Вы находитесь на странице: 1из 17

3.4.

Ugovor o prevozu robe u unutranjoj plovidbi


Ugovor o prevozu robe u unutranjoj plovidbi (reke, jezera, kanali), pojmovno se odreuje na isti nain kao i kod ugovora o pomorskom prevozu, osim to se prevoz vri od jednog pristanita do drugog. Brojni instituti i pravila su uslovili da se zakonski propisi primenjuju zajedno sa obiajima u prevozu vodenim putevima uopte. U naoj zemlji se na ovu vrstu prevoza, primenjuje Zakon o pomorskoj unutranjoj plovidbi i Bratislavski sporazum o optim uslovima prevoza tereta Dunavom iz 1955, 1968, 1970 i 1972. godine. Bratislavski sporazum u osnovi sadri tri dela: Sporazum o optim uslovima prevoza u renom saobraaju, Sporazum o jedinstvenim tarifama i Sporazum o remorkiranju, pomoi u sluaju havarije i agencijskim poslovima. Unifikacija prava unutranje plovidbe u Evropi je izvrena u vie Konvencija. U vezi sa prevozom na Dunavu od znaaja je Budimpetanska konvencija o ugovoru o prevozu robe u unutranjoj plovidbi (CMNI, 2000. godine). Razgranienje unutranje plovidbe od pomorskog prevoza je veoma teko napraviti jer za takav prevoz vae skoro istovetna pravila. Veza unutranje plovidbe i posla kopnenog prevoza se lake razgraniava. Unutranji plovidbeni putevi imaju prirodnu vezu sa morem. Brodovi unutranje plovidbe najee zalaze u more i obrnuto. Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, problem razgranienja primene prava, reava tako to je propisano da se odredbe koje se odnose na unutranju plovidbu primenjuju i na podruje pomorske plovidbe, do kojeg redovno plove brodovi unutranje plovidbe, ako izvrenje ugovora o unutranjoj plovidbi, na podruju pomorske plovidbe, tamo zapoinje i zavrava. Odgovornost brodara unutranje plovidbe podrazumevaju primenu naela o odgovornosti pomorskog brodara, sa odstupanjima zbog posebnih uslova prevoza u unutranjoj plovidbi, kao to su: brodar unutranje plovidbe odgovara za stanje broda tokom itavog prevoza; odgovara i za tzv. nautiku delatnost zapovednika broda i lanova plovidbe; odgorava za tete na teretu prouzrokovane poarom bez izuzetka; odgovara neogranieno, do iznosa dokazane tete, i za tetu nastalu zakanjenjem u prevozu do visine vozarine; i drugo.

3.5. Ugovor o prevozu robe vazdunim putem


Ugovor o prevozu robe vazdunim putem jeste pravni posao prema kome se jedna ugovorna strana, ugovorni prevozilac, obavezuje da izvri lino ili uz pomo stvarnog prevozioca prevoz odreene robe na utvrenoj relaciji, za odreeno vreme i u neoteenom stanju, i da je posle prevoza preda ovlaenom primaocu. Druga ugovorna strana, naruilac prevoza, obavezuje se da plati ugovorom odreenu prevoznicu. Ugovor je dvostrano obavezan i teretan. Ugovor o prevozu robe vazdunim putem zakljuen je kada se ugovorne strane sporazumeju o njegovim bitnim elementima. Iako je re o neformalnom ugovoru, koji se potvruje tovarnim listom i drugim ispravama, ovaj ugovor spada u tipske ugovore.

U meunarodnom prevozu robe vazdunim putem zakljueno je vie meunarodnih konvencija koje je naa zemlja ratifikovala. Prvi zakon kojim se regulie ova oblast, bio je Zakon o vazdunoj plovidbi Kraljevine Jugoslavije donet 1928. godine. Varavska konvencija koja se odnosi na meunarodni prevoz vazdunim putem doneta je 1929. godine. Prva revizija ove konvencije izvrena je Hakim protokolom 1955. godine, a druga revizija jeste Gvadalaharska konvencija za izjednaavanje nekih pravila koja se odnose na meunarodni vazduni prevoz, koji obavlja lice koje nije ugovorni prevozilac iz 1961. godine. Gvatemalski protokol iz 1971. godine Jugoslavija nije ratifikovala, zbog enormnog poveanja limita odgovornosti u prevozu putnika. Montrealski protokol se odnosi na izmenu obraunske jedinice i doneto je vie takvih dokumenata izmeu 1975. i 1999. godine. U Montrealu je 1999 godine, doneta i Konvencija o izjednaavanju nekih pravila za meunarodni prevoz vazdunim putem. Pored meunarodnih konvencija znaajan izvor prava u meunarodnom prevozu vazdunim putem su i Opti uslovi prevoza putnika, prtljaga i robe, koje je donelo Meunarodno udruenje za vazduni saobraaj (IATA). U domaem prevozu robe vazdunim putem primenjuje se pored Zakona o obligacionim odnosima i Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdunom saobraaju1, kao i Opti uslovi poslovanja vazdunih prevozilaca2. Posle raspada Dravne zajednice Srbije i Crne Gore domai prevoz robe i putnika vazdunim putem je u Srbiji, prestao da postoji. Obaveze vazdunog prevozioca robe se utvruju ugovorom o prevozu prema kome, je osnovna obaveza vazdunog prevozioca da izvri prevoz odreene robe. Prevozilac je duan da izvri prevoz ugovorenim vazdunim putem, ili uobiajenim putem, a odstupanje je dozvoljeno samo zbog bezbednosti ili drugih opravdanih razloga. Prevozilac je duan da prevoz izvri u ugovorenom roku koji poinje da tee od momenta prijema robe na prevoz, ako drugaije nije ugovoreno. Vazduni prevozilac, prilikom zakljuenja ugovora o prevozu, izdaje prenosivi ili neprenosivi vazduhoplovni tovarni list. Vazduni prevozilac je duan da posle prevoza, u mestu opredeljenja ili mestu odreenim naknadnim nalozima ovlaenog imaoca prava raspolaganja, preda robu ovlaenom primaocu. Prevozilac predaje primaocu robu na aerodromu, mesta opredeljenja a duan je da bez odlaganja izvesti primaoca o prispeu robe na mesto opredeljenja. Prava vazdunog prevozioca robe se odnose, pre svega, na pravo na prevozninu odreenu ugovorom o prevozu i druga prava. Prevozninu plaa poiljalac, ili primalac, zavisno od toga kako je utvreno ugovorom i u tovarnom listu. Ako u tovarnom listu nije nita navedeno, prevozninu plaa primalac koji je ovlaen da trai predaju tovarnog lista i robe posle prevoza. Vazduni prevozilac, radi obezbeenja svojih potraivanja iz ugovora o prevozu ima zakonsko pravo zaloge i pridraja na robi koju je preuzeo na prevoz. Vazduni prevozilac ima pravo i na: naknadu dodatnih trokova prevoza koji nisu obuhvaeni prevozninom; pravu na naknadu za sporedne usluge; kao i pravo na naknadu tete koju je lino pretrpeo bez sopstvene krivice. Odgovornost prevozioca robe utvrena je Varavskom konvencijom u tom smislu, da prevozilac odgovara od momenta kada je preuzeo poiljku na aerodromu, do momenta dok
Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdunom saobraaju, Sl. list SRJ broj 12/98. 2 Trajkovi Miodrag, Vazduhoplovno pravo, Beograd, 1998.
1

poiljka posle prevoza, napusti aerodrom. Vazduni prevozilac odgovara za zakanjenje u prevozu samo po osnovu dokazanih teta nastalih zakanjenjem. U meunarodnom vazdunom prevozu, vazduni prevozilac odgovara do iznosa dokazane tete, ali najvie do 250 Poincar franaka po kilogramu. Ovaj limit je u Montrealskom protokolu zamenjen, obraunskom jedinicom od 17 specijalnih prava vuenja Meunarodnog monetarnog fonda. Prevozilac robe vazdunim putem odgovara iznad propisanih limita u tri sluaja: u sluaju deklaracije vrednosti poiljke; ako korisnik prevoza dokae da je teta nastala namerom ili grubom nepanjom prevozioca ili lica kojima se slui u izvrenju ugovora; i u sluaju neizdavanja tovarnog lista. Ako u izvrenju istog ugovora o vazdunom prevozu robe, po istom tovarnom listu uestvuje vie prevozilaca, solidarno odgovaraju prvi prevozilac i prevozilac na ijem delu puta je dolo do tete, dok primaocu solidarno odgovaraju poslednji prevozilac i prevozilac na ijem delu puta je dolo do tete. Osloboenje od odgovornosti propisano je Montrealskim protokolom u kome se navode sledei oslobaajui razlozi: prirodno svojstvo ili vlastita mana robe; manjkavo pakovanje robe koje nije izvrio prevozilac ili lica kojima se slui u izvrenju ugovora; ratni dogaaj ili oruani sukob; akt javne vlasti izvren u vezi s ulaskom, izlaskom ili tranzitom robe; i krivica poiljaoca ili primaoca. Vazduni prevozilac moe se osloboditi odgovornosti samo, ako dokae da su ovi razlozi iskljuivi uzroci nastanka tete, a ako je dokazao samo deliminu uzronu vezu radie se o podeljenoj odgovornosti. Ako bi na primer, prevozilac, znajui da je negde izbio oruani sukob ipak odleteo u takvo podruje, ne bi se mogao osloboditi svoje odgovornosti za tetu koja iz toga proizae korisniku prevoza robe.

3.6. Ugovor o prevozu robe eleznicom


Ugovor o prevozu robe eleznicom jeste pravni posao u kome se jedna ugovorna strana, eleznica, obavezuje da izvri prevoz odreene robe od otpravne do uputne stanice, za odreeno vreme i u neoteenom stanju, a druga ugovorna strana, poiljalac, obavezuje se da za to plati odreenu prevozninu. Bitni elementi ovog ugovora su, po prirodi posla, odreenje predmeta prevoza (vrste i koliina robe), odreenje prevozne distance i visine prevoznine. Ovaj ugovor spada u adhezione ugovore, jer se zakljuuje prihvatanjem optih uslova prevoza (tarifa) eleznice od strane korisnika prevoza. Zavisno od kriterijuma, ugovor o prevozu robe eleznicom, u praksi se javlja u vie oblika: domai i meunarodni prevoz; denani (komadni) i vagonski (kolski) prevoz; sporovozni, brzovozni i eksperski prevoz; javni i nejavni prevoz i dr. Na prevoz robe eleznicom primenjuju se domai i meunarodni izvori eleznikog prava. U naoj zemlji u domae izvore prava spadaju, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, i tarife za prevoz stvari na prugama jugoslovenskih eleznica3. U meunarodne izvore prava spadaju, Konvencija o meunarodnom
3

Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, Sl. list SRJ broj 26/95 i Tarifsko transportni vesnik, Zajednica jugoslovenskih eleznica, 1976.

prevozu robe eleznicama (Bern, 1890. godine, sa devet revizija) koju je naa zemlja ratifikovala. Na prevoze eleznicom izmeu Srbije i Rusije primenjuje se poseban Sporazum o meunarodnom eleznikom robnom saobraaju sa Odstupanjima (ukupno 26) koji su usvojile, osim ruskih i jugoslovenskih eleznica, i eleznice Maarske i Rumunije. Obaveze poiljaoca do otpoinjanja prevoza su utvrene zbog specifinosti eleznikog saobraaja. Poiljaoc je duan da na vreme narui odnosno rezervie potreban broj vagona. Ova obaveza postoji samo kad je obaveza utovara na strani poiljaoca. Obaveza predaje robe vri se po pravilu, faktikom predajom robe, pre ili posle utovara a samo izuzetno simboliki, predajom robnih dokumenata. Obaveza pakovanja i oznaavanja robe, je utvrena za robu koja po prirodi stvari to zahteva, da poiljalac propisno upakuje i obelei robu. Obaveza predaje transportnih isprava, oznaava obavezu poiljaoca da pre otpoinjanja prevoza preda eleznici propisno popunjene transportne isprave, tovarni list, otpremnicu, ekspresni list, dokumenta i isprave potrebne za carinske formalnosti i dr. Obaveza plaanja prevoznih trokova unapred se primenjuje u praksi prema pravilima propisanim u tarifama, kada je poiljalac duan da plati prevozne trokove unapred (lako kvarljiva robe, roba male vrednosti i sl.). Obaveza eleznice do otpoinjanja prevoza podrazumeva da eleznica obezbedi: odgovarajui vagon radi utovara, kao neophodne pretpostavke za zakljuenje ugovora; da zakljui ugovor o prevozu; da primi robu koja se predaje na prevoz; da primi transportne isprave; da utvrdi teinu i broj komada denanih poiljaka koje sama tovari kao i kolskih poiljaka, ako je poiljalac to zahtevao o ako je to stvarno mogue. Obaveza eleznice i poiljaoca do otpoinjanja prevoza reguliu se eleznikim tarifama. U tom smislu, dovoz robe do otpravne stanice moe vriti pediter ili eleznica direktno. Prema eleznikim tarifama obaveza utovara za denane poiljke je na eleznici, dok kolske poiljke utovaruje poiljalac. Pri utovaru robe moraju se potovati pravila o nosivosti vagona (preteg se moe uvek skinuti), o tovarnom profilu, roku utovara i zastoju ovog roka zbog neradnih dana, nepogoda i sl. Obaveze eleznice u fazi prevoza robe utvrene su specifinostima eleznikih puteva i drugih osobenosti ove vrste prevoza. eleznica je duna da prevoz izvri u tarifom ili konvencijom, propisanim rokovima bez njihovog prekoraenja. eleznica po pravilu ima monopol u prevozu ali i u izvrenju carinskih i drugih administrativnih formalnosti, u toku prevoza, pridravajui se pritom uputstava poiljaoca upisanih u tovarnom listu. uvanje robe je takoe obaveza eleznice, da robu uva tokom prevoza s panjom dobrog privrednika. Ako nastupe smetnje pri prevozu (odroni, sneni nanosi, sudar, iskliznue, loe pakovanje ili slaganje robe, preteg i sl.), eleznica samostalno odluuje, titei interese korisnika prevoza, o tome da li e robu prevoziti uz izmenu prevoznog puta ili e traiti odreena uputstva od korisnika prevoza. Obaveza eleznice u fazi izdavanja robe su utvrene u ugovoru o prevozu. Po prispeu poiljke u uputnu stanicu, eleznica je duna da isvesti primaoca, na propisan nain, da je spremna na izdavanje robe. Izdavanje robe je dvostrani pravni akt u kome eleznica posle prevoza robu predaje primaocu koji je istovremeno prihvata. Izdavanje robe moe biti: faktiko ili

simboliko. Momentom izdavanja robe ovlaenom primaocu, prestaje odgovornost eleznice za ingritet poiljke. Zbog osobenosti eleznikog saobraaja obaveza je eleznice da robu preveze do uputne stanice dok obaveza odvoza robe postoji, ako je takvu obavezu eleznica ugovorom prihvatila, ili ako je to propisano tarifama. Za razliku od izdavanja robe, istovar i odnoenje robe, predstavlja obavezu elenice. Ugovorom se moe utvrditi da istovar i odnoenje robe ne mora biti obaveza eleznice. Utvrivanje stanja poiljke u sluaju da postoji delimian gubitak i oteenje robe, vri se zapisnikom o izviaju, u kome se utvruje stanje robe ili prema potrebi, i njene teine. Ako eleznica ne prihvati izviaj o stanju robe, primalac moe da odbije prijem robe, i to na troak i rizik eleznice. Ako nastanu smetnje pri izdavanju robe (primalac se ne moe pronai ili odbija prijem robe, ili ne iskupi tovarni list u odreenom roku), eleznica moe: da vrati robu poiljaocu uz njegov izriit pristanak; da smesti robu na uvanje na troak i rizik korisnika prevoza; da preda robu drugom prevoziocu radi dostave primaocu; ili da proda robu (ako je re o kvarljivoj robi i sl.). Prava eleznice utvrena su zakonom, tarifama prevoza i ugovorom. eleznica ima pravo na prevozninu, iji iznos zavisi od vrste poiljke, koliine, duine puta, reima prevoza i sl. Ako je poiljka izgubljena ili oteena usled vie sile, eleznica gubi celu prevozninu ili deo prevoznine, a korisnik prevoza snosi tetu gubitka ili oteenja poiljke. Ako je poiljka izgubljena ili oteena zbog krivice jedne od ugovornih strana, eleznica e imati pravo na prevozninu samo ako do tog oteenja nije dolo njenom krivicom. Nain plaanja prevoznine odreuje po pravilu poiljalac, plaanjem unapred ili po izvrenju prevoza. Poiljalc odreuje da li e prevozninu da plati on ili e biti plaena od primaoca ili e je platiti obojca. eleznica ima pravo na naknadu trokova koje je imala izvravajui odreene sporedne usluge za korisnika prevoza (trokovi dodatnog pakovanja ili prepakivanja robe, trokovi pretovara u sluaju pretega i dr.). eleznica ima pravo samo na naknadu vanrednih trokova, ali ne i na naknadu trokova koji su pokriveni prevozninom. Kao i svaki poverilac i eleznica ima mogunost obezbeenja naplate svojih potaivanja. Posebno su znaajna stvarna sredstava obezbeenja naplate kao to su: kaucija poiljaoca, pravo retencije i pravo zaloge. Odgovornost eleznice utvrena je prirodom prevoza, zakonom i ugovorom, a u meunarodnom prevozu konvencijama. eleznica odgovara za gubitak i oteenje poiljke po pravilu ogranieno. U meunarondnom prevozu eleznica odgovara do iznosa dokazane tete, ali najvie do 17 specijalnih prava vuenja Meunarodnog monetarnog fonda (COTIF JP CIM, lan 40), po kilogramu bruto teine izgubljene, odnosno oteene robe. U redovnim sluajevima eleznica ne odgovara preko utvenog limita, i u sluaju da vrednost kilograma robe premauje taj iznos. Drugi element naknade ini vraanje prevoznine i drugih iznosa plaenih u vezi sa prevozom izgubljene ili oteene robe. eleznica odgovara za prekoraenje rokova prevoza, budui da ima pravo na produenje propisanih rokova prevoza, ako nije u pitanju njena krivica. U sutini postoje dva sistema odgovornosti eleznice za zakanjenje: paualni sistem (sistem penala) i sistem dokazane tete. eleznica odgovara u domaem i meunarodnom prevozu limitirano do iznosa etvorostruke prevoznine (COTIF JP CIM, lan 43). eleznica nadalje ima i odgovornost: iznad limita, zatim odgovornost za povrede drugih ugovornih obaveza, odgovornost za slubenike i dr. Korisnik prevoza robe eleznicom moe, bez pruanja drugih dokaza smatrati

da su stvari izgubljene ako nisu izdate primaocu ili pripremljene za izdavanje u roku od 30 dana po isteku rokova prevoza. Nije bitan razlog zbog koga poiljka nije izdata niti dokaz eleznice da poiljka nije stvarno izgubljena. Ako se poiljka ipak pronae, u roku od godinu dana po isplati odtete, eleznica je duna da izvesti vlasnika koji je u obavezi da se u roku od 30 dana izjasni o tome da li prihvata poiljku, uz vraanje odtete ili zadravanje prava na odtetu zbog prekoraenja roka prevoza. Posle roka od godinu dana, pronaena roba postaje vlasnitvo eleznice, na osnovu zakona. U izvenju istog ugovora o prevozu robe eleznicom, po pravilu, uestvuje vie eleznikih prevozilaca izmeu kojih se ispostavljaju utvrena pravila o zajednikom ueu u izvrenju prevoza i na osnovu toga se utvruje solidarna odgovornost svih uesnika u prevozu. Osloboenje eleznice od odgovornosti je utvreno u tano odreenim sluajevima, sa obavezom da eleznica dokae da do tete nije dolo njenom krivicom. To nadalje znai, da je eleznica duna da dokae, direktnu uzronu vezu izmeu nastale transportne tete i razloga koji je oslobaaju od odgovornosti. Osnova osloboenja eleznice od odgovornosti moe biti i u sluajevima naroitih opasnosti u eleznikom saobraaju. U tim sluajevima od eleznice se trai da uini verovatnim postojanje uzrone veze izmeu transportne tete i nekih sluaja naroitih opasnosti. U posebne razloge osloboenja eleznice od odgovornosti spadaju: prevoz u otvorenim kolima, prevoz bez odgovarajue ambalae, utovar i istovar od strane korisnika prevoza i neispravno tovarenje, izvrenje administrativnih formalnosti od strane korisnika prevoza, nepropisno oznaavanje odreenih stvari, prevoz ivih ivotinja, prevoz bez obavezne pratnje, i dr. Specijalni osnovi osloboenja utvreni su u eleznikom transportnom pravu u dva sluaja osloboenja eleznice od odgovornosti sa specijalnim statusom. Prvo, ako je dolo do vanredno velikog manjka ili gubitka celih komada kod prevoza u otvorenim kolima. Drugi osnov je transportni kalo. Za razliku od stvari koje, s obzirom na svoju prirodu u vezi s prevozom, mogu gubiti u teini, postoje odreene stvari koje, zbog svoje prirode, redovno gube u teini i pored normalnog odvijanja eleznikog saobraaja. Redovni gubitak, poznat kao transportni kalo, nastaje najee zbog isparavanja, suenja i curenja, a ako se radi o poiljci u rasutom stanju, naziva se rastur. Pretpostavka neodgovornosti eleznice je i u ovim sluajevima oborive prirode.

3.7. Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju


Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju je pravni posao u kome se jedna ugovorna strana, drumski prevozilac, obavezuje da izvri prevoz odreene robe drumskim prevoznim sredstvom, na odreenoj prevoznoj relaciji i u neoteenom stanju, kao i da je posle prevoza preda ovlaenom licu, a druga ugovorna strana, poiljalac, se obavezuje da za prevoz plati ugovorenu prevozninu.

Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju zakljuen je kada se ugovorne strane, prevozilac i poiljalac, sporazumeju o bitnim elementima. Ovaj ugovor je neformalan i potvruje se ispostavljanjem tovarnog lista. Ugovor po pravilu spada u athezione (po pristupu) ugovore. Meunarodni drumski prevoz relativno je kasno unifikovan, tek Konvencijom o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu robe, donetoj u enevi 1956. godine. Osim jedne izmene u 1978. godini, kojom je zamenjena obraunska jedinica limita odgovornosti drumskog prevozioca za transportne tete (8,33 specijalnih prava vuenja MMF po bruto kilogramu teine umesto u zlatnim erminal francima), drugih izmena nije bilo. Naa zemlja je ratifikovala ovu konvenciju. U domaem drumskom prevozu pored Zakona o obligacionim odnosima u primeni je i Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju4, kao i Opti uslovi poslovanja drumskih prevozilaca i poslovni obiaji u drumskom transportu. Obaveze drumskog prevozioca robe, utvrene su zakonom, ugovorom i poslovnim obiajima. Najzanaajnije obaveze drumskog prevozioca robe su: obaveza postavljanja odgovarajueg vozila za utovar; obaveza preuzimanja robe radi prevoza; obaveza izdavanja tovarnog lista; obaveza kontrole navoda u tovarnom listu; obaveza izvrenja prevoza; obaveza uvanja robe; obaveza postupanja po zahtevima poiljaoca za izmenu ugovora; obaveza predaje robe. Ove obaveze drumski prevozilac mora izvravati, vodei rauna o interesima poiljaoca, kao dobar domain. Za razliku od eleznikog i avionskog prevoza robe, poiljalac ili primalac mogu od drumskog prevozioca zahtevati: da se obustavi prevoz robe, da se predaja robe odloi, da se roba preda u nekom drugom mestu opredeljenja, da se roba preda nekom drugom primaocu, da se roba vrati u mesto otpreme. Prava drumskog prevozioca, utvruju se ugovorom na osnovu utvrenih tarifa i zakona. Prevozilac ima pravo na propisanu prevozninu koja se plaa samo za robu koja je prevezena i u mestu opredeljenja, stavljena na raspolaganje ovlaenom licu. Ako je roba prevezena samo jednim delom puta, prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za odreeni put. Prevozninu plaa poiljalac, a u ugovoru o prevozu ili u tovarnom listu, moe se odrediti da e prevozninu da plati, u celini ili delom, primalac. Drumski prevozilac, ako i drugi prevozioci ima pravo na naknadu trokova koje je imao u vezi sa prevozom, a koji nisu ukljueni u prevozninu, pravo na naknadu za sporedne usluge, pravo na naknadu tete prouzrokovane licima, vozilima i drugim svojstvima robe koja je predata na prevoz i dr. Radi obezbeenja svojih potraivanja iz ugovora o prevozu robe ali i drugih trokova, drumaski prevozilac ima zakonsko pravo zaloge i pravo pridraja na robi koju je preuzeo na prevoz. Odgovornost za transportne tete, tee za drumaskog prevozioca, od asa preuzimanja na prevoz do predaje primaocu, po istim principima po kojima odgovara eleznica. Osim odgovornosti i privilegovanih razloga za osloboenje od odgovornosti, drumski prevozilac mora navesti razloge u kojima se nalazi osnov njegovorg osloboenja od odgovornosti. Drumski prevozilac odgovara za zakanjenje i nastalu tetu, s tim to se moe osloboditi od odgovornosti, ako dokae uzronu vezu oslobaajuih razloga i nastalog zakanjenja. Kada u izvrenju istog ugovora o prevozu, po istom tovarnom listu, uestvuje sukcesivno vie drumskih prevozilaca, tada oni odgovaraju po istom reimu koji se primenjuje u domaem i
4

Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, Sl.list SRJ broj 26/95.

meunarodnom eleznikom prevozu robe, u obliku solidarne odgovornosti u domaem prevozu i zajednikoj solidarnoj odgovornosti u meunarodnom prevozu.

3.8. Ugovor o kombinovanom prevozu robe


Ugovor o kombinovanom prevozu robe je pravni posao u kome se organizator ovog prevoza obavezuje da organizuje prevoz do mesta opredeljenja, iz najmanje dve grane prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornou, a naruilac prevoza se obavezuje da za to plati prevozninu. Kombinovani prevoz je podstaknut pojavom savremenih sredstava za prevoz tereta (naroito kontejnera), koji omoguavaju jednostavniju manipulaciju teretom pri pretovaru iz prevoznog sredstva jedne prevozne grane u prevozno sredstvo druge prevozne grane (iz broda u eleznike vagone a iz vagona na kamion i sl.). Ovaj primer, ne znai da se kombinovani prevoz ne moe obavljati i bez kontejnera (teki tereti za elektrane, rudnike, vojna oprema i sl.). Organizator kombinovanog prevoza obavlja delatnost koja sadri elemente iz ugovora o prevozu i ugovora o pediciji, to je delatnost peditera kod potpune pedicije. Kao organizator kombinovanog prevoza esto se pojavljuje upravo pediter. Izmeu ova dva posla ipak postoje znaajne razlike. Delatnost organizatora kombinovanog prevoza obuhvata radnje prevozioca i radnje peditera, to znai da je ire postavljena od delatnosti peditera. Nadalje postoje razlike koje se odnose na odgovornost organizatora kombinovanog prevoza jer on odgovara po pravilima o jedinstvenoj odgovornosti, dok pediter ima uu odgovornost. Ugovor o kombinovanom prevozu robe je relativno noviji pravni institut koji e tek biti vie pravno regulisan u narednom periodu. Na meunarodnom planu u primeni su, Jednoobrazna pravila za ispravu kombinovanog prevoza Meunarodne trgovinske komore u Parizu iz 1973. i 1975. godine; Pravila o FIATA teretnici koju je 1970. godine donela Meunarodna organizacija peditera; BIMCO teretnica iz 1971. godine, COMBIDOS teretnica iz 1977. godine. U meunarodnom kombinovanom prevozu robe, najvaniji dokument je Konvencija UN o meunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980. godine, doneta u enevi. Konvencija UN kao i drugi izvori meunarodnog transportnog prava, regulie pitanja obaveza odgovornosti i prava poiljaoca i prevozioca u meunarodnom kombinovanom prevozu robe. Ovom konvencijom utvren je limit odgovornosti organizatora kombinovanog prevoza robe na vie, na 920 specijalnih prava vuenja MMF-a ili 2,75 specijalnih prava vuenja po kilogramu bruto teine izgubljene ili oteene robe.

3.9. Ugovori o prevozu putnika


Ugovori o prevozu putnika su privrednopravni posao u kome se jedna ugovorna strana, prevozilac, obavezuje da na odreenoj prevoznoj relaciji preveze putnika sa garancijom

sigurnosti, a druga ugovorna strana, naruilac prevoza ili putnik, obavezuje se da za tu uslugu plati odreenu prevozninu. Ugovori o prevozu putnika se mogu podeliti, prema razliitim kriterijumima: zavisno od vrste prevoza - ugovori o prevozu putnika eleznicom, drumom, morem, unutranjim vodama, avionom; zavisno od mesta prevoza domai prevoz i meunarodni prevoz; i zavisno od karakreta prevoza linijski prevoz prema utvrenom redu vonje i slobodni ili arter prevoz. U meunarodnom prevozu putnika, samo je vazduni prevoz regulisan istim izvorima prava kao i meunarodni vazduni prevoz robe (Varavska konvencija, Haki protokol, Gvadalaharska konvencija, Gvatemalski i Montrealski protokol). U drugim granama prevoza postoje sledei izvori prava: Konvencija o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i prtljaga drumom (CVR, eneva, 1973. godine); Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicima (COTIF), Jedonoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom eleznikom prevozu putnika i prtljaga (JP - CIV, Bern, 1980. godine, poslednja revizija u Viljnusu 1999. godine); Konvencija o prevozu morem putnika i njihovog prtljaga (Atina 1974. godine odnosno Atinska konvencija iz 2002. godine); Konvencija o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i prtljaga unutranjim plovnim putevima (CVN, eneva 1976. godine). U domaem prevozu, kod svih grana prevoza, primenjuju se istovetni zakoni koji reguliu i prevoz robe. Obaveze prevozioca putnika su utvrene u zakonu i optim uslovima prevoza koje je duan da donese i objavi svaki prevozilac kome je to registrovana delatnost. Opti uslovi prevoza putnika predstavljaju otvorenu ponudu korisnicima prevoza, koji ovu ponudu mogu prihvatiti i konkludentnim radnjama (ulazak u vozilo bez putne karte). Svaki prevozilac putnika je duan da primi na prevoz, svako zainteresovano lice, ako raspolae odgovarajuim voznim kapacitetima. Prijem na prevoz ili izvrenje prevoza i po zakljuenom ugovoru o prevozu ne postoji u odreenim sluajevima, kada je prevozilac duan i ovlaen da iskljui putnika iz prevoza (pijana lica, lica koja su zaraena odreenim bolestima i sl.). Svaki prevozilac je duan da izvri prevoz putnika, bez povrede telesnog integriteta i psihikog stanja u smislu obaveza bezbednog prevoza. Obaveza izdavanja putne karte je utvrena za sve prevozioce, u obliku dunosti da izdaju putnu kartu u svim sluajevima. U pomorskom prevozu i prevozu na unutranjim vodama prevozilac je duan da voznu kartu izda samo na zahtev putnika. Ako se ugovor zakljuuje sa naruiocem prevoza za vie lica (grupna putovanja), pravilo je da se ne izdaju posebne putne karte (osim u prevozu avionom). Putna karta se po pravilu izdaje pre otpoinjanja prevoza, van vozila, a izuzetno i u samom vozilu, putniku koji se propisno prijavi. Putna karta moe da glasi na ime, to je uobiajeno u vazdunom prevozu, ili na donosioca u drugim granama prevoza. Prevozilac svake grane prevoza duan je da izvri prevoz u ugovorenom roku, u uobiajenom roku, ili prema redu vonje. Ukoliko iz ugovora o prevozu ili optih uslova prevoza ne proizilazi neto drugo, prevozilac nije u obavezi da tokom prevoza, prua dodatne usluge putniku. Prevozilac moe u vazdunom, eleznikom, pomorskom i renom saobraaju da preuzme i pruanje dopunskih usluga prvenstveno radi vee konkurentnosti (ishrana, pie, frizerske, krojake i druge usluge).

Obaveze putnika se u najkraem mogu navesti kao: obaveza kupovine putne karte i plaanja prevoznine; obaveza propisnog korienja putne karte; i obaveza potovanja propisanog reda tokom prevoza. Odgovornost prevozioca se utvruje zavisno od vrste prevoza, ali svaki prevozilac odgovara za tetu koja nastane oteenjem zdravlja, telesnom povredom ili smru putnika, izuzev ako dokae da je teta prouzrokovana radnjom putnika ili uzrokom koji se nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti. Odgovornost za zakanjenje i prekid putovanja su utvreni u svim pravnim propisima o prevozu putnika, ali se razlikuju prema vrstama prevoza. Prevoznici svih grana saobraaja u domaem meunarodnom prevozu, izuzetno odgovaraju neogranieno (do iznosa dokazane tete), za tete zakanjenja i za tete povrede telesnog integriteta u sluaju svoje krivice ili krivice lica koja slue u izvrenju ugovora. U vezi sa odgovornou prevozioca za telesni integritet i sigurnost prevoza putnika neophodno je ukazati na obavezu osiguranja putnika, u svim granama saobraaja.

3.10. Ugovor o prevozu prtljaga


Ugovor o prevozu prtljaga ne predstavlja samostalni ugovor, jer je njegovo zakljuenje u neposrednoj vezi sa ugovorom o prevozu putnika. Zakljueni ugovor o prevozu putnika obavezuje prevozioca u svim granama saobraaja, u domaem i meunarodnom prevozu, da istovremeno sa putnikom izvri prevoz putnikovog prtljaga. Ako bi prevoznik prevozio samo prtljag, to bi bio ugovor o prevozu robe. Svi izvori prava, domai i meunarodni, prave jasnu razliku izmeu dve kategorije prtljaga koji moe biti predmet ugovora o prevozu. Runi prtljag je prtljag koji putnik po optim uslovima prevoza ima pravo da nosi sa sobom i smesti u isti prostor za prevoz putnika. Za prevoz ovog prtljaga ne naplauje se posebna naknada i ne izdaje se posebna isprava, tako da se u ovom sluaju i ne zakljuuje ugovor o prevozu prtljaga. Putnik koji prtljag predaje prevoziocu radi odvojenog prevoza, i od prevozioca dobija prtljanicu, kao posebnu ispravu, uz naknadu ili bez naknade za prevoz, zakljuuje i poseban ugovor o prevozu prtljaga. Prevoz prtljaga bez naknade je samo prividna, jer je najee uraunata u cenu karte za prevoz. U prevozu prtljaga ustanovljeni su posebni pravni reimi odgovornosti prevozioca za prevoz dragocenosti (novac, zlato, dragulji, srebro, hartije od vrednosti i dr.), i prevoz praenih automobila, kada imaju status prtljaga. Odgovornost prevozioca prtljaga zavisi od toga da li je u pitanju runi ili registrovani prtljag. Pravilo je da prevozilac odgovara po reimu subjektivne odgovornosti samo za tete gubitka i oteenja registrovanog prtljaga, dok se o runom prtljagu mora da brine sam putnik. Prevozilac za ovaj prtljag odgovara samo ako je dolo do saobraajnog udesa ili gubitka prtljaga zbog evakuacije putnika iz vozila. Za razliku od putnika koji su obuhvaeni obaveznim osiguranjem prevozioca od odgovornosti, osiguranje prtljaga u svim vrstama prevoza, zakljuuju prevozioci i na taj nain odgovornost za tetu prenose na osiguranje.

4. UGOVOR O GRAENJU
Ugovor o graenju zakljuuju, izvoa radova, koji se obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u ugovorenom roku odreenu graevinu, odnosno da na ve postojeem objektu izvri utvrene graevinske radove, a druga ugovorna strana, naruilac radova, obavezuje se da za to isplati odreenu naknadu (cenu). Iz zakonske definicije ugovora o graenju proizilazi da postoje tri bitna elementa ovog ugovora: predmet ugovora, cena graenja i rok izgradnje. Bitnim elementom ugovora o graenju, po zakonu, smatra se i pismena forma koja je propisana kao bitna forma. Ugovor o graenju mora biti u pismenom obliku zbog, sloenosti pravnih odnosa, dugotrajnosti pravnih odnosa ugovornih strana i velike vrednosti. Specifinost predmeta ugovora o graenju i posebno njegova vrednost uzrokuju znaajne osobenosti kod zakljuenja ovog ugovora. Na zakljuenje ovog ugovora postoji administativnopravni uticaj. Ove obaveze se odnose na naruioca radova, koji je u obavezi da: donese odluku o izgranju objekta; obezbedi finansijska sredstava za izgradnju objekta; i pribavi potrebna odobrenja za izgradnju. Ustupanje izgradnje graevinskog objekta, ili odreenih veih graevinskih radova, vri se u skladu sa posebnim zakonima o izgradnji investicionih objekata: javnim nadmetanjem; prikupljanjem ponuda; ili neposrednom pogodbom kod manjih graevinskih radova. Ugovor o graenju je pravno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, zatim nizom administrativnih propisa i Posebnim uzansama o graenju5. Na meunarodnom planu najznaajniji izvori prava za ovaj ugovor su: Uslovi ugovora (meunarodni) za graevinske radove; Meunarodni obrazac i meunarodna opta pravila za sporazuma izmeu naruioca i inenjera konsultanta za predinvesticione studije; vodi za izgradnju objekata koje finansira Svetska banka i Meunarodna banka za obnovu i razvoj; Jednoobrazna pravila UNCITRAL o ugovorenoj sumi za sluaj neispunjenja ugovora; i drugi modeli, obrasci i pravila. Obaveze izvoaa radova su utvrene zakonom i ugovorom o izgradnji. U administrativne obaveze izvoaa radova spadaju: prijave poetka radova, nadlenom optinskom organu uprave; obaveza imenovanja rukovodioca gradilita; obaveza voenja graevinskih knjiga; i obaveza obezbeenja gradilita. U ugovorne obaveze izvoaa spadaju i, obaveza prouavanja tehnike dokumentacije, obaveza izvoenja ugovorenih graevinskih radova, rokovi, obaveza plaanja ugovorne kazne, omoguavanje naruiocu radova da vri nadzor, obaveza osiguranja radova, obaveza zatite obustavljanih radova i obaveza obavetavanja naruioca o svim vanijim okolnostima koje se odnose na graevinske radove. Obaveze naruioca radova utvruju se pravnim propisima i ugovorom. Naruioc radova je duan: da obezbedi i blagovremeno preda izvoau radova potrebnu preojektnotehniku dokumentaciju, sa svim grafikim, raunskim i opisnim prilozima poterbnim za izvoenje radova; da uvede izvoaa u posao; ima obavezu vrenja strunog nadzora; i obavezu plaanja ugovorene graevinske cene. Vreme i nain plaanja cene graenja regulie se ugovorom. Moe se utvrditi plaanje u ratama, pre poetka graenja, tokom graenja i po
5

Posebne uzanse o graenju, Sl. list SFRJ broj 18/77.

zavretku graenja. Ako se plaanje vri sukcesivno, prema obimu izvedenih radova, u odreenom vremenskom periodu, tada se cena graenja plaa tehnikom tzv. graevinskih situacija. Primopredaja graevine i radova otpoinje tehnikim pregledom i odobrenjem za upotrebu. Tehniki pregled vri se od strane graevinske inspekcije. Tehnikim pregledom objekta i radova, utvruje se njihova podobnost za upotrebu prema predvienoj nameni. Ako inspekcija konstatuje nedostatke, izvoau se nalae da u primerenom roku iste otkloni. U sluaju veih nedostataka koji utiu na bezbednost moe biti naloeno i ruenje izgraenog objekta i njegovo uklanjanje. Po otklanjanju utvrenih nedostataka, ili ako nema nedostataka, izdaje se odobrenje za upotrebu objekta. Primopredaja izgraenog objekta, odnosno radova, vri se zapisniki putem zapisnika o primopredaji, koji potpisuju obe ugovorne strane. Posle izvrene primopredaje, na osnovu zapisnika, sprovodi se konani obraun cene radova, koji se mora zavriti u roku od 60 dana od dana primopredaje. Konani obraun obuhvata sve izvedene radove po ugovoru, nepredviene i naknadne radove i eventualne trokove koje je imao izvoa izvan ponude. Odgovornost izvoaa u toku izvoenja radova je viestruka i odnosi se na, nain izvoenja radova, odgovornost u pogledu potovanja rokova, odgovornost u vezi sa kvalitetom materijala i opreme, odgovornost za greke u projektu i odgovonost za mane zemljita. Izvoa takoe odgovara i posle primopredaje radova prema uslovima koji su utvreni u garanciji izvoaa za solidnost objekta, kvalitet radova i drugo u garantnim rokovima. Odgovornost projektanta za nedostatke graevine, utvruje se posebnim ugovorom koji naruilac zakljuuje sa projektantom. Projektant odgovara za projekat u celini. Osim toga, moe se ugovoriti i nadzor nad izvoenjem radova, upravljanje radovima, u vezi ega projektant odgovara i za ove radove. Naruilac moe angaovati posebno lice za izradu projekta, ugovorom o projektovanju, a posebno lice za struni nadzor nad izvoenjem radova i upravljanje radovima, to je u praksi vrlo esto, ugovorom o konsalting inenjeringu. Projektant odgovara: za sve greke u projektu, za vrenje nadzora ako je nadzor ugovoren, a postoji i solidarna odgovornost izvoaa i projektanta kada za tetu odgovara svako od njih prema veliini krivice. Posebne vrste ugovora o graenju su stvorene u praksi realizacije sloenijih i vrednijih graevinskih radova. Naruilac moe da zakljui: prvo, ugovor o projektovanju (izrada projekta), drugo, ugovor o graenju, tree, ugovor o isporuci opreme, etvrto, ugovor o montai i demontai, peto, ugovor o nadzoru, esto, ugovor o delu i sl. Ugovor o graenju po sistemu klju u ruke predstavlja zakljuenje jednog skupnog ugovora sa jednim izvoaem. Predmet obaveze izvoaa radova kod ovog ugovora moe da bude i struni nadzor nad izvoenjem radova, ali je ei sluaj u praksi da naruilac zakljui poseban ugovor sa drugim subjektom o konsalting inenjeringu. Ovaj ugovor nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Predmet ugovora o konsalting inenjeringu je obavljanje odreenih usluga intelektualnog karaktera, od ideja do izrada studija (tehnikih, ekonomksih, finansijskih, i dr.), pruanje saveta i stune pomoi u toku izgranje, struno-tehniki nadzor i koordinacija svih uesnika u izgradnji objekta.

5. UGOVOR O OSIGURANJU 5.1. Osnovne karakteristike


Ugovori o osiguranju nastaju kao obligacioni odnos dve ugovorne strane (osigurava i osiguranik), zasnovani na zakonu i zakljueni na dobrovoljnoj ili obavezujuoj osnovi ugovaraa. Osnovne obaveze ugovornih strana u osiguranju su, da se jedna ugovorna strana osiguranik obavezuje da uredno plaa premiju osiguranja, a druga ugovorna strana osigurava, da isplati sumu osiguranja ili osiguranu sumu ako se ostvari osigurani rizik. Ugovor o osiguranju je dvostrano obavezni ugovor, jer obaveze jedne ugovorne strane uzrokuju obaveze druge ugovorne strane. Tako napr. prema Zakonu o obligacionim odnosima, Ako premija osiguranja ne bude plaena o dospelosti, ugovor prestaje po zakonu, po isteku roka od 30 dana od kada je osigurava preporuenim pismom obavestio ugovaraa da je premija dospela6. Ugovor o osiguranju je aleatoran posao. U osnovi aleatornih ugovora nalazi se sluaj ili neizvestan dogaaj od ijeg nastupanja zavisi ispunjenje ugovornih obaveza. Aleatornost ugovora o osiguranju je nedvosmisleno potvrena u tome da osiguranik ne prieljkuje nastupanje neizvesnog dogaaja jer se, pre svega, osigurava od potencijalnog rizika, da bi umanjio eventualnu tetu koja moe nastati. Osiguranik nadalje, ne sme svojom voljom ni na koji nain da utie na nastupanje neizvesnog dogaaja, koji aktivira rizik, jer je u tom sluaju ugovor o osiguranju nitavan. Na kraju, ne manje bitno, je i to to osiguranik ne moe traiti povraaj uplaenih premija ako osigurani sluaj ne nastupi. Ugovor o osiguranju je formalan pravni posao to znai da ima utvrenu formu kao bitan uslov za njegovo zakljuenje. U pravnoj teoriji se stalno vodi diskusija o ovoj temi i preovladavaju razliita miljenja. Najvie se zamera looj strani formalizma koji mnogo utie na posao osiguranja. Tako napr. u transportu i u drugim slinim situacijama ne moe se zakljuiti ugovor o osiguranju zbog nedostatka forme i sl. Zakonodavstvo u svetu je meutim, prihvatilo stav da je ugovor o osiguranju formalni pravni posao koji je odvojen od polise osiguranja, raznih potvrda o sklopljenom osiguranju i sl. U Srbiji se primenjuje odredba Zakona o obligacionim odnosima, gde je propisano da Ugovor o osiguranju je zakljuen kada ugovarai potpiu polisu

Zakon o obligacionim odnosima, lan 913.

osiguranja ili listu pokria7. Ovo pravilo je imperativnog karaktera jer bez potpisa ugovornih strana, ugovor o osiguranju ne proizvodi pravno dejstvo. Da se robni promet i drugi poslovi hitnog karaktera ne bi usporavali ili potpuno udaljili od osiguranja, doputeni su neki oblici zakljuivanja ugovora o osiguranju i bez strogo propisane forme (Zakon o obligacionim odnosima se ne primenjuje na plovidbena osiguranja, osiguranje potraivanja, niti u reosiguranju). Problem forme je danas, u praksi, razreen tako to je prihvaeno reenje o punovanosti potpisa elektronskim putem. Narodna Skuptina Republike Srbije donela je u decembru 2004 godine Zakon o elektronskom potpisu8, u kome je prihvaeno reenje iz zakonodavstva razvijenih zemalja o priznavanju elektronskog potpisa i utvreni su izuuzeci od njegove primene: Ugovor o poklonu, Nasledno pravni odnosi, Imovinski odnosi i Imovinski odnosi izmeu branih drugova, itd. Time je, forma prestala da bude smetnja i u naem pravu, u brzini odvijanja poslova osiguranja koje prati hitnost osiguranja rizika i omogueno je sudovima da efikasnije razreavaju eventualne sporove koji mogu nastati izmeu ugovornih strana u osiguranju. U delu o elektronskom bankarstvu ire je ukazano na promene u formalnom zakljuivanju pravnih poslova putem Interneta, faksom, telefonom, i dr.

5.2. Predmet ugovora o osiguranju


Predmet ugovora o osiguranju je sve ono to ugovorne strane utvrde kao obaveze i prava, pod uslovom da to nije suprotno zakonu, javnom poretku i moralu. Obaveze ugovornih strana su zajednike u odnosu na predmet ugovora. Kada se u osiguranju upotrebi re predmet, zaista jeziki ne odgovara osiguranju oveka, linosti, ivota, treeg lica, korisnika osiguranja i sl. U praksi se, meutim, kod zakljuivanja ugovora o osiguranju ne moe govoriti drugaije nego o predmetu ugovora, ija se sadrina opredeljuje i razgraniava terminima ivotno osiguranje, imovinsko osiguranje, osigurana suma, suma osiguranja i sl.

5.3. Ponuda za zakljuenje ugovora o osiguranju


Ponudu za osiguranje mogu dati obe ugovorne strane osiguranik ili osigurava. U praksi najee se u ovoj ulozi javlja osigurava, koji ponudu daje direktno na ime ponudiocu, ili

7 8

Zakon o obligacionim odnosima, lan 901. Zakon o elektronskom potpisu, Sl. glasnik RS br. 135/04.

kao neimenovanom vlasniku stvari, ili javnim pozivom (opta ponuda), sa uslovima za zakljuenje ugovora. Ponudilac je osiguranik, uglavnom u sluajevima koji nisu tarifirani odnosno nisu utvreni u tarifama osiguranja osiguravaa. Sadrina ponude mora biti jasna i konkretna. to se forme tie, ponuda u osiguranju moe se uiniti svim oblicima ispoljavanja volje, to znai pismenim ili usmenim putem, to je prihvaeno u zakonodavstvu i u optim uslovima naih osiguravaa. Ipak, nae pravo zahteva da se ponuda za osiguranje ivota daje pismenim putem i podnosi se na obrascu osiguravaa, to je danas i najea praksa. Sa irenjem mree elektronske pote, problem slanja i prihvatanja ponude je sveden na najkrae vreme i polako prestaje da bude problem (obrazac osiguravaa sadri pitanja za osiguranika na koja treba jasno da odgovori, rokove za odgovor i druga pitanja od znaaja za ugovor o osiguranju). Prema zakonskim reenjima postoji razlika kod prihvatanja ponude u zavisnosti da li je ponudilac osiguranik ili osigurava. Tako napr. prema Zakonu o obligacionim odnosima, ako je osiguranik u svojstvu ponuenog, njegovo utanje, kao odgovor na ponudu nije zakonom sankcionisano. Ako je osigurava u svojstvu ponuenog, neodgovaranje na ponudu, odnosno ako osigurava u roku ne odbije ponudu, koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje, smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen9.

5.4. Zakljuenje ugovora o osiguranju


Ugovor o osiguranju je zakljuen onog asa kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ugovori o osiguranju su specifina vrsta ugovora, koji se, kako je ve istaknuto, zakljuuju na formalan nain, to znai, da je ugovor o osiguranju zakljuen u momentu potpisivanja polise ili liste pokria od strane ugovornih strana. Izuzetak od ovog pravila se odnosi samo na utanje osiguravaa, odnosno kada osigurava ne odbije ponudu ili na istu ne odgovori, ugovor o osiguranju je zakljuen u momentu kada je ponuda prispela osiguravau, na ta je ve ukazano. Kod obaveznih osiguranja, ugovor o osiguranju je zakljuen na dan potpisivanjem polise osiguranja, ali u vrlo hitnim sluajevima smatra se da je ugovor zakljuen u momentu kada osigurava primi uredno podnetu prijavu za osiguranje. Elektronsko bankarstvo i elektronski potpis su uticali i na brzinu zakljuivanja ugovora i u osiguranju.

Zakon o obligacionim odnosima, lan 901, stav 3.

5.5. Dejstvo ugovora o osiguranju


Poetak dejstva svakog od navedenih ugovora utvruje se ugovorom o osiguranju i to vrlo precizno za svaki ugovoreni rizik. Ova odredba ugovora iz praktinih razloga ima jae pravno dejstvo (zakon to i omoguava) od zakonski utvrenog roka (vlasnik je osigurao automobil ujutru na dan polaska u Grku na odmor ili privredno drutvo je osiguralo robu koja se ukrcava na kamion dva sata posle zakljuenog ugovora i sl.). Osigurava e zakljuiti ugovor sa dejstvom u trenutku potpisivanja ugovora s tim to e predstavnik osiguravaa proveriti ispravnost automobila vlasnika koji kree na odmor u Grku ili e biti prisutan prilikom utovara robe. Zbog znaaja koji ima poetak dejstva ugovora o osiguranju, Opti uslovi osiguranja naih osiguravaa precizno utvruju poetak i trajanje ugovora. Ukazujemo na sledee primere: 1. Kod osiguranja motornih vozila moe se ugovoriti poetak obaveze osiguravaa od trenutka zakljuenja ugovora o osiguranju pod uslovom da predstavnik osiguravaa na polisi izriito utvrdi da vozilo u trenutku zakljuenja ugovora nije bilo oteeno i da je prilikom uruenja polise plaena premija osiguranja; 2. Kod osiguranja ivotinja za tete od uginua ili prinudnog klanja, obaveza za osiguravaa poinje u 0,00 asova narednog dana; 3. Osiguranje robe u kopnenom prevozu poinje u trenutku kada roba pree prag skladita poiljaoca i traje dok roba ne pree prag skladita primaoca; 4. Osiguranje eksponata izlagaa na sajmovima poinje u trenutku kad se osigurane stvari istovare na sajmu, a prestaje kada se po zatvaranju sajma stvari utovare radi prevoza; 5. Kod osiguranja letova aviona poetak osiguranja je momenat rulanja po pisti. Poetak dejstva ugovora o osiguranju je izuzetno bitna odredba u ugovoru, jer od naina na koji je ova odredba formulisana zavisi naknada tete za osigurani rizik10. Praktina potreba zatite osiguranika omoguena je i Optim uslovima kod dugoronog osiguranja. Ugovor o osiguranju preutno se produava po isteku ugovorenog roka trajanja, tako to osigurava obavetava osiguranika da je ugovor istekao i da treba da zakljue novi ugovor u roku od 30 dana.

5.6. Trajanje osiguranja


Ugovorom o osiguranju utvruje se vreme trajanja osiguranja. U cilju zatite ugovornih strana Zakon o obligacionim odnosima propisuje da ako drugaije nije ugovoreno ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od 24 asa, dana koji je u polisi oznaen kao dan poetka trajanja osiguranja pa sve do svretka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno11.

10

Ratibor Gruji, Osiguranje, teorija-zakonodavstvo-praksa, Univerzitet Braa Kari, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2008. 11 Zakon o obligacionim odnosima, lan 922.

Duina trajanja osiguranja zavisi od interesa osiguranika i moe biti od nekoliko sati (npr. dok se roba prebaci iz jednog magacina u drugi), ili jedan dan (dan u kome se odrava priredba), ili nedelju dana, mesec dana, godinu dana ili vie godina. U praksi je vreme trajanja ugovora o osiguranju uticalo na postojanje vie ugovora prema vremenu trajanja. Polazei od duine trajanja osiguranja razlikuju se kratkorona osiguranja, sa rokom trajanja od nekoliko sati do jedne godine, viegodinje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine, i dugorono osiguranje u kojima je oznaen samo poetak osiguranja. Ugovori o kratkoronom osiguranju se najee zakljuuju u praksi osiguranja su kratkoroni ugovori osiguranja koji mogu vaiti: samo jedan dan, odnosno 24 sata i najdue do jedne godine (napr. osiguranje priredbe, za vreme trajanja, od atmosferskih padavina), osiguranje robe na putu dok traje prevoz, odnosno utovar, prevoz i istovar; osiguranje stvari izlagaa na sajmu dok traje sajam, i sl., osiguranje useva i plodova od grada ili mraza, transportna osiguranja, i sl. Ugovori o viegodinjem osiguranju i ugovori o dugoronom osiguranju se zakljuuju najvie kod osiguranja imovine i naroito kod osiguranja ivota. Ovi ugovori zahtevaju stabilne ekonomske, naroito monetarne prilike, zbog obezvreivanja premije osiguranja ali i visine osigurane sume. U praksi osiguranja od nestabilnih ekonomskih prilika, ugovorne strane u osiguranju se tite raznim oblicima doplate kojom se poveavaju premije osiguranja ali i visina osigurane sume.