Prof.

dr Zoran Bajin
BIOLOGIJA RAZVOJA OVEKA SA
MEDICINOM SPORTA

MMIX


2
SADRAJ
1. KARDIOVASKULARNI I RESPIRATORNI SITEM TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI
....................................................................................................................................................... 12
1.1. Adaptacioni mehanizmi kardiovaskularnog sistema na fiziki napor ............................... 12
1.1.1. Periferna adaptacija ..................................................................................................... 12
1.1.2. Centralna adaptacija .................................................................................................... 12
1.1.3. Pokazatelji adaptacije KVS ......................................................................................... 12
1.2. Adaptacija skeletnih miia ............................................................................................... 13
1.3. Adaptacija respiratornog sistema na trening ...................................................................... 13
1.4. Metabolike promene ......................................................................................................... 13
1.5. Pluni volumeni i kapaciteti............................................................................................... 14
1.5.1. Respiracijski volumen ................................................................................................. 14
1.5.2. Inspiracijski rezervni volumen .................................................................................... 14
1.5.3. Ekspiracijski rezervni volumen................................................................................... 14
1.5.4. Rezidualni volumen .................................................................................................... 14
1.5.5. Inspiracijski kapacitet ................................................................................................. 14
1.5.6. Funkcionalni rezidulani kapacitet ............................................................................... 14
1.5.7. Vitalni kapacitet .......................................................................................................... 14
1.5.8. Totalni kapacitet.......................................................................................................... 14
2. BIOHEMIJSKA I HORMONALNA ADAPTACIJA ORGANIZMA TOKOM SPORTSKIH
AKTIVNOSTI .............................................................................................................................. 15
2.1. Aerobni i anaerobni mehanizmi stvaranja ATP-a .............................................................. 15
2.2. Redosled proizvodnje ATP pri fizikom naporu ............................................................... 16
2.3. Bazalni metabolizam i ukupne energetske potrebe organizma .......................................... 16
2.4. Hranom indukovana termogeneza ..................................................................................... 16
2.5. Izraunavanje dnevnih potreba organizma kao umnoka BMR-a ..................................... 17
2.6. Biohemijski putevi masti, belanevina i ugljenih hidrata unetih putem hrane .................. 17
2.7. Metabolika adaptacija tokom sportskih aktivnosti ........................................................... 18
3. HORMONALNA REAKCIJA NA FIZIKI NAPOR ............................................................. 19
3.1. Regulacija nivoa glukoze u krvi ........................................................................................ 19
4. STRUKTURE LOKOMOTORNOG APARATA I NJIHOV ODGOVOR NA FIZIKI
NAPOR ......................................................................................................................................... 20
4.1. SKELETNI MIII GRAA I FUNKCIJA ..................................................................... 20
4.1.1. Vrste miinih kontrakcija .......................................................................................... 21
4.1.2. Zavisnost snage miine kontrakcije u odnosu na duinu miia ............................... 21
4.1.3. Crvena i bela miina vlakna i njihove karakteristike ................................................ 21

3
4.1.4. Odnos snage miia i pravca prostiranja miinih vlakana ........................................ 21
4.1.5. Neuromuskularni odgovor na trening ......................................................................... 22
4.1.6. Ekstracelularni matriks miia .................................................................................... 22
4.2. Povrede tetiva..................................................................................................................... 23
4.2.1. Egzogeni uzroci .......................................................................................................... 23
4.2.2. Endogeni uzroci .......................................................................................................... 23
4.3. Povrede ligamenata ............................................................................................................ 24
4.4. Hrskavino tkivo, optereenje i preoptereenje ................................................................. 24
4.5. Odgovor kotanog tkiva na optereenje ............................................................................. 25
5. REGENERACIJA NAKON TRENINGA, REPARACIJA TKIVA I METABOLIZAM
TOKOM REGENERACIJE.......................................................................................................... 28
5.1. Zapaljenje miia i reparacija nakon povreda uzrokovanih sportskom aktivnosti ............ 28
5.2. Proces oporavka nakon fizikog treninga, kiseoniki dug ................................................. 29
5.3. Resinteza alaktatnih i laktatnih rezervi, glikogena i proteina posle napornog miinog rada
................................................................................................................................................... 31
5.4. Superkompenzacija ............................................................................................................ 31
5.5. Sredstva koja ubrzavaju oporavak nakon trening .............................................................. 32
5.5.1. Ergogene supstance ..................................................................................................... 32
5.6. Zamor i karakteristike stepena zamora .............................................................................. 32
5.6.1. Faktori zamora ............................................................................................................ 33
5.6.2. Sindrom pretreniranosti, uzroci i leenje .................................................................... 33
5.6.3. Alaktatni (aerobni) i laktatni (anaerobni) pragovi ...................................................... 34
6. PRINCIPI REHABILITACIJE NAKON SPORTSKIH POVREDA ....................................... 36
6.1. Akutna i subakutna faza rehabilitacije ............................................................................... 36
6.2. Faza oporavka .................................................................................................................... 36
6.3. Faza povratka u sportske aktivnosti ................................................................................... 36
7. TESTIRANJE FIZIKE SPREMNOSTI ................................................................................. 37
7.1. Fizika spremnost i fiziki radni kapacitet ........................................................................ 37
7.2. Maksimalni aerobni kapacitet VO
2
max i faktori koji utiu na njega................................ 37
7.3. Odreivanje aerobnog kapaciteta i tumaenje nalaza ........................................................ 37
7.4. Testovi za odreivanje aerobne sposobnosti, nain izvoenja i interpretacija .................. 38
7.4.1. Astrandov test ............................................................................................................. 39
7.4.2. PWC 170 (Physical Working Capacity). .................................................................... 39
7.4.3. Harvard step test ......................................................................................................... 39
7.4.4. Step klupica ................................................................................................................. 39
8. FIZIKA AKTIVNOST I OKOLINA ..................................................................................... 41
8.1. Glavni mehanizmi gubitka toplote u hladnoj okolini ........................................................ 41

4
8.2. Opta reakcija organizma na hladnou .............................................................................. 41
8.2.1. Mehanizmi zagrevanja tela: ........................................................................................ 41
8.3. Oteenja organizma izazvana hladnoom ........................................................................ 42
8.4. Hipotermija ........................................................................................................................ 43
8.4.1. Blaga hipotermija (36-34C) ...................................................................................... 43
8.4.2. Umerena hipotermija (34-30C) ................................................................................. 43
8.4.3. Duboka hipotermija (Ispod 30C) ............................................................................... 43
8.4.4. Th hipotermije ............................................................................................................. 43
8.5. Hipertermija ....................................................................................................................... 43
8.5.1. Th hipertermije............................................................................................................ 44
8.6. Sunanica ........................................................................................................................... 44
8.6.1. Th sunanice ............................................................................................................... 44
8.6. Opta reakcija organizma na boravak u velikim visinama ................................................ 44
8.6.1. Visinska bolest ............................................................................................................ 45
9. DOPING ................................................................................................................................... 47
9.1. Zabranjene klase supstanci ................................................................................................ 47
9.1.1.Stimulansi .................................................................................................................... 47
9.1.2. Narkotici ..................................................................................................................... 47
9.1.3. Anaboliki agensi........................................................................................................ 47
9.1.4. Diuretici ...................................................................................................................... 48
9.1.5. Peptidni hormoni,mimetici i analozi ........................................................................... 48
9.2. Zabranjene metode ............................................................................................................. 48
9.2.1. Krvni doping ............................................................................................................... 48
9.2.2. Davanje vetakih nosioca kiseonika ili ekspandera plazme ...................................... 48
9.2.3. Farmakoloka, hemijska ili fizika manipulacija........................................................ 48
9.3. Vrste lekova koje su predmet odreenih restrikcija ........................................................... 48
9.3.1. Alkohol ....................................................................................................................... 48
9.3.2. Kanabinoidi ................................................................................................................. 48
9.3.3. Lokalni anestetici ........................................................................................................ 48
9.3.4. Glukokortikoidi ........................................................................................................... 48
9.3.5. Beta blokatori .............................................................................................................. 49
10. PRINCIPI ISHRANE SPORTISTA ....................................................................................... 50
10.1. Iskoristljivost proteina i optimalan unos kod pojedinih sportova .................................... 50
10.2. Unos ugljenih hidrata, glikemijski indeks, optimalna popuna glikogenskih rezervi pre i
nakon treninga ........................................................................................................................... 51
10.3. Optimalan procenat i struktura masti sadrana u sportskoj ishrani ................................. 51

5
10.4. Vitamini ........................................................................................................................... 52
10.5. Mineralne materije ........................................................................................................... 52
10.6. Nadoknada tenosti i elektrolita ....................................................................................... 53
10.6.1. Preporuke za unos vode ............................................................................................ 53
10.7. Osnovni plan ishrane sportista ......................................................................................... 53
11. TESTIRANJE U SPORTUMORFOLOKI FUNKCIONALNI I MOTORIKI ASPEKT 57
11.1. Telesna kompozicija ljudskog organizma, osnovni antropometrijski pokazatelji i
tumaenje rezultata ................................................................................................................... 57
11.1.1. Apsolutna masa kotanog tkiva (MKT u gr)............................................................. 58
11.1.2. Apsolutna masa masnog tkiva (MMT u gr, u formuli D) ......................................... 58
11.1.3. Apsolutna masa miinog tkiva (MMiT u gr, u formuli M ) izraunata je na osnovu
sledeih formula: ................................................................................................................... 58
11.2. Miino masni odnos (MFR) i odreivanje i tumaenje morfotipa ................................. 59
11.3. Predvianje konane TV .................................................................................................. 60
11.4. Odreivanje BMI i tumaenje rezultata ........................................................................... 61
11.5. Promena telesne mase u vremenu .................................................................................... 61
11.6. Debljina konog nabora (DKN) ....................................................................................... 61
11.7. Testiranje sportista-funkcionalni aspekti ......................................................................... 62
11.8. Testiranje- motoriki aspekt ............................................................................................ 63
11.9.Principi selekcije u sportu ................................................................................................. 63
11.10. Epidemiologija i prevencija sportskih povreda .............................................................. 63
11.11. Incidencija sportskih povreda ........................................................................................ 64
11.12. Faktori rizika za nastanak sportskih povreda ................................................................. 65
11.13. Uticaj fizike aktivnosti na zdravlje i prevenciju nekih bolesti ..................................... 66
11.13.1. Modani udar .......................................................................................................... 67
11.13.2. Osteoporoza i pridrueni prelomi ........................................................................... 68
11.13.3. Bol u donjem delu lea ........................................................................................... 68
11.13.4. Tip 2 diabetes mellitus ............................................................................................ 69
11.13.5. Povien krvni pritisak ............................................................................................. 69
11.14. Involutivne promene u telesnoj kompoziciji i funkciji pojedinih organskih sistema kod
starih i uticaj na fizike aktivnosti ............................................................................................ 70
11.14.1. Kardiovaskularni i respiratorni sistem .................................................................... 71
11.15. Fizika aktivnost kod zdrave dece i dece sa hroninim bolestima ................................ 72
11.15.1. Promene u antropometrijskim karakteristikama i telesnoj grai tokom detinjstva i
adolescencije i uticaj sportskih aktivnosti na zdravlje dece .................................................. 72
11.15.2. Uzroci iznenadne smrti i povrede kod dece i adolescenata tokom sportskih
aktivnosti ............................................................................................................................... 73
11.15.3. Termoregulacija kod dece ....................................................................................... 73

6
11.15.4. Sportske aktivnosti kod dece sa hroninim bolestima ............................................ 73
11.16. Invalidnost i sport .......................................................................................................... 75
11.16.1. Povrede kimene modine ...................................................................................... 75
11.16.2. Neuromuskularne bolesti ........................................................................................ 76
11.16.3. Cerebralna paraliza ................................................................................................. 76
11.16.4. Sportska takmienja za osobe sa invaliditetom ...................................................... 76
12. BOLESTI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA I SPORT ............................................... 80
12.1. Kardiovaskularne bolesti i bolesti perifernih krvnih sudova ........................................... 80
12.1.1. Sportsko srce ............................................................................................................. 80
12.1.2. EKG nalazi kod sportiste .......................................................................................... 80
12.1.3. Bolesti srca i krvnih sudova i sport ........................................................................... 81
12.1.4. Sportske aktivnosti nakon akutnog infarkta miokarda.............................................. 81
12.1.5. Stabilna angina pektoris ............................................................................................ 81
12.1.6. Bajpas hirurgija ......................................................................................................... 81
12.1.7. Kongestivna srana insuficijencija ........................................................................... 81
12.1.8. Hipertenzija ............................................................................................................... 81
12.1.9. Bolesti sranih zalistaka ............................................................................................ 82
12.1.10. Hipertrofina kardiomiopatija i sport...................................................................... 82
12.1.11. Aritmogena displazija desnog ventrikula(ARVD).................................................. 82
12.1.12. Miokarditis .............................................................................................................. 82
12.1.13. Aritmije ................................................................................................................... 82
12.1.14. Oboljenja perifernih krvnih sudova ........................................................................ 83
12.2. Vebe i infektivne bolesti ................................................................................................ 83
12.2.1. Vebe i imuni sistem ................................................................................................. 83
12.2.2. Miokarditis ................................................................................................................ 84
12.2.3. HIV ........................................................................................................................... 84
12.2.4. Infekcije gornjeg respiratornog trakta ....................................................................... 84
12.2.5. Metaboliki odgovor na infekciju i uinak na fiziku sposobnost ........................... 85
12.2.6. Osteoartritis ............................................................................................................... 86
12.2.7. Sportom indukovani osteoartritis .............................................................................. 87
12.2.8. Fudbal i osteoartritis ................................................................................................. 87
12.2.9. Povrede meniskusa.................................................................................................... 87
12.2.10. Leenje povreda kolena i osteoartritis .................................................................... 87
12.3. Tip 1 i tip 2 dijabetes i sportske aktivnosti ...................................................................... 88
12.3.1. Diabetes mellitus tipa 2 i sportske aktivnosti ........................................................... 88
12.3.2. Diabetes mellitus tip 1 i fizika aktivnost ................................................................. 90

7
12.4. Astma i hroninme bolesti disajnih puteva ...................................................................... 91
12.4.1. Testiranje na bronhoopstrukciju ............................................................................... 92
12.5. Amenoreja, osteoporoza i poremeaji ishrane kod sportista ........................................... 95
12.5.1. Regulacija menstrualnog ciklusa, uzroci amenoreje kod sportistkinja ..................... 95
12.5.2. Osteopenija i posledina osteoporoza ....................................................................... 96
12.5.3. Poremeaji ishrane (anorexia nervosa, bulimija) ...................................................... 97
12.5.4. Gojaznost i fizika aktivnost ..................................................................................... 97
12.6. Gastrointestinalni sistem tokom sportskih aktivnosti, abdominalni bol, grevi, dijareja 98
12.6.1. Abdominalni bol, grevi i dijareja ............................................................................ 98
12.7. Sportska anemija .............................................................................................................. 98
12.8. Gastroezofagealni refluks ................................................................................................ 99
12.9. Pranjenje eluca tokom sportskih aktivnosti, uticaj teine tokom sportskih aktivnosti,
ishrane, hidracije ....................................................................................................................... 99
12.10. Reakcija debelog creva na fiziki napor ........................................................................ 99
13. OSNOVE EKG DIJAGNOSTIKE ....................................................................................... 101
13.1. Analiza normalnog EKG zapisa ..................................................................................... 105
13.1.1. Frekvencija .............................................................................................................. 107
13.1.2. Ritam ....................................................................................................................... 108
13.1.3. Osovina ................................................................................................................... 120
13.1.4. Hipertrofija .............................................................................................................. 120
13.2. Koronarna ishemija i testovi na ishemiju ....................................................................... 124
13.3. Infarkt miokarda............................................................................................................. 125
13.3.1. Infarkt prednjeg zida ............................................................................................... 128
13.3.2. Lateralni infarkt ...................................................................................................... 128
13.3.3. Donji Infarkt (dijafragmalni) .................................................................................. 128
13.3.4. Infarkt zadnjeg zida leve komore ............................................................................ 129
13.4. Normalna odstupanja u EKG nalazu kod netreniranih osoba ........................................ 130
13.5. Normalno odstupanje EKG nalaza kod sportista ........................................................... 130
13.6. Promene EKG nalaza koje se smatraju fiziolokim ....................................................... 130
13.6.1. Sinusna bradikardija................................................................................................ 130
13.6.2. Blok desne grane ..................................................................................................... 131
13.6.3. Poremeaji sranog ritma ........................................................................................ 131
14. SPORTSKE POVREDE DONJIH EKSTREMITETA (STOPALO, SKONI ZGLOB,
POTKOLENICA, KOLENO, NATKOLENICA, KUK, KARLICA) ........................................ 133
14.1. Povrede stopala, skonog zgloba, potkolenice .............................................................. 133
14.1.1. Medijalni tibijalni stres sindrom ............................................................................. 133
14.1.2. Prednji tibijalni kompartment sindrom ................................................................... 133

8
14.1.3. Lateralni (peronealni) kompartment sindrom i zadnji kompartment sindrom
potkolenice .......................................................................................................................... 133
14.1.4. Tendinitis musculus tibialis posterior ..................................................................... 133
14.1.5. Simptom kompresije poplitealne arterije u poplitealnoj jami ................................. 134
14.1.6. Parcijalna ruptura medijalne glave m.gastrocnemiusa............................................ 134
14.1.7. Naporom indukovana duboka venska tromboza ..................................................... 134
14.1.8. Stres frakture tibije .................................................................................................. 134
14.1.9. Hronini tendinitis Ahilove tetive ........................................................................... 135
14.1.10. Rupture Ahilove tetive .......................................................................................... 135
14.1.11. Povrede skonog zgloba ....................................................................................... 135
14.1.12. Subtalarna nestabilnost ......................................................................................... 136
14.1.13. Rupture deltoidnog ligamenta ............................................................................... 136
14.1.14. Rupture tibiofibularne sindezmoze ....................................................................... 136
14.1.15. Dislokacija peronealnih tetiva ............................................................................... 137
14.1.16. Os trigonum .......................................................................................................... 137
14.1.17. Fudbalerski skoni zglob ...................................................................................... 137
14.1.18. Osteochondritis dissecans ..................................................................................... 137
14.1.19. Mb Haglund .......................................................................................................... 138
14.1.20. Plantarni fascitis .................................................................................................... 138
14.1.21. Stres prelomi ......................................................................................................... 138
14.1.22. Prelom baze V MT kosti (Jonesov prelom) .......................................................... 138
14.1.23. Prelomi sezamoidnih kostiju ................................................................................. 139
14.1.24. Hallux rigidus........................................................................................................ 139
14.1.25. Mortonova metatarzalgija (interdigitalni neurinom) ............................................ 139
14.2. Povrede kolena ............................................................................................................... 139
14.2.1. Osteochondritis dissecans ....................................................................................... 139
14.2.2. Povrede meniskusa.................................................................................................. 140
14.2.3. Ciste meniskusa ...................................................................................................... 140
14.2.4. Povrede ligamenata kolena ..................................................................................... 140
14.2.5. Sindromi prenaprezanja .......................................................................................... 140
14.2.6. Patelarni tendinitis (skakako koleno) .................................................................... 141
14.2.7. Tendinitis tetive m.quadriceps femorisa ................................................................. 141
14.2.8. Poplitealni tendinitis ............................................................................................... 141
14.2.9. Sindrom iliotobijalnog traktusa (Trkako koleno) .................................................. 141
14.2.10. Bursitisi ................................................................................................................. 141
14.2.11. Hondromalacija patele .......................................................................................... 142

9
14.2.12. Traumatska dislokacija aice............................................................................... 142
14.2.13. Plica....................................................................................................................... 142
14.2.14. Sinovitis ................................................................................................................ 142
14.3. Povrede kuka, karlice i prepona ..................................................................................... 142
14.3.1. Akutno istegnue miia u predelu prepone ........................................................... 142
14.3.2. Hronini preponski sindrom ................................................................................... 143
14.3.3. Sportska hernija ...................................................................................................... 143
14.3.4. Bol u predelu simfize .............................................................................................. 144
14.3.5. Sakroileitis .............................................................................................................. 144
14.3.6. Prelomi .................................................................................................................... 144
14.3.7. Nedislociran prelom vrata butne kosti (Garden I) .................................................. 144
14.3.8. Bursitisi u predelu kuka i karlice ............................................................................ 145
14.3.9. Coxa saltans (kljocavi kuk) .................................................................................. 145
15. POVREDE GLAVE, KIMENOG STUBA, REBARA, RAMENA, LAKTA,
PODLAKTICE I AKE .............................................................................................................. 146
15.1. Povrede glave ................................................................................................................. 146
15.1.1. Prelomi kostiju lobanje ........................................................................................... 146
15.1.2. Prelom baze lobanje ................................................................................................ 146
15.1.3. Fokalna oteenja mozga ........................................................................................ 147
15.1.4. Kontuzija mozga ..................................................................................................... 147
15.1.5. Commotio cerebri ................................................................................................... 147
15.2. Kimeni stub .................................................................................................................. 148
15.2.1. Distorzija vratne kime ........................................................................................... 148
15.2.2. Prelomi u predelu vratne kime .............................................................................. 148
15.2.3. Prelomi torakolumbalnog segmenta kimenog stuba ............................................. 148
15.2.4. Akutni tortikolis ...................................................................................................... 149
15.2.5. Akutna hernijacija iv.diskusa u vratnom segmentu ................................................ 149
15.2.6. Thoracic outlet sindroma ........................................................................................ 149
15.2.7. Prolazni bol i parestezija u gornjem ekstremitetu ................................................... 150
15.2.8. Akutni bol u donjem delu lea ................................................................................ 150
15.2.9. Traumatska spondilolizaspondilolisteza ............................................................... 150
15.2.10. Spinalna stenoza .................................................................................................... 151
15.3. Povrede ramena .............................................................................................................. 151
15.3.1. Impingement sindromi ............................................................................................ 151
15.3.2. Nestabilnost zgloba ramena .................................................................................... 153
15.3.3. Lezije rotatorne manetne ....................................................................................... 153

10
15.3.4. Rupture duge glave m.bicepsa brachii .................................................................... 154
15.3.5. Luksacija i subluksacija tetive duge glave bicepsa ................................................. 154
15.3.6. SLAP lezije (superior labrum anterior to posterior) ............................................... 154
15.3.7. Akromioklavikularne luksacije ............................................................................... 155
15.3.8. Tendinitis i bursitis ramena ..................................................................................... 155
15.3.9. Scapula saltans ........................................................................................................ 155
15.4. Povrede grudnog koa .................................................................................................... 155
15.5. Povrede lakta i podlaktice .............................................................................................. 156
15.5.1. Epikondilitis lateralnog i medijalnog epikondila humerusa ................................... 156
15.5.2. Zadnji impingement sindrom, bacaki lakat ........................................................... 156
15.5.3. Nestabilnosti lakatnog zgloba ................................................................................. 156
15.5.4. Lezije hrskavice ...................................................................................................... 156
15.5.5. Luksacija lakta ........................................................................................................ 157
15.5.6. Rupture distalnog pripoja m.bicepsa i m.tricepsa brachii ....................................... 157
15.5.7. Ruptura tetive tricepsa ............................................................................................ 157
15.5.8. Kompartment sindrom ............................................................................................ 157
15.7. Povrede ake .................................................................................................................. 158
15.7.1. Tendinitisi miia fleksora prstiju i ruja i ekstenzora prstiju i ruja ..................... 158
15.7.2. De Quervainov tenosinovitis................................................................................... 158
15.7.3. Prelomi kostiju karpusa........................................................................................... 158
15.7.4. Prelomi metakarpalnih kostiju i falangi .................................................................. 158
15.7.5. Povrede tetiva.......................................................................................................... 159
15.7.6. Skijaki palac .......................................................................................................... 160
16. SPECIFINOSTI POVREDA KOTANOG SISTEMA U DEJEM UZRASTU ............. 161
17. BOLESTI KOTANOG SISTEMA U DEJEM UZRASTU ............................................. 162
17.1. Epifizioloza proksimalne femoralne epifize .................................................................. 163
17.2. Traumatska epifizioloza ................................................................................................. 163
18. IZNENADNA SMRT KOD SPORTISTA ........................................................................... 164
18.1. Netraumatski uzroci smrti kod sportista mlaih od 35 godina ...................................... 164
18.2. Netraumatski uzroci iznenadne smrti kod sportista starijih od 35 godina ..................... 164
18.3. Traumatski uzroci iznenadne smrti ................................................................................ 164








11


















Oblast I
- Kardiovaskularni i
respiratorni sistem tokom
sportskih aktivnosti
- Hormonalna reakcija na
fiziki napor
- Strukture lokomotornog
aparata i njihov odgovor
na fiziki napor

SPORTSKA
MEDICINA
Prof. dr
Zoran Bajin

12
1. KARDIOVASKULARNI I RESPIRATORNI SITEM TOKOM
SPORTSKIH AKTIVNOSTI
1.1. ADAPTACIONI MEHANIZMI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA NA FIZIKI NAPOR
Adaptaciona rekacija na napor:
tranzitorni period uvoenja u rad
faza stabilnih uslova
faza oporavka
1.1.1. PERIFERNA ADAPTACIJA
Poveanje maksimalnog minutnog volumena srca Qmax ostvaruje se poveanjem udarnog
volumena (UV), a manje minutnog volumena.
Genetski faktori,pol vrsta sporta,intenzitet treninga, duina bavljenja sportom.
1.1.2. CENTRALNA ADAPTACIJA
Centralna adaptacija:
Hipertrofija srca
Dilatacija sranih upljina
Ultrastrukturne promene na nivou elije
Dva tipa miokardijalne hipertrofije:
1) Koncentrina hipertrofija (kod treninga tipa snage- dizai tegova) poveana debljina zida leve
komore bez bitnijeg poveanja dijametra.
2) Ekscentrina hipertrofija (kod treninga tipa izdrljivosti- proporcionalne promene debljine i
dijametra.
1.1.3. POKAZATELJI ADAPTACIJE KVS
Osnovni pokazatelji adaptacije KVS:
Vo2 max, frekvencija ,kiseoniki puls, udarni i minutni volumen, ejekciona frakcija, arterijski
pritisak.
+ Maksimalni kapacitet srca kao pumpe odreuje izdrljivost tokom fizikih napora
Maksimalni aerobni kapacitet VO
2max
je klasina mera izdrljivosti i predstavlja odnos
izmeu minutnog volumena i prenosa O
2
u miie, to zavisi od mitohondrijalnog
oksidativnog kapaciteta.
+ Bradikardija u mirovanju (promena uticaja vegetativnog nervnog sistema), jaanje
vagusnog i smanjenje simpatikog uticaja na SA vor
Umerena 50-59/min
Naglaena 40-49/min
+ Kiseoniki puls. Kolinik izmedju Vo2 max i frekvencije sranog rada. Normalne
vrednosti od 4 do 6 ml. Pokazatelj koliine O2 koja se ekstrahuje iz krvi koju srce izbaci
tokom jedne sistole. Vrednosti kod sportista mogu biti i 30 do 35 ml.
+ Udarni volumen(UV). Koliina krvi koju srce izbaci iz leve komore jednom sistolom.
Normalno 60-80 ml. Kod sportista moe biti i do 200 ml.
+ Minutni volumen. Koliina krvi koju srce ispumpa tokom 1 min. Jednaka je umnoku UV
i frekvencije srca.

13
+ Ejekciona frakcija. Odnos udarnog volumena i dijastolnog volumena leve komore.
Normalno 60-65%.
+ Arterijski krvni pritisak. Vrednosti TA i stepen utreniranosti su obrnuto proporcionalni.
Umereno sniene vrednosti TA treba posmatrati kao znak trajne adaptacije KVS na
fiziki trening.
Volumen krvi
Poveanje volumena plazme
broja eritrocita
Brzina cirkumferentnog skraenja miofibrila, odredjuje se ehokardiografijom, merenjem end
sistolnog i end dijastolnog dijametra i vreme sistole ejekcije. Proseno 1.39 cir/sek.
1.2. ADAPTACIJA SKELETNIH MIIA
Adaptacija skeletnih miia:
o Poveanje broja kapilara
o Poboljana ekstrakcija kiseonika
o Endotel zavisna dilatacija kapilara
o Poveanje oksidativnog kapaciteta mitohondrija
1.3. ADAPTACIJA RESPIRATORNOG SISTEMA NA TRENING
Adaptacija respiratornog sistema na trening:
Poveanje frekvencija respiracije
Poveanje protoka krvi i alveokapilarne razmene u pluima
Promene snage respiratorne muskulature
Komplijansa grudnog koa
1.4. METABOLIKE PROMENE
Metabolike promene: poveanje koliine i efikasnosti enzima za razgradnju masti redukuje
ventilaciju za 7 %, a smanjenje anaerobne glikolize i koncentracije laktata u krvi za 30%.

14

1.5. PLUNI VOLUMENI I KAPACITETI
Dispneja je osnovni ograniavajui faktor za prekid sportske aktivnosti.
1.5.1. RESPIRACIJSKI VOLUMEN
(Vt ) volumen vazduha koji se inspirira i ekspirira pri normalnoj respiraciji (500 ml.)
1.5.2. INSPIRACIJSKI REZERVNI VOLUMEN
(IRV) volumen vazduha koji se moe udahnuti iznad respiracijskog volumena (3000 ml.)
1.5.3. EKSPIRACIJSKI REZERVNI VOLUMEN
(ERV) koliina vazduha koja se nakon normalne ekspiracije moe izdahnuti forsiranom
ekspiracijom (1100 ml.)
1.5.4. REZIDUALNI VOLUMEN
(RV) koliina vazduha koja ostaje u pluima i nakon najsnanije ekspiracije (1100 ml.)
1.5.5. INSPIRACIJSKI KAPACITET
(IC)=respiratorni volumen+inspiratorni rezervni volumen.
1.5.6. FUNKCIONALNI REZIDULANI KAPACITET
(FRC)=ekspiracijski rezervni volumen+rezidualni volumen.
1.5.7. VITALNI KAPACITET
(VC)=inspiracijski rezervni volumen+respiracijski volumen+ekspiracijski rezervni volumen
1.5.8. TOTALNI KAPACITET
(TC) zbir svih volumena.

Respiratorni koeficijent (RQ) odnos izmeu proizvedenog CO2 i upotrebljenog O2
RQ = CO2 / O2
Respiratorni koeficijenti:
- Ugljeni hidrati 1
- Masti 0.7
- Proteini 0.8-0.9
Merenjem i izraunavanjem ovog odnosa moe se priblino ustanoviti udeo hranjivih materija
koji se koristi u cilju proizvodnje energije.

15
2. BIOHEMIJSKA I HORMONALNA ADAPTACIJA ORGANIZMA
TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI
2.1. AEROBNI I ANAEROBNI MEHANIZMI STVARANJA ATP-A
Hidroliza ATP osnovni izvor energije
ATP+H
2
O ADP+Pi + ENERGIJA
Zalihe ATP su ograniene i moraju se stalno obnavljati
Proces regeneracije moe biti aeroban ili anaeroban.
Energijom bogata jedinjenja (ugljeni hidrati, masti i kreatin fosfat, transformiu se u jedinjenja
manje energije (laktat, CO
2
,H
2
O i kreatin)
Tokom napora mii moe poveati potronju ATP-a i do 100 puta, pa se kompletna zaliha ATP
u miiu potroi za 2-3 sec.
Regeneracija ATP odvija se kroz proces oksidativne fosforilacije uz pomo kiseonika u
mitohondrijama. Kao energetski izvor za ovaj proces slui piruvat dobiven razgradnjom ugljenih
hidrata i masnih kiselina,nastale razgradnjom triglicerida koji se razgradjuje do Acetil CoA.

Anaerobni proces stvaranja ATP-a
1.Razgradnjom kreatin fosfata
ADP+PCr+H+ ATP+kreatin.
Tokom treninga poveava se nivo ADP, koji stimulie ovu reakciju pri emu pada koncentracija
kreatin-fosfata.
U poetku je pad PCr bri, ali se kasnije uspostavlja ravnotea. Poluvreme resinteze je oko 30
sek, a 4 minuta nakon prestanka aktivnosti koncentracija se vraa na normalni nivo
Anaerobna glikoliza
Ako se glukoza ili glikogen u ciklusu razgradnje razgrade do laktata umesto do piruvata. Za ovaj
proces nije potreban kiseonik
Formiranje laktata dovodi do oslobadjanja H+ jona sto dovodi do promene pH vrednosti u
tkivima ka kiselom.
ATP fuzija:
ADP+ADP ATP+AMP
AMP IMP+NH
3

Dva osnovna limita energetskog metabolizma tokom sportskih aktivnosti su brzina razgradnje
(utroka ATP-a), kao i kapacitet za njegovu produkciju
Razgradnja kreatin-fosfata bogati energetski izvor ijom se razgradnjom dobiva velik broj
molekula ATP
Energija koja se oslobaa limitirana je njegovom koncentracijom u miiima
Raspoloivost PCr moe biti limitirajui faktor u ostvarivanju miine snage tokom sportskih
aktivnosti
Uticaj miine mase na energetski bilans
Kod tekih sportova (tipa snage)poveenje miine mase uzrokovano hipertrofijom miinog
tkiva je poeljno ,dok kod sportova tipa izdrljivosti velika miina masa ima negativna uticaj jer
poveana miina masa zahteva znatno vei konstantni utroak energije.


16
2.2. REDOSLED PROIZVODNJE ATP PRI FIZIKOM NAPORU
Tokom prvih sekundi razgrauje se PCr
Glikoliza zapoinje nakon par sekundi
Aerobni procesi dostiu puni kapacitet nakon 3 -5 min, i usled toga uvek dolazi do kiseonikog
duga


Miini zamor i oporavak
Javlja se zbog nemogunosti metabolikih procesa da proizvedu dovoljnu koliinu ATP-a
Dodatni faktori: smanjene zalihe glikogena (neadekvatna ishrana,gladovanje),hipoksija,
intracelularna acidoza i sl.
Hidrolizom ATP-a tokom energetske potronje u miiima se oslobaaju fosfatne grupe
koje nepovoljno utiu na kontraktilnost miofibrila.
Utroak energije tokom mirovanja i aktivnosti
2.3. BAZALNI METABOLIZAM I UKUPNE ENERGETSKE POTREBE ORGANIZMA
Bazalni metabolizam:
290-340 kJ/h mukarci
240 -260 kJ/h ene
Tokom tekih aktivnosti moe se popeti i do 5000 kJ/h
Ukupna energetska potreba jednaka je zbiru bazalnog metabolizma, energije utroene tokom
dnevnih aktivnosti i energije koja se troi zbog hranom indukovane termogeneze.
2.4. HRANOM INDUKOVANA TERMOGENEZA
Hranom indukovana termogeneza najvea je kod proteinskog obroka (18-25% energije obroka),
ugljenih hidrata 2-4% i masti 1-3%.

17
2.5. IZRAUNAVANJE DNEVNIH POTREBA ORGANIZMA KAO UMNOKA BMR-A
Za brzu orijentaciju utroka energije tokom dnevnih aktivnosti sluimo se koeficijentom
umnoka BMR. To je indirektna metoda, dok bi direktna metoda bila merenje utroka O
2

Svaki l O2 ekvivalentan je utroku oko 20 kJ.
C Sedenje 1.2 BMR
C Sedei rad 1.3 -1.6 BMR
C Stajanje 1.4 BMR
C Vonja bicikla 4-6 BMR
C Sportske aktivnosti 10-20 x BMR




















2.6. BIOHEMIJSKI PUTEVI MASTI, BELANEVINA I UGLJENIH HIDRATA UNETIH
PUTEM HRANE
Izvori energije tokom mirovanja i sportskih aktivnosti
U odmoru kad nema dotoka nutrienasa iz GI trakta oko 60% energije podmiruje se
razgradnjom masnih kiselina.
Sagorevanjem grama proteina i ugljenih hidrata oslobaa se 17 kJ, a grama masti 39 kJ.
Svakog sata oslobaa se 5 gr masnih kiselina. Jetra oslobodi 7,5 gr glukoze na h, od ega se 4.5
gr proizvede glikogenolizom, a 3 gr. glukoneogenezom. Na taj nain se obezbeuje glukoza za
ishranu CNS-a i eritrocita.
Glikogenoliza se obavlja razgradnjom glikogena, dok substrati za glukoneogenezu jesu
laktat, glicerol i aminokiseline koje cirkulacijom iz krvi ulaze u jetru.

18
















Tokom perioda absorpcije hrane (2 3 h nakon obroka) dominira oksidacija ugljenih
hidrata. Deo unetih ugljenih hidrata popunjava glikogenske rezerve jetre i miia, a viak se
pretvara u masne kiseline i taloi u masnom tkivu. Unete masne kiseline se delom pohranjuju u
masno tkivo, a delom u jetru i miie gde bivaju oksidirane i koriene za popunu potroenih
triglicerida tokom miine aktivnosti .
Unete belanevine se razgrauju u jetri do AK i koriste za sintezu potrebnih proteina, a
delom se oksidiraju i metaboliu.
Primarni faktor koji odreuje da li e se za energetske potrebe tokom sportskih aktivnosti
metabolisati ugljeni hidrati ili masti jeste intenzitet i duina trajanja aktivnosti. Kod aktivnosti
manjeg intenziteta i dueg trajanja manji udeo energije dobija se iz ugljenih hidrata, a vie iz
masti, a kako raste intenzitet a skrauje se vreme trajanja optereenja vei procenat energije
podmiruje se iz ugljenih hidrata, a manji iz masti. U normalnim okolnostima proteini se ne troe
za energetske potrebe, ali se kod dugotrajnih i napornih treninga moe iznad 10% energije
podmirivati katabolizmom proteina.
2.7. METABOLIKA ADAPTACIJA TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI
U odnosu na netrenirane osobe pri istom intenzitetu fizikog napora utrenirane osobe
pokazuju znatno vei kapacitet oksidacije masnih kiselina u svrhu obezbeivanja energije, i ta
razlika moe biti i vie od 70%.
Ovo je mogue zbog promena u mitohondrijalnoj aktivnosti i poveanju kapaciteta -
oksidacije masnih kiselina











19
3. HORMONALNA REAKCIJA NA FIZIKI NAPOR
3.1. REGULACIJA NIVOA GLUKOZE U KRVI
Tokom mirovanja insulin i glukagon su osnovni regulatori razgradnje i deponovanja
energetskih zaliha. U postapsorptivnom periodu odnos insulina prema glukagonu je 1:2. To
omoguuje oslobaanje glukoze u krv. Nakon obroka koncentracija insulina raste pa moe
dostii odnos prema glukagonu i 10:1. To je bitno jer insulin omoguava deponovanje glukoze u
formi glikogena u jetri i miiima. Glukagon stimulie glikogenolizu i lipolizu.
Brojni drugi faktori mogu stimulisati glikogenolizu u jetri, npr.simpatika stimulacija,
vasoaktivni intestinalni peptidi, dok glukoneogenezu stimuliu poveane koncentracije
prekursora (laktat, privat, AK, glicerol).
Tokom sportske aktivnosti dolazi do aktivacije brojnih hormonskih sistema.
Tokom vebi nivo glukagona u plazmi se ne menja bitno, dok se nivo insulina smanjuje.
Poveava se koncentracija kateholamina (adrenalin, noradrenalin, epinefrin)
Epinefrin, kateholamini i sniene vrednosti insulina omoguavaju poveanu glikogenolizu u jetri
i miiima koja se koristi kao izvor energije tokom aktivnosti
Smanjena koliina insulina i poveana koncentracija norepinefrina uzrokuje mobilizaciju
masnih kiselina. U masnom tkivu razgradnja triglicerida na masne kiseline i glicerol praena je
reesterifikacijom masnih kiselina uz pomo Acetil CoA. Esterifikacija se znaajno smanjuje
tokom sportskih aktivnosti to omoguava vie slobodnih masnih kiselina koje se mogu koristiti
u miiima za dobijanje potrebne energije.

























20
4. STRUKTURE LOKOMOTORNOG APARATA I NJIHOV ODGOVOR
NA FIZIKI NAPOR
4.1. SKELETNI MIII GRAA I FUNKCIJA
Osnovna jedinica je miofibrila koja predstavlja vieelijski sincicijum. Skup miofibrila
grupisan je u fascikule, a vie fascikula grade mii.
Osnovni kontraktilni proteini su aktin i miozin.
Aktin je globularni protein koji na sebi poseduje aktivna mesta na koja se vezuju glavice
miozina.
Miozin je kompleksni protein koji ima sloenu strukturu, a na krajevima niti su tzv.glavice
kojima se vezuje na aktivna mesta na niti aktina. Pomicanjem glavica prema sredini miozinskog
vlakna ini se tzv. zaveslaj, to povlai aktinsko vlakno te dolazi do miine kontrakcije. Proces
vezivanja i otputanja glavica miozina za nit aktina regulisan je prisustvom kalcijumovih jona
koji se oslobaaju iz sarkoplazmatskog retikuluma.

































21
4.1.1. VRSTE MIINIH KONTRAKCIJA
Postoje dve vrste miine kontrakcije:
1) Izometrika, kada mii poveava napetost bez bitnije promene duine. U tom trenutku
postoji maksimalno preklapanje aktinskih i miozinskih niti
2) Izotonika kada dolazi do promene duine miia, bez bitnije promene napetosti.
U zavisnosti od funkcije jedan mii se moe kontrahovati izometriki, izotoniki i kombinovano
4.1.2. ZAVISNOST SNAGE MIINE KONTRAKCIJE U ODNOSU NA DUINU MIIA
Snaga miine kontrakcije direktno zavisi od duine miia. Snaga je najjaa kada
aktinska vlakna preklapaju sve poprene mostove na miozinskim vlaknima. Produenjem i
skraenjem miinih vlakana dolazi do sve manjeg preklapanja i kontrakcija slabi.
4.1.3. CRVENA I BELA MIINA VLAKNA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
Koliinski odnos izmeu sarkoplazme i miinih vlakanaca nije stalan. Vlakna s mnogo
sarkoplazme su tamnija (crvena), a ona sa malo sarkoplazme su svetlija (bela).
Crvena vlakna se sporije kontrahuju i sporije umaraju, a bela se bre kontrahuju i bre
umaraju.,Jedan mii u zavisnosti od funkcije moe imati obe vrste vlakana u razliitom
procentu
4.1.4. ODNOS SNAGE MIIA I PRAVCA PROSTIRANJA MIINIH VLAKANA
Graa miia bitna je za funkciju.
Snaga miia proporcionalna je povrini preseka, a radijus kontrakcije duini miinih vlakana.
Najveu snagu imaju miii ija se vlakna pruaju paralelno sa smerom kontrakcije, dok manju
snagu imaju miii ija su vlakna pod uglom u odnosu na smer sile kontrakcije.













Tokom optereenja miii postepeno reaguju hipertrofijom miinih vlakana.Poveava se
koliina mitohondrijalnih enzima.

22
Hipertrofija se razvije unutar 4-6 sedmica. U prvih 10-12 sedmica optereenja snaga
miia raste proseno 1% dnevno. Hipertrofija se razvija pri maksimalnim optereenjima uz mali
broj ponavljanja. U koliko se mii optereti malom snagom i izloi velikom broju kontrakcija
nee doi do bitnijeg poveanja miine snage.
Povreda miofibrila uz intaktnu bazalnu laminu i ovojnice (oporavak potpun). Kompletan
rascep miia (oporavak diskutabilan,neoperativno ili hirurki sutura, zarastanje vezivom sa
trajnim gubitkom preanje snage i kontraktilnosti.
4.1.5. NEUROMUSKULARNI ODGOVOR NA TRENING
Tokom sportskih aktivnosti dolazi do promena ne samo u strukturi skeletnih miia, ve i
u samoj neuromuskularnoj sinapsi, boljoj sinhronizaciji motoneurona, koaktivaciji
antagonistikog miia.
Promene se mogu prouavati EMG, odnosno merenjem signala koji predstavlja sumu
svih akcionih potencijala miinih vlakana.
Tokom treninga dolazi do poveanja frekvencije akcionih potencijala koji se registruju iz
pojedinih miia. Pokazana je bolja sinhronizacija izmeu motoneurona. Poveava se i
ekscitabilnost samog motoneurona.
Neka istraivanja ukazuju da pri prekidu aktivnosti od 14 dana kod utreniranih sportista
dolazi do selektivnog slabljenja izotonike snage miia, dok ne dolazi do smanjenja izometrike
snage. Isto se dogaa i kod sportista gde se primenjuje samo trening izdrljivosti bez treninga
snage.


















4.1.6. EKSTRACELULARNI MATRIKS MIIA
-Potpomae odravanje integriteta elija, slui za meuelijsku komunikaciju, regulie razliite
elijske procese kao rast, proliferaciju, diferencijaciju, migraciju i adheziju. Sastoji se od
kolagena, nekolagenih proteina, glikoproteina,proteoglikana i elastina.
Ekstracelularni matriks sadri vie tipova kolagena, ija je uloga vana tokom rasta i
diferencijacije miia i daje potporu miiima i tetivama, povezuje elije, deluje kao amortizujui
mehanizam koji rasporeuje sile tokom kontrakcije na miiima i tetivama

23
Tokom redukcije aktivnosti (npr.imobilizacija), dolazi do smanjenja enzimske aktivnosti
biosinteze kolagena kako u miiima tako i u tetivama, to smanjuje njihovu otpornost na sile
optereenja
Kod denervacija miia dolazi do atrofije miinih vlakana i porasta biosinteze
kolagena,to rezultuje u postepenoj zameni miinog tkiva vezivnim
Poveano optereenje miia postepeno dovodi do poveanja biosinteze kolagena, ija se vlakna
postavljaju u smeru maksimalne sile optereenja. Ova biosinteza moe biti posledica odgovora
na poveano optereenje ili reparacija oteenih struktura tokom napornog miinog rada.
4.2. POVREDE TETIVA
Snaga miine kontrakcije se preko tetiva prenosi na kosti uzrokujui pokret. U odnosu
na miie popreni presek tetiva je relativno mali pa su one izloene znatno veim silama po
jedinici povrine
Brojne povrede tetiva prolaze asimptomatski i nastaju usled preoptereenja, te postepene
ponavljane inflamacije na mestu oteenja postepeno slabe njihovu noseu snagu to moe
dovesti do rupture













Povrede tetiva su este u sportista. Uzroci mogu biti egzogeni i endogeni.
4.2.1. EGZOGENI UZROCI
Egzogeni uzroci:
+ Direktan udarac
+ Nagli nekoordinisani pokret
+ Iznenadno kretanje i printovanje
+ Nedovoljna opta i specifina pripremljenost
+ Nedovoljna zagrejanost
+ Zamor
+ Lo i teak teren
4.2.2. ENDOGENI UZROCI
Endogeni uzroci:
= Fizioloki stres
= Ranije oteena tetiva
= Loi atmosferski uslovi
= Poremeaj metabolizma

24
= Smanjenje oksigenacije
= Promena naina ishrane
= Stepen oteenja:
= Distenzija
= Parcijalna ruptura
= Kompletna ruptura

Klinika slika:
U trenutku povrede jak bol poput udarca ili uboda noem,u zavisnosti od teine nemogunost
daljeg nastavka aktivnosti, ev.pad, nemogunost aktivnog pokretanja zgloba.
Bol, otok na mestu povrede, ogranienje ili nemogunost pokreta, palpatorno se uoava
praznina ili deformitet miia.
Ruptura Ahilove tetive, ruptura duge glave m.bicepsa brachii, ruptura tetive m.quadriceps
femorisa, ruptura tetive ekstenzora prsta ake.

Terapija: u zavisnosti od teine povrede moe biti neoperativna i operativna.
Proces reparacije tetiva minimum tri sedmice
Operativno sutura tetive
Neoperativno imobilizacija, lokalna primena leda ili hladnih obloga, analgetika i
analgetskih lokalnih preparata, brza primena metoda fizikalne i elektroterapija u cilju
eliminisanja hematoma, otoka i bola i pospeivanja regenerativnih procesa.
Postepeno ukljuivanje u sportske aktivnosti nakon dovoljno dugog perioda imobilizacije
4.3. POVREDE LIGAMENATA
Spadaju takoe u este povrede.
Ligamenti slue da uvrste veze izmeu zglobnih tela, a ponekad uestvuju i u prenosu
sila sa miia na kosti: npr ligament patele.
Najee povrede su povrede ligamenata ramena, lakta, runog zgloba,vratnog segmenta
kimenog stuba,povrede ukrtenih i kolateralnih ligamenata kolena,skonog zgloba.
Klinika slika i postupci leenja ,vreme oporavka su slini kao i kod povreda tetiva

4.4. HRSKAVINO TKIVO, OPTEREENJE I PREOPTEREENJE
Hrskavino tkivo uglavnom prekriva povrine epifiza kostiju i ulazi u sastav zglobnih
tela, omoguujui glatke pokrete u zglobu.
Bitno je rei da je hrskavica acelularna i da nema vaskularnih, nervnih ni limfnih
elemenata. Sastoji se od kolagenih vlakana, hrskavinih elija i osnovne supstance koja je u
obliku gela.
Ishrana zglobne hrskavice odvija se iskljuivo putem difuzije uz zglobne tenosti-
sinovije. Optereenje je osnovno za ishranu zglobne hrskavice. Ukoliko nema optereenja ili ono
prevazilazi mehaniku otpornost hrskavice dolazi do njenog oteenja i degeneracije. Dugotrajna
imobilizacija zgloba oteuje ishranu hrskavice i dovodi do njenog oteenja. Preterano
optereenje hrskavice vremenom dovodi do degenerativnih promena i artroze.

25
Umerena i dozirana fizika aktivnost pozitivno utie na integritet zglobne hrskavice, dok
ekscesivna aktivnost uz teka optereenja vremenom prouzrokuje oteenje.
Izolovana oteenja hrskavice prema novijim saznanjima mogu se reparirati, to nam
pokazuju klinika iskustva kod oteenja hrskavice patele ili kod hondralnih oteenja kondila
femura. Bitno je otetiti i subhondralnu kost kako bi se stimulisala proliferacija granulacionog
tkiva koje se diferencira u hrskavino.
Dugotrajna promena biomehanike kao npr. kod rupture LCA kolena ili meniscektomije
vremenom dovode do oteenja hrskavice i degenerativnih promena zgloba.
4.5. ODGOVOR KOTANOG TKIVA NA OPTEREENJE
Efekti mehanike sile na kostne elije
Mehanika sila koja deluje na kost dovodi do orijentacije kotanih gredica u smeru
delovanja sile to omoguava maksimalnu vrstinu u pravcu delujue sile.
Mehaniko optereenje dovodi do ovih promena zahvaljujui tome to unutar kotanog
tkiva pokree biohemijake signale koji su odgovorni za metabolike aktivnosti kostnog tkiva
koje kao krajnji rezultat imaju stvaranje najpovoljnije arhitektonike. Dolazi do elijskog
odgovora na mehanike sile. Nia amplituda optereenja koja traje due vremena ima isti efekat
kao i vee optereenje koje je trajalo krai vremenski period
















Odgovor kotanih elija odvija se kako u stem elijama (osteocitima), tako i u aktivnim
elijama kotane remodelacije, osteoblastima i osteoklastima, putem sloenog mehanizma
stvaranje pukotinastih veza (gap junctions) izmeu osteocita i osteoblasta.
Sekrecije parakrinih faktora: citokina, faktora rasta,prostaglandina, azot monoksida.
Promene citoskeleta osteoblasta predstavljaju vaan element signalne transdukcije u
odgovoru na mehaniki stimulus.
Na stimulaciju kotanog metabolizma povoljan uticaj kao i mehaniko optereenje ima i
elektromagnetno polje.
Imobilizacija i fizika neaktivnost utiu na razgradnju kotanog tkiva. Kod prolongiranog
leanja dolazi do gubitka kotanog mineralnog sadraja za 0.9% sedmino.

26
Tokom rasta i razvoja kotana masa se akumulira da bi dostigla svoj pik oko 20-te godine
ivota. Nakon 40-te godine, a posebno kod ena u menopauzi dolazi do gubitka kotane mase
koja se ogleda u gubitku kotane mineralne gustine, ali i kvaliteta kotanog vezivnog tkiva
(kolagena), to dovodi do pojave osteoporoze, odnosno sklonosti ka prelomima u starijem
ivotnom dobu.






















Vana fizika aktivnost tokom rasta i razvoja kod dece kako bi se postigao to vei pik kotane
mase, a time smanjio rizik pojave osteoporoze u starijoj dobi.





















27



















Oblast II
- Regeneracija nakon treninga,
reparacija tkiva i metabolizam
tokom regeneracije
- Principi rehabilitacije kod
sportskih povreda
- Testiranje fizike spremnosti
- Okolina i fizika aktivnost
- Doping
- Ishrana sportista
SPORTSKA
MEDICINA
Prof. dr
Zoran Bajin

28
5. REGENERACIJA NAKON TRENINGA, REPARACIJA TKIVA I
METABOLIZAM TOKOM REGENERACIJE
5.1. ZAPALJENJE MIIA I REPARACIJA NAKON POVREDA
UZROKOVANIH SPORTSKOM AKTIVNOSTI
Mikrotraume ee kod izotonike (ekscentrine) kontrakcije npr izduivanje, nego kod
izometrike (koncentrine) kontrakcije.
Kidanje miofibrila stimulus za zapaljenje.
Miina snaga slabi za nekoliko dana.
Kreatin kinaza u serumu-marker oteenja miia.
Davanje NSAI moe kratkotrajno spreiti opadanje miine snage usporavanjem inflamatorne
reakcije, ali e se slabost i umor javiti odloeno tek 25-30 dana nakon povrede.



































29
5.2. PROCES OPORAVKA NAKON FIZIKOG TRENINGA, KISEONIKI DUG
Dva tipa procesa oporavka:
Brzi oporavak, odvija se -1 h nakon aktivnosti uklanjaju se nagomilani proizvodi
anaerobnog metabolizma i eliminie kiseoniki dug
Odloeni oporavak- traje vie sati nakon napora i sastoji se u pojaanju procesa metabolizma i
obnavljanju naruene endokrine i jonske ravnotee, obnavljaju se energetske rezerve i vri
sinteza strukturnih proteina razorenih za vreme rada
Kiseoniki dug - predstavlja period poveanog utroka kiseonika nakon prestanka tekog
miinog rada. Ovaj dopunski kiseonik troi se za pretvaranje nakupljenog laktata natrag u
glukozu, za resintezu utroenog ATP-a i kreatin fosfata, ponovo uspostavljanje normalne
koliine O2 vezanog za hemoglobin i mioglobin.
Mioglobin je jedinjenje slino hemoglobinu u eritrocitima i ima ulogu da vee i pohrani O2 dok
ga mitohondriji ne potroe.

















ATP ima veliku koliinu slobodne energije (1900
J/mol).Energija je pohranjena u svakom od njegovih
fosfatnih vezova.
ATP je neophodan za miinu kontrakciju.
U naporu se utroak ATP u miiima moe i stostruko
poveati












30



Kreatin fosfat ini najveu zalihu energijom bogatih
fosfatnih vezova u miinom tkivu.Njegova fosfatna
veza sadri 2250 J/mol. On ne moe kao ATP
posredovati u prenosu energije meu hranjivim
materijama, ali moe predati energiju ATP i dobiti je
od ATP.
Kreatin fosfat +ADPATP +kreatin








Velika snaga miia u prvih nekoliko sekundi rada nastaje:
1. upotrebom energije ATP-a koji ve postoji u miiima,
2. kreatin fosfata,
3. anaerobne energije koja nastaje glikolizom glikogena do laktata,
4. energije oksidacionih procesa koji se normalno odvijaju u elijama.
U toku naglog rada oksidacioni procesi ne mogu ni priblino podmiriti potrebe za energijom pa
se ona isprva podmiruje iz prva tri izvora, a tek kasnije energija se podmiruje aerobnim putem.

Maksimalna koliina ATP u miiu je oko 5 mmol/l, i ona moe dati energiju za kontrakciju
nekoliko sekundi.
Koliina kreatin fosfata dovoljna je za narednih nekoliko sekundi
Najvea koliina energije pri nagloj miinoj kontrakciji podmiruje se iz glikogena i to
anaerobnom glikolizom uz poveanje koliine laktata



31
5.3. RESINTEZA ALAKTATNIH I LAKTATNIH REZERVI, GLIKOGENA I PROTEINA
POSLE NAPORNOG MIINOG RADA
Tokom oporavka od treninga u miiima se odvija se nekoliko procesa:
Resinteza kreatin fosfata
Resinteza i popunjavanje depoa glikogena
Odstranjivanje tetnih metabolita (laktat)
Sinteza proteina za reparaciju oteenja ili u svrhu poveanja miine mase
Poluvreme resinteze kreatin fosfata (CP) je oko 50-60 sec. Bra je kod osoba sa veim
oksidativnim kapacitetom.
Suplementacija CP dovodi do njegove bre regeneracije i omoguava veu izdrljivost tokom
napora.
Eliminisanje laktata oksidacija i konverzija u druge supstrate, najee glukozu i glikogen
Blaga miina aktivnost ubrzava eliminisanje laktata.
Resinteza glikogena je od najveeg znaaja za oporavak posle treninga. Najvaniji prekursor je
glukoza- pa je suplementacija glukozom nakon napornog treninga najvanija za obnovu
glikogenskih rezervi. Za kompletnu popunu potrebno je 20-24 h. Optimalan unos glukoze za
adekvatnu popunu glikogena posle napornog treninga je 0.7-1 gr/kg.telesne mase na svakih 2h.
Unos kompleksnih ugljenih hidrata umesto prostih produava vreme obnove glikogena.
Metabolizam proteina
Tokom treninga bilo snage ili izdrljivosti dolazi do katabolizma proteina, a tokom oporavka
dolazi do resinteze.
Za rast i reparaciju bitno je da neto bilans degradacije i regeneracije bude pozitivan.










5.4. SUPERKOMPENZACIJA
Tokom oporavka dolazi do pojaavanja procesa
obnavljanja pa rezerve energetskih materija
prelazi nivo koje su imale pre vrenja rada. Ova
pojava se naziva SUPERKOMPENZACIJA.






32
5.5. SREDSTVA KOJA UBRZAVAJU OPORAVAK NAKON TRENING
Sredstva oporavka:
Racionalna ishrana nakon optereenja
Korienje dopunskih faktora u ishrani (ergogeni)
Sredstva fizioterapije (masae,saune,barokomora, elektrostimulacija i sl.)
Ergogene supstance
5.5.1. ERGOGENE SUPSTANCE
To su razliiti dodaci ishrani (nutrijensi) kao bezbedne i legalne materije u cilju ubrzanja
oporavka.
Pojedinane aminokiseline:
+ arginin i ornitin-stimulisanje sekrecije hormona rasta
+ Triptofan i AK razgranatih lanaca
+ Aspartati- smanjuje akumulaciju NH3
+ L-karnitin-pomae transport masnih kiselina u mitohondrije
+ CoQ10-poveava potronju O2 i aerobnu sposobnost
+ Inozin- poveava miinu masu i rezerve glikogen
+ Kalijum orotat-pirimidinski nukleotid. Ulazi u sastav nukleinskih kiselina. Poveava VO2
max, bolje kontraktilne sposobnosti
+ Bikarbonati ili bolje citrati-puferuju stvoreni laktat
+ Kreatin-poveava konc.kreatin fosfata u skeletnim miiima. Najbolje 20 gr /dan tokom 5
dana. Kod nekih nema efekta.
5.6. ZAMOR I KARAKTERISTIKE STEPENA ZAMORA
Pretreniranost
Nakon svake fizike aktivnosti postoji katabolika faza koja se karakterie smanjenom
tolerancijom na napor (reverzibilne biohemijske, hormonske imunoloke i druge promene), iza
koje sledi anabolika faza koja zavrava poveanom tolerancijom na napor.
Treninzi stoga moraju biti izbalansirani i potovati period odmora kao i individualnu toleranciju
svakog pojedinca na napor.
DOZA VEBANJA-individualna sposobnost adaptacije na fiziki napor.
Zamor je stanje privremenog snienja sposobnosti obavljanja rada odreenog intenziteta
prouzrokovano tim radom ili nekom drugom aktivnosti.
Po stepenu moe biti:
Lak zamor
Znatan zamor
Premor

33













5.6.1. FAKTORI ZAMORA
Faktori zamora su:
Hipertermija (poveanje temperature iznad 39 zaustavlja enzimsku aktivnost u
mitohondrijama, a moe uzrokovati i trajno oteenje)
Dehidratacija (hemokoncentracija,poveanje viskoznostri krvi, poveano optereenje
srca)
Snienje pH (nagomilavanje laktata- nepovoljan uticaj na kontraktilnost)
Dislokacija jona K iz elije u intersticijum (remeti se elektropotencijal membrane)
Dislokacija jona Ca (poremeena regulacija Na i K kanala)
Iscrpljenje neurotransmitera (acetil-holin na neuromiinoj sinapsi)
Efekat slobodnih radikala- O2 i H gube elektron (reaguju s tkivima i oteuju ih)
Insuficijencija krvotoka -hipoksija
Iscrpljenje oksidativnih enzimskih sistema mitohondrija
Psiholoki faktor
Kratkotrajna pretreniranost je disbalans izmeu aktuelnog optereenja pojedinca i
njegove individualne tolerancije na optereenje. U tom sluaju potpuni oporavak traje nekoliko
dana pa do 2-3 sedmice.
5.6.2. SINDROM PRETRENIRANOSTI, UZROCI I LEENJE
Sindrom pretreniranosti nastaje pri duem ponavljanom izlaganju stresu, bez prethodnog
potpunog oporavka to vremenom dovodi do smanjenja efikasnosti, hroninog umora uz reakciju
vegetativnog nervnog sistema. Oporavak moe trajati znatno due u odnosu na kratkotrajnu
pretreniranost.
1. Isprva je predominanto simpatikog tipa i lake se dijagnostikuje (tahikardija,
nesanica, emocionalna nestabilnost, promene tenzije) pri emu su takmiarske sposobnosti
ouvane.
2. U drugom stadijumu postoji objektivno smanjenje fizikih sposobnosti (snaga, brzina,
izdrljivost, koordinacija pokreta). Javlja se razdraljivost ili apatija, gubitak teine i apetita,
promena u EKG-u. Zbog gubitka koordinacije pokreta esto doe do povreivanja, to prekida
ovaj negativni lanac reakcija i spreava nastanak poslednjeg treeg stadijuma.

34
3. U treem stadijumu pretreniranosti dolazi do izrazitog smanjenja fizikih sposobnosti.
Poremeaj funkcije vegetativnog nervnog sistema, sa predominacijom simpatikusa ili
parasimpatikusa,sklonost infekcijama uz pad imuniteta. U ovom stadijumu je potrebna
hospitalizacija ili oporavak u posebnim centrima za odmor.
Ponavljani treninzi u kojima se prelazi anaerobni prag, sa visokim koncentracijama
laktata i uz oslobaanje stres hormona (adrenalin,epinefrin, norepinefrin),bez adekvatnog perioda
regeneracije, najei su uzroci sindroma pretreniranosti. Ovom sindromu doprinose i spoljni
faktori, kao socijalni milje,neke druge bolesti ili povrede sportiste , motivisanost i sl.
Jednolini trening
- Ubrzan trening gde se insistira na optereenju do granice bola
- Trening vie puta na dan
- Trening u neuobiajeno vreme ili u neuobiajenim klimatskim uslovima (visoka
nadmorska visina)
Th:
1. Kod prvog stadijuma pretreniranosti:
Zabrana takmienja i umanjivanje obima i intenziteta treninga 2-4 sedmice.Umerene
optereenja. Proveriti ishranu, multivitaminski suplementi,energetski napici do mesec dana,
KKS,biohemija, EKG u miru i optereenju, kod abnormalnosti tipa VES ili SVES titar na Coxaci
viruse.
2. U drugom stadijumu prekinuti trening na 1-2 sedmice. Takmienja zabraniti najmanje
4 meseca, minerali, energetski napici. Primena anabolika??? Oporavak obino dobar.
3. U treem stadijumu kliniko leenje najmanje dve sedmice, potom aktivni odmor 2-4
sedmice, nakon ega se u narednih 2-3 meseca vri postepeno uvoenje u treninge, vitamini,
energetski napici, ev.anabolici. Potpun oporavak i prognoza najee nije dobra.
Metabolizam laktata
Skeletni miii nemaju enzima potrebnih za glukoneogenezu. Laktat nastao u miiima prelazi u
krv, a potom u jetru gde se koristi za glukoneogenezu. Potom glukoza odnosno glikogen nastao u
jetri koristi se za popunu zaliha glikogena u miiima (Cori ciklus).
Glukoneogeneza moe tei i iz aminokiselina to ima vanu ulogu pri gladovanju , jer time jetra
uspeva da odri normalnu koncentraciju glukoze u krvi
5.6.3. ALAKTATNI (AEROBNI) I LAKTATNI (ANAEROBNI) PRAGOVI
Laktatni pragovi
Pri niim optereenjima metabolizam se
uglavnom odvija aerobnim putem, meutim
stvaraju se i male koliine laktata koje se odmah
uklanjaju krvlju iz miia. Tako se uspostavlja
ravnotea izmeu stvaranja i eliminacije pa je
nivo laktata u krvi konstantan.
Kod poveanja intenziteta treninga eliminacija
laktata ne moe pratiti intenzitet njegovog
stvaranja, pa dolazi do zapoinjanja
nagomilavanja laktata u krvi. Ova taka naziva
se laktatni prag.

Aerobni prag je najvii nivo VO2 pre nego to
doe do poveanja koncentracije laktata u krvi.

35
Anaerobni prag je intenzitet optereenja kod kojeg se postie koncentracija laktata u krvi od 4
mmol/l.
















































36
6. PRINCIPI REHABILITACIJE NAKON SPORTSKIH POVREDA
- Zapoeti to ranije!
Pored povrede potrebno je adekvatno rehabilitovati i KV sistem, miinu snagu, balans i
koordinaciju. Maksimalna prevencija ponovljenih povreda. Prema tome cilj je da se sportista to
pre vrati u formu i stanje koje je imao pre povrede.
Sportske povrede se mogu podeliti u dve kategorije:
1. Makrotrauma (povrede zglobova,prelomi,rupture tetiva ligamenata,miia i drugih mekih
tkiva akutne povrede;
2. Mikrotrauma (repetitivna oteenja tkiva koja se nisu adekvatno prilagodila poveanom
optereenju- hronine povrede.
Tri faze rehabilitacije:
I Akutna i subakutna faza
II Faza oporavka
III Faza povratka sportskim aktivnostima
6.1. AKUTNA I SUBAKUTNA FAZA REHABILITACIJE
Akutna i subakutna faza ciljevi rehabilitacije:
+ Eliminisati provocirajui faktor
+ Smanjiti simptome povrede adekvatnim tretmanom (mirovanje,imobilizacija,fizikalna
terapija, hirurgija, lekovi,dozirana aktivnost u okviru mogunosti.
Faktori koji determiniu prelaz u sledeu fazu:
Bol, zarastanje tkiva, obim pokreta.
6.2. FAZA OPORAVKA
Ciljevi: eliminacija indirektne disfunkcije tkiva,restauracija pokreta ozleenog
zgloba,poboljanje snage i odranje generalne forme kroz fizikalne procedure, lekove, vebi
odravanja pokretljivosti, propriocepcije i neuromiine kontrole, kao i vebe progresivnog
jaanja snage.
Limitirajui faktori za prelazak u sledeu fazu:
Bol, zarastanje tkiva, obim pokreta, fleksibilnost i snaga
6.3. FAZA POVRATKA U SPORTSKE AKTIVNOSTI
Ciljevi:Uspostavljanje normalne fleksibilnosti, propriocepcije i neuromiine kontrole,
uspostavljanje normalne snage i izdrljivosti,povratak na preanji nivo sportskih mogunosti.
Specifine vebe snage i izdrljivosti.
- Kriterijumi za povratak u normalne sportske aktivnosti:
Bez bola, uspostavljena normalna fleksibilnost,propriocepcija i neuromuskularna kontrola,
normalna snaga i izdrljivost, mogue izvravati odgovarajue tehnike i vetine tokom treninga.
Evaluacija rehabilitacije postie se:
Evaluacijom pokretljivosti zglobova
Evaluacijom stabilnosti zglobova (statika i dinamika)
Evaluacijom miine funkcije (ispitivanje snage,neuromiinog odgovora na stimulaciju,
ispitivanje izdrljivosti.

37
7. TESTIRANJE FIZIKE SPREMNOSTI
7.1. FIZIKA SPREMNOST I FIZIKI RADNI KAPACITET
Fizika spremnost (kondicija) predstavlja maksimalnu koliinu rada koju pojedinac moe
da obavi u okviru profesionalnih ili sportskih aktivnosti.
Fiziki radni kapacitet (PWC) je maksimalna koliina rada koju pojedinac moe obaviti u
jedinici vremena.
7.2. MAKSIMALNI AEROBNI KAPACITET VO
2
MAX I FAKTORI KOJI UTIU NA NJEGA
Maksimalna potronja kiseonika VO
2
max, ili maksimalni aerobni kapacitet, je
sposobnost organizma da izvri maksimalni transport kiseonika od spoljne sredine do tkiva i
elija, ali i sposobnost tkiva da iskoriste kiseonik za obavljanje rada. Meri se u ml O
2
po kg
telesne mase u minuti ml/O
2
/kg/min.
VO2 max zavisi od:
- Plune ventilacije
- Alveolo-kapilarne difuzije
- Kiseonikog kapaciteta krvi
- Cirkulacije krvi-kardiovaskularni sistem
- Kapilarno-elijske difuzije
- Metabolikog kapaciteta elija
1 Kcal = utroi se 200 ml O2
1 lit O2 = 5 Kcal.
7.3. ODREIVANJE AEROBNOG KAPACITETA I TUMAENJE NALAZA
Ergometrija- merenje fizikog radnog kapaciteta.
Testiranje na maksimalnom nivou (sportisti) i submaksimalnom nivou.
Aerobni i anaerobni.
Merenje parametara u oporavku ili tokom izvoenja testa.
Optereenje- kontinuirani, diskontinuirano, konstantno ili progresivno rastue.
Odreivanje aerobnog kapaciteta:
-Indirektno
-Direktno (za vrhunske sportiste)-meri potronju O
2
po/min (razlika u koncentraciji O
2
izmeu
udahnutog i izdahnutog vazduha)
-Telemetrijskim putem
Pojedinac mora biti potpuno zdrav, jer se vrednost maksimalne potronje O
2
meri pri
optereenju koje maksimalno moe da izdri.
Optereenje moe biti stepenasto rastue u jedinici vremena ili ispitanik pokuava da ostvari to
je mogue vee optereenje.

38


Maksimalna frekvencija srca =220-godine starosti
Minutni volumen srca:



VO2max= FSxUVx A-V razlika O2

MIROVANJE MVS
(ml/min)
F (udar
/min)
UV ml
NETRENIRANE
OSOBE
5.000 70 71.43
TRENIRANE
OSOBE
5.000 50 100

MAKSIMALNE
VREDNOSTI
Max F UV Max MVS
NETRENIRANI 200 /min 100 ml 20 l/min
TRENIRANI 200 /min 200 ml 40l/min

7.4. TESTOVI ZA ODREIVANJE AEROBNE SPOSOBNOSTI, NAIN IZVOENJA I
INTERPRETACIJA
Indirektno merenje potronje O2
Astrandov test
PWC 170
Harvard step test

39
7.4.1. ASTRANDOV TEST
Astrandov test-aerobni test uz submaksimalno kontinuirano optereenje na ergociklu.
Poetno optereenje 100 do 150 W. Nakon 3 min.merimo puls i ako je ispod 120/min
optereenje se poveava za 50 W, a ako je iznad 120/min ne poveavamo optereenje. Potom
merimo puls u 5. i 6. minutu i ako je razlika manja od 5 smatra se da je pri datom optereenju
postignuto stabilno stanje i test se prekida. Srednja vrednost pulsa unosi se u nomogram gde se
interpolacijom oitava VO
2

Nedostatak: ne uzima individualne razlije u sranim frekvencijama pa je pogodan za primenu
kod rekreativaca.
7.4.2. PWC 170 (PHYSICAL WORKING CAPACITY).
Aerobni test na ergociklu na submaksimalnom nivou optereenja. Rezultat predstavlja
PWC indeks odnos izmeu postignutog optereenja pri vrednosti pulsa 170.
Nedostatak isto kao i kod Astrandovog testa.
7.4.3. HARVARD STEP TEST
Harvard step test - indirektno ocenjivanje aerobne sposobnosti pri submaksimalnim nivoima
optereenja pa nije pogodan za vrhunske sportiste.
7.4.4. STEP KLUPICA
Step klupica ispitanik se penje i sputa sa klupice visine 50.8 cm 5 min, ritmom od 30 puta u
min.
Meri se puls nakon prve, druge i etvrte minute oporavka
Indeks se rauna po formuli:



Ocene fizike kondicije:
Ispod 55 vrlo slaba
55-64 slaba
65-79 dobra
80 do 90 veoma dobra
Preko 90 izvanredna

40








41
8. FIZIKA AKTIVNOST I OKOLINA
8.1. GLAVNI MEHANIZMI GUBITKA TOPLOTE U HLADNOJ OKOLINI
Odravanje konstantne telesne temperature bitno je za funkciju brojnih enzimskih sistema
u telu. Normalno postoji ravnotea izmeu stvaranja i izdavanja toplote. Toplota se izdaje
kondukcijom, konvekcijom, radijacijom u obliku IR zraenja i evaporacijom. Regulator
temperature je hipotalamiki centar u CNS-u.
Tokom sportskih aktivnosti temeperatura unutranjosti tela se bitno ne menja u irokom
rasponu temperature okoline.
Raspon spoljanje temperature pri kojoj ne dolazi do promene temperature tela naziva se
termoneutralna zona
8.2. OPTA REAKCIJA ORGANIZMA NA HLADNOU
Reakcija tela na hladnou odvija se poveanim stvaranjem toplote i mehanizmima
smanjenja odavanja toplote.
8.2.1. MEHANIZMI ZAGREVANJA TELA:
Poveanje produkcije toplote: drhtanje, aktivacija simpatikusa, povean miini rad
(cupkanje),poveano luenje tiroksina,povean katabolizam proteina u mitohondrijama u cilju
produkcije toplote, povean unos hrane
Smanjenje gubitka toplote: periferna vazokonstrikcija i piloerekcija
Kod hladne okoline glavni gubici toplote se odvijaju konvekcijom i radijacijom. Na poveanje
gubitka toplote naroito utie prisustvo vetra koji pojaava gubitak toplote i pojaava oseaj
hladnoe.























42
+ Hladnoa umanjuje kondicionu sposobnost
+ Pre zimskih sportova potreban je izvestan period aklimatizacije na hladnou
+ Adekvatna odea
+ Adekvatno zagrevanje pre takmienja



























8.3. OTEENJA ORGANIZMA IZAZVANA HLADNOOM
+ Direktna (smrzotine, imerzioni sindrom (najee kod stopala kod dueg dranja u hladnoj
vodi ili blatu,mokra obua i sl.) i hipotermija)
+ Indirektna izazivaju stresnu reakciju organizma
Prva pomo kod smrzotina i imerzionog sindroma:
- Prekinuti dalje izlaganje hladnoi
- Ekstremitet staviti u lagano povieni poloaj
- Postepeno zagrejavanje na sobnoj temperaturi
- Smrznute delove tela zatititi od povrede i sekundarne infekcije
- Ne trljati, ne uranjati u toplu vodu, ne zagrevati, ne otvarati plikove, ne trljati rukama ili
snegom

43
8.4. HIPOTERMIJA
Tokom zimskih sportskih aktivnosti, pri umoru ili kod nezgode sa dugotrajnim
izlaganjem hladnoi kada odea nije dovoljna da odri balans temperature.
Kad pojaanog znojenja, pri emu nakvaena odea gubi efekt izolatora od gubitka
toplote. Voda ima konduktivnu sposobnost 1000x veu od vazduha pa je pothlaivanje u vodi
znaajno vee.
8.4.1. BLAGA HIPOTERMIJA (36-34C)
37-36C Normalno stanje, moze da se javi blago drhtanje.
36-34C Oseaj hladnoe, najeenost koe, nesposobnost izvodjenja sloenih kretanja rukama,
blago ili intenzivno nekontrolisano drhtanje rukama, gubitak oseaja u rukama
8.4.2. UMERENA HIPOTERMIJA (34-30C)
34-32C Intenzivno drhtanje, prividna miina nekoordinisanost, spori i oteani pokreti, tekoe
u hodanju, oseaj zbunjenosti. Koristan moe biti mali test: pokuajte hodati ravno ispred sebe
desetak metara, ako uspete, to je dobar znak.
32-30C Grevito drhtanje, tekoe u govoru i razmiljanju, poetni stupanj amnezije,
neprecizni pokreti, nesposobnost korienja ruku, gubljenje ravnotee, znakovi depresije
8.4.3. DUBOKA HIPOTERMIJA (ISPOD 30C)
30-29C Drhtanje prestaje, izloena koa poprima plavu boju i oteena je, koordinacija miia
je vrlo slaba, nesposobnost hodanja, iracionalno ponaanje. U nekim sluajevima osoba moe
biti sposobna zadrati odredjeni polaaj tela i delovati potpuno prisebno.
29-27C Ukoenost miia, polusvesno stanje, omamljenost, nemogunost primeivanja drugih
osoba, usporavanje pulsa i disanja, mogua fibrilacija srca.
27-25.5C Gubitak svesti, nepravilan ritam rada srca, puls se ne moe osetiti.
25.5-24C Pluni edem (prodor tenosti iz krvnih sudova u plune mehurove), prestanak rada
srca i disanja, velika opasnost od smrti.
8.4.4. TH HIPOTERMIJE
Terapija hipotermije je kompleksna, zavisi od stepena pothlaivanja-
Prekinuti dalje izlaganje hladnoi, osobu smestiti u zagrejanu prostoriju,utopliti, ne sme se
pregrejavati, u teim sluajevima vetako disanje i masaa srca do dolaska ekipe hitne pomoi.
Opta reakcija organizma na hladnou:
Vazokonstrikcija
Poveava se krvni pritisak
Poveana simpatika aktivnost (Rizik kod osoba sa oboljenjem kardiovaskularnog
sistema)
8.5. HIPERTERMIJA
Odgovor organizma na poveanu toplotu i vlagu okoline
Organizam se titi od pregrejavanja poveanim izdavanjem toplote -poveanim
znojenjem i vazodilatacijom
Smanjenom produkcijom toplote: smanjeno uzimanje hrane, tromost i smanjena fizika
sposobnost
Fiziki rad dodatno poveava zagrevanje tela

44
U uslovima suvog vazduha i postojanja vetra hlaenje je bolje nego kod velike vlanosti i
kad nema vetra gde je evaporacija i konvekcija svedena na najmanju meru.
Preraspodela krvi putem vazodilatacije prema koi, smanjuje se venski priliv u srce, zbog
preraspodele krvi prema periferiji, pojaanim znojenjem brzo nastupa dehidracija i
hemokoncentracija, pad volumena plazme.
Dolazi do pada pritiska i poveanja srane frekvencije
U uslovima fizikog napora dolazi do kompeticije prepaspodele krvi prema miiima koji
obavljaju radi i prema koi radi izdavanja toplote i pregrejavanje nastupa kad se dostigne prag
sposobnosti srca da snabdeva krvlju i miie i kou.
8.5.1. TH HIPERTERMIJE
Prevenirati dehidrataciju, adekvatnim unosom tenosti i elektrolita
Maksimalna apsorpcija tenosti iz GI trakta je 1 do 1,2 l/h, a kod tekih aktivnosti moe se
znojenjem izgubiti i do 3 l/h. dakle dehidratacija se ne moe u potpunosti prevenirati
U takvim okolnostima kod izuzetno nepovoljnih klimatskih okolnosti: temp preko 35, vlanost
vea od 60% treba prekinuti takmienje i treninge
Kao i kod adaptacije na hladnou postoji i adaptacija na toplotu, tokom postepenog
prilagoavanja organizma u toku 7 -10 dana
8.6. SUNANICA
Sunanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi - odnosno
uticaju suneve topline. temperatura mozga e se poveati. Telo e pokuati rashladiti mozak, na
nain da se to vie hladne krvi uputi u glavu. Posljedica ovoga je da u mozgu nastane
vazodilatacija i edem.
Simptomi sunanice su najee suva koa poviena telesna temperatura, na glavobolja,
vrtoglavica, nemir, smuenost, crvenilo lica. U teim sluajevima zujanje u uima, omaglica
malaksalost - a u tekim sluajevima osoba je omamljena, rairenih zenica, moe doi i do
gubitka svesti. Puls je ubrzan, a disanje plitko i brzo.
8.6.1. TH SUNANICE
- Ukloniti sa sunca, u hladnu tamnu prostoriju.
- Rashladiti aplikacijom hladnih obloga (uz praenje telesne temperature da ne bi dolo do
pothlaivanja)
- Dati hladne napitke
- U sluaju nesvesti pruiti adekvatnu prvu pomo i hospitalizovati u ustanovu
8.6. OPTA REAKCIJA ORGANIZMA NA BORAVAK U VELIKIM VISINAMA
Reakcija organizma na boravak na velikim visinama
Nizak atmosferski pritisak, vazduh razreen, smanjen i pO2 , vlanost vazduha opada kao i
temperatura, poveano zraenje ultraljubiastim zracima


45

Kratkotrajni trening snage nee bitno biti ometen, zbog iskoritavanja preteno anaerobnih
izvora energije
Dugotrajan trening izdrljivosti smanjuje sposobnosti zbog smanjenja pO2,
Smanjena vlanost i hladnoa mogu provocirati astmatski napad ili omesti aktivnost kod
sportista sa respiratornim problemima
Opasnost od smrzotina ili visinske bolesti
8.6.1. VISINSKA BOLEST
Visinska bolest je stanje organizma koji reaguje na neadekvatan nain na poveanje
nadmorske visine.
U zavisnosti od visine, organizam se moe prilagoditi. Reakcija prilagoavanja moe biti
rana i kasna:
o pojaana ventilacija plua (pojaano disanje)
o pojaan rad srca(UV i MV),poveava se i krvni pritisak.
o poveanje broja eritrocita i koliine hemoglobina u krvi (kasna reakcija)
Visinska bolest moe nastati iznad visine od 2500 m, a na visini od preko 3500 m u
proseku jedan od dvoje planinara e osetiti neke od simptoma. Pravi problemi se javljaju iznad
4500 m nadmorske visine.

Simptom Broj bodova
Glavobolja 1
Munina ili gubitak apetita 1
Nesanica 1
Vrtoglavica 1
Otporonost na aspirin 2
Povraanje 2
Nenormalna slabost 3
Gubitak mokrenja 3


46
Ukupan broj bodova Visinska
bolest
Tretman
1-3 Slaba Aspirin, Paracetamol
4-6 Srednja Aspirin,paracetamol,zaustavljanje
uspona
Vie od 6 Jaka Silazak u nie podruje

Prilikom ekstremnog planinarenja i prelaska u tzv. "Dead Zone" (iznad 8000 metara), u
sluajevima kada organizam nije adekvatno pripremljen moe doi do edema plua i mozga.
Simptomi su kratak dah, gruguljanje iz plua, modre usne. Tu su jo: ekstremna slabost, gubitak
koordinacije pokreta, promene u ponaanju. Sve ovo moe voditi u komu i jedini lek je silazak
na manje visine
Preventivne mere:
Biti u to boljoj kondiciji pre polaska na visinu
Piti velike koliine tenosti, dok boravimo na planini (3 - 5 l dnevno, a naroito minerale
i vitamine)
Jesti dobro
Odravati mokrenje
Dobro se aklimatizovati (lagan uspon, metod gore - dole)
esto se odmarati i udisati 10 - 12 puta duboko, kako bi se organizam snabdeo veom
koliinom kiseonika
Po potrebi uzimati aspirin ili paracetamol

























47
9. DOPING
- Oznaava uzimanje nedozvoljenih farmakolokih supstanci u cilju poboljanja sportskih
performansi.

9.1. ZABRANJENE KLASE SUPSTANCI
9.1.1.STIMULANSI
Razne vrste supstanci koje poveavaju brzinu,umanjuju umor i poveavaju elju za takmienjem.
Najpoznatiji su: afetamin i njemu slini preparati
pojaavaju metabolizam i troenje masti, pojaavaju budnost i otpornost na umor. Takoe su
odreene studije pokazale da amfetamini pojaavaju jainu miia, anaerobni kapacitet, kao i
maksimalnu snagu i izdrljivost sportista. Najee koriteni preparati amfetamina su efedrin i
pseudoefedrin.
U grupu stimulansa spadaju i neki lekovi koji se koriste u terapiji astme- beta 2 agonisti
(salbutamol,fenoterol, klembuterol,terbutalin).Njihova upotreba dozvoljena jedino uz prijavu
MOK-u, i samo za tretman izazvan sportom
Brojni lekovi za prehladu sadre ove supstance (efedrin, pseudoefedrin)pa pre njihovog
korienja treba konsultovati lekara
9.1.2. NARKOTICI
Ovde spadaju narkotiki analgetici (morfin, metadon, pentazocin i sline supstance
9.1.3. ANABOLIKI AGENSI
Anaboliki androgeni steroidi
Anaboliki androgeni steroidi (testosteron i njegovi derivati). Poveavaju miinu snagu i
agresivnost
Nuspojave:poveavaju koliinu holesterola i masnoa u krvi, poveavaju rizik od sranog
infarkta i modanog udara, kao i karcinoma jetre. Takoe uzrokuju i psihike promene kao i
promene u ponaanju. Zabeleeno je da poveavaju iritabilnost i agresiju, te mogu uzrokovati

48
maniju, hipomaniju i depresiju. Kod mukaraca mogu dovesti do pojave karcinoma prostate,
atrofije testisa, smanjenje spermatogeneze, ginekomastiju. Kod ena maljavost, poremeaj
menstruacije, produbljenje glasa
9.1.4. DIURETICI
Efekat je eliminacija vika telesne tenosti i smanjenje krvnog pritiska
Zloupotreba je iz dva razloga:
Kad je potrebno brzo smanjiti teinu u sportovima gde postoje teinske kategorije
Da se razredi urin u cilju smanjivanja koncentracije nedozvoljenioh supstanci
9.1.5. PEPTIDNI HORMONI,MIMETICI I ANALOZI
HCG humani horionski gonadotropin- poveava nivo polnih hormona vlastitom produkcijom.
Zabranjen kod mukaraca
Pituitarni gonadotrofini
Kortikotropin (ACTH)-poveava proizvodnju kortizola iz nadbubrene lezde
Hormoni rasta kardiomiopatija, hipertenzija, dijabetes melitus, akromegalija
IGF-1 insulinu slian faktor rasta
Eritropoetin bubreni hormon koji regulie proizvodnju eritrocita
Insulin- dozvoljava se primena samo kod insulin zavisnog dijabetesa uz pismenu prijavu
9.2. ZABRANJENE METODE
9.2.1. KRVNI DOPING
Upotreba krvi, koncentrovanih eritrocita ili odgovarajuih sastojaka krvi
Autotransfuzija -sportista da odreenu koliinu vlastite krvi koja se pohrani. Zatim se prieka da
se krvna slika obnovi i dostigne normalne vrednosti, te se vrati sportisti spremljena krv. Na taj se
nain vetakim putem poveava broj eritrocita u odnosu na ukupni volumen krvi (hematokrit).
9.2.2. DAVANJE VETAKIH NOSIOCA KISEONIKA ILI EKSPANDERA PLAZME
9.2.3. FARMAKOLOKA, HEMIJSKA ILI FIZIKA MANIPULACIJA
Upotreba supstanci i metoda koje menjaju ili pokuavaju da promene integritet ili validnost
uzoraka uzetih u doping kontroli
9.3. VRSTE LEKOVA KOJE SU PREDMET ODREENIH RESTRIKCIJA
9.3.1. ALKOHOL
9.3.2. KANABINOIDI
Marihuana, hai.
9.3.3. LOKALNI ANESTETICI
Samo injekciona lokalna primena uz najavu i obrazloenje.
9.3.4. GLUKOKORTIKOIDI
Uz pismeno obavetenje dozvoljena je primena lokalno i u obliku intraartikularnih injekcija.

49
9.3.5. BETA BLOKATORI
U nekim sportovima.







50
10. PRINCIPI ISHRANE SPORTISTA
Osnovni cilj ishrane je da obezbedi sve neophodne hranljive materije u odreenom
energetskom unosu koje e zadovoljiti potrebe bazalnog metabolizma, specifinog dinamskog
delovanja hrane i specifine radne aktivnosti (sporta).
Prema tome osnovna naela ishrane su:
Optimalna ishrana;
Ako to nije mogue treba dodavati obogaene namirnice i vitaminsko-mineralne
suplemente.
Ukupne energetske potrebe su poveane kod sportista u odnosu na osobe istih godina i
pola
Energetska potronja u mirovanju najveim delom zavisi od veliine miine mase.
Na ukupnu energetsku potronju utiu:
Bazalni metabolizam
Dnevne aktivnosti
Specifino termodinamsko delovanje hrane
Mikroklimatski faktori (temperatura okoline, vetar,vlanost)
Uee pojedinih makronutrijenata u ukupnom energetskom unosu
Proteini 15-20%
Ugljeni hidrati 55-60%
Masti 20-25%
Organizam oveka nema proteinske rezerve. Svi proteini su funkcionalni ili kao deo
tkivne strukture ili u sklopu enzima, hormona neurotransmitera i sl. Svaki viak proteina se
razgradi, tako da se azot izlui urinom ,a ostatak ili iskoristi za stvaranje energije ili se deponuje
u glikogen ili mast.
10.1. ISKORISTLJIVOST PROTEINA I OPTIMALAN UNOS KOD POJEDINIH SPORTOVA
Svi proteini su napravljeni od 20 AK. 8 su esencijalne, organizam ih ne moe stvoriti i
moraju biti unesene hranom. Meso, riba i jaja sadre sve esencijalne AK(visoka bioloka
vrednost), dok itarice i povre imaju nisku bioloku vrednost jer ne sadre sve esencijalne AK.
Za veinu odraslih ljudi dovoljan je unos 0.75 gr proteina po kg telesne mase. Pri tome je
raunato na belance jajeta koje ima indeks iskoristljivosti 100, crveno meso 65, pirina 57. U
meovitom tipu ishrane gde izvori belanevina ivotinjskog porekla uestvuju sa oko 50%
proseni indeks iskoristljivosti oko 0.78.
Kod sportista su potrebe za proteinima poveane, jer se tokom napornih aktivnosti
poveava razgradnja, a resinteza ostaje poviena i do 24h nakon treninga
+ Kod sportova snage 1.6-1.7 gr/kg/dan
+ Kod sportova izdrljivosti 1.2-1.4 gr/kg/dan
Bitno je ovaj unos ostvariti normalnom ishranom, a ne proteinskim koncentratima koji u viku
nakon procesa deaminacije prelaze u masti i optereuju jetru i bubrege.





51
10.2. UNOS UGLJENIH HIDRATA, GLIKEMIJSKI INDEKS, OPTIMALNA POPUNA
GLIKOGENSKIH REZERVI PRE I NAKON TRENINGA
Ugljeni hidrati
Rezerve su ograniene i kod nesportista dovoljne za poludnevnu energetsku
potronju.Neunoenje samo jedan dan UGH dovodi do potpunog iscrpljenja rezervi,
nagomilavanja ketonskih tela, gubitka vode i minerala uz povean katabolizam proteina.
Kod sportista ugljeni hidrati trebaju da obezbede barem 50% ukupnih energetskih
potreba, pa i do 70% u danima intenzivnih optereenja.
Najvei deo energije treba da se obezbedi iz skroba (itarice, testenine, pirina, krompir)
Ugljeni hidrati uvaju rezerve belanevina.
U skeletnim miiima UGH se skladite kao glikogen ija koliina je od 300 gr kod
prosenim osoba do 500 gr kod profesionalnih sportista.
Hrana koja brzo dovodi do popunjavanja glikogenskih depoa je ona koja ima visoki
glikemijski indeks.
GLIKEMIJSKI INDEKS (slatki indeks) predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi posle
uzimanja iste koliine odreene vrste hrane ekvivalenta 50 gr belog hleba.
TO JE VEI GLIKEMIJSKI INDEKS HRANE - BRE SE POVEAVA NIVO
EERA U KRVI.
Idealna hrana su namirnice iji glikemijski indeks ne prelazi 45. Hranu sa glikemijskim
indeksom 45 do 60 koristiti povremeno. Hrana iji je glikemijski indeks preko 60 koristiti ree.
Za popunu glikogenskih rezervi potrebno je unositi hranu sa visokim glikemijskim indeksom
(glukoza, beli eer, med, beli hleb).
Obroci pre takmienja treba da sadre hranu sa niskim glikemijskim indeksom.
Potrebe za UH od 6 do 10 gr/kg tt
Generalno
Depoe ugljenih hidrata treba napuniti u periodu pre intenzivnog napora
Umeren trening zahteva unos 400-500 gr uglj.hidrata odnosno 50-60% ukupnog
kalorijskog unosa
U danima intenzivnih napora 70% kalorija iz UH
1 sat intenzivnog vebanja smanjuje glikogenske depoe za 50%
Odmah po prestanku aktivnosti ili ak tokom aktivnosti poeti unositi hranu bogatu
ugljenim hidratima sa visokim glikemijskim indeksom i nastaviti sa takvim unosom 50-
75 gr svakih 2 h do ukupnog unosa od 500 gr.
Za popunjavanje depoa glikogena u miiima potrebno je najmanje 24 h pa unos treba
nastaviti 1-2 dana nakon intenzivnih takmienja
10.3. OPTIMALAN PROCENAT I STRUKTURA MASTI SADRANA U SPORTSKOJ
ISHRANI
Masti
Neiscrpan izvor energije u masnom tkivu. Ima i drugu ulogu, titi mehaniki organe, izolator,
gradi elijsku membranu.

52
U masnim elijama mast je deponovana u obliku triglicerida koji su jedinjenja glicerola
sa masnim kiselinama. Hidrolizom triglicerida otputaju se masne kiseline koje se mogu troiti
za energiju oksidacijom u mitohondrijima, a delom se deponuju i u miiu i vei su kod
utreniranih osoba
Ogranienost metabolizma masti kao energetskog goriva je ogranien broj mitohondrija
slobodnih da ih oksidie.
Kao esencijalne AK postoje i esencijalne masne kiseline, polinezasiene. Odnos unosa
polinezasienih:zasienih:mononezasienih masti treba biti kao i kod ostale populacije 10%,7% i
13% ukupnog energetskog unosa.
Optimalno uee masti u ukupnom energetskom unosu je 25-30%.
10.4. VITAMINI
Vitamini
Potrebni za mnoge biohemijske reakcije, kao koenzimi ili antioksidansi
Rastvorljivi u vodi:B,C
B6 ima kljunu ulogu u sintezi proteina
C neutralie slobodne radikale
Rastvorljivi u mastima:A,D,E,
Da li dodavati vitamine kao suplementaciju zavisi prvenstveno od ishrane, ako je ona
raznovrsna, sadri sve grupe namirnica nije potrebno posebno dodavanje vitaminskih
suplemenata.
10.5. MINERALNE MATERIJE
Mineralne materije: ima ih preko 60, ali se za sada bitnim smatraju 22. neki su ukljueni
u procese vezane za energetski metabolizam:Zn,Cu,Cr,Se,Fe.
Dobro balansirana ishrana podmirie potrebe za ovim mineralima.Suplementacija se
moe preporuiti u sluaju da je tlo siromano, npr Se, J. Kod ena sportista ponekad
suplementacija Fe
Adekvatan unos Ca uz vit D (sunanje)



53
10.6. NADOKNADA TENOSTI I ELEKTROLITA
Voda i elektroliti
Gubitak vode tokom sportskih aktivnosti moe biti veoma velik. Isparavanjem putem koe i
plua 2 -5 ml/min, znojenjem i preko 30 ml/min.
Gubitak velikih koliina vode znojenjem dovodi do gubitka i elektrolita, posebno Na i K.
Gubitak vode je najvaniji uzrok brzog zamora adekvatna nadoknada tenosti je od
posebne vanosti za postizanje adekvatnih rezultata i brz oporavak
10.6.1. PREPORUKE ZA UNOS VODE
- 24 h pre takmienja ili treninga konzumirati nutritivno izbalansirane obroke, posebno u
periodu koji prethodi optereenju
- Preporuuje se unos oko 500 ml tenosti na 2h pre treninga ili takmienja
- Temperatura tenosti treba biti nia od temperature okoline
- Za sva optereenja koja traju due od 1 h preporuuje se dodatak potrebnih koliina
ugljenih hidrata i elektrolita
- Da bi se ostvario unos ugljenih hidrata od 30 do 60 gr/h, a da se ne kompromituje proces
rehidracije treba uneti 600-1200 ml/h tenosti koja sadri 5-8% ugljenih hidrata
- Dodatak Na (0.5-0.7 gr/l vode) samo kod aktivnosti koje traju due od 1 h ili u uslovima
izmenjenih mikroklimatskih faktora
10.7. OSNOVNI PLAN ISHRANE SPORTISTA
Pored osnovnih preporuka vano je voditi rauna o takmiarskom periodu (pripreme,
odmor, sezona), dnevnom ritmu treninga i obroka, duini trajanja takmienja i sl. Obrok ne bi
trebalo da bude na manje od 2-2,5 h pre treninga/takmienja- optimalno 4h. Treba da bude
sastavljen od lako svarljivih namirnica i da koliinski ne optereuje eludac, te da se planira od
namirnica na koje je sportista navikao.

54
Reim popune glikogenskih depoa pre takmienja zapoeti napornim treningom 6 dana
pred takmienje. Postepeno iz dana u dan poveavati unos ugljenih hidrata sa 55 na 70% uz
istovremeno smanjenje nivoa optereenja treninzima iz dana u dan. Na ovaj nain mogu se
poveati glikogenski depoi i za 150%.
Zadnja 2-3 dana pre takmienja izbegavati hranu bogatu vlaknima.
U asovima pre takmienja (30-120 min pre) ne preporuuje se unos ugljenih hidrata da
ne bi dolo do pojaanja luenja insulina koji stimulie ugradnju glukoze i spreava mobilizaciju
i oksidaciju za vreme napora.
Dan pre takmienja piti obilje vode da bi se osigurala dovoljna hidratacija.
3-4 h pre takmienja uzeti bogat ugljenohidratni obrok kako bi se popunile jetrene
rezerve glikogena.Pre takmienja kratkog trajanja lako svarljivi obrok ili energetska pia, a kod
napora dueg trajanja hleb, energetski barovi.
Tokom napora koji traje vie od 60 min, treba uneti tene elektrolit rastvore ugljenih
hidrata.Koliina ugljenih hidrata je oko 60gr na h, u manjim obrocima da se ne optereti eludac.


































55




















Oblast III
- Testiranje u sportu
morfoloki funkcionalni i
motoriki aspekt
- Epidemiologija i
prevencija sportskih
povreda
- Sportske aktivnosti i
zdravlje
- Sport-zdrava i hronino
obolela deca
- Sport kod starih
- Sport kod hendikepiranih
osoba
SPORTSKA MEDICINA
Prof. dr
Zoran Bajin

56
Procentualna zastupljenost pojeinih komponenti
Mukarci ene
Kotano tkivo 18% 16%
Miino tkivo 42% 36%
Mason tkivo 12% 18%
Ostatak 28% 30%

APSOLUTNA MASA KOTANOG TKIVA (MKT) g
O=OxTVxk1 O - masa skeleta
o srednja vrednost merenih kotanih dijametara (DiLa+DiRu+DiKo+Dist/4)
TV telesna visina
k konstanta=1.2

APSOLUTNA MASA MASNOG TKIVA (MMT) g
D=dxTPxk2 D masa masnog I potkonog tkiva
d srednja vrednost merenih konih nabora
(DKNNl+DKNPl+DKNNk+DKNNp+DKNGr+DKNTr/6)
TP telesna povrina (cm), po obrascu TP=167.2x(TMxTV/1000)
k2 konstanta=1.3

APSOLUTNA MASA MIINOG TKIVA (MMiT) g
M=rxTVxk3 M masa miinog tkiva
r srednja vrednost poluprenika izraunata iz obima ekstremiteta umanjena za
polovinu (d)
r=(Onl+Opl+Onk+Opk)/25.12-d/8
TV telesna visina
k3 konstanta=6.5

BMI-BODY MASS INDEX (indeks telesne mase)
BMI=TM(kg)/TV(m) 20 - pothranjeni
20-24.9 normalno uhranjeni
25-29.9 umereno gojazni
30-40 gojazni
40 morbidno gojazni

PROMENA TM U VREMENU
Promena TM u %=prethodnaTM-aktuelnaTM/aktuelnaTMx100
Preduzeti mere ako je gubitak za: sedmicu 2% ; mesec 5% ; 3meseca 7,5% ; 6meseci 10% .

ODNOS OBIMA STRUKA I OBIMA KUKA
Os/Ok Gojaznost: M - 0.95; - 0.85

INDEKS SNAGE (IS) %
IS=SS/TMx100 SS snaga stiska ake (dinamometar)
TM - telesna masa
Dobar rezultat -- M 70-75% ukupne TM
50-60% ukupne TM

ODNOS MASNOG I MIINOG TKIVA-MUSCLE FAT RELATIONSHIP (MFR)
MFR = %miia / %masti
Postoje 3 morfotipa: miini; masni; kotani.

57
11. TESTIRANJE U SPORTUMORFOLOKI FUNKCIONALNI I
MOTORIKI ASPEKT
Morfoloki aspekti
4 dimenzionalnosti tela:
1. Longitudinalna dimenzija(TV,duinske mere ekstremiteti ili delovi ekstremiteta
2. Transferzalna dimenzija(irina kukova, ramena,ake, stopala-kotana komponenta)
3. Cirkularna komponenta (obimi-miina komponenta
4. Telesna masa i volumeni(koni nabori-masna komponenta)




















11.1. TELESNA KOMPOZICIJA LJUDSKOG ORGANIZMA, OSNOVNI
ANTROPOMETRIJSKI POKAZATELJI I TUMAENJE REZULTATA
Telesna kompozicija
Sastav ljudskog organizma predstavljen veliinom i grupisanjem postojeih merljivih segmenata
iz kojih je sainjen
Koji su to merljivi segmenti?
Masno tkivo
Kotano tkivo
Miino tkivo
Ostatak
Detaljne vrednosti prema rasi
Uslovni mukarac i uslovna
ena



58
Antropometrijske mere potrebne za izraunavanje:
+ TV- telesna visina
+ TM- telesna masa
+ Obimi (4 obima)
o Nadlaktice
o Podlaktice
o Natkolenice
o Potkolenice
+ etiri dijametra
Lakta
Kolena
Runog zgloba
Skonog zgloba
+ est konih nabora:
Bicepsa
Podlaktice
Natkolenice
Potkolenice
Grudi
Trbuha
11.1.1. APSOLUTNA MASA KOTANOG TKIVA (MKT U GR)
O = o x TV x k1
gde je: O masa skeleta, u gramima,
o srednja vrednost merenih kotanih dijametara; o = (DiLa + DiRu + DiKo + DiSt)/4,
gde je DiLa dijametar lakta, DiRu dijametar runog zgloba, DiKo dijametar kolena, DiSt
dijametar skonog zgloba,
TV telesna visina (cm),
k1 konstanta izraena vrednou 1,2
11.1.2. APSOLUTNA MASA MASNOG TKIVA (MMT U GR, U FORMULI D)
D = d x TP x k2, gde je:
D masa masnog i potkonog tkiva, u gr,
d srednja vrednost merenih konih nabora po obrascu d = (DKNNl + DKNPl + DKNNk +
DKNPk + DKNGr + DKNTr) / 6 x 0,5 gde je DKNNl
debljina konog nabora nadlakta, DKNPl debljina konog nabora podlata, DKNNk debljina
konog nabora natkolenice, DKNPk debljina konog nabora potkolenice, DKNGr debljina
konog nabora grudi, DKNTr debljina konog nabora trbuha,
TP telesna povrina, u cm po obrascu: TP = 167,2 x (TM x TV / 1000),
k2 konstanta izraena vrednou 1,3.
11.1.3. APSOLUTNA MASA MIINOG TKIVA (MMIT U GR, U FORMULI M )
IZRAUNATA JE NA OSNOVU SLEDEIH FORMULA:
M = r x TV x k3 gde je:
M masa miinog tkiva, u gr,
r srednja vrednost poluprenika izraunata iz obima ekstremiteta

59
umanjena za polovinu srednje vrednosti konih nabora ekstremiteta r = (Onl + OPl + Onk +
OPk)/25,12 (DKNNl + DKNPl + DKNNk + DKNPk)/8 gde je ONl obim nadlakta, OPl
obim podlakta, ONk obim natkolenice, OPk obim potkolenice,
DKNNl debljina konog nabora nadlakta, DKNPl debljina konog nabora podlakta, DKNNk
debljina konog nabora natkolenice, DKNPk debljina konog nabora potkolenice,
TV telesna visina,
k3 konstanta izraena vrednou 6,5.






11.2. MIINO MASNI ODNOS (MFR) I ODREIVANJE I TUMAENJE MORFOTIPA
MFR-muscle fat relationship-odnos masnog i miinog tkiva
Prema predominaciji
komponenti u telesnoj
kompoziciji postoje tri
morfotipa:
Miini,
masni, i
kotani.

Raspon indeksa miino-
masnog odnosa kod
mukaraca je od 0.3-10, a
kod ena 0.3-7.

Za sport su predodreeni
miini i oba prelazna tipa.







60
Kod ena je:
manji MFR
Manja TV
Vei raspon odreenog morfotipa
Na osnovu poetnog morfotipa i predvienog razvoja moe se predvideti podobnost za
opredeljeni sport ili sport uopte.
Kod enskog pola poetni morfotip mora biti u vrednostima MFR 2-5, a kod mukog pola od 3-
7.











11.3. PREDVIANJE KONANE TV
Predvianje konane TV
Pol,teina,visina, visina oba roditelja i kotana zrelost




61
Antropometrijska ispitivanja
Objektivno merilo za procenu stanja uhranjenosti, rezervi energije,proteina kao i njihove
distribucije u organizmu.
Osnovna merenja obuhvataju:
- Telesnu visinu (TV)
- Telesnu masu (TM)
- Debljinu konog nabora (DKN)
- Obim nadlaktice (ON)
- Obim struka (OS)
- Obim kukova (OK)
11.4. ODREIVANJE BMI I TUMAENJE REZULTATA
BMI body mass index (indeks telesne mase)




<20 pothranjeni
20-24.9 normalno uhranjeni
25-29.9 umereno gojazni
30-40 gojazni
>40 morbidno gojazni
11.5. PROMENA TELESNE MASE U VREMENU




Preduzeti mere ako je gubitak:
+ Za sedmicu 2%
+ Za mesec 5%
+ Za tri meseca 7,5%
+ Za 6 meseci 10%
11.6. DEBLJINA KONOG NABORA (DKN)
Oko 60% masti je potkono
4 take: biceps,triceps ispod skapule i iznad ilijane kriste na desnoj strani tela
Uzima se srednja vrednost tri uzastopna merenja za svaku taku

Zbir srednjih vrednosti sve 4 take unosi se u tabelu gde se oitava % masnog tkiva.
ene mukarci
sportisti 14-20% 6-13%
fitnes 21-24% 14-17%
normalno 25-31% 18-25%
gojaznost 32% plus 25% plus


62


























= Obim nadlaktice
= Obim struka
= Obima kukova
= Odnos obim struka/obim kukova
Gojaznost ako je >0.85 za ene odnosno >0.95 za mukarce
11.7. TESTIRANJE SPORTISTA-FUNKCIONALNI ASPEKTI
Anaerobni energetski potencijal: merenje laktata u krvi. Testovi se izvode na bicikl
ergometru uz maksimalni napor u trajanju od 40-60 sec. Laktati se mere u mirovanju i
neposredno posle testiranja. Kod dobro treniranih vrednosti laktata su 10-15 mmol/l, a kod
vrhunskih i 20-25 mmol/l. Kod netreniranih u miru vrednosti su l mmol/l, a nakon napora oko 7-
8 mmol/l.
Merenje maksimalnog duga kiseonika u oporavku. Kod netreniranih je 8-10 l, a kod
treniranih 15-20 l.
Merenje pH krvi posle anaerobnog testiranja- nii pH ukazuje na veu sposobnost
anaerobne izdrljivosti
Kod dobro treniranih sportista anaerobni prag se dostie i pri 90-95% maksimalne
potronje kiseonika, dok se kod netreniranih on dostie pri 50 % maksimalne potronje.
Za utvrivanje aerobnog kapaciteta koriste se testovi: Astrand, Elestad itd.
Na osnovu ovih parametara predvia se funkcionalna sposobnost sportiste odreuju optereenja
kod treninga i sl.

63
11.8. TESTIRANJE- MOTORIKI ASPEKT
Sila, snaga,brzina, izdrljivost,koordinacija, gipkost
Kontrola sile vri se primenom dinamometra na osnovu ostvarenog maksimalnog ili
submaksimalog naprezanja. Moe biti usmerena na miie celog tela ili samo na pojedine
miine grupe
U odnosu na ukupnu telesnu masu snaga stiska ake se izraava kao indeks snage





Dobar rezultat je ako IS iznosi 70-75% ukupne telesne mase kod mukarca odnosno 50-60% kod
ena
Kontrola snage- skokovi, bacanje, rad na ergometru. Skok u vis, skok u dalj iz mesta
,bacanje predmeta razliite mase (kugla).
Kontrola brzine- zasniva se na visokoj anaerobnoj sposobnosti. Tranje na kratkim
deonicama (20-100 m), sa merenjem vremena,srednje brzine tranja na deonici, srednje
frekvencije koraka i srednje duine koraka na deonici.
Testovi na biciklergometru u trajanju do 120 sek.
Kontrola izdrljivosti- test tranja 400m sa progresivnim poveanjem brzine na svakih
50 m, bicikl ergometar sa progresivnim poveanjem optereenja
Kontrola koordinacije- poligoni, kretanje sa stalnom izmenom kinematikih i
dinamikih karakteristika
Kontrola gipkosti- pokreti sa graninom amplitudom u jednom ili vie zglobova: duboki
pretklon na klupici, most i sl.
11.9.PRINCIPI SELEKCIJE U SPORTU
Zdravstveno stanje
Morfoloke karakteristike (telesna kompozicija,morfotip, prognoza razvoja)
Funkcionalne sposobnosti respiratornog i kardiovaskularnog sistema (VO2 max,
laktati,anaerobni prag,max.frekvencija pri odreenom optereenju)
Psiholoke karakteristike(kognitivni status, motivacija)
Opte motorike sposobnosti(brzina ,snaga,sila,koordinacija, fleksibilnost, gipkost)
Specifine motorike sposobnosti (motorika u specifinim uslovima pojedinog sporta)
11.10. EPIDEMIOLOGIJA I PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA
Sportske povrede se mogu znaajno umanjiti potovanjem nekih principa:
Korekcijom treninga
Adekvatnom opremom za trening
Profilaktikom zatitom zglobova
Iskljuivanjem igraa sa povredama
Informacijama o samozatiti
Adekvatnim nadzorom lekara i fizioterapeuta


64
Postupci prevencije:

Utvrditi incidenciju
i uzroke povreivanja
kao i teinu povreda

Utvrditi etiologiju i
Mehanizam sportskih
povreda


Provera efektivnosti
Sprovedenih mera

Definisati preventivne
mere

11.11. INCIDENCIJA SPORTSKIH POVREDA
Broj novoutvrenih sportskih povreda u posmatranom vremenskom periodu u odreenoj
populacionoj grupi sa rizikom (npr. broj povreda tokom godine podeljen sa brojem osoba pod
rizikom).
Za studije uporedljivosti po pojedinim sportovima danas se incidencija moe izraziti na 1000
sportskih asova, ili 1000 dana ili npr kod trkaa na 100000 km.
Incidenca povreda=[(broj sportskih povreda/godina) x 104 ]/[(broj uesnika)x (sati sportskih
aktivnosti/sedmicu)x (sedmica tokom sezone/godina)]
















Da bi podaci bili uporedljivi potrebno je dobro definisati sportske povrede I tano ustanoviti
rizinu populaciju.
Teina sportske povrede se moe opisati pomou 6 kriterijuma
1. Priroda sportske povrede
2. Trajanje i vrsta medicinskog tretmana
3. Trajanje nesposobnosti za sportske aktivnosti
4. Nesposobnost za rad ili pohaanje kole
5. Trajna nesposobnost
6. Cena kotanja


65
11.12. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK SPORTSKIH POVREDA
Rizik za nastanak sportske povrede je multifaktorijalan
Dve kategorije rizika za nastanak sportske povrede:
1. Unutranji vezani za osobu
2. Spoljanji vezani za okolinu































Kako prevenirati sportske povrede i ublaiti njihove posledice?
Pre povrede
Poboljati vetine sportiste adekvatnim treningom, neuromiinu kontrolu, adekvatno trenje
obue sa podlogom- preveliko uzrokuje rotacione povrede najee kolena, premalo uzrokuje
klizanje i povrede padovima
Ublaavanje teine povreda tokom povredjivanja: noenje razliitih zatitnih traka, titnika za
zglobove, tehnike padanja i sl.
Postupci nakon povrede su svi postupci kojima se nastoji ublaiti oteenje uzrokovano
povredom i to bre sportistu osposobiti za nastavak aktivnosti (adekvatna prva pomo,
medicinsko zbrinjavanje, leenje, rehabilitacija)


66
11.13. UTICAJ FIZIKE AKTIVNOSTI NA ZDRAVLJE I PREVENCIJU NEKIH BOLESTI
Fizika aktivnost i zdravlje
Nauno dokazane studije povoljnog uticaja sportske aktivnosti na zdravlje.
SZO dugi niz godina nije prihvatala ideju o iroj primeni fizike aktivnosti u rutinskoj
praksi zbog povremenih zdravstvenih akcidenata sa ak i smrtnim ishodom.
Niz prospektivnih istraivanja pokazao je povoljan uticaj sporta na zdravlje.
Savremeni nain ivota:
Visoki stepen urbanizacije i automatizacije
Nedovoljno kretanje i fizika aktivnost
Izloenost tetnim agensima okoline, stres
Neadekvatna ishrana
Kardiovaskularni sistem
Zadnjih 50 godina vodei uzrok smrtnosti su KVB.
= Ishemika bolest srca i infarkt
= Aterosklerotsko suenje krvnih sudova
= Puenje, visok krvni pritisak, hiperlipidemija i hiperholesterolemija
Fizika inaktivnost je znaajan riziko faktor za koronarnu bolest srca.
Istraivanja su pokazala da fizika aktivnost ima pozitivan uticaj na zdravlje i modifikuje
ostale riziko faktore u pozitivnom smeru.Npr. u tipu 2 diabetes mellitusa, hipertenzije,
hiperholesterolemije, gojaznosti, osteoporoze i malignoma.

67









































Dokazano statistiki znaajno smanjenje stope mortaliteta od KVB kod fiziki aktivnih u odnosu
na neaktivne ak 40-50% (Menson, Anderson, Blair).
11.13.1. MODANI UDAR
Dva tipa- ishemini i hemoragini
Ishemiki nastaje zbog formiranja tromba u aterosklerotski izmenjenom krvnom sudu.
Hemoragiki nastaje zbog pucanja krvnog suda, pa je visok krvni pritisak vodei riziko faktor
kod ovog tipa

68
Kod maksimalne izometrike kontrakcije sistoliki pritisak moe porasti i do 300 mmHg.
Postoji rizik od hemoraginog inzulta.
Umerena fizika aktivnost poveava aktivnost lipoprotein lipaze to deluje protektivno na razvoj
ateroskleroze.
Za prevenciju CVI najbolja je umerena fizika aktivnost-
Fizika aktivnost u prevenciji CVI je u brojnim studijama pokazala pozitivan efekat ma da neto
manje nego kod prevencije KVB.
11.13.2. OSTEOPOROZA I PRIDRUENI PRELOMI
Prevenirati da mineralna kotana gustina padne ispod 2,5 SD ispod prosene BMD kod mlade
zdrave osobe.
BMD utiu genetski faktori, faktori okoline, ishrana pridruene bolesti i lekovi i fizika aktivnost
Fizika aktivnost tokom detinjstva i adolescencije
Odravanje BMD kroz umerenu fiziku aktivnost primerenu za dob.




















Tokom ivota rizik za osteoporotski prelom je oko 50% kod ena. 32% za vertebralni
prelom,16% za prelom kuka i 15% za prelom runog zgloba, 8% ramena
Osteoporotski prelomi prljenova nastaju bez traume, dok ostali prelomi nastaju pod uticajem
male ili umerene traume
Fizika aktivnost pored toga to ima pozitivan uticaj na BMD utie i na spreavanje
padova.
To se postie boljom snagom miia, balansom, koordinacijom, gibljivou i posturalnom
stabilnou
11.13.3. BOL U DONJEM DELU LEA
Incidenca 60-80%
Veina se oporavi u periodu do 12 meseci u potpunosti, ali kod 1/3 ostaju posledice
Recidivi i do 50%
Miii lea imaju veliku ulogu u zatiti kotanih i ligamentarnih struktura od prenaprezanja

69
Slabost ovih miia dovodi do preoptereenja, mikrotraumatizacije kotanih i lig. Struktura i
degenerativnih promena koje vode hroninom bolnom sindromu
Sportske aktivnosti mogu uticati na prevenciju bola u leima sledeim mehanizmima:
Vea miina snaga miia lea i trupa titi srtrukture lea od povreda tokom optereenja
Bolja fleksibilnost utie na smanjenje incidence povredjivanja
Bolja motorna koordinacija
Bolja utreniranost i aerobna sposobnost omoguava bolju izdrljivost prevenira zamor i povrede
Gojaznost -povean rizik morbiditeta i mortaliteta
Nain ivota i promena navika u ishrani glavni faktori, pored naslea
Fizika aktivnost moe uticati na prevenciju gojaznosti



















11.13.4. TIP 2 DIABETES MELLITUS
Incidencija raste sa smanjenjem fizike aktivnosti i porastom sedentarnog naina ivota
Osetljivost na insulin raste nakon perioda fizike aktivnosti, transport glukoze u skeletne miie
je olakan
Potronja energije od 500 kcal sedmino ekvivalent hodanja od 1 asa moe smanjiti razvoj tipa
2 dijabetesa za 6%
11.13.5. POVIEN KRVNI PRITISAK
Usko povezan sa pojavom KVB.
Poveanje dijastolikog krvnog pritiska za 5 mm povezano je sa 35-40% veim rizikom od
pojave infarkta.
Redukcija za 10-15 mm sistolnog i 5 mm dijastolnog pritiska uzrokuje 2/5 manju incidencu
infarkta, odnosno1/6 manju incidencu koronarne bolesti srca
Riziko faktori su brojni: genetski, prevelik unos soli hranom, debljina, masna hrana i alkohol,
rezistencija na insulin, stres, nedovoljna fizika aktivnost
Meta analize pokazuju da redovna fizika aktivnost utie na sniavanje sistolnog i dijastolnog
krvnog pritiska
Povoljan uticaj fizike aktivnosti na smanjenje incidence oboljevanja od nekih vrsta malignoma-
najbolje istraeno kod karcinoma kolona

70
Povoljan uticaj na imuni sistem
Poboljanje mentalnog zdravlja
11.14. INVOLUTIVNE PROMENE U TELESNOJ KOMPOZICIJI I FUNKCIJI POJEDINIH
ORGANSKIH SISTEMA KOD STARIH I UTICAJ NA FIZIKE AKTIVNOSTI
Fizika aktivnost kod starih
Poveanje broja starije populacije
2.6% starijih od 80 god.1997
8.1% 2025 u zemljama zapadne Evrope
Poveanje oekivanog trajanja ivota
Fizika aktivnost u starijem ivotnom dobu ima povoljan uticaj na kvalitet ivota i na sveukupno
zdravstveno stanje, smanjenje morbiditeta i mortaliteta
S godinama se funkcije i sposobnost za izvravanje svakodnevnih zadataka se smanjuje
Kod starijih ljudi govorimo o fizikoj aktivnosti koja ukljuuje sve pokrete u kojima uestvuju
skeletni miii (oblaenje,hod do prodavnice, rad u vrtu i sl.)
Vebanje predstavlja planiranu fiziku aktivnost
Za starije je uglavnom dovoljno poveati nivo fizike aktivnosti za ouvanje zdravlja

Starenjem dolazi do promene telesne kompozicije
Smanjenje miine mase na raun poveanja masnog tkiva ime se ukupna telesna masa
zadrava, a u dubokoj starosti dolazi i do redukcije telesne mase. 5% gubitak miine mase
tokom jedne dekade. Poveava se kifoza i pritisak na iv diskuse.
Biohemijske i histoloke promene skeletnih miia, gubitak snage i kontraktilnih
sposobnosti. Gubitak motornih jedinica, smanjena biosinteza proteina.




71
11.14.1. KARDIOVASKULARNI I RESPIRATORNI SISTEM
10% smanjenje VO2 max svake dekade, poevi od 28 god. ivota
Smanjuju respiratorni volumeni i UV i MV srca
Smanjene elastinosti grudnog koa i smanjenje snage respiratornih miia
Smanjenje VO2 max.za 50 % izmeu 20. i 80. godine ivota nastaje 30% zbog smanjenja
funkcije srca, a 20% zbog smanjenja transporta O2 u miie, zbog gubitka miine mase i
smanjenja kapilarne prokrvljenosti
Smanjenje BMD i kvaliteta kotanog tkiva zbog involucije kolagenih proteina
Promena vezivnog tkiva sa smanjenjem udela elastinih vlakana to poveava sklonost
povredama i smanjenu otpornost na mehaniki stres
Nakon 40 godina rapidno opada luenje hormona rasta (oko 14% za dekadu), to je povezano sa
smanjenem biosinteze proteina i poveanim taloenjem masnog tkiva
Opada nivo polnih hormona
Poremeena homeostaza glukoze sa pojavom tipa II diabetesa

Stari ljudi koji su zadrali nivo fizike aktivnosti imaju bolje parametre KV,
respiratornog sistema, miine mase i snage, gustine kotanog tkiva, bolju elastinost vezivnog
tkiva, bolju koordinaciju od onih koji nisu aktivni. Kod njih se svi involutivni procesi opisani
starenjem odvijaju znatno sporije.





























72
11.15. FIZIKA AKTIVNOST KOD ZDRAVE DECE I DECE SA HRONINIM BOLESTIMA
Fizika sposobnost u razliitim sportovima se poveava sa godinama i svoj maksimum kod
enske dece dostie oko 14 godina ivota, a kod deaka oko 16 godina ivota
11.15.1. PROMENE U ANTROPOMETRIJSKIM KARAKTERISTIKAMA I TELESNOJ GRAI
TOKOM DETINJSTVA I ADOLESCENCIJE I UTICAJ SPORTSKIH AKTIVNOSTI NA
ZDRAVLJE DECE
Tokom perioda rasta i razvoja odvijaju se brojne promene koje imaju uticaj na fiziku
sposobnost. Promene veliine tela menjaju snagu i VO2 max.Zbog toga se tokom detinjstva i
adolescencije VO2 max uvek mora korigovati u odnosu na veliinu tela.
Promene u proporciji tela- kod male dece relativno je vea glava u odnosu na
ekstremitete i taj se odnos tokom rasta menja u korist ekstremiteta. Donji ekstremiteti dostiu
ranije pik rasta nego trup i gornji ekstremiteti. Prokismalni delovi ekstremiteta dostiu ranije
konanu duinu nego distalni delovi.
Promene u miinoj masi. Kod deaka se tokom puberteta miina masa poveava sa
42% na 53% ukupne telesne teine, dok kod devojica ona ostaje vie manje konstantna izmeu
5 i 29 godina ivota i iznosi oko 40-46%.
Vea koliina tipa I vlakana u odnosu na tip II kod dece i adolescenata.
Sazrevanje nervnog sistema, dovretak mijelinizacije, strukturiranje motorikih jedinica
poveava brzinu i koordinaciju pokreta od detinjstva do adolescencije.
Koristi od fizike aktivnosti u dejem uzrastu:
- Prevencija gojaznosti
- Bolji telesni razvoj, koordinacija
- Prevencija osteoporoze i fraktura u starosti
- Prevencija povreivanja tokom fizikih i drugih aktivnosti kroz bolju koordinaciju
pokreta, poboljanu koncentraciju
- Prevencija bolnih lea u kasnijem ivotnom dobu
Potencijalni rizici od fizike aktivnosti tokom detinjstva i adolescencije
Efekti na rast i pubertet
Poetak puberteta i konana visina su uglavnom genetski determinisani. Na njih utiu
meutim i faktori okoline, ishrana, psihiki stres, upotreba nekih lekova i sl. Smatra se da
intenzivna fizika aktivnost moe imati uticaja na linearni rast i poetak puberteta, te da se
razlikuje od sporta do sporta, ali jo uvek ne postoji dovoljan broj studija koji bi to mogao sa
sigurnou potvrditi
Pubertetski zamah rasta je najosetljivija faza rasta i dokazano je da su enska deca
osetljivija na razliite spoljne uticaje u tom periodu od muke dece.
Kod devojica pubertet zapoinje izmeu 8 i 13 godina , kod deaka 9 i 14. Menarha kod
devojica nastupa izmeu 12. i 13. godine ivota
U nekim sportovima naroito kod devojica moe doi do poremeaja ishrane (anorexia
nervosa, bulimia), to prouzrokuje zastoj u telesnom razvoju, kasni poetak puberteta,
sekundarnu amenoreju, snienu kotanu mineralnu gustinu.


73
11.15.2. UZROCI IZNENADNE SMRTI I POVREDE KOD DECE I ADOLESCENATA TOKOM
SPORTSKIH AKTIVNOSTI
Iznenadna smrt kod dece i adolescenata
1:100000-1:300000
U veini sluajeva radi se o uroenom kardiovaskularnom problemu (stenoza aortnih
valvula,anomalije koronarnih arterija), naslednom poremeaju vezivnog tkiva-Marfan sindrom-
uzrok aortne disekcije,hipertrofina kardiomiopatija.
Povrede kod dece i adolescenata tokom sportskih aktivnosti
0.5/1000 u uzrastu od 4-5 godina do 4.8/1000 u uzrastu 12-13 godina, a tokom adolescencije se
poveava incidencija
Priroda povreda je slina kao kod odraslih sa iznimkom da kod dece postoje ploe rasta,
te da su kod dece umesto preloma dugih kostiju ee povrede kroz plou rasta koje nazivamo
epifiziolize.
Kod pretreniranosti esto se u dejem uzrastu jave bolovi u predelu skonog zgloba i
stopala. esti su sindromi prenaprezanja i pretreniranosti sa pojavom bolova, gubitkom funkcije i
nesposobnou za dalje aktivnosti.
Najee se problemi javljaju od strane miia, tetiva, ligamenata, a stalna ponavljana
optereenja mogu prouzrokovati i pojavu preloma zamora (stres frakture), poremeaj
vaskularizacije kotanih apofiza- (Osggod Schlatter- tuberozitas tibije).
11.15.3. TERMOREGULACIJA KOD DECE
Kod dece postoji vea intolerancija na promenu temperature okoline zbog smanjene
termalne homeostaze usled:
+ Smanjenog znojenja i odavanja toplote znojenjem
+ Veeg odnosa povrine tela u odnosu na telesnu masu
+ Poveane produkcije toplote po kg telesne mase metabolikim reakcijama
Obratiti panju na klimatske uslove kod fizikih aktivnosti dece.
11.15.4. SPORTSKE AKTIVNOSTI KOD DECE SA HRONINIM BOLESTIMA
Deca sa hroninim bolestima pri sportskim aktivnostima imaju isti rizik kao i zdrava deca
uz dodatni rizik vezan za osnovno hronino oboljenje. Medjutim, to ne treba da obeshrabri te da
se takva deca odreknu sporta.
Kongenitalne bolesti srca i artimija
Sportske aktivnosti mogue, moraju se modifikovati prema individualnim mogunostima
pacijenta.
Astma
Sportske aktivnosti mogu provocirati napd, posebno ako se obavljaju na hladnoi, ili uz
prisustvo alergena. Kod ovakve dece treba omoguiti obavljanje sportskih aktivnosti prema
vlastitom izboru uz adekvatnu terapiju.
Inzulin zavistan dijabetes melitus-tip 1
Kod zdrave dece tokom fizike aktivnosti dolazi do snienja nivoa insulina kako bi se
glukoza mogla mobilizovati i njen nivo odrati konstantnim uprkos poveanoj utilizaciji u
miiima.
Kod dece koja su zavina od insulina, njegov nivo ne pada, a zbog poveane utilizacije u
miiima i smanjene liberalizacije glukoze kod ovakve dece tokom sportskih aktivnosti moe

74
doi do teke hipoglikemije sa gubitkom svesti i epileptikim napadima. Kod takve dece pre
poetka aktivnosti potrebno je izmeriti nivo glukoze, kao i odmah nakon aktivnosti. Ponekad je
potrebno pre treninga uzeti dodatne koliine ugljenih hidrata, pre u toku i nakon aktivnosti.
Pored hipoglikemije kod dece sa tipom 1 dijabetes melitusa moe doi i do
hiperglikemije i razvoja ketoacidoze.
Dananje preporuke su da deca sa dijabetesom mogu uestvovati u gotovo svim
sportskim aktivnostima uz adekvatnu kontrolu nivoa glikemije
Cistina fibroza
Desaturacija kiseonikom tokom aktivnosti.
Potrebno je odravati nivo treninga do granice kod koje saturacija kiseonikom nee pasti ispod
90%.
Deca sa cistinom fibrozom pokazuju netoleranciju na vruu klimu, zbog supresije
mehanizma ei, to dovodi do znaajne dehidracije.
Dodavanje NaCl 50 mmol/l u napitke e poveati potrebu za tenosti i spreiti
dehidrataciju tokom sportskih aktivnosti.
Kod nekih pacijenata sa cistinom fibrozom moe postojati ciroza jetre sa varikozitetima
jednjaka, pa pri kontaktnim sportovima i skakanju moe doi do krvarenja. Takoe kao problem
kod ovih pacijenata moe nastupiti pneumotoraks, hemoptize i zatajivanje desnog srca.































75
Kod nekih pacijenata sa cistinom fibrozom moe postojati ciroza jetre sa varikozitetima
jednjaka, pa pri kontaktnim sportovima i skakanju moe doi do krvarenja. Takoe, kao problem
kod ovih pacijenata moe nastupiti pneumotoraks, hemoptize i zatajivanje desnog srca.
Epilepsija, hemofilija, juvenilni reumatoidni artritis i malignomi
U sluaju ovih stanja doziranje ev. Sportskih aktivnosti zavisi od uspenosti terapije i opteg
stanja pacijenta.
11.16. INVALIDNOST I SPORT
11.16.1. POVREDE KIMENE MODINE
Promene u telesnoj kompoziciji (smanjenje miine mase i poveanje masnog tkiva)
Razlog promene strukture je neaktivnost uzrokovana paralizom ekstremiteta u akutnoj i
hroninoj fazi. Zbog neaktivnosti kalorijske potrebe su 50% u odnosu na zdrave osobe. Promena
telesnog sastava moe uzrokovati disbalans u homeostazi glukoze, kao i druge metabolike
poremeaje. Histoloke promene u miinom tkivu sa redukcijom miinih vlakana, bujanjem
vezivnog tkiva i smanjenjem broja kapilara.
Fizika aktivnost kod ovih osoba ima tri cilja:
1. Prvo da omogui ouvanje zdravlja i dobrog kondicionog stanja
2. Omoguiti lake obavljanje svakodnevnih ivotnih aktivnosti
3. Omoguiti bolje sportske rezultate
Kod ovih osoba u koliko se radi o paraplegiji potrebna je jaa snaga miia gornjih
ekstremiteta kako bi se lake podizali iz kreveta, transferisali u kolica, pokretali tokove i sl.
Takoe im je potrebna snaga i izdrljivost za eventualni hod uz pomo taka ili razliitih ortoza
Trening miine snage i izdrljivosti je sastavni deo rehabilitacionih procedura. Potreban je i
trening respiratornih miia u koliko su i oni oteeni (kod tetrapleginih pacijenata).
Trening izdrljivosti ranije nije bio preporuivan kod tetraplegiara i visokih paraplegija
zbog nesposobnosti kontrole telesne temperature i krvnog pritiska.Kod ovih pacijenata postoji i
negativna korelacije izmeu VO2 max tokom fizike aktivnosti
Danas je dokazano da se odgovarajuom fizikom aktivnosti moe poboljati VO2 max i
kod tetrapleginih osoba.
Miii iznad nivoa povrede su vie aktivni nego kod zdravih pojedinaca, pa dolazi do
njihovog estog zamora i povreivanja. Aktiviraju se autonomni spinalni simpatiki refleksi koji
igraju vanu ulogu u spreavanju pada krvnog pritiska tokom uobiajenih aktivnosti gornjih
ekstremiteta u sedeoj poziciji i omoguuju odravanje nivoa fizike izdrljivosti.
Elektrino stimulisani trening donjih ekstremiteta:
C Poveava VO2 max
C Poboljava funkciju srca
C Sinhronizovana aktivnost razliitih tipova motorikih jedinica
C Poboljava se telesna kompozicija na raun poveanja miine mase
C Poveava se elijski transport glukoze po jedinici miine mase
C Poveava se kotana mineralna gustina


76

























11.16.2. NEUROMUSKULARNE BOLESTI
Razliite miopatije, miine distrofije i bolesti perifernog motornog neurona.
Fizika aktivnost kod nekih oboljenja je pozitivna, dok kod nekih nema evidencije o benefitima,
pa ak dovodi i do pogoranja osnovne bolesti.
Predmet daljih istraivanja
11.16.3. CEREBRALNA PARALIZA
Kod dece od 5-7 godina sa cerebralnom paralizom funkcija plua je redukovana u
poreenju sa zdravom decom istog uzrasta. Programiranom fizikom aktivnou mogue je
plunu funkciju poboljati i do 65%.
Problem spasticiteta u korelaciji sa miinim zamorom to predstavlja glavni
ograniavajui faktor kod ovakvih osoba.
11.16.4. SPORTSKA TAKMIENJA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Danas se organizuju takmienja u raznim sportskim disciplinama za hendikepirane osobe:
Internacionalna sportska organizacija za hendikepirane
Paraolimpijske igre
Zimski sportovi za hendikepirane




77



























Klasifikacioni sistem za hendikepirane osobe:
Osobe sa oteenjem sluha
Osobe sa oteenjem vida
Intelektualno oteene osobe
Osobe sa lokomotornim poremeajima










78






























79























Prof. dr
Zoran Bajin
SPORTSKA
MEDICINA
Oblast IV
- Bolesti kardiovaskularnog
sistema i sport.
- Infektivne bolesti i trening.
- Osteoartritis.
- Sportske aktivnosti u tipu 1 i 2
dijabetes melitusa.
- Astma i hronine bolesti
disajnih puteva.
- Amenoreja.
- Osteoporoza.
- Poremedaji ishrane kod
sportista.
- Fizika aktivnost kod gojaznih.
- Gastrointestinalni trakt i
sportske aktivnosti

80
12. BOLESTI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA I SPORT
12.1. KARDIOVASKULARNE BOLESTI I BOLESTI PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA
12.1.1. SPORTSKO SRCE
Fizioloka adaptacija na fizike aktivnosti i treba razlikovati od uveanja srca kod drugih
bolesti. Termin sportsko srce obino oznaava uveanja dimenzija levog ventrikula, meutim
adaptacijom na trening izdrljivosti obino dolazi do uveanja i ostalih sranih upljina uz
posledinu bradikardiju u mirovanju.
Dimenzije levog i desnog ventrikula i debljina zidova
Krajnji dijastolni dijametar levog ventrikula je izmeu 43 i 59 mm kod mukaraca i 40-52
mm kod ena, u zavisnosti od veliine tela. Debljina septuma je 8-12 mm. Kod sportista koji
upranjavaju sportove izdrljivosti dolazi do proporcionalnog poveanja dijametra komora i
zadebljanja septuma. Kod sportista koji upranjavaju sportove snage, znatno vie dolazi do
zadebljanja zidova komora i septuma, nego poveanja samog dijametra sranih upljina. Kod
kombinovanmih statiko-dinamikih sportova dolazi do neto veeg zadebljanja zidova u odnosu
na poveanje dijametra sranih upljina.
Desni ventrikul takoe uveava svoj dijametar, proporcionalno levom. Kod nekih
sportista zabeleen je dijastolni dijametar levog ventrikula ak vei od 60 mm. Gornja granica
zadebljanja interventrikularnog septuma kod sportista je 16 mm. Kod sportista kod kojih se uoi
zadebljanje septuma vee od 16 mm, a bez poveanja dijastolanog dijametra levog ventrikula
moe se sumnjati na postojanje hipertrofine kardiomiopatije.
Kod sportista sa veom masom levog ventrikula ne uoava se usporeno dijastolno
punjenje kao kod patoloke hipertrofije levog ventrikula, gde je dijastolno punjenje usporeno i
abnormnalno.
Iako postoje sve ove promene na sportskom srcu takvo srce moemo smatrati zdravim i
normalnim
12.1.2. EKG NALAZI KOD SPORTISTE
Bradikardija u miru. Neretko tokom sna moe se zabeleiti i frekvenca ispod 30/min.
Postoje due pauze izmeu R-R intervala 2 do 2,5 s, a ponekad i 3 s. Bradikardija nastaje zbog
vagalnog uticaja na srce.
Sporadine atrijalne ili ventrikularne ekstrasistole su este i ne zahtevaju nikakav tretman
Najvei broj sportista ima normalan EKG, ili samo mala odstupanja. Sprovodne abnormalnosti
kao AV blok I ili II stepena, (Mobitz I) opisani su i nastaju obino nou i nestaju tokom
sportskih aktivnosti
Obino je voltaa QRS kompleksa poveana, zbog zadebljanja zidova i ukupnog
poveanja mase sranog miia.








81
Druge promene ukljuuju ST elevaciju , visoke T talase, prominentne U talase, i
intraventrikularne aprovodne abnormalnosti koje najee zahvataju desnu granu Hisovog snopa.
Kod atleta koji pokazuju simptome sinkope, iznenadne vrtoglavice,potrebno je dodatno
ispitivanje. Aritmije mogu biti i simptom strukturalnih bolesti srca,kao hipertrofine
kardiomiopatije ili aritmogene displazije desnog ventrikula, steenih sranih blokova , bolesti
sinusnog vora ili miokarditisa.
Bivi sportisti
Kod bivih sportista sreu se ee SVES i VES, kao i kompleksi VES . Ove promene
retko zahtevaju leenje.
12.1.3. BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA I SPORT
Koliko je sigurno pristupiti aerobnim aktivnostima kod bolesti srca
Koji su pozitivni efekti treninga
Da li regularno bavljenje sportom poboljava prognozu
Iako je ukupna smrtnost kod fiziki aktivnih ljudi manja u odnosu na neaktivne uvek postoji vei
rizik od iznenadne smrti ili infarkta miokarda tokom sportskih aktivnosti nego tokom mirovanja
Tokom vebanja raste krvni pritisak i frekvencija srca, to uzrokuje manjak kiseonika u
miokardu. Poveana je i simpatika aktivnost.
Kao odgovor na hemodinamski stres moe doi do otkidanja aterosklerotskog plaka, uz
aktivaciju trombocita, agregaciju i formiranje tromba uz nastanak infarkta.
Regionalna ishemija, promene krvnog pritiska i povean tonus simpatikusa mogu biti
okida nastanka ventrikularne fibrilacije
12.1.4. SPORTSKE AKTIVNOSTI NAKON AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
2-4 sedmice nakon infarkta moe se raditi ogranieni test optereenja koji moe posluiti
za propisivanje programa vebi.
12.1.5. STABILNA ANGINA PEKTORIS
Dozirane sportske aktivnosti mogu popraviti simptome bolesti i parametre kvaliteta ivota.
12.1.6. BAJPAS HIRURGIJA
Nakon ove operacije kontrolisane sportske aktivnosti mogu sniziti nivo lipida i poboljati kvalitet
ivota.
12.1.7. KONGESTIVNA SRANA INSUFICIJENCIJA
Smanjena funkcija srca, ejekciona frakcija esto je ispod 20%,smanjen inotropni
odgovor,povean dijastolni pritisak.
Dozirani trening (hodanje ili lagana vonja bicikla) 3x sedmino na 60% Vo2 max,
redukuje simptome i poboljava funkciju.
12.1.8. HIPERTENZIJA
Vebanje u formi hodanja ili tranja ili plivanja esto redukuje sistolni i dijastolni pritisak za 10
mm kod preko 75% hipertenzivnih pacijenata. Aktivnosti se preporuuju tri puta dnevno do max
50 min. Efekti snienja pritiska javljaju se nakon 10 sedmica redovnih aktivnosti.

82
12.1.9. BOLESTI SRANIH ZALISTAKA
Blaga regurgitacija u nivou mitralne i trikuspidalne valvule ne zahteva veu panju. Prolaps
mitralne valvule je esto stanje koje uzrokuje mitralnu regurgitaciju.Kod nekih pacijenata javlja
se i supraventrikularna ili ventrikularna aritmija. Kod ovih pacijenata indikuje se zamena
zalistaka, a aktivnosti moraju biti strogo kontrolisane od strane kardiologa.
12.1.10. HIPERTROFINA KARDIOMIOPATIJA I SPORT
Ovo je jedan od najeih uzroka iznenadne smrti kod mladih sportista. Svi kod kojih se pojave
simptomi sinkope, nagle omaglice i vrtoglavice,patoloki nalaz u EKG sa poveanim QRS
amplitudama, ST-T promenama ili imaju pozitivnu porodinu anamnezu moraju se detaljno
ispitati.
Uzrok nagle smrti je maligna ventrikularna aritmija. Za dijagnozu je najznaajniji
ehokardiografski nalaz. Ovakve osobe ne bi trebalo dalje izlagati fizikim naporima.
12.1.11. ARITMOGENA DISPLAZIJA DESNOG VENTRIKULA(ARVD)
Takoe jedan od uzroka iznenadne smrti kod mladih sportista
Miino tkivo desnog ventrikula zamenjeno je fibroznim i masnim tkivom.Postoje dokazi
naslednosti bolesti, ali definitivni uzrok nije poznat.
Simptomi su aritmija ili sinkope prouzroene aritmijom
U EKG-u pored aritmije vide se i negativni T talasi u desnim prekordijalnim odvodima
U dijagnozi eho nije pouzdan. Kod svih suspektnih pacijenata uraditi NMR ili ventrikulografiju.
Sportske aktivnosti treba zabraniti
12.1.12. MIOKARDITIS
Osobe sa akutnim miokarditisom ne treba da se bave sportskim aktivnostima.
Nakon zavretka akutne faze treba uraditi test optereenja, kako bi se utvrdilo da li postoji
tendencija pojave malignih aritmija. Treba uraditi i eho.
U koliko su nalazi uredni sportske aktivnosti se mogu dozvoliti.
12.1.13. ARITMIJE
Atrijalna fibrilacija
Vebanje poveava tonus vagusa i moe smanjiti potrebu regulacije lekovima. Ovi
pacijenti esto primaju antikoagulanse i trebaju izbegavati kontaktne sportove.
Atrijalni flater
Ovde je kontrola tea nego kod atrijalne fibrilacije. Sve ostalo vredi isto kao i kod
atrijalne fibrilacije.
Supraventrikularne tahikardije
Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija ima iznenadan poetak i kraj.najee se
pojavljuje tokom aktivnosti, kad raste nivo kateholamina. Simptomi mogu biti kratak dah,
palpitacije, omaglice a u nekim sluajevima i sinkopa.Iako ove aritmije nisu opasne u nekim
situacijama mogu biti opasne, npr. pri ronjenju,vonji auta ili bicikla.
Uspeno se lei radiofrekventnom ablacijom aberantnog snopa koji uzrokuje smetnje u
provoenju. Nakon toga se dozvoljavaju sportske aktivnosti bez restrikcije.
Ventrikularne aritmije-izuzev ektopinih pojedinanih ekstrasistola ostale ventrikularne aritmije
se uvek trebaju detaljno ispitati.

83
12.1.14. OBOLJENJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA
Kod pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom cilj je poboljati sposobnost za hod. Program
vebi ovde ima znaajnu ulogu. Dobro odabranim programom vebi vreme hoda do pojave bola
moe se i vie nego udvostruiti. Zahvaljujui doziranom optereenju dolazi do razvoja
kolateralne cirkulacije
12.2. VEBE I INFEKTIVNE BOLESTI
12.2.1. VEBE I IMUNI SISTEM
Fizika aktivnost indukuje promene u imunom sistemu. Kod umerenih fizikih aktivnosti
leukociti se mobiliu u krv, intenzivna fizika aktivnost jaa imune funkcije. Meutim nakon
intenzivnih aktivnosti (>75% VO2max) i dugog trajanja (>1h), imuni sistem je oslabljen za vie
sati ili ak dana.


















Tokom perioda oporavka, smanjuje se koncentracija limfocita, kao i sposobnost njihove
proliferacije i citotoksine reakcije protiv virusa bakterija kao i malignih elija. Takoe opada i
nivo IgA. Pored slabljenja celularnog imuniteta kod napornih i dugotrajnih sportskih aktivnosti
raste nivo pro i antiinflamatornih citokina. Najvea koncentracija belei se nakon nekoliko sati,
slino kao kod akutnog odgovora organizma na traumu i sepsu.













84
Vano je pitanje kakav kliniki znaaj imaju promene u imunom sistemu?
12.2.2. MIOKARDITIS
Jedan od razloga to se kod akutne viroze
ne bi trebalo upranjavati fizike napore je i taj to
moe doi do zahvatanja sranog miia i razvoja
miokarditisa sa posledinim zapaljenjem i
nekrozom sranog miia.
U svojoj akutnoj fazi miokarditis je u
veem procentu asimptomatski. Ako se jave
simptomi, oni su u vidu zamora,dispneje, otrog
bola u grudima i iregularnog sranog
ritma.Asimptomatski miokarditis je tee prepoznati
i na vreme reagovati. Obino je maskiran
simptomom zapaljenja gornjih respiratornih puteva,
a ansa da se otkrije u asimptomatskom obliku je
manja od 1%.

Na sreu akutni miokarditis obino u veini sluajeva ima dobru prognozu. Nagla smrt
kod ovog stanja je mogua i iznosi oko 10% ukupnih smrtnih sluajeva kod mladih sportista.
12.2.3. HIV
Primarni imunoloki defekt kod ovog oboljenja je iscrpljenje funkcije CD4+ populacije
T limfocita, ali postoji i poremeaj i drugih limfocitnih subpopulacija, kao natural killer (NK), i
limfokinima aktivirane ubice (LAK) kao i citokina.
Kod zdravog organizma dugotrajna i iscrpljujua aktivnost dovodi privremeno do
oteenja imunih sposobnosti ukljuivi promene u broju mononukleara u krvi, njihov
proliferativni odgovor, kao i smanjenje funkcije NK i LAK elija.
Meutim novije studije pokazale su da umerena fizika aktivnost kod HIV pozitivnih
osoba moe usporiti progresiju bolesti.
Budui da se u dananje vreme moe oekivati da se i meu vrhunskim sportistima nae
HIV pozitivnih nema do danas nema protokola kako postupiti i kada takvom pojedincu uskratiti
da se bavi vrhunskim sportom.
12.2.4. INFEKCIJE GORNJEG RESPIRATORNOG TRAKTA
Nakon tekih i dugotrajnih napora
poveava se broj ovih infekcija, verovatno
zbog opteg smanjenja imunih funkcija
neposredno nakon dugotrajnih fizikih
aktivnosti.









85
12.2.5. METABOLIKI ODGOVOR NA INFEKCIJU I UINAK NA FIZIKU SPOSOBNOST
Akutna infekcija dovodi do brojnih promena u organizmu od kojih je i aktivnost imunog
sistema usmerena prema mikroorganizmu, ukljuujui aktivaciju celularnih i humoralnih imunih
mehanizama, dok je druga tzv. nespecifina reakcija, koja ima zadatak da adaptira metabolizam
domaina u novonastaloj situaciji.
Ova reakcija dovodi do mobilizacije nutrijenasa iz tkiva, prvenstveno miia.Ovo nastaje
kako bi se zadovoljila poveana potreba za nutrijensima zbog aktivacije imunog sistema, kao i za
poveanu produkciju energije zbog poveanja telesne temperature, uz pojavu anoreksije i
smanjene potrebe za unosom hrane.











Tokom infekcije poveava se nivo insulina koji spreava mobilizaciju masti iz masnog
tkiva. Zbog toga se za energiju troe belanevine, iji je katabolizam povean kako u skeletnim,
tako i u sranom miiu.
Zbog toga nakon ozdravljenja dolazi do pada miine snage i izdrljivosti, kao i aerobnog
kapaciteta za oko 10-15%.
Aerobni kapacitet zavisi od nekoliko faktora:volumena plazme,ukupnog hemoglobina i
funkcije miokarda, kao i samog stanja skeletnih miia.
U studijama gde su zdravi pojedinci bili izloeni strogom mirovanju 7 dana i ako je dolo
do smanjenja kapaciteta srane funkcije za 10%,plazma volumena za 7%,hemoglobina za 6%, a
VO2 max za6% kod zdravih nije dolo do smanjenja miine snage i izdrljivosti kao kod osoba
koje su prebolele infektivno oboljenje, iz razloga to kod zdravih nema katabolizma miinih
proteina.
















86
U poetnoj fazi infekcije sa pojavom temperature, jo uvek ne dolazi do katabolizma
miinih proteina, ali je znatno naruena koordinacija pokreta, pa se vrlo esto u toj fazi u koliko
se upranjavaju sportske aktivnosti mogu javiti povrede u smislu padova, distorzija zglobova i sl.
Oporavak nakon bolesti traje razliito u zavisnosti od dugotrajnosti same bolesti i koliine
katabolizovanih miinih proteina. Npr. nakon 36 h temperature, pun oporavak se oekuje za 10-
15 dana. Studije su pokazale da rano ukljuivanje u trening nakon ozdravljenja skrauje fazu
rekonvelescencije.
Sportske aktivnosti u infektivnim bolestima imaju negativan uinak kako na pojedinca,
tako i na itav sportski tim koji dolazi s pojedincem u bliski kontakt pre, za vreme ili nakon
takmienja. Upranjavanje sportskih aktivnosti tokom infekcije nije poeljno iz vie razloga.
Smanjuje se mogunost imunog odgovora organizma na infekciju. Infekcija se moe
komplikovati superpozicijom drugih infektivnih agenasa ili moe doi do afekcije sranog
miia, perikarda ili endokarda. Smanjena je sposobnost koordinacije i povean rizik od povrede,
uz bitno smanjenu fiziku spremnost.
Neki mikroorganizmi imaju veu ansu da dovedu do razvoja miokarditisa. Prvenstveno
koxsackie virus, ali i virusi prehlade kao to su rinovirusi ili koronavirusi. I neke druge bolesti
mogu biti udruene s pojavom miokarditisa, kao mononukleoza, streptokokne
angine,gastroenteritisi, infekcija Borelijama kod Lajmske bolesti (krpelj).
Kod svih koji imaju telesnu temperaturu iznad 38C potrebno je mirovanje u krevetu. Kod
poveanja pulsa za 10/min, uz oseaj malaksalosti, bolova u miiima i zglobovima, glavobolje.
U svim sluajevima iznenadne pojave gornjih simptoma i bez poveanja temperature i pulsa,
takoe se savetuje mirovanje.
U sluajevima rinitisa savetuje se poteda prva dva do tri dana dok se ne razviju ev.tei
simptomi. Takoe i kod grlobolje,kalja i drugih simptoma biti oprezan u doziranju napora.
Kod infektivne mononukleoze, nakon ozdravljenja moe jo dugo perzistirati umor i
malaksalost kroz vie meseci. Ovde treba dozirati trening individualno. Budui da je kod
mononukleoze slezina uveana i fragilna, potreban je oprez uz izbegavanje kontaktnih sportova
da ne bi dolo do rupture slezine.
Kod gastroenteritisa izbegavati fiziku aktivnost do ozdravljenja. Tee fizike aktivnosti
treba izbegavati i kod cistitisa,konih infekcija, herpesa.
12.2.6. OSTEOARTRITIS
Osteoartritis je stanje kod kojeg dolazi do propadanja zglobne hrskavice i skleroze
subhondralne kosti. Formiraju se kotane ciste i rubni osteofiti, uz suenje zglobnog prostora, bol
i ogranienje pokretljivosti zahvaenog zgloba.
Uzroci mogu biti razliiti, ali najei su nakon traume, infekcije zglobova ili idiopatski.
Postoji diskrepanca izmeu klinikog i radiografskog nalaza. Nekad klinika slika moe biti
izraena bez velikih radiografskih promena i obrnuto
Uzroci idiopatskog artritisa su jo uvek nepoznati. Postoje neki faktori koji se doveode u
vezu s njegovima nastankom, kao pol, rasa, nasledni i biomehaniki faktori, gojaznost
Najee zahvata zglob kuka i kolena i male zglobove ake. Artritis kolena i ake ei je kod
ena.
Osteoartritis kolena ee se javlja kod osoba nakon meniscektomije, posebno ako kod
njih postoji ve artritis IPH zglobova ake, to sugerie da neki sistemski faktori mogu imati
znaajan uticaj.

87
12.2.7. SPORTOM INDUKOVANI OSTEOARTRITIS
Veliina optereenja zgloba moe imati uticaj na razvoj artritisa. Preveliko optereenje
dovodi do promena ultrastrukture zglobne hrskavice, smanjenja sadraja proteoglikana i
razmekanja zglobne hrskavice.
Dokazano je da prevelika optereenja zgloba sa longitudinalnom i torzionom silom ima
uticaj na prevalencu razvoja osteoartritisa.
12.2.8. FUDBAL I OSTEOARTRITIS
Postoji poveana incidenca artritisa prvenstveno kolena usled estih povreda. U odnosu
na kontrolnu grupu bivi fudbaleri u kasnijem ivotnom dobu imaju za oko 15% veu ansu za
razvoj artrita kolena.
Povrede unutranjih struktura kolena kao to su LCA i meniskusi kao i kolateralni
ligamenti dovode do nestabilnosti zgloba, preraspodele biomehanikih odnosa i poveavaju rizik
za razvoj artroze
Povrede LCA su znaajno tee od povreda meniskusa i u nekim studijama u oko 50%
sluajeva 1-15 godina nakon povrede mogu se radiografski uoiti znaci artroze. Pored
nestabilnosti, uzrok artroze nakon LCA povrede je i poremeaj hoda i propriocepcije.
Operativni tretman LCA (ligamentoplastika) nije pokazao znaajnu redukciju razvoja
degenerativnih promena u odnosu na kontrolnu neoperisanu grupu. Meutim postoji znaajna
diskrepanca izmeu radiografskog i klinikog nalaza, u korist funkcije zgloba.
12.2.9. POVREDE MENISKUSA
Rascep kod mladih osoba je najee izazvan traumom, dok kod starijih rascep moe
nastati usled degenerativnih promena na strukturama zgloba. Kod osoba kod kojih je uinjena
totalna meniscektomija u adolescenciji, nakon 30-te godine pokazuju gotovo tri puta vie
degenerativnih promena u odnosu na nepovreeni zglob.
12.2.10. LEENJE POVREDA KOLENA I OSTEOARTRITIS
Operativno leenje LCA i ako ne utie bitno na razvoj kasnijeg artritisa doprinosi
smanjenju povreda meniskusa. Do danas ne postoje znaajne studije koje bi dokazale da
rekonstrukcija ACL, parcijalna meniscektomija ili transplantacija meniskusa mogu bitno uticati
na smanjenje rizika od kasnog razvoja artritisa, kao posledice inicijalne traume.
Leenje osteoartritisa
To je sporoprogresivno stanje sa postepenim pogoranjem simptoma bola i smanjenja
pokretljivosti zgloba.Ako je idiopatsko javlja se u kasnijem ivotnom dobu, a ako je uzrokovano
povredom manifestacije se javljaju znatno ranije.
Kod starijih osoba artroplastika daje dobar rezultat, jer su one fiziki manje aktivne, a
duina oekivanog trajanja ivota najee se poklapa sa vekom trajanja implantata.
Problem je kod mlaih osoba, ija je aktivnost vea i kod kojih neminovno dolazi do potrebe za
revizionom hirurgijom.
Najbolji nain je prevencija sportskih povreda u mladosti. Adekvatan trening,
spreavanje zamora i gubitka koordinacija, adekvatan teren i uslovi, noenje odgovarajuih
titnika i ostale mere u cilju prevencije povreda.



88
Neoperativno leenje osteoartritisa
Sastoji se od potede zgloba od ekscesivnih optereenja, redukcija telesne teine,
povremeno uzimanje analgetika, vebe po mogunosti bez optereenja ili vebe u vodi,
povremeno fizikalna terapija. Kod osovinskih poremeaja (valgus-varus), mogu se propisati
koleni aparati koji e pomoi odtereenju kolenog kompartmenta i usporiti propadanje zgloba.
U svrhu redukcije bola mogu se koristiti razliiti analgetici. Daju se intrartikularne
injekcije hijalgana (hijaluronska kisleina) u svrhu regeneracije oteene hrskavice. Ni u kom
sluaju ne davati intraartikularno kortikosteroide jer oni imaju samo kratkotrajan efekat na
smanjenje klinikih simptoma, ali imaju negativan efekat na samu zglobnu hrskavicu, jer
pospeuju njenu degeneraciju. Glukozaminhondroitin kapsule- i ako imaju uinak na smanjenje
klinikih simptoma, prvenstveno bola njihov uinak na zaustavljanje razvoja osteoartroze nije
dokazan.
Kod pacijenata kod kojih neoperativnio leenje ne daje adekvatne rezultate, prvenstveno
u redukciji bola i funkciji zgloba pristupa se hirurkom leenju. Artroplastine procedure treba
odgoditi to je mogue kasnije, pogotovo kod mlaih osoba, zbog veeg rizika od razlabavljenja
i revizione hirurgije. U koliko se implantan ugradi kod osoba mlaih od 65 god. Postoji tri puta
vei rizik od nasvedenih komplikacija, nego kod osoba kod kojih se hirurgija prvi put radi u
ivotnoj dobi nakon 75 godina.
Zbog toga se kod mlaih preporuuju drugi hirurki zahvati koji mogu pomoi u
zaustavljanju progresije bolesti, kao transplantacija zglobne hrskavice, artroskopski debridman i
lavaa, razliite vrste osteotomija koje popravljaju biomehaniku zgloba, a tek kao krajnje reenje
uni ili bikompartmentalna zamena zgloba kolena.
12.3. TIP 1 I TIP 2 DIJABETES I SPORTSKE AKTIVNOSTI
12.3.1. DIABETES MELLITUS TIPA 2 I SPORTSKE AKTIVNOSTI
Fizika neaktivnost doprinosi razvoju tipa 2 dijabetes melitusa.















Kod osoba sa tipom 2 dijabetes melitusa dva do etiri puta je povean rizik smrtnosti od
kardiovaskularnih bolesti.




89
Prevencija tipa 2 dijabetes melitusa
Redukcija telesne teine, dozirana fizika aktivnost i dijeta mogu u znatnoj meri popraviti
toleranciju na glukozu.
In vivo uloga insulina je viestruka. Izmeu ostalog dokazano je i njegovo antiaterogeno
dejstvo. On smanjuje koncentraciju glukoze u krvi i to smanjenim stvaranjem glukoze i
poveanim prelaskom glukoze u skeletne miie. Smanjuje koncentraciju serumskih triglicerida
inhibiui produkciju VLDL u jetri. Poveava elastinost zidova arterija i smanjuje agregaciju
trombocita. Regulie autonomni nervni sistem. Sve ove funkcije su oteene u tipu 2 dijabetes
melitusa.
Utilizacija glukoze u miino tkivo obavlja se putem dva odvojena mehanizma. Jedan je
putem insulinskih receptora klasinim signalnim mehanizmima: insulin+insulinski receptor-
IRS-1, aktivacija fosfatidil inozitol kinaze PI3 kinaza- oslobaanje i aktivacija glukoza
transportera iz mikrovezikula i utilizacija glukoze. Na oslobaanje i aktivaciju GLUT4
transportera utie nezavisno od insulina i sama miina kontrakcija , aktivira se adenosin
monofosfat kinaza (AMPK), koja alje signal za oslobaanje GLUT4 transportera.
Dakle na utilizaciju glukoze u miiima deluju dva odvojena signalna mehanizma.
Fizika aktivnost poveava utilizaciju glukoze putem mehanizma miine kontrakcije, a
poveava se i broj insulinskih receptora na miinom tkivu uz poveanje osetljivosti na insulin.
Ovaj mehanizam uz smanjenje masnog i poveanje miinog tkiva i dijetu su glavni uzroci
smanjenja koncentracije glukoze kod tipa 2 dijabetes melitusa












90
12.3.2. DIABETES MELLITUS TIP 1 I FIZIKA AKTIVNOST
Fizika aktivnost ima kao i kod pacijenata sa tipom 2 povoljan uticaj na poboljanje
opteg stanja i ouvanje kardiovaskularnog sistema. Fizika aktivnost moe poveati osetljivost
na insulin to moe dovesti do blagog smanjenja (do 5%) potreba za insulinom.































U tipu 1 dijabetes melitusa dolazi do disfunkcije endotelnih elija krvnih sudova koje ne
proizvode azotni oksid, pa time oteava vazodilataciju krvnih sudova, uz poremeaj lipidnog
metabolizma , to vodi u povean rizik od nastanka ateroskleroze i tromboze kako koronarnih
,cerebralnih tako i perifernih krvnih sudova
Kod zdravih osoba tokom fizike aktivnosti dolazi do smanjenja koncentracije insulina i
smanjenja koncentracije glukoze.
Kod osoba sa tipom 1 dijabetesa, koncentracija insulina zavisna je o dozi koja je data ,
njegovoj apsorpciji, insulinskim antitelima i brzini razgradnje. Zbog toga je kod ovih osoba vea
koncentracija insulina tokom sportskih aktivnosti, pogotovo se ona brzo poveava ako se
injekcija aplikuje neposredno pred sportske aktivnosti i to u deo tela koji je izloen fizikom
naporu. Usled toga poveana je utilizacija glukoze, uz dodatnu utilizaciju indukovanu miinom
aktivnosti to moe dovesti do razvoja hipoglikemije.

91
S druge strane u koliko je koncentracija insulina niska tokom fizikih aktivnosti
oslobaaju se medijatori i hormoni koji stimuliu jetru na produkciju glukoze, pa moe doi do
hiperglikemije.
Kod dobro kontrolisanih osoba tipa 1 dijabetesa, savetuje se uzimanje 20-40 gr ugljenih
hidrata pre i tokom sportskih aktivnosti radi prevencije hipoglikemije. U koliko hipoglikemija
nastupi uprkos ovome smanjiti dozu insulina. Izbegavati injekcije insulina u aktivne delove tela,
a aktivnosti ne treba zapoeti neposredno nakon injekcije insulina ili njegovih analoga. Vebe ne
treba zapoeti neposredno nakon obroka, ve oko 3 h nakon obroka. Meriti koncentraciju
glukoze pre i posle treninga
Kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, loe kontrolisanom hipertenzijom,
evidentnim bolestima kardiovaskularnog sistema izbegavati vea optereenja tokom sportskih
aktivnosti. U sluajevima dijabetike periferne neuropatije posebnu panju posvetiti moguim
oteenjima malih zglobova stopala (tzv. arkoovi zglobovi), jer izostaju zatitni mehanizmi
zbog pridruenog poremeaja senzibiliteta, pa se mogu razviti teke degenerativne promene koje
mogu onemoguiti normalan oslonac i hod.
12.4. ASTMA I HRONINME BOLESTI DISAJNIH PUTEVA
Astma predstavlja hroninu zapaljensku bolest kod koje postoji abnormalan odgovor
traheje i bronha na razliite stimuluse i manifestuje se prolaznim suenjem disajnih puteva
praenim oteanim disanjem, zvidanjem nedostatkom vazduha i kaljem naroito nou ili rano
ujutro. Napad moe proi spontano ili upotrebom lekova.
U nastanku bolesti igraju ulogu mnoge elije prvenstveno mastociti,eozinofili i T-
limfociti.
Dokazano je da fizika aktivnost kod osoba sa bronhalnom astmom uzrokuje pojavu
bronhoopstrukcije, sa pojavom karakteristinih simptoma astmatskog napada. Kao mera
opstrukcije uzima se FEV1 (forsirani ekspiracijski volumen u prvoj sekundi). Vrednosti FEV1 se
i kod zdravih osoba nakon fizikog napora smanjuju za 10-15%.
Kod osoba sa astmom i jo uvek ouvanom plunom funkcijom, bez simptoma bolesti
prvi simptomi bronhoopstrukcije javljaju se ve nakon 4 min vebi na tredmilu. Maksimum
smanjenja plune funkcije nastupa nakon 5-10 min od poetka fizikog napora. Obino su
zahvaeni veliki bronhi, a u teim sluajevioma mogu biti zahvaeni i mali disajni putevi, to
vremenom dovodi do plune hiperinflacije i razvoja arterijske hipoksemije.
Simptomi obino spontano nestaju do 60 min i kod 40-50% sluajeva praeni su
refrakternim periodom u trajanju od 2-4 h. Teina sportom indukovane bronhoopstrukcije zavisi
od faktora okoline u kojoj se aktivnost obavlja. Temperatura, vlanost, prisustvo alergena i
aerozagaenja, hladan suv vazduh.
Postoje dve hipoteze zbog ega fizika aktivnost izaziva
bronhoopstrukciju.Hiperosmolaritet i vaskularna hipoteza. Prema hiperosmolarnoj hipotezi
suenje bronha nastaje zbog kontrakcije glatkih miia u zidovima bronha usled osloboenih
medijatora iz mastocita, bronhalnih epitelnih elija i nervnih elija, zbog hiperosmolarnosti u
disajnim putevima koja nastaje gubitkom vlage iz disajnih puteva koja je izraenija kod suvog i
hladnog vazduha.




92



















Vaskularna hipoteza objanjava bronhohopstrukciju zbog reaktivne hiperemije i pojavoe
edema u zidovima bronha to dovodi do opstrukcije. Kod osoba sa astmom potrebno je paljivo
planirati trening, koristiti adekvatnu terapiju lekovima, pre treninga primeniti adekvatno
zagrevanje , a aktivnosti dozirati intermitentno, jer se time znatno predupreuje pojava
opstrukcije, nego pri kontinuiranim aktivnostima, npr plivanje sa odmorom, igre loptom, ples i
sl.
12.4.1. TESTIRANJE NA BRONHOOPSTRUKCIJU
Provodi se 6 min kontinuiranim optereenjem na tredmilu uz kontrolisanu temperaturu i
vlanost u prostoriji.
Bitno je pre testa ne koristiti lekove i to najmanje vremenski prema datoj tabeli.
Prekid uzimanja lekova:
Kratkotrajni 2-agonist 8h
Dugotrajni 2-agonist 24h
Antihistaminici 48h
Antileukotrieni 48h
Antiholinergici 8h
Theophylline 24h
Inhalacioni kortikosteroidi uobiajene doze
Bronhoprotektori 8h

Bitno je da pojedinac tokom aktivnosti od 6 min upotrebi maksimalnu moguu snagu.
Kao minimalna provokacija smatra se ako minutna pluna ventilacija dostigne 40-60% od svojih
maksimalnih vrednosti, a frekvencija srca 80% od maksimalno dozvoljene (220-godine). Tokom
aktivnosti i 2,5,10,15 i 30 min nakon prestanka meri se FEV1 i PEV (maksimalni ekspiratorni
volumen).

93
Test je pozitivan na bronhospazam ako PEV padne za vie od 15%, odnosno FEV1 za
vie od 10%.
Postoje tri jasno dokazana uzroka provokacije astmatskog napada tokom sportskih
aktivnosti:
1. Alergija
2. Prisustvo iritansa i aerozagaenja
3. Aktivnou indukovana imunosupresija
1. Alergija je posebno izraena u letnjem periodu, pogotovo kod sportista sa atopikom
predispozicijom i ovde najveu ulogu ima polen.
2. Aerozagaenja, naroito sumpor dioksid, ozon, automobilski izduvni gasovi mogu
delovati provokativno. Kod plivaa, posebno u zatvorenim bazenima isparenje hlora moe
delovati provocirajue.
3. Imunosupresija
Diferencijalna dijagnoza
Dispneja je est nalaz tokom sportskih aktivnosti i uvek postoji rizik da se pogreno interpretira
kao astma. Tipino bronhoopstrukcija i simptomi dispneje sa zvidanjem nastupaju posle 5-10
minuta od poetka aktivnosti. Ponekad simptomi mogu nastupiti i kasnije 20-40 min nakon
poetka aktivnosti. U blaim sluajevima sportista moe prevazii napad bronhoopstrukcije i ui
u refrakteran period bez prekida sportskih aktivnosti, koji mu omoguava da dovri aktivnost, ali
obino nakon prekida aktivnosti dolazi do pojave simptoma pogoranja dispneje i kalja.





Leenje sportom indukovane bronhoopstrukcije
Nefarmakoloke intervencije
One su najvanije kako u prevenciji razvoja astme kod zdravih tako i u prevenciji
bronhoopstrukcije kod sportista sa dijagnostikovanom astmom.
Izbegavati prolongirane aktivnosti tokom leta kada je koncentracija polena visoka, kao i u
jako hladnim vremenskim uslovima u zimskom periodu. Takoe voditi rauna o prisustvu
aerozagaenja

94
Ne upranjavati fizike aktivnosti najmanje 7 dana nakon preleane respiratorne
infekcije.
Koristiti sprave za zagrevanje i vlaenje kako bi se minimizirao gubitak vlage iz disajnih
puteva naroito kod dugotrajnih sportskih aktivnosti.
Planirati program zagrevanja koji ima dva cilja. Prvo aklimatizaciju na temperaturu
okoline, a drugo ponavljanim epizodama minimalne bronhokonstrikcije postii refrakternost na
bronhoopstrukciju,sa viekratnim ponavljanim submaksimalnih napora kratkog trajanja i
posledinih pauza tokom perioda zagrevanja




















Leenje farmakolokim sredstvima
U teim sluajevima gde se ranijim merama ne moe kontrolisati bronhoopstrukcija ili
kod neadekvatno tretirane astme pristupa se farmakolokoj terapiji prema protokolu.
Inhalacioni kortikosteroidi
Bronhodilatatori (2 agonisti) neposredno pred sportske aktivnosti.
U koliko ovo ne daje adekvatne rezultate pristupa se davanju dugodelujuih 2 agonista, ili
leukotrien receptor antagonista.
Pored ovoga mogu se uzimati i bronhoprotektori nedokromil, dinatrijum hromoglikat.
Terapija je individualna i zavisi od odgovora pacijenta
Kod pojedinaca kod kojih se simptomi bronhoopstrukcije jave samo pri sportskim
aktivnostima obino je dovoljno primeniti inhalacione bronhodilatatore neposredno pre
takmienja te nakon zavretka aktivnosti.
Upotreba oralnih bronhodilatatora nije dozvoljena u sportu jer se oni ubrajaju u doping
supstance. Upotreba inhalacionih bronhodilatatora je doputena uz prijavu i to samo kod
sportista kod kojih je dijagnostikovana astma ili bronhoopstrukcija indukovana sportskim
naporom.




95
12.5. AMENOREJA, OSTEOPOROZA I POREMEAJI ISHRANE KOD SPORTISTA
Kod enskog dela populacije, gubitak teine i fiziki napor moe negativno uticati na
reproduktivni sistem.
12.5.1. REGULACIJA MENSTRUALNOG CIKLUSA, UZROCI AMENOREJE KOD
SPORTISTKINJA
To je odsustvo regularnog menstrualnog ciklusa i moe biti primarno i sekundarno.
Primarna amenoreja je odsustvo menarhe iznad 16 godina ivota. Sekundarna amenoreja je
odsustvo menstrualnog ciklusa due od 3-6 meseci kod ena koje su prethodno imale uredne
cikluse.
U premenopauzalnih ena amenoreja moe nastupiti zbog brojnih uzroka, pojaani fiziki
napor, prerano zakazivanje ovarijalne funkcije,upotreba kontraceptivnih sredstava i
hipotalamika amenoreja
Tipovi hipotalamike amenoreje
Atletska amenoreja- ene sa malom telesnom masom i malom koliinom masnog tkiva uz
poveane fizike napore i uz to i poremeaj ishrane esto razviju hipotalamiku amenoreju. U
patogenezi dominira fiziki i mentalni stres i pritisak za odranje odreene niske telesne teine
Iregularni ciklusi su ei kod sportistkinja nego kod obine populacije. Kod obine populacije u
odrasloj reproduktivnoj dobi kreu se oko 1.8-5%, dok kod sportistkinja dostiu i 79%.
Amenoreja usled poremeaja ishrane (anoreksija nervoza)
Idiopatska funkcionalna hipotalamika amenoreja. Javlja se kod normalno uhranjenih ena koje
se ne bave sportom i verovatno je uzrokovana psihogeno, stresom, ma da su pronaena izvesna
odstupanja u telesnoj kompoziciji, sa poveanjem mase miinog i smanjenjem mase masnog
tkiva, a i izvesni subkliniki poremeaji u ishrani.
Normalni menstrualni ciklus regulisan je sekrecijom GnRH (gonadotropin realising
hormona) iz hipotalamusa, koji stimulie hipofizu da lui gonadotropne hormone LH i FSH. Ovi
hormoni dolaze do jajnika gde reguliu rad jajnika, stimulaciju folikula . Jajnik lui estrogene,
progesterone i androgene. Ovi hormoni reguliu osovinu hipotalamus-hipofiza-jajnik kroz
povratni mehanizam direktno preko hipotalamusa ili indirektno preko hipofize.
Fizioloka osnova hipotalamusne amenoreje je poremeaj sekrecije GnRH. Hipotalamus
je jako osetljiv na stres okoline i metabolike faktore. Produena folikularna faza u odsutnosti
LH ili estradiola dovodi do intermitentne supresije menstrualnog ciklusa koji se esto zapaa kod
sportistkinja.
Kada je koncentracija LH veoma mala, rezultat je zakasnela menarha ili sekundarna
amenoreja.
Do amenoreje dolazi kada se potroena energija tokom sportskih aktivnosti ne
nadoknauje adekvatnim unosom putem hrane.
U novije vreme otkriven je hormon leptin koji se produkuje u masnom tkivu i uestvuje u
kontroli uzimanja hrane. Receptori za leptin utvreni su u predelu hipotalamusa, i smatra se da
on ima ulogu u hipotalamusnom oslobaanju GnRH. U koliko nivo leptina padne ispod kritine
koncentracije dolazi do amenoreje. Leptin regulie i bazalni metabolizam. Leptin ima vanu
ulogu i u funkciji titne lezde i inicijaciji poetka puberteta.
Kod amenoreinih ena zabeleen je i povean nivo kortizola .
Leenje ukljuuje uspostavljanje ovulatornog ciklusa.

96
Kod ena sa nutritivnim disbalansom, poboljanje nutritivnog statusa i telesne kompozicije
obino dovodi do uspostavljanja ciklusa. U nekim sluajevima moe se pokuati hormonska
terapija
12.5.2. OSTEOPENIJA I POSLEDINA OSTEOPOROZA
Promena kvaliteta kotanog tkiva zbog smanjenja kotane mineralne gustine ali i
promena u organskom sastavu kosti, to dovodi do pojaane fragilnosti i sklonosti ka prelomima.
I ako fizika aktivnost povoljno deluje na pik kotane mase i prevenciju osteoporoze u poznoj
ivotnoj dobi u nekim sluajevima pojaana fizika aktivnost uz neadekvatnu ishranu moe
dovesti do hormonskih promena koje poveavaju rizik od razvoja osteopenije kod mlaih
sportistkinja i kasnije teke osteoporoze u menopauzi.
Jedan od uzroka koji dovodi do ovog stanja je i hipotalamika amenoreja zbog smanjene
produkcije estrogena, ime se razvija osteopenija i kasnije teka osteoporoza. Dijagnoza
osteoporoze postavlja se na osnovu izmerene kotane mineralne gustine i prisustva ili odsustva
preloma.
+ Normalna je kotana mineralna gustina do -1 SD u odnosu na zdravu mladu osobu.
+ Od -1 do -2.5 SD oznaava se kao osteopenija
+ Preko -2.5 SD oznaavamo osteoporozom
Na ouvanje integriteta kosti deluju dva mehanizma, hormoni i mehaniki stres.
Najvanije je postii to vei pik kotane mase do 20 godine ivota. U tom smislu rano
upranjavanje sportskih aktivnosti pomae u postizanju to veeg pika kotane mase.
Pored toga veoma je vana adekvatna ishrana i unos potrebnih nutrijenasa za pravilnu
izgradnju kotanog tkiva. Dakle svi poremeaji ishrane neminovno dovode do osteopenije i
kasnije osteoporoze.
Kod ena sa hipotalaminom amenorejom zbog hormonskog disbalansa dolazi do
preranog gubitka kotane mase i razvoja osteoporoze.
Receptori za leptin pronaeni su i na kostima, to moe ukazivati da leptim ima ulogu i u
regulaciji kotane mase.
Insulinu slian faktor rasta (IGF1) ima znaajnu ulogu sa nutritivnim statusom, kao to je
BMI i nivo leptina. On je jedan od najvanijih prediktora serumske koncentracije
estrogena.Prema tome on je jedan od vanih faktora u razvoju osteopenije kod hipotalamike
amenoreje
Kortizol
Kod hipotalamike amenoreje povean je i nivo kortizola, to utie na metabolizam
kalcijuma i vitamina D, smanjuje aktivnost osteoblasta,smanjuje intestinalnu apsorpciju
kalcijuma i pojaava njegovu urinarnu ekskreciju. Svim ovim mehanizmima kortizol doprinosi
razvoju osteopenije.
Leenje
Najea terapija mladih amenoreinih ena je hormonska. Kod atletske amenoreje dobar
efekat postigla je upotreba oralnih kontraceptiva. Pored ovoga potrebna je normalizacije telesne
teine uz adekvatnu ishranu i suplementacija kalcijumom i vitaminom D.





97
12.5.3. POREMEAJI ISHRANE (ANOREXIA NERVOSA, BULIMIJA)
Brojni sportisti koji ne mogu postii idealnu telesnu kompoziciju podvrgavaju se
dijetama,uzimanjem razliitih sredstava kako bi postigli eljeni cilj. Simptomi poremeaja
ishrane trebaju se na vreme uoiti. Najei poremeaji su anoreksija nervoza, bulimija i drugi
nespecifini poremeaji ishrane i najee su prisutni kod enske populacije.
Istraivanje je pokazalo i da ve u petom razredu devojice postaju optereene svojim
spoljnim izgledom. Zato dre najdrastinije dijete, koje se uglavnom svode na obroke od zelene
salate, mleka i jogurta. Devojice iz ishrane izbacuju hleb i meso, pa je ubrzo svedu na svega 400
do 600 kalorija dnevno. Posle samo nekoliko meseci ovakvih izgladnjivanja, osoba moe da
izgubi i desetak kilograma. Dijeta tako postaje "okida" koji pokree lanac poremeaja u
organizmu, iz koga je teko izvui se.
U anoreksiju, tj. opsesivno gladovanje ne upadaju gojazne, ve dobro uhranjene zdrave
osobe, koje smanjuju obroke iz elje da ouvaju svoju telesnu kompoziciju i postignu bolje
sportske rezultate. Meu njima na 10 devojica dolazi jedan deak.
Anoreksina osoba ne gubi apetit, ali ima uasan strah od hrane, to vremenom dovodi do
pogoranja fizikog i psihikog stanja.
Za razliku od anoreksiarki, bulimiarke se prejedaju, a zatim pojedeni sadraj izbacuju
prisilnim povraanjem. Nakon epizode prejedanja, kod takvih su devojaka esti i pokuaji
samoubistava jer veina njih ima ozbiljnih problema s fizikim, emocionalnim i psihikim
zdravljem. Uzrok ovakvom poremeaju mogu biti traume iz detinjstva, psihoze, teki poremeaji
linosti, ali i veliki pritisak showbiz industrije koja promovira bolesnu mravost kao poeljan stil
ivota.
Prevencija poremeaja ishrane
Adekvatan razgovor sa trenerom uz predoavanje svih negativnih posledica na menstrualni
ciklus, kotani sistem, telesnu kompoziciju i sportske aktivnosti.Saradnja sa roditeljima, rano
otkrivanje i rano zapoinjanje leenja.
12.5.4. GOJAZNOST I FIZIKA AKTIVNOST
Povean unos neadekvatne hrane uz smanjenje fizike aktivnosti bitan su faktor
poveanja prevalencije gojaznosti u veini populacija pa i u naoj zemlji. U borbi protiv
gojaznosti potrebno je pored restriktivnog unosa kalorija sporovoditi i svakodnevnu fiziku
aktivnost.
Nakon uspostave adekvatne telesne teine potrebno je promeniti nain ishrane i stil ivota
uz stalno upranjavanje fizikih aktivnosti kako bi se postignuto stanje odralo.
Gojaznost ima nepovoljan uinak na pojavu KVB, insulta, dijabetesa tipa 2 i nekih oblika
malignih bolesti.
Za gubitak l kg telesne masti potrebno je sagoreti oko 9000 kcal. Mukarci bre gube
telesne masti nego ene. Meutim kod ena je u poetku vei gubitak telesne teine uzrokovan
pojaanim gubitkom vode iz potkonih tkiva.
Kod gojaznih osoba postoji rezistencija na inzulin to dovodi do poveane sekrecije
insulina, poveanog rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa, poveanja koncentracije VLDL, poveanja
koncentracije holesterola i poveanog rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

98
12.6. GASTROINTESTINALNI SISTEM TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI,
ABDOMINALNI BOL, GREVI, DIJAREJA
Fizika aktivnost ima povoljan uticaj na pranjenje eluca i creva, i redukciju malignih
tumora. Tokom sportskih aktivnosti prokrvljenost visceralnih organa se smanjuje za 50-80%
zbog preusmerenja krvi ka miiima. Tokom prolongirane fizike aktivnosti postoji poveana
potreba organizma za apsorpcijom vode i elektrolita i nutrijenasa.
Tokom sportskih aktivnosti menja se i aktivnost autonomnog nervnog sistema,sa
predominacijom simpatikusa kod kratkotrajnih i iscrpljujuih aktivnosti, dok se kod dugotrajnih
aktivnosti u kasnijoj fazi uspostavlja predominacija parasimpatikusa. Te promene imaju uticaj na
pasau creva, krvotok i permeabilnost.
12.6.1. ABDOMINALNI BOL, GREVI I DIJAREJA
Gotovo polovina maratonaca ima povremeno nekoliko retkih stolica na dan, dok kod
trkaa na kratke staze esto dolazi do zatvora, nadutosti donjeg dela trbuha i greva. Od drugih
simptoma gornjeg dela GI trakta tokom sportskih aktivnosti opisani su
arenje,podrigivanje,abdominalni bolovi, munina,povraanje. Ovi simptomi naroito su izraeni
kod dugotrajnih aktivnosti uz pojavu dehidracije i hipertermije.
Neki od ovih simptoma mogu se nai kod iritabilnog kolona, ali mogu nastati i zbog
dehidracije, elektrolitnog disbalansa ili hipertermije.
Sportske aktivnosti ponekad mogu biti dobar detektor pojedinih bolesti GI trakta.
GI krvarenje
Moe biti akutno iz gornjih ili donjih partija Gi trakta ili hronino sa pozitivnim nalazom
okultnog krvarenja u stolici.
12.7. SPORTSKA ANEMIJA
Sportska anemija je najee multifaktorijalna. Moe nastati zbog ekspanzije volumena
plazme, ali i zbog gubitka krvi putem GI trakta. Ostali uzroci su intravaskularna hemoliza,
hematurija,povean gubitak ili smanjen unos i apsorpcija gvoa.
Hematurija kod fizikih napora, najee je benigno stanje. Nastaje zbog ponavljanog
sudaranja zadnjeg zida mokrane beike sa bazom beike, ali pojava krvi u urinu moe znaiti i
ozbiljnije poremeaje koji zahtevaju paljivu dijagnostiku.
Akutno GI krvarenje udrueno sa sportkim aktivnostima je retko. Anemija i deficit
gvoa je ei i to kod enskog dela populacije. Okultno krvarenje je ee kod maratonaca i
susree se u 8-35% sluajeva i pik dostie 24-48 sati nakon maratona.
Hemoragini gastritis je esto udruen sa pojavom krvarenja tokom sportskih aktivnosti,
obino je prolaznog karaktera.Daju se antacidi i uz mirovanje restitucija sluzokoe nastupa ua
nekoliko dana.
Postoji etioloka povezanost izmeu pojave erozivnog gastritisa i ulkusa i sportskih
aktivnosti, koja je uzrokovana najverovatnije ishemijom eluane sluzokoe u kombinaciji sa
uticajem eluane kiseline.
Drugo mesto gde se mogu javiti krvarenja je kolon. Krvarenje iz kolona opisano je kod
trkaa i atletiara. Najee se javlja u predelu desnog kolona i sigmoida. Ove promene su
prolazne i spontano zaceljuju tokom perioda mirovanja.
Sklonost ka pojavi krvarenja iz GI trakta moe poveati uzimanje NSAI lekova (aspirin)
Dalji uzroci krvarenja mogu biti uzrokovani traumom tokom sportskih aktivnosti.

99
Anorektalne fisure ili hemoroidi mogu dovesti do pojave krvarenja iz donjih partija GI
trakta u vidu svee krvi tokom sportskih aktivnosti najee kod trkaa. Svi oblici GI krvarenja
moraju se detaljno ispitati kako se ne bi potkralo neko tee oboljenje npr. kancer i dr.
12.8. GASTROEZOFAGEALNI REFLUKS
Jednjak
Tokom sportskih aktivnosti moe se javiti arenje u sredogruu zbog gastroezofagealnog
refluksa. Bol u grudima ako se javi moe biti sranog porekla, a ree ezofagealnog.
Gastroezofagealni refluks ee se javlja nakon obroka. Simptomi su obino blagi i mogu se
kupirati antacidima, blokatorima histaminskih receptora ili inhibitorima protonske pumpe.
12.9. PRANJENJE ELUCA TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI, UTICAJ TEINE
TOKOM SPORTSKIH AKTIVNOSTI, ISHRANE, HIDRACIJE
eludac
Sportske aktivnosti utiu na pranjenje eluca. Moe doi do pojave munine i
povraanja.
Pranjenje eluca je ubrzano tokom blagih i umereno tekih fizikih aktivnosti, a moe
izostati kod veoma tekih aktivnosti kod 75% i vie VO
2
max. Pranjenje eluca je bitno kod
ovakvih aktivnosti kako bi se postigla adekvatna rehidracija organizma. Na pranjenje eluca
utie karakter hrane. Obino se solidna, vrsta hrana sporije prazni nego tena.
Kalorina i masna hrana oteava pranjenje eluca. Na pranjenje utie i hidracija, pol,
menstrualni ciklus,telesna temperatura,doba dana i dr.
Ako je organizam dehidriran pranjenje eluca je usporeno
12.10. REAKCIJA DEBELOG CREVA NA FIZIKI NAPOR
Debelo crevo
Kod trkaa i maratonaca moe se pojaviti nervozna dijareja uz pojavu greva i krvavih
stolica. Ovi problemi mogu se reavati smanjenjem aktivnosti ili uzimanjem antidiaroika,
podeavanjem ishrane.
Epidemioloke studije potvrdile su da umerena fizika aktivnost visok unos vlaknaste
hrane , smanjen unos masnoa i nii BMI imaju nii rizik za oboljevanje od raka debelog creva















100






















Prof. dr Zoran Bajin
SPORTSKA MEDICINA
Oblast V
Osnovi elektrokardiografije

101
13. OSNOVE EKG DIJAGNOSTIKE
EKG predstavlja metodu detekcije elektrine aktivnosti srca, koju registrujemo pomou
elektroda koje postavljamo na povrinu grudnog koa. EKG nam daje korisne podatke o sranoj
aktivnosti i stanju sranog miia.
U zavisnosti od poloaja elektroda za tanu interpretaciju danas se koriste 6 perifernih i 6
prekordijalnih odvoda. EKG zapis se registruje na milimetarskom papiru gde je najmanji
kvadrati 1mm
2
.













Na EKG zapisu razlikujemo P talas koji predstavlja pretkomornu kontrakciju, QRS
kompleks koji oznaava komornu kontrakciju i T talas, koji oznaava komornu repolarizaciju.



























102
Uvek gledati da li ispred QRS postoji P talas, a iza T talas.
Svaki otklon ispod izoelektrine linije je negativan, a iznad pozitivan.
Kod QRS kompleksa uvek gledati da li postoji prvi negativan otklon (Q zubac).
U koliko ga nema prvi uzlazni otklon je R zubac, a negativan S zubac.
Ako postoji samo negativan otklon takav zubac oznaavamo sa QS.



Vertikalna osovina predstavlja meru za voltau, i meri se u mm.
Horizontalna osovina predstavlja vreme. Svaki mm na zapisu predstavlja 0.04 sec,
odnosno izmeu dvaju debelih linija je 0.2 sekunde.





























103












Periferni odvodi dobijaju se postavljanjem elektroda na ekstremitete
U zavisnosti od poloaja elektroda za registraciju dobijaju se I, II i III periferni odvod



























Ako se jedna ruka (desna ili leva ili leva noga) uzme kao pozitivni pol, a sva tri ostala
ekstremiteta kao negativan dobijamo AVR, AVL, AVF periferne odvode


104
















Prekordijalni odvodi dobijaju se postavljanjem elektroda na prednju stranu grudnog koa i to:
V1 uz desnu ivicu grudne kosti u 4. meurebarni prostor
V2 uz levu ivicu sternuma u 4 meurebarni prostor
V3 na sredini rastojanja izmeu V2 i medioklavikularne linije
V4 u 5.meurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji
V5 u 5. meurebarnom prostoru na prednjoj aksilarnoj liniji
V6 u nivou V5 na srednjoj aksilarnoj liniji
















105
V1 i V2 daju vie informacija o desnom srcu, V3 i V4 su lokalizovani iznad IV septuma, a V5 i
V6 iznad leve strane srca.












13.1. ANALIZA NORMALNOG EKG ZAPISA
P talas
Trajanje proseno 0.10 sec (2,5 kvadratia)
Amplituda proseno 2,5 mm (2,5 kvadratia)










Karakteristike P talasa po odvodima
Odvod Otklon Primedba
I +
II + Najvee amplitude
III + ili - Slabo izraen
AVR -
AVL +
AVF +
V1 + ili - Moe biti i bifazian
V2 +
V3 +
V4 +
V5 +
V6 +

PQ interval (PR interval) od poetka P do poetka Q odnosno R zubca
Proseno 0.12 do 0.2 sek, a kod frekvencije ispod 60/min. Moe biti i dui

106
QRS kompleks
Normalno trajanje 0.08-0.10 (0.11)sec.Produenje na 0.12 sec. Predstavlja inkompletni, a preko
0.12 kompletni blok grane
Q zubac normalno traje do 0.03 sec.,a dubina mu ne prelazi visine R zupca
Ponekad u III odvodu moe biti dubok Q zubac zbog visokog poloaja dijafragme i nestaje pri
dubokom inspirijumu u koliko nije patoloki
R zubac ima amplitudu od 1 do 24 mm, u perifernim odvodima najvea je u II, a u
prekordijalnim postepeno raste od V1 prema V6
S zubac- dubina je od 0 do 6 mm.
ST segment od kraja S zubca do poetka T talasa. Uglavnom se nalazi u izoelektrinoj liniji ili
ee malo ispod a ree malo iznad.
Patoloki je ako je u perifernim odvodima vie od 0.5 mm ispod, odnosno 2 mm ispod u
prekordijalnim odvodima ili je vie od 1 mm iznad izoelektrine linije.
Izraena elevacija ovog segmenta vidi se kod akutnog infarkta miokarda ,a denivelacija je
karakteristina za koronarnu insuficijenciju
T talas obino je asimetrinog izgleda sa blaim ushodnim i strmijim nishodnim delom.
Obino je pozitivan, a moe biti negativan u III i V1 i najee u aVR, ponekad u aVL i aVF.
Kod dece negativan je u V1-V3
QT interval je rastojanje od poetka Q zubca do kraja T talasa.Zavisi od frekvencije, pola i
uzrasta. Izraunava se po formuli:




K iznosi kod mukaraca 0.37 sec. ,a kod ena 0.40 sec.
R-R je rastojanje izmeu dva susedna R zubca
U talas je nizak, pozitivan talas, koji se javlja neposredno posle T-talasa ili neposredno pre P
talasa. Smatra se da je uzrok nastanka, repolarizacija interventrikularnog sprovodnog sistema.



















107
Kod interpretacije EKG treba obratiti panju na 5 elemenata:
1. Frekvencija
2. Ritam
3. Osovina
4. Hipertrofija
5. Ishemija ili Infarkt
13.1.1. FREKVENCIJA
Odrediti vrh R zupca gde on pada na debelu liniju, a zatim nai sledei vrh R zupca.
Poevi od vrha prvog zupca odbrojavamo debele uzdune linije do sledeeg R zupca poevi od
prve sledee koja oznaava 300, potom 150,100,75,60 ,50.
























U koliko je frekvencija ispod 50/min. Odreivanje se vri na osnovu broja QRS kompleksa u 6
sekundnom intervalu x 10









108
13.1.2. RITAM
Normalan regularan ritam (sinusni ritam)












Poremeaji ritma uzrokovani u pretkomorama
1. Sinus aritmija-nepravilan rad SA vora. Svi talasi i QRS kompleks su jednaki ali razmak
izmeu QRS kompleksa je nepravilan













2. Lutajui pacemaker u koliko impuls nastaje promenom mesta okidanja u desnom atriju
dobija se nepravilan ritam i razliiti oblici P talasa u zavisnosti od mesta pacemakera


















109
3. Pretkomorno treperenje ako impulsi nastaju iz mnogo ektopikih fokusa u pretkomorama
ritam je iregularan, jer e samo neki proi kroz AV vor i izazvati depolarizaciju komora. P talasi
se ne vide (haotini i iregularni)



Prevremene sistole
Nastaju zbog prevremenog impulsa koji moe nastati iz razliitih fokusa, pa se prema tome dele
na supraventrikularne (ektopini fokus u atriju ili AV voru), ili ventrikularne kada je ektopini
fokus u komorama.















110




VES mogu biti
povezane s jednom ili vie
normalnih sranih
kontrakcija i mogu dati
sliku bigeminije,
trigeminije,
kvadrogeminije.

Vie od 6 VES u minutu smatra se patolokim.

Parasistola je stanje kad postoji dvojni ritam, iz regularnog pacemakera i jednog ektopikog koji
obino potie iz komora.






Paroksizam VES












Multifokalne VES izazvane
su brojnim komornim
ektopikim fokusima, i
svaki ima po izgledu
identinu VES





111
Izostale kontrakcije
Pored prevremenih kontrakcija nastalih impulsima iz supraventrikularnih ili ventrikularnih
ektopikih fokusa moe doi i do izostanka slanja impulsa od strane normalnog pacemakera,
tako da na EKG-u nastaje pauza, nakon koje ektopiki pacemaker koji moe biti
supraventrikularno ili ventrikularno poalje impuls.












112
Prekid sinusnog rada
SA vor prestaje da alje impulse, a rad srca moe preuzeti potencijalni pacemaker koji moe biti
u pretkomori SA voru ili komori, sa odgovarajuom frekvencom i izgledom EKG talasa ve
prema novom predvodniku sranog ritma.













Brzi ritmovi
Paroksizmalna tahikardija- iznenadni brz srani rad, koji obino zapoinje iz jednog ektopikog
pacemakera. Frekvencija se kree izmeu 150 i 250/min.
Moe biti iz ektopikog fokusa u atrijima ili AV voru (supraventrikularna) ili paroksizmalna
komorna tahikardija (ventrikularna)















113
Pretkomorno lepranje
Nastaje u komornom ektopikom fokusu. Poto postoji samo jedan ektopiki fokus svaki P talas
je identian s drugima. Nema pauze izmeu mnogobrojnih P talasa(izgled zubaca testere), a
samo neki proe prema AV voru i nadrai komore.













Komorno lepranje jako opasno stanje izazvano jednim ektopikim fokusom koji odailje 200-
300/min. Obino prelazi u komorno treperenje koje zahteva oivljavanje i defibrilaciju































114
Pretkomorno treperenje
Izazvano mnogim pretkomornim fokusima













Komorno treperenje
Izazvano brojnim komornim ektopikim fokusima, koji stvaraju haotino trzanje komora. Nema
efektivnog sranog punjenja













Srani blokovi
Mogu nastati u SA, AV voru ili u sistemu Hisovog snopa.Oni spreavaju prolaz impulsa ka
komorama.
SA blok nastaje kad SA vor zaustavi emitovanje impulsa za najmanje jedan kompletan ciklus.
Posle pauze uspostavlja se uobiajena frekvencija i ritam, jer isti pacemaker preuzima svoju
aktivnost.













115
AV blok- blok je u AV voru pa je potreban dui period da impuls nadrai komore. Zakanjenje
usled AV bloka produi P-R interval za vie od jednog velikog kvadrata (0.2 sec.)




























Blok prvog stepena- produenje P-R za vie od 0.2 sek.
Blok drugog stepena- kada je potrebno 2 ili vie P impulsa da izazovu depolarizaciju komora.

















116













Wenckebachov fenomen
Kad P-R interval postaje postepeno sve dui dok najzad ne izostane jedan QRS kompleks














Ako doe do povremenog izostanka QRS kompleksa posle normalnog P talasa taj fenomen
nazivamo Mobitz II blok.



















117
Blok treeg stepena- kompletan AV blok
Ni jedan pretkomorni nadraaj ne nadrai AV vor. Tako postoji pretkomorna frekvencija i
nezavisna komorna frekvencija. Ako su QRS kompleksi normalni onda se takav ritam zove
Idionodalni (AV vor pacemaker), a ako su iroki i bizarni govorimo o idioventrikularnom ritmu
(komore su pacemakaeri).

























Blok grana
Blok moe biti u desnoj ili levoj grani snopa.




118
Ako postoji blok grana najbolje ga je verifikovati analizom QRS u prekordijalnim odvodima. V1
i V2 za blok leve, a V5 i V6 za blog desne grane. Kod kompletnog bloka QRS je uvek jasno
produen, dok je kod inkompletnog bloka QRS normalnog trajanja ili blago produen















































119











Preekscitacioni sindrom Wolf-Parkinson-White
Kod nekih ljudi postoji
uroeni pomoni snopi
kojim se prenose nadraaji iz
SA vora ka komorama, to
uzrokuje preranu
depolarizaciju komora i
pojavu tzv.delta talasa na
EKG-u.




Hemiblokovi
Predstavljaju blok sprovoenja u
jednoj od ogranaka leve grane Hisovog
snopa. U zavisnosti da li je blok u
prednjem ili zadnjem ogranku
hemiblokovi mogu biti prednji ili
zadnji. Desna koronarna arterija
snabdeva krvlju AV vor i poetni deo
Hisovog snopa, dok prednja silazna
grana leve koronarne arterije snabdeva
desnu granu Hisovog snopa i prednji
ogranak leve grane.
Zadnji ogranak leve grane Hisovog
snopa ima dvojnu vaskularizaciju iz cirkumfleksnog ogranka leve koronarne arterije i iz desne
koronarne arterije pa je ree oteen ishemijom i infarktom.











120
13.1.3. OSOVINA



Osovina predstavlja srednji
vektor depolarizacije
komora
Normalno je taj vektor
okrenut nadole i prema levoj
strani pacijenta








13.1.4. HIPERTROFIJA
Kod patolokih procesa na srcu (hipertrofija, infarkt, dilatacija menja se vektor elektrine srane
aktivnosti, pa time osovine. Normalno je vektor upravljen u donjem levom kvadrantu, i prema
pozadi, jer je deblja leva komora smetena u zadnjem delu grudnog koa.
Za odreivanje osovine gledaju se odvodi I, AVF i V2.





121
Hipertrofija sranih upljina
Pretkomorna hipertrofija karakterie se dvofaznim P talasom.
Najbolje je vidljiv u V1












122
Hipertrofija desne komore
Postoji veliki R zubac u V1. S zubac u V1 je manji od R zubca. R zubac se postepeno smanjuje
od desnih prema levim prekordijalnim odvodima.













123
Leva komorna hipertrofija


Postoji dubok S u V1 i visok R u
V5.
Ako je zbir S u V1 i R u V5 vei
od 35 mm postoji hipertrofija
leve komore.
T talas je kod hipertrofije leve
komore esto izvrnut i
asimetrian sa poetnim sporim
padom i brzim usponom.






124
13.2. KORONARNA ISHEMIJA I TESTOVI NA ISHEMIJU
Smanjenje snabdevanja krvlju iz koronarnih arterija
Karakteristian nalaz je izvrnut T talas.
Kako su prekordijalni odvodi najblii komorama, to e promene T talasa biti najizraenije u tim
odvodima













125
13.3. INFARKT MIOKARDA
Kod infarkta miokarda vidi se karakteristini Q zubac.
Ponekad se u I, II, V5 i V6 mogu videti mali, beznaajni Q zubci
Da bi Q zubac bio znaajan treba da bude irok najmanje jedan mali kvadrati (1 mm, odnosno
traje najmanje 0.04 sec)
Drugo, znaajni Q zubac treba da iznosi najmanje 1/3 ukupne visine i dubine QRS.
Za dijagnozu infarkta bilo koji od navedena dva kriterijuma dovoljan je za dijagnozu infarkta
















126
Pored Q zubca, koji moe oznaavati i stari preboleli infarkt, kod akutnog infarkta miokarda
pored Q zubca postoji i znaajna ST elevacija (vie od 1 mm)



Pored ST elevacije u nekim sluajevima moe se javiti ST depresija. Ovo se javlja kod
subendokardnog infarkta koji ne zahvata celu debljinu zida, kod uzimanja digitalisa, ili pak kod
osoba sa koronarnom insuficijencijom koje se podvrgnu optereenju, ime se potvruje
dijagnoza
Znaajna ST depresija je vea od 0.5 u perifernim, odnosno vea od 2 mm u prekordijalnim
odvodima



Na osnovu krvnog snabdevanja pojedinih delova srca kod zaepljenja koronarnih arterija doi e
do infarkta
A)prednjeg zida
B)lateralnog zida
C)zadnjeg zida
D)donjeg zida (dijafragmalni)
Koronarne arterije se dele na levu i desnu. Leva se grana na prednju descendentnu (LAD) i
cirkumfleksnu (LC). Prednje descendentna uglavnom krvlju snabdeva prednji zid, dok
cirkumfleksna snabdeva lateralni zid. Desna koronarna arterija uglavnom snabdeva zadnji zid.
Donji zid snabdevaju i leva i desna u zavisnosi koja je od njih anatomski dominantna.

127











128
13.3.1. INFARKT PREDNJEG ZIDA
Q zubci u V1, V2, V3 i V4



13.3.2. LATERALNI INFARKT
Q zubci u I odvodu i AVL



13.3.3. DONJI INFARKT (DIJAFRAGMALNI)
Q zupci u II, III i AVF odvodima





129
13.3.4. INFARKT ZADNJEG ZIDA LEVE KOMORE
Kod infarkta zadnjeg zida postoji potpuno suprotan EKG nalaz u odnosu na infarkt
prednjeg zida, jer se prednji i zadnji zid depolarizuju u suprotnim pravcima. Zato e umesto Q
zubca postojati veliki R zubac u V1,V2,V3,V4, a umesto ST elevacije postojae ST depresija
(kao obrnuta slika u ogledalu) .





Ako postoji blok leve grane leva komora se depolarizuje kasnije od desne, pa prvi deo QRS
kompleksa potie od aktivnosti desne komore. Zbog toga se u tom sluaju ne moe sa sigurnou
dijagnostikovati infarkt odnosno Q zubac koji potie od leve komore, jer je prekriven




130
13.4. NORMALNA ODSTUPANJA U EKG NALAZU KOD NETRENIRANIH OSOBA
Kod uzbuenosti moe doi do tahikardije, blage denivelacije ST segmenta i poveanja
amplitude P talasa.
Kod bradikardije mogu biti vee amplitude nie amplitude P, a vee amplitude T talasa,
sa blagom ST elevacijom.
T talas moe biti negativan u III, V1,aVR, ponekad i u aVL i aVF.
Kod dece moe biti negativan u V1-V3 (juvenilni EKG)
13.5. NORMALNO ODSTUPANJE EKG NALAZA KOD SPORTISTA
P talas je obino nie amplitude u miru zbog dominacije n.vagusa nad simpatikusom.
Kod dobro treniranih sportista moe se javiti nazubljen ili negativan P talas u III, V1 i V2. Ako
tokom optereenja dolazi do negativizacije pozitivnog ili produbljivanja negativnog P talasa
sportistu treba podvri daljoj dijagnostici, jer moe znaiti funkcionalno poputanje leve komore
PQ interval zbog bradikardije je na gornjoj granici 0.2-0.21 sek, ili je na nivou AV bloka I
stepena.
Produenje trajanja ovog intervala je posledica poveanja sranog volumena to
poveava duinu puta koju impuls treba da pree. Iz istih razloga ponekad se moe registrovati i
produenje QRS iznad 0.10 sek-do maksimalno 0.12 sek.
ST segment moe biti eleviran maksimalno za 1 mm. Pri optereenju se sputa na
izoelektrinu liniju. Depresija ST do 1 mm kod ena se javlja kao normalan nalaz. Ona nastake
zbog hipertrofije miokarda i relativne koronarne insuficijencije. Do depresije moe dovesti i
hipokalijemija nakon napornih i dugih treninga. Svi neorganski oblici ST depresije nestaju posle
testa optereenja.
T talas je negativan uobiajeno u aVR, pozitivan u II i V2-V6. U V1 moe biti pozitivan,
bifazian ili negativan. Kod dobro treniranih moe biti poveane amplitude. U koliko se radi o
fiziolokom negativitetu T talasa tokom fizikog optereenja dolazi do pozitivizaciji, ili
aplatiranja.
Pojava U talasa bilo da je registrovana u miru, ili u optereenju treba se dobro razmotriti,
jer se on moe javiti i kod nekih patolokih stanja (ishemija miokarda, alergije, tireotoksikoza,
elektrolitski disbalans).
13.6. PROMENE EKG NALAZA KOJE SE SMATRAJU FIZIOLOKIM
Elektrina osovina srca
-Moe varirati u odreenim sportovima (udesno kod plivaa, smuara, fudbalera).
13.6.1. SINUSNA BRADIKARDIJA
Sinusna aritmija- najee je vezana za respiracije(u inspirijumu ritam se ubrzava, a u
ekspirijumu usporava). ee je kod mlaih, kod dobro treniranih ,ali i kod pretreniranosti A-V
blok I stepena- produenje P-Q intervala iznad 0.21 sek.
Kod sportista koji upranjavaju sportove izdrljivosti i znak je dobre utreniranosti, zbog
prevage parasimpatikusa. Ipak kod ovakvog nalaza radi se test optereenja i ako doe do
normalizacije P-Q intervala znak je prevage parasimpatikusa nad simpatikusom u mirovanju.


131
13.6.2. BLOK DESNE GRANE
Blok desne grane- produenje QRS kompleksa za vie od 0.12. Moe biti fizioloki, vidi
se samo R i R u V1, ali bez produenja QRS iznad 0.10 sek. Inkompletni blok je kada QRS
traje od 0.10-0.12 sek. Nalaz kompletnog bloka desne grane nemamo kod sportista.
Nalaz bloka leve grane je nespojiv sa daljim bavljenjem sportskim aktivnostima.
Promene u EKG-u kod sportista koje se ne smatraju fiziolokim, ali nisu uvek znak oboljenja
srca.
13.6.3. POREMEAJI SRANOG RITMA
Ekstrasistole(najee su ventrikularne, ali se mogu javiti i atrijalne i nodalne)
Ekstrasistole koje nemaju organsku podlogu:
Obino su usamljene, retke i potiu iz istog izvora
Gube se tokom testa optereenja
Obino normalan kliniki i laboratorijski nalaz
Patoloko poreklo ekstrasistola
Uestalost ,posebno ako se registruju u nizu
Pojava iz razliitih fokusa
Ne iezavaju tokom optereenja, ve se njihova uestalost poveava
Patoloki dodatni kliniki i laboratorijski nalaz
Kod svake pojave ekstrasistola, bilo da su patoloke ili ne:
esto pratiti i kontrolisati EKG
Uraditi stres EKG
Otkriti ev.arita, tonzile, kariozni zubi, upale drugih organa i sl.
esto kontrolisati lab. (SE;KKS, transaminaze, urin)
WPW sindrom kad nema tegoba ne predstavlja kontraindikaciju za bavljenje sportom. U koliko
dolazi do pojave paroksizmalne tahikardije , atrijalne fibrilacije ili flatera treba zabraniti sportske
aktivnosti
Prolaps mitralnog zaliska
Dolazi do regurgitacije krvi prilikom sistole iz levog ventrikula u levi atrijum. Simptomi su
atipian bol u grudima, dispneja, zamaranje, vrtoglavice, sistolni um. ei je kod asteninih
osoba. Ako je test optereenja negativan, i u koliko holter ne otkriva poremeaj ritma nema
razloga za zabranu sportskih aktivnosti.
















132














Prof. dr
Zoran Bajin
Oblast
VI
SPORTSKA
MEDICINA

- Sportske povrede donjih ekstremiteta
- Povrede glave, kimenog stuba, rebara,
ramena, lakta, podlaktice i ake
- Specifinosti povreda kotanog sistema u
dejem uzrastu
- Bolesti kotanog sistema u dejem uzrastu
- Iznenadna smrt kod sportista

133
14. SPORTSKE POVREDE DONJIH EKSTREMITETA (STOPALO,
SKONI ZGLOB, POTKOLENICA, KOLENO, NATKOLENICA, KUK,
KARLICA)
14.1. POVREDE STOPALA, SKONOG ZGLOBA, POTKOLENICE
14.1.1. MEDIJALNI TIBIJALNI STRES SINDROM
Bol u predelu medijalnog i zadnjeg aspekta donjeg dela potkolenice. Nastaje zbog
prenaprezanja i naroito se sree kod trkaa na duge staze, triatlonista ali i kod koarkaa,
rukometaa.Tokom sportskih aktivnosti stopalo se pronira, a tibija rotira prema unutra, pri emu
m.tib. posterior i njegova tetiva dolaze u kontakt s medijalnim rubom tibije i interosealnom
membranom. Viestruko ponavljanje ovih pokreta dovodi do prenaprezanja i bola.
U bolni sindrom mogu biti ukljueni i m.soleus u svom distalnom delu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike, RTG (negativan, ali iskljuuje npr.
postojanje kotane patologije). NMR je od koristi.
Poteda,masaa i istezanje, aerobni trening na ergociklu , fizikalne procedure deluju
pozitivno na prestanak bola.
14.1.2. PREDNJI TIBIJALNI KOMPARTMENT SINDROM
Razlikujemo akutne i hronine forme koje nastaju zbog prenaprezanja.
Akutna forma ima dramatinu kliniku sliku sa jakim bolom i otokom prednjeg
kompartmenta i zahteva hitnu hirurku intervenciju-fasciotomiju.Ako se sa fasciotomijom
zakasni moe nastupiti ishemija i nekroza miia u zahvaenom kompartmentu
U hroninom obliku javlja se area bol u prednjem kompartmentu potkolenice posebno
pri dorzifleksiji stopala. Moe se palpirati otok u predelu kompartmenta, a miii mogu biti
hipertrofini.
Dijagnoza se moe potvrditi pomou scintigrafije gde je vidljiv defekt perfuzije miia u
prednjem kompartmentu.
Terapija je fasciotomija,a povratak sportskim aktivnostima je 3-6 sedmica nakon
hirurkog zahvata
14.1.3. LATERALNI (PERONEALNI) KOMPARTMENT SINDROM I ZADNJI
KOMPARTMENT SINDROM POTKOLENICE
-Imaju slinu kliniku sliku, dijagnozu i leenje kao i prethodno opisana dva sindroma.
14.1.4. TENDINITIS MUSCULUS TIBIALIS POSTERIOR
Bol iza medijalnog maleolusa. Mogu postojati krepitacije. Ponekad moe doi i do
rupture tetive zadnjeg tibijalnog miia, to se manifestuje everzijom zadnjeg dela stopala.
Kod tendinitisa potrebno je odmirovati, upotrebiti kineziterapijske procedure i kasnije
preporuiti tokom sportskih aktivnosti noenje ortoza koje e spreiti preveliku everziju zadnjeg
dela stopala.
U sluaju rupture tetive koja se moe potvrditi kliniki i NMR indikovana je hirurka
sutura tetive.




134
14.1.5. SIMPTOM KOMPRESIJE POPLITEALNE ARTERIJE U POPLITEALNOJ JAMI
Do ovog sindroma dolazi zbog anatomskih anomalija m.gastrocnemiusa. Poplitealna
arterija prolazi medijalno od medijalne glave gastroknemijusa. Abnormalni pripoj medijalne
glave gastroknemijusa. Postoji akcesorna traka medijalne glave gastroknemijusa. Poplitealna
arterija prolazi ispod poplitealnog miia.
esto se sree kod mladih sportista izazivajui naglu bol u listu tokom sportskih
aktivnosti. Moe biti udruena sa slabou muskulature i parestezijama. Redukcija napora
smanjuje tegobe, ali ih elevacija noge pogorava. U klinikom nalazu dominiraju oslabljeni ili
odsutni pulsevi na stopalu.
Dijagnoza se postavlja ultrasonografijom ili angiografijom.
Leenje je hirurka dekompresija i otklanjanje svih struktura koje mogu biti uzrok
kompresije.
14.1.6. PARCIJALNA RUPTURA MEDIJALNE GLAVE M.GASTROCNEMIUSA
Najee nastaje na miino-tetivnom pripoju i nastaje kao rezultat ekscentrinog
optereenja kroz skoni zglob dok je koleno u ekstenziji.I ako je mehanizam povrede indirektan,
sportista navodi kao da ga je neto direktno udarilo u predeo proksimalnog dela lista.
Dijagnoza se potvruje klinikim i ultrazvunim pregledom.Plantarna fleksija stopala je
oslabljena i bolna.
Leenje je neoperativno, imobilizacija sa stopalom u plantarnoj fleksiji uz fizikalnu
terapiju. Period oporavka je 3-4 sedmice.
14.1.7. NAPOROM INDUKOVANA DUBOKA VENSKA TROMBOZA
Etioloki se radi o oteenju intime vena tokom miinih kontrakcija. Javlja se iznenadan
bol u listu, koji se esto moe zameniti sa rupturom medijalne glave gastroknemijusa.
Homanov znak je pozitivan, ultrazvuni nalaz potvruje dijagnozu.
Terapija se sastoji od hitne parenteralne antikoagulantne terapije radi prevencije plune
embolije, mirovanje u postelji i elevacija noge.
14.1.8. STRES FRAKTURE TIBIJE
Javljaju se u 5-15% svih sportkih povreda, kao rezultat zamora kotanog tkiva zbog
dugotrajnog prenaprezanja. Faktori rizika za nastanak mogu biti spoljanji: npr neutreniranost i
istovremena izloenost naporu, izloenost neuobiajenim naporima i sl. Od unutranjih faktora je
vea duina nogu, kavusno stopalo, prekomerna pronacija stopala tokom tranja.
Postoje dva tipa stres preloma tibije:
1. Posteromedijalni
2. Prednji
U klinikoj slici dominira bol na mestu stres preloma, sa palpatornom bolnou kotanog
tkiva.
Dijagnoza se potvruje RTG, CT ili NMR pregledom.
Prednje stres frakture su tee, jer sporije zarastaju i zahtevaju
due odsustvo od sportkih aktivnosti, nasuprot posteromedijalnim koje
zarastaju bre i imaju bolju prognozu.



135
14.1.9. HRONINI TENDINITIS AHILOVE TETIVE
Bol perzistira due od 2-3 meseca. Postoje inflamatorne promene koje nakon zaceljenja
ostavljaju strukturne promene na tetivi to dovodi do slabljenja njene otpornosti na mehaniko
optereenje i dovodi do sklonosti ka rupturi.
Dijagnoza se moe postaviti na osnovu klinike slike, klinikog pregleda, ultrazvune i
NMR dijagnostike.
14.1.10. RUPTURE AHILOVE TETIVE
Pored sportista esto se sreu i kod bivih sportista koji su nakon pauziranja poeli da se
bave rekreativno sportom. Klinika slika je nagli bol i nemogunost plantarne fleksije stopala.
Pregledom se uoava bolna praznina na mestu rupture uz negativan Tompsonov test. Pri pritisku
na miie lista nema plantarne fleksije stopala.
Dijagnoza se potvruje ultrazvukom ili NMR pregledom.
Terapija je neoperativna (imobilizacija gipsevima uz fizikalne procedure) ili operativna
sutura.
14.1.11. POVREDE SKONOG ZGLOBA
Distorzije skonog zgloba najee nastaju pri iznenadnoj nekontrolisanoj supinaciji
stopala, pri emu se ozleuju ligamentarne strukture lateralnog aspekta skonog zgloba,
prvenstveno prednji talofibularni ligament. U teim sluajevima moe doi i do rupture ovog
ligamenta, ali i povrede i rupture kalkaneofibularnog ligamenta, ree i zadnjeb talofibularnog
ligamenta.
Ree su povrede deltoidnog ligamenta, i nastaju prio iznenadnoj nekontrolisanoj spoljnoj
rotaciji i pronaciji stopala.
Povrede ligamenata dele se i tri stepena
I stepen blage samo istegnue bez mikroruptura
II stepen parcijalna ruptura
III stepen kompletna ruptura
U koliko u klinikoj slici dominira otok i palpatorna bolnost bez vidljivijeg hematoma manje je
verovatno da je dolo do ligamentarne rupture. Bol, otok i hematom su verovatni simptomi
parcijalne ili kompletne ligamentarne rupture.
Povrede I i II stepena lee se neoperativno, imobilizacijom i fizikalnom terapijom. Nakon
perioda oporavka savetuje se noenje nekoliko meseci stabilizacione ortoze za skoni zglob radi
prevencije ponovljenih povreda
Povrede tipa III kao i ponavljane distorzione povrede mogu dovesti do hronine
nestabilnosti skonog zgloba sa otvaranjem zglobne viljuke, to se moe verifikovati klinikim
pregledom i stres radiografijom.
Stres radiografski testovi su pozitivni ako je prednji talarni tilt vei od 10 mm, odnosno
lateralno otvaranje vee od 9 stepeni.
Leenje hronine nestabilnosti je hirurkim putem, rekonstrukcija pokidanih
ligamentarnih struktura raznim operativnim tehnikama. Pre odluke o hirurkoj proceduri moe se
pokuati jaanje okolnih miia koji imaju funkciju stabilizacije skonog zgloba. Kod osoba koje
ne ele da se operiu dobra funkcionalnost moe se postii i noenjem odgovarajuih
stabilizacionih ortoza za skoni zglob.

136
14.1.12. SUBTALARNA NESTABILNOST
Kod 10% svih nestabilnosti u predelu skonog zgloba. Ovde dolazi do kidanja
talokalkanealnih ligamenata, a vremenom nastaju degenerativne promene u subtalarnom zglobu.
Leenje se moe pokuati neoperativno metodama fizikalne terapije, ali u koliko ne doe
do zadovoljavajueg rezultata preporuuje se hirurka rekonstrukcija ili tenodeza.
14.1.13. RUPTURE DELTOIDNOG LIGAMENTA
Ovaj ligament ima sloenu strukturu. Polazi od medijalnog maleolusa i povezuje talus i
kalkaneus. Moe nastati izolovano ili u kombinaciji sa prelomom medijalnog maleolusa.
Mehanizam povrede je spoljna rotacija i pronacija stopala.
Izolovane rupture se obino lee neoperativno (RICE), imobilizacija i fizikalna terapija.
Leenje je due i zahteva dui period imobilizacije nego kod povreda lateralnih ligamentarnih
struktura.















14.1.14. RUPTURE TIBIOFIBULARNE SINDEZMOZE
Retko su izolovane i obino su udruene s prelomom skonog zgloba. Izolovano mogu
nastati pri forsiranoj spoljnoj rotaciji skonog zgloba.
U dijagnozi dominira otok, bol, deformitet, a na radiografiji vidljiv je lateralni talarni tilt,
odnosno proirenje medijalnog prostora zglobne viljuke. esto je udruena sa proksimalnim
prelomima fibule odmah ispod kolena, pa uvek treba tragati za ev.takvim prelomom
Leenje je hirurka stabilizacija.













137
14.1.15. DISLOKACIJA PERONEALNIH TETIVA
Nastaje u koliko doe do rupture retinakula kroz koje klize peronealne tetive. Dolazi do
njihove dislokacije u predelu iza lat.maleolusa. U klinikoj slici dominira bol, naroito pri
pokuaju pronacije stopala, a nekad i preskok tetiva preko maleolusa.
Leenje je neoperativno, imobilizacija 4-6 sedmica, a povratak sportskim aktivnostima za
8-10 sedmica. U koliko i dalje postoji nestabilnost indikovana je hirurka stabilizacija.
14.1.16. OS TRIGONUM
To je akcesorna kost koja se nalazi sa zadnje strane skonog zgloba izmeu talusa i
Ahilove tetive. Pri plantarnoj fleksiji moe dovesti do iritacije ahilove tetive i bola. Ova kost se
nalazi u oko 10% ljudi.
U terapiji moe se pokuati sa smanjenjem optereenja ili uz pomo ortoza koje
ograniavaju preveluku plantarnu fleksiju. U koliko smetnje perzistiraju potrebna je hirurko
odstranjenje ove kosti














14.1.17. FUDBALERSKI SKONI ZGLOB
Nastaje zbog ponavljanih ozleda prednjeg dela skonog zgloba sa istezanjem zglobne
kapsule na pripoju za tibiju i talus, to dovodi do periostne reakcije i stvaranja prednjih rubnih
osteofita na tibiji i talusu.
Ovi osteofiti mogu ograniiti dorzifleksiju skonog zgloba.
Leenje je odstranjenje osteofita, najee artroskopskim putem.
14.1.18. OSTEOCHONDRITIS DISSECANS
Uzrok nastanka nije poznat. Obino se javlja kod mladih osoba i moe biti asimptomatski
sve do odrasle dobi. Moe doi do propadanja dela hrskavice na zglobnoj povrini talusa ili se
osteohondralni fragment moe izdvojiti u zglob kao slobodno telo. Javlja se bol ili blokada u
pokretima u zglobu.
Dijagnoza se postavlja radiografski, CT ili NMR.
U sluaju slobodnog fragmenta indikovano je artroskopsko vaenje, a ponekad moe biti
kombinovano sa transplantacijom hrskavice. U koliko postoji samo povrne zone defekta
hrskavice moe se raditi driling, kako bi se potakla reparacija hrskavice iz subhondralne kosti.

138
14.1.19. MB HAGLUND
Na mestu pripoja Ahilove tetive za kalkaneus usled stalnih tenzionih sila javlja se
osteofit, koji moe uzrokovati smetnje u vidu bolne protuberancije na pripoju tetive.
Leenje moe biti neoperativno,a ako simptomi perzistiraju indikovano je operativno
odstranjenje kotane prominencije















14.1.20. PLANTARNI FASCITIS
Pri ponavljanim doskocima na tvrdo tlo uz neadekvatnu obuu nadrai se plantarna
fascija uz simptome bola na plantarnom delu stopala blie pripoju fascije za kalkaneus.Ponekad
se zbog stalnih tenzionih sila na pripoj fascije na kalkaneusu moe razviti tzv.petni trn ili calcar
calcanei, koji pogorava simptome plantarnog fascitisa
Terapija je simptomatska uz noenje adekvatne obue, silikonskih uloaka, uloaka sa
perforiranim petama.
14.1.21. STRES PRELOMI
U predelu stopala mogu nastati najee na II MT kosti (mar fraktura), zatim V MT
kosti, talusu i kalkaneusu. ee kod enskog pola.
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike, RTG (pozitivan tek nakon 2 sedmice),
CT.
Leenje neoperativno, posteda sa ili bez imobilizacije u trajanju od 3 sedmice kod MT
kostiju. Za stres prelome navikularne kosti, talusa ili kalkaneusa potreban je dui period
imobilizacije 8-12 sedmica i rehabilitacije koji moe biti i do 6 meseci.
14.1.22. PRELOM BAZE V MT KOSTI (JONESOV PRELOM)
Na bazi V MT kosti pripaja se tetiva M.peroneus
brevisa, tako da stalna tenziona sila moe dovesti do
usporenog zarastanja ili stvaranja pseudoartroza.
Leenje preloma moe biti neoperativno, gipsanom
imobilizacijom 4-6 sedmica, a u sluaju nastanka
pseudoartroza hirurkim putem.



139
14.1.23. PRELOMI SEZAMOIDNIH KOSTIJU
U predelu glavice I MT kosti u tetivi
m.flexor hallucis brevisa nalaze se medijalna i
lateralna sezamoidna kost.Prelomi ovih
kostiju nastaju pri delovanju direktne sile
plantarno na glavicu I MT kosti.
Leenje je neoperativno
imobilizacijom, a u sluaju vee dislokacije ili
nezarastanja radi se hirurka ekscizija.

14.1.24. HALLUX RIGIDUS
Nastaje zbog artrotskih promena u I MTP zglobu, sa ogranienjem
pokreta, posebno dorzifleksije.
Leenje je esto hirurko, odstranjenje rubnih osteofita, ree MTP
artrodeza.




14.1.25. MORTONOVA METATARZALGIJA (INTERDIGITALNI NEURINOM)
Najee izmeu glavica III i IV MT kosti. Simptomatologija je iradirajui bol prema
prstima. Bol se pojaava pri transverzalnoj kompresiji glavica MT kostiju.
Terapija se sastoji u noenju ravne obue sa ulocima sa metatarzalnijm jastuiima,
lokalne infiltracije anesteticima i kortikosteriodima ,a u tvrdokornim sluajevima hirurka
ekscizija.
14.2. POVREDE KOLENA
14.2.1. OSTEOCHONDRITIS DISSECANS
Postoji segmentna nekroza subhondralne kosti, ee na medijalnom nego na lateralnom
femoralnom kondilu. Ovaj fragment se moe postepeno odvojiti i leati kao osteohondralno
slobodno telo u zglobu.
Etiologija nije posve poznata. U klinikoj slici dominira bol pri optereenju.
Za dijagnozu potrebno je uraditi tzv tunelsku sliku kolena u fleksiji od 30 st. Koja dobro
prikazuje leziju. Takoe se moe raditi CT ili NMR.
Leenje moe biti konzervativno, imobilizacija u rasteretnom poloaju kolena, kasnije
hod uz pomo taka uz zabranu oslonca do 6 meseci. U koliko postoji slobodni fragment ili vea
zona lezije moe se raditi operativno leenje, ekstrakcija slobodnog fragmenta ili transplantacija
osteohondralnog fragmenta na mesto lezije bilo autolognog ili alografta.

140
14.2.2. POVREDE MENISKUSA
este su tokom sportskih aktivnosti. ee je povreen medijalni u odnosu na lateralni.
Simptomi povrede su perzistirajui izliv u kolenu, bolovi, ogranienje pokreta i blokade u
pokretima u kolenu.
Kliniki se lezija ispituje testovima za leziju meniskusa(Steinmann, Mc Murey)
Tretman lezija meniskusa je artroskopski. Rade se rubne suture, parcijalne i kompletne
meniscektomije. U novije vreme se zamenjuju vetakim.
14.2.3. CISTE MENISKUSA
ee se vidi na lateralnom meniskusu kao izboenje sa lateralne strane zglobne pukotine
i udruena je sa rascepom i degeneracijom meniskusa.
Terapija je hirurka.
14.2.4. POVREDE LIGAMENATA KOLENA
Medijalni kolateralni ligament
Izolovana lezija MCL najee nastaje pri sili koja deluje u smeru valgusa na koleno.
Mesto rupture moe se kliniki odrediti na osnovu bolne take du MCL od njegovog
proksimalnog do distalnog pripoja. Lezije u proksimalnom delu su bolje prognoze daju manji
instabilitet, bolje zarastaju i manje zahtevaju hirurku rekonstrukciju od distalnih.
Kada na koleno koje je u fleksiji od 30 st. Primenimo valgus stres test, u koliko doe do
otvaranja medijalne zglobne pukotine vie od 1 cm radi se o kompletnoj rupturi, koja se moe
potvrditi ultrazvukom ili NMR pregledom.
Lezije tipa I i II lee se neoperativno, imobilizacijom, potom fizikalnom terapijom.
Lezije III stepena (kompletna ruptura) inicijalno se lee neoperativno, a ako zaostane
nestabilnost radi se hirurka reparacija.
Prednja ukrtena veza
Primarni je stabilizator prednje translacije kolena.Kod rupture javlja se nestabilnost u
smislu prednje-lateralne subluksacije platoa tibije u odnosu na femoralne kondile.
U dijagnozi se koristi test prednje fijoke, Lachmann test, Pivot shift, NMR.
Leenje zavisi od uzrasta i aktivnosti pojedinca. U koliko se radi o osobi koja ne zahteva
velike fizike napore moe se leiti neoperativno uz jaanje miia, prvenstveno kvadricpesa radi
to bolje stabilizacije i kontrole kolena. Kod profesionalnih sportista, s obzirom na zahteve koji
se pred njih postavljaju indikovana je hirurka rekonstrukcija BTB graftom ,graftom
semitendinosus-gracilllis i dr.
Lezije zadnjeg ukrtenog ligamenta
Ree su nego lezije ACL. Kod izolovanih povreda istraivanja su pokazala da
neoperativno leenje u velikom broju sluajeva zadovoljava, te da nakon rehabilitacije nema
izraene nestabilnosti kolena koja bi ometala sportske aktivnosti. Jaanjem kvadricepsa
prevenira se posteriorna tibijalna translacija.
U sluajevima gde se ne moe postii zadovoljavajua stabilizacija ili ako uz leziju PCL
postoje i udruene lezije drugih ligamentarnih struktura kolena radi se operativna rekontrukcija.
14.2.5. SINDROMI PRENAPREZANJA
Mogu zahvatiti bilo koju tetivnu ili ligamentarnu strukturu u predelu zgloba kolena. Bol
se javlja bez anamnestikih podataka o povredi.

141
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinike slike,ultrazvunog nalaza ili NMR.
Terapija je posteda, kratkotrajna imobilizacija, lokalna i sistemska aplikacija NSAI,
elektroterapijske procedure, promena tipa treninga sa uvoenjem ekscentrinih vebi, vebi u
vodi i sl do kompletne restitucije.
14.2.6. PATELARNI TENDINITIS (SKAKAKO KOLENO)
Radi se o hroninom prenaprezanju pripoja ligamentuma patele za donji pol aice.
Kliniki se manifestuje bolom posebno pri pokuaju ekstenzije kolena.
Leenje se sprovodi potedom, ponekad i gipsanom imobilizacijom u trajanju od 2-3
sedmice, uz fizikalne procedure.
14.2.7. TENDINITIS TETIVE M.QUADRICEPS FEMORISA
Simptomi su slini kao kod skakakog kolena, s tim da se bol javlja na pripoju tetive za
gornji pol aice.
Leenje je isto kao i kod skakakog kolena.
14.2.8. POPLITEALNI TENDINITIS
Javlja se kao posledica prenaprezanja miia i veza zadnje strane kolenog zgloba. Ove
strukture zajedno sa medijalnim i lateralnim kolateralnim ligamentima , ukrtenim vezama i
zglobnom kapsulom uestvuju u odravanju posteromedijalne i posterolateralne stabilnosti
kolenog zgloba.
Kliniki simptomi su bol u poplitetalnoj jami , naroito je izraen pri fleksiji kolena od
15-30 stepeni, ili pri poetnoj fazi savijanja kolena pri ciklusu hoda.Leenje kao i kod ostalih
sindroma prenaprezanja.
14.2.9. SINDROM ILIOTOBIJALNOG TRAKTUSA (TRKAKO KOLENO)
Nastaje zbog trenja izmeu traktusa iliotibijalisa i lateralnog femoralnog epikondila, pri
fleksiji i ekstenziji kolena. Zbog stalnog trenja moe se razviti na tom mestu i burza koja se lako
inflamira.
Leenje moe biti neoperativno, a u teim i tvrdokornim sluajevima moe se raditi
operativno odstranjenje burze i otvaranje prozora u predelu iliotibijalnog trakta na mestu
njegovog kontakta sa lateralnim femoralnim epikondilom.
14.2.10. BURSITISI
Burse se nalaze uz tetive pri njihovim hvatitima kako bi se ublailo trenje pri pokretima.
Osetljive su na mehanike traume. U predelu kolena postoji oko 30-tak burzi od kojih samo neke
imaju kliniku vanost. Prepatelarni bursitis , suprapatelarni bursitis i bursitis pes anserini su
najei.
U klinikoj slici dominira otok burze, sa palpatornom bolnom osetljivosti. Pri palpaciji se
oseti fluktuacija tenog sinovijalnog sadraja.
Dijagnoza se moe potvrditi ultrazvukom ili NMR.
Leenje je posteda, evakuacija tenog sadraja punkcijom, instilacija injekcija
kortikosteroida, lokalna aplikacija leda, fizikalne procedure, a samo u sluaju tvrdokornih
recidiva indikuje se hirurka ekscizija burze.

142
14.2.11. HONDROMALACIJA PATELE
To su ograniene promene na hrskavici patele u smislu omekanja, stvaranja sitnih
pukotina i ulceracija.
Karakteristina je bol u patelofemoralnom zglobu koja se pojaava pri poveanju pritiska
u zglobu (silazak niz stepenice, uanje, a u teim sluajevima javlja se i pri fleksiji u kolenu kod
normalnog sedenja
Leenje moe biti neoperativno, poteda, promena taktike treninga,NSAI, fizikalne
procedure,hondroprotektivni lekovi, a u teim sluajevima radi se artroskopski odstranjenje
promenjenih zona hrskavice do zdrave subhondralne kosti.
14.2.12. TRAUMATSKA DISLOKACIJA AICE
Moe nastati pri direktnoj sili koja sa medijalne strane deluje na aicu uzrokujui
kidanje medijalnih retinakula i luksaciju put lateralno. Takoe moe nastati kad je koleno u
semifleksiji a potkolenica u unutranjoj rotaciji, uz naglu kontrakciju m.quadriceps
femorisa.ee se javlja u koliko postoje i neki predisponirajui anatomski odnosi u
patelofemoralnom zglobu koji olakavaju pojavu luksacije. Obino se u veini sluajeva aica
sama reponira. Javlja se otok sa izlivom u kolenu uz bol i ogranienje pokreta.
Leenje je imobilizacija gipsom u trajanju od tri sedmice, uz fizikalne procedure i jaanje
m.quadriceps femorisa. Poeljno je noenje ortoze stabilizatora aice nekoliko meseci kako bi
retinakuli i meke strukture dobro zarasle i spreio recidiv, koji moe dovesti do recidivantne
luksacije koja zahteva hirurku stabilizaciju.
14.2.13. PLICA
To su sinovijalni nabori iji je zadatak podmazivanje zglobnih povrina. Katkad moe
doi do ukljetenja plike izmeu zglobnih povrina to se kliniki manifestuje kao bol u kolenu.
Obino simtomi prolaze neoperativnim leenjem, a ree se indikuje artroskopsko odstranjenje
plike.
14.2.14. SINOVITIS
Obino se javlja naglo sa otokom, bolom i ogranienjem pokreta u zglobu. Uzroci
nastanka mogu biti mnogobrojni. Moe se raditi o reaktivnom sinovitisu, obino nakon infekcije
gornjih respiratornih puteva, pa sve do sistemskih zapaljenskih bolesti. U sluajevima kad je
nekomplikovan, dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike, laboratorijskih nalaza.
Terapija je posteda, uz NSAI.Kod veih izliva punkcija zgloba. Obratiti panju na izgled
dobijenog sinovijalnog sadraja. Katad se kod sumnje moe sadraj poslati na analizu hematoku
i mikrobioloku.Kratkotrajna imobilizacija, nakon ega sledi fizikalna terapija. Kod estih
recidivantnih izliva potrebno je detaljnije reumatoloko ispitivanje.
14.3. POVREDE KUKA, KARLICE I PREPONA
14.3.1. AKUTNO ISTEGNUE MIIA U PREDELU PREPONE
Akutno istegnue miia na pripojima u predelu prepone je esta sportska povreda.
Najee su zahvaeni m.iliopsoas i aduktorni miii, ali mogu biti istegnuti i ostali (m.rectus
femoris, sartorios i abdominalni miii.
Ove povrede se mogu podeliti u tri stadijuma:
I stadijum-blago istegnue sa minimalnim pucanjem miinih vlakana

143
II stadijum- oteeno je vie miinih vlakana, ali jo uvek nije dolo do kompletne
rupture.Postoji znaajno oslabljena snaga zahvaenih miia
III stadijum-kompletno odvajanje miia sa kompletnim gubitkom funkcije
Klinikim pregledom kod I i II stepena pored palpatorne bolnosti moe se palpirati i otok,
katkad videti i manji hematom u regiji prepone. Uvek uraditi RTG kako bio se iskljuili prelomi
ili avulzivne povrede. Povrede III stepena su retke. Rupturirani mii se retrahuje i palpira kao
masa u preponi koja se moe zameniti sa hernijom ili tumorom.U dijagnozi pomae ultrazvuk,
CT ili NMR.
Terapija je uglavnom poteda, NSAI; elektroprocedure, im je mogue zapoeti sa
ekscentrinim (izometrijskim) kontrakcijama miia. Ove povrede se trebaju u potpunosti
sanirati kako ne bi dolo do razvoja hroninog preponskog sindroma.
14.3.2. HRONINI PREPONSKI SINDROM
Nakon akutnih povreda u koliko se ne saniraju u potpunosti dolazi do disbalansa, koji
utie na stabilnost karlice, ime se poveava stres na okolne miine pripoje koji deluju kao
stabilizatori, ime se stvaraju uslovi za razvoj hroninog preponskog sindroma.
Hronini bol u preponi moe poticati:
C Zbog hronine distenzije aduktornih miia
C Lezije ingvinalnog kanala i pridruenih struktura
C Lezije iliopsoasa
Od znaaja je paljivo ispalpirati sve miine pripoje u predelu prepone, kako na pubinoj kosti,
spini, delu kriste i proksimalnom delu natkolenice.
Dijagnoza se potvruje ultrazvukom ili NMR.
Leenje hroninog preponskog bola- pored klasinog neoperativnog leenja uvode se
posebne statike i dinamike vebe koje imaju za cilj da stabilizuju miie karlice i uspostave
normalnu funkciju balansa kako bi se optereenje podjedanko rasporedilo na sve miie
stabilizatore, a time prekinuo ciklus neravnomernog optereenja, preteranog istezanja,
degenerativnih promena na pripojima i bola.
14.3.3. SPORTSKA HERNIJA
Ovaj termin oznaava hronini bol u preponi prouzrokovan slabljenjem zadnjeg zida
ingvinalnog kanala, bez kliniki uoljive hernije.
U klinikoj slici dominira bol duboko u preponi neto vie proksimalno u odnosu na bol
usled distenzije aduktora.Bol moe iradirati u skrotum,perineum, pa ak i na suprotnu stranu
prepone. Postoji bolna osetljivost u predelu pubinog tuberkuluma, bol i uveanje spoljnog
otvora ingvinalnog kanala kao i njegovog zadnjeg zida.Bol se moe pojaati kaljanjem ili
napinjanjem abdomena.
Poto se ovde radi o preteoj ingvinalnoj herniji, koja se jo nije razvila tretman e se
zapoeti neoperativno. Pored promene reima treninga uvode se i posebne vebe koje e
poboljati stabilizaciju karlice, i kroz jaanje snage, balansa i koordinacije dati ansu da lezija
zadnjeg abdominalbog zida zaraste. U sluaju da se ovim metodama ne postigne rezutat potrebna
je hirurka stabilizacija

144
14.3.4. BOL U PREDELU SIMFIZE
Stalni biomehaniki stres na pubinu simfizu moe dovesti do bola i razvoja promena
koje se radiografski vide kao rubna kotana resorpcija, skleroza grana pubine kosti i proirenje
same simfize. Najee se vidi kod fudbalera.
U terapiji se primenjuje pored peiroda potede i specifine vebe za poboljanje balansa
muskulature karlice kako bi se smanjio stres na simfizu, kao i elektroprocedure.
14.3.5. SAKROILEITIS
ee se javlja kod zimskih sportova.Treba ga diferencirati od sakroileitisa u sklopu
generalizovanih sistemskih zapaljenskih bolesti.
U klinikoj slici javlja se bol koja iradira u preponu, kuk i natkolenicu.Moe postojati
periodi remisije i egzacerbacije. Radiografski se uoavaju promene na SI zglobu.
Terapija je neoperativna
14.3.6. PRELOMI
Kod sportskih aktivnosti najei prelomi u predelu kuka i karlice su stres prelomi i
avulzije. Stres prelom grana pubine kosti najee se sree kod trkaica na duge staze, naroito
u koliko kod njih postoji i amenoreja ili anoreksija nervosa. Obino nastaju pri naglom
poveanju optereenja treninga. U ranoj fazi nisu vidljive na standardnoj radiografiji, ve tek
nakon 2-3 sedmice kad doe do periostne reakcije i stvaranja kalusa. U ranoj fazi mogu se
dijagnostikovati CT ili NMR.
Leenje podrazumeva period mirovanja od 4-6 sedmica, a potom fizikalnu terapiju i
povratak u sportske aktivnosti
14.3.7. NEDISLOCIRAN PRELOM VRATA BUTNE KOSTI (GARDEN I)
Neprepoznat nedislociran prelom vrata butne kosti je veoma ozboljno stanje, koje ako se
ne prepozna dovodi do kompletne dislokacije sa velikim rizikom za razvoj avaskularne nekroze
glave femura.
Kod svake sumnje na ovu povredu, a koja se kliniki manifestuje bolom u preponi pri
osloncu na nogu, kao i pri pokuaju aktivne elevacije noge potrebno je uiniti inicijalno
radiografsko ispitivanje, a ako je nalaz negativan, zabraniti oslonac na povreenu nogu i RTG
ponoviti nakon 2-3 sedmice.















145
U sluaju postojanja preloma vrata butne kosti tipa Garden I leenje moe biti
neoperativno ako je prelom stabilan, impaktiran. U sluaju pretee dislokacije indikovana je
operativna stabilizacija.
Oslonac na povreenu nogu se ne dozvoljava do tri meseca, a pun oslonac oko 6 meseci
od povrede.

14.3.8. BURSITISI U PREDELU KUKA I KARLICE
U predelu kuka i karlice najee je zahvaena trohanterna, iliopektinealna, i
superficijalna burza blizu pripoja iliopsoasa za mali trohanter.
Leenje burzitisa je identino kao i kod burzitisa drugih lokalizacija
14.3.9. COXA SALTANS (KLJOCAVI KUK)
Spoljanji kljocavi kuk. Javlja se karakteristian kljocaj praen bolom pri prelazu
iliotibijalnog traktusa preko velikog trohantera. Nastaje zbog zadebljanja rubnog dela
iliotibijalnog traktusa ili stvaranja manjih osteofita na samom trohanteru , koje moe nastati kao
posledica ponavljanih traumatskih mikrolezija.
Unutranji uzroci kljocavog kuka mogu biti prisustvo slobodnog tela u zglobu kao
posledica traume ili disekantnog osteohondritisa. Moe se javiti i blokada u pokretima zgloba
kuka.
Unutranji kljocavi kuk se lei operativno- odstranjenjem slobodnog fragmenta a
spoljanji se moe pokuati neoperativno, a u koliko takvo leenje ne da rezultata, potrebna je
resekcija zadebljalog dela traktusa iliotibijalisa, ili odstranjenje kotane prominencije na velikom
trohanteru.











146
15. POVREDE GLAVE, KIMENOG STUBA, REBARA, RAMENA,
LAKTA, PODLAKTICE I AKE
15.1. POVREDE GLAVE
Povrede glave mogu biti otvorene i zatvorene. Kod otvorenih povreda moe doi do
povrede mekog dela poglavine, preloma kostiju lobanje,rascepa dure i oteenja modanog tkiva.
Zatvorene povrede mogu biti fokalne i difuzne. Povrede lica mogu nastati kod kontaktnih
sportova npr. boks.
Sve povrede mogu biti izolovane ili kombinovane.
Povrede mekog dela lica i poglavine zbrinjavaju se hirurkom obradom i ili suturom u
zavisnosti od lokaliozacije, veliine i dubine lezije.
Maksilofacijalne povrede radi se o povredama mekog tkiva i kostiju lica. U koliko je
povreda proksimalnije postoji opasnost i od povrede modanog tkiva, dok povrede u srednjem i
donjem delu lica ne dovode do direktnih lezija modanog tkiva. Le Fort maksilofacijalne
prelome klasifikuje u III grupe















15.1.1. PRELOMI KOSTIJU LOBANJE
Mogu biti linearni ili kominutivni, ili sa depresijom.Prelomi kostiju lobanje ne moraju
biti udrueni sa znacima oteenja modanog tkiva i obratno moe doi do tekih oteenja
modanog tkiva u odsustvu preloma kostiju lobanje.
Linearni prelomi su najei (80%)i nastaju kada glava udara o tup predmet. Kominutivni
prelomi i prelomi sa depresijom nastaju kada glava udara ili biva udarena tupim predmetom male
povrine i velike sile ili otrim predmetom.
15.1.2. PRELOM BAZE LOBANJE
Ovo su jako teke povrede, jer moe doi do oteenja meumozga i modanog stabla sa
smrtnim ishodom, zatim povreda velikih krvnih sudova na bazi mozga, lezije modanih ivaca ili
paranazalnih sinusa sa mogunou nastanka meningitisa zbog prenosa infekcije kroz
paranazalne sinuse na modano tkivo



147
15.1.3. FOKALNA OTEENJA MOZGA
Ovde ubrajamo epiduralni hematom, subduralni hematom,intracerebralni hematom i
kontuziju mozga.
Epiduralni hematomje rea sekvela povrede glave (0,2-6%).Nastaje kao rezultat lezije
srednje meningealne arterije. Dolazi do nakupljanja krvi izmeu dure i tabule interne lobanjskih
kostiju. Najee je u temporalnom predelu. Moe nastupiti u trenutku povrede ili nakon
slobodnog intervala od nekoliko sati sa razvojem karakteristine klinike slike poveanja
intrakranijalnog pritiska
Subduralni hematom
-Moe biti akutan, nastupa od momenta povrede. Dolazi do nakupljanja krvi izmeu dure
i arahnoideje.
Katkad se (nekoliko meseci nakon manje traume) moe razvijati polagano sa postupnim
neurolokim smetnjama kada govorimo o hroninom subduralnom hematomu












Traumatski intracerebralni hematomnastaje na mestima razorenog modanog tkiva i pokidanih
krvnih sudova. Krvarenje nastupa na mestu povrede mozgovine i iri se sferino dovodei do
klinikih znakova intrakranijalne kompresije.
15.1.4. KONTUZIJA MOZGA
Kontuzija mozga je direktno oteenje modanog tkiva prouzrokovano
traumom.Oteenja nastaju na mestu primarnog delovanja sile (coup) i na suprotnoj strani od
mesta delovanja sile (contra coup).
Sve navedene povrede zahtevaju hitnu hospitalizaciju u specijalizovanim ustanovama gde
se prati razvoj klinike slike i nakon dijagnostikih procedura i objektivizacije oteenja donosi
odluka o daljem postupcima i nainu leenja.
15.1.5. COMMOTIO CEREBRI
Karakterie ga kratkotrajan gubitak svesti neposredno tokom povrede i kasnije kraa retrogradna
amnezija za dogaaje koji su prethodili traumi. Moe nastupiti izolovano bez povrede mekih
tkiva, kostiju ili modanog tkiva ili zajedno sa njima. Ako je izolovan obino zahteva praenje, a
simptomi u vidu konfuzije,smetenosti, usporenosti, poremeaja ravnotee nestaju za nekoliko
dana
Na osnovu klinike slike teina komocije se moe podeliti u tri stepena:
1. Kod prvog stepena nema gubitka svesti, javlja se prolazna konfuzija do 15 min. U koliko
nema dodatne simptomatologije sportista se moe sutradan vratiti uobiajenim treninzima

148
2. Kod drugog stepena nema gubitka svesti, ali konfuzno stanje traje due od 15 min.
Potrebno je mirovanje u trajanju od 1 sedmice
3. Kod treeg stepena dolazi do gubitka svesti
Oporavak je najmanje jednu do dve sedmice ako je gubitak svesti trajao u sekundama.
Kod dueg gubitka svesti minut i due oporavak treba biti dui.
15.2. KIMENI STUB
Povrede kimenog stuba mogu nastati pri padovima kod raziliitih sportskih aktivnosti:
padobranstvo,skakanje u vodu,skijanje i sl.
Povrede se mogu podeliti na povrede vratnog segmenta, torakolumbalnog segmenta.
Sve povrede kimenog stuba mogu biti izolovane, bez neurolokih lezija ili udruene sa
neurolokim lezijama zbog kompresije ili oteenja medule spinalis ili nervnih korenova
prelomljenim kotanim fragmentima.
Povrede vratne kime u odnosu na mehanizam povrede se dele na:
C Fleksione
C Fleksione i rotacione
C Hiperekstenzione
C Kompresivne
15.2.1. DISTORZIJA VRATNE KIME
Najblaa povreda vratnog segmenta je distorzija vratne kime. Nema povrede kotanih
struktura ali moe doi do povrede miia, ligamenata i diskusa.Kod ozbiljnijih distorzija moe
doi i do nadraaja neurovegetativnih ganglija u vratu pa se javlja Hornerov sindrom (ptoza,
mioza i enoftalmus)
Leenje je uz pomo okovratnika.
15.2.2. PRELOMI U PREDELU VRATNE KIME
Prelomi u predelu vratne kime mogu biti raznoliki zavisno o mehanizmu nastanka
povrede.
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike, radiografskog, CT ili NMR nalaza.
Leenje u zavisnosti od vrste povrede i pridruenih simptoma neurolokog deficita je
kompleksno.
15.2.3. PRELOMI TORAKOLUMBALNOG SEGMENTA KIMENOG STUBA
Kod preloma torakolumbalnog segmenta iroko je
prihvaen koncept tzv tri stuba za procenu stabilnosti preloma,a
time i naina leenja.
Prednji stub obuhvata: lig.longitudinale anterior, prednji
deo anulus fibrosusa i prednju polovinu prljenskog tela.
Srednji stub obuhvata: lig.longitudinale post. zadnji deo
anulus fibrosusa i zadnju polovinu prljenskog tela
Zadnji stub obuhvata pedikule, zglobne apofize, lamine,
procesus spinozuse i zadnji ligamentarni kompleks


149
U osnovi kada je povreen jedan stub (prednji ili zadnji) takvi prelomi uglavnom se
smatraju stabilnima i lee se neoperativno. Kod udruenih povreda dva stuba pri emu je srednji
intaktan takoe stabilnost nije naruena. Za procenu nestabilnosti kljuno je postojanje povrede
srednjeg stuba
Na osnovu delovanja sile na prljenska tela razlikujemo pet mehanizma nastanka povreda
u torakolumbalnom segmentu:
1. Prelomi izazvani istom kompresijom
2. Kompresija-distrakcija
3. Kombinacija kompresije i kompresije-distrakcije
4. Povrede izazvane istom distrakcijom
5. Povrede izazvane translacijom
Leenje povreda torakolumbalnog segmenta kimenog stuba je kompleksna i obavlja se u
specijaliozvanim ustanovama- spinalnim centrima.
15.2.4. AKUTNI TORTIKOLIS
Najee kao posledica povrede vratne muskulature, obino se javlja ujutru po buenju.
Vrat je nagnut na stranu povreenog miia i rotiran na suprotnu stranu, kako bi se smanjila
napetost u miiu a time i bol.
Leenje je poteda,analgetici, fizikalne terapija.
15.2.5. AKUTNA HERNIJACIJA IV.DISKUSA U VRATNOM SEGMENTU
Moe biti traumatske prirode. Javlja se jak bol u vratu koji iradira u gornje
ekstremitete.Budui da je protruzija najee lokalizovana posterolateralno gde je zadnji
longitudinalni ligament najslabiji smetnje iradiraju u jedan ekstremitet u vidu parestezija, smetnji
senzibiliteta, slabosti muskulature. Najee su protruzije C6-C7 i C7-Th1.
S obzirom na koren koji je komprimovan postoji adekvatna distribucija simptoma u zoni
inervacije zahvaenog korena.
Terapija je obino konzervativna a ree operativna.
15.2.6. THORACIC OUTLET SINDROMA
Ovo je grupa poremeaja koja nastaje zbog mehanike kompresije neuralnih ili
neurovaskularnih struktura izmeu baze vrata i aksile, najee izmeu skalenskih miia,
klavikule i I rebra.
U klinikoj slici dominira bol u vratu, koji iradira prema ramenu i ruci pogoranje tegoba
sa elevacijom ruke, parestezije, bol pri palpaciji vrata u supraklavikularnoj regiji.
Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike,EMG ispitivanja, Doplera, radiografije,
CT i NMR.
Terapija je uglavnom neoperativna, retko operativna zbog moguih postoperativnih
komplikacija. Cilj operativnog leenja je dekomprimovati nervne i vaskularne strukture

150
















15.2.7. PROLAZNI BOL I PARESTEZIJA U GORNJEM EKSTREMITETU
esto se susree kod kontaktnih sportova kao to je ameriki fudbal ili ragbi. Javlja se
arenje, katkad i slabost miia uz parestezije, ali je simptomatologija difuzna i nema
dermatomsku raspodelu.
U dijagnozi mora se iskljuiti cervikalna radikulopatija i toracic outlet sindrom.
Rizik za hronicitet ove pojave imaju osobe kod kojih je odnos sagitalnog dijametra
spinalnog kanala u odnosu na dijametar prljenskog tela manji od 0.7.
15.2.8. AKUTNI BOL U DONJEM DELU LEA
Moe nastati zbog akutne hernijacije intervertebralnog diska sa korenskom
simptomatologijom, traumatskom subluksacijom ili ukljetenjem kapsule fasetnog zgloba ili
zbog akutnog prenaprezanja miino-ligamentarno-fascijalnih struktura u donjem delu lea.
Uzrok bola je potrebno izdiferencirati na osnovu klinike slike, radiografskog, CT ili NMR
nalaza.
Leenje je za sva navedena stanja uglavnom neoperativno izuzev kod hernijacije diskusa
u koliko ne reaguje na neoperativno leenje sa siptomatologijom pogoranja neurolokog deficita
indikuje se operativna dekompresija nerva.
15.2.9. TRAUMATSKA SPONDILOLIZASPONDILOLISTEZA
Spondiloliza oznaava defekt na istmusu artikularnih nastavaka prljensokog tela bez
klizanja prljena.
Spondilolisteza oznaava klizanje jednog prljena preko drugog. U donjem segmentu
kimenog stuba najee nastaje izmeu L5iS1 ree L4L5. Tokom optereenja kod sportskih
aktivnosti velike sile deluju na istmus artikularnih nastavaka, pri emu on puca,, ime je zbog
poloaja prljenova, lumbalne lordoze i lumbosakralnog ugla gornji prljen izgubio potporu u
odnosu na donji te poinje klizati preko donjeg unapred.






151
Kada se donje prljensko telo podeli u profilu na 4
segmenta stepen spondilolisteze se na osnovu toga moe
klasifikovati na 4 stadijuma, u zavisnosti od skliznua gornjeg
prljena u odnosu na donji za 25,50,75 ili 100%.
Klinika slika: bol u donjem delu lea, pojaana
lumbalna lordoza, kod veih klizanja torzo je skraen uz
smanjenje razmaka izmeu rebarnih lukova i krista, vidljiv je i
stepeniast deformitet na mestu skliznua, sakrum je
prominentan. Tegobe se pojaavaju pri hiperekstenzionom testu
jedne noge.
Dijagnoza se potvruje radiografijom.
Leenje se procenjuje od sluaja do sluaja, na osnovu
tegoba, stepena skliznua, dalje progresije klizanja i sl. U
sluajevima III i IV stepena skliznua, kao i kod II stepena u
koliko neoperativno leenje nije dalo efekta pristupa se
hirurkoj stabilizaciji.
15.2.10. SPINALNA STENOZA
Moe nastati zbog mnogobrojnih uzroka, ali je kod sportista najee kao posledica
traume,subluksacije, traumatskih ruptura diskusa i drugih traumatskih lezija. U suenom
spinalnom kanalu dolazi do pritiska na nervne i vaskularne elemente. Pritisak se pojaava tokom
fizikih aktivnosti. Simptomi se povlae ako bolesnik legne ili posebno ako se savije unapred ili
une.
Simptomatologija moe biti po tipu ischialgije ili kao klaudikantni tip sa simptomima
kompresije kaude ekvine sa smetnjama oko simfize, u preponama, oseajem disfunkcije
mokrane beike.
Terapija je neoperativna ili operativna u zavisnosti od sluaja do sluaja i teine i
proresije simptomatologije.
15.3. POVREDE RAMENA
15.3.1. IMPINGEMENT SINDROMI
Impingement sindromi (sindromi koji nastaju zbog kolizije-sudaranja struktura ramena
pri pokretima). Razlikujemo tri tipa ovih sindroma:
1. Primarni kod kojeg je subakromijalni prostor preuzak, pa ima malo prostora za tetivu
supraspinatusa i bicepsa;
2. Sekundarni kod kojeg postoji miokrotraumatizacija ili prenapregnutost rotatorne
manetne tokom pokreta zbog nestabilnosti u glenohumeralnom zglobu;
3. Unutranji gde se donja povrina rotatorne manetne sa gornjim rubom glenoida. Ovo se
uobiajeno dogaa, ali je kod sportista izraeno zbog repetitivnih pokreta sa velikom
snagom.
1. Primarni sindromnastaje uglavnom kod starijih sportista, dok se druga dva javljaju
kod mladih. Kod sva tri sindroma zahvaena je tetiva m.supraspinatusa, ali je razliita
patofiziologija, dijagnoza i leenje. Tetiva supraspinatusa je pritisnuta izmeu donje povrine
akromiona, korakoakromijalnog ligamenta i akromioklavikularnog zgloba s jedne i glave
humerusa i velikog tuberkuluma s druge strane. Do suenja subakromijalnog prostora mogu

152
dovesti promene na mekim i kotanim strukturama koje se nalaze u ovom prostoru, ime se
poveava sudaranje tetive m.supraspinatusa sa okolnim strukturama.
Bolno stanje kod ovog sindroma moe nastati zbog inflamirane subakromijalne burze ili
usled stalnih mikrotrauma, degeneracije i kalcifikacije i parcijalne ili kompletne rupture tetive
m.supraspinatusa.
Osnovni kliniki simptom je bol prednje i lateralne strane ramena koja moe progredirati
prema nadlaktici, ali nikad se ne iri ispod lakta. U koliko se ne lei bol se javlja i nou u
mirovanju uz progresivno ogranienje pokreta u zglobu.

Bolest ima tri stadijuma

Stadijum

Patologija

Starost

Prognoza

leenje


1.

Edem i
hemoragija


Ispod 25 god.


Reverzibilno


Konzervativno



2.


Fibroza i
tendinitis



25-40 god.



Recidivantno

Burzektomija,
resekcija
korakoakromi-
jalnog ligamenta



3.

Kotani osteofiti
i ruptura tetive



Vie od 40 god.



Progresivno

Akromioplastika
Reparacija
rotatorne
manetne


2. Sekundarni inpingement sindrom
Zbog hipermobilnosti u glenohumeralnom zglobu (insuficijencija aktivnih i pasivnih
stabilizatora zgloba) tetiva supraspinatusa biva u koliziji izmeu glave humerusa i akromiona.
U klinikoj slici dominira bol koja se iri sa prednje strane ramena prema nadlaktici.











Leenje je neoperativno i sprovodi se potedom,NSAI, potom specijalnim programom
vebi koji ima zadatak da ojaa aktivne stabilizatore ramena (miie), budui da se pasivni ne
mogu ojaati (ligamenti).

153
U veini sluajeva ovakav program omoguuje povratak punim sportskim aktivnostima.
U sluaju neuspeha potrebna je hirurka stabilizacija, zatezanje pasivnih stabilizatora ramena
(zglobne kapsule i ligamenata).

3. Unutranji inpingement sindrom
Nastaje zbog kolizije donje povrine tetive supraspinatusa i gornjeg ruba glenoida.
Naroito se pojaava pri abdukciji i maksimalnoj spoljnoj rotaciji ramena. Javlja se samo kod
sportista kod kojih je dominantna upotreba ruke:rukomet,koarka,odbojka,vaterpolo
U klinikoj slici dominira bol sa zadnje strane ramena koji moe iradirati u zadnji i
lateralni deo nadlaktice
Postoje tri stadijuma ovog sindroma
1 Ukoenost zgloba tokom aktivnosti, ali bez
bola
2 Bol pri odreenim pokretima (abdukcija i
spoljna rotacija), ali ne i tokom mirovanja
3 Ireverzibilni konstantni bol i pri pokretima i
pri mirovanju

Leenje je neoperativno i operativno.
15.3.2. NESTABILNOST ZGLOBA RAMENA
Nastaje zbog slabosti aktivnih i pasivnih stabilizatora ramenog zgloba. Moe nastati kao
posledica traume ili traumatske dislokacije ramena, ili mogu postojati neke druge predispozicije,
kao to su uroena ligamentarna labavost, razliiti uzroci miine slabosti, poloaj i nagib
glenoida i rotacija glave humerusa i sl.
Prema smeru gde je najvie izraena moe biti prednja (najea), zadnja ili donja, kao i
multidirekcionalna nestabilnost.
Prednja nestabilnosti moe nastupiti nakon traumatske prednje luksacije ramena, u koliko
se ne sprovede adekvatno leenje i rehabilitacija. Leenje prednje i zadnje nestabilnosti je
hirurko.
15.3.3. LEZIJE ROTATORNE MANETNE
Nastaje zbog repetitivne mikrotraume ili makrotraume na tetive miia rotatorne
manetne. Ove povrede mogu progredirati od distorzije i inflamacije, do mikroruptura,
parcijalnih i komplentnih ruptura. Jednom kad se jave dovode do poremeaja biomehanike i
stabilizacije u glenohumeralnom zglobu, to dovodi do pojave nestabilnosti i novih oteenja
rotatorne manetne.
Ove rupture dovode do bola i slabljenja snage izometrike kontrakcije zahvaenog
miia. Najee je zahvaen m.supraspinatus, ali i infraspinatus i m.subscapularis. Parcijalne
rupture su vie bolne od kompletnih ruptura zbog ukoenosti i pojaanih tenzionih sila na
preostala neoteena tetivna vlakna.
Dijagnoza se potvruje na osnovu klinike slike, radiografije, ultrazvunog pregleda i
NMR.
Leenje je kod parcijalnih ruptura neoperativno, mirovanjem NSAI, elektroprocedure
radi stimulacije zarastanja rascepa, potom se sprovodi specijalan program vebi radi

154
uspostavljanja snage, balansa i koordinacije miia, radi spreavanja novih oteenja. U nekim
sluajevima leenje moe biti hirurko. Kod kompletnih ruptura neoperativno leenje obino ne
daje dobre funkcionalne rezultate, pa se kod profesionalnih sportista preporuuje operativna
reparacija rupturirane tetive.
15.3.4. RUPTURE DUGE GLAVE M.BICEPSA BRACHII
Mogu biti izolovane ili udruene sa rupturom tetive m.supraspinatusa. Rupturi pogoduju
ranije mikrotraumatizacije tetive to dovodi slabljenja njene otpornosti na tenzione sile.
Kliniki dominira retrahovano miino telo koje prominira na prednjoj strani nadlaktice,
uz oslabljenu snagu fleksije i supinacije podlaktice.
Leenje je hirurko.
15.3.5. LUKSACIJA I SUBLUKSACIJA TETIVE DUGE GLAVE BICEPSA
Postoji delimian ili potpun gubitak kontakta izmeu tetive i njenog sulkusa.
Razlikuje se tri tipa subluksacije:
1.Gornja subluksacija. Gornji glenohumeralni i korakohumeralni ligament je delimino
ili kompletno rupturiran to omoguuje tetivi da se subluksira neposredno na ulazu u bicipitalni
sulkus
2.Subluksacija u sulkusu. Tetiva se subluksira preko medijalnog ruba sulkusa i lei na
rubu malog tuberkuluma. Najei uzrok je pucanje distalnih miinih vlakana m.subscapularisa
3.Nastaje kao posledica ranijeg preloma proksimalnog humerusa praenog dislokacijom
tetive iz leba sa prelomom malog tuberkuluma koji zaraste u looj poziciji ili uopte ne zaraste.
U klinikoj slici dominira bol pri unutranjoj rotaciji humerusa.
Leenje je hirurko.
15.3.6. SLAP LEZIJE (SUPERIOR LABRUM ANTERIOR TO POSTERIOR)
Obuhvata lezije gornjeg kompleksa labruma koji ukljuuje i tetivu duge glave bicepsa.
Najei mehanizam nastanka ovih povreda je pad na ispruenu ruku, kao i nagla i iznenadna
kontrakcija tetive bicepsa pri emu dolazi do avulzije tetive i gornjeg dela labruma od glenoida.
Postoje 4 tipa ovih lezija:
1. Gornji deo labruma je izlizan i degenerisan. Pripoj tetive bicepsa je normalan
2. Postoji odvajanje labruma i tetive bicepsa od glenoida
3. Vertikalni rascep gornjeg dela labruma koji izgleda poput drke za koaricu i moe se
dislocirati u glenohumeralni zglob. Pripoj tetive bicepsa je intaktan
4. Vertikalni rascep poput drke za koaricu, koji zahvata i tetivu bicepsa
U klinikoj slici dominora bol pri podizanju ruke iznad glave, a katkad u sluaju
dislokacije rascepljenog dela u zglob moe postojati i preskok pri pokretima.
Dijagnoza se postavlja pomou NMR i dijagnostike artroskopije glenohumeralnog
zgloba.
Leenje tipa I kod mlaih sportista ukljuuje artroskopski debridman degenerativno
promenjenog dela labruma
Tip II ukljuuje hirurku reparaciju rascepljenog dela labruma i reinserciju tetive bicepsa
Tip III ukljuuje eksciziju rascepljenog meniskoidnog labralnog fragmenta
Tip IV kao i kod III uz reparaciju tetive bicepsa

155
15.3.7. AKROMIOKLAVIKULARNE LUKSACIJE
Nastaju kao posledica direktnih ili indirektnih sila na akromioklavikularni zglob. U
odnosu na primarno oteenje kapsularnih (akromioklavikularnog ligamenta), kao i
ekstrakapsularnih (korakoklavikularnog ligamenta), veliine dislokacije zglobnih tela kao i
kidanja pripoja okolnih miia (m.deltoideusa, m.trapesijusa), povreda se klasifikuje na VI
stepeni.

Tip
lezije


Patoloka anatomija


Leenje

1 Distorzija akromioklavikularnog (AC) lig.

Neoperativno

2 Ruptura AC i CC (korakoklavikularnog) lig.

Neoperativno


3
Ruptura AC i CC sa luksacijom klavikule navie

Neoperativno i operativno u
zavisnosti od starosti pacijenta

4 Ruptura AC i CC sa dislokacijom klavikule pozadi

Operativno


5
Velika luksacija klavikule navie sa rascepom
pripoja m.deltoideusa i m.trapesijusa od klavikule

Operativno


6
Ruptura AC i CC sa supkorakoidnom dislokacijom
klavikule

Operativno

15.3.8. TENDINITIS I BURSITIS RAMENA
U predelu zgloba ramena mogu kao posledica prenaprezanja nastati tendinitisi i bursitisi
ije je leenbje kao i kod drugih lokalizacija.
Skapulotorakalna problematika
Usled prenaprezanja moe doi do iritacije mekih tkiva, burza i miinih pripoja u okolini
lopatice, to se kliniki manifestuje bolom, koji esto iradira u vrat, ramena, grudni ko i ruke.
Oteano je postavljanje ake obolele strane na suprotno rame
Leenje je neoperativno:mirovanje,NSAI,infiltracije, program vebi za stabilizaciju i
poboljanje biomehanike
15.3.9. SCAPULA SALTANS
Pri pokretima dolazi do bolnih kljocaja pri klizanju skapule preko grudnog koa. Nastaje
zbog patolokih promena na kotanim strukturama skapule i rebara (nakon preloma),
degenerativnim promenama na burzama i i miiima koji se nalaze izmeu skapule i toraksa, kao
posledica overuse sindroma.
Leenje je hirurka ekscizija promene koja uzrokuje poremeaj
15.4. POVREDE GRUDNOG KOA
Ukljuuju povrede mekih delova zida grudnog koa i povree kotanih struktura (grudne
kosti i rebara).

156
Povrede grudnog koa mogu biti praene povredama unutranjih organa (plua i srca).
Kao teke komplikacije nastupaju otvoreni ili kompresivni pneumotoraks, medijastinalni
emfizem ili srana tamponada.
Prelomi sternuma i rebara u koliko nisu komplikovani oteenjima unutranjih organa
lei se najee neoperativno, mirovanjem, analgeticima.
15.5. POVREDE LAKTA I PODLAKTICE
15.5.1. EPIKONDILITIS LATERALNOG I MEDIJALNOG EPIKONDILA HUMERUSA
Nastaje zbog ponavljanih pokreta dorzifleksije ake, ime dolazi do pojaanog stresa na
zajedniki pripoja ekstenzora ruja i prstiju ake. Sree se kod nekih sportova, najee tenisa
zbog ega je i dobio ime teniski lakat.
U klinikoj slici dominira bol koja se pojaava pri pokuaju dorzifleksije ake.
Leenje je neoperativno, a retko operativno.
Epikondilitis se moe javiti i namedijalnom epikondilu, zbog ponavljanih pokreta fleksije
ruja i ake. Dijagnoza i leenje je isto kao i kod lateralnog epikondilitisa.
15.5.2. ZADNJI IMPINGEMENT SINDROM, BACAKI LAKAT
Nastaje zbog kolizije izmeu trohleje humerusa i olekranona. Na medijalnoj faseti
olekranona kao posledica ponavljanih sila pri ekstenziji i valgus stresu u lakatnom zglobu mogu
se razviti osteofiti. Ovo moe biti izolovano ili moe nastati u sklopu tzv bacakog lakta, koji
pored ovoga ukljuuje i ulnarnu nestabilnost i degenerativne promene hrskavice u lateralnom
kompartmnentu.
U klinikoj slici javlja se bol sa zadnje strane lakta, nemogunost potpune ekstenzije, a
kod pravog bacakog lakta postoji bol i sa radijalne strane zbog distendiranog kolateralnog
ligamenta, a katkad i smetnje u inervacionom podruju n.ulnarisa zbog ponavljanog valgus stresa
i kompresije na nerv.
Leenje: moe biti neoperativno, ali bez povratka u ranije sportske aktivnosti. U koliko
elimo potpunu restituciju indikuje se operativni leenje.
15.5.3. NESTABILNOSTI LAKATNOG ZGLOBA
Najee nastaju kao posledica traume ili mikrotraume koje dovode do degenerativnih
promena i parcijalnog ili kompletnog pucanja medijalih ili lateralnih ligamentarnih struktura, to
dovodi do medijalne ili lateralne nestabilnosti.
U klinikoj slici dominira bol sa medijalne ili lateralne strane u zavisnosti od tipa
nestabilnosti, zbog poveanih tenzionih sila na preostale ligamentarne i tetivne strukture.
U koliko nije dolo do kompletnog rascepa leenje moe biti neoperativno, dok je kod
kompletnih ruptura indikovana hirurka stabilizacija i rekonstrukcija
15.5.4. LEZIJE HRSKAVICE
Mogu nastati kao posledica traume ili kao posledica ponavljanih optereenja sa
degeneracijom hrskavice.
Najee su zahvaene hrskavice kapituluma humerusa, glave radijusa. Moe doi do
odvajanja slobodnog osteohondralnog tela u zglob.
U klinikoj slici dominira bol pri valgus stresu, pokretima prosupinacija, a u sluaju
postojanja slobodnog tela moe doi i do bolnoh blokada i kljocaja pri pokretima u zglobu.

157
U sluaju manjih oteenja leenje je neoperativno, a kod veih defekata i u sluaju
postojanja slobodnog tela u zglobu leenje je hirurko.
15.5.5. LUKSACIJA LAKTA
Nastaju kao posledica traumatske sile i mogu biti jednostavne, bez lezije kotanih
struktura ili sa lezijom kotanih struktura.
Kod jednostavnih luksacija leenje je neoperativno-ortopedska repozicija i gipsana
imobilizacija do 3 sedmice, potom fizikalna terapija.
U sluaju luksacija kombinovanih sa prelomima kostiju u sastavu zgloba lakta leenje je
operativno:repozicija, stabilizacija i fiksacija.











15.5.6. RUPTURE DISTALNOG PRIPOJA M.BICEPSA I M.TRICEPSA BRACHII
Ruptura tetive bicepsa sa svoje insercija na radijusu nastaje pri snanoj fleksiji i
supinaciji podlaktice, najee kod dizaa tegova.
U klinikoj slici dominira bol koji se pojaava pro pokuaju fleksije i supinacije podlakta.
Postoji otok u kubitalnoj jami i oslabljena snaga fleksije i supinacije.
Parcijalna ruptura se moe leiti neoperativno, a kompletna operativno.
15.5.7. RUPTURA TETIVE TRICEPSA
Nastaje najee nakon pada na ispruenu ruku. Javlja se bol otok sa zadnje strane zgloba
i gubitak ekstenzije. Moe se palpirati defekt neposredno proksimalno od vrha olekranona.
Kod inkompletnih ruptura manjeg obima indikuje se neoperativno leenje, dok kod
opsenih parcijalnih i kompletne rupture indikovano je operativno leenje.
15.5.8. KOMPARTMENT SINDROM
Svaka trauma u predelu podlaktice moe dovesti do poveanja pritiska u zatvorenim
fascijalnim prostorima, zbog krvarenja, edema tkiva,to dovodi do poveanja kompartmentnog
pritiska. Kada on postane vii od arterijskog zaustavlja se vaskularizacija i ako stanje potraje
dolazi do ireverzibilnih ishemikih promena na miiima podlaktice, ime se ugroava funkcija
runog zgloba i prstiju ake. Kao posledica neadekvatne terapije i ishemije miia u volarnom
kompartmentu dolazi do njihovog skvravanja,to se kliniki na aci manifestuje pojavom tzv.
Volkmannove ishemike kontrakture. Stanje je veoma teko, i uprkos hirurkim intervencijama
nema pune restauracije funkcije ake.
Zbog toga svaku povredu podlaktice treba pratiti , u i koliko doe do ovog sindroma
indikovana je hitna hirurka intervencija- dekompresija kompartmenta fasciotomijom

158
15.7. POVREDE AKE
15.7.1. TENDINITISI MIIA FLEKSORA PRSTIJU I RUJA I EKSTENZORA PRSTIJU I
RUJA
Javljaju se kao posledica prenaprezanja. U klinikoj slici javlja se bol, ogranienje
pokreta i tipino se mogu pri pokretima runog zgloba i prstiju osetiti krepitacije, pri
proklizavanju tetiva kroz njihove ovojnice.
Terapija je neoperativna, poteda, mirovanje,katkad kratkotrajnaimobilizacija, NSAI,
elektroprocedure.
15.7.2. DE QUERVAINOV TENOSINOVITIS
Via se kod tenisera. Patofizioloki radi se o
tendinitisu tetiva m.abductor pollicis longus i m.extensor
pollicis brevis, na mestu gde prolaze kroz kotano-
fibrozni kanal na radijalnom stiloidu.
U klinikoj slici dominira bol sa radijalne strane
runog zgloba i posebno ogranienje pokreta palca. Bol
se pojaava pri ulnarnoj devijaciji ake sa palcem
stisnutim u pesnicu.
Leenje je uglavnom neoperativno.
15.7.3. PRELOMI KOSTIJU KARPUSA
Prelomi kostiju karpusa: scafoidne kosti, os capitatum, hamulus ossis hamati moraju se
paljivo dijagnostikovati i adekvatno leiti jer mogu dovesti do znaajnog umanjenja sposobnosti
funkcije ake.
15.7.4. PRELOMI METAKARPALNIH KOSTIJU I FALANGI
Panju treba obratiti na prelome baze I MC kosti Rolandov i Benetov prelom. Benetov
prelomobino nema znaajne dislokacije i postoji manji fragment iju veu dislokaciuu zadava
volarni kosi ligament.
Uglavnom se lei neoperativno.
















159
Rolandov prelomima vei fragment i dislokaciju i kod njega je indikovano operativno leenje.
Kod preloma dijafize falangi uvek obratiti panju na rotatorne poremeaje. Pri fleksiji prstiju u
MCP i PIP zglobovima, svi prsti trebaju biti usmereni prema tenaru.
U koliko postoji odstupanje, znak je teeg rotatornog poremeaja i iziskuje operativno
leenje. Kod ostalih preloma procena da li e se leiti neoperativno ili operativno zavisi od
angulacije i stepena dislokacije.
Bokserski prelomi
Najee se dogaaju pri udarcu stisnutom pesnicom. Nastaje subkapitalni prelom
najee V ili IV MC kosti.
Leenje moe biti neoperativno i operativno
15.7.5. POVREDE TETIVA
Mallet finger
Nastaje kao posledica pucanja tetive ekstenzora sa dorzalne strane distalne falange prsta ili
avulzivne frakture. Kao rezultat nastaje nemogunost ekstenzije distalne falange prsta, koja je u
blagoj volarnoj fleksiji.
Neoperativno leenje ima uspeha u koliko se odmah postavi splint koji dri distalnu falangu u
hiperekstenziji 4-5 sedmica kako bi tetiva zarasla. Kod previenih sluajeva leenje je hirurko.

















Buttoniere deformitet
Nastaje pri pucanju ekstenzorne tetive na bazi srednje
falange. Lateralne trake se pomiu volarno to kao rezultat
ima razvoj deformiteta tokom 2-3 sedmice od povrede sa
fleksijom u PIP zglobu i ekstenzijom u DIP zglobu.
Ako se leenje obavi odmah i prst postavi u ortozu u
hiperekstenziji rezultati su dobri. Kod previenih sluajeva
indikovano je operativno leenje.






160
Avulzija pripoja tetive flexor digitorum profundus
Karakteristino je u klinikoj slici nemogunost aktivne fleksije distalne falange.
esto se sree kod fudbalera, i najee na IV prstu.
Indikovano je to ranije hirurko leenje da bi se spreila retrakcija tetive.
15.7.6. SKIJAKI PALAC
Nastaje kao posledica povrede ulnarnog kolateralnog ligamenta u predelu CMC zgloba
palca sa posledinom nestabilnosti i radijalnoj devijaciji palca, to znaajno onemoguava
funkciju ake.
Leenje je kod inkompletnih ruptura neoperativno, a kod kompletne rupture mora sec
raditi hirurka rekonstrukcija pokidanog ligamenta.







































161
16. SPECIFINOSTI POVREDA KOTANOG SISTEMA U DEJEM
UZRASTU
Kod dece umesto klasinog tipa preloma obino nastaju dva tipa preloma. Prelomi zelene
grane i epifizioloze .
Prelomi zelene grane-periost koji je prilino debeo ostaje intaktan, pa stoga nema vee
dislokacije
















Druga grupa preloma u dejem dobu su tzv. Traumatske epifizioloze, gde prelomna linija ide
kompletno ili delimino kroz plou rasta, jer je ona hrskavina pa je tu najslabije mesto pri
delovanju sile. U zavisnosti od prelomne linije traumatske epifizioloze se dele na V grupa prema
Salter-Harrisovoj klasifikaciji.




















162
17. BOLESTI KOTANOG SISTEMA U DEJEM UZRASTU
Ovde posebno istiemo bolesti koje su povezane sa oteenjem vaskularizacije kosti.
Javljaju se na razliitim deloovima skeleta od kojih je najznaajnija osteohondroza glave femura
tzv. Legg-Calve-Perthesova bolest.
Dolazi do propadanja glave femura, gubitka kongruencije i obino ako se ne lei dovodi
do inkongruiteta glave, brze kasnije degenreracije zgloba, sa gubitkom pokreta.




















Leenje je uglavnom operativno.

Na drugim delovima kotanog sistema takoe se javljaju poremeaji vaskularizacije: npr.u
predelu tuberozitata tibije (Osgood Schlater), u predelu torakalnog dela kimenog stuba
(Mb.Scheuermann),u predelu kalkaneusa (Mb Sever), u predelu glavice MT kosti (Mb Freiberg).

















163
Kod svih u klinikoj slici dominira bol, koja se pojaava na palpaciju zahvaenog
segmenta. Restitucija je spora i traje vie meseci.
U terapiji potrebno je ograniiti sportske aktivnosti ili rasteretiti zahvaeni segment.
Operativno leenje indikovano je kod Freibergove bolesti. Prognoza je dobra.












17.1. EPIFIZIOLOZA PROKSIMALNE FEMORALNE EPIFIZE
ea je kod deaka i javlja se u uzrastu od 6-10 godina. Etiologija je nepoznata. Dolazi
do promena u proksimalnoj femoralnoj fizi, koja postaje razmekana, to omoguava da glava
klizi prema natrag i prema dole.
U klinikoj slici dominiraju epizode hramanja pri hodu i karakteristino je da se deca ale
na bol u kolenu.
Leenje zavisi od stadijuma skliznua. Kod blagih i poetnih skliznua indikuje se
operativna fiksacija epifize uklinjavanjem, a kod teih skliznua korektivna osteotomija tzv.
Sothwickova operacija.








17.2. TRAUMATSKA EPIFIZIOLOZA
Nastaje pod delovanjem traume, ime dolazi do skliznua proksimalne femoralne epifize.
Leenje se odvija u dve faze: prva faza je perkutana ili skeletna trakcija kojom se nastoji
reponirati skliznuta epifiza,a nakon repozicije radi se hirurka operacija uklinjavanja-
stabilizacije.



164
18. IZNENADNA SMRT KOD SPORTISTA
Iznenadna smrt kod sportiste definie se kao cardiac arrest nastao tokom takmienja ili
najkasnije do 6 h po prestanku takmienja, kod sportista koji prethodno nisu bili identifikovani
da imaju neko kardiovaskularno oboljenje.
Uzroci iznenadne smrti kod sportista mogu biti netraumatski i traumatski.
18.1. NETRAUMATSKI UZROCI SMRTI KOD SPORTISTA MLAIH OD 35 GODINA
1. Hipertrofina kardiomiopatija
2. Aritmogena displazija desnog ventrikula
3. Uroene anomalije koronarnih arterija
4. Uroene srane mane:
a. valvularne mane
b. malformacije i transpozicije velikih krvnih sudova
5. Miokarditisi
6. Marfanov sindrom
7. Prolaps mitralne valvule
8. Aritmije
9. Prevremena arterioskleroza koronarnih krvnih sudova
10. Akutni infarkt miokarda
11. Doping

18.2. NETRAUMATSKI UZROCI IZNENADNE SMRTI KOD SPORTISTA STARIJIH OD 35
GODINA
Infarkt miokarda
18.3. TRAUMATSKI UZROCI IZNENADNE SMRTI
1. Commotio cordis
2. Ruptura aorte
3. Unutranje krvarenje u abdomenu i grudnom kou
4. Commotio cerebri
5. Commotio plua sa kolapsom oba pluna krila










165