Dr boko Telebakovi51

UDC 316.4.063.3(497:4-672EU)

bALKANIZOVANJe52
Saetak: N mjj E m m jj E jm m. P j j m j j m m j E j j Gj. M jj c: j j j? k m cj jm ? D c m j cj j E? M j j c c? Kljune rei: E j j j Drutvenih promena je uvek bilo, ali izgleda da se drutvo nikad nije toliko brzo menjalo kao sada. U dananjem svetu jaa proces opteg objedinjavanja (globalizovanja). To je najuoljivije u sluaju finansijskog kapitala, koji je postao transnacionalan, zatim u prostoru kulture, u kome se tei brisanju kulturnih razlika, i u procesu postepenog gubljenja suvereniteta nacionalnih drava. Politiko organizovanje mora u vreme postnacionalnog mondijalizma da bude sasvim drugaije. Za razumevanje drutva dugo je bilo vano ispitivanje odnosa drutva i drave. Sada se sutina drutva ne moe razumeti ako se ne uzme u obzir i njegov odnos prema naddravnoj moi, jer se mo proteklih decenija u prilinoj meri seli iz drava prema sreditu globalne vlasti. Neki u procesu globalizovanja vide pre svega vre povezivanje svih drava, ali ne raanje mega
51 U . E-m .c@..c. 52 j - j U Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (c j: 179076) j fi M Sj. T mj 27. m 2011. .

150

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

drave, ve svetskog drutva. Drugi smatraju da se radi o stvaranju svetskog zatvora u kome postoji sve vie zabrana, ali je rizinije iveti nego u ranijim drutvima, i u kome se potvruju, ak uveavaju politike i ekonomske razlike. Moni i bogati postaju sve moniji i bogatiji, a veina nemonih i siromanih gubi ansu da doista izmeni svoj poloaj. Velike razlike uslovljavaju u pojedinim delovima sveta otpore globalizovanju i usitnjavanju. esto istovremeno postoje suprotna kretanja, globalistiko i lokalistiko. Globalisti nekad podravaju lokaliste, jer je posle usitnjavanja lake ukrupnjavanje. U mnogim podrujima sveta najvei profiti su u kriminalnoj ekonomiji. Kriminal je odavno prevaziao nacionalne granice. Svetski poredak ne moe da poniti razne suprotnosti, ak se nekad umesto obeane harmonije pojavljuju estoki sukobi. Moda se vie i ne pokuava uravnoteenje? Smatra se da su najkreativniji oni koji su sposobni da se lako prilagoavaju i transformiu. ta s onima koji pate zbog nesigurnosti i siromatva? Knjiga Hatona i Gidensa o globalizmu ima naslov Na ivici. (HutHutton, W., Giddens, A., 2003) Umeju li svi da se naviknu da ive na ivici? Moda je mnogo onih koji ne ele tako da ive? Turen misli da e, ukoliko se nastavi sadanji zamah globalizovanja, doi do sukoba svetskih razmera izmeu snaga globalizovanja, koje nastoje da zatite i uveaju svoje privilegije, i svih onih koji se oseaju ivotno ugroeni globalizovanjem. Da li ugroeni imaju dovoljno snage da se odupru? Moda i interesi svih globalizatora nisu isti? I tu bi u nekom trenutku moglo da doe do velikog sukoba. Zasad se ne razvija kultura globalnosti. Dosadanje globalizovanje kao da je rukovoeno parolom posle mene potop. Neki smatraju da bi bilo mogue i globalizovanje s ljudskim likom. Oni koji upravljaju globalizovanjem ne brinu o tome. Da li bi zaista moglo da postoji drugaije globalizovanje? (Telebakovi, 2011a: 51) Znai li uvoenje svetskog poretka istovremeno i propast Evrope (bez obzira na irenje Evropske unije), odnosno njeno svoenje na jedan od mnogih bezlinih okruga svetskog carstva? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi ? ? panske imperije na novi svet smatrao unitavanjem Zapadne Indije. Ako je u Evropi zaet duh Zapada, moda svetski poredak uvodi uruavanjem Evrope , , u prorokovanu propast Zapada? (Verovatno je ideja svetskog poretka evropski proizvod. Jo je Tenison ponudio ideju nadnacionalnog i natklasnog parlamenta parlamenta arlamenta oveka.) Moe li Evropa da bude spasena? Uvek kada je zaboravljala svoj izvor.) .) ni duh, davno nastao u Grkoj, izdavala je sebe. Ideja o izjednaavanju zapadne civilizacije i istorije pretvorila se u meuvremenu u ideju o jednakosti svetskog poretka i istorije. Oni, koji jo nisu uklopljeni u svetski poredak, izbacuju se iz istorije. O jedinstvu Evrope poelo je da se razmilja iz ekonomskih razloga. Evropsko objedinjavanje se vri paralelno s globalizovanjem. Parola vie nema drava u Evropi (Es gibt keinen Staat mehr in Europa) se, meutim, sve ree spominje. Kako u Evropi uklopiti one koji se nikad nisu negde uklapali? Moe

 TaLkaNiZoVaNJE

151

li se uspostaviti jako graansko evropsko oseanje? Da li neuspeni pokuaji da se ue u evropski krug bogatih pokazuju da i Evropa bez granica ostaje duboko podeljena Evropa Evropa aparthejda? Nekad je u sreditu Evrope postojao u Berlinu zid. Danas je zid koji treba da razdvoji Evropu pomaknut na istok. On nije kao berlinski zid vidljiv, ali se njegovo prisustvo i te kako osea. Zar umesto starog pitanja kako preskoiti zid ne treba postaviti pitanje treba li u Evropi da postoji zid? Govor o Balkanu je poeo relativno kasno, tek za vreme otomanske vladavine mnogim zemljama evropskog jugoistoka, i poeo je van Balkana. Na Zapadu se dugo govorilo o evropskoj Turskoj. Termin Balkan je uao u iru upotrebu u 19. veku. Moda je to ime odgovaralo Zapadu koji je hteo da bude prava i jedina Evropa. Doista je cela Evropa Zapad, jer bi inae bila samo jedno od veih azijskih poluostrva. Ime Balkan je upuivalo na stranu vlast ili na strani uticaj. Upuivalo je i na oblast koja se dri pod kontrolom (limen), ali zaas moe da postane ratite. Smatralo se da je na Balkanu jo u vreme cara Teodosija ocrtana otra granica kulture i varvarstva (limes), koja se mora braniti svim silama. Krstaki i kolonijalni ratovi smatrani su delovima te odbrane. Zaboravljalo se da je mnogo vekova posle Teodosija kulturniji deo Evrope bio istono od ove granice. (Termin vojna krajina ili vojna granica /Militrgrenze/ odgovara limenu, a ne limesu. Balkanska vojna krajina izmeu Austrijskog i Otomanskog carstva pomno se prouava u Beu, dok na Balkanu za nju dugo nije bilo interesa. Kako se i baviti dokumentima o vojnoj krajini kada danas i germanisti ne umeju da itaju pisanu goticu?) Stranci su eleli da ime Balkan obeleava nekulturno jalovite, a ne rodno mesto evropske kulture. Zapad je uvek uruavao druge civilizacije. Veina tih civilizacija ima sredita izvan Evrope. U Evropi su sredita samo dve civilizacije oslonjene na antiku Grku, Rim i hrianstvo: zapadne (rimokatoliko-protestantske) i istone (pravoslavne). Zapad Evrope ne priznaje drugu evropsku civilizaciju i pokuava da je marginalizuje ili uniti. Ova tenja se retko spominje ili porie, iako je vremenom postala neizostavni deo zapadne svesti i zapadnog ponaanja. S druge strane, Zapad odavno nije isto to i Zapadna Evropa. Kae se da je nekad pobeivao Rim, a da sada pobeuje Zapad. (Ivanovi, . /prir./, 2002: 77) Kako na Balkanu da se odnose prema pobedniku? Moe li Balkan ostati spoljanji prostor Evrope, pitao je Balibar. (Balibar, E., 2003: 25) Moe li Zapadna Evropa da dozvoli sebi luksuz da zbog odravanja limesa prema istonom delu kontinenta Evropa ostane dugorono marginalizovana u svetu? Politiki i kulturni razvoj balkanskih zemalja je pod Turcima bio zaustavljen. Duhovna istorija, koja je na Balkanu trajala neprekidno dve hijade godina, nasilno je prekinuta. Zapad je dobio priliku za novo raanje duha renesansu. Balkanci su vodili upornu borbu za odranje religijske i narodne samosvesti.

152

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

Ta borba nije voena samo s Turcima. Samo na Balkanu je prelazak u drugu religiju znaio i drugaije narodno, a kasnije i nacionalno opredeljenje. Mnogi su promenili i religijsko i nacionalno opredeljenje da bi ouvali ili popravili svoj drutveni poloaj. Vreme nacionalnih i religijskih pretapanja nije na Balkanu prolo. Balkan je prostor burne istorije, mesto koje proizvodi vie istorije nego to moe da konzumira. (Ekmei, M., 1992: 8) Balkan je, izgleda, evropski prostor u kome je najtee uskoiti u postistoriju. Nemaki geograf Teobald Fier je predloio da se umesto o Balkanu govori o Jugoistonoj Evropi. Nacisti su upotrebljavali ovaj pojam za oznaavanje prostranstva koje e na jugoistoku kontinenta da zaokrui nemaki ekonomski i politiki prostor. I Karl mit je govorio o velikom prostoru Nemakog rajha, koji obuhvata zemlje Srednje i Jugoistone Evrope. Putujui 1925. po Dalmaciji, zakljuio je da je, u mnogo intenzivnijem smislu nego Rusija, Balkan granica Evrope i Azije. (Schmitt, C., 1995: 487) ta s onima koji tu ive? Karl mit je tvrdio i da, uporedo s usavravanjem sredstava ratovanja, neprijatelja treba pretvoriti u kriminalca. (Schmitt, C., 1950: 298) To je Evropa krajem 20. veka esto koristila na Balkanu. Potomci izvoaa holokausta su prezrivo govorili o balkanskim varvarima. Balkanci su postali deurni krivci i za evropske nedae i alibi za evropske nepodoptine. Evropeizatori su smatrali da je za uspeh njihovog balkanskog poduhvata najvanije stvaranje mnotva dravica (Kleinstaaterei). (Ni Staljin tu nije dozvolio pokuaje ukrupnjavanja, odnosno objedinjavanja socijalistikih drava Balkana u Balkansku federaciju. I njemu je bilo jasno da male moe lake da kontrolie. Posle donoenja rezolucije Informbiroa pokuaji su prestali.) Stari recept usitnjavanja je na Balkanu ponovo iskorien. Evropa bez granica je zahtevala Balkan sa to vie granica. Moda je Majal, koji je 1990. tvrdio da nema vie carstava koja bi mogla da propadnu bio u tom trenutku u pravu, ali uvek ostaje dovoljno drava koje se mogu razbiti. (Mayall, J., 1990) Usitnjavanje je bilo lake, bezbolnije tamo gde su unutar granica novih drava etnike manjine bile malobrojne. Tamo gde su bile brojne, stvorene su etnike drave neprijateljske prema manjinama, koje su se nale pred dilemom iseljavanja ili nestajanja. Jugoslaviju je bilo lako razbiti. Ona je objedinjavala ljude koji su uglavnom govorili srodnim, uzajamno razumljivim jezicima, imali sline obiaje i sudbine, ali razliita religijska i nacionalna opredeljenja. Pokuaji stvaranja bratstva i jedinstva nisu u toj dravi uspeli. Iako je De Rumon Jugoslaviju smatrao prethodnicom ujedinjene Evrope, multikulturna Jugoslavija je evropskom Zapadu predstavljala kost u grlu. Zato je smatrano da je najbolje da bude to vie usitnjena i da se u njoj podstakne obnavljanje starih zavada. To je, naalost, lako obavljeno. Sve to je na Zapadu Evrope odavno zabranjeno, upotrebljeno je na Balkanu. Divide et impera! Znalo se, recimo, da se svaki rat na Balkanu lako pretvara u krstaki rat i dihad. Nevolja je to je zla, putena

 TaLkaNiZoVaNJE

153

iz Pandorine kutije, teko opet vratiti u nju. Evropa je dozvolila da se i rat, koji prati globalizam, uunja na kontinent. Ujedinjena Evropa je spremno uestvovala u promovisanju vojnog humanizma. (Habermas je dugo smatrao da probleme treba reavati iskljuivo humano komuniciranjem. Za Srbe je, meutim, zahtevao unitenje.) inilo se da je Balkan najpogodnije mesto za odvijanje mirotvornog rata. Mnogi sada misle da mogu da uestvuju u balkanskom pokeru. Turska, na primer, sebe ponovo vidi kao vanog igraa na Balkanu. Na Zapadu je opet u modi da se o Balkanu govori kao o civilizacijskoj uvredi. Izgleda se ta moda od 19. veka stalno obnavlja. (Mnogi su u Jugoslaviji smatrali da zapadnu sliku Balkana ne treba ruiti. Velikodostojnicima sa Zapada priani su, na primer, uz viski prostaki vicevi. Na Zapadu je ovo ozbiljno shvaeno, pa su u vreme raspada Jugoslavije preko interneta kao pomo slate gomile preraenih viceva, u kojima su estoko ismevani banalizovani stereotipi predstavnika sukobljenih balkanskih nacija.) Balkanizovanje je decembra 1918. pomenuo u Njujork Tajmsu nemaki industrijalac Ratenau, koji je strahovao za sudbinu Nemaca u balkanizovanoj Evropi. Tojnbi je smatrao da termin balkanizovanje moe dobro da bude upotrebljen za opis stanja na istoku Evrope posle zakljuenja mira u Brest-Litovsku. U svetu se danas balkanizovanje spominje da bi se opisao haos u novonastalim dravicama i u odnosima meu njima. Beinski naziva, u knjigama Velika ahovska tabla i Ameriki izbor, veliki prostor Azije (od Sueca do Ksinjanga) Evroazijski Balkan ili globalni Balkan. (Brzezinski, Z., 2004: 38; takoe: Beinski, Z., 2001) I za zemlje Balkana se, kao i za zemlje nekadanjeg Ruskog carstva, esto govori da nisu ni Evropa, ni Azija. Prva Evropa, Grka, danas je zapadnjacima zanimljiva pre svega kao turistiko odredite. Kae se da bi na Balkanu svi hteli da pobegnu s Balkana. Pita se zar bi neko mogao da eli da bude Balkanac. Neki znaju da ne mogu da premeste svoje stanite u drugi deo sveta. Drugi misle da e im biti priznato da nisu vie na Balkanu. U hrvatskoj izbornoj kampanji korien je 1997. slogan Tuman, a ne Balkan. Smiljen je i termin Zapadni Balkan, za republike druge Jugoslavije, osim Slovenije, i Albaniju. Zapadu je stalo do odranja pogrdnog imena Balkan. Na Zapadu moda smatraju da mnoge delove Balkana treba stalno drati u statusu zvaninog ili nezvaninog protektorata. Tamo gde se pokua obnavljanje ili potvrivanje suvereniteta treba zapretiti daljim rasparavanjem, ekonomskim i vojnim sankcijama, a ako pretnja nije dovoljna, pokazati zube. U mnogim zemljama postoje balkanoloke studije. One su, ak i na Balkanu, uglavnom posveene zapadnoj slici Balkana, koja sa stvarnim Balkanom i njegovim problemima nema mnogo veze. Iako na Balkanu jo ponegde uvaju iskru prve Evrope, Balkanci su u stanju da najee kritikuju balkanske prilike i balkanski mentalitet. Oni mogu

154

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

samokritiki da tvrde da se na Balkanu bezduhovnost i palanaka umalost prihvataju kao neto normalno, da se u balkanskom dijalogu sagovornici vreaju, psuju, nekad i potuku, a najradije bi se uzajamno potamanili. Na Balkanu se moe uti da su Turci mnogima ostavili u naslee nerazlikovanje vlasti i vlasnitva, pa onaj koji na Balkanu ima vlast esto smatra da moe da ima i sve drugo. Kae se da su varolije uglavnom ostale javalije koje vole laku paru i lak ivot. Tvrdi se da onog, koji ozbiljno shvata svoj posao, na Balkanu obino smatraju udakom, a ako je taj posao vezan za miljenje i ludakom. Balkancima nekad svaki napor lii na udaranje prutom po vodi. Neki su oklevali da grade kue, jer su im prethodne u ratovima bile sruene. Zato neki govore da je najbolje utroeno vreme ono provedeno u kafani. Balkanci o sebi priaju kao o kafanskim politiarima, koji danas sa strau podravaju ono to su jue sa arom osporavali i zaas se sukobe u balkanskoj krmi. Priznaje se da je na Balkanu zametnuto i obnavljano jezgro evropske duhovne kulture, ali dodaje da je u ratovima i unutranjim sueljavanjima uvek bilo rasturano i da na Balkanu sve stalno poinje iznova. Tvrdi se da je Balkancima uvek potreban jo jedan rat kako bi mogle da budu ispravljene nepravde. Nevolja je to balkanske prie stranci ozbiljno shvataju i nadograuju. Strani planeri poslednjeg balkanskog krvoprolia su rado ponavljali i doterivali prie o balkanskom buretu baruta, jer je bure drevne mrnje bilo lako prikazati kao pretnju svetu i sakriti da je Balkan deurna rtva. (Moja majka je pre smrti 1999. izraunala da je ivela u sedam drava, iako se nije iseljavala, i doivela pet ratova.) Podstrekai mrnje se smeju naivnim Balkancima, koji se samokritikuju, svaaju i dele, dok se drugi u Evropi hvale, mire i ujedinjuju. ude se ljudima koje je teko pokoriti, ali lako navesti da sami sebe porobe i da se uzajamno istrebljuju. Kakve savete nude Balkanu oni koji osporavaju mogunost bilo kakvog identiteta na Balkanu i smatraju da Balkan treba uvek iznova balkanizovati? Moda su najei nalik navodnom odgovoru starog Irca koji je, na pitanje o najboljem putu do nekog naselja, odgovorio da sam ja na vaem mestu, ne bih krenuo odavde. Ima Balkanaca koji su odbili da uestvuju u apsurdnom biranju balkanskog puta i odluili da odu s Balkana. Koji je najbolji put za one Balkance koji su reili da ponu odavde i koji ne mogu da mimoiu Evropu? Po Balibaru, Balkan je prostor etnikih ienja. Sioran je spominjao da Balkan mnogima lii na javnu kuu u plamenu. S druge strane, duranim i uspravnim Balkancima Evropa esto nije vrednosni uzor. Mnogi na Balkanu vide da e njihova kua morati da se razgradi ne bi li oni dobili mesto u veoj, evropskoj kui. Iako nisu nimalo sreni zbog razgraivanja, vie ih brine to im se ini da e u novoj kui uvek iveti u suterenu. Na Balkanu su poseban sluaj Srbi, koji se dva veka bore za svoju dravu-naciju i odustaju od nje kada je imaju, ija je parola neka bude to biti ne

 TaLkaNiZoVaNJE

155

moe, s nalijem nek ne bude sve to moe biti. S takvom parolom Srbi su esto bili nebeski narod za koga nema mesta na Zemlji. Srpska novija istorija je puna vratolomnih preokreta i nagomilanih nereenih pitanja. U njoj ima mnogo primera rtvovanja za opte dobro, ali i brojnih primera spremnosti nekih da zbog sopstvene vlasti i bogaenja sramote rtvuju sunarodnike, pa i dravu. Na Zapadu su ak i srpski ratni saveznici o Srbiji mislili isto kao ratni protivnici, naime, kao o zemlji lopova, ubica, bandita i nekoliko stabala ljiva, kako ju je svojevremeno opisao ratoborni austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. (Prema: Okey, R., 1986: 148) Srbi su uloili svoju dravu zarad stvaranja Jugoslavije, ali su i prvu i drugu i treu Jugoslaviju izgleda samo oni smatrali svojom dravom i mnogi za Jugoslavijom i danas ale. Drugi su je smatrali zajednicom sudbine koju treba iskoristiti i napustiti. Mnogi Srbi su poverovali da su kao deo druge Jugoslavije predvodnici Treeg sveta. Najlake su prihvatali i druge politike bajke, ali i dobrovoljno noenje bedeva politike podobnosti. I kada biraju uspravnost (bolje rat nego pakt) i kada plaaju cehove zbog toga, Srbi imaju uzbudljiv ivot, ali je cena takvog ivota uvek bila previsoka. Viekratno desetkovani, na kraju su prepolovljeni i u mnogim delovima Balkana, gde su ranije iveli, vie ih i nema. Srpske izbeglice pokazuju da je Berkova izjava 1792, da Evropljanin ne moe nigde u Evropi biti u izgnanstvu, jo uvek daleko od stvarnosti. Srbi drugih religija okrenuli su se drugim nacijama. Srbi najee nisu brinuli o svom nacionalnom projektu niti o Srbima koji su ostajali izvan dravnih granica. Nacija koja hoe da preivi ne moe se stalno predstavljati kao nebeski narod niti mondijalizam naglaavati na raun opstanka. Srbi su uvek smatrali da su deo Evrope. Bilo je istina i onih, poput Vladimira Velmar-Jankovia, koji su ubeivali da su Srbi najdalje od Evrope. Problem je to je Jugoslavija odavno bila viena kao zemlja koja ima mogunost da ue u Evropsku zajednicu (Brzezinski, Z., 1970: 192), a mnogo decenija kasnije Srbija jo nije ni kandidat za Evropsku uniju i stalno joj se ispostavljaju novi zahtevi. ak i mlai Srbi, navikli na jurnjavu i sroeni s internetom i srpgleskim jezikom, jo uvek su prepoznatljivi po svom za sada neiskorenjivom balkanskom mentalitetu, koji ukljuuje i neopravdan optimizam. Oni se nadaju da e svetske firme otvoriti na Balkanu mnogo radnih mesta, jer je radna snaga jeftinija nego na Zapadu. To se uglavnom ne dogaa, jer ima zemalja u kojima je radna snaga jo jeftinija. Odnos velikih sila prema ljudima u leprosoriumu balcanicumu dugo predstavlja samo mranu stranu civilizovanja. Civilizator tu poziva onog koga civilizuje da se odrekne sebe i kao cilj mu postavlja da postane to sliniji civilizatoru. Naravno, civilizator zadrava pravo da procenjuje koliko je neko uspean u tome. Onaj s etiketom Balkan je uglavnom unapred procenjen kao neuspean. Gidens govori o blokiranim drutvima. (Gidens, E., 2009: 49ff ) (Pria o Gidens, prvoj Evropi je zaboravljena.) Projekt usitnjavanja balkanskih drava, koji je na-

156

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

pravljen van Balkana, ostvaren je. Da li do kraja? Balkanizovati danas znai u svetu podeliti (neku oblast) na manje uzajamno neprijateljske drave. (Brown, L. (ed.), 1993: I 173a) Slino je odreenje kod Hejvuda. Za njega je balkanizacija podela politike jedinice na mnotvo sukobljenih entiteta (kao to se esto dogaa na Balkanu). (Hejvud, E., 2004: 678) Ako bi to stanovite bilo tano, Balkan ne bi nikako mogao da izbegne svoju sudbinu, balkanizovanje. Svetski monici zasad obezbeuju da Balkan ostane balkanizovan, a moda i da se jo vie balkanizuje. U vezi s balkanizovanjem spominje se i kvango, akronim za kvango, , , kvaziautonomnu nevladinu organizaciju. Kvango-savetnici podstiu balkanizovanje. Ako u nekoj zemlji ne sluaju kvango-savetnike ili dobronamerne strane ambasadore stie optuba za izneveravanje demokratskih principa. Balkan je sada prostor na kome se uz parolu povratka trinom drutvu i demokratiji esto ada napreduje ka mafiokratiji. Volf i Todorova su ukazali da je Evropa pronala Balkan, jer joj je bio potreban drugi i to u okviru evropskog kontinenta, a ne samo van njega. (Wolff, L., 1994, i Todorova, M., 1994) Za pravljenje deobe na civilizovane i primitivne (ili uglaenije: na moderne i tradicionalne), potrebno je neke oznaiti kao primitivne i drati se tog stereotipa. Novi oblik stereotipa moe, u zaotrenom vidu, da vodi kulturnom rasizmu. Problem je to su danas prikazani oni koji pokuavaju da izbegnu nekulturnu kulturu. (Telebakovi, B., 2011b) Oni koji su dugo prihvatali stare stereotipe najlake prihvataju nove. Od stalnog pravljenja politikih podela i brisanja kulturnih razlika nema koristi. Kada e u Evropi to da otkriju? Ucenjivako nasilno globalizovanje i evropeizovanje predstavljaju osnov balkanizovanja. Samo nenasilna izgradnja kosmopolitske svesti mogla bi da omogui objedinjavanje bez rtvovanja slobode. Jedino zaista emancipovani pojedinci bi bili u stanju da preobraze drutvo na pravi nain i bolje urede politiku zajednicu. Zasad oni koji brinu da Balkanci ne zbace svoju ljuturu mogu da budu zadovoljni. Mogu li Balkanci prestati da to budu, ako se stalno podstiu da se dalje potvruju u toj ulozi? Naivni Balkanci veruju u priu o vitezovima okruglog stola. U Evropi i svetu nema okruglog stola ni vitekog ponaanja. Balibar govori o odvijanju svetske preventivne kontrarevolucije, koja vei deo oveanstva izbacuje iz politike zajednice. (Balibar, 2003: 243) U svetskom politikom prostoru nema opte jednakosti. Svet nije organizovan po demokratskim naelima. Nemaju svi pravo na prava. Galama o demokratiji esto slui da sakrije injenicu da demokratije doista nema. Da li su demokratske zemlje u kojima je nemogua graanska neposlunost? Zar se u njima preivljavanje ne smatra vanijim od ljudskih prava? Sve je vie obespravljenih pojedinaca i drutvenih grupa. Mnoge guraju u oblikovanja atavistikih politikih zajednica u kojima sigurno nee moi da ostvare svoja prava. Nie bi moda rekao da su podljudi oni koji pristaju da to

 TaLkaNiZoVaNJE

157

budu? Politika je uvek sluila i da obezbedi zajedniki ivot nejednakih i sakrije provaliju izmeu ideala i stvarnosti. Zadatak politike je da obezbedi minimum potreban za zajedniki ivot i sprei da mnogi zatrae neto vie od minimuma, ili da ak zahtevaju potpunu izonomiju. Meunarodne politike nema ukoliko ne postoje granice. Zato je jedan od poslova politiara da stvaraju granice. Na Balkanu ima mnogo novih granica i posla za politiare. Voruba je pitao ima li kraja granicama. (Voruba, G., 1994) Evropa za sada uspeno pretvara svoju poluperiferiju u periferiju. Sme li, ako nastoji da bude verna svom izvornom duhu, da prihvati postojanje evropskih zona dobrog ivota i zona loeg ivota, koje esto postaju zone smrti? Drugaije reeno, sme li Evropa da sledi globalistiko razdvajanje onih koji zavreuju i onih koji ne zavreuju da ive? Portorikom dugo vladaju Sjedinjene Amerike Drave, ali Portoriko nije jedna od saveznih drava. Moda Evropa mnoge na Balkanu smatra svojim Portorikom, koji dugo treba strogo kontrolisati, ali ostavljati iza plota? Na Balkanu se prelamaju svetski, evropski i balkanski problemi. Evropa nije drava i kao neto to nije drava izvlai se od pravog demokratizovanja. Slino je i sa svetom. Kako na Balkanu da izau na kraj sa silama koje se ne mogu do kraja definisati, ali im se mo i te kako osea? Ako prebrzo uruavaju svoje drave, ostaju bespomoni. Nije dovoljno da Balkanci razviju kosmopolitsku svest i da ele da se oseaju kao graani Evrope. Potrebno je i da ih Evropa prihvati kao graane. LITerATUrA
Balibar, E. (2003), Mi, graani Evrope? Granice, drava, narod, asopis Beogradski krug, Beograd. Brown, L. (ed.) (1993), The New Shorter Oxford English Dictionary of Historical Principles, Clarendon Press, Oxford. Brzezinski, Z. (2004), Ameriki izbor. Globalna dominacija ili globalno vodstvo, Politika kultura, Zagreb, CID, Podgorica. Brzezinski, Z. (1970), Between Two Ages. Amerikas Role in the Technotronic Era, Penguin Books, New York. Brzezinski, Z. (2001), Velika ahovska tabla, CID, Podgorica / Romanov, Banja Luka. Ekmei, M. (1992), Srbija izmeu srednje Evrope i Evrope, Politika, BMG, Beograd. Gidens, E. (2009), Evropa u globalnom dobu, CLIO, Beograd. Hejvud, E. (2004), Politika, CLIO, Beograd.

Hutton, W., Giddens, A. (2003), Na ivici: iveti sa globalnim kapitalizmom, Plato, Beograd.

158

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

Ivanovi, . (prir.) (2002), Senka Rima nad Vaingtonom, Filip Vinji, Beograd.

Mayall, J. (1990), Nationalism and International Society, Cambridge University Press, Cambridge.

Schmitt, C. (1950), Der Nomos der Erde im Vlkerrecht des Jus Publicum Europeum, Duncker & Humblot, Berlin. Schmitt, C. (1995), Staat, Groraum, Nomos, 19161969, G. Maschke, Berlin. Okey, R. (1986), Eastern Europe 17401985. Feudalism to Comunism, Unwyn Hyman, London. Telebakovi, B. (2011a), Problemi globalizovanja, Filozofija i drutvo, broj 2, Institut za filo2011a), zofiju i drutvenu teoriju, Beograd. Telebakovi, B. (2011b), Problem nekulturne kulture, u: Estetika i obrazovanje, Zbornik ra2011b), dova, Estetiko drutvo Srbije, Beograd. Todorova, M. (1994), Imaginarni Balkan, Beograd. Voruba, G. (1994), The limits of borders, u: Swaan, A. de, Social Policy beyond Borders. The Social Question in Transnational Perspective, Amsterdam University Press, Amsterdam. Wolff, L. (1994), Inventing Eastern Europe, Stanford, California.

boko Telebakovi bALKANIZATION Summary: P E y w E m. a m E c c wc fi E c Gc. i c : E ? Hw cc c w w c c? C c E y c c E my? M m -w y w ? Key words: w E E .