Univerzitet Educons Fakultet za usluni biznis Novi Sad Konsultativni centar Ni

TEMA: Osnovne pretpostavke i razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja

dr Jova Miloradi

Ni, 23.11.2011.

Anica Spasi 267/09

SADRAJ:

1. UVOD............................................................................................ 3

2. RAZVOJ DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG OSIGURANJA.................................................................................. 5 2.1. Preduslovi za razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja. 5 2.2. Razvoj penzijskog osiguranja u Srbiji.................................. 7

3. ZAKLJUAK............................................................................... 11

4. LITERATURA............................................................................. 12

1. Uvod

Dobrovoljno penzijsko osiguranje je novi oblik osiguranja koji obezbeuje linu socijalnu sigurnost u budunosti (starosti) i unapred planiranu penziju ostvarenu putem pojedinanih doprinosa. Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vee prihode. Sem toga, lica neobuhvaena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain posebnim ulaganjima pribaviti potrebnu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema ekonomskim merilima u cilju prikupljanja potrebnih sredstava, imajui u vidu procenjeno trajanje korienja prava osiguranika, visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka onesposobljenosti posle pretrpljenog nesrenog sluaja ili bolesti, visinu prinosa od ulaganja i slino.1 Dobrovoljno penzijsko osiguranje omoguava zaposlenima da sami, nezavisno od drave,uplauju odreene iznose na posebne raune dopunskih penzionih fondova, u ovom sluaju privatnim penzionim fondovima. Postojalo je mnogo razloga za uvoenje privatnih penzionih fondova a neki od njih su: * dugoroni problemi sa kojima je suoen tekui sistem finansiranja penzija, odnosno njegova ekonomska neodrivost; * uticaj demografskih promena koje se manifestuju brojem smanjenja zaposlenih u odnosu na broj poveanja penzionera tj. starenje stanovnitva; * mogunost i ansa zaposlenih, posebno mlaih, da ostvare dodatne prihode. Osnovna karakteristika ovog naina penzijskog osiguranja jeste postojanje individualnog rauna za svakog osiguranika bez obzira na to da li doprinos uplauje poslodavac za svoje zaposlene ili pojedinac.

dr Jova Miloradi Osiguranje 2006. Sremska Kamenica 3

Naela na kojima je ovaj sistem baziran su: * mogunost pristupa svim punoletnim licima bez obzira na starost i bez obzira na to da li su zaposleni; * slobodno raspolaganje sredstvima na linom raunu; * slobodan nain izbor plaanja premije doprinosa; * akumuliranje sredstava na linom raunu i njihova kapitalizacija.

Postoje etiri vrste penzija koje ovaj vid osiguranja omoguava: 1. Starosna penzija - ostvaruje se u godini ivota koja je zakonom predviena kao osnov za sticanje prava na starosnu penziju; 2. Prevremena penzija - na osnovu zahteva osiguranika najvie pet godina pre sticanja osnova za poetak starosne penzije; 3. Invalidska penzija - ostvaruje se po pravu nastalog invaliditeta pre godine ivota kojom se stie pravo za starosnu penziju; 4. Porodina penzija - ostvaruje se nakon smrti osiguranika lana Fonda.

Ulaskom Srbije u proces tranzicije, problem finansiranja penzijskih sistema po principu meugeneracijske solidarnosti postao je veoma izaen. Materijalni status osiguranika sve je loiji, a funkcionisanje penzijskih fondova u velikoj meri atakuje na budet Republike Srbije. Reforma penzijskog sistema je neminovna, ali se pre ulaksa u taj proces moraju detaljno sagledati pozitivni i negativni efekti svakog od mogucih resenja. 2

dr Jova Miloradi Tehnologija osiguranja 2010. Beograd 4

2. Pravci razvoja dobrovoljnog penzijskog osiguranja

2.1. Preduslovi za razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja Za uspeno sprovoenje reforme i uvoenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja neophodno je ispunjavanje odreenih preduslova. Privreda mora biti u usponu a zarade zaposlenih se moraju poveati to bi sigurno uticalo na poveanje ivotnog standarda i na sposobnost izdvajanja dela zarade za uplatu doprinosa za privatno penzijsko osiguranje. U okviru sistema obaveznog penzijskog osiguranja neophodno je poveati starosnu granicu za odlazak u penziju. Javnost mora biti pripremeljena za sprovoenje ovog procesa to podrazumeva njenu edukaciju. To bi se ostvarilo sprovoenjem adekvatne medijske kampanje kojom bi se ukazalo na tekoe postojeeg penzijskog sistema, njegovu dugoronu neodrivost i neophodnost njegovog reformisanja tj. tranzicije u sistem koji bi delom funkcionisao na drugaijim osnovama. Na taj nain smanjio bi se otpor odreenih struktura sprovoenja ovog procesa. Budui penzioneri moraju preduzeti veu odgovornost za tednju sredstava neophodnih za penzionisanje.Trenutno je u Srbiji mali broj radnika koji je svestan toga koliki iznos tednje je potreban da bi se ostvario cilj o penzionisanju. Neophodni su kvalitetni kadrovi koji e biti sposobni da se izbore sa svim problemima. Tu se podrazumevaju strunjaci za upravljanje finansijskim sredstvima, aktari, revizori, advokati i strunjaci za inforamacione sisteme. Zadatak aktuara bi bio da penzijsko osiguranje zasnuju na aktuarskim osnovama. Na osnovu aktuarske i finansijske analize obaveznog osiguranja zasnovala bi se i finasijska i aktuarska ocena dobrovoljnog osiguranja. Privatni penzijski fondovi bi bili zasnovani na aktuarskim principima i principima kapitalizacije. Za obraun tarifa na aktuarskim principima potrebno je formirati i nove tablice smrtnosti. Neophodna je i odgovarajua poreska regulativa kako bi penzijski fondovi bili atraktivni i kako bi se motivisao ovaj oblik dugorone tednje. Drava im mora dati povoljan poreski tretman koji bi se ogledao u tome to bi se doprinosi za ovo osiguranje odbijali od osnovice dohotka koja se oporezuje a njihovo oporezivanje usledilo bi tek pri podizanju penzijskih nadoknada.

Zakonskim okvirima moraju biti obuhvaene i druge finansijske institucije kaoto su osiguravajue kue, banke, triste hartija od vrednosti, revizorske kue. Institiucija koja bi sprovodila nadzor sprovoenja zakonske regulative mora imati stvarnu mo da bi to omoguila. Poto je uobiajeno da penzijski fondovi dre bankarsku aktivu neophodno je i postojanje stabilnog bankarskog sistema. Poljuljano poverenje u sektor bankarstva i osiguranja mora se povratiti. U poetnoj fazi razvoja penzijski fondovi veim delom svoja sredstva investiraju u dravne obveznice. Zbog toga je neophodno postojanje likvidnog i efikasnog trista dravnih obveznica na kome bi se sredstva doprinosa mogla sigurnije ulagati.Uspeh penzijskih fondova je direktno povezan sa deavanjima na finansijskom tristu, jer su institucionalni investitori, a meu njima i penzijski fondovi, s jedne strane proizvod finansijskog trista, dok su sa druge strane mogunosti ostvarenja prinosa mogue jedino na slobodnom razvijenom i likvidnom tristu. Drava bi trebalo da propie i stukturu investicija fondova gde bi zabranila ulaganje u rizine hartije od vrednosti. Obezbeenje penzijskih prihoda moe se ostvariti formulisanjem pravila kojima bi se stimulisalo stvaranje i finansiranje planova od strane poslodavca. Tu je neophodno pruiti podrku poslodavcima pre svega u vidu odreenih poreskih olakica.Verovatno najvaniji preduslov za uspenu reformu penzijskog sistema je postojanje politike volje tako da je po ovom pitanju neophodno postii nacionalni konsenzus. Trokovi reforme su takoe znaajan inilac. Poto oni predstavljaju nuan uslov oni e biti obuhvaeni strategijom za finasiranje tranzicionih trokova. Ciljevi koje je neophodno postii reformom penzijskog osiguranja je stvaranje sistema koji bi bio: * Ekonomski racionalan, efikasan i odriv; * Socijalno pravedan; * Transparentan - to podrazumeva da bi svakom pojednicu trebalo biti ukazano na to da e imati izvesnu penzijsku nadoknadu ukoliko bude uplaivao doprinos; * Ustanovljen tako da stimulie rad i uplaivanje sredstava to znai da zaposleni imaju potvrdu da njihova sredstva doprinosa, u stvari, predstavljaju odloenu potronju;

* Koncipiran tako da utie na smanjenje evazije, tj. izbegavanje plaanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje.3

2.2. Razvoj penzijskog osiguranja u Srbiji Na sadanje stanje penzijskog osiguranja znaajnije su uticala demografska kretanja, ali i deavanja u nacionalnoj ekonomiji. Negativni trendovi prirodnog kretanja stanovnitva (smanjenje nivoa fertiliteta, poveanje stope mortaliteta) prisutni su na naem podruju vie decenija, ali su poslednjih nekoliko godina sve izraeniji. injenica da trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za zamenu generacija je poraavajua. Permanentno opadanje privrednih aktivnosti poelo je 80-tih godina prolog veka i kulminiralo je uvoenjem sankcija Saveta bezbednosti UN i hiperinflacijom poetkom 90-tih godina. Oslabljenu privredu znaajno je opteretio i veliki broj raseljenih lica koja su doselila u nau zemlju nakon ratnih deavanja. Zavrni udar na nacionalnu ekonomiju predstavljalo je bombardovanje od strane NATO-a.Poslednjih tridesetak godina nau ekonomiju karakterie propadanje celokupne privredne aktivnosti, pad ivotnog standarda, porast nezaposlenosti, nerazvijenost trita rada, neefikasnost zakonodavstva i znaajni politiki pritisci. Prethodno opisana demografska kretanja i stanje nacionalne ekonomije negativno su uticalana deavanja u obaveznom penzijskom osiguranju: Konstantno se poveava broj korisnika penzijskih nadoknada U 2002. godini odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada iznosio je1,16. Ovakav odnos uslovljen je kako nepovoljnim prirodnim kretanjem stanovinitva i liberalnim uslovima penzionisanja, tako i sve veim brojem radno sposobnih stanovnika angaovanih u sivoj ekonomiji" (stanovnitvo koje nije prijavljeno i ne plaa doprinose). Ne moe se izostaviti injenica da je visok procenat korisnika invalidskih (31,6%) i porodinih penzija (24%) u odnosu na ukupan broj korisnika. Bitno je napomenuti da je odnos aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada koji omoguava normalno funkcionisanje penzijskog sistema 3,5:1.

mr Ana Anufrijev Mogue pretpostavke o novoj ulozi penzionih fondova kod nas(http//www.voban.co.yu/sr/svetfin/pdf/Sfbroj19305.pdf)

U poslednjih par decenija na sistem penzijskog osiguranja znaajno je uticalo stanje nacionalne ekonomije, nepovoljna demografska kretanja, liberalni uslovi penzionisanja, kao i nerazvijenost trita rada. Odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada od 80-tih godina prolog veka ima tendenciju pada tako da je u 2002. godini iznosio 1,16:1, to znai da je 1,16 zaposlenih finansiralo isplatu jedne penzije. Niska stopa nataliteta u Srbiji ne ide u prilog ve navedenom, jer je stanovnitvo Srbije meu deset najstarijih u svetu. U 2002. godini penzijske nadoknade su bile na nivou egzistencijalnog minimuma, oko 60% korisnika penzijskih nadoknada je primalo naknadu manju od prosene. Penzijski sistem je u potpunosti mogue revilatizovati uvoenjem tzv. tri stuba u sistem penzijskog osiguranja.4 I stub dravno penzijsko osiguranje obavezno za celokupno radno aktivno stanovnitvo. Zasniva se na principu meugeneracijske solidarnosti, tj. isplata tekuih penzija se finansira iz doprinosa koje uplauju sadanje generacije zaposlenih. II stub obavezno dopunsko penzijsko osiguranje, zasnovano na principu individualne kapitalizovane tednje. Osiguranje je obavezno za radno aktivno stanovnitvo i funkcionie na nain da se odreeni postotak od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje usmerava u penzijske-investicione fondove. Za uvoenje ovog stuba u Srbiji jo uvek ne postoje potrebni preduslovi. III stub dobrovoljno penzijsko osiguranje koje je dostupno kako zaposlenima tako i onima koji nisu u radnom odnosu, a ele da putem uplata dodatnih sredstava obezbede sebi dodatnu penziju. Sredstva se uplauju u privatne penzijske fondove kojima upravljaju osiguravajue kompanije. lanovi fonda imaju svoje line raune i u svakom trenutku imaju neposredan uvid o visini sredstava na raunu. Sredstva iz fonda se investiraju i pripisom ostvarenog prinosa uveavaju. Penzija ostvarena po ovom osnovu zavisi iskljuivo od visine uplate, duine perioda uplata i dobiti ostvarene plasmanom sredstava fonda.

Dragan Mrki, Jova Miloradi, Neboja arkovi Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja 2006. Novi Sad 8

Kod nas je mogue kombinovati I i III stub. ak ni razvijene zemlje EU nemaju II stub to ne znai da ne sprovode reforme penzijskih sistema.5 Uvoenje II stuba obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja, prouzrokovalo bi visok tranzicioni troak, sa neizvesnim rezultatima na dugi rok. Implicitni (bruto) tranzicioni troak za Srbiju iznosio bi izmeu 0,6% i 1,7% BDP-a godinje i trajao bi vie od 40 godina. Ukupno optereenje penzijskih rashoda u itavom periodu bilo bi uveano za 50% BDP-a.6 Reforma ne podrazumeva nuno uvoenje II stuba. Od toga je odustala i Svetska banka koja se i danas zalae za sistem viestrukih stubova, ali prihvatajui injenicu da svaka zemlja ima svoje specifinosti od kojih e u velikoj meri zavisiti mogue promene. Postojanje veoma visokog odnosa prosene penzijske nadoknade i prosene zarade Odnos prosene penzijske nadoknade i prosene zarade kree se preko 70%, to je uporeenju sa drugim zemljama sveta izuzetno visok procenat (Nemaka 45,2%, Makedonija 42,8%,Velika Britanija 38%, SAD 34,7%).7 Poseban problem predstavlja injenica da se znaajan deo (oko 40%) ukupnog iznosa za penzije isplauje neposredno iz budeta, a preostalih oko 60% iz doprinosa koje plaaju osiguranici i poslodavci. Kada se uzme u obzir realna injenica da se znaajan deo budeta prethodnih godina obezbeivao iz sredstava koja su dobijena od privatizacije, postavlja se logino pitanje ta e biti kada se uskoro zavri privatizacija putem prodaje preduzea i kada nestane znaajan izvorpunjenja" budeta. Izmenom naina indeksacije penzijskih nadoknada moglo bi se postii smanjenje odnosa penzijske nadoknade i prosene zarade. Izmenom naina indeksacije penzijskih nadoknadsa moglo bi se postii smanjenje odnosa penzijske nadoknade i prosene zarade.

5 6

dr Jova Miloradi Tehnologija osiguranja 2010. Beograd Gordana Mitkovi Najee zablude o penzijskom sistemu u Srbiji 2009. Beograd 7 dr Jova Miloradi Tehnologija osiguranja 2010. Beograd 9

 Visoke stope doprinosa Stopa doprinosa je no Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (iz 2003. godine) poveana sa 19,6% na 20,6% (10,3% na teret poslodavca i 10,3% na teret zaposlenog). Meutim poveanje stope nije doprinelo reenju problema finansiranja fondova, ve je imalo potpuno suprotan efekat evaziju doprinosa. Do ovoga je dolo iz razloga oteanog funkcionisanja velikog broja preduzea, koja imaju velikih potekoa oko isplate zarade, ali i zbog postojanja "siveekonomije". Za uvoenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja (II stuba) neophodno je donoenje posebnog zakona. Nema dileme da je i za dobrovoljno penzijsko osiguranje potreban poseban zakon, ali je preovladalo miljenje da je i postojei Zakon o osiguranju dovoljan osnov za uvoenje u nau praksu dobrovoljnog penzijskog osiguranja. U teoriji je u vie mahova iznet stav da je nelogino ranije uneti III stub, nego II to se vidi iz injenice ta se naziva drugim a ta treim stubom. Primera radi, priprema za uvoenje drugog stuba u Hrvatskoj trajala je nekoliko godina i podrazumevala je pored ostalih mera i donoenje Zakona o obaveznim i dobrovoljnim mirovinskim fondovima i Zakona o mirovinskim osiguravajuim drutvimai isplati mirovina na temelju individualne kapitalizirane tednje, kao i mnogih drugih podzakonskih akata. Takoe oformljena je Agencija za nadzor penzijskih fondova i osiguranja (HAGENA) i ventralna dravna institucija za prikupljanje doprinosa i voenje indivisualnih rauna osiguranika Sredinji registar osiguranika (REGOS).8

dr Jova Miloradi Tehnologija osiguranja 2010. Beograd 10

3. Zakljuak

U uslovima kakvi su trenutno u naoj zemlji porast nezaposlenosti, starenje stanovnitva, znaajni politiki pritisci i postojanje finansijskog trita koje je jo uvek u razvoju, pravo reenje je kombinovani pristup, koji podrazumeva postojanje I i III stuba. Obavezno penzijsko osiguranje je donekle nezamenljivo, ali za potpuno obezbeenje sigurne budunosti, stimulisanje tednje i privrednog razvoja, neophodno je uvoenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovma9 ureuje se organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; osnivanje, delatnost i poslovanje drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; poslovi i dunosti kastodi banke i nadlenost Narodne banke Srbije u vrenju nadzora nad obavljanjem delatnosti drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.10 Konsolidacija javnih penzijskih fondova u Srbiji, postepeno produenje starosne granice odlaska u penziju, indeksaciju visine penzije sa rastom prosene zarade, definisanje minimalne visine penzije, kao i osnivanje Centralnog registra, nije pitanje jednokratnog i administartivnog pristupa, ve je jedno od pitanja ukupne reforme penzijskog sistema koja treba da ide u pravcu smanjenja transfera iz budeta u uvoenje sistema zasnovanog na tri stuba.

10

Slubeni glasnik Republike Srbije 85 2005. dr Jova Miloradi Tehnologija osiguranja 2010. Beograd 11

4. Literatura

1. Tehnologija osiguranja dr Jova Miloradi 2010. Beograd 2. Mogue pretpostavke o novoj ulozi penzionih fondova kod nas(http//www.voban.co.yu/sr/svetfin/pdf/Sfbroj19305.pdf) mr Ana Anufrijev 3. Osiguranje dr Jova Miloradi 2006. Sremska Kamenica

12