PITANJA ZA DRUGI KOLOKVIJUM IZ POSLOVNE ETIKE

1.

Pojam rukovoenja

Rukovoenje je izraz nunosti, koja proistie iz sloenosti, prirode i karaktera ljudskog rada. Rukovoenje predstavlja sistem postupaka koji preduzee vodi ka ostvarenju stratekog cilja, uzimajui uobzir kompleksnost odnosa ljudi koji uestvuju u poslovnom procesu. Uloga rukovoenja

2.

Da bi preduzee uspeno izvravalo svoje zadatke potrebno je angaovanje svih zaposlenih ili bar veine zaposlenih.U svakom preduzeu, u svim fazama delovanja potrebno je struno usmeravanje i voenje ka cilju koje se ostvaruje u vidu odreenih formi rukovoenja. Podela zadataka ;Struna pomo i uputstva, kontrola kvaliteta tada, regulisanje materijalnih tokova u procesu rada, sprovoenje predvienih metoda rada, sprovodjenje mera za zatitu rada, koordinacija aktivnosti i materijalnih tokova u proizvodnji i aktivnosti predviene pravilnikom o organizaciji. Uloga rukovoenja:planiranje, voenje, kontrola

3.

Koje podele stilova rukovoenja zna?

Autokratsko rukovoenje-rukovodilac tei apsolutnoj vlasti, nastoji da sam odluuje o svim bitnim aspektima ponaanja i delovanja podreenih u organizaciji i da kod njih razvije oseaj potinjenosti, zavisnosti. Demokratsko rukovoenje-rukovodilac pre donoenja neke odluke trai miljenje zaposlenih, angauje njihove potencijale i ne distancira se od njih. Liberalno rukovoenje je zasnovano na potpunoj slobodi, spontanim odnosima i ponaanju pri izvravanju radnih zadataka.

4.

Objasni autokratski/ liberalni/ demokratski stil rukovoenja

Autokratsko rukovoenje-rukovodilac tei apsolutnoj vlasti, nastoji da sam odluuje o svim bitnim aspektima ponaanja i delovanja podreenih u organizaciji i da kod njih razvije oseaj potinjenosti, zavisnosti. Demokratsko rukovoenje-rukovodilac pre donoenja neke odluke trai miljenje zaposlenih, angauje njihove potencijale i ne distancira se od njih. Liberalno rukovoenje je zasnovano na potpunoj slobodi, spontanim odnosima i ponaanju pri izvravanju radnih zadataka. /naveu jednu situaciju, a od Vas u traiti da objasnite kako bi u njoj

5.

reagovao demokratski i autokratski lider/ Autokrata nareuje, za njega su zaposleni ljudi koji treba da ga sluaju, kanjava za napravljene greke, za njega je rukovoenje stalno dranje na oku zaposlenih, gubitak poloaja za njega bi bila najvea kazna,dobra radna atmosfera za njega je zavoenje discipline, za njega je uspeh preduzea u uticajnom rukovodstvu,Svojim autoritetom pokuava da stvori utisak na zaposlene,saoptenje za izvrenje zadataka je nareivako,pita se da li je samostalan. Demokrata pokuava da zainteresuje zaposlene za posao, za njega je zaposleni potencijal u koji treba ulagati, on sagledava uzroke napravljenih greaka, za njega rukovoenje znai znati motivisati zaposlene,za njega bi najvea kazna bila gubitak potovanja od strane zaposlenih,dobra radna atmosfera znai imati zadovoljne zaposlene,uspeh preduzea je u visokom stepenu motivacije zaposlenih,pruaju veliki broj informacija zaposlenima,odravaju saatanke da bi se dogovarali o izvrenju zadataka,esto se pita da li se sovoljno angauje.

6.

Objasnite stil orjentisan na ljude/ zadatke

Rukovoenje orjentisano na ljude podrazumeva nastojanje rukovodioca da kod podreenih saradnika razvije motivaciju za rad.Menaderi orjentisani na ljude izgrauju prijateljsku klimi i stvaraju ugodnu radnu atmosferu-dobre meuljudske odnose,za njega su zaposleni ljudi o kojima treba brinuti, svoj rad ocenjuje na osnovu zadovoljstva zaposlenih,poistoveuju se sa zaposlenima,ublaavaju sukobe u

meuljudskim odnosima,konanu odluku donose na neprihvaenost od strane radnika za njega je kazna,

osnovu miljenja veine,

Orjentisanost na zadatak usmerava rukovodioca na tehniku stranu zadatka.On koristi tehnika znanja koja sunajbolja za izvrenje zadataka i nastoji da ih zaposleni striktno potuju.Menaderi orjentisani na zadatkeznaaj pridaju radnim zadacima,proizvodni rezultati su faktor uspeha preduzea,zaposleni su samo ljudi koji treba da rade svoj posao, svoj rad ocenjuje kroz postignuti poslovni rezultat,poistoveuje se sa preduzeem, dobra radna atmosfera znai dobar radni uinak,konanu odluku donosi sam u zavisnosti od veine, podstiezaposlene davanjem zadataka i striktnih rokova za izvrenje,za njega bi prava kazna bilo takvo stanje preduzea u kome se ne bi znalo ta je iji zadatak,od zaposlenih oekuju maximum uinaka,

7.

Zbog ega je poloaj lidera specifian?

Liderstvo je sposobnost jednog oveka, lidera ili voe, da vodi druge ljude, da utie na njih da ga slede u ostvarenju poslovnog cilja.Savremenim organizacijama najvie odgovaraju lideri koji imaju sposobnost da ue druge da vode sebe, to je superliderstvo. Lider ima odgovornost, mo koju moe koristiti da pomae zaposlenima ili da ih povreuje. Mo se moe koristiti u svrhu interesa kompanije ili u line interese pojedinca. Koje su etike dileme svojstvene lideru?

8.

Sa stanovita etike i morala rukovoenje se deli na moralno i nemoralno. Moralno rukovoenje obavezuje rukovodioce da rade stvari koje su obeali. Ono se odnosi na vrednosti i zahteva da saradnici imaju bolja znanja o alternativama, da vre inteligentne izbore kada doe vreme reagovanja na liderov predlog da vodi. To je vrsta rukovoenja koja omoguava da doe do drutvenih promena koje e zadovoljiti autentine potrebe sledbenika. Tue potrebe i elje treba tretirati kao i svoje. Oigledno je da rukovoenje ima moralnu dimenziju. Moralne vrednosti se posmatraju kao apsolutne. Za onoga koji ih se pridrava one su esto univerzalne. Etike vrednosti su povezane sa nacionalnom i organizacionom kulturom.

Lider kao ovek od poverenja je dobar i moralan lider, eli da se samodokazuje i da omogui i drugima isto. Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dunosti prema pojedincima, njihovim meusobnim odnosima, prema svim uesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema drutvu u celini. Etike dileme i nedoumice sa kojima se menaderi u svojoj karijeri susreu ine sr svakog menaderskog posla. Odstupanja od etikih normi sve su izraenija, a moralne dileme sve ee.

9.

Zbog ega treba biti lider?

Oseaj moi( poloaj,nagrade i kazne), mogunost da se pomogne drugima,visoka zarada, respekt i status, mogunost napredovanja,oseaj da uestvuje u zbivanju i kontroli novca. Zbog ega ne treba biti lider?

10.

Mnogo stresa, nedovoljno autoriteta, prevelike odgovornosti,usamljenost, dosta problema sa ljudima,nastojanje da se ostvare kontiunirani ciljevi,stalno prilagoavanje situaciji,dosta organizacionih politika koje treba da zna. Znanja menadmenta nieg / vieg nivoa

11.

Znanja koja menaderi moraju posedovati najvie zavise od nivoa rukovoenja na kom se nalaze.Struktura potrebnih znanja menadera ( Robert Kac); Humana znanja su podjednako potrebna svakom rukovodiocu, bez obzira na kojem su nivou rukovoenja. To su znanja o ljudima i njihovom ponaanju, neformalnimdrutvenim grupama itd.Tehnika znanja su znaajna na niim nivoima rukovoenja, a podrazumevaju poznavanje konkretnih poslova koji obavljaju podreeni.Koncepcijska znanja su najpotrebnija na viim nivoima rukovoenja, a obuhvataju mogunosti apstraktnog miljenja o organizaciji i njenim problemima. Menaderi na viim nivoma rukovoenja moraju imati umee da sagledavaju organizaciju u sklopu ireg okruenja, kao i sve njene segmente i nain na koji se oni uklapaju u celinu.

12.

Koja je uloga borda direktora?

Bord direktora disciplinuje menadere u sluaju loih performansi, ili, u krajnjoj liniji, vri njihovu smenu. Ukoliko to ne uradi bord, akcionari e smeniti i bord i

menadment.Bord

moe

disciplinovati

menadment

promenom

visine

kompenzacija.Performanse preduzea u odnosu na granski prosek vs. performanse preduzea u odnosu na trini prosek Vana uloga borda: dovoenje u funkcionalnu vezu kompenzacija za menadment i performansi preduzea.Bord direktor je najefikasniji sistem interne kontrole.Bord predstavlja formalnog zatitnika interesa akcionarA. Danas, bord broji, u proseku, izmeu 5 i 15 lanova, pri emu, u najveem broju preduzea, bord ima manje od 10 direktora. Bord direktora formulie I implementira strategiju, predlae raspodelu, deklarie dividend, odreuje IO, predlae NO, odreuje nagrade IO, UO, NO. 13. Odnos borda direktora prema drugim telima

Bord director disciplinuje menadere u sluaju loih performansi, ili, u krajnjoj liniji, vri njihovu smenu. Ukoliko to ne uradi bord, akcionari e smeniti i bord i menadment.Bord moe disciplinovati menadment i promenom visine kompenzacija.Performanse preduzea u odnosu na granski prosek vs. performanse preduzea u odnosu na trini prosek Skuptina akcionara bira UO, UO bira IO, IO podnosi izvetaj UO, NO kontrolie rad UO, ovlaeni revizor daje miljenje o finans.izvetajikoje podnosi UO.

14.

Drutvene odgovornosti menadera na primeru moldenskih tkanica

U startu je zanemarena ekonomska odgovornost, a favorizovala se filantropska i etika odgovornost, koje se ogledaju u doprinosu kvaliteta ivota i dranje obeanja (275 $ po radniku). Ovakva odluka rezultirala je dobrom ekonomskom raunicom.

Procesi u okruenju postavljaju nove zahteve pred menadment njihove organizacije. Promene se odvijaju u nekoliko pravaca:u pravcu jaanja konkurencije, modernizacije tehniko-tehnoloke osnove i zahteva potroaa u pogledu asortimana i kvaliteta proizvoda. Zainteresovanost svih stejkholdera (internih i eksternih) za uspean rad proizvodnih organizacija ima dvojaki smisao: materijalni i drutveno etiki

15.

Vrste drutvene odgovornosti menadera

Drutvena odgovornost je odnos manadera prema okruenju koje se meri pisanim i nepisanim moralnim pravilima iz ega proizilazi: Filantropska odgovornost- podrazumeva da se organizacija ponaa kao dobar graanin i da doprinosi unapreenju kvaliteta ivota. Etika odgovornost- raditi ono to je opravdano i fer, ne nanositi tetu. Pravna odgovornost-uvaavati zakon, treba se pridravatipravila igre.Ekonomska odgovornost- biti rentabilan, osnova na kojoj se sve zasniva. ?Procesi u okruenju postavljaju nove zahteve pred menadment njihove organizacije. Promene se odvijaju u nekoliko pravaca: u pravcu jaanja konkurencije, modernizacije tehniko-tehnoloke osnove i zahteva potroaa u pogledu asortimana i kvaliteta proizvoda. Zainteresovanost svih stejkholdera (internih i eksternih) za uspean rad proizvodnih organizacija ima dvojaki smisao: materijalni i drutveno etiki. Zainteresovanost svih
stejkholdera (internih i eksternih) za uspean rad proizvodnih organizacija ima dvojaki smisao: materijalni i drutveno etiki.

Tri su kljuna stava klasinog shvatanja drutvene odgovornosti: da preduzea imaju preutan ugovor sa drutvom o efikasnoj upotrebi proizvodnih resursa, drutvo treba da odredi svoje prioritete a ne ljudi zaposleni u preduzeima (ako drutvo eli da rei izvesne socijalne programe nuno je da to ozakoni) i lake je ustanoviti i reavati odreene drutvene potrebe ako su tome posveeni eksperti van preduzea, jer ljudi u preduzeu treba da rade ono to najbolje znaju, posao. Klasina teza da najveu korist ima drutvo ukoliko pojedinci zadovolje svoje interese naila je na kritiku sa stanovita: Prvo, ostaje sumnjiva teza klasinog shvatanja da ono to je dobro za preduzee (pojedince u njemu), dobro je i za drutvo. Kao to je sumnjiva teza da ono to je dobro za drutvo, dobro je i za njegove lanove. Drugi stav o drutvenoj odgovornosti podrazumeva da svako preduzee ima svoj troak na putu kojim ide. Preduzee ne moe da bude odgovorno samo za vlasnike akcija, ve mora da vodi rauna i o interesima drugih, kao to su zaposleni, potroai, dobavljai i drugi koji deluju u jednoj ekonomiji, i irem drutvenom okruenju

16.

Objasni filantropsku/ etiku/ ekonomsku odgovornost menadera. Po

kojoj teoriji o ciljevima biznisa ova vrsta odgovornosti ne postoji? Filantropska odgovornost podrazumeva da se organizacija ponaa kao dobar graanin, da svojim prilozima pomae unapreenju kvaliteta ivota i uestvuje u dobrotvornim i humanim akcijama sredine u kojoj radi. Etika odgovornost podrazumijeva delovanje menadmenta u skladu sa zakonima, propisima i normama ije krenje izaziva sankcije, zabranu i ograniavanje prava. Potovanje pravne regulative obezbeuje sigurnost u poslovanju i zatitu interesa od moguih pekluacija i zloupotreba. Ekonomska odgovornost podrazumeva obavezu menadmenta da ostvari planirane ciljeve u oblast proizvodnje i pruanja usluga, da obezbedi racionalno korienje proizvodnih resursa i odgovarajui profit.

17.

ta je to nelojalna konkurencija?

Ne postoji savremeno trite na kome se ne javlja konkurencija izmeu proizvoaa koji izrauju i nude istovetne proizvode . Konkurencija naroito dobija na znaaju razvojom tehnike i tehnologije, kao i samog trita, inei je bitnim faktorom uspeha u proizvodnji i poslovanju preduzea koji u toj konkurenciji uestvuje. Konkurisati sa sopstvenim proizvodom na tritu znai boriti se za naklonost potroaa i realizaciju prodaje. U tom nadmetanju, naruavanje konkurencije se sve vie pojavljuje kao etiko pitanje. Naruavanje konkurencije predstavlja poseban oblik neetikog ponaanja u poslovanju, koji ima za cilj da odreenim merama i aktivnostima ojaa poloaj na tritu onog subjekta koji je iste i preduzeo. 18. Koji su najvaniji elementi nelojalne konkurencije?

Nelojalnu konkurenciju ine odreerni subjekti ; Da bi postojala nelojalna konkurencija uinjena radnja ili delo mora se odnositi na poslovnu (privrednu) delatnost ;

Da bi postojalo delo nelojalne konkurencije, nuno je da je ono uinjeno u cilju nadmetanja, takmienja, poslovnih subjekata ; Ponaanje koje predstavlja sutinu nelojalne konkurencije mora biti u suprotnosti sa dobrim poslovnim obiajima. Dobri poslovni obiaji su pravila ponaanja kojih se moraju pridravati svi poslovni subjekti ; Kao poseban element pojma nelojalne konkurencije pojavljuje se tetna radnja ili radnja kojom bi se mogla naneti teta drugim uesnicima u poslovonim odnosima ; Da bi postojalo ponaanje koje se moe smatrati nelojalnom konkurencijom ono mora biti usmereno protiv zatienog lica ;

19.

Nabroj 5 dela nelojalne konkurencije

Reklamiranje, oglaavanje ili nuenje robe navoenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili se moe stvoriti zabluda na tritu o toj robi, ime se odreeni trgovac dovodi ili se moe dovesti u povoljniji poloaj ; Iznoenje neistina i ocrnjivanje drugog trgovca koji tete njegovom ugledu i poslovanju ; Prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla, naina proizvodnje, koliine, kvaliteta ili drugih svojstava robe ; Prikrivanje mana robe ili dovoenje kupca u zabludu na drugi nain ; Preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnog odnosa izmeu drugih trgovaca ili radi speavanja, odnosno zasnivanja takvog odnosa ; Oglaavanje prividne rasprodaje ili prividnog snienja cena ili vrenje druge sline radnje kojom se kupac, odnosno potroa dovodi ili se moe dovesti u zabludu u pogledu cena ; Neovlaeno korienje usluga trgovakog putnika, trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca ;

Pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obeavanjem nagrada ili neke druge imovinske koristi ili pogodnosti ija vrednost znatnije prevazilazi uobiajene reklamne naknade.

20.

ta je pekulacija?

pekulacija znai nedoputenu trgovinu i postizanje prekomerne dobiti. U naem Zakonu o trgovini l.51 pod pekulacijom se podrazumeva sticanje neosnovane imovinske koristi izazivanjem poremeaja u snabdevanju trita neopravdanim poveanjem cena. Pod pekulacijom se smatra :Prikrivanje robe, ograniavanje ili obustavljanje prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje poremeaj na tritu.Uslovljavanje kupovine jedne robe kupovinom druge robe ili uslovljavanje kupovine i prodaje robe na drugi nain.Oteavanje ili onemoguavanje kupovine robe. Zakljuivanje fiktivnih ugovora o kupovini robe i o vrenju trgovinskih usluga i drugih fiktivnih ugovora. Nepodravanje roka isporuke robe ili isporuka robe posle ugovorenog roka po ceni vioj od cene koja je vaila na dan isporruke robe, koji je bio utvren ugovorom; nepridravanje reda isporuke kada se roba prodaje tako to je odreeni iznos novanih sredstava unapred plaen, 21. ta je monopol? ili

Monopol je trino stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogunosti da odluujue utie na formiranje cena, a na strani potranje nalazi se mnotvo kupaca bez mogunosti izbora drugog dobavlja i uticaja na cenu. Monopol se javlja :usled nedostatka konkurencije; kada postoji ulazna barijera na trite; monopolisti kontroliu vredan input, prirodni monopol, patente i zatite, dravni monopol, usled nedostatka konkurencije,.itd

22.

Objasni prirodni/ ekonomski/ oktopodski monopol

Prirodni monopol nastaje iz limitiranosti proizvoda i izvora ponude ; Ekonomski monopol nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala ;

Oktopodski monopol predstavlja kombinaciju prirodnih i ekonomskih monopola, i kod njih zbog veliine opreme nije dozvoljeno postojanje vie preduzea ;

23.

ta je globalizacija?

Globalizacije je kompleksan proces povezivanja, irenja i jaanja saradnje kao i univerzalizacija razvojnih procesa je na svetskom nivou.Globusdecenija proslog lopta, veka, zaokruen,sveobuhvatan.

Globalizacija

poslednjih

zahvaljujui novoj tehnologiji, komunikaciji ali i novoj ekonomiji nametnula svetu nova pravila, nove sadraje, nove dimenzije i nova znanja. To je proces o kome razliita drutva, na razliitom stepenu svog razvoja i razliiti politiki akteri, u skladu sa svojim ekonomskim interesima i politikom moi, imaju dijametralno suprotne stavove. U procesu globalnog ujedinjavanja oveanstva postoje dve protivrene tendencije: jedna se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije, druga se manifestuje u borbi za osloboenje od svih oblika ekonomske i politike zavisnosti, kao i za ostvarivanjem prava na slobodni nacionalni i kulturni razvoj. 24.Koje su sfere drutvenog ivota najoiglednije obuhvaene globalizacijom? Intenziviranje drutvenih veza irom sveta, tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da dogaaji u jednom mestu mogu biti uzrok ili posledica dogaaja u drugom mestu , koje je kilometrima udaljeno i obratno. Sfere: ekonomska, politike, kulturne. 25 Koji su inioci globalizacije? Tendencije irenja kapitala; prevazilaenje nacionalnih granica; naunotehniki progres, U vezi sa tim su: tehnoloka globalizacija: ekonomska globalizacija:politika globalizacija 26. Koji su nosioci globalizacije?

Osnovni nosioci globalizacije su velike kompanije koje deluju kao transnacionalna preduzea, koja svojom veliinom nadmauju veliki broj zemalja.U tom smislu najveeu ulogu imaju Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija.Postije i mnoge druge organizacije i forme koje propagiraju interese transnacionalnih elita moi, meunarodna politika tela, sudovi takvog karaktera.

27. Koje su posledice globalizacije? GLOBALIZACIJA se moe odrediti kao proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog, politikog i kulturnog prostranstva sa mnogim protivrenostima. Posledica je razvoja tehnologije, proizvodnih snaga, razvoja sredstava konunikacije i nove podele rada. Poboljanje kvaliteta ivota usled irenja i univerzalnog prihvatanja vrednosti, zajedniki temelj otvoreno i demokratskog drutva, nesluene mogunosti u sferi ekonomije, dostupnost ingormacija. Negativni efekti: Otvoreno, prisilno nametanje jednog model, Superiornost razvijenih (umesto dugoronih dobiti veine), Povezanost olakava tokove kriminala i korupciju*Monici mogu da ive tamo gde je najlepe za ivot, a plaati porez tamo gde je najjeftinije. ZA:Poboljanje kvaliteta ivota usled irenja i univerzalnog prihvatanja vrednosti, Zajedniki temelji otvorenog i demokratskog drutva, Nesluene mogunosti u sferi ekonomije, Dostupnost informacija; graanin sveta PROTIV:HEGEMONIZAM i UNIFIKACIJA sveta: Otvoreno, prisilno nametanje jednog modela, Superiornost razvijenih (umesto dugoronih dobiti veine), Povezanost olakava tokove kriminala i korupciju *Monici mogu da ive tamo gde je najlepe za ivot, a plaati porez tamo gde je najjeftinije Ekonomska i politika globalizacija, jedinstveno svetsko trite, monopolizacija,

korienje kapitala kako bi se onemoguilo nastajanje konkurencije, lokalne privrede

ne mogu da nametnu pravila kako bi favorizovali domae firme, odluivanje na meunarodnom planu.

28. Ko su globalofili i koji argumenti su na njihovoj strani? Globalofili polaze od teze da je asimilacija tuih dostignua bila i ostala jedan od najvanijih inilaca napretka, pojedinca, drave. Otuda nunost otvorenosti prema svetu i saradnja sa njima.Smatrju da nema smanjivanja jaza u stepenu privredne razvijenosti bez ukljuivanaj i prikljuivanja.Ideja vodilja Razmiljaj globalno deluj lokalno.Prosean ivotni vek se produio, procenat ljudi sa primanjima ispod 1$ se prepolovio, demokratija se iri, globalna pismenost je porasla sa 52% na 81%(ene).

29. Ko su antiglobalisti i koji su argumenti na njihovoj strani? Antiglobalizacija je naziv koji se esto koristi za razliite pokrete, ideologije, odnosno dravne politike koji se na ovaj ili onaj nain suprotstavljaju globalizaciji. Glavni argumenti antiglobalista se sastoje u tome da e neograniena globalizacija dovesti do cementiranja nejednakosti u svetu siromane drave treeg sveta uinie u potpunosti zavisnim od bogatih industrijskih drava, zaustaviti njihov razvoj a ojaati multinacionalne korporacije kojima je profit vaniji od javnog interesa. U poslednje vreme se kao antiglobalistiki argument sve ee spominje intenziviranje etnikih, verskih i rasnih sukoba kao posledica pojaanog protoka ljudi meu dravama. Antiglobalistiki pokret je prilino na zamahu dobio nakon izbora Georgea W. Busha za predsjednika SAD, odnosno napada 11. septembra i zapoinjanja rata protiv terorizma koji mnogi antiglobalisti vide kao pokuaj da se ciljevi globalizacije provedu oruanim putem. Noam omski Okupiraj Vol Strit Ideal: Razmiljaj i globalno i lokalno. Analogija sa procesima socijalizacije i personifikacije.

30.Kako shvatate paradoks globalizacije?

Svet e po mnogo emu biti globalan. Pa ipak, i pored nezapamene otvorenosti i meusobne zavisnosti, koje prate globalizaciju, omoguene su bumom informacionih, komunikacionih i transportnih tehnologija, ne primeuje se znaajnije poveanje homogenizacije sveta. Paradoks globalizacije je previe uoljiv. Svet vie nije geografski pojam, daljina ne postoji. Svet znai globalnu drutvenu zajednicu. ZA vrednosti Zajedniki temelji otvorenog i demokratskog drutva Nesluene mogunosti u sferi ekonomije Dostupnost informacija; graanin sveta PROTIV: HEGEMONIZAM i UNIFIKACIJA sveta: Otvoreno, prisilno nametanje jednog modela Superiornost razvijenih (umesto dugoronih dobiti veine) Povezanost olakava tokove kriminala i korupciju Poboljanje kvaliteta ivota usled irenja i univerzalnog prihvatanja