Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK (Upisuje biblioteka, ostaviti jedan red)

MATEMATIKO MODELOVANJE PROCESA NASTANKA EMISIJA TETNIH GASOVA U TERMOELEKTRANAMA MATHEMATICAL MODELLING OF THE PROCESS OF CREATION OF HARMFUL GASES IN POWER PLANTS Dragan Lazi, Branka Nakomi-Smaragdakis, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE Kratak sadraj Ovim radom e biti prikazana analiza procesa sagorevanja uglja u termoelektranama, kao i nain matematikog prorauna sastava dimnog gasa u zavisnosti od sastava i vrste uglja i kotla. Takoe e biti uporeene izmerene koncentracije zagaujuih materija u dimnom gasu sa izmodelovanim koncentracijama. Abstract This work will present an analysis of a process of coal combustion in thermal power plants, as well as a method of mathematical modelling of flue gas composition in relation to the composition and sort of coal, and boiler type. In addition, there will be a comparison of measured concentrations of the pollutants in flue gas with the modelled concentrations. Kljune rei: dimni gas,,pepeo, model, proraun, termoelektrane, ugalj, sagorevanje 1. UVOD Intenzivan razvoj privrede, brz rast industrijske proizvodnje i porast ivotnog standarda tokom prolog veka uslovili su poveanje energetske potronje. S obzirom da je energija opti uslov privrednog razvoja za svaku zemlju, proizvodnja energije, ali i nain proizvodnje predstavljaju strategijska pitanja. Naravno, eksploatacije uglja u energetske svrhe ima znaajne negativne uticaje na ivotnu sredinu, koji se vie nikako ne mogu zanemarivati, pogotovo u novom dobu razvoja gde se zatita ivotne sredine i smanjenje koncentracija polutanata stavlja u prvi plan kod svakog industrijskog postrojenja. Na osnovu ovoga, cilj ovog rada je ocenjivanje koliko to termoelektrane na ugalj ima uticaj na atmosferu, proraun, odnosno modelovanje ovakvih podataka, i poreenje proraunskih metoda sa eksperimentalnim merenjima. 2. OSNOVNI PODACI O UGLJU I SASTAV UGLJA Ugalj je crna ili crno-smea sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Veoma je vano gorivo i izvor elektrine energije. U Republici Srbiji uestvuje u ukupnoj potronji energije preko 50%, dok u ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je bio dr Branka Nakomi-Smaragdakis, red.prof. proizvodnji struje energetski uestvuje sa preko 70% (u termoelektranama). U finalnoj potronji ugalj (uz koks i sueni lignit) uestvuje sa 14%. Proizvodnja uglja boljih kvaliteta u Srbiji je niska i sa trendom daljeg opadanja, dok se lignit proizvodi u velikim koliinama za generaciju elektrine energije. U Republici Srbiji, sagledavanjem energetske strukture, lako se shvata da je ugalj najvie zastupljen kao energent koji je sadanji a i budui nosilac energetskog razvoja. Glavni ugljevi koji su bili od interesa u ovom radu su ligniti iz Kostolakog i Kolubarskog basena. 3. TERMOELEKTRANE NA UGALJ Termoelektrana na ugalj je jedan od tipova termoelektrani koja sagoreva fosilno gorivo u cilju proizvodnje elektrine energije. Termoelektrane su obino dizajnirane kako bi mogle raditi kontinualno i mnogo godina, sa minimalnim zastojima. U mnogim zemljama, pa i Republici Srbiji, ovakve elektrane pruaju veinu proizvedene elektrine energije. Termoelektrane imaju rotirajue maine koje pretvaraju toplotnu energiju sagorevanja u mehaniku energiju koja dalje pokree generator. Primarni pokreta je u normalnim okolnostima parna turbina. Ugalj je popularan kao gorivo za veinu termoelektrana zbog njegove jeftine eksploatacije, a on je i najrasprostranjenije fosilno gorivo na planeti. Termoelektrane se uvek grade u relativnoj blizini rudnika, kako bi se olakao transport uglja, koji je potreban u izuzetno velikim koliinama. U termoelektrani koja radi po Clausius Rankine-ovom krunom ciklusu, postoje dva osnovna trakta kroz koja protiu materija i energija, a nemaju fizikog kontakta izmeu sebe. Prvi se moe nazvati voda para a drugi trakt je ugalj dimni gasovi i ljaka. U ovom radu su od interesa samo procesi koji se odvijaju u traktu dimnih gasova i ljake. U tom traktu, ukratko, dolazi do kontrolisanog sagorevanja uglja, pri emu se toplota sagorevanja i vrelih dimnih gasova prenosi dalje, a produkti sagorevanja odvode kroz dimnjak nakon odreenih procesa preiavanja dimnog gasa. 4. MATEMATIKI MODEL I PRORAUN NASTANKA TETNIH GASOVA Da bi proces sagorevanja detaljno prouili, potrebno je obezbediti i podatke hemijske analize goriva o emu je bilo rei ve. Vano je uzeti u obzir da atmosferski vazduh sadri 21% zapreminski kiseonika i 79% azota, a izraeno u masenim procentima obuhvata 23% kiseonika i 77% azota.

Da bi se dobila normalna koliina vazduha za sagorevanje nekog goriva, mora se nai nai minimalna koliina vazduha za 1 kg goriva, uz pomo njegovog hemijskog sastava. Obino je hemijskom analizom prethodno utvren sastav goriva i njegovi elementi. Imamo kolubarski ugalj sa elementarnim sastavom: C=45,4% H=5,45% O=16,36% N=0,5% S=0,82% W=19,68% A=11,99% Hd=15820 kJ/kg

dobiemo procentualni sastav nekih od produkata sagorevanja:

Za poreenje ovih rezultata sa zakonskim propisima jo je potrebno prikazani sastav dimnih gasova bez vlage i svedeno na udeo kiseonika u dimnom gasu od 6%, kao i pretvoriti prikazane zapreminske udele u masenozapreminske koncentracije 4.1 Utvrivanje temperature u loitu i nivoa NOX Temperatura loita se dobija uz jednainu energetskog bilansa, koja na levoj strani predstavlja toplotnu mo goriva, a na desnoj proizvod zapremine produkata sagorevanja i zapreminske entalpije tih gasova. Zapreminske entalpije zavise od temperature, a ona je upravo i nepoznata vrednost u ovoj jednaini: ( ) (6)

Ovaj ugalj sagoreva u kotlu termoelektrane sa vikom vazduha =1,2 (karakteristino za loita za spraeni ugalj). Takoe udeo sumpora koji je naveden predstavlja gorljivi sumpor. Sagorive materije obuhvaene ovim proraunom su ugljenik, vodonik, i sagorivi sumpor, i one sagorevaju putem stehiometrijskih reakcija na osnovu kojih su dobijene jednaine minimalne koliine vazduha i dimnih gasova. Da bi odredili teoretsku koliinu vazduha (Lmin) za 1 kg goriva, potrebno je odrediti koliinu kiseonika dovoljnu za potpuno sagorevanje svakog gorivog elementa posmatranog goriva. Tako da je osnovna formula za odreivanje molarne minimalne koliine kiseonika za sagorevanje, i minimalne zapremine kiseonika: (1) (2) Nakon to je ova vrednost dobijena, moramo izraunati minimalnu zapreminu vazduha koja je potrebna za sagorevanje, a nakon toga i stvarna zapremina vazduha moe biti utvrena: (3) (4) Ukupna koliina produkata sagorevanja se onda odreuje, i to sa poznatim koeficijentima odnosa u reakcijama oksidacije u odnosu kilogrami elemenata goriva-kubnim metri produkata sagorevanja i to pri normalnim uslovima za gas. etvrti sabirak predstavlja azot koje (usvojeno) inertan u celom ovom procesu. Za vlagu u gorivu postoji predposlednji sabirak je obrazac prema kojem se odreuje koliko kubnih metara vodene pare nastaje od te vlage, a poslednji sabirak je obrazac koji prosto dodaje kiseonik koji je uneen u loite kao viak vazduha. Tako dobijamo i ovu vrednost: ( )

Tabela 1. Model menjanja entalpije dimnih gasova [1] Gas Model menjanja entalpije CO2 -714490,9+2133,22T+0,1318T 2 H2O -472985,63+1521,87T+0,017709T 2 SO2 -675390,38+2179,93T+0,091188T 2 N2 -462202,2+1453,8T+0,042058T 2 O2 -337041,13+1176,95T+0,211301T 2 U jednainu su uraunati i gubici usled realnih uslova sagorevanja, koji su procenjeni na oko 10%.Ova kvadratna jednaina se reava prema poznatom obrascu, gde se dobijaju dva reenja od kojih je jedno negativno i nemogue, pa se ono odbacuje, pa se dobija da teorijska temperatura iznosi 1674 C. Kad je ovo utvreno moe se lako dobiti i proraunata koncentracija azotnih oksida koja je u direktnoj zavisnosti temperature u loitu, to se vidi sa slike koja prikazuje koncentraciju emisije NOX (predstavljena kao NO2) od temperature pri sagorevanju uglja:

(5) Slika 1. Zavisnost emisije NOX od temperature [2] Rezultati procenjene koncentracije NOX se moe tabelarno prikazati na sledeoj tabeli.

Nakon ovoga moemo ralaniti ove produkte sagorevanja na njihove elemente i time izraunati zapremine pojedinih komponenti u produktima sagorevanja. Kada to uradimo i podelimo zapremine tih elemenata sa ukupnom zapreminom dimnog gasa,

Tabela 2. Koncentracija azotovih oksida u dimnom gasu Temperatura Gorivi Termiki Promptni Ukupni loita NOX NOX NOX NOX 1674 C 950 550 60 1560 mg/m3 mg/m3 mg/m3 mg/m3 4.2 Odreivanje koncentracije leteeg pepela U smislu ovog prorauna, pretpostaviemo da se radi o termoenergetskom postrojenju koje ima kotao sa loenjem uglja u spraenom stanju, i da je suvo odvoenje pepela sa dna kotla. Izuzetno velik procenat (u veini sluajeva 80%) pepela ne uspeva da se slegne na dno loita, nego zbog svoje lakoe odlazi sa strujom vrelih dimnih gasova. Ukoliko uzmemo zapreminu dimnih gasova koja je izraunata i iznosi 6,66 m3 i uz poznatu koliinu mineralnih materija u gorivu moemo dobiti i koncentraciju leteeg pepela u dimnom gasu: (7) Iako je ova vrednost dosta visoka, to nije ipak nita iznenaujue jer ovaj sirovi dimni gas mora da proe kroz sistem elektrofiltera pre nego to biva isputen u atmosferu. Konana koncentracija pepela se lako dobija poznavanjem nominalne efikasnosti elektrofiltra. Konano, u sledeoj tabeli moemo prikazati najvanije rezultate ovog matematikog prorauna: Tabela 3. Rekapitulacija rezultata prorauna Materija Zapreminski udeli (%) CO2 14,601 N2 81,684 O2 3,616 Maseno zapreminske konc. (mg/m3) SO2 2827 NOX kao NO2 1560 Letei pepeo 16523 5. POREENJE MATEMATIKI DOBIJENIH VREDNOSTI SA IZMERENIM U naposletku sledi primer poreenja ove matematike metode sa praktinim merenjima procesa sagorevanja i analizom produkata sagorevanja. Ovakva analiza je odabrana iz naunog rada koji se bavi problematikom emisija sumpordioksida u TE Kostolac B (Stojiljkovi, 2001). Izmerene vrednosti koncentracije SO2 u dimnom gasu kreu se u opsegu od 5000-7000 mg/mn3, a referentna vrednost koja je uzeta za ovaj proraun je 6590 mg/mn3 . Ova koncentracija je ve korigovana na udeo kiseonika od 6% u suvom dimnom gasu. Moemo uporediti ovako izmerenu vrednost sa vrednou koja je product matematikog modela. Kada stavimo gore navedene poetne vrednosti u matematiki model, izlazne vrednosti su (bie prikazane samo relevantne vrednosti): ; ;

Moe se uporediti dobijena vrednost sa vrednou iz naunog rada i procentualno gde se vidi da je greka izmeu izmerene i proraunate vrednosti 1%. Na isti nain se uporeuju i eksperimentalna merenja sumporovih oksida dobijena za TE Ugljevik u BiH, merenja, kao i eksperimentalna merenja koncentracije leteeg pepela pre i posle EF i koncentracija kiseonika u dimnom gasu TE Nikola Tesla A. Ostali sluajevi poreenja nisu bili slilni u istoj meri kao prvi sluaj. Prikazani rezultati prorauna i poreenje sa izmodeliranim vrednostima su prikazani u tabeli. Tabela 4. Poreenje proraunatih i izmerenih vrednosti Vrednost koja se Proraunata Izmerena Razlika poredi vrednost vrednost koncentracija sumporovdioksida koncentracija sumporovdioksida koncentracija pepela u sirovom gasu koncentracija pepela u istijem gasu udeo kiseonika u dimnom gasu Iako ovi podaci donekle prikazuju ispravnost ovog matematikog modela, idealno bi bilo kada bi autor imao pristup irim, laboratorijskim izvetajima o sagorevanju uglja, kao i sagorevanju na pilot postrojenjima koja se rade prilikom konstrukcija kotlova izmeu ostalog. 6 PROCENA UTICAJA SAGOREVANJA UGLJA NA IVOTNU SREDINU Iako termoelektrane na ugalj predstavljaju jedan od najjeftinijih vidova dobijanja elektrine energije, njihov uticaj na ivotnu sredinu postoji, i jeste znaajan u odnosu na bilo koji drugi vid dobijanja elektrine energije. 6.1 Uticaj na vodu Najvei uticaj na vodu potiu prilikom iskopavanja uglja, prilikom ega se zakiseljavaju podzemne vode, razni minerali dolaze u kontakt sa podzemnom vodom i pritom joj menjaju prirodni sastav. Dolazi do infiltracije procednih voda sa ugljenih polja, to je teko zaustaviti u kraem vremenskom periodu. Mikroelementi sa velikim nivoom toksinosti dospevaju u podzemne vode, kao i mnoge mineralne soli. Takoe moe doi do proceivanja voda iz jalovine, deponija pepela i ostalih otpadnih materijala u potoke, koji zatim zagauju reke. 6.2 Uticaj na zemljite i ivi svet Otkopavanje uglja na povrinskim kopovima ozbiljno naruava predela koji se eksploatie. Takoe je prisutno veliko zagaenje bukom, i prainom usled konstantog rada maina na kopovima, i kamionima koji transportuju opremu i potroni materijal. Povrinsko kopanje uglja stvara kako direktne, tako indirektne tete ivom svetu koji ivi na tom predelu. Uticaj na njih se uglavnom sastoji od izmetanja populacije, prekidanja ivotnog ciklusa i naruavanje prirodnog predela.

6.3

Uticaj na atmosferu

U procesu sagorevanja uglja javljaju se materije koje se izbacuju u atmosferu mogu se podeliti na dve velike grupe: inertne materije i tetne materije prema [3]. tetne materije koje se javljaju prilikom sagorevanja uopte, mogu se razvrstati na vie naina, najee prema agregatnom stanju (gasoviti, teni, vrsti). U tetne materije spadaju: Ugljenmonoksid CO Sumporovi oksidi SO2 i SO3 Azotovi oksidi NO i NO2 Letei pepeo i praina razliitih sastava, sa tekim metalima, gar, tj a (nesagoreli ugljenik) Vodene kapljice aerosoli sa rastvorenim tetnim materijama u sebi Hloro- i fluorovodonici HCl i HF tetne materije mogu potei iz nepoeljnih primesa koje se nalaze u gorivu, ili nastati nepotpunim i nesavrenim sagorevanjem. Od ovih tetnih materija, najvei potencijal za smanjenje uticaja na ivotnu sredinu imaju letei pepeo, sumporni oksidi i azotni oksidi. Te supstance su ujedno i centar panje pri konstrukciji svih sistema za preiavanje dimnih gasova u termoelektranama na ugalj. 7. ZAKLJUAK U ovom radu je prikazan primer matematikog modela procesa nastanka emisija tetnih gasova pri sagorevanju uglja u termoelektranama, a zatim i uporeen sa raspoloivim podacima. Pregled matematikog modela prikazanog u ovom radu moe se napraviti pogledom na to koji su ulazni parametri a koje su izlazne, odnosno proraunate vrednosti. Ulazni parametri su: Sastav uglja, odnosno maseni udeli njegovih komponenti (C, H, O, N, S, A, W) Donja toplotna mo (Hd) Viak vazduha () Nain loenja uglja Izlazne odnosno, dobijene vrednosti su: Koncentracija SOX kao SO2 (xSO2) Koncentracija NOX kao NO2 (xNOx) Koncetracija leteeg pepela u dimnom gasu (xA) Zapreminski udeo kiseonika u dimnom gasu (wO2) Zapreminski udeo ugljendioksida u dimnom gasu (wCO2) Zapreminski udeo azota u dimnom gasu (wN2) Udeo vlage u dimnom gasu u loitu (wH2O) Na osnovu eksperimentalnih posmatranja i uporeivanja predvianja modela sa izmerenim vrednostima moe se zakljuiti da predviene vrednosti imaju izvesnu tanost. Osnovni problem, je nedostatak malo opirnijih eksperimentalnih podataka kako bi se utvrdila prosena greka odnosno razlika u predvienoj i izmerenoj vrednosti. Takoe ono to nije obuhvaeno modelom je korekcija koncentracije sumpordioksida usled apsorpcije sumpordioksida u pepeo. Ovim fenomenom nije se bavilo

u ovom radu, iz uverenja da e to prevazii okvire master rada. Moe se zakljuiti da je ovaj model dobar primer predvianja sastava produkata sagorevanja, u okvirima jednog master rada, i da ima perspektivu i potencijal za unapreivanje, ali dok je na ovom nivou predstavlja proraun samo demonstracionog karaktera. 8. LITERATURA [1] Joksimovi-Tjapkin S. 1981. Procesi sagorevanja. Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd. [2] Stojiljkovi Dragoslava. 2001. Azotni oksidi pri sagorevanju domaih lignita. Zadubina Andrejevi, Beograd. [3] Mani Jelenko. 2007. Pogon termoelektrana. Termoelektrane Nikola Tesla, Obrenovac

Kratka biografija: Dragan Lazi roen je u Novom Sadu 1986. god. Diplomski-Master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Zatite ivotne sredine odbranio je 2012.god.

Branka Nakomi-Smaragdakis roena je u Zrenjaninu. Diplomirala na FTN-u na Mainskom odseku, smer Termoenergetika i procesna tehnika, magistrirala na Interdisciplinarnim studijama iz Inenjerstva zatite ivotne sredine. Doktorirala na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Toplotne tehnike. Oblast istraivanja i naunog rada: Modelovanje i simulacija termoprocesnih sistema, Obnovljivi izvori energije i Upravljanje rizicima