odustaju od svojih ranijih metafizikih pokuaja za objanjenjem pojava. Nauke sada ne postavljaju pitanje svrhe ( zato?), ve se trude da odgovore na pitanje (Kako?) pojave nastaju da bi se uz pomo mehanizama njihovog nastajanja mogle koristiti u svrhu uveranja ljudske moi nad pojavama. Na isti nain postupa i zreo ovek ukoliko poseduje zdrav razum, odnosno smisao za praktino i korisno ponaanje. Sve pozitivne nauke interesuju jedino injenice i odnosi meu injenicama koji se mogu empirijski, putem iskustva i dokazati, odnosno potvrditi i biti oveku od koristi. Dakle nita to se ne moe iskustveno dokazati nema naunu vrednost. U socilogiji prema Kontu moraju da vae veni i nepromenljivi zakoni. Zadatak sociologije kao nauke jeste da objedini drutvo koje se u doba moderne razjedinilo u mnotvo pojedinanih podruja istraivanja. Misao Ogista Konta bie inspiracija za mnoge sociologe posle njega.