Nikola beljinac, mA197

UDC 323.1:172.15 316.7:32

DA LI Je USTAVNI PATrIOTIZAm mOGU U mULTIKULTUrNIm DrUTVImA?198

Saetak: U m j m c mj m j m j m m . Tj m m cj. P j cj c m m j. U jj j m m j. U jm j c m j j cm cm j mj m cj mm m. Kljune rei: m mm j cj

UVOD Idejne i institucionalne tekovine multikulturalizma danas su, vie nego ikada ranije, predmet ustrih akademskih i politikih debata. Zagovornici multikulturnih aranmana pozivaju na novi drutveni konsenzus o potrebi uvaavanja etnokulturnih raznolikosti, dok sve brojniji kritiari istiu da se radi o prevazienom teorijskom i politikom projektu koji je za etiri decenije svog
197 a U . E-m: .jc@..c. 198 j - j Konstitucionalizam i vladavina prava u izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (c j j: 47026) j fi M Sj j j j U U P . T mj 31. 2011. .

226

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

postojanja proizveo vie tete nego koristi. Naroito se ukazuje na pogubne uinke u pogledu integracije dece multikulturalizma pripadnika druge i tree generacije imigranata, mahom muslimanske veroispovesti, koji ive u dravama Zapadne Evrope. U ambijentu globalnog rata protiv multikulturalizma, u kojem posebno mesto zauzimaju nastupi Angele Merkel i Dejvida Kamerona, tek povremeno se iroj javnosti osvetljava druga strana istog procesa: svaka rasprava o sudbini multikulturalizma istovremeno je odraz krize trovekovnog naslea moderne drave koja sve tee pronalazi reenje za gorui problem pripadanja (belonging). Saeto, problem se moe ovako formulisati: ko ima pravo da pripada (naoj) politikoj zajednici, a kome treba uskratiti pripadnost i na osnovu kojih argumenata? Pitanje, naravno, nije novo. Radi se o drevnom pratiocu svakog pokuaja da se utemelji jedna politika zajednica. Meutim, ono to modernu politiku zajednicu (nacionalnu dravu) razlikuje od ranijih, predmodernih politikih formacija, upravo je tip odgovora koji se prua na postavljeno pitanje. Prosvetiteljstvo nas ui da dobro ureena politika zajednica pretpostavlja horizontalno polje saglasnosti izmeu njenih lanova koji jedni druge priznaju kao jednake. Politiko ujedinjavanje, kroz formulu politike nacije, odvija se u teritorijalno zaokruenom prostoru koji nau politiku zajednicu razdvaja od drugih politikih zajednica. Teritorijalne granice, na taj nain, omeuju odnose njenih lanova dajui im poseban geografski i politiki identitet, ukljuujui i kolektivno ime.199 Ovaj proces, meutim, poseduje snaan asimilatorski potencijal u odnosu na manjine ime se, gotovo zakonomerno, proizvode odnosi marginalizacije i otuenja pripadnika drugaijih grupa. Oseanja nepripadanja i nelojalnosti stvaraju ozbiljne legitimacijske deficite to, posledino, dovodi do stanja nepravednosti, nesigurnosti i nestabilnosti.200 Nevolja je, dakle, kada se drugi nalaze unutar granica politike zajednice. ini se da savremenim pluralistikim drutvima nedostaje ispravna strategija ophoenja prema ovoj kategoriji ljudi. Otuda ne udi sveprisutna reafirmacija figure stranca u javnom diskursu liberalnih demokratija. Strah od domaih stranaca postaje okosnica negativnog konsenzusa koji podjednako ugroava liberalne i demokratske pretpostavke modernosti. Nema sumnje, drave ije stanovnitvo je podeljeno po etnikoj i/ili religijskoj pripadnosti nalaze se pred nimalo jednostavnim zadatkom: u jednom koraku, potrebno je odgovoriti na izazove integracije i drutvene kohezije, uspostaviti stabilnu konstitucionalnu
199 P mcm: c y c y Mcm P L 2000 . 180. 200 Pc M P cm mj j m 2006 . 204.

N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?

227

demokratiju, podstai graansku privrenost, solidarnost i portvovanje. Ukratko, dravu treba uiniti istinskim domom za sve koji je nastanjuju. Bez namere da se nekritiki sledi argumentacija samo jedne strane u multikulturnom sporu, ovaj rad predstavlja pokuaj da se, uz uvaavanje temeljnih vrednosti konstitucionalne demokratije, ispita jedan mogui pravac pomirenja kulturnog pluralizma, s jedne strane, i imperativa drutvenog jedinstva i demokratske legitimnosti, s druge strane. Koncept ustavnog patriotizma nalazi se u sreditu ove normativne solucije. No, pre nego to ustavni patriotizam suoimo sa zahtevima politike priznanja, napraviemo jedan korak unazad. Za bolje razumevanje slojevitog sadraja ustavnog patriotizma potrebno je imati uvid u iri teorijski i drutveni kontekst u kojem se odvijala svojevrsna rehabilitacija patriotizma nakon Drugog svetskog rata. Stoga naredne stranice posveujemo velikom povratku patriotizma u iu interesovanja politike teorije. PATrIOTIZAm U SAVremeNOJ POLITIKOJ TeOrIJI Savremena politika teorija dugo je bila nepoverljiva prema patriotizmu. Kako to ispravno primeuje Igor Primorac, u veem delu XX veka, patriotizam je predstavljao nepresuan izvor inspiracije u knjievnosti, likovnoj i muzikoj umetnosti, ali se u politikoj teoriji njegov znaaj podjednako zanemarivao i osporavao.201 Bez preterivanja se moe rei da je patriotizam u ovom periodu bio talac bitke izmeu pristalica romantiarskog nacionalizma i kantijanskog liberalizma. Za prve, patriotizam je bio nita drugo do podvala beskrvnih liberala, dok se za druge radilo o zamaskiranoj varijanti nacionalizma. O slavnim danima patriotskih postignua moglo se poneto saznati jedino iz udbenika istorije politike misli. U uvodu svog teksta Patriotism Is Not Enough, Margaret Kanovan (Margaret Canovan) slikovito opisuje nain na koji se patriotizam uobiajeno razumevao sve do osamdesetih godina prolog veka. Priseajui se tragine sudbine britanske ratne bolniarke Edit Kavel (Edith Cavell), poznate po svom nesebinom uverenju da treba pomoi svakome ko je povreen u ratnim dejstvima za vreme Prvog svetskog rata, makar to bio i neprijateljski vojnik, Kanovan citira rei koje je ova herojina izgovorila neposredno pred streljanje: Shvatam da patriotizam nije dovoljan. Ne smem oseati mrnju ili gorinu prema bilo kome.202 Njena humanost postala je simbol odbojnosti naspram velianja ekskluzivne i militantne pripadnosti samo jednom delu oveanstva.
201 Pmc i (.) Pm k Z 2004 . 7. 202 C M Pm i N E Cm Uy P Cm 2000 . 1.

228

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

Patriotizam je, da se posluimo reima Elsdera Mekintajera, sa zapanjujuom lakoom svrstan u red politikih poroka.203 Premda je vei deo posleratnog perioda protekao u dominaciji deontolokog univerzalizma, akademsko raspoloenje prema patriotizmu umnogome je promenjeno u poslednjih trideset godina. Prvi razlog pronalazimo u uticaju komunitarne argumentacije na stanje politike teorije nakon liberalno-komunitarnog spora. Da se podsetimo, komunitarni teoretiari zamerali su liberalima, izmeu ostalog, i to da ne uzimaju dovoljno u obzir naine na koje drutvo konstituie pojedinca, njegov identitet, moralno i politiko miljenje. Najpoznatiju kritiku liberalnog (neukorenjenog) sopstva daje Majkl Sandel (Michael Sandel). Liberalizam, tvrdi Sandel, naprosto zanemaruje injenicu da su delatnosti pojedinaca preracionalno determinisane njihovim partikularnim pripadnostima.204 I mada su pojedini politiki teoretiari snagu komunitarne otrice iskoristili za oblikovanje umerenih, liberalnih koncepcija nacionalizma205, teoretiari poput Elsdera Mekintajera i arlsa Tejlora (Charles Taylor) dosledno su branili vrednost patriotizma kao vrline odanosti posebnim (ne nuno nacionalnim) zajednicama. Drugi razlog za obnovu interesovanja za koncept patriotizma lei u urgentnoj potrebi da se u posleratnoj Nemakoj pronae odgovarajua zamena za nepovratno kompromitovani nacionalni identitet. Pristup Osnovnog zakona SRN ponudio je dragocenu smernicu za alternativno moralno itanje problematine prolosti.206 Delegitimizacija nacionalne privrenosti odvijala se uporedo sa nastojanjima da se, ovoga puta s one strane nacionalizma, ideja univerzalnih graanskih prava i sloboda posreduje lanstvom u posebnoj politikoj zajednici. Ustavni patriotizam Jirgena Habermasa (Jurgen Habermas) predstavlja verovatno najbolji izdanak obnovljene tradicije graanskog republikanizma. Radi se o uticajnom pokuaju pomirenja principa liberalnog univerzalizma (racionalno-legalnih procedura) i komunitarnog partikularizma (horizonta etikog samorazumevanja zajednice).

203 Mj E D j m ? : k J (.) Sm fifij i jc Z Sj Sm kc 1998 . 452. 204 V jj: S Mc Lm Lm Jc Cm Uy P Cm 1982. 205 P jm Dj M (D M) o Ny (1995) J Tm (Y Tm) L m (1993). 206 Dmj N V : m : Pc M (.) D mj S 2010 . 200.

N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?

229

Najzad, najnoviji podsticaji za izuavanje patriotizma sadrani su u aktuelnim multikulturnim (ne)prilikama kojima smo posvetili prve redove teksta. Pojedini teoretiari preporuuju ustavni patriotizam kao prikladnu formu politike lojalnosti i pripadanja multikulturnim drutvima.207 Sumarno, argument glasi ovako: u drutvima koja su komponovana od dve ili vie etno-religijskih zajednica, koncept ustavnog patriotizma uspostavlja neku vrstu graanskog minimuma dovoljno inkluzivnog da uvai injenicu kulturnog pluralizma i dovoljno partikularnog da obezbedi jedinstvo i stabilnost posebne politike zajednice. U nastavku rada pokuaemo da ispitamo odrivost ovog popularnog argumenta. USTAVNI PATrIOTIZAm ZA mULTIKULTUrNA DrUTVA Vratimo se, za trenutak, problemskom pitanju iz uvodnog dela teksta. Sutina izazova pred kojim se danas nalaze multikulturna drutva sastoji se u potrazi za pravom merom pluralizovanja njihove politike stukture kojom se nee potkopati oseaj jedinstva i sposobnost za kolektivnu akciju. Da bi to bilo mogue neophodno je redefinisati same temelje politike zajednice. Svako razmiljanje o konstitutivnim principima jedne politike zajednice nosi u sebi normativni stav o vrednostima na kojima bi trebalo zasnovati njen identitet. Odgovor na ovo pitanje od kljunog je znaaja za pravedno formulisanje odnosa izmeu veinske nacije i nacionalnih manjina u multikulturnim drutvima. Slaemo se sa autorima koji, kao neadekvatne, odbacuju normativne upute liberalnog proceduralizma slepog na razlike i liberalnog nacionalizma.208 Prva strategija zanemaruje injenicu da pripadnici manjine svoj individualni identitet konceptualizuju posredstvom grupnog identiteta koji, na taj nain, postaje nuan preduslov za realizaciju njihove individualne autonomije.209 Druga strategija privileguje kulturnu batinu pripadnika veinske nacije, ime se otvara prostor za proizvoljno razvrstavanje stanovnitva na graane prvog i drugog reda. Iako kreu iz suprotnih polova politike teorije, obe koncepcije, faktiki posmatrano, vode ka identinim posledicama u pogledu poloaja manjinskih
207 V: Hm J G c : mjj E : Dj S (.) Ncj S 2002; M J-V U m j 2010; Pc M P cm mj j m 2006. 208 V: Dmj N U mj j 2007; Pc M Pc j m 2001; P mcm: c y c y Mcm P L 2000. 209 Dmj N U mj j 2007 . 153.

230

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

zajednica one ostaju liene javnog priznanja. Oito je da, kako tvrdi Nenad Dimitrijevi, u heterogenim politikim zajednicama treba nai alternativni put za pristup prethodnom pitanju o odreenju identiteta politike zajednice.210 Isti autor reenje vidi u konsesualno kreiranom ustavnom aranmanu koji e biti sposoban da uravnotei zajednike vrednosti i univerzalizam osnovnih prava, s jedne strane, te javno priznanje posebnih identiteta (u formi manjinskih prava, kulturne i/ili teritorijalne autonomije, proporcionalne politike reprezentacije itd.), s druge strane.211 Ipak, ovim je samo dopola reena zagonetka zajednikog ivota u multikulturnim drutvima. Tei deo se sastoji u pronalasku politike formule koja e sadrati tu, preko potrebnu, ravnotenu taku oslonca. Ustavni patriotizam se, sve ee, pominje kao poeljan kandidat za ovu vrstu posla. Roen iz duha nemake krivice212, koncept ustavnog patriotizma je, za kratko vreme, postao prepoznatljiv izvozni proizvod nemake politike teorije i filozofije. Prvu upotrebu termina ustavni patriotizam (Verfassungspatriotismus) pronalazimo u govoru Dolfa Sternbergera (Dolf Sternberger) povodom proslave tridesetogodinjice Savezne Republike Nemake. Sternberger poziva na staro, prednacionalistiko razumevanje patriotizma koje je povezano sa ustavno-politikim pojmom domovine. Politiki patriotizam, primeuje Sternberger, postojao je mnogo pre nego to se, nesrenim okolnostima, uvezao sa nacijom i nacionalnom dravom.213 Taj izvorni patriotizam, kojem Nemaka treba da se vrati, temelji se na ustavu. Nacionalni oseaj i nadalje je ranjen, ne ivimo u celovitoj Nemakoj. Ali ivimo po celovitom ustavu, u jednoj celovitoj ustavnoj dravi, i upravo je to jedna vrsta domovine.214 Ustavni patriotizam Dolfa Sternbergera poivao je kako na politikom postignuu, tako i na suparnikom odnosu prema neprijateljima ustavne demokratije. tavie, nije jednostavno utvrditi koji deo pretee. Stoga moemo rei da se radi o nekoj vrsti militantnog ustavnog patriotizma iji je cilj da integrie, ali i mobilie prijatelje ustava u odbrani politikih i pravnih ustanova domovine. Ovaj rudimentarni oblik ustavnog patriotizma poseduje jo jednu vanu karakteristiku, nama posebno interesantnu. On se i dalje neupitno naslanjao na etniki definisan graanski status. Sve nam to govori da ustavni patriotizam, u poetnim formulacijama, nije bio zamiljen kao neki naroito inkluzivan oblik pripadanja. Postojala je jedna go210 211 i. . 154. i. . 158.

212 M J-V U m j . 24. 213 S D U m : Pmc i (.) Pm k Z 2004 . 125. 214 i. . 127.

N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?

231

tovo automatska pretpostavka da su ti specifini zahtevi upueni graanima Nemake ispostavilo se da se u to mi ustavnih patriota nije sumnjalo. Stoga, bar u poetku, ustavni patriotizam kao oblik politike privrenosti izriito nije bio reenje za bilo kakvu vrstu multikulturnih neprilika niti odgovor na bilo koji izazov integracije (podvukao NB), i zapravo je ironino da se on razvijao unutar zajednice sa strogo etnikim odreenjem dravljanstva i ekstremnom verzijom imigracione politike sa etnikim prioritetom.215 Ve je naznaeno da najrazvijeniju koncepciju ustavnog patriotizma susreemo u radovima Jirgena Habermasa, prvi put tokom spora istoriara (Historikerstreit) iz 1986. godine. Kovanicu ustavni patriotizam Habermas upotrebljava ne bi li se suprotstavio pokuajima revizionistikog pranja nemakog nacionalnog identiteta (Volksnation).216 Habermasova vizija ustavnog patriotizma neodvojiva je od njegove ire drutvene teorije, posebno teorije modernizacije. Za razliku od Sternbergerove koncepcije koja gleda u slavnu prolost srednjovekovnog patriotizma, Habermas smatra da nije mogu neproblematian povratak prednacionalnim teorijama patriotizma. Prema njemu, koncepcije koje se zasnivaju na predmodernim identitetskim formacijama, ukljuujui i Sternbergerov ustavni patriotizam, nisu podesne za sve sloenije socijalne odnose svojstvene posttradicionalnom drutvu. Na ovom stupnju razvoja, bezuslovne oblike identifikacije zamenjuje otvorena javna deliberacija o kolektivnim identitetima koji se ne shvataju kao statine i zatvorene kategorije, jednom za svagda definisane. Bitna je neka vrsta kritikog, izrazito svesnog kretanja napred-nazad izmeu zaista postojeih tradicija i ustanova, s jedne strane, i najboljih univerzalnih normi i ideja koje se mogu zamisliti, s druge strane. 217 U ravni drutva ova promena se odvija kroz preoblikovanje pojma narodnog suvereniteta koji svoj identitet vie ne temelji na prethodno postojeoj homogenosti porekla ili naina ivota, ve na konsenzusu postignutom u vezi sa asocijacijom slobodnih i jednakih graana koji proizilazi u krajnjoj instanci iz procedure koju priznaju svi.218 Kako Habermas tvrdi, postnacionalni identiteti najpre bi trebalo da se pojave tamo gde su nacionalne tradicije dovedene u sumnju. Naravno, na umu je imao konkretno istorijsko iskustvo posleratne Nemake. Nacistika prolost
215 M J-V U m . c. . 49. 216 D cj Hm j mcj j M Pc m M affc S Dmccy? o C Pm : Pc Ty V. 28 N. 1 S Pc . 2000 . 38-63. 217 M J-V U m . c. . 39. 218 Hm J C N iy Px i . 12 N. 1 1992 S Dj : Ncj (. S Dj) J S SJ 2002 . 37.

232

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

tako postaje implicitna referentna taka nemakog ustavnog patriotizma. Ipak, njegovi kasniji radovi ubedljivo pokazuju da se koncept ustavnog patriotizma moe razumeti ne samo kao patriotizam za nemaku upotrebu, nego i kao mogui recept za nedae svih multikulturnih drutava, pa i kao prvi korak ka kosmopolitskom graanstvu.219 Kakvu vrednost ima (i da li uopte ima) Habermasov ustavni patriotizam za multikulturna drutva? U opsenom komentaru na tekst arlsa Tejlora Politika priznanja, Habermas brani tezu da reim ustavnog patriotizma, utemeljen na razlici izmeu iroko shvaene kulture, koju ne moraju da dele svi graani, i politike kulture, koju karakterie uzajamno potovanje prava, ostavlja dovoljno prostora za koegzistenciju razliitih kulturnih tradicija unutar jedne politike zajednice.220 Svako apriori odbacivanje manjinskih prava, ba kao i njihova kolektivizacija, prema Habermasu, poiva na nerazumevanju unutranje veze izmeu pravne i demokratske drave, odnosno privatnih i javnih autonomija graana. Inspirisan kantijanskom perspektivom, Habermas tvrdi da su graani autonomni samo ukoliko oni na koje se zakon odnosi mogu sebe videti kao autore tog zakona. Da pojasnimo. Prava koja bi pripadnicima neke manjinske grupe garantovala slobodu da slede svoje posebne koncepcije dobrog ivota u skladu sa standardima njihove kulture (aspekt privatne autonomije), teko da bi mogla ispravno da se formuliu ukoliko oni kojih se takva prava tiu nisu u prilici da ueem u javnoj raspravi daju doprinos njihovom usvajanju (aspekt javne autonomije). Drugim reima, ne postoji pravna drava bez demokratije, a isti zakljuak vai i u suprotnom smeru jer se demokratski proces mora zakonski institucionalizovati... princip narodnog suvereniteta zahteva fundamentalna prava bez kojih uopte nije mogu legitiman zakon prvo, i pre svega, prava na jednaku individualnu slobodu izbora i delovanja koja, pak, sa svoje strane pretpostavljaju obuhvatnu pravnu zatitu pojedinaca.221 U sledeem koraku, Habermasova argumentacija se dodatno izotrava. S obzirom na to da se demokratska izrada pravnih normi uvek odvija unutar geografski i socijalno ogranienog prostora, iz ovog procesa nije mogue izuzeti (niti je to potrebno) tzv. etika pitanja sva ona pitanja koja se tiu koncepcija dobrog ivota. Neprestana kontestacija razliitih kulturnih tradicija i formi ivota oblikuje hori-

219

i. . 41.

220 Hm J j mj j : Gm Ejm (.) Mm: j j C m N S 2003. 221 i. . 105.

N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?

233

zont u kojem se odigrava etika interpretacija ustavnih principa.222 Pomenuti horizont vrednovanja, katkad i sukobljenih, etiko-politikih diskursa predstavlja polaznu taku naeg zajednikog ivota u multikulturnom drutvu. Ovo je trenutak u kojem Habermas svoju koncepciju ustavnog patriotizma prekriva tankom supstantivnom presvlakom koja, prema naem sudu, daje zadovoljavajue odgovore na imperative kulturne inkluzivnosti i demokratske legitimnosti. Etika supstanca ustavnog patriotizma, koja ini okosnicu integracije graana u politikoj sferi, ipak, ne ugroava princip neutralnosti prava prema manjinskim zajednicama koje su etiki integrisane na nepolitikom nivou. Razlog je sledei: Sadrinu ustavnog patriotizma ine samo oni principi i one vrednosti koji za sve graane imaju neogranieno i nepristrasno vaenje, podjednako u odnosu na partikularna svojstva predpolitikog jedinstva lanova zajednice (partikularne i nacionalne tradicije), ali i u odnosu na republikansko polje demokratskih institucija i procesa.223 Mada je sam Habermas mnogo uinio kako bi pooptio svoju ustavno-patriotsku strategiju, najzaajniji prilog razvoju opte teorije ustavnog patriotizma daje nemaki politiki teoretiar Jan Verner Miler (Jan Werner Muller). Njegova knjiga Ustavni patriotizam prua najiscrpniji odgovor na tzv. genealoku kritiku ovog koncepta.224 Nesporno je, tvrdi Miler, da je ustavni patriotizam nastao kao pokuaj reenja za specifine probleme u posleratnoj Nemakoj, ali se time ne umanjuje njegova sposobnost da putuje.225 Kako bi to i dokazao, Miler svoj ustavni patriotizam normativno naslanja na iru teoriju pravde koja ga snabdeva univerzalnim moralnim sadrajem. Otuda za Milera ustavni patriotizam nije nita drugo do Ideja o pojedincima koji jedni druge priznaju za slobodne i ravnopravne i saglaavaju se o pravednim osnovama zajednikog ivota.226 To ne znai da se od graana zahteva savreni konsenzus oko nekog postojeeg ustavnog teksta. Konkretni ustavi e, sasvim razumljivo, uvek biti poprite otrih debata i osporavanja. Meutim, ono to e ove oblike razumnog neslaganja drati na okupu upravo je privrenost fundamentalnoj ideji ustavnog patriotizma, crvenoj liniji koja se ne sme prekoraiti: ak i kada se ne slaemo, mi jedne druge priznajemo kao ravnopravne i jednake uesnike zajednikog
222 Hm J Mcm L S S Lw w V. 47 N. 5 My 1995 . 851. 223 Pc M P cm mj j m 2006 . 148. 224 Pc j m ccj m j cfim (mm) jm m m m. 225 M J-V U m . c. . 57. 226 i. . 64.

234

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

politikog poduhvata. Poput Habermasa, i Miler naglaava da sporenja ove vrste nisu odvojena od kontigentnih okolnosti. Naprotiv, ona se uvek odvijaju pod okriljem odreenih istorijskih i nacionalnih iskustava, to rezultira raanjem osobene ustavne kulture koja je izraz ostvarenja univerzalnih normi pravde u partikularnom okruenju. Ustavni patriotizam, na taj nain, postaje zajedniki jezik za upranjavanje kolektivnog etikog samopoimanja kojim se, u krajnjoj instanci, odgovara na pitanje Ko pripada? ZAKLJUAK Prilikom pregleda literature o ustavnom patriotizmu, paljivijem itaocu namee se nekoliko naelnih zapaanja. Prvo, o ustavnom patriotizmu su vie govorili i pisali njegovi kritiari. Autori koji zastupaju ovu koncepciju, ak i kada izlau afirmativnu argumentaciju, vei deo vremena posveuju odgovorima na kritike. Drugo, rasprave o ustavnom patriotizmu uglavnom se vode na terenu nadnacionalne integracije, pre svega na primeru Evropske unije. Ideja ustavnog patriotizma postaje sve popularniji pokuaj da se graanska privrenost utemelji na nadnacionalnom nivou.227 Tree, premda se olako preporuuje kao prijemiv oblik politike lojalnosti i integracije u multikulturnim drutvima, malo je celovitih studija o odnosu ustavnog patriotizma i politike priznanja. Ako izuzmemo Habermasov tekst Borba za priznanje u demokratskoj pravnoj dravi, radovi drugih teoretiara tek u fragmentima problematizuju ovaj odnos. Na prethodnim stranicama, pokuali smo da, kroz uvid u nosee principe ustavnog patriotizma, ispitamo njegovu primenljivost u multikulturnim drutvima. Miljenja smo da, u poreenju sa konkurirajuim teorijama liberalnog proceduralizma i liberalnog nacionalizma, ova koncepcija ima barem dve komparativne prednosti. Prvo, uvaavajui ivotni kontekst u kojem se formira individualni identitet, ustavni patriotizam nadograuje legitimacijske deficite liberalno-individualistikog modela. To ini tako to krutu, legalistiku verziju graanstva, svojstvenu ovom modelu, proiruje pojmovima politike kulture (kod Habermasa), odnosno ustavne kulture (kod Milera). Na taj nain jaa svest o koegzistenciji razliitih ivotnih oblika i potrebi njihove politike integracije. Drugo, za razliku od nacionalizma, ustavni patriotizam ne postavlja zahtev kulturne homogenosti, te izbegava etniki konotiranu verziju narodnog suvereniteta. To, meutim, ne znai da ustavni patriotizam nuno dovodi do smrti glavnog nacionalnog junaka, on mu samo dodeljuje sporednu ulogu.228 Predmet patriot227 V: Lcx J E C Pm Pc V. 50 2002 . 944-958. 228 M J-V U m . c. . 53.

N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?

235

ske privrenosti se decentrira od neupitne i inherentne etike vrednosti nacije, ka otvorenoj, inkluzivnoj i dinaminoj ustavnoj politikoj kulturi koja posreduje izmeu univerzalnog i partikularnog. Zbog prirode multikulturnih izazova, uvek treba zadrati odreenu dozu akademskog opreza kada se razmatraju naini postizanja stabilnosti i jedinstva u multikulturnim drutvima. Teme koje multikulturalizam uvodi u polje politike teorije gotovo da ne ostavljaju prostor za bilo kakve definitivne odgovore. Isto tako, i sam ustavni patriotizam, upozorava Miler, nije polisa osiguranja, ve pre opklada na ispravan graanski stav.229 Stoga se slaemo sa Parekovom tvrdnjom da bi svako multikulturno drutvo trebalo pronai sebi primerenu politiku strukturu koja odgovara njegovoj istoriji, kulturnim tradicijama, te razmerama i dubini diverziteta.230 U tom smislu, ustavni patriotizam se moe smatrati dobrodolom normativnom strategijom samo za ona multikulturna drutva u kojima relevantnu snagu ne ine etno-kulturne grupe koje osporavaju njegovu liberalnu supstancu. LITerATUrA
Dimitrijevi, Nenad (2010), Vrednosti za obezvreeno drutvo: ustavna moralnost posle kolektivnog zloina, u: Podunavac, Milan (ur.), Drava i demokratija, Slubeni glasnik, Beograd.

Dimitrijevi, Nenad (2007), Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Fabrika knjiga, Beograd. Canovan, Margaret (2000), Patriotism Is Not Enough, Cambridge University Press, Cambridge.

Habermas, Jirgen (2002), Graanstvo i nacionalni identitet: neka razmiljanja o budunosti Evrope, u: Divjak, Slobodan (ur.), Nacija, kultura i graanstvo, Slubeni glasnik, Beograd.

Habermas, Jirgen (2003), Borba za priznanje u demokratskoj pravnoj dravi, u: Gatman, Ejmi (ur.), Multikulturalizam: ispitivanje politike priznanja, Centar za multikulturalnost, Novi Sad.

Habermas, Jirgen (May 1995), Multiculturalism and the Liberal State, Stanford Law Review, Vol. 47, No. 5. Mekintajer, Elesder (1998), Da li je patriotizam vrlina?, u: Ki, Jano (ur.), Savremena politika filozofija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci.
229 i. . 100.

230 P mcm: c y c y Mcm P L 2000 . 195.

236

PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m

Miler, Jan-Verner (2010), Ustavni patriotizam, Fabrika knjiga, Beograd.

Parekh, Bhikhu (2000), Rethinking multiculturalism: cultural diversity and political theory, Macmilann Press, London. Patchen, Markell (2000), Making Affect Safe for Democracy? On Constitutional Patriotism, u: Political Theory, Vol. 28, No. 1, Sage Publications. Podunavac, Milan (2001), Princip graanstva i poredak politike, igoja tampa, Beograd. Primorac, Igor (ur.) (2004), Patriotizam, Kruzak, Zagreb.

Podunavac, Milan (2006), Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd.

Sternberger, Dolf (2004), Ustavni patriotizam, u: Primorac, Igor (ur.), Patriotizam, Kruzak, Zagreb.

Nikola beljinac IS cONSTITUTIONAL PATrIOTISm POSSIbLe IN mULTIcULTUrAL SOcIeTIeS? Summary: T x c c cc c m m c y mcc mcy . T y c m c m . T fi cc m w cmy c y. L c w c m w m cy c. i fi c cc c m cm cm m m m c mc c. Key words: c m mcm c yy y c c.