Вы находитесь на странице: 1из 14

UVOD: Govoriti o politikom ponaanju na neki nain znai zapravo govoriti o predmetu politike psihologije.

Uostalom, jedna od najeih definicija psihologije i jeste da je to nauka o ponaanju. Prema tome, politika psihologija se bavi politikim ponaanje. Politiko ponaanje jedan je od kljunih problema politike nauke koji za svoje razumevanje zahteva kompleksnu interdisciplinarnu analizu politikog ponaanja pojedinaca i grupa, tako i niz institucija, organizacija koji utiu na ponaanje i reguliu ga. Ovaj rad bavi se temom vostva u politici. Segmenti prikazani u radu odabrani su prema linom senzibilitetu, zbog eminentnosti strunjaka iju smo literaturu koristili bilo je vrlo teko napraviti prioritete. Potrudili smo se da ,koliko god je to bilo mogue, raspakujemo pojam politikog vostva, poredei ga sa rukovoenjem i rukovodiocima drugih organizacija, kao i da pokuamo da bar malo rasvetlimo vrlo privlaan pojam politikog ekstremizma.

Pojava vostva. Istaknut i uoljiv uticaj jednoga ili vie pojedinaca na ostale lanove grupe oznaava se kao

vostvo. U svakoj grupi postoje dominantni poloaji nekih lanova grupe kao jedna od karakteristika strukture grupe. Voe postoje u svim struktuiranim grupama ali javljaju se i u nekim od nestruktuiranih skupina u socijalnim pokretima i veini vrsta masa. Kao o voama govori se i o pojedincima koji su imali ili imaju znaajan uticaj na drutveni i politiki uticaj svoje zemlje, ali i na nauku, umetnost, tehniku, kao i na ideje, shvatanja i pokrete raznih vrsta, uopte o linostima koje imaju veliki, privremen ili trajan, uticaj na ivot neke zemlje ili celog ljudskog drutva.

Klasifikacija voa. Votson (1966.) Postoji veliki broj klasifikacija voa i vostva ali i ovde se suoavamo sa problemom da nijedna

od njih nije potpuna i nijedna se ne odnosi na klasifikaciju voa iskljuivo u polju politikog delovanja. Odabrali smo klasifikaciju koju navodi N. Rot u svojoj Psihologiji grupa, to je Votsonova klasifikacija: Kao dve velike grupe voa razlikuje autoritarne i demokratske voe. Veina voa u istoriji su bile autoritarne, smatra Votson. Tri glavne vrste autoritarnih voa su : harizmatike voe, voe na osnovu tradicije i voe koje koriste silu. Harizmatike voe fasciniraju svoje sledbenike koji su im odani i koji u njima vide izuzetne osobe obdarene posebnom moi i sposobnou. Primeri takvih voa su osnivai velikih religija: Mojsije, Hrist, Buda, Muhamed. Ili dravnici i vojskovoe kao to su bili : Aleksandar Veliki, Robespjer, Gandi.

Voe na osnovu tradicije su one voe koje time to zauzimaju odreeni poloaj dobijaju mo nad ljudima koji im se pokoravaju jer je to zakon ili obiaj. U monarhijama je takav voa kralj, koji vlada i kada je potpuno nesposoban ili nemoralan. Treu vrstu ine oni koji vladaju pomou nasilja. Primeri za to su diktatori. Okrueni su saradnicima koji ih se boje i koji ne smeju da saopte bilo ta to je voama neprijatno. Samo hvale odluke diktatora.

Poseban tip voe nastao na osnovu autoriteta su strunjaci (najprihvatljiviji tip), to je voa koji predstavlja centralnu figuru za lanove grupe, uz koje se sledbenici emocionalno vezuju radi zadovoljenja razliitih potreba. Kao primer takvog voe Votson navodi oca patrijarhalne porodice. Drugu veliku grupu predstavljaju demokratske voe. Oni potuju tue ideje i vrednosti, podstiu saradnju i doprinos svih u reavanju zadataka i pomau svakom lanu grupe da se razvije. Votson ne govori o posebnim vrstama demokratskih voa, tako da njegova klasifikacija ostaje nepotpuna i nedosledna.

Psihologija voe i vostva u politici. Problematika voe i voenja i kao empirijska injenica i kao predmet prouavanja veoma je

stara. Voa, potreba za voom, kao i njegov izbor, sastavni su deo svakog socijalnog grupisanja. Funkcija koordinacije izvravanja zadataka, regulisanje odnosa meu lanovima grupe, davanje inicijative, samo su deo zadataka koji zahtevaju u veoj ili manjoj meri hijerarhijsko struktuiranje grupe. Taj proces prisutan je i u velikom broju ivotinjskih vrsta. Ve kod Konfuija nalazimo prve zapise o problemu voe i vostva, a posebnu panju tom problemu posvetio je i Makijeveli : Neka se vladalac, dakle, trudi samo da pobeuje i da dri vlast, sredstva kojima e se sluiti uvek e se smatrati asnima i bie hvaljena, jer se svetina zadobija uvek spoljnom stranom stvari i uspenim ishodom poduhvata, a u svetu postoji samo gomila, dok manjina izlazi iz senke jedino onda kada veina ne zna na koga da se osloni. Jedan od savremenih vladalaca, koga ne bi bilo uputno imenovati, iskljuivi je zagovornik mira i potovanja date rei, a, u stvari, je veliki protivnik i jednoga i drugoga, jer da ih se pridravao, sto puta bi ve bio izgubio i ugled i dravu. (Nikolo Makijaveli, Vladalac, str. 64.).

Konfuije i Nikolo Makijeveli su autori koji su se bavili problemom vostva u politici a savremena literatura koja se bavi pitanjima voe i vostva odnosi se u prvom redu na radne organizacije i vojsku. I u jednom i u drugom sluaju re je o detaljno struktuiranim organizacijama sa jasnom podelom rada i zaduenja, jasno utvrenim hijerarhijskim odnosima. Za razliku od njih politika je znatno fluidnija, odnosi su znatno manje struktuirani, nain izbora voe, njegovo delovanje i odgovornost su sasvim drugaiji.

Kljuna razlika izmeu proizvodnih grupa, birokratskih struktura, vojne organizacije s jedne strane i politikih grupa s druge strane je u tome to se prve temelje na potrebi lanova da u njima budu, dok su u politici grupe sporadine, neobavezne, temelje se na vrednostima i elji da se neto postigne, na entuzijazmu lanova, nunosti podrke masa i sl. Zbog svega toga uloga voe u politici je manje formalna, a vie emocionalno zasiena. U politici voa mora biti znatno vie mobilizator, animator, mora imati odreenu harizmu, snanu linost, mora imati odreeni politiki eros. U politici to ne moe biti tek obavljanje posla, ve ujedno i snano vrednosno emocionalno ukljuenje. Mora biti snano prisutna motivacija postignua. Voa mora imati viziju, on mora personifikovati program stranke i opredeljenje birakog tela.

Voa - Rukovodilac (razlike): Kao to smo ve pomenuli savremena literarura se ne bavi vostvom u politici ali postoji veliki

broj karakteristika, osobina koje svaki voa mora da poseduje bez obzira na elu kakve organizacije da se nalazi. Gde postoje slinosti, postoje i razlike pa emo navesti jo neke po kojima se razlikuju rukovodilac i voa, sledei primere koje navodi I.iber u knjizi Osnove politike psihologije :

Uspean rukovodilac organizacije moe biti anoniman ne samo u javnosti, ve i u svojoj organizaciji. Voa je uvek ovek javnosti, uvek pod prismotrom javnosti, al ii eli biti u javnosti.

Kod voe moraju biti znatno vie razvijene sposobnosti javnog nastupa, verbalne sposobnosti, sposobnost uveravanja i pridobijanja.

Voa ne sme biti bezlian, on mora imati jasan znak raspoznavanja. Mora da razvije svoju prepoznatljivost, svoj personality.

Voa je glasnogovornik svoje stranake misije, razloga zbog kojeg politika stranka uopte postoji.

Osobine voe.

Moe li svaki pojedinac uspeno obavljati ulogu voe? Koje osobine razlikuju vou od sledbenika?
Ako je neko uspean voa u jednom podruju drutvenog ivota, znai li da e biti

uspean i u na drugim podrujima? Koje su to osobine politikih voa i koje od njih utiu na nain njihovog ponaanja? Da bismo dobili odgovore na ova pitanja jasno je da moramo znati kakve to osobine treba da poseduje voa. Prema M. Hermannu (1986.) moemo razlikovati pet bitnih osobina koje utiu na ponaanje voa:
1. Politika uverenja. Da bi se razumeo odnos voe i sledbenika moramo najpre znati

koja su to politika uverenja voe. Uverenja odreuju ciljeve i strategije. U skladu sa uverenjima voe odreuju se prioriteti politikog delovanja. Potrebno je znati i koliko vrsto voa dri do svojih uverenja i koliko su mu ona vana. Prema toj dimenziji moemo razlikovati vrednosno rigidne voe koji su pre svega usmereni svojim osnovnim politikim uverenjima, tom uverenju podvrgavaju ukupnost politikih pojava. Druga vrsta su pragmatiari, koji se prilagoavaju konkretnim zahtevima i spremni su promeniti svoja polazita kako bi postigli zadate ciljeve.

2. Politiki stil. Politika uverenja neposredno deluju na sledbenike, a uticaj politikog

voe je vie posredan. On je ispoljava u nainu interakcije sa sledbenicima. Voa moe vie da preferira odnos licem u lice ili moe vie da se oslanja na posrednike, usmeren je vie na saradnju sa drugima ili se iskljuivo oslanja na svoja uverenja i miljenja; voe mogu na vie naina da koriste politiku retoriku i propagandu; neki imaju manje neki vie smisla za dramatiku; neki u proces odluivanja ukljuuju i javnost a neki to obavljaju iza zatvorenih vrata. Kotter i Lawrence (1974.) razlikuju pet glavnih tipova stilova voe:
5

1. Briljiv 2. Ceremonijalan 3. Individualistiki 4. Izvrni 5. Programski.


3. Motivacija. Koji su to razlozi zbog kojih odreeni pojedinci ele biti voe?

Postoji dosta sistematizacija tih razloga (Lasswel, Gibb, Herman)


1. Primitivna dominacija. Neki autori smatraju da u svakom oveku postoji

tendencija da dominira i to ne kao rezultat steenih ve uroenih osobina.


2. Mo nad drugima. Postoje ljudi u drutvu koji trae, kojima je potrebna mo,

drutvo treba takve ljude da motivie ali isto tako mora uspostaviti kontrolne mehanizme njihovog ponaanja (Lee, 1950.)
3. Potreba za statusom. Ova potreba je tako rairena da su je mnogi psiholozi

stavili ba spisak osnovnih instinkata ili nagona.


4. Potreba da se rei problem. Ljudi sa snanim vrednosnim usmerenjima, kod

kojih dominira oseaj odgovornosti prema zajednici, koji se smatraju odgovornim prema sebi da uine sve to mogu u reavanju odreenog problema esto ulaze u politiku i uzimaju ulogu voe. Njima politika ili poloaj voe nije cilj, ve sredstvo za postizanje cilja.
5. Potreba kompenzacije. Kako je to Lasswell davno napisao (1930.) esto je

politiki ovek onaj koji u politikoj sferi pokuava kompenzovati neuspehe i frustracije svog svakodnevnog ivota.
6. Nevoljno vostvo. Postoje situacije kada pojedinac preuzima ulogu voe protiv

svoje volje, kada ga socijalna sredina prisili da preuzme odgovornost za zajednicu. Grupa ga doivljava sposobnim da rei njihov problem.

4. Reakcija na stres. Da bi bio uspean politiar mora nauiti kako da se suoava sa

stresom.

5. Ulazak u politiku. Pre svega se misli na prvi politiki poloaj voe, politiko

iskustvo i politiku klimu u vreme kada se on politiki socijalizovao. Voa tei da one oblike ponaanja koji su mu ranije pomagali u reavanju problema zadri i primeni na nove problem. Politiko iskustvo vano je kao i svako drugo iskustvo. Uopteno se smatra, na temelju analiza crta linosti, da bi voe morale imati visok stupanj integracije linosti i prilagoavanja, uz odsutnost anksioznosti i visok stepen samokontrole.

Empirijske odrednice ponaanja voe Budui da ne postoji sistematizacija takvih oblika ponaanja u politici ovde su navedeni oblici

ponaanja koji su ustanovljeni kao relevantni za vojsku i uopte za voenje sloenih organizacija. Sve te osobine svrstane su u etiri osnovne grupe koje su na neki nain znaajne i za voe u politici.
1. Uvaavanje. Meusobni odnosi voe i sledbenika; ponaanje voe koji vodi rauna o

tome ta sledbenici oekuju.


2. Iniciranje strukture. Doprinos odnosima unutar grupe; zadatak voe je podsticanje

procesa homogenizacije, meusobnog poverenja i razumevanja.


3. Podsticanje izvrenja posla i postizanja ciljeva. Voa u politici mora uvek iznova

davati podsticaje, animirati sledbenike, uveravati u opravdanost ciljeva, stvarati atmosfetu poverenja u ciljeve i njihovu ostvarljivost kao i u svoju sposobnost da sledbenike void njihovom ostvarenju.
4. Osetljivost za lini rad, uspehe i neuspehe. U politici su pojedinci na temelju

vlastitog opredeljenja i njihov eventualni izlazak iz politike nema nikakvih eventualnih posledica za njihov socijalni ili egzistencijalni poloaj.

Psihodinamika Voa Sledbenici. Voe i sledbenici ne idu jedni bez drugih. Zato kada se razmatra problem vostva ne sme se izostaviti njegov vaan elemenat sledbenici. Zbog toga dajemo motivacijsku strukturu sledbenika:

1. Pomo u reavanju problema. Politika je svojevrsna sfera razreavanja interesnih

konflikata u drutvu i pojedinci kroz politiki aktivitet pojedinano i zajedno, pokuavaju reiti svoje egzistencijalne , socijalne i ostale problem.
2. Potreba pripadanja. Psihoanalitika teorija izrazito naglaava da je odnos voa

sledbenici svojevrsna nadogradnja odnosa otac dete. Zavisnost o voi znatno je vea u tradicionalnom drutvu, za razliku od modernog i demokratskog drutva. Zanimljivu tipologiju sledbenika daje Zvonarevi (1976.) koji razlikuje dve osnovne dihotomizirane dimenzije: prva je homocentrian ideocentrian, a druga racionalno iracionalno. Kod dimenzije homocentrian ideocentrian re je o tome da li je linost usmerena na linost voe ili je usmerena na samu ideju. U prvom sluaju on prati vou bez obzira na to da li voa menja program a u drugom sluaju sledi se ideja i naputa se voa ako postane nedosledan toj ideji. Kod dimenzije racionalno iracionalno razlikujemo sledbenike koji slede vou na temelju racionalne analize njegovog ponaanja i stava da upravo program i ciljevi voe odgovaraju njegovim interesima, i one sledbenike koji su emocionalno vezani uz linost voe, bez posebnog razmiljanja o konkretnom program. Na osnovu te dve dimenzije moemo razlikovati etiri tipa sledbenika: RACIONALAN Racionalan homocentrik Racionalan ideocentrik IRACIONALAN Iracionalan homocentrik Iracionalan ideocentrik

HOMOCENTRIAN IDEOCENTRIAN

Na temelju potrebe za pripadanje proizilazi specifian emocionalan odnos prema voi. Tu se meaju strah i ljubav, simpatija i antipatija, potreba za zatitom i elja za pobunom. Na temelju ove potrebe moe se dati interesantna tipologija voa kao to to ini Gibb (1966.). STRAH Veliki
OBOA-

Mali Harizmatski voa


8

Veliko

Patrijarh

VANJE

Malo

Tiranin

Organizator

a. Patrijarh: oznaava onaj tip voe prema kome sledbenici oseaju veliko divljenje ali

ga se u isto vreme i boje. Taj tip karakteristian za zatvorenu zajednicu koja se temelji na jednom, iskljuivom naelu.
b. Harizmatski voa : oznaava odnos izrazitog divljenja sledbenika, uz snaan

pozitivan emocionalni odnos bez oseanja straha. Ova vrsta voe svojstvena je socijalnim pokretima koji jo uvek nisu institucionalizovani, tako da voa i nije u mogunosti da izrekne sankcije, odnosno u velikoj meri zavisi od sledbenika.
c. Tiranin : to je situacija u kojoj se voa odrava na vlasti iskljuivo upotrebom

eksplicitnog ili implicitnog nasilja i straha sledbenika. Ovde zapravo i nema sledbenika jer su prisutne iskljuivo negativne emocije.
d. Voa organizacije : politiki voa je rukovodilac vrlo sloene organizacije. Ljudi ga

se ne boje ali ga ni ne vole, ne postoji nikakav poseban emocionalni odnos , na neki nain u odnosu na sledbenike je i anoniman. On je organizator ali ne i animator, uhodani mehanizmi funkcionisanja drutva svojim vlastitim automatizmom zadovoljavaju potrebe lanova. Odreenje autoritarne linosti Za na rad veoma je bitno da se upoznamo sa odreenjem pojma autoritarne linosti, kako bi nam bila jasnija pojava politikog ekstremizma koja sledi u daljem tekstu rada. Pojam autoritarne linosti koji je izvorno u literaturu uveo Fromm (1978.) postao je jedan od najee navoenih koncepata , kojima se eli objasniti nesklad izmeu drutvenih zahteva i mogunosti pojedinca. Autoritarnost se uzima kao gubljenje individualnosti, otuenja od ljudskih mogunosti. ovek je osloboen stega tradicionalnih veza, ali bespomoan da sa postignutom slobodom bilo ta uini, zahvalan je objekat manipulacije i postaje marioneta u rukama drutva. Autoritarna linost je ona koja trai autoritet kojem bi verovala, koji bi joj pruio sigurnost, u isto vreme ona je spremna da se na isti nain postavi prema osobama koje su od nje zavisne, da insistira na svom autoritetu i hijerarhiji. Predrasude su sastavni deo takvog karaktera, i samo od spoljnih uticaja (krize, frustracije) zavisi njihovo ponaanje.

Bogati uzimaju opijum i hai. Oni koji to sebi ne mogu priutiti, postaju antisemiti. Antisemitizam je morfijum za male ljude. Poto ne mogu postii ekstazu ljubavi, oni trae ekstazu mrnje. idovi su im pri ruci. Kada ne bi bilo idova, antisemiti bi ih morali izmisliti (Bahr, prema Allport, 1958.,str.325). Nastanak autoritarne strukture linosti vezuje se uz procese rane socijalizacije, najvie na odnos dete roditelji odnosno zbog patrijarhalnih odnosa u porodici dete otac. U ranoj fazi razvoja najintenzivniji se odvija sukob nagonskog i socijalnog, to je razdoblje u kojem se formira socijalna osoba koja je stekla drutveno prihvatljive oblike reagovanja u situacijama kada je suoena sa nemogunou neposrednog zadovoljavanja svojih nagonskih potreba, a roditelji su oni koji posreduju zahteve socijane okoline, pa se kod deteta formira ambivalentan odnos, u prvom redu prema ocu, to se kasnije u ivotu prenosi na linosti u poloaju autoriteta. Pojedinac esto nije svestan negativnog dela svojih emocija, on ih potiskuje i time im onemoguava da dou do nivoa svesnosti. Mehanizmi ispoljavanja autoritarnosti vezuju se uz odbrambene mehanizme kojima pojedinac u situacijama frustracije uva vlastiti ego. Nagomilano nezadovoljstvo, kako socijalnim poloajem, odnosom prema autoritetu dovodi do psihodinamizma, unutranje napetosti koja trai spoljanju manifestaciju. Pojedinac u nemogunosti da se suoi sa pravim izvorom svog nezadovoljstva projektuje ga na neke druge objekte, najee na odeene socijalne grupe.

arko Trebjeanin nas upoznaje sa ne tako lepom stranom politikog delovanja voa, zapravo bavi se psihologijom politikog ekstremizma koji odlikuje fanatina uverenost da je njegova vlastita politika jedino ispravna, a da su ostale lane, te da bi zastupnike drugih politikih opcija trebalo svim sredstvima privoleti prihvatanju jedne jedine ideoloke istinite, ili ih istrebiti sa lica zemlje. Videli smo tokom istorije, a posebno drastino u prolom veku, kuda vodi iskljuivost i netrpeljivost u politikom ivotu. Ekstremizam poinje satanizovanjem, dehumahizovanjem politikog neistomiljenika, a zavrava se istrebljenjem!

Psiholoki profil politikog ekstremiste

10

Na osnovu brojnih istraivanja psiholoke osnove razliitih tipova politikog ekstremizma ovde emo dati skicu za psiholoki profil nosioca eksremistike ideologije. Naime, izdvojiemo one glavne crte linosti, nain miljenja i uverenja politikog ekstremiste.
1.

Oseanje osujeenosti i mrnja, bes i agresivnost prema neprijatelju Ekstremisti su, po pravilu, ljudi ije su potrebe i elje hronino osujeene. Izloeni stalnim

ivotnim stresovima (nezaposlenost, lo ekonomski i socijalni poloaj), oni esto postaju nervozni, hronino nezadovoljni sobom, uplaeni i besni. A ovakvo stanje ispunjeno negativnim, otrovnim i destruktivnim emocijama, esto vodi netrpeljivosti, mrnji i iskaljivanju gneva na marginalnim drutvenim grupama (manjine, ene, deca, homoseksualci). Linosti koje su nesigurne, nezadovoljne svojim ivotom, imaju izrazito oseanje manje vrednosti i nizak prag tolerancije, pune su potisnutog besa, te na najmanju uvredu reaguju prekomernom agresijom. Ekstremne politike stranke zadovoljavaju ovu ovekovu potrebu za agresivnou i destruktivnou. One smiljeno, planski podstiu kod ljudi javljanje agresivnosti, pojaavaju je i usmeravaju u eljenom pravcu, kako bi se ova potreba zadovoljila na drutveno prihvatljiv nain.

2. Submisivnost, oboavanje voe, slepo pokoravanje autoritetu Osobina autoritane submisivnosti predstavlja moda najbitniju odliku autoritarne linosti po svim istraivaima, od Adorna do Altmajera. Osoba sklona nekom vidu politikog ekstremizma, odlikuje se visokim stepenom bespogovornog podreivanja etabliranom, legitimnom i monom autoritetu, prema kojem ima nekritiki, servilan odnos. Za takvu linost je karaktreristino da svet i meuljudske odnose opaa u kljuu dominantan-podreen, a da za najveu vrlinu smatra slepu poslunost autoritetu. 3. Kompleks vie vrednosti (potisnuto oseanje manje vrednosti), arogancija i prezir prema Pripadnici ekstremnih politikih pokreta i stranaka imaju oseanje izuzetnosti i nadmoi jer pripadaju izabranoj, povlaenoj socijalnoj grupi (naciji, veri, partiji, klasi, rasi) koja se bori za jedan uzvieni, plemeniti cilj koji e ljudima doneti sreu, slobodu, spasenje. Istovremeno, oni oseaju prezir ili mrnju prema svima koji nisu izabrani, koji nisu deo elite oveanstva. Psiholoke analize, meutim, pokazuju da se iza prividnog oseanja nadmoi, ispoljenog kompleksa vie vrednosti i grupnog narcizma, skriva duboko potisnuto oseanje manje vrednosti,

pripadnicima niih grupa.

11

nesigurnosti i anksioznosti. Njihova nadmenost, oseanje duhovne superiornosti i arogancija zatakavaju oseanje linog neuspeha i inferiornosti. 4. Fanatizam, ostraenost i netolerancija Pripadnici jedne crkve ili sekte vekovima su progonili one druge kao nevernike. Rezultat fanatine odanosti svojoj, pravoj religiji bili su netrpeljivost, mrnja, ubistva i masovni pogromi inovernika (Volter, 1763 / 2005). Ono to su u vreme Voltera bili verski ratovi, to su kasnije postali politiki obrauni i progoni neistomiljenika od strane ideolokih ekstremista.
5.

Preterano razvijen identitet grupe, plemenski mentalitet Ekstremista ima hipertrofirano oseanje grupnog identiteta (nacionalnog, stranakog, verskog),

koji prodire sve ostale pripadnosti (profesiji, porodici). On ima oseanje apsolutne lojanosti svojoj glorifikovanoj socijalnoj ili politikoj grupi. Pripadnik ekstremne ideologije ima izgraen poseban tip grupnog identiteta. Najee svodi se na etniku, klasnu, rasnu ili versku pripadnost, kojom se njegov pripadnik dii i mae drugima ispred nosa kao crvenom maramom. Neko moe biti samo hrianin ili musliman, Englez ili Srbin. Ne priznaje se meani identitet, jer je neist.

6.

Dogmatizam, rigidno, crno-belo miljenje Dogmatizam je crta linosti, a manifestuje se u dogmatskom miljenju, netolerantnosti prema

drugaijim shvatanjima, slepom verovanju miljenju autoriteta i prihvatanju predrasuda i stereotipija. Dogmatsko miljenje je nekritiko, kruto miljenje koje ne trpi prigovore i zabranjuje sumnju, kritiku i proveru. Ono je suprotno racionalnom saznanju, koje se zasniva na injenicama, logikim dokazima i podlono je kritici. Ovo miljenje ne poiva na razumu, ve na bezuslovnoj veri u dogmu, te je suprotno je istraivanju, skeptikom i kritikom miljenju. Dogmatsko miljenje je karakteristino za autoritarnu linost, koja veruje da je jedino tano, ispravno miljenje one grupe kojoj ona pripada.
7.

Sklonost stereotipima i predrasudama i progon neprijatelja.

12

Linost sklona ekstremnim, nedemokratskim i jednostavnim reenjima, po pravilu, odlikuje se manihejskim pogledom na svet, odnosno miljenjem u ekstremnim, grubim, crno-belim kategorijama (dobar-zao, pametan-glup, prijatelj-neprijatelj). Po njima nema miljenja u nijansama, finesama, kao to nema kompromisa u politici i meuljudskim odnosima - ili si patriota ili izdajanik, snaan ili slab, normalan ili nenormalan. Izmeu ovih otro podeljenih i suprotstavljenih kategorija nema sredine, nema tananih razlika u stepenu. Ko nije sa nama taj je protiv nas.

ZAKLjUAK: U uvodu smo naznaili da nam je cilj rada bio da pribliimo pojam politikog vostva, u te svrhe govorili smo uopte o pojavi vostva, psihologiji voe i vostva u politici, naveli neke od razlika politikog voe i rukovodioca radne organizacije. Videli smo da se profil voe definie kroz njegov odnos sa sledbenicima, da su oni vaan inilac koji se ne sme izostaviti. Njihov uzajamni odnos, svakako je osnovni princip za podelu vrsta voa. Pitanje ekstremne politike zahtevalo je da se u par reenica upoznamo sa pojmom autoritarne linosti.

13

Posredno ili neposredno, svi smo naalost bili svedoci ili rtve neke ekstremne politike. Zbog toga se i takav nain politikog ponaanja nalazi u radu. Skromno moemo da zakljuimo da je politika, politiko ponaanje komplikovana igra ija pravila nikad nisu do kraja definisana i poznata. Potvrdili smo da politike voe mogu biti samo izuzetne linosti, oni koji to nisu bro padnu u zaborav, jer istoriju, kako kau, piu pobednici. Velike voe na vrhuncu svoje moi stoje ravno na tronu sa boanstvima, ili jo vie, u stanju su da sa nekom lakoom povedu toliko ljudi u smrt. Njihova mo ubeivanja, sugestivnosti iri se poput neke zaraze od koje se grupa koja ih prati, ako nema pogibeljne posledice, teko izlei.

LITERATURA: 1. 2. N. ROT, PSIHOLOGIJA GRUPE, ZAVOD ZA UDBENIKE, BEOGRAD, 2010. I. IBER, OSNOVE POLITIKE PSIHOLOGIJE, POLITIKA KULTURA,

NAKLADNO ISTRAIVAKI ZAVOD, ZAGREB, 1998.


3.

ARKO TREBJEANIN, POLITIKA I DUA, STUBOVI KULTURE, BEOGRAD, 2001.

TEKST PSIHOLOGIJA POLITIKOG EKSTREMIZMA

14