Miini sistem

Miini sistem

zajedno sa skeletnim sistemom ini aparat za kretanje uestvuje u mnogim fiziolokim procesima: - ishrani; - disanju; - cirkulaciji krvi sastoji iz miia, odnosno grupa miinih elija spojenih u cjeline tetivama su povezani za kosti

Miii su snopovi miinih elija miinih vlakana sa zajednikom opnom Prema grai postoje tri vrste miia: - popreno-prugasti miii - glatki mii - srani mii

Popreno-prugasti miii

vezani su za kost i daju izgled tijelu izgrauju ih dugake i relativno tanke cilindrine elije, koje se nazivaju i miina vlakna te elije su izduenog oblika i bez nastavaka

Vlakna su postavljena paralelno i okruena su slojem rastresitog veziva endomizijum. Vei broj vlakana se udruuje i formira snop, kojeg okruuje omota perimizijum. Ovi snopovi formiraju mii i okrueni su omotaem izgraenim od gustog vezivnog tkiva epimizijum. Kroz ove omotae prolaze krvni sudovi i nervi, koji se granaju i dospjevaju do svakog pojedinanog vlakna

U sarkolemi (tanka membrana) miocita se nalaze brojna jedra, veliki broj organela i miina vlakanca miofibrili. Miofibril je posebno diferencirani, kontraktilni dio citoplazme i to je osnovna funkcionalna jedinica miine elije. U izgradnji miofibrila uestvuje oko 1500 miozinskih (debelih) i 3000 aktinskih (tankih) filamenata. Aktini i miozini su velike polimerizovane proteinske molekule Igraju osnovnu ulogu u miinim kontrakcijama

Svaki popreno - prugasti mii ima: polazite i hvatite Na svakom miiu se razlikuju mesnati i tetivni dio Mesnati dio koji se skrauje i zadebljava nosi naziv trbuh, a dio uz polazite se zove glava miia Tetiva je vezivni nastavak pomou kojeg se mii najee pripaja na kosti, hrskavice i druge strukture.

Na osnovu hemijskih i funkcionalnih osobina poprenoprugasti miociti se dijele na: - crvene - bijele - intermedijerne elije. Crvena ili aerobna vlakna sadre veliku koliinu mioglobina i citohroma, koji im daju tamno-crvenu boju i mnotvo mitohondrija. Bijela ili anaerobna vlakna sadre dosta glikogena i glikoliznih enzima. Intermedijerne miine elije se po svojim osobinama nalaze izmeu prethodne dve grupe elija. Satelitske miine elije su male pljosnate elije, koje mogu da postojeim elijama pridodaju nove miofibrile.

Glatki miii

Glatki (visceralni) miii izgrauju zidove cjevastih organa i organa sa upljinama Nalaze se i u koi uz dlake koje pokreu

Sastoje se iz veeg broja vretenastih elija i imaju jedno ovalno jedro postavljeno u sredinjem dijelu sarkoplazme.

ktin i miozin su grupisani u snopove tako da nema popreneprugavosti Aktinski filamenti su privreni za gusta tijela, koja se nalaze uz elijsku membranu ili su razasuta po citoplazmi. Izmeu tankih filamenata rasporeeni su i miozinski (debeli), koji imaju duplo vei dijametar, ali ih ima 15 puta manje od aktinskih.

Kontrakcije glatkih miia su spore, due traju i ne dolazi do zamaranja.

Glatki miii se dijele na: viejedinane - svako vlakno funkcionira zasebno - pod kontrolom je iskljuivo nervnih impulsa - nalazi se u arenici oka i cilijarnom miiu oka

urobne (visceralne) - kompaktni su - teko se uoavaju miine elije - nalaze se u brojnim organima - draenjem jednog vlakna podraavaju se druga vlakna

Biohemija i fiziologija miine kontrakcije

Mii je putem nervnih vlakana ukljuen u nervni sistem i funkciju cijelog organizma. Kada nervni impuls putem nervnog vlakna doe do motorne ploe koja se nalazi na eliji, nastaje val depolarizacije elijske membrane miinog vlakna i pokree se proces kontrakcije. Miino vlakno mijenja duinu; ono se skrauje pomou miofibrila. Potrebna energija za kontarkciju dolazi iz ATP-a koji nastaje u brojnim mitohondrijima, a interakcijom mikrofilamenata u miofibrili izvodi se kontrakcija.

http://www.youtube.com/watch?v=e3Nq-P1ww5E

Kontrakcija poprenoprugastih miia

Ne reagiraju odmah nakon prijema drai Kada impuls po intenzitetu i uestalosti dostigne odreeni nivo nastupa kontrakcija, a zatim relaksacija Ostvaruju se pokreti i kretanje organizma Usklaenost fleksora (savijaa) i ekstenzora (istezaa) odvija se preko nervnog sistema

Kontrakcije glatkih miia

Odvija se sporije i ritmiki Dugo se zadravaju u kontrahiranom stanju plastini tonus glatkih miia Ne troi se znaajna koliina energije Nadraaji preko parasimpatikusa izazivaju grenje, a simpatikus smanjuje grenje humoralni faktori- hormoni, neurotransmiteri utiu na njihovu aktivnost

Osnovna svojstva miia

Miii ovjeka

ine skoro polovinu tjelesne mase Uestvuju u izvoenju pokreta pojedinih dijelova tijela i itavog organizma Raznih su oblika: - vretenasti ( udovi) - pljosnati i trakasti ( vrat) - ploasti (trbuh) - lepezasti (sljepoonica) - prstenasti (eludac, mokrana beika)

Glavne grupe miia ovjeka su: - miii glave - miii vrata - miii trupa - miii ramena i ruke - miii nogu

Miii glave dijele se na povrne i duboke. Povrnu grupu sainjavaju mimini miii koji svojim tonusom i kontrakcijom reguliu izraz lica odnosno mimiku. Duboku grupu ine mastikatorni miii, koji pokreu donju vilicu i vre vakanje.

Miii vrata podeljeni su kimenim stubom na prednje i zadnje. U zadnje vratne spadaju i gornji delovi lenih miia. Uestvuju u pregibanju glave, bonom savijanju i uvrtanju..

U miie trupa spadaju: - miii lea - miii grudi - meurebarni miii - unutranji miii grudnog koa - dijafragma - miii prednje-bonog zida trbune duplje - miii zadnjeg trbunog zida - miii poda karline duplje Uestvuju u podiznju ramena i spreavaju njegovo obaranje pod uticajem tereta, podizanju trupa, bonom savijanju i uvrtanju, podizanju rebara i disanju, povezuju kimeni stub za kotani karlini prsten.

Miii ramena i ruku su miii ramena, nadlaktice, podlaktice i ake. Rameni miii povezuju gornji okrajak ramenice sa kostima ramenog pojasa. Uestvuju u podizanju ruke unazad, u stranu, uvrtanju, izvrtanju, raznim pokretima prstiju..

Miii nogu se dijele na miie bedra, miie buta, potkoljene i stopalne miie. U funkcionalom pogledu oni obrazuju proksimalni (bedreni i butni miii) i distalni (potkoljeni i stopalni miii) sistem, koji se povezuju kod zgloba koljena i meusobno se dopunjuju. Uestvuju u pokretima fleksije i unutranje rotacije u zglobu kuka, u savijanju potkoljenice naprijed i unutra...

Oboljenje, zatita i njega miinog sistema

Prekomjerno sitezanje ili skraivanje i miia Deformacija miinih vlakana Atrofija miia Alkohol i duhan negativno utiu na miie Pucanje miia ili miinih tetiva Upala miia ili tetiva Miini reumatizam Grevi miia Distrofija miia