PSIHOLOGIJA BORBENIH JEDINICA

SADRAJ: PREDGOVOR MOGUI MODEL SISTEMA I STRATEGIJE RAZVOJA PSIHOLOKE SLUBE U VOJSCI 1. JUGOSLAVIJE 1.1. Polazne paradigme sistema psiholoke slube u Vojsci 1.2. Sistem psiholoke slube 1.3. Strategija razvoja i formacija vojnih psihologa u Vojsci 2. PSIHO-SOCIJALNE KARAKTERISTIKE REGRUTNE POPULACIJE 2.1. Karakteristike perioda kasne adolescencije 2.2. Motivisanost za sluenje vojnog roka 2.3. Izvori frustracija u vojsci 2.4. Mehanizmi psiholoke odbrane linosti 3. OUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA VOJNIKA U MIRU 3.1. Mentalni poremeaji vojnika u miru ili... 3.2. Neprilagoenost vojnika u miru 4. PREVENTIVNI MENTALNO-HIGIJENSKI RAD TRUPNOG PSIHOLOGA 4.1. Pristup i polazite preventivnog mentalno-higijenskog rada 4.2. Zadaci trupnog psihologa pri prijemu mladih vojnika (regruta) 5. PSIHOLOKI ASPEKTI VOJNE DISCIPLINE 5.1. Pojam i karakteristike vojne discipline 5.2. Vrste vojne discipline i nain izgraivanja 5.3. Kritiki osvrt na teoriju o vojnoj disciplini i nainima njenog izgraivanja 5.4. Postupci disciplinovanja vojnika 6. ZRELOST PONAANJE VOJNIKA U JEDINICI 6.1. Nezrela i zrela linost - pojam i odlike 6.2. Pokazatelji intelektualne zrelosti 6.3. Pokazatelji emocionalne zrelosti 6.4. Pokazatelji drutvene zrelosti

7.

8.

9.

10.

11

12

6.5. Pokazatelji moralne zrelosti NEPRILAGOENO PONAANJE VOJNIKA 7.1. Prilagoeno i neprilagoeno ponaanje u vojnoj jedinici 7.2. Nemotivisanost za sluenje vojnog roka 7.3. "Problem-vojnici " 7.4. Simulacija i agravacija 7.5. Disimulacija 7.6. Samoudaljavanje 7.7. Alkoholizam 7.8. Situaciona homoseksualnost 7.9. Samoranjavanje 7.10 Dezerterstvo 7.11 Mere i postupci stareina u prevenciji oblika neprilagoenosti PSIHOLOKA PRIPREMA STRAA 8.1. Zadaci psiholoke pripreme straa 8.2. Neke praktine tehnike pripreme SELEKCIJA LJUDSTVA 9.1. Opti nacrt ("ek-lista" postupaka) u selekciji ljudstva 9.2. "Desetar po meri" - kriterijumi i selekciona baterija za izbor desetara MENTALNO-HIGIJENSKA STRANA RADA KOMANDIRA U TRUPI 10.1 Vaspitni (savetodavni) razgovor 10.2 Ogranienja vaspitnog razgovora 10.3 Ostali oblici preventivnog mentalno-higijenskog delovanja komandira 10.4 Primerenost pojedinih postupaka komandira linosti vojnika 10.5 Upuivanje vojnika na specijalistiki neuropsihijatrijski pregled RAZVOJ EFIKASNIH VOJNIH KOLEKTIVA ZA MIR I RAT 11.1 Vojno rukovoenje i komandovanje i autoritet stareine 11.2 Od grupe regruta do vojnike grupe 11.3 Od vojnike grupe do vojnikog kolektiva 11.4 Vojniki kolektiv - efikasna vojna jedinica 11.5 Ispitivanje o meuljudskim odnosima u vojnom kolektivu PSIHOLOKI ASPEKTI VANREDNIH DOGAAJA (samoubistava) 12.1 Pojam i znaaj vanrednih dogaaja u Vojsci

12.2 12.3 12.4 12.5 12.6

13

14

15

16

Psiholoke dimenzije vanrednih dogaaja Psiholoki principi odgovora vojne organizacije na vanredne dogaaje Samoubistva u Vojsci: vanost, istraivanje i opti faktori suicidalnog rizika Metodologija istraivanja samoubistava u Vojsci Rezultati istraivanja i tri tehnike prognoze suicidalnog rizika pojedinca Operativno i praktino korienje psiholoke procene linosti vojnika kao nain 12.7 prevencije suicida SADRAJI BORBENE OBUKE KOJI U RATU POTPOMAU ODUPIRANJU MENTALNIM POREMEAJIMA 13.1 Borbena obuka kao primer pripreme za prevladavanje stresa u ratu 13.2 Motivacija vojnika u mirnodopskoj borbenoj obuci 13.3 Kriterijumi borbene obuenosti pojedinaca 13.4 Psiholoki smisao i ciljevi strojeve obuke 13.5 Psiholoki smisao i ciljevi obuka iz naoruanja i gaanja 13.6 Psiholoki smisao i ciljevi taktike obuke 13.7 Psiholoki aspekti obuke osmatraa 13.8 Psiholoki smisao i ciljevi fizike obuke BORBENA MOTIVACIJA BORACA KAO POJEDINCA 14.1 Opta shvatanja o izvorima borbene motivacije (teorije) 14.2 Kulturoloko-psiholoka analiza makrodrutvenih inilaca borbene motivacije 14.3 Empirijski inioci borbene motivacije 14.4 Korelati borbene motivacije pojedinca KOLEKTIVNA I POJEDINANA PRIPREMA ZA RAT I PRVU BORBU 15.1 Kolektivna priprema na nivou ratne jedinice 15.2 Borbena obuka ratne jedinice 15.3 Uvoenje jedinica u prvu borbu 15.4 Pojedinana priprema za rat (duhovna, fizika i protiv straha od smrti i ranjavanja) MENTALNA PRIPREMA ZA SPECIJALNE ZADATKE 16.1 Ciljevi, putevi i tehnike odupiranja frustracionoj situaciji 16.2 Praktina primena etiri oblika mentalnog treninga 16.3 Faze treninga mentalnog predstavljanja 16.4 Vebe sistematskog progresivnog miinog oputanja (SPMO) 16.5 Vebe disanja

17

18

19

20

21

22

PREVENCIJA I ZBRINJAVANJE BORBOM ISCRPLJENIH U RATU 17.1 Osnovno polazite pri uspostavljanju principa i etapa 17.2 Konkretizacija principa i rad po etapama BORBENI STRES I POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ 18.1 Pojam borbenog stresa i razgranienje pojmova 18.2 Psihijatrijski gubici kroz istoriju ratova 18.3 Ispitivanja borbenog stresa u miru i ratu 18.4 Borbeni stres u jugoslovenskom graanskom ratu Klinika slika i simptomatologija borbenog postraumatskog stresnog poremeaja 18.5 (PTSP) 18.6 ta dovodi do stresa? 18.7 Psiholoka samopomo BRIGADNI PSIHOLOG U RATU 19.1 Podtsetnik za rad trupnog psihologa brigade u ratu 19.2 Principi rada 19.3 Zadaci i metod rada s obzirom na period rata 19.4 Zadaci i metod rada s obzirom na uesnike PSIHOLOGIJA RATNOG ZLOINSTVA 20.1 Osnovna pravila humanitarnog prava 20.2 inioci koji, po logici borbe, podstiu nehumanost u ratu 20.3 Osobine linosti ratnih zloinaca 20.4 ta odreuje ratni zloin: linost ili okolnosti? 20.5 Tipine situacije u kojima se vre ratni zloini 20.6 Mere i postupci radi smanjenja brutalnosti u ratu PSIHOLOKA ISKUENJA RATNOG ZAROBLJENITVA 21.1 Psiholoka priprema boraca za sluaj pada u zarobljenitvo 21.2 Faze ratnog zarobljenitva 21.3 Psiholoki postupci sasluavanja ratnih zarobljenika ("Ispiranje mozga") 21.4 Posledice zarobljenikog ivota NORMALNE PROMENE PONAANJA RATNIKA POSLE RATA 22.1 Da li su "nornalne" promene ponaanja ratnika normalne? 22.2 Promene ponaanja ratnika nisu psihijatrijski poremeaji 22.3 Vrste i mehanizmi promena ponaanja

22.4 Trajanje promena LITERATURA PRILOZI 4.1. Upitnik za mlade vojnike (regrute) 4.2. Izvetaj psiholoke obrade mladih vojnika (regruta) 4.3. Faktori rizika adaptacije vojnika na vojnu sredinu (Dedi G, 1999) 11.1. Uputstvo ispitivaima za sprovoenje sociometrijskog ispitivanja Upitnik stavova prema samoubistvu kao nainu reavanja aktuelnih ivotnih problema 12.1. (USS) 12.2. Lista bodova za izradu ablona PIE/JRS-BOD 12.3. Nain izrade ablona za pregled Upitnika radi dobijanja UBM-BOD 12.4. Pomona tabela za dobijanje TSAMOUB za PRVU tehniku 12.5. Pomona tabela za dobijanje TSAMOUB za TREU tehniku 19.1. Podsetnik za rad brigadnog psihologa u ratu Podsetnik za izvoenje nastave sa pomonicima komadanata bataljona za informisanje i 19.2. moral na temu "Strah u borbi" Podsetnik za borce: 10 ZAPOVESTI KAKO DA, KONTROLIUI SVOJ STRAH, POSTANE 19.3. LJUDSKI HRABAR I VOJNIKI EFIKASAN 19.4. Panika sa tekim posledicama 19.5. Model i sadraj posmrtnih govora povodom (eventualnih) pogibija pripadnika brigade 19.6. Psiholoki nalaz i miljenje radi upuivanja vojnika na pregled specijalisti neuropsihijatru Psiholoki nalaz i miljenje kao predlog stareini radi preduzimanja disciplinskih mera ili 19.7. pokretanja krivinog postupka 19.8. SPISAK BOLESTI (rana, povreda, ozleda itd) 19.9. SPISAK BOLESTI (rana, povreda, ozleda itd) 19.10. Periodini izvetaj o radu brigadnog psihologa za komandu korpusa 19.11. Primer naina obraanja psihologa borcima pred demobilizaciju

Ovu knjigu posveujem pokojnom kapetanu Milivoju Rauo, komadantu bataljona vojne policije (iz rata), generalu bive Srpske Krajine Milisavu Sekuliu, mom prvom uitelju vojnikog zanata, poruniku Belojici -"Belom", mom instruktoru padobranske obuke iz slavne 63.padobranske brigade (iz mira), ali i svim znanim i neznanim -poginulima, ranjenima i ivima - ratnicima Srbima, Hrvatima, Muslimanima i Albancima koje sam sreo ili tek im bio "na pukomet" u Slavoniji, Lici i Dalmaciji i na Kosmetu tokom graanskog rata po tlu Jugoslavije i agresije NATO-pakta na moju domovinu. "ta mari ako je mrak iza i ispred nas. ta mari ako se drugi uvaju, jedva tinjaju, ako nemaju snage da ivotu kau ni DA ni NE. Dok jesmo, treba da budemo buktinja to blistavija. I ko zna kolike su nam moi dok ih nismo do kraja napregnuli, dok nismo dosegli granice svoje snage i svoje situacije. Ko zna koga e sve na plamen razbuditi, kome e pokazati put." (MIHAILO MARKOVI, "EVA" broj od avgusta 1992. godine.) IZVOJEVATI STOTINU POBEDA U STOTINU BITAKA NIJE VRHUNAC VETINE. NADVLADATI NEPRIJATELJA BEZ BORBE JESTE VRHUNAC VETINE. Sun Cua, kineski vojni mislilac Knjiga "Teorija i praksa trupne psihologije" napisana je uz pomo manje-vie svih psihologa Vojske Jugoslavije, ali su najvei doprinos dali: Jovan Milojkovi (ratni psiholog 175.peadijske brigade iz Leskovca), Dragana Alargi (iz Generaltaba VJ), Nada Dani (psiholog Vojne akademije VJ), Jovanka Jeli (bivi psiholog V.P. 5000 Panevo), Tanja Stefanovi-Stanojevi (bivi psiholog V.P. 3472 Ni), Dejan Jankovi (bivi psiholog V.P. 6972 Beograd), Vlastimir Cvetkovi (koordinator psiholoke slube 3.armije) i Dragan Zenkovi (V.P. 5003 Novi Sad).

PREDGOVOR "Trupna psihologija" ima viestruku namenu: prvo, treba da poslui psiholozima u trupi kao sistemski dokument za operativni rad: drugo, da bude nastavni materijal za vojnostrunu obuku stareina; i, tree, da predstavlja osnovu za realizaciju iz moralnog vaspitanja vojnika u skladu sa Nastavnim planom i programom. Knjiga je, zapravo, pokuaj da se pokae da trupna psihologija ima ime da ispuni pojam "psiholoka priprema za borbu" koji se navodi u svim borbenim pravilima. U isto vreme, ona je i pokuaj da se podstaknu srodne discipline (ratna psihijatrija pre svih) na interdisciplinarno utemeljenje doktrine dijagnostikovanja i tretmana poremeaja ponaanja u borbi, nastalih kao posledica ratnog iskustva. ak i povrnim itanjem ove knjige bie jasno da je osporen dobar deo sadraja ratne psihijatrije kada je re o aspektu psihodijagnostike i tretmana borbenih poremeaja. tavie, dovodi se u pitanje egzistencija samog pojma "poremeaj", a potpuno naputa termin "bolest": savremeni autori govore o "iscrpljenosti u borbi" i "borbenom zamoru". Dalje, ova knjiga sadri i nekoliko tema i problema koje su trupni psiholozi istakli kao znaajne u svom odgovoru na Informaciju o psiholokoj slubi, koja im je dostavljena marta 1996. godine. Najzad, knjiga je i nastojanje (pored monografije o prognozi i prevenciji suicida) da se afirmie u armijskoj javnosti nova koncepcija organizacije psiholoke slube Vojske Jugoslavije (dalje Vojska) i rukovoenja radom psihologa u jedinicama i vojnim kolama. Naime, sutinu nove organizacije treba da ine hijerhijsko ustrojstvo i centralizacija empirijskih istraivanja, to znai da e ta organizacija postati nosilac razvoja trupne psihologije i povezivanja trupnih psihologa jedinstvenom koncepcijom rada. Prema tome, "Teorija i praksa trupne psihologije": je pre svega i uglavnom pokuaj da se vaspostavi nov pristup radu psihologa u trupi i kolama i da se taj pristup, u domenu teorije i prakse trupne psihologije, usaglasi sa ve prihvaenim konceptom rada psihologa, koji je normativno regilisan Uputstvom za rad psihologa u trupi i vojnim kolama. Drugim reima, ona treba da bude nauna-struna osnova za praktian rad trupnih psihologa kako u domenu doprinosa psihologa borbenoj gotovosti Vojske tako i za lino vrednovanje psihologa u trupi i vojnim kolama spram normativnih pretpostavki sadranih u Uputstvu; Ukoliko bude prihvaena, svi e psiholozi moi na jedinstven nain da izvetavaju i analiziraju psiholoku obradu mladih vojnika, to je, zapravo, i model koji su smislili, proverili i vie godina primenjivali psiholozi 3.armije (idejni tvorac je psiholog Neboja Milievi; saraivali su psiholozi Miodrag Milenkovi i Vlastimir Cvetkovi, koordinator psiholoke mada su - po njegovim reima - svi psiholozi uestvovali u radu na ovom modelu "vojnog LOBI-a", Listu osnovnih biografskih informacija). Imajui na umu ovu viestruku namenu knjige verovatno, nee iznenaditi tvrdnja da je ova knjiga vanija za vojnu psihologiju nego za vojsku uopte; jer vojne stareine odavno znaju da je psihologija veoma prisutna i u obuci i u ratu, ali da vojni psiholozi jo nisu odgovorili zato je to tako. U koncepciju ove knjige ugraena su etiri polazita: a) iskustva iz graanskog rata na tlu Jugoslavije (1991 - 1995); b) iskustva iz rada trupnih psihologa u toku agresije NATO na nau zemlju u smislu posmatranja, sa ueem na ratitu i navoenjem u praksi proverenih dokumenata koje koje bi trebalo da radi psiholozi u ratu; v) sasvim drugaiji koncept rada psihologa u trupi; i g) shvatanja stranih autora (najvie Votsona i Riardsona).

Knjiga se nudi trupno-psiholokoj javnosti na kritiko ocenjivanje i profesionalno preispitivanje. u Beogradu, maja 2000. AUTOR

1. MOGUI MODEL SISTEMA I STRATEGIJE RAZVOJA PSIHOLOKE SLUBE U VOJSCI U skladu sa shvatanjem svih optih sistema (Stoiljkovi i Vukadinovi, 1984), sistem psiholoke slube u Vojsci (SPSVJ) jeste skup uzajamno zavisnih i povezanih dokumenata, ideja i ljudi ije delovanje ima cilj da pomogne komandovanju u podizanju borbene gotovosti jedinica primenom mogunosti savremene vojne psihologije. 1.1. Polazne paradigme sistema psiholoke slube u Vojsci Pri konstituisanju doktrinarnog (i koncepcijskog) sistema psiholoke slube u Vojsci polo se od odreenih paradigmi koje su, manje-vie, neosporne. Problemi vojne psihologije nisu u ii interesovanja matine nauke (Marek i Kova, 1997). Drugim reima, problemi vojne psihologije ne izuavaju se na univerzitetima, institutima ili centrima primenjene psihologije van Vojske, pa (kao to navedeni autori vele) zbog "kriterijuma pragmatinosti i efikasnosti postoji potreba da se oni izuavaju u okviru sistema vojnih nauka". Vojna psihologija u stranim armijama je veoma zastupljena; "... imajui u vidu sva istraivanja, vredno je istai da njihov prosean uinak u pogledu poveanja borbene gotovosti armije nije manji od 25 posto. Poto ova istraivanja 'pokrivaju' mnoge borbene vetine, da bi se postiglo toliko poveanje efikasnosti armije samo prostim poveanjem ive sile, bilo bi neophodno da oruane snage SAD budu vee za 200 000 ljudi, a snage Velike Britanije za 80 000. Ovakva raunica treba da nas sprei da potcenjujemo efekte istraivanja u oblasti psihologije borbe" (Watson, P., 1982, str. 425). U prilog ovakvom poimanju mesta i uloge psihologije u vojsci navodim tematski sadraj XIV meunarodnog simpozijuma eksperata za vojnu psihologiju, odranog u Firenci, pod nazivom "Kriza autoriteta i komandno ponaanje" (Steege, NJ.F, 1978): timsko miljenje i saradniki stil rukovoenja odgovaraju karakteru oruanih snaga; formacijska mesta psihologa u lepezi od savetnika vrhovnog komadanta (Danska), u ministarstvima odbrane (Engleska, Finska, Italija, Nemaka), posebne uprave generaltabova (Francuska, vedska); primenjena psiholoka istraivanja vode vojni psiholozi, osloncem na univerzitete, a fundamentalna u svim zemljama vode civilni naunoistraivaki instituti, od vojske koordinirani i finansirani; klinika psihologija je pridodata sanitetu; najrazvijenija je vojna vazduhoplovna psihologija; centralni primenjeni problem je proces borbene obuke i ponovno uspostavljanje nepovredivosti individualne linosti; korienje komplikovanih tehnikih sistema uz maksimalnu bezbednost ljudstva; rizino ponaanje, alkoholizam, droge i samoubistva s teitem na prevenciji (otkrivanju nosioca); rang-lista poeljnih osobina pitomaca vojnih akademija -na 1. mestu je "efikasnost pod stresom", a na poslednjem (11). "uvaavanje interesa potinjenih"; jedinstvene line osobine za oficirske dunosti su: inteligencija, rukovodee osobine (autoritet, efikasnost, aktivnost); drutvene osobine (prilagodljivost); emocionalna svojstva (uravnoteenost, izdrljivost i integritet); dakle, najmanji zajedniki sadritelj svojstava NIJE razliit od

rukovodeeg kadra u firmama i korporacijama; opti problem je kako spojiti osnovni demokratski stav i vojniku poslovinu efikasnost; naravno, demokratska poimanja upravljanja ljudskim resursima ponekad su u koliziji sa vojnikom efikasnou; trae se profesionalci visokog obrazovanja, a oni (po pravilu) biraju delatnosti visokoindividualnog zadovoljstva, preferirajui demokratsko rukovoenje i odluivanje... plata nije dovoljna... intelektualci kritiki preispituju autoritet vojnih stareina; pozitivan stav stanovnitva prema odbrani je sutinski uslov borbenog angaovanja.

Na osnovu datih sadraja meunarodni eksperti su formulisali zakljuke u formi tri polazne paradigme i zadataka vojnih psihologa: savremeno doba pretpostavlja integralan i otvoren odnos drutva i vojske; odbrana funkcionie na pozitivnom stavu graana prema zemlji i njenim vrednostima; vojska je deo drutva i osnovni trendovi u njemu su u matrici vojne organizacije. Najvaniji zadaci vojne (trupne i sanitetske) psihologije su: primena psihologije u obuci, primena psiholokih sadraja metoda, tehnika i testova u personalnoj politici, oblikovanje profesionalnih karijera pomou slubenog ocenjivanja, oblikovanje borbenih sistema spram ljudskih mogunosti da njima upravljaju, dijagnostika i terapija smetnji prilagoavanja zahtevima vojne organizacije, istraivanje drutvenih pravaca, gibanja i pokreta na odbrambene zadatke i odnose u vojsci, rukovodee ponaanje i efikasnost pojedinih stilova upravljanja ljudskim resursima, profilisanje oficira spram drutvenog razvoja, odnos drutveno-obrazovnog sistema i trita radne snage na odbrambene poslove. Vojna psihologija je veoma zastupljena i u naem najbliem okruenju u oruanim snagama, nama neprijateljski raspoloenih suseda. Hrvatska je jo u toku pripreme za secesiju od bive SFRJ, tokom 1989. i 1990, verovatno po sugestiji zapadnih eksperata, ubrzano poela da radi na konstituisanju vojne psihologije, tako da je prva knjiga u izdanju Ministarstva odbrane Republike Hrvatske bila "PSIHOLOKA PRIPREMA BORACA - PODSJETNIK ZA ZAPOVJEDNIKE" (Rozi, Drenovac i Vizek-Vidovi, Vlasta, 1991). Po svemu sudei, hrvatska vojna psihologija je vrsto oslonjena na Odeljenje za psihologiju Zagrebakog sveuilita (recenzenti knjige su bili profesori sa tog univerziteta). Takvo stanovite je ve odavno prisutno u svim veim armijama. Na primer, od preko 180 poznatih instituta koji se bave vojnom psihologijom, oko 150 je locirano na civilnim univerzitetima, a finansirano iz vojnog buxeta. Sa druge strane, prema nekim procenama meunarodnih snaga, (Dnevni bilten Tanjuga) na teritoriji bive Bosne radi vie od 200 psihologa. Dejtonskim i bekim sporazumima su limitirane iva sila i vatrena mo svih vojski na teritoriji bive SFRJ. Svako prekoraenje se moe relativno

lako i nedvosmisleno registrovati. Razvoj i osavremenjavanje vojske u okviru spomenutih 25% "psiholokih rezervi" nisu objektivno registratibilna injenica. Dakle, nije teko postii, psiholokim istraivanjima, da se na, osnovu prorauna poznatih inilaca, ne samo povea borbena gotovost ve i postigne faktor iznenaenja ili/i odvraanja od spoljne agresije ili mogue secesije delova Savezne Republike Jugoslavije. Postoje i projekti najveih vojnih sila (SAD i Rusije) u vezi sa ukljuivanjem psiholokih operacija u strategijska dejstva pod nazivom neokortikalno ratovanje (Petkovi, 1996). Principi vojne doktrine su, takoe, jedna od paradigmi izgradnje sistema vojne psihologije. Vojni psiholozi treba da, polazei od tih principa vojne doktrine (grupa autora, 1994, str. 16 - 19), potpomognu razvijanje stavova koji e uticati na ponaanje vojnika, podoficira i oficira u miru i ratu. 1.2. Sistem psiholoke slube u Vojsci Jugoslavije: Na osnovu polaznih paradigmi, sistem vojnopsiholoke slube u Vojsci trebao bi da izgleda ovako: Slika 1.1. Mogui model sistema psiholoke slube u Vojsci
Fakulteti u graanstvu Odbor za vojnu psihologiju

u VJ

1. strategija razvoja

2. baza podataka vojnih psihologa

Formacija vojnih psihologa

3. programski zadaci psihologa u VJ

4.prirunik za psihologe u VJ

5. nastavni planovi v. psihologije 9. specijalni sastavi VJ

6. opta baterija testova

Glavni koordinator

7. praenje dostignua strane VPSI

8. vanredni doga|aji

10.specijalne baterije testova

Strategijske grupacije

1.3. Strategija razvoja i formacija vojnih psihologa u Vojsci Vojna psihologija bi morala da bude veoma tesno povezana sa civilnim naunim strukturama. Zato? U svetu su vojnopsiholoke naunoistrivake institucije locirane na civilnim univerzitetima. Na primer, Centar za istraivanje ljudskih resursa (HumRRO) organski pripada Univerzitetu "Dord Vaington"; Centar za istraivanja u drutvenim sistemima (CRESS) odeljak je Amerikog univerziteta u Vaingtonu DC; Centar za istraivanje i razvoj (RAND-korporacija) najvei je "trust mozgova" u svetu, a integrie univerzitetske naunike i vojnike (uzgred budi

reeno, ova se korporacija proula po kolosalnom promaaju u analizi borbenog morala Vijetkonga u vreme vijetnamskog rata; zna se sa kakvim posledicama); Institut za istraivanje operacija - korporacija za analizu istraivanja (ORO/RAC) nalazi se na Univerzitetu Yon Hopkins. Jedan institut (ija je skraenica ONR), navodno za psiholoka istraivanja u amerikom vrhovnom tabu, ima samo nekoliko psihologa zato to je njegov zadatak da sklapa ugovore sa univerzitetskim katedrama za izvoenje najveeg dela svojih poslova. Meutim, taj institut ima i razvijenu saradnju sa Medicinskim centrom za neuropsihijatrijska istraivanja SAD u San Dijegu -Kalifornija (ovaj centar selekcionie i obuava marince koji obezbeuju sve amerike ambasade u svetu). Dalje, u Zapadnoj Nemakoj, na primer, Savezno ministarstvo odbrane (Bundesministerium der Verteidigung) u Bonu je odgovorno za psiholoka istraivanja vojne organizacije, ergonomiku, procenu linosti i socijalnu psihologiju u federalnim oruanim snagama i bolnicama, a praktino, obavlja selekciju i rasporeuje na dunost vojnike i oficire preko Instituta za socioloka istraivanja na Univerzitetu u Kelnu. Moda je najpotpunije angaovanje civila za vojne potrebe ostvareno u Izraelu, jer u naunim krugovima nije poznat nijedan vojni psiholog, mada je izraelska vojna psihologija u svetu najcenjenija. Kao to je ve reeno, i Hrvatska kree istim stopama. Iako bar za sada, Vojska ne mora da sledi tako duboko i priljeno zapadni model psiholokih naunoistraivakih institucija, zatvaranje u uske vojne okvire, dugorono posmatrano, pogubno je za vojnu psihologiju kao primenjenu granu psihologije. Postavlja se logino pitanje: zato se to tako radi na Zapadu. Odgovor je trivijalan: zbog tednje. Nijedna od ovih zemalja nije dovoljno bogata da paralelno razvija dva nauna sistema -civilni i vojni. Da li je Savezna Republika Jugoslavija dovoljno bogata? Izlaz je u integraciji i objedinjavanju naunih resursa. Postoji jo jedan, sada veoma vaan razlog, za izvestan stepen integracije vojne i civilne psihologije. To je nuna potreba da se norme na testovima koje koriste vojni psiholozi "sakriju" iza civilnih normi cele populacije. U protivnom, svaka obavetajna sluba moe lako da utvrdi vitalne psiholoke parametre vojnosposobnog dela naeg naroda (ako se psiholozi koriste sopstvenim testovnim normama). Najzad, nije bezrazlono spomenuti jo jednu injenicu: vojna i civilna psihologija su neraskidivo povezane preko ljudskog faktora. Danas vojna psihologija ima najveu primenu (pored amerike) u izraelskoj armiji, u kojoj su najpoznatija imena Gutman (L. Guttman, prema: Votson, 1982) i Feldenkrajs (M. Feldengreis, direktor psiholoke slube pri Generaltabu izraelske vojske, prema usmenom saoptenju profesora Momirovia). U svetskoj psihologiji mnoga slavna imena psihologije zapoinjala su svoju profesionalnu karijeru u oruanim snagama svojih zemalja (na primer, Berkovitz, Dollard, Evans, Eysenck, Festinger, Heb, Hautborn, Klinberg, Milgram, Rubin, Skinner, Torance i Zimbardo, prema: Votson, 1982). Takoe, poznato je da su jo mnogi psiholozi svojim radom za vojsku dali snaan zamah razvoju psihologije kao nauke i prakse. U tom smislu (prema: Krsti, 1988) verovatno su najuveniji Vudvort (R.S.Woodworth), Goldtajn (K.Goldstein), Katel (R.Cattell), Lorenc (K.Lorenz), Mek Dugal (W. McDougal), Spirman (Ch. Spearman), Terman (L. Terman), Tolman (E.Tolman), Pavlov (I.P.), Seenov (I.M.), Behterjev (V.M.) itd. I kod nas su mnogi psiholozi zapoeli svoju karijeru u vojsci; na primer: Konstantin Momirovi, Zoran Bujas, Boris Pec (B.Petz), Velimir FilipoviFia, ivorad-ia Vasi, Hugo Klajn, Nikola Rot, Mladen Zvonarevi, Ranko Popovi, Slavoljub Radonji, Sulejman Hrnjica, Anelko Krkovi, Zvonimir Damonja, Filip ukovi, Desimir Pajevi, LJubomir Kasagi, Pero ipka, Boris Volf (B.NJolf), Stane Fajgelj itd. Autor naunoistraivakog projekta iji je problem bio selekcija i klasifikacija ljudstva, bio je profesor Konstantin Momirovi (videti Momirovi, 1972, 1973). Kao recenzenti tog makroprojekta bili su, izmeu ostalih, neki nai najpoznatiji psiholozi: Josip Berger, Ante Fulgosi, ivan Risti i Josip

upanov (sociolog). Grubo reeno, vojska je dobra za poetke psiholoke karijere, ali ne i za zrelo doba naunika. Teino usmeravanje na istraivanja od znaaja za doprinos poveanju borbene gotovosti Vojske podrazumeva etiri grupe istraivanja: a) Unapreenje i modernizacija slubenog ocenjivanja stareina i civilnih lica u Vojsci. Obrazloenje za ovaj pravac razvoja su: Slubeno ocenjivanje previe je subjektivistiko i "mirnodopsko", ne samo u naoj ve i u stranim armijama. Tome u prilog navodim citat: "Na nesreu, briljantnost vojnog rasuivanja i smelost njihovih uverenja jesu kvaliteti koji retko kada u doba mira dovode ljude na vrhunske poloaje. Povremeno, kao to uvek biva, stvarni talenat uspeva da se probije, ali, sve u svemu, klju za uspeh je konformizam. ... gotovo bez izuzetka od kada su nastale masovne armije i profesionalni oficiri uvedeni u njih, nacije su polazei u rat morale da ve u prvoj fazi sukoba smenjuju veinu svojih mirnodopskih komadanata. To se u znatnoj meri dogodilo ak i u Vermahtu"(Simpkin, 1991). U okviru psihologije u oblasti ocenjivanja radnog ponaanja (Pec, 1987) sada postoji vie naina procene ljudi koji su, zapravo, proistekli iz slubenog ocenjivanja u vojsci SAD-a (rangiranje u parovima, prisilne distribucije, liste prisilnog izbora). Dakle, problem slubenog ocenjivanja oficira nije samo aktuelan u Vojsci Jugoslavije. Teko je ne sloiti se da je protekli graanski rat pokazao slabosti slubenog ocenjivanja u bivoj JNA, koje nije bitno promenjeno ni u Vojsci Jugoslavije (promenjen je protokol i spisak osobina, ali ne i princip). Time bi se mogao zatvoriti krug o problemu slubenog vrednovanja uspenosti profesionalnih vojnih lica: od ocenjivanja u vojnim kolama i na poetnim dunostima, preko slubenog ocenjivanja i izbora za kolovanje, do postavljenja na najvie (pukovnike i generalske) poloaje. b) Drugi pravac je modernizacija tehnika psihodijagnostike procene linosti i uvoenje modernih testova koji se danas u svetu najvie koriste (BIG FIVE, na primer). Potpuno je izvesno da je najbri put do valjanih i operativno upotrebljivih procena ljudskih resursa za vojne potrebe, usavravanje psiholokog alata. Drugim reima, mora se krenuti dalje od dosadanje prakse da se psiholoki merni instrumenti mehaniki prenesu na vojnu populaciju. Kao prva i osnovna mera za poboljanje alata jeste njegovo ponovno badarenje na specifinim uzrasno-obrazovnoformacijskim uzorcima. v) Trei pravac razvoja je modernizacija postupaka psihodjagnostike procene pojedinaca i grupa u svim segmentima Vojske (regrutaciji, selekciji, klasifikaciji, personalnom voenju ljudstva itd.) u smislu uvoenja IT (informacionih tehnologija) u zadavanje, obradu i interpretaciju psiholokih testova. Naime, u NATO raunari se, za potrebe primenjene vojne psihologije koriste jo od poetka 70-ih godina (videti Kosti i Anelkovi, 1996). Na taj nain je dosta uspeno reen problem nedostatka sposobnih ljudi koji e odgovoriti veoma soficistiranim formacijskim mestima ove zapadne vojne alijanse: primaju se svi koji ele u vojsku a ispunjavaju dosta liberalne kriterijume psihofizikog statusa, valjano se klasifikuju na formacijska mesta korienjem raunara i efikasno obuavaju, izmeu ostalog, i korienjem multimedijalnih obrazovnih sistema i virtuelene "realnosti". U Vojsci Jugoslavije ve sada postoji dovoljno raunara, ali je "kompjuterska pismenost" psihologa veoma loa. U ovom smislu, predlaem da se stvore uslovi za implementaciju raunarskog paketa "PSIHO" na vojne raunare u strategijskim grupacijama koji je ve operativan u privredi ("Energoinvest") i zdravstvu (u tri beogradska doma zdravlja). Zato predlaem zapoinjanje serija seminara za kompjutersko opismenjavanje psihologa u Vojsci.

g) etvrta teina oblast vojnopsiholokih istraivanja i problema za magistarske - doktorske teme psihologa je oblast motivacije i tehnologije izvoenja borbene obuke. Predlaem da se kao teini zadatak psihologa u trupi postavi prognoza uspenosti vojnika u borbenoj obuci. To je najbri nain poboljanja efikasnosti obuke: pre njenog poetka identifikuju se vojnici koji e u procesu obuke imati tekoa, kao i oni koji e moi da vojnike vetine stiu bre od prosenih pripadnika jedinice. Od testova u ovu svrhu za sada je proveren samo KOG-3 (Danijela Martinovi i Kosti, 1997, u rukopisu). Autor ovog testa je profesor Momirovi i saradnicima. Na pripadnicima jedne ininjerijske jedinice (N = 349) determinacija uspeha u borbenoj obuci postignuta skorom bila je na ovom testu veoma dobra (42%). Nije neuoljivo da selekciju ljudstva na ulazu u vojne akademije ne predviamo kao znaajan zadatak vojnih (kolskih) psihologa. Razlog je jednostavan: ne postoji mogunost isto psiholoke selekcije, jer je odziv kandidata nedovoljan. Naravno, psiholozi (ali kliniki) uestvuju, ipak, u selekciji u sklopu neuropsihijatrijskog tima tokom zdravstvene selekcije. Umesto, selekcije na ulazu u vojne kole, zalaemo se za potpuniju klasifikaciju tokom prvog meseca kolovanja. Dakle, na kolovanje se pozivaju svi zdravstveno sposobni kandidati na osnovu odluke Personalne uprave i u skladu sa njihovom prvoizraenom eljom rasporeuju se na smerove. Kandidati koji se jave na kolovanje primaju se u primarne nastavne grupe u VA i VTA radi jednomesenog perioda prilagoavanja. U tom periodu vre se kolsko-psiholoka ispitivanja, provera fizike sposobnosti i ispituju se znanja iz matematike. Cilj ovih ispitivanja bio bi trojak: konana klasifikacija na smerove kolovanja u VA i VTA, konano rasporeivanje u ujednaene nastavne grupe i individualizacija nastavno-psiholokog praenja u prvom semestru. Nije teko zakljuiti da predlaem da se motivacija za bavljenje naukom u oblasti vojne psihologije postigne ujedinjavanjem line motivacije (za sticanjem naunih zvanja psihologa) i drutvenih potreba (sistematski i planskim uticanjem na izbor tema postdiplomskog usavravanja). Programski zadaci psihologa Vojske (Upustvo za rad psihologa Vojske Jugoslavije) elementi su sistema koji blie odreuje zadatke i probleme kojima treba da se bave vojni psiholozi u miru i ratu, nadlenosti u okviru pojedinih formacijskih mesta psihologa, osnovna prava i dunosti psihologa u okviru izvravanja programskih zadataka, osnovne metode rada itd. Ukratko, ovim dokumentom se definie TA DA RADE VOJNI PSIHOLOZI. Kao to Uputstvo za rad psihologa definie ta oni rade, tako "Trupna psihologija" precizira KAKO DA TO RADE izvravajui svoje programske zadatke. Sve to mora da bude usklaeno kako vojnim pravilima i propisima tako i Zakonom o uslovima za obavljanje psiholoke delatnosti. "Trupna psihologija" izraava teite u radu psihologa: vojno-struna obuka svih sastava i prognoza - prevencija vanrednih dogaaja u Vojsci (samoubistva, ubistva, tei oblici naruavanja vojne discipline itd.). Raunarska baza podataka, kao deo sistema vojne psihologije, obezbeuje aurne podatke o svim psiholozima u Vojsci, njihovim strunim i naunim preferencijama, objavljenim radovima itd. Ova baza je jedan od elemenata koji, u skladu sa Zakonom, odreuje sadraj Opteg prirunika za bateriju psiholokih testova namenjenih vojnoj populaciji. Naime, Zakonom je obavezano da psiholozi imaju sertifikat koji im omoguava primenu psihodijagnostikih instrumenata u radu. Valja voditi rauna o tome da Prirunik ne omogui stranim obavetajnim slubama procenu psiholokih parametara koji odreuju borbene kvalitete ljudstva u Vojsci Jugoslavije. Drugim reima, u slubenom opticaju treba da budu samo opte norme, a ne i vojnike. Vojnike norme se linearno transformiu na norme date u Uputstvu za odreeni test na civilnoj populaciji. Dakle, sadraj Opteg prirunika nije mogue zadrati u strogoj tajnosti. Zato?

Prvo, apsolutno je nemogue drati u tajnosti materijal s kojim u dodir dolaze na stotine ljudi (vojnici - ispitanici, stareine, radnici u tampariji itd.). Drugi razlog za odustajanje od stroge poverljivosti je nemogunost obezbeivanja eksluzivno dobrih testovnih formi samo za Vojsku, koje bi, istovremeno, bile na najviem naunom nivou. Dakle, moramo pribei testovima koji su u slubenoj upotrebi oficijelne psihologije. Pored opte baterije testova, u vezi s njom su i Specijalne baterije testova namenjene za ispitivanje i procenjivanje posebnih sastava (obavetajnih, vojnopolicijskih, organa bezbednosti i za kolovanje na najviim vojnim kolama itd.). Ni ovde, navedenih razloga, nije mogue zadrati testovne forme u strogoj tajnosti. Ipak, etiri obasti psiholokog ispitivanja mogue je (i nuno) zatititi "dravnom tajnom": skalarne modifikacije upotrebljenih testova i njihove skoring-formule, kriterijumske analize i sve rezultate badarenja (norme) testova. Nastavni planovi vojne psihologije, kao elemenat sistema, predloene su za sve nivoe obuke i kolovanja u Vojsci (vojnici, kursevi desetara i rezervnih oficira, srednje vojne kole, akademije, Generaltabna kola i kola nacionalne odbrane). Naime, sistemsko postavljanje psiholoke slube nee bitno poveati borbenu gotovost samo po sebi: vojna psihologija treba da ima karakter praktinih znanja u mirnodopskom i ratnom okruenju svih vojnika, a ne samo vojnih psihologa. Kao to su stareine (instruktori i izvoai obuke) vrhunski profesionalci za znanja, vetine i navike, potrebne za preivljavanje u ratu, tako i znanja iz vojne psihologije (za koju su vrhunski profesionalci vojni psiholozi) predstavljaju deo borbene obuke. Za sada je u operativnoj upotrebi samo spisak tema i njima odgovarajue literature za vojnostrunu obuku stareina Vojske iz oblasti vojne psihologije (koju su sastavili psiholozi iz Odseka psiholoke slube). Nastavni planovi, takoe, treba da izraavaju teite. Po mom miljenju, to bi Program prijema i obuke pripadnika specijalnih sastava Vojske trebalo da bude (pojedinih brigada specijalne namene, Obavetajne uprave, Uprave bezbednosti i Vojne policije), jednostavno zato to su ove jedinice i institucije nosioci borbene gotovosti Vojske i namenjene su da prime prvi udar protivnika u eventualnom ratu. U tom smislu, autor ovog teksta smatra da su od najvee vanosti sledee oblasti: selekcija ljudstva za specijalne sastave, obuka pripadnika ovih jedinica (za odupiranje nasilnom ispitivanju i za kontrolu ponaanja u sluaju veih pobuna - za pripadnike vojne policije), kao i formiranje dosijea linosti svih vojnih rukovodilaca (za potrebe Obavetajne uprave) koji su zavrili vojne kole i akademije bive JNA i o kojima postoji dovoljno podataka da se mogu napraviti dosta valjani dosijei ratne i mirnodopske potrebe. Svaki dosije (Kosti, 1996) sadravao bi i kratku psiholoku procenu linosti, a za posebne potrebe angaovao bi se psiholog da izvri ciljanu (s ozirom na aktuelnu situaciju i potrebe) analizu linosti VVO ("vrlo vanih osoba"). Podaci za stalno dopunjavanje dosijea dobijaju se kako iz legalnih izvora (sredstava masovnih komunikacija), upadom u telefonske ili kompjuterske mree, kao i od obavetajne slube. Drugim reima, u dosijeima, analiza linosti se vri na osnovu liste osnovnih biografskih podataka (LOBI,kako se to struno kae).

2. PSIHO-SOCIJALNE KARAKTERISTIKE REGRUTNE POPULACIJE 2.1. Karakteristike perioda kasne adolescencije

Pravno-socioloka definicija odraslosti, pa samim tim i mladosti, nije problem: u nekim drutvima zrelost se definie uzrastom od 15 ili 16 godina, na Zapadu je to 21. godina, a u naoj zemlji 18. Meutim, koliko to bilo udno, nije jednostavno odrediti precizno pojam "kasna adolescencija" ili "mladost" u psiholokom smislu. Umesto navedene uzrasne definicije, psiholozi koriste karakteristine opisne odrednice. Tako definisane osobe u kasnoj adolescenciji karakteriu: odreen starosni uzrast; ekonomska nesamostalnost i zavisnost od roditeljske porodice (tome nasuprot, je odlika, znaajna za Vojsku, da je regrut/vojnik "jedini hranilac porodice" i da, po tom osnivu, ostvaruje odreene zakonske beneficije); najee, "lica na kolovanju", to dozvoljava mogunost da mladi odlau odsluenje kadrovskog vojnog roka do 27. godine ivota; proces formiranja pogleda na svet i, ba zato, laka i bra prijemivost za raznorazne drutveno-sistemske manipulacije (na primer, faistika omladina u Nemakoj poetkom tridesetih ili komunistika u mnogim zemljama posle II svetskog rata); "viak energije" inicijativnost i poletnost u "menjanju sveta" (ovu odluku valja imati na umu kada se u Vojsci razmatraju uzroci i posledice disciplinskih greaka vojnika); emotivan, iskren i spontan prilaz realnosti i drutvenim odnosima (mudar stareina ume da ovo svojstvo svojih vojnika iskoristi u formiranju efikasnih vojnih kolektiva); ispoljavanje kritinosti prema drutvu i svetu odraslih (i ova karakteristika je od znaaja za Vojsju zbog prihvatanja disciplinskih zahteva i principa funkcionisanja Vojske kao institucije); tenja ka pravednijim drutvenim odnosima, te radikalizam i ekstremizam u tom pogledu (ovo svojstvo valja uvek imati na umu: mladi pre i bre uoavaju nepravdu i diskriminaciju i kolektivima i tee je toleriu); sklonost ka antiautoritarnosti, ali i mogunost prihvatanja radikalno drugaijih vrednosti krajnje desnice (drugim reima, to znai da vojne kolektive ine pojedinci koji imaju dijametralne i ekstremne odnose prema vojnoj disciplini: od radikalnog prihvatanja do potpunog odbacivanja subordinacije i nadreenosti); otvorenost prema svetu, internacionalizam i odsustvo ksenofobije, to je vano za Vojsku, jer omoguava inernacionalistike sastave jedinica; spremnost na rizik, fiziku hrabrost, avanturizam i eksperimentisanje sobom (to je i razlog to su pripadnici padobranskih i svih drugih specijalnih jedinica izrazito mladi ljudi): najee, relativna drutvena, emocionalna, profesionalna i, ree, intelektualna nezrelost (postoji, u psihijatriji dijagnoza "emotivno nezrela linost", koja nije u vezi sa hronolokim uzrastom ve je skup simptoma -sindrom karakteristinog emocionalnog reagovanja: impulsivnost, naglost, neodgovornost, detinjasto ponaanje, koje je rizino, sa aspekta Vojske kao sistema, po bezbednost drugih i/ili same osobe na koju se ova dijagnoza odnosi; drugim reima, emotivno nezrela moe biti i osoba koja je fiziki odrasla -zrela. Sa aspekta Vojske i prema vaeim zakonskim propisima, znaajne godine regrutne populacije su: godina u kojoj se navrava 17 godina (zbog uvoenja u regrutnu evidenciju), godina u kojoj se navrava 18 godina (zbog upuivanja na lekarske preglede i odreivanje roda - slube i vojno - evidencione specijalnosti u okviru regrutacije),

godina u kojoj se navrava 21 godina (zbog upuivanja na odsluenje kadrovskog vojnog roka), godina u kojoj se navrava 27 godina (zbog zakonom dozvoljene mogunosti odlaganja vojne slube, najee zbog pohaanja vie kole ili fakulteta) i godina u kojoj se navrava 35 godina (zbog zakonom dozvoljene mogunosti upuivanja na odsluenje vojnog roka onih osoba za koje se dokae da su izbegavale, boravkom u inostranstvu, sluenje vojnog roka )

Meutim, vano je, sa aspekta Vojske, posebno istai dve karakteristike mladih: a) buntovnitvo i b) radoznalost, koju odlikuje sklonost raznovrsnim eksperimentima i promenama. Iz buntovnitva proizilaze odbacivanje autoritarne vojne organizacije, nedisciplina i, ponekad, nekontrolisana destruktivnost, a iz radoznalosti -sklonost sektama (neke su suicidno ili homicidno orijentisane) i navikavanje na droge. Nije nemogue da zapadne zemlje preutno (ili tajno), sistemski, toleriu kontrolisano irenje (zlo)upotrebe droga; na primer, legalizovanje takozvanih lakih droga u nekim zemljama, ili masovno i propagandno snano podrana proizvodnja napitaka (tipa "red bul", koji je samo surogat sintetikih droga tipa "ekstazi"). Naime, radikalizam mladih je potencionalna opasnost po drutveni establiment koji je orijentisan na proizvodnju vika vrednosti (profit). Neki teoretiari sociologije (Adorno, Markuze, Habermans) pripisuju mladima revolucionarni potencijal. Treba imati na umu da su mladi, poetkom 70-ih godina "zapalili svet" studenskim pobunama i estokim sudarima sa policijom. ini se da Zapad lake prihvata umiranje svojih mladih graana zbog zloupotrebe droga nego "drmanje drutvenih struktura" usled tenji mladih za radikalizacijom drutvenih odnosa. 2.2. Motivisanost za sluenje vojnog roka Motivacija za sluenje vojnog roka kod regrutne populacije sve je vie negativno vrednosno obojena zbog promene vrednosne orijentacije mladih ka materijalnim dobrima, odnosno prevladavanja vrednosti potroakog drutva (novac i materijalna dobra). Umesto kolektivizma (koji podrazumeva prednost kolektivnim interesima nad potrebama pojedinca) i tradicionalizma (odravanje patrijarhalnog sistema vrednosti: autoritet oca, homogenost porodice, potovanje tradicija istorije i kulture itd.) nae drutvo sve vie tei zapadnom modelu funkcionisanja: hedonistikom ivotnom stilu, uivanju u konforu, sticanju i potronji materijalnih dobara itd. Sluenje vojnog roka je u svim potroakim drutvima "kazna" zato to se oni koji slue vojni rok, u proseku, dve godine kasnije ekonomski osamostaljuju i poinju da zarauju. Sa druge strane, i Vojska je tradicionalna drutvena institucija ije su vrednosti, bar one proklamovane, kod mladih uglavnom nepopularne; zato Vojska ne moe sopstvenim mehanizmima (kojima raspolae) poboljati spoljanju motivaciju vojnika. Najpre, treba pogledati sistem radnji regrutacije koji obuhvata: a) uvoenje u evidenciju, b) lekarske preglede, v) odluivanje na nivou regrutnih komisija (odreivanje roda - slube i VES-a), g) upuivanje u Vojsku i, eventualno, d) prekid slube u Vojsci Analizom podataka u sistemu radnji regrutacije nije teko dokazati slabljenje motivacije mladih za sluenje kadrovskog vojnog roka. Slabljenje motivacije je oito u svim radnjama regrutacije, poevi od uvoenja u evidenciju, prijavljivanja na lekarske preglede, izbegavanja javljanja regrutnim komisijama, izbegavanja upuivanja na odsluenje vojnog roka, do prekida sluenja vojnog roka. Najpre se u evidenciju uvede oko 90%

mladih, a ostali to pokuavaju da izbegnu kolovanjem u inostranstvu i/ili uzimanjem dvojnog dravljanstva i, zakonski dozvoljenom, opredeljivanju za sluenje vojske u drugoj zemlji. Naravno, to mogu sebi da priute samo sinovi dobrostojeih graana. Najbolji dokaz za rapidan pad motivacije za slubom vojnog roka u Vojsci (poslednjih godina) je menjanje stava ire drutvene sredine koja, umesto preanje sramote za vojniku nesposobnost, danas neskriveno podrava izbegavanje vojne slube. Broj vojnika kojima se, zbog psihijatrijskih dijagnoza, prekida sluenje vojnog roka je do tri puta manji (u odnosu na broj pregledanih) za vojni okrug -sredinu gde je nesluenje vojske lina i porodina sramota. Na primer, za Valjevo taj procenat iznosi (u 1998) 2,37%, a za Grocku 7,25%!? Oblici izbegavanja sluenja vojnog roka su najuestaliji u fazi lekarskih pregleda, i to najvie zbog psihijatrijskih dijagnoza. Naravno, sve ostale bolesti su objektivno registrovane, osim duevnih. U tom smislu psihijatrijski morbiditet je za 10 godina (1998. prema 1987) porastao za 415%, a samo za godinu dana za 60%. Ako se taj trend tako nastavi za 10-ak godina niko nee sluiti Vojsku zbog duevnih bolesti, oboljenja i poremeaja. Iz godine u godinu, najvie zbog psihijatrijskih dijagnoza, opada broj sposobnih regruta za sluenje vojnog roka (u 1998. bilo ih je 70%), a raste broj privremeno nesposobnih (13%) i ogranieno sposobnih (10%). Zanimljivo je da opada i broj nesposobnih (7%). Drugi pokazatelj pada motivacije je broj regruta otputenih iz Vojske kao privremeno nesposobnih (10%), od kojih je 78% zbog duevnih poremeaja, ali i 5% nesposobnih po istom osnovu. Trei pokazatelj pada motivacije za sluenje vojnog roka je primer zakonskog zakidanja vojne slube zbog prekidanja (iz opravdanih razloga). Naime, od 22 vojnika koji su ispunjavali od poetka slube zakonske uslove, njih 20 je molbu podnelo tek u desetom mesecu, jer tako vie nisu zakonski obavezni da doslue vojsku. Ako se stanje u jednom vojnom okrugu uzme kao pokazatelj, proizilazi da Vojsku slui samo svaki drugi mladi (neto vie od 50%). Zakljuak je skoro nedvosmislen. Motivacija za sluenje vojnog roka nije determinisana unutranjim motivima u drutvenom okruenju delovanjem jednakih spoljanjih potkrepljenja; da jeste, problem motivacije bi, po logici stvari, bio u nadlenosti Vojske, samim tim i vojnih psihologa. Sva ispitivanja pokazuju da je broj otputenih tek neznatno manji u jedinicama u kojima je klima meuljudskih odnosa povoljnija. Naravno, to ne znai da su dobri meuljudski odnosi neto emu ne treba teiti. To je i nunost i dunost svih "subjekata", ali zarad onih koji ele da odslue vojni rok, a malo utiu na nemotivisane. Vojska ne moe sopstvenim mehanizmima znaajno da pobolja motivaciju vojnika, ali to moe drava upravo preko sistema vrednosti koji je determiniui: potroakog i to ukoliko motivisani ne budu "kanjeni" sluenjem roka u Vojsci, a nemotivisani nanosili direktne tete (cena medicinskih analiza i ispitivanja) ili indirektne (zbog razbijanja kohezije vojne jedinice dok ne budu otputeni) tete Vojsci. Dakle, stvari treba okrenuti: drava (SRJ) treba zakonski da onemogui zaposlenje u dravnoj slubi (kolstvo, zdravstvo, pravosue, policija itd.) i sticanje statusa

pravnog lica svim mukarcima koji ne slue vojni rok ili im je sluenje vojnog roka prekinuto zbog psihijatrijske dijagnoze. Takoe trebalo bi da se vojni rok rauna u radni sta. 2.3. Izvori frustracija u Vojsci Psiholoko znaenje frustracija (osujeenja) odnosi se na nemogunost pojedinca da zadovolji sopstvene bioloke, drutvene i line motive (potrebe i nagone), da ostvari svoje elje i oekivanja i/ili da doivi uspeh u onim aktivnostima u kojima su uloeni njegov rad, energija, vreme i oekivanja. Drutvena ili fizika situacija u kojoj se odigrava proces osujeenja naziva se frustraciona situacija. Sposobnost pojedinca da istrpi osujeenje, bez psiholokih posledica, a da i dalje istrajava na svojim motivima, eljama i aktivnostima naziva se frustraciona tolerancija. Kada su osujeenja mnogostruka i snana, situacija nezadovoljstva dugo traje ili se esto ponavlja, a podnoenje (tolerancija) je slabo, -najpre se javljaju odbrambeni mehanizmi (da osoba zatiti svoj integritet, samopotovanje i sliku o sebi u svojim oima i oima koline), a ako psiholoka odbrana bude slomljena, osoba postaje agresivna, neurotina, psihotina (duevno bolesna) ili se javljaju fizike (telesne) smetnje. U ivotnoj sredini svakog pojedinca, generalno posmatrano, postoje tri izvora frustracija: (1) subjektivna ogranienja i nedostaci, (2) fizike, prostorne ili drutvene prepreke i (3) zabrane ili istovremeno delovanje dva ili vie motiva koji su meusobno nesaglasni i iskljuujui (zadovoljenje jednog oneomoguava ispunjenje drugog i obratno), to se struno naziva sukob (konflikt) motiva. U vojnoj jedinici, prirodno, deluju sva tri izvora osujeenja: subjektivni (vojnik moe da bude slabije sposoban -fiziki ili intelektualno -pa ne uspeva da savlada borbenu obuku); moe da bude stidljiv, pa ne zadovoljava svoje drutvene potrebe za prijateljstvom, ljubavlju ili se ne uklapa u svoj vojniki kolektiv. U Vojsci, kao i u drutvenoj sredini, postoji obilje fizikih prepreka i drutvenih zabrana (pada kia i vojnik ne moe da izae u grad, mada ima dozvolu; vreme je lepo, a vojnik ne moe da izae u grad, zato to nema dozvolu za to). Svakako, vojnici kao pojedinci nose sa sobom i u vojnu jedinicu svoje unutranje sukobe i konflikte, kada ele istovremeno razliite, meusobno iskljuive i nepomirljive ciljeve. Meutim, u Vojsci je frustraciona situacija mnogo ea, a svi subjektivni i objektivni izvori osujeenja mnogo snaniji nego u civilnom ivotu zato to je vojna sredina po mnogo emu specifina. Lini nedostaci (oseanje manje vrednosti, stvarni ili uobraeni nedostaci u vezi sa fizikim i intelektualnim ogranienjima izgleda i telesne grae itd. snanije deluju zato to se pojedinac poredi sa veim brojem svojih drugara. Fizika nespretnost ili slabija sposobnost u razumevanju sadraja borbene obuke postaju predmet procene (ocene) drugih vojnika i stareina, iz ega moe da se izrode poruga, zadirkivanja i obesne ale, najee onih pojedinaca koji se i sami oseaju nedoraslim i neadekvatnim, ali koji ismevanjem drugih "prazne" svoju agresiju, reavaju svoje frustracije i projektuju svoje slabosti u linosti drugova nesposobnih da se od toga odbrane. Dakle, vojnika sredina je prirodno zahtevnija zato to veliki broj pojedinaca uvek, na svakom mestu i sve vreme, tokom dana i no i, ocenjuje sposobnost drugih. Lini nedostaci su uvek lako uoljivi, njihovo izraavanje je esto, a reakcije sredine nemilosrdne. To ini da se manje vredni pojedinci, stvarno ili umiljeno, oseaju nedoraslim da budu ponosni, efikasni, omiljeni i kolektivno prihvaeni. Fiziki napori, prostorna ogranienost i disciplinski propisi onemoguavaju slabije pojedince da korienjem odbrambenih mehanizama kompenzacije ili sublimacije povrate poljuljano samopotovanje. Psihofiziki napori u sredini visokoselekcioniranih i sposobnih pojedinaca

smanjuju mogunost poreenja sa od sebe manje vrednim, u svoju korist. Vojnici su istrgnuti iz svoje prirodne sredine (porodice, vrnjaka, devojaka) i dok se ne uklope u svoj koletiv osujeena je ovekova prirodna potreba da se oseaju zatienim, sigurnim i pripadajuim. Istrgnutost iz drutvenog ambijenta i ukljuenost u polno homogenu drutvenu sredinu veoma sputavaju i izraene seksualne potrebe i elje mladih ljudi. Za neke je vojnike samo izjednaavanje sa drugim pojedincima (uniformom i drutvenom ulogom) teko podnoljivo i, samo po sebi, osujeujue. Stalna izloenost pogledu, oceni i reakciji na procene, i nemogunost prekidanja i "iskopavanja" iz drutvene komunikacije, veoma utiu na prirodnu potrebu ljudi da imaju svoj intimni prostor i mogunost da ponekad budu sami. Vojna jedinica je veoma zahtevna. Pojedinac je primoran da bespogovorno izvrava nareenja jer je sve propisano i regulisano (oblaenje, ponaanje) ak je i nain provoenja vremena superprogramiran iz minuta u as, dan i mesec. Takvi zahtevi vojne organizacije i propisi vojne discipline spreavaju i/ili sankcioniu svako pojedinano "iskoraavanje". Zato su pojedinci frustrirani jer ne mogu sami da planiraju vreme, mesto i uesnike, da izgrade svoj identitet i sopstvena pravila ponaanja. Sveobuhvatan nadzor nad potovanjem propisa, otre sankcije u sluaju nenamernih propusta ili namerne inicijative stavljaju pojedinca u situaciju da se osea nesigurno i ugroeno u vremenu i prostoru, jer o oboma odluuju drugi, i to bespogovorno. Ni unutarlini sukobi motiva nisu manji, niti slabiji u vojnikoj sredini. U taktikoj obuci, na gaanjima i vojnim vebama potreba da se pojedinac osea i pokae kao efikasan blokirana je istovremenim strahom pojedinca da se ne povredi, pogine ili samo osramoti. Vojniki propisi i sistem hijerarhije odnosa onemoguavaju pojedinca da se neposredno i odmah brani i pravda svoje postupke i pona anje, pa biva izloen prekoru, kazni ili omalovaavanju. Potreba da se bude disciplinovan suprotstavljena je istovremenoj potrebi da se izraze samostalnost i samoefikasnost itd. U novije vreme postoji jo jedan izvor frustracije, potpuno specifian za vojsku kao drutvenu instituciju: raskorak izmeu slobode ponaanja prihvatljiv u drutvu i u vojsci. Vanost ovog problema ilustruje naslov meunarodnog savetovanja vojnih psihologa, odranog jo 1972. godine u Firenci: "Vojska i kriza autoriteta". Zanimljivo je da je ovaj problem aktuelan ak i u profesionalnim vojskama, zato to nacionalna odbrana podrazumeva angaovanje, pod odreenim okolnostima, intelektualaca koji su vrlo esto osetljivi na autoritarnost. Prema tome, Vojska iz opravdanih razloga kanalie, odlae, zabranjuje i usmerava zadovoljavanje psiholokih potreba i elja pojedinca, to ga dovodi u osujeujue situacije. Pojedinac reaguje oseanjem stenjenosti, osujeenosti, ugroenosti, straha i nespokojstva. Ta oseanja sniavaju samopotovanje pojedinca i (ako narastu) prete linom identitetu i integritetu, to je vrlo neprijatno i nagoni na odbranu. Zaista, vojnik u Vojsci mora esto i efikasno da u sebi pokree mehanizme psiholoke samodbrane. 2.4. Mehanizmi psiholoke odbrane linosti Prilagoen vojnik u vojnom kolektivu redovno je uspean u vojnoj obuci. Motivacija za uspenou mora da bude stalna briga svakog vojnika ponaosob, vojnog kolektiva kome pripada i stareina koje mu komanduju. Meutim, uspenost u obuci je dinamian pojam. Neuspean vojnik, pre ili kasnije, zbog razliitih frustracionih situacija, poinje da ispoljava neprilagoeno ponaanje kojim se smanjuje ili sasvim dovodi u pitanje

njegova borbena vrednost, ali -ne tako retko -i borbeni moral kolektiva kome pripada. S druge strane, dugorono gledano, ni stalna uspenost pojedinca ne moe biti ideal kome treba teiti. Naime, rat je najsloenija i najtea ljudska situacija, pa zato borbena obuka ne sme da bude laka, jer e dovesti do pada motivacije ili do neprilagodljivih osobina linosti vojnika (nekritinost, oholost, oseanje da je vojni rok nepotrebno dug itd.). Dakle, borbena obuka koja je toliko teka da pojedini vojnici nikada ne uspevaju, a drugi uvek i lako sve naue, nije realna i nije vaspitna. Drugim reima, borbena obuka treba povremeno da bude takva da veim ulaganjem napora manje sposobni vojnici moraju da naue osnovne radnje i postupke da bi preiveli na bojitu, a sposobniji da, osim osnovnih vojnikih vetina, znaju i neto vie, da bi, eventualno (u ratu), mogli preuzeti komandirske dunosti. Zadatak je komandira da i jednim i drugim vojnicima (sposobnim i manje sposobnim), individualizacijom zahteva, prilagodi borbenu obuku u kolektivu. No, dinamika vojnog kolektiva je takva da prilago eno ponaanje nikada nije stalno stanje stvari ve manje-vie stalan proces koji tee: nakon jednih zadataka (faza obuke) ide se u nove, tee i sloenije -vie faze obuke. Meutim, prilagoeno ponaanje pojedinca moe da sledi neposredno nakon poveanog ulaganja napora ili posredno, posle aktiviranja psiholokih mehanizama odbrane linosti vojnika. Korienje psiholokih mehanizama ne zavisi toliko od sposobnosti koliko od osobina linosti vojnika (u irem smislu): samovrednovanja, podnoenja neuspeha, nivoa aspiracije itd. Mehanizmi psiholoke odbrane, s obzirom na kriterijume psiholoke ekonomije ponaanja, mogu se podeliti na efikasne i neefikasne. Psiholoka ekonominost se moe posmatrati u odnosu na ispunjenje osnovnog cilja samoodbrane (ouvanje pojma o sebi i odbrana od neuspeha i strepnje itd.), delotvornost odbrane na dui rok i smanjenje (poveanje) borbene efikasnosti vojnika. Efikasni mehanizmi odbrane su oni koji otklanjaju negativna oseanja pojedinca o sebi, ija dugorona primena nee dovesti pojedinca u jo vee psihike tekoe i konflikte i smanjiti mu borbenu uspenost. No, i pored ovih kriterijuma, podela je uslovna. Bezuslovno se moe rei da su svi mehanizmi odbrane korisni (jer bar privremeno uvaju linost od psihikog sloma), a da su samo neki tetni, jer pojedinca ne pribliavaju reenju problema ve ga, naprotiv, udaljavaju od podruja stvarnosti ili sopstvenog vojnikog ivota u kome su iskrsle tekoe zbog kojih su ti mehanizmi odabrane i aktivirani. Ukratko, odbrambeni mehanizmi su zatitne prepreke (protektivne barijere) izmeu vojnika i mogunosti neuspeha ili izmeu samopotovanja i oseanja bezvrednosti, ako je neuspeh ve doivljen. S obzirom na kriterijum smanjenja borbene efikasnosti vojnika, mehanizmi odbrane se mogu podeliti na efikasne (odbrambeno poistoveenje identifikacija, nadoknaivanje - kompenzacija, matanje -idealizacija i preobraavanje -sublimacija) koji nee umanjiti vojniku efikasnost, sem ako se vojnik ne "ukopa" u njih i neefikasne. Svi ostali mehanizmi odbrane privremeno (dok se koriste), ali i trajno, ako se ne zamene efikasnim, smanjuju vojniku uspenost i dovode do nekog oblika neprilagoenosti. Mudar komandir moe, koristei neke psiholoke postupke, ponaanje vojnika preusmeriti sa neefikasne odbrane u delotvornu odbranu koja e ga postepeno uvesti u stanje prilagoenosti. Odbrambeni mehanizmi su nesvesni postupci kojima se osoba brani od gubitka samopotovanja i/ili preteeg duevnog sloma. Psiholoka odbrana ima prilagoavajui karakter; ona je i korisna i nuna, -frustriranom pojedincu uva samopotovanje i pozitivnu sliku o samom sebi, s

jedne strane, ali prua i predah i odmor, s druge strane, omoguavajui mu da se sabere, prikupi snagu, razmotri frustracionu situaciju, razmisli o alternativama ponaanja i pronae prihvatljiv, najee, kompromisan izlaz iz frustracione situacije. Naini psiholoke odbrane su mnogobrojni, ali se svi ne koriste. Kao u ahu, i naini kojima se vojnik brani od poraza, govore malo o situaciji osujeenja, a mnogo o njemu samom. 1. Potiskivanje ("brisanje iz pamenja"); Osnova svih efikasnih i neefikasnih mehanizama (osim to je i autentian mehanizam za sebe) neminovno je sadrana u potiskivanju (represiji). Potiskivanje je nuni poetni manevar koji prethodi svakom drugom obliku odbrambenog ponaanja linosti. Kao to iz odbrane, kao taktikog oblika u oruanoj borbi, mogu da proizau povlaenje, izvlaenje, marevanje, protivnapad, gonjenje itd., tako i iz potiskivanja moraju da proisteknu svi drugi odbrambeni mehanizmi. Potiskivanje kao osnova svih drugih mehanizama deluje tako to celu psiholoku operaciju zapoinjanja, planiranja i izvravanja psiholoke odbrane "skriva" od svesti, tanije, svesti o sebi. Da nije potiskivanja, sve druge odbrane bi bile obino samoobmanjivanje. Naravno, ako potiskivanje ini sve ostale odbrane nesvesnim, postavlja se pitanje: emu onda uopte drugi mehanizmi (osim potiskivanja). Objanjenje je jednostavno. Potiskivanje zahteva poprilian utroak psihike energije, kako za "zatrpavanje" ugroavajuih pretnji, tako i za odravanje potisnutog nesvesnim. Drugim reima, potiskivanje nije jednom, zasvagda, ve je potrebno stalno novo ulaganje energije da bi potisnuto, koje je postalo nesvesno, ostalo nesvesno. Ako bi se osujeena osoba koristila samo potiskivanjem, pre ili kasnije, postala bi potpuno neefikasna u stvarnosti, jer bi, umesto da ih reava, svoje intimne probleme "zatrpavala" potiskivanjem.

Kako deluje potiskivanje kao autohtoni mehanizam odbrane? Osoba, najpre, razgrauje (razbija na delove) situaciju neuspeha, a zatim potiskuje elemenat po elemenat, iz svesnog dela psihe u nesvesni. Potiskivanje je najslinije zaboravljanju, ali je predodreeno unutranjim razlozima, a ne optim zakonomernostima procesa zaboravljanja. Na primer, vojnom kolektivu neprilagoen, vojnik pri povratku sa odsustva dolazi jedan sat kasnije na elezniku stanicu od odlaska poslednjeg voza za mesto njegovog vojnikovanja. Naime, vojnik je, nesvesno, vreme polaska voza pomerio jedan sat napred. Naravno, ako je taj vojnik i ranije inio disciplinske greke, ovo ne bi bio primer neprilagoenosti pa potiskivanja, ve jo jedan u nizu akata odbacivanja zahteva vojne organizacije. Drugim reima, na ovom primeru se vidi razlika kada mentalna greka (potiskivanje) uzrokuje disciplinsku greku (kanjenje u jedinicu). U drugom sluaju mentalna greka nije evidentna, ve kontinuirano odbijanje pojedinca (koji moe, a nee) da prihvati zahteve vojne organizacije. 2. Racionalizacija (pravdanje); Racionalizacija je, pored matanja, najee korieni mehanizam odbrane. Osoba se nesvesno samozavarava da je neuspeh nastupio usled spoljanjih razloga (vie sile). Tako se, umesto pravih razloga poraza, pronalaze "dobri". Popularno je ovaj postupak poznat pod imenom "lisiino kiselo groe" ili njemu slian mehanizam ("slatki limun"). Promaivi metu na gaanju, vojnik tvrdi da puka ima visoku nagrienost cevi, pa zato mnogo nosi "gore i desno". Straar, uplaivi se (na usamljenom strarskom mestu na ivici ume), unja neke ivotinje, uspanien otvara vatru, a patroli uporno ponavlja da je nakon njegove odlune akcije nepoznato lice pobeglo, ne uspevi da "napadne" objekat koji je on uvao. Kandidat na kursu desetara dobija ocene ispod proseka, ali tvrdi da njemu uopte nije vano da bude desetar ("to je za primitivce i budale"), i da vie eli da dobro uredi zidne novine ("jer je to drutveno koristan, intelektualni posao"). 3. Sublimacija (preobraanje); Linost neke svoje drutveno neprihvatljive motive (najee seksualne ili nasilnike) nesvesno preobraa u

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

drutveno poeljne aktivnosti. Vojnik koji snano udi da unitava ljude i objekte javlja se dobrovoljno u diverzantske jedinice. Vojnik depresivnog sklopa linosti sa jakim samoubilakim porivima eli da ide u pogibeljnu borbenu akciju. Intelektualizacija ("teoretisanje"); Umesto da praktino dela, osoba se preterano dugo i jalovo odluuje: analizira situaciju, razmatra sve teorijske alternative i njihove posledice, odmerava razloge za i protiv, plaei se odgovornosti za sopstvenu odluku. U vojnoj obuci izvoai ponekad svoju nespremnost da realizuju praktine ciljeve zaogru platom intelektualizma ("teorijski osnovi"), to se, najee, svodi na "praznu priu" (dugo priaju, a nita ne kau), to jest - na verbalizam. U sutini, sve je to, ipak, intelektualizacija -mehanizam kojim se prikrivaju pred sobom i drugima, oskudno znanje i plitkoumna misao o dotinom predmetu ili nesposobnost da se teorija primeni u praksi. Projekcija ("pripisivanje drugom"); Osoba krivicu za sopstveni neuspeh vidi u drugima ili vioj sili. Vojnik, koji promaivi metu, sumnjiavo zagleda usta cevi puke, primer je primitivne ulne projekcije. Jo ee se sopstvena drutveno neprihvatljiva oseanja i miljenja, na najmanji povod, pronalaze brzo, ali u drugoj osobi. Reakciona formacija (formiranje suprotnog): Potiskivanje jakih potreba, na primer, seksualnih, esto je praeno ponaanjem sa dijametralno oprenim smislom. Komandir odeljenja, pregledajui vojnike ormarie, oduzima sve revije sa golim enama, da bi, navodno estetski, vaspitao svoje vojnike. Drugim reima, cilj reakcione formacije je da se neeljena potreba (u ovom primeru, uivanje u pornografiji) obuzdava nesvesno, u sebi, preteranim naglaavanjem njene suprotnosti (estetskim vaspitavanjem drugih, uklanjanjem pornografskih sadraja i kod drugih). Odbrambena identifikacija ("poistoveenje"): Osoba se poistoveuje sa uspenim pojedincima i grupama da bi time zadovoljila sopstvene osujeene potrebe za uspehom, a ne da se ne izlae riziku neuspeha. Vojnik, fiziki slab, poistoveuje se sa svojim sposobnijim drugom i uspeva da, na krajnjoj granici fizikih mogunosti, izvri naporan marevski zadatak, ne traei rastereenje od opreme ili ak, lekarsku pomo od sanitetskog obezbeenja mara. Matanje ("sanjarenje"): Osoba sanjari o malo verovatnim obrtima dogaaja da bi se iskupljenjem zatitila od oseanja krivice, ili da bi u sopstvenoj mati "doivela" uzbudljive avanture i zadivljujue podvige. Vojnik, izaavi u grad bez dozvole, sedi u kafani i pri treoj aici rakije vidi sebe kako, posle izlaska na ulicu, taman stie da svog komandira ete odbrani od trojice siledija. Trpezarac ljuti krompir, a u glavi mu se "vrti film" u kome on, pilotirajui supersoninim avionom, bombarduje neprijateljske poloaje. Fiksacija ("usredsreenje") i regresija ("vraanje"): Osoba se "zaustavlja" u svom razvoju na oblicima ponaanja koji su primereni nekom ranijem uzrastu ili se na njih "vraa" doivevi neuspehe u svom odraslijem delovanju. Ova dva mehanizma najbolje ilustruje sam Frojd. "U objanjavanju regresije, Frojd upotrebljava analogiju sa armijom u napredovanju koja ima odreeni broj trupa na poetku pohoda. Kako armija napreduje i zauzima neki grad na svome putu, ona ostavlja neto trupa na svakoj od tih taaka, kako bi zadrala steene pozicije. Jaina ostavljenih trupa zavisi od toga sa koliko tekoa i protivljenja se susreu u gradu -to su vee tekoe, vie trupa se tu ostavlja (fiksacija). Ako se ta armija u napredovanju susretne sa naglim preokretom u narednoj oblasti, ona e se povui (regresija) do grada gde je ostavila najvei deo trupa (taka fiksacije). Povuen, neupadljiv vojnik sisa palac pre nego to zaspi (fiksacija), a nekoliko dana po dolasku na odsluenje vojnog roka poinje da, za vreme spavanja, redovno mokri u krevet (regresija). Kompenzacija ("nadoknaivanje"): Nadoknaivanje je odbrambeni mehanizam u kome se ceo motivacioni krug (potreba, napetost, motiv, aktivnost, zadovoljenje) prebacuje s podruja neuspeha u neko drugo podruje, gde je mogunost poraza manja ili je nema zato to su

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

uporedne (komparativne) prednosti u toj oblasti velike. Drugim reima, neuspeh se, promenom okolnosti (ponekad) i cilja, nadoknauje kasnijim uspehom. Po svim kriterijumima, nadoknaivanje je potpuno (ponekad i dugorono) svrsishodan mehanizam odbrane. Na primer, vojnik, ne mnogo uspean (zbog nekih razloga) u borbenoj obuci, svojski se baca u organizaciju i sprovo enje slobodnih aktivnosti svojih drugova gde postie pohvale stareina, a nakon osnovne obuke slubu nastavlja u vojnikom klubu. Neuspeh u borbenoj obuci on je nadoknadio (kompenzirao) uspehom u organizovanju i sprovoenju slobodnih aktivnosti. Jedan oblik nadoknaivanja je i natkompenzacija kada osoba, objektivno ili subjektivno osujeena, natoveanskim mentalnim naporom, savlaujui sve prepreke, postie izvrsne rezultate, upravo, u oblasti osujeenja. Primer natkompenzacije je kada vojnik ogranieno sposoban zbog mucanja, kratkovidosti i neuhranjenosti dobija znaku odlinog strelca i znaku primernog vojnika. Negacija (denegacija - "poricanje"): Izraava se bukvalnim odbacivanjem i nepriznavanjem stvarnih dogaaja ili ivotnih situacija koje su osobi neprijatne, bolne ili sramotne ("niko nije tako gluv kao osoba koja ne eli da uje, niti je iko tako slep kao onaj koji ne eli da vidi"). Deurni oficir predaje vojniku telegram u kome mu otac javlja da mu je majka iznenada umrla, a ovaj tvrdi da je telegram laan, da to nije istina, i da mu jedan poznanik iz civilstva eli napakostiti. Izolacija (razdvajanje): Nastaje kada osoba u svesti razdvaja i pamti izolovano neprijatni, bolni dogaaj i sopstvena oseanja u vezi s njim . Vojnik, naizgled, mirno prima vest u telegramu da mu je porodica izginula u saobraajnoj nesrei, ali se nakon toga nevezano, opet naizgled, potpuno gubi u oajanju zato to kasni voz kojim treba da otputuje u svoje mesto na sahranu roditelja. Anulacija (ponitavanje): Slino reaktivnoj formaciji, anulacija se sastoji od dve meusobne suprotne i iskljuive radnje koje se ponekad udruuju u ritual. Prvom radnjom se udovoljava snanom i neprihvatljivom nagonu, a drugom radnjom se onemoguava njegovo zadovoljenje. Vojnik kupuje "Erotiku" na novinskom kiosku (zato to je opsednut seksom) da bi je bacio u prvu korpu za ubre na koju naie (zato to ima neurotian odnos prema seksu). Pomeranje (premetanje): Osoba ne sme da ispolji neke emocije (bes ili agresiju) prema jednoj osobi (ili objektu) ve ih pomera prema drugoj od koje joj ne preti opasnost. Stareina ne sme (zbog subordinacije) svoj bes (opravdan ili ne) da ispolji prema prvopretpostavljenom ve ga usmerava na porodicu pa bije svoju enu ili decu. Simbolizacija (zamenjivanje): Osoba se plai nekog objekta ne zbog njega samog ve zato to taj objekat toj osobi nesvesno predstavlja (zamenjuje) neki drugi objekat koji joj je stvarno naneo nekada bol ili prouzrkovao strah. Vojnik se plai svog komandira (ma koliko to bio blag stareina) zato to mu komandir simbolizuje (statusom, uniformom ili nekim gestovima) veoma strogog oca koji ga je fiziki kanjavao za svaku, pa i najmanju greku. Introjekcija (pounutrenje): Introjekcija je mehanizam u osnovi svake tuge. Osoba preuzima neke stvarne stvari ili oblike ponaanja voljenog oveka da bi pojaala oseanje privremene odsutnosti umesto konanog gubitka. U borbi pogine komandant, a njegov zamenik (koji je oboavao svog komandanta) godinama uva njegov pitolj kao najveu svetinju ili iznenada poinje da u govoru upotrebljava komandantovu omiljenu uzreicu. Retroakcija (odustajanje): Osoba, do tada navikla da uvek pobeuje ili bude najbolja, odustaje od neke aktivnosti kada naie na uspenijeg takmaca. Kada se u druini pojavio mladi vojnik koji je postigao takve rezultate da je ugrozio primat dotada njeg kapitena,stari vojnik, voa streljake druine, odustao je od aktivnog uestvovanja u radu streljake druine, tako da samo posmatra takmienja ili daje trenerske savete.

18. Konverzija ("preobraanje"): Neprijatni, za osobu neprihvatljivi, sadraji svesti i ideacioni tokovi i stanja se iz emocionalnog izraza preobraaju u objektivne telesne simptome. Najee se strah vojnika u borbi preobraa u histerine reakcije telesnih manifestacija. U britanskoj armiji je, od ukupnog broja boraca u prvom svetskom ratu, 7,4% bilo onih koji su traili pomo lekara zbog lupanja srca, hladnih ruku, bledila lica, trnjenja nogu itd. Britanski lekar Mc Kinsie ovaj poremeaj je nazvao "vojniko srce" (Soldier Heart), ili neurocirkulatorna distonija. Tokom NOB registrovano je, poev od 1943. godine, 3000 boraca(0,6% od ukupnog broja stanja jedinica) koji su pokazivali sledei skup reakcija: iznenadno padanje na tlo, bacakanje rukama i nogama, grimase na licu i povici: "Juri", "Napred drugovi", "Udri vabu" itd. Re je o klasinom primeru konverzije, koji su borci, meu sobom, zvali "ivana" ili "padaviarska bolest". Od ukupno 312 boraca leenih u medikosanitetskim bataljonu este proleterske divizije u bolnici Prve armije (u periodu od 06.XI.1944. do 01.VI.1945. godine) njih 96 (31%) primljeno je sa dijagnozom: epilepsija. Psihijatri se slau da je re, zapravo, o konverzivnoj histerinoj reakciji na strah boraca slabog borbenog morala. Prilagoavajua je svrha odbrambenih mehanizama, svih bez razlike, u pruanju prilike neprilagoenom pojedincu da uzme predah, da stabilizuje oseanja, planira delatnost i odluno krene u akciju (realnu ili simboliku) radi reavanja unutranjih konflikata, oslobaanja krivice i straha, te savlaivanja objektivnih prepreka na putu konstruktivnog i adaptabilnog prevladavanja ivotnih tekoa, neuspeha i problema. Nakon toga, logino, prestaje potreba da se koriste odbrambeni mehanizmi. Svakako, dugo ili esto korienje odbrambenih mehanizama (sa izuzetkom sublimacije, natkompenzacije i, donekle, identifikacije) kada se ovek nae u ivotnim tekoama vodi, pre ili kasnije, u poraze i neuspehe. Ne tako retko, angaovani mehanizmi odbrane, kada njihova konstruktivnost bude kompromitovana, postaju centri oko kojih se grupiu simptomi psihopatologije i psihijatrijskih poremeaja. Projekcija vodi u paranoidnu psihozu, potiskivanje i konverzacija -u histeriju, reakciona formacija -u fobiju, fiksacija i regresija -u emocionalnu nedozrelost, anulacija -u opsesiju i kompulsiju, negacija i izolacija -u izofreniju (dvostruka linost, autizam), idealizacija -u maniju, a racionalizacija se izvitoperuje u grubu samoobmanu ili, ak, patoloku laljivost. Meutim, odbrana od oseanja neuspeha u ostvarivanju ciljeva, potreba i motiva na moe se, sama po sebi, zadovoljiti. Dugorono posmatrano, beanje od neuspeha je beanje od realnog ivota. Odbrambeno ponaanje, dodue, uva vojnika od gorine poraza, ali ga i onemoguava da oseti slast pobede. Dakle, duga, esta i uporna odbrana je u psihologiji linosti, kao i u taktici borbe, neprimerena, nepotrebna i tetna: pre ili kasnije pojedinac biva promoran da krene napred (u ivot) ili da se povue (u duevnu bolest), odnosno da kapitulira pred ivotom.

3. OUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA VOJNIKA U MIRU 3.1. Mentalni poremeaji vojnika u miru

Treba biti krajnje rezervisan prema pojmu "mentalni poremeaji vojnika u miru". Razlozi zbog kojih treba izbegavati upotrebu tog pojma u vojnoj psihologiji su vieestruki. Vojska pre svega, u miru, kao drutvena ogranizacija, sa svojim osnovnim zadacima nije patocentrina. ak i da kao institucija, imanentno svojoj prirodi sadri uzroke mentalnog sloma pojedinca, ili izvore mentalne zaraze grupe vojnika, duina trajanja vojnog roka je prekratka da bi se psihopatogeni proces razvio i doveo do psihijatrijskog poremeaja ili bolesti. To je prvi razlog da se teko moe govoriti o "mentalnim poremeajima vojnika u miru". Drugi razlog je otrina selekcije u smislu mentalnog zdravlja onih koji dolaze na sluenje vojnog roka. Ukratko, pojedinci koji tokom sluenja vojnog roka u miru ispolje psihijatrijsku bolest, skoro uvek su propust selekcije prilikom regrutacije: oni su bili psihijatrijski sluajevi koji nisu otkriveni na regrutaciji, pa je otrina zahteva borbene obuke isprovocirala njihovu slabanu strukturu linosti do nastupa psihijatrijskog sloma. Drugim reima, oni bi se, pre ili kasnije, i u graanstvu, zavisno od brzine kumulacije stresogenih ivotnih dogaaja dekompezovali. Nagla promena ivotne sredine, dolaskom u Vojsku, dovoljno je snaan stres da ih definitivno slomi, ali ne zato to su zahtevi vojne organizacije prejaki, ve zato to su oni strukturalno preslabi da njima (zahtevima) ovladaju i da se prilagode novoj sredini u Vojsci. Ukratko, s pravom se moe rei da je zadatak stareina (nastavnika) i psihologa u vojnim kolama i jedinicama Vojske da rade sa "mentalno zdravom populacijom" (orevi,1996). U skladu sa tim je i preraspodela odgovornosti izmeu psihologa u jedinicama i kolama, s jedne, i psihologa (psihijatara) u vojnosanitetskim ustanovama, s druge strane. Naime, psihijatri ocenjuju stepen zrelosti onih pojedinaca-vojnika ija je neprilagoenost zahtevima vojne organizacije tako velika da su svi napori stareina i psihologa, radi njihovog integrisanja u vojni kolektiv, ostali uzaludni. Ukoliko strunjaci za mentalno zdravlje u sanitetskim ustanovama procene da pojedinac nije sposoban za sluenje kadrovskog roka, onda njegov neuspeh u prilagoavanju i uzaludnost napora (u istom cilju) drugova u kolektivu, stareina i psihologa imaju svoje opravdanje. U suprotnom, ako vojnik bude procenjen sposobnim, onda se nisu potrudili dovoljno: ni drugovi, ni stareine, ni psiholog- (drugovi u jedinici nisu pomogli, stareine nisu primenile vaspitne mere i snagu kolektiva, a psiholozi -svoja struna znanja da se pojedinac prilagodi zahtevima vojne organizacije). 3.2. Neprilagoenost vojnika u miru Iako nema autohtonih mentalnih poremeaja iji bi generator bila vojska sama po sebi, postoji mnogo razloga da se jave neprilagoenosti pojedinaca u mirnodopskom sastavu vojske. Grubo reeno, neprilagoenost ima dva uzroka: situacioni i strukturalni. Pre nego to se posumnja na strukturalnu neprilagoenost stareine, psiholozi u jedinicama su duni da manifestacije neprilagoenog ponaanja tretiraju kao situacione. Tek ako ne bude boljitka posle preduzetih mera i postupaka, ima razloga da se neprilagoenost razmatra kao dublje uzrokovana i da se konsultuju medicinski strunjaci koji e dati konanu re. Stoga pre nego to budu navedene mere i postupci psihologa i stareina, treba neto vie rei o principijelnom poimanju neprilagoenog ponaanja u jedinicama. Neprilagoeni nisu ni bolesni ni poremeeni: oni ne mogu u datom trenutku svog uzrasta i dostignutog stepena bio-psiho-socijalnog razvoja da odgovore zahtevima Vojske kao drutvene institucije. Najee, oni su "selekcioni propust na regrutaciji", ali jedino zato to ili nisu primenjeni adekvatni psiho-dijagnostiki postupci ili su vojna psihologija i psihijatrija nemone da prognoziraju neprilagoenost koju tek stvarna praksa

borbene obuke moe da testira. Drugim reima, osnovni mentalno-higijenski problem trupe i vojnih kola predstavljaju situaciono neprilagoeni i psiholoki nezreli pojedinci (Kosti,1989). Najpre, se treba upoznati sa nainom i postupcima psihologa u preventivnim i prognostikim procenama nezrelosti i situacione neprilagoenosti pri ulaznoj obradi regruta, zatim sa oblicima i manifestacijama nezrelosti (kao svojstvima linosti vojnika), zatim sa oblicima i formama neprilagoenosti nezrelih vojnika u jedinicama (kao nainom njihovog ponaanja) i, najzad, sa postupcima komandira (kao pokuajem da se neprilagoeno ponaanje privremeno -za vreme trajanja vojnog roka -ili trajno otkloni). Dakle, psiholozi i komandiri osnovnih jedinica (uz savet i pomo trupnih psihologa) mogu prepoznati nezrelo ponaanje i pokuati da ga tretiranjem kao situacione neprilagoenosti otklone i istovremeno zbog mentalng zdravlja takvih pojedinaca, pravovremeno (ukoliko se neprilagoenost nastavi) traiti strunu psihijatrijsku pomo da bi svaki psiholoki nezreo vojnik privremeno ili trajno bio poteen psihofizikih optereenja sluenja vojnog roka. 4. PREVENTIVNI MENTALNO-HIGIJENSKI RAD PSIHOLOGA 4.1. Pristup i polazite preventivnog mentalno-higijenskog rada psihologa Sasvim je izvesno da trupni psiholog temelji svoj preventivni mentalno-higijenski rad ve pri prijemu mladih vojnika, a nastavlja kontinuiranim njihovim praenjem u prilagoavanju na uslove ivota i rada u vojnoj jedinici. U privremenom Uputstvu za rad psihologa u trupi i vojnim kolama (1996, str. 12) pod etvrtim zadatkom navedene su sledee obaveze psihologa: priprema stareina i vojnika (uenika vojnih kola i studenata vojnih akademija) prethodne generacije za prijem nove generacije (klase); uee u komisiji za prijem mladih vojnika; sprovoenje psiholokopreventivne obrade regruta i evidentiranje podataka (zadavanjem testova i upitnika); u saradnji sa komandirima osnovnih jedinica, izrada spiska vojnika sa karakteristinim ponaanjem u smislu prilagoavanja na zahteve vojne organizacije; uspostavljanje individualnog -profesionalnog odnosa sa pojedincima; formiranje dosijea; sastavljanje i slanje izvetaja pretpostavljenoj komandi; realizacija odreenih psiholokih tema sa vojnicima i stareinama. U dosadanjim iskustvima psihologa pokazalo se da prilagoavanje vojnika na vojne uslove ivota i rada predstavlja veoma iroko podruje radnog angaovanja psihologa. U tom smislu su prvi dani vojnikovanja najznaajniji: odvajaju se od svojih porodica i menjaju dotadanji ivot i svakodnevne navike; generacijski se nalaze u periodu zavretka procesa formiranja linog identiteta; u fazi su procesa separacije i individualizacije, sa naraslom potrebom da budu prihvaeni u grupi svojih vrnjaka, sa izraenim otporom prema autoritetima svih vrsta i, nadasve, sa eljom da se osamostale i potvrde kao odrasle osobe. Naravno, svi vojnici, manje ili vie, imaju iste ili sline probleme. Psiholog ne moe svima da pomogne u tom procesu, ve mora imati prioritete. Prioriteti su unapred odreeni brojem neprilika koje neki vojnik moe da priini komandiru, kolektivu, jedinici ili Vojsci kao celini.Upravo, to je i inilac koji odreuje uobiajenu metodologiju rada psihologa u toku prijema regruta i tokom prvih dana u Vojsci. Praktino, ta to treba da znai, odnosno ta bi psiholog morao da radi? 4.2. Zadaci trupnih psihologa prilikom prijema mladih vojnika (regruta) U zadatake trupnih psihologa prilikom prijema mladih vojnika spadaju:

1). u periodu pripreme stareina za prijem mladih vojnika, obavezna prorada sa komandirima osnovnih jedinica triju tema: a) postupak ispitivanja vojnika Upitnikom za vojnike (koji su konstruisali psiholozi 3.armije, -videti priloge 4.1. i 4.2); b) postupak ispitivanja Upitnikom za vojnike i Testom UBM (po potrebi, a videti Uputstvo za BPTVP, str. 103 - 113); v) postupak sprovoenja sociometrijskog ispitivanja vojnika (prilog 11.1); osim toga, psiholog treba da ukae komandirima na koje oblike ponaanja mladih vojnika treba da obrate panju radi prevencije vanrednih dogaaja; 2). posmatranje ponaanja regruta pri dolasku u kasarnu, a pri pozdravljanju sa roditeljima i prijateljima na kapiji (ova situacija omoguava psihologu da zapazi i registruje samo ona ponaanja i manifestacije koje su lako uoljive svojim odstupanjem od uobiajenog i oekivanog ponaanja); 3). uestvovanje u radu komisije za prijem regruta, kada obavlja i "ulazni intervju" (to je kombinovani intervju (prijemni i kontaktni) koji ima za cilj upoznavanje, odnosno uspostavljanje poetnog, inicijalnog kontakta sa vojnikom; time se,meutim, ne moe predvideti, niti oekivati neki vei opseg, ali s obzirom na vanost prvog kontakta sigurno je znaajna stepenica u kompletnoj proceduri psiholokog prijema regruta); 4). upoznavanje sa podacima iz line dokumentacije regruta (pre svega, psiholog mora da proui lini i zdravstveni karton vojnika koji dolazi u okviru dokumentacije iz civilstva); 5). dobijanje podataka o regrutima na osnovu zapaanja komandira (podaci treba da sadre konkretne opise ponaanja u toku prvih dana po dolasku regruta u Vojsku - usamljivanje vojnika, ispoljavanje agresivnosti, preterano tugovanje...; osnovni cilj dobijanja tih podataka je da identifikuje osobe koje su bile sudski kanjavane u graanstvu ili su bile privremeno onesposobljene za Vojsku, po psihijatrijskim dijagnozama i na osnovu njih da predloi njihov raspored po etama - vodovima, da bi se izbeglo sluajno grupisanje u samo nekim jedinicama; ravnomerno rasporeivanje takvih vojnika trebalo bi da im prui priliku da se u veinski "zdravom" kolektivu lake snau i bre prilagode u vojnoj jedinici); 6). razgovor sa svakim regrutom ponaosob i popunjavanje upitnika radi obrade vojnika (cilj ove faze u prijemu regruta je u prikupljanju informacija i opservacionih podataka o vojniku, koji se odnose, pre svega, na line podatke, podatke o porodici, razvoju, detinjstvu, kolovanju, socijalnom ponaanju, seksualnom ponaanju, izgledu ispitanika i dr); 7). psiholoko testiranje, odnosno primena onih testova koje psiholog smatra potrebnim iz standardne baterije testova -BPTVP (ovi rezultati treba, pre svega, da doprinesu pouzdanosti i valjanosti podataka u proceni psiholokih faktora na nivou kolektiva, ali i celovitijem sagledavanju pojedinaca); 8). rad na izradi psiholokih dosijea (na osnovu svih navedenih postupaka psiholog izrauje psiholoki dosije za svakog vojnika, a s tim uporedo pravi i poverljivi spisak vojnika koji se dostavlja komandirima osnovnih jedinica; minimalni sadraj dosijea svakog vojnika je, zapravo, samo Upitnik za vojnike); 9). praenje prilagoavanja mladih vojnika (psiholog kroz razgovor sa komandirima dolazi do njihovih zapaanja kako su se vojnici snali u novoj sredini i koliko su uspeni u savlaivanju borbene obuke, a zatim sa njima i sa sanitetskim organom evidentira faktore koji su indikatori nemotivisanosti za sluenje vojnog roka: bekstvo u bolest, ostvarene simulacije, negativizam prema stareinama, odbijanje izvrenja zadataka, agresivne ili autoagresivne radnje); 10). integracija i analiza podataka o prijemu regruta (psiholog po obavljenom prijemu regruta objedinjava podatke na osnovu kojih analizira najnoviju generaciju vojnika, donosi zakljuke i to unosi u formular: Izvetaj psiholoke obrade mladih vojnika -prilog 4.2);

11). uoene pojedince sa potencijalno problematinim ponaanjem uvodi u individualni rad; 12). formiranje efikasnih i kohezivnih vojnih kolektiva (tek nakon analize i psiholokog tretmanana pojedinca kada se se pristupiti formiranju efikasnih i kohezivnih vojnih kolektiva, zadatak psihologa je prevashodno usmeren na pomo komandirima da primene znanja i saznanja vojne psihologije u procesu borbene obuke - videti poglavlje 13; meutim, ak i ako su svi vojnici savreno prilagoeni i borbeno obueni ne znai da e i jedinica iji su oni pripadnici biti efikasna kao kolektiv u miru i ratu); Koja je racionalnost ovakvog sklopa ulaznih psiholokig ispitivanja vojnika? Upitnik za mlade vojnike je vaan zato to sadri sve osnovne biografske podatke koji mogu biti korelati neprilagoenog ponaanja vojnika u jedinicama. Grubo reeno, na osnovu ovog upitnika dobijaju se imena vie od 80% vojnika koji e biti kandidati za upuivanje na psihijatrijsku ocenu sposobnosti za sluenje vojnog roka; Najee je re o nezrelim linostima (videti: Dedi, Gordana i Krsti, J., 1996), zato to "rezultati ovog istraivanja ukazuju da su problemi adaptacije vojnika na vojni kolektiv dominantno u vezi sa slabom integracijom linosti i ve ispoljenim tekoama funkcionisanja u primarnoj sredini". Meutim, i najnovija istraivanja psihijatara angaovanih na oceni sposobnosti vojnika za vojnu slubu (Dedi, 1999) ubedljivo podravaju upravo ovakav koncept ulaznih psiholokih podataka (videti prilog 4.3).

5. PSIHOLOKE OSNOVE VOJNE DISCIPLINE 1. Pojam, karakteristike i vanost vojne discipline Nije sporno da je vojna disciplina "... tano, blagovremeno i bezuslovno izvravanje vojnikih dunosti" (grupa autora, 1968, str. 154). Pod vojnikim dunostima se podrazumeva pridravanje normi ponaanja svih pripadnika Vojske koje su taksativno propisane vojnim pravilima (i propisima), od kojih su, svakako, najznaajnija dva: Pravilo slube i Strojevo pravilo. Sa druge strane, vojnika je dunost da izvrava usmena nareenja stareina. Prihvatanje normi ponaanja je nunost u svim drutvenim grupama i organizacijama da bi one funkcionisale. Dakle, vojna disciplina bi se mogla smatrati oblikom grupnog ponaanja pojedinaca i u tom obliku nije sutinski razliit od discipline u svim drugim, ne samo vojnim, organizacijama. Meutim, dve odlike ine vojnu disciplinu znaajno razliitim oblikom grupnog ponaanja. To su sveobuhvatnost i strogost vojno -disciplinskih normi ponaanja. Sveobuhvatnost podrazumeva preciznu normiranost ("propisanost") skoro celokupnog ivota i rada vojnika, kako u prostoru (na svakom mestu), tako i u vremenu (skoro svih 24 asa, skoro svih dana). Strogost vojne discipline je odreena trima osobenostima: bezuslovnou disciplinovanog ponaanja ("nareenje starijeg je zakon za mlaeg", a propis nema izuzetaka), kontrolisanou ponaanja i stepenom otrine sankcija za otkriveno krenje normi vojnikog ponaanja. Stepen otrine podrazumeva velika lina prava stareine, pa ak, pod odreenim uslovima, i liavanje ivota prekrioca disciplinskih normi (iskljuivo u ratu). Potpuno je jasno da ovako definisana vojna disciplina nije sama sebi cilj i nije puka formalna odlika vojne organizacije, ve da proistie iz drutvenog karaktera, zadataka i logike postojanja oruane sile. Grubo reeno, vojna disciplina dvostruko utie na vojnu organizaciju: posredno i neposredno (Kasagi, 1991, str. 17). Posredan uticaj vojne discipline je u tome to vojna disciplina obezbeuje efikasnost borbene obuke i odravanje borbene gotovosti Vojske u miru i garantuje (pri svim ostalim uslovima) izvravanje borbenih zadataka u ratu. Zato je disciplina pojedinaca i jedinice nuan uslov borbenog morala (Kasagi, 1991, str. 18). Efikasna borbena obuka, za eventualne protivnike -respektna borbena gotovost i uspenost izvravanja borbenih zadataka povratno utie na borbeni moral poveavajui ga. Dakle, uspenost vojnika (jedinice) i njihov borbeni moral su spiralno uzajamno povezani: porast (pad) jednog izazvae porast (pad) drugog, ali na kvalitativno viem (niem) nivou. Neposredan uticaj discipline na sveukupnu drutvenu delatnost Vojske (u smislu izvravanja onih zadataka zbog kojih i postoji) ogleda se kroz njena kohezivna i motiviua svojstva (Kasagi, 1991, str. 18). Kohezivnost discipline znai obezbeivanje akcionog jedinstva svih delova vojne jedinice u miru, odnosno svih delova borbenog poretka u ratu. Motiviua svojstva discipline obezbeuju odreeno ponaanje svih pojedinaca i jedinica, kao i njihovu optimalnu usredsreenost (mentalnu, emocionalnu i fiziku) na izvravanje mirnodopskih i ratnih zadataka. 5.2. Vrste vojne discipline i naini izgraivanja Smatra se da postoje tri vrste vojne discipline i, tome saglasno, tri naina njihovog izgraivanja (na primer, Kasagi, 1991, str. 18 - 22): mehanika,

svesna i disciplina kao voljna navika. "Mehanika disciplina (dril) formira vojnike kao slepo orue, da ne misle i ne oseaju..." Ova vrsta discipline se formira beskrajnim ponavljanjem strojevih radnji i poiva na strahu od kazne za njeno krenje. Susree se najee na niim nivoima komandovanja (odeljenje, vod i eta), pa je tome saglasno, najvie upranjavaju slabije obrazovane stareine i sa nepoeljnim moralnim osobinama. Wome se postiu brze promene ponaanja, ali joj je najnegativnije svojstvo da mehanika disciplinovanost stalno zahteva pretnju kaznom i strah od kazne. Svesna vojna disciplina podrazumeva razvijanje uverenja i stavova o nunosti subordinacije i jednostareinstva kao sastavnih delova svesti iz kojih e, logino, proistei i ubeenje da je apsolutno nuno da svako tano, pravovremeno i bezuslovno izvrava sve postavljene zadatke i izdata nareenja. Svesna voljna disciplina se izgrauje u procesu obuke ubeivanjem, uveravanjem, podsticanjem, linim primerom stareine, uz omoguavanje demokratskog postupka preko razvijanja inicijative, samostalnosti, kritike i samokritike, sa minimalnim korienjem represivnih sredstava (zabrane i prinude). Svesna vojna disciplina je najvii ideal disciplinovanosti vojske kome treba teiti. Disciplina kao voljna navika je onda kada pojedinac (i kolektiv) u odreenoj situaciji postupa na odreeni (disciplinovan) nain zato to je tako prethodno nauio (ponavljanjem i uvebavanjem). Dakle, re je o voljnom, svesnom i kontrolisanom automatizovanom odvijanju radnji i postupaka izgraenih kao navika. Problem nastaje onda ako oslabi volja kao posledica borbenog stresa. Meutim, autor s pravom primeuje da naviknuto ponaanje moe "probuditi volju". Ova vrsta discipline se izgrauje vebom, stalno i uporno poev od strojevih radnji i postupaka. Efikasnija je od mehanike discipline. 5.3. Kritiki osvrt na teoriju o vrstama vojne discipline i nainima izgraivanja Sa aspekta drutvenih promena, navedenoj-teorijskoj koncepciji vojne discipline moe se uputiti dosta veliki broj primedbi. Pre svega, vojna disciplina i, uopte, disciplinovano ponaanje vie ne mogu biti oblici drutvene svesti, ve jedino osobina linosti. Time se, istovremeno, ukida i raskorak izmeu idealizovane teorije i realne prakse o zbiljskoj ljudskoj prirodi. Naime, ak i u miru, malo je vojnika bilo svesno - voljno disciplinovano, a u ratu je strah od smrti i ranjavanja taj broj sveo na asne izuzetke. Takoe, postavlja se logino pitanje: ta ako neko u miru nee (zbog drugaijeg sistema vrednosti, pogleda na svet ili, naprosto, zbog intelektualnih ogranienja), a u ratu ne moe (zbog straha od smrti) da dospe do svesnog uverenja da je "nuna vrsta vojnika organizovanost, odnosno tano, pravovremeno i bezuslovno izvravanje zadataka" i da je "kritika zadatka koji je postavio pretpostavljeni stareina strano zlo... koje vodi najgoroj anarhiji..." Na ovo pitanje teorija nije ni pokuala da odgovori, a pitanje je da li je to uinila i praksa, jer su najee bile etiri vrste odgovora. a) Bolje je ako potinjeni stekne svesnu vojnu disciplinu, ali i bez toga on mora da potuje disciplinske norme, jer se njihovim krenjem

suprotstavlja represivnom aparatu drave koju oliava vrsto vojniko komandovanje. Tako je potinjeni odgovarao za (ne)dela, ali ne i za mnjenje(stav, uverenje) koje ga je pokretalo. Ovakva praksa je vladala u elitnim jedinicama. Meutim, nije bila dosledna. Naravno, ovome se nema ta prigovoriti, osim to je u otrom raskoraku sa teorijom o svesnoj vojnoj disciplini. Disciplinske kazne su bile srazmerno este, mada su disciplinske greke bile srazmerno retke. b) Pretpostavljeni je duan da teoriju svesne vojne discipline sredstvima uveravanja usadi u due i srca svojih potinjenih. Ako mu to ne poe za rukom, on nije sposoban stareina. Disciplinske greke bile su veoma este, mere takoe, ali najee nedelotvorne, jer nisu bile javni in pa su se svi trudili da ih prikriju. Broj izreenih disciplinskih mera je pripisivan stareini, bez obzira na sve druge okolnosti, kao znak njegove uspenosti, pa je taj broj uticao na njegovo slubeno ocenjivanje i brzinu napredovanja u karijeri. v) Trei tip reakcija na nepotovanje propisa o vojnoj disciplini je polazio od pogrene logike da su disciplinske greke potinjenih posledica mentalnih greaka u glavama njihovih poinilaca. Takvo, neosnovano, uverenje je proizvelo veliki pritisak na medicinske, posebno psihijatrijske, strunjake koji su mu, na alost, podlegli, pa je broj nesposobnih za vojnu slubu rastao je iz godine u godinu. g) Najzad, teorijska shvatanja o prirodi i vrsti disciplinskog ponaanja su polazila od pogrene postavke da je ljudska priroda krajnje plastina i da svako moe biti disciplinovan nerepresivnim metodama -sredstvima uveravanja. Jednostavno je prenebregavana injenica da su vojni obveznici, stareine i vojnici formirani, tj. odrasli ljudi. Teorija o disciplini kao kategoriji svesti i mogunosti izgradnje idealnog stanja svesne discipline i plastinosti ljudskog ponaanja dovelo je do toga da je disciplina postala elemenat line karijere, a ne funkcija vojne organizacije, to ima za posledicu favorizovanje onih koji su se dobro uklapali u model teorije o svesnoj disciplini. To su bili posluni, podobni i mahom nesposobni pojedinci, koji niim nisu ugroavali labavi lini integritet i autoritet pretpostavljenih, koji su stasali takoe, iz istog sloja poslunika, po principu negativne selekcije. Otuda je pogreno miljenje da su nedisciplinovani listom sve sami u ratu uspeni ljudi. Radi se o tome da su takve stareine bile u miru igosane kao nedisciplinovane, ali ne zato to su krile vojne propise, ve zato to su bile neposluno ugroavajui lani autoritet nesposobnih nadreenih. Meutim, to nije sve. Objektivno govorei, mirnodopsko stanje zahteva i trai drugaiju vrstu discipline od borbene situacije. Naime, disciplinovano ponaanje u miru podrazumeva malu spremnost na rizine akcije, opreznost i linu poslunost, a u ratu -visoku spremnost na rizik, agresivno i beskompromisno izvravanje zadataka i visok stepen samoinicijative u realnim okolnostima borbe (Gerathenjahl, S., 1988, str. 266). Ukratko, disciplinovani vojnici u miru i u ratu su "uglavnom dve razliite zverke" (Simpkin, R., 1991, str. 261). 5.4. Postupci disciplinovanja

Na osnovu dosadanjeg izlaganja jasno proizilazi da sa stanovita linosti nije realno govoriti o vrstama discipline, ni o disciplini, ni o nainima njenog postizanja, ve jedino o postupcima i psiholokim osnovama na kojima se moe dostii disciplinovano ponaanje u vojnoj organizaciji. Drugim reima, ne moe se postii da neko bude disciplinovan, ako se ne vodi rauna o njegovim osobinama linosti kao osnovi na koju se naslanjaju vojniki postupci disciplinovanja. Svi postupci koji slede proistiu iz teorije uenja osobina linosti (u koju spada i disciplinovano ponaanje), a oslanjaju se na saznanja sadrana u knjizi: Radonji, S., Uenje i linost, 1987, str. 235 - 279): a) Nagraivanje i kanjavanje kao opti postupak kontrole ponaanja vojnika - Svaki vojnik treba da zna kako se valja ponaati u razliitim vojnikim situacijama. Stareina mora da nastoji da vojnici razumeju da e potovanjem ovih pravila izbei neprijatne posledice, a ostvariti povoljne efekte po sebe. Sutina je u tome da nikada "neprijatne posledice" ne budu manje (kada se potuju pravila) od "dobiti" koja se ostvaruje izbegavanjem propisa i obrnuto. To je univerzalan princip kontrole ponaanja pojedinca u zatvorenim okolnostima vojne organizacije. Odista, u miru nije ni lako ni uvek ostvarljivo uvaavanje ovog principa. Meutim, u ratu je to i lako i uvek mogue. Nagrade su (psiholoki posmatrano) svaki oblik ostvarivanja pozitivnog vrednovanja ponaanja linosti (poev od materijalnog do moralnog) a, isto tako, i kazne. b) Verbalno formulisanje postupka - Svaki postupak neodobravanja ponaanja treba propratiti irim obrazloenjem. Vojnici e tako imati priliku da uoe pravila koja im donose kazne i nagrade, potovanje i prezir, prihvatanje i neprihvatanje. Tako se stiu i konkretno "ojaavaju" znanja o tome ta je i zato dobro, a i poeljno. v) Najvei deo ponaanja vojnika u obuci moe da bude uzor (model) kako se disciplinovano ponaanje "isplati", a nedisciplinovano teti. Uzor je ne samo onome ko trpi ili uiva posledice poeljnog ili nepoeljnog ponaanja ve i svim njegovim drugovima koji vide sudbinu (ne) disciplinovanog pojedinca. U tom smislu lini primer stareine svih nivoa nipoto se ne sme izgubiti iz vida. g) Valja nastojati da se disciplina zasniva na ve izgraenim moralnim vrednostima vojnika. Dva su uputa vana: "kako bih se ja oseao na njegovom mestu" i "svaki nedisciplinovani postupak (pojedinca) jeste u sutini uvek postupak na tetu nekog od drugova ili svih u jedinici, eleo to neko ili ne" (grupa autora, 1968, str. 154). Ovim se podstiu emocionalne reakcije stida i krivice, odnosno ponosa i zadovoljstva kada vojnik postupa (ili ne postupa) u skladu sa svojim moralnim standardima. Naravno, ovaj primer nije delotvoran ako neko nema moralne principe. Takvih i u Vojsci ima oko 10% (psihopate). Kada je re o takvim pojedincima, onda kazne za njih moraju da budu veoma otre (Krech und Crutchfield i drugi, 1985, str. 115). d) Uklapanje posledica (nagrade ili kazne) za (ne)disciplinovano ponaanje u "sliku o samom sebi". - Slika o samom sebi najee obuhvata: telesno -ja, iskustveno -ja, drutveno -ja i duhovno -ja (u koje veruju religiozne osobe). Drugim reima, stareina treba da nastoji da oblik i vrsta kazne (nagrade) budu pojaani (u psiholoki, pozitivnom ili negativnom smislu) onim to pojedinac voli o sebi da misli. To, naravno, podrazumeva dobro poznavanje linosti vojnika o kome se radi.

) Disciplinovanje kao oblik "spoljanjeg" prilagoavanja sopstvenom pogledu na svet. - Pogled na svet je, doista, intelektualna tvorevina; objedinjuje brojna shvatanja, sistem vrednosti, sliku o samom sebi i najvanija lina svojstva, onako kako ih vidi pojedinac. Vojnika disciplina kod mnogih pojedinaca moe da bude nain da se kako - tako sredi unutranji haotian svet. Isto tako, ogreenje o vojniki red i poredak i posledica toga mogu se unosno utkati u pogled na svet, tako da pojedinac o kome je re bude lien mogunosti da bira, ve mora da prigrli datost kao sudbinu. Svakako, i ovde se pretpostavlja da stareina dobro poznaje osobine linosti. U istom (slinom) smislu moe se koristiti i sistem stavova, stereotipija i predrasuda kao "poluga" kojom e vojnik biti "uguran" u disciplinovano ponaanje. Sa druge strane, upotrebom stavova, predrasuda pojedinac moe biti pritiskan da deluje (samim sobom) disciplinovano, ako od nje odudara. e) Disciplinovanje dodeljivanjem uloge u vojnom kolektivu. - Vojnici koji poseduju u Vojsci neiskoriene mogunosti i sposobnosti i koji zbog dosade ili pasivnosti ine disciplinske greke, mogu se dovesti u red" poveravanjem znaajnije uloge, ije izvrenje podrazumeva linu disciplinu i poveanu odgovornost.

6. ZRELOST PONAANJA VOJNIKA U JEDINICAMA 6.1. Zrela i nezrela linost - pojam i odlike Zrelost, kao pojam u psihologiji linosti, ima dva znaenja: prvo, to je crta ili skup crta (osobina) odrasle osobe i drugo, to je stepen razvoja (sazrevanja) pojedinca. Neki autori se zalau za zrelost kao dimenziju linosti koja ujedinjuje sve procese prilagoavanja u svim ivotnim situacijama, i to tako to obezbeuju osobi da se koristi celokupnim do tada steenim ivotnim iskustvom. Bez obzira na kontroverze u vezi sa pojmom ,,zrelost", u ovom tekstu je prihvaen dimenzionalni pristup zato to njime operie zvanina psihijatrija. U Spisku bolesti (taka 84.3), pod irim pojmom ,,poremeaj linosti" navodi se nezrela (emocionalno nezrela) linost kao uzrok, bolje rei dijagnoza, zbog koje veliki broj vojnika nije sluio i nee sluiti kadrovski vojni rok, niti moe postati stareina Vojske. Razmatrajui zrelost linosti kao svojstvo osobe, moe se govoriti o tri stepena njenog ispoljavanja: a) stepenu postignute ravnotee izmeu razvojnih mogunosti i stvarnih postignua u ivotu oveka; b) stepenu ravnotee emocionalnog, intelektualnog, drutvenog i moralnog ponaanja; v) stepenu sjedinjenosti oveka u drutvenoj sredini koja odraava voenje rauna o drugim ljudima, drutvenim pravilima ponaanja i prihvaenim vrednostima zajednice u kojoj osoba ivi i radi.

Metodoloki, a u skladu sa stepenima ispoljavanja, nezrelost linosti u celini je vidljiva u etiri podruja ponaanja punoletne osobe: intelektualnom (kognitivnom), emocionalnom (konativnom), drutvenom (socijalnom) i moralnom (normativnom). 6.2. Pokazatelji intelektualne zrelosti Sudei po dostupnoj literaturi, intelektualna zrelost nije sinonim za normalnu (prosenu) inteligenciju, ali je najmanje prosena inteligencija uslov za intelektualnu zrelost. Neki autori navode etiri kriterijuma intelektualne zrelosti: zrelost interesovanja i stavova i odsustvo sujeverja i nerealne samoprocene. U tom smislu kandidat za profesionalnu slubu u Vojsci u sadanjem sistemu popune nije intelektualno zreo: ako su mu interesovanja preteno usmerena na sebe i svoje potrebe, umesto da je zainteresovan da sazna injenice koje mu pomau da razume okruujuu drutvenu i fiziku sredinu; ako su mu stavovi koje zauzima prema ljudima i stvarima kruti i nepromenljivi pod uticajem injenica vaspitno-obrazovnog procesa u vojnom kolektivu; ako lako podlee neprijateljskim ili konzervativnim izvorima propagande, pogotovu usled spoljanjih odlika prenosilaca takvih propagandnih poruka (TV spotovi, moderna muzika, filmovi itd.); ako lako prihvata i iri glasine; ako upranjava ili se povinuje sujevernim ritualima ili simbolima ili oboava verske sekte; ako je nesposoban da sebe sagleda stvarno, sa svim manama i vrlinama; ako ne moe da ui, savlauje vojnostrunu obuku i reava meuljudske probleme u vojnom kolektivu, bar kao prosean njegov pripadnik. Ako je najmanje prosena inteligencija neophodan, mada nedovoljan, uslov intelektualne zrelosti, iz tog iskaza se moe zakljuiti da je svaki vojnik ija je inteligencija nia od prosene, sam po sebi, bez obzira na sve druge uslove, intelektualno nezreo. Intelektualna subnormalnost nije ozbiljan dijagnostiki problem. Takvi pojedinci bivaju otkriveni jo u procesu regrutacije, pa ne dolaze u vojnu jedinicu. Meutim propusta ipak ima. Na primer, tokom 1985. godine, zbog dijagnoze - duevna zaostalost, vojni rok nije sluilo 3.179 obveznika, od kojih je 3.035 otkriveno u regrutnim centrima dok je samo 144 vojnika prevremeno otputeno sa sluenja vojnog roka zbog intelektualne inferiornosti, odnosno nesposobnosti elementarnog savlaivanja borbene obuke. Znaci duevne zaostalosti uoljivi u vojnom kolektivu i procesu vojnostrune obuke su: mali fond znanja iz opte kulture (ne zna s kojim se zemljama granii SRJ, ko je Vuk Stefanovi Karadi, zato je Boi veliki pravoslavni praznik, ta je digitron itd.);

ne ume da objasni svakodnevne praktine pojave (zato se plaa struja, zato se slui Vojska); ne ume da rei praktino raunske probleme (na primer,ako vojnik na gaanju dobije 10 metaka, u metu ispali 6, koliko mora komandiru da vrati metaka, a koliko aura); ne ume da sklopi reenicu koja e sadrati tri pojma (na primer, vojnik, straa, puka); ne moe da navede po emu su slina dva predmeta (pitolj i puka), ve navodi razlike; ne ume da ponovi unapred i unazad hijerarhiju inova u vojsci; veoma sporo ui da rasklopi i sklopi lino naoruanje; ima tekoa u prostornoj orijentaciji kada je dislocirana taka gledita (ta je levo, desno, gore i dole za vojnika koji stoji suelice); ne moe da naui da pomou kompasa izae iz ume (prostorna orijentacija); ne razume najobinije ematske prikaze neke situacije (ne ume da sravni emu kretanja straara s objektima na straarskom mestu, odnosno na zemljitu); ima tekoa u uenju sleda prostorih vojnikih vetina koje zahtevaju koordinaciju delova tela u prostoru (na levo krug, sjedinjavanje radnji za gaanje itd.); poneki ima tup, bezizraajan, "prazan" pogled, sa otvorenim ustima iz kojih cure sline.

6.3. Pokazatelji emocionalne zrelosti Emocionalno zrela je osoba ije je emocionalno ispoljavanje (struktura emocionalnih reakcija, situacija ispoljavanja, snaga i trajanje emocija) saglasno hronolokoj starosti punoletne, odrasle osobe. Emocionalno je zreo onaj vojnik koji na tekoe vojnikog ivota, neuspeh u postizanju prihvaenih ciljeva, na probleme u meuljudskim odnosima u kolektivu, osujeenje linih i biolokih potreba, reaguje pojaavanjem napora, zamenom, odlaganjem ili naputanjem postavljenih ciljeva, a ne plaem, "beanjem u bolest", sudaranjem sa propisima o vojnoj disciplini ili sukobima sa onima koji sprovode pravila u ivot (stareine). Jedan autor (Hurlock E; prema: Hrnjica,1982) navodi sledee pokazatelje emocionalne zrelosti: sposobnost da se emocionalna napetost prazni na pogodnom, drutvenom prihvatljivom mestu i vremenu, (emocionalno nezrela osoba reaguje po principu "sve ili nita" i "ovde i sada"); sposobnost da se suzdri od emocionalnog odgovora ako su podsticaji nevani, bezlini ili samo principijelni; sposobnost da se zadri stabilan emocionalni izraz (raspoloenje) u duem vremenskom periodu, bez "padova i uspona", bez ekstaze i oajanja; emocionalna nezavisnost, u smislu nevezanosti za roditelje ili drage osobe iz perioda zrenja i odrastanja; realan stav prema ivotu, bez ispoljavanja preteranog optimizma (po principu "brao, lako emo"), ali i neopravdanog pesimizma;

sposobnost da se uspostavi svesna (namerna) kontrola emocionalnog izraavanja ukoliko bi ono u datom drutvenom kontekstu bilo tetno ili neprilino.

6. 4. Pokazatelji socijalne zrelosti Socijalna zrelost sadri odnos prema drutvenim zahtevima u celini i prema drugim ljudima iz sopstvenog psiholokog okruenja. Pokatelji socijalne zrelosti vojnika su: relativna sloboda u ponaanju i miljenje nezavisno od zahteva roditeljskih ili vrnjakih autoriteta; spremnost da se preuzme odgovornost za sopstveno ponaanje i odluivanje, kao i odgovornost za ponaanje drugih ljudi nad kojima se ima stvarni uticaj; spremnost da se u zadovoljavanju sopstvenih potreba uvaavaju- "raunaju" i potrebe drugih ljudi iz neposredne okoline; spremnost da se reavaju svakodnevni problemi ivljenja, a da se ne suspenduju sopstveni moralni standardi, zakonski propisi ili obiajne norme zajednice; sposobnost da se zauzme objektivan, kritiki stav i odnos prema pojavama, uzimajui u obzir uzroke i posledice po sebe i po druge. Vojniki kolektiv, meutim, naglasak stavlja na situacije sukoba linih i kolektivnih ciljeva. Zato je socijalno zreo onaj vojnik koji, u sukobu linih i kolektivnih ciljeva, drutvene pretpostavlja linim, koji svoje potrebe ume da zadovolji tako da se ne oglui o drutveni interes i potrebe drugih i onaj koji, kada odustaje od linih ciljeva, ne gubi duevnu ravnoteu. Za Vojsku su veoma vani indikatori socijalne zrelosti koji se odnose na sposobnost kritinog razmiljanja o zahtevima i pravilima koje postavljaju autoriteti, odnosno stareine. Dakle, stareine su osobe s kojima vojnik, objektivno, mora da uspostavlja odnose meuzavisnosti. Ukoliko je odnos vojnika prema stareinama nekritian ili konfliktan, obojen strahom ili otporom (a strah i otpor ine odnos nekritinim i intelektualno iracionalnim), time je sugestibilnost (podlonost) takvog oveka bilo ijem i bilo kakvom uticaju vea. Drugim reima, jedanput uspostavljen drutveni odnos zavisnosti ini zavisnu osobu spremnom da i dalje stvara zavisne drutvene veze i odnose. Vojnik koji je veoma podloan roditeljskom uticaju, koji taj uticaj prihvata nekritiki spremno, je, podloan takoe, svim oblicima i uticajima (sugestiji, glasinama, predrasudama itd.). Socijalna zrelost pojedinca zavisi od razvijenosti drutvenih odnosa u iroj drutvenoj zajednici. Primitivne drutvene zajednice (plemenske, ekononomski zaostale) kod svih svojih mladih lanova preko prenosnika podrutvljavanja (agenasa socijalizacije) pojedinca, odnosno drutvenog naslea imanentno ugrauju, model nekritike podlonosti autoritetima. Ukoliko kasnije drutveno okruenje (kola, vrnjaci, nova sredina) u razvojnom periodu ne promeni osnovnu matricu (model), ovek je sobom nosi celog svog ivota, uvek iznova uspostavljajui steene eme drutvenih veza i odnosa sa ljudima koje sree. Drugim reima, prvobitno naueni model uspostavljanja drutvenih odnosa nije nepromenljiv, ali ako se ne promeni na vreme (u periodu odrastanja), socijalna nezrelost opstaje takva kakva jeste, jer je mogunost promene u zrelom i starijem dobu dosta mala.

6.5. Pokazatelji moralne zrelosti Moral je oblik drutvene svesti pojedinca kojim se izraava njegov odnos prema vrednostima, idealima i normama ponaanja drutvene zajednice u kojoj ivi i radi. U vojnikom kolektivu ideali su odreeni optedrutvenim vrednostima jugoslovenske zajednice (patriotizam, pravda, tradicije), a norme ponaanja-zahtevima vojne organizacije (disciplina, subordinacija i jednostareinstvo) koji izraavaju se Pravilom slube, odnosom prema vojnim propisima i nareenjima stareine. Psiholoki, moral poiva na oseanju obaveznosti, ali, istovremeno, i na oseanju krivice i grie savesti koji nastaju pounutrenjem (internalizacijom), prvobitno spoljanjeg sistema roditeljskih i uiteljskih nagrada i kazni za (ne)ispravno ponaanje i vladanje koji, prerastavi u unutranje oseanje dunosti, nalau oveku da se vlada na odreen "moralno ispravan nain". Dakle, spoljanje nagrade i kazne za moralno ponaanje vremenom odrastanja postaju jaka unutranja oseanja krivice, stida i kajanja, kao sopstvena kazna, odnosno oseanje zadovoljstva sobom i ponosa, kao sopstvena nagrada, za (ne)moralno ponaanje u drutvenoj sredini ivljenja i rada. Pokazatelji moralnog ponaanja se mogu izvesti iz sledeih odnosa u vojnikom kolektivu: broja disciplinskih greaka i prestupa; odreeni razlog za disciplinovano ponaanje (da li je to strah od kazne, strah da se mogu izgubiti neke privelegije i prava ili je to zrelo uoavanje potrebe za disciplinom kao nunou da se regulie ponaanje veeg broja vojnika koji izvravaju drutveno vane zadatke); reakcije vojnika kada se suoi sa sopstvenim disciplinskim grekama i propustima (ravnodunost, kajanje, obeavanje "nikad vie" itd.); reakcija na vaspitne uticaje posle disciplinskih greaka i propusta (vojnik menja ponaanje, ne ini greke, ili, pak, nita ne menja - "tera po starom"). Naravno, za vojsku je od posebne vanosti vojni moral u uem smislu. Vojni moral se moe definisati (Belajn, 1952; prema: orevi1990) kao "... drutveno stanje koje ini da je vojnik zadovoljan svojom okolinom, pouzdan u samog sebe, svoje drugove i vo e i odluan da efikasno i korisno izvri sve svoje zadatke. Moral se odnosi na stanje pojedinca ili grupe u pogledu hrabrosti, pouzdanosti i oduevljenja za obavljanje dunosti". Mada u miru voska svojom prirodom i zadacima nije psihopatogena sredina, u ratu ona to, objektivno, postaje. Budu i da je mirnodopsko postojanje vojske drutveno opravdano najvie zbog eventualnih ratnih potreba, to se ljudi moraju u miru pripremati da izdre borbene napore i odupru se duevnim poremeajima koje rat uzrokuje.

7. NEPRILAGOENO PONAANJE VOJNIKA 7.1. Prilagoeno i neprilagoeno ponaanje u vojnoj jedinici Prilagoavanje pojedinca vojnoj sredini je proces ubrzanog uenja i menjanja ponaanja kojim vojnik prihvata zahteve vojne organizacije, svrstava se u kolektiv sebi slinih, odbacujui, bar privremeno, svako ponaanje koje nije saglasno principima funkcionisanja vojne organizacije (subordinacija, hijerarhija i komandni odnos koji podrazumeva bespogovornu disciplinu), ali pri tome zadrava harmoninost mentalnog funkcionisanja. Za razliku od drugih autora (na primer, Kasagi, 1991) autor ovog teksta smatra da je vojniko prilagoavanje potpuno pasivan i jednosmeran proces: vojnik se dok slui vojni rok, "ukalupljuje" u matricu vojne organizacije. Vojnik je "glina", vojna organizacija je "kalup". Naime, mogunost da pojedinac za sedam meseci (koliko obino najvei broj, najvie, boravi u jednoj jedinici) promeni vojnu organizaciju da bi joj se prilagodio, potpuna je besmislica. Pak takva bi mogunost bila pogubna za svaku vojsku, ako bi se ona menjala iz generacije u generaciju vojnika koje promenljivo prima u svoj sastav. Tek oficiri, i to za svoga radnog veka, ako napreduju regularno, u najvi im inovima (generalskim) mogu dati lini peat vojsci, odnosno mogu je promeniti i saobraziti linim misijama ako imaju neku svoju, drugaiju, manje konzervativnu viziju. Meutim, i to je retko: vojku kao drutvenu instituciju menjaju samo drutvene promene; dakle, vojska se menja "spolja", a ne "iznutra". Ako se uzme u obzir sloenost zahteva vojne organizacije, onda se mora uvaiti injenica da je kriterijum prilagoenosti pojedinca pre multipli nego kompozitni (Petz, 1981), odnosno realnije je da prilagoenost moe da bude raznovrsna. Drugim reima, neko je "dobar vojnik" zato to uspeno savlauje borbenu obuku, drugi zato to je disciplinovan ili zato to je odlian strelac, a, moda, i zato to se retko javlja lekaru itd. Empirijska istraivanja (Kosti, 1989) jasno ukazuju na viestrukost kriterijuma vojnike prilagoenosti. Dakle prilagoenost vojnika ine sledei kriterijumi: uspenost na borbenoj obuci (prilagoeniji bolje i bre stiu vojno-struna znanja, vetine i navike); prilagoenost vojnikom kolektivu (vie bliskih drugova, manje sukoba, vii sociometrijski indeks); bolja fizika osposobljenost (bolje ocene iz fizikog obrazovanja, lake podnoenje napora obuke i vojnikog ivota); bolja prilagoenost i uspenost u posebnim formama borbenog osposobljavanja (taktika obuenost, podnoenje napora na poligonu i vojnim vebama i logorovanjima, vei broj se dobrovoljno javlja za kurseve desetara); bolja vatrena obuenost (uspenost na pripremnim, jedininim i odeljenskim gaanjima); disciplinska prilagoenost (manje disciplinskih greaka i propusta, ree pozivanje na raporte); zdravstvena prilagoenost (ree javljanje za lekarske preglede, manji broj poteda i stacionarnog leenja). Meutim, neprilagoenost vojnoj jedinici je, bez sumnje, kompozitna (Dedi, 1999. i Kosti, 1989). To znai da neprilagoen vojnik ima loije indekse prilagoavanja u svim ili veini navedenih kriterijuma prilagoenosti. Osim toga, neprilagoenost nije determinisana strukturom vojne jedinice ve je vie odreena osobinama linosti pojedinaca zato to su neprilagoeni ee neuspeni, bez obzira na vojnu jedinicu. Na primer, najbolji studenti vojnih kola su uspene stareine na poetnim dunostima u jedinicama (Daljevi i Kosti, 1988.). U radu 5. Dedi (1999) sadrani su vani indikatori linosti i opis ponaanja vojnika koji ne mogu i koji nee da se prilagode zahtevima vojne organizacije. Vojnici koji ne mogu (ne mogu ni da hoe) da se prilogode (autorka ih svrstava u tip E1, str. 159) odlikuju sledea svojstva: agresija i alkoholizam oca i bliskiji odnos sa

majkom; neprilagoavanje grupi vrnjaka; poremeaji ponaanja u detinjstvu (samopovreivanja, pokuaji suicida, tetovae); psihijatrijski problemi lanova ue porodice; neprilagoenost koli; duga istorija kanjavanja u koli i porodici, te kasniji sukobi sa zakonom u iroj drutvenoj sredini. U jedinici su ovi vojnici nastavili sve manifestacije neprilagoavanja ranije ispoljene u civilstvu: sukobi sa drugovima i stareinama (pogotovu desetarima); razmiljanje o suicidu i autodestrukcija; samoudaljavanje itd. Procenat takvih vojnika u jedinicama je oko 16%. Taj nalaz se slae sa nalazima drugih autora (na primer, Kosti i saradnici, 1996) i znaajno je nii nego to izvetavaju autori iz stranih armija. Vojnici koji nee (nee i da mogu) da se prilogode (autorka ih svrstava u tip E2, str. 160), u odnosu spram grupe E1, karakterie blaa forma svih osobina prethodne grupe, ali i sledee tri specifinosti: kanjenje motornog razvoja u detinjstvu (kasnije prohodali, progovorili itd;), ee obraanje psihijatru pre dolaska u Vojsku i blai oblici neprilagoenosti kolektivu (neuspostavljanje prijateljstva i samoudaljavanje - stvarno ili nameravano). Takvih vojnika u jedinicama je oko 10%. Po svemu sudei, grupa E1 ( Dedi, 1999) izgubljena je za borbeno obuavanje, ali su znaajne mogunosti da se vojnici iz grupe E2 prilagode vojnoj organizaciji delovanjem subjektivnih snaga vojnog kolektiva i stareine. 7.2. Nemotivisanost Nemotivisan vojnik je efikasan i prilagoen u granicama minimalnih zahteva uspenosti i izvravanja zadataka i dunosti, ali je to daleko od njegovih individualnih mogunosti. Drugim reima, on radi samo koliko mora i trudi se da ne doe u tei sukob sa propisima vojnikog ivota. Ponekad se moe desiti da "uleti" u greku ili prestup i da bude vaspitno-disciplinski tretiran, ali je to zaista sticaj okolnosti nepovoljnih po njega. To su, mladi ljudi koji intimno, ili kada se "otvore", sa podsmehom i prezirom govore o vojsci, odnosima u njoj, obuci, stareinama i disciplinskim propisima, ponekad ak negiraju i smisao i svrhu postojanja armije (vojske) u dananjem svetu. Za njih je vojska jedno veliko "moranje", oni stalno istiu tetu koju su pretrpeli zbog prekida posla, kolovanja i odsutnosti iz porodice. Najkrae reeno, nemotivisan vojnik je onaj vojnik koji u vojnoj organizaciji i svom kolektivu ne koristi svoje mogunosti da se optimalno vojnostruno osposobi. Wemu nedostaju unutranji pokretai koji bi zapoinjali, vodili i usmeravali njegovu aktivnost u pravcu dosezanja optimalnog nivoa sticanja vojnikih znanja, vetina i navika u skladu sa njegovim intelektualnim i obrazovnim potencijalima. Jedan od manifestnih indikatora nemotivisanosti je "brojanje dana". Treba rei da dobar deo vojnika "broji dane" posle perioda opte, vojnostrune i zajednike obuke. Za to ima tri osnovna razloga: 1. dosada i nedovoljna zaposlednost vojnika posle borbene obuke; 2. usvajanje manira od ostalih drugova-da se pojedinac ne razlikuje od ostalih, od veine (konformiranje); 3. to je zahvalna tema razgovora na kojoj se, uz pivo, kafu ili aj u vojnikom klubu ili kantini, susreu svi obrazovni i starosni nivoi i sve regionalne pripadnosti vojnika. Meutim, nemotivisan vojnik drugaije "broji dane", prvo, on to poinje od prvog dana, od samog stupanja u vojsku; drugo, on od toga ini itav

sistem aktivnosti (tri kalendara za "precrtavanje", dva krojaka santimetra za "otkidanje dana", reckanje opasaa itd.). Drugim reima, on se takmii u kreiranju to "pouzdanijih" i "atraktivnijih" naina brojanja dana. Objektivni uzroci nemotivisanosti su uslovljeni pogrenim postupcima stareina (loom, napetom, nedrugarskom klimom u vojnikom kolektivu, nedostatkom zanimljive i ispunjavajue, interesantne aktivnosti u popodnevnim asovima u jedinici itd.) Drugim reima, vojnik sa poletom i entuzijazmom dolazi u vojsku, eljan i motivisan da se dokae i potvrdi, ali mu neko ili neto "ubija motivaciju". Na primer, na prvom, konstitutivnom sastanku vojnog kolektiva ete u jednoj naoj jedinici, komandir ete se izazvan kanjenjem jednog vojnika, na poetku sastanka (vojnik se pravdao da je zakasnio jer je mislio da sastanak poinje pet minuta kasnije nego to je poeo) obratio svom kolektivu reima: "Zapamtite, vi niste ovde da biste mislili, ve da biste izvravali nareenja". Takvi postupci i takve rei prave od zainteresovanih vojnika nemotivisane. Subjektivni uzroci nemotivisanosti lee u linosti vojnika: 1. vaspitno i obrazovno zaputeni mladii; 2. mladii koji su pre stupanja u vojsku iveli parazitskim, praznim i neobaveznim ivotom ("mamini i tatini sinovi"); 3. isforsirane "slavne linosti", a inae emotivno, intelektualno i socijalno nezrele linosti (sportisti, najee fudbaleri, muziari pop-grupa, pevai itd.); 4. mladi ljudi koji su nekakvom socijalnom dolazili do novca, skupih stvari i visokog socijalnog statusa (slave) bez linog napora, angaovanja, neuspeha i ogranienja. Treba rei da u poletnom kolektivu, kod sposobnog i za poziv motivisanog stareine, malo ima nemotivisanih vojnika. 7.3. "Problem -vojnici" ("teki vojnici") "Problem - vojnici" su psihiki i fiziki zdravi vojnici, najmanje proseno intelektualno sposobni, koji i posle perioda prilagoavanja pokazuju sutinsku neprilagoenost u odnosu na zahteve i norme vojnike sredine. Ukoliko bi bili poslati na ocenu zdravstvene sposobnosti, bili bi proglaeni sposobnim za sluenje vojnog roka. Karakteristino ponaanje takvih vojnika je: neposlunost, bezrazloan kriticizam, sumnjiavost, otpor i tvrdokornost na sve zahteve i pokuaje sredine da im pomogne, uz istovremeno sveano obeavanje i zaricanje sa "nikada vie", lakomislenost, prebacivanje odgovornosti za svoje ponaanje na druge, na okolnosti ili sluaj itd. Meutim, u savlaivanju nastavnog plana i programa oni ak mogu biti i uspeni . Postoje dva dosta sigurna znaka za diferenciranje "problem - vojnika" od ostalih oblika neprilagoenosti. 1. Nedoslednost u ponaanju je prvi znak da odreeni vojnik predstavlja problem. Naime, njegovo ponaanje oscilira od pokuaja rigidnog prilagoavanja do situacionih ispada u odnosu na zahteve sredine. Meutim, ne postoji mogunost da se specifikuju i predvide okolnosti ili

situacije u kojima e biti efikasni, a u kojima nee; to ne znaju ni oni sami. 2. Vojnici pravilno uoavaju da imaju probleme i da svojim ponaanjem naruavaju red i odnose u kolektivu. Oni iskreno obeavaju i iskreno nastoje da se prilagode, ali nemaju snage da svoja obeanja i odluke dosledno ostvaruju u praksi. Najei oblici ponaanja "problem-vojnika" u kolektivu su: krenje disciplinskih propisa; negativan odnos prema nareenjima stareina (pasivno odbijanje); agresivni verbalni ili fiziki ataci prema drugovima, ili ak impulsivno ponaanje i prema niim stareinama. Psiholoki posmatrano, "problem-vojnici" su linosti sa nedovoljno snanim egom (ja). Oni nisu sposobni da uvek kontroliu sopstvene elje (bolje reeno, ta kontrola je parcijalno i povremeno efikasna) i da ih prilagoavaju zahtevima realnosti. Oni ne uspevaju da kontinuirano uravnoteuju svoje potrebe i zahteve socijalne sredine. Planiranje vremena i aktivnosti im je maglovito, a miljenje nije realistiko; zato ne mogu da predvide budue dogaaje i posledice "sadanjih uzroka". Wihova je logika "logika elja", a ne stvarnosti. U socijalnoj komunikaciji su nesigurni i veoma su zavisni od pohvale i prekora. Imaju konfliktan odnos prema autoritetima svih vrsta, ak nesvesno nastoje i da oponiraju i "teraju inat". Uzroci ovakvog strukturiranja linosti najee su u porodici i odnosima sa prvobitnim autoritetom. Porodina klima u toku njihovog detinjstva bila je hladna, odnosi i uticaji roditelja spontani, nesistematski, a vaspitni postupci nedosledni i neuravnoteeni. Oni nisu imali prilike da formiraju bazinu sigurnost i poverenje u sebe i ljude oko sebe, a to je upravo odnos stabilnosti ponaanja, zrelosti i ravnotee - ukratko jakog ega. 7.4. Simulacija i agravacija Simulacija je svesno i namerno podraavanje i izmiljanje simptoma bolesti da bi se stareine i sanitetski organi doveli u zabludu i ostvarila neka kratkorona korist (oslobaanje od obuke i obaveze) ili dugorona korist (oslobaanje od vojne slube) ili, bar, ograniena sposobnost. Ako je u pitanju dobijanje kratkorone beneficije (laki stepen simulacije), dovoljno je da se takav vojnik otkrije i da se u razgovoru, pri emu valja potovati principe savetodavnog razgovora, privede odluci da menja svoje stavove, shvatanja i miljenja o svom mestu i ulozi u vojsci. Obino, taj vojnik vie nee simulirati. Ukoliko vojnik poentira dalekorone ciljeve (tei oblik simulacije), moe pomoi savetodavni razgovor (ree), ali tretman treba voditi zajedno sa trupnim lekarom (kombinovane metode). Valja znati da simulacija koja dugo i tvrdokorno traje i nije simulacija ve simptom nekog osnovnijeg psihijatrijskog poremeaja, najee psihopatije ili debilnosti, ili simptom stvarnog organskog oboljenja koje trupni lekar nije uspeo da otkrije. Bilo ta da je u pitanju, pored lekara, ovde je podjednako odgovoran i trupni stareina. U sluajevima dugotrajne simulacije stareina treba od lekara da trai za vojnika uput za specijalistiki pregled. U jedinici se mogu prepoznati i uoiti simulanti: 1. kada predstoje nesvakodnevni psihofiziki napori (marevi, vebe, gaanja, radovi i sl.); 2. kada vojnik iznosi sasvim neodreene tegobe koje se inae teko objektivno mogu dokazati (stomak, glava);

3. kada je vojnik u izlaganju tegoba nejasan, kontradiktoran ili maglovit, a pri tome izgleda zbunjen i frustriran (oseanje krivice zbog laganja); 4. kada vojnik govori veoma struno, medicinski, konkretno, to je u protivrenosti sa njegovim obrazovnim nivoom; 5. kada se u jedinici pojavi "epidemija" nezaraznih bolesti (jedan uspeo u simulaciji, ostvario dobit, pa su ostali dobili ideju da bi i oni mogli uspeti). Agravacija je nesvesno (dakle, i nenamerno) pojaavanje telesnih simptoma bezazlenih bolesti i poremeaja funkcionisanja organizma koji inae ne trae medicinski tretman. Time se nesvesno "eli" ostvariti sekundarna dobit (izbegavanje napornih zadataka - marevi, vebe, deurstva, straarska sluba i slino). Medicinskim kanalom pojedini vojnici nastoje da izbegnu vojnike dunosti i napore kada osete sledee simptome: kaalj i prehladu bez poviene telesne temperature, nadraenost grla i disajnih puteva, ali im se pojave sitni uboji i uljevi, "kurje oko", ogrebotine, gastritis i druge stomane tegobe bez proliva, dermatitis, akutna glavobolja i slino. Kao agravacije mogu se shvatiti i zahtevi vojnika da u periodu obuke popravljaju kvarne zube, vade slepo crevo (bez zapaljenja) ili operiu krajnike, devijantnu nosnu kost (koja ne utie na prohodnost disajnih puteva)... Ponekad se poremeaj javi ranije, vojnik ga "briljivo neguje", da bi se na lekarski pregled javio tek kada budu u izgledu tei napori, nesvestan veze izmeu svoje zabrinutosti za taj ve postojei simptom i predstojeeg napornog zadatka. Postoje dve vrste dobiti od agravacije: (1) primarna, kada lekar (autoritet) strpljivo i paljivo razgovara sa vojnikom i slua ga dok govori o svojim subjektivnim tegobama, ponekad ga podvrgne i dugotrajnim pretragama i analizama, to sve skupa kod vojnika izaziva oseanje sigurnosti i zainteresovanosti i omoguava mu da izbije iz anonimne vojnike mase, a samim pripovedanjem lekaru i da se rastereti unutranje napetosti; (2) sekundarna, kada nesvesno vojnik nasluuje da se stvaranjem simptoma bolesti moe osloboditi neprijatne i teke dunosti. Kada je stareina i siguran da pojedini vojnici agriviraju, bilo bi pogreno i tetno, naroito pred drugovima u stroju, da agresivno ili poniavajue reaguje ako se na jutarnjoj smotri izdvajaju za lekarski pregled. Stareina treba da saslua svakog vojnika, najbolje nasamo, i predloi mu da saeka do sutra, pa da se, ako tegobe dotle ne nestanu ponovo javi za lekarski pregled. Za vreme trajanja obuke na takvog vojnika treba obratiti panju i obavezno razgovarati s njim i posle obuke. Paljivo sluanje vojnikovih tegoba i zainteresovanost ne iskljuuju autoritativnu vrstinu stareine. Ukoliko vojnik i dalje bude traio pomo lekara, ne treba ga spreavati. Ako je potrebno, konsultovati trupnog lekara. Ovakvim stavom stareina zadovoljava primarnu dobit agravanta. 7.5. Disimulacija Disimulacija je pojava, u novije vreme na alost sve rea, kada vojnik prikriva neki objektivno postojei inilac koji bi mogao da ga onemogui da odslui vojni rok u punom, zakonskom, trajanju.

Motivi za disimuliranje mogu biti razliiti, poev od najloginijeg - elje da se steknu vetine i navike neophodne za odbranu domovine, kada se to shvata kao izraz opteg patriotskog sentimenta, preko pragmatikih-da se pokae mukost i odraslost (u nekim krajevima jo uvek vai da "ko nije za vojsku, nije ni za devojku"), do sasvim poremeenih poriva (na primer, zbog latentne ili manifestne homoseksualnosti). Najee se disimuliraju simptomi fizikih bolesti, a esto i duevne smetnje ili poremeaji (najee se disimulira epilepsija - padavica). to se stareina tie, disimulacija ima znaaja samo ako je re o bolestima koje mogu dovesti do povreda ili smrtnih udesa u procesu borbene obuke. Stav je autora ovog teksta da vojniku koji disimulira stareine treba da pomognu da istraje u normalnom nastojanju da ispuni svoju patriotsku dunost. U procesu klasifikacije vojnih obaveznika na vojno - evidencione specijalnosti (VES-ove) pri regrutaciji disimuliranje sposobnosti ili osobina linosti je mnogo ee. Obino se disimulira za VES-ove koji obezbeuju zanatsku osposobljenost priznatu i u graanstvu (vozai, kuvari, razne zanatlije itd.). Ponekad se disimiliranje odigrava u kontekstu elje da se izbegnu borbeni VES-ovi (zarad izbegavanja prve borbene linije u eventualnom ratu) ili tome nasuprot (za VES-ove gde se podrazumeva dobrovoljnost zbog visokih psihofizikih zahteva; padobranci, na primer). Najei motiv disimuliranja, zarad prijema u jedinice specijalne namene, osobina je linosti poznata kao "udnja za uzbuenjem, odnosno visokom stimulacijom" ("sensation-seeking"). Otkrivanje disimulacije za psihologe je visok profesionalni izazov, pa rasprava o tome prevazilazi nivo ovog prirunika. Ipak, treba rei da se, najee, postignua na skalama testova visoke taksonomske (prognostike) diskriminativnosti koriguju skorom za disimulaciju (Laj-skale) ili se uporeuju sa objektivnim ponaanjem ili nekim od statusnih indikatora (obrazovni nivo, hobi, zanimanje itd.) Naravno, u tom smislu su najbolji "objektivi testovi" (u Katelovom smislu), testovi verbalnih reakcija, situacioni testovi i, u novije vreme, takozvani KZT (kompjuterom zadavani testovi). Treba navesti da se u nekim domovima zdravlja u Beogradu pri regrutaciji koriste nai KTZ (PIE/JRS, EPLJ, MMPI-201 i BIG FIVE; videti ire: Kosti i Anelkovi, 1995, a, b i c): 7.6. Samoudaljavanje Pod samovoljnim udaljavanjem vojnika podrazumeva se svako udaljavanje iz jedinice ili mesta slubovanja koje vojnici uine bez odobrenja nadlenog stareine, kao i neopravdano zadravanje van jedinice preko odreenog roka. Samovoljno udaljavanje se tretira kao disciplinska greka ili prestup (u miru). Motivi samovoljnog udaljavanja: 1. elja za porodicom, (ispoljavaju je vojnici duboko vezani za nekog roditelja zavisi - od njega, ili oenjen; vojnici koji eznu za suprugom ili decom). 2. re je o linostima nezrelim i zavisnim, koje u izmenjenoj socijalnoj situaciji sa oseanjem naputenosti i emocionalnog gledanja idu tamo gde su sigurni da e nai zatitu, toplinu i sigurnost. Ovo je relativno, jer i zrele i uravnoteene osobe, za koje je evidentno da su prilagoene kolektivu, mogu, kada dugo ne vide mile osobe, da osete nezadrivu enju za domom i porodicom. 3. realna zabrinutost za materijalnu sigurnost nezbrinutih i samohranih roditelja (obezbeivanje novane pomo"i, zbrinjavanje letine,

4. 5. 6. 7. 8.

pribavljanje ogreva); briga za zdravlje emotivno bliskih osoba (iznenadna vest o bolesti, pogoranju hronine bolesti); realna pometnja u sluaju vesti o elementarnim nesreama rodnog kraja ili porodice (zemljotresi, poplave, poari, klizita i sl.). porodine ili lokalne svetkovine svetovnog ili religioznog karaktera (prilika kada se rodbina okuplja da slavi, sahranjuje, eni itd.) ljubomor (vest ili anonimna pisma o eni, verenici ili devojci koja vojniku daju povod za oseanje ljubomore) motivi akutno ili hronino poremeenih linosti, motivi psihopata, sociopata, alkoholiara, epileptiara, impulsivnih, paranoika, delirantnih ili sumanutih.

Na osnovu svega izloenog, evidentna su tri zakljuka: 1. Samovoljno udaljavanje ine i prilagoeni i neprilagoeni vojnici kada su za to motivisani. 2. Samovoljna udaljavanja (izuzev kada je re o neprilagoenim), ako nisu u recidivu, nisu patoloki oblik neprilagoenosti, jer su motivi veoma razumljivi i ljudski. 3. Sva samovoljna udaljavanja (izuzev, naravno, patoloki motivisanih) mogu se adekvatnim tretmanom stareine, uz pomo vojnikog kolektiva i ostalih vaspitnih subjektivnih faktora, spreiti ili izbei. 7.7. Alkoholizam Alkoholizam ili psiholoka i fizika zavisnost od alkohola sa psihofizikim oteenjima, umanjenom radnom sposobnosti, poremeenim porodinim i drutvenim odnosima, predmet je interesovanja mnogih i razliitih drutvenih i medicinskih institucija. Iako postoje razliita shvatanja o tome ta treba smatrati pod alkoholizmom, danas se prihvata definicija Svetske zdravstvene organizacije: " Oboleli od alkoholizma su ljudi kod kojih je usled preteranog uzimanja alkoholnih pia zavisnost od alkohola dostigla takav stepen da se pojavljuju fiziki i psihiki poremeaji, antidrutveni poremeaji i poremeaji socijalne i ekonomske delatnosti, usled ega takva lica treba leiti" (Kapor, Vujoevi,1987, str. 101). Meutim ne postaju zavisne od alkohola sve osobe koje konzumiraju alkohol. Oko 10% onih koji piju alkoholna pi a postaju psihofiziki zavisni, jer dolazi do odreenih psiholokih i organskih promena. To ne znai da povremeno opijanje nema negativnih posledica. Akutno trovanje alkoholom esto je uzrok nezgoda na dunosti, saobraajnih udesa, samoubistava i kriminalnih radnji. Sa stanovita vojne organizacije, pojednako zasluuju panju i hronini i akutni alkoholiari, iako su akutni ee provocirani dosadom, usamljenou i psihofizikim optereenjima sa kojima se susreu mladii kad dou u vojnu sredinu. Za nastanak alkoholizma znaajni su inioci sredine (okruenja) i osobine i struktura linosti. Od inilaca sredine treba pomenuti obiaje odreenih kulturnih sredina, zatim injenicu da se do alkohola moe lako doi, da se alkohol smatra sastavnim delom ishrane, da je ak koristan i slino. U pogledu osobina i strukture linosti, predisponiranih za budue alkoholiare, istraivanja su pokazala da ne postoji neka generalna osobina

linosti koja bi bila tipina samo za alkoholiare. Najverovatnije je da je alkoholizam samo izraz (simptom) nekog poremeaja linosti, jer je poznato da najvei broj alkoholiara potie iz podruja psihoneuroza i psihopatija, da neto ree postaju alkoholiari - duevni bolesnici (manino-depresivna psihoza, izofrenija, epilepsija), dok je najmanji broj alkoholiara iz redova normalnih ljudi. - Akutno trovanje alkoholom je kada se za kratko vreme popije vea koliina alkohola, tako da se alkohol ne razgrauje u organima za varenje, nego odlazi direktno u krvotok i ostale organe. Akutno trovanje alkoholom utie najvidljivije na centralni nervni sistem, gde prvo vri koenje najviih psihikih funkcija, a kasnije i autonomnih centara nervnog sistema. Upravo zbog toga je ponaanje akutno alkoholisane osobe razdragano, veselo; obino mnogo pria; pokazuje samopouzdanje vie nego obino; pokreti su ivahniji,slobodniji... Iako je takvo stanje alkoholisanog privremenog karaktera, prijatno raspoloenje je i najei razlog za povremeno opijanje. Depresivno dejstvo alkohola smanjuje neprijatnu napetost i osoba postaje komunikativnija u ophoenju sa drugim ljudima. Do promena u ponaanju dolazi usled slabljenja voljnih funkcija linosti i moralne cenzure koji kontroliu i usmeravaju emocije i nagonske impulse u nealkoholisanom stanju. Zbog toga u teim sluajevima akutnog trovanja alkoholom moe doi do potpuno nekontrolisanog ponaanja, dirigovanog iskljuivo nagonima i emocijama. Pored navedenih promena u ponaanju, kod osobe akutno otrovane alkoholom se zapaaju oslabljena panja, nepreciznost opaanja, usporene reakcije, oteano razumevanje i rezonovanje. U zavisnosti od strukture linosti i ambijenta u kome se pije, varira i slika alkoholisane osobe (od agresivnosti, sentimentalnosti, veselosti, bezoseajnosti, do pospanosti). Kod teih trovanja alkoholom (0,4 - 0,6%) dolazi do paralizovanja centralnog nervnog sistema, alkoholne kome, kada je disanje povrno, koa bleda, noge i ruke hladne, a zenice ne reaguju na svetlo. Kod najteih trovanja (0,6 - 0,9), obino, nastupa smrt usled blokiranja centra za disanje. - Hronian alkoholiar je osoba koja esto prekomerno pije alkoholna pia i poseduje nenormalnu elju za uzimanjem alkohola; takva osoba je naruenog telesnog i psihikog zdravlja, poremeenih odnosa u porodici i drutvu i umanjene radne efikasnosti. Najvanija karakteristika hroninog alkoholiara je nemogunost kontrole nad konzumiranjem alkohola, odnosno patoloka potreba za alkoholom. Kod hroninog alkoholizma promene u psihikoj i telesnoj sferi se odigravaju postepeno, a samo izuzetno mogu nastupiti neoekivano brzo. Iako je razvoj simptoma slian, postoje i znaajne razlike zbog toga to u stvaranju simptoma, pored oteenja alkoholom, uestvuju i obolela linost i okolina u kojoj ona ivi. U poetnom stadijumu budui alkoholiar pije u svom poznatom drutvu, slino ostalima. Poetak razlikovanja budueg alkoholiara od ostalih koji piju, vezuje se za veu ugodnost delovanja alkohola, nego kod drugih, pa on poinje sve ee da pije da bi ublaio neprijatna subjektivna stanja, dok konano uzimanje alkohola ne postane svakodnevna pojava. Bez alkohola nema radosti ivota, nema prijatnih trenutaka. Meutim, alkoholiar svoja prijatna raspoloenja ne pripisuje alkoholu, nego drutvu u kome se nalazi, pa tako nesvesno opravdava pred sobom i drugima

odlaske u takva drutva. Najee pije posle podne i uvee, ne mnogo, nego toliko da oseti emocionalnu oputenost. Nakon nekoliko meseci ili godina poveava se potreba za alkoholom tako da alkoholiar, obino, pre odlaska u drutvo popije odreenu koliinu alkohola, jer nije siguran da e tamo biti dovoljno alkoholnog pia; postaje svestan da pije drukije od ostalih, pa poinje i da izbegava drutvo i odlazi sam u gostionicu da ga drugi ne bi videli. Prvih nekoliko aa popije brzo, odjednom. Ako se nakon umerene opijenosti poinje javljati gubitak seanja (amnezija), to znai da e se razviti teka alkoholna narkomanija sa gubitkom kontrole nad pijenjem. Tada alkoholiar poinje da pije ujutro, preko celog dana i noi, iako zna da to okolina ne odobrava. Javlja se oseanje krivice, a opijanje se racionalizuje raznim problemima u porodici i na poslu. Uvek se trae opravdanja u neem drugom, samo ne u alkoholu. Uprkos racionalizacijama, alkoholiar osea griu savesti i samooptuuje sebe zbog takvog ponaanja. U njemu postoji konflikt izmeu potrebe za alkoholom i obaveza prema porodici i zadacima (obavezama), koje je uveliko ve zanemario. U razvijenoj fazi hroninog alkoholizma dolazi do karakterolokih promena linosti. Zanemaruje se posao, a sva panja je usmerena na to kako obezbediti alkohol, ne prezajui ni od krae. Emocionalni ivot hroninog alkoholiara je povran i nestabilan; inicijativa i istrajnost su svedeni na minimum; dolazi i do intelektualnog propadanja (oteenja miljenja). Po prestanku dejstva alkohola javljaju se bezrazloan strah, drhtanje i psihomotorna usporenost. Kod hroninih alkoholiara su uoljive i telesne promene: plavkastocrveno lice i nos, konjunktivitis, gastritis, jutarnje povraanje, masnoa jetre pa i ciroza. Pored toga vidljivo je grubo drhtanje ruku, usana i jezika. Utvrivanje hroninog alkoholizma nije nimalo jednostavno. Kad alkoholiar dolazi lekaru i dobrovoljno, on tvrdi da manje pije nego to je stvarnost; podaci od lanova porodice i poznanika, takoe, esto su subjektivni, osim toga treba imati u vidu da uzimanje alkohola moe biti maska ili "lek" nekog psihopatolokog poremeaja ili oboljenja linosti. U strunim medicinskim krugovima kao siguran dokaz hroninog alkoholizma uzimaju se apstinencijalni simptomi, koji se javljaju kod alkoholiara kada naglo samovoljno ili nasilno prestane konzumirati alkohol (Kapor, Vujoevi,1987, str. 106). To su: drhtanje, znojenje, nesanica, neprijatni snovi, a povremeno: pomuenje svesti, halucinacije, delirijum tremens i epileptini napadi. Za trupnog stareinu jednostavniji kriterijum za procenu hroninog alkoholiara u svakodnevnoj praksi moe se svesti na sledee elemente: ako osoba konzumira alkohol, iako pouzdano zna da ima obolelu jetru, eludac, bubrege ili neku sranu smetnju; ako osoba nastavlja sa uzimanjem alkohola, iako je zbog njega razorena porodica, ili postoji pretnja krivinim gonjenjem zbog kriminala, ili predstoji penzionisanje i slino;

ako osoba popije umerenu koliinu alkohola, a javlja se gubitak seanja - amnezija ; ako nakon popijene dve aice estokog pia osoba ne moe voljno da prekine dalje pijenje.

Posledice hroninog alkoholizma su viestruke i teke. Ispoljavaju se u medicinskoj, socijalnoj i ekonomskoj sferi. Oteenje nervnog sistema i organizma usled dugotrajnog uzimanja alkohola predstavlja pogodnu podlogu da se kod odreenih struktura linosti razviju alkoholne psihoze: delirijum tremens, Korsakovljeva psihoza, Vernikeova encefalopatija, halucinoze, psihoze ljubomore i epilepsija. O navedenim alkoholnim psihozama vojne stareine mogu detaljno da se informiu, npr., u knjizi: Kapor G. i Vujoevi K, "Vojna psihijatrija" (str. 111 - 117). U socijalnoj sferi alkoholizam, bilo da je re o akutnom ili hroninom, ostavlja mnoge negativne posledice, jer se u alkoholisanom stanju uklanjaju moralne barijere, pa sve izgleda dozvoljeno i lake ostvarljivo. Alkoholisan vojnik napustie straarsko mesto, fiziki se obraunavati sa pretpostavljenim, povrediti se ili usmrtiti pri rukovanju bojevim sredstvima, upravljati motornim vozilom i izazvati saobraajnu nesreu. Nije redak sluaj da pijani vojnik izaziva sukobe i tue u svom kolektivu, to naruava moral i meuljudske odnose, a time i borbenu efikasnost. Statistike pokazuju da je visok procenat alkoholiara meu samoubicama, jer hronina zavisnost od alkohola esto vodi u anksiozno-depresibna stanja. U Engleskoj, npr., zbog depresivnih raspoloenja, godinje bar pet hiljada ljudi izvri samoubistvo (Entoni, 1989., str. 107). Naravno, za samoubistvo nije jedini uzrok alkohol, ali on znaajno pospeuje samoubilake ideje. Udeo alkohola u samoubistvima vojnika i stareina Vojske je vrlo visok (videti: Kosti, Panteli LJiljana, Belji Dragana, Stefanovi-Stanojevi Tatjana, Jelenkovi Danijela,1996., str. 6) Pored zdravstvenog i moralnog sloma, alkoholiari esto doive i materijalni krah, ne samo kao pojedinci nego i njihove porodice. Borbu protiv alkoholizma treba voditi na najirem frontu i ne ograniavati se samo na zdravstvene radnike i profesionalne institucije. Borbu treba zapoeti u porodici, pa u koli, jer irenju alkoholizma, pored ostalog, doprinose razni obiaji po kojima je "normalno" da predkolsko dete konzumira alkohol. Zabranom toenja alkoholnih pia ne moe se spreiti alkoholizam, ali, svakako, nije poeljno ni reklamiranje. Zdravstveno prosveivanje prikladnim predavanjima, prikazivanje filmova o tetnim posledicama alkoholizma i lini primer antialkoholiara imaju najveu vanost u prevenciji alkoholizma. U vojsci su pogodne mogunosti da se brzo otkriju osobe sklone alkoholu ili koje su ve postale alkoholiari. Statistika pokazuje da alkoholizam u vojsci ima tendenciju stalnog porasta, pa toj pojavi treba vie posvetiti panje.

Za uspeno suzbijanje alkoholizma veoma je vano rano otkrivanje, koje je oteano time to alkoholiar, svesno ili nesvesno, negira upotrebu alkohola ili umanjuje taj problem. Pored toga, alkoholizam je spora bolest, bez naglog poetka, pa okolina poinje da primeuje promene kad je bolest u poodmaklom stadijumu. ivot i rad u vojsci predstavljaju specifino optereenje za mlade vojnike i izvor su razliitih frustracija, koje labilnije linosti usmeravaju na konzumiranje alkohola da bi ublaili unutranja neprijatna stanja. Zbog toga stareine treba, naroito u periodu prilagoavanja, da dobro upoznaju mlade vojnike, da shvate njihove tegobe, konflikte, strahove i strepnje i da im pomognu u prevazilaenju takvih stanja. Budui da se upotreba alkohola ne moe potpuno iskoreniti, u vaspitno-obrazovnom procesu treba pripadnike vojske usmeravati na razvijanje prihvatljivijih potreba i elja, ije e zadovoljavanje zameniti alkohol, a imae sline efekte i eliminisati neprijatne posledice raznih frustracija u vojnoj sredini. 7.8. Situaciona homoseksualnost Situacioni homoseksualac je osoba koja svoje normalne seksualne potrebe zadovoljava kontaktom sa istopolnom osobom, koja joj je, u odreenoj situaciji, jedino seksualno dostupna. Situacioni homoseksualac van odreene situacije stupa u uobiajene heteroseksualne kontakte. injenica je da mukarci u periodu kasne adolescencije ee i intenzivnije dolaze u stanje seksualne napetosti. Mada je seksualna napetost neprijatno stanje organizma, injenica je da se ona moe eliminisati na veoma razliite naine, jer je seksualnost vie prohtev (stvar uenja) nego prisilan nagon. Naini oslobaanja seksualne napetosti su: potiskivanje:(ne obraajui panju na tu napetost i ne primeujui njene motivatore - situacije i osobe koje je izazivaju); sublimiranje:(usmeravajui date na drutveno vrednu aktivnost - poveani napori u obuci, rad u sekcijama van nastavnih aktivnosti itd.); pranjenje:(zamiljajui i matajui ili pribegavajui neuromuskulatornim akcijama organizma - sport, fiziki napori, ples itd.); selektivno reenje:(postie se nastojanjem da se stekne heteroseksualni partner - pisanje pisama devojkama, traenje devojaka u gradu i udvaranje tim devojkama); reenje autoseksualnom aktivnou (masturbacija). Zato neki vojnici odaberu homoseksualni kontakt? Prvo, situacioni homoseksualci su moralno slabo integrisane linosti, sa psihopatskom strukturom, ili ak latentno sklone homoseksualnosti, ali koje se kontroliu (samokontrola im tek povremeno poputa, pod uticajem relaksanasa alkohola, prirodnog sna, aktivnog "zavoenja" i provociranja u oputenom mukom drutvu itd.) Drugo, priroda seksualnog rastereenja (to i jeste razlog da se situaciona homoseksualnost svrstava u neprilagoeno ponaanje) pogoduje izbijanju homoseksualnih epizoda, Naime, seksualnim kontaktima se smanjuje specifina seksualna napetost, ali i nespecifina i neseksualna napetost koja proizilazi iz oseanja beznaa, tuge, oaja, naputenosti, usamljenosti, straha, otuenosti... dakle, emotivnih stanja karakteristinih za socijalnu neprilagoenost. Slino alkoholu,

homoseksualni kontakt ima funkciju zaborava i bega od realnosti. Meutim, treba istai da je lini faktor predominanta, pa tek onda stanje neprilagoenosti kao povod. im se u jedinici otkrije situacioni homoseksualac, treba odmah konsultovati trupnog lekara (da se iskljui hroninost), a zatim preduzeti psihopedagoke i disciplinske mere. Ukoliko takva osoba ostane tvrdokorna na te mere, onda je to siguran znak da je re o latentnom homoseksualcu koji je postao manifestan i da je, faktiki, zapoeo karijeru seksualnog devijanta. Treba ga odmah otpustiti iz Vojske. U amerikoj vojsci vai pravilo ne pitaj, ne odgovaraj (). 7.9. Samoranjavanje Samoranjavanje je svestan i nameran akt oteenja sopstvenog tela (ili delova tela) da bi se ostvarile neke kratkorone ili dugorone beneficije. Samoranjavanje je ponekad posledica neuspelog samoubistva ili neuspele egzibicije histerika ili emocionalno nezrele linosti. Mesto nanoenja povrede je diferencijalni znak za razluivanje samoubistva (i pokuaja) od samoranjavanja. U ratu su samoranjavanja esta, ali kao izraz straha od smrti i ratnih uasa, te elje za sigurnou mira i porodice. U miru, na samoranjavanje se odluuju psihopatske i asocijalne linosti, ekstremno neprilagoene kolektivu i uslovima ivota i rada u jedinici. 7.10. Dezerterstvo Pravno definisano, dezerterstvo je najtei (krivini) oblik samovoljnog udaljavanja; karakteriu ga: svesna namera izvrioca da trajno izbegne slubu u Vojsci; skrivanje pred organima potrage (oteavajua okolnost samovoljnog udaljavanja); samovoljno udaljavanje pod ratnom opremom i orujem; samovoljno udaljavanje koje vremenski dugo traje. U ratu je dezerterstvo motivisano realnim strahom od smrti, ranjavanja i ratnih uasa. U miru dezertiraju sociopatske linosti i politiki disidenti. 7.11. Mere i postupci stareina u prevenciji oblika neprilagoenosti 1. Komandir ete jeduan da se u fazi prijema nove generacije vojnika upozna, preko jedinine kartoteke, sa svim podacima o regrutima koje prima. Cilj je da se otkriju vojnici koji mogu da ispolje neprilagoeno ponaanje. Ukoliko takvih vojnika ima treba ih pozivati na individualni razgovor, po redu kojim pristiu u jedinicu. Komandirtreba otvoreno da im stavi do znanja da poznaje njihovu istoriju i probleme; ne treba da im preti, da ih upozorava unapred, ve da im obea pomo i saradnju. Razgovor treba da bude otvoren i drugarski. Vojniku treba dati mogunost da pone od poetka. Razlog pozivanja i sadraj razgovora nipoto ne treba obelodanjivati, osim komandiru voda. 2. Preko komandira voda, treba insistirati na praenju, pomoi i postepenom uvoenju mladih vojnika u vojniki ivot. 3. Prve greke i propuste treba tretirati kao neznanje. Ne sme se prelaziti preko njih, ali ne treba biti ni represivan. Kada se jednom pone sa kanjavanjem, povratak na podsticaje i voenje skoro da nije moguan. 4. Insistirati da svi komandiri vodova iscrpno porazgovaraju sa svakim vojnikom i kontrolisati te razgovore i postupke.

5. Najstroe zabraniti svaki oblik grubosti i razdraljivosti prema neukim i nenaviknutim mladim vojnicima. 6. Stvoriti atmosferu slobodne i ljudske komunikacije izvan stroja i formalizovanih aktivnosti odnosno stvoriti uslove da se vojnik moe poveriti stareinama jedinica i obratiti im se za pomo. 7. Svaka greka i propust vojnika treba da budu uvoeni u knjigu zapaanja deurnog istovremeno ne sme se voditi nikakva nepropisna "crna knjiga". 8. Razdvojiti razgovor od raporta. Razgovor treba da bude normalan i da predstavlja eljenu forma susreta komandir - vojnik. Raport je represivan sam po sebi. Neka bude visoko formalizovan i ceremonijalan,da bi se pamtio. 9. Poznavanje ljudi ne sme biti formalno i povrno, ve mora biti sutinsko. 10. Ne smeju se donositi nikakve odluke, niti preuzimati bilo kakve mere sve dok se ceo sluaj do pojedinosti i svestrano ne ispita. 11. Biti kritian prema samom sebi. Ne treba se stideti priznanja pred potinjenim a u slucaji pogreke. 12. Ne treba unapred, bez stvarnog osnova ukazivati na mogue greke i propuste svojih potinjenih i donositi sud o tome, ve kada se dese. Svaki karakteristian oblik neprilagoene reakcije izneti pred kolektiv sa analizom: opis, uzrok, posledica i preduzete mere. Nije vano da se uvek kae pred kolektivom ko je uinilac. Kada se i kae, treba biti svestan da je i to oblik kazne. Ne treba stvarati buntovnike i negativne heroje. 13. Neophodno je imati poverenja u pojedince, kolektiv, komandire. Traiti od njih predloge i savete i potovati ih. Kada se desi da omanu zajedno treba analizirati razloge, uzroke i posledice. Uspeh deliti sa njima, a odgovornost preuzimati na sebe. 14. Saraivati sa trupnim lekarom i psihologom.Uvaavati njihova miljenja, ali odluivati u okviru svoje kompetencije.

8. PSIHOLOKA PRIPREMA STRAA 8.1. Zadaci psiholoke pripreme straa Nezaobilazan zadatak svih trupnih psihologa je priprema straa. Metod rada pri obavljanju ovog zadatka je razliit, od jedinice do jedinice upravo onako kako ga je shvatao i razumevao komandant jedinice. Ovaj tekst bi trebalo da poslui kao opti obrazac koga bi trebalo da se pridravaju svi i psiholozi i komandanti, mada, kao i u svemu drugom, krutost nije ni preporuljiva, ni poeljna. Odstupanja koja bi bila tetna, stvar su line odgovornosti komandanta (ako ih je naredio) i psihologa (ako ih je samoinicijativno uveo). Autor ovog teksta dri samo jednu pokazno-metodsku pripremu strae za sve komandire iz brigade, a ne da psiholoka priprema strae bude radna obaveza samo psihologa. Razlog je jednostavan: naruava se princip odgovornosti i jednostareinstva, dakle, psiholog mora da bude struni organ, a ne izvrni; osim toga, postavljaju se pitanja: ko e da vri psiholoku pripremu jedinica u ratu, kada sve daju borbena obezbeenja (odnosno strae u miru); kako e stareine (komandiri i komadanti) nauiti da obavljaju psiholoke pripreme svojih jedinica za druge vane zadatke; jer nije mogue da vojska postoji samo da bi u miru fiziki obezbeivala objekte i lica!? Zbog karaktera i znaaja izvravanja straarske slube u miru, na nivou komandi, a u saradnji sa psihologom, poeljno je da se smisli sistem motivacionih mera za unapreenje straarske slube. Mere moraju da budu podsticajne (da se nagradi poeljno), a ne represivne (da se kanjava nepoeljno ponaanje). Podsticajne mere treba da odraavaju specifinosti jedinica, u zavisnosti od lokacije garnizona, trajanja strae, izdvojenosti od ostalih jedinica itd. Poeljni su: nagradna odsustva, prenoita, izlasci u grad, pravo na dui odmor nakon smene straa, javne pohvale, fotografisanje sa komandirom (komadantom), ili sa zastavom itd. Osnovni princip rada psihologa je kao i u svemu ostalom: pruiti primer psiholoki promiljenih postupaka, neposredno izvesti pokazno jednu do dve pripreme, a zatim pratiti ponaanje pojedinaca i jedinica tokom vrenja straarske slube, procenjujui ga kao meru (ne)prilagoenosti. Drugim reima, komandire treba nauiti kako da sami vre pripremu straa i u psiholokom smislu, a da psiholog povremeno obilazi straare na dunosti, posebno ako je straarska sluba oteana ili dugotrajna. Stoga autor ovog teksta predlae sledee: Osnova za struno izvrenje ovog zadatka trebalo bi da bude psiholoki opis svakog vojnika (zadatak psihologa), a da komandir voda uradi sociogram sastava strae na dan pripreme, sa dva kriterijuma: a) sa kim svaki od vojnika ne eli da bude u sastavu strae i b) sa kim od vojnika ne eli da bude zajedno u patroli. Psiholog sa komadantom bi trebalo da obie sva straarska mesta, straarnice i straare da bi upozno sistem fizikog obezbeenja objekata ili jedinica i, eventualno, razumeo razloge i uslove koji oteavaju vrenje dunosti (usled psiho-fizikog naprezanja, straha, udaljenosti od susednih straara itd.). Psiholog, pre nego to mladi vojnici ponu da obavljaju straarsku dunost, trebalo bi da izvede sa svim vojnicima i stareinama edukativno predavanje na kome bi primerom i reju ukazao pre svega, na psiholoku stranu straarske slube, odgovornost i tekoe. Verovatno je

najvanija psiholoka priroda rada sa orujem i bojevom municijom. Meutim, strah od mraka i samoe, podnoenje dosade i monotonije, pojave iluzija i halucinacija, pratee pojave su psihofizikog naprezanja i umora itd. Svakom komandiru trebalo bi dati listu simptoma i znakova koji su uobiajeni pri optereenjima danju ili nou, kako on ne bi "potezao" psihologa, za svaku sitnicu ve da bi sam mogao da rei neke, ak i isto psiholoke probleme. Psiholog bi trebalo povremeno (jednom nedeljno) da obilazi strau, pa i ee ako je dunost oteana. Nakon grupnog razgovora sa straarima trebalo bi omoguiti svakom straaru da i nasamo porazgovara sa psihologom ako to eli. Veoma je vano ako je straa izdvojena ili dugotrajna da se uvai zahtev pojedinca da ne bude u sastavu strae sa nekim odreenim vojnikom, da ne bude sa nekim u patroli, da ne bude nekom nadreen ili podreen. Komandir jedinice zajedno sa komandirom strae i psihologom odluuje koga da ukloni: onog ko se ali ili onoga na koga se ale. Svakako, konflikt treba reiti, ali ne na strai. Nakon prve strae psiholog bi trebalo da pomogne komandiru jedinice da, zajedno sa komandirom strae, "odrade" analizu ponaanja svakog pojedinca radi praenja prilagoavanja pojedinaca i uenja komandira kako da to ubudue sam radi. U zajednikom delu analize sa vojnicima odmah treba izrei podsticajne mere, odati priznanja zaslunima i ukazati na nepoeljna i opasna ponaanja.

8.2. Neke praktine tehnike pripreme Straare valja upoznati sa nekim psiholokim dimenzijama situacija tokom obavljanja straarske slube: monotonija (jednolino smenjivanje spavanja, obedovanja i vrenja slube na straarskom mestu) i usled toga est viak energije mogu se oslobaati i radoznalim ("otkaenim") nainima, od kojih neki ukljuuju upotrebu oruja (igranje orujem) sa traginim posledicama. Usled umora ili straha na usamljenim i udaljenim straarskim mestima, prirodni zvuci i sluajni pokreti mogu se interpretirati u formi ulnih iluzija i dovesti do otvaranja vatre ili paninog pozivanja komandira, razvodnika strae ili patrole. Psiholog moe govoriti straarima i o iniocima koji utiu na (ne)uspeno vrenje dunosti (o vojnikim frustracijama, monotoniji, zamoru, potrebi za promenom aktivnosti itd.). Psiholog Dani Nada (1999, usmeno saoptenje) praktikuje neku vrstu zakletve svakog straara pojedinano pred celim sastavom strae: "Ja, straar ... oseam se spremnim i sposobnim da izvrim straarsku dunost". Pri tome psiholog (odnosno komandir jedinice) prilazi straaru dok se on "zaklinje" i gleda ga sugestivno u oi. Oigledno, koristi se psiholoki mehanizam "grupnog pritiska" (pojedinac glasno i jasno daje obeanje, zakletvu, pred svojim drugovima). Ponaati se protivno tom obeanju je ree i tee zato to izaziva oseanje stida i krivice i neminovno ugroava sliku pojedinca o samom sebi. Da bi se otkrilo, eventualno, odvijanje sumanutih ili disocijativnih procesa u pojedinanom doivljavanju, psiholog moe postaviti pitanje "Da li Vam je neko rekao da ste se promenili u poslednje vreme?". Dakle, re je o psihopatolokim promenama, ije ispoljavanje nije dramatino, ali u situacijama veih napora uz posedovanje oruja to moe imati tragine posledice. Otkrivanje inersubjektivnih sukoba ili trvenja, koja bi se mogla reiti tokom vrenja straarske slube, moe se izvesti modifikovanim sociometrijskim ispitivanjem sa kriterijumima poput: "Napiite na ovaj list papira imena onih Vaih drugova sa kojima NE BISTE bili u sastavu

strae" ili "... ili u patrolu". Veoma je korisno da nakon psiholoke pripreme bude omogueno svakom pojedincu-straaru da sa vriocem pripreme (psihologom, komandirom) moe porazgovarati "u etiri oka". Time se postie izgraivanje poverenja u stareinu i naglaava ozbiljnost priprema za vrenje straarske slube. Naravno, svaki izvoa psiholoke pripreme moe i treba ovu metodologiju da unapreuje, dograuje ili menja, zavisno od sopstvene domiljatosti i/ili konkretnih uslova i potreba.

9. SELEKCIJA LJUDSTVA 9.1. Opti nacrt ("ek-lista" postupaka) u selekciji ljudstva Uobiajen radni zadatak psihologa u trupi i vojnim kolama jeste da uestvuje u selekciji, a u najveoj meri i da izvri selekciju (klasifikaciju) ljudstva za razne potrebe (kursevi, specijalnosti, smerovi kolovanja itd.) jedinice (kole). Kako se to radi? Psiholog najpre formira tim strunjaka, dobrih poznavalaca posla, radi kojeg treba da se vri selekcija. Zadatak ovog tima je da definie optimalnu listu radnih zadataka na poslu za koji se vri selekcija. Radni tim, na osnovu liste zadataka, precizira znanja, sposobnosti i osobine linosti koje omoguavaju uspeno izvrenje zadataka. To je faza analize posla. Psiholog, konsultujui tim, precizno definie (operacionalizuje) nain merenja (objektivnog ispitivanja) znanja, sposobnosti i osobina linosti koje se zahtevaju. Dakle, formira se kriterijum selekcije (klasifikacije). Na osnovu operacionalizacije vri se ispitivanje (evidentiranje svojstava iz dokumentacije) u pogledu kriterijumske uspenosti svih postojeih pripadnika kursa (specijalnosti) koji se zateknu na poslu (obuci), a koji su prethodno odabrani bez sistemske selekcije. Istovremeno, psiholog priprema poetnu bateriju testova (prediktora) za koje pretpostavlja da dobro "pokrivaju" zadati kriterijum znanja, sposobnosti i osobina linosti. Psiholog ispituje poetnom baterijom testova sve postojee pripadnike kursa (specijalnosti) koji su se zatekli na poslu. Ukrtanjem prediktorskih i kriterijumskih varijabli realizuje se korelacioni nacrt istraivanja. Korelacija se moe izvesti na nivou dimenzija ili stavki (ajtema) testova. Ako se radi na nivou stavki, tada se dobija ili poseban sloaj ajtema koji "pokrivaju" neku dimenziju ili celokupan kompozit kriterijuma ili se dobija skoring-formula prognoze. Tako se dobija konana selekciona baterija. Prvom narednom prilikom kandidati se biraju na uobiajen nain (kao do tada), ali se tokom procedure izbora psiholoki ispituju selekcionom baterijom. Rezultati ove prve probne primene baterije se ne uzimaju u obzir, ali to ne smeju da znaju kandidati. Na osnovu dobijenih rezultata selekcije i prethodnog korelacionog istraivanja, psiholog radi prognozu u pogledu kriterijumske uspenosti novoprimljenih polaznika kursa.

 Saeka se "zrenje" kriterijuma, odnosno polaznici kursa a kada za to doe vreme, ispitaju u pogledu kriterijumske uspenosti. Psiholog ponovo ukrta prediktorske i kriterijumske varijable da bi mogao da odgovori na dva pitanja: a) da li je psiholoka selekcija efikasnija od postojeeg nepsiholokog izbora kandidata i b) ako je psiholoka selekcija efikasnija (ako je pozitivan odgovor na prvo pitanje), kolika je njena prediktivna snaga. Ovako razvijen nacrt projektovanja psiholoke selekcije, oslonjen na takozvani "strogi" psihometrijski manir, odnosno ceo metodoloki postupak, moe se postaviti drugaije: a) pojedini koraci se mogu izostaviti ili objediniti; i b) psiholog moe, umesto prikazanog psihometrijskog nacrta pomou TTS (testova, tehnika i skala), selekciju da vri i naturalnom metodologijom (biografsku eksploraciju na osnovu LOBI -ja Liste osnovnih biografskih podataka, psihodijagnostikog intervjua i posmatranja procenjivanja ponaanja tokom intervjua ili u prirodnom vojnikom ambijentu). 9.2. "Desetar po meri"-kriterijumi i selekciona baterija za izbor desetara 1. Radne osobine: dobrovoljnost za sticanje vojnikog ina (anketa meu vojnicima da se izjasne o upuivanju na kurs desetara); najmanje vrlo dobar uspeh u optoj fazi vojnike obuke (nastavna evidencija komandira vodova); najmanje vrlo dobar uspeh u najvioj koli zavrenoj u graanstvu (uvid u personalnu dokumentaciju, jedinini karton vojnika); razvijene navike u uenju po mestu, vremenu, i nainu (zapaanja komandira odeljenja i vodova); da nije pozivan na odgovornost zbog krenja vojnikih propisa (uvid u etnu raportnu knjigu). 2. Psiholoke karakteristike: najmanje prosena opta intelektualna sposobnost (ILJ vei od 90, mereno BETA ili nekim drugim testom za utvrivanje opte - intelektualnih sposobnosti); dobro podnoenje raznovrsnih optereenja (visoka frustraciona tolerancija; T-skor 55 ili vei na skali FT testa FKTL); dobra emocionalna stabilnost (T-skor 55 ili vei na skali ES testa FKTL); visoko lino oseanje drutvene prilagoenosti (T-skor 55 ili vei na skali DP testa FKTL); odsustvo psihopatskih svojstava (T-skor 55 ili vei na skali MO testa FKTL); pozitivan ISS (indeks socijalnog statusa na sociometrijskom ispitivanju za kriterijum - aktivnost izvrenje borbenog zadatka); visoka otpornost na borbeni stres (T-skor 55 ili vei na skali STRES testova UBM i PIE/JRS). 3.Fizike sposobnosti: da nije zdravstveno ogranieno sposoban (uvid u jedinini karton i vojniku zdavstvenu knjiicu);

da nema uoljive fizike nedostatke ili posebnosti koje bi mogle biti uzrok podsmeha vojnika ili subjektivni izvor oseanja manje vrednosti; da je fiziki spremniji i sposobniji od veine vojnika.

10. MENTALNO-HIGIJENSKA STRANA RADA KOMANDIRA U TRUPI Komandir vojne jedinice neminovno u miru, a pogotovo u ratu, hteo to ili ne, preuzima izvesne mere i postupke koji imaju mentalno-higijensko znaenje. Drugim reima, pravilno i struno komandovanje ima za posledicu, izmeu ostalog, i uvanje i unapreivanje duevnog zdravlja i spreavanje duevnih poremeaja vojnika. Konani efekti ovog aspekta komandovanja u miru se izraavaju kao smanjenje broja prevremeno otputenih vojnika na sluenju vojnog roka, a u ratu kao smanjenje broja sanitetskih gubitaka borbene jedinice, zbog psihijatrijskih razloga. U tekstu koji sledi (prema: Kasagi i Kosti,1992) bie dat jedan iri pregled komandirovih postupaka koje veina stareina, svakako, koristi, a da i nije (ili nije potpuno) svesna da "radi" posao psihologa. Dobre namere, zdravorazumski pristup, malo strunog znanja, a dosta ljudske topline u svakodnevnom ivotu vojnog kolektiva, mogu da budu delotvorniji nego akademska znanja. To je logino i nuno, jer, kada vojnik postane kliniki sluaj, u psihijatrijskom smislu, obino, biva kasno. Oblast problema svakidanjice vojnikog ivot jedino je podruje primenjene psihologije u vojsci kada kombinacija: dobre namere + zdrav razum + malo znanja, najee, nije tetna. Ovome u prilog govori istraivanje uvenog psihologa (Ajzenka) da je puko proticanje vremena inilac "izleenja" lakih duevnih poremeaja; ili, drugaije reeno, samo vreme lei opteljudske nelagodnosti i brige. Osim toga, nije teko ni dokazati da psihijatrizacija vojnog kolektiva i klasinih komandnih funkcija u njemu poveava psihopatologizaciju vojnika, umesto da je smanjuje. Koje postupke, metode i tehnike koriste komandiri kao oblike mentalno-higijenskog rada sa vojnicima? 10. 1. Vaspitni (savetodavni) razgovor Vaspitni (savetodavni) razgovor je najei, svakodnevni oblik mentalno-higijenskog rada komandira sa vojnicima (ili potinjenima). Sutina tog razgovora je u psiholokom pruanju pomoi pojedincu, da bi na realan nain mogao sagledati svoj problem i promeniti neke od svojih neprilagoenih reakcija (ponaanja, stavova ili miljenja). To znai da savetodavni razgovor predstavlja specifinu situaciju uenja potinjenog i da je korisno, a i nuno, da bude integrisan u celokupni vaspitno-obrazovni i drutveni rad u vojnim jedinicama. Najvanija komandirova znanja (da bi njegovi vaspitni razgovori bili delotvorni) vezani su za poetak razgovora, smisao i redosled tema, podsticanje vojnika da to vie govori, nain repliciranja i suprotstavljanja reima i nain zavravanja razgovora. S druge strane, delotvornost vaspitnog razgovora je povezana sa uspenim izbegavanjem tipinih greaka koje pretpostavljeni esto ponavljaju. Optimalni ivot i rad vojne jedinice u velikoj meri zavisi od "uklopljenog" ponaanja svakog njenog pripadnika. Praksa pokazuje da se pripadnici

kolektiva prilagoavaju zahtevima i uslovima ivota i rada u odreenoj, meusobno razliitoj meri. Meutim, uvek postoje i pojedinci ije je ponaanje vie ili manje, u duem ili kraem vremenu, neprilagoeno, kako sa stanovita zahteva vojne organizacije, tako i sa stanovita subjektivnog oseanja pojedinaca, kao to je ve reeno u prethodnom poglavlju. Tada i sam komandir i kolektiv kao celina nastoje da drutvenim pritiskom, linim primerom, isticanjem uzora, primenom represivnih i stimulativnih mera smanje ili sasvim eliminiu takva ponaanja. Najee, stareina lino poziva pojedince i vodi vaspitni (savetodavni) razgovor (Kasagi i Kosti,1992). Nain vaspitnog razgovora, koji autor ovog teksta zagovara, u strunoj literaturi se naziva "savetodavni intervju" (Raki,1967), a u novije vreme "nenasilna komunikacija" (Ignjatovi-Savi,1996): "Najee se misli da se pod tim podrazumeva slabost, povlaenje, pa ak i odustajanje od svojih potreba zarad mira. Naprotiv, znaenje tog termina je potpuno suprotno... a znai uvaavati i sebe i druge, znai boriti se za sebe i svoje potrebe, ali tako da ne povredimo ni druge ni sebe. Ovaj oblik komunikacije podrazumeva ...povezivanje razuma i oseajnosti... jasno sagledavanje i saoptavanje sopstvenih (i tuih) oseanja, potreba, zahteva. Ukratko, ue se dve osnovne vetine komunikacije: kako da izrazimo ono to elimo jasno i na takav nain da oni kojima se obraamo poele da nam izau u susret, i s druge strane kako da ujemo i primimo ono to nam drugi saoptavaju i trae od nas bez primesa naeg tumaenja i kritike. Obe ove vetine izvode se u etiri koraka: prvo - kai na ta reaguje, drugo - kai ta osea u vezi sa tim, tree - kai zato se tako osea, odnosno koja je tvoja potreba povezana sa tim oseanjem (zadovoljena ili nezadovoljena) i etvrto, izrazi svoj zahtev drugome, kai ta taj drugi moe da uini SAD I OVDE, da bi tvoja potreba bila zadovoljena. Ista etiri koraka sledimo i kada sluamo druge...". U vezi sa ubeivanjem nasilnim putem Nada Ignjatovi-Savi veli: "Ima tu jedan paradoks: to vie nastojimo da ubedimo druge da smo mi u pravu, to oni jo ee ubeuju nas da su oni u pravu, a mi nismo". Naravno, nije teko primetiti da je u osnovi nenasilne komunikacije proces i sposobnost empatije. Pre nego to stareina pozove vojnika (potinjenog) na razgovor, treba grubo, makar u glavi, uiniti sledee: a) odrediti cilj razgovora (Cilj se odreuje najpre u zamisli pretpostavljenog, a tek potom u neposrednom socijalnom susretu sa potinjenim. S obzirom na postavljeni cilj, stareina treba, u najgrubljim crtama, da planira teme i pitanja koja e postaviti, pri emu mora voditi rauna da ona budu takva da izazivaju odgovore i uz to motiviu i odravaju razgovor. U tu svrhu stareina moe, za sebe samog, da skicira kratki koncept za voenje razgovora, sa redosledom i sadrajem pitanja.); b) prikupiti raspoloive podatke o potinjenom; c) odrediti strategiju voenja razgovora (redosled tema i sadraj pitanja i intervencija). U prvoj, poetnoj fazi razgovora trebalo bi stvoriti povoljnu emocionalnu atmosferu, to znai da sagovornika treba osloboditi komunikacijske anksioznosti (koja podrazumeva strah potinjenog od posledica za ono to e rei, kao i strah od stareine kao autoriteta), umanjiti njegovu potrebu za "odbranom" i stvoriti minimalno poverenje. Treba zapamtiti da ovek svoj odnos prema drugim ljudima ne izraava samo verbalnim,

ve i to u jo znaajnijoj meri, neverbalnim putem. Ono to se govori mora biti usaglaeno sa telesnim dranjem, izrazom lica i gestikulacijom. Za poetak treba otkloniti izvore smetnji, udaljiti nepozvane, prekinuti dotadanji posao, odnosno posvetiti vreme i znaaj razgovoru sa potinjenim. Potovanje prema potinjenom se iskazuje pozdravljanjem, oslovljavanjem po imenu, gledanjem sagovornika u oi, te stavljanjem do znanja da on nije nepoznati pojedinac (npr., poimeninim raspitivanjem o lanovima porodice). Treba prevazii fiziku distancu (npr., rukovanjem, sedenjem blizu vojnika, da prostorija u kojoj se razgovara ne bude prevelika ili odbojna po svom unutra njem izgledu ili nameni). Neprikladne prostorije za obavljanje vaspitnog razgovora su: hodnik, prolazi, stepenite, etni magacin i sl.). Cilj koji treba ostvariti svim ovim postupcima jeste uspostavljanje saradnje i prevazilaenje poetnih otpora. Preko poetnih pitanja, koja treba da budu opta, svakidanja i neugroavajua, dalji razgovor bi trebalo da se vodi korienjem strategije postavljanja pitanja po principu "suavanja levka", to znai da se tokom razgovora sve neposrednije i direktnije treba kretati ka bitnim sadrajima. Pitanja ne treba da obeshrabruju ili izazivaju otpor, ve da "uvlae" u razgovor (za to se kao korisna pokazuje navedena strategija "suavanja levka"). Pomou "amortizirajuih" pitanja i potpitanja, ide se teinom pitanju, odnosno ide se od optih pitanja ka posebnom, od pojedinanih do konkretnog. Zato pitanja treba da budu kratka ili otvorena za sloen razgovor, da ne budu takva da se odgovara samo sa "da" ili "ne", ve da podstiu na dalji razgovor, da tano odraavaju mesto, vreme i kontekst na koji se odnose; da ne budu viesmislena, da ve na obrazovnom nivou potinjenog i da sadre fraze i jezike konstrukcije potinjenog; da nejasna pitanja budu propraena i objanjena odgovarajuom ilustracijom ili primerom. Otvorena pitanja omoguuju sagovorniku da se kree po terenu koji je bogatiji sadrajem; npr.: "Kako se ponaa u tekim situacijama?" "Koji su, za tebe, nepovoljni uslovi za uenje?" "Ispriaj, kako se osea u ovoj vojnikoj sredini?" itd. Korisna su i pitanja koja ohrabruju sagovornika da ispolji oseanja; npr.: "Da li bi hteo da o tome razgovaramo?" "Kako se osea u takvim situacijama?" "ta to predstavlja za tebe?" itd. Takoe, korisna su pitanja koja navode sagovornika da sam traga za eventualnim posledicama, npr. "Kako e to tvoje ponaanje delovati na druge?" "ta bi se, po tvom miljenju, moglo dogoditi ukoliko tako postupi?". Najuspeniji vaspitni razgovori su ispunjeni estim replikama stareine na izjave vojnika. Pod replikama se podrazumevju reakcije, primedbe i odgovori stareine na vojnikove izjave, u kojima se, u drugaijoj formi, izraava ono to je sam vojnik ve rekao. Namee se pitanje: koja je svrha takvog reagovanja stareine (zar treba papagajski ponavljati reeno?). Ono to se eli i moe uiniti ovakvim reagovanjem jeste da se "odraze" ispitaniku njegove izjave i stanovita (poznato je da oveku sopstveni stavovi zvue esto novo i drugaije kada ih drugi predoe) i da se u stvari, postigne preureenje, rearaniranje, ponovno i drugaije svrstavanje izraenih oseanja i namera (po teoriji sistema, promena se sastoji u tome da se promeni odnos izmeu delova jednog sistema, celine, odnosno da se ostvari restrukturiranje smisla reenog). Preporuuje se da se pri repliciranju ("odraavanju") vodi rauna o sledeim momentima: na poetku, replike treba poinjati reima: "Osea da ...", "Misli da ...", "ini ti se da ...", dok se kasnije, tokom razgovora, mogu i da napuste

ove uvodne fraze; svoje primedbe kojima se odraavaju smisao i oseanja potinjenog treba formulisati kao reenice, a ne kao pitanja i izraziti ih lagano i mirnim glasom (da bi se izbeglo "dolivanje ulja na vatru"); ne treba izbegavati pauze u razgovoru po svaku cenu, ve biti strpljiv; one esto omoguavaju sagovorniku da shvati stvari na novi nain ili da izrazi neto to je neprijatno ili teko rei; kada potinjeni dugo govori o nizu emocionalno bitnih stvari, odraena treba da budu oseanja koja su poslednja izraena; treba odraavati samo ona oseanja i stavove koji su zaista iskazani, a ne i ona koja se pretpostavljaju; potrebno je izbegavati izraze neprimerenog uenja ili zgraavanja, kao to su: "Ma nemoj mi rei!" "uj!" "Ma, ta kae?" Umesto toga, korisnija je formulacija: "Ovo je zanimljivo.", "To je tvoj stav." itd.

Evo jednog primera. Ako vojnik izjavi: "Ne znam zato, ali imam utisak kao da ne pripadam ovom vodu. Drugovi jesu, dodue, dobri prema meni, ali ja ipak oseam da neto nije kako treba. Molim Vas recite mi ta valja da radim?", mogue replike stareine su: 1. Pa to uope nije teko. Ugledaj se na mene. 2. Svata!? Uopte nema prava. Ti si u mom vodu, ja sam tvoj komandir, a oni tvoji drugovi. 3. Osea da te vojnici iz voda ne prihvataju kao sebi ravnog, kao svog druga. 4. Pa ... jednostavno. Pii svojima da ti poalju paket, a onda ta dobije podeli sa drugovima. 5. Pomoi u ti da se istakne pred njima. Za sutra dobro naui sklapanje i rasklapanje pukomitraljeza. Pitau te! Najbolja je trea replika, jer odraava smisao i sutinu vojnikovih oseanja. U procesu savetovanja, verovatno, najvie tekoa stvaraju potreba i nunost da uesnici u razgovoru svoja razliita, esto suprotstavljena ili meusobno iskljuiva, stanovita moraju da izraze, a da to neslaganje ne uzrokuje prekid razgovora. Meutim suprotstavljanja mogu biti izraena na prihvatljiv i neprihvatljiv nain. U novije vreme o tome se govori kao o oblicima "nenasilne komunikacije". Primeri neprihvatljivog izraavanja neslaganja su: "Tvoje miljenje ne vredi nita". "To to pria su najobinije gluposti" i slino. Korisne fraze kojima se neslaganje moe izraziti na prihvatljiv nain, odnosno kojima se ne mogu izazvati otpori i "udaljavanje" sagovornika mogu biti: "Tvoja ideja je dobra (zanimljiva), ali je pitanje kako da je ostvari"(ne izraavati neslaganje odmah, ve se najpre sloiti sa sagovornikom, pa tek zatim staviti primedbu). "Veoma je dobro to si doao na razgovor, ali dozvoli da primetim da ..."; "Svi mi ovde veoma cenimo tvoj rad i zalaganje, ali ..."(ponekad je korisno pohvaliti sagovornika, a zatim izraziti neslaganje). "elim da ti predloim ..."; "Moda bi bilo korisno da ..."(na pitanja potinjenog ne treba davati gotove recepte, ve ponuditi realne i nepristrasne alternative).

"Sa ovakvim tvojim stavom se ne bi sloio ... (svi, tvoji drugovi, M.N.)", "Sama ideja je korisna ali se postavlja pitanje kako da je ostvarimo" (pri izraavanju neslaganja treba se pozvati na neslaganje drugih (npr. voda, ete, i sl.) ili na to da objektivni uslovi i situacija ometaju izvoenje ideje; na taj nain se izbegava da se stav stareine shvati i tumai kao izraz mrnje, netrpeljivosti i nespremnosti za saradnju). "Naa gledita su vrlo slina ali bi bilo korisno da analiziramo sledei momenat ...", "Bilo bi korisno da razmislimo o ..." (potrebno je, takoe, koristiti razjanjavajua pitanja u formi zajednikih dilema, sugerisati zajedniko razmiljanje o problemu, praviti nepotpune kompromise; cilj ovakvog postupanja jeste da se stimulie potinjeni za dalji razgovor i da se izbegne stvaranje dve jasno odeljene i suprotstavljene strane; tako se stvara zajednitvo, "savez", "dijada" sa potinjenim preko ega se moe "prevsti" na stranu konstruktivnog reavanja problema i nalaenja adaptivnijih oblika ponaanja).

Treba rei da, koliko god su za meuljudski kontakt nekorisni grubo suprotstavljanje i nerazumevanje, toliko je i pogreno - preterano zatitniko odnoenje prema potinjenom, gde pretpostavljeni "trpi i guta" razna neprihvatljiva ponaanja potinjenih zbog sopstvene nesigurnosti, straha i krivice. Mala je verovatnoa da se mogu uspostaviti dobri odnosi i potrebna saradnja sa potinjenima ukoliko stareina svojim verbalnim i neverbalnim ponaanjem pokazuje nadmen, autokratski stav, ukoliko ne moe da se unese u njihove tekoe i probleme i da ih razume, ukoliko nije u stanju da ih prihvatiti. Pored takvog ponaanja, koje moe biti oteavajua okolnost u procesu savetovanja, stareina treba da bude svestan i toga da ima ljudi koji vrlo teko ili nikako ne primaju savete. Na pitanje potinjenog "ta da radim?" ne treba odmah zapoinjati sa pridikama, ironinim odgovorima, direktnim davanjem saveta, jer, treba rei, mnogo je korisnije voditi razgovor da bi potinjeni, uz pomo, ipak sam doneo odluku. Postoji mnogo naina da se razgovor zavri i mnogi od tih naina su dobri. Ima razgovora koje treba voditi vie puta i nikada ih ne treba nasilno prekidati. Pogodan nain za privremeni zavretak mogao bi biti: "Time smo rasvetlili jedan deo (problema, situacije itd."). Meutim stareine u toku razgovora sa potinjenima prave sledee tipine greke: polaze od svog stava ili od stava vie komande, naelnika kole, pravilnika..., zaboravljajui da u vaspitnom razgovoru, kada je cilj da se deluje na mlade ljude, treba poi od stava potinjenog (nije korisno da se odmah pone sa kritikama i osudama, ve najpre treba uti stavove, oseanja i razloge potinjenog; potrebno je, potinjenog sa panjom i interesovanjem sasluati, staviti se u njegov poloaj, zbog stvarnog razumevanja njegove situacije i problema); donose odmah reenje, dele savete i pridikuju, blokirajui sasvim komunikaciju sa potinjenim (takvi pretpostavljeni, u stvari, nikada i ne razgovaraju, oni samo govore, o efekti koje time postiu su u najboljem sluaju minimalni); omalovaavaju, potcenjuju ili ismevaju sagovornika ("ta pria kad nema pojma.", "Ko si ti da misli o tome?"); autokratski se i kruto ophode, ili, pak, suprotno tome gledaju "kroz prste", boleivo povlauju, stalno obeavaju, formalno odobravaju i slino; iznose line podatke o potinjenom, koje su dobili tokom poverljivog razgovora sa njim.

Tokom celog razgovora stareina treba da ima tolerantan i principijelan odnos, da nastoji da shvati probleme i motivaciju pot injenog, te da mu pomogne da ih rei. Ne treba razgovarati sa potinjenim tek kada stvara probleme, odnosno dolazak na razgovor ne treba da predstavlja svojevrsnu kaznu. Voenje vaspitnog razgovora treba da bude jedan od redovnih oblika vaspitnog delovanja. To delovanje na potinjene, reima i razgovorom, predstavlja osetljiv i teak posao, koji zahteva dosta vremena i strpljenja, a rezultati se teko mogu opaziti i izmeriti. Meutim, uz odgovarajue znanje iz psihologije i uvebavanje u takvim situacijama, ova osetljiva vrsta aktivnosti moe postati uspenija. 10. 2. Ogranienja vaspitnog razgovora Voenje savetodavnih razgovora sa potinjenim zahteva prilino iskustvo, strpljenje i takt. Meutim, oekivani rezultati ponekad izostanu, to je znak da je pretpostavljeni negde pogreio. Najee nastaju greke kada se pogreno proceni linost potinjenog, pa se sa njim razgovara onda kada bi trebalo da mu se komanduje i komanduje kada bi bilo korisnije da se sa njim razgovara. No, postoje situacije u svakodnevnom radu stareina kada je autoritativan i naredbodavan ton najefikasniji nain komunikacije. To su sledee situacije: a) Kod linosti koje nisu podobne za neautoritativno voenje, struktura njihove linosti i njihovo ivotno iskustvo potpuno su suprotstavljeni demokratskom postupku i komunikaciji, tako da su spremni da u tom pristupu vide popustljivost, nezainteresovanost ili ak strah pretpostavljenog. Oni naprosto trae "vrstu ruku" koja e im snagom volje, prisilom i ograniavanjem osmisliti i urediti njihov besmisleni, haotini i neorganizovani svet. U tom smislu treba, jednostavno, zadovoljiti njihova oekivanja i biti dominantan, odnosno komandnom linijom organizovati njihovu aktivnost i ponaanje. b) U situacijama u kojima je kritina vanost brzine i jednoobrazne aktivnosti svih uesnika, kada je svaki tren dragocen, kada do promene u sredini mora da doe, pretpostavljeni to moe postii energinom komandom, postupkom i stavom. Nije potrebno da potinjeni shvate o emu se radi ve je dovoljno da to shvata pretpostavljeni. Takve su situacije, na primer, postupci deurnih organa kada je na ogranienom prostoru prisutna velika grupa vojnih lica, na strelitima, vebalitima, "pod taktikom pretpostavkom" itd. Potpuno je jasno da se uvebanost i istreniranost nareenog postupanja i ponaanja podrazumevaju; u protivnom, mogu nastati nesporazumi i pometnje. c) Kada u razgovoru uestvuju pretpostavljeni i potinjeni meu kojima je velika razlika u inu i poloaju, bolje je i za pretpostavljenog da bude iskljuiv i direktan, a da elastinost prepusti meustepenima komandovanja. Psiholoka je injenica da je autokratski odnos u komunikaciji najefikasniji kada pretpostavljeni ima veliku socijalnu mo, a potinjeni minimalnu. Elastian, usmeravajui i participativan stil razgovora je najbolji za stareine meu kojima je razlika jedan in, najvie dva. d) Situacija kada pretpostavljeni potinjenima uvodi ogranienja koja su znak liavanja, a ne frustrativne situacije izazvane aktom volje pretpostavljenog, treba voditi sa vojnikom dug i nedirektivan razgovor kako bi uvideo potrebu da ne trai, na primer, odsustvo u situaciji poveane bojne gotovosti, jer bi ono u najmanju ruku je besmisleno. Sve situacije koje ulaze u ovu kategoriju kontraindikativnih za usmeravajue razgovore su one u kojima je pretpostavljeni samo transmiter odluka i nareenja. Tada je efikasnije sa malo rei staviti potinjene pred svren in.

Naravno, to je poznato stareinama, pa esto svoje odluke bespotrebno "zaklanjaju"iza autoriteta pretpostavljenog ili pretpostavljene komande, to nije dobro. Tako ine, obino, nesigurne i nesamostalne stareine. Potinjeni pre ili kasnije "proitaju stvari", te stareina tako veoma gubi od ugleda i autoriteta. Mnogo je efikasnije biti jasan, a ako se smatra za shodno valja i obrazloiti svoju odluku. Ne treba svaljivati odgovornost na vie stareine. e) Autoritativan i direktivan treba da bude stareina i kada eli da promeni potpuno odreenu i specifinu spoljanju aktivnost potinjenog, a da se pri tom ne menjaju njegovi stavovi ili aktivnost uope. Ovde su posredi racionalnost i efikasnost. Ako deurni oficir, na primer, eli da sprei straare da pue na straarskom mestu, izlino su ubeivanje i pozivanje na Pravilo slube. Strastan pua-straar e, verovatno, doi u iskuenje da zapali cigaretu a kontrolom i obilascima, u najboljem sluaju, bivaju uhvaeni oni koji nemaju sreu. Mnogo je efikasnije narediti i kontrolisati da li straari, kada polaze na smenu pribor za puenje ostavnjaju u straari. Uopte, kad god je posredi menjanje aktivnosti potinjenog, a kontrola i uvid su jednostavni i brzi, treba pribei najkraem putu i narediti promenu i povremeno kontrolisati kako se ta promena odvija. 10 3. Ostali oblici preventivnog mentalno-higijenskog delovanja komandira U smislu principa jednostareinstva i potpune odgovornosti za stanje u jedinici, komandir kod vojnika koji se esto i uporno javljaju na lekarsko treba da inicira i linim prisustvom da podvue znaaj fizikalnog pregleda kod trupnog lekara. Potpuno i konano reenje takvih sluajeva neretko zahteva i specijalistiki pregled. Zgodno je da predlog za ovaj pregled kod trupnog lekara potekne upravo od komandira. Nakon prikupljanja svih relevantnih medicinskih podataka, komandir sa vojnikom prisustvuje kada trupni lekar samopouzdano, ozbiljno i "struno", sa hrpom nalaza ispred sebe, izjavi da je vojnik, o kome je re, potpuno zdrav i, na zadovoljstvo svih, sposoban za borbenu obuku. Mada je u takvom sluaju oito re o namernom podraavanju znakova bolesti (simulaciji) ili (agravaciji, preuveliavanju teine inae lakeg poremeaja u najboljem sluaju) ni lekar, ni komandir, ne bi trebalo da upotrebljavaju ove pojmove u prisustvu vojnika. Ovakvim postupkom lekar i komandir, indirektno, pokazuju vojniku o kome je re da "glumom" i preuveliavanjem poremeaja nee moi da manipulie, tj. nee mu biti dozvoljeno da izbegne vojnike obaveze (ograniavanjem sposobnosti) niti vojni rok (oglaavanjem nesposobnim). Vojniki posao se esto shvata kao ekskluzivno muka privilegija, pa vojnici sebe vide kao "mukarine". Pojedinci koji se ne uklapaju u ovaj stereotip, zbog nekih svojih manjih fizikih (nizak rast, gojaznost, klempave ui itd.) ili estetskih (bubuljice, razrokost, runi zubi itd.) mana, ne samo to subjektivno pate ve esto postaju i predmet obesnih i grubih ala svojih drugova, to moe uzrokovati i njihove psiholoke probleme (stidljivost, oseanje manje vrednosti i slino). Komandir u takvim sluajevima, predlaganjem fizikalnog leenja, moe spreiti nastanak neprilagoenog ponaanja, ali i stei poverenje svojih ljudi (kao i kad predlae fizikalni pregled). U tom sluaju komandir u oima vojnika, pogotovu onog o kome je re, zadobija potovanje, zahvalnost i njihovu uverenost o brizi za ljude, to ih jo vie moe motivisati na izvrenje vojnikih dunosti.

Dobro i celodnevno planiranje i sprovoenje borbene obuke i svih drugih vojnikih zanimanja u rasporedu rada nisu samo znaajni sa aspekta borbenog osposobljavanja ve imaju i viestruke preventivne mentalno-higijenske posledice. Ispunjenost vremena celishodnim aktivnostima ini da svima vojniki dani teku bre. Nedostatak dokolice liava vojnike mogunosti da, usredsredivi se na same sebe, pojaavaju snagu unutranjih sukoba i neurotinih briga. Fizika aktivnost omoguava pojedincima lak izliv energije koja bi, inae, mogla biti blokirana unutranjom napetou i zabrinutou. Dalje, potpuno strukturiranje vremena prua vojnicima mogunost da doive oseanje uspeha, samopotvrivanja i doraslosti tekoama. Svakom trupnom stareini je poznato da na terenu (poligonu, taktikim vebama) dolazi do znatno manje disciplinskih greaka, izmeu ostalog, i zbog intenzivnijeg radnog ritma jedinica. Planiranje i sprovoenje slobodnih aktivnosti nisu samo komandirova "formacijska" dunost, ve imaju svoje korisne mentalno-higijenske posledice. Najpre, svim vojnicima se obezbeuje aktivna forma odmora od napora za vreme borbene obuke. Zatim, pojedincima se prua prilika za pozitivno dokazivanje meu drugovima, pogotovu onima koji su manje uspeni u vojnikim vetinama. Celodnevno "razbijanje" vremena na planske i svrsishodne radnje posebno je vano za spreavanje izbijanja panike u borbenoj jedinici ili za predupreenje pojave borbenog zamora i psihijatrijskih poremeaja u ratu. Stareina uopte, a psiholoki obrazovan posebno, moe u svom kolektivu da deluje preventivno u spreavanju duevnih poremeaja za vreme rata i neprilagoenog ponaanja u miru-mentalno-higijenskim prosveivanjem svojih vojnika. Prosveivanje moe da bude tematski usmereno (strah i hrabrost u borbi, panika itd.) ili vie ciljano na otklanjanje brojnih zabluda o ustrojstvu i radu telesnog i mentalnog sklopa oveka. Predavanja i razgovore na ove teme mogu da pripreme trupni lekar, trupni psiholog, strunjak iz grada ili sam komandir. Mentalne tekoe mnogih vojnika nisu psihodinamiki (nastale razvojem), ve situacione, okolinske - dakle, i objektivno uslovljene. Motivisan vojnik koji zbog nedovoljnog obrazovanja ili/i inteligencije ne uspeva da savlada niandijsku minobacaku obuku, moe ozbiljno duevno da pati usled ove spoljanje konfliktne situacije. Stareina, koji tom vojniku promeni VES (da bude donosilac, a ne niadija) spasie ga jednostavnom manipulacijom u okruujuoj okolini. Drugim reima, komandir je vojniku dodelio laku dunost, na kojoj e biti uspean (i zadovoljan), umesto tee i sloenije, na kojoj bi bio neuspean - dakle, nezadovoljan, to bi moglo da bude osnova za izbegavanje zadataka "medicinskim kanalom" ili, ak, i za mentalnie poremeaje u ratno doba. esto pojedinci u vojnoj jedinici trpe ili ak ispoljavaju znake neprilagoenosti zbog obesti, nerazumevanja ili neznanja sopstvenih drugova. Zato je vaan zadatak komandira da menjanjem obesnih, nerazumnih ili predrasudnih stavova grupa u vojnoj kolektivu titi mentalno blagostanje pojedinaca. ak i ne mnogo izraeni oblici i naini usamljivanja, koji bi u civilnom ivotu proli nezapaeno, u vojnikom kolektivu zbog neminovnosti prisustva drugih, dovode do nelagodnosti onih koji su skloni usamljivanju. Oseanje nelagodnosti pojedinaca zbog stidljivosti i sputanosti u

meuljudskim susretanjima moe postati uzrok nastanka preispitivanja sopstvenog drutvenog ivota uopte, pa i primetnih promena ponaanja. Neuspeh pojedinca da se drutveno priblii svojim drugovima i vojnikom kolektivu, pre ili kasnije, pruie priliku komandiru da im u tome pomogne. Mudar komandir najee e drutveno sputanog vojnika uklopiti sa onim grupama ili pojedincima ije su socijalne vetine bolje razvijene. Tako e manje drutveno spretni uiti socijalne tehnike, po uzoru (modelu) vojnika koji su viniji u meusobnim komunikacijama. Poznato je, takoe, da neki vojnici trpe zbog suvika nasilnosti (agresivnosti) u sebi. Komandir e im, dodeljivanjem aktivnih uloga, u borbenoj obuci i slobodnim, pogotovu sportskim aktivnostima i takmienjima, omoguiti da sopstveno nasilnitvo usmere na drutveno prihvatljiv ili ak i koristan nain, odnosno da se to pranjenje ne izrodi u agresivne akte sa nanoenjem tete drugima. Mladii u vojnikom uzrastu esto pate, tragajui za sopstvenim identitetom, od oseanja manje vrednosti. Komandir im moe pomoi tako to e im pruiti priliku da se aktivno i konstruktivno iskau, uvrste sopstveno samopotovanje i pronau sebe u raznovrsnom vojnikom ivotu, odnosno da pronau odgovore na pitanja: "Ko sam ja? Gde u stii?". Komandiri esto susreu u vojnom kolektivu vojnike koji, po svaku cenu, ele da budu u centru panje, da se njima svi bave, da postave svoju linost mimo i iznad kolektiva ili, jednostavno, da izazivaju stareine. Mudar stareina nikada nee dozvoliti da bude "uvuen" u igru, a kada bude primoran da kanjava, u skladu sa vojnim propisima, nipoto nee dozvoliti da bude lian, da reaguje emotivno, povreeno... Uvek treba da radi profesionalno: bez strasti, emocija i pokazivanja oseanja line ugroenosti i uvreene sujete. Drugim reima, umesto oekivanog linog, komandir pokazuje profesionalni odnos, "provaljujui" igru, te tako vaspitno deluje na vojnika da odustane od ponaanja koje nema eljene posledice. Postoji dosta situacija koje, slino prethodnim, zahtevaju ne samo odsustvo oekivane reakcije stareine ve i bilo kakve reakcije, ignorisanje nekog ponaanja ili stava vojnika. Umesto delovanja, stareina treba da bude srdaan, objektivan, da ne osuuje vojnika ali i da ga ne prezire ili "ne primeuje". Najea ponaanja koja treba ignorisati su histerina ponaanja vojnika, dramatino pokazivanje slabosti, iznemoglosti, simuliranje bolesti i povreda, demonstrativno odbijanje hrane i slino. Verovatno je da e takvi vojnici ili smanjiti uestalost ili potpuno promeniti svoje ponaanje. Komandir deluje mentalno-higijenski preventivno i onda kada prihvata ulogu "oinske" figure koju mu namee jedan vojnik ili vie njihv. Ne kae se bez razloga da je komandir vojniku "otac i majka". Neretko se sreu vojnici koji, lieni roditeljske brige (stvarno ili subjektivno), pokuavaju da ulogu jednog ili oboje roditelja "natovare" svom komandiru. Ako bi odbio takvu ulogu, komandir bi, verovatno, pogreio, izazivajui bunt i protest "odbaenog deteta". Valjalo bi, dakle, takve osnovne ili umiljene (neurotine) potrebe vojnika zadovoljiti razumno i sa merom, oprezno. Strunjaci vele da je u takvim okolnostima igranje uloge "strogog, ali pravinog oca" najmanje problematino. Vojnici ak, meusobno, takvog svog komandira nazivaju "ale", "stari" ili "matori". Najzad, na kraju liste mentalno-higijenskih tehnika i postupaka komandira moda je umesno navesti jo jednu: "biblioterapiju". Komandir moe

svojim vojnicima preporuiti i itanje izvesnih knjiga kao nain da bolje razumeju sebe, da zadovolje neke svoje sklonosti, da se ugledaju na literarne junake ili da, jednostavno, smanje opsednutost samim sobom. Samo po sebi se razume da i komandir mora proitati knjigu koju propagira zato to njen sadraj i ponaanje njenih junaka treba da budu "uzorni" spram vojnika i njegovog problema. 10. 4. Primerenost pojedinih postupaka komandira linosti vojnika Svi dosada izloeni postupci su opteljudski, shvatljivi, jer proizilaze iz prirode samog oveka, te su zato i relativno univerzalni. Kao pojedinac, ovek je jedinstvena i neponovljiva individua, to zahteva da postupci budu nijansirani i prilagoeni svakom vojniku po "njemu svojstvenoj meri". Zato je teko propisivati "recepte", mada su mogui "recepti" za stil socijalnih odnosa komandira prema nekim tipolokim kategorijama vojnika. Preporueni oblici akcija pogodni su u svakodnevnoj komunikaciji, jer su se iskustveno pokazali efikasni u smislu optimalne kontrole ponaanja izrazitih tipova linosti u vojnoj organizaciji. Meutim, treba imati na umu i neka ogranienja: prvo, teko je proceniti "ko u koji tip spada"; drugo, najei su "meani" tipovi; tree, promenljivost ljudskog ponaanja trai "fleksibilan" odnos; etvrto, komandir treba da bude otvorena i nerigidna linost, sposobna da stie nova iskustva iz podruja socijalnih odnosa i da menja sebe i svoj stil komandovanja na osnovu novih iskustava. "Tipovi linosti" vojnika i preporueni stil odnosa komandira; Otvoreni, drutveni, buni-ekstravertni vojnici. Biti direktniji, domi- nantniji i precizniji. Jasno ograniavati podruja slobode. Ne uputati se u polemike i rasprave- "sei ga". Ne treba biti popustljiv. Jasno i nedvosmisleno suoavati vojnika sa njegovim nedostacima i grekama. Ako je potrebno, kanjavati otrije, a samo pohvaljivati, i to ree, krupna dostignua. Uvek takvog vojnika treba kritikovati u prisustvu drugih. Zatvoreni, povueni, nedrutveni, tihi-intravertni vojnici. Ne treba biti direktivan, dominantan. Potrebno je podsticati vojnika da sam izraava svoja oseanja i miljenja. Treba ga hrabriti da bude smeliji, a manje zabrinut i opsednut. Ne isticati u razgovoru zabrane i ogranienja, jer ih on sam sebi previe namee. Koliko je poeljno kanjavati, sa merom, ekstravertnog, toliko je nedelotvorno kanjavanje intravertnog. Treba ga hvaliti i za sitna dostignua, i to to ee pred drugima, a kritikovati ga samo u "etiri oka". Nepotrebno je intravertnom iroko opisivati njegove propuste; dovoljno je samo staviti mu do znanja, osvrtom, da se zna za njih. Ukoliko on ima u komandira vee poverenje i emocionalnu naklonost, utoliko e pre i ee menjati nepoeljne oblike ponaanja, pogotovu ako se plai da moe izgubiti ili umanjiti komandirovu naklonost takvim ponaanjem. Razmaene linosti. Vojnici, pogotovo iz gradskih sredina, jedinci i iz dobro stojeih porodica, navikli su da im se sve elje "odmah i sada" ispunjavaju. Nisu nauili da postoje granice njihove potrebe da im se ugaa, niti da bilo koji od njihovih zahteva nije prihvatljiv. Dakle, re je o razmaenim osobama koje na potrebna ogranienja u vojsci reaguju krenjem disciplinskih propisa. Prema njima komandir treba da bude vrst, dosledan i nepopustljiv, tako da sami racionalno prihvate izmenjeno stanje stvari u vojsci spram odnosa u porodici iz koje potiu. Ako to ne bude dovoljno, komandir svoj stav treba i precizno da im obrazloi insistirajui na primatu kolektivnih interesa spram pojedinanih elja. Nakon toga, stareina svaki prekraj pravila ponaanja treba da proprati represijom (kaznom) da bi svoj stav i obrazloenje i praktino potkrepio. Pre ili kasnije

razmaenko e uoiti granice sopstvene slobode. Neobrazovana, a primitivna linost. To su linosti slabo obarzovane i bez kulturnih navika. Prema njima treba biti odluan i otar. Detaljno i obrazloeno treba rei takvom vojniku ta, kada, kako i gde treba da radi. Treba biti dominantan i direktivan. Neophodni su kontrolisanje ga i praenje ponaanja takvog vojnika. Obrazovana i inteligentna linost. Ne treba biti direktivan, ve podsticajima i pitanjima voditi vojnika do suoavanja sa uzrocima i posledicama neprihvatljivog ponaanja. Ne hvaliti ga, niti kanjavati u prisustvu drugih (naravno, izuzimaju se javni oblici nagrade i kazne). Ne kritikovati ga pred strojem. Podsticati ga na kreativnost i samostalnost u radu i razmiljanju. Pokazivati da su poznate njegove mogunosti i da se ba zato od njega vie i trai. Pravovremeno ograniavati slobodu njegovog delovanja, ali i ne postavljati granice unapred. Spreiti ga da se ponaa familijarno; suzbijati ga u pokuajima ukidanja subordinacione distance, i to blago, ali odluno. Agresivna, nezrela, linost sa delikventnom istorijom. Sa ovakvim ljudima komandiru je najtee i najneprijatnije da radi. Takvi ljudi izazivaju skoro refleksan otpor kod drugih ljudi ponekad i strah, posebno ako su vaspitno i sudski kanjavani. Treba u sebi potisnuti ili bar spreiti da se ispolje navedena oseanja i principijelno teiti obraanju najboljem vojniku. Preporuljivi postupci su: Nipoto ne prihvatati nivo komunikacije agresivnog vojnika (agresija, pretnja, prost renik). Poveravati mu sitnije obaveze i dunosti i zavisno od uspenosti, postepeno mu poveavati odgovornost - do odreene granice: da se moe kontrolisati. Informisati ga o uspehu i svim okolnostima koje su dovele do takvog ishoda. Biti direktivan i dosledno vrst. Ukazati mu izvesno poverenje i ne reagovati kaznama i potpunim odbacivanjem ako poverenje ne opravda. Konano, to to je on izneverio greka je komandira jer je traio nemogue. Treba mu pruiti priliku da promeni nain vrednovanja ljudi i kolektiva. Podvrgnuti ga vrlo diskretnoj, ali neprekidnoj i obuhvatnoj kontroli. Ne stvarati od njega negativnog junaka u kolektivu objavljivanjem njegovu na sva zvona ("moralnu idiotiju", "psihopatiju") "okoreli kriminalni karakter". Ponekad obina panja i ljudska toplina kod ovakvih ljudi, bar dok su u vojsci, mogu uiniti prava uda. Ako ne uspe da bude drutveno koristan i prilagoen vojnik, a bude igosan psihijatrijskom vrednosnom kategorijom, njemu ne ostaje nita drugo, ve da takav i bude, jer je jedino u toj oblasti (asocijalnog) uveban i efikasan. 10. 5. Upuivanje vojnika na specijalistiki neuropsihijatrijski pregled Kada podsticanja, kazne i mentalno-higijenski postupci ne daju rezultate, pa se neprilagoeno ponaanje vojnika nastavi, komandiru ostaje jo samo jedan put: upuivanje problematinog vojnika trupnom psihologu ako postoji u jedinici. Dalji postupci komandira bie odreeni u dogovoru sa psihologom. Ako jedinica nema trupnog psihologa, komandir e, saraujui sa trupnim lekarom, napisati zapaanja o ponaanju vojnika N.N. u jedinici ("pismo") i u dogovoru sa lekarom vojnika uputiti na specijalistiki psihijatrijski pregled radi ocene sposobnosti za vojnu slubu. Drugim reima, ako svi komandirovi napori (sa ili bez pomoi trupnog psihologa) ne daju rezultate, opravdano je pretpostaviti da se ne radi o situacionoj neprilagoenosti, niti o blaem stepenu nezrelosti da zahteva pomo komandira, kolektiva ili trupnog psihologa i due vreme prilagoavanja

kolektivnom ivotu u vojnoj jedinici, ve da je re o takvom stepenu psiholoke nezrelosti koji zahteva (privremeni) prekid vojnog roka ili trajni. Dakle, trae se pregled i procena specijalista za mentalno zdravlje (psihijatara i klinikih psihologa) u vojno - medicinskim ustanovama, kada je komandir (uz pomo trupnog psihologa duan da napie zapaanja o dotadanjem ponaanju vojnika u jedinici. Pisanje zapaanja koja prate vojnika upuenog neuropsihijatru valja da bude usklaeno sa odreenim principima. Pre svega, navodei opte biografske podatke o vojniku, komandir treba da vodi rauna da ne propusti podatke o njegovom, eventualnom, prestupnikom ponaanju pre dolaska na sluenje vojnog roka. Korisno je psihijatra obavestiti i o vojnikovim samopovredama (ako ih ima; Mili evi,1996). Obavezno treba navesti, po hronologiji deavanja, i poinjene disciplinske greke i vojnikovo karakteristino ponaanje. Treba navesti okolnosti u kojima se prekraj dogodio. Dalje, valja opisati preduzete mere (nagrade i kazne), kao i njihov uticaj na vojnikovo ponaanje. Drugim reima, zapaanja moraju sadrati podatke koji su nastali neposrednim opaanjem i stvarnim deavanjem, a koji e psihijatru olakati donoenje nalaza, dijagnoze i zakljuka. Nema nikakve osnove da se komandir, traei pomo ili odluku od psihijatara, uputa u "strunu" procenu vojnika (izricanje "dijagnoza", zakljuaka o nesposobnosti, predloga za otputanje itd.). To je posao psihijatra, a ne komandira. Na kraju ovog poglavlja o uslovima i mogunostima zatite mentalnog zdravlja vojnika u vojnoj jedinici u miru, veoma je vano da se jo jednom razjasne dve okolnosti: procena vremena upuivanja vojnika na specijalistiki pregled i saradnja sa trupnim psihologom. Komandir mora paljivo da odmeri kada vojnika mora da uputi, najpre, trupnom psihologu. Bitan je princip da upuivanje trupnom psihologu ne moe biti nikada prerano, ali moe da bude prekasno. Nije prerano zato to e trupni psiholog znati i umeti da sprei upuivanje vojnika psihijatru (s jedne strane), a moi e da pomogne komandiru znanjem, alatom i zanatom struke u pomoi prilagoavanja pojedinca kolektivu (sa druge strane). Ako komandir zakasni sa upuivanjem vojnika trupnom psihologu i on (sa svoje strane) pogreno proceni potrebu za psihijatrijskim tretmanom, moglo bi se desiti (dodue, retko) da vojnik "sklizne" u tei ireverzibilan psihijatrijski poremeaj. Svakako, ovde je re o vojnicima koje trupni psiholog nije uoio u preventivnom ispitivanju pri prijemu i ulaznoj psiholoko-preventivnoj obradi svih regruta tokom uea i rada u komisiji za prijem mladih vojnika. Naravno, ne treba preterivati sa angaovanjem trupnog psihologa, "zatrpavajui" ga zahtevima da radi sa pojedinim vojnicima. Komandiri vodova i eta moraju da imaju na umu da je psiholog struno-savetodavni organ i da ne moe (a zbog principa jednostareinstva i nedeljivosti komandovanja) i ne treba da snosi odgovornost za stanje u jedinici i disciplinske greke (prekraje) koje ine pojedinci. Drugim reima, upuivanje vojnika psihologu ne oslobaa njegovog komandira od odgovornosti. Kada se vojnik vrati sa specijalistike ocene sposobnosti sa privremenom ili potpunom nesposobnou valja iskoristiti priliku i na nivou ete (baterije) svim vojnicima pokazati sve loe strane nesposobnosti za vojnu slubu, i to posebno kada je re o privremenoj nesposobnosti, a posebno o trajnoj. Treba paljivo i valjano pripremiti: da se dugo pamti, da izgleda dramatino ("predstava") i, to je najvanije, argumentovano. Nesposobnost za vojnu slubu treba osvetliti sa svih aspekata: obiajnog (ko nije za vojsku nije ni za devojku), psiholokog (nije dovoljno mukarac), moralnog (nije patriota) i ivotno-praktinog (nema pravo da bude pravno lice, da ide u inostranstvo itd.).

11. NASTANAK I RAZVOJ EFIKASNIH VOJNIH KOLEKTIVA ZA MIR I RAT (PSIHO-SOCIJALNA PROCENA I IZGRAIVANJE MEULJUDSKIH ODNOSA) 11.1. Vojno rukovoenje i komandovanje i autoritet stareine Rukovoenje vojnom organizacijom (Kronja,1966) drutveni je odnos u kome komandant, na osnovu primljenih i obraenih informacija o stanju u realnom okruenju vojne jedinice, odluuje o nainu, mestu i vremenu upotrebe snaga i sredstava za koje odgovara. Komandant svoje odluke, u vidu nareenja, prenosi komandnom linijom na potinjene u hijerarhiji vojne organizacije. Komandiri, u okviru komandantove odluke i u skladu sa njegovim nareenjima, izdaju nareenja sebi potinjenim jedinicama i pojedincima u hijerarhiji i tako se misaone odluke rukovoenja pretvaraju u pokret, dejstvo i promene u stvarnosti. Dakle, praksu rukovoenja na viim i komandovanja na niim nivoima odlikuju prijem i obrada informacija, naglaena hijerarhija, stroga subordinacija, dosledno jednostareinstvo i precizna podela odgovornosti. Navoenjem mehanizmima se obezbeuje da se vojna jedinica ponaa kao celina, da svaki njen deo izvrava svoj zadatak, a da svi pojedinci, osim boraca (vojnika), deluju u dvostrukoj ulozi: kao pretpostavljeni -da odluuju, nareuju i komanduju, a kao potinjeni -da prenose odluke, odgovaraju za nareenja i izvravaju komande. Svekoliki drutveni odnosi u vojnoj organizaciji su utemeljeni na aksiomu da je odluka, nareenje ili komanda pretpostavljenog - zakon za potinjenog. S obzirom na to da nema, dakle, pojedinaca izuzetih od ovog aksioma, to znai da se vojni kolektivi ponaaju kao organizmi-jedinice: celishodno u zadatku, vremenu, prostoru i nainu delovanja. Uloga komandira i komandanta svakog nivoa pretpostavlja dve vrste aktivnosti (Kilibarda,1981): staranje o ljudima (57% akcija-ukazivanje poverenja, razmatranje njihovih predloga, omoguavanje uea u pripremi odluka i nareenja, uoavanje njihovih potreba, pravina podela poslova i reavanje sukoba) i staranje o zadacima (oko 43% akcija-analiza stvarnosti i podataka, planiranje, donoenje odluke, izdavanje nareenja i komandi, pokazivanje tehnike i naina rada, kontrola izvrenja, otklanjanje greaka i izvetavanje o promenama pretpostavljenih). Ostvarivanje komandnih funkcija (Kosti,1984) predstavlja sposobnost komandanta i komandira da svoje ili tue odluke, nareenja i komande pretvore u delotvornu akciju i ponaanje potinjenih jedinica i pojedinaca. Sposobnost komandovanja je kapitalan resurs, esto vaniji od broja i pojedinane borbene vrednosti boraca, od raspoloive moderne ratne tehnike, od vatrene moi borbenih sredstava i od tehnologije prijema, obrade i prenosa podataka. Zapravo determinante sposobnosti komandovanja su: intelektualna sposobnost (opta, verbalna, simbolika i socijalna), drutvena prilagodljivost (omiljenost i prihvaenost), zrelost (drutvena i emocionalna), radna izdrljivost i usredsreenost na bitne strane situacije, moralna postojanost (zrelost i integritet), stareinski autoritet. Autoritet stareine (Mrmak,1973), mada ne zavisi potpuno od ukupnih odlika i karaktera vojne organizacije kojoj odreeni stareina pripada, ima svoj autonomni izraz. Izraava se kao koliina uticaja stareine na jedinice i pojedince i kao lina mo da snagom zakonskih ovlaenja i sopstvene linosti povede i usmeri sebi potinjeni deo vojne organizacije u pravcu ostvarivanja odluka pretpostavljenih institucija. Autoritet vojnog stareine moe biti utemeljen prvenstveno na drutvenim ovlaenjima, linoj privlanosti za vojnike mase ili na postignutoj saglasnosti potinjenih da ih on predvodi. Naravno, nikada se nijedan stareina ne oslanja samo na jedan od ova tri izvora svog autoriteta, ve nastoji da ih objedini u

sopstvenoj linosti, manje ili vie uravnoteeno. Meutim, neki izvor odnosi prevagu. Prvi izvor autoriteta formira birokratski (ne u peorativnom smislu) tip stareine, koji se oslanja na tradiciju i pravni sistem drutvenih institucija. Najee koristi racionalno - represivne mere disciplinovanja potinjenih. Insistira na pravu, odgovornosti i potovanju normi sa zakonskom snagom. Drugi tip autoriteta-harizmatski, utemeljen je na linoj privlanosti stareine kome potinjeni pripisuju veliku, ponekad iracionalnu mo nad ljudima i stvarima. Njegovi mehanizmi disciplinovanja potinjenih poivaju na linoj odanosti, emocionalnoj privrenosti i kultnoj, nekritikoj opinjenosti svakog pojedinca ponaosob, imenom i likom voe. Proces ustolienja se odvija masovnim ritualima, sa religijskim sadrajima i umetnikom obradom. Stareini su pripisana neka svojstva iz nacionalnih slika, pesama i mitova. Naravno, podanika harizma niih stareina je zasnovana na "pozajmljenoj svetlosti" i javno izraenoj odanosti mitskom biu glavnokomandujueg. Zadravanje hijerarhijske strukture oboavanja se postie paljivom selekcijom informacija o nomenklaturi i tihom, nevidljivom neutralisanju uticaja nevernika i skeptika. Trei tip autoriteta stareine poiva na demokratskom izboru i saglasju podreenih. Demokratski autoritet prihvata poverenu mu odgovornost, racionalno koristi poloajem definisana prava i sa merom uiva u datim privilegijama. Odluke donosi uvaavajui stvarne interese kvalifikovane javnosti, a dalekosene manevre preduzima konsultujui volju veine. Oslanja se na savet strunjaka i poverenje podreenih ljudi. Disciplinovanje postie irenjem drutvene ideologije, razumnim postupanjem i svesnom disciplinom koja proistie iz razuma i ideologije. Naravno, poto je vojska autoritarna institucija, svaki stareina sticanjem potrebnih znanja, vetina, navika i osobina linosti (kolovanjem) biva postavljen kao birokrata (ukazom), sabira iskustva u komandovanju i rukovoenju, poprima odreena svojstva, usavrava svoja znanja, napreduje rezultatima rada i opstaje saglasnou pretpostavljenih i prihvaenou potinjenih. Uspostavljanje linog autoriteta stareine u ratu mnogo je tee i komplikovanije u odnosu na mirnodopske okolnosti obuavanja. U borbenim okolnostima ratnik e imati poverenja u svog stareinu ako zna da ga on ...: 1. "nee besmisleno (uludo) rtvovati 2. nee zaboraviti ili napustiti u jeku bitke 3. nee navesti na nehumane i neetine radnje 4. nee postupiti nehumano prema njegovim tegobama i ponaanju izazvanim intenzivnim stresom, proglaavajui ga slabiem ili kukavicom" (Rozi, V., Drenovac, M.i Vizek-Vidovi, Vlasta,1991). Dakle, najpre postoji vojna organizacija-jedinice i institucije razliitih nivoa, sa linom (komandnom) i materijalnom (objekti i borbena sredstva) formacijom. Tek se onda pojedinci-vojni obveznici u skupovima "ulivaju u vojnu organizaciju", formiraju vojnike grupe, izgrauju vojne kolektive, da bi, najzad, nastao delotvoran borbeni organizam-efikasna jedinica. O tome kako se formiraju (Odgovor e biti dat svrsishodnom

razradom stavova Havelke,1980).

11.2. Od skupa regruta do vojnike grupe Postoje dani u godini kada se u naoj zemlji ee, nego obino, peva "Moj Milane kad u vojsku poe ..." i "Oj, drugovi jel vam ao ..." (ili tome slino). Mladii, do puke dorasli, kreu u vojsku, u do tada najvee ivotno iskuenje: sluenje, po zakonu obaveznog, vojnog roka. Razmatranje psiholokih procesa i dogaaja koji popunjavaju vreme i prostor omeenim spomenutim, a ne ba veselim pesmama, predmet je ovog daljeg teksta. Vozove, autobuse, brodove, pa i avione, sa "vokalnim sastavima", a esto i "solistima" pomenutih pesama, na odredinim stanicama saekuju vojnici ili vojni policajci iznad ijih depova piu oznake vojnih pota, istovetne onima u pozivu koji regruti nose sa soboom.Buno meusobno upoznavanje grupa i pojedinaca u zajednikom prostoru-na stanici i isti cilj njihovih pojedinanih namera da dospeju do kasarne "svoje" vojne pote osobenosti su njihovog socijalnog ponaanja i predstavljaju neophodan uslov da od tog skupa mladia nastane vojnika grupa koja e vremenom prerasti u vojniki kolektiv iste vojne organizacije. Tako poinje postupak inicijacije ("novaenja", "guterisanja") mladih vojnika. Kada prou kapiju odredine vojne pote, skupine ovih mladih ljudi su obukle uniforme i dobile odreeni brojani naziv vojne jedinice, a brigu o njima je preuzeo formalni voa-komandir jedinice. Time su se stekli svi neophodni uslovi da delovanjem situacionih i psiholokih inilaca otponu formiranje i ivot formalnih primarnih socijalnih grupa-vojnih jedinica za osnovnu borbenu obuku. Vojnike spavae sobe, TV holovi, hodnici, umivaonici sa kupatilom, zajedniki nastavni objekti (uionice, kabineti, sportska igralita i sale, vebalita i sl.) - dakle osobenosti fizike situacije koja odreuje zajedniki prostor u kome se odvijaju ivot i rad vojne jedinice - dovode do bliskih susretanja pripadnika grupe iz kojih se raa svrsishodna interakcija. Potpuno je prirodno da vojnici svoje ljudske socijalne potrebe (za druenjem, sticanjem socijalne samosvojnosti, pripadanjem i sl.) zadovoljavaju u okviru vojnike grupe iji su pripadnici. Zbog toga se javljaju uzajamna naklonost i socijalna privlanost, a zatim se stvaraju dijade, prijateljske podgrupe i ukupna sociometrijska, neformalna, struktura koja se moe objektivno utvrditi-sociometrijskom tehnikom. Vaspitno-obrazovna delatnost (sticanje strunih znanja, vojnikih vetina i navika), drutvena aktivnost (kroz delovanje vojne organizacije) i vannastavni rad (kulturno-zabavne, umetnike i sportske sekcije) izraavaju se u delovanju grupe vojnika kao celine, pa je ona zato, sama po sebi, cilj svakog njenog pripadnika. Najznaajniji poloaji su poloaj formalnog rukovodioca (komandira voda i izvrnih rukovodilaca komandira odeljenja), a zatim ostalih formalnih, ustrojstvom grupe, predvienih ili samoniklo stvorenih (neformalnih) centara pojedinane ili udruene moi i uticaja. Ovi centri moi se oformljuju na osnovu doprinosa izvravanja zajednikih zadataka. Za izvravanje zajednikih zadataka neophodno je

postojanje sigurne komunikacijske strukture u vojnikoj grupi, kojom se ire vaspitno-obrazovne informacije, razne i za ivot grupa vane naredbe i komande, ali i ispoljava socijalna mo pojedinca ili podgrupa u okviru grupe. Uspostavljanje jasnih i meu ljudima uoljivih drutvenih odnosa u sklopu i ustrojstvu vojnike grupe nije samo sebi jedini cilj ve i sredstvo da se odvijaju programirani grupni procesi: vojniko obuavanje, menjanje stavova, navika i osobina linosti, a zatim i menjanje ponaanja, moralnog delovanja i idejnih opredeljenja. Svi ti procesi u vojnikoj grupi u slubi su saznajnog i delatnog strukturiranja odgovarajueg, karakteru vojske saobraenog, profila vojnika. Zato je vojnika grupa sredstvo vojnostrune i drutvene socijalizacije svakog njenog pripadnika. Meutim, treba rei da se socijalni odnosi i procesi u vojnikoj grupi ne ustrojavaju i ne zbivaju samo delovanjem inilaca fizike i psiholoke situacije u kojoj grupa postoji. Naime, u grupi postoji programirana socijalna situacija koja na pripadnike grupe deluje sebi svojstvenim sredstvima (podstiuim i prisiljavajuim), a van same grupe (u njenom neposrednom okruenju) deluje i snaan spoljanji kontrolni sistem-vojna organizacija. Izvori drutvenih uticaja na stanja (drutvene odnose) i dinamiku (drutvene procese) u grupi nalaze se u formalnom ustrojstvu grupe (pretpostavljeni i potinjeni) i osobenostima vojne organizacije (disciplina, subordinacija i jednostareinstvo), a ciljevi drutvenih uticaja su sadrani u nastavnim planovima i programima vaspitno-obrazovnog rada, pravilima ponaanja i meusobnih odnosa i stanja u slubi (Pravilo slube, Strojevo pravilo). Najire su ciljevi zasnovani na karakteru drutvenog sistema i koncepciji odbrane. Vrioci drutvenih uticaja u grupi jesu formalni rukovodilac i javno mnjenje grupe. Sredstva drutvenog uticaja u vojnikim grupama su ona koja proistiu iz potrebe pripadnika grupe za poistoveenjem sa vriocem drutvenog uticaja, zatim podstiua i prisiljavajua. Javljanje i razvijanje uzajamne naklonosti u grupi i ustrojstvo pozitivnih emocionalnih odnosa su neminovna posledica delovanja fizikog (prostor, blizina), socijalnog (pripadanje, druenje) i psiholokog (ciljevi, grupne aktivnosti) zajednitva. U te odnose su neminovno ukljueni komandiri, ali i svi drugi "objekti" (ostali vojnici) drutvenih uticaja. Vrioci drutvenog uticaja se koriste pozitivnim emotivnim osobinama da bi svoj mogui uticaj odgovarajuim sredstvima pretvorili u stvarni. U tom smislu, odgovarajua sredstva uticaja su: podraavanje (vojnici podraavaju stavove, vrednosti, ponaanje i miljenje svog komandira ili izraslijeg druga-vojnika), sugestija (vojnici sa uverenjem prihvataju norme, ciljeve, vetine i navike vrilaca uticaja, a da esto ne uviaju logiki znaaj takvih sadraja za sopstveni lini i vojniki rast i razvoj), simpatija (uspostavljajui odnos izmeu "objekta" i vrilaca drutvenog uticaja postaje kanal kojim se izraavaju ne samo line poruke ve i vaspitno-obrazovni sadraji i poistoveenje "objekata" sa vriocima drutvenih uticaja -vojnici svesno ili nesvesno poistoveuju sebe sa komandirom ili drugom, jer uviaju zajednitvo ciljeva. Navedena sredstva drutvenog uticaja (podraavanje, sugestija, simpatija i poistoveenje) vojnici prihvataju svesno ili nesvesno, ali uvek kao

posledicu postojanja linih i emocionalnih odnosa izmeu njih i vrilaca drutvenih uticaja. No, vrioci drutvenog uticaja ne moraju da sa vojnicima stupaju u prisne emocionalne odnose (oni su ponekad tetni) da bi izvrili svoju drutvenu ulogu. Vrioci drutvenog uticaja mogu svoj uticaj da ire u okviru vojnike grupe ako primenjuju podstiua sredstva: uveravanje preporukom (komandir, najblae to je mogue, uverava vojnika da je dobro, ispravno, poeljno ili za njega korisno da ui, radi i ponaa se na odgovarajui nain); uveravanje savetom (komandir je aktivniji kada savetuje nego kada preporuuje; on jasno vojniku predoava uzroke i posledice neprihvatanja saveta); uveravanje nareenjem (komandir sasvim konkretno i obavezujue nareuje vojniku ta da ini i kako da se ponaa); uveravanje obeanjem (komandir vojniku predoava sve pogodnosti ako radi ili se ponaa na odgovarajui nain); uveravanje nagraivanjem (komandir bira drutveno poeljna ponaanja vojnika, pa ga za njih nagrauje pohvalom, priznanjem, dobrom ocenom, unapreenjem u vojniki in, poveavanjem ugleda ili slobode delovanja -izlazak u grad, na primer, ili dodeljivanje nekog od oblika materijalnih dobitaka ili prednosti). Zajedniko za korienje svih podstiuih sredstava je da komandir upotrebljava lini autoritet i razne vrste svojih ovlaenja koja proizilaze iz ustrojstva drutvenih odnosa u vojnikoj grupi (legitimna, struna mo, nagrade i sl.). Kada se ne slui podstiuim sredstvima, vrilac drutvenog uticaja u vaspitno-obrazovnom radu upotrebljava lini primer, dokaze, argumente i injenice, i pri tom nudi paljivo odabrane mogunosti ponaanja i miljenja, a vojnik bira sebi svojstven pravac akcija da bi poveao nivo svog sudelovanja u linom razvoju ili u ivotu svoje primarne grupe. Tako vrilac uticaja potpomae izgraivanje poeljnih (saznajnih i delatnih) osobina linosti vojnika. Prilikom razvijanja vojnikih grupa, izvravanja zajednikih zadataka i poboljavanja meuljudskih odnosa, vrioci drutvenih uticaja koriste za vojnike represivna sredstva: pretnju kaznom i, konano, samu kaznu. Pretnja kaznom ukljuuje uzrono-posledini odnos ("ako bude, onda e biti"). Drugim reima, komandir predoava vojniku da e mu prirediti neto nepoeljno ako ubudue ne bude radio, mislio ili se ponaa na odgovarajui nain. Primena kazne za vojnika valjalo bi da bude nepoeljno, stanje posledica njegovog krenja normi i pravila ponaanja. U tom smislu vojnik moe da bude opomenut, ili ismejan; moe da dobije slabu ocenu; moe da bude pozivan na raporte i razgovore; moe mu se ograniiti ili sasvim ukinuti sloboda kretanja ili samostalnog odluivanja o sopstvenom ponaanju; moe mu se ak smanjiti neki oblik socijalne moi ili poloaj u ustrojstvu grupe. Vriocu drutvenog uticaja u vojnikoj grupi je najlake da upotrebljava prisiljavajua sredstva, s tim da prethodno treba da obezbedi odgovarajui stepen i vrstu socijalne moi.

Najzad, "tenja ka kompetentnosti i ka samostalnoj regulaciji sopstvenog ponaanja" (Havelka,1980) motivaciona je osnova za podstiua i prisiljavajua vaspitna sredstva, dok je potreba za prisnou, pripadanjem i druenjem (podraavanje, sugestija, simpatija i poistoveenje) osnova za sva ostala sredstva drutvenih uticaja. 11.3. Od vojnike grupe do vojnikog kolektiva Tokom uspostavljanja grupnih odnosa i odvijanja grupnih procesa deavaju se i kvalitativne promene vojnike grupe. Promene se postepeno nagomilavaju od samog poetka ivota grupe, od prvog postrojavanja skupa mladia-budue vojnike grupe i kolektiva. Tri osnovna principa promena su: poveavanje stepena svrsishodnosti interakcije meu pripadnicima grupe; spontano, samosvojno strukturiranje vojnike grupe; usvajanje irih drutvenih vrednosti kao ideologije grupe i pojedinca u njoj. Dovoljan stepen svrsishodne interakcije nastaje kada vojnici opaze da e saradnikom aktivnou sa drugim osobama iz svoje grupe lake ostvariti pojedinane ciljeve (na primer, namestiti krevet, urediti ormari, oistiti naoruanje). Vii stepen svrsishodnosti interakcije nastaje kada vojnici uoe da e saradnjom (reavanjem problema i podelom poslova u sklopu iste aktivnosti) lake i potpunije ostvariti zajednike ciljeve (na primer, kada posluga mitraljeza shvati, nezavisno od komandirovih organizacijskih zahteva, da se bre i taktiki ispravnije moe posesti osnovni vatreni poloaj, urediti zaklon za dejstvo i prei na rezervni ako svaki lan svoj rad usklauje sa svim ostalima, pa ak po cenu da, nezavisno od ostalih, moda, moe svoj deo posla valjanije da obavi). Jo vii stepen svrsishodne interakcije nastaje kada vojnici saznaju da neke svoje, pojedinane, ciljeve mogu da ostvare jedino kada rade zajedno sa drugim pripadnicima grupe ili sa grupom kao celinom; drugim reima, kada se sopstvena grupa upotrebljava kao sredstvo ostvarivanja linih ciljeva. Na primer, uenje naina, tehnika i metoda komandovanja (vebanje u miru za rukovoenje u ratu) mogue je jedino kada vojnici sa vojnikim inovima smatraju svoje drugove kao sebi potinjene i od njihovih odluka zavisne pojedince. Najvii stepen svrsishodne interakcije nastaje kada vojnik sopstveni cilj vidi komplementarnim u zajednikom cilju svojih drugova sa kojima ivi i ui u istom fizikom i socijalnom prostoru. Poveavanjem interakcije u grupi dolazi do irenja socijalnog prostora tako da su svi znaajni ciljevi postali zajedniki i svim pripadnicima grupe dostupni. Vea uspenost u ostvarivanju zajednikih ciljeva pojedinih pripadnika grupe ili nije vidljiva, ili, ako je vidljiva, ne moe postati osnova za iru takmiarsku borbu u grupi, jer je u takvoj grupi osnovni proces-saradnja i zajednitvo u dostizanju vanih i poeljnih ciljeva, za grupu kao celinu i svakog pojedinca iz grupe. Najvii oblik interakcije- jedinstvo pojedinanih i grupnih ciljeva-izraava se uverenjem svakog vojnika, pripadnika grupe, da je jedini nain interakcije ako se izvesno vreme ivi, radi i ui u grupi. Kao to je poznato, to je i opti grupni cilj vojnike

grupe. Najznaajnije promene u sistemu vrednosti utiu na usvajanje i razvijanje otadbinskog ideala, patriotske svesti i pripadnosti svojoj naciji. Sve ove promene (poveanje socijalne, svrsishodne interakcije, i promene u sistemu vrednosti) imaju za posledicu razvijanje vojnikih grupa i uvrivanje razvijenih socijalnih odnosa na kvalitativno viem nivou-nivou kolektiva (Havelka,1980), a to je shvatanje i marksistike socijalne psihologije (tj. autora iz biveg Sovjetskog Saveza). Rot (Rot,1983) predlae da se pojam "kolektiv" zameni pojmom "razvijena socijalna grupa", jer je, po njegovom miljenju, taj pojam optiji. Rot (1983) veli da razvijenu grupu spram nerazvijene oblikuju: pojedinano prihvatanje i ostvarivanje grupnih ciljeva, organizovana intenzivna interakcija, visok stupanj saradnje u grupi radi ostvarivanja zajednikih ciljeva i odanost grupi kojoj pripadaju (to ujedno znai zadovoljstvo delatnou i boravkom u primarnoj grupi). ini se da je za "razvijene vojnike grupe" ipak prikladniji pojam "vojniki kolektiv", naravno ne zato to je svaka vojna jedinica formalna grupa, ve stoga to je objedinjujui otadbinski ideal (Samolovev) svojstven vojnoj jedinici (vojnom kolektivu), a ne mora biti odlika drugih i najrazvijenijih socijalnih grupa. No, ima jo jedan, vaniji razlog da se pojmom "kolektiv" oznaavaju stabilne, kohezione vojnike grupe: u vojnikoj grupi svaki sukob pojedinanih i kolektivnih ciljeva i interesa reava se na raun pojedinanih. Drugim reima, pojedinac mora prvenstveno da ostvaruje kolektivne, zajednike ciljeve i da u tome oseti, vidi i doivi ispunjenje sopstvenih ciljeva. Jednom reju, kolektiv se smatra prikladnijim obelejem vojnike grupe upravo zato to je zajedniko (kolektivno) nadreeno pojedinanom (i linom). 11.4. Vojniki kolektiv efikasna vojna jedinica Izrastanje vojnikog kolektiva nastaje procesom poveanja svrsishodnih ujedinjavanja pojedinanih potreba (meu pripadnicima grupe) sa zajednikim i optedrutvenim u okviru osnovnih vojnih jedinica, potpomognutim sredstvima psiho-socijalne integracije. Dakle, dok se ne postigne da "vojnici i stareine doivljavaju interese i ciljeve jedinice kao svoje interese, da svesno prihvataju propisane obaveze i pravila ponaanja i ulau maksimalne napore da se postavljeni zadaci i kvalitetno i blagovremeno ivravaju" (Kilibarda,1981), nema govora o vojnoj jedinici kao vojnom kolektivu. Meutim, pitanje je da li je nastankom vojnikog kolektiva, preko skupa mladia i grupe vojnika, garantovana njegova efikasnost na planiranoj obuci u miru i borbenim dejstvima u ratu. Svakako, obe situacije su, donekle, determinisane prethodnom pripremljenou lanova i njihovim individualnim karakteristikama. U vezi s tim postavlja se pitanje da li je efikasan vojniki kolektiv, naprosto, zbir uspenih pojedinaca sposobnih da svoja znanja i vetine udrue radi ostvarivanja zajednikih ciljeva. Izgleda da je odgovor na oba postavljena pitanja negativan: efikasan kolektiv nije prost zbir efikasnih pojedinaca i homogen kolektiv ne mora da bude efikasna vojna jedinica. Efikasnost vojne jedinice, po miljenju Kilibarde, nastaje kao proizvod najmanje dva nuna i dovoljna uslova: da kolektiv uspeno izvrava

postavljene zadatke i da pri tom meu njegovim pripadnicima vladaju saradniki meuljudski odnosi. Ako kolektiv ne izvrava zadatke, ne moe da bude efikasan iz razumljivih razloga, a ako meu ljudima u kolektivu, postoje sukobi i neprijateljstvo, on e se, pre ili kasnije, raspasti ili e, pre ili kasnije, loa drutvena klima u njemu ugroziti izvravanje zadataka zbog kojih i postoji-te vie nee biti efikasan. Neka najnovija istraivanja pokazuju da uspene vojne jedinice (u miru i ratu) treba da ispunjavaju dve vrste zahteva: strukturalne i psiholoke (Watson,1982). Strukturalni zahtevi se tiu sposobnosti pojedinaca u vojnom kolektivu da grade harmonine meuljudske odnose ("specijalisti za druenje") i da uspeno reavaju probleme na obuci (u miru) i u borbi-u ratu ("specijalisti za zadatke"). Odmah se postavljaju dva pitanja: nisu li meuljudski odnosi i izvravanje zadataka u iskljuivoj nadlenosti komandira (jer se i komandiri, grubo, dele na specijaliste za odnose i specijaliste za zadatke-NJeinert, 1981) i nije li potrebno da oba svojstva budu objedinjena u istoj osobi. Opet su odgovori negativni: vojna jedinica moe da bude uspena i onda kada ima jednostrano uspenog ili donekle uspenog komandira na elu (retko se deava, ali se deava), ali je za uspenost vojne jedinice neophodno da uspenom komandiru pomau sopstveni vojnici ( o tome neto docnije). to se tie potrebe da obe osobine (manje-vie) budu sadrane u liku istog pojedinca, pokazalo se da nije potrebno da pojedinci budu uspe ni u oba pogleda, niti da je toliko vaan odnos jednih spram drugih "specijalista", ali da je za efikasnost kolektiva neophodno da obe funkcije obavljaju neki vojnici (Watson,1982, 110). Ukratko, nije toliko vano KO E, ve DA LI E i ko uraditi poslove da bi vojna jedinica bila efikasan kolektiv u miru i ratu. Mogunost da isti ljudi na razliit nain doprinose uspenosti vojnog kolektiva proverena je i u jednom istraivanju (Kosti,1988). Tabela 11.4.1. Da li su vojnostruno uspeni pitomci istovremeno i uspeni u razvoju meuljudskih odnosa? (Re je o sociometrijskom ispitivanju sa dva kriterijuma: vostvo u borbenoj akciji opasnoj po ivot-vojnostruna uspenost i druenje u slobodnom vremena-razvoj meuljudskih odnosa). VOJNO - STRUNA USPENOST RAZVOJ MEULJUDSKIH ODNOSA Ispod prosena Prosena Iznad prosena SVEGA Ispod prosena 101 (70%) 29 20% 15 (10%) 145 Prosena 39 (32%) 55 (45%) 29 (24%) 123 Iznad prosena 23 (16%) 40 (27%) 82 (56%) 145 UKUPNO 163 124 126 413

Rezultati jasno pokazuju da samo 20% pitomaca (od 413) zaista u sebi objedinjuje oba, za kolektivnu uspenost, vana svojstva, a da 9% pojedinaca (38) moe da bude istovremeno iznad proseka u jednom, a ispod proseka u drugom svojstvu. Naravno, iz tabele (u preseku kolona i redova) jasno se vidi da postoji prilina saglasnost oba ova svojstva - 238 (58%).

Vanost obe funkcije za efikasnost kolektiva i relativno beznaajan odnos jedne spram druge (postoje situacije u miru i u ratu kada je vanije drugarstvo i situacije u kojima je vanije znanje meu pripadnicima kolektiva) dokazana je u prirodnim okolnostima (korejski rat) i u eksperimentalnim grupama (Clark, R.,1951. i 1955, prema Watson,1982, str. 113). Uspean kolektiv u miru i u ratu mora da ispunjava pet vanih psiholokih zahteva: (1) nadzor i podelu rada i zadataka-ORGANIZOVANJE; (2) utvrivanje pravila ponaanja pripadnika kolektiva u razliitim situacijama, ije je krenje pojedinano sankcionisano, to vai za sve podjednako (vojnike i stareine)- PRAVILA; (3) postojanje opteprihvaenih uzora za ugled u radu i borbi kojima se nastoje pribliiti ostali lanovi-UZORI; (4) postojanje posebno vetih i priznatih "eksperata" za pojedine praktine situacije od kojih ostali lanovi ue, pripremajui se za borbenu akciju ili obuku-UITELJI; i (5) dunost ouvanja odnosa poverenja u smislu dozvole da svaki pojedinac iskae svoje potrebe pred svim ostalim lanovima borbene grupe, a grupa da odobrava ili ne odobrava pojedina miljenja ili ponaanja, zavisno od toga da li e ono uticati (pozitivno, negativno ili nikako) na dobrobit svih-POVERENJE. Meutim, u istraivanjima o kojima je re potpuno eksplicitno je dokazano da su najbitniji dopunjavanje i participacija svih pripadnika kolektiva, pri emu kolektiv kao celina moe da bude uspean uprkos potpunoj, nekompetentnosti formalnih voa u (hijerarhiji "odozgo" postavljenih stareina), ali da obratno nije mogue. Drugim reima, bitno je za uspenost kolektiva da neko od njegovih pripadnika obavlja jednu od ovih pet funkcija i da u svakom zadatku, manje ili vie, uestvuju "obini" vojnici. Dakle, to je vie vojnika spremnih da na sebe preuzmu jednu ili vie navedenih psiholokih uloga, kolektiv je uspeniji. Iz naredne tabele se moe videti koliko stareine, njihovi zamenici i vojnici uestvuju u obavljanju psiholokih funkcija u kolektivima. Tabela 11.4.2. Procenat (%) udela komandira, zamenika i vojnika u psiholokim zadacima mirnodopskih i borbenih kolektiva (Prema Watson,1982, str. 112). PSIHOLOKI ZAMENIK OSTALI VOJNICI UEE KOMANDIR ZADATAK KOMANDIRA VOJNIKA (%) Organizovanje 64 37 1 1 Pravila 35 19 14 21 Uzori 13 8 8 28 Uitelji 14 6 9 31 Poverenje 11 7 11 39 Budui da su ispitivanja izvrena u 69 peadijskih vodova, komandir je najee bio profesionalni stareina (ne uvek), a njegov zamenik-vojnik koji se istakao na obuci ili u borbi. Meutim, tabela odraava strukturu podele poslova u izgraivanju efikasnog kolektiva izmeu vojnika i stareina: stareina je neprikosnoven u organizaciji i nadzoru izvrenja zadataka, a vojnici odluujue utiu na izgraivanje meusobnog poverenja, uenje vojnikih i svih drugih (ivotnih, drutvenih itd.) tehnika i vetina.Oni slue kao primer uzornog ponaanja u kolektivu, ali, donekle, uestvuju u strukturiranju i

izraavanju za sve vaeih pravila ponaanja. Zajedniki, drutveno vani ciljevi, zbog ijeg izvravanja postoje vojniki kolektivi, postavljaju se tek kada vojna jedinica izgradi poverenje i strukturira poloaje i uloge, tj. kada postane kolektiv. Obrnut red stvari oteava formiranje kolektiva i prihvatanje zajednikih ciljeva zbog poetnih sukoba u nehomogenoj drutvenoj grupi. Drugim reima, u fazi prilagoavanja regruta po dolasku u vojnu jedinicu,potpuno formiran kolektiv ne postoji, pa zato ne treba da dobija bilo kakve operativne zadatke sve dok se meu njegovim pripadnicima ne ujednae razlike ili bar svedu na prihvatljiv nivo. Razlike meu njima su kulturne, obrazovne, statusne, profesionalne, socijalno-ekonomske, konfesionalne, politike, prirodne itd. One nisu smetnja formiranju kolektiva, ali mogu postati ako se negira njihovo postojanje. Osnovni postupci u smanjenju razlike i nametanju zajednike ideologije vojne organizacije u skoro svim vojskama su strojeve radnje (o emu je e jo biti rei). Strogim disciplinskim zahtevima i potpunim (privremenim) ukidanjem spoljanjih informacija, i istovremeno usmeravanjem energije grupe na usko vojnostrune probleme, postiu se "potiskivanje" i zanemarivanje tema na kojima bi moglo doi do izbijanja razlika determinisanih prethodnim iskustvom. Na alost, praksa u Vojsci se i na ovoj taki razilazi sa ovakvim shvatanjima vojnike socijalizacije regruta. Najzad, ispitivanja u mirnodopskim jedinicama za obuku i borbenim grupama (Watson,1982,str. 113) iskristalisala su jo jedan nalaz, neobino vaan. Naime, psiholoke funkcije vojnog (mirnodopskog i borbenog) kolektiva, kao to su izgraivanje meusobnog poverenja, postojano pruanje primera u tekoama, naporima, opasnostima, strahu, smrti i surovim okolnostima preivljavanja, skoro redovno na sebe preuzimaju zreliji, ivotno iskusniji i stariji vojnici. S druge strane, vojnici koji sami poseduju izvornu stabilnost i poverenje u sopstvene fizike i duhovne moi, mogu da budu uzor u vojnikom kolektivu, a sve to, opet, zakonomerno "ide" sa ivotnom starou. Meutim, mladost u vojnom kolektivu ima svoje prednosti: mladi na mlae od sebe pozitivno utiu svojom vedrinom, nadom u bolje sutra, optimizmom i eksplozivnom fizikom snagom. Ukratko, mladii u naponu snage i ivotne radosti, a zreli ljudi u snazi izdravanja i vetini preivljavanja ine optimalan sloaj efikasnog borbenog kolektiva. Na kraju, znaajan je i vie puta ponovljeni nalaz o postojanju "dominantnih pet posto" (Petrovi, S.,1984) ljudi u drutvenim grupama. Radi se o ljudima koji mogu, umeju i hoe da nametnu nove izraze ili izraze postojee interese grupe, da razrade tehnike i povedu drugove. Jasno, re je o "roenim voama", pojedincima velike kreativne ili destruktivne snage. Ovakvi pojedinci retko kada deluju agresivno i apsolutistiki- naprotiv, njihova uspenost i jeste u tome da pokreu druge da ostvare sopstvene mogunosti. Da li e delovanje neformalnih voa iz grupe dominantnih pet posto biti konstruktivno (na liniji ciljeva vojne organizacije) ili destruktivno-suprotstavljeno postavljenim zahtevima, u velikoj meri zavisi od formalnog vostva. Ukoliko formalni voa pokua da dominantnog pojedinca suzbije, kompromituje ili potpuno onemogui, dobie jedno od dva mogua stanja: ako uspe u tome, "protivnik" e, na neki nain psiholoki ili stvarno, napustiti kolektiv-njegovi pripadnici e se sasvim pasivizirati, energija kolektiva bie neiskoriena, a komandir e na sebe preuzeti teko breme da sam "gura" kolektiv u uspeh ili neuspeh; ukoliko komandir "izgubi"

pokuavajui da dominantnog podreenog ukloni iz centra moi, destruktivnost e izbiti punom snagom, pa je kolektiv izgubljen za ostvarivanje drutveno sutinskih ciljeva. Drugim reima, ini se da je jedino mudar izbor za komandira da "prirodnog vou" pridobije na liniji konstruktivnog angamana i drutveno kolektivnih ciljeva. Dobit e biti viestruka, a kolektiv efikasan. Koliko je vaan ljudski potencijal svakog pojedinca govori skoro neverovatno zalaganje jednog NATO eksperta za borbenu obuku (Brun,1989) da se obezbedi, u smislu iziuimanja od strogih disciplinskih zahteva, povlaen status za vanserijske pojedince koji doprinose kolektivu nekim svojim talentima, ali se opiru konformisti kom ujednaavanju, bez koga kohezija kolektiva nije zamisliva. Ne iznenauje nalaz da se kao dominantni pojedinci bez obzira na steene liderske mogunosti, retko kada (ili nikada) nee ispoljavati mlai ili po godinama ravni pripadnici vojnog kolektiva. U svim drutvenim grupama, kroz istoriju civilizacije, izuzeci su mlade voe ili mladi ljudi privremeno na vlasti. S druge strane, duboka starost voe meu veinom podanika je najee podrana aparatom sile. Nema razloga (naprotiv) da vojna organizacija u tom pogledu bude izuzetak. U osnovnim vojnim kolektivima nema ak ni izuzetaka. Formacijskom komandiru partneri su, po logici stvari, od proseka kolektiva tek neto stariji iz grupe "dominantnih pet posto". Ukratko, efikasni vojni kolektivi, pored uspenih formacijskih komandira, esto, uprkos njima, imaju i neformalne voe - pojedince od "dominantnih pet posto... Otkrivanje "dominantnih pet posto" vojnika sa liderskim ambicijama i klika u vojnom kolektivu, koje mogu ugro avati komandirov formalni autoritet, ili, to je najgore, ometati kohezivnost kolektiva najefikasnije se postie sociometrijskom tehnikom, o emu e kasnije biti vie rei. Suzbijanje partnerstva u podeli uticaja na kolektiv je pogreno (ako je uopte i mogue) iz najmanje dva razloga: gui se kreativna snaga kolektiva i rizikuje se propast jedinice ako ratni vihor odnese jakog i jedino sposobnog komandira da se stara o zadacima jedinice i ljudima u njoj. 11.5. Ispitivanje meuljudskih odnosima u vojnom kolektivu Logino je da se najpre govori o pojmu i sutini meuljudskih odnosima u vojnom kolektivu. Meutim, o tome predlaem itaocu da se detaljnije informie u Kasagi i Kosti, 1992, str. 119-123. Vie puta je ve reeno da je sociometrijska tehnika najobjektivniji nain ispitivanja i merenja meuljudskih odnosa u malim grupama (do oko 30 40 ljudi, dakle, do veliine jedinice ranga voda). Sociometrijskom tehnikom se otkriva kako pojedinana neprilagoenost tako i poremeenost meuljudskih odnosa u osnovnim vojnim kolektivima (posadama, poslugama, odeljenjima i vodovima). Da bi se primenila sociometrijska tehnika i dobili korisni podaci za operativni rad psihologa i komandira nuno je da bude ispunjeno NEKOLIKO PREDUSLOVA (prema: Smiljani,1973. i Kasagi, Pajevi , Kosti, Lovre, 1990). 1. Sociometrijska tehnika se ne moe koristiti u jedinicama ije pripadnike ne povezuje prostor u kome postoji meusobno opaanje tokom rada

u realnom vremenu obuke, nastave ili bilo koje druge organizovane vojnike aktivnosti. Drugim reima, najvea jedinica koja moe biti ispitana sociometrijskom tehnikom je nastavna grupa, vod peadije i eta - baterija nekih drugih rodova i slubi. Zapravo, broj vojnika u jedinici ne bi trebalo da bude vei od 40. 2. Ispitiva (psiholog ili komandir) treba da uiva poverenje svih pripadnika jedinice (da nee biti zloupotrebe podataka objavljivanja, upotrebe rezultata za pogoranje bilo ijeg poloaja i statusa u jedinici, preduzimanja disciplinskih mera itd.). 3. Kolektiv mora da postoji izvesno vreme, da proe fazu konstituisanja i da zapone zajedniki grupni ivot i rad (oko mesec dana), da bi se pripadnici jedinice mogli meusobno dovoljno upoznati i da bi kriterijum sociometrijskog izbora imao smisla kao relevantna aktivnost za sve njegove lanove. 4. Sociometrijski kriterijum MORA da bude konkretna aktivnost vana za sve pripadnike jedinice i jedinicu kao celinu, a nipoto da se odnosi na stav ili mnjenje (miljenje) pojedinaca. ini se da je najbolje da se doslovno koriste sociometrijski kriterijumi i metod ispitivanja naveden u prilogu: Izlazak u grad. Nije obavezno da se koriste sva tri navedena kriterijuma, ve samo onaj (oni) koji je vaan za neki praktian cilj koji se eli postii sociometrijskim ispitivanjem; na primer, IZLAZAK U GRAD je za procenu poetne prilagoenosti pojedinaca i kohezivnosti kolektiva. U svakom sluaju, vano je da broj izbora bude neogranien (da bi se mogli izraunavati grupni indeksi), ali i da bude jasno naznaen najpoeljniji i najnepoeljniji izbor (da bi se, pri veem broju pripadnika kolektiva, mogao crtati sociogram). Operacionalizovan postupak za sprovoenje sociometrijskog ispitivanja videti u Prilogu 11.1 (Uputstvo ispitivaima za sprovoenje sociometrijskog ispitivanja). Nakon ispitivanja, REZULTATI SE OBRAUJU u nekoliko faza. Najpre se obavezno konstruiu i unose podaci na NxN matricu, s tim to se PRVI BIRANI i PRVI ODBAENI (to jest oni iji su redni brojevi zaokrueni dva puta i precrtani vie puta) podvlae, ili podebljavaju, kao u navedenom primeru). Tabela 11.6: Matrica NxN za sciometrijski kriterijum: IZLAZAK U GRAD RB Prezime i ime 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 Alagi Dragan + + + + + + 2 Pajevi Mile + + + 3 Kasagi Milan + + + 4 eni Marko + + + + + + + + 5 Kosti Jovan + 6 Miti Jovan + + + -

11 + + + + -

X 7 4 4 9 1 3

Y 2 1 1 0 8 3

ISS +0.500 +0.300 +0300 +0.900 -0.700 0.000

7 8 9 10 11

2 2 0.000 + + + + 4 0 +0.400 + + 2 3 -0.100 + 1 0 +0.100 + 1 2 -0.100 38 22 M=+0.145 (Napomena: velikim "+" obeleeno je prvo biranje, a bordiranim kvadratom prvo odbacivanje) Konvencije pri konstrukciji NxN matrice oite su u ovom izmiljenom primeru pripadnika jednog streljakog odeljenja: u redovima sa rednim brojem, prezimenom i imenom su BIRANI - ODBAENI, a u koloni su samo redni brojevi onih koji BIRAJU -ODBACUJU, saglasni rednim brojevima redova; nakon poslednjeg rednog broja dodaju se jo tri kolone (za X, Y i ISS); po dijagonali se povlai linija (niko ne bira, niti odbacuje samog sebe). Iz NxN matrice se vidi, na primer, da je Alargi D. biran 7 puta (od Pajevia, enia, Kostia, Obradova, Racia, Popovia i Toskia, s tim to ga eni bira kao najpoeljnijeg za izlazak u grad), a odbaen je dva puta (Kasagi i Miti, nijednom kao najnepoeljniji); najvie puta je biran eni ("zvezda", nijednom nije odbaen); najnepoeljniji za zajedniki izlazak u grad je Kosti, 8 puta, i to: Pajevi, Kasagi, Miti, Obradov, Popovi, Raci, Simi i Toski, s tim to je etiri puta precrtan "vie puta", ime su ga oznaili kao najnepoeljnijeg Pajevi, Kasagi, Obradov i Raci. Druga, obavezna faza je izraunavanje sociometrijskih indeksa (individualnih i grupnih). Najznaajniji individualni indeks je INDEKS SOCIJALNOG STATUSA (ISS) koji se dobija po formuli ISS = (X-Y) / (N-1). Najpraktiniji grupni indeks je INDEKS AFEKTIVNE ATMOSFERE (IAA), a dobija se po formuli IAA = (X) / (X) + (Y). U obe formule X je broj prihvatanja, a Y -broj odbacivanja koje je vojnik dobio u kolektivu, dok N oznaava broj vojnika koji su bili na spisku (to jest koji su mogli da budu birani). U navedenom primeru to je 11. (Toski ima ISS= (1 - 2)/10 =-0,10). Individualni indeks socijalnog statusa slui za procenu objektivne prilagoenosti pojedinca kolektivu: negativan predznak i visina indeksa govore o objektivnoj neprilagoenosti vojnika. Psiholog se, u principu, ne angauje za tretman (savetovanje) svih drutveno neprilagoenih vojnika, ve samo onih koji imaju znaajan status ili ulogu u kolektivu (komandiri i zamenici odeljenja ili voda, niandije na oruima u okviru posluga, posada, najbolji na obuci ili uenju itd.). Uzroci neprilagoenosti mogu da budu, u naelu, trojaki: nee da se prilagodi (zato to mu, zbog nekih njegovih razloga, odgovara izdvojenost); ne ume da se prilagodi (preterana stidljivost ili neznanje socijalnih tehnika koje obezbeuju drutvenu privlanost), ili, ne moe da se prilagodi (kada je re o neurotinom, paranoinom, svadljivom, agresivnom, mentalno retardiranom ili uopte slaboj prilagodljivosti vojnoj organizaciji). Zavisno od uzroka neprilagoenosti, psiholog preduzima odgovarajue savetodavne ili edukativne mere. Kada je re o ostalim slabije prilagoenim pojedincima (ija uloga u kolektivu nije znaajna) psiholog savetuje komandira kako morao da im pomogne, ako se javi takva potreba (vojik u tom smislu zatrai pomo).

Obradov Saa Popovi Ivan Raci Branko Simi Sreko Toski Radovan

Od grupnih indeksa je najvaniji IAA (indeks afektivne atmosfere), jer odraava privrenost pojedinaca kolektivu, kolektivnu solidarnost, ponos zbog pripadnosti kolektivu, grupni moral, spremnost da se sarauje u izvravanju kolektivnih zadataka... ukratko, odraava koheziju kolektiva. U primeru navedenog kolektiva indeks avektivne atmosfere iznosi 38/(38+22) = +0.585. Kada je ukupan broj odbacivanja vei od ukupnog broja prihvatanja, u kolektivu vladaju netrpeljivost, sukobi, trvenja, nesloga i razdori, odnosno kohezivnost kolektiva je loa i valja analizirati razloge i uzroke, a to je, upravo posao psihologa. Najea su dva razloga loe kohezije kolektiva: komandovanje ili postojanje "klike". Komandir moe da bude nesposoban ili preterano autoritaran (komandir ima miljenike, umesto potenog odnosa spram osobina svojih linosti vojnika; forsira podanitvo sebi, umesto vojnoj organizaciji; insistira na sistemu "dounika", umesto da ima poverenja u organe unutranje slube itd.). Osim loeg komandovanja, postojanje neformalnih lidra i podgrupa ("klika") moe da razdire kolektiv i da ga onesposobljava za saradniko i usaglaeno izvravanje zadataka koji se pred njega postavljaju. Naravno, same po sebi "klike" ne moraju da budu uzrok razdora; one postoje (neminovno) i u kolektivima sa izvrsnom kohezijom. "Klike" su pogubne po kolektiv samo kada su meusobno sukobljene ili je mnjenje u okviru "klike" suprotstavljeno kolektivnim zadacima ili interesima vojne organizacije. U sluaju loe kohezije kolektiva, izraene indeksom afektivne atmosfere, obavezna je i trea faza - crtanje sociograma (kao grafikog prikaza slike meuljudskih odnosa u kolektivu; videti sliku M.6) zato to se tek tada moe jasno i nedvosmisleno uoiti postojanje neformalnih lidera i suprotstavljenost "klika" (uzajamno biranje u zatvorenom krugu i odbacivanje ostalih pripadnika kolektiva), njihov meusobni odnos, kao i meurelacija njihovih lidera. (Neformalni lideri i "klike", obino, idu jedno sa drugim.) Pravljenje sociograma je sloen i zametan posao, ali se "isplati", jer govori mnogo vie od matrice, pogotovu ako je broj pripadnika kolektiva mnogo vei od deset. Kada je broj pripadnika kolektiva mali, sociogram se moe praviti i za neogranien broj izbora (odbacivanja); u protivnom se gradi samo od naj(ne)poeljnijih izbora (onih koji su zaokrueni DVA puta, odnosno precrtani VIE od samo jednom). Postoje izvesne konvencije u crtanju sociograma: kvadrati za mukarce, krug (za ene); u kvadrati (krug) upisuje se redni broj sa matrice NxN. Prihvatanja se crtaju punom linijom, a odbacivanja isprekidanom (sem kada se crta u boji; prihvatanja su crvena, odbacivanja crna). Uzajamnost prihvatanja (odbacivanja) oznaava se obostrano "zailjenim" strelicama. Strelice ne smeju da seku kvadratie i krugove koji oznaavaju ispitanike. Najpre se odreuje mesto u prostoru slike onih pripadnika koji privlae (odbijaju) najvie izbora ("centri"), a zatim se ostali rasporeuju u skladu sa svojim preferencijama "centara". Na osnovu sociograma se uoava ne samo odnos i antagonizam "klika" ve se bolje vidi i poloaj pojedinaca u kolektivu. Jasno se vide + i -, "zvezde", "parovi" (uzajamna prihvatanja i odbacivanja), "izolovani" (niko ih ne bira, niti odbacuje) i "usamljenici" (niko ih ne bira, poneko ih odbacuje).

Slika 11.6. Sociogram na osnovu tabele 11.6.

6 9 11 5 10

3 1 Postavlja se pitanje: ta raditi ako se, na osnovu, sociograma ustanovi da su neformalni lideri i "klike" izvor razdora u kolektivu. Nasilno suzbijanje uticaja neformalnih lidera i "klika" obino, nije dovoljno uspeno. U svakom sluaju, za psihologa je vano da analizira linost neformalnih lidera (u okviru "klike" ili izvan neke od "klika"). Ako je neformalni lider "vrlo jak", za komandira je vano da ga ima na "svojoj strani" -bolje reeno, na strani prihvatanja kolektivnih zadataka. Odgovor na pitanje "Kako to postii ?" ne moe da bude uopten, ali je pomo psihologa komandovanju u svakom konkretnom sluaju znaajna. U navedenom primeru oigledno je postojanje "klike" ("trojka" koju ine Alargi, Kasagi i eni), ali je neformalni voa (eni), oigledno, kolektivno omiljen. Osim toga, nema ni razloga za analizu delovanja ove trojke (to je prijateljska "klika") jer ne ugroavaju znaajnu kohezivnost ovog kolektiva.

12. PSIHOLOKI ASPEKTI VANREDNIH DOGAAJA (VD) 12.1 Pojam i znaaj vanrednih dogaaja u Vojsci Organizovanost i snagu Vojske u miru drutvena javnost ceni, upravo, po nedogaanju vanrednih dogaaja u njoj. Ono to najvie ustalasa javnost

upravo su vanredni dogaaji. Pojedini dogaaji medijama slue kao "municija" za manipulacije i/ili politike konotacije i interpretacije. Neke od tih interpretacija mogu da budu krajnje zlonamerne. Zato je vanost spreavanja i/ili smanjivanja broja vanrednih dogaaja za Vojsku velika. Vanredni dogaaji su definisani Pravilom slube (ta. 310. do 316). Prema tome, pod njima se podrazumevaju: 1. naruavanje borbene gotovosti jedinica i ustanova, 2. situacije u kojima se u opasnost dovode ivoti i zdravlje ljudstva, 3. naruavanje unutranjeg reda i discipline, 4. slabljenje morala organizacijskih celina: jedinica i ustanova, 5. materijalne tete. 12.2. Psiholoke dimenzije vanrednih dogaaja Iz pojma vanrednih dogaaja se lako izvode sve relevantne psiholoke dimenzije koje su, uglavnom, opisane u ovom tekstu zato e biti navedeni bez ireg objanjavanja. To su: iznenadnost (neoekivanost); pojave straha meu ljudima u okviru jedinice i u javnosti meu regrutnom populacijom i rodbinom buduih regruta; strah koji moe dovesti do nastanka panike. Sve to dovodi do psiho-socijalnog stresa u vojnoj organizaciji koji, sa svoje strane, potpomae i/ili neposredno izaziva glasine. Vojni psiholozi mogu organima komandovanja da pomognu u saniranju svih ili veine propratnih psiholokih dimenzija vanrednih dogaaja. U komisije koje ispituju uzroke i posledice i izvlae zakljuke iz pojedinih vanrednih dogaaja obavezno treba "delegirati" i vojne psihologe. Upravo su vanredni dogaaji, svojevremeno, a pogotovu njihov (za javnost) najtei oblik-samoubistvo i ubistvo, bili povod za institucionalno uvoenje psihologa na nivou brigada i u brigadama ravnih formacijskih sastava. 12.3. Psiholoki principi odgovora vojne organizacije na vanredne dogaaje

Vanredni dogaaji, kao to sam pojam govori, nisu neto to se moe predvideti, niti sasvim sigurno oekivati. Najee, su rezultat sticaja okolnosti koje kreiraju "sluaj" ili "via sila". Ipak vojna organizacija, ak i kada sama nije stvorila povoljne okolnosti za njihovo nastajanje moe unapred da pripremi svoje odgovore na njih. Koji su to odgovori? 1. Prognoza mogunosti nastanka vanrednih dogaaja, svakako, nije mogua pri optimalnom funkcionisanju vojne organizacije. Meutim, uslovno reeno, svi vanredni dogaaji koje moe prouzrokovati "ljudski faktor", mogu se imati u vidu; predvideti koji pojedinci mogu, ee, nego drugi, izazvati takav dogaaj. Svakako, oni ne smeju biti rasporeeni na formacijska mesta gde je verovatnoa izbijanja vanrednih dogaaja velika. Osim toga, oni se mogu pojaano nadzirati ili kontrolisati. 2. Radi preduzimanja mera da posledice vanrednih dogaaja koje nastanu delovanjem "vie sile" budu to je mogue manje i blae, treba

formirati komisije i da psiholog bude obavezno stalan lan takve komisije. Komisija se mora baviti planski, sistematski i stalno vanrednim dogaajima -da izuava okolnosti, uzroke i uesnike vanrednih dogaaja. 3. Nakon vanrednog dogaaja komisija priprema informaciju o njemu. Informacija mora da bude takva da sprei nastajanje glasina i da onemogui naknadno "pametovanje" nedobronamernih. U stvari, treba da bude tako koncipirana da ne doe do demantovanja i naknadnih objanjavanja. Naravno, osnovna funkcija informacije je da smanji verovatnou nastanka istih ili slinih vanrednih dogaaja i, svakako, da isti "ljudski faktor" ne bude izaziva novog vanrednog dogaaja. 4. U sve aktivnosti i sve fukcije vojne organizacije planski i sistematski moraju biti "ugraeni" pojedinci koji su profesionalno obueni da spree ili smanje posledice vanrednih dogaaja (bolniar na gaanju, lekar paljenja MES-a, vatrogasci na vojnim vebama sa artiljerijskim bojevim gaanjima itd.). 5. Normalan i oekivan odgovor vojne organizacije na svaki vanredan dogaaj mora da bude promena stanja u funkcionisanju sistema u sferama u kojima se on odigrao: smenjivanje nekompetentnih, uvoenje dodatnih kontrolnih mehanizama, poboljanje tehnikih aspekata sistema itd. U nastavku ovog poglavlja bie rei o samoubistvima, po Vojsku sa aspekta javnosti, najteim vanrednim dogaajima. 12.4 Samoubistva u Vojsci: vanost problema, istraivanja i opti faktori suicidalnog rizika Istraivanje okolnosti samoubistava u Vojsci viestruko je znaajno. Naravno, najvanije je da se broj takvih tragedija smanji. Ipak, nikada se ne moe sa sigurnou rei "ta bi bilo, kad bi bilo", odnosno da li bi vojnik-samoubica bio mladi-samoubica u svom ivotnom okruenju. Kada se samoubistvo desi u Vojsci, psiholoke i drutvene posledice su raznovrsne, ali je za Vojsku najvanija ona koja se odnosi na odgovornost i funkcionisanje vojne organizacije i mogunost spreavanja takvih tragedija. U budunosti, odgovori na ta pitanja bie jo vaniji: ne zato to postoji mogunost da e porasti broj samoubistava, ve zato to e Vojska u javnosti biti predmet opravdanih, a jo vie zlonamernih "analiza", kritika i osporavanja. Ponekad su i same ire okolnosti samoubistva (nakon viestrukih ubistava) takve da neminovno estoko ustalasaju iru drutvenu javnost, pa makar i ne bilo zluradosti u nekim, Vojsci nesklonim, krugovima SRJ. Sa druge strane, vaspitna i upozoravajua vrednost analiza i informacija o vanrednim dogaajima (koje se obavezno zavravaju zahtevom da se poboljaju disciplina u jedinicama i ukupno funkcionisanje vojne organizacije), kada je re o vojnoj javnosti, izgleda, nemaju ubedljivu preventivnu vrednost u smislu smanjivanja broja samoubistava. Jasno je da su analize, informacije i direktive u nadlenosti komandovanja. Dobro je to u tome, manje-vie, uestvuju i psiholozi. Pitanje je meutim, da li je to sve, ili najvie to vojna psihologija kao struka i psiholozi kao profesionalci mogu uiniti. Odgovor je sam po sebi jasan: autor ovog teksta je naao dva (1966. i 1984.godine) empirijska bavljenja samoubistvima u Vojsci. Problem suicidalnog ponaanja u Vojsci nije stalno aktuelan samo iz navedenih razloga: vojnici se nalaze u ivotnom dobu koje (osim starosti) vie naginje suicidu (kasna adolescencija); podvrgnuti su strooj disciplini; nisu u situaciji da zadovolje mnoge od svojih potreba i motiva, javlja se oseaj gubutka emocionalne podrke u izmenjenoj socijalnoj sredini; nalaze se na dnu hijerarhije u okviru vojne organizacije tako da su mnogo manje u situaciji da isprave neku nepravdu koja im se nanosi; u kontaktu su sa orujem i municijom, to olakava izvrenje suicidalnih namera ili

ini da impulsivna pomisao postane neizmenljiva i tragina injenica. U periodu od 1982. do 1985. godine, pokuaja samoubistva u JNA je bilo 306 meu vojnicima i 10 meu "ostalim", sa uzlaznom tendencijom (grupa autora,1987). Realizovanih samoubistava od 1981.do 1986. bilo je 258, i to: 29 oficira, 31 podoficir, 19 civilnih lica, 9 pitomaca, 168 vojnika i 2 vojna obveznika. Tendencija je, takoe, bila uzlazna u u tom periodu (grupa autora, 1987). Alarmantna je injenica da je tokom 1995. godine izvreno 14 samoubistava u Vojsci. Takvi tragini dogaaji, zabrinjavajue uestalosti, upuuju na neophodnost preventivnog delovanja, identifikovanjem pripadnika rizine grupe i otkrivanjem uzroka, kao i faktora koji pogoduju suicidalnom ponaanju. Opti faktori suicidalnog rizika u populaciji Naunici koji se bave problemom samoubistava (suicidolozi) utvrdili su itav niz faktora koji stoje u vezi sa brojem samoubistava u populaciji. Biro, 1982, str. 84-114) navodi itav niz inilaca koji mogu biti posmatrani kao dispozicije ili korelati rizika za izvrenje suicidalnog ina. POL. Mukarci ee "uspevaju" da izvre samoubistvo, a ene ee "samo pokuavaju". Odnos mukaraca-samoubica prema enamasamoubicama je razliit, od zemlje do zemlje. U Poljskoj mukarci pet PUTA ee ginu od svoje ruke od ena, u Finskoj etiri puta, a u Japanu 1,5 puta. Meutim, iz godine u godinu ova se nesrazmera smanjuje, to se lako objanjava injenicom da ene sve vie uspevaju da preuzmu "muke" drutvene uloge, sa istim posledicama (bar to se samoubistva tie). Tako je u naoj zemlji (SFRJ) 1973. gd. bilo 3,5 puta vie samoubica-mukaraca, da bi se taj odnos smanjio na 1:2,2 (1980.gd.). Dakle, mukaraca-samoubica je neto vie od DVA PUTA nego ena-samoubica. STAROST. Starije osobe mnogo ee izvravaju suicid od mlaih, u naoj zemlji, od ukupnog broja samoubica, 45% je starije od ezdeset godina, a 69% od pedeset. Meutim, i ovde se zapaaju bitne promene: mladi sve ee sebi oduzimaju ivot, verovatno zato to vie nisu "zatieni" od otre konkurencije za sticanje boljih mogunosti za uspenu ivotnu karijeru. Dokaz tome je podatak da u najrazvijenijim zemljama sve vie raste broj suicidenata: zbog neuspeha upisivanja u prestine srednje kole i fakultete, broj samoubica u starosti do 25 godina u Japanu iznosi 35 na 1000! BRANO STANJE. Brani problemi (preljube, svae i emocionalna zahladnelost) esti su inioci koji se smatraju uzrocima ili povodima suicida. Brak je, ipak, mirna luka u ivotnim burama. Verovatno je poveanje broja mladih samoubica u vezi sa njihovim sve eim ranim odvajanjem od rodne kue. Osim toga, usamljene i nikad enjene - udavane osobe esto skonavaju. Raste sve vie broj razvedenih i udovaca meu suicidentima, ali u relativnom uznosu: sa modernim poveanjem broja razvoda i produenjem prosenog ivotnog veka. U vezi a tim je i zanimljivost (psiholoki lako objanjiva) da udovci ee izvraavaju suicid nego udovice.I u naoj zemlji, statistika to pokazuje (Nikoli, 1995); brak deluje protektivno spram samoubistva (odnosno onog to mu pogoduje). S obzirom na brano stanje, najee samoubice su razvedeni, neenjeni i suprunici bez dece.

NACIONALNA, RASNA I RELIGIJSKA PRIPADNOST. Sva tri inioca su znaajni korelati suicida. Znaajno ee samoubistava izvravaju Maari i Skandinavci (Danci i Finci), belci, hriani i Jevreji. Neke od ovih razlika nije ba lako objasniti. Religijski inilac suicida meu hrianima i Hebrejima se objanjava kultom greha pod kojim se vaspitavaju pokoljenja. Savezna Republika Jugoslavija belei poveanu stopu samoubistava (Nikoli, D., 1995): 1985. u SFRJ bilo je 1.383 samoubice (13,7 na 100.000), a 1993. bilo je 1.693 (stopa 15,8). Naa zemlja spada u grupu sa srednjom stopom samoubistava (zajedno sa Nemakom, Bugarskom, vedskom i Rusijom), dok najviu stopu suicida u svetu imaju ri Lanka i Maarska. Kada je re o narodima i nacionalnim manjinama na prvom mestu su Rusini (stopa 66), Maari (53), Hrvati (36), Bugari (26), Slovaci (22), Srbi (19), Crnogorci (16), Makedonci (15), Rumuni (12), Romi (7) i iptari (0,3). Od optina, najviu stopu (87) ima ajetina (sa Zlatibora), a zatim slede vojvoanske optine sa preteno maarskom manjinom (oka, Srbobran i Kanjia). OBRAZOVNA STRUKTURA. Prema Nikoliu (1995), u SRJ se intelektualci mnogo ree odluuju na samoubistvo od nie obrazovanih. Najviu stopu imaju poljoprivrednici, rudari i industrijski radnici. IVOT U GRADU. Broj samoubica u gradu je znatno vei nego na selu, to se objanjava otuenjem, usamljenou, nepripadanjem i ubitanim ritmom ivota gradskog oveka. USAMLJENOST. Usamljenost deluje kao uzrok suicida zbog nemanja drutvene podrke i pomoi kada naiu "olovna vremena" pojedinane egzistencije: oseanje besperspektivnosti, izolovanosti i bilansnog ishoda procenjivanja vrednosti ivljenja i trajanja ("za koga da ivim"). PRESELJAVANJE STANOVNITVA SA SELA U GRAD I IZ OBLASTI U OBLAST. Migracije stanovnitva dovode do drutvene dezorganizacije (oseanja nepripadanja i neukorenjenosti), gubitka emocionalne podrke u bitno teoj psiholokoj klimi ivota u novoj sredini. Migracija pogotovu znano deluje ako pojedinac potie iz zadrugarsko-patrijahalne sredine: 95,7% suicidenata u jednom istraivanju autora ovog teksta nisu roeni tamo gde su iveli (i umrli, u ovom sluaju). NEZAPOSLENOST. Brza i brutalno nagla promena drutvenog statusa takoe, dovodi esto do suicida. Prema usmenom saoptenju Bulajia, u bloku 37 na Novom Beogradu, oko 80% penzionisanih pukovnika i generala je umrlo ili izvrilo samoubistvo za godinu dana nakon penzionisanja. IVOTNE KRIZE. ivotni konflikti (ljubavni i brani problemi) i razvojne krize (pubertet, gravidnost, klimaks), kao i gubitak partnera, nisu samo literarne teme ve i ivotne injenice koje znaajno poveavaju broj suicida. Ljubavni jadi mladih i ranjivih vojnika (zbog odvojenosti od nesreno voljene), na alost, esto se, umesto pokuaja samoubistva zavravaju fatalno (zbog dostupnosti ubitanog vatrenog oruja). Kao prilog ovoj

tvrdnji mogu posluiti rei Alvareza (1975) da policajci rene policije grada Londona mogu nepogreivo da razdvoje nesrene ljubavnike od ostalih samoubica: nesreni ljubavnici uvek imaju polomljene nokte zbog pokuavanja da se posle skoka u Temzu (i nagle konstatacije da ivot vie vredi od ene) spasu penjanjem uz stubove mosta. KALENDARSKI I METEROLOKI INIOCI. Istraivai u pogledu znaaja ovih inilaca nisu saglasni. Navode se mesec -maj, godinja doba prolee i jesen i poslepononi sati -pred jutro, dok se raa novi dan umiru samoubice. Kiovito vreme i nizak pritisak koji predskazuje loe vreme poveavaju broj samoubistava (Roton, D., 1985). POISTOVEENJE I IMITIRANJE IVOTNOG STILA UZORA I IDOLA. U literaturi su poznati sluajevi pojedinanih i grupnih samoubistava ("Die Leiden des jungen NJerter"- "Jadi mladoga Vertera" Getea i "Neznanka iz Sene" Alvarea). U novije vreme navodi se grupno samoubistvo pripadnika verske sekte "Hram naroda" u dungli Gvajane, koju je predvodio preasni Dim Dons. (Dnevne novine su 22.marta 1966.god izvestile da je francuska policija spreila novo masovno samoubistvo pripadnika iste sekte iji su lanovi "bili zatoeni u oblasti Pariza, zatim u junoj Francuskoj i u Alpima".) Verovatni mehanizam je identifikacija (poistoveenje) sa uzorom, a sigurni inilac je da je re o grupnom poistoveenju sa uom zajednicom koju sainjavaju autoritarni i zavisni pojedinci, a objedinjuje ih zajedniki sistem uverenja. Takve zajednice skoro uvek predvodi karizmatski i autoritarno-agresivni voa. U prilog svemu ovom vredno je navesti jo dva podatka: sinovi koji izvravaju samoubistvo na dan oevog samoubistva i veoma veliki broj pokuaja samoubistva u porodicama samoubica. Neki od naih vojnika-samoubica, takoe, pripadaju ovakvim drutveno-psiholokim konstelacijama. PORODINI UZORI. Od 25% do 30% samoubica, prema podacima iz istraivanja u Vojvodini, bili su optereeni suicidalnim hereditetom. Veoma je znaajno da se ovakve informacije mogu nai u personalnim dokumentima vojnika. I za ovaj faktor je, kao i za predhodni, isto objanjenje odluujui mehanizam identifikacije, odnosno inilac imitacije. RASTURENI DOM. Pod rasturenim domom autori najee smatraju razvedene roditelje ili nedostatak oca u godinama odrastanja. Po svemu sudei, bar kao zatitni inilac protiv suicida, otac je vaniji od majke. Zlo je kada ga nema, a jo vee kada postoji, pa izvri samoubistvo. DUEVNA OBOLJENJA. Ve postojee ili aktuelna pripadnost zajednici psihijatrijskih bolesnika poveava ak 12 puta prognozu samoubistva pojedinca. DEPRESIVNA STANJA I OBOLJENJA. Duevne patnje, pod dijagnozom psihotine (endogene) depresije i reaktivne tuge, sasvim sigurno (empirijski podaci su neoekivano vrlo saglasni), poveavaju procenat samoubistava u suicidalnoj populaciji za 14% do 16%. SOCIJALNA POTOLOGIJA (ALKOHOLIZAM I NARKOMANIJA). Bolesti zavisnosti deluju kao znaajan inilac, bilo kao trajniji poremeaj, bilo kao stanje pijanstva (ili pospanosti). Po podacima, izmeu 40% i 50% alkoholiara izvrava samoubistvo. Pijano stanje u vreme izvrenja

samoubistva kree se izmeu 20-30%, pa sve do 80% sluajeva. STRUKTURALNO-PSIHOLOKE PREDISPOZICIJE. Najee se razmatraju tri psiholoke predispozicije: agresivnost i njegova kontrola, impulsivnost i u vezi s tim "acting-out" i histerine karakteristike linosti. Najvei broj autora se slae da je samoubistvo agresivan akt ponaanja i, stoga povezano sa agresivnou kao crtom linosti samoubica. Meutim, u pogledu crte kao predispozicije u ponaanju i samoubistva kao akta, veza nije uvek empirijski potvrena. Jedan od razloga za to je, svakako, nerazlikovanje bar tri vida agresivnosti: spontane, pasivne i reaktivne, o emu e kasnije biti jo rei. Po svemu sudei, za vojne psihologe je pametnije da tragaju za samokontrolom crte agresije (ma kolika ona bila) i samoubilakog ponaanja: slaba kontrola je, evidentno, "lo znak". Naime, u istraivanjima uzorcima najpozitivnije stavove prema samoubistvu imaju "kuvari", a najmanje pozitivne -padobranci i piloti. U pogledu agresivnosti ove tri grupe se meusobno ne razlikuju, ali se znaajno razlikuju od preostale tri: peadinaca, ininjeraca i vezista. Druga psiholoka predispozicija koja znaajno i verovatno determinie samoubistvo je impulsivnost -bolje rei, "acting-out": "...deo trajne strukture linosti u smislu prevoenja neverbalizovanih (nesvesnih) konfliktnih stanja u akciju". Pri tome se zatvara tragini "circulus vitiosus": konflikt-reakcija-pojaanje konflikta (usled oseanja krivice zbog reakcije), dovodi do nepodnoljive tenzije koja rezultuje iznanadnom eksplozijom-"acting out"-om koji (izmeu ostalog) moe uzeti formu suicida" (Biro, M., 1975, str.108). Trea psiholoka struktura, nedvosmisleno prisutna, pre svega u pokuajima samoubistva, ali i u uspelim suicidima, histerina je reakcija emocionalne nezrelosti. Suicidolozi to nazivaju "help-apelom", pozivom za pomo i skretanjem panje okolini nesrenika koji, svojim traginim inom ili njegovim pokuajem, govori: "Aman ljudi, ja postojim i neizdrivo patim. Molim vas, pomozite mi!". Nije suvino jo jednom osvrnuti se na vezu izmeu samoubistva, agresivnosti i problema kontradiktornih nalaza psiholokih istraivanja. Ima istraivanja koja nalaze da, suprotno navedenim, pozitivna veza postoji izmeu destruktivnosti usmerene spolja i one usmerene unutra. Neke profesije se smatraju "samoubilakim". Sa druge strane, dobar borac i neagresivno ponaanje jednostavno nisu spojivi. Agresivnost, spontana ili reaktivna, predstavlja "crvenu nit" koja se provlai kroz istraivanja borbenih kvaliteta pojedinca koja je izveo "Personnel Research Branch (PRB)" i "Human Resources Research Office" (HumRRO). Odeljenja amerike vojske za istraivanje ljudstva (Peter Watson, 1982). Ni naa istraivanja Kostia (1995) ne daju drugaije rezultate. Meutim, korelacija izmeu ova dva entiteta (borbene motivacije i stava prema samoubistvu) u istraivanju Kostia (N = 404) iznosi r = 0,279. Drugim reima, korelacija jeste znaajna samo statistiki (ne i praktino) zato to je zajednika varijansa 7%. Meutim, tih 7% lako mogu da se svedu na samo jednu varijablu: agresivnost. To znai da ono to povezuje samoubice i dobre borce jeste agresivnost. Dobar borac i samoubica moraju imati snage da unitavaju ivot ali ih razlikuje nivo kontrole: dobar borac je ima, a samoubica nema. U tome je, upravo, i sutina stvari. BIOLOKE DISPOZICIJE. Neki istraivai tumae suicid povienjem hidroksikortikosteroida (17OHCS), sinaptikih neurotransmitera, specifinih modanih biostruja (talasa) ili endorfina. Profesor Biro je, ini se s pravom, u svojoj studiji krajnje skeptian prema takvim istraivanjima i njihovim nalazima.

HRONINA ORGANSKA OBOLJENJA. Svakodnevni ivot, zdravorazumska logika, ljudsko iskustvo i literatura (banalna i ozbiljna) govore da je izlaz iz svokodnevnog ljudskog bola, usled hroninih duevnih ili/i somatskih bolesti- u samoubistvu. Meutim, naunici su neto precizniji od "obinih smrtnika": stadijum oboljenja i snaga bola manje su odluujui u samoubistvu od sposobnosti podnoenja bola, njegove kontrole i spremnosti drutvene sredine (pre svega, bliskih osoba) da bolesniku prue potporu i podrku da ga, ravnoduno ne prepuste neumitnoj sudbini i surovoj bolesti. PRETHODNI NEUSPELI POKUAJ SAMOUBISTVA. Neuspeli pokuaj samoubistva je inilac vie puta spominjan kao nedvosmislen korelat ili uzronik samoubistva. Svakako, skoro da nema autora koji ne prihvata tezu da neuspeli pokuaji suicida imaju prevashodno apel - funkciju. U tom smislu postoje neke drutveno-demografsko-psiholoke karakteristike subgrupe samoubica u pokuaju (emocionalno nezrele osobe, ene, histerine strukture, mladi itd.). Ipak, statistika je neumoljiv pokazatelj ovih pokuaja kao inilaca: longitudinalnim praenjem pokuanih samoubistava rezultira 10 do 15% kasnije uspelih samoubistava; retrospektivnom psiholokom autopsijom taj procenat se poveava (20 do 65% izvrenih samoubistava imalo je prethodnu istoriju pokuaja). Prvi pokuaj, kako kae Biro, moe imati samo apel- funkciju, ali moe postati i naueni model ponaanja. Birovljeva istraivanja, izmeu ostalog, pokazuju da je uporno i neuspelo pokuavanje samoubistva povezano sa mentalnom patologijom (otuda i neuspenost). Valja skrenuti panju, pre svih vojnim psiholozima, da nije tana pretpostavka (iju tanost dematuje Biro) da "onaj ko ima ozbiljne namere da se ubije, ne govori o tome". Zapravo, najava samoubistva nije inilac njegovog izvrenja; priblino jednak broj samoubica neposredno ne najavljuje samoubilake namere ni u kakvoj formi (pismo, plan, verbalne aluzije itd.). Treba dodati da psiholoke autopsije zbog danononog kolektivnog ivota vojnika-samoubica pokazuju da svakom samoubistvu prethodi, dua ili kraa, ali, post festum, uoljiva promena ponaanja, bez obira na stepen otvorenosti obznanjivanja suicidalnih namera. Dosadanja iskustva u vezi sa linostima izvrilaca i okolnostima izvrenja samoubilakog ina Jedan od uzroka drastinog porasta broja samoubistava se nalazi i u sve sloenijoj socio-psiholokoj strukturi mladih generacija koje dolaze na odsluenje vojnog roka. Zbog krize u drutvu, zapaa se sve vei broj vojnika, stareina i civilnih lica koji ispoljava besperspektivnost, apatiju, pa i destruktivan odnos prema sebi i okolini. Takoe, evidentan je sve vei broj socijalno zaputenih linosti, sklonih alkoholu, drogi i kriminalu. Ove pojave su esto pokazatelji i odreenog stanja meuljudskih odnosa i izraz ukupne socio-emocionalne klime u jedinici. Podaci i analize o uzrocima nastanka suicida ukazuju da su oni esto posledica naruene psihike i dinamike strukture linosti, ali da su njihovom nastanku pogodovale i brojne slabosti i propusti u jedinici. Na osnovu jednog izvetaja (Svievi, R., 1984) mogu se izdvojiti neke opte okolnosti izvrenja samoubistva i osobine linosti njihovih izvrilaca. Najvei broj samoubica je pokazivao neprilagoeno ponaanje i pre dolaska u Vojsku. Najee je re o delikventnoj ili kriminalnoj istoriji samoubice. Izvesni su nalazi i o socijalno-patolokom miljeu porodice iz koje samoubica potie (alkoholizam, narkomanija, rastureni dom itd).

Takoe, veliki je broj samoubica i u vreme sluenja vojnog roka pokazivao dosta simptoma neprilagoenosti. Meu svim tim oblicima neprilagoenog ponaanja ubedljivo je najei alkoholizam, koji se izraavao ne samo kroz simptomatsko i ekscesivno opijanje ve je i u vreme suicidalnog ina vojnik-samoubica bio u stanju pijanstva. Znaajno vei broj samoubica, s obzirom na region zemlje iz koga su upueni na odsluenje vojnog roka, potie domicilom iz Vojvodine; u odnosu na ukupno uee u populaciji, najvie je Maara. U primetnom broju psiholokih autopsija se nazire i korelat: vreme kao meteoroloka pojava (kia i nizak pritisak predskazuju promenu vremena ;Roton, D., 1985). Na osnovu dosadanjeg iskustva, primeeno je da se najmanje samoubistava dogaa u prva tri meseca sluenja vojnog roka, a najee posle tri meseca provedena u Vojsci (nakon borbene obuke). Ova pojava se objanjava time to su vojnici tokom borbene obuke maksimalno angaovani i preokupirani savladavanjem postavljenih zadataka. Meutim, posle obuke ostaje im vie slobodnog vremena, manje su angaovani na radnim zadacima, pa tako imaju vie vremena za izolaciju, osamljivanje i razmiljanje o mnogim temama, pa i onim morbidnim. Po svemu sudei, mogunost osamljivanja je znaajno doprinela izboru vremena kao doba dana za izvrenje ina: po podne i posle ponoi, u satima pred jutro. Isti inilac (mogunost usamljivanja, ali i odsustva veeg broja stareina iz jedinice) odredio je da nedelja i ponedeljak budu dani u nedelji kada se samoubistva u Vojsci najee dogaaju. esta su samoubistva nakon povratka sa odsustva, jer se taj povratak doivljava kao ponovni dolazak, koji zahteva adaptaciju iznova. Zbog toga je preporuka da se vojnik ne rasporeuje na strau prvi dan nakon povratka sa odsustva. Najei naini izvravanja suicida u Vojsci su traumatini: vatrenim orujem i veanjem, jer su ta sredstva i najdostupnija. Pored toga, istraivanja su pokazala da su ovi naini izvrenja suicida karakteristini za mukarce. Nekoliko dana pre samoubistva primetne su promene u ponaanju: utljivost, zamiljenost, osamljivanje. Posebnu panju treba obratiti u onim sluajevima kada su promene raspoloenja i ponaanja nagle i iznenadne: ukoliko se vojnik, do tada drutven, komunikativan, raspoloen, najednom povue u sebe, uti, osamljuje, pati, pokazuje neraspoloenje, ili nasuprot tome -ako osoba, do tada tiha, mirna i povuena, najednom pone euforino ili preosetljivo da se ponaa. Promene treba da budu signal da se sa ljudima neto ozbiljno deava, to moe imati i suicidalnu dimenziju. esto javljanje za lekarsku pomo, uz albe na glavobolju i opte oseanje malaksalosti, ukazuju na duevnu patnju, depresivno raspoloenje, reduciranost vitalnih dinamizama, to u velikom broju sluajeva moe prethoditi suicidu.

Posebno rizino mesto za izvrenje suicida u Vojsci je na strai, koja -usled podleganja oseanju besmisla i "nepodnoljive lakoe postojanja", nema oprotajnog pisma: "ETO TO JE IVOT, SADA POVUEM JEDNIM PRSTOM I NEMA ME VIE". U ovakvim sluajevima verovatno se radi o impulsivnom aktu ili o deficitu kontrolnih mehanizama; dakle, uzroci su u samoj strukturi linosti, nezrelosti i impulsivnosti, to i Biro navodi u svojim radovima. U Informaciji Uprave za informisanje G VJ navode se "indikatori suicidalnog ponaanja": "1) esto povlaenje i usamljivanje do izolacije; 2) Gubitak telesne teine i nesanica; 3) Odsustvo, tj. gubitak volje i interesa za bilo kakve aktivnosti; 4) Verbalno iskazivanje oseanja bezvrednosti, pojaanog jutarnjeg zamora, bespomonosti i oseanja krivice; 5) Zabrinutost za svoje zdravlje i esto traenje zdravstvenih pregleda; 6) Sklonost konzumiranju alkohola sa povremenim ili estim opijanjem; 7) Ispoljavanje napetosti, nervoze, neraspoloenja i potitenosti; 8) Sklonost konfliktima u komunikaciji sa ostalim pripadnicima jedinice; i 9) ee traenje odsustva". Nije teko uoiti da se ova zbirka indikatora sastoji iz opisa depresivnog sindroma (prvih sedam) i opisa impulsivnog reagovanja. Autor ovog teksta i dalje insistira da samoubistvu kao promiljenom i planiranom aktu, prethode uvek, ili skoro uvek, nagle i primetne promene ponaanja. ini da je za stareine vano da, osim poznavanja indikatora suicida, poznaju i presuicidalni sindrom (Kronja, T. i drugi, 1964. i Sveenski, B., 1966). Vojnik-samoubica, koji planira samoubistvo u tekim ivotnim okolnostima, prolazi kroz pet, psiholoki jasno odvojenih, faza u kojima je ponaanje vojnika nepredvidljivo promenljivo zbog unutranje borbe kroz koju prolazi: a) faza nemira i nespokoja, u kojoj vojnik, uglavnom posle nekog ugroavajueg dogaaja, pokazuje uzbuenje, strah od konkretnih situacija i objekata, ali i ivota uopte, to nije do tada bilo svojstvo njegovog ponaanja (u takvom stanju on promilja i sanjari, zamilja nerealne okolnosti, pokuava razno - razne stvari, ali nije sposoban da vidi izlaz iz objektivno nepovoljne ivotne situacije to je prvi korak u zaaranom krugu); b) faza apatije; odnosno oseanja da izlaza i nema, do koje dolazi nakon neuspeha u prvoj fazi; v) faza kada mogunost samoubistva postaje fiks-ideja, (tokom prve dve faze vojnik i ne mora da pomilja na samoubistvo ali se miljenje i oseanja suavaju na samoubistvo; vojnik se povlai u sebe i okolina postaje svesna da on ozbiljno pati, mada malo ko moe da nasluti da se bavi idejom samoubistva, poneko pokuava i da pomogne savetima; u ovoj fazi vojnik manje spava i manje jede; ako mu se ne pomogne konstruktivno, kasnije e biti tee jer se on usredsreuje i vezuje za jedinu opciju -samoubilaku). g) faza u kojoj neko ko je reio teak problem u pretposlednjoj fazi bega, nerealno, opet menja raspoloenje postaje malo drutveniji i vedriji, to je varka, jer on nostalgino obnavlja lepe trenutke svog ivota, ivi u sebi-svom unutranjem svetu, paralelno sa objektivnim (okolini se ini kao da je

kriza prola; zapravo, ona i jeste prola, jer je on ve odluio ta mu valja initi; tada on moe i jasno da izrazi (na bilo koji nain) svoje namere; zavarana utiskom da mu je bolje, okolina vie ne obraa panju na njega). d) faza kada vojnik die ruku na sebe. 12.5. Metodologija istraivanja samoubistava Tvrdnja da je prognoza pojedinanog samoubilakog ina rutinski profesionalni posao ma kog eksperta za ljudsko ponaanje nije ozbiljna (Biro, 1982). Naprotiv, "oekivanje da je predikcija samoubistva mogua samo je specijalan sluaj uobiajene naunike vere da univerzum sadri vrste regule koje mogu biti otkrivene i protumaene racionalnim istraivanjem" (Diggory, prema: Biro, 1982). Bilo kako bilo, jedini legitiman metodoloki postupak u ovom smislu zahteva "... jednu sveobuhvatnu taksonomiju relevantnih parametara" (Biro, 1882, str. 79). Zbog toga istraivai tragaju za parametrima koji razlikuju osobe koje su pokuale ili/i izvrile samoubistvo od ljudi kojima tako neto nije padalo na pamet. Mi nismo imali mogunost da traimo navedene parametre, pa smo koristili posebno konstruisani Upitnik (skalu) stavova prema samoubistvu (USS, prilog 12.1). Poli smo od definicije stava (kao psiholokog konstrukta) koja podrazumeva da postoji u svakoj linosti stabilna, relativno trajna tendencija da prihvati ili odbaci neki akt ponaanja, ideju, objekat ili situaciju. Upitnik je briljivo konstruisan, po relevantnim uzusima zanata, ukljuujui i pilot-uzorak ispitanika (N = 83). Uzorak (N = 294) koji ima vojnika (padobranci, vezisti i pripadnici pozadinskih jedinica) i pitomci vojnih akademija (KoV i RV odnosno piloti) ispitan je istovremeno sa tri psiholoka instrumenta: Upitnik borbene motivacije - UBM (Kosti, P., neobjavljeno); Pluikov test emocija - PIE/JRS i Upitnik stavova prema samoubistvu kao nainu reavanja aktuelnih ivotnih problema - USS (Jelenkovi D., Stefanovi-Stanojevi T., Kosti P., 1994). Procedura testiranja ispitanih bila je sledea: ispitanicima je podeljen sav testovni materijal, navodno zbog ekonominosti u vremenu, uz objanjenje da se istrauju dva nezavisna problema: osobine linosti dobrih boraca (pomou Upitnika borbene motivacije koji se potpisuje) i upitnika u kojoj meri mladi razmiljaju o samoubistvu kao reenju tekih ivotnih problema (pomou odgovarajueg upitnika, koji je anoniman). Statistika obrada podataka tekla je po sledeem redosledu: Najpre je faktorisan nepotpisan upitnik (program za faktorsku analizu, Milenkovi Mira i Kosti, 1995, neobjavljeno) ortogonalnom rotacijom, i to u dva navrata; prvi put je dozvoljeni broj moguih faktora bio jednak broju varijabli. Ispostavilo se da se ekstrahuju samo dva, koji prolaze Gutman-Kajzerov kriterijum, ali je drugi bio slabo definisan; drugi put je prisilno ogranien broj ekstrahovanih faktora na jedan da bi se iskoristio sav informacioni potencijal upitnika. (Najzasienije stavke Upitnika su navedene pod naslovom: ta najvie predskazuje pozitivan stav prema samoubistvu. Zasienja su data u zagradi.) Dobijeni faktorski skorovi ispitanika "prebaeni" su linearnom transformacijom na skalu T-skorova (AS=50, SD=10) da bi se olakala kasnija ukrrtanja i interpretacija veza varijabli.

Nakon toga, korienjem Programa hi-kvadrat - testa (Milenkovi, Mira i Kosti, 1995, neobjavljeno) utvreni su korelati pozitivnog stava prema samoubistvu u podruju osobina linosti koje zahvata Upitnik borbene motivacije (videti odgovarajui podnaslov). Tako je dobijen kompozitni skor UBM - BOD, u kome je broj bodova pojedinih varijabli linosti odreen spram visine C-koeficijenta i distribucije hi-kvadrata. Svakako, moglo se ii i na regresijsku analizu (kako to, ekonominosti radi, preporuuje Biro, 1982, str.136). Meutim, Upitnik borbene motivacije ionako mora da se zadaje u celosti zbog drugih razloga, pa se poveanjem broja varijabli, pa makar one predskazivale isto, poveava i pouzdanost instrumenta. Istom statistikom tehnikom (hi-kvadratom) ukrteni su parovi prideva iz Pluikovog testa emocija (analiza: stavka po stavka). Tako je dobijena lista bodova za PIE/JRS - BOD (videti prilog 12.2 i 12.3). Kompozitni skor PIE/JRS - BOD ukrten je sa osnovnim dimenzijama Pluikove teorije (i testa) emocija (videti podnaslov: Emocionalna svojstva kao korelati pozitivnog stava prema samoubistvu). Na taj nain su testirani Pluikovi nalazi o odnosu dimenzija emocija i samoubistva. Na kraju, sve je to uraeno jo dva puta: (1) na kros-validacijskom uzorku (videti odgovarajue poglavlje) i (2) na objedinjenom uzorku svih ispitanika (istraivaki i krosvalidacijski, N = 404). 12.6. Rezultati istraivanja i tri tehnike prognoze suicidalnog rizika pojedinca ta najvie predskazuje pozitivan stav prema samoubistvu Pored Upitnika o borbenoj motivaciji i Pluikovog testa linosti, na uzorak je primenjen i Upitnik o stavovima mladih prema samoubistvu kao nainu reavanja ivotnih tekoa. Neka od tih pitanja u datom upitniku visoko koreliraju sa pozitivnim stavom prema samoubistvu, pa su ovde izdvojeni kao znaajni prediktori suicidalnog ivotnog stila. "Tebi veoma bliska osoba je izvrila samoubistvo" (0,763) - Pozitivan odgovor na ovo pitanje (ubio bih se) u velikoj meri predskazuje pozitivan stav prema samoubistvu. Ovim su potvreni nalazi Miklo Biroa, da suicid meu bliskim osobama predstavlja znaajan faktor suicidalnog rizika, to se najee objanjava mehanizmom identifikacije ili imitacije. Kada je re o bliskom srodstvu (u krvnoj vezi), neki autori suicidalnu sklonost tumae i naslednom optereenou. Bitna je injenica da posle smrti bliske osobe suicidant postaje ugroen (dolazi do oseanja gubitka ljubavi, emocionalne podrke, usamljenosti), to dalje produkuje anksioznost i uznemirenost, koje su komponente presuicidalne agitarnosti. "Preiveo si nesreu koja ti je izmenila lini opis (ruan oiljak na licu)" (0,734) - Znaaj pomenutog faktora, kao prediktora suicidalnog stava, verovatno, moe se objasniti ivotnim dobom vojnika. U pitanju su mladi ljudi u fazi formiranja seksualnog i linog identiteta, pa je narcisoidnost u tom periodu izraenija, kao i vea osetljivost na fiziki izgled. U tom dobu prisutna je potreba za dopadanjem kod suprotnog pola. Zna se da mnogi mladi u tim godinama imaju za idole lepe glumce i druge medijske linosti. Stoga u tom dobu nezadovoljstvo fizikim izgledom izaziva jae oseanje manje vrednosti nego ikada kasnije. Tome u prilog govori podatak da se mladi ratnici (borci) vie plae ranjavanja, nego smrti-sasvim obrnuto je sa starijim ratnicima. Naime, ranjavanje esto prati invalidnost. "Komandir te je teko uvredio i ponizio pred drugovima" (0,727) -Mladim ljudima je stalo da se u vojnikom kolektivu afirmiu kao linosti. Svaki uticaj koji atakuje na linost i dostojanstvo i omalovaavnje, naroito pred vrnjacima, meu kojima vojnik ima svoj status, preosetljivo se

doivljava i izaziva burne reakcije, u nekim sluajevima i suicidalne. Takvo reagovanje u tom periodu je intenzivirano ve prisutnim otporom prema autoritetu, koji daje peat adolescentnom periodu. Zbog toga stareina, prilikom kritikovanja i izricanja vaspitnih mera, mora biti taktian, a upuena kritika se mora odnositi na pogrean postupak, a ne na linost vojnika. Argumentovano treba objasniti mladom oveku zato se odreeno ponaanje ne moe tolerisati u Vojsci; a ne sme se poniavati i vreati, pogotovu pred kolektivom. Naroito treba voditi rauna da se takav stav ne zauzima prema osetljivim, introvertnim, bojaljivim i stidljivim osobama. "Jedan od tvojih roditelja (otac ili majka) smeten je u ludnicu" (0,704) i "Tebi veoma bliska osoba pretrpela je teak ivotni neuspeh" (0,702) Slino kao u prvom sluaju (smrt bliske osobe), dobijeni rezultati potvruju nalaze M. Biroa o znaaju pomenutog faktora u predikciji suicida. Verovatno objanjenje lei u ve pomenutim mehanizmima poistoveenja i oponaanja. "Saznao si da tebi bliska osoba boluje od jedne neizleive bolesti" (0,691) Visoka prediktivna vrednost navedene situacije u suicidalnom stavu moe nai objanjenje u separacionom strahu, strahu od gubitka voljenog objekta, na koji ukazuje i M. Biro u svom radu. "Izdao te je najbolji prijatelj" (0,666) -U adolescentnoj fazi, mladi su vie skloni idealizaciji; vrednostima i idealima se pridaje veliki znaaj, tako da gubitak ideala i poverenja u ljudske vrednosti ima znatno traginiju dimenziju. "Saznao si veliku la o svom ivotu (recimo, da ti otac nije "pravi otac")" (0,654) Verovatno objanjenje moe biti dvojako: zbog preferiranja visokih ideala i mladalake istinoljubivosti ili zbog naglog gubitka "psiholokog tla ispod nogu", odnosno gubitka s mukom steenog linog integriteta. Po svemu sudei, visoka prediktivna vrednost "izdaje prijatelja", "otkrivanja lai o svom ivotu", "hvatanja u kriminalnoj radnji" i "dugogodinja robija" ozbiljni su razlozi za razmiljanje o samoubistvu u mladalakom periodu, pa se jedino na taj nain mogu i objasniti. "Uhvaen si u kriminalnoj radnji" (0,650) -Samoubistvo u ovoj situaciji moe biti u funkciji odbrane asti, odnosno izbegavanja patnji, koje bi bile inicirane moralnom osudom okoline. Meutim, i strah od kazne moe inicirati suicidalni akt. "Osuen si na 20 godina kazne strogog zatvora" (0,644) -Motiv suicida u datoj situaciji se, verovatno, nalazi u bezizlaznosti situacije i nemirenju sa nunom alternativom. Navedene hipotetike, teke ivotne situacije, vie od ostalih navedenih u Upitniku, predskazuju pozitivan stav prema samoubistvu kao nainu reavanja ivotnih tekoa. Podaci do kojih se dolo u ovom istraivanju, korisno mogu posluiti stareinama i ostalim subjektima koji rade sa Vojskom, u identifikovanju vojnika pozitivno orijentisanim prema samoubistvu, a samim tim i u blagovremenom preventivnom delovanju. Emocionalna svojstva kao korelati pozitivnog stava prema samoubistvu U jednom svom radu Pluik (1980) kae "Ispitivanja suicidalnih pacijenata su pokazala da su emocije koje uslovljavaju ovako stanje duboka

depresija, bes i nizak nivo straha. Depresija i bes su impuls za samoubistvo, a strah koji inae deluje kao konica na te impulse nije dovoljo jak da sprei osobu u iskuenju takvog impulsa". Kao to se vidi iz tabele za odreivanje bodova - korelata pozitivnog stava prema samoubistvu, slaganje je oigledno. Znaajni linearni koeficijenti korelacije (r) iznose sa: INKORPORACIJOM -0,348, ZATITOM -0,183, LIENOU 0,255, ODBACIVANJEM 0,220, DESTRUKCIJOM 0,269 i REPRODUKCIJOM -0,398. Time je potvrena valjanost Pluikovih ispitivanja i na navedenim ispitanicima. U skladu sa visinom navedenih koeficijenata korelacije i rezultata na testu PIE/JRS, moe se dobiti ponderisani skor pozitivnog stava prema samoubistvu kao "konanom reenju". Naravno, oito je da vojnike koji imaju pozitivan stav prema samoubistvu, osim niske zatite i visoke lienosti i agresije, karakteriu (jo i vie), mala inkorporacija i reprodukcija. Pluik nita ne govori o ove dve dimenzije. ini se da je psiholoki logino da otuenost, nepoverenje u ljude i nedostatak ljubavi i voljenja, koji strukturiraju upravo ove dve emocije, moraju da idu "ruku pod ruku" sa depresijom i besom koji e, ako je strah (od smrti) mali, obeleavati ponaanje i doivljavanje kako samoubica tako i vojnika koji prema samoubistvu imaju pozitivan stav. Tabela 12.1 Pozitivan stav prema samoubistvu, izraen Upitnikom i sklopom emocionalnih dimenzija Skorovi sa Skorovi sa testa PIE/JRS Bodovna lista za prognozu pozitivnog stava prema Upitnika Nizak Prosek Visok SUMA samoubistvu Nizak 20 7 13 40 Ako je INK < 50% dodaj 3 boda Ako je ZA[ < 50% dodaj 1 bod (0-36) 50,0% 17,5% 32,5% Ako je LI[ > 50% dodaj 2 boda Prosean 12 11 17 40 Ako je ODB > 50% dodaj 2 boda (37-122) 30,0% 27,5% 42,5% Ako je DES > 50% dodaj 2 boda Visok 4 16 20 40 Ako je REP < 50% dodaj 3 boda (> od 122) 10,0% 40,0% 50,0% SUMA 36 34 50 120 Hi = 15,73; Pf = 4; C = 0,34; P > 0.01 Napomena: Nizak skor bodova na testu znai tri ili mannje; prosean od etiri do sedam, a visok je vie od sedam. Iz tabele je oito da 50% ispitanika koji se vrsto opredeljuju za samoubilaki izlaz iz tekih ivotnih situacija postie i na PIE/JRS-testu najvie bodova koje konfigurie est dimenzija. Osobine linosti kao korelati pozitivnog stava prema samoubistvu Pojedine osobine linosti, navedene Upitnikom o borbenoj motivaciji, koreliraju sa pozitivnim stavom prema samoubistvu, pa se opravdano mogu smatrati njegovim prediktorom.

"Kako su ocenili vladanje u poslednjem razredu kole koju si zavrio?" (C = 0,33). -Nie ocene iz vladanja su u pozitivnoj korelaciji sa pozitivnim stavom prema samoubistvu. Postupci koji su razlog nie ocene iz vladanja, najee su uzrokovani loom kontrolom agresivnosti i impulsivnou, ime ovi rezultati jo jednom dobijaju potvrdu u radovima M. Biroa (106 - 107.str), gde se agresivnost i impulsivnost svrstavaju u faktore suicidalnog rizika. "Koliko puta si u poslednjih pola godine bio kod lekara?" (C = 0,31) -Broj poseta lekaru je u pozitivnoj korelaciji sa suicidalnim ivotnim stavom. esti odlasci kod lekara signaliziraju na bolest ili patnju, kao i na apel za pomo, emu je u psiholokoj literaturi data suicidalna dimenzija. "Koliko si puta do sada svojom voljom bio kod psihijatra ili psihologa (ne raunajui sistematske preglede)?" (C = 0,27) -Kao i u prethodnom sluaju, u pitanju je pozitivna korelacija. Odlasci psihijatru ili psihologu su uslovljeni ili duevnim oboljenjem ili patnjom, kao i traenjem spasa iz date situacije, to je, opet, ve opisano kao faktor suicidalnog rizika. "Koliko cigareta si puio dnevno (u proseku) u poslednjih pola godine?" (C = 0,32) -Broj popuenih cigareta je u pozitivnoj korelaciji sa suicidalnim stavom. Puenje se, zajedno sa alkoholizmom i narkomanijom, moe ubrojati u svojevrsno "autodestruktivno ponaanje", tzv. indirektno samoubistvo. Alkoholizam i narkomanija dve veoma tetne i pogrene navike , pominju se kao suicidogeni faktori u knjizi autora M.Biroa (104.str.). "Koliko si se puta, do sada, fiziki sukobio (potukao) sa drugom osobom?" (C = 0,27)- Sklonost tui pozitivno korelira sa pozitivnim stavom prema suicidu. Tue su rezultat loe kontrole agresivnosti, a agresivnost, kao suicidogeni faktor, opisana je u psiholokoj literaturi. "Postoje okolnosti (trenuci) kada mi prija estoko pie" (C = 0,32) U pitanju je pozitivna korelacija. Kao i narkomanija, i preterana i nekontrolisana upotreba alkoholnih pia se moe ubrojati u "autodestruktivno ponaanje". "Koliko si zadovoljan sopstvenom telesnom visinom?" (C = 0,28) i "Koliko si zadovoljan sopstvenom inteligencijom (pameu)?" (C =0 ,31). Nezadovoljstvo sopstvenom visinom i inteligencijom je u pozitivnoj korelaciji sa pozitivnim stavom prema samoubistvu. Izvesni kompleksi, vezani za fi ziki izgled u periodu adolescencije, mogu biti prediktori pozitivnog stava prema samoubistvu. Potvrda se nalazi u visokoj prediktivnoj vrednosti suicidalnog stava u 26. pitanju Upitnika o stavovima prema samoubistvu kao nainu reavanja ivotnih tekoa. "Da li si gadljiva osoba (na izmet, gnoj, sline, smrad itd.)?" (C = 0,24) -Gadljivost je u negativnoj korelaciji sa pozitivnim stavom prema samoubistvu. Drugim reima, gadljive osobe nisu sklone samoubistvu, to potvruje Biroovu tezu o neophodnosti uvoenja jo jednog indikatora koji bi ukazivao na preokupiranost smru i morbidnim sadrajima (le, trulei sl.); 150.str. navedene knjige pomenutog autora

"Koliko si puta do sada bio u ivotnoj opasnosti?" (C = 0,32) -Osobe koje su ee bivale u ivotnoj opasnosti imaju pozitivniji stav prema samoubistvu. Moe se predpostaviti da su zbog svoje neopreznosti i crta impulsivnosti sklonije da "uleu" u opasne situacije, a pomenute crte su odavno poznat indikator suicidalnog rizika. "Koliko je ispunjavanje dunosti vano u tvom ivotu?" (C = 0,26) -U pitanju je pozitivna korelacija. Pretpostavlja se da su odgovornije osobe sklonije da u suicidu nalaze reenje svojih problema, jer su manje tolerantne na neuspeh, tee perfekciji, a usled razvijenije moralne svesti osetljivije su na osude. Takve osobe mogu se sresti i meu neurotski strukturiranim linostima (opsesivno-kompulsivne), ime psiholoke predispozicije dobijaju u znaaju. "Promena lepog vremena izazvae promenu mog raspoloenja" (meteopati, C = 0,33) -Ovim je potvren znaaj meteorolokih inilaca za suicid, o kojim govori M. Biro u spominjanoj knjizi (str.97). "Za ideale ginu budale, a pametan ovek gleda svoja posla?" (C = 0,20) -Registrovana je negativna korelacija, odnosno zagovornici navedene devize imaju negativniji stav prema samoubistvu. Gubitak ideala poveava suicidalni rizik. Meutim, ako ideala nikada nije ni bilo, manja je opasnost od suicida. "Deavalo se da me opomenu zbog discipline u koli" (C = 0,20) -Vea zabrinutost zbog opomene pozitivno korelira sa prihvatanjem "samoubilakog reavanja" ivotnih problema. Preosetljive, labilnije, osobe sa izraenim oseanjem krivice uglavnom zabrinutije reaguju u odreenoj situaciji, a navedene osobine se pominju u psiholokoj literaturi kao faktori suicidalnog rizika. "Brzo me razljute neki ljudi" (C = 0,42) -Slabija kontrola impulsa i deficit kontrolnih mehanizama pozitivno koreliraju sa suicidalnim stavom. Saglasnost ovih rezultata sa empirijskim podacima o izvrenim samoubistvima, koje navodi Svievi (1984), vrlo je velika. Naime, on upravo za vojnike-samoubice za koje je izvrena "psiholoka autopsija", iznosi podatke o reaktivnoj agresivnosti ("brzo me razljute neki ljudi"), sklonosti rizinom akcijama, alkoholizmu, uestalom odlasku kod lekara, looj prilagoenosti koli itd. Meutim, analizom izvetaja psiholokopsihijatrijskog tima formiranog radi psiholoke autopsije u jednom traginom sluaju, moe se uoiti da sloaj osobina ubice i samoubice ne odgovara ovoj slici. Tim strunjaka veli da je izaziva vanrednog dogaaja "miran, nenametljiv, posluan, preteno staloen, bez znaajnih i vidljivih preturbacija, umereno komunikativan, povremeno sklon povlaenju, preteno utljiv i bez znaajnih posebnih tematskih preokupacija". Stoga upravo ovaj opis daje povoda za objanjenje jedne prividne neloginosti, koja se moe izraziti pitanjem: "Ako je agresivnost visokoprediktivan inilac samoubistva, kako to da se ubijaju i mirni, tihi i povueni vojnici. Dakle, oni koji su sve drugo samo ne agresivni". Objanjenje je u nerazlikovanju takozvane spontane, reaktivne agresivnosti i pasivne agresivnosti (Bele-Potonik, Hruevar, Krizmani, i Tuak, 1981). Re je o prevladavajuem nainu pranjenja agresivnih potencijala. Spontano agresivni diu ruku na sebe kada nisu u prilici da satru drugog. Naime, "tihi, mirni i povueni" nisu spontano agresivni. Upravo su pasivna (osvetoljubiva) i reaktivna ("sa povodom") agresivnost, "snaniji"

uzronik samoubistva, dok spontana agresivnost preovlauje u nasilju usmerenom protiv drugih ljudi. Dakle, psholoki, neki "mirni, tihi..." vojnici skloniji su samoubistvu od vojnika koji eksplozivno reaguju i esto kre vojne propise. Jedna od prednosti metodologije autora ovog teksta je upravo u zahvatanju sva tri vida nasilnosti. Prva tehnika: bodovanje protokola PIE/JRS-testa i protokola Upitnika borbene motivacije. Najpre valja napraviti dva ablona: ablon za pregled protokola PIE/JRS-testa prema tabeli iz priloga 12.2. i ablon za pregled protokola UBM prema tabeli iz priloga 12.3. Zatim dobijene bodove valja uvrstiti u jednainu ponaanja: TSAMOUB = (UBM- BOD * - .254 + PIE/JRS- BOD * .420) + 48.972810 Legenda: T- SAMOUB = skor stava prema samoubistvu na T-skali UBM- BOD = broj bodova - korelata stava prema samoubistvu iz UBM PIE/JRS- BOD = broj bodova - korelata stava prema samoubistvu iz PIE/JRS-testa Koeficijenti -0,254 i 0,420 su i/ndeksi ponaanja iz oblasti osobina linosti i iz UBM, odnosno emocija iz PIE/JRS-testa. Indeksi pokazuju snagu kojom okolina odreuje uticaj osobina linosti (iz UBM) i emocija (iz PIE/JRS) na stav prema samoubistvu. Konstanta 48.972810 obezbeuje da skor stava prema samoubistvu bude izraen na T- skali koja ima AS (artmetiku sredinu) 50 i SD (standardnu devijaciju) 10. Primer: Ako ispitanik ima UBM- BOD =-10 (minus 10) i PIE/JRS- BOD = 3, njegov T-skor bie: (-10*-0.254+3*0.42)+49 = 53. Zakljuak: ispitanik ima pozitivan, proseno izraeno snaan stav prema samoubistvu. Da bi bila laka praktina primena ovog naina izraunavanja stava prema samoubistvu, skora, i da bi se izbeglo korienje kalkulatora, data je pomona tabela za dobijanje T-SAMOUB (Prilog 12.4). Tabela ima dva ulaza u ijem se preseku oitava T-SAMOUB. Na primer u pomonoj tabeli u preseku brojeva -10 (za UBM- BOD) i 3 (za PIE/JRS- BOD) nalazi se 53, takle potpuno isti rezultat koji bi se dobio pomou kalkulatora. Korelacije su: -.353 sa UBM-BOD i .406 sa PIE/JRS-BOD, a koeficijent multiple korelacije iznosi .449. Testiranjem PRVE tehnike na celom uzorku ispitanika pomou hi-kvadrat-testa (Program HILJM.EXE Milenkovi Mira i Kosti, 1995, neobjavljeno), dobijeni rezultati su sadrani u donjoj tabeli koja je, zapravo, izlaz navedenog programa. Tabela 12.6.2. Odnos izmeu TESTOVNOG i STVARNOG skora prema samoubistvu Ime prve varijable :TESTOVNI SKOR STAVA PREMA SAMOUBISTVU

Ime druge varijable: STVARNI SKOR STAVA PREMA SAMOUBISTVU

hi-kvadrat = 85.10 broj stepeni slobode = 9 * C - koeficijent = .4171 GRANICNE VREDNOSTI HILJ su 16.9 i 21.7 Prihvata se hipoteza P > 0,01 Na osnovu navedene tabele mogu se izvui neki zakljuci. Pre svega, hi-kvadrat (85,10), znaajan je i daleko prevazilazi tablinu vrednost za nivo 0,01 (21,7). Koeficijent kontingencije je C = 0,417. Od 58 ispitanika koji su na USS postigli skor u najviem rasponu 56 - 109, njih 31 (53%) i na testu postie natproseno visoke skorove (u rasponu 52 - 60); za 19 ispitanika (33%) greka na testu je relativno blaga, dok 8 ispitanika (14%) pripada podruju grube greke predikcije testa. Sa druge strane, prema USS, u podruju najnieg raspona T-skorova 45 - 48 spada 249 ispitanika. NJih 212 (85%) i na testu postie ispod proseka niske skorove (u rasponu 42 - 51), za 32 ispitanika (13%) greka na testu je relativno blaga, dok 5 ispitanika (2%) pripada podruju grube greke predikcije, testa jer bi oni, na testu bili razvrstani u rizinu grupu, mada stvarno, na osnovu skora USS, ne pripadaju tom domenu.

Zakljuak: ovakvom metodologijom moe se pronai preko 50% potencijalnih samoubica, ali i 18% pogrenih razvrstavanja vojnika u "rizinu grupu". Druga tehnika: izraunavanja jednaina ponaanja na osnovu sirovih mera Pluikovih dimenzija i UBM- BOD Najpre se dobije UBM- BOD kao za prvi nain, a zatim se izraunaju sirovi skorovi za sve dimenzije Pluikovog testa PIE/JRS, ali po jugoslovenskoj reviziji ovog testa (Kosti i Anelkovi,1995). Zatim se UBM- BOD i sirovi skorovi unesu u jednainu ponaanja sledeeg oblika: T-SAMOUB = (INK * -.242) + (ORJ * .349) + (ZAS * .387) + (LIS * .494) + (ODB * .350) + (IST * .166) + (AGR * .222) + (REP * -.121) + (BIAS * .495) + (UBM-BOD * -.325) + 23. Primer: Ako ispitanik ima UBM- BOD= -2 i PIE/JRS-sirove skorove: INK = 40, ORJ = 20, ZA = 18, LI = 2, ODB = 5, IST = 13, AGR = 8, REP = 35 i BIAS = 43, njegov T-skor bie 52. Linearne korelacije T-SAMOUB i PIE/JRS-dimenzija suspektno su: -.320, -.006, -.102, .292, .245, -.016, .243, -.352, -.316, a UBM- BOD-.353. Trea tehnika: izvod iz tabele sa dva ulaza Najpre se dobije UBM-BOD kao za prvi nain, a zatim se izraunaju procenti za sve dimenzije Pluikovog testa PIE/JRS, ali po jugoslovenskoj reviziji ovog testa (Kosti, i Anelkovi, 1995). Na osnovu procenata se izrauna PIE/JRS-BOD, a prema sledeoj tabeli: Tabela 12.2 Pozitivan stav prema samoubistvu izraen sklopom emocionalnih dimenzija Dimenzija PIE/JRS Procenti (%) INKORPORACIJA manja od 50 ZATITA manja od 31 LIENOST vea od 81 ODBACIVANJE vea od 70 DESTRUKCIJA vea od 77 REPRODUKCIJA manja od 42 Zatim se UBM- BOD i PIE/JRS- BOD unesu u jednainu ponaanja sledeeg oblika:

Broj bodova 3 1 2 2 2 3

TSAMOUB = (UBM * -0.323 + PIE/JRS-BOD * 0.374) + 50.34212. Primer: Ako ispitanik ima UBM- BOD = -11 (minus 11) i PIE/JRS- BOD =13 (uzgred, maksimalan broj), njegov T-skor bie: 59. Korelacije su -.353 sa UBM i .307 sa PIE/JRS- BOD, a koeficijent multiple korelacije iznosi .394. Trebalo bi da psiholozi koriste u praksi trei nain i pored statistiki, ali ne i praktino, znaajno nieg koeficijenta multiple korelacije. Zato? Pre svega psiholog mora da izraunava procente za svaku dimenziju PIE/JRS (kako bi inae mogao nacrtati grafik profila). Iz procenata se na osnovu tabele mogu lako i "napamet" dobiti PIE/JRS- BOD, a ne mora se koristiti ni kalkulator, ve pomona tabela za dobijanje T-SAMOUB (data u prilogu 12.5). Tabela ima dva ulaza u ijem se preseku oitava T-SAMOUB. Na primer, u pomonoj tabeli u preseku brojeva -11 (za UBM- BOD) i 13 (za PIE/JRS- BODp) nalazi se 59; dakle, potpuno isti rezultat koji bi se dobio pomou kalkulatora. Ako se testira TREA tehnika na datom celom uzorku ispitanika pomou hi-kvadrat-testa (Program HILJM.EXE Milenkovi Mire i Kosti, P., 1995, neobjavljeno), rezultati sadrani u donjoj tabeli su zapravo, izlaz navedenog programa: Ime prve varijable :STVARNI SKOR STAVA PREMA SAMOUBISTVU Ime druge varijable: TESTOVNI SKOR STAVA PREMA SAMOUBISTVU

hi = 69.95 pf = 9 C = .384 GRANICNE VREDNOSTI HILJ 16.9 21.7 Prihvata se hipoteza P > 0,01 Na osnovu prethodne tabele mogu se izvui neki zakljuci. Pre svega, hi-kvadrat (69,95) znaajan je i daleko prevazilazi tablinu vrednost za nivo 0,01 (21,7). Koeficijent kontingencije (C = 0,384) priblian je koeficijentu linearne korelacije (naravno, to je banalno, ali nuno). Od 58 ispitanika koji su na USS postigli skor u najviem rasponu 56 - 109, njih 33 (57%) i na testu postie natproseno visoke skorove (u rasponu 56 - 60); za 18(32%) ispitanika greka na testu je relativno blaga, dok 7 ispitanika (12%) pripada podruju grube greke predikcije testa. Sa druge strane, prema USS, u podruju najnieg raspona T-skorova 45-48 spada 249 ispitanika. NJih 205 (83%) i na testu postie ispod proseka niske skorove (u rasponu 42-51), za 41 ispitanika (16%) greka na testu je relativno blaga, dok 3 ispitanika (1%) pripada podruju grube greke predikcije testa jer bi oni, prema testu bili razvrstani u rizinu grupu, mada stvarno, na osnovu skora USS, ne pripadaju tom domenu.

12.7. Operativno i praktino korienje psiholoke procene linosti vojnika Rezultate ove studije trebalo bi koristiti na sledei nain: a) Psiholog, nakon perioda prilagoavanja, ispituje mladu klasu vojnika Upitnikom borbene motivacije, i prognozira pripadnost rizi noj grupi u pogledu pozitivnog stava prema samoubistvu (koristi se jednim od tri predloena naina izraunavanja skora T-SAMOUB). b) Spisak imena vojnika iji je skor T-SAMOUB jednak ili vei od 55 dostavlja komandiru osnovne jedinice kao strogo poverljiv dokumenat. Broj takvih bie oko 20% (kod navedenog ispitivanog uzorku takvih je bilo 65 od 404 ili 16%). Tako dobijeni spisak vojnika je, zapravo, "rizina grupa". Uslovno reeno, umesto da komandir i psiholog strahuju da bi svaki vojnik mogao izvriti samoubistvo, sada treba da brinu za svakog petog vojnika. v) Komandir, strogo uvajui tajnost imena vojnika sa spiska, naroitu panju obraa na ponaanje tih vojnika u jedinici (posebno prilikom formiranja sastava straa, uvanja i rukovanja minsko-eksplozivnim sredstvima, dobijanja pisama od kue, odlaska kui na viked i odsustvo ili zbog uestalg javljanja na lekarski pregled ili nagle promene ponaanja), imajui u vidu indikatore suicidalnog ponaanja. Uputno je da se vojnici sa spiska ne ukljuuju u izdvojene viednevne strae na objektima van kasarne. Komandir bi morao da povede rauna da vojnici sa spiska dobiju i neka, njima prihvatljiva, posebna zaduenja, jer su monotonija i dosada vojnikog ivljenja snani izazovi za vojnike-pripadnike rizine grupe. g) Komandir mora posebno briljivo da pregleda prispelu dokumentaciju vojnika-pripadnika rizine grupe, kako bi na vreme otkrio navedene opte faktore suicidalnog rizika u populaciji. Neke od vojnika (ili sve) sa spiska psiholog jedinice bi valjalo da primi i na individualno ispitivanje. d) Nakon tri meseca, kada se vojnici meusobno dobro upoznaju, psiholog ili komandir bi trebalo da sprovede sociometrijsko ispitivanje svih vojnika na nivou voda. Briljivo bi valjalo da se razmotre svi dosadanji podaci o vojnicima sa nepovoljnim soci- emocionalnim statusom (odbaene, usamljene i izolovane). Naravno, komandir i psiholog bi trebalo da preduzmu mere pomoi svim takvim vojnicima (spisak praktinih mera u tom smislu prevazilazi cilj ovog istraivanja, ali zainteresovani mogu videti rad: Kasagi, Pajevi, Kosti, i Lovre, 1990). Ono to je sutinski vano, nakon sociometrijskog ispitivanja, jeste obaveza psihologa da SVE vojnike sa visokim skorom T-SAMOUB i nepovoljnim socioemocionalnim statusom pozove na individualno ispitivaanje i da po potrebi, neke uputi, u saradnji sa trupnim lekarom, na produbljeno specijalistiko-kliniko ispitivanje. Zato? Visok skor T-SAMOUB je subjektivni indikator oseanja line neprilagoenosti (na primer, profil PIE/JRS-testa sa snienom reprodukcijom i inkorporacijom, a povienom destrukciom, odbacivanjem i lienou je izrazito depresivan). S druge strane, nepovoljan socio-emocionalni status vojnika je siguran znak objektivne neprilagoenosti. Ukratko, zdruena subjektivna i objektivna neprilagoenost znae da je potporni sistem takve linosti veoma labav. Ova preporuka dobija na znaaju ako se ima u vidu podatak da se najvei broj samoubistava u Vojsci dogaa upravo nakon tri meseca od poetka

sluenja vojnog roka. Prema tome, osnovno polazite za praktine mogunosti predvianja i spreavanja suicida je stanovite (ne razliito od ostalih autora -na primer, Svievi, R., 1984; Biro, M., 1982) da je taj akt tragian ishod istovremenog "slaganja karata iz vie pilova": odreena struktura linosti, objektivne ivotne tekoe, pogrena procena psiholoke situacije iz koje rezultira emocionalno stanje bespomonosti i beznaa, pogodno vreme i dostupna sredstva za realizaciju (oruje). Upravo je dostupnost oruja kao "mukog sredstva umiranja" inilac koji ponajvie poveava broj samoubistava u Vojsci, ako se (bar teorijski) ujednae sve druge okolnosti sa "civilnim samoubistvima" mladia. Drugim reima, najvei broj samoubica bi odustao od elje da umre kada bi imao mogunost da se vrati sa "take bez povratka". Na izvestan nain, iskuavanje "anse za umiranje" otrenjuje oveka da sagleda i "druge mogunosti". No, kada se povue okida, kada se kristalno jasno i ulno opazi da "ivot nema druge alernative, jer posle smrti ne postoji ba nita" (Alvarez, A., 1975). za sve druge mogunosti, u ivotu kao jedinoj spram smrti kao konanoj alternativi, kasno je. Suvie kasno! I pored toga to to nije postavljeno u ovom istraivanju kao istraivaki cilj, ne moe se izbei razmatranje udela subjektivnih propusta u funkcionisanju vojne organizacije u pojedinanom samoubilakom aktu. Dva stava se ine uravnoteena: prvo, samoubistva se ne dogaaju u svim jedinicama u kojima vojna organizacija ne funkcionie najbolje u smislu normativno-komandnih zahteva, samoubistva nisu jedini pokazatelj nediscipline u jedinicama: drugo, samoubistva su vanredni dogaaji koji se deavaju i u jedinicama koje dobro, ak odlino, funkcioniu u smislu borbene spremnosti. Dakle, i ljudi, a ne samo okolnosti, sa sobom nose samoubilaki potencijal. Naravno u jedinicama sa slabim komandovanjem i loim meuljudskim odnosima taj potencijal bre i lake postaje vanredni dogaaj. Stoga ini se, sa stanovita vojne psihologije, nije profesionalno, ni korektno ponavljanje stava poput "Meutim, boljom organizacijom vojnikog ivota i rada i stalnim radom na izgradnji kohezivnosti vojnog kolektiva... moe se izvriti efikasna zatita vojnih kolektiva od vanrednih dogaaja" (naelnik Instituta za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju, 1993). Takva tvrdnja, kada je izrie komandant, ima jedno znaenje (direktivno-organizacijsko), a sasvim suprotno kada je data kao struno psihijatrijsko-psiholoko miljenje. Ako psiholozi i psihijatri u Vojsci izraavaju isto ono to i analize sainjene komandnom linijom, nije li to izraz profesionalne nemoi da se uini vie od ponavljanja "optih, svima znanih, stavova"? Nisu li u tom sluaju takvi strunjaci nepotrebni i suvini? injenica je da vojni psiholozi mogu, kada je re o problemu suicida, da uine vie, zapravo mnogo vie, od ponavljanja direktiva i naredbi svojih komandanata. Da li je ovo istraivanje dokaz u tom smislu? Vojska moe, upravo, zbog skoro potpune nemogunosti privatnosti, da pojedince, sklone da oprobaju "konana reenja", uputi na put prevladavanja tekih, subjektivno ili objektivn - svejedno, ivotnih iskuenja. Prvi korak je da se unapred zna ko su ti pojedinci, ko od mladih vojnika pripada rizinoj grupi. Ova studija je rezultat takvih nastojanja. Na kraju, treba rei da "uspeh u spreavanju svakog pojedinanog sluaja samoubistva predstavlja takvu dobit koja opravdava i maksimalna ulaganja" (Svievi, R., 1984).

13. SADRAJI MIRNODOPSKE BORBENE OBUKE KOJI U RATU POTPOMAU ODUPIRANJU MENTALNIM POREMEAJIMA 13.1. Borbena obuka u funkciji pripreme za prevladavanje stresa u ratu Strah od smrti ili ranjavanja u ratu je dinamiki centar svekolikih poremeaja (i mentalnih slomova) borca u ratu. Mnogi autori (na primer, Sedvik, prema: Petkovi, Irida,1994) tvrde da je obuka za adekvatno reagovanje, suprotstavljanje i prevladavanje stresne situacije najbolja prevencija mentalnih slomova i poremeaja. Sa druge strane, borbena obuka se, upravo u prirunicima o prevladavanju stresa uzima kao primer potpuno adekvatne pripreme pojedinaca i kolektiva. " Vojnim se vjebama "usauje stres", da bi se vojnici zatitili od poraza i pritisaka. Regruti kroz sve to prou prije pravih akcija". Ovaj tekst objanjava sliku na 100. stranici pilbergove (Spielberg,1986) knjige, na kojoj se vidi vojnik kako savlauje sistem peadijskih prepreka. Riardson (1978) veli da "svi aspekti programa vojne obuke koji razvijaju efektivne borbene vetine slue smanjivanju razornih efekata reakcija strahom u borbi, utoliko to usauju u vojnike niz reakcija po navici koje se mogu prilagoditi situacijama opasnosti". Borbena obuka ima svoja dva vana aspekta koja su najneposrednije povezana sa savladavanjem straha u borbi: pripremanje vojnika da se efikasno ponaaju prilikom opasnosti i intenzivno izlaganje sredstvima koja realno ili verno odraavaju borbu. Na znak opasnosti vojnici se obuavaju da automatski izvedu neke radnje: da zalegnu, da zauzmu zaklon; da napune oruje i odgovore na neprijateljsku vatru; da stave zatitnu masku u zatitni poloaj; da se razviju iz marevskog u borbeni poredak; da odmah po zaleganju aoviem kopaju oko sebe zaklon za leei stav kad su vatrom prikovani za zemlju; da puze kada neprijatelj gaa rafalnom mitraljeskom vatrom; da zemljite savlauju uz uzajamnu vatrenu podrku i u skokovima od zaklona do zaklon;, da zalegnu gde su se zatekli u momentu napada avijacije; da ostanu nepokretni kada nou iznenada neprijatelj osvetli bojite itd. Tako se tim radnjama i postupcima, bezbroj puta izvedenim, mehanizmom "preterane nauenosti" adaptivna i svesno kontrolisana radnja prevodi u automatizam o kome se ne mora uopte razminjati. Zapravo, do automatizma nauena reakcija na znak opasnosti suzbija i spreava nastupanje nagonske reakcije, beanje ili skamenjivanje. Meutim, ova obuka ima i nedostatke: postoji veoma malo rutinskih radnji koje se mogu svuda primeniti kad god se naie na neku datu vrstu opasnosti. Veina opasnih situacija u borbi zahteva razne reakcije, zavisno od odreenog zadatka koji vojnik izvrava, naina zatite koji se primenjuju u njegovoj neposrednoj blizini i ostalih karakteristika odreene situacije u kojoj opasnost nastaje. Drugim reima, vojna obuka ima za cilj da izgradi repertoar odreenih vojnikih vetina na koje se ovek oslanja kad god mu to bude potrebno u ratu. Ovakve pripreme u obuci treba da poslue smanjivanju straha u borbi na dva glavna naina: 1/ opti nivo strepnje obino se smanjuje ukoliko ljudi iz obuke izvlae visok stepen pouzdanja u svoju sposobnost da se brinu o sebi i izau na kraj sa skoro svakom situacijom koja im zapreti

iznenadnom opasnou; 2/ intenzitet reakcija strahom u odreenim situacijama opasnosti uvek se smanjuje im ovek poe da izvebano sprovodi plan reakcije. Drugi aspekt borbene obuke koji ima psiholoki znaaj kao suoavanje sa opasnou je izlaganje vojnika zvucima, bojama, svetlima, mirisima i prizorima borbe. Realno se oekuje da e takva ponovljena izlaganja tokom obuke smanjiti razorna dejstva straha u borbi zato to prilagoavanje krajnje glasnim zvucima i drugim intenzivnim draima tokom obuke, u borbi, izaziva manje straha. Ukoliko su vojnici stekli realistinu predstavu o borbi, direktno se smanjuje strepnja u vezi sa borbom kod onih koji su se nasluali o strahotama rata. Dalje, ukoliko se ljudi izvebaju u donoenju odluka i izvoenju radnji za koje je potrebna posebna vetina (na primer, gaanje pokretnih ciljeva), uz istovremeno postojanje drai koje izazivaju reakcije straha (zato to je strelac i sam neposredno izloen vatri), steeno iskustvo smanjuje mogunost da reakcije zbog straha ometaju uspeno izvoenje radnji u borbi. Najzad, i sama injenica da je ovek ve bio izloen draima koje izazivaju strah, obino, mobilie psihiku odbranu oveka i usled toga ratnik moe da pronae i neke line naine borbe protiv emocionalnih reakcija, kao, na primer, usredsreivanje panje na pojedinosti svog borbenog zadatka kao oblik psiholokog udaljavanja od opasne situacije ili kao oblik autosugestivnog uveravanja da se sve to moe izdrati i odraditi. Riardson navodi sledee oblike borbene obuke kao pravi nain pripreme za odupiranje strahu u borbi: planirati vie obuke sa bojevom municijom (gaanja, na primer); pokazati ta neprijateljevo oruje moe da uini (da ljudi znaju ta da oekuju od njega u borbi), vie obuavati ljude da se tite od nekih ili svih oblika dejstva od neprijateljevog oruja. 13.2 Motivacija vojnika u mirnodopskoj borbenoj obuci Po svemu sudei, izvoai borbene obuke u miru suoavaju se sa etiri krupna demotiviua inioca, skoro nepoznata u svim drugim oblastima obuavanja (Brun, 1989, str. 116). a) Najvei broj vojnika nije eleo da doe u Vojsku i da se podvrgne obuci ili nije eleo ba tada kada je doao. b) U svim drugim oblastima ovek ulazi u proces obuavanja motivisan nekim linim razlogom, izvesnou line koristi od uenja i ulaganja napora. Vojnik u miru ne moe da vidi bilo kakvu linu korist od borbene obuke, mada moe da sagleda u tome iri drutveni interes. v) Visoka mirnodopska obuenost vojnika-pojedinaca i borbenih jedinica jeste znaajan razlog da ta borbena znanja nee biti praktino upotrebljena. Dakle, obuenost vojske u miru je pretnja, elemenat odvraanja potencijalnog agresora od napada. Meutim, veom obuenou poveava se stepen pretnje eventualnom agresoru, a istovremeno -smanjuje se mogunost njegovog napada, to vojnopolitike okolnosti zemlje ini stabilnim. Upravo takva stabilnost u svesti obrazovanih vojnih obveznika ini mogunost rata neverovatnom i dalekom, primenu obukom steenih vojnikih znanja neizvesnom, a sve to smanjuje unutranju motivaciju vojnika u mirnodopskoj obuci. Tako se dolazi do sutinskog

problema borbene obuke u miru: kako motivisati vojnike da samopregorno i priljezno ue i stiu znanja i vetine koje, kako se to njima ini, nee biti u prilici da upotrebe. Naravno, u predveerje rata i u toku samog rata ovaj problem ne postoji: ljudi u ratu brzo i aktivno ue, uvereni da e sopstvenom obuenou poveati mogunosti da preive rat i ostvare drutveno vredne ratne ciljeve (Kosti, P.,1992). g) U svim oblastima "civilnog" obrazovanja i obuavanja motivisanost se postie racionalnim argumentima kojima se poveava unutranja motivacija. U mirnodopskoj borbenoj obuci upotreba takvih argumenata i golo apelovanje na razum vojnika nisu dovoljno delotvorni, jer deluju navedeni demotiviui inioci koji lako potiru racionalnu motivaciju. Naravno, ovaj problem se kod profesionalnih vojnika ne postavlja u tako otroj formi, jer su oni plaeni da budu dobro obueni. Profesionalac koji na proveri vojnikih znanja ne postigne zadovoljavajue rezultate gubi posao. Mogunost gubitka posla jeste spoljanji racionalni motivacioni inilac koji, najee, autonomijom motiva prerasta u unutranji podsticaj. Kod ronih vojnika motivacija ima, po svemu sudei, dva izvora: delovanje na patriotska oseanja (o emu e jo biti rei) i motivisanost situacijom borbenog obuavanja. Poto je stvaranje podsticajne situacije obuavanja odgovornost stareina-izvoaa obuke doli smo do kljunog pitanja: kako da izvoa obuke, uvaavajui sva prethodna ogranienja, uini obuku podsticajnom. Pre svega, izvoa obuke je duan da kod svojih vojnika razvije pozitivan stav prema borbenoj obuci. Delujui, prevashodno, na emocije i ponaanje, a manje na razum vojnika, pozitivan stav postie korienjem sledeih psiholokih mehanizama: povezivanjem novog sa starim znanjem, stepenom dostinosti postavljenih normi obuenosti, zanimljivou (novinom) vojnikih znanja, navika i sopstvenom linou kao uzorom. Izvoa obuke mora da vodi rauna da ciljevi svake teme i vojne vebe ne budu vojniku nejasni i potpuno nepoznati. Strukturiranje borbene obuke koja bi se sastojala iz izolovanih, meusobno nepovezanih delova (tema), po prirodi stvari, izaziva kod vojnika otpor i negativne stavove. Sve to je nepoznato i nejasno, koje izgleda istrgnuto iz konteksta vojnike svakodnevice, deluje demotiviue. Svaka vetina u toku samog procesa uvebavanja treba da bude propraena unapred postavljenom normom (kriterijumom), koja se moe objektivno izmeriti i kojom se odreuje trajanje uvebavanja pojedinaca i jedinice sve do postignua takvog nivoa. Postojanje objektivne norme omoguava svakom pojedincu da sopstvenu uvebanost poredi sa postavljenom normom, sa svojim prethodnim dostignuima i sa dostignuima svojih drugova. Prilikom postavljanja objektivnih normi dostignua izvoa obuke valja da vodi rauna da ona bude istovremeno podsticajna (zahtevna) za ulaganje napora, ali i dostina, to se moe obezbediti tako da visina norme bude iznad prosenih mogunosti veine vojnika. Ako je norma prelagana, onda nije podsticajna, a ako je preotra, onda je veina vojnika osuena na neuspeh. Obe mogunosti se moraju izbei; u protivnom,

nastupaju rezigniranost i pad motivacije. Vojnici, kao mladi ljudi, imaju izrazitu tenju da doive zanimljive situacije i proive nova iskustva, i to im borbena obuka koju izvodi kreativan stareina moe obezbediti. U tom smislu svaka rutina, svaka istovetnost i uparloenost bilo kog elementa obuavanja (zemljita, metoda itd.) deluje pogubno. Upravo zato se ne sme tedeti na vebovnim, manevarskim ili bojevim sredstvima, trokovima izlaska jedinice na poligone, kao i na izgradnji poligonskih objekata za razliite taktike postupke. Nijedna tema ili veba koja se ponavlja iz bilo kog razloga ne moe biti dva puta izvedena na isti nain. Za mnoge vojnike postoji stalna opasnost u borbenoj obuci (na primer, puzanje ispod vatrenog zida -bojevom municijom se gaa na 50sm visine od zemlje, ili trpljenje artiljerijske vatre u sklonitu). Sa druge strane, izuzetno visoki zahtevi na padobranskoj obuci su vrlo podsticajni (naravno, uz delovanje nekih drugih motivatora). Izvoa obuke, kao linost, moe delovati svojim vojnicima kao uzor ponaanja u borbenoj obuci. To je poznato odvajkada. Da bi izvoa obuke mogao da prui primer svojim vojnicima, on se mora oslanjati pre svega na sopstvenu vrhunsku obuenost i znanje, a ne na golu naredbodavnu mo. Dalje, on treba da dobro poznaje linost svojih vojnika, da ih potuje kao ljude. Sam stareina treba da bude dostupan svojim vojnicima, kako u pogledu komunikacije, tako i vojnike kritike, pa i po cenu da ona bude neumesna. Sopstveno delovanje izvoa obuke u tom smislu treba da proverava povremenim anonimnim i, dakako, dobronamernim ispitivanjem svojih vojnika. Nije nuno da stareina kao linost bude voljen. Nije neophodno ni da bude uzor svim svojim vojnicima. Potrebno je da stareina uiva poverenje i da ima visok neformalni status kod veine svojih potinjenih. Naime, oboavanje i sposobnost za rukovoenje ne moraju "da idu zajedno". Psiholoka je zakonitost da ljudi ee svoje prijatelje, dakle emotivno bliske osobe, biraju za potinjene, a ne nadreene. S druge strane, valja voditi rauna da stareina, kao formalni voa, nije oprean nekom svom potinjenom koji uiva visok neformalni status u kolektivu (meu sebi jednakim). Neformalna struktura voa u kolektivu se, inae, lako ustanovljava sociometrijskim ispitivanjem kada se, kao kriterijum izbora, uzme "vostvo u borbenoj akciji opasnoj po ivot". Postojanje jakih neformalnih voa ("zvezda") u kolektivu, suprotstavljenih formalnom, neizbeno deli kolektiv, to slabi njegovu kohezivnost i moralnu snagu. Kada izvoa obuke ustanovi (sociometrijskim ispitivanjem) postojanje "klika" koje stoje iza jakih prirodnih voa, on ima dve mogunosti (ako takav voa ometa funkcionisanje vojnog kolektiva -"negativni heroj", na primer): a) da "podeli uticaj" sa njim poveravajui mu deo svojih prava i obaveza ili b) da manipulacijom nagrada i kazni svog suparnika "unizi" pred kolektivom, sniavajui njegov realni uticaj. Uvek je bolja prva mogunost nego druga, ne samo zato to manipulacija zahteva od komandira visok nivo socijalnih vetina, ve valja misliti i na rat. Prirodne voe u ratu su normalna zamena (i rezerva) za komandne dunosti, za svaki sluaj. Nemo racionalnih motivatora u mirnodopskoj obuci je, kao to je reeno na utrb emotivnih. Motiviua obuka treba da bude vojnicima prijatno iskustvo, pa treba koristiti razne, ve nabrojane psiholoke mehanizme. Kada izvoau obuke ne poe za rukom da obuku uini prijatnom, mora se potruditi da je, bar, pretvori u neprijatno iskustvo, to nije teko: svaka veba je neprijatna ako je psihofiziki naporna. U svakom sluaju, vojnici ne smeju da prema bilo kojoj vebi ostanu emocionalno ravnoduni. Ukratko, emocionalno doivljena borbena obuka (najpre prijatno, a bogami i

neprijatno) uslov je za njeno trajanje u pamenju (u miru) i, eventualnu, primenljivost (u ratu). Izvoa obuke valja da se potrudi da kod svojih vojnika, upotrebom razumnih i delatnih inilaca, izazove interesovanje -ako ne za celinu, onda bar za veinu tema i vebi. Interesovanje se postie time to izvoa obuke vojna znanja i vetine povezuje sa "civilnim" iskustvima svojih vojnika ili, to je jo bolje (ali i tee), sa buduim ivotnim profesionalnim opredeljenjima. Svakako, poznato je da za nekim vojno-evidencijskim specijalnostima (na primer vozai, padobranci, policajci, majstori itd.) meu regrutima vlada prava jagma. Naravno, Vojska bi sluenje vojnog roka mogla uiniti jo zanimljivijim ako bi vojnicima omoguila sticanje dopunskih znanja primenljivih i u graanstvu. Drugim reima, dopunska zanimanja mogla bi se koristiti kao posredni motivatori u borbenoj obuci. Nezaobilazan motivacioni mehanizam svakog uenja i obuavanja, pa i vojnog, jeste poznavanje rezultata. Ovaj inilac motivacije borbene obuke je do sada bio skoro potpuno zapostavljen. Poznavanje rezultata, samo po sebi, kao kognitivni (racionalni) motivator ne mora da bude delotvorno. Naime, uesnik u obuci se obavetava koliko je postigao u odnosu na objektivnu normu, svoje drugove i svoje rezultate iz prolih dana, kao i koje je greke uinio u uenju. Najbolje je da ovakva informacija bude uporedna ili, najmanje, neposredno tokom uvebavanja. Meutim, informacija o (ne)uspehu u nekoj delatnosti je beznaajna za svakog kome ta delatnost nije vana. Stvari treba iz korena promeniti. Vojna organizacija moe da veini vojnika vojnu obuku uini bitnom delatnou. Ako bi zalaganje u obuci postalo osnova svih prava i obaveza za vojnika, onda nijednom od njih ona ne bi bila nevana. To je sasvim jednostavno. Dovoljno je podsticajni i represivni sistem u vojsci dosledno i rigorozno izvesti iz (ne)uspenosti u borbenoj obuci: poev od duine vojnog roka, radnog dana, odsustava van jedinice, duine spavanja, duine ekanja na red za obed..., pa do vojnike plate. Tekst koji sledi govori o konkretnim podstiuim merama koje koriste u stranim armijama (Wotson, P.,1982). "Najpre se poelo sa uvoenjem posebnih povlastica tokom osnovne borbene obuke. Komandantima je stavljeno na raspolaganje ne manje od 47 raznih moguih povlastica koje su dodeljivane, razume se, samo onim pojedincima koji su ih kao vojnici zasluili. Kao posebne povlastice bile su: oslobaanje od strae, dozvola da jednom nedeljno due spava ili pravo vojniku da nedelju dana bude na elu reda prilikom obedovanja. Isto tako, kao nagrade su bile dodela posebne vrste pia, pohvalno pismo roditeljima vojnika ili pravo da vojnik jedan dan sme da obeduje u kantini za podoficire. Praktini rezultati ukazuju potpuno jasno da su neke od novouvedenih nagrada (povlastica) zaista podsticale regrute na vea postignua dok ih druga uopte nisu zanimala. Sve su povlastice bile razvrstane u tri kategorije: bile su ili izraz priznanja (kao, na primer, pohvalno pismo komandanta nastavnog centra), ili su nudile materijalnu dobit (finansijske ili neke druge vrste) ili su omoguavale izvesnu meru samoopredeljenja i slobode odluivanja (dodatni odmor ili samostalan izbor slubenih zadataka). Za neke vojnike priznanje je bilo delotvorna nagrada, a za druge, opet, mogunost samoopredeljenja. Materijalne povlastice uglavnom nisu nikoga zanimale." Meutim, prilikom dodele nagrada, kazni (odnosno verbalnih pohvala i pokuda) valja voditi rauna o individualnim razlikama meu vojnicima: ne postoji jednoznana veza izmeu oseanja (ne)uspeha i postignua. Isto postignue moe da bude povezano sa razliitim oseanjima

(ne)uspenosti i obrnuto. Jasno je da to zavisi od motivacije i nivoa aspiracije pojedinca. Neka pravila, ipak, postoje. Nagrada (pohvala), uz ostale jednake uslove, snanije menja delatnost i ponaanje pojedinca nego kazna (pokuda). Mogunost primene represije je manja od mogunosti podsticanja. Prilikom primene represivnih i podsticajnih mera mora se praviti razlika izmeu nemara i nesposobnosti, kao i izmeu postignua koje nastaje, zahvaljujui visokom zalaganju ili visokim sposobnostima. Valja nagraivati sposobnosti i zalaganje, kanjavati samo nemar. Meutim, poznavanje rezultata kao delotvorno-povratna sprega izmeu koliine rada i zalaganja i rezultata u obuci moe se povezati ne samo sa konkretnim motivatorima (tipa nagrada-kazna) ve i sa socijalnim podsticajima koji deluju preko emocionalnih mehanizama drutvene integracije vojnika u njemu pripadajui kolektiv. Re je o zadovoljavanju potrebe vojnika da se oseti drutveno prihvaenim, a da izbegne odbacivanje od svojih drugova. Potrebno je zadovoljiti prethodno neke uslove. Izvoa obuke valja da ima veinu lanova kolektiva na svojoj strani i da je vian vetom korienju socijalnih tehnika da bi mogao da podstakne i usmeri (ne)zadovoljstvo kolektiva prema lanu koji se ne zalae dovoljno u borbenoj obuci. Pojedinac kome kolektiv, na podsticaj izvoaa obuke, zapreti odbacivanjem, promenie svoj odnos, pre ili kasnije, prema obuci; u protivnom, rizikuje izoptavanje. Valja rei i sledee: svakom pojedincu, uesniku u obuci, nuna je izvesna koliina oseanja uspenosti i podsticanja, ali potpuno izostajanje oseanja neuspeha (i represije) nije poeljno jer u tom sluaju pojedinac, pogotovu ako je u formativnom periodu razvoja, postaje nekritian, ohol i preterano samouveren, bez straha od neuspeha, pa samim tim i bez zatitnih mehanizama u odreenim ivotnim situacijama. Kada jednom neuspeh ipak doe (mora doi, po logici stvari), on je onda nezatien na vetrometini, a cena za tako neto, u ratu pogotovu, moe da bude visoka -najvia (sama glava na remenu). Zaista je vano da nijedan vojnik u obuci nijednom ne bude kanjen radi primera. Posebno je vano da primena svake represivne mere sledi nakon uinjene greke. Ako bi kazne bile nasumine, kada pojedinac ne moe da anticipira vezu izmeu uzroka (ne zalaganje u obuci) i posledice (kazne) nastupilo bi stanje nauene bespomonosti (videti o tome: ipka, P., 1984). Pojedinac-vojnik, nauen da se osea i ponaa bespomono, u ratu, praktino, nije borbeno upotrebljiv. Nijedan izvia obuke ne sme da zaboravi na mogunosti koje pruaju saradnja i takmienje kao mehanizmi motivacije. Prilikom primene ovih motivatora trebalo bi na umu da ima i odreene psiholoke zakonitosti. Takmienje, pa i saradnja donekle, uvodi emotivne elemente u borbenu obuku to e snano da je pospei. Postoji redosled uticajnosti takmienja na rezultate borbene obuke. Najefikasnije je individualno takmienje pa zatim grupno; sledi takmienje vojnika sa samim sobom i, najzad, saradnja. Grupno takmienje je prijemivije za manje sposobne, a individualno za natproseno sposobne. Mlade ljude nije teko podstai na takmienje u bilo emu. Naprotiv! Ipak, takmienje moe da postane uzrok pada motivacije u obuci ako postoje "veiti pobednici ili gubitnici",

pojedinci ili kolektivi, ili ako su pravila takmienja neprecizna, a tolerie se njihovo krenje. Meutim, postoje pojedinci koji ne ele da se podvrgnu spoljanjim kontrolama ponaanja. Ravnoduni su na pohvale, nedodirljivi za kazne, a odbijaju da se takmie bilo s kim. Oni su, najee, visoko sposobne, kreativne osobe koje e formalizovana, kruto ureena vojna organizacija "uguiti". Prvo to e pokuati jeste da se nekako (bilo kako) oslobode vojske. Ako im to ne poe za rukom, oni sve vreme troe na traenje puta i naina da "zeznu" vojnu organizaciju. Najee, odaberu jedan od sledea dva: a) grubo kre sva pravila funkcionisanja vojne organizacije, (tada i najvei deo vremena provode po vojnim zatvorima); b) pokuavaju da "tuku" sistem njegovim sopstvenim orujem: krutim pridravanjem forme, a ignorisanjem sutine, -postaju prepametni za birokratizovanu vojsku, a nona mora za prvopretpostavljene stareine. Prava je teta za sve (vojsku i njih same) ma koja od navedena dva naina da odaberu. Naime, od ovakvog ljudskog materijala napravljeni su najbolji ratnici u ovom naem graanskom ratu: samostalni, efikasni, inicijativni... oslanjaju se na same sebe, a ne na nareenja, ili formiraju dobrovoljaku vojsku od sebi slinih pojedinaca. Meutim, ne mora da bude tako. Ovakvim vojnicima treba dogovorno, dok im traje vojni rok, obezbediti prostor bez nareivanja i komandovanja, kao to se to ini u nekim zapadnim armijama (videti: Brun, E.,1989, str. 121). Rok proveravanja pojedinih vojnikih znanja jeste isto racionalni inilac motivacije, koga se, takoe ne treba liiti u borbenoj obuci. Kada je rok provere blizak stvaraju se: vei elan za obuavanje, uurbanost, grozniavost i koncentracija, ali su takva znanja lako podlona zaboravu. Daleki rok uvanja nauenog, upravo, tako deluje. Ipak, bez obzira na rok za proveru obuenosti i nezavisno od vremena izlaska iz vojske, sve ratne jedinice sastavljene od rezervnog sastava zahtevaju bar dve nedelje neposrednih priprema pre uvoenja u prvu borbu (puk. Sekuli, M., usmeno saoptenje). Na kraju, treba spomenuti i namenu, tj. cilj borbene obuke, koji se, najee, isto racionalno, izraava sintagmom "vie znoja na obuci-manje krvi u bici". Naravno, nije problem sa ovim pravilom u tome to ono nije tano. Naprotiv! Problem je u tome to ono nije delotvorno. Vojniku u bezbednosti kruga kasarne, u nepomuenoj perspektivi mira, "neverovatnost primene ratnih vetina i znanja" izgleda sasvim nemogua. Naravno, ovo pravilo i te kako ima smisla i dejstvo na oveka koji eka da bude pozvan u ratnu jedinicu ili koji se ve nalazi u oekujuem rejonu pred uvoenje u prvu borbu. Na kraju, treba navesti osnovne stavove u vezi sa motivisanjem vojnika u borbenoj obuci armija NATO (prema: Brun, E.,1989 u prevodu: Kosti, P. i Milojevi, S.,): "Realistinost izvrenja zadatka je vaan motiv u obuci. Previsoki, ali i preniski zahtevi sainie nepovoljnu motivaciju. Motivi dolaze iz mogunosti izvrenja, kao i privlanosti zadatka, ali i iz novina u metodama obuavanja." "Nita nije tako uspeno kao sam uspeh. Meutim uspeh mora da bude stvarno doivljen i zasluan da bi sluio kao motiv." "Mnogi vojnici mogunost samostalnog ovladavanja zadatkom doivljavaju kao snaan motiv." "Vojna obuka mora da bude otra, ali otrinu treba zahtevati tamo gde je u funkciji izvrenja zadatka, gde ima smisla, opravdanja i motivacionog delovanja."

"Vojnici dananjice zahtevaju nastavnike koji e im se predstaviti svojom linou, znanjima i umijeima, ali i sposobnou da ih vode ka linom doivljavanju uspeha u obuci." "Vojni nastavnik koji se poziva na 'golu' ulogu pretpostavljenog i starijeg nije vie prihvatljiv. On mora da bude 'ekspert' u svojoj struci i mora kod vojnika koje obuava razviti samostalno miljenje i delovanje."

13.3. Kriterijumi borbene obuenosti pojedinca Nema sumnje da je kriterijum borbene uspenosti obuenosti pojedinca sloen, viedimenzionalan (ipka, 1981; Popovi, 1975). Drugim reima, pojmom "dobar vojnik" mogu da budu oznaeni pojedinci uspeni na razliite naine. Meutim, izmeu svih osobina (ili razliitih naina uspenosti) postoji pozitivna veza nejednakog stepena snage. Sigurno je da meu svojstvima uspenog vojnika postoji hijerarhijski red: vanije i manje vane (ali ne i nevane) osobine, kao i cinjenica da niko ne moe da bude krajnje uspean u jednoj i potpuno neuspean u nekoj drugoj osobini vanoj za lik uspenog borca. Na osnovu vie istraivanja (ipka, 1981; Popovi, 1975), iji su rezultati prilino saglasni, moe se, dosta pouzdano, zakljuiti da postoji devet glavnih osobina uspenosti vojnika: uspenost u obuci, izraena prosekom ocena vojnika iz svih vojnostrunih predmeta, ali najvie iz predmeta koji daju znanje i vetine potrebne u borbi (nastava gaanja, taktika obuka, itd.), to je i najvanija osobina dobrih vojnika, jer se kroz nju, posredno, izraavaju manje-vie i ostale sa niim rangom vanosti; prilagoenost vojnika u sopstvenom (matinom) kolektivu (na drugom mestu po vanosti), takozvana objektivna prilagoenost (koja se ispituje sociometrijskom tehnikom), a izraava se spremnou ostalih drugova da pojedinca prihvataju (manje vie) kao sudruga u razliitim, za ivot i rad uspenog kolektiva vanim, grupnim aktivnostima; fizika uspenost pojedinca, koja odraava njegovu psihofiziku spremnost da podnese svakodnevne napore vojnikog ivota, a izraava se ocenom iz fizikog vaspitanja i progresivnim rastom uspenosti na proveri psihofizikih sposobnosti (vojniki ivot podrazumeva fiziki napor, pa je zato ova osobina na treem mestu po vanosti); prilagoenost primenjenim formama vojnostrune obuke (na etvrtom mestu po znaaju) logorovanja leti i zimi, podnoenje napora na vojnim vebama, marevima itd.; vatrena obuenost, koja se izraava ocenom pojedinca sa pripremnih, jedinanih i bojevih gaanja (dobar strelac koji je neto slabiji u ostalim osobinama jo je hvale vredan vojnik, jer se vatrom unitava protivnik i kontrolie bojite); taktika obuenost, s druge strane, elemenat je borbene vrednosti jedinice, a ne pojedinca to je logino; prilagoenost vojnikim odnosima, koja odraava i spremnost pojedinca da prihvati drutveni odnos subordinacije, jednostareinstva, da se bez pogovora potini nareenju pretpostavljenog i da pristane da sopstvene potrebe uskladi (kada ustreba i potisne) sa kolektivnim obavezama i ciljevima; prilagoenost disciplinskim zahtevima vojne organizacije (na pretposlednjem sedmom mestu meu vanim osobinama) i kvalitet (brzina,

zalaganje) izvrenja neposrednih nareenja stareina koji imaju relativno nizak rang vanosti, to se objanjava injenicom da je ovde sadrana samo potinjenost kao aspekt discipline, a da su ostali njeni aspekti (u irem smislu) ve odraeni u navedenim svojstvima uspenog vojnika: radna disciplina je sadrana u vojnostrunoj uspenosti, a potovanje drutvenih i "tehnolokih" pravila u prilagoenosti kolektivu i vatrenoj obuenosti itd.; zdravstvena prilagoenost (na poslednjem mestu vanosti, ali znaajna) koja je izraena reim javljanjem trupnom lekaru i manjim brojem dana potede od vojnikih napora ovde se ne ukljuuje zdravstveno stanje vojnika, ve, pre svega, spremnost da se stoiki podnesu napori vojnikog ivota -uljevi, znoj, upale miia, lake prehlade, iscrpljenost itd., a da se ne trai pomo lekara. Iskustva iz rata 1991/1992. snano su istakla vanost jo jednog kriterijuma borbene obuenosti pojedinca. Re je o psihikoj pripremljenosti. Psihika (ne)pripremljenost se je pokazala najnezavisnijom, jer se nije mogla nadomestiti boljom obuenou, ali je, u izvesnoj meri, mogla biti kompenzovana boljom fizikom kondicijom. Indikatori fizike nepripremljenosti su bili: strah (koji je uzrokovao apatiju i demoralizaciju), oseanje pojedinca da ne moe odgovoriti borbenim naporima, oseanje da e se njegov ivot brzo zavriti, naputanje i vraanje na polazne poloaje bez ikakvog razloga, kao i samoranjavanje (Sekuli, M.,1993). Ovome bi se moglo dodati da u ratu lakoa podnoenja smrti, pa ak i ubijanja, po svemu sudei, predstavlja posledicu steenog borbenog iskustva, ali i (u psiholokom smislu) indikator borbene efikasnosti. Pesnici su davno uoili da borbeno iskustvo podstie udnju za ubijanjem: "...sad mi nije dosadno da lovim srne, koje je i moj otac ovde lovio. U opte mi se ubijanje sad jako svia. Volim i moj zaviaj, a ubistvo sve izlei, ono je jedina istina." (Crnjanski, M.,1985, str. 110). Moda bi neko poeleo da ovom spisku vojnikih odlija doda jo neko. Meutim, bez empirijskih istraivanja u borbenim jedinicama nijedna nova osobina se ne moe smatrati injenicom, ve samo logiki utemeljenom pretpostavkom. Razumno je oekivati da bi bolje obueni, u kolektivu prihvaeni, fiziki sposobni, bolji strelci, disciplinovani i zdravi pojedinci bili bolji borci od onih koji nemaju navedena svojstva. 13.4 Psiholoki smisao i ciljevi strojeve obuke Ako je vojna disciplina tano, bezuslovno i pravovremeno izvravanje svih nareenja stareine, potovanje vojnih zakona i pridravanje pravila i propisa unutranjeg vojnikog reda, strojeva obuka je osnovni instrument disciplinovanja pojedinca u vojnoj organizaciji. Naime, nema nikakve sumnje da su sutina i najvei deo programskih sadraja strojeve obuke od male ili ak nikakve neposredne borbene vrednosti na ratitu. Strojevim radnjama bez oruja, raznim vrstama kretanja, sveanostima i paradama, pa ak ni strojevim radnjama s orujem, ne moe se neprijatelju naneti bilo kakva teta. Teko da e iko sporiti ovu tvrdnju. Uprkos tome strojeva obuka je realnost savremenih armija. Na primer, budui oficiri amerike armije na kolovanju u Vest Point-u (videti: Lazanski, M.,1989) dok pripadaju etvrtoj klasi (1. godina) moraju

gotovo stalno da budu u stavu "mirno", pa ak i dok hodaju (a moraju da hodaju brzim ritmom od 120 koraka u minutu), da presecaju sve zavoje, da otro (pod uglom od 90o) zaokreu oko uglova zgrade, da desnu stranu ustupaju starijim od sebe (a svi su stariji od njih), da oglaavaju proticanje minuta ("gospodine, jo je pet, odnosno etiri, tri, dva i jedan minut do jutarnje smotre)", da sve starije oslovljavaju samo na dva naina (1."sir", 2."ma'am"), a starijim odgovaraju samo na etiri naina (1."Yes, sir" ili "Yes, ma'am" 2."No, excuse, sir" ili "m'am", 3."No, sir" ili "ma'am", 4."Sir, "ili "ma'am I do not understand"). Druga strana moda, drugaije misli: "Stroj je sveto mesto. Eto na tom svetom mestu vojnik ui da izvrava komande, da slua stareinu. U procesu strojeve obuke nikome nee pasti na pamet misao da se sloi ili ne sloi s komandom stareine. Svaki vojnik koji se nalazi u stroju jednostavno ima da izvrava date komande. Ovaj momenat bitno utie na formiranje tako neodeljivog dela disciplinovanog vojnika kao to je njegova poslunost u izvravanju nareenja". Dalje... "U procesu strojeve obuke svaki vojnik navikava se na to da svi njegovi drugovi kao i on uvek izvravaju dobijene komande. Ovo je veoma vaan momenat delatnosti vojnika -navikavanje na to da svi zajedno, svi kao jedan izvravaju komande" (Lukov, G.D., i Platonov, K.K,1962, str.170). Zaista, postavlja se pitanje: koji je navodni smisao svim ovim krutim i strogim odredbama formalnog DRIL-EGZICIR ponaanja. Postoji vie psiholokih zadataka strojeve obuke: da se ljudi naue da automatski pokorno prihvataju nareenja nadreenih, ma koliko ona bila neugodna, teka ili opasna po sopstveni ivot; da se pojedinana osobenost oveka izbrie i utopi u kolektivitet vojne jedinice; da se pojedinane vrednosti, elje i motivi podrede efikasnosti pripadajue jedinice; da se zdruenim i ujednaenim radnjama vojne jedinice (po mestu i vremenu) izraze jedinstvo, odlunost i snaga kolektiviteta, to na posmatrae deluje kao pretnja ili kao sigurnost; da se pojedinci naue i uvebaju u usklaenom i efikasnom izvravanju lokomotornih radnji na ogranienom prostoru za to je mogue krae vreme. U srpskom jeziku nemaka re "Der Drill" pogreno se prevodi kao "mehaniko", pa i "besmisleno vebanje". Meutim, sutinski smisao "mehanikog vebanja" nije da se pojedinac ili jedinica maltretira, ikanira, poniava ili besmislenim ponavljanjem radnji kanjava, ve da se odreena radnja uveba "do automatizma". Automatizam izvoenja neke psihomotorne radnje veoma je vaan elemenat profesionalnog ponaanja vojnika i, upravo, znai da se neke borbene radnje mogu tano i nepogreivo odraditi a da se o njima ne razmilja. U ovom smislu "DRILL", svakako, nije nepoeljan, naprotiv! Nemaki teoretiari i praktiari borbene obuke tvrde da je "drill" u obuci -nunost (Drill in der Ausbildung -eine Notnjendigkeit"). Tako oni govore o "NJaffendrill", "Geraetedrill" i "Befelfdrill", odnosno o uvebavanju radnji sa orujem, na ureajima i o uvebavanju radnji po komandi ili signalu (dakle, re je o strojevoj obuci). Uvebavanje ne sme da pree u ikaniranje, a ono e se desiti onda kada se radnja izvodi potpuno jednako, mnogo puta u istovetnim okolnostima,

bez nijansi u uslovima izvoenja uvebavane radnje i nezavisno od postignutog napretka u sticanju automatizma (Die Schikane). U strojevoj obuci uvebavanje nee postati ikaniranje ako se unapred postave kriterijumi uvebanosti (koje treba dostii), ili ako se menjaju uslovi (okolnosti) njenog uvebavanja. Podsetimo da je, upravo, "menjanje okolnosti uvebavanja neke radnje" uslov da bi se postiglo prilagoavanje (videti Kasagi, LJ. i Kosti, P.,1992. str. 35) mirnodopske obuke ratnoj stvarnosti, odnosno praktinoj primeni nauenog u vojnikom zanatu. Postoje relativno uverljivi dokazi da se promenama i preraspodelama miine tenzije delova tela ili u njegovoj lokomociji, to se neizbeno dogaa u strojevim radnjama, menja i aktuelni sadraj korteksa, pa samim tim i svesnih doivljaja. Strojeve radnje esto prati i jednoglasje uzvika, poklia, zvunog ritma ili pesme sa svim njihovim emotivnim sadrajima to, opet, menja mentalne tokove pojedinaca (predstave, misli i raspoloenja Kre i Krafild,1976, str. 503). Ukratko, psiholoki izgleda uverljivo da strojeva obuka moe da potpomogne (pospei) navedene zadatke. Ukratko, strojevim korakom ljudi se podstiu da akte svog ponaanja usaglase ritmu kolektiva. Istini za volju, ima i drugaijih miljenja. Neki strani autori (prema: Kolar, Z.,1973, str. 513), imajui u vidu ritualnost, nesvrsishodnost i naglaeni egzicir nekih strojevih radnji, vele da strojeve radnje mogu imati i drugaije efekte od opisanih: zbog insistiranja na ponavljanju dosadnih i mrskih strojevih radnji (a uz to ne mnogo smislenih) deava se da pojedinci posumnjjau u borbenu svrsishodnost svih drugih mrskih i jednolino tekih radnji (u miru) i u oblasti taktike obuke i nastave gaanja- dakle, vojnikih zanata od kojih stvarno zavisi borbena vrednost jedinica i pojedinaca u ratu. 13.5 Psiholoki smisao i ciljevi obuke iz naoruanja i gaanja Sa aspekta borca, ratna vetina je, kao sainitelj ljudskog faktora, opredmeena upravo kroz nastavu iz naoruanja i gaanja. Nastava iz naoruanja i gaanja, u psiholokom smislu, ima zadatak: da obezbedi optimalnu vetinu (individualnu i grupnu) upotrebe oruja na taktikoj obuci (u miru) i u borbi (u ratu); da se ljudstvo navikne da je upotreba oruja osnovni instrument preivljavanja u ratu; da se vojnici naviknu na zvune i psiholoke efekte dejstva raznih vrsta orua i oruja (da im oni ne bi tek u ratu bili "prvi put"). Najvei broj radnji i postupaka vezanih za upotrebu oruja mora da bude izgraen kao psihomotorna vetina da bi sloenije mentalne operacije strelca bile "osloboene" za prijem i obradu onih informacija koje se u borbi ee menjaju. Automatizam vetine gaanja, nakon metodski kolektivnog uenja, izgrauje se uvebavanjem (ija je sutina ponavljanje). Uvebavanje se odigrava na tri nivoa: nivo razdela (za sloenije radnje), nivo celovitih vetina pojedinca i uvebavanje jedinica (odeljenja, voda i viih) za izvrenje vatrenih zadataka. Pogreno je shvatanje da je vatrena obuenost jedinice mehaniki zbir uvebanosti pojedinaca. Na slici 13.5.1 moe se uporediti vatrena efikasnost

dva voda vojnika: prvi (oznaen neprekidnom linijom) uvebana je kao celina, a -drugi na nivou pojedinaca, nakon ujednaavanja grupa u pogledu prethodne pripremljenosti njihovih pripadnika. Nadmo grupnog uvebavanja nad individualnim sasvim je nesumnjiva (mada nije poznato koliko, jer se optimalni iznosi uvaju u tajnosti), to sledi iz naredne slike. Slika 13.5.1. Odnos vatrene uspenosti dva streljaka voda u funkciji daljine gaanja i s obzirom na nain uvebavanja (izvor: Watson, P.,1981, str. 119).

U uvebavanju jedinice za izvravanje vatrenih zadataka vana su sledea pitanja: koordinacija vatre i pokreta boraca u zoni dejstva, raspored pojedinaca u streljakom stroju, broj metaka po borcu (videti sliku), vrste paljbe (s obzirom na udaljenost cilja i izbor stava za gaanje). Naime, postoje individualne razlike meu borcima u brzini otvaranja vatre i utroka dodeljene municije. Grubo reeno, pojedinac moe spadati u tip boraca koji brzo ostvaruju vatru utroivii svu municiju, za razliku od drugog tipa koji vatru rasporeuju u vremenu, "tedei" municiju. Eksperimenti pokazuju da je najbolje da vojnici koji netedimice troe municiju ne budu jedan pored drugog, niti na krilima streljakog stroja (brzo se otkrivaju vatrom), kao i da treba da dobiju upola manje metaka od svojih drugova koji racionalnije troe municiju. Osim toga, vana je podela metaka po ciljevima. Naelno, najpre se gaaju sebi najblii ciljevi (to je poznato), ali se na njih troi polovina dodeljene municije, a po jedna etvrtina za gaanje ciljeva koji napadaju levog i desnog suseda u streljakom stroju (videti sliku). Na slici se u prvom redu vidi kako ne treba da bude. U drugom redu na krilima i u sredini borbenog poretka rasporeeni su vojnici koji "tede" municiju. Slika 13.5.2. Racionalizacija broja metaka i borbeni raspored strelaca u grupi (izvor: Watson, P.,1981. str, 118).

Kada se kao kriterijum efikasnosti vatre uzmu brzina neutralisanja i broj ciljeva, onda je na malim daljinama (do 200 metara) nadmo rafalne vatre tek neznatna nad jedinanom, ali je na veim daljinama (oko 300 metara) dva puta efikasnija, dakako, uz vei utroak municije. S obzirom na isti kriterijum (brzina neutralisanja + broj ciljeva) najpogodniji je kleei stav, pa leei i, najzad, stojei stav za gaanje. Subjektivni utisak boraca je neto drugaiji: leei stav, kleei, pa stojei. ta je uzrok raskoraka izmeu subjektivnog uverenja i eksperimentalnih nalaza? Prema ispitivanju pitomaca (koji, takoe, u 85% sluajeva prave istu greku preferiranjem leeeg stava), ljudi meaju dva kriterijuma: leei stav jeste za strelca najbezbedniji (najmanja je povrina siluete cilja), ali nije i najefikasniji. Najzad, naoruanje sa nastavom gaanja ima veoma vaan zadatak da borce navikne da je efikasna upotreba sopstvenog oruja instrument pobede, da je ubijanje protivnika jedina "tehnika" preivljavanja u ratu. Nastava gaanja jo u miru treba u ljudstvu da razvije oseanje koje psiholozi nazivaju "amoralnost bezlinog neprijatelja". Tehnika perfekcija izvoenja vetine upotrebe sopstvenog oruja mora da bude vrhovni kriterijum ponaanja u ratu, a sve moralne dileme o smislu ubijanja i sakaenja ljudi, sve primisli o protivniku kao ljudskom biu sa svojim eljama, nadama, strahom i svako oseanje samilosti prema oveku, sinu, ocu, bratu... smanjuju borbenu efikasnost. Drugim reima, u nastavi gaanja protivniki borac je "meta", "cilj" -dakle, tehniki pojam, a u psiholokoj pripremi borbenih dejstava on ima jo manje vredne atribute: neovek, zlotvor, dumanin, zver (dehumanizacija protivnika). Kada je dehumanizacija protivnika usmerena prema njegovim pripadnicima koji aktivno pruaju otpor, onda ona ne mora da vodi u ratni zloin.

Naime, prestanak pruanja otpora povlai skidanje "avolskih ini": dotadanji neovek postaje "zdrava snaga", "poteni pripadnik protivnikih redova", "demokratski i slobodoljubivi ovek", "za suivot spremno puanstvo" itd. Drugim reima, dehumanizacija je selektivna, a ne frontalna: usmerena je prema borcima, a ne i prema stanovnitvu koje ne prua otpor. Samo dve situacije u borbi prati neselektivna dehumanizacija svega postojeeg ("ivog protivnika"): (1) kao priprema za brutalizaciju i zastraivanje terorom (masovna streljanja, "sto za jednog" itd.) i (2) kao uvod u "sukob na distanci" (priprema pilota ratnog vazduhoplovstva za bombardovanje civilnih ciljeva). Dakle, selektivna dehumanizacija je uobiajena psiholoka priprema vojnika za borbena dejstva, a neselektivna je psiholokapriprema da se izvri ratni zloin (de facto i de jure).

13.6. Psiholoki smisao i ciljevi taktike obuke Sa psiholokog stanovita, taktika obuka ima sedam vanih ciljeva: 1. da se steknu znanja i vetine i naue postupci kojima se nadoknauju nedostaci boraca i jedinica, odnosno potenciraju njihove prednosti u realnom prostoru i vremenu ratnog sukoba (manevar, sadejstvo i teite dejstva), u odnosu na protivnika; 2. da vojnici doive ambijent rata kao ivotni prostor u miru; 3. da se sva vojnika znanja, vetine i navike objedine u okviru racionalnog ponaanja ljudi u ratu; 4. da se usklade borbeni postupci pojedinca u okviru jedinice, niih jedinica i komandi u sklopu viih i da se postigne sadejstvo (po vremenu, mestu i obliku manevra) na nivou taktikih sastava; 5. da se ljudstvo svikne na prirodu kao prostor, njene udi i mene, kao na ivotnu okolinu ije dobre i loe strane valja prihvatiti; 6. da se ljudi naue da vode brigu o sebi, sopstvenoj sigurnosti i bezbednosti tokom izvoenja vebovnih dejstava naime, sve pravilima propisane mere bezbednosti ne mogu biti efikasne ako se pojedinac ne pripremi da i sam mora da brine o sebi: ("ko se uva i Bog e ga uvati"). Uostalom, kada se desi nesrea (pa ovek ostane bogalj), ne moe nikome biti uteha da je nego drugi za to kriv (da je kriva vojna organizacija, na primer); 7. da se koliko je to god mogue vie "otupi" oseanje straha pojedinca od svih iskuenja testiranjem granica sopstvene ljudske izdrljivosti (u psiholokom smislu, ovo je najvanija karakteristika taktike obuke, tako da odnos izmeu oseanja straha i granica izdrljivosti zahteva due objanjenje). Ljudska izdrljivost u podnoenju psihofizikih napora ima dve take "pucanja": subjektivnu (psiholoku) i objektivnu (bioloku). Na prvoj taki "pucaju" psiholoki slabe, netrenirane i razvojno prezatiene osobe, a na drugoj -svi smrtnici. "Obini smrtnici" mogu da doive iskustvo o postojanju prve take u stanjima straha, ekstaze, mrnje ili bilo koje druge sveproimajue snane emocije (strasti). Profesionalni vojnici bi morali da takvu svesnost postignu tokom borbene obuke. Navedene dve take mogu se porediti sa deklarisanom i projektovanom nosivou mosta: deklarisana nosivost odgovara psiholokoj, a projektovana biolokoj taki izdrljivosti. Mesto svake take i razmak izmeu njih na kontinuumu izdrljivosti pojedinca individualno su razliiti i uslovljeni brojnim iniocima (stilom ivljenja, treningom za prevladavanje stresa, fizikom kondicijom, tipom nervnog sistema... ali najvie psiholokom snagom). U pogledu borbene motivacije, na prvoj taki padaju "kukavice", a na

drugoj hrabri. Najvaniji simptom dosezanja psiholoke take je intenzivno oseanje fizikog bola -zato se ova taka esto imenuje kao "taka bola" ili "mrtva taka" (Puni, 1965). Ako pojedinac nastavi da istrajava u naporu, bol traje neko vreme, a zatim nastupa izvesno fiziko olakanje: napor se podnosi lake, a osoba ima oseanje da "telo radi kao automat". Pojava bola je, zapravo, bioloki signal svesti da e, ako se nastavi sa naporom, nakon maksimalno 50% do tada utroene energije nastupiti potpuna iscrpenost koja se ne moe motivaciono (psiholoki) prevladati: osoba doslovno pada na biolokoj taki. Odmor je neophodan; u protivnom, neminovno nastupa smrt. Odmor nakon prelaska iza take bola mora da bude dui nego ako se naprezanje prekine pre ili na samoj psiholokoj taki izdrljivosti. Na psiholokoj taki vojnik osea kao da "nee moi" dalje da nastupa, a na biolokoj taki je oseanje "da ne moe i da hoe". Borbena obuka (uopte) u prilinoj je meri necelovito i parcijalno iskustvo vojnika u miru naspram onog to ga eka u ratu. Jedino taktika obuka, pogotovo neki njeni posebni oblici (taktiko uvebavanje, taktike vebe, zajednike taktike vebe, vebe borbene gotovosti, mobilizacijske vebe i manevri) pruaju mogunost da se ljudskom iskustvu priblii ambijent rata. Taktike vebe su, naelno, dvostrane, a dejstvo strana, to je mogue vie, usaglaeno je, ratnim okolnostima o emu se staraju sudijski i imitacioni aparat. Strunjaci za borbenu obuku NATO smatraju da moraju postojati neke pretpostavke za izvoenje efikasne taktike obuke (Brun E.,1989, str. 150), i to: planske, intenzivne pripreme, visokokvalifikovani, dobro uvebani tim eksperata za obuku, dovoljno vebovnih sredstava za realistine taktike supozicije; briljivo izabrane vebovne prostorije sa izgraenim radnim takama i drugim postrojenjima (na primer, za protivoklopnu borbu, bacanje runih bombi, borbu u naseljenom mestu, slubu obezbeenja i zatitnu slubu. -to bi bile taktike staze u naoj terminologiji; pozitivno motivisani vojnici, koji e sa dobrovoljnom poslunou prihvatiti visoka fizika i psihika optereenja. Da bi taktika obuka mogla biti "rat u malom", potrebno je da budu zadovoljene neke objektivne okolnosti (Popovi, R.,1975, str. 411). Izvodi se, pre svega u poligonskim, a ne kasarnskim okolnostima. Drugim reima, vojnikov ivot se izmeta tako da spavaonica i pista budu na zemljitu, pod vedrim nebom i krovom od atorskog krila. Tome se prilagoavaju i sve pratee slube kasarnskog ivota, poev od kuvara do brice. Taktiki pravci se biraju tako da prirodnim objektima i preprekama odgovaraju zahtevi posebnih oblika taktiih dejstava (borba u naseljenom mestu, nasilni prelazak reke itd.). Taktike radnje due traju, napor je vei, a promene aktivnosti bre. Vojnici i stareine se navikavaju da se odmaraju ne onda kada treba, ve kada mogu. ivot i navike pojedinca, rad unutranjih slubi i prateih sadraja prilagoavaju se logici borbenog obezbeenja, a ne svom imanentnom ritmu. Jedino pravilo u sledu ivotnih aktivnosti vojnika mora biti -da nema pravila; sva iznenaenja treba da postanu oekivani dogaaji.

Ishrana (kvalitet, struktura obroka i nain podele) prilagoavaju se zemljitu, vremenu i obliku vebovnih dejstava. Komfor i standard svih ljudskih biolokih potreptina moraju da budu u veoj meri problem vojnika-pojedinca, a manje vojne organizacije, za razliku od ivota u kasarni. U taktikoj obuci ljudi i materijalno-tehnika sredstva su izloeni milosti i nemilosti drugih dvaju faktora oruanog sukoba: vremenu i prostoru. Najzad, objektivno raste verovatnoa povreda, ranjavanja i pogibija usled uestalosti dogaanja, brzine promene aktivnosti i koncentracije ljudstva i tehnike, a uprkos preduzetim merama bezbednosti. Tome, svakako, u velikoj meri, doprinosi potreba da se u taktikoj obuci vojnicima doara i zvuna kulisa rata to se postie upotrebom minsko-eksplozivnih sredstava, kao i izvoenjem bojnih gaanja u sklopu taktikih vebi. Primenom propisanih mera bezbednosti treba smanjiti mogunost nesree, mada broj nesrea i dalje moe biti veliki -zbog logike velikih brojeva. Taktika obuka, sa psiholokog stanovita, u najveoj meri predstavlja psihofiziku pripremu za borbu, adaptaciju na objektivne faktore rata (vreme i prostor), smanjenje borbenog, pa tako de facto ima preventivan znaaj za smanjenje psihijatrijskih gubitaka u ratu. U tom smislu e dalje biti razmatrana. Naravno, time se ne negira znaaj taktike obuke u smislu ratne vetine kao kvaliteta ljudskog faktora na nivou pojedinca. Naime, psihijatrijski gubici u ratu (Kapor 1982; Kapor, i Vujoevi, 1987; Kosti, 1992) neizbena su svojstva borbe, i kao ishod, i kao svrha. Borbeno ponaanje pojedinca je neminovno uslovljeno mnogim oteavajuim iniocima rata: pretnjom smrti, sakaenja, zarobljavanja i muenja; strahom da se u borbi ne ispadne kukavica; moralnim dilemama zbog instrumentalizacije ubijanja u slubi preivljavanja; razaranjem drutvenog okvira ljudskog ivota; dinamikom ratnih operacija; sniavanjem biolokih standarda ivljenja i strogim zahtevima vojne organizacije; prirodno sve to dovodi do velikog psihikog optereenja, pojave borbenog zamora, pa pojedinac gubi kontrolu tako da strah i strepnja postaju dinamiki centri psihikog sloma i psihotraumatizacije pojedinaca i psihijatrijskih gubitaka jedinice. Dakle, nije sporno da je strah u borbi preovlaujue oseanje ljudi, a jedva da moe biti i rezerve prema shvatanju da neizvesnost i sukob izmeu strahova i kontrole njihovih uzroka dovode do borbenog zamora i mentalnog sloma boraca. Postavljaju se i pitanja: od kojih se borbenih sredstava, (i zato) ljudi najvie plae i koji je psiholoki smisao taktike obuke u tome. Slika 13.5.3. Uzroci i razlozi straha od borbenih sredstava u funkciji broja ratnih dana (podaci su u procentima; izvor: Watson, P.,1982, str. 185)

Na slici je oigledan, ali iznenaujui podatak da se poveanjem borbenog iskustva (brojem dana u ratu) menja strah od artiljerije u odnosu na avijaciju: ve posle deset dana rata, 50% ljudstva se vie plai artiljerije, dok strah od avijacije opada sa 50% na 20%. U tom smislu zadatak je taktike obuke da se ta realna promena iskustva straha doivi u miru, a ne da nastupi u ratu (sama po sebi). Tabela 13.5.1. Uzroci i razlozi straha od borbenih srestava u ratu (Watson,1982, str.185) Od ega strah AvionAvionMinobaca PA top Mitraljez Zato strah? lovac bombarder Tanost pogaanja 37 31 16 11 23 Iznenadnost dejstva 19 11 15 5 11 Brzina paljbe 8 7 42 0 1 Zastraujui um 11 19 6 48 21 Nema mogunosti zatite 1 2 0 4 14 Ostali razlozi 24 30 21 32 30 SVEGA 100 100 100 100 100 Na osnovu ovih rezultata nije teko izvui opti princip: to je manja mogunost kontrole situacije dejstva pojedinih borbenih sredstava tim je strah vei. Strah se ne moe izbrisati zato to je normalna reakcija na opasnost, ali treba da bude realan da bi mogao da bude kontrolisan. Nerealan strah u ratu uvek e biti vei nego stvaran; to je stepen realnosti manji, manja je i mogunost razumnog ponaanja, a to, sa svoje strane, stvara uslove za izbijanje panike. Panika u borbi, najee ako se ne sprei energino u samom korenu, dovodi do ogromnih gubitaka, a esto i do unitenja jedinice. Izvesno je da graanski rat na prostoru bive SFRJ daje drugaiju sliku straha ratnika u odnosu na prethodno saoptene podatke (mada je princip

potpuno isti), pogledajmo donju tabelu.

Tabela 13.6. Stresorne situacije i faktori za neprijateljska dejstva (izvor: abarkapa, 1996, str.92). RB Oruje-orue ili dejstvo Procenat (%) 1 Snajperi 60 2 Minobacai 45 3 Minska polja 40 4 Upad iza lea naih jedinica 37 5 Nona dejstva 29 6 Pretres ("ienje") terena 19 7 Peadijska paljba 12 8 Hapenje i privoenje 8 Kako objasniti podatke iz prethodne tabele? Strah neiskusnih vojnika je vie zbog nepoznavanja stvarnih mogunosti pojedinih borbenih sredstava i naina dejstva nego zbog stvarnih mogunosti da dejstvo odreenog borbenog sredstva uzrokuje smrt ili ranjavanje. Drugim reima, strah od nepoznatog vei je nego strah od razornog (opasnog, a poznatog). Borbena iskustva iz graanskog rata na tlu bive SFRJ pokazala su veoma velika psiholoka dejstva snajperske puke. Dodue, strana ratna iskustva pred kraj drugog svetskog rata, a pogotovu u novijim ratovima, nisu mimoila i psiholoka razorna dejstva snajperista. "Snajperista je ovek koga se najvie plae na bojnom polju. Lukav i neuhvatljiv, on izmie od zaklona do zaklona i donosi smrt bez upozorenja. Usamljeni snajperista moe da pokosi itavu neprijateljsku jedinicu ili da uniti taktiki vitalnu izdvojenu metu" (grupa autora,1992, str. 33). Iskustvo, prema navedenoj tabeli pokazuje da se ratnici u borbenoj zoni najvie plae snajpera zbog iznenadnosti dejstva, tanosti pogaanja i nemogunosti zatite (zbog izostajanja upozoravajueg signala dejstva). Ostali razlozi (brzina paljbe i um koji bi zastraivao) ne samo da nisu razlog za strah, ve bi, upravo, njihovo prisustvo smanjilo strah od snajperske vatre. U psiholokom smislu, taktika obuka ima zadatak da u repertoar ponaanja pojedinca ugradi znanja, navike i postupke koji su funkcionalni za izbegavanje ili smanjivanje razornog dejstva neprijateljskog oruja. Drugim reima, oseanje borca da postoje modeli ponaanja, naueni na taktikoj obuci, da se povea (kontrolie) mogunost preivljavanja u ratu, smanjuje stepen oseanja straha, a samim tim i verovatnou psihikog sloma; pasivno iekivanje da "sudbina doe po svoje" razornije deluje na borbeni moral, nego ak i opasne taktike radnje. Najnovija istraivanja nastavnika sa VA VJ (studija Pajevia i drugih, 1997) pokazala su jo neke vane, do sada nepoznate, strane taktike (poligonske) obuke. Sasvim je, izvesno, na osnovu rezultata tog istraivanja, da taktika obuka pomae meusobnom upoznavanju i procenjivanju vojnika u pogledu borbenih i ljudskih kvaliteta. Autori su dokazali da na poetku zajednike obuke interpersonalna atrakcija deluje ekstenzivno i nekritino na meusobne izbore i da se tokom obuke kriterijumi izotravaju, a da borbeni kvaliteti jo vie postaju deo linih potencijala pojedinca. Drugo, autori su ponovili neke nalaze stranih autora (Votsona, 1982) da su intelektualne sposobnosti pojedinca veoma znaajan, ako ne i presudan, inilac njegovih borbenih kvaliteta. Tree, stil komandovanja neposrednih komandira ima posredan uticaj na formiranje intergrupne strukture poloaja i uloga. U vezi s tim, treba rei, jedan od zadataka psihologa na poligonu bio bi da struno pomogne komandiru da svojim stilom komandovanja utie na potinjene da svoje odnose i veze u okviru kolektiva grade radi njegove vee borbene efikasnosti. Kako? Tako to e

pomoi afirmaciji interpersonalne atrakcije zrelih pojedinaca. Naime, rezultati ove studije nedvosmisleno ukazuju da je borbeni potencijal zrelosti pojedinaca najvei. 13.7. Psiholoki aspekti obuke osmatraa Izvianje kao taktika radnja jedinica i osmatranje kao borbeni postupak pojedinca- borca su "oi i ui" komandovanja u borbi. S druge strane, maskiranje protivnikih snaga i sredstava je kontramera radi suzbijanja efikasnog osmatranja. Dakle, borbene radnje: maskiranje i osmatranje su kontrolisane istim psiholokim procesom -opaanjem. U psihologiji opaanja postoji itav niz zakonitosti koje vojnici treba da znaju, da bi opaanje i maskiranje bili, to je mogue vie, delotvorni. Te zakonitosti utiu, najvie, na tanost prepoznavanja i udaljenost oblika u prostoru borbenog polja. Stoga treba navesti najznaajnije. Psiholoka je zakonitost da trenutni opaaj bude usmeren na "figuru" (koja je u centru ulne analize) i "pozadinu" koja je manje bitna, jer samo okruuje, figuru pa joj se u misaonoj analizi posveuje manje panje. Prilikom maskiranja borbenih sredstava valja nastojati da se ona "ugrade" tako da se opaaju kao "pozadina", a da "figure" budu borbeno neinteresantni (prirodni ili vetaki) objekti. Sa druge strane, osmatra mora, svesnim naporom volje da izaziva "osciliranje opaaja" tako da bi sve delove zone osmatranja i sve objekte u njoj analizirao dvostruko: jednom kao "figuru", a drugi put kao "pozadinu". Faktor blizine ini da su svi (ili skoro svi) objekti u opaajnom polju rasporeeni u dve ili vie grupa, koje ovek opaa kao jedinstven objekat koji prepoznaje i imenuje. Prilikom maskiranja vojni objekti se rasporeuju tako da, zbog faktora blizine, sainjavaju grupu koja treba da bude opaena kao da nema vojnu namenu. Zadatak osmatraa je da, imajui to na umu, izbegne "prirodni" zakon grupisanja, pa da vojne objekte demaskira, izdvajajui ih iz okoline koja nije vojniki zanimljiva. Zakonitost opaanja je i dopunjavanje nepotpunih linija. Maskiran vojni objekat tako se uklapa u celinu prirodnih elemenata da, dopunjavajui njihove nepotpune linije, naruava sebi svojstvene konture. Osmatra treba da izbegne loginu prisilu dopunjavanja nepotpunih linija. Zakonitost opaanja je i mogunost da isti elementi daju veoma razliite objekte. Neke psiholoke zakonitosti dovode do pogrene procene daljine objekata. Iluzija je da su blii: a) jasniji objekti, istih linija i kontura; b) objekti koji svojom konturom ili senkom prepokrivaju neke druge, to se esto dogaa prilikom tumaenja aerofoto-snimaka, kao i prilikom osmatranja udaljenih objekata, jer se tada gubi stereoskopsko opaanje; v) vei objekti. itav niz psiholokih iluzija stvara obmane o veliini prostorija i objekata:

 Mueler-Lyer-ova opaajna iluzija dovodi do oseanja da su zatvorene povrine manje, a ograniene linije krae; NJundt-ova iluzija, zbog pokretanja onih miia, dovodi do psiholoke obmane da su uspravni (vertikalni) predmeti vei i blii nego horizontalni i poloeni; Poggendorf-ova ulna iluzija dovodi do precenjivanja malih, a potcenjivanja velikih uglova; kruni lukovi (na mostovima, branama) izgledaju krai ako su vie savijeni; zbog kontrasta objekat izgleda vei ako je okruen manjim i obrnuto (mali okruen velikim); ravne povrine ispod i ispred oveka (iz "ptije perspektive") izgledaju krae ("ablja pespektiva" daje suprotan efekat). 13.8 Psiholoki smisao i ciljevi fizike obuke Postoji itav niz eksperimentalnih dokaza da je fizika kondicija pojedinca (odnosno fizika obuka) nezaobilazan elemenat psiholoke pripremljenosti za borbu. Fizika kondicija je odluujua ne samo kada je re o borbrenoj obuci u miru i pripremama pred uvoenje u prvu borbu ve i kao mogunost da pojedinac uopte preivi bitku (i rat). U tom smislu govore i rezultati tri istraivanja, izvrena na Institutu za eksperimentalnu medicinu VMA (videti: Dimitrijevi, 1979; ivoti-Vanovi, 1981, ivani, S.,1991). Najopsenija eksperimentalna ispitivanja fizike sposobnosti izvrio je Dimitrijevi (1979). Iz tih eksperimentalnih ispitivanja proizaao je program brzog podizanja fizike spremnosti pojedinaca i jedinica. Dimitrijevi navodi da fiziko vaspitanje treba da bude usmereno na razvijanje sposobnosti koje su u funkciji izvrenja borbenih zadataka, da pripreme treba optimalno da osiguraju angaovanje fizikih potencijala i da je fizika sposobnost u osnovi moralnog vaspitanja, borbene motivacije i emocionalne sposobnosti. Dimitrijevi posebno razmatra terminologiju i ispituje sadraj pojmova kao to su radna i fizika sposobnost i isdrljivost, a zatim istrauje borbenu gotovost sa aspekta fizike sposobnosti, programe provera fizike sposobnosti, zamor, unakrsnu (sinergiku) adaptaciju organizma na fizika naprezanja, te najzad daje ispitan i eksperimentalno proveren program brzog podizanja fizike sposobnosti. Slaba fizika kondicija dovodi do breg i jaeg fizikog zamora. Osnovni elementi fizikog zamora su neprijatne emocije, koje, sa svoje strane, uslovljavaju netrpeljivost, agresivnost i neprijateljske stavove prema sopstvenim stareinama i komandi (ivoti-Vanovi, M.,1981). Dobra fizika kondicija omoguava bolju nervno-miinu reakciju (NMR), koja, sa svoje strane, poboljava brzinu reagovanja kako na izdvojene aktuelne signale tako i na kompleksne situacije. Reagovanje na aktuelne signale je bitno u mnogim borbenim zadacima motrenja (pozornosti), u poslovima operatora (radaristi, osmatrai, snajperisti itd.). Nervno-miina reakcija znaajno korelira sa sposobnou kratkoronog pamenja podataka, ija je osobenost "brzo zapamivanje, potpuna reprodukcija...", a zatim "prerada velikog broja podataka, adekvatno zakljuivanje i reagovanje", te, najzad, "brzo brisanje memorisanih podataka". Dobra fizika kondicija znaajno stabilizuje sistemske reakcije adaptacije na spoljanje i unutranje okolnosti i poveava energinost i

samouverenost u ponaanju. Fizika aktivnost, nezavisno od veliine efekata na fiziku kondiciju, dakle, sama po sebi, povoljno utie na emocionalnu stabilnost, oseanje prijatnosti, zadovoljstvo sobom, dobro raspoloenje, staloenost i ublaava neurotine reakcije, pre svega oseanje straha i depresivnosti, odnosno iz njih rezultujue oseanje agresivnosti. Fizika kondicija poveava toleranciju na frustracije i smanjuje intenzitet fiziolokih odgovora na stresne faktore -stresore. (videti: ivani, S.,1991). Nije sporno da se fizikim vaspitanjem u miru razvijaju motorike osobine pojedinca (snaga, brzina, izdrljivost i okretnost) koje su neposredno u funkciji savlaivanja borbene obuke i borbene efikasnosti u ratu. Naravno, u vezi s tim je i pripremljenost borca za rad i ivot u oteanim uslovima borbenih dejstava i ratnih napora (zamor, nepovoljni klimatski i meteoroloki-uslovi, veliko psihofiziko optereenje itd.). Takoe, van svake sumnje je da se fizikom obukom razvijaju i moralno-voljne karakteristike linosti (samopouzdanje, borbenost, hrabrost i istrajnost), kao i smisao za kolektivni rad, to je psiholoki aspekt i strojeve obuke. No, to nije sve! Pojedincu se moe sugerisati da dostizanje pojedinih normi u fizikoj obuci (savlaivanje peadijskih prepreka ispod etiri minuta, na primer) istovremeno znai sposobnost da uspeno savlada prirodne (reke, ume, vrleti i sl.) i vetake prepreke (bunkere, iane ograde, rovove, minska polja itd.) u borbi. Drugim reima, fizika doraslost u fizikoj obuci u miru je jednostavan, delotvoran i oigledan nain uveravanja pojedinaca da je dorastao i okolnostima borbenih dejstava i mogunosti da preivi rat. Vojnik se podstie da izvravanjem fizikih zadataka stremi poveanju sopstvenih borbenih kvaliteta zato to se tako moe lako uveriti u sopstvenu mo i nemo. Zapravo, nesigurnom pojedincu moe se sugestijom "ugraditi" nain poveavanja samopotovanja korienjem fizikih postignua kao mehanizma za prevladavanje stresa (Vlajkovi, J.,1992). Uspeh ekipe u kolektivnim sportovima zarazno se iri na oseanje kolektivne efikasnosti jedinice, ne samo u sportskim ve i u borbenim akcijama. Naravno, ista je stvar i u sluaju neuspeha, o emu valja voditi rauna u fizikoj obuci (raznovrsna sportska takmienja poveavaju broj "pobednika", a "gubitnicima" pruaju utehu; takoe, valja razumnim merama spreiti formiranje ekipa koje su apsolutni favoriti ili autsajderi). Delatnost u sportskim nadmetanjima je prilika da se pojedinci i kolektivi ue (samo)kontroli emocija, zato to su ljudske emocije najangaovanije u sportskim akcijama, naravno, posle borbenih (prema usmenom saoptenju Nikoli, Slobodana, nastavnika fizikog vaspitanja u VA VJ). Fizika aktivnost je dobra prevencija protiv nostalgije boraca u ratu za rodnim zaviajem, porodicom i dragim osobama, a delotvoran lek za reaktivnu depresiju u sluaju pogibije drugova i prijatelja. Drugim reima, svrhovita "fizika" aktivnost je nain da se "zaborave" duevne patnje, koje bi inae mogle dovesti do psihotrauma. Fiziki aktivne osobe bolje jedu i spavaju, ime se poveava stanje fizike kondicije i psiholoka snaga radi savlaivanja napora i u ratu. Najzad, fizika aktivnost najbre aktivira sinergine mehanizme (kardio-vaskularne, probavne, disajne, termoregulatorne i ekskretorno-

neutralizatorske) kojima se organizam dovodi u optimalno psihofiziko stanje za izdravanje svih napora, borbenih takoe. U tome i jeste psiholoki smisao svih oblika fizikog zagrevanja organizma pred nastupajue psihofizike napore (jutarnje vebanje, na primer). Paljivim programiranjem fizike obuke u miru vojnici se navikavaju na stresne okolnosti, njima se "usauje" stres, da bi se u ratu zatitili od oseanja beznaa i poraza usled visokih pritisaka borbe kao specifine ivotne situacije (Spielberger, Ch., 1986, str 100). Drugim reima, vojnici se u miru uvebavaju da, podnosei strah, deluju efikasno i da kontroliu primarni instinkt bekstva, odnosno ispoljavanja kukaviluka. ak i kada nastane u borbi posttraumatska reakcija na stres, ona e biti bre prevladana ako je osoba bolje fizike kondicije i boljeg zdravlja (Vlajkovi, J.,1992, str. 103). Beskompromisno naporna padobranska obuka, na primer, ne samo da priprema vojnike na svu fiziku teinu padobranskih skokova ve im omoguava i da steknu psiholoke mehanizme kontrole straha tokom prvog i "kritinog" skoka. Instruktori padobranstva tvrde da e skokovi biti uspeni samo ako je obuka tea od bilo koje situacije u kojoj se moe nai padobranac tokom samog skoka. Odlina fizika kondicija omoguava borcima da se, u sluaju eventualnog pada u neprijateljsko zarobljenitvo, odupru psiholokim i fizikim pritiscima u postupku ispitivanja ( na primer, raznim vrstama uskraivanja: hrane, vode, sna, ulnih drai, ljudskog prisustva itd. -videti: Petrovi, S.,1984, str. 67), batinanju, pokuaju nasilnog menjanja linosti i stavova "ispiranjem mozga", kao i svim suptilnim psiholokim tehnikama (brain njashing -videti Watson, P., 1982,str. 260). Uopte, fiziki snaniji ljudi imaju vee mogunosti da preive zarobljeniki logor. Istraivanja na jugoslovenskom ratitu u graanskom ratu potvruju itav niz navedenih epizodnih zapaanja. Mere fizike kondicije su bile: telesna masa, visina, somatotip dobijen deljenjem visine sa kubnim korenom njegove teine (Sheldon, NJ. H., prema Hall., C. i Lindzey, G., 1983, str. 454), kao i bavljenje sportom u slobodnom vremenu. Kompozitnu meru borbene vrednosti pojedinca su inile: procene u pogledu podnoenja psihofizikih napora ivota na prvoj borbenoj liniji, trpljenja naina i sadraja ishrane, kontrole straha od smrti i ranjavanja, naviknutost na nunost ubijanja u borbi i mrnja prema protivnikim borcima. Korelacije za N = 472 boraca izmeu borbene vrednosti pojedinca i mera njihovog fizikog statusa za telesnu visinu je 0,124, telesnu masu 0,192, somatotip 0,280 i sportski ivot 0,183. Poto su svi koeficijenti korelacije znaajni (na nivou 1%), zakljuak je da su vii, tei, skladnije graeni i sportu naklonjeni ratnici bili bolji borci u odnosu na svoje drugove koji sve to nisu bili u smislu fizikog statusa. Moda iznenauje relativno mala povezanost izmeu bavljenja sportom i borbene vrednosti. Meutim, re je o prividu. Naime, ispitanici, su bili mahom liki Srbi, ispod proseka obrazovani, ali profesionalno vezani za boravak i kretanje na otvorenom prostoru i fiziki naporan rad (radnici u umariji, lovci, zemljoradnici i elezniari). Drugim reima, bilo kakva sportska aktivnost bila bi za njih potpuno izlina. Ukratko, njihova profesija i stil ivota bili su sportske naravi, pa im je ivot sam pruao priliku za navikavanje na strah i mogunost testiranja mehanizama kojima se prevladavaju beznae, oajanje i uplaenost u borbi. Znaajno je zapaanje iz rata u Lici da su ranjeni borci boljeg fizikog stanja lake podneli ranjavanje, pribranije (bez panike) preduzimali mere samopomoi, lake podneli transport do stacionarnih sanitetskih ustanova, lake podneli hiruke zahvate, bre se oporavili i, naravno, bre vratili

u borbeni stroj, ako su lake bili ranjeni. Psiholozi iz Rehabilitacionog centra u Slankamenu tvde da se najtei ranjenici (paraplegiari) iz srpskih krajina bre oporavljaju, a kod osakaenih se bre formira patrljak, lake i sa manje psiholokih problema prihvataju konanost sopstvene invalidnosti, ogranienja u buduem ivotu (vezanost za invalidska kolica, na primer) ako su bolje fizike kondicije (Doji, Tanja i Markov, Smilja, usmeno saoptenje). Zapaanja drugih autora iz graanskog rata na jugoslovenskom tlu takoe, saglasna su sa stavom da slaba fizika kondicija ratnika uzrokuje itav niz nevolja. "U prvom redu to su bile: brzo zamaranje, gojaznost, este pojave iscrpljenosti i u uslovima kada se malo radilo; malo vei napor pojedinca je inio nesposobnim za borbena dejstva; neuvebanost i nespremnost za pravilno kretanje na razliitom zemljitu (nespretno zaleganje, loi doskoci, sporost u zaletima i prebacivanjima, brojne povrede u savlaivanju prostora). Nedostatak fizike kondicije opredeljivao je mnoga ponaanja i dogaanja na ratitu." (Sekuli, M.,1993).

14. BORBENA MOTIVACIJA BORACA KAO POJEDINACA 14. 1. Opta shvatanja o izvorima borbene motivacije (teorije) U radovima teoretiara (na primer, Moskos, J.R. CH, 1968) provejavaju najee pet gledita o izvorima i iniocima borbene motivacije i obuhvataju: a osobenost karaktera naroda, b stepen indoktrinacije ljudstva ratnim ciljevima zemlje, c osobenost karaktera vojnikog ivota, d kolektivni duh borbene jedinice, e individualne karakteristike pojedinaca kao ratnika. Prvo gledite polazi od istorije i tradicije naroda, pa veli da postoje ratniki i neratniki narodi. Ratniki narodi su tokom svoje zajednike istorije esto i dugo bili primorani da se orujem bore za svoj kolektivni ivotni prostor, svoju veru i nacionalni identitet. Borbeni duh se prenosio sa generacije na generaciju, sa kolena na koleno. Nova pokolenja od malena se odgajaju da se velia, slavi, podstie i nagrauje borbenost. Tipini predstavnici grupe ratnikih naroda su Srbi, Nemci..., a druge -Italijani, Skandinavci itd. Odmah je jasno da je ovo stanovite klimavo. Na primer, Italijani su kroz svoju istoriju iako nisu ratnici, esto kretali u ratne pohode (radi napada na tuu teritoriju ili odbrane svoje). Ili, Amerikanci su osvajakim pohodom unitili domoradaku (indijansku) kulturu i civilizaciju, a opet (po sopstvenom priznanju) svoje neuspehe u Koreji i Vijetnamu pokuali da objasne "mekutvom" svojih boraca. Drugo gledite, mada nezavisno, dopunjuje prvo, a polazi od pretpostavke da odreena konstelacija optedrutvenih okolnosti i/ili politika vetina (privlanost) aktuelne ideologije moe ceo narod da mobilie u oseanju da se jedino ratom moe odbraniti pojedinano i kolektivno pravo na postojanje. U tom smislu govori se o snazi patriotskih ubeenja, stepenu identifikacije sa javno proklamovanim ratnim ciljevima drave i mogunosti politiko-ideolokih inilaca da kontroliu svest i ponaanje svojih graana. U tom kontekstu esto se operie i sa lokalnim atributima, kao i sa podelom ratova na pravedne (odbrambene) i nepravedne (ekspanzionistike). Ovome u prilog govore i dosta realni pokazatelji borbene motivacije pripadnika dananjeg NATO. "...itav NATO predstavlja masu borbene tehnike bez za borbu spremne vojske. Osim veoma limitiranog broja specijalaca, Zapad nema vojsku. to je posebno vano, nain ivota na Zapadu je takav da i ti specijalci nemaju poseban motiv za rat. Patriotizma tamo skoro da vie i nema i jedini motiv za angaovanje jeste novac ili avanturizam. Ali novac i avanturizam su veoma limitirani motiviui inioci" (Jevti, 1996). Sasvim je izvesno da ova teorija otklanja slabosti prve, jer moe da objasni zato karakter nekog naroda nekad u ratu pobeuje, a nekad gubi. Meutim, pitanje je da li je to sve.

Trea teorije borbene motivacije veli da je karakter efikasne vojne organizacije u socioloko-psiholokom smislu tako snaan da moe izgraditi dobre ratnike, bez obzira na snagu (slabost) ostalih injenica u borbi i ratu. Naime, vojska kao organizacija sveobuhvatno utie na ljudske ivote tako da moe selekcijom i klasifikacijom, borbenom obukom, vojnom disciplinom, hijerarhijom, totalitarizmom i represijom uspostaviti kontrolu miljenja i ponaanja i na taj nain izgraditi nepobedivu ratnu mainu. U ovom kontekstu esto se govori o jo dva, vojnoj organizaciji bliska, pojma koji se ire i na optedrutveni prostor drave: militarizam kao oblik drutvenog ivota i cezarizam (i/ili karizmu) politikih i vojnih voa. etvrta teorija borbenu motivaciju objanjava polazei od grupnih procesa koji se odigravaju u okviru primarnih borbenih grupa (posade, grupe, odeljenja, voda, pa i ete), odnosno "motivacija pojedinog vojnika ovde se posmatra kao funkcija njegove solidarnosti i socijalne intimnosti prema drugovima koji pripadaju njegovoj borbenoj grupi" (Moskos, 1968, str. 276). Referentna "primarna grupa" se odreuje razliito: "buddy-sistem", "triling", etvorica ili osnovna jedinica kao celina. Vanost borbenog drugarstva (bez obzira na nivo primarne grupe) proizala je iz jednog istraivanja (Stauffer, 1958/59) koje kae (ne bez iznenaenja) da je, moda, veina amerikih veterana imala negativne stavove prema borbi. On na to kae: "NJhat of it? They fought, didn't they". ("Pa ta? Oni su se ipak borili"). Upravo kao odgovor na pitanje zato su se borili, nastalo je ovo teorijsko stajalite. "Buddy - sistem" (Little, A. i Roger, NJ., 1955) govori o paru, dvojici jarana koji u visokom stepenu intimnosti lake podnose borbeni stres i meusobno se ispomau tokom borbe, a u predasima borbi se drue, poveravajui jedan drugom sve, pa i najintimnije tajne. Postojao je i itav niz normi u meusobnom ophoenju ratnikog para: zabrana konkurencije, razmetanja i hvalisanja, prvenstvo pomoi svom drugu, podrka u sluaju njegovog sukoba sa drugim ili vojnom organizacijom, kao i zajedniki planovi "posle rata". Zapazili su neki ameriki autori (Chesler, D., J., N. J. van Steenberg i Bruckel, J. E., prema Moskos, J. R. Ch, 1968.) da su se u sistemu rokade i rotacije u vijetnamskom ratu boljim (u smislu borbenog morala) pokazala zamenjivanja ne jednog ve etvorice vojnika zajedno u rokadi. ta znai rokada i rotacija amerikih vojnika u vijetnamskom ratu ? Svaki vojnik sluio je 12 meseci, izgleda, na sledei nain: tri meseca u pripremi za borbu (obuka), tri meseca u ratnoj zoni, ali ne na prvoj liniji i est meseci neposredno na prvoj liniji. Svaki vojnik je tano znao dan kada e biti vraen kui, ako ne pogine. Ovaj sistem, tvrde autori, znaajno poviava borbenu motivaciju, ali ima negativne posledice, od kojih je najznaajnija -da vojnici pri kraju svoje rokade izbegavaju borbu i ikaniraju hrabrije pojedince izmeu sebe (jer ih oni ugroavaju). Pored drugih autora, autor ovog teksta je na jugoslovenskim ratitu uoio motivacionu vrednost zdruivanja pojedinca u par (dijadu) i uronjavanja u formacijsku jedinicu (najee vod), ali ne i stvaranja grupa od po etiri ratnika. U nekim jedinicama bilo je trijada, gde je trei lan (najee dominantna linost) bio ne samo "pater familias" ostaloj dvojici, ve je esto i sam pripadao jo jednoj, grupi, ak i veem broju grupa. Meutim, meu srpskim jedinicama u ovom graanskom ratu male grupe nisu osobito vaan motivacioni inilac: osnovne formacijske jedinice su (bile) znaajnije. U prilog kolektivizmu osnovne borbene jedinice, kao izvoru borbene motivacije, treba navesti rezultate istraivanja sadrane u jednom poglavlju

Votsonove knjige (Watson, "Psihologija rata",1982, str.109 - 111). Istraivanje je zapoeto kao terensko u toku samog rata, ali je nakon njegovog zavretka amerika vojska nastavila da ih proverava (praktino) u uslovima mirnodopske obuke. Primenjene su brze, jednostavne i, pre svega, jeftine tehnike da bi se mogle razlikovati potencijalno uspene od, verovatno, manje uspenih peadijskih jedinica (odeljenja i vodova). Ovim pitanjem se bavilo Odeljenje za istraivanje personala amerike kopnene vojske, i to u itavom nizu istraivanja. Kao rezultat konano je projektovan program test-vebi pomou kojih se mogu prepoznati znaci koji razlikuju dobre od manje borbeno dobrih jedinica. Ovi znaci su onda ugraeni u veliki broj psiholokih grupnih testova. Za praktine vebovne zadatke korieni su borbeno izvianje i borba u napadu i odbrani. Ispitivana odeljenja su odbila iznenaujue opasne neprijateljske napade i uhvatila zarobljenike, a, osim toga, izvrila takve borbene zadatke u kojima odeljenje nije delovalo kao celina, ve je operisalo u jo manjim jedinicama, pri emu je komandir odeljenja, razume se, samo neko vreme, mogao lino da komanduje sa vie takvih podgrupa. Vojnici na vebi su bili opremljeni obeleavajuom municijom da bi tako omoguili da njihovo borbeno ponaanje proceni izabrani "sudijski aparat" koji je bio skriven na poligonu. Najzad su dobijeni podaci ukrteni sa rezultatima testova linosti pojedinaca (pripadnika ispitivanih jedinica), pa su doneseni neki zakljuci. Najpre, zakljueno je da uspene peadijske jedinice sainjavaju vojnici sasvim odreenog sklopa linosti. Jedinice koje su sainjavali ljudi skloni paranoji i nervozi loe su vrednovane u borbi. Pozitivan uticaj na uspenost imalo je druenje u ophoenju sa sebi slinim srenim ljudima -to se vie takvih vojnika nalazilo u jedinici to je jedinica bili uspenija. Stariji vojnici su bili celishodni, skoro neophodni, za ukupnu uspenost jedinica. Jedan od vanijih faktora uspenosti bila je izvesna psiholoka homogenost ("mi-oseaj") u okviru odreene jedinice. Jedinstvo u opteivotnim shvatanjima, kao i u shvatanju vojnike slube, delovalo je kao vezivno tkivo, a tome su, uostalom, sluili izvesni stavovi u vezi sa telom: ljudi koji su imali visoko poverenje u sopstvenu kondiciju bolje su sadejstvovali u borbi. Vrlo vano za borbenu uspenost bilo je meusobno uvaavanje meu ljudstvom. Vojnici su, izmeu ostalog, ispunjavali i upitnik, ijim su ocenjivanjem otkrivani slubeno i vanslubeno druenje meu pripadnicima jedinice. Ustanovljeno je da je jedinica bila manje uspena ako je imala u svom sastavu vie usamljenika. Takoe, ukupna uspenost jedinice je bila manja ako je komandir imao miljenike meu svojim ljudstvom; sa druge strane, ako je svoju naklonost ravnomerno (nepristrasno) rasporeivao, uspenost jedinice je bila primetno vea. Dalje, bitan inilac je bilo ponaanje vojnika u unutranjoj slubi (red i disciplina). Vojnici koji su svoje spavaonice i oruje odravali urednim, koji su se na vreme javljali i preuzimali dunost i koji su, osim toga, odravali red i disciplinu ak i onda kada njihove stareine nisu bile u blizini, i u borbi su se, takoe, pokazali natproseno sposobnim. Moglo bi se rei da su bili, uopte, vrlo motivisani. Najznaajniji iz ovog niza istraivanja bio je nalaz da je borbeno uspenija streljaka jedinica koja je psiholoki homogena. Dakle, ve krajem pedesetih godina vojni psiholozi su imali u rukama dva vana instrumenta: prvo, mogli su da razlikuju potencijalno bolje od slabijih boraca na prvoj liniji fronta i, drugo, mogli su da dobre borce zdrue sa odgovarajuim drugovima da bi formirali optimalno borbene jedinice. Dodue,

testovi nisu bili perfektni, ali -u celini uzevi -bili su toliko delotvorni da je uz njihovu pomo borbena efikasnost streljakih jedinica mogla da se pobolja za oko 15%, to je -svakako -veliki uspeh. Jo je jedan vaan razlog da su vee skupine ratnih drugova jae od manjih u motivacionom smislu. Naime, vee grupe lake "uvlae" u svoj ram i voe, bilo formacijske ili neformalne -samonikle u ratu. U mentalitetu srpskog naroda ratni voa lake se trpi, prihvata, pa i oboava, nego mirnodopski. Kada se govori o uticaju komandovanja na borbeni moral, imaju se u vidu dva aspekta: a) osobine linosti komandira i b) njegovo ponaanje u borbi. Tri su bitne osobine linosti komandira u borbi (Watson, 1982): hrabrost, lini integritet i prilagodljivost. Osobina hrabrosti ukljuuje linu i komandnu smelost: linu u smislu kontrole sopstvenog straha od smrti (ije postojanje otvoreno priznaje), a komandirsku-kao donoenje odvanih odluka u borbi. Naravno, za ljude je znaajnija lina hrabrost. No, bez obzira na to o kojoj je hrabrosti re, ona ne treba da bude takva da je ljudi procenjuju kao nerazumnu, bezumnu ili nepotrebnu. Lini integritet znai iskrenost, staloenost i skromnost, kao priznavanje line ogranienosti, ali bez oseanja manje vrednosti. Prilagodljivost oznaava dosta razliita ispoljavanja: brzo donoenje i sprovoenje odluka u akciji, jasnou misli i rei, kao i spremnost na pridravnje discipline, bez krutosti i nesposobnosti razmatranja alternativnih reenja (sopstvenih ili tuih). Ponaanje uspenih komandira u borbi odlikuje pet kvaliteta: prvo, izdaje jasna i precizna nareenja, a ako se pojavi greka u izvrenju on ukazuje zato je nastala i kako da se otkloni; drugo, on zahteva dosta visok nivo izvrenja; tree, optimalno koristi nagrade i kazne (vie ovo prvo), ali tek kada zadatak bude izvren. (u izricanju kazni rukovodi se sledeim principima: ne preti kaznama, niti obeva nagrade kada izdaje zapovesti, a ciljeve postavlja tako da budu stimulativni -ne previe visoko da bi obeshrabrivali, niti prenisko da bi bili ostvarljivi sa minimalnim naprezanjem); etvrto, uvek brine o svojim ljudima, pogotovu kada imaju line ili zajednike probleme i tekoe, (razgovara sa njima u svakoj prilici, pokuavajui da predvidi tekoe koje e tek naii); peto, efikasno koristi pamet, mudrost i iskustvo svojih podreenih (ume da prihvati njihove predloge, a da se ne oseti lino ugroenim, kao to zna i da odbije neumesne, a da njih ne povredi). Prema tome, znaaj borbenog drugarstva (bez obzira na broj drugova koji ga grade), kao i komandovanja (bez obzira na hijerarhijski nivo) bio je, jeste i bie inilac borbene motivacije, uprkos porastu znaaja pojedinca u borbi i rastresitosti borbenih rasporeda u dananjim ratovima. Potpuno je jasno da ima autora koji sutinski izvor i oslonac borbene motivacije vide samo u ratniku-pojedincu. ak su skloni da borbenu vrednost jedinice izraavaju mehanikim zbirom pojedinanih kvaliteta ljudi koji je ine; im jedinica ima vie takvih ljudi, njena je vrednost vea -ak i ako njihovo sadejstvo nije najbolje. Uglavnom su tri oslonca ovom shvatanju borbene motivacije: a) zaista je vie osobina, svojstava ili crta pojedinca, nego grupe pojedinaca, koje, same po sebi, (sui generis), govore o borbenoj motivaciji (na primer, lake je braniti miljenje da je ratnik M.M. borbeniji od borca N.N; nego da je jedna jedinica, u tom pogledu, bolja od druge); b) neuporedivo je vei broj empirijskih istraivanja o borbenoj vrednosti pojedinaca nego jedinica, v) lake je operacionalizovati merenja borbene motivacije pojedinca nego jedinice.

U daljem tekstu najvie e biti govora o iniocima borbene motivacije pojedinca. I pored toga, stalno se mora imati na umu da su borbena vrednost i motivisanost jedinice mnogo vie od mehanikog zbira kvaliteta ljudi koji je sainjavaju. Na kraju razmatranja o teoriji borbene motivacije, treba, pre svega, rei da je svih pet teorija izloeno parcijalno, kao da su suprotstavljene jedna drugoj, to je greka. One nisu suprotstavljene, ve se pre moe oekivati da se meusobno proimaju. Motivacija za borbu, jednostavno reeno, rezultat je borbenih svojstava pojedinca, primarnih grupnih procesa u jedinici, vrstine vojne organizovanosti, zajednikih ideolokih (politikih) ubeenja vojnika i kulture (tradicije) naroda kome ta vojska i ratnici pripadaju. Drugo, navedene teorije ne govore, ipak, o istoj vrsti borbene motivacije. Borbena motivacija kao i sve druge motivacije, veoma je promenljiva kategorija ljudskog ponaanja. Ratno iskustvo govori da su razliiti motivi zbog kojih ljudi, manje ili vie, rado polaze (dolaze) pod ratne zastave svoje zemlje od motiva zbog kojih se, manje ili vie, predano (i efikasno) bore pod tom zastavom, izdravajui ratne napore. Prostije reeno, oni koji najgorljivije "trae oruje" nisu isti oni koji "oruje najbolje koriste" u borbi, ne samo zbog motiva ve i zbog injenice da rat ima sebi svojstvenu energiju, logiku i psihologiju koja se ne moe do kraja (konano) uvideti iz kole, laboratorije ili kancelarije. U tom smislu, osobenost narodnog karaktera i stepen indoktrinacije bolje objanjavaju deklarativno prihvatanje rata kao "nastavka politike drugim sredstvima", a karakter vojne organizacije, kolektivni duh vojne jedinice i individualna svojstva boraca jae utiu na efikasno ponaanje u borbi. 14.2 Kulturoloko-psiholoka analiza makro - drutvenih inilaca borbene motivacije srpskog naroda Na osnovu iskustva (posredovanih i neposrednih) sa ratita ini se da se mogu argumentovano i sistematski navesti neki globalni drutveni inioci koji, vie ili manje, snano utiu na borbeni moral velikih grupa (ili cele populacije) ratom angaovanih ljudi. Ne treba se uputti u naelne rasprave o politikim ili nekim drugim konotacijama inilaca borbenog morala, osim, naravno, onih koji se odnose na samu borbu. Stoga treba spomenuti one inioce koji su van domaaja vojne organizacije i, tavie, ije delovanje treba obezbediti pre nego to pojedinac i doe u priliku da, na bilo koji nain, uestvuje u borbi. Moda je pretenciozno, ali inioce o kojima e ovde biti govora valja razmotriti na nivou najviih drutvenih institucija -dakle, drave, a ne Vojske. Vezanost za zemlju (kao tlo, prostor) to je stepen ljudske veze izmeu pojedinca i zemlje kao konkretnog tla vei tim je jai njegov borbeni moral. Naravno, to je poznato u vidu sintagmi: "odbrana kunog praga", "odbrana ognjita" i sl. Moe se, manje - vie ubedljivo, napraviti i hijerarhija snage motiva za odbranu zemlje kao tla, rodne grude. Na najviem mestu je porodino posedovanje i obraivanje zemlje. Ukratko, seljaci su, pri ostalim individualno jednakim iniocima, najborbeniji a najoptija logika implikacija ovog principa glasi: ne moe se uzeti i odneti svoja njiva negde drugde, odnosno otii sa njom iz ratom zahvaene zemlje, pogotovu ako je i opstanak porodice (ire ili ue) uslovljen posedovanjem manjeg ili veeg komada (svejedno)

rodne grude. Na drugom mestu je samo posedovanje (a ne i obraivanje) zemlje, zatim posedovanje objekata na zemlji od kojih zavisi ivot oveka i njegove porodice. Aktivno bavljenje i obraivanje zemlje, posredno, uslovljavaju prisustvo i nekih drugih, za moral vanih, inilaca. Votson, (1982, str. 129) navodi nesklonost apstraktnim misaonim emama, tradicionalistiki pogled na svet (mitovi, predanja, religija, vrsto vaspitanje i jasan etniki identitet) i vei broj dece u porodici. Vezanost za zemlju u sprezi sa individualnom podlonou strahu od smrti (i ranjavanju) dovee do suavanja svesti o granicama "kunog praga". Dunost je agenasa (posrednika) socijalizacije i odrastanja pojedinca (kole, masovnih komunikacija itd.) da ove granice proiri (ekskurzije, kolski predmeti -geografija, istorija i sl.). Dunost je stareina da razvijaju svest o tome da borba na granici domovine, u najgorem sluaju, moe dovesti "samo" do gubitka glave, a borba na kunom pragu (doslovno) dovodi do gubitka svega (pa i glave). Uopte, odrastanje na selu je bolja priprema za borbu nego odrastanje u gradu. Rano formiranje nacionalne svesti Po svemu sudei, nacionalna vezanost i identitet vie su emocionalno (pa i iracionalno) nego racionalno iskustvo. Dakle, sticanje patriotizma kao sentimenta treba pomeriti na ranije godine odrastanja pojedinca. U tom smislu bilo bi najbolje da porodica preuzme ulogu formiranja nacionalne svesti. To nije sporno kod seljakih i religioznih domainstava, a kod ostalih jeste. Zato valja ovaj zadatak planski i sistemski inkorporirati u kolu, meu decu -vrnjake, omladinske drutvene organizacije (izviai, planinari, ferijalci, kulturno-umetnika drutva) i sredstva masovnih komunikacija. Nastavnim planovima i programima osnovne kole treba vie obuhvatiti sadraje nacionalnog identiteta (u maternjem jeziku narodne i epske pesme kosovskog ciklusa, u istoriji, muzikom i fizikom vaspitanju, geografiji itd.). U vrnjakim grupama treba diskretno potkrepljivati nacionalno obojene oblike zabave i igre, ali kroz onu formu koja je najblia duhu i prirodi mladih, uz (opet diskretno) ismevanje i potiskivanje odreenih, naem etnosu tuih, sadraja, pogotovu onih koja nemaju univerzalni karakter. Drutvene organizacije i sredstva masovnih komunikacija (televizija, film, pozorite itd.) valja novano podravati, nameui im patriotske sadraje. Ukratko, univerzalne sadraje socijalizacije dece i mladih treba pomeriti na kasniji uzrast. Podsticanje proirenja porodice -poveanja broja dece Potrebno je govoriti o podsticanju ranijeg stupanja u brak, obeshrabrivati razvod, kao i brano nevezivanje, i voditi rauna o populacionoj politici. Broj dece u porodici je znaajan inilac borbenog morala pojedinca. Nekoliko aspekata je vano. Jedinci, a zatim prvoroeni i (respektno) ranije roeni su manje borbeno vredni (Votson, 1982, glava 2) verovatno, zato to prezatiavanje i druge, neiskustvom uslovljene, greke roditelja

dovode do ranjive linosne strukture, a nespremnost za borbu samo je jedna strana ire nespremnosti za ivot. Liani kau: "Bogat za rat daje konja a siromah-sina". Meutim, i siromah e pre dati "jedinog konja", ako ima samo "jednog sina". Usvajanje izvesnog stepena religiozne svesti Nauka u poslednje vreme proverava empirijski ono to je obinim smrtnicima odavno jasno, a to je da je religija "generalizovani resurs otpornosti" (Boin, 1994). Vera, po takozvanom salutogenom modelu Antonovskog, jedna je od osam grupa generalizovanih resursa otpornosti (GRO) pojedinca koji spreavaju da se tenzija nastala delovanjem stresora ne izrodi u stres. U tom smislu vera omoguava osobi da svoja iskustva tako organizuje da obezbeuju prevladavanje stresa -da osoba ne podlegne stresu u trenucima delovanja (Seanse of Coherence - SOC). Sa aspekta borbenog morala, potpuno je kontraproduktivno smatrati religioznu svest i praksu za greku ljudskog uma. Najvei broj ljudi ima potrebu za jednim sistemom univerzalnih vrednosti, venih i nadlinih, koje tumae, objanjavaju, okrepljuju i pruaju nadu u konanosti i prolaznosti ljudskog ivota. Mnogo je razloga da religija bude taj sistem vrednosti: razumljiva je svim ljudima, vitalno traje u vremenu i prostoru, proima sve aspekte ljudskog ivota, ukljuuje sva tri nivoa ljudskog iskustva (emocionalni, konativni i delatni), nije proverljiva pa je zato nesumnjiva, ne postoji nikakav sloaj okolnosti kojim bi se bilo koja religiozna dogma mogla osporiti. Nijedan drugi oblik ljudske svesti ne poseduje sve ove atribute. Iskustva ovog rata jo vie nagone na razmiljanje. Od 1137 ispitanih boraca, samo 392 negira bilo kakvu religijsku praksu svojih roditelja. U samrtnom strahu veliki broj ljudi obraa se Bogu (ta im drugo preostaje?), a budui da vie od 95% ljudi jednom ili vie puta prolazi kroz takve opasnosti u ratu, to nije mogue osporiti, na nivou racionalnog, nedelotvornost takvog inodejstvovanja. Preutno su ve tolerisani neki oblici religijske prakse itavih borbenih jedinica (krtenja, osveenja barjaka, priea, molitve itd.). Empirijski podaci ukazuju da bolji borci ee potvruju vii stepen religioznosti svojih roditelja, nego slabiji borci. Najzad, svetenici su u ratu zatieni enevskim konvencijama meunarodnog ratnog prava, pa ako ni zbog ega drugog -ono zbog ovoga treba sanksionisati dobrovoljno religijsko prosveenje. Ukratko, pod svim ostalim jednakim okolnostima, religiozan borac je snanije motivisan od ateiste. Mogui postupak usvajanja izvesnog stepena religiozne svesti podrazumeva nekoliko nivoa, ali nijedan ne ukljuuje bilo kakvu prisilu ili obaveznost. Na najniem nivou dovoljno je, u predkolskim ustanovama, obeleiti glavne verske praznike. Na drugom nivou (nii razredi osnovne kole) potrebne su posete (ekskurzije, izleti) manastirima kao centrima srpske duhovnosti i kulture. Trei nivo (vii razredi kole) trebalo bi da obuhvata istoriju pravoslavlja i njegov znaaj u ouvanju nacionalnog identiteta. Najvii nivo (srednja kola) ukljuivao bi izborno prihvatanje i usaglaavanje oblika doktrine i prakse pravoslavlja.

Pripadnost masovnim drutvenim organizacijama dece i omladine Pripadnost masovnim drutvenim organizacijama dece i omladine, kao inilac, nije izdvojeno opservirana meu borcima na ratit, tako da, za razliku od svih ostalih, nema empirijsku podlogu. Meutim, niko ne moe argumentovano da osporava da rano prihvatanje i pripadanje masovnim drutvenim organizacijama (izviai, planinari, ferijalci, gorani i sl.) nije korisno i za borbeno osposobljavanje buduih graana. Pored kole, i Vojska moe, iz "pozadine", da materijalno i organizaciono potpomae da to je mogue vei broj mladih bude obuhvaen nekim drutvenim organizacijama. Treba imati na umu da je ovaj oblik borbene pripreme mladih veoma zastupljen u danas borbeno najspremnijem narodu -izraelskom. Svi mladi (bez obzira na pol) obavezno su lanovi, od predkolskog do vojnikog doba, dveju organizacija koje su poluvojniki organizovane i voene: "Gadna" i "Nahal" (Steege, 1978), u kojima se stiu i neke osnovne vojnike, pa i borbene vetine (orijentacija na zemljitu, podizanje i ivot u logoru u prirodi, preivljavanje na terenu u pustinji, izvianje, fiziko obezbeenje objekata i prostora, patroliranje u graninim podrujima Izraela itd.). Pripadnost sportskim i kulturno-umetnikim organizacijama i udruenjima Empirijski podaci, a i zdrava logika, nedvosmisleno ukazuju da je rano navikavanje na sportski napor i uopte aktivan ivot veoma vaan inilac borbene sposobnosti ljudstva, naravno, nezavisno od svih drugih koristi. Ipak, ponekad se gubi iz vida injenica da je pripadnost interesnim drutvenim grupama, indirektno, vrlo vana prevencija za mentalno zdravlje pojedinaca i naroda. Nacionalna pripadnost i motivacija za borbu Za poetak treba prihvatiti tvrdnju da su stavovi ljudi najvanije dinamike osobine linosti zato to utiu na sve psihike procese, najvie na ponaanje. "Poznavajui stavove ljudi najefikasnije se moe uticati i predvideti njihovo ponaanje, te nije udo to prouavanju stavova osim psihologa, veliku panju posveuju politiari, ekonomisti, vojni stratezi, obavetajci i drugi" (Arnautovi, Pajevi i Kasagi, 1988, str. 148). Postoje jo vra poimanja stavova kao "jedno postojano mentalno ili/i neuralno stanje gotovosti da se reaguje na izvestan objekat ili klasu objekata, ne kakvi su oni ve kako se zamiljaju da su" (Ingli i Ingli, str.522). Kakvi su stavovi boraca koji nisu srpske nacionalnosti "prema graanskom ratu u kome uestvuju"? Uzroke rata ovi borci najee objanjavaju preteranim pojednostavljenjem ("do rata ne bi dolo da na vlast nisu dole nacionalistike partije") ili, tome nasuprot, preteranom intelektualizacijom u smislu "cepanja dlake na etvoro" ("...to je veoma sloen problem..., nije jednostavno lako odgovoriti..., pitanje je krajnje kompleksno..."), pri emu se izbegava bilo kakav odreen i precizan odgovor. Ako se takav odgovor i da, on se odmah, u sledeoj reenici,

relativizuje ("...,ali..."). Povodi rata se objanjavaju, skoro iskljuivo, krajnje pojednostavljeno, svoenjem uzroka rata na linu netrpeljivost dravnika. Izraava se optimistika vizija raspleta graanskog rata ("sve e biti kao pre, kada narodi budu odluivali o svojoj sudbini"). Na nivou ponaanja sasvim je izvesno da se ovi borci, u zatiju borbi, u veoma velikom broju javljaju na psihijatrijske preglede pod dijagnozom depresivnih situacionih reakcija i akutnog alkoholizma. Meutim, politiki stavovi ovih boraca u anonimnoj anketi, neoekivano su vie radikalizovani u odnosu na stavove Srba, a dijametralno protivureni verbalnim izjavama (iz intervjua). (U anonimnoj pismenoj anketi politiki stav je testiran sledeim pitanjem: "Ako bi se danas odravali izbori u republici iji ste Vi dravljanin, za koga biste glasali?" -prezime i ime upiite na crtu. Borci (N = 162) Hrvati, Muslimani i Makedonci, za predsednika republike su se najee odluivali za aktuelnog nacionalnog lidera, ili ak njegovog ekstremnijeg politikog protivnika). Inae, ispitivanje je, bilo krajem oktobra i poetkom novembra 1991. na teritoriji Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Koriene su tri mere borbenog morala: anonimna samoprocena, procena drugova u smislu izbora za vostvo u borbi i procena komandira voda. Srbi, trenutni komandiri vodova, su borce drugih nacionalnosti najee, procenjivali kao prosene, solidne borce, dok su svoje sunarodnike, najee, precenjivali u pogledu borakih kvaliteta. Drugovi su, skoro iskljuivo, za borbeno vostvo birali Srbe. Iz ove dve procene moe se zakljuiti da borbeni kvaliteti boraca drugih nacionalnosti zavise od borbenog kvaliteta voda u ijem su sastavu: to je vod borbeno efikasniji, time su i njegovi borci bolji, zato to nastoje da zauzmu modelne vrednosti, izbegavajui "iskakanje" u bilo kom pogledu. Meutim, vojnici, borci koji potiu iz meovitih brakova su, po svojim stavovima i borakim kvalitetima blii drugim nacionalnostima nego Srbima. Naravno, ovde je re o trendu i prosenim vrednostima. Izuzeci od pravila su dramatino upadljivi. Meutim, kod njih se skoro uvek moe nai neka "srpska veza": srodstvo u nekom kolenu, tlo (roen ili/i odrastao u Srbiji), emocionalni izbor u smislu drugarstva, vezanost za jedinicu ili komandira, ali esto i isto ekonomski interes. Po svemu sudei, razgovori sa stareinama (izbeglim iz Slovenije, hrvatskih garnizona i meovitih likih sredina -Divoselo na primer) govore da su i Srbi koji su preli na "drugu stranu" opredeljeni istim razlozima, uz naglaeniju emotivnu komponentu (ljubav ili brak sa Hrvaticama ili Slovenkama). Najzanimljivije injenice o vezi borbenog morala i nacionalne pripadnosti otkriva kriterijum anonimne samoprocene. U ovom kriterijumu su sadrane sledee (hijerarhijski poreane) komponente: podnoenje psihofizikih napora rata; uslovi ishrane; gria savesti zbog nunosti ubijanja ljudi u ratu; strah od smrti i ranjavanja; opti fiziki uslovi nonog odmora (stanovanja i odravanja line higijene); mrnja prema protivniku; stepen osude izdajnika u sopstvenim redovima; razmiljanja o naputanju zone borbenih dejstava i strah od zarobljavanja. Uopte uzev, pripadnici drugih nacionalnosti su znaajno slabiji borci u ovom ratu od Srba. Samo po sebi, to je banalna konstatacija. Meutim, zanimljiv je raspored

inilaca koji smanjuju njihovu borbenu vrednost: gria savesti zbog ubijanja ljudi (u ovom sluaju svojih sunarodnika); odsustvo mrnje prema ratnom protivniku; manji strah od zarobljavanja; sklonost da se izdajnik iz sopstvenih redova osudi blae. Sada je lako objanjiv i podatak da su pripadnici drugih nacionalnosti, za razliku od Srba, znaajno ei klijenti psihijatara zbog depresivnih i suicidalnih reakcija i, to je skoro isto, akutnog alkoholizma. Upravo ovakva psiholoka konstelacija inilaca uzrok je smanjenja borbene vrednosti (bez obzira na sve druge uslove) pripadnika nacionalnih manjina. Sigurno je da to vredi ako je narod kome pripada na ratni protivnik, ali verovatno vai i onda kada je na neprijatelj-prijatelj njihovog naroda. Nune su dve elaboracije izreenog stava. Najpre, uopte uzev, ovi nalazi su samo dominantni trendovi ponaanja grupe, a ne pojedinca. Pojedinac -pripadnik druge nacionalnosti moe biti izvrstan borac, uprkos svim grupnim odlikama koje ima. Potpuno je pogreno, procenjivanjem, predviati neije borbeno ponaanje, ako se ono moe injenino oceniti na osnovu intersubjektivne saglasnosti ratnih drugova ili stareina. Ocena moe biti tana, a procena je uvek manje-vie uslovna. Druga elaboracija se odnosi na oficire, posebno. I kada je obian borac u pitanju, bolje je ako ga u borbi pokreu neki drugi motivi, a ne mrnja prema neprijatelju, ali kada su borbene voe u pitanju mrnja neminovno umanjuje njihovu efikasnost. Zato je to tako? Mrnja dugorono pokree borce u borbu, ali ih ometa kratkorono u neposrednom sudaru (na nou, nianu i vatrenom dometu). Pozitivne emocije (patriotizam, na primer) slabiji su dugoroni pokretai u borbi (u odnosu na mrnju), ali pozitivne emocije neuporedivo vie vrede u neposrednom sudaru. Stareina se vie bori odlukama (dakle, racionalno), jer mrnja smanjuje racionalnost odluka stareine. Izazivanje pozitivnih emocija je teak i dug proces, a mrnja se moe izazvati lako i jednostavno. Logino je oekivati da su stareine bile dugorono izloene razvijanju otadbinskog ideala (moralno vaspitanje). to se tie grie savesti zbog nunosti ubijanja, ona je kod stareine, kada su ostali uslovi jednaki, manja nego kod borca. Ukratko, stareine valja drugaije procenjivati nego vojnike. Borbeni kolektiv svojom kohezijom moe i slabije motivisanog borca da podstie na vea pregnua. Ipak valja imati na umu da gria savesti, odsustvo mrnje prema pritivniku i straha od zarobljavanja, kao i relativizam izdaje (ne raunajui obine ljudske slabosti) svakog pripadnika drugih nacionalnosti ine lakim plenom za vrbovanje. U principu, za psihologa-eksperta nije teko da, poznajui line osobine, metodom studije sluaja, kreira okolnosti i sredstva pritiska da bi se dobar deo nefanatizovanih ljudi mogao povesti na put izdaje interesa sopstvene zemlje. Kada su u pitanju pripadnici drugih nacionalnosti to je, izvesno, mnogo lake. Ovu jednostavnu injenicu moraju da imaju na umu i organi bezbednosti. Dravni je interes, u smislu odbrane da se mladi formiraju kao linosti koje su sklone prihvatanju nadlinih vrednosti (ideala). "Postoje drutvene situacije u kojima su odnosi kristalno jasni, a ideali se sami po sebi name u. Postoje drutvene situacije u kojima je teko snai se, u kojima su odnosi nejasni a osnovne vrednosti u krizi. Ne postoje, pak, situacije u kojima su ideali nemogui i izlini. Od presudnog znaaja nije vrsta ideala ve je bitno da se to ini sa ljubavlju, strau, sa punom slobodom. Svaki cilj koji obogauje ivot makar jednog ljudskog bia, a koji je slobodno i spontano izabran i koji je lien egoizma i mrnje -ima sve karakteristike ideala" (Markovi, 1992).

Pravno regulisanje statusa vojnih obaveznika U svim zemljama i drutvenim sistemima, kao mera odanosti pojedinca razvojnim ciljevima i esencijalnim vrednostima drutva, uziman je nekada, a sada je verovatno da e se uzimati uvek, i odnos pojedinca prema oruanoj sili ija je drutvena uloga da titi, voljom graana i zakonskom snagom ustava, eljenu budunost i sistem vrednosti savremenih drutava. Ne moe se zamisliti da, demokratskim postupkom izabrani ili pravno valjanim aktom postavljeni, bilo koji predstavnik, koji se bilo kada i bilo gde svojevoljno ogreio o elementarne patriotske norme graanina sopstvene domovine, moe odluivati o stavovima ireg drutvenog interesa. Elementarna patriotska norma je asno ponaanje u uniformi, pod orujem i zastavom sopstvene armije, bar u granicama sopstvenih mogunosti. Naravno, to je nuni i najblai kriterijum odanosti sopstvenoj domovini, ali su najvie poasti, drutvenu ulogu, status i ugled najee dobijali pojedinci koji su, pomerajui granice ljudske izdrljivosti, izvravali vojnike zadatke. U vezi s tim je najpouzdaniji znak svekolike krize drutva i odsustva vrednosti (anomije) kada navedeno pravilo ima izuzetaka. Naravno, to nema veze sa ideolokom podobnou, jer je ideologija samo jedan oblik drutvene svesti, mada irok. Naime, u svim razvijenim drutvima, nijedna ua drutvena grupa ili pojedinac ne moe odluivati o odbrani domovine -ona se mora apriorno braniti. U vezi s ovim je i praksa u zakonodavstvima mnogih zemalja da su neke javne funkcije nedostupne graanima koji nisu odsluili obavezni vojni rok. ak su u zemljama velikih demokratskih tradicija ili dugog perioda mira (vajcarska, Velika Britanija, na primer) sve vanije drutvene uloge i uticajni poloaji uslovljeni bar nekim inom u oruanim snagama. Zato je drutveno opravdano da i SRJ u svoj pravni sistem ugradi zakone kojima bi se onemoguili pojedinci da zauzimaju odreene drutvene poloaje i profesionalne uloge ako nisu, zbog bilo kakvih razloga, sluili obavezni kadrovski rok ili ako su (zbog istih razloga) trajno onesposobljeni za borbene dunosti. Putem mas-medija ove zakonske odredbe valja obeznaniti i uiniti javnom i znanom normom, a mladie na regrutaciji ponovo podsetiti na njena pravna dejstva 14.3. Empirijski inioci borbene motivacije U skladu sa empirijskim zapaanjem da razliiti inioci odluuju o prihvatanju ratne opcije i njenom sprovoenju, zbog nemogunosti da se ti inioci razdvoje, to ovde nee biti ni pokuani. Zato? Pre svega, poetno borbeno ponaanje, ma koliko to jeretiki zvualo, nije motivisano politikim stavovima pojedinca nego psiholokim razlozima. Drugim reima, odbacivanje ratne politike skoro uvek se tumai principijelnim politikim opredeljenjem da je pregovaranje efikasniji nain reavanja meunarodnih problema, nego ratovanje, a izbegavanje rata dezertiranjem skoro uvek je motivisano psiholoko-sociolokim razlozima (Votson, 1982. str. 178. i 234). Najee koriena fraza protiv ratne politike -da se i posle rata mora pregovarati, pa je zato bolje pregovarati pre rata, potpuno ignorie injenicu da su politiki pregovori pre rata jedna situacija, pregovori posle rata u poziciji gubitnika -druga, a u poziciji pobednika -trea politika situacija. Politiki stavovi su veoma sloeni entiteti, pa zato oni koji su "protiv rata" bili pre rata, nee biti isti oni koji su "protiv rata" u ratu i obratno. Ispitivanjem javnog mnjenja dobija se opte raspoloenje naroda u pogledu rata i njegovih ciljeva, ali je stepen tog uticaja na borbenu motivaciju

pojedinca odreen situacionim okolnostima. Otuda paradoksalni nalazi da je ameriko javno mnjenje bilo (ako se sudi po sredstvima masovnih komunikacija i politikim antiratnim demonstracijama) protiv vijetnamskog rata. Amerikanci su, kao to je poznato, ovaj rat izgubili. Zvui neverovatno, ali iako je ameriko javno mnjenje bilo vie protiv uea svoje armije u drugom svetskom ratu, nego u vijetnamskom ratu (Votson, P., 1980, str. 340, englesko izdanje), ipak je borbena motivacija u drugom svetskom ratu bila vea, ne samo zato to su Amerikanci pobedili (bili na strani pobednika). Verovatno je da se na ovom pitanju najee sueljavaju dva koncepta teorija linosti (nomatetski i idiografski), kao i dva izvora motiva za ponaanje (unutranji i situacioni). Zakljuak je da se moraju razdvojiti odgovori na pitanje zato ljudi idu u rat i zato se bore u ratu (deo koji sledi je napisan, skoro iskljuivo, na osnovu knjige: Psihologija za borca (Boring, E. G., 1945, str. 175 - 209). Tri su osnovne grupe razloga koji, svojom konstelacijom, odreuju da li e neko krenuti u rat ili izbei mobilizaciju i da li e se pojedinac boriti (rizikujui glavu ili deo tela) ili e dezertirati (spaavajai oboje). Ti razlozi su drutveni, lini i situacioni.

Drutveni inioci borbenog morala U grupu drutvenih inilaca borbenog morala svrstavaju sepatriotizam, idealizam (narod, kultura, vera i tradicija), ispunjenost borbenim oduevljenjem, pritisak javnog mnjenja i strah od drutvene i zakonske represije. Oito je da se i ovde prepliu linosti i situacioni inioci. Patriotizam i patriotski idealizam pojedinca su deo drutvenog naslea svakog pojedinca. Formiranje ovih crta linosti u pojedincu, svakako, govori o agensima socijalizacije u porodici i koli. Ako je porodica multikulturna, pozitivistika, sa labavim porodinim vezama, liberalno opredeljena i bez tradicionalistikih uporita u obrazovanju i vaspitanju podmlatka (narodni ideali i mitovi, dominacija kulturnih vrednosti, vera itd.), pojedinac ne poseduje patriotizam i patriotski idealizam kao crte svoje linosti. Slino je i sa kolom i njenim nastavnim planovima i programima. Ako su oni "svetski", ako dominiraju "prirodni" predmeti (matematika, fizika, hemija i tehnologija) nad drutvenim (maternji jezik, istorija itd.), onda je patriotizam slabije izraen u ponaanju odraslog oveka. Takoe, ini se da je uloga crkve veoma znaajna u formiranju patriotizma i njegove ekstremnije komponente -nacionalizma (ne ovinizma). Ako je crkva nadnacionalna, sa svojom hijerarhijom, kao to su islam i katolianstvo, onda i nije vana njena prisutnost na javnoj drutvenoj sceni, jer

se njen uticaj podrazumeva u okviru porodice. Drugim reima, internacionalizam se kao pogled na svet kod ovih naroda zaustavlja na "kunom pragu"; na javnoj sceni se mogu manifestovati ravnopravnost i "bratstvo", ali se u krugu porodice i na crkvenim obredima praktikuje (preutno, dodue) verska, a samim tim i nacionalna iskljuivost. Meutim, male autonomne, nezavisne crkve, kao inioci patriotizma, moraju da budu manifestne i u porodinom i u irem, drutvenom ivotu. Zaraznost borbenim oduevljenjem, pritisak javnog mnjenja i strah od drutvene i zakonske represije kao drutveni inioci svoj uticaj ire sredstvima javnih komunikacija (tampa, radio, TV, raunarske mree, film, muzika i moda). Odmah je jasno da su u tom sluaju znaajni: odnos partije na vlasti i opozicije, postojanje nacionalnog programa, formulisanje ratnih ciljeva i konsenzus makrodrutvenih inilaca (zakonodavnoizvrne vlasti, crkve, ekonomije, akademije nauka i vojske). Dve dimenzije javnosti odreuju borbenu motivaciju: homogenost i emocionalna iskljuivost. to je javno mnjenje homogenije, a emocionalni tokovi u njemu beskompromisniji, to je borbena motivacija vea, pri emu je zaraznost borbenim oduevljenjem iracionalna, a strah od drutvene i zakonske represije (u sluaju neodazivanja na mobilizaciju) racionalna komponenta pritiska javnog mnjenja.

Lini inioci borbenog morala Postoje brojni atributi linosti koji su u vezi sa borbenom motivacijom. Avanturistiki duh. -Krasi pojedinca koga ne "dri mesto", koga gui abokreina svakidanjeg konformistikog ivota, koji eli da uvek zaviri "iza", da pogleda drugu stranu medalje.... Takvi ljudi, naravno, znaju da je rat najea avanturistika igra. Ratna igra i jeste privlana, jer je lini ulog -sopstvena glava. U psiholokom smislu, re je o linostima sa visokim pragom ulne stimulacije, odnosno niskoreaktivnim nervnim sistemom. Borbenost kao osobina linosti. -Postoje linosti koje vole borbu u svakom obliku (verbalne, intelektualne ili fizike sukobe). NJihova lina ekspanzivnost stalno ih "ganja" da trae borbena poprita, da nude i prihvataju izazove. Oni vole rat kao ivotni ambijent. U psiholokom smislu, re je takoe, o avanturistikom tipu linosti. Naravno, ova dva tipa su izvrstan materijal da se obukom "iskleu" dobri ratnici. Ambiciozne osobe. -Re je o ljudima tatim, slavoljubivim i egocentrinim, koji ude za moi ("volja za mo"), ali nemaju dovoljno radne energije, upornosti i strpljivosti "na duge staze". Oni bi, ako se moe, preicom a u ratu se moe! Umesto spore, mukotrpne i postepene vertikalne drutvene promocije, rat im omoguava da "preko noi" stignu na "neki svoj vrh" -ako preive. Nisu loi borci; naprotiv. Dobre su raundije. Ovaj nee poginuti niti se istai onog dana kada se na radiju javi vest da "na ratitu nije bilo eih sukoba". Odlazak u rat kao prilika za iskupljenje mirnodopskih drutvenih greha. -Neki ljudi se u miru, sticajem raznoraznih okolnosti, teko ili esto ogreuju o drutvene norme, obiaje i zakone. Naravno, najee i jeste re o ljudima "s one strane zakona". U miru su stekli novac i nizak "drutveni status". Rat im prua mogunost da, ako ga preive, postanu hvale vredni graani. Da nisu "raundije" i da su disciplinovaniji kad

nema borbe, bili bi ratnici prvog reda. U obinim okolnostima bolje je bez njih, nego sa njima. U svakom sluaju, mogu se "sjajno upotrebiti". Nasilje je kao ivotni sok nekim ljudima. -Oni nisu kao borbeni, ekspanzivni ljudi. Oni ele samo onu borbu u kojoj gubitnik i treba da pati. Radi se o oko 10% populacije koja se, tehniki, oznaava kao psihopatska. Oni su negde "izmeu" "normalnih" i "duevno poremeenih", izmeu "borbenih osoba" i "kriminalaca" (dosta blii ovom drugom). Mnogi od njih ive konvencionalnim stilom, ostajui nezapaeni, zato to im ivot nije pruio priliku da testiraju potencijal zla u sebi. Tek u ratu osete greno zadovoljstvo u fizikoj opasnosti, a pogotovu u krvi i suzama svojih protivnika, kojima je ratna srea okrenula lea. Samopotovanje kao lini motiv odlaska u rat. -Ako ovek dri do sebe kao osobe vredne potovanja, javlja se pitanje ta da uini ako mu je otac mobilisan, mlai brat dobrovoljac u ratu, a on sam (iz bilo kojih razloga) nije na spisku vojnih obveznika. Samortvovanje kao opsesija. -Ima ljudi (psiholozi bi rekli "depresivaca") koji svoj ivot vide vrednim i ispunjenim samo ako im se prui prilika da ga "zaloe" za, sebi vrednu, neku ideju. Ta ideja moe da bude i "ire" drutveno vredna, ali nije obavezno. Ponekad je dovoljno da negde ivi neka ena koja zna da ju je voleo borac za "krst asni i slobodu zlatnu". Oni e se zadovoljiti jednom ulicom u malom gradu koja e nositi njihovo ime. Zvui neverovatno, ali ini se da ovi ljudi "sretnu svoj metak" u ratu. Ratni drugovi nekako to oseaju, pa, znajui da je takav borac "zatvorio vrata pred nosom svoje ratne sree" izbegavaju da budu pored njega u borbenom stroju.

Situacioni inioci borbenog morala Jedan broj mirnodopskih i ratnih situacionih inilaca determinie borbeno ponaanje pojedinca. Nezaposlenost i begstvo od prazne, monotone i dosadne svakodnevnice su inioci koji, oigledno, pripadaju "civilnom" miljeu. Banalna injenica da je neko nezaposlen u graanstvu moe ga opredeliti da se dobrovoljno javi pod ratnu zastavu (ako nije mobilisan) ili da revnosnije izvrava svoje borbene zadatke (ako je vojni obveznik). Naime, u ratu dobija "borbenu platu ili dodatak", a i porodica mu rauna na dravnu brigu ako mu se ta u ratu desi. Neke armije, koje su primorane da, zbog geopolitikih razloga, dre masovnu mirnodopsku vojsku pod orujem (na primer, Izrael), opredeljuju se da ee i due mobiliu nezaposlene nego zaposlene. Ako je, pak oveku ivot besmislen, ako mu je ena problematina, deca ga maltretiraju i jo radi zatupljujui posao -eto prilike da neto od toga promeni, kada mu domovina ratuje. Pojedinac koji, bilo kako i zato, ratuje. u jedinici visokog borbenog morala, hteo ne hteo, mora da bude dobar borac. Na to ga ganjaju kao mamuza ratne tradicije, ime jedinice i drugovi oko njega. Ako i nema borbenog drugarstva u nekoj ratnoj jedinici, ako je moral nizak, mnogi

pojedinci su po borbenom uinku "kao ostali". Naime, strogost ratnih zakona izaziva loe posledice za loe dranje u borbi vrlo izvesnim (ratni sud, nervozan stareina sa prstom na obarau itd.). Strah da bi se mogla izgubiti glava zbog zabuavanja ini se realnim, a mogunost da u borbi izgube isti deo tela, izgleda manje verovatna; to je ta subjektivna razlika vea -vei je i borbeni moral. Najzad, moe se postaviti retoriko pitanje: ako je ovek pripadnik borbene jedinice , a njegova jedinica u borbi -ta bi i kako rado ako se ne bi borio. 14. 4. Korelati borbene motivacije pojedinca Treba rei da je osnovno pitanje ovog rada - kako izmeriti borbenu vrednost i motivaciju pojedinca pre nego to odgovor bude dala surova realnost rata. Na osnovu dosadanjeg razmatranja mogao bi se naslutiti odgovor: treba izmeriti rezultantu snaga kojom drutveni inioci (patriotizam, idealizam...), lini razlozi (avanturizam, borbenost...) i situacione okolnosti (nezaposlenost, borbeno drugarstvo...) guraju ili privlae pojedinca da krene u rat ili borbu. Meutim, motivacija uopte, a borbena motivacija posebno, nije tako jednostavna. Ona se moe, naravno, razmatrati i neposredno, ali kakva je praktina korist od toga? Ne radi se o tome da li su takva razmatranja (i pokuaji merenja) nauno vredna, jer ona su bez sumnje vredna,ako se u njima ne mogu nai istrumenti za merenje borbene motivacije! Borbeni moral i motivacija se mogu, naime, jedino meriti (operacionalizovati) samo posredno: preko korelata. Neposredno merenje borbenog morala bi se pretvorilo u merenje linih stavova prema sopstvenom ponaanju u borbenoj situaciji, to nema znaajnu pragmatiku vrednost, jer su ti stavovi zasieni, pre svega, kognitivnim procesima, a malo (ako imalo) dotiu ostale aspekte procesa ponaanja u borbi (siutuacionu, emotivnu i aktivacionu stranu). To je jedan aspekt problema direktnog merenja borbene motivacije. Drugi aspekt se odnosi na mogunost manipulisanja ispitanika rezultatima merenja svoje borbene upotrebljivosti ne samo iz pragmatikih ve i iz socijalno poeljnih pobuda (na primer, kakva bi bila vrednost odgovora na pitanje: "U kojoj ste meri patriota?" ili "Da li ste sreni to ste Srbin?"). ta su korelati? Korelati su neki podaci o ispitaniku koji stoje u stohastikoj (verovatnoj) vezi sa njegovim ponaanjem koje je predmet predvianja. Korelati kriterijumskog ponaanja mogu da budu: a) injenice o ispitaniku (telesna visina, masa, da li pui itd.); b) verbalne reakcije ("Koju boju -plavu, zelenu, crvenu itd.- najvie volite?"); v) podaci sa testa -nain odgovaranja na nekom testu, vrsta odgovora na tom testu ("Da li ste kao osoba vie mrzovoljni ili posluni?"); g) stavovi (na primer, prema Bogu, politikim partijama itd.) ili d) posedovanje nekog iskustva ili znanja (preiveo zemljotres, zna borilake vetine, ima borbeno iskustvo itd.). Korelati moraju da imaju nekoliko vanih svojstava. Naravno, najvanije je da imaju to je mogue veu prognostiku korelaciju sa kriterijumom, a to je mogue niu korelaciju sa drugim nezavisnim korelatima kojima se prognozira kriterijum. Zatim, korelati su u vezi sa kriterijumom na jedan nedovoljno jasan ili ak potpuno neobjanjiv nain (na primer, kakve, na prvi pogled, ima veze izmeu reda roenja i borbene motivacije ili zato je neko ko voli ljubiastu boju bolji borac od onog koji voli plavu boju). Dalje, korelati retko kada imaju mo uzrono-posledinog odreivanja kriterijumskog ponaanja (u ovom sluaju -borbenog). Osim toga (ili zbog toga) ispitanik ne moe da prozre kako bi trebalo da odgovara na pitanja da bi postigao eljeni rezultat, mada su neki korelati jednostavno fakta koja se mogu dobiti iz nezavisnog izvora. Najzad, velika je prednost korelata to se oni ponderiu i kombinuju u jednainu specifikacije kriterijumskog (borbenog) ponaanja na maksimalno prognostiki, nain to

omoguuje da se ceo metodoloki postupak procene moe zatiti vojnom tajnom. U ovom ispitivanju borbene motivacije bila su tri izvora korelata za instrument merenja: Votson,1982, Flynn, F., 1991. i empirijska ispitivanja autora ovog istraivanja. Korelate borbene motivacije su razvrstani u pet grupa: a) biografski podaci (Red roenja; kolska sprema, brano stanje roditelja, stil vaspitanja, uspeh u koli i kolska prilagoenost); b) aktuelni podaci (telesna visina i teina; broj poseta lekaru, broj dnevno popuenih cigareta, pijenje estokog pia, tue, rizina ponaanja, vrsta sporta, preferencija boja); v) stavovi (politiki i verski); g) proivljeno znanje (borbeno iskustvo, prirodne katastrofe, smrtna opasnost i neke vrste hobija) i d) podaci sa testa (oseanje dunosti, lokus kontrole ponaanja, emocionalna stabilnost i dimenzije iz inventara emocija). Mera borbene motivacije (kao kriterijum) ratnika srpske vojske u graanskom ratu 1991/92. tokom terenskog istraivanja u Slavoniji, Dalmaciji i Lici bila je kompozit dva faktora merenja: samoprocene i interpersonalne procene. Samoprocena je sloen faktor dobijen upitnikom sa petostepenom skalom. Primer: "KOLIKO VAM FIZIKI NAPORI IVOTA SMETAJU NA RATITU?": a) mnogo vie nego veini mojih drugova; b) neto vie nego veini drugih; v) kao ostalim borcima; g) neto manje nego veini i d) dosta manje nego veini. Sainitelji ovog faktora su devet optereenja u borbi: strah od smrti ili ranjavanja; ve spomenuti fiziki napori; uslovi spavanja, odravanja line higijene i smetaja na ratitu; uslovi ishrane; mrnja prema ratnim protivnicima; strah od zarobljavanja i muenja u zarobljenitvu; gria savesti zbog ubijanja ljudi; mogunost izdaje i uestalost elje da se "pobegne od svega"(sa ratita). Zanimljivo je da su, kao i u nekom amerikom istraivanju, dobijene skoro normalne distribucije faktora samoprocene borbene motivacije. To znai da borci ne samo da nisu preterano precenjivali svoju borbenu motivaciju ve su, bez neskromnosti, sebi pridavali ak i najnie ocene na skalama sainitelja faktora samoprocene. Interpersonalna procena borbene motivacije pojedinca dobijena je na osnovu odgovora svih ratnika borbene jedinice jaine voda, na sledei zahtev: "ZAOKRUITE U NIE NAVEDENOM SPISKU REDNE BROJEVE ISPRED PREZIMENA I IMENA TROJICE ONIH DRUGOVA IZ VODA ZA KOJE BISTE ELELI DA VAS PREDVODE (KOMANDUJU) U BORBAMA KOJE VAS OEKUJU". Saglasnost ove dve mere bila je statistiki i praktino vrlo visoka, to znai da su ratnici sa niim vrednostima na faktoru samoprocene opet bili niski i u pogledu interpersonalne procene i obratno. Naravno, to je i omoguilo konstituisanje jedinstvenog kompozita iz dve razliite vrste mera borbene motivacije. Nakon konstrukcije kriterijuma borbene motivacije izvrena je regresijska analiza kompozitnog kriterijuma (borbene motivacije), s jedne strane, i skupa predskazujuih varijabli, sa druge strane, i to na polovini jedinstvenog uzorka ratnika sa liko-dalmatinskog fronta. Dobijena jednaina

viestruke korelacije je posluila da se odrede statistike mere borbene motivacije na, sluajno izdvojenoj, drugoj polovini ratnika istog ratita. Tada su korelirane predskazujue statistike mere matematikog modela sa stvarnim merama kriterijuma. Time je postignuta ukrtena ("kros'') validacija instrumenta. Koeficijent kros-validacije bio je dovoljno visok (statistiki i praktino). Zatim su objedinjene specifikacije sa ponderima korelata (sadranih u upitniku) za predvianje kriterijuma borbene motivacije. Ceo model je ponovo "kros"-validiran; delovi jednaine specifikacije predskazujuih varijabli ratnika sa liko-dalmatinskog ratita su posluili za konstrukciju statistikih mera borbene motivacije ratnika sa slavonsko-baranjskog ratita. Predviene mere korelirane su sa stvarnim. Opet je dobijen zadovoljavajue visok koeficijent "kros"validacije i pored injenice da je kriterijum borbene motivacije sa slavonsko-baranjskog ratita bio samo samoprocena sopstvene hrabrosti spram ostalih drugova iz voda i to na neobeleenoj grafikoj skali. Sve ove obrade podataka sa ratita posluile su za modeliranje konanog sadraja Upitnika borbene motivacije i dobijanje jednaine specifikacije sa kojima se ulazi u validacionu mirnodopsku studiju (videti Uputstvo za bateriju psiholokih testova, str.103 - 112). Na kraju, valja upozoriti da se u terenskoj studiji javlja i jedna moderator-varijabla: broj "susreta bliske vrste" (preko niana) sa protivnikim borcem. Praktino, kada se iz uzorka iskljue oni koji neprijatelja nisu "gledali preko niana" ili su to inili samo jednom, onda znaajno rastu koeficijenti valjanosti. Drugim reima, realno iskustvo tek testira prirodne mehanizme prilagoavanju borbi, a ne zamiljena, subjektivna i neproverena slika sudara strana u sukobu.

15. KOLEKTIVNA I POJEDINANA PRIPREMA ZA RAT I PRVU BORBU 15.1. Kolektivna priprema na nivou ratne jedinice Prva mera pripreme ratne jedinice za rat jeste prestrukturiranje stareinskog kadra. Mora se priznati valjanost ve poznate injenice da su u miru ljudski kvaliteti uspenog stareine dosta drukiji od kvaliteta potrebnih u ratu. Marchall,S.L.A., (1951, str. 46) kae: "Najizvebaniji vojnik koga

Jedan od recezenata, general krbid mr Petar, veli: "U iskustva iz VRS ne govore na ovakav na in. Uglavnom se mirnodopski kvaliteti stareina potvruju u ratu". Verovatno je da razlika postoje u vojskama osvajake (iz kojih su podaci i navedeni) nasuprot vojskama odbrambene orijentacije (kakva je vojska RS). Drugo mogude objanjenje je da su, nakon graanskog rata u Hrvatskoj, vedi na srpskih "mirnodopskih karijerista" napustili redove VJ pa nisu ni imali anse da se njihovi "kvaliteti" provere u odbrani rodne grude u ratu na tlu bive Bosne i Hercegovine.

sam sreo u Prvom svetskom ratu bio je neki narednik, a koji je ipak pokuao da otpue u grmlje kad se naao prvi put u teoj situaciji. Neki od najhrabrijih samostalnih boraca koje sam sreo u Drugom svetskom ratu proveli su vei deo svog vremena po pritvorima." Proslavljeni srpski vojvoda ivojin Mii dva puta je u miru penzionisan da bi bio reaktiviran za rat. Votson. 1982, str. 181) kae da su "divlji momci", kojima je, inae, teko komandovati, bili bolji borci od disciplinovanih vojnika. Naravno, vojni teoretiari su, takoe, uoili ovaj fenomen: "... gotovo bez izuzetaka od kada su nastale masovne armije i profesionalni oficiri uvedeni u njih, nacije polazei u rat morale su da ve u prvoj fazi sukoba smenjuju veinu svojih mirnodopskih komandanata. To se u znatnoj meri dogodilo ak i u Vermahtu. Istaknuti komandanti retko dolaze iz redova uenih ili ak nauno nastrojenih oficira. ...Isto tako, isto rutinski vojnici -to jest striktni praktiari- moraju doiveti neuspeh im budu izloeni izazovima velikih i tekih problema savremenog ratovanja (Simpkin, R.E., 1991, str. 260 - 261). Konano, vojni psiholozi govore o dva tipa stareina: ratnom i mirnodopskom. Takva tipologija nije bila rezultat pekulacija umnih glava ili uzgredno zapaanje vojnih komandanata, ve je proistekla iz empirijskih prirunika (videti, na primer, Otis, J.,195 0, i Helme, NJ., H.,1974. prema: Votson, 1982, str. 143. i 148). Najzad, evo i razjanjenja: re je o nivou rizika koji zahteva neka situacija u vojsci: borbena obuka trai vojnika koji se nee rizino ponaati i stareine koji rizino ponaanje nee tolerisati; mere poviene borbene gotovosti i vreme pred uvoenje u borbu trae ljude spremne da istrpe srednji nivo rizika, a bitke dobijaju (ili u njima ginu) ratnici i stareine koji se ne obaziru na nuan rizik za sebe ili/i svoje ljude. Drugo to valja imati na umu jeste da neke stareine i vojnici-profesionalci uoi rata "iskopaju" stare "bolesti" ili objektivno manje telesno disfunkcionisanje (koga su bili svesni kada su se odluivali za vojniki zanat) da bi sami, ili pod pritiskom svojih porodica, izbegli smrtni rizik borbe. Tome naruku ii e i raznorazne "usluge" poslenika medicinske struke, poev od stavljanja u gips zdravih udova, pa do neopravdanih hospitalizacija. Veoma je vano da komanda ratne jedinice, jo u pripremi za mobilizaciju i tokom celog rata, u lekarske komisije delegira asne i borbeno iskusne stareine ija e uloga biti savetodavna i konsultativna. Uee "obinih" vojnika je nuno kada se razmatraju sluajevi borbenog stresa, odnosno psihijatrijski sluajevi. Naravno, uloga vojnika nipoto ne sme da bude kontrolna, da lekari ne bi zloupotrebili svoju odgovornost. Naprotiv, u psihijatrijskoj ordinaciji strah od borbe ponekad, nenamerno, pa ak i nesvesno, poprima lica istinskog psihijatrijskog poremeaja. Lekar, profesionalno zagledan u lice ljudske patnje, teko moe biti nepristrasan sudija, a, svakako, ne moe biti ni tuilac u takvim okolnostima, Stareina to mora. Iz tih, profesionalnih, razloga: "Jedino vojna profesija zahteva da ubijete one koje najvie volite: dobar komandant mora voleti svoje vojnike, ali da bi bili dobar komandant vi ih morate slati u smrt" (general Norman Schnjarzkopf, glavno-komandujui operacije "Pustinjska oluja", prema Flynn,1991, str. 82, u prevodu Kilibarda Z.). Konano, i u stranim armijama se praktikuje angaovanje "suvih vojnika" u medicinskim ustanovama (videti: Votson, 1992, str. 196). Odmah nakon otpoinjanja priprema za kompletiranje i prelazak mirnodopskih jedinica u ratne, odnosno u vreme sprovoenja mera poviene borbene gotovosti, stareine i vojnike-profesionalce planski i sistematski valja pripremati za borbene napore u svim aspektima: tehnikom (gaanja i upoznavanja sa novim borbenim sredstvima), taktikom (komande i praktine vebe), fizikom (podizanje kondicije, jaanje

zdravstvene otpornosti), psiholokom (struna predavanja i praktine vebe kojima rukovode odgovarajui strunjaci) i duhovnom ("pospremanje" drutvenih odnosa). Naravno, uputno je organizovati i druge nastavno-zabavne sadraje prema izraenim eljama ljudi. Postoje ozbiljni razlozi (mobilizacijski, strategijski, praktini, pa i psiholoko-socijalni) da se ratne jedinice formiraju na administrativnoteritorijalnom principu. Nita manji i nita drugaiji razlozi ne postoje da se jedinica odmah nakon formiranja ne dislocira, bez javne najave, a nou -na pravac verovatne borbene upotrebe ili na neki poligon za obuku (ako je u strategijskoj rezervi). Naravno, u tim geografsko-klimatskim i taktikim uslovima izvrila bi se borbena obuka i usmerila priprema jedinica za uvoenje u prvu borbu. Najee se naglim i korenitim presecanjem "civilnih" drutvenih veza pripadnika ratne jedinice postie brzo konstituisanje odnosa u kolektivima koji e ga uiniti borbeno efikasnim: ljudi se usmeravaju jedni na druge, jaaju drugarstvo, narasta oseanje zajednitva i zajednike sudbine, bre se izdvajaju pojedine drutvene uloge u vojnom kolektivu, brzo se izdvajati i neprilagoeni (to je uslov da bi se preduzele mere radi njihovog prilagoavanja); formira se javno mnjenje kolektiva i uspostavljaju mehanizmi grupne kontrole i pritiska. Sa druge strane, bitno se smanjuje mogunost da vankolektivni inioci (iz civilnog okruenja) remete tok i mehanizme formiranja vojne jedinice kao borbenog kolektiva i da deluju "veze i poznanstva" za odreivanje pojedinaca na lake dunosti ili potpuno oslobaanje od odbrambenih obaveza. 15.2. Borbena obuka ratne jedinice Pod pojmom "borbena obuka ratne jedinice" podrazumevaju se: obnavljanje vojnikih znanja (taktikih i tehnikih), sticanje novih znanja u vezi sa novouvedenim borbenim sredstvima, uvebavanje taktikih postupaka i borbenih sastava za konkretne taktike zadatke posebnih ciljeva. Meutim, psiholoki aspekt borbene pripreme ratne jedinice odnosi se samo na one oblike (taktike ili druge) koji imaju pozitivne psiholoke posledice za buduu upotrebu jedinice. Izbor prostorije (oekujueg rejona), uz potovanje taktikih zahteva (van zone artiljerijske vatre i da se za dva sata moe izbiti na liniju dodira), ima veoma veliki motivacioni znaaj za obuku. Blizina linije sudara, sluni i vidni efekti borbe i oseanje vremenske bliskosti uvoenja u prvu borbu snano podstiu ljude da vie ue, bolje pamte i manje misle na "nevojnike probleme". Odmah po dolasku u oekujui rejon treba u svim jedinicama razviti sve mere borbenog obezbeenja (strae, patrole, zasede, izviae i osmatrae, zamraivanje, zatitu veza itd.). Osim neposredne praktine-koristi, ove radnje i postupci imaju psiholoke efekte: to su koraci postepenog uvoenja jedinica u borbu. Odmah valja uspostaviti neposredan kontakt i saradnju sa jedinicom koja je u neposrednom dodiru, a koju treba smeniti. Komandiri, ali i itave jedinice posebne namene (izviake, na primer), trebalo bi da ue na iskustvu tih jedinica iz dodira, pa ak i da prisustvuju analizama sloenijih borbenih akcija. Jedinice i borce treba dovesti na nuni nivo fizike kondicije, to se ostvaruje borbenom obukom u oekujuim rejonima, postepeno, ali neprekidno, planski u raspoloivom vremenu. Dalje, borce valja navii na ritam odvijanja aktivnosti u borbenoj zoni -da spavaju, obeduju,

odmaraju se i zabavljaju u vreme kada mogu, a ne kada ele. Konkretno, smislena aktivnost u periodu priprema mora da bude planska i da u potpunosti ispunjava raspoloivo vreme. U tehnikom pogledu, ljudi treba da kroz jedinana gaanja i gaanja odeljenjem i vodom upoznaju lino i zajedniko oruje i orue, kao i orue neposredne borbene podrke. Upoznavanjem oruja postie se poverenje u vatru kao sredstvo za preivljavanje u borbi. U ovom periodu bilo bi korisno da se teim peadijskim naoruanjem i artiljerijom izvedu gaanja preko glava sopstvenih jedinica i kroz meuprostore jedinica. Psiholoki smisao je u tome da ljudi doive ovakva gaanja, kako u borbi ne bi nastali iznenaenje i panika zbog oseanja okruenosti, kao to se deavalo u graanskom ratu kada su se jedinice prvi put susrele sa ovakvim oblicima dejstava. Sloenija gaanja valja izvesti pod taktikom supozicijom; tada treba proveriti sve elemente borbenog rasporeda kao i osetljivije uloge (komandiri, snajperisti, veza, sanitetsko obezbeenje itd.). Najzad, sve jedinice bi trebalo da istrpe neposrednu artiljerijsku vatru kada je ljudstvo u sklonitu. Pasivnost ljudi u sklonitu dok traje artiljerijska vatra dovodi do poveanog straha koji moe prerasti u paniku i zbog toga uzrokovati naputanje sigurnosti sklonita i smrt (ranjavanje) na otvorenom prostoru. Psiholoki, a i praktino, veoma je znaajno da se za vreme borbene pripreme ljudi obue i u sanitetskom pogledu: navika stalnog i obaveznog noenja prvog zavoja, postupci samopomoi i uzajamne pomoi, mesto i uloga bolniara i nosilaca ranjenika... Upravo su propusti u tom smislu dovodili ne samo do ljudskih gubitaka ve i do remeenja borbenih rasporeda jedinica; na pruanju pomoi samovoljno se skupljalo previe nestrunih boraca koji su svojom koncentracijom postajali unosna meta protivnike vatre. Vrlo je vano da borci budu upoznati sa vrednostima pojedinih delova borbene opreme i okolnostima kada je standardna individualna oprema ivotno vana: lem, aovi, atorsko krilo, izme itd. U periodu borbene pripreme trebalo bi ljudima prikazivati i filmove koji e jaati borbenu motivaciju i ponos boraca, a razvijati mrnju prema protivnikim vojnicima (snimci masakra, patnji civilnog stanovnitva itd.). Ovakva vrsta pripreme ima svoje opravdanje u fenomenu nazvanom "psihiko trnjenje" (Skot, Pek,1900). U situacijama kada su oseanja suvie bolna ili neprijatna, ovek sam sebe anestezira. Prizor izmasakriranog tela prvi put oveka uasava do ludila, drugi put izbezumljuje, trei put... kada sve to gleda dan za danom, svuda oko sebe -uasno postaje normalno, a ovek gubi oseanje uasnosti; uas iskljuuje; Sposobnost oveka da percipira i emocionalno reaguje na uasno -otupljuje. Ova psihika utrnulost ili anesteziranost omoguava oveku da funkcionie efikasno u situacijama koje su toliko grozomorne da bi ga inae, bez psihike anesteziranosti, potpuno slomile. Osim toga, preko filmova ljudi bi trebalo da doive suoavanje sa krvlju, smru, komadanjem udova i tela, tako da se sa svim tim uasima ne sretnu prvo u stvarnoj situaciji. Osim emocionalnog navikavanja u okolnostima line sigurnosti, poveava se i oseanje mogunosti preivljavanja borbe. Ukupnim aktivnostima u oekujuem rejonu (rejonu razmetaja) trebalo bi postii stalno jaanje kolektivnog duha jedinica. Ljudi bi bili upueniji jedni na druge, to bi rezultiralo grupnom kohezijom, povoljnijom atmosferom i borbenim drugarstvom. Moe biti sporno da li je u okviru borbene obuke ratne jedinice potrebno vojnike uiti mrnji prema protivnicima. Dva su sutinska argumenta

protiv ove vrste obuke: a) mrnja vodi u ratno zloinstvo i b) mrnja kao snana emocija zaslepljuje razum i tako, posredno, smanjuje borbenu efikasnost. U vezi sa prvom primedbom, odgovor je da se ratnom zloinstvu ne moe suprotstaviti izostavljanjem ovakve vrste obuke (najbolja brana zloinstvu u ratu je vrsta disciplina). Uostalom, Kapor (1982) navodi desetak stranih autora, sam to tvrdi, a i posmatranja autora ovog teksta i uee u graanskom ratu na tlu bive SFRJ govore u prilog tome da je mrnja neminovna posledica ratnog sukoba, bez obzira na to da li su vojnici o tome ueni ili nisu. Dakle, bolje je da ta obuka bude sistematina i kontrolisana nego spontana. Zapravo, spontano javljanje mrnje prema ratnim protivnicima moe biti generalizovano (prema svim ljudima, pripadnicima naroda sa kojima je zemlja u ratu -videti o tome: Kre i Krafild,1972, str.199), pa samim tim pre voditi u ratni zloin. to se tie drugog argumenta protiv mrnje, on je odista taan i psiholoki razumljiv. Dakle, stareinski kadar treba obuavati da protivnike ne mrzi ve da ih procenjuje hladno i realno. Meutim, oba (biva) vojna bloka imaju ili su bar imala neku vrstu obuke u mrnji za svoje ljudstvo (Votson,1982, str.) U San Dijegu su pripremane "mobilne jedinice": komandosi (odnosno pripadnici specijalnih snaga amerike vojske) i posebno obuavane ubice koje su u amerikim ambasadama ili firmama u inostranstvu, za potrebe i po nalogu amerike vlade, tokom sedamdesetih godina ubijale ljude koji su na bilo koji nain tetili amerikim interesima. Celim projektom ovakve obuke rukovodio je doktor Narut. Kompletna obuka ovakvog ljudstva imala je tri faze. Trea faza je bila pod naslovom: Dehumanizacija neprijatelja: "Tokom poslednje faze obuke na ove se ljude utie da oni gledaju potencijalnog neprijatelja, koga e sresti jednog dana, kao na oveka nie vrste. Ubicama -aspirantima dre se predavanja i prikazuju filmovi o linostima stanovnika neprijateljskih drava i o svakodnevnim obiajima u tim zemljama. Pri tome se potencijalni protivnici prikazuju kao nia ljudska bia ili kao neljudi. Takoe se ismejavaju neki obiaji dotinog naroda kao primerne gluposti, a politike linosti se ne prikazuju kao legitimni nosioci politike vlasti i funkcioneri ve naprotiv kao obini demagozi" (Votson,1982, str.). Isti autor (Wotson) opisuje i obuku "u mrnji" prema poglavlju jedne knjige ("Rat i vojnik") koja je izdata u Sovjetskom Savezu. To poglavlje "bavi se, iskljuivo, fenomenom mrnje. Razmatraju se tehnike 'vaspitavanja i indoktrinacije' koje su koriene za razvijanja oseanja mrnje prema neprijatelju 'ak i u mirnodopsko vreme' " (Votson,1982, str.). Zakljuujui o ulozi mrnje u borbenom ponaanju treba navesti i empirijske podatke iz n graanskog rata na tlu bive SFRJ. U jednom istraivanju (abarkapa,1992) na uzorku od 211 vojnika, mrnja je kao trei faktor "veoma mnogo" uticala na borbeni moral (prvi- elja da se preivi; drugi -drugarstvo u jedinici; trei -hrabrost; etvrti -opremljenost i naoruanje; peti -ubeenost u opravdanost borbe; esti -jugoslovenski patriotizam; sedmi -hrabrost i snalaljivost stareina i osmi -obavetenost o zbivanjima). U drugom, nezavisnom istraivanju (Popara,1992) istim upitnikom faktora morala u borbi, na uzorku koji je ispitivao 230 vojnika i 81-og stareinu, mrnja je kod vojnika bila etvrta po rangu uticaja, a kod stareina izmeu petog i estog ranga. (Kod vojnika prvi rang je zauzimalo drugarstvo u jedinici; drugi -elja da se preivi; trei -lina hrabrost; etvrti -opremljenost i naoruanje; peti -hrabrost i snalaljivost stareina; esti -ubeenost u opravdanost ciljeva borbe; sedmi obavetenost o zbivanjima i osmi -jugoslovenski patriotizam. Kod stareina je poredak snage uticaja sledei: lina hrabrost i drugarstvo, elja da se preivi, opremljenost i naoruanje, mrnja i ubeenost u opravdanost borbe, hrabrost i snalaljivost nadreenih stareina, jugoslovenski

patriotizam i obavetenost o zbivanjima na ratitu). U jednom (Kosti,1992) istraivanju (N = 473 ratnika) odnos izmeu mrnje i borbene sposobnosti bio je u visokoj korelaciji (C = 0,40). Psiholoki posmatrano, vrlo su vana dva sadraja u periodu borbenih priprema: sadraj za spreavanje panike i sadraj za smanjenje straha od ranjavanja. a) ta rei borcima radi spreavanja panike? Kada bei vie boraca, oni su u grupi zbog straha, ali i zato to svi biraju najkrai put. Pogoditi grupu ariljerijskom ili minobacakom vatrom mnogo je lake nego pogoditi pojedinca. Borac koji bei pod orujem ini to brzinom od maksimalno 6 km na sat. Metak putuje brzinom od 800 km na sat. Dakle, od metka se ne moe pobei. Borac ili grupa pojedinaca koja bei moe, u najboljem sluaju, otvoriti samo sporadinu vatru na neprijatelja. Ako nema vatre, neprijatelj moe da gaa i niani mirno, bez straha da e sam biti pogoen (i on je krvav ispod koe). Borac koji bei ini to "uspravno". U stojeem stavu vea je povrina mete, pa e pre biti pogoen, nego ako je u pognutom, kleeem ili, pogotovu, leeem stavu. Borac koji bei ne moe da koristi zaklon. Nezaklonjen cilj se mnogo lake moe pogoditi, nego onaj iza prepreke ili maske. Nee se svi u istom momentu dati u beg. Uvek e vie ginuti oni koji bee gaani neprijateljskom vatrom, naroito ako su u grupi. Sa druge strane, oni koji kao dobri vojnici ostanu na svom poloaju, sigurno e biti masakrirani besom neprijatelja koji naglo probije prvu liniju ili, u najboljem sluaju, zarobljeni. Ukratko, kukavice ginu u panici, a zbog njih e i hrabri umreti uasnom smru. Bre, preciznije i koncentrisanije se puca na borce koji bee. Neprijatelj tada dobija veu hrabrost, misli da je jai nego to jeste, pa ulae maksimalne napore da to pre i to bre pobije to je mogue vie "begunaca". ovek koji bei ini to nesmotreno, a puca nesumice. Moe nezgodno da padne, da se povredi ili da bude pogoen metkom svog druga. Stareina (ili drug) moe doi na ideju da pucanjem u begunca (kao primer) sprei paniku svoje jedinice. Artiljerijska vatra u neposrednom dodiru najee se osmatra. Beanje od artiljerijske vatre iz dodira osokolie neprijateljske artiljerce da bre i bolje gaaju. Lake je predvideti pravac kretanja boraca koji bee, to neprijateljskim artiljercima omoguava da unapred pripreme artiljerijske vatre (zaprene ili prostorne). Ako neprijatelj ne osmatra dejstvo svoje artiljerijske vatre (ako gaa naslepo), on pomera svoju vatru po pravcu ili dubini, ali ne prema sebi (zbog straha da e pogoditi svoje ljude). Drugim reima, neprijatelj uvek pomera liniju (i povrinu) svojih artiljerijskih vatri u pravcu beanja uspaniene jedinice protivnika. Ako je sudbina tog dana nekom smrt namenila, da li je realno da se moe bilo gde i bilo kako pobei? b) ta rei borcima o strahu od ranjavanja?

 Rane u borbi, za razliku od mirnodopskih, bole vrlo malo, i to tek posle 10-ak sati od momenta ranjavanja. To je sluaj i sa najteim ratnim ranama, izazvanim rasprskavajuim mecima ("dum-dum" meci), nestabilnim projektilima (tzv. lako zrno), otvorenim prelomima ili razaranjem tkiva usled udara artiljerijskim ili minskim komadima elika. Naime, organizam je nesvesno pripremljen na ranjavanje, pa je bol priguen zbog takve pripremljenosti, ali i zbog straha i oka. Najvei broj ranjenika uopte ne spominje bol prilikom ranjavanja ("kao da je neko bacio ito po meni" -veli borac ranjen sa desetak paradi mine; "kao da me je pecnula struja"; "kao da me je neko opekao cigaretom" itd.). Kod ratnih rana krvarenje je, osim ako razaranja nisu velika, bitno smanjeno prvih sati, jer se periferni krvni sudovi nesvesno (automatski) suavaju. Veoma je vano da se u tom periodu, u vidu samopomoi ili uzajamne pomoi, primeni prvi zavoj ili priruna sredstva i prakasti lokalni antibiotici pod pritiskom. Tako se rana "hladi" i stvara tanka pokorica koja smanjuje krvarenje. Izgubljena krv se lako nadoknauje transfuzijama ako transport traje najdue 10 - 12 asova, a tokom transporta i autotransfuzijama. I od najteih rana, ako su ouvane vitalne funkcije, umire tek svaki esti ranjenik (Popovi, 1992). Ne postoji nijedan razlog da svako bude taj "esti". Ako borac ume da sebi prui pomo, ako mu drugovi brzo priskoe u pomo, ako veruje da e biti najbre to je mogue izvuen iz borbe i transportovan, ako veruje da su lekari i sestre struni i voljni da oko njega rade najbolje to znaju i, to je naj vanije, ako snano udi za ivotom, prebolee rane (uz najmanje posledice) i pobedie smrt. Ne treba da to bude neka uteha, ali trajne i vidljive posledice ratnih rana (invalidnost) mogu biti drastina i bolna prilika da poneko svoj dotadanji ivot sutinski promeni -nabolje. On ima sva prava, a drugi moraju da ta prava potuju. On je za druge dao najvrednije to je imao deo svog tela. U svim buduim ivotnim (mirnodopskim) borbama neranjeni ratnici, a pogotovu kukavni civili, moraju ratnom invalidu da obezbede najbolji poloaj. Valja zahtevati da bi se dobilo. Elementarna ljudska pravda, drutveni moral, najbolji meu Srbima, i zakoni drave treba vazda da budu na strani ratnog invalida. 15.3. Uvoenje jedinica u prvu borbu Ako su sprovedene sve mere i postupci (do sada opisani), poev od mobilizacije do zavretka borbenih priprema, jedinica je, korak po korak, dovedena do nivoa psiholoke spremnosti za uvoenje u prvu borbu. Prvo borbeno iskustvo je, kako za pojedinca, tako i za celu jedinicu, presudno za kasnije ponaanje u ratu. Ukoliko je to iskustvo negativno, pojedinac je kasnije sklon stresnim reakcijama, a jedinica je niskog morala i pri manjim borbenim optereenjima. Osnovni razlog da jedinica bude pripremljena za postepeno uvoenje u borbu (na ve opisani nain) jeste injenica, posmatranjem potvrena, da je strah od borbe najizrazitiji upravo pred prvi okraj (Dolard, D.,1965). Psiholoki je sasvim razumljivo da nepoznata situacija izaziva vei strah i nespokojstvo, nego ponovljene, ve proivljene, ivotne okolnosti. Ratniku je upravo prva borba, bez obzira na sve pripreme, najvee iskuenje u ivotu -iskuenje ija cena moe da bude gubitak ivota. Veoma je vano da borbena oprema koju ratnik nosi bude uvek to je mogue laka, pogotovu u prvoj borbi. Pokreti moraju da budu slobodni,

oprema dobro rasporeena da ne izaziva nestabilnost prilikom tranja, zauzimanja zaklona i savlaivanja prepreka na zemljitu. Komandiri odeljenja bi obavezno trebalo da svakog svog borca provere u tom smislu. Zamor u borbi ima isti efekat kao strah od borbe (Marchal, S.L.A.,1952, str. 46). Najbolje bi bilo kada bi borci, bar u prvoj borbi, mogli da nose samo oruje i municiju. Uostalom, samo neiskusne novajlije u borbi nose sve ono to im naredi komanda koja zaboravlja iskuenja prve borbe. I oni e kasnije, u toku borbe, jednostavno pobacati ono to smatraju suvinim. Ova pojava, logina i ljudska, ima dve negativne posledice: primoran da se oslobodi nepotrebnog tereta, savestan borac, bar za trenutak, osea griu savesti (kri nareenje, baca vojnu imovinu koja nije njegova) i upravo taj trenutak misaone odsutnosti iz situacije moe ga skupo kotati; druga negativna posledica je to lina procena pojedinca ta treba, -a ta ne treba, moe da bude potpuno pogrena, pa da ovek ostavi vitalno vaan deo opreme (na primer, lem). Upravo se to desilo u jugoslovenskom graanskom ratu: srpski borci nisu nosili aovi, zatitnu masku i lem, -to je za neke bilo kobno. Naime, stareine znaju, ali to ne znaju i svi vojnici, da lem skoro sigurno titi glavu od rikoetnih zrna i elinih paradi. Mnogo je razloga da uvoenje jedinice u prvu borbu prate delovi komande za jedan stepen vie (ako se, na primer, uvodi eta, da budu prisutne stareine komande bataljona). Evo samo dva razloga: stareine komande stiu neophodna iskustva, a ratnicima se prua prilika da u trenucima najveeg straha vide da su u ivotnoj opasnosti i ljudi koji njima komanduju i koji ih alju u smrt. Osnovno oseanje obinog borca na prvoj liniji je da su vie stareine, za razliku od njega, potpuno bezbedne, samo zato to ih ne vidi pored sebe onda kada je njemu najtee -u prvoj borbi. Kada je to mogue, treba izbei da borci koji se izvlae prolaze kroz borbeni raspored jedinice koja se u borbu uvodi prvi put. U jugoslovenskom graanskom ratu ta greka je, izgleda, redovno injena. Rane, jauci, revolt i strah u oima ljudi koji se zamenjuju na prvoj liniji nepotrebno uznemiruju neiskusne novajlije, to za posledicu moe da ima pojavu panike u redovima borbeno neiskusne jedinice. U svakom sluaju, pojedinci iz nove jedinice redovno pokuavaju da izbegnu prvu borbu, i to prikljuivanjem ljudstvu stare jedinice (koja se izvlai iz borbe). Takvi pokuaji ponekad mogu da izgledaju razumni: na primer, trojica "novih" nose ranjenika iz "stare" jedinice, koji, inae, moe sam da hoda. ak i kada se nita ne dogodi, psiholoki e biti oslabljen pojedinac koji stalno ima pred oima "ve vieno" -ono to mu se sve moe dogoditi u borbi. Postoji itav niz taktikih i situacionih okolnosti koje su optimalne za uvoenje jedinice u njenu prvu borbu. Valja teiti da se iskoriste ovakve situacije. Naravno, onda kada to dozvoljavaju taktike i druge mogunosti. Osnovni sklop borbene situacije trebalo bi da obezbedi pobedu. Elementi takvog sklopa su: da se jedinica prvi put uvede u napadna dejstva (Najbolje je da preduzme bono gonjenje protivnikih kolona koje se povlae nakon neuspele odbrane. Veoma bi bila pogodna i taktika radnja udara s lea, kada protivnik neku drugu jedinicu dri u okruenju. Tada je neiskusna jedinica u ulozi rezerve. Osim taktike prednosti na strani neiskusne jedinice je i psiholoka prednost: spasavanje ivota svojih drugova u okruenju. Dobro je da se neikusna jedinica uvede u prvu borbu radi blokiranja nekog od protivnikih vertikalnih manevara (padobranski, helikopterski desant) kada neprijatelj ne moe da pokae ta sve zna i ume): da, kada je re o odbrambenim vidovima taktikih radnji za prvu borbu, jedinica bude upotrebljena, opet iz uloge rezerve, za prepade, zasede i odbranu na drugoj liniji borbenog rasporeda sa mogunou bonog manevra (ako nema prilike, ako se ne planira aktivna manevarska odbrana

ve odsudna , onda je bolje da neiskusna jedinica bude na prvoj liniji odbrane); da se jedinica u prvu borbu uvodi na pomonom pravcu napada; da se jedinici obezbedi nadmo nad protivnikom -u vatri ili/i brojnom stanju; da se jedinica angauje na manevarskom ili ravniarskom zemljitu, u visokom stepenu vidljivosti, da bi postojao dobar vizuelni kontakt meu borcima tokom borbe; da se sprei da prvi put borbeno angaovana jedinica bude pretpotinjavana po delovima (kad se bori kao celina, ljudi se oseaju sigurnije meu poznatim, nego okrueni nepoznatim saborcima u situaciji neizvesnosti i opasnosti).

Ako su obezbeeni navedeni uslovi i ako neiskusna jedinica pobedi u prvoj borbi, onda broj sopstvenih gubitaka ne utie na njene kasnije borbene kvalitete. U psiholokom smislu, krvave pobede su za jedinicu u prvoj borbi povoljnije nego porazi sa minimalnim gubicima. Neki delovi borbene zapovesti, na nivou odeljenja i voda, psiholoki su uvek vani, a pogotovu za jedinicu koja se prvi put uvodi u borbu. Zaista, sve borbene zapovesti nadlenih stareina, osim informativnih, taktikih i regulativnih svojstava, imaju i psiholoki znaaj. Borbena zapovest svojom logikom, strukturom i delovima daje borcu oseanje da borbeni zadatak nije put u neizvesnost ili smrt. Naprotiv, zavisno od naina izdavanja, glasa komandira i njegovog dranja tokom izdavanja zapovesti, borac moe stei uverenje da e preiveti borbu i pobediti protivnika. Drugim reima, borbena zapovest moe ratniku poveati samopouzdanje i oseanje "da e se sve dobro zavriti". Neki delovi zapovesti imaju poseban psiholoki znaaj. Iscrpni podaci o neprijatelju (jaina, raspored ive sile i vana vatrena sredstva, plan njegove vatre, mesto i vrste prepreka -minska polja, iane prepreke itd.) smanjuju strah od nepoznatog i nepredvidivog, a samim tim i strah od borbe. Pokazivanje na zemljitu i iznoenje podataka o zadatku sopstvene i vie jedinice, o zadacima suseda, sastavu i zadacima pojedinih grupa posebne namene, kao i o nainu sadejstva sa ojaanjima (borbenim vozilima, tenkovima, pridodatom artiljerijom itd.), vano je zbog najmanje dva psiholoka razloga: najpre se ovim podacima izraava postojanje plana i cilja borbenih dejstava, a zatim i uverenost da su sopstvene snage dovoljno jake, zbog ega e se borac oseati sigurnije i samouverenije, porae njegova nada u uspean ishod predstojee borbe i da e on lino preiveti, bez znaajnijih oteenja. Borcu je svaki podatak dobrodoao ako ukazuje na mogunost smanjenja rizika u predstojeoj borbi. Naravno, potpuno pouzdane podatke o borbi koja e biti zapodenuta niko i ne oekuje, ali raskorak izmeu saznanja sa kojima se ulazi u borbu i onih sa kojima se izlazi iz borbe ne sme da bude veliki. U protivnom, efekat je obrnut od oekivanog. Drugim reima, ulepavanje stvarnosti i nerealna obeanja krajnje su opasna po borbeni moral. Stoga, valja biti umeren u obeavanju "dobrog" zato to e borci, po psiholokoj logici elje da preive, na data obeanja pridodati svoj nerealni optimizam. Moe se desiti da realne procene komandira postanu nerealne elje u glavama boraca.

Veoma je vano pokazati borcima zone dejstva sopstvene artiljerije (pravce i povrine zaprenih i koncentrinih vatri). Sluajno uletanje u vatru sopstvene artiljerijske podrke skoro sigurno dovodi do izbijanja panike u svojim redovima. Sa druge strane, istovremeni artiljerijski udari protivnika i kontraudari svoje artiljerije mogu u svesti borca izazvati oseanje (koje sigurno rezultira panikom) da sopstvena artiljerija tue, grekom, svoje jedinice. Borce uvek valja podseati na tu, dosta estu, iluziju u borbenoj pometnji. U pogledu mera borbenog obezbeenja, vrlo su vani mesto i pravac premetanja etne stanice za snabdevanje i etne prihvatnice (saniteta). Borac ne sme da krene u borbu sa slutnjom da e ostati bez dovoljno municije ili da e iskrvariti u sluaju ranjavanja. Takoe, psiholoki je vaan podatak o mestu i pravcu kretanja komandira, a utoliko vaniji ukoliko je vee poverenje u njega. Komandir se doivljava kao svemoni zatitnik boraca na bojnom polju, ako stvari loe krenu. Vano je da borci znaju gde se nalaze njihove susedne jedinice i jedinice ojaanja koje su im pridodate, jer se time znaajno smanjuje oseanje usamljenosti i izgubljenosti na bojnom polju, ali i zbog veoma realne mogunosti gubitka veze sa svojom jedinicom tokom borbene dinamike. Nakon prve borbe obavezna je analiza proteklih dejstava i ponaanja pojedinaca, grupa, jedinica i stareina. Iz analize ponaanja svih u borbi, uz ljudsko razumevanje za slabosti zbog "prvog puta", morale bi da slede konkretne mere i komandne odluke. Trebalo bi, pre svega, dograditi komandirsku strukturu (zameniti nesposobne, poduiti sposobne ali kolebljive, pohvaliti odlune itd.). Pojedine borbene uloge na najniim nivoima trebalo bi preraspodeliti shodno uinku u prvoj borbi. To se odnosi na snajperiste, izviae, nosioce ranjenika, osmatrae, niandije u poslugama i dr. Na primer, oko 40 - 80% komandira odeljenja i oko 30% komandira vodova (mahom iz rezerve) moralo je da bude, bez obzira na in, smenjeno nakon prve borbe u borbenim dejstvima u Slavoniji tokom1991. godine. 15. 4. Pojedinana priprema za rat Duhovna priprema Re je o relacijama koje treba da uspostavi u duhovnoj sferi vojni obveznik, dok u ratno predveerje eka da se stavi pod zastavu svoje zemlje, tu spadaju: odnos prema sopstvenom narodu, naroito njegovim tradicijama i istoriji (svojim korenima) i prema veri. Ako se pogleda, najpre, odnos prema domovini i svom narodu, kolektivu, kada su oni ugroeni, treba rei da je ovo je vreme cinizma i erozije ideala. Nekim ljudima mnogo ne znae sopstveni narod i njegov opstanak, ni njegova kultura, tradicija, vera... Naravno, teak je trenutak za preispitivanje nacionalnog oseanja kada se eka poziv za mobilizaciju. No, psiholoki posmatrano, ima mnogo razloga da i anacionalni pojedinci, izbegavajui odbranu domovine, potrae neko uporite za svoje oseanje kolektivizma, odnosno pripadnosti veoj ljudskoj celini. Tvrdnja "to nije moj rat, a ovo nije moj narod -ja pripadam Evropi, demokratiji ili oveanstvu", moe biti stvarno iskreno oseanje. Pojedinac koji ga ima moe odbiti poziv za mobilizaciju i rizikovati zakonske i drutvene sankcije. Jo je gore ako pojedinac sa navedenim oseanjem, a u strahu od drutvene i zakonske represije, krene u rat. NJemu e biti mnogo tee da istrpi ratna naprezanja, a razdirue sumnje u smisao svog ratovanja smanjie mu

mognost, da naprezanjem svih svojih moi preivi rat. Drugim reima, cilj rata pojedincu treba da bude potka moralnog ponaanja. Psiholoki, vojnom obvezniku je mudrije da se svrsta "sa svojima i meu svoje", pa da u kulturi i tradiciji svog naroda potrai emotivni razlog za smisao eventualnog rtvovanja: ne zbog patriotizma, ve iz linih, egoistikih razloga tako je vea mogunost da preivi rat. Naravno, ni vojni obveznici koji su intimno i stvarno uvereni u ideju o nunosti odbrane sutinskih vrednosti sopstvenog naroda, kao i u nesumnjivu dunost graanina da se stavi pod zastavu svoje zemlje u odbrani njene dravnosti, slobode i nezavisnosti, nisu lieni sumnje u ispravnost svog opredeljenja. Osnovni izvor sumnje je logiki razumljiv i ljudski prihvatljiv: strah od smrti i ranjavanja. Ovaj strah ini, po svemu sudei, emotivni sadraj antiratnog stava. Osnovna racionalizacija za ovaj stav je sadrana u logikim konstrukcijama javno egzistirajuih ideja o besmislu rata (bez obzira na njegov karakter) ili o mogunosti da neki drugi ljudi na elu drave diplomatskom vetinom i svojom mudrou mogu obezbediti nacionalne interese, a izbei rat. to je broj pobornika ovakvih shvatanja vei i njihova prisutnost u javnosti ira, to je vei dinamiki uticaj ovakvih antiratnih ideja na ponaanje pojedinca. Ova racionalizacija, logiki konzistentna, ali empirijski neproverljiva (teko je rei "ta bi bilo, kad bi bilo"), a subjektivno vrlo zavodljiva (jer korespondira sa bazinim nagonom za opstanak i sa strahom od smrti), osnovni je racionalni sadraj antiratnog stava. Kada postoje dve komponente stava (u ovom sluaju emocionalna i racionalna), nije teko strukturisati i treu -voljnu, da bi antiratni stav postao regulator ponaanja pojedinca. Pojedinci, iji patriotizam nije sumnjiv, postae rtve sopstvenog straha i antiratnih ideja -dakle, pokuae da izbegnu vojnu obavezu ili e joj pristupiti samo iz straha od represije. U ovom drugom sluaju njihove mogunosti da rat preive bie smanjene. Postavlja se pitanje: zato bi nekome ko u rat ide sa antiratnim stavovima bile manje mogunosti da se iz rata vrati. Odgovor je jednostavan, s jedne, a sloen, sa druge strane. Jednostavan je zato to je psiholoki razumljivo da ovek, bez obzira na sve svoje znanje i borbeno umee naueno obukom, ne moe da se bori za ideju koja mu je nametnuta, a protiv koje je on lino. Sloeni deo odgovora sadran je u pojmu borbene motivacije, tanije u jednoj njenoj komponenti: solidarnosti i socijalnoj intimnosti pojedinca sa drugovima koji pripadaju njegovoj jedinici. Ukratko, antiratno orijentisan ratnik nee biti dobro prihvaen u svom borbenom kolektivu, pa e za vreme borbe solidarnost i pomo njegovih drugova izostati (ili e biti manje). Antiratni stav smeta u borbi i zbog toga to utie na otpornost boraca na stres. Naime, neuporedivo vie e biti stresom pogoenih ratnika sa antiratnim stavom nego onih sa proratnim. (Autor ovog teksta se u to uverio u Lici, gde se posebno bavio analizom dinamike nastanka psihijatrijskih gubitaka.) Konano, nikako se ne smeju poistovetiti antiratni stav i spremnost graanina da brani domovinu ugroenu agresijom. Naime, antiratni stav je bazian pogled na svet pojedinca, vaspitavanog u pravoslavnoj i srpskoj tradiciji. Isto tako, i udnja za slobodom, da se bude "svoj na svome", jeste i treba da bude deo srpske kulture, religije i tradicije. ta je "starije": mir ili sloboda? Nema dileme: dok je mir ne treba prizivati rat. Meutim, kada je sloboda ugroena nametnutim ratom, tada je ona (sloboda) "starija". U tom smislu valja razumeti dosadanje izlaganje. Ako se sloboda brani,

jedina strana kojoj valja upuivati mirotvorake vapaje jeste napadaka. Onaj ko ide sa sekirom u ruci, a o miru zbori -zasigurno lae. Zato su ljudi u strahu od rata skloni da uju rei, a ne vide sekiru? "Prostoduan, lakoveran, prosean ovek voli velike lai. Koliko je samo ljudi u borbi prerano kapituliralo! Kako su oni to kasnije zaalili! S poetka su oni bili paralizovani neoekivanom pojavom rata te su se morali prilagoavati strahu pre no to bi sazreli uslovi za otpor i psihiku odbranu" (Merlo, D..A.M.,1950, str. 286). Nuno je dati psiholoki odgovor kako se boriti protiv antiratnih stavova kad im vreme nije. Tri su mogue strategije: drutveno-represivna, propagandno-psiholoka i "za linu upotrebu". Drutveno-represivna strategija znai kontrolu tampe i mas-medija i zabranu javnih istupanja zagovornika antiratne opcije, ukljuivi i cenzuru tampe, ime se suava racionalna osnova antiratnih stavova pojedinca. Ima neeg licemernog u antiratnoj propagandi mirovnih pokreta kada deluju u situaciji agresijom ugroene domovine. NJeni najei protagonisti su u zavetrini od drutvene represije zbog izbegavanja mobilizacije, dok su na istini za ratnu slubu sposobni ljudi koji tako postaju taoci (instrumenti) jedne politike. Upravo je primena represije glavno ogranienje ove strategije, pa je zato represija primenljiva samo kada su ratni ciljevi, odbrambena doktrina i ratne pripreme postali izraz preovlaujue politike volje naroda. Propagandno-psiholoka strategija znai, s jedne strane, objanjavanje zato je nametnuti rat postao jedino sredstvo da se zatite nacionalni interesi, a, sa druge strane, suprotstavljanje jalovim mirovnim inicijativama koje nisu praktino delotvorne zato to su usmerene samo na sopstvenu sredinu kojoj se rat namee. Drugim reima, mirovnjake treba uputiti da od rata odvrate one koji rat nameu, umesto da zagovaraju predaju agresivnom protivniku. U svakom sluaju, treba obezbediti da se obe opcije (ratna i antiratna) sudaraju na javnoj sceni i pokuavaju da psiholokim sredstvima utiu na svest i ponaanje birakog tela, odnosno mobilizacijskog kontingenta. Trea strategija je namenjena pojedincu. Re je o mentalnim tehnikama da se samomanipulacijom sadraja svesti menja emotivna, odnosno nagonska oblast stava. ovek zamilja u svojoj glavi dve oprene situacije tipa "ta bi bilo, kad bi bilo". Prva situacija "ta bi bilo ako bih ja otiao u rat" -slede scene sopstvenog ponosa u uniformi svoje zemlje, ponosa porodice, prijatelja, svoje dece, divljenje devojaka ili, jo dalje, hepiend (trijumfalni povratak pobednika), ali i neto drugaiji prizori -rane i odlikovanja, pogibija i poasti heroju. Druga situacija: "ta bi bilo, ako ne bih otiao u rat" -slika prezira, deca nazvana izdajnikom ("zato tvoj tata nije otiao u rat, a tate naih drugova jesu"), prevara ene sa prijateljem na ratnom odsustvu, na poslu ga zovu kukavicom, sumnjaju u njegovu mukost itd. U okviru duhovne pripreme za odlazak u rat, pojedinac ne bi trebalo da zaobie potrebu redefinisanja svog antireligijskog stava. Naime, ratna iskustva (ne samo potpisnika ovih redova) govore o izraenoj promeni stava prema bogu. (na primer, ratnici u Vijetnamu i "Zalivskom ratu" Flynn, F.,1991). ak se ni komunisti u NOB-u nisu usudili da ukinu boga zato to je religija znaajna komponenta borbene motivacije ( Kapor, G.,1982, str. 416).

Dva su osnovna, ponekad uzajamno proimajua, razloga da ljudi tek u ratu pronalaze boga u sebi: a) nada u boju zatitu protiv smrti u ratu; b) bog kao oaza mira i olakanja, kao iskupljenje u "haotinom, stresom bremenitom, ratnom ambijentu". Razlog da redefinisanje odnosa prema Bogu bude deo duhovne pripreme buduih ratnika sadran je u uverenju da je bolje u rat poi sa bojom pomoi nego je, lutajui, traiti na ratitu, ako je ve pojedinev mentalni sklop prijemiv za usvajanje religiozne svesti kao dela sopstvenog pogleda na svet. Sa isto psiholokog aspekta vere kod ratnika, trezveno treba videti neke injenice: samo 392 borca (od 1103 ispitana) negira svaki oblik verske prakse svojih roditelja; veina boraca u produenoj smrtnoj opasnosti priziva Boga; preutno se toleriu zazivanje boijeg milosra za pojedince i jedinice, osveivanje zastava, grupna krtenja boraca itd.; vera je veoma prisutna kao motiv borbenosti u strukturi linosti najboljih ratnika; vojni svetenici su posebno zatieni meunarodnim ratnim pravom, to ih stavlja u poloaj da pruaju moralnu podrku, eventualno, zarobljenim borcima itd. Ukratko, bolje je danas uiniti ono to se moe, nego sutra ono to se mora: treba prihvatiti i uvaiti realnu psiholoku mo vere, njene prakse, simbolike, nade... na psihu, svest, savest i ponaanje boraca. etiri su naina da religija bude korisna u ivotu vojnika i ratnika: kao pogled na svet, u pripremi za borbu, u sluaju pada u zarobljenitvo i u sluaju ranjavanja. Religija kao pogled na svet. -"Svi mi imamo eksplicitne ili implicitne ideje ili verovanja o tome ta je esencijalna priroda sveta" (Bek, S., 1984, str. 198). U razvoju religioznosti najvanija je kultura kojoj pojedinac pripada, a porodica je glavni i najuticajniji agens socijalizacije. Ne treba dokazivati da je srpska porodica jo uvek patrijahalna, pa samim tim i religiozna. To je jedan od razloga za drugaiji odnos prema religiji u Vojsci. Religija u pripremi za borbu.- "... izvor moralne snage jeste odnos pojedinca s bogom. Ovaj odnos je naglaeno lini i on moe da se razlikuje od vojnika do vojnika. Religija, bilo da je protestantska, katolika, jevrejska ili neka druga, stvara kod mnogih vojnika oseanje mira i olakanja u haotinom, stresom bremenitom, ratnom ambijentu; hiljade vojnika u pustinji Saudijske Arabije obnovili su svoju religioznost i veru u Boga kada su se suoili sa mogunou umiranja. Oigledno, religija moe biti ogroman izvor snage i krajnji izvor mira i spokojstva u vojnikovom ivotu" (Flynn, F., 1991, str. 77-87, prevod: Kilibarda, Z.). Religija u ivotu logoraa. -"Religiozni je interes logoraa bio, im se pojavio - najiskreniji to se moe zamisliti. Dubina i snaga religioznosti esto su od skora pristigle kanjenike, iznenadile i potresle. Najimpresivnije su u tom pogledu bile vjerojatno improvizirane molitve ili bogosluenje, to smo ih doivljavali u nekom kutu koje logorske barake ili u tamnom i zatvorenom stonom vagonu" (Frankl, V.,1979, str. 42). Religija u ivotu ratnih invalida. -Zahvaljujui koleginicama Tanji Doji i Smilji Markov koje su omoguile posetu, u leilitu ratnika u Slankamenu (kod Inije), gde su leeni mnogi ratnici -od rimskih legionara do srpskih Krajinika, lee se i rehabilituju najtei invalidi graanskog rata, mladi ljudi iji e budui ivot biti vezan za invalidska kolica. Mali broj ratnih invalida ima ekstremno oprean stav agresivnost prema religiji i svetenicima. Koleginica Markov to tumai ideolokom iskljuivou ("borili smo se pod zvezdom") i strahom od smrti ("jo nisu mrtvi da bi im trebao pop"). Upravo su ti ljudi, ateistiki iskljuivi, imali najee probleme u vezi sa sopstvenom invalidnou. Za veinu, religiozno opredeljenih, susret sa Bogom i svetenicima pravoslavne crkve bio je potresan i ohrabrujui. Traei smisao svoje line

tragedije, patnje i krivice,oni su u Bogu nali nadu i utehu. Pre svega, pomo pravoslavne crkve ratnicima u Slankamenu je sasvim ovozemaljska: crkva je pouzdan saradnik medicinskom osoblju u pogledu obezbeenja osnovnih ivotnih potreba bolesnika. Bez obzira na prethodnu i sadanju religijsku svest, crkva ranjenike smatra svojim pripadnicima i pomae im kao "svoj svome". Jednom nedeljno u bolnicu dolazi svetenik da inodejstvuje boju slubu. Pristup je slobodan. Svetenik im je na raspolaganju i za individualni razgovor. Naravno, svi verski praznici se obeleavaju u krugu bolnice, u njenim prostorijama. Najzad, svako ko je eleo saoptio je sveteniku svoju krsnu slavu. Na dan krsne slave svetenik donosi slavski kola. Slavljenik skuplja najbolje prijatelje i osoblje bolnice oko slavske trpeze. Time se podstiu druenje, umnoavanje ljudskih veza, oputanje i zaborav. Najdirljiviji su, ipak, sluajevi pojedinanih ispunjenja verom u Boga. Najtei invalidi rata se iskreno obraaju Bogu sa nadom da e njegovom milou moi, u unutranjem miru i spokojstvu, da proive svoj ivot u kolicima. Utisak je, moda, varljiv, jer, ini se, da su, upravo, ovi ljudi najbolje prihvatili sopstvenu, telesno izmenjenu emu (telo+invalidska kolica). Oni su manje posezali za nekim drugim sredstvima koja bi im olakala ivot (pie, kocka, "prianjanje" za medicinsko osoblje). Odupiranje strahu od smrti u ratu Ako postoji neto to uopte karakterie ratnike, onda je to strah od smrti. Ma ta inili, u ma to verovali, nije logino da se u ratu ljudi nee "prepasti do ludila". Kao to ne postoji nikakav psiholoki, mitoloki ili magijski in, obred ili predmet (amajlija) koji pouzdano titi od smrti, tako ne postoji ni protivzatita strahu od smrti. Ako bi tako neto i postojalo, ratnicima bi ak trebalo zabraniti da ga koriste. Naime, strah doista ima loe posledice: smanjenje borbenih kvaliteta pojedinca; opadanje borbenog morala jedinice; javljanje panike; polako, ali sigurno, "mrvi ljude" ratnika do "take pucanja" (sindrom reakcije stresa). Meutim, strah ima bioloku adaptivnu funkciju (ak i u ratu) da kao signal opasnosti sprei ljude da ginu ludo, nerazumno, glupo... Dakle, ne moe se negirati funkcionalna vrednost straha u borbi. No, da bi strah bio funkcionalan, njegov nivo treba da bude optimalan, a da bi bio optimalan, valja da bude kontrolisan. Naime, kontrolisan strah uva ratnika od nerazumnih postupaka (i rezultirajue smrti ili ranjavanja), s jedne strane, a, sa druge -ini ga slobodnim da, koristei obukom steena znanja i vetine, izvrava borbene zadatke, uz prihvatljiv rizik. Mnogi ljudi ne oseaju strah kada polaze u rat. Ono to seaju je, manje-vie, jaka strepnja koju ispunjavaju dva psiholoka sadraja (stanja): poviena emocionalnost i zabrinutost. Emocionalnost se izraava neugodnim subjektivnim oseanjima i fiziolokim reakcijama koje mogu da budu i objektivno vidljive: bledilo, razdraljivost, tremor ruku, stisnute vilice, grozniav, lutajui pogled, "stisnut" glas bez uobiajenog, individualno karakteristinog, ritma i boje, nervozan i nategnut smeh itd. Zabrinutost je ispunjena pitanjem: "ta me tako eka?". Meutim, dolaskom u ratnu zonu svi, ili skoro svi, osetie strah od smrti. Jo u miru ratnik treba da se pripremi za taj strah, da odabere neku od strategija da bi mogao savladati strepnju i nerealni strah pre nego to doe u okolnosti koje izazivaju pravi, realni strah. Jedna vrsta valjane pripreme jeste

prihvatanje injenice da je strah u ratu neizbeno iskustvo. Neoekivano i iznenadno oseanje straha moe ratnika da dovede do nerazumnih i paninih postupaka koji, neizbeno, dovode do neprijateljskih reakcija saboraca (zbog mehanizma projekcije, jer svi isto oseaju, ali se kontroliu). Subjektivno oseanje i negativno javno mnjenje samo jo vie oteati poloaj takvog ratnika. Neko ko je u svom dotadanjem ivotu proao brojne pogibeljne, opasne situacije, moe kao sredstvo protiv straha da usvoji stav da mu se nita loe ne moe desiti ni u buduim borbama, da ima sree i da ga metak nee. Uverenje da je to tako uinie ga slobodnim da se u borbi ponaa prirodno. Drugim reima, ovaj stav odraava shvatanje da postoji "ratna srea", koja u sprezi sa razumnim ponaanjem moe sauvati ratnika u borbi. Jedan od zatitnih stavova od straha je sasvim fatalistiki: jednom se ivi, svaki dan ivota valja maksimalno iskoristiti (Hvala ti, Boe, za jo jedan dan ivota); treba iveti burno i ludo, bez brige ta e biti sutra. Tako, na primer, sredoveni ljudi mogu da se utee da ionako nemaju mogunosti da umru mladi. Uz ovo se esto dodaje misao da hrabri umiru samo jednom, a kukavica sto puta. Milivoje ilovi, u ratu kapetan i komandir voda borbenih vozila peadije, pripremao je svoje vojnike za susret sa smrtnom opasnou sasvim racionalno: "U ratu ne moe poginuti pametno, ali moe glupo. Da ne bi glupo izgubio glavu nikada nemoj bespotrebno izazivati sudbinu, nikada ne radi ono to od tebe niko ne zahteva i ne idi tamo gde te niko ne alje. Uvek ini ono to ine drugovi oko tebe. Ako ovo potuje, tvoje su anse da preivi rat neuporedivo vee nego ako ini suprotno". U ovakvoj, kognitivno-racionalnoj strategiji borbe protiv budueg straha bitna je procena borca o stepenu opasnosti po sebe. Procena se zasniva na dva elementa: (1) mogunosti nastanka smrti ili ranjavanja zavisno od borbene situacije i (2) mogunosti da ovek svojom akcijom smanji verovatnou loih ishoda po sebe u konkretnoj borbenoj situaciji. Ako ratnik u ratu bude inio samo ono to se od njega zahteva, a nita na svoju ruku, onda e smanjiti mogunost smrti i ranjavanja. S druge strane, ako tokom borbene pripreme bude prileno uio vojniki zanat (veto rukovanje svojom vatrom po protivniku i uspeno izbegavanje protivnike vatre), onda e sopstvenim ponaanjem poveati stepen svoje zatite, a smanjiti verovatnou loih posledica po sebe. To su realni aspekti procene. Mentalna strana se tie boreve sposobnosti da, redefiniui konkretnu situaciju, smanji broj i snagu moguih opasnosti, ili da, redefiniui sopstvene moi, povea oseanje kontrole nad situacijom, nezavisno od stvarnog, objektivnog stepena spoljane opasnosti i unutranjih odbrambenih odgovora na opasnost. Neki borci su, polazei u rat, sklapali preutni sporazum sa Bogom. Otprilike ovako: "Dragi Gospode, Ti zna da nisam uradio 'to i to' po sopstvenoj volji. Daj, vidi nekako da me bar sada potedi, a posle ako uradim 'to i to' zovi me sebi kada hoe". Sa aspekta vojne psihologije, najbolja strategija odbrane od straha jeste odluka oveka da izvesnost sopstvene smrti shvati kao realnu mogunost, kao deo igre koja ne bi bila zanimljiva bez smrti onih koji izgube, bilo zato to su nesposobni, ili zbog toga to im je "srea okrenula lea". Takvi postanu dobri igrai, ak najbolji! "Tokom obuke e savreno nauiti vojniki ivot, a u borbi e naueno precizno primeniti. Ubijae surovo, ali bez strasti koja je karakteristina za zloince. I pored toga, mnogima e oni izgledati bolesno. Ipak, oni nisu bolesni -oni su profesionalci. ele da

poteno naplate sopstvenu smrt ako doe do njih. Zovu ih aneli-ubice" (Flynn, F.,1991, str. 77). Veoma racionalna strategija pripreme za suoavanje sa strahom u ratu jeste statistika samoodbrana (Watson., 1982, str. 180). Evo izmiljenog primera kako funkcionie ovaj model preventivne samoodbrane od straha. "Brigada u koju ja odlazim, prosenog brojnog stanja od 4000 boraca, za proteklih 200 dana imala je 94 poginula i 210 ranjenih boraca. Dakle, moje anse da poginem prvog dana dolaska u njene borbene redove (u zonu borbenih dejstava) jesu 0,012% (94:4000 1 00/200 = 0,01175), a anse da budem ranjen su 0,03% (210:4000 100/200 = 0,02625)". Naravno, logiki prigovori ovakvoj raunici su vrlo jaki i sasvim opravdani. Meutim, prvo, strah o kome je re (protiv koga su uperene sve ove strategije) nije logian, a drugo, onaj ko bi mogao da stavlja takvu vrstu prigovora nee odabrati ovu strategiju. Za statistiku samoodbranu vano je da empirijska baza (brojno stanje jedinice, broj ratnih dana i broj poginulih i ranjenih) bude realna, a ne izmiljena. Poslednja po redu, ali ne i po vanosti, izborna strategija borbe protiv straha pojedinca u buduim bitkama jeste plansko, namerno i ciljano integrisanje borca u sopstvenu borbenu grupu. Vanost borbene grupe nikada ne moe da bude prenaglaena. No, pre svega, treba objasniti ta znai borbena grupa. Strana ispitivanja (videti: Koning, R. i drugi, 1968, str. 32. i 288. i Watson,1982, str. 211) pod borbenom grupom podrazumevaju: dvojicu drugara-ratnika ("buddy-system"), etvoricu saboraca i jedinice nivoa odeljenje - vod . Dakle, re je o primarnim grupama u kojima postoji mogunost komunikacije lice u lice. Posmatranja vrena u srpskim borbenim jedinicama potvruju znaaj drugarskog para, odeljenja i voda, ali je vrlo malo "etveraca". Pronaene grupe od etvorice saboraca vie su bile labave veze 2+2 druga, nego autonomne strukturirane grupe. tavie "trojke" su bile neuporedivo ee: jedan je bio neformalni voa, "stariji brat" ostale dvojice. Nije nepoznata tenja pojedinca da prigrli sadruga ili grupu kada se nalaze u istim okolnostima, percipiranim kao opasnim. Za vreme borbenih priprema pojedinac neizostavno treba da stekne bar jednog intimnog druga, da razvija solidarnost i neposrednost u okviru odeljenja, da ima poverenje u drugove i da razvija drugarske odnose sa svim pripadnicima svog voda, ukljuujui i komandira. Tako e se u borbi, "uukan" meu svoje drugove, manje plaiti smrti i rana. Ovaj zakon nema alternative. Oseanje grupne pripadnosti i borbeno drugarstvo su inioci ne samo uspenog odupiranja strahu ve i borbenog morala, podnoenja stresa i uspenosti u akcijama. Bez obzira na veliinu borbene grupe koja obezbeuje optimalno oseanje sigurnosti, sasvim je neosporno da pojedinac u rat ne treba da krene kao "usamljeni jaha". Usamljenici, udaci i zatvoreni tipovi su najpodloniji paninom strahu, najbre se "slamaju" i imaju manje mogunosti da neoteeni, fiziki ili mentalno, preive borbe. ak su i jake individualnosti neuporedivo jae kada su oslonjene na jednog ili dvojicu drugova. Mada su ove pripremne strategije za suprotstavljanje strahu u borbi predstavljene nezavisno, pogrean je utisak da ljudi koriste samo jednu. Naprotiv, pravilo je: udrui vie slinih strategija. Meutim, hijerarhija se moe lako nazreti. Na vrhu piramide strategija je, redovno, borbeno drugarstvo, zatim, najee, sledi racionalna strategija i jo neka koja ulazi u "sveto trojstvo": esto je to jedna od dve izloene "boanske" strategije - "sporazum" sa Bogom ili oekivanje boje milosti i zatite. Osim individualnih strategija za borbu protiv straha, postoje i grupne, istog smisla i cilja. Neke od njih dotiu nivo komandovanja, a neke druge se odnose na drutveno oseajnu podrku u okviru samog kolektiva. Generalno gledano, stalna zaposlenost, neprekidna aktivnost (smislena i ciljana)

i napadna borbena dejstva predstavljaju veoma snana sredstva za borbu protiv straha na nivou jedinice. Neobino je vano da planska i funkcionalna aktivnost ispuni vreme uoi prve (i svake druge) borbe. Tada je strah najizraeniji, a smislena akcija oveka smiruje i neutralie njegov strah. Iz domena socijalno-emocionalne podrke u okviru kolektiva vrlo su vani smeh, ala i pesma (videti: Arnautovi, Kasagi, i Pajevi, 1988, str. 145). Pojedince, talentovane da u borbenoj svakodnevici uoe i osmisle smene, komine, pa i "pevljive" zgode, treba podsticati (a ne suzbijati) ma koliko te ale bile sirove, "crne" ili pogaale odreene ljude (naravno, i tu treba imati mere i ukusa). U psiholokom smislu, borci su najranjiviji neposredno posle borbe: tada se odigravaju kognitivna i emotivna obrada upravo preivljenog; tada se sumiraju, razvrstavaju i osmiljavaju iskustva. Upravo se tada, na emotivnom planu, a u relativnoj sigurnosti, borac predaje mislima tipa "ta je sve moglo biti" i javlja se fenomen naknadnog straha. Emocionalni izlivi i vidljiva ispoljavanja pojedinaca usled naknadnog straha mogu da budu tako burni da se kao emocionalna zaraza prenesu na druge ratnike, pa i celu jedinicu. Mogunost nastanka panike nije sasvim iskljuena. Vrlo je vano da se i tada primene neka od kolektivnih ili pojedinanih sredstava za borbu protiv naknadnog straha. Fizika priprema pojedinca za rat Rat iziskuje veoma velika fizika naprezanja njegovih uesnika. Meutim, fizika pripremljenost nije samo neposredna, preko izdrljivosti, kondicije... Ona je i posredna: sa nekim psiholokim merama i postupcima ini psihofiziku pripremljenost. Nezavisno od kolektivnih fizikih priprema jedinica, veoma je vano da pojedinac, vojni obveznik, sam uini neto na planu sopstvene fizike pripremljenosti pre nego to bude mobilisan. Prva, najjednostavnija mera je da povea "minutau" korienja sopstvenih miica: da se vie kree, manje sedi, manje pui i pije, manje jede, a vie "troi", da se racionalnije i aktivnije odmara. Druga mera je uvoenje fizikih vebi za bre savladavanje napora dnevnog ritma. Naravno, nije nuno da to bude splet vojnikih vebi: svako moe u sopstvenom prostoru spavae sobe, odmah nakon ustajanja, da kreira svoj splet vebi, kako za razgibavanje, tako i za jaanje miica. Trea mera je periodino, bar jedanput nedeljno, vieasovno bavljenje nekom sportskom (fudbal, plivanje, tranje u prirodi i sl.) ili sportskorekreativnom aktivnou (lov i ribolov). Posmatranja ratnika su pokazala da su dobri borci, skoro bez izuzetaka, bili sportski tipovi (atletske grae) ili bar odgovarajue teine u odnosu na visinu. Koji je sutinski znaaj fizike kondicije za opte i borbene sposobnosti pojedinca? Fizika kondicija utie na tri aspekta ovekovog funkcionisanja, koji su, posredno ili neposredno, u vezi sa optom borbenom spremnou pojedinca: zdravstveno stanje, nastupanje fizikog zamora i nastupanje borbenog zamora. Opte je poznato da je fizika kondicija u pozitivnoj korelaciji kako sa optim zdravstvenim stanjem pojedinca tako i sa uestalou pojave mnogih bolesti, poev od banalnog nazeba, pa do kardiovaskularnih bolesti koje su najei uzronik smrtnosti u savremenom svetu. Sa druge strane, fizika kondicija i opte zdravstveno stanje su

veoma vaan izvor snage za prevladavanje svih vrsta (pa i borbenog) stresa (Vlajkovi, 1993, str. 103). Ispitivanja na Institutu za eksperimentalnu medicinu VMA (videti: ivoti-Vanovi, 1981) pokazuju da je fizika kondicija u sprezi sa brzinom i snagom pojave fizikog zamora. U fizikom zamoru je dominantan emocionalni doivljaj, "kojeg prate oseanje slabosti, tromosti, klonulosti i manje spremnosti za aktivnost. Ovi rezultati imaju svoj znaaj utoliko to je poznato da razliite neprijatne emocije mogu da prouzrokuju neeljene naine ponaanja u smislu meusobne netrpeljivosti (u borbenom kolektivu, primedba P.K.), agresivnosti, ak i neprijateljskog stava prema stareinama i sopstvenoj komandi, kao i drugih neeljenih kolektivnih reakcija, to posebno u uslovima ratnih situacija nesumnjivo moe da se odrazi na moral i zalaganje vojnika" (ivoti-Vanovi, 1981, str. 64). Nije sporno da je neurotini strah od smrti sutina, a da su depresivne reakcije posledica borbenog zamora. Dakle, nastupanje borbenog zamora, pre ili kasnije, dovodi do posttraumatskih simptoma (borbenog stresa). Iz toga sledi da ublaavanje ili potiskivanje straha i depresije smanjuje snagu borbenog zamora, odnosno produava trenutak nastupanja sloma usled borbenog stresa. Mnoga istraivanja (videti: ivani, 1991) pokazuju da se ublaavanje ili potiskivanje neurotskih tendencija, pre svega oseanja straha i depresije, moe postii odgovarajuim oblicima fizike aktivnosti.

16. MENTALNA PRIPREMA ZA SPECIJALNE ZADATKE U MIRU I RATU 16. 1. Ciljevi, putevi i tehnike odupiranja frustracionoj situaciji Specijalne snage su namenjene za izvravanje, kao to im i ime kae, specijalnih zadataka u miru i ratu. To su elitne jedinice svake vojske, sastavljene od dobrovoljaca-profesionalaca. Wihove osnovne odlike (Tofler A i H, 1998, s.103) vrlo specifina selekcija, relativno kratkotrajna osnovna obuka (najee od tri do est meseci) sa zavrnim ispitom na kraju, a zatim kontinuirano uvebavanje do kraja karijere u specijalnim jedinicama. Rezultat je: vrhunska psiho-fizika spremnost, kohezivnost borbenih grupa stvorena jakim prijateljskim vezama meu njenim pripadnicima i superiornost u borbi prsa u prsa. Wihova uspenost zavisi najvie od "inteligencije, motivacije, poverenja, snalaljivosti, emocionalne povezanosti, morala i individualne inicijative". Selekciju pojedinaca za specijalne jedinice poinju psiholozi, ali je zavravaju instruktori nakon nekoliko meseci. Dakle, kruna selekcije su uzorci radnog ponaanja od kojih se i sastoji kompletan program osnovne obuke: obuavajui se - budui specijalci se selektuju (enormni fiziki napori, gvozdena disciplina i psiholoka tortura). Sutina je svakom pojedincu odrediti granicu psiholokog sloma, ali tako da sami kandidati izgube volju i elju da postanu specijalci. Zavrni ispit (paklena nedelja) je toliko zahtevna da tek polovina od onih koji su psiholokom selekcijom odabrani opstaje nakon obuke. Oni to ostaju su najkvalitetni ljudski potencijal

te zemlje. Osnovna specifinost takve obuke je da tek mali broj specijalaca ima priliku da uivo (tokom karijere) odista bude suoen sa takvim izazovima po principu obuavaj se kao da se bori, a bori se kao da se obuava. Vano je uoiti da mentalna priprema specijalaca u miru ima dva, dosta povezana, aspekta: prvo da se isto mentalnim tehnikama moe neposredno poboljati izvoenje isto motornih akcija i reakcija kao potencijala i, drugo, da se, opet, mentalnim sredstvima, preko samokontrole i kontrole straha i strepnje, posredno poboljava psihomotorna efikasnost jednom nauenih borbenih vetina. U isto vreme, treba istai da, kada je re o specijalnoj borbenoj obuci, postoje i prirodne mogunosti, koje nisu rezultat specifine obuke ve su pre odlika stila i kvaliteta ivljenja pojedinca. To su prirodni resursi otpornosti na sva ugroavanja, pa i ona koja donosi borbena obuka u miru, odnosno borbena situacija u ratu. Postoje neka svojstva linosti koja ine potencijal ili izvor snage pojedinca da efikasnije izae na kraj sa svim ivotnim problemima, pa i onima koje nameu obuka i rat. Ako se zna koje okolnosti pomau ili ine spremnijim pojedinca da savlada prepreke u svom ivotu, onda se mogu unapred, prilino pouzdano, prepoznati specijalci koji e, bez obzira na sve druge okolnosti, umeti da reavaju profesionalne zadatke, a da se ne "slome". Svi specijalci poseduju prirodne izvore snage za prevladavanje stresa, kao to su: psihofizika kondicija, pozitivna verovanja (nadline vrednosti, ideali), samouverenost i oseanje da mogu da kontroliu sve odlike profesionalne situacije; zatim tu su drutvene vetine i, najzad, drutvena podrka.ovek koji ima vie takvih moi, ne samo to e spremnije izvravati profesionalne zadatke ve e i lake savladati neeljene posledice delovanja stresogenih situacija svoje profesije. Kada je re o psihofizikoj kondiciji, sasvim je banalno tvrditi da ona predstavlja znaajan "kapital" koji obezbeuje velike prednosti specijalcu da se efikasnije suoi sa izazovima svog zanata. Psihofizika kondicija nije znaajna samo kao stanje pojedinevih mogunosti ve se i pozitivan doprinos za odupiranje i prevladavanje stresa izvlai iz procesa sticanja psihofizike kondicije. Pri jaanju kondicije pojedinac ima priliku da se suoi sa nekim psiholokim situacijama (prevazilaenje take, "ne mogu vie", "take bola" ili "mrtve take" po Puniju, 1965, str.129) koje uestvuju ne samo u "obinom" radnom naporu ve i u suoavanju sa profesionalnim okolnostima koje prete stresom, kao i sa okolnostima koje nastaju ako do stresa ipak doe. Pojedinac uvebava psiholoke mehanizme suoavanja i stie osobine linosti korisne u situaciji suoavanja sa osujeenjima. Psihofizika kondicija se moe stei na tri naina: izlaganjem naporu u svakodnevnom ivotu, sistematskim bavljenjem individualnim i kolektivnim sportovima i bavljenjem hobijima, koji ukljuuju psihofiziko naprezanje (pogotovo u prirodi planinarenje, lov, ribolov i slino). Sa druge strane, sticanje psihofizike kondicije bavljenjem kolektivnim sportovima ima posredan znaaj i za jo dva izvora snage za suoavanje i prevladavanje profesionalnog stresa: oseanje sposobnosti da se autonomno kontroliu okolnosti koje donose pozitivne ishode i sticanje vetina drutvenog komuniciranja. Pozitivna verovanja, nadline vrednosti i ideali su nesporno znaajni kako za efikasno suoavanje tako i za prevladavanje stresa. Ako pojedinac

veruje u Boga, pravdu, sudbinu, istinu itd., ako visoko uvaava kolektivne vrednosti (na primer, slobodu, pravoslavlje) i ima nadline i nadvremenske ideale, on e se lake i bre suoavati sa svim problemima. Neka od ovih verovanja (u Boga i u sudbinu, na primer) nee pojedinca initi aktivnim u sudaru sa raznim nedaama, ali e ga svejedno, initi manje uplaenim, to moe biti sasvim dovoljno. Samouverenost i oseanje kontrolisanosti okolnostima borbe ili obuke, svakako, veoma je vaan izvor snage i borbenog morala. Ne samo subjektivno ve i objektivno je tee pojedincu da bude uspean ako veruje da nema nikakve mogunosti, ako oekuje najgore i ako misli da e se sve neminovno loe zavriti za njega. Naime, nedostatak vere u pozitivne ishode dovodi do toga da se specijalac (objektivno) ne ponaa pri svom najboljem znanju i umenju, odnosno ne koristi obukom steena znanja, vetine i navike. Drugim reima, samouverenost mora da ima realnu podrku u obuenosti i u obukom steenoj, psihofizikoj i radnoj kondiciji. Specijalac koji ima razvijene drutvene vetine znaajno e biti "jai" u obuci i u borbi. Ako ume da razvije dobre odnose sa svojim drugovima i pretpostavljenim, on ima veu njihovu pomo i podrku i moe da se koristi i njihovom "snagom". Drutvene vetine znae umenje da se podre drugi, da se na njih utie, da se sarauje, da se konstruktivno izraavaju oseanja itd. Socijalna podrka kao izvor snage za suoavanje sa stresom bliska je sa posedovanjem drutvenih vetina, s tom razlikom to je posedovanje drutvenih vetina potencijalna, snaga, a drutvena podrka -stvarna snaga. Potpuno je logino da specijalac koga kolege prihvataju, vole, podravaju, pomau mu savetom iz svog iskustva kako da savlada neke njemu nepoznate situacije obuke ili borbe, ima vee mogunosti da izbegne stres ili da ga savlada ako ga ne uspe izbei. Uenje tehnika samosavlaivanja i samokontrole se odvija po sistemu dva dominantna principa, poznata u somatskoj medicini kao: "leenje je pre svega samoleenje" i "rituali su putokazi leenja". Poto nerealan strah potie iz mentalnih dubina ovekovog bia,to i sredstva za borbu protiv njega treba da budu mentalna. Izbor nije mali. Svaki specijalac moe, shodno svom sklopu linosti i pogledu na svet, da se odlui za neku mentalnu strategiju u borbi protiv sopstvene strepnje u svom poslu i u miru i u ratu. Kakvog smisla ima uvebavati DANAS (u miru) tehnike za ovladavanje buduim strahom i strepnjom? To se moe, na primer, uporediti sa uvebavanjem vonje i same vonje biciklom. Vonja biciklom ima efektivan znaaj kao nain savladavanja prostora, razdaljine izmeu taaka A i B. Meutim, da bi ovek mogao upotrebiti bicikl kao prevozno sredstvo, treba da zna (da ume) da ga vozi. Danas se ui vonja biciklom da bi se sutra mogao koristiti kao prevozno sredstvo, odnosno danas se ue tehnike kontrole straha i strepnje da bi se sutra one mogle upotrebiti u situaciji koja plai. Strah i strepnja se ne mogu neposredno "napasti" da bi se otklonile. Jedino to ovek moe da uini je da posredno, zaobilazno, pokua da

kontrolie stres, strah i strepnju preko neega to ih redovno prati. Naime, svi ovi fenomeni imaju tri aspekta -tri kanala kroz koje "teku": svesni doivljaj (kognitivni), fizioloki (autonomni) i delatni. Svesni doivljaji izraavaju misli o grekama i propustima ili predstave (slike u svesti) u vezi s tim. Fizioloki deo otpada na snano udaranje srca, visok krvni pritisak, jako strujanje krvi, ubrzano disanje itd. Delatni sadraj se izraava naprezanjem (grenjem) velikih grupa miia. Ako je stres slab, aktivan je jedan kanal ili dva, i to u razliitoj meri (koji kanali i u kojoj meri), zavisno od tipa linosti. Jai stres jae angauje u linosti odgovarajue kanale, ali u nejednakoj meri. Kada su sva tri kanala maksimalno angaovana, pritisak straha je tako snaan da lomi unutranju strukturu linosti: specijalac "puca", odnosno doivljava borbeni stres. Drugim reima, ako nema zastraujuih predstava, miine napetosti ili promene u radu unutranjih organa -nema ni stresnih reakcija, ili, jo bolje, ako se iz svesti "izbriu" zastraujue predstave, ako se maksimalno opuste miice, a smiri srce, ovek prestaje da se plai ma kako okolnosti u obuci ili borbi bile rizine. Da ovek ne bi "pukao" treba jednostavno da snizi nivo protoka (brzinu i koliinu) informacija u svom dominantnom kanalu (ili kanalima) ili, drugaije reeno, da "smanji doivljaj". Najvei broj ljudi to i ini u svakodnevnom ivotu: kada broji monotono u sebi "do deset"; kada ne moe zbog emocionalnog uzbuenja da zaspi broji ovce; kada je "ivot doao do gue", misli na neto lepo; kada je svakidanjica smrtonosno dosadna, tu su rakija, ljubav ili opsednutost Bogom. U tehnikama ovladavanja preoptereenim kanalima koji uestvuju u generisanju stresa, straha i strepnje ima za svakog po neto: naravno, osobe koje strah doivljavaju, najpre, kao napetost miia , potrebno je sistematska progresivna relaksacija (za racionalne, realistine osobe koje "veruju onom to osete") ili autogeni trening (za one koji mogu da se pasivno, autohipnotiki predaju imaginativnim predstavama teine i toplote). Specijalac kada god se nae u "sosu", on se jednostavno, kratko i brzo strese, primeni svoju omiljenu tehniku suoavanja sa strahom i radi dalje. Naravno, bolje je ako ima vremena da primeni svoju tehniku ovladavanja strahom (za najvie pet minuta "rada na samom sebi") pre nego to "ue" u situaciju koja e logikom stvari izazvati ove emocije. Druga strana istog problema je da se mentalno poboljaju neposredno uenje i usvajanje psihomotornih vetina. Naime, svaki ovek ako namerava da uradi bilo ta do ega mu je stalo da bude pri najboljem znanju i vetini, najpre to odradi u mislima. Skoro na nema niega u ovekovom ponaanju ega prethodno nije bilo u njegovom umu. To, naravno, nije iznenaenje, jer je ovek intencionalno i svrhovito bie, to je poznato i narodnoj mudrosti koja veli da se "plivanje ui zimi, a skijanje leti". Mentalno vebanje senzomotornih, odnosno psihomotornih radnji ve dugo se razvija u profesionalnom vrhunskom sportu, u raznim sistemima treninga -dakle, u sklopu isto fizikih aktivnosti sportskog treninga. Kod nas se najpre za mentalno vebanje vojnikih aktivnosti u terijskom radu zalagao profesor Slavoljub Radonji (videti: 1973, str. 277 - 310), a za praktino vebanje -u formi autogenog treninga -koleginica Jovanka Jeli, svojevremeno, u kolskom centru, u V.P. 5000, Panevo. Po miljenju Oljae (1996), a na osnovu veeg broja radova stranih autora, etiri oblika mentalnog treninga su empirijski proverena i praktino primenljiva. To su: trening motorne realizacije (akcione realizacije, u naoj terminologiji), opservacioni trening, verbalni trening i trening misaonog predstavljanja. U

daljem tekstu bie opisana praktina mogunost primene svih ovih oblika na dva primera specijalnih zadataka: mirnodopskog i borbenog. 16.2. Praktina primena etiri oblika mentalnog treninga (napisano prema: Milka Oljaa, 1996, str. 91-109) Praktini zadaci su: prvi padobranski skok (mirnodopski) nakon obuke na padobranskom poligonu, uz prinudno otvaranje padobrana pomou gurtne, sa visine od 800 metara i borbeni padobranski skok u rejonu komandnog mesta (KM) peadijskog puka protivnika radi neutralisanja snajperskom vatrom njegovog komadanta. Obavetajna sluba je doznala da se komandno mesto protivnikog puka nalazi 90 kilometara od naih linija na jednom umskom proplanku, ijom ivicom protie planinska reica na kojoj je kameni most. Komandant, pukovnik Miralem oni, star 50 godina, visok 1,74 cm, retke crne (moda farbane) kose, buljavih oiju, svako jutro u 5, sati bez obezbeenja, naoruan samo pitoljem, ide tri do etiri kilometra (umesto fiskulture) desnom obalom, uzvodno, da peca pastrmke. Sutina treninga akcione realizacije je da "specijalac" sebi postavi opti cilj realizacije akcije koji e, povezan sa motivom postignua, delovati u pravcu razvoja psihomotornih vetina, sposobnosti i osobina potrebnih za svaku konkretnu veu misiju. Za padobranca, to e biti "Skoi i prizemlji se meko"., a za diverzanta "Skoi bezbedno nou, idi reicom nizvodno, sretni Miralema, opali dva metka sa 200 metara, vrati se tri kilometra vodom i prepeai 25 km. dok te ne prihvati zatitna jedinica". Akciona realizacija se ponavlja, to ee to bolje, u mislima. Na taj nain cilj akcije "urasta" u telo i miie, postajui deo metabolizma specijalca: misao kojom die, govori i spava. Ukoliko se ova tehnika nekom uini naivna i neefikasna, treba se podsetiti na tri grupe injenica: svako u svom iskustvu ima seanja na sutuacije kada je, u posebnom mentalnom stanju, inio fizike napore i postignua za koja ni sluajno nije sposoban u mirnom, obinom stanju (na primer, koliko je taraba ili kanala ovek kao dete preskakao uhvaen u krai voa). Naime, ako bi se ovek uporedio sa mostom -na mostu pie da je njegova nosivost 1000 tona; ta se deava ako se u istom trenutku na njemu nae 1005 tona; da li e se sruiti!? Tako i ovek u redovnom stanju koristi oko 70% fizikih i 50% mentalnih kapaciteta -ostatak je rezerva koju pokreu vanredne okolnosti. Sutina treninga akcione realizacije je u tome to se ta "neprikosnovena rezerva" koristi planski i svojevoljno, bez ekanja da se doe u smrtnu opasnost. Druga grupa dokaza o efikasnosti treninga mentalne realizacije potie iz brojnih primera u poglavlju "Nadmo duha nad materijom" navedenih u Votsonovoj knjizi "Superpriroda": ovek ivi sa duhovima naunika, dravnika, umetnika... itd., ija su trona tela odavno prah ili pepeo, ili veruje u snagu i mo Boga, za iju telesnost i ne postoji potreba, pa ni izvesnost. Ukratko, predstojea akcija se pretoava i kratke jezgrovite "mantre" (verbalne formule) koje specijalca stalno podseaju na zadatak. Drugi bitan vid mentalne pripreme je opservacioni trening (trening posmatranjem): video-traka, grafika, slika, stvarne radnje, kineograma itd. Naravno, u psihologiji je to "uenje po modelu". Prednost ovog vida uenja se vidi u tome to se konkretizuje veza izmeu radnje i postignua; specijalac se uverava u uzroni odnos izmeu snage pripreme i uspenosti akcije, odnosno da preivljavanje u ratu nije pitanje sree ili sluajnosti ve vrhunske obuenosti; postaje mu jasno da pobednik uspeva zato to vie zna i bolje ume, a ne zato to ima sree. Dakle, predstojei zadatak se oslobaa emocionalnosti straha od smrti, pogibije i neuspeha; radnje i serije radnji se selekcioniu, objektivno odmeravaju i mentalno kontroliu. U obuci padobranaca vrhunski vid u fazi "hvatanja stila" je snimanje kamerom skoka svakog pojedinca i naknadnom sueljavanju razlike izmeu

onog to padobranac misli da je uinio i onog to se odista desilo, a to kamera snima neumoljivo objektivno. Diverzant koji se sprema da neutralie protivnikog visokog oficira treba da gleda snimke obuke, nastavne i/ili umetnike filmove o pojedinim fazama ili celovitim misijama u pozadini protivnika. Trei vid mentalnog treninga je verbalni; rei su stalan pratilac svih oblika psihomotornih treninga. Uspeh treninga ili pripreme je skoro 50% vei kada se uenje vetina proprati verbalnim objanjenjima. Vreme doziranja verbalnih instrukcija je najvee tokom samih motornih akcija (videti donju tabelu). Tabela 16.2. Pamenje pokreta u zavisnosti od razliitog kombinovanja pokazivanja i verbalnih instrukcija (izvor: Puni, 1965, str. 65) Produktivnost Samo Rei Izvoenje pamenja (u % Samo Rei pre Rei posle verbalne izmeu vebe prate tanih pokazivanje pokazivanja Pokazivanja instrukcije pokazivanja instrukcije pokreta) 46,2 49,4 50,6 58,1 71,9 82,5 Verbalne zapovesti instruktora ili samoinstrukcije treba da budu snane, kratke, pamtljive i nepromenljive: kreni, skoi, udari, povuci itd. Dobit od verbalnog treninga se izraava veom svesnom kontrolom pokreta i radnji, veom internom realizacijom i stabilizacijom, olakavanjem aktivacije i misaonim prevazilaenjem prepreka. Najzad, navedeni trening mentalne realizacije je verbalnog karaktera. 16.3. Faze treninga mentalnog predstavljanja Najkompleksniji vid mentalnog treninga je celovito misaono predstavljanje budue akcije. Ovakav trening ima nekoliko vanih strana. Pre svega, celovita akcija se proivljava u mislima pre stvarnog izvoenja. Zatim, specijalac se moe posebno usredsrediti na oteavajue (za njega lino ili uopte) segmente zadatka. Dalje, ovakvim treningom se moe postii prevazilaenje "prekida" koji se pojedincu deava pri nekim realnim fazama zadatka. Moe se prevazii situacija "tipine greke" u zatienim okolnostima uvebavanja. U mislima se moe nebrojeno puta, i ponavljati neki poseban deo predstojee akcije. Najzad, specijalac se ovakvim treningom uvebava da automatski i nevoljno podeava miinu napetost i ritam disanja spram faznih sekvenci realne akcije. Prva faza je miino oputanje (videti podnaslov 16.), a u drugoj fazi specijalac uvebava ritam disanja (videti podnaslov 5.5). U treoj fazi mentalne pripreme, uz kontrolisanu miinu napetost i podeeni ritam disanja, specijalac (to je mogue priblinije realnom vremenu) "izvodi akciju". Kada ga preplavi strah ili kada zamiljeno podigne emotivnu tenziju, on remeti oputenost i disanje. Tada prekida zamiljanje, ponovo se usredsreuje samo na prvu, drugu, a zatim i na treu fazu. Naizmenino smenjivanje ove tri faze traje sve dok specijalac ne bude u stanju da misaono "odradi" celu akciju bez miinog napora ili "gubljenja daha". Vano je uoiti da miino naprezanje i disajni ritam ne treba da budu

"ravni nuli", ve samo srazmerni realnim zahtevima pojedinih sekvenci same akcije. Kako prepoznati nesrazmeru? Siguran znak nesrazmere je kada misao preplavi strah ili bavljenje onim "ta bi bilo, kad bi bilo", umesto da misao registruje promenljive sadraje okoline kroz koju se misaono "putuje". Jedan od "mentalnih trikova" da se registruje glatko odvijanje stvarnog ponaanja jeste da se u vanijim fazama realne akcije postave "orijentiri" ("reperi" ili "markeri" -kratki i brzi gestovi koji nisu deo same akcije, ali slue za registrovanje nivoa kontrole odvijanja radnji. Kako sve to funkcionie moe se videti na primeru prvog padobranskog skoka (napisano na osnovu linog iskustva i materijala: Injac, 1989). Kandidat (za padobranca) zauzme osnovni (sedei) stav, zatvori oi, pree svih est vebi progresivnog miinog oputanja i uspostavi "potpuno disanje", a zatim odredi orijentire. Prvi orijentir je kod VOP-a (Sekcije za odravanje padobrana) pogledati "kobasicu" i uoiti brzinu vetra; drugi orijentir je na liniji kontrole 2 -pitati instruktora da li se on sea svog prvog skoka; trei je pri ukrcavanju u avion -popraviti levu naramenicu ispod padobranskog ranca; etvrti orijentir je pri odvajanju od aviona -zapamtiti ta mi je rekao instruktor pre nego to sam iskoio; peti je pri "punjenju kupole" -viknuti ime voljene ene; esti orijentir je pri prizemljenju -pogledati koliko je sati. Nakon itanja nareenja, posle padobranske obuke, kandidat u stroju drugova kree na svoj prvi skok. U mislima prolazi pored dvojice "padobranskih vukova" koji, kao za sebe, priaju kako e neko od "novajlija danas da omasti pistu", jer "paun, opet, kreti". Zatim staje ispod prozora VOP-a (registruje prvi marker), prima padobrane, u stroju odlazi u hangar, pregleda padobrane; kada instruktor komanduje "padobrane na lea", nameta glavni i rezervni padobran, odlazi (u stroju) na prvu liniju kontrole, gde instruktor pregleda name tenost padobrana; ide na drugu liniju kontrole i dok sedi na travi registruje drugi reper -ide na ukrcavanje u AN-8 i zauzima svoje mesto s obzirom na grupni raspored; tada "odrauje" i trei orijentir. U avionu osea najpre rulanje, a zati i odlepljivanje od piste, gleda kroz prozor grad i reku dok avion pravi kolske krugove, penjui se sve vie i vie da bi dostigao visinu od 800 metara. U avionu, na komandu instruktora, hvata za ruke drugove da bi grupno izgovorili uvenu zakletvu slavne 63. padobranske brigade. Instruktor otvara vrata, kandidat gleda u ogromnu dubinu ispod sebe, uoava aerodromske instalacije i pogledom trai hangare i kontrolni toranj. Instruktor komanduje "Skai!" i prvi kandidat iz njegove grupe zakorauje u "prazno". Dolazi njegov red. Prilazi vratima, okree se u pravcu leta aviona, desnu nogu stavlja na ivicu poda i desnom rukom hvata ivicu vrata, izbacuje levu ruku, a levom nogom snano zakorauje u stranu ka nosu aviona; otiskuje se desnom nogom i rukom, licem ka zemlji, u poloaju "abe"; osea snaan udar vazdune struje u lice, -zapamuje etvrti reper; osea snano propadanje koje ubrzo prekida silovit dinamiki udar, praen kratkotrajnim bolom u ramenima -otvorila se kupola i napunila vazduhom -kandidat uzvikuje peti marker. Kandidat pogleda "navie" u "punu" kupolu, podeava sistem veza, hvata ruice komandi i preputa se snanom oseanju vlastite moi sobom i neopisivom blaenstvu bezgranine slobode nad plavim prostranstvima neba oko sebe i ravnom povrinom zemlje ispod sebe. Tada poinje uivanje zbog koga je isplativa sva muka surove obuke padobranca -pravo letenje. Posle neto vie od dva minuta (pri normalnoj brzini propadanja od 4,5 do 5,6 m/sek) ili na oko 50 metara od tla zapoinje pripreme za prizemljenje. Najpre vri finu orjentaciju u odnosu na teren za prizemljenje, okree padobran u struju vetra, sastavlja noge "u klupicu" i postavlja ih u putanju horizontalnog leta padobrana; ravna stopala su paralelno sa tlom; maksimalno izduuje telo, osrednje zatee duge miie nogu i u momentu prvog dodira tla snano povlai konopie komandi do pojasa, unjem ublaava udar o tlo, ide u kolut preko levog ramena -regstruje poslednji orijentir i, najzad "gasi kupolu", "roluje je", konopce slae u pletenicu, stavlja kupolu u torbu, platenicu konopaca sa strane, a na vrh ranac i ...to je to!

U svakom trenutku specijalac, ako oseti preteranu uznemirenost (u smislu telesnih senzacija: lupanje srca, znojenje, elju da mokri i sl.), ako mu se u pamenju "mea" redosled radnji ili ako se ne moe setiti "repera", prekida zamiljanje i ponavlja prve dve faze: oputanje i vebu disanja. Posebno treba uvebavati pojedine proceduralne mogunosti: tipove otkaza (potpunog ili deliminih) i razne mogunosti prizemljenja (na drvo, rastinje, krov i zid kue, dalekovod, vodenu povrinu itd.). Istini za volju, posebni instruktori (ve spomenuti "Beli" i Srdanovi -"Srkni pa crkni"), forsirana 14 dnevna obuka i donekle posebna grupa (kandidtai za pilote RV) sa kojom je autor ovog teksta proao obuku, nije ukazala na neophodnost ili preku nunost uvoenja ovih "psiholokih novotarija" u obuku padobranaca u 63. brigadi. Meutim, sigurno je da primena mentalnog predstavljanja moe obuku padobranaca uiniti zanimljivijom i, ako nije neophodno, manje napornom. Na primer, instruktor kae kandidatima: danas emo, umesto "none more" (padobranskog poligona) uvebavati na poseban nain, koji je sigurno laki i, moda, zanimljiviji...; zatim ih ui oputanju, disanju i prelazi na kompleksno mentalno zamiljanje.

16.4. Vebe sistematskog progresivnog miinog oputanja (SPMO) (Ova tehnika je napisana zajedno sa koleginicom Tanjom Stefanovi-Stanojevi iz V.P. 3472, Ni, a na osnovu: Radonji, 1984) Uenje tehnike miinog oputanja moe se ubrzati ako se koriste savremeni aparati koji mere elektromiogramsku reakciju (EMG), tj. bioloku povratnu spregu (biofeedback). Naime, ovi aparati (na primer, Siborgov prenosivi aparat na baterije) napetost u miiu, iznad koga se (na koi) lepi aktivna elektroda (senzor), izraavaju vizuelno (otklonom kazaljke u milivoltima) i auditivno ("klik" zvucima promenljive uestalosti, zavisno od visine napetosti). Senzor se moe lepiti na mii ija se relaksacija uvebava ili se moe, jednostavnije, stalno drati na elu (iznad musculus frontalis-a). Ciklusi uvebavanja se ponavljaju sve dok napetost ne padne ispod tri milivolta, a zatim se uvebava neka, druga grupa miia. A) OSNOVNI STAV: Sedei stav tela Naite stolicu koja ima naslon za lea i ruke. Sedite tako da miii tela budu minimalno napregnuti i to samo oni koji e Vas odrati u stolici da ne padnete, a da svi ostali budu oputeni (to se zove diferencijalno oputanje). To znai: glava sputena pred grudi, ali ih brada ne dodiruje, lea ukruena i dodiruju naslon celom povrinom; ugao izmeu trupa i butina neto vei od 90 stepeni; ruke savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni, podlaktice poivaju na naslonu celom povrinom, a aka i prsti mlitavo vise preko naslona za ruke; noge pod uglom u kolenu od oko 130 stepeni su rastavljene -da se ne dodiruju i tako ispruene da stopala lee celom povrinom na tlu. Oi su zatvorene. Zato? To nije obavezno, ali veina (ako ne i svi) ljudi moe bolje da se usredsredi na "mentalnu unutranjost" ako iskljui vidne senzacije dakle, zatvaranjem oiju. B) PRVA VEBA: Oputanje desne, leve i obe ruke

Najpre, lagano zaklapajte oi oko jedan minut tako da se oni kapci smire postepeno. akom desne ruke vrsto uhvatite kraj naslona i pokuajte da podignete samog sebe, postepeno poveavajui snagu u trajanju od oko jedan minut. Naravno, neete uspeti, ali e Vam se zategnuti dugaki miii nadlaktice (bicepsa) tako da ete u njima osetiti napetost. Lagano poveavati naprezanje "tako u tom pravcu sve vie i vie" sve dok ne osetite da ne moete vie. U tom trenutku uinite dodatni napor u pokuaju da napetost jo vie poveate. Pokuajte da lokalizujete napetost u desnoj ruci. Kada dostignete maksimum napetosti i jo malo vie preko toga, zadrite zategnutu ruku u tom stanju oko jedan minut, a onda polako i postepeno idite u suprotnom pravcu, to jest postepeno smanjujte snagu naprezanja u trajanju od oko jedan minut sve dok Vam ruka ne bude mlitavo leala na naslonu stolice. Kada osetite minimum naprezanja "idite jo malo vie u tom pravcu", ostajui u tom stanju oputenosti oko tri minuta. Smisao postepenog poveavanja zatezanja (do maksimuma) i poputanja (do minimuma zategnutosti) jeste da uoite meustepene napetosti (oputenosti) izmeu ta dva ekstrema. Smisao zadravanja ruke u maksimalno napetom stanju je da se produbi ("proivi") oseanje razlike izmeu napetosti i oputenosti. Ceo ciklus zatezanja, zadravanja i poputanja i uoavanja razlika je usredsreen na sutinski princip: uspostaviti mogunost voljne kontrole nad stanjem maksimalne oputenosti telesnih miia ( u ovom sluaju desne -dominantne -ruke. Naime, nikada neete uspeti da dostignete optimalnu oputenost (kao pandan miine napetosti pod uticajem emocija) ako ne uoite navedene razlike. Drugim reima, ta jeste i ta znai stanje napetosti, a ta jeste i ta znai stanje oputenosti. Dakle tri faze ovog (i svakog drugog) ciklusa (zatezanje -zadravanje zategnutosti i postepeno poputanje) traju ukupno tri minuta: svaka faza po jedan minut. Nakon svakog ciklusa od po tri faze sledi nastojanje da se zadri stanje oputenosti u trajanju od tri minuta. Moete uvebavati oputanje koliko god hoete sati u jednom danu, ali nemojte vie od tri ciklusa u jednom satu za jednu grupu miia. Drugim reima, uvebavanje uoavanja napetosti jedne grupe miia (u ovom sluaju, troglavog miia nadlakta desne ruke) u jednom satu traje oko 18 minuta: tri ciklusa po tri minuta i tri intervala optimalne oputenosti od po tri minuta nakon svakog ciklusa. U uvebavanju uspostavljanja kontrole miine napetosti (odnosno dosezanja stanja oputenosti) vano je imati na umu sledee: a) svi vremenski periodi se definiu sa "oko" (oko jednog ili tri minuta), to znai da nije potrebno gledati u sat ili vreme meriti topericom; b) oputanje ne treba da bude praeno nikakvim verbalnim sugestijama tipa "moja desna ruka je potpuno oputena" (dakle, stanje oputenosti ili napregnutosti ne treba samom sebi verbalno nametati, ve treba ta stanja stvarno osetiti miinim akcijama u realnom navedenom vremenu i ve opisanim fazama ciklusa);

c) u trajanju neke faze, na primer, zatezanja, ne treba zapoinjati, pa prestajati vebu, (drhtavo) trzajui miie u nastojanju da se oseti jaa napetost, jer se postojei oseaj ini previe slab (on zaista jeste slab; ritam zatezanja i poputanja se mora uvebati, jer zapravo, zbrajanje tih slabih oseaja napetosti i daje generalnu somatsku osnovu postojanja negativnih emocija koje ine stresni doivljaj); d) u svakom novom periodu uvebavanja (kao i kod autogenog treninga) treba najpre obnoviti, nakon zauzimanja osnovnog stava -sedeeg -i zatvaranja oiju, prethodne radnje sve do tada uvebane grupe miia u po jednom ciklusu. Drugu grupu miia desne ruke, ije se oputanje uvebava u okviru ovog programa, ine miii ekstenzori. vrsto se drei akom za kraj naslona ispravite ruku u laktu, da biste aktivirali miie ekstenzore i uoili rast, stanje i pad napetosti (oputenosti u njima). Uvebavanje se, s obzirom na faze i vreme, sprovodi na potpuno isti nain koji je primenjivan kod bicepsa. Ista procedura vebanja za obe grupe miia se koristi i za drugu (nedominantnu, najee, levu) ruku. Najzad, prva veba se zavrava uvebavanjem oputanja obe ruke (zajedno): obe ruke se stave u krilo, i to tako da se ne dodiruju, a zatim se snano zateu i oputaju (postepeno), bez kretnji u prostoru, a na ve opisani nain. Dakle, da biste nauili da kontroliete napetost ruku (desne, leve i obe) u prvoj vebi potrebno je da uradite najmanje 15 ciklusa (zatezanje zadravanje -poputanje) u danu prve vebe. Da li ete uraditi vie od 15 ciklusa nije stvar principijelne ili apsolutne norme, ve zavisi od od Vae individualne sposobnosti da osetite jainu i odredite (lokalizujete) mesto nastanka napetosti i uspostavite mehanizam za njeno nadvladavanje pomou oputanja. V) DRUGA VEBA: Oputanje miia glave (elo, obrve i nos) U svakoj vebi i svakom pojedinanom uvebavanju poetak je uvek isti: zauzme se osnovni sedei stav, lagano se zatvaraju oi, u jednom ciklusu se urade sve nauene procedure, pa se tek onda ue nove. Uvebavanje oputanja grupa miia u okviru druge i tree vebe se najbolje postie pred ogledalom, pogotovu ako sami vebate. eoni mii (musculus frontalis) najtee se oputa. Ako je on oputen -oputeni su svi ostali miii. Oputanje ovog miia je "prekretnica u isprobavanju oputanja". Sticanje kontrole nad miiima ela i obrva se postie postepenim podizanjem obrva sve dok se povrina ela ne nabere u vie horizontalnih bora. Druga procedura u istom smislu je pribliavanje obrva jedne drugoj, mrgonja ela sve dok se ne stvori jedna vea vertikalna bora u produetku korena nosa. Oputanje nosa se postie posredno povlaenjem gornje usne gore-dole preko gornjih zuba i krivljenjem usana levo-desno sve dok ne "promrda" nos. Naravno, neki ljudi mogu i da mrdaju nos neposredno pokreui mii -podiza nosnog krilca i gornje usne.

G) TREA VEBA: Oputanje miia glave (usta, vilice, jezik, one jabuice) Usne se oputaju tako to se vrsto zatee kruni mii usana -nametanjem kao da treba izgovoriti "OH". Uoavanje napetosti u vilicama se postie stiskanjem ugaonih vilinih (maseterinih) miia ("da iskoe") uz istovremeno stiskanje zuba. Blago otvorena usta su znak oputenih vilica. Kontrolisanje oputanja obraza se postie keenjem zuba i razvlaenjem krunog miia usana. Da bi ste uoili napetost u jeziku treba ga upreti u tvrdo nepce (odmah iz gornjih zuba) i predvostruiti ga gurajui vrh unazad prema drelu. Oseaj napetosti u onim kapcima se postie tako to ih vrsto stiskate povlaenjem krunog miia oka (naravno, oi su zatvorene). Za one jabuice kontrola se uspostavlja tako to se one (zatvorenih oiju) pomeraju u krajnji levi (desni) poloaj kao da pokuavate da "vidite" sopstveno levo (desno) uho. D) ETVRTA VEBA: Oputanje miia vrata i ramena Glava se puta da padne napred na grudi, da bi se osetila napetost u potiljanom delu vrata i lea, a zatim se glava zabaci nazad da bi se lokalizovala napetost u bonim miiima vrata. Savijanjem glave na jednu stranu (da padne na rame) osetie se napetost na istoj strani. Zatim se glava savija na drugu stranu. Tri su vana podruja ramena u kojima valja osetiti napetost. Ispruite ruke od sebe i ka sebi vodoravno -osetiete napetost u miiima obline ramena i iznad pazuha. Kada ramena zabacite unazad prema kimi osetiete napetost u miiima oko lopatica. Sleganje i podizanje ramena prati napetost u vrhovima ramena i u bonim miiima vrata. ) PETA VEBA: Oputanje miia lea, stomaka i grudnog koa Izvijanjem lea napred i nazad (u polukrug) primetiete napetost u leima du obe strane kime. Snanim grenjem miia stomaka (kao da oekujete udarac pesnicom) i njihovim oputanjem osetiete napetost u tom predelu tela. Registrovanje napetosti miia grudnog koa zahteva izuzetak u pogledu trajanja faza. Najpre, kao i uvek, treba zauzeti osnovni stav, lagano zatvoriti oi, proi sadraj oputanja svih grupa miia do sada (prve etiri vebe, lea i stomak -po jedan ciklus), a zatim u tom stavu oputenosti, nakon oputanja miia stomaka, ostati oko deset minuta, da bi tek onda preli na uvebavanje miia grudnog koa. U tome ete koristiti disanje: udiite duboko (oko jedan minut), zadrite vazduh u pluima (jedan minut); i tada oseate dosta slabu napetost u celom grudnom kou. Lagano izdiite da bi ste imali isti oseaj, ali znatno slabiji. Na taj nain Vi ete se naviknuti da osetite napetost (i da je otklonite) i pri obinom disanju. ) ESTA VEBA: Oputanje miia nogu (prsti, stopala, potkolenica i butine) Porast i stanje kao i napetosti nogu, pad i otklanjanje, postiete kroz sledee procedure: savijanjem nonih prstiju prema sebi i od sebe (da tlo dodirujete vrhovima prstiju i petom) osetiete napetost listova nogu; podizanjem nogu na prste i pete (stopala se savijaju ka kolenima); ispruanjem nogu u kolenu i odizanjem od tla registruje se napetost natkolenice (prednje i zadnje strane); najzad, odizanjem nogu od tla i

savijanjem u kolenima spoznaje se napetost u bedrima, debelom mesu i donjem delu stomane duplje. 16.5. Vebe disanja U literaturi se navodi (Le Carre, 1987) da su izraelski specijalci posebno obuavani da se vebama disanja suoe sa iznenadnim stresom, a da se u stanju velike iscrpljenosti istim vebama i okrepe, povrate i uveaju sopstvenu snagu i energiju. Dve tehnike disanja (joga-vebe: "potpuno disanje" i "kraljevska ljuljaka") lako se ue i neprimetno primenjuju u susretu sa ispitivanjem (prema: Petkovi Irida, 1994, str. 21). Joga-veba "potpuno disanje": se odnosi na specijalan ritam disanja u odnosu jedan-etiri-dve. Na primer, ako Va uobiajeni udisaj traje tri sekunde, dah (vazduh u pluima) treba zadrati 12 (3x4), a izdisati est (2x3) sekundi. Joga-veba "kraljevska ljuljaka" je, u sutini, namerna primena sopstvenog prirodnog ritma disanja praenog iz take lakog napora do potpunog povratka u uobiajeni ritam disanja, karakteristian za stanje tela (i duha) bez izloenosti naporu. Poto je to u izvesnom smislu ljuljanje (kao kada se jednom otisnete na ljuljaci i saekate da se ona sama smiri) otuda i naziv ove tehnike. Bitne su dve stvari: trajanje smirivanja pulsa u minutama i ritam disanja (udisaj-ventilacija-izdisaj). Postupak graenja sopstvene "kraljevske ljuljake": Izmerite svoj puls i zapiite ga. Popnite se uz 64 stepenika (4 sprata obine zgrade, za "specijalca" do 35 godina starosti u "radnoj" kondiciji), a zatim topericom merite svoj puls tako dugo dok ne spadne na broj koji ste dobili pre penjanja uz stepenice. Tako imate vreme smirivanja pulsa. Neka je to 5 minuta. Zatim, ponovo (posle odmora), popnite se uz iste stepenice tri puta (sa pauzama do umirenja) i svaki put brojite cikluse disanja u prvom, treem i petom minutu. Saberete tri broja za prvi, trei i peti minut i dobijene zbirove podelite sa brojem penjanja (dakle, tri). Tako dobijate ritmove smirivanja "ljuljake" svog disanja. Nakon toga uvebavajte da za pet minuta disanjem preete vreme od zamora do smiraja, ali da Vam u prvoj minuti ritam bude najvei (upravo, kao prosek iz prvog minuta), u treem srednji (prosek iz treeg minuta), a najmanji u petom minutu i nastavite da diete u uobiajenom ritmu (kao pre zamora). U novije vreme su se pojavile komercijalne kasete sa snimljenom odgovarajuom muzikom i sugestivnim uputstvima za oputanje koje (ne sve) imaju praktinu vrednost (na primer, Lokar, 1986).

17. PREVENCIJA I ZBRINJAVANJE BORBOM ISCRPLJENIH U RATU (TRETMAN PSIHIJATRIJSKIH POREMEAJA U BORBI)

17.1. Osnovno polazite pri uspostavljanju principa i etapa Kao drutvena organizacija je specifina, Vojska i po tome to je veina aktivnosti proceduralno ureena i algoritmizirana. Algoritam podrazumeva izvesnu hijerarhiju radnji i postupaka. Koje je polazite osnovno pri prevenciji i zbrinjavanju borbom iscrpljenih u ratu i/ili tretmanu psihijatrijskih poremeaja u borbi? Doktrinarni stav i principi trupne psihologije, kad je re o prevenciji i zbrinjavanju borbom iscrpljenih, moraju da budu interdisciplinarni (psiholoko-psihijatrijski) i integralni (da vae i u ratu i u miru). Meutim, mora se u punoj meri uvaavati i cilj oruane borbe kao kolektivnog opredeljenja naroda na utrb i, na alost, na tetu blagodeti pojedinca. Grubo reeno, borac mora biti svestan da je interes profesionalaca, i psihologa i psihijatara, da prednost ima "prva borbena linija". Dakle, najpre se tretiraju najlaki sluajevi da bi se mogli vratiti tamo gde su najpotrebniji: na prvu liniju. Osnovno polazite je zdravorazumsko: pripadnici borbenih jedinica su zdrave i normalne osobe, mada pojedinci ne mogu da odgovore, za njih pretekim, odreenim zahtevima (jer"... svaka osoba ima svoju taku sloma..."; Kapor G.,1982, str. 120) pa bivaju "borbeno iscrpljeni", ali ne i bolesni ni poremeeni. Kakvo ime dati takvoj pojavi (bolest, poremeaj ili iscrpenost) veoma je vano, moda i presudno. S tim se slau i autori koji su ovu pojavu izuavali tokom proteklih ratova (Ricardson i Votson, Kosti,1992). Pojam "boraka iscrpljenost" utelovljuje optimistiki stav sa kojim se moraju upoznati svi ljudim, tretirajui pojavu borake iscrpljenosti kao jednu prirodnu i razumljivu reakciju na stres rata. Pojam "boraka iscrpljenost" (a ne poremeaj, bolest, ok, ili tome slino) znaajan je za svaki princip postupanja koji sledi: 17.2. Konkretizacija principa i rad po etapama a) Svaki sluaj "borbene iscrpljenosti" vremenski to pre treba tretirati (Ricardson, Votson) a po mestu u samoj jedinici -i na mestu nastanka. Praktini smisao ovog principa je "da se spreava hospitalizacija i njena gotovo neizbena komplikacija -realizacija dobiti od bolesti" (Kapor G.,1982, str. 321). Trijaa vojnika koji se upuuje na vie etape zbrinjavanja (dakle, van matine jedinice) mora da bude principijelno takva da veina njegovih drugova bude intimno uverena da evakuisanog pre treba skloniti nego njih same, jer skoro svaki vojnik subjektivno ima "doivljavanja koja su dovoljno teka da mogu da opravdaju njihova sklanjanja sa borbene dunosti" (Kapor G.,1982). Stroga i principijelna trijaa smanjuje uestalost pojave "borake iscrpljenosti", odnosno obeshrabruje simulante i vojnike slabog borbenog morala u izvesnost da e samo to dobiti od ovakvog stanja, primoravajui ih da opstaju u tekom mestu sve do njihove stvarne take sloma. Brzina i blizina otpoinjanja trijae i tretmana smanjuje i vreme trajanja stanja "borake iscrpljenosti", jer je to period u kome subjektivno oseanje nemogunosti kontrole situacije mora biti nadjaano subjektivnim oseanjem stida zbog slabosti i elje da se to pre vrati meu svoje drugare na

svoju dunost (Watson, 1982, str. 209). Ova dominacija drutvenog (ostati i boriti se) nad linim interesom (koji se najee svodi na beanje od opasnosti i straha) opada s vremenom i prostorom, jer psiholoko udaljavanje proizvodi odbrambene mehanizme (radioanalizacija, izolacija, matanje, projekcija itd.), koji udaljavanje mogu uiniti, za pojedinca o kome je re, moralno prihvatljivim. Znai, ovekom se treba baviti na licu mesta kada iskrsne njegovo problem, dok su opasnost i strah od kojih on eli da pobegne jo operativni, jer se tada moe uobliiti njegova emocionalna reakcija (".... koja je jo fluidna, kao elatin koji se moe sipati u kalup...", Riardson,1987) u eljenu formu pre nego to se slegne u oblik neeljene reakcije. to se oveku pre prue uvid i uverenje potrebno je manje vremena i napora za njegov povratak na efektivnu dunost. Trijairani pojedinci borbom iscrpljeni, koji se ne oporave ni posle dva-tri sata upuuju se na hijerarhijski vie stepene (etape) zbrinjavanja. Pojedince koji se trijaom odvoje za tretman na viem stepenu (van matine jedinice) valja odvojeno transportovati od ranjenika ili bolesnika, da bi se spreili emocionalna zaraza i "prepisivanje simptoma" na njih kao fiziki -dakle, objektivno vidljivo, borbom oteene ljude. b) Na bilo kojoj etapi tretmana je obavezno da svaki pojedinac izvrava celishodne i smislene vojnike dunosti na gornjoj granici efikasnog funkcionisanja i da cela drutvena situacija bude proeta oekivanjem da e svako, pre ili kasnije, biti vraen na svoju prethodnu borbenu dunost. Drugim reima, bolnika situacija je na niim etapama tretmana potpuno kontraproduktivna za oporavak borake iscrpljenosti. U tom smislu valja ukazati i na dva, psiholoki vana, momenta: svaki akt iz individualnog repertoara ponaanja (borbom iscrpljenog pojedinca) koji dan vraanja na prethodnu borbenu dunost ini bliim i izvesnijim treba netedimice potkrepljivati, a iz tretmana ovih boraca treba iskljuiti sve starije medicinsko osoblje enskog pola, pogotovu majke. Majke su sklone da svojim zatitnikim stavom potkrepljuju privijajue i bespomono ponaanje, a mlade bolniarke, sestre i doktorke, po logici stvari, izazivaju stid zbog bespomonosti i ranjivosti koja nije svojstvena mukarcima. U dnevnom rasporedu rada na svakoj etapi fizika aktivnost i elementi borbene obuke moraju da budu primerno zastupljeni treba izbegavati medikamente koji sniavaju optu aktivnost, ali ne i one koji smanjuju napetost. Situacija tretmana na niim etapama (punktovima ) treba da bude to manje nalik bolnikoj -u emu se slau svi autori (videti: Kapor, G.,1982, str. 323; Ricardson,1987; Watson,1982, str. 209; Pokorni, D.,1990). c) Trei princip u tretmanu borake iscrpljenosti odnosi se na oblik i vrstu psihoterapijskih postupaka i tehnika. Bitno je da metode psihoterapije budu povrinske, jednostavne ili ak uproene ( Kapor, G.,1982, str. 323. i 1982, str. 210;). Valja imati na umu da uproenost i povrnost psihoterapijskih tehnika ne moraju i ne treba da budu na utrb humanog i dobronamernog opteg stava, niti da protivree etikom kodeksu lekarske profesije. Zainteresovanost i saoseajnost dok borac verbalizuje svoja strahovanja i tegobe (pria o njima) treba udruiti sa vrstinom, autoritativnou i ubedljivim oekivanjem da e uskoro on povratiti svoju efikasnost, te da e se vratiti meu svoje drugove. Boleivost i

sentimentalnost podjednako su kontraindikativne, kao i grubost, omalovaavanje i svi drugi postupci koji u ratniku mogu pokrenuti mehanizme odbrane za zatitu sopstvenog samopotovanja (ako bi ga neko od osoblja proglasio kukavicom, slabiem ili simulantom). Metode tretmana su povrinske (sugestija, moralna podrka, podsticanje nade, katarza itd. -videti: Kapor, G.,1982, str. 326 - 348, kao i Levine, M.,1969, str. 39 - 125) i bihejvioralne tehnike (Watson,1982, str. 211 - 212). Uveravanjem, moralnom podrkom i sugestijom vojniku se pomae da stupi na put potpunog oporavka, da se uveri da njegove tekoe sigurno nisu trajne, da nisu znak slabosti tela ili duha i nita strano zbog ega bi on trebalo da se stidi. Sve vreme njegove tekoe valja imenovati kao "boraku iscrpljenost." Kada je re o tretmanu borake iscrpljenosti, malo ire treba govoriti o etiri tehnike: ameriki "buddi-sistem", izraelski "folksvagen-kombi", predlog tretmana bolnim placebom i tretman prolongiranim snom. Ameriki strunjaci su razvili sistem (Watson je govorio o amerikom "Buddi-sistem",-u u izraelskom "PK-kombi-sistemu"), ija je okosnica uzajamno intenzivno ispovedanje sopstvenih slabosti i strahova ("jaransko rame za plakanje") dvojice bliskih prijatelja iz iste borbene jedinice. Osim toga, Amerikanci su preduzimali mere da se svaki borac (u vijetnamskom ratu) ne oseti iskljuenim iz njemu bliske emocionalno prihvatajue prirodne sredine iz"civilnog ivota: svaki borac mogao je jednom nedeljno da telefonom razgovara sa rodbinom i prijateljima iz domovine. Izraelci su (u arapsko-izraelskim ratovima) razvili jedan eksperimentalni sistem desenzitizacijom: strahom slomljeni i borbeno iscrpljeni vojnik usled dugotrajnih ratnih napora povlaen je u preureen "folksvagenov" kombi u samoj borbenoj zoni. Vojnik je u kombiju bio primoran da gleda filmove sa uasavajuim ratnim scenama (pogibije, ranjavanje, ereenja i sakaenja udova u moru krvi itd.), ali je, umesto zvune slike borbe, filmsku sliku pratila njegova omiljena muzika uz verbalnu sugestiju da se opusti. Kasnije, sa odmicanjem tretmana, omiljena muzika je "potiskivana" tako da je postepeno realni ton (zvuna kulisa) rata iz istovremene i prostorno bliske okoline nadvlao i bivo pridruen scenama uasa na filmskom platnu. Terapijske efekte ovog eksperimenta izraelski vojni strunjaci uvaju kao vojnu tajnu. Meutim, s obzirom na teorijsku i metodoloku utemeljenost ove metode ( teorija uenja i bihejvioralna psihoterapija) bila je verovatno vrlo uspena. Autor ovog teksta predlae tretman bolnim placebom. Postupak je sledei: paljivo sasluavi ratnikov subjektivni opis tegoba, lekar ozbiljnim i autoritativnim glasom tvrdi da ga njegova muka odista spreava da vri svoju dunost, ali da, sreom, postoji pouzdan, mada bolan lek. Zatim mu na recept prepisuje jednokratnu dozu ascorbita (vitamina C) koju bolniar, lege artis, ordinira supkutano (potkono). Naime, ova terapija (placebo), osim snanog bola, nema druge (pozitivne ili negativne) efekte. Nakon terapije lekar ponovo blagonaklono slua borca, i predlae jo jednu, neto jau, kuru ako se problemi ponovo jave. Najpogodniji "klijenti" za ovakav tretman su intelektualno primitivne strukture, neobrazovani, a esto obrazovno zaputene i asocijalne linosti. Ovakav vid "terapije" sasvim se uklapa u folklorna medicinska shvatanja: "gorak lek na bolnu ranu", a injekcija je "pravi i ozbiljan" lek. Kao to se borbeni zamor ne dijagnostikuje kao bolest, tako se ni lana bolest ne naziva simulacijom, ve se samo naizgled lokalizuje kao "somatska", a "lei"

kao nemotivisanost -bihejvioralnom psihoterapijom. Naravno, ovde je re o dijagnostiki nespornim sluajevima. Drugim reima, nije dobro, niti je korisno, onog ko simulira bolest nazvati javno kukavicom i laovom -bolje je praviti se da mu se veruje, ali da se od njega oekuje da mu "bude bolje" nakon tretmana. Jedno vreme je u naoj tampi bilo vie napisa da hrvatska vojska tokom graanskog rata masovno koristi drogu. Ne sporei pojedinane mogunosti takvih pojava, treba ukazati i na realniju opciju. Naime, poznato je da vetaki izazvan san (barbituratima), koji traje vie od 48 asova, dovodi do psiholokog oporavka borbenim stresovima rastrzanog ratnika. Skoro sasvim je sigurno da je ovakav tretman primenjivan u Lici tokom borbenih dejstava u graanskom ratu na hrvatskoj strani. d) Evakuacija borbom iscrpljenih sa bojita na prvu sanitetsku etapu, kao i na svaku narednu, obavezno se obavlja bez linog naoruanja i posebnim transportnim sredstvom, odvojeno od ostalih povreenih i ranjenih (Vujoevi, K. i Sekuli M.,1982, nastavni film), jer meu sluajevima iscrpljenosti mogu da budu i oni koji u nastupu duevnog rastrojstva, orujem mogu ugroziti sopstveni ivot ili ivot drugih povreenih, pogotovu to jo nije izvrena specijalistika (psihijatrijska) trijaa. Odvojeni transport borbeno iscrpljenih je potreban iz najmanje dva razloga: prvo sumrana stanja svesti i nepredvidivo ponaanje kod somatskih ranjenika pojaavaju oseanje sopstvenog straha od smrti, ranjavanja i uasa rata; drugo, neki znaci straha mogu na somatske ranjenike delovati "zarazno" i, u smislu nesvesnog uenja (po modelu), biti spasonosni izlaz za borce slabog morala (uz to ve ranjene) da bi na realne fizike povrede nesvesno "nadogradili" i boraku iscrpljenost. e) Peti princip odnosi se na izvesnu "podelu rada" izmeu komandnih i strunih organa na razliitim sanitetskim etapama, kako u spreavanju nastanka borake iscrpljenosti, tako i u njenom zbrinjavanju u ratu (Vujoevi, K., i Sekuli, M.,1982, nastavni film). Prevencija borake iscrpljenosti je kombinovana operacija psihologa (lekara) i stareina. Ona bi se mogla opisati kao disciplina, voenje ljudi i upravljanje njima, ukljuujui mudru primenu odmora, zajedno sa znanjem o pravoj prirodi borake iscrpljenosti, takmiarskom duhu u njihovoj preventivi i jednom razumnom stavu prema strahu (Ricardson,1987). Prvi korak u preventivnoj kampanji je razgovaranje sa stareinama (a, po mogustvu, ako to vreme dozvoljava, i sa vojnicima) o spoljanjim i unutranjim faktorima i psiholokim mehanizmima koji dovode do stanja borake iscrpljenosti. Informacije koje se prenose treba da su kratke, razumljive i jasne ( iznete jezikom obinog oveka). One su, pored svoje osnovne usmerenosti na pomaganje "ratnog napora" (nerasipanjem ljudstva), usmerene i na jaanje line odlunosti, uvidom u ljudsku prirodu. "Odgovorni" za prevenciju, pred borbu i u toku borbe, jesu stareine i borbeni kolektiv. Postupci stareina treba da su energini, sigurni, zatitniki, i istovremeno podstiui.

U sluajevima svesnog simuliranja i kukaviluka treba teiti da se pojaa javno mnjenje protiv takvih boraca, jer u ratu se interesi individua (lini interes) moraju esto rtvovati radi interesa grupe (drutveni interes). Jedna od metoda kojom se, takoe, ova pojava umanjuje je razvijanje takmiarskog duha meu jedinicama. Kljuna uloga stareine, kada je re o zatiti i sigurnosti koju borcima treba da uliva, jeste njegovo dranje (lini primer) i precizna, jasna i neposrednia nareenja i komande glasom. U borbi dominiraju instinkt samoodranja i strah od opasnosti tako da su ljudi emocionalno upueni na veliku vezanost i zavisnost od komandira. To implicira da dobro ratovostvo jeste najvei pojedinani faktor u odravanju stanja visokog borbenog morala u jedinici i smanjenju sluajeva borake iscrpljenosti. Stareine treba da svoje borce hrabre, uveravaju, savetuju, apeluju na patriotizam, solidarnost i lino samopouzdanje. Pri tome valja znati da je korisnije i delotvornije borce uveravati da ih bespomonost pribliava smrti vie nego bilo ta drugo. Do sada je patriotizam smatran najznaajnijim ioniocem borbenog morala. U graanskom ratu na tlu bive SFRJ to nije ba empirijski potvreno. Izgleda da je patriotizam vaniji u pripremi za rat, dok su patriotska oseanja od manjeg znaaja na prvoj borbenoj liniji: tako bar pokazuju dva potpuno nezavisna istraivanja meu borcima i stareinama u pomenutom graanskom ratu (videti: grupa autora,1992). Naime, od osam navoenih faktora borbenog morala na prvom mestu je bilo ratno drugarstvo, a na pretposlednjem patriotizam. Nije ba lako objasniti to. Mogue je da sve apstraktne i idejne vrednosti i uverenja malo vrede kada se ovek oseti ivotno ugroenim: pred rat tog oseanja jo nema, ali je ono u samoj borbi svuda prisutno. Slojevito objanjenje nudi orevi (1991), smatrajui da je patriotizam "razuen". Po njegovom miljenju, patriotizam je previe politiki determinisan (politika je nestalna), razvodnjen internacionalizmom (koji je utopija) i utemeljen na ideji jugoslovenstva (koja je u ovom vremenu potpuno kompromitovana). Od dobrih voa borci mogu nauiti kako da kontroliu vlastit strah i da bez omalovaavanja i slobodno, reima i gestovima, ispolje sopstvene tegobe. Strah je normalna i prirodna emocija, koja se moe i mora kontrolisati, a ne sme potiskivati i ismevati. Dakle, o strahu i njegovim fizikim manifestacijama (ubrzanom "lupanju" srca, drhtanju, znojenju, elji da se isprazne beika ili creva) treba govoriti i diskutovati. Faktori koji poveavaju ovekov strah su najee tama, samoa, tiina prekidana glasom i neidentifikovanom bukom, oigledan nedostatak planova, glasine i dr. Diskusije o stvarima koje individua ne voli mogu osposobiti ljude da govore o svojim strahovima pre nego to ih prikriju ili prigue.

Ved pomenuti recezent general krbid ovo "overava" sopstvenim zapaanjem i slededim komentarom: "I kasnije (u VRS) potvreno. Sve tano!"

Strah predstavlja normalnu reakciju normalnog oveka na opasnost, tako da ako ima ljudi koji "ne znaju za strah" oni, verovatno, predstavljaju opasnost za sebe i za druge. S obzirom na to da je dunost vojnika u ratu da se bori, izvesna koliina straha i anksioznost, kao fizioloke pripreme organizma za akciju, predstavljaju konstantan stimulans (stimuliui oseaj) za dobro delovanje. Ukoliko stareina proceni da ima ljudi koji e verovatno doiveti slom, treba da ih nenametljivo stavi pod "nadzor" iskusnih boraca koji im mogu pomoi da naue da e im odlunost, zajednitvo i sve vee iskustvo pomoi da kontroliu svoj strah. Na borbeni moral celokupne jedinice korisne efekte imaju i jedan ohrabrujui stav i razumno objanjenje kako se jedinica bori u bitkama i izvodi zadatke za koje je uvebana. Iz ovoga se mogu uoiti nezamenljiva uloga i uticaj stareina i vojnog kolektiva u razumevanju prave prirode borbene iscrpljenosti i njenoj preventivi, izgraivanju jednog pravilnog i prirodnog odnosa prema strahu i mogunostima njegove kontrole, kao i postizanju i ouvanju visokog borbenog morala jedinice. Sem toga, stareine treba da energino deluju u situacijama koje prete da dovedu do panike pojedinaca ili jedinice. Valja da podstiu uobiajene svakodnevne borbene aktivnosti ljudstva, pogotovu kada bojitem zavlada pretea tiina pred borbeni sudar. Sve ove mere ne zahtevaju nikakve posebne uslove. Borci koji dospeju u stanje borake iscrpljenosti u toku borbe, a ne "dou k sebi" za dva - tri sata, evakuiu se (na ranije opisan nain) na prvu sanitetsku etapu u sanitetsku stanicu bataljona. U sanitetskoj stanici bataljona borbeno iscrpljenim se daju topli napici, kratak odmor i sredstva za umirenje. Jae uznemireni i depresivni i posle nekoliko sati upuuju se na drugu etapu sanitetsku u stanicu brigade. U sanitetskoj stanici brigade, u njenom posebnom delu, nakon opte medicinske pomoi, lekar opte prakse primenjuje povrinske psihoterapijske metode: intelektualno razjanjenje prirode nastanka borbene iscrpljenosti, uveravanje, sugestiju i pozivanje na snagu volje, zdrav razum i pozitivne emocije. Jae uznemirenim daje psihofarmake. Lekar pri tome treba da deluje autoritativno i sigurno. One ije stanje ne zadovoljava u toku 24 asa valja evakuisati na u treu etapu sanitetsku stanicu korpusa. U sanitetskoj stanici korpusa lekar (prvi put specijalista-neuropsihijatar) dijagnostikuje razliite oblike borake iscrpljenosti: psihogenu slepou (naroito posle bljeska jake eksplozije), psihogenu reakciju, depresiju, psihogeni mutizam i disocijativne reakcije. Na ovoj etapi neuropsihijatar primenjuje specijalistike, grupne i individualne, medikamentozne i psihoterapeutske postupke, objanjava nastanak iscrpljenosti, insistira na prolaznosti, ukazuje na izostajanje trajnih posledica, utvruje dnevni ritam aktivnosti i organizuje radnu (okupacionu) terapiju. Ako ni posle pet dana ne bude oporavka, valja, najee psihotine, uputiti u neuropsihijatrijsku stanicu sanitetskog odreda armije. Oporavljeni se upuuju, kao i sa prethodnih etapa, na ranije borbene ili neborbene dunosti. Ako ni posle 15 dana kombinovane, timske grupe i individualne psihoterapije, udruene sa psihofarmacima i produenim snom, izazvanim jakim

umirujuim sredstvima, ne nastupi oporavak, onda, najee ve duboko psihotine, bolesnike valja uputiti u teritorijalne zdravstvene ustanove van zone borbenih dejstava. Drugim reima, tek specijalista-psihijatar ima pravo da upotrebljava psihijatrijske termine i da neke od ratnika oglasi strukturalno i tee poremeenim. No, svejedno, ocene psihijatara o borbenoj nesposobnosti boraca veoma esto su osporavane sa svih strana. Psihijatri su optuivani da "uzrokuju jedno neprihvatljivo veliko rasipanje ljudstva koje je moglo dobro obavljati slubu u svojim jedinicama sa jednim posledinim nefer optereenjem ostalih koji su, bez sumnje, imali vlastite probleme koje su uvali za sebe, dok su manje samopouzdani ljudi olako izbegavali ratne napore" (Ricardson,1978). Mnoge armije su se u reavanju ovog problema dovijale na raznorazne naine. U izraelskoj armiji je pravilo da pravo upotrebe uobiajene psihijatrijske terminologije, ili, bolje reeno, pravo da nekoga onesposobe za prvu liniju, imaju psihijatri koji su prethodno proveli est meseci ordinirajui optelekarsku praksu u zoni artiljerijske vatre protivnika u sanitetskoj stanici bataljona. U svakom sluaju, olako proglaavanje nekih boraca za nesposobne iz psihijatrijskih razloga izazvalo je otpor, pa i bes oficira, politiara, pa i samih lekara. Nespretno pravdanje da su greke psihijatara uzrokovane time to je "psihologija u povojima" izazvalo je jednog lekara (prema: Ricardson,1987) da izjavi: "Nije bila toliko psihologija u povojima, koliko je nekolicina onih koji su je praktikovali bila senilna". U australijskoj vojsci tokom drugog svetskog rata psihijatrima je zvanino i administrativno zabranjivano da koriste neke dijagnostike pojmove iz oficijelne psihijatrije (el-ok, na primer, prema: Ricardson,1987). g) Poslednji princip tretmana psihijatrijski poremeenih se izraava kroz decentralizaciju na niim etapama prihvata, a centralizaciju na viim (videti nastavni film "Zbrinjavanje psihotraumatizovanih u ratu" scenarista Vujoevi, K., i Sekuli,1982. godine). U jednom centru, teritorijalno nadlenom, radi struan, uveban i uigran multidisciplinarni tim (komisija strunjaka-(psihijatri, kliniki psiholozi, pravnik, socijalni radnici, medicinske sestre). U sastavu centra je i jedno neuropsihijatrijsko odeljenje (desetak postelja), ija je iskljuiva namena diferencijalnodijagnostika procena vrednovanja klinikom opservacijom sumnjivih sluajeva. Komisija razmatra svakog pojedinca kao istoriju sluaja i donosi jednu od est struno utemeljenih odluka: sposoban za ratnu slubu, vratiti ga na prethodnu dunost (izleen); sposoban za ratnu slubu, vratiti ga na prethodnu dunost ili/i pokrenuti predlog za podizanja optunice i sudsko gonjenje zbog simulacije; ogranieno sposoban za ratnu slubu, vratiti ga na laku dunost, van prve borbene linije; privremeno nesposoban za ratnu slubu, a komadantu se predlae da borbom iscrpljenom ratniku odobri kuno leenje (ovu odluku valja donositi vrlo oprezno -samo kada je re o visokomotivisanim i nesporno dobrim borcima koji su se ve iskazali, ali su "doiveli svoj lo dan"); nesposoban za ratnu dunost, ali sposoban za mirnodopsku (upuuje se na sluenje radne obaveze); nesposoban za ratnu slubu, otputa se iz vojske i upuuje na leenje u civilnu medicinsku ustanovu.

Vredno panje je da komisija nikog ne treba da onesposobljava trajno. Eventualna odluka o materijalnoj nadoknadi (ili penziji) donosi se nakon leenja u civilnoj ustanovi, i to u sudskom postupku (Kapor, 1982, str. 50, 62, 63. i 65). Prednosti centra su znaajne: vea brzina zapoinjanja visokostrunog tretmana teih psihijatrijskih sluajeva, kontrola kanala onesposobljavanja za ratnu slubu. Centri bi mogli funkcionisati i kao savetodavna tela komandovanja. Mogu ak i da vode neke operacije ofanzivne psiholoke propagande, zato to stiu sistematski i obuhvatan uvid u to koje su metode psiholokog rata protivnika efikasno poveavale psihijatrijske gubitke sopstvenih trupa. Takoe, formiranjem ovakvih centara smanjio bi se i broj simulanata (Watson,1982, str. 210).

18. BORBENI STRES I POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ 18.1. Pojam borbenog stresa i razgranienje pojmova injenica da se borac u uslovima borbe "slomi" ("pukne", izraz iz graanskog rata na tlu bive SFRJ) nije nova, ali broj vojnika koji na taj nain otpadnu sa prve linije veoma varira ne samo u pogledu vremena ratova ve i od jednog rata do drugog, od borbe do borbe i od vojske do vojske. U okviru iste vojske znaajni za nastanak stresa i posttraumatski stresni poremeaj su jo: ivotna dob, in i duina boravka na frontu. Grubo reeno, ee podleu borbenom stresu starije osobe, obini vojnici (spram stareina) i oni koji su due vremena proveli na prvoj liniji (u zoni dejstva neprijateljske artiljerije za podrku -dakle, oko dva do tri kilometra daleko od protivnika). Pre svega, treba definisati pojmove: stres, trauma, posttraumatski stresni poremeaj (PTSP) i ratni psihijatrijski poremeaji. Pre razlika, treba pogledati slinosti. Sva tri pojma obeleavaju ivotne dogaaje koji mogu da budu delovi ljudskog iskustva i sva tri oznaavaju granine situacije u kojima se "testira" sposobnost pojedinca da ih prevlada. Dakle, nijedno nije uobiajeno ivotno iskustvo iz perioda mirnog proticanja ivota. U svakom od njih se javlja izvestan nesklad izmeu zahteva sredine i mogunosti individue da nesklad razrei i prevlada uobiajenim korienjem standarne vlastite opreme, pa da nastavi da dalje ivi kao da se nita nije desilo (Vlajkovi, 1992). Na toj taki se uoava i prva razlika: stres i trauma su stanja koja nuno i neophodno prethode posttraumatskom stresnom poremeaju, ali ga ne izazivaju neizbeno. Kontinuiran stres, u cilju adaptacije na stalne pritiske iz sredine, izaziva promene osnovnih psiholokih procesa preko "podeavanja" bazinih imuno-sistema organizma. Najoptije posmatrano stres je uznemirujue ivotno iskustvo koje prate biohemijske, fizioloke i kognitivne promene i promene ponaanja u nastojanju da se osoba dugorono prilagodi situaciji u kojoj su ugroene njegove vitalne vrednosti ili da se "potru" posledice koje je izazvala neka trauma u ivotnom prostoru osobe. Stres nee nastupiti ako nema procene da je iskustvo uznemiravajue, ako nema snane reakcije osobe i/ili ako ona brzo i uspeno, korienjem uobiajenih mehanizama, kontinuirano odgovara zahtevima prilagoavanja, sve vreme drei stvari pod kontrolom. U borbi su ugroene vitalne vrednosti pojedinca (kolektivna dobra, lini ivot i telesni integritet); veliko je i nagomilavanje ivotnih dogaanja (u kratkom vremenu), pa se esto doivljavaju traume (jedva preivljene opasnosti, smrt i gubici najdraih, sakaenja, zarobljavanja, tortura itd.).

Trauma je iznenadan i estok dogaaj koji potresa pojedinca tako snano da on privremeno gubi psiholoku ravnoteu i pokazuje neprilagoeno ponaanje i/ili manifestuje simptome fizikog (telesnog) ili duevnog poremeaja. Dakle, trauma je ivotni dogaaj sasvim izvan uobiajenih ivotnih iskustava pojedinca kada se mogu slomiti svi njegovi odbrambeni potencijali, ponekad neumitno, neizbeno i nezavisno od njegove bioloke snage, sistematske pripreme da ovlada traumom ili aktuelnog naprezanja svih udruenih raspoloivih resursa manjih ili veih drutvenih grupa iji je lan. Produeno trajanje stresom i/ili traumom izazvanih promena naziva se posttraumatski stresni poremeaj (PTSP). Ako posle dugotrajnog stresa ili kratkotrajne traume ne nastupi posttraumatski stresni poremeaj, znai da je organizam uspeno razreio taj nesklad, doivljavajui produeni stres i sva dogaanja koja bi mogla da budu traumatina kao izazove koji ne remete unutranju ravnoteu i optimalno izbalansiranu (adaptibilnu) strukturu organizma. Poslovica kae: "Ono to me ne slomi, ojaae me". Drugim reima, i stres i trauma su nuni, ali nisu dovoljni za nastupanje posttraumatskog stresnog poremeaja zato to se organizam moe na njih adaptirati i prevladati ih promenom bazinih imuno-sistema. Meutim, nastupanje posttraumatskog stresnog poremeaja slika je poraza i neuspeha pojedinca: nije prevladao stres, a doiveo je traumu koje e vie ili manje biti uoljiva u njegovom ponaanju bez obzira na to da li pojedinac trai strunu (psihijatrijsku) pomo, ili ne. Ratni psihijatrijski poremeaji (duevni poremeaji izazvani ratom) prevazien je termin i treba ga izbegavati iz vie razloga: nije taan i nije adekvatan: nije taan zato to nije dokazano da bilo koji izolovani ratni doivljaj moe da razvije kliniku sliku karakteristinu za klasine velike psihijatrijske bolesti psihotinog toka i prognoze; nije adekvatan zato to obezbeuje samo klasifikaciju, ali ne i terapijsku koncepciju u ratu. Poput mnogih stranih autora (navedimo samo dvojicu, Votsona i Riardsona) i autor ovog teksta smatra da je borbena iscrpljenost dovoljno adekvatan pojam koji objedinjuje stres, traumu i PTSP u smislu rane dijagnoze i efikasnog tretmana u ratnim uslovima. U kontekstu rata postoje jo neke razlike izmeu stresa i traume. Rat, svakako, nije uobiajeno ivotno iskustvo -nije razvojni ivotni dogaaj, ali kada se desi /deava se/ velikom broju ljudi u njihovom vremenu i prostoru i neminovno zahteva naprezanje pojedinca da mu odgovori ponaanjem koje nije iz svakodnevnog repertoara. Dakle, rat je drutveni stres koji nastaje kada se ekstremno ugroava opstanak pojedinca kao individue i itavih drutvenih grupa kojima on pripada. Meutim, rat ne nastupa kao iznenadni, silovit i neoekivan ivotni dogaaj, a ljudska vrsta ima razvijene sposobnosti adaptacije. Sa druge strane, itavi delovi drutva se dugo i svrsishodno pripremaju za rat i za sve ono to se moe predvideti da e se u njemu dogaati, a dogaaju se esto (neuporedivo ee nego u miru), upravo traume. Ukratko, rat je stres irokih razmera koji traje relativno dugo; krcat je pojedinanim ili kolektivnim stresovima i traumama, ponekad takve snage da ostavlja posledice u vidu posttraumatskih stresnih poremeaja. Prema novijim tumaenjima, opasnost prethodi stresu, a nekontrolisanost emocionalnih reakcija i oseanje bespomonosti u stresnoj situaciji izazivaju takve kratkorone bioloko-psiho-socijalne promene od kojih neke imaju teke, dugorone, ak bioloke posledice posttraumatski stresni poremeaj (Goleman, 1997).

Dakle, posttraumatski stresni poremeaj kod ratnika moe nastupiti na etiri naina: a) u borbi, bez nekog prethodnog traumatinog iskustva, zbog nagomilavanja dogaanja; b) u borbi nakon prethodnog traumatinog dogaaja, zbog trenutnog sloma odbarambenih mehanizama; v) nakon borbe, u predahu ili posle izvlaenja sa prve borbene linije, zbog nestanka potrebe da se urno reaguje; g) nakon rata, odnosno zavretka borbenih dejstava ili nakon demobilizacije zbog naknadnog negativnog prevrednovanja proivljenog rata. Nastanak posttraumatskog stresnog poremeaja u borbi (a, b ili v), ako poremeaj ne traje due od 48 asova (dva dana), najbolje je nazivati (oznaavati) kao boraka iscrpljenost (ili zamor). To je miljenje veeg broja stranih autora (Ricardson, Votson itd.). 18.2. Psihijatrijski gubici kroz istoriju ratova Sve slabosti pojmovnog i kategorijalnog aparata psihijatrije (i klinike psihologije), dolaze do punog izraza u ovoj oblasti - oblasti podataka o psihijatrijskim gubicima u ratu. Naime, ne postoji metodologija koju su jedinstveno prihvatili svi autori. Poreenje podataka iz razliitih ratova i perioda skoro da nije moguno. To je ponekad dovodilo do greaka u nalazima i, shodno tome, u interpretaciji pojedinih autora. Da bi koliko toliko sredili podatke do kojih smo doli ("kopanjem" po literaturi dobijenoj od ljubaznih prijatelja, poznanika, autora i saradnika) odluili smo da uspostavimo sopstveni sistem prikaza podataka po sledeim odrednicama: Ratni sukob - korien je uobiajeni ili prihvaeni naziv (I i II svetski rat, korejski, vijentamski, foklandski itd.). Armija - zato to je razumljivo da su psihijatrijski gubici u sukobljenim stranama bili razliiti. Vremenski period ratnog sukoba - zato to psihijatrijski gubici nisu isti u svim periodima rata. Izvor (autor) - zato to razliiti autori o istom ratnom sukobu, zbog razliitog metodolokog pristupa, navode razliite podatke. Tamo gde je autor naveden u zagradi, ispod autora ije je ime bez zagrade, eleli smo da ukaemo da je re o posrednom navoenju podataka. Determinaciona (obraunska) baza - oznaava nadreenu osnovu u odnosu na koju su izraeni ukupni psihijatrijski gubici navedeni pod tom odrednicom. U principu, mogli bismo za determinacionu bazu uzeti sledee odrednice: ukupno brojno stanje ratom angaovanog ljudstva, ukupno brojno stanje jedinica, ukupni borbeni ili neborbeni gubici (po prirodi nastanka), ukupni povratni - sanitetski gubici, jer, skoro nikada psihijatrijski gubici nisu nepovratni po posledicama (o ovoj podeli gubitaka videti: Grupa autora, 1972 str.196, tom 3 i Grupa autora 1969, str.142) i, konano lina formacija ljudstva jedinice. Meutim, budui da nije uvek potpuno jasno kojim se pojmom posluio sam autor od koga su podaci preuzeti, navodili smo koliko je to mogue precizno, autorovu formulaciju. Ukupni psihijatrijski gubici - izraeni su u procentima (uvek) ili brojem. Ako ispred procenta (broja) postoji crtica, - ukazuje na neki od

podataka pod prethodnim odrednicama. Na primer, II svetski rat, Velika Britanija u ovoj rubrici stoji - 0,886%, -1,976%, -0,630, to znai da valja gledati prethodnu rubriku "vremenski period", jer se prvi procenat odnosi na 1943, drugi na 1944. i trei na 1945. godinu. Ako crtica stoji iza procenta (broja), u ovoj rubrici to govori da su podaci povezani a nekom od nadrednih odrednica. Na primer, ameri ki graanski rat, sva etiri broja i procenta upuuju na autorov naziv psihijatrijskog poremeaja pod narednom odrednicom: 5.200 (0,24%) - nostalgija - depresija 144.100 (6,55%) - konstipacije, itd. Struktura psihijatrijski poremeenih - sadri procentualni, brojni ili samo pojmovni naziv poremeaja u terminologiji autora od koga je podatak preuzet. Primedba - poslednja odrednica blie odreuje uslove ili inioce koji su uticali na nastanak poremeaja, a moe da bude i ukazivanje na neku argumentaciju znaajnu za kasnije izlaganje ili poglavlja.

Tabela 18.1 Pregled broja i strukture neuropsihijatrijskih gubitaka kroz istoriju ratova (prema Kosti, 1992)
RATNI SUKOB VREMENSKI IZVORI PERIOD PODATAKA DETERMINACIONA (obraunska) BAZA UKUPNI PSIHIJATRIJSKI GUBICI STRUKTURA PSIHIJATRIJSKI POREMEENIH

ARMIJA

KOMENTARI

1 AMERI -KI GRA ANSKI RAT RUSK OJAPANSKI RAT

2 SEVER NA (ARMIJ A GENER ALA J.S. GRANT A) RUSKA CARSK A NEMA KO AUSTR OUGARS KA VOJSKA SRPSKA VOJSKA

7 Nostalgija depresija Konstipacija Glavobolje Neuralgije -

8 Sanitetski oficiri su nostalgiju smatrali moralnim problemom pa takvi borci nisu hospitalizovani to je incidenciju nostalgije potpuno ukunula, ali je povean broj drugih "moralnih problema"

1864 - 1866.

Prema G. Kapor

2.000.000 (ukupno stanje)

brojno

5.200 (0,24%) 144.100 (6,55%) 66.000 (3,00%) 58.000 (3,64%) -

1904-1906

Prema G. Kapor

Ukupno stanje

brojno

0.19 - 0.26%

Psihotraumatska neuroza

1914 - 1916

PRVI SVETSKI RAT

Stoering, G i Miller, H (prema Klajn H)

200 neurotiara

1914 - 1916

Prema Klajn, H.

Ukupno poremeenih

42% Drhtavci 4% Psihogene (histerine Nepoznati, neuroze) proitati 50% Ostale komentar nozoloke kategorije 4% Nedefinisano Dva (2) sluaja, oba "drhtavci", to znai da srpska vojska u Prvom svetskom ratu praktino nije imala psihijatriskih gubitaka. ( H. Klajn)

Nemaki istraivai su se ustruavali da piu o sopstvenim psihijatrijskim gubicima u I i II Svetskom ratu. Prema jednom poverljivom engleskom referatu moe se sumnjati i u pouzdanost ovih podataka

Betlhajn je video navedena dva sluaja, oba etnici koji su eleli da se vrate svojim kuama

BRITANIJA

1916.

M Romano (G. Kapor)

Od broja prekategorisanih

7,4%

Neurocirkulatorna distonija (Mackensije : Solider Hseart)

-zbog slabog borbenog dranja streljano je 346 vojnika Neurotini kardiovaskularni poremeaj osobito meu novim borcima -potedu ne davati -medikamente izbegavati osim blagih sedativa

1916 - 1915. 1915 - 1916. RUSKA CARSK A 1914 - 1915. S.S. Sergejevski (G. Kapor)

Svi ranjeni i bolesni

1,4% 2,6%

Nervni i ivani

1915 - 1916.

Nervni i ivani

SAD

D.Appel T.Salman (G. Kapor)

Upueni na neuropsihijatriski pregled

43.000 (14%)

31,2% opte neuroze 7,7% traumatske 37,6% opte neuroze 7,1% traumatske neuroze Na jednog vojnika zatrovanog zaguljivcima dolazilo je 20 neurotiara koji su ispoljavali sline simptome

V.M. Behtjerev je na osnovu iskustva iz Rusko japanskog i I Svetskog rata predloio prve principe psihijatrijske ratne doktrine od koji neki i danas vae

50% vraeno na borbenu dunost 41% na neborbenu

7 6,5% drhtavci 28% psihogene pareze 61,5% sve ostale neuroloke kategorije 4% nedefinisano este psihogene glavobolje kod onih koji su bili umno nedorasli postavljenim zadacima Najea je ratna neuroza "stanje straha"

NEMA KA

1940 - 1945

Starring G. i Muller, H. (Klajn, H.)

Nepoznata determinaciona baza i ukupni psihijatriski gubici zbog ustruavanja nemakih autora da piu o ovim pojavama

Postupci prema neurotiarima bili su drastini: - streljanje na licu mesta - veanje na bandere du glavnih puteva sa kartonom " Ovako zavravaju kukavice"

JAPANS KI

1941 - 1945 1941 - 1945

Prema Klajn Prema Kapor)

H. (G.

Vojnici sa ovom dijagnozom ocenjeni su veoma loe

Sanitetski gubitci

0,9% 35% psihogenije 25% cerebralni traumatski sindrom 6% psihopatije 15% epilepsija 13% sva ostala 50% bolest perifernog NS 26% neuroze 3,4% infekcije NS 20% ostale nervne bolesti 4,3 psihoze

DRUGI SVETSKI RAT

1941 - 1945 CRVENA ARMIJA

O. S Lobastov S.D. Davidenkov (prema G. Kapor)

Sanitetski gubitci

Psihijatriski bolesnici u specijalizovanim bolnicama armijskog i frontovskog rejona 6%

L. I. Spivak i V.A. Baranov: 88,2% svih neurotinih uspostavlja radnu sposobnost

S. V. Varovski (G. Kapor)

9% ukljuujui i pukovske punktove

4 N. M. Timofejev (G. Kapor) S. Pievi

7 PSIHONEUROZE 45,1% histerija 29,6% neurastenija 23,4% aktuelne reaktivne neuroze 1,9% psihostenije

11% ukljuujui psihoterapije

35,6% oboleli su pre stupanja u rat

17% 8. poginuli vojnici 9.000.000 i umrli 20% Ree su psihoneuroze histerinog tipa (stupori, ommenje, tremori i tikovi) ee su psihoneuroze anksioznog tipa neuroloka psihijatriska oboljenja Dijagnostikovane psihopate su osloboene vojne obaveze 15.5% otputeno je iz Crvene armije zbog neuroza Kalinavski I.B. Incidenciju ratnih neuroza smanjiti moralnim i borbenim vaspitavanjem vojnika u miru

CRVEN A ARMIJA

1941 - 1945

Ruska enciklopedija (B.Kandi)

1941 - 1945 DRUGI SVETS-KI RAT

NJor Departmen br. 176 (H.Klajn)

Sanitetski gubitci

10 - 30%

SAD

01. 01. 1942 30.06. 1945.

Sanitetska uprava SAD (G. Kapor)

Sanitetski obraeni 14.583.333

Nesposobni za vojnu slubu zbog duevnih poremeaja 1.750.000 (12%)

7 31% neuroze 19% psihoze 21% psihopatske linosti 33% mentalno defektni 6% ostali psihijatrijski poremeaji 6% nervna oboljenja 2% epilepsija 64% neuroze 7% psihoze 29% sve ostalo 25% jedinice u borbi 5% jedinice u metropoli

1944. (Borbe u Italiji)

A.J. Glass (G. Kapor)

Nesposobni za vojnu slubu zbog neuropsihijatriskih poremeaja

54% sa divizijskog neuropsihijatriskog punkta vraeno u borbu 39% sa armijskog punkta vraeno u borbu 52,5% od vraenih bilo je kasnije borbeno efikasno

1944.

1944.

D. Appel (G.Kapor)

1941 - 1945

Upueni u bolnicu zbog neuropsihijatriskih poremeaja Brojno stanje linog sastava upueno u bolnicu zbog neurotrskih psihijatrij. obolenja Upuivano na neuropsihijatrijski pregled Brojno SAD stanje OS.

40% van SAD (preko okeana) 60% u SAD (nisu naputali zemlju i nisu uestvovali u borbama)

Odnos psihijatriski bolesnih prema broju ranjenika je 1:4 do 1:10

26% 7% psihozeneuroze (najvei broj) - po taki 308 ( akutna reakcija na stres bilo je 60% sluajeva

1940 - 1945 (Prema V. Mikiliu i P. Watson) 1940 - 1945 M. Kii P. Watson M. Kii

4,5%

Evakuisani sa ratita, medicinskih razloga 599.000 ranjenika Nesposobni za slubu u vojsci Evakuisani oboleli iz zone operacija

340.640 veterana iz II svetskog rata primalo je pomo zbpg neurppsihijatrijskih poremeaja

23%

23% 28,45%

Kardiner.A.: Ratne neurotiare leiti, a ne otputati iz vojske (sa penzijom) jer e ih sekundarna dobit uiniti nedostupnim svakoj kasnijoj

2 IA SAD IX SAD A

3 1944.(12 meseci) 9.1944. 5.1945.

4 Prema (G. Kapor) Prema (G. Kapor)

5 Javili se na lekarsku zbog neuropsihijatrijskih razloga

6 10,1% 2,8%

8 terapiji. Potpuno evidentan trend smanjenja psihijatrijskih gubitaka pred kraj rata.

Prema (G. Kapor)

Oboleli u vojsci koji nisu bili u ropstvu

1941 - 1945.

Prema (G. Kapor)

Oboleli (zarobljeni raportirani)

vojnici i

DRUGI SVETSKI RAT

3,9% ciklina psihoza 6,3% izofrenija 45,5% neuroza straha 19,3% histerija 16,3% psihopatija 6,5% mentalno defektni 2,2% ostali psihijatrijski Poremeaji 1,7% ciklina psihoza 5,6% izofrenija 76,2% neuroza straha 10,2% histerija 2,8% psihopatija 0,5 mentalni defekti 3% ostali psihijatrijski poremeaji 33% Zbog psihotrauma (bez iscrpljenosti) - 0.886% - 1.976% - 0.630% 50% oboleli neuroze straha od

Da bi suzbili sekundarnu dobit ratnim neurotiarima nisu davane penzije do kraja rata Levin tvrdi da je incidencija ratnih neuroza u britanskim trupama bila velika, ali nije zabelezena meu nemakim zarobljenicima

VELIKA BRITANIJA

1943 - 1945. Kampanja u Italiji 1943. 1944. 1945.

Prema (G. Kapor)

Nesposobni otputeni zbog svih bolesti Broj hospitalizovanih boraca

M. Kii

Broj psihotraumatizovanih raste po etkom kampanje (1943. godine) sa o,886% na 1,976% (u 1944. godini) bitno se smanjuje pred kraj rata i kampanje(u 1945. godini)

4 Davis (H.Klajn) Cragie (H.Klajn) Torrie (H.Klajn)

5 181 sluaja u Burmi Nepoznato srednjem Istoku na

6 181

7 51% reakcija straha 38% neuroze straha 11% histerija 63% neuroze straha 26% histerije 11% ostalo 36% neuroze straha 26% histerija 38% ostalo

1941 - 1945.

2500 sluajeva na srednjem istoku (pripadnici 30 naroda)

2500

Globalni zakljuak u Prvom svetskom ratu je psihogeno histerino drhtanje a u Drugom svetskom ratu, su to anksiozne reakcije (strah, depresija, glavobolja, nesanica, drhtanje, kardiovaskularne, gastrointestinalne pojave i malaksalost)

Symonds, C.P. (H. Klajn)

2000 neurotinih avijatiara

2000

79% stanje straha 13% histerija 8% neodreeno

U Prvom svetskom ratu bilo je 27% anksioznih i 73% histerinih, a u Drugom potpuno suprotno

1943 - 1945.

H. Klajn

II SVETS KI RAT

JUGOSL OVENS KA

Od 06.11.1944. do 01.06.1945. Od 21.1945. do 15.05.1945.

540. 000 (proseno brojno stanje boraca NOR-a 3. 240 leenih boraca u medikosanitetskom bataljonu 6. proleterske divizije (MSB) 3. 370 leenih boraca u armijskoj bolnici 1.A (AIPPB-410)

3. 000 (0,6%)

Histerina reakcija ("padavica", "ivana") Praktino do 1943. godine partizanske jedinice nisu imale psihijatrijskih gubitaka. Prvi sluajevi javili su se tek kada je princip popune umesto dobrovoljnosti postao vojna obaveza

26 boraca to je 0,26% od brojnog stanja divizije

M Kii

52%

5 STRUKTURA Psihoze Psihoneuroze Epilepsija Enurezis nokturna Neuralagija i neurititis Oligifrenija Ostalo UKUPNO

7 AIIPB - 410

MSB - 10 (6, 5) - 40 (26, 0) - 69 (44, 8) - 7 (4, 5) - 12 (7, 8) - 2 (1, 3) - 14 (9, 1) 158 (100%) - 6 (3,8) - 54 (34,2) - 27 (17,1) - 15 (9,5) - 30 (19,0) - 4 (2,5) - 22 (14,0) U diviziskom medicinskom centru leeno je 15,4% od brojnog stanja divizije. Pada u oi veliki broj (relativno) epilepsija, zato to je tu sigurno veliki broj psihoneurotinih reakcija (pogreno dijagnostifikovanih) koje H. Klajn naziva ("ivanim ili padaviarima) histerine reakcije i simulacije

Od 06.11.1944. do 01.06.1945.

M. Kii

158 (100%)

1941 - 1945.

Alfanderi (H. Klajn)

141 sluaj psihoneurotiar

7 do 10% su anksiozna stanja 87 do 90% su histeriari Klajnovog tipa ("padaviari", "ivani'

KOREJSKIRAT

Avgust 1950 1951 1952 Jun 1953.

D. V. Peterson A.J. Glass (G. Kapor)

Prijem na bolniko leenje

-25% -7% -2,2% -2,1%

U prvoj godini rata psihijatrijska sluba nije bila organizovana. Pojam "boraka iscrpljenost" upotrebljava se zbog izbegavanja jatrogenizacije

SAD

1950 - 1953.

(G.Kapor) V.D. Hausman M.C. Rich (G. Kapor) J. Segal (G. Kapor) M. Kii M. Kii P. Watson M. Kii

Evakuisani sa ratita Javili se na lekarsku zbog neuropsihij. razloga, od ukupnog Ameriki vojnici u korejskom zarobljenitvu (ukupno 7. 000) Od ukupnog broja boraca Nesposobni za slubu u vojsci Nesposobni za slubu u vojsci

6%

60-70% vraeni sa nivoa divizije u borbu pod Dg: "Boraka iscrpljenost" 10% na ocenu sposobnosti 70% sa nivoa armije, ali u neborbene jedinice (najee)

3,7%

KOREJSKIRAT

7.1950. 12.1952.

1050 (15%)

15% izdajnici 5% hrabr 80% apatini

21.600 veterana primalo socijalnu pomo zbog neuropsihijatriskih poremeaja Traili su lekarsku pomo zbog psihotrauma

SAD

6.1950. 12.1952. 1960 - 1975.

0,73% 6% 5%

VIJE T N A

SAD

1 MSKI RAT

8 VRAENO U JEDINICU

148 (56,0%) 63 ( 85,0%0 102 (90%) 60 (90%) 40 34 12 (80%) BROJ BOLESNIH 264 (44,0%) 74 (12,3%) 105 (17,5) 67 (11,2%) 41 ( 6,8%) 34 ( 5,7%) 15 ( 2,5%) VRSTA BOLESTI Psihoze Psihoneuroze Akut. sit. nepsih. reakcije Poreme. karakt. i ponaanje Alkoholizam Borbeno iscrpljeni Opservacija

(98%) (100%)

Od 300. 000 hospitalizovano je 600 Posle oporavka u jedinici vraeno je 459 (76,5%) Po drugi put primljeno je 59 (0,8%) od kojih 30 (51%) sa psihozom a onesposobljeno je 56% za vojnu slubu

M. Kii

6 Od 43 do 68 bolesnika primano na leenje meseno 10% primljeno drugi, a 1,5% po trei put

7 44% psihoze 12,3 neuroze 17,5% akutne nepsihotinosituaci ona reakcija 11,2% por. karaktera 6,8% alkoholizam i narkoman. 5,7% borbena iscrpljenost

8 Vra. na dunost Dani hospitalizac -56% -14 -75% - 8 -90% -5 -90% -8 -98% -2 -100% -3

8.1965. 6.1968.

S. Bleoch (G. Kapor)

300 - 350. 000

1965 - 1968.

(G. Kapor)

Lina formacija

0,98% - 2,41% 5% psihotine reakcije 10% neurotine reakcije 25% akutne reakcije na stres 40% poremeaj karaktera 15% astenini oblici neurotinog reagovanja (zamor)

0,9 - 1,2% u jedinicama stacioniranim u SAD (van borbe)

- 1.1966.

R.L.Petter i D.E. Beye (G. Kapor) P. Watson

Diviziska neuropsihijatriska etapa

7% kompletna remisija 15% otpust u pozadinske jedinice 15% otpust u neborbene jedinice

Evakuisano sa ratita u SAD

5%

85% sa divizijiske etape 1% u bolnice SAD-a 14% nesposobno zbog medicinskih razloga

VIJETNAMSKIRAT

1.1965 12.1966. 1966.

M. Kii

Od ukupnog broja boraca Morbiditet amerikih jedinica 994 vojnika

0,12%

Traili su lekarsku pomo zbog psihotrauma

M. Kii S. Neel (G. Kapor)

0,48% 53,2% narkomana 47,4 heroin itd. 21,5% prvi put puili marihuanu Porast upotrebe opijata sa 6,3% na 17,4%

SAD

7 7% alkoholiari 5% granini alkoholiari 24% potencijalni alkoholiari 20,9% reaktivne psihoze 30,5% neuroza 38,4% poremeaj karaktera 50% reaktivne psihoze 19,6% neuroza 13,8% poremeaj karaktera

JUNOVIJETN AMSKA ARMIJA

8.1965 3.1966.

P. Bourne (G.Kapor)

Ukupni neuropsihijatrijski gubitci

Ameriki vojnici, u odnosu na junovijetnamsku marionetsku armiju bili su bolje klasificirani pa je struktura psihijatrijskih poremeaja bila povoljnija i povratak u borbu bri

Do 1971. kraj 1971 kraj 1972 SAD

P Watson

Evakuisano u SAD zbog psihijatrijskih razloga

- 5% - 30% - 61%

- Sindrom "povratka kui" iz rata - psihiki slomovi usled viegodinje upotrebe droge u svim jedinicama

U poetku rata nije postojala doktrina: Jom Kippur 1971. P Watson ukupni gubitci borbeni 9% - 70% sluajeva onesposobljeno razvijena doktrina: - 15%-30% onesposobljena 500 2,7% 900 psihotraumatizova nih (1,6%) Kasnije

R. N. Forrijer, M. Dramandie n

Ukupno stanje (55556)

brojno jedinica

1.

U fazi napredovanja obe armije (svaka u svoje vreme), imale su manje psihijatrijskih gubitaka i pored velikih optih gubitaka

4 (G. Kapor) S. Pievi

5 Broj sanitetskih gubitaka 2. 552 poginula 7. 000 povreenih Opti 000) gubitci (13.

6 21%

7 12% 4% psihotraumatizova nih 50% - depresijaalkoholizam - agresijahuliganstvo

EGIPAT

S. Pievi

SSSR

1979 -

Konkov F. (NIN)

Sovjetski veterani

40% (nije uspelo da se ukljui, u civilni ivot

Otili su u Avganistan da vre svoju dunost za pravednu stvar, a vratili se kao nesvesni instrumenti beskorisne intervencije

AVGAN ISTANS KA ARMIJA IRAK D Isakovi 1980 - 1988. IRAN VELIKA BRITAN IJA 1986. (74 dana sukoba) ARGEN TINA 237 poginulih 777 ranjenih 446 hospitalizovanih Zato samo 2% ? - elitne jedinice, kratkotrajan sukob, neizloenost vatri, brod bolnica ( nema "zaklona" Radi spreavanja pojave borbenog stresa jedinice se rotiraju (u odbrambene rejone svaka 3 dana

. Popovi

Kada je ljudski faktor totalno angaovan, postoji trend poveanja udela civila meu traumatizovanim i smanjenja broja boraca

18.3. Ispitivanja borbenog stresa u miru i ratu Radi ilustracije posluie tri mirnodopska eksperimenata iji je cilj bio ispitivanje nastanka stresa u miru i jedno autentino posmatranje sa uestvovanjem u vijetnamskom ratu (Watson, 1982) . 1. eksperiment: Vojnici jedne amerike kopnene jedinice su ukrcani u transportni vojni avion. Objanjeno im je da e se sa njima izvesti eksperimenti u vezi sa istraivanjem o uticaju visine na psiholoke procese. Avion je poleteo izvodei bezopasne letake akrobacije, a vojnici u avionu su morali da ispune test koji sa pravim ciljem vebe nije imao nikakve veze. Situacija se dramatino izmenila kada je avion iznenada izgubio visinu, poeo opasno da se zanosi, kada je odmah zatim otkazao jedan motor i kada je nastupilo jo kvarova. Bila je to stresna situacija, budui da su vojnici, prethodno i neupadljivo, informisani da avion ima dva motora. Preko zvunika su informisani o tehnikim komplikacijama i predstojeem prinudnom sletanju. Malo kasnije su im podeljeni zvanini formulari koje je trebalo da ispune pre prinudnog sletanja. Svaki formular je sadrao 23 razliita kompleksa pitanja. Izmeu ostalog, svaki vojnik je trebalo da da egzaktni opis svoje linosti (ko je, ta je, s kim ivi, gde stanuje itd.) i da odredi kako e se podeliti njegova imovina u sluaju smrti. Dakle, pomalo uvijeno, od ispitanika je zahtevano da napiu sopstveni testament. Jezivi formular je, u stvari, bio stresni instrument koji je dodatno iznurio ve neuravnoteene putnike. Poto je avion kasnije sleteo, obraeni su rezultati testa i ispostavilo se da su vojnici, kako je bilo i planirano, naseli na trik vojnih psihologa. Radi postizanja egzaktnosti eksperimenta, pre eksperimenta su oformljene tri kontrolne grupe vojnika: jedna kontrolna grupa je za vreme leta avionom podvrgnuta okolnostima koje su bile bitno manje stresne, a druga nije uopte ni poletela. Sve tri grupe su popunjavale istovetan upitnik, mada je, za svaku od njih, on imao razliito znaenje: za prvu to je bio "testament", za drugu "ziheraenje vojne birokratije" (za "ne daj boe"), a za treu -uobiajeno psiholoko ispitivanje (na koje su ameriki vojnici ve bili oguglali). Ispostavilo se da su vojnici prve grupe (eksperimentalne) svoje upitnike ispunili sa mnogo vi e greaka nego vojnici u obe kontrolne grupe. Najzad su psiholozi uspeli u onom to su odmah eleli: testiranje sa realistinom simulacijom opasnosti, iako je insceniranje ovih testova bilo ne samo veoma komplikovano ve i veoma skupo. I pored svega, simulacija pravog borbenog stresa u ovom testu nije isto to i pravi borbeni stres, a ponavljanje testa nije bilo moguno, jer je svojim prvim izvoenjem izgubljen faktor iznenaenja. 2. eksperiment: Za potrebe drugog testa 24 vojnika su pojedinano postavljeni na izolovana straarska mesta, gde je trebalo da u okviru, navodno, velike vojne vebe budu ispitani mogunost i brzina popravljanja radiostanica i uspostavljanja radio-veza u jedinicama pri peadiji i artiljeriji. Stanice su bile podeene tako da je svaki vojnik mogao da uje naredbe koje je centrala upuivala ne samo njemu ve i ostalim straarima. Vojnici su, zatim, ostavljeni sami na svojim straarskim mestima. Dvadeset pet minuta je trajala normalna komunikacija, a onda je komanda alarmirala sva straarska mesta da artiljerija grekom gaa bojevom municijom oblasti na kojima se veba izvodi. Odmah po prijemu ove vesti, aktivirani su topovski udari na udaljenosti manjoj od 150 m od svakog straarskog mesta. Nakon 45 minuta svaki vojnik je primio obavetenje radio-stanicom da ga ve izvesno vreme ne mogu uti i da mora popraviti predajnik svoje stanice da bi se mogao odrediti njegov poloaj kako bi spasilaka ekipa mogla da ga pronae i evakuie sa ugroenog podruja. Zatim je eksplodiralo jo est topovskih udara, s tim to je svaki bio sve blii straarskom mestu. Scenario stresa je bio besprekoran: vojnik je trebalo da popravi radio-stanicu, a njegov uspeh je

kasnije sluio za merenje stresa. Istovremeno, testirana je jedna kontrolna grupa od 17 vojnika koji nisu bili podvrgnuti stresu. Pripadnici obe grupe su bili ujednaeni u pogledu inteligencije, vojne obuenosti, opteg obrazovanja i vojnikog iskustva. Kontrolna grupa je u ispunjavanju zadataka (popravka oteene radio-stanice), od maksimalnih deset, postigla 6,05 bodova. Straari u eksperimentalnoj grupi su, meutim, postigli u proseku samo 4,05 bodova, to znai da je ta grupa podbacila za 33%. Znaajna je injenica da su od 24 straara eksperimentalne grupe, osmorica jednostavno pobegla. U kontrolnoj grupi nijedan vojnik nije napustio svoje straarsko mesto. 3. eksperiment: U treem eksperimentu vojnici su, takoe, postavljeni na izolovana straarska mesta, su opremljeni sa po jednim telefonom. Kada su vojnici prispeli na svoja mesta javljeno im je su akumulatori na poljskim telefonima tako loi da se povredio jedan njihov drug (ije je, njima poznato, ime javljeno). Kao scenario stresa je u ovom sluaju sluio, navodno, pokvareni poljski telefon koji je trebalo popraviti. Ponovo su uporeivani rezultati kontrolne grupe sa rezultatima eksperimentalne grupe podvrgnute stresu. Uinak prve je iznosio proseno 6,1 bod, a druga je dostigla prosenu vrednost od 5,01 boda. U ovom eksperimentu je pod uticajem stresa efikasnost opala za 18%. Pored objektivnog uticanja stresa na borbenu efikasnost vojnika, u sva tri prethodna eksperimenta mereno je i subjektivno oseanje vojnika. Na slici 18.1.) moe se videti da su se ljudi zaista i oseali stresno. Na skali levo su date vrednosti koje izraavaju subjektivna oseanja, i to od "izvrsno" i "dobro" u pozitivnom ekstremu do "uasnut " i "paralizovan od straha" u negativnom smislu. U sva tri eksperimenta vojnici eksperimentalne grupe su se oseali subjektivno loije od svojih drugova u odgovarajuoj kontrolnoj grupi (videti sliku 18.1). Slika 18.1. Odnos izmeu eksperimentalnih i kontrolnih grupa u prethodna tri eksperimenta u koliini doivljenog stresa (prema Watson, 1982, str. 351)

Ispitivanjem stresa na prvoj borbenoj liniji (opet, prema Watson, 1982). bavio se Peter Burn, i to odnosom psiholokih i fiziolokih reakcija vojnika izloenih borbenom stresu. Burn je svoja istraivanja vrio u Vijetnamu u borbenoj jedinici SIAF (SIAF - Small Independent Action Force = nezavisna mala borbena jedinica). Jedinice SIAF-a su sadejstvovale sa lokalnim junovijetnamskim snagama. NJihov zadatak je bio ureivanje malih, dodue, izolovanih, ali dobro uvrenih logora, iz kojih je trebalo iriti uticaj Amerikanaca i Junovijetnamaca u okolne oblasti. Jedinica SIAF koju je Burn posmatrao imala je svoj logor u srednjem delu oblasti kojom je vladao Vijetkong. Logor je bio tako ureen da se iz njega mogao ometati dotur ljudi i materijala koji je vren Ho i Minovom stazom u centralne junovijetnamske oblasti. Zbog boljeg razumevanja Burnovog rada, treba detaljnije objasniti status jedne takve jedinice. Svaka jedinica SIAF se sastojala, uglavnom, od jednog oficira i deset ljudi i inila je takozvani A-tim. Tu su bila najmanje dva pripadnika saniteta, dva strunjaka za vezu, jedan narednik za kontrapijunau (koji je za te potrebe regrutovao ljude iz lokalnog stanovnitva i potom ih obuavao), zatim jedan specijalista za civilne projekte, specijalista za eksplozivna sredstva i dva eksperta za oruje. U veoma tekim i opasnim uslovima, Burn nije mogao da radi normalno u laboratoriji, ali je, ipak, svakog dana ljudima iz svoje grupe vrio analize urina, svakodnevno vodio sa njima iscrpne razgovore i delio upitnike u koje su mesec dana unosili svoja raspoloenja. Burna je naroito interesovala razlika izmeu oficira i vojnika. Grupu je, obino, predvodio oficir ina

kapetana. Ponekad su njegov poloaj oteavali mladost i nedostatak borbenog iskustva. Meutim, to se tie njegovog autoriteta, koji mu je bio propisan samim inom, nije bilo nikakvih problema. in ga je prisiljavao na izvesnu distancu od ostalih. Jedna injenica ga je inila nadmonijim: samo je on imao uvid u sve informacije koje su pristizale u logor, pa je tako u svakom trenutku bio bolje od bilo koga u grupi obaveten o njihovom taktikom poloaju, izuzev, naravno, kontraobavetajca. Meutim, i kapetan je podlegao sistemu vrednosti koji je postojao u grupi, a po kome se o svakom oveku sudilo prema tome kako se pokazao u borbi. Predvoeni iskusnim podoficirom, svi su bili pod neprekidnim psiholokim pritiskom u sasvim odreenom pravcu: da svako uestvuje u nekom izvanredno riskantnom poduhvatu u kome bi mogao da se dokae. Ovaj stalni psiholoki pritisak na kapetana esto je bio sredite socijalnih odnosa u grupi. Kada bi se kapetan odluio na neku izrazito smelu akciju, moglo se dogoditi da neki drugi lan tima preduzme jo smeliji poduhvat, ime bi mogao istisnuti kapetana. Ovim su stvoreni uslovi za eskalaciju lude hrabrosti koja je, po Burnu, bila jedan od razloga za ekstremno velike gubitke ljudstva u jedinicama SIAF. Burn, takoe, smatra da se u vojnicima budio oseaj krivice kada bi voa tima poginuo u borbi, jer je u njihovoj podsvesti postojala ideja o samoubistvenom takmiarskom duhu koji je vladao u grupi. Oseaj krivice bi dolazio do izraaja u preteranim pohvalama, upravo, poginulog: ponaanje koje nita nije moglo ispraviti. Sada je naslednik morao da primi ceo taj teret. To je bilo obavljanje onog istog takmiarskog procesa koji je prethodnika kotao ivota. Burn je, takoe, primetio da su i rutinske aktivnosti ove jedinice stalno bile praene osnovnom misli vodiljom: mogunost neprijateljskog napada. U intenzitetu napetog iekivanja Burn je primetio osnovni ritam napetosti i iekivanja: ve u kasnim popodnevnim i ranim veernjim asovima napetost bi poela da raste, a najvei intenzitet bi dostizala u asovima posle zalaska sunca do ponoi; posle ponoi poela bi postepeno da opada, da bi ujutro, uglavnom, bila najmanja. Burn govori i o ponosu koji je svaki vojnik jedinice SIAF oseao zbog svoje individualnosti i nezavisnosti. Svest o tome da pripadaju elitnoj jedinici i savrena obuka pruali su vojnicima enormno poverenje u same sebe. I u veoma riskantnim akcijama svaki pojedinac je bio uveren u svoju nepovredivost. NJihovo minijaturno utvrenje im je sluilo kao baza za izvoenje aktivnih borbenih dejstava; kada bi se nekad desilo da moraju da ostanu u logoru, poeli bi doslovno da venu. NJihov posao je bio lov na neprijatelja, a ne pasivno ekanje na napad Vijetkonga. Zbog toga je i razumljiva tenja ljudi ka aktivnom ispunjavanju zadataka. Zbog toga je meu vojnicima stalno vladalo konfliktno raspoloenje, koje je samo za vreme borbe privremeno prestajalo. Pripadnici jedinice SIAF su o Vijetkongu govorili sa respektom; protivnik je potovan. Oseanja mrnje i besa su bila veoma retka. Prema "Specijalnim snagama" Junovijetnamaca kojima su sadejstvovali nisu ispoljavali pozitivnia oseanja. Ukratko, sadejstvo je bilo veoma loe. Takoe, vojnici SIAF-a nisu bili zadovoljni ni sopstvenom komandom, koja, po njihovom miljenju, uopte nije elela da ratuje. Ljudi u logoru su briljivo uvali individualnost; zajedniki duh jedinice jedva da je postojao. Svako je imao vlastiti kutak u logoru, a u bunker sa radio - stanicom su smeli da uu samo kapetan i vezisti. Kada je re o fiziolokim merenjima, svaka 24 sata Burn je svim pripadnicima grupe vrio

analizu urina, i to u vezi sa prisustvom jednog steroida sa oznakom "17-OHCS". Poznato je da intenzitet luenja ovog hormona u bubrezima varira pod dejstvom stresa. Na slici (18.2) moe se videti vrednosti koje je Burn utvrdio, a koje pokazuju da je kod oficira pronaeno veliko prisustvo 17-OHCS, to je pouzdan znak da su oficiri bili optereeniji stresom nego vojnici. Analize urina koje su vrene za vreme serije napada Vijetkonga ukazuju na to da su oficiri i vezisti (pod brojem 1 i 8) psiholoki mnogo jae reagovali od ostalih. Slika 18.2. Luenje steroida 17-OHCS pripadnika jedinice SIAF pod stresom

Iz ovoga se mogu izvui dva zakljuka: da su oficiri bili ili manje dorasli zadatku od ostalih vojnika, ili da su bili pod veim stresom. Prema Burnovom miljenju, re je o neem drugom. im se oglasi opasnost od neprijateljskog napada, obini vojnici moraju da zauzmu poloaj i da pripremaju oruje i tehniku, pa tako ni nemaju vremena da brinu o predstojeoj borbi (odatle umanjeno prisustvo hormona 17-OHCS u analizama urina). Kapetan je, meutim, u stalnoj vezi sa centralnim logorom, poznate su mu sve injenice o njihovom poloaju i dobro zna koliko je njihova pozicija kritina. Isto tako, on je svestan da e svi ostali posmatrati ba njega i da e borba za njega, vie nego za bilo koga drugog, biti proba. Kapetan nema mogunosti da svoju unutranju napetost otkloni nekakvom aktivnou, pa je zbog toga intenzitet luenja hormona stresa vidno vei. Slino je i sa vezistom. On radi zajedno sa oficirom, uestvuje u njegovom donoenju taktikih odluka, pa, takoe, nema priliku da svoju napetost smanji dodatnim aktivnostima. Interesantan je podatak da su najbolji borci bili vojnici ije su vrednosti steroida 17-OHCS odgovarale njihovoj telesnoj teini. Na jednom psiholokom testu (MMPI-u) najbolji borci su, u proseku, imali povienu skalu Pd (psihopatske devijacije), a sniene vrednosti skala D (depresije) i K (mehanizmi odbrane), ali bez povienja vrednosti na svim ostalim (patolokim) skalama MMPI-a.

18.4. Borbeni stres u jugoslovenskom graanskom ratu Radi potpunijeg razumevanja fenomena borbenog stresa treba navesti nekoliko podataka iz strane literature (prema: Trlaja i drugi 1997). Prvi sluaj sa karakteristikama posttraumatskog stresnog poremeaja opisao je istoriar Herodot jo pre skoro 2.500 godina prikazujui antikog vojnika Epizelusa u opisu bitke na Maratonu, 490 godina pre nove ere. Dosadanja ispitivanja pokazuju da je posttraumatski stresni poremeaj prisutan u 1% populacije sa uobiajenim ivotnim iskustvima. Prema istraivanju iz 1982. posttraumatski stresni poremeaj je postojao kod 23,9% vijetnamskih veterana (sedam godina nakon zavretka rata), dok je prema istraivanjima Nacionalnog udruenja vijetnamskih veterana taj procenat bio 15,8% godine 1988. -dakle, 15 godina nakon poslednje borbene akcije. Vijetnamski veterani pripadnici specijalnih jedinica imali su znatno nii procenat samo 5,1%. Prema istraivanjima vie autora, procena je da je posttraumatski stresni poremeaj prisutan kod 20-40% vijetnamskih veterana. Meu foklandskim veteranima dijagnostikovan je u 22% sluajeva, pet godina nakon rata. Istraivanja 40 godina posle drugog svetskog rata pokazuju da je posttraumatski stresni poremeaj jo uvek prisutan kod 50% bivih ratnih zarobljenika. U graanskom ratu u bivoj Republici Hrvatskoj ispitao sam uestalost javljanja boraca na psihijatrijske preglede. Najpre podaci koje je prikupio pukovnik dr Makevi, a odnose se na 9 Korpus u vremenu od 19.12.1991 do 5.3.1992. Svi pregledani (N=1023) u neuro-psihijatrijskoj garnizonskoj ambulanti "Severne kasarne" u Kninu. Od tog broja bilo je 709 psihijatrijskih i 314 neurolokih sluajeva. Struktura: 18 (2,5%) psihoze, 12 (1,7%) psihotine reakcije, 88 (12,4%) reaktivna stanja, 464 (65%) neuroze, 22 (3,1%) poremeaji linosti, 78 (11,0%) bolest zavisnosti (alkoholizam), 20 (2,8%) psihosomatske bolesti, 4 (0,6%) duevna zaostalost i 1 (0,1%) ostalo. Na bolovanje je upueno 145 boraca koji su u tom statusu proveli ukupno 3428 dana. Na Vojnolekarsku komisiju je upueno 116 boraca, njihova je sudbina bila sledea: nesposobnih je 57 (49%), ogranieno sposobnih 2 (2%) i privremeno nesposobni 57 (49%). Ukupna uestalost psihijatrijskih poremeaja moe se videti na primeru svih koji su stacionarno pregledani (N=18.942) u garnizonskoj ambulanti 1. krajike brigade 9. Korpusa u "Severnoj kasarni" u periodu od 17.8.1991. do 28.1.1992. Od tog broja je bilo 135 (0,7%) psihijatrijskih sluajeva. Dijagnostika struktura je sledea: 3 (2%) psihoze, 12 (9%) boraka iscrpljenost, 20 (15%)situaciono reagovanje, 23 (17%) anksiozno-depresivno stanje, 24 (18%) neuroze, 26 (19%) bolesti zavisnosti (alkoholizam), 23 (17%) psihosomatske bolesti, 3 (3%) duevna zaostalost i 1 (1%) ostalo. Kakva je bila njihova sudbina? Nakon leenja: 23 (17%) je upueno na bolovanje (kunu negu); 16 (12%) je onesposobobljeno za borbu, 11 (8%) su vraeni u jedinicu, ali nesposobni za 1. borbenu liniju i 8 (6%) upueni u druge sanitetske ustanove Da zakljuimo o uestalosti psihijatrijski tretiranih boraca 9. Korpusa podacima sa neuropsihijatrijskog odeljenje bolnice "Sveti Sava" iz Knin (N = 291) od ega je bilo 95 (32,6%) vojnih pacijenata u periodu od 17.8.1991. do 21.1.1992. Od tog broja bili su 27 (28%) kadrovski vojnici, 62 (65%) rezervisti, 2 (%) oficiri, 1 (%) dobrovoljci i 3 (%) pripadnika Hrvatskih oruanih snaga (HOS-a). Dijagnostika struktura je bila: (25%) psihoze, (15%)situaciono reagovanje, (11%) anksiozno-depresivno stanje, (4%) neuroze, (34%) bolesti zavisnosti

(alkoholizam), (6%) psihosomatske bolesti i (5%) ostalo Radi potpunosti navodimo podatke i sa protivnike strane. Radi se o pripadnicima HOS (MUP i ZNG) koje su prikupili Milovanovi R i Miovi M. Sluajni uzorak (N = 340) od oko 2500 zarobljenih pripadnika HOS-a u Vukovarskoj operaciji i smetenih u sabirni centar kod Sremske Mitrovice. Borci HOS-a navode subjektivne tegobe: 116 (38%) nesanica, 122 (39%) glavobolje, (25%) vrtoglavica, (30%) lupanje srca, (15%) guenje, 119 (39%) suva usta, 142 (46%) stomane tegobe i 55 (18%) stezanje u grlu. Objektivne tegobe: "Po iskazu lekara neuropsihijatra, takoe, zarobljenika, pojave blaih oblika psihosomatskih tegoba su bile dosta retke, i on ih je uspeno reavao obinim antibioticima koji su, po njegovom miljenju, imali placebo efekat, dok ozbiljnijih poremeaja uopte nije bilo" Da bi se upotpunila potpuna nesaglasnost istraivaa u vezi sa posttraumatskim stresnim poremeajem, bie navedena naveemo jo dva istraivanja: Oba istraivanja su, takoe, iz graanskih ratova na tlu bive SFRJ. Prvo istraivanje (Novovi i saradnici, 1994) i drugo (Kalianin, i drugi, 1993). U prvom istraivanju su bile tri grupe ispitanika veterani-ratni ranjenici, veterani leeni od sindroma borbenog stresa i kontrolna grupa ispitanika koji nisu uestvovali u borbenim dejstvima. Autori su utvrdili da najvie simptoma borbenog stresa pokazuje grupa leenih od njega, zatim kontrolna grupa, a najmanje ranjenici!? Dakle, ranjavanje u borbi, po ovim autorima, nije stresogeni faktor!? Da li je ovaj nalaz iole razuman i logiki objanjiv? Kako je uopte mogue da stvarno ranjavanje ne bude posmatrano kao "objektivno visoka isloenost stresu", a da se svi verbalni navodi grupe leenih bezrezervno prihvataju kao injenice, dok se rane ranjenika (i njihovo negiranje prisustva sindroma ratnog stresa) dovodi u pitanje psioanalitikim racionalizacijama?! Autori se, istini za volju, u svom radu pozivaju na Helzer-a, Robins-a i Mc Evoy-a, 1987. i dr., koji tvrde "...iskljuivi inilac koji dovodi do postraumatskog poremeaja je intenzitet doivljenog stresa. "Najzad, u zakljuku ovi autori bezrezervno tvrde: "Dobijeni rezultati ukazuju da je objektivna izloenost stresu izuzetno znaajan etioloki inilac sindroma ratnog stresa". Po svemu sudei, ovo istraivanje, eksplicitno i implicitno, potpuno obesnauje (time to uopte ne spominje) uticaj bilo kog individualnog inioca na genezu i simptomatologiju sindroma ratnog stresa. Drugaije reeno, nijedan linosni faktor (osobine linosti, preivljeno iskustvo i obuka za prevladavanje stresa) i nijedna situaciona varijabla nemaju znaaja u nastanku sindroma ratnog stresa?! Krajnje je sumljivo otkrie da grupa telesno traumatizovanih u borbi (ranjenika) "ispoljava znatno manje simptoma" borbenog stresa od onih koji su fiziki neoteeni proli rat. Naravno, ja kao kao kliniki kolovan psiholog, moda bih prihvatio, u klinikom maniru, optepoznato posezanje za mehanizmima odbrane, "potiskivanje" u ovom sluaju, da su se autori potrudili da ponude (osim lakonske napomene o neem to je njima "evidentno") i ubedljivije obrazloenje (na primer, zato samo jedna grupa koristi mehanizam potiskivanja da bi izala na kraj sa neim to je, subjektivno, svima bilo podjednako "strano", odnosno, objektivno, isto tako "strano" kao i onima koji su psihotraumatizovani borbom. Konano, nije

li mehanizam potiskivanja agens socijalizacije (setimo se Frojdovih "Nelagodnosti u kulturi"), odnosno taj mehanizam ima adaptibilnu funkciju u ekonomiji ponaanja (svi mi "potiskujemo"...). A to se ratnika tie, svaki od njih (ranjen ili ne) mora da potiskuje -kako bi iveo?! Ubijanje ljudi nije nikome rutinski in (osim psihopatama). Kako da ne potiskuje neko ko se drzne da uzima sebi za pravo ono to samo Bogu pripada? Mora se priznati da, ako je njihovo (Novovi i saradnici, 1994) objanjenje tano, onda vojniku izgleda opravdano da borbena obuka bude tako programirana da bi svi uesnici trebalo da budu lake ranjeni (na primer, prostrelna rana u glutealnom podruju, to je naravno oigledna glupost) da bi u pravoj borbi bili poteeni stresa, pa makar potiskivali. Ali, prema predavanjima sa studija, trebalo bi da se ispolji konverzija potisnutog itd. Ipak je prihvatljivije obrazloenje da invalidima prola borbena iskustva ne izgledaju uasavajua zato to ive sa njima u sebi, ali, za razliku od psihotraumatizovanih u, "hospitalnim uslovima, dakle, u zatienoj atmosferi i okrueni sebi slinima". Osim toga ako bi zakljuci iz ovog istraivanja (Novovi i saradnici, 1994) bili tani, onda implicitno slede i naredna tri zakljuka: a) da e svi uesnici neke borbene akcije "pui" ako se "slomi" makar jedan ratnik zato to je "...iskljuivi inilac koji dovodi do postraumatskog poremeaja intenzitet doivljenog stresa". b) da nema nikakvog efekta nita od onog to se u svim vojskama sveta radi u borbenoj obuci da bi se vojnici podvrgli doziranom stresu (na primer, ruske specijalne jedinice imaju poligonsku obuku u kojoj se koristi bojeva municija; oni "vide" mrtve i raskomadane ljude i "uju" samrtne krikove pogoenih itd.); c) da nema ni smisla ni logike pisati knjige o "izvorima snage i tehnikama za prevladavanje stresa" (Zdravkovi, Vlajkovi, Petkovi, Seli, Fridman, Rosenman, Spielberger, Lidermann, itd); Najzad, ako bi se prihvatio "izuzetni znaaj izloenosti stresnoj situaciji kao predominantni inilac nastanka sindroma ratnog stresa", kako odgovoriti na sledea pitanja: zato su u srpskoj vojsci u prvom svetskom ratu registrovana samo dvojica psihotraumatizovanih, a izginula je etvrtina odraslog stanovnitva? zato u partizanskim jedinicama, u drugom svetskom ratu nije registrovan nijedan sluaj sve do 1943. godine? zato u pozadinskim jedinicama UVEK ima vie psihotraumatizovanih nego u borbenim? zato je UVEK najmanje psihotraumatizovanih u specijalnim jedinicama? zato je vie psihotraumatizovanih u odbrani nego u napadu? zato u poetku i na kraju rata ima vie psihotraumatizovanih nego kada su borbe najee? zato u Dahau, u Jasenovcu, na Golom otoku i u drugim koncentracionim logorima nije bilo psihotraumatizovanih (moda zato to "Arbeit macht frei" - "rad oslobaa")?.

to, s pravom, primenjuje i recezent, general krbid

Naravn, zdravorazumska logika i odgovori na postavljena pitanja ne moraju da budu relevantni ako nema nekih drugih empirijskih radova sa drugaijim nalazima ili/i interpretacijama nalaza. Ima li ih? Svakako! Moe se navesti najmanje dvocifen broj. Dovoljno je ve spomenuto drugo, sveobuhvatno, istraivanje na slinim ispitanicima (Kalianin, i drugi, 1993): ispitivanjem 384 pacijenta ratnika-veterana, hospitalizovana zbog tekih psihikih poremeaja izazvanih ratnim stresom u 21 psihijatrijskoj ustanovi u Srbiji, utvreno je da je 50,4% bilo psihiki vulnerabilno i pre odlaska u rat. Drugim reima, to znai da je malo vie od 50% stresom pogoenih u ratu prethodni ivot u miru ve bio otetio. Kolika je meu preostalih 50% bila spremnost odnosno pripremljenost za borbu? Dakle, dva ispitivanja psihotraumatizovanih ratnika iz istog rata, a nalazi dijametralno suprotni. Nema spora, obe interpretacije ne mogu biti valjane. Koja nije? U odgovoru na ovo pitanje treba rei i sledee. Nije psiholoki potpuno valjano uporeivati psihotraumatizovane iz vijetnamskog rata i graanskog rata na tlu bive SFRJ. Tri razlike su bitne: a) Amerikanci su ratovali i ginuli u Vijetnamu u ime principa jedne ideologije ("slobodni demokratski svet"), a jugoslovenski narodi ratuju zbog stvarnog ili umiljenog oseanja meusobne svekolike ugroenosti (bioloke, kulturne, ekonomske, teritorijalne i religijske). b) Amerikanci su u Vijetnamu bili "zatoenici borbe" -imali su samo dva izbora: da poginu ili da "puknu" ("polude") u podsvesnom ili svesnom (ali tanom) oseanju da im psihotrauma "overava" povratnu kartu kui. Gde bi, inae, mogli da pobegnu u dungli i na neprijateljskoj teritoriji po kojoj su se, uobiajeno, kretali u "pratnji" artiljerije i avijacije?! Nai ljudi su imali i mogunost da dezertiraju sa ratita rizikujui, najee, samo moralnu i/ili disciplinsku osudu zbog "samoudaljavanja iz vojne jedinice". Naime, oni nisu mogli biti gonjeni pred vojnim sudom, jer nije bilo proglaeno ratno stanje. Psiholoki je sasvim svejedno da li treba "konzumirati" sva mogua ponaanja; vano je da se izbegne oseanje bespomonosti, ako postoji vie od jedne mogunosti. c) U vojnoj psihologiji je poznata istina da su Amerikanci, i kao pojedinci, i kao pripadnici borbenih jedinica, slabog morala (videti, na primer, Wotson, P. 1982). Za nae narode to se, na alost ili na sreu, ne moe rei. Slab borbeni moral (ma koji da su mu sainitelji) jeste -kada se kontrolie vreme izloenosti neprijateljskoj vatri kao interveniua varijabla -znaajan prediktor doivljavanja borbenog stresa. Uporeivanjem dijametralno suprotnih rezultata predhodno navedena dva istraivanja postavlja se pitanje koji su istraivai pogreili? Po svemu sudei prvi (Novovi i saradnici) ne samo zbog oiglednih logikih protivurenosti ve i zbog metodikih greaka (na primer, est tabela je pogreno opremljeno: u pet nije navedena standardna devijacija uz aritmetiku sredinu, da bi se mogla testirati znaajnost razlika, a u jednoj tabeli je potpuno pogreno primenjen Hi-kvadrat test). Da je problem borbenog stresa izuzeno sloen neka poslue i dva novija istraivanja u kojima nema logikih niti metodolokih greaka (abarkapa, 1996 i Dedi, 1999). ta vie moe biti da je, u najveem broju sluajeva, borbeni stres prolazna promena ponaanja kao umor, kao

pijanstvo i tome slino. Slika 18.3. Grupni profil stvarno psihotraumatizovanih vojnika u ratu (abarkapa, 1996)

Jedini zakljuak koji se moe izvesti na osnovu slika 18.3 i 18.4 je da fenomen borbenog stresa nije precizno definisan niti da postoji jedinstvena doktrina ratne psihijatrije kod nas. Na takav zakljuak upuuju ogromne razlike u strukturi dijagnostikih kategorija u ukupnoj incidenciji psihijatrijski tretiranih boraca. Dakle, trebalo bi da se svi sluajevi incidentnih promena ponaanja ratnika podvode pod jedinstvenu kategoriju "boraka iscrpljenost", a da se konana dijagnoza ostavi za kraj tretmana. Meutim, prisustvo psihoza u dijagnostikim kategorijama meu podacima iz rata u Srpskoj krajini zasluuje objanjenje. Naime, poetkom ratnih dejstava (zvanian datum je 17. avgust 1991. godine) sve psihijatrijske institucije na teritoriji bive SR Hrvatske u zoni borbenih dejstava su rasputene, a bolesnici "kud koji mili moji", kako je rekao upravnik zatvorske bolnice u Ninu (kod Zadra). Po svemu sudei, svi (ili skoro svi) pod dijagnozom "psihoze" koji su u ratu registrovani (kao rtve borbenog stresa) stvarni su duevni bolesnici, tienici psihijatrijskih azila iz ratne zone. 18.5. Klinika slika i simptomatologija borbenog postraumatskog stresnog poremeaja
Slika 18.4: Grupni profil neprilagoenih vojnika (Dedi, 1999)

"...kod velikog broja ratnih veterana ratna rana i dalje tinja, poput zapaljenog fitilja emocionalnog dinamita. NJihovo ponaanje moe da bude prilagoeno ili podnoljivo sve do novog traumatskog dogaaja, to moe izazvati oseanje beznaa, oaja ili tee psihike posledice i to sa simptomatologijom koja se odnosi na prvu ratnu traumu." (M.Miovi) Posttraumatski stresni poremeaj je, kao psihijatrijski entitet, uvren 1980. godine u DSM-III i karakteriu ga etiri grupe simptoma: intenzivno nametanje i ponavljanje preivljenih traumatinih iskustava u snu (komari) i/ili na javi (takozvane "fle-bek" epizode); nevoljno nametnuto seanje i/ili bezuspeno odupiranje priseanju jednog ili pojedinih ratnih dogaaja na javi (obavezan simptom klinike slike); priseanje prati pokuavanje izbegavanja i aktuelno stanje emocionalne osetljivosti, odnosno promene stanja telesnih sistema koje inervira autonomni deo centralnog nervnog sistema (nou ljudi sa posttraumatskim stresnim poremeajem sanjaju dogaaje koji su izazvali slom linosti, a na javi im se priinjava da se preivljeno ponovo odigrava tu pred njihovim oima -"fle-bek"; nakon dueg priinjavanja, u prisustvu nekog simbola ili aspekta traume, osoba ponovo doivljava stres znatno slabijeg inteziteta nego u prvobitnoj situaciji. Da ne bi ponovo "prole" kroz traumatino iskustvo pod pritiskom seanja, osobe izbegavaju sve spoljanje i unutranje stimuluse koji su bili povezani u vreme doivljaja traumatinog dogaaja. Dakle, izbegavaju aktivnosti i situacije, misli i oseanja. Izbegavanje je potpomognuto prirodnim odbrambenim mehanizmom tako to se, skoro zakonito, javlja psihogena amnezija nekog aspekta ili celine traumatine situacije. Kod svih osoba sa posttraumatskim stresnim poremeajem se javljaju i promene ponaanja koje se ne mogu odreenije klasifikovati, a karakterie ih smanjen interes za znaajne uobiajene aktivnosti, oseanje otuenosti, gubitak dela emotivnog spektra (najee, da se daje ili prima ljubav) i nezainteresovanost za budunost. Posttraumatski stresni poremeaj prate stanja pojaane emocionalne osetljivosti i vegetativne uznemirenosti koju karakteriu: tekoe uspavljivanja i/ili odravanja sna, razdraljivost, tekoe koncentracije na aktuelnu situaciju, hipervigilnost (osetljivost) panje, preterano reagovanje na iznenadne ulne drai i fizioloke reakcije (drhtavica, znojenjenje, bledilo itd.) pri izlaganju dogaajima koji simboliu traumu. 18.6. Posttraumatski rast Trauma je uvek ansa?? Postoje pozitivne promene koje su u vezi sa preivljenim stresnim

iskustvom koje se oznaavaju kao "postraumatski rast". Pauel (2001, s. ??) i orevi (2001, str. 2) pet dimenzija: a) nove mogunosti ivota; b) poveanje kapaciteta povezivanja sa drugima, v) poveanje line snage, g) duhovne promene d) razumevanje ivota. inioci postraumatskog rasta su jaina stresa (stres srednjeg intezitea izaziva najvei rast); uzrast subjekata (mlai vie "rastu" posle traume) i pol (ene vie rastu). 18.7. ta dovodi do stresa? Postoji bar sedam faktora (inilaca) koji olakavaju i/ili dovode do lakog doivljavanja stresa ili podleganja njemu. 1.Slaba lina i/ili kolektivna pripremljenost. -Svakako, najvaniji inilac podleganja stresu je slaba, neadekvatna ili nezahtevna borbena obuka u miru ili neodgovarajue pripreme za rat. Naime, u psiholokom smislu, zadatak obuke jeste da ljudi u miru i bezbednosti doive kontrolisane stresove rata, pre samog rata. 2.Pogreno uvoenje u prvu borbu. -Ukoliko vojnik prvi put, u prvoj borbi, (pri "vatrenom krtenju") preivi visok nivo straha i iskusi oseanje line bespomonosti, pa iako ne doivi traumu i preivi sve to relativno bezbolno, bie samo pitanje vremena kada e "pui". 3.Vremenski duga izloenost vatri neprijatelja. Svi mogu bezbolno da preive poneto u ratu, ali niko nije sposoban, niti moe biti pripremljen da preivi i prevlada ba sva borbena iskuenja. Smatra se da je 72 sata neprekidne izloenosti vatri norma izdrljivosti prosenih vojnika. 4.Izuzetno snaan ratni doivljaj (trauma) koji prevazilazi normalno borbeno iskustvo. Nezavisno od mirnodopske borbene obuke i adekvatne pripreme za rat, kao i uvoenja u prvu borbu, izuzetno snane ratne traume mogu da slome skoro svakog ratnika. 5.Slab kolektivni moral (mnogo poraza, slabo komandovanje itd). -Ma koliko pojedinac bio spreman za borbu i lino otporan na stres u borbi, to mu nee pomoi ako je borbeni moral jedinice slab i/ili slabo komandovanje. 6..Pogrean tretman normalnog straha u borbi. -Svaka greka drugova, stareina i/ili sanitetskog osoblja pri manifestacijama straha u borbi pojedinca mogu uiniti pojedinca prijemivim za stres i posttraumatski stresni poremeaj. Strah u borbi je normalna reakcija. Nema nikakvog razloga da se to prenebregava sve dok je ratnik vlastan da izvrava svoje zadatke u borbenom poretku jedinice. 7. Visoka individualna osetljivost na stres. -Vojnik mora i moe da smanji svoju linu osetljivost na stres i posttraumatski stresni poremeaj koji se generie iz neprevladanog stresa. Kako? Svaki vojnik treba da zna da postoje delotvorni unutranji izvori snage (Vlajkovi, 1994) koji ga, nezavisno od svih drugih okolnosti, mogu uiniti sposobnijim da se odupre i preivi u te izvore spadaju: Psihofizika kondicija, pre svega, i dobro opte zdravstveno stanje su veoma delotvorni izvori

snage. Vojnik koji brine da uvek lino bude u "top-formi" s pravom se moe nadati da e se vie i due od bilo kog drugog, pri istim okolnostima, odupirati svim iskuenjima pred koje ga rat bude stavio. Sasvim je banalno tvrditi da psihofizika kondicija predstavlja znaajan "kapital" koji obezbeuje velike prednosti vojniku da se efikasnije suoi sa izazovima na svakom svom borbenom zadatku, pa i u sluaju da padne u zarobljenitvo. Psihofizika kondicija nije znaajna samo kao stanje pojedinevih mogunosti. Odupiranju i prevladavanju stresa ona doprinosi i iz procesa njenog sticanja. Pri jaanju kondicije pojedinac ima priliku da se suoava sa nekim psiholokim situacijama (prevazilaenje take -"ne mogu vie" ili "take bola"), koje su deo ne samo "obinih" borbenih napora, ve i suoavanja sa profesionalnim okolnostima koje prete stresom, kao i onim koje nastaju ak i ako do stresa ipak doe. Pojedinac uvebava psiholoke mehanizme suoavanja i stie osobine linosti korisne u situaciji suoavanja. Psihofizika kondicija se moe stei na tri naina: izlaganjem naporu u svakodnevnom ivotu, sistematskim bavljenjem individualnim i kolektivnim sportovima i bavljenjem hobijima koji ukljuuju psihofiziko naprezanje (pogotovo u prirodi -planinarenje, lov, ribolov i slino). Sa druge strane, sticanje psihofizike kondicije bavljenjem kolektivnim sportovima ima posrednog znaaja i za jo dva izvora snage za suoavanje i prevladavanje profesionalnog stresa: oseanje sposobnosti da se autonomno kontroliu okolnosti koje donose pozitivne ishode i sticanje vetina drutvenog komuniciranja. Pozitivna verovanja, nadline vrednosti i ideali su nesporno znaajni, kako za efikasno suoavanje, tako i za prevladavanje stresa. Ako pojedinac veruje u Boga, pravdu, sudbinu, istinu itd., ako visoko uvaava kolektivne vrednosti (na primer, slobodu, pravoslavlje) i ima nadline i nadvremenske ideale, on e se lake i bre suoavati sa profesionalnim problemima. Neka od verovanja (u Boga i sudbinu, na primer) pojedinca nee initi aktivnim u sudaru sa raznim nedaama, ali e ga initi manje uplaenim, to ponekad moe biti samo po sebi dovoljno. Samouverenost i oseanje mogunosti kontrolisanja okolnosti sukoba je, svakako, veoma vaan izvor snage i borbenog morala. Pojedincu je, ne samo subjektivno ve i objektivno, tee da bude uspean ako veruje da nema nikakve mogunosti, ako se nada najgorem i ako misli da e se sve neminovno loe zavriti za njega. Naime, nedostatak vere u pozitivne ishode uinie da se vojnik (objektivno) ne koristi najbolje svojim znanjem i umenjem i obukom, steenim vetinama i navikama. Drugim reima, samouverenost mora da ima realnu podrku u borbenoj obuenosti i u, obukom steenoj, psihofizikoj i radnoj kondiciji. Verovanje u sebe samog, svoje mogunosti i mogunost kontrole svih dogaaja i situacija u kojima vojnik moe da se nae, pomoi e mu da se unapred pripremi (fiziki i duhovno) za susret sa neizbenim. Ako ovek pozitivno veruje i poseduje unutranje znanje da u svakoj situaciji postoji izlaz, da svaka okolnost ima i loe i dobre strane, onda e, svakako, biti spremniji da traga za takvim izlazima i da "testira" razna mogua reenja, ne ekajui "spas sa neba". Pozitivna verovanja u Boga ili sudbinu mogu da budu, uslovno, i dobra i loa za vojnika. Loa

su kada on pasivno, nita ne inei, oekuje da se desi "udo" (da ne bude ranjen, da ne padne u zarobljenitvo itd.). Verovanje u Boga pomoi e onom ko sam uini sve to moe uiniti da bi se odupreo i suprotstavio nevoljama. On moe oekivati, s pravom, da Bog pomae pre svega hrabrima i onima koji umeju, ele i naporno pomau sami sebi ili svojim drugovima kada se nau u nevolji. Svaki vojnik bi trebalo da veba uvek i u svakoj prilici one vetine koje druge ljude ine srenim, blagonaklonim i susretljivim. U tom smislu uvek treba imati na umu da je ljudima esto vanije KAKO im se kae a ne TA im se kae. ak i samo razmiljanje o tome "kako" se odupreti protivniku moe da bude spasonosno. Traganje i obraanje "najboljem" i u mrskom nam protivniku nije ba uvek izraz mekutva i nesposobnosti; ponekad je to izbor mudrih. Na primer, hrabro i moralno ponaanje u okruenju nitkova, kukavica i psihopata, svakako, pre moe izazvati njihovu mrnju (zato to i oni nisu tako dostojanstveni) nego to e ih impresionirati. Za vojnika je neizmerno vano da meu svojim drugovima ume da se izbori za njihovu spremnost da mu, u okvirima sopstvenog minimalnog linog odricanja, prue maksimalnu pomo i podrku. Pomo moe da bude emotivna (da se malo isprazni, rastereti od briga i zlih slutnji), moralna (da budu "na njegovoj strani") ili materijalna (novac, hrana, odea itd.). Vojnik koji ima razvijene drutvene vetine znaajno e biti "jai" i u miru i u ratu. Ako ume da razvije dobre odnose sa svojim drugovima ima e veu pomo i podrku od njih i moi e da iskoristi i njihovu "snagu". Drutvene vetine znae sposobnost da se podre drugi, da se na njih utie, da se sarauje, da se konstruktivno izraavaju oseanja itd. 18. 7. Psiholoka samopomo Budui da je ve bilo govora o prevenciji stresa u borbi, ovde se treba zadrati na samopomoi u sluaju neprevladanog stresa i/ili posttraumatskog stresnog poremeaja. Skoro jednoduan zakljuak svih autora koji se bave psiholokim promenama ponaanja ratnih veterana jeste da nijedan ratnik nakon rata nije u potpunosti "onaj stari" od pre rata. Meutim, promene ponaanja kod oko 95% veterana su takve prirode i snage da ne zahtevaju specijalistiki (psihijatrijski) tretman. Takoe izvesno je da e i onih 95% imati tekoa posle rata -u prilagoavanju mirnim drutvenim i radnim okolnostima. Psiholozi su duni da ponude izvestan racionalan program mera i postupaka (za linu upotrebu) da bi proces readaptacije veterana bio, to je mogue vie, bezbolan. Osnovni princip samopomoi glasi: pre ili kasnije ratnik dolazi do uverenja da se sve (i svako) moe preiveti i prealiti, da se bez svega i svakog moe iveti, ali da se jedino ne moe bez sebe samog. Ljudski ivot je vean, pojedinac je prolazan i neponovljiv. Drugim reima, vreme ("taj univerzalni duevni lek") sve "psihike ratne rane" zaleuje. Ratnik treba da uspostavi izvesnu vremensku distancu, da se lino (to je mogue vie) oslobodi sopstvenih problema i da mirno, bez roptanja "gleda" i eka da vreme uini svoj deo posla. Uostalom, da li je rat jedina nesrea koju je ratnik u svom ivotu preiveo? Drugi princip se odnosi na izvesnu uzdranost u ivotu nakon rata. Ratnik jednostavno treba

da izbegava da u tom periodu donosi vane, sudbinske odluke. Na izvestan nain treba da se izdvoji iz sopstvenog ivota i "odozgo" (bez uplitanja) gleda vlastitu ivotnu situaciju. Posebno je kritino da ratnik u ovom periodu ulee u neke konfliktne situacije sa drugim ljudima. Doslovno, od konflikata treba beati. Veoma je vano da ratnik uspostavi izvestan red, neku vrstu discipline u sopstvenom ivotu. Jednostavnije reeno, treba da napravi neki plan i program, da odredi ciljeve vlastitog ivota, i to "dan po dan" (Krizmani 1991). Blizak ivotnoj disciplini je i zahtev da ratnik neizostavno vaspostavi ratom razruenu vremensku perspektivu sopstvenog ivota. Najpre se valja osvrnuti iza sebe i sagledati sopstvenu istoriju, do tada preeni put. Zatim pogled valja usmeriti to je mogue dalje napred -u budunost, kamo put vodi. Na kraju, pogledati oko sebe. Ovde nije re o konkretnim planovima, ve jedino da ovek "vidi" vreme kao realnu dimenziju. U toj dimenziji valja da razmesti neke uoljive orijentire: "presecanjem unazad i unapred". Ipak je najvanije da ratnik "oseti" i organizuje sopstvenu sadanjost. Svakog dana treba raditi, sebi nametnuti neki posao, ak ako je i besmislen i banalan. Sutina je da ratnik samog sebe onemogui da se "naginje" nad samim sobom, ve da stvarno funkcionie, bavei se realnim, ivotnim problemima. Najzad, odmah po povratku sa ratita ratnik mora da, "silujui sebe", vrati svoje bioloke ritmove u koloteinu navika: da ide u krevet u odreeno vreme, da jede u odreeno vreme, da "lie ratne rane" -opet -u odreeno vreme. Ureivanje sopstvenih biolokih ritmova mnogo e biti olakano ako se ratnik, to je mogue vie, fiziki zamori. Fiziki zamor olakava uranjanje u san, oteava buenje usled komara i omoguuje bolji apetit. Naravno, postavlja se pitanje: kako izmiriti protivurene (naizgled) zahteve da se ivot dugorono planira (daleka vremenska perspektiva) i kratkorono istrajava ("dan po dan"). Najoptije reeno, treba da se misli globalno (na budunost); a dugoroni planovi da se (preko potciljeva) ostvaruju lokalno (u sadanjosti). Kada je re o postupcima sampomoi, ono to je zajedniko u svim postupcima je da ratnik, treba da se bavi realnim problemima, ivotnim stvarima -"ovde i sada", a da ratne traume prepusti vremenu, neka iile same od sebe. Angaovanje na dugoronim ciljevima: Onaj ko je pre rata radio posao koji voli, uio kolu koju eli, pripremao se za poziv -neka to nastavi, pa ak i ako mu takvi napori izgledaju, ratnim iskustvom, i obesmiljeni. Vano je da ratnik ima nekakvo dnevno "radno vreme". Stalno dnevno angaovanje drae ratnika u kontaktu sa stvarnou, prikupie njegove emotivne, fizike i intelektualne snage, usmeravajui ih ka dugoronom cilju. Usmereno ponaanje ka cilju, sebi svojstvenom logikom, uspostavlja naruenu vremensku perspektivu i dovodi, iz istih razloga, u red bioloke ritmove. Vremenska perspektiva i sreeni bioloki ritmovi, posredno, disciplinuju dnevnu aktivnost, ime se postie i unutranja harmonija. Prisustvo drugih ljudi je korisno zato to oni, radei svoj posao, prisiljavaju veterana da

drutveno komunicira na "civilni" nain, da stie -u ratu izgubljeno -poverenje u ljude uopte i da posmatranjem ponaanja ljudi bez ratnog iskustva vaspostavlja kompromisne naine ponaanja i reavanja meuljudskih problema, odnosno da neizbene konflikte reava nenasilnim putem . Naravno, dugoroni ciljevi mogu biti uspostavljeni u sferi elja, mogu biti vrlo vredni, ali ta urediti danas kada vreme stoji, kada nema sna, kada je svet bez boje, bez mirisa i ukusa. Kako prebroditi takve trenutke? Neki igraju preferans, reavaju ukrtene rei, reaju pasijans, kockaju se, gledaju filmove... Dakle, uestvuju u aktivnostima koje mogu snano da zaokupe panju tokom kratkog vremena. Izlino je upozorenje da ove aktivnosti imaju smisla samo kao amci za spasavanje od trenutnog sloma, ali -dugorono gledano -postaju kontraproduktivni. Naime, oni vode jednom kratkorono "ispunjenom", ali dugoronom "praznom" strukturiranju vremena. Tako se problemi nagomilavaju dok jednom, narastavi do kritine take, ne izazovu slom. Meutim, nije sporno ni da svaki oblik udaljavanja od problema izazvan stvarnom akcijom pojedinca ima okrepljujui uinak, jer tek kasnije nastaju problemi. Na primer, da bi ovek mogao da se iskopa od nekog problema, bola ili runog iskustva kroz koji je proao, najpre mora da se istrgne iz ralja vremenske perspektive -prolosti u ovom sluaju. Najbri i najdelotvorniji nain je da se napije. Niko razuman ne moe tvrditi da alkohol nema oputajua i zaboravljajua svojstva. Kako inae, ne uzimajui to u obzir, objasniti toliko esto i iroko rasprostranjeno "normalno" konzumiranje alkohola? Zato se alkohol najvie uzima u normalnim koliinama, upravo u tano odreenim drutvenim okolnostima? No, ipak, ko moe konzumiranje alkohola da preporui kao fizio (psiho)terapijsko sredstvo? Kada iz prolosti krene talas ratnih seanja, kad strah zapreti da potopi oveka drati se za aicu (slamku -moe biti spasonosno, dok talas proe. Bavljenje hobijem: Bivi ratnici, sa redovnim radnim vremenom (od 7 do 15h), u danima vikenda mogu da se nau u prilinim tekoama. Drugi nain provoenja slobodnog vremena nakon ratnih uzbuenja moe im se initi krajnje dosadnim, a dosada ih moe uvesti u drugaiju vrstu tekoa (alkohol, kocka, kriminal). Naravno, koje tom ih mogu vui i neke ratom novoformirane navike (udnja za uzbuenjem, elja da se do novca doe "preicom" itd.). Razume se, realni oseaj dosade moe biti viestruko pojaan udnjom za uzbuenjima koja su okuana u ratu. Zaposlenim bivim ratnicima slobodno vreme moglo bi, dakle, da bude prava mora. Jedan od naina da to ne postane jeste da se ispune nekom aktivnou (hobijem). Zgodne su aktivnosti koje izazivaju fiziki zamor, kao i one koje se sprovode u prirodi. Fiziki napor koji se manifestuje u sportu izaziva zamor do fizikog bola. Svojom voljom i kontrolom uspostavljeni bol parira duevnoj patnji (Traue, H., 1990), potiskujui je i inei je snoljivom. Neke sportske aktivnosti svojom logikom poveavaju broj ljudskih interakcija, saradnju u okviru tima, a suprotstavljanje drugom pojedincu i grupi. Tako se mogu, sada u kontrolisanim uslovima, ponovo proraivati neke situacije borbe, izazivajui uzbuenje, ali ne i strah. Kontrolisan fiziki napor poveava samopouzdanje i spremnost da se ire granice u kojima pojedinac vlada situacijom, pa tako i sopstvenim reakcijama.

Sport ima povoljan uticaj na psihofiziko blagostanje organizma: ovek bolje jede, vie uiva u ivotu, bolje spava, manje pije i pui. Aktivnosti u prirodi, osim kretanja kojim se izaziva zamor, imaju svoje prednosti: nastojanje da se prihvati umirujui ritam ume, vode, polja... ime se uravnoteuju sopstveni ritmovi poremeeni ratom. Daleko od ljudi, pod golim nebom, u praznom prostoru, bivi ratnik moe "otvoriti sve ventile" zapretenih emocija i verbalnom ekspresijom (krici, urlici, glasan pla...) dati oduka patnji i bolu, oseanju straha, besmisla i praznine. LJubav: Teolozi mnogih veroispovesti su saglasni da je beskonfliktan i nerizian ivot -prazan. Izvesne drutvene situacije, pak, uinie svet uzbudljivim. Te situacije su rat (smrt), kriminal, sport i ljubav, a neki tu svrstavaju i, ve spomenutu kocku. Ako je oveku ivot "iaen", jer je, uestvujui u ratu, prevro svoju meru uzbuenja, a ne moe da se lako vrati na svoj uobiajeni kolosek, jer ga progone ratne more -potrebno je da se zaljubi. Osim toga, jedan od simptoma posttraumatskog ratnog poremeaja je gubitak dela emotivnog spektra i da najee "strada" kapacitet za davanje i primanje ljubavi. Zaljubiti se, kao i napiti se, znai -zaneti se. Zaljubljenost i ljubav, zapravo, imaju dva mehanizma lekovitog delovanja: emocionalni zanos je jedan, a drugi je oputanje. Emocionalni zanos potiskuje seanja, proiruje vremensku perspektivu unapred (budunost na utrb prolosti). Kada je u pitanju emocionalni zanos ljubavi, kao lek za duevne ratne rane, nije toliko vano da li je ljubav ratnika uzvraena. Ako nije -bie ljubavnih jada, koji e preplavi ratne, jer su snaniji zbog principa novine (istaknutosti) i vee line angaovanosti. Ukoliko je tako, "onda je to -to": bie lake veteranu da na kraj izae sa ljubavnim nego ratnim bolom. Drugi inilac lekovitog delovanja ljubavi za ratnika je sam in fizike bliskosti: koa na kou. Ljudski dodir, uopte, okrepljuje, tei, smiruje... ljubavniki dodir isto to, ak i vie. Iskljueno je da se ovek moe predano milovati sa partnerom i da istovremeno bude napet, i da mu se u glavi vrti sopstveni ratni film. Dakle, fizika bliskost i emotivna toplina ljudskog dodira milovanjem oputa velike grupe miia i oputenost progresivno raste, zahvatajui manje delove tela, to, sa svoje strane, smiruje svaku napetost. Druenje sa ratnicima: Poznato je da je ljudska komunikacija u borbi direktna, neposredna, manje verbalna (a samim tim i iskrenija). Uopte, moe se rei da se ratnici meu sobom "bolje razumeju", i da tee uspostavljaju komunikaciju sa neborcima. Meu borcima iz iste jedinice dolazi do veoma visokog stepena poverenja, skoro potpunog ogoljavanja linosti. Borba kao najvee iskuenje pojedinca drastino smanjuje prostor u kome ovek moe da bude dvolian, neiskren, da prikriva sopstvene snage i slabosti ili da manipulie u drutvenim odnosima. U ratu se meu ljudima razmenjuju neverbalne poruke (dodiri) koje u drugim okolnostima mogu biti homoseksualno tumaene. Meutim, takvi dodiri meu "braom po oruju" samo oznaavaju uzajamno poverenje, podrku, solidarnost, ohrabrenje i utehu. Nakon rata, meu ratnicima znatno splanjava snaga emocija u drugarstvu, ali je vano da ne prekinu meusoban kontakt, bar ne oni kojima to situacija dozvoljava. Uzajamno druenje bivih ratnika u miru obezbedie im, u "prelaznom periodu", lake ukljuivanje u uobiajene

drutvene odnose i tokove. Poznato je, takoe, da ratnici nerado o ratu priaju sa neborcima, ali meusobno takve zatvorenosti ima znatno manje (ako je iopte ima). Korisno je, sa aspekta mentalne higijene, prepriavanje ratnih uspomena. Verbalizacijom (prepriavanjem) emocionalno obojenih doivljaja emocije se oslobaaju (ventilacija). Bez emocionalnog naboja ratni dogaaji (ma koliko bili uznemiravajui) postaju racionalne strukture koje ne remete sklad ponaanja ratnika. Osim toga, dobro je da bivi borac proiruje krugove prijatelja i poznanika kako se ne bi stvorio zatvoren krug drutvenih susretanja. Druenje s decom i bavljenje sa decom: Osnovni problem svih bivih ratnika je kako ne biti obuzet samim sobom. Svako njihovo ukljuivanje u staranje o drugima ima lekovito dejstvo za njih same. to je vei stepen bavljenja drugim vea je i korist. Deca, sopstvena i tua, mlaa vie, a starija manje-vie, pruaju priliku ratnom veteranu da lake prebrodi prvo posleratno vreme. Postoji nekoliko psiholokih razloga zbog kojih ratniku druenje s decom pomae: najpre, prua mu priliku da se odvoji od sebe, da se posveti drugom, da izrazi brigu, prui pomo, pokloni nenost. Deca svojom vedrinom, bezazlenou i neposrednou ratniku vraaju veru u ljude uopte. Deca (i kuni ljubimci) deluju kao "drutveni katalizator": komunicirajui s njima, ratnik proiruje opseg verbalnih i neverbalnih dodira sa ljudima oko sebe. Deca su usmerena budunosti -upravo, onoj vremenskoj dimenziji koja ratniku nedostaje. Deca se igraju, bez cilja i prevare, a ratniku je ve preko glave smrtno-ozbiljnih igara. Briga o ivotinjama: Lekoviti uticaj ivotinja na ljude koji imaju psihikih problema nije nepoznat (videti Greiffenhagen, 1991, prema: Rheinz, 1992). Naravno, iskustva se odnose, samo na kune ljubimce (najee pse i make) ali se mirne due moe tvrditi da sve domae ivotinje mogu biti od koristi da ratnik lake prebrodi vreme posle rata. Najmanje su tri razloga to su ivotinje korisne u tom smislu. Najpre, tu je druenje, zatim briga o drugom (pa makar to bila i ivotinja) ime se spreava da se ratnik bavi samim sobom. Dalje, ivotinje su, kao i deca, "drutveni katalizatori" -druei se sa ivotinjama ratnik se "otvara" i za ljudske dodire. Najzad, "koa na kou, pa makar bila i ivotinjsko krzno, umiruje i razneuje".

19. BRIGADNI PSIHOLOG U RATU 19.1. Podsetnik za rad trupnog psihologa brigade u ratu Trupni psiholozi su u ratu pri optoj mobilizaciji u najveem broju jedinica mobilisani iz civilnih struktura. Wihovo profesionalno znanje nije sporno. Meutim, ono to njima nedostaje jeste poznavanje sutine funkcionisanja vojske, pogotovu u ratu, i teite njihovog angaovanja u borbenim jedinicama. Dalje, mobilisanim psiholozima za popunu formacijskih mesta ratnih brigada nedostaje i poznavanje slubene komunikacije u okviru hijerarhiske

strukture vojske. Najzad, najvei broj "civilnih" psihologa je obuen da radi sa pojedincem, a sadanja sistemska reenja (mada, ini se da nisu su optimalna) zahtevaju da teite rada bude sa grupama, pa i celim jedinicama (ranga voda ili ete) u okviru organa za informisanje i moral brigade. Zbog svega toga napisan je podsetnik za brigadnog psihologa u ratu (prilog 19.1.). 19.2. Principi rada psihologa u ratu Principi rada brigadnog psihologa u ratu, treba da poslue kao opta instrukcija i idejna orijentacija: ta, kako i zato radi psiholog u ratu. Osnovni princip rada brigadnog psihologa u ratu je da teorijom i praksom svoje nauke i struke pomogne organima komandovanja da borbu uine jedinom mogunou preivljavanja pojedinaca i jedinica. Psiholog je struni i savetodavni organ komadanta i komande, ali deluje preko pomo nika komadanta za informisanje i moral. Kriterijum efikasnosti psihologa u brigadi je motivisanost stareina i boraca za izvrenje borbenih zadataka, pa tek onda lina srea i dobrobit pojedinca. Psiholog je duan da, svojim znanjem o oseanjima i ponaanju ljudi, podupre praktinu realizaciju borbenih zapovesti i nareenja organa komandovanja. Psiholog pomae da zamisli i ideje o borbi u glavama stareina postanu akti ponaanja vojnika. Psiholog pomae stareinama da svoju formalnu, komandujuu, ulogu uine stvarnom i elnom. Psiholog mora da ostane po strani od svih konfliktnih situacija i sueljavanja ljudi pre izvrenja borbenih zadataka i u toku samog izvrenja.

19.3. Zadaci i metod rada s obzirom na period rata U podsetniku su razraeni zadaci koji su realno izvravani tokom rata NATO i albanskih separatista protiv Vojske na Kosmetu. Po svemu sudei, razrada zadataka komande 3. armije u ovom ratu je konstruktivno reenje. Komanda 3. armije je zadatke psihologa u ratu organizovala u dva opta segmenta: s obzirom na period rata i borbenog angaovanja jedinica i s obzirom na uesnike sa kojima psiholog radi. S obzirom na period rata, psiholog se profesionalno angauje: pre i tokom mobilizacije; pre poetka borbi; na odravanju borbenog morala i psihofizike izdrljivosti u toku borbenih dejstava; u aktivnostima ljudi psiholoke stabilizacije jedinica i pojedinaca nakon borbenih dejstava. Svaki od ovih optih zadataka je u Podsetniku preciziran na konkretnije zadatke, uz ponuen metod rada (kome ne treba robovati kao dogmi). Neki od zadataka su ilustrovani prilozima, stvarnim dokumentima koji su, praktino, korieni na prostoru Kosmeta. Na primer, prilog. 19. 2. predstavlja skicu podsetnika za psihologa za nastavu sa pomonicima komadanata bataljona za moral i informisanje na temu "Strah u borbi", a prilog 19.3. podsetnik je za borce na istu temu. U prilogu (19.4) za zadatak "Analiza pojedinih dogaaja u borbi od uticaja na borbeni moral jedinice" dat je navedeni primer (konkretno, u sluaju nae jedinice radilo se o panici sa tekim posledicama).

Na alost, u ratu ginu ljudi. Poginulog druga, naravno, valja ispratiti na put bez povratka. Ispostavilo se da su psiholozi i na ovom alosnom povodu od koristi. Mi smo predloili sadraj posmrtnog govora koji je prihvaen u naoj brigadi (prilog 19.5). U poglavlju 22 ("Normalne promene...) istakli smo injenicu da najvei broj ljudi, mada neto izmenjenog ponaanja, iz rata se vraa i nastavlja, pre ili kasnije, da ivi kao da rata nije ni bilo. Prvih dana po povrtaku kui ratne slike, pogotovu u snu, se vraaju ratniku. Strah je najei razlog nonih mora ratnika, tim pre ako ratnik nije, nepotrebno, okrvavio ruke. To je bormalno i oekivano. Neke ljude takva dogaanja poplae u toj meri da strahuju od noi. Drugim reima, oni se plae sopstvenog straha. Zato je pred demobilizaciju korisno ratnicima odrati prigodno predavanje iz teme 22. No to nije sve! Veoma je korisno pruiti mogunost ratnicima da, po svojoj elji i nahoenju, sa psihologom razgovaraju i individualno. U prilogu 19.11 moete videti primer obraanja ratnicima u tom povodu. 19.4. Zadaci i metod rada s obzirom na uesnike Svu sloenost profesionalnog angaovanja psihologa u ratu koji nije vojni ve je mobilisan moda najbolje ilustruju zadaci s obzirom na uesnike. Naime, ne samo da je grupni rad psihologa u okviru kolektivnog tela organa komande brigade za informisanje i moral, novina ve je i sutinski princip individualnog rada brigadnog psihologa bitno razliit. Razlika je drastina: prvo, u ratu dobrobit pojedinca u profesionalnom psiholokom odnosu nije primarna ve borbeni zadatak brigade; drugo, psiholog svojim profesionalnim angamanom moe direktno da nanese tetu pojedincu, kada on nije motivisan da funkcionie adaptabilno u okviru svoje jedinice. Najzad, ak i princip prioriteta u trijai borbenim stresom pogoenih pojedinaca je apsolutna novina za psihologa. Iskustvo sa Kosmeta: Psiholog sa grupom radi na borbenom poloaju; obilazi jedinice, najee, sa pomonikom komadanta brigade za informisanje i moral (sadraj i metod rada videti iz podsetnika, prilog 19.1). Kao to se iz podsetnika vidi, i tada su izvesni oblici individualnog rada mogui. Psihoterapijski individualni tretman najbolji u okviru sanitetske stanice bataljona. Da bi psiholog mogao da donese odluku, treba da konsultuje i kartoteku jedinice zato to su u jedininim kartonima boraca sadrane vane informacije o eventualnom psihijatrijskom tretmanu pojedinca tokom sluenja kadrovskog roka ili vojnih vebi. Radi orijentacije dati su spiskovi bolesti.. Prvi spisak (prilog 19.8) odnosi se na vojne obaveznike starijih godita, a drugi (prilog 19.9) se tie obveznika koji u kadrovski rok sluili posle 1997. Zavisno od zapaanja komandira u borbi, sopstvenog strunog uvida u psiholoki status borca psiholog e napisati svoj predlog prema 19.6 ili 19.7. Oigledna je razlika: u prvom se predlae psihijatrijski tretman, a u drugom disciplinski; u prvom se pomae pojedincu, a u drugom pripadnicima jedinice prua primer ta se moe desiti pojedincima koji naruavaju borbenu disciplinu i dovode u pitanje izvrenje borbenih zadataka. Kao i svi drugi organi komande i psiholog, redovnim putem, (preko svog

prvopretpostavljenog) povremeno, samoinicijativno ili po zahtevu, vioj komandi, periodino ili po potrebi, dostavlja izvetaj o svom radu ( videti prilog 19.10). DODATAK ZA RATNI ZLOINCI Generali Severa, erman i eridon su smislili brutalne kampanje koje su opustoene junjake drave Dordija i Virdinija. "Obojica komadanata su kampanju zapoeli meseva novembra, zahvatajui front irine ok 60 milja, bogate zemlje u kojoj je etva bila u toku, ambari puni kukuruza i stone hrane, u punicama su visile unke i slanina, a polja su bila puna stoke". Wihova farma je bila usred Dordije, direktno na liniji mara, ali su oni za to saznali prekasno. Jedno jutro su doli da im pljakaju ambare. Wegov otac je pokuao da ih sprei i oni su ga ubili.NJegova majka je potrala knjima, pa su ubili i nju. Silovali su mu sestru, ubili je, rasporili su mu brata sabljom, uzeli su svinje i konje, ubili psa, spalili ambare i kuu i odjahali sa kolima punim hrane i itarica" (Morel, 1998).

"Nee biti nikakvo preterivanje ako kaemo da je otkrie zloina u Mi Laju bilo odluujue za donoenje odluke o povlaenju Amerikanaca iz Vijetnam" - to kae Miklo Biro. A ta kau injenice ? U javnost su poele da prodiru prie uesnika pokolja ve tokom 1969. godine (Videti na primer Nenj York Times od 25.novembra). Sudjenje poruniku Vilijamu Keliju bilo je 1971/72 godine. Nakon vojnog poraza i u strahovitoj panici poslednje amerike jedinice povukle su se iz Vijetnama april-maj 1975.godine. Pretpostavimo za trenutak, da to jeste "preterivanje", ali da bi tako moglo biti u principu jer su Ameri na braniku odbrane demokratije i ljudskih prava. Naalost Amerikanci tvrdoglavo odbijaju da slede Mikloevu lepu elju da, za razliku od Srba, budu "dobri momci": 51% ispitanika u jednom istraivanju izjavilo je da bi pobili sve stanovnike nekog vijetnamskog sela, a vie od 50% anketiranih u drugom ispitivanju javnog mnjenja misli da zlosre nog porunika nije trebalo izvoditi pred sud (videti Kelman, H. and Lanjrence, L., "Assignment of Responsibility in the Case of Lt. Calley: Preliminari Report on a National Survey", Journal os Social Issuses, broj 1 od 1972.godine). Uopte, sudjenje poruniku Keliju navoditi kao primer zalaganja za humano ponaanje u ratu je viestruko sporno: a) Vojni tuilac je podigao optunicu i zahtevao kaznu za Kelija ne zato to je uestvovao u ubijanju nekoliko stotina mukaraca, ena i beba ve zato to nije imao potrebna naredjenja pretpostavljenih za ovu "akciju" b) Da ovo sudjenje nije imalo karakter sudjenja za ratne zloine govori i injenica da nikome vie i njegove jedinice nije sudjeno. Nee biti da je Keli sam sebi naredio i pobio sve te jadne ljude. c) Profesorova tvrdnja su Amerikanci "u Vijetnamskom ratu satanizovali vijetkongovce, a ne celokupni vijetnamski narod" bila bi neljudski cinina da je istinita. Evo i zato:

1. Amerika globalna zamisao "pacifikacije" i formiranja "stratekih naselja u okviru StaleyTejlor-ovog plana podrazumevala je etniko ienje simpatizera i pomagaa Fronta nacionalnog oslobodjenja (videti Nighonjonger, NJ., 1967, Rural pacification in Vietnam, Nenj York). 2. Amerikanci su u tom ratu koristili sve vrste hemijskih bojnih otrova i (po prvi put) bakterioloke bojne otrove kojim su unitavali poljoprivredna dobra i proizvode u onim oblastima koje nisu vojno kontrolisali ostavljajuci civilno stanovnitvo da doslovno umire od gladi. 3. Proirili su ratni poar na jo tri okolne drave (Laos, Kambodu i Serni Vijetnam) koje jesu pomagale Front nacionalnog oslobodjenja, ali NISU imale vojnih jedinica na tlu Ju nog Vijetnama (izuzev DR Vijetnama). 4. Bombardovali su sva vea naseljena mesta (najvie gradove) u DR Vijetnamu, na ijoj teritoriji inae nisu bili vojno prisutni. 5. Pobili su 200.000 devojica i deaka, a drugih 700.000 su osakatili (videti Horlemann, J., i Gang, P., 1976, Vietnam: Genesis eines Konflikts, Reinhardt, Freiburg). Inae kroz koncentracione logore sajgonskog diktatora Nguen Van Tijea koga su "demokratski" ustoliili Amerikanci prolo je 3.500.000 ljudi, a civilne rtve ovog rata cene se na preko 2.000.000 ljudi. Ukratko, Amerikanci su, sudei poruniku Keliju, osudili vinovnika samo jedne kapi u moru nevine krvi. 6. "Boinom brutaliziranju Vijetnama" (masovna bombardovanja naselja na teritoriji oba Vijetnama krajem 1971. i poetkom 1972.godine) "kumovali" su ameriki psiholozi, barem oni zaposleni u nauno-istraivakoj korporaciji RAND koja je to preporuila amerikoj vladi u svojoj studiji borbenog morala Vijetkonga (videti Wotson, P., 1982: WAR ON THE MIND (The military uses and abuses of psychology), HUTSCHINSON OF LONDON). U "Vremenu" Prosefor tvrdi da smo se "naglo setili enevske konvencije i humanih principa" tek "kada je NATO zapretio bombardovanjem Beograda". Skromno podseam Profesora da sam rad pisao krajem 1992. kada NATO jo nije "zapretio bombardovanjem Beograda". "antiratnog stava" poznatog iroj javnosti Nije morao da to ini zato to je Beograd, ipak, grad u njegovoj dravi nit niti zato to u njemu ivi najvie Srba, pa ni zato to u Beogradu, nadam s se, ima prijatelja ve zato to je "Dr Miklo Biro, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, postao poznat iroj javnosti po svojim angaovanim tekstovima u >Borbi<, >Nezavisnom< i >Koavi<, u kojima je dosledno zastupao antiratne stavove". Upravo ove rei tako jasno razobliuju la i pritvornost Mikloevog mirotvorstva. On i ja (i ne samo nas dvojica) mislimo isto po pitanju rata i bombardovanja gradova. Razlike, ipak, postoje: Drugi autori govore o bombardovanju gradova sa principijelnih pozicija ciljeva oruanog sukoba.

Veoma sam srean to u ovoj zemlji mogu da slobodno ive i rade ljudi poput Mikloa Biroa. Da on ivi, kojim sluajem, u SAD-u morao bi da se prijavi Ministarstvu pravde u odeljenju za strane agente. Da li u Jugoslaviji postoji neka vrsta "Ruder end Fin" i Dems Harf (propagandna kompanija za satanizaciju intelektualaca Srba ? Na kraju, to se mene tie, sve verbalne rasprave sa Mikloem Biroom su zav ene. Ne zato to ne uivam da javno ibam i kinjim mazohistiki nastrojene pojedince, ne ni zbog toga to me primorava da, nadam se da je to oito, "kopam" po referncama koje on pomene ve zato to polemike smatram tetnim oblikom strune komunikacije. Polemiari jo "tvrdje" zastupaju poetne stavove, zakrve se, i postanu lini. Usput se i posvadjaju te podele kolege na suprostavljene tabore.

Morel, D (1998): POSLEDNJI ZOV TRUBE, Dereta, s.14 i 103

20. PSIHOLOGIJA RATNOG ZLOINSTVA 20.1. Osnovna pravila humanitarnog prava vajcarac Anri Dinan (Despot, 1989) sluajno je bio svedok masakra kod Solferina 1859. godine u bici izmeu italijanske i austrijske vojske. Uasnut i potresen patnjama ranjenika u ovoj bici napisao je knjigu "Seanje na Solferino", koja je bila osnova da se u enevi konstituie Meunarodni stalni komitet za pomo ranjenicima i vojnicima, danas pod nazivom Meunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). enevske konvencije iz 1949 godine svojim osnovnim pravilima tite ranjenike, bolesnike, brodolomce, ratne zarobljenike i civilna lica za vreme rata, profesionalno i priueno sanitetsko osoblje i verska lica, stacionarne i pokretne sanitetske objekte (civilne i vojne) koja imaju jasno uoljivu oznaku crvenog krsta (crvenog polumeseca). Osnovni cilj ovih konvencija je da se, prilikom izvrenja borbenih zadataka, smanje nepotrebne rtve i patnje ljudi, kao i razaranje dela ljudskih ruku i prirodnih objekata u ratu. Da bi se jasno razdvojio objekat zatite humanitarnog prava od ostalih ratom zahvaenih ljudi, ratno pravo definie pojam borca koji, ako postane rtva rata (ranjen, zarobljen, oboleo, nestao), ima pravo da se stavi pod zatitu humanitarnog prava. Ratnik odnosno borac je svaka osoba koja otvoreno nosi oruje, potuje pravila ratnog prava, pripada oruanim formacijama koje imaju pretpostavljenog stareinu i nosi uoljiv znak ili uniformu. Insistiranje da ratnik mora pripadati borbenom sastavu i imati svog komandira (komandanta) upravo je zato da bi se istakla dvostruka odgovornost za krenje odredbi humanitarnog ratnog prava (jer odgovaraju ratnik-poinilac i njegov pretpostavljeni stareina ako je naredio izvrenje neke borbene akcije u kojoj su povreena pravila ponaanja).

Postoji skup osnovnih (tite rtve rata u svakoj prilici) i posebnih pravila (tite rtve rata u sluaju ranjavanja, bolesti, brodoloma i zarobljavanja). Pet je osnovnih pravila humanitarnog prava koja se zasnivaju na enevskim konvencijama. Najoptije pravilo titi goli ivot i ljudsko dostojanstvo svake rtve rata (ranjenik, bolesnik, brodolomac, civilno lice, sanitetsko i versko osoblje) od niim izazvanog napada. Zatim, svaki borac mora potovati osnovna i posebna pravila "u svakoj prilici". Dakle, i onda kada protivnik kri ista pravila ili kada stareina nareuje suprotno, drugim reima, za ratni zloin odgovarae svako ko izvri ili naredi krenje pravila humanitarnog prava. U optem smislu, zloin je ubijati, muiti, telesno ili psihiki kanjavati ljude, uzimati taoce ili izvriti smrtnu presudu bez suenja okrivljenom. Tree pravilo veli da se niko ni u jednoj prilici ne moe odrei zatite humanitarnog prava. etvrto pravilo obezbeuje mehanizam ije delovanje doprinosi ostvarivanju prethodnih pravila, definiui institut sile zatitnice (najee je to Meunarodni komitet Crvenog krsta) dravljana jedne zaraene strane. Peto pravilo tie se odredbe da niko u ratu nije iskljuivo sam lino odgovoran ve je odgovorna i drava iji je on graanin. Meunarodna konvencija humanitarnog prava u nekim svojim odredbama posebno definie prava ena da budu zatiene od svih povreda koje su specifine za njih s obzirom na pol (da ne budu silovane, izvrgnute nemoralu ili ugroene u svom stidu prema mukarcima). 20.2. inioci koji, po logici borbe, podstiu nehumanost u ratu Jedna je vojska onoliko jaka koliko je narod kome pripada u stanju da podnese civilne rtve. Ratni zloin, ukratko nastaje kada jedna od strana bez jasnog borbenog cilja izaziva nepotrebne ljudske patnje i unitava materijalna dobra u prostoru bez vojnih objekata. Stoga je grubo reeno, trpljenje ratnih zloina uslov pobede, a onaj ko pobedi -sudie prekriocima meunarodnog ratnog prava sa suprotne, ali ne i sa svoje strane (nije uljudno, ali treba potsetiti na injenicu da je komandant bilo kog nacistikog konclogora bio ratni zloinac, ali ne i naredbodavci i izvrioci nuklearnih napada na japanske gradove). Dakle, ratovi i nastaju zato to se sukobljene strane odriu mnogih uzajamno prihvaenih pravila ponaanja. Oruani sukobi skoro uvek, manje ili vie, dovode u pitanje opstajanje i pridravanje odredbi meunarodnog ratnog prava. Zato? ta je, zapravo, cilj borbe? Evo jedne prihvatljive definicija koja veli da je cilj borbe "...nanoenje gubitaka protivniku u ljudstvu, ratnoj tehnici i teritoriji" (Vojni leksikon, 1969). U novije vreme ratni cilj je i irenje geopolitikog uticaja, odnosno uspostavljanje kontrole nad drutvenim, pogotovu politikim ponaanjem pojedinaca i velikih grupa stanovnitva. Ovo proirenje definicije borbe u smislu irenja geopolitikog uticaja (iza koga sledi irenje interesnog pre svega, -ekonomskog uticaja) sve vie sadejstvuje najpoznatijoj definiciji rata "kao nastavka politike drugim sredstvima". Bilo da se poe od definicije borbe ili definicije rata, neminovno se javlja paradoks: humanost je u ratu, pogotovu za stranu koja vodi odbrambeni rat, protivna njegovoj logici. Naime, neovenost u ratu nije sama po sebi cilj, ve je instrument da se slomi moral ljudskog faktora najirih slojeva stanovnitva iz koga njegova oruana sila crpe snagu za voenje borbe. Drugim reima, represalije prema stanovnitvu i nehumano postupanje

prema borcima - kada postanu rtve rata (ranjenici, zarobljenici...) uvek su bili sredstva da se protivniku nanesu najtei gubici: pad morala (odlunosti i reenosti za borbu) ljudskog faktora rata. U novije vreme to se pokuava prikriti eufemizmima o ljudskim pravima i "nedunim civilima", kao da se zaboravlja na injenicu da su nenaoruani civili deo ratne maine protivnika: oni su oevi, majke, sestre, braa, deca... boraca u ratnim jedinicama. Na jednom individualnom planu, psiholoki posmatrano, kada se borbena motivacija sagleda iz najueg ugla, ratnik se bori (pored elje da lino preivi) za svoj dom, svoju porodicu. Da bi prethodni stav bio ubedljiviji korisno je da se sa opteg plana pree na konkretni nivo razmatranja postavljajui neka pitanja i nudei odgovore koji su, vojniki posmatrano, prihvatljivi. Na primer, ta je prethodilo vojnom slomu stare Jugoslavije? -Bombardovanje gradova, ak proglaenih za otvorene?! Kada je i kako slomljena faistika Nemaka? Nije li to bilo onda kada su "tepisi bombi prekrili" gradove, u ovom sluaju nemake? ta je prethodilo slomu ogromne japanske ratne maine (atomske bombe na Hiroimu i Nagasaki u kojima je bilo stotinak vojnika na odsustvu)? Strategijski posmatrano, ne postoji nijedan rentabilan vojni cilj (zato to je rastresitost borbenog poretka nesporno doktrinarno vojno pravilo) za oruje masovnog unitavanja, ak i manje (taktike) snage, osim civila gusto naseljenih megapolisa. Zato su gradovi pogodne mete ratnih razaranja? "Gradovi su pogodne mete iz tri razloga: prvo, zato to oni proizvode za ratnu mainu, drugo, zato to su oni saobraajni vorovi i centri za snabdevanje i, tree, to se u njima moe poubijati vie ljudi". Ove rei napisao je ameriki "prvoklasni vojni ekspert". Re je o pukovniku Maralu (Marchall, 1951). Upravo su Maralove rei:"... mase civila postaju tit koji pokriva vojne snage. Prema tome, mogunost za konanu vojnu pobedu zavisi od toga da li e taj tit biti dovoljno jak da izdri udarce...". Oiglednost da su Maralove rei doktrinarna odredba borbenih dejstava amerike vojske najbolje je potvrdila agresija NATO-pakta na SRJ tokom 1999 godine. Naime, daleko najei ciljevi "dinsanciranih" dejstava "krstareim raketama" i "pametnim avio-bombama" su bili upravo civilni objekti u gusto naseljenim gradskim etvrtima (poslovni centar "Ue", zgrada RTS-a, bolnice na Zvezdari i Dedinju, iseljena zgrada Generaltaba VJ, zgrada Vlade Srbije u Nemanjinoj, kineska ambasada i toplana na Novom Beogradu, mostovi, nadvonjaci, privatne kue, vozovi itd.). Naravno, pragmatiki posmatrano, tezi o nehumanosti kao instrumentu vojne pobede moe se prigovoriti navoenjem primera kada su represalije bile kontraproduktivne. Evo tri takva primera: protiv Srba u drugom svetskom ratu zverstva nisu bila efikasna, ak ni u odnosu 100 za 1; boino "brutalizovanje" Vijetnamaca ubrzalo je slom amerike i kvislinke vojne sile u Vijetnamu (Watson, 1984). i, najzad, nemaka bombardovanja britanskih gradova nisu bila efikasna. Ne bi bilo teko dokazati da se u svakom navedenom sluaju, kao i u nenavedenim sluajevima neefikasnih represalija i zloinstava, radi o sutinskoj greci u proraunu. Na primer, visoko racionalni Nemci nisu mogli da pojme, logici protivnu, osobinu Srba da im je ideja o samortvovanju (o krvi kao ceni i o glavi kao moneti) sutastvena podloga za kolektivno pamenje na kojoj poiva mit o "nebeskom narodu". Na osnovu ve iznetih definicija borbe i rata sasvim je jasno da ratnicima ne preostaje ba

puno prostora da bi u ratu bili oveni zato to postoji niz posebnih razloga i okolnosti zbog kojih je borba kao ljudska delatnost krajnje surova i nehumana rabota. 1. Ne postoji posebno omeen prostor, niti se moe dogovoriti posebno vreme u kome bi se borbom razdvojene strane mogle sresti da obave svoj posao. Naprotiv, hteli to ili ne, ratom bivaju zahvaeni svi ljudi, a ne samo borci, u svom ivotnom prostoru i realnom vremenu. To se odnosi, svakako, vie na savremene, a pogotovu graanske ratove. Ipak, valja imati na umu da su "znaajne razlike izmeu pogibija u borbenim dejstvima i izvan njih". 2. Savremena borbena sredstva su neslueno poveala stepen nehumanosti rata, pre svega, svojim nainom dejstva (razorna mo, masovnost unitenja, laka zrna koja poveavaju smrtnost i teinu rana), kao i nainom primene (primena na distancu, elektronsko -dakle, bezlino -oitavanje ciljeva itd.) Na primer, ma koliko ratnici bili surovi, malo je onih koji bi mogli da dete poliju benzinom iz kante, a zatim da ga zapale ibicom. Ipak, oni upravo to rade svakodnevno bez imalo zazora, jer dete definiu kao dalek (oima nevidljiv) cilj, a radnju paljenja ibice zamenjuju pritiskom na dugme ili povlaenjem poluge (Milgram, 1990). 3. Mnogi taktiki principi koji se ue kao pravilske odredbe u vojnim kolama i, naravno, primenjuju u borbi, zahtevaju visok stepen odluujue brzih napada da bi vatra, pokret, manevar i udar, osim destruktivnog, imali i psiholoka dejstva (kao, na primer, iznenaenje, maskiranje i prikrivanje, silina prvog udara itd.). Takva dejstva imaju za posledicu, upravo zbog faktora iznenaenja, tako visok procenat ljudskih gubitaka da se i diverzantske akcije specijalnih borbenih sastva mogu smatrati "brutalnim". 4. Neka posebna borbena dejstva (izvianja, prepadi, diverzije, napadi na komande i centre veze...) trae neujno delovanje, koje od ratnika zahteva da "rade" bodeima, svilenim gajtanima ili tupim predmetima u bliskom telesnom kontaktu, to je zaista svirepo i krvavo. Stoga, se formiraju i obuavaju jedinice posebne (specijalne) namene (izviake, diverzantske, policijske, padobranske, za brza dejstva i njima sline). Sasvim je logino da pripadnici takvih jedinica moraju biti birani i obuavani tako da brutalnost koriste bez stida, krivice i kajanja da bi njihova efikasnost bila optimalna. Ne treba zaboraviti da ove jedinice, osim realnog efekta, nastoje da brutalnou i svirepou poveaju psiholoki efekat da bi se na protivnikoj strani slomili borbeni moral i volja. 5. Ljudi se tokom trajanja rata kao linosti menjaju (karakterno, emocionalno) u smislu sve vee spremnosti da to surovije delaju. "Hvata ih krv rata", obuzima elja da uivaju u patnji, ispunjava mrnja prema svemu ivom, a tenja za osvetom esto postaje svrha pojedinanog ivota. Nekima rat prua mogunost da se, ispunjavajui drutveno korisne svrhe, siti nauivaju u ljudskoj patnji, suzama i krvi -to nisu smeli ili mogli u miru. Drugi e tek u ratu pronai u sebi potencijal da ine zlo, oseajui greno zadovoljstvo, a ne stid, kajanje ili samilost: svirepost im "ulepava dan". Ovome u prilog idu i one koncepcije obuke iji je cilj da se ratnici jo u vreme mira pripreme da budu surovi u ratu (Watson, 1982).

Opravdana primedba recezenta generala krbida

6. Emocije, a mrnja najvie, snaan su motiv (pokreta) ljudi u ratu. Da bi se dobro borili, sami e nauiti, ako ve nisu, da mrze. to vie mrze, bolje se bore i lake podnose ivot na ratitu, a to se bolje bore, vie mrze: tako se zatvara pakleni krug predanosti mrnji i ratu. 7. Razmene zarobljenika dok traje rat poveavaju stepen nemilosrdnog unitavanja ljudi, jer jednom zarobljen, pa razmenjen borac elee da se sveti za svoje logorske muke. Da ne bi bio razmenjen i da ne bi mogao da se sveti, on biva ubijen. 8. Graanski ratovi su uvek nemilosrdniji od meunacionalnih: naime rat "prua mogunost ljudima da se naplate", osim, novonastalih, ratnih, i "stari rauni" iz mirnih vremena, dok su iveli jedni sa drugima , ili uz druge. To poveava zakrvljenost rata. 9. Najzad, posredno psiholoko objanjenje erupcije mrnje i zloinstva u jugoslovenskom graanskom ratu moe se nai u radu: Linost Jugoslovena opisana rezultatima na Ajzenkovom upitniku EPLJ" (ipka, 1988). Autor je utvrdio da Jugosloveni (iz bive SFRJ, bez Slovenaca), u odnosu na 24 drugih naroda, postiu daleko najvie skorove na skali P (psihoticizma) i relativno niske na skali N (neuroticizma). Visok skor na skali "psihoticizma", pojednostavljeno, izraava agresivni i destruktivni naboj pojedinca, a nizak skor na skali "neuroticizma" odraava nespremnost da se kritiki i sa zabrinutou preispituje sopstveno ponaanje. Indikativno je da samo jo jedan evropski narod ima slina odstupanja na ove dve skale - Nemci. 10. Ma koliko to izgledalo protivreno, religijski inioci poveavaju nehumanost u ratu. Naime, svi dosadanji razlozi za irenje bestijalnosti proistiu iz koncepta ubijanja kao radnog zadatka (banalnost zla). Neke religije svojom doktrinom i praksom vaspostavljaju koncept ubijanja kao sveti zadatak (svetost zla), ak verske ratove (islam, na primer) odreuju kao "svete" (dihad) zato to se ne prihvata, ak ni kao mogunost, postojanje drugih veroispovesti. Zato ne iznenauje injenica da se islam u uporednim antropolokim studiujama odreuje kao ratnika religija (Canetti, 1984). Strani autori (Grossarth-Maticek, 1992), takoe, graanski rat, u Jugoslaviji kao i silnu erupciju zla, objanjavaju religijskim razlozima. Kapor (1982) navodi tri osnovna uslova i ratne situacije u kojima mogu da buknu agresivnost i nasilnost boraca: a) uverenje da se neprijatelj nalazi svuda, odnosno da bi se mogao nai svuda i na svakom mestu; b) podela odgovornosti za zloine sa drugim saborcima -po horizontali (sa drugovima) i po vertikali (sa stareinama i c) preka potreba ratnika za aktivnou: da prvi napadne, da delujui odluno ovlada borbenom zonom, da kontrolie vatrom prostor itd.

20.3. Osobine linosti ratnih zloinaca Postoje pokuaji da se injenje ratnog zloina objasni iskljuivo osobinama linosti njihovih poinilaca. Naveu tri takva koncepta nastala na osnovu empirijskih istraivanja i/ili zdravorazumske logike.

Prvi koncept, kako to primeuje Stojkovi (1992), mogao bi se utemeljiti na Fromovoj (From, 1975) podeli agresivnosti na malignu i benignu. Ratni zloinci su ljudi maligno agresivni. NJih karakterie visoka inteligencija koju koriste, za najmranije i najnehumanije ciljeve. U ovom konceptu se istie pojam "kreativnog psihopate", koji oznaava osobe muene hroninim oseanjem dosade. Takvi ljudi, udei za moi i vlau, poinju da se bave politikom, izgrauju sopstvenu harizmu i postaju voe drutvenih grupa, pa ak i autokratskih reima. Nekoliko empirijskih podataka moglo bi podrati ovaj koncept. Meu psihopatama zaista ima dosta "ljudi od uticaja" (politiara, javnih delatnika, vojskovoa itd.). Psihopate mogu da budu drutveno armantni i visokointeligentni (Mekej, 1978). Utvreno je (Gilbert, prema: Zvonarevi, 1976) da su nacistike voe (najodgovornije za masovne zloine) bile visokointeligentne osobe. Stojkovi (1992), pored ove grupe pojedinaca "sa manje-vie izraenom nekrofilnom, sadistikom, autoritarnom ili konformistikom crtom u karakteru", veli da "se ratni zloinci regrutuju iz redova frustriranih marginalaca i izrazito sugestibilnih pojedinaca, bez obzira na sklop crta linosti, kao i iz redova linih osvetnika". U drugom konceptu, zasnovanom na ispitivanju esesovaca-masovnih ubica (Watson, 1982), navodi se itav niz svojstava boraca spremnih da u ratu ine zloine, ali se problematizuje koncepcija psihopatske (patoloke) motivacije ratnih zloina. U treem konceptu, zasnovanom na ispitivanju amerikih boraca-vijetnamskih ubica, takoe, navode se zajednike crte linosti. Upravo, podaci o borbenim dunostima ovih ljudi sasvim e pobiti zdravorazumska uverenja da se normalni ljudi u ratu uvek humano ponaaju, a da zloine ine samo psihopate (uzgred budi reeno, postoji uverenje da su najvei ratni zloinci u vijetnamskom ratu bili civili, tvorci amerike globalna strateguije "pacifikacije" i formiranja "stratekih naselja" u okviru Staley-Tejlor-ovog plana koji je podrazumevao etniko ienje nekoliko stotina hiljada Vijetnamaca, simpatizera i pomagaa Fronta nacionalnog osloboenja (videti: Nighonjonger, 1967). Pripadnici SS formacija Britanski psiholog Henri Diks (Henry Dicks prema: Watson, 1982) ispitivao je osobine linosti i karaktera 138 nemakih vojnika optuenih za masovna ubistva tokom drugog svetskog rata. Osnovne osobine linosti koje je utvrdio jesu: "superfanatizam", "nihilistiki ateizam", nedostatak bilo kakve emotivne veze sa ocem i odsustvo nenosti prema majci, sklonost da se sopstvena neprijateljska oseanja pripiu ljudima i grupama protiv kojih su usmerena, sklonost ka drutveno neprihvatljivom sadizmu, autoritarnost, kasnije zasnivanje braka,

rano dobrovoljno stupanje u vojsku, pogibija starijeg brata tokom prvog ili poetkom drugog svetskog rata, seljako poreklo, trgovaka ili zanatska delatnost, sklonost ka delanju nautrb razmiljanju, esto razmiljanje o samoubistvu, ekstremno neurotine reakcije straha, pre rata, prosenost i asnost, odsustvo oseanja sopstvene odgovornosti za poinjena nedela i tenja da se odgovornost prebaci na drugog, u zatvoru, besprekornost.

Nijedan od ovih esesovaca nije pokazivao znake impulsivnosti: naprotiv, bili su izuzetno samokontrolisani. Meutim, svima im je zajednika karakteristika da su im stanja besa, kada bi njima ovladali, bila izuzetno destruktivna. Destruktivnost je nastajala bilo zato to su ti ljudi imali nedovoljno jaku unutranju kontrolu kada bi spoljanji izazovi bili estoki, bilo zato to nisu u dovoljnoj meri posedovali mehanizme zaustavljanja destruktivnih akcija kada bi jednom bile zapoete. U zakljuku o linosti esesovskih ubica Diks navodi tri njihova dominantna zajednika svojstva: u svojoj drutvenoj sredini su vaili kao prijateljsko-dobroduni graani; vie su naginjali stvarima nego ljudima; mada nisu nasilju skloni, bili su izuzetno brutalni kada bi posegli za silom. Vijetnamske ubice Poetkom sedamdesetih godina (Watson, 1982) u SAD su se meu psihijatrima prouli izvetaji o sluajevima vijetnamskih veterana. Veterani nisu bili psihijatrijski pacijenti, u klasinom smislu te rei. Oni su eleli da se "ispovede", da "govore iz due" o svojim ratnim doivljajima. Tako su, na primer, dvojica bostonskih psihijatara izvestila o 71 takvom klijentu. Klijenti su govorili o itavoj skali zverstava koje su sami poinili ili su prisustvovali takvim zloinima: poev od fizikog zlostavljanja zatvorenika (vojnika i civila) do sakaenja leeva Vijetnamaca, odsecanja polnih organa mukarcima ili dojki devojkama. Iz ovih izvetaja moglo bi se zakljuiti da linosti odreenih svojstava, u potpuno specifinoj ratnoj situaciji, naginju zloinstvu. Koja su to "odreena" svojstva? U sluaju vijetnamskih ubica njihove, manje-vie, zajednike karakteristike jesu: seljako poreklo; nisu bili stariji od 19 godina; najee su izgubili starijeg brata, ali ne u ratu; kolska uspenost im je bila razliita, kao i inteligencija -bavili su se mukim sportovima u kojima je postojao definisan protivnik (npr., fudbal, za razliku od lake atletike); ee su bili dobrovoljci nego vojni obveznici (njihova dobrovoljnost, meutim, nije bila motivisana patriotizmom, eljom za novcem ili uzbuenjima, ve je to bio njihov nain da

ree svoje loe porodine prilike); pripadali su manjinskim grupama; postojalo je nasilje u porodicama u kojima su odrastali; u detinjstvu su mokrili u krevet, i posle tree godine starosti; imali su sklonosti ka piromaniji.

Psihijatri su uspeli i da odrede borbene dunosti ovih ljudi koje su oni imali u ratnim jedinicama. To su bili zamenici voa borbenih grupa (zavisno od borbenih akcija), radiotelegrafisti ili "elni borci" (pointman), odnosno borci koji su u borbenom poretku ili na elo jedinice. Ovi ljudi su, jednostavno, "izgarali" u borbi. Oni su tri puta vie neprijateljskih vojnika nego ostali borci izbacili iz stroja (i kada se ne raunaju nepotrebna ubistva). Drugim reima ne radi se o psihopatama koje su u borbu ile gonjene svojim niskim strastima za ubijanjem, krvlju i patnjom drugih ljudi, ve o izvanredno efikasnim ratnicima, koji su svoj zanat usavrili do perfekcije. Za ovu vrstu ratnika u amerikoj literaturi postoje dva naziva: stres-vojnici (Bourne, navedeno prema Watson, 1982) i aneli-ubice (Flynn, 1991 god) 20.4. ta odreuje ratni zloin: linost ili okolnosti? Po svemu sudei, koncepcije o patolokoj linosti ratnih zloinaca nisu prihvatljive. Naravno, nije sporno da psihopate u ratu, kao i u miru, ine zloine. Ono to jeste sporno je uverenje da individualna svojstva pojedinca (moralnost, samilost, ljudska obzirnost, drutvena odgovornost itd.) razdvajaju ratne zloince od ostalih boraca. Nisu takoe, sporni ni pokuaji da se nau zajednika svojstva ratnih zloinaca koja ih razlikuju od onih koji to nisu. Ono to se moe relativizovati u vezi sa osobinama linosti jeste to da se problem distinktivnih linih osobina ratnih zloinaca mora povezati sa pitanjem da li su ljudi drugaijih osobina uopte imali priliku da "testiraju" svoju humanost u ratu. Na primer, seljako poreklo, autoritarnost, pripadnost manjinama, nasilje u porodici, mokrenje u krevetu, nepostojanje topline u odnosu sa roditeljima, itd. mogu se svesti na jednu jedinu: drutveno-obrazovni nivo. Naime, u ratu "obrazovni ili drutveni talog" ide na "prvu borbenu liniju" (Moskos, 1967). Da bi se dokazalo da ljudi odreenih karakteristika (osobina linosti) pre ine ratne zloine nego oni drugi (sa drugaijim osobinama linosti), potrebno je i ove druge dovesti na "prvu borbenu liniju" i utvrditi da li e izvriti ratne zloine ili nee. Ovaj "metodoloki" uslov nije ispunjen ni u jednom od do sada navedenih istraivanja. Pri tome treba imati na umu da svaka oruana formacija ima naredbodavce i izvrioce. Poznato je da naredbodavci nikako nisu mogli da budu pripadnici istih slojeva drutva kao oni koji su "izvravajui nareenja" poinili ratne zloine u borbi. Takoe, poznato je da se najvei ratni zloini u formi genocida dogaaju onda kada unitenje pripadnika jednog naroda postane ratni cilj i/ili deo dravne politike, odnosno vladajue ideologije (na primer, nacistike zemlje u drugom svetskom ratu). Tada zloin postaje intenzivan, sistematski i sveobuhvatan. Ko formulie politiki interes, ratne ciljeve i vladajuu ideologiju? Svakako, to je intelektualna elita, ista ona ijih pripadnika ima nesrazmerno malo na prvoj borbenoj liniji. Postoje eksperimentalni podaci (Eysenck, end Eysenck, 1983) koji pokazuju da su naredbodavci

dvostruko vie spremni da uine zlo (naredbom) nego izvrioci (inom). U Milgramovom (1990) istraivanju poslunosti (tehnika ispitivanja efekata grupe) pokazano je da se, kada subjekt "samo" nareuje zadavanje "smrtonosnih okova" rtvi, procenat slepih poslunika penje do fantastine cifre 92,5%. Stojkovi (1992) razvrstava ratne zloine u etiri grupe: direktni izvrilac (puca ili "radi noem" licem u lice), indirektni izvrilac (onaj koji iz artiljerijskih orua otvara vatru na zbegove sa enama i decom i na civilno stanovnitvo), direktni naredbodavac (srednji ili visoki komandni kadar svojim komandnim aktima: naredbama, zapovestima i direktivama) i indirektni naredbodavci (politiki, dravni i nacionalni lideri koji kreiraju ratne ciljeve i vodeu ideologiju). Moda bi se mogla osporiti tvrdnja ovog autora da "bitna komponenta ideologije koja priprema ratni zloin jeste dehumanizacija i satanizacija neprijatelja". Naime, neki oblik satanizacije neprijatelja u ratu jeste nuan (ne naroda, ve pripadnika njegove oruane sile -o emu e kasnije jo biti rei). Drugim reima, valja praviti razliku izmeu satanizacije naroda (koja, kako to navodi Stojkovi, priprema ratni zloin) i satanizacije ratnika tog naroda, zato to je to bitan motiv sopstvenih boraca (kao to veli Kapor, 1982). Borac koji u "ienju terena" nepotrebno pobije sve pred sobom, ene, decu, protivnike koji vie ne pruaju otpor (odloe oruje ili ele da se predaju) jeste, po definiciji, poinio zloin, jer nije "izbegao nepotrebne rtve i patnje koje bitno ne utiu na vojni ishod". U visokosofisticiranoj armiji to isto ine borci pritiskom na dugme. Oito je da postoji razlika. Jedni su morali neposredno da gaaju "u meso", a drugi su satelitski dobijene koordinate prosledili raunaru, pa pritisli dugme. Meutim, ta razlika je potpuno nevana za definiciju ratnog zloina: u oba sluaja stradaju meunarodnim ratnim pravom zatieni ljudi, ene i deca. Sada je prilika suprostaviti personalistikom (patolokom) objanjenju ratnog zloinca -drugu, konkurentnu, paradigmu koja, ukratko, glasi: i dobri ljudi u "zlim" okolnostima (ratu) mogu initi zlo. U prilog ovoj paradigmi mogu se navesti tri grupe dokaza: a) intersubjektivna saglasnost istraivaa sa prve linije, b) eksperimentalni podaci i c) istovetnost programa za redukciju stresa ratnika sa programom za pripremu ljudi koji bi ubijali po nareenju. a) Intersubjektivna saglasnost istraivaa Watson, (1982) na osnovu podataka o mestu i ulozi "ubica" u borbenom poretku, zakljuuje da je re o ratnicima koji su iz neposredne blizine gledali smrt, rane i krv svojih prijatelja, pa je to u njima zapalilo iskru ne samo borbene perfekcije ve i sklonosti da u odreenim okolnostima borbe, budu brutalni i nemilosrdni. Burn (Bourne, prema Watson, 1982), takoe, govori o "stres-borcima", koji nakon dueg boravka na prvoj liniji pod visokim optereenjem borbenog stresa bivaju spremni na brutalne postupke. ara, (Shaara, prema: Flynn, 1991) govori o "kompleksu anela-ubica", kao nainu da se redukuje strah i preivi rat. "Aneli-ubice su vojnici koji su se usavrili u poslu koji obavljaju. Oni ive u ambijentu koji nudi samo dve mogunosti -ubiti ili biti ubijen i oni zato ubijaju i to

ine veoma efikasno". Maral (Marchall, 1951) govori o borbenosti kao nainu preivljavanja pojedinca u jedinici i jedinice kao celine, a ne kao o obliku sluenja idealima, pa makar oni bili i najuzvieniji. Kapor (1982, na osnovu veeg broja stranih autora, kao to su: Belgler, Bey, Zecchinclli, Bilz, Buss, Cochrane, Fox, Haley, Langer, itd. govori o prelazu normalne adaptivne borbenosti ratnika na lini doivljaj hostilne agresivnosti -stanje u kome mogu uiniti zlodela. Ta taka prelaska u stanje spremnosti da se ubija, nepotrebno i iz osvete, bila je pogibija i umiranje druga "na rukama". I sam autor ovog teksta bio je u nekim situacijama u srpsko-hrvatskom graanskom ratu u Slavoniji (selo elije) i Lici (zaselak Martinovii i Mali Alan na Velebitu) i na aerodrom u Zemunik kod Zadra u Dalmaciji kada su se desila (odnosno umalo nisu desila) nepotrebna ubistva. Tri su inioca prethodila tome: iznenaenje koje izaziva strah, zatim sledi olakanje koje se zavrava "lovom na oveka", ogromna napetost u borbenom poretku kada se prilikom ienja terena oekuje metak svakog trena i, najzad, pogibija oveka od ruke sina iji su roditelji uhvaeni prilikom ienja terena. b) Eksperimentalni podaci Aov eksperiment Milgram je dokazao (1990) da je, grubo reeno, 33% estitih i moralnih ljudi bilo spremno da, pod pritiskom autoriteta, posluno sledi zahtev da ubije oveka zato to se nije ponaao na zahtevani (oekivani) nain. U nekim tehnikama ovog eksperimenta procenat "smrtonosnih izvrilaca" nareenja autoriteta raste sa prostornom udaljenou od "rtve" na 65%, da bi se -u tehnici kada se "samo" prenose ili izdaju nareenja u ime autoriteta -procenat poslunih zaustavio na 92%. Poreenje Milramovih subjekata i ratnika u borbenoj jedinici nipoto nije primereno: vojnici su u neuporedivo teoj situaciji. Naime, Milgramovi subjekti su mogli da odbiju poslunost bez ikakvih posledica po sebe, dok vojnik to ne moe, jer bi najei ishod takvog ina bila sopstvena smrt -bilo zbog odbijanja nareenja (od ruke svojih drugova i stareina), bilo zbog pomanjkanja solidarnosti sa protivnike strane. Latane, and Darley (1970, prema: Evans, 1989) analizirali su uveni stvarni dogaaj kada je devojka Kitty Genovese, svirepo silovana i ubijena naoigled vie desetina posmatraa, a da niko nita nije preduzeo da joj pomogne, ukljuujui i potpuno bezopasno (za posmatraa) telefoniranje policiji iz sigurnosti vlastitog stana sa ijeg su prozora gledali smrt i sluali zapomaganje nesrenice. Zimbardo (1969, prema: Watson, 1982) eksperimentalno je organizovao "zatvor" u kome su dobrovoljno prijavljena 24 kandidata (za koje se utvrdilo "da u svim dimenzijama predstavljaju krajnje prosenu, normalnu, srednjeklasnu, inteligentnu mlade") sluajno podeljena na uvare i robijae. uvari su se ponaali grubo, sadistiki, a jedina razlika (meu njima) bila je u uestalosti takvog ponaanja. S druge strane, za pet dana (koliko je eksperiment trajao dok ga nije, iz humanih razloga, sam istraiva prekinuo) polovina zatvorenika doivela je

emocionalne slomove usled psiholoke torture njihovih drugova-uvara. Fizika tortura nije bila mogua (verovatno, jedino zbog toga to to istraivai nisu dozvolili). c) Istovetnost jedne faze programa za redukciju stresa ratnika sa programom obuke amerikih marinaca u pomorskoj bazi San Dijego. Poznato je da se pripadnici amerike peadije (marinci) pripremaju da "ubijaju po nareenju" (Watson, 1982). U amerikom filmu "Pancirni metak" narednik se obraa marincima-regrutima sledeim reima "Vi se obuavate ovde da budete najbolje ubice na svetu". Osnovna teza autora ovog teksta da je brutalnost u ratu oblik (dodue, ekstreman) prilagoavanja pojedinca objektivnim zahtevima borbe. Dakle, brutalnost nije individualni ve tipian (adaptivni) odgovor na izazov situacije. Poznato je u ratovodstvu da je najvaniji elemenat za ocenu borbene vrednosti pojedinaca i jedinica borbeno iskustvo (da li je jedinica prekaljena u borbi, da li je samo "vatreno krtena" ili je ljudstvo borbeno "nekrteno"). Znaajna strana narastajueg borbenog iskustva je postepeno navikavanje da se u ratu ubijaju ljudi po nareenju. Ako nije rat, a valja ubijati po nareenju, onda obuka mora da bude "krvava" da bi se izvrioci navikli na "radne uslove". U tom smislu istovetnost jedne faze dva programa smatra se kljunim dokazom za tezu da se ratni zloinci, uglavnom, ne raaju ve ih sam rat raa. No pre nego to budu pokazane slinosti, treba objasniti cilj i sutinu programa za pripremu ljudi koji bi ubijali po nareenju (Watson, 1982). U vreme Jam-Kippur rata, krajem 1973. godine, kada je izraelska armija preduzela ofanzivu na arapsko okruenje, Palestinci su najavili teroristike napade na amerika predstavnitva u svetu. Mada je to kasnije demantovano, amerika mornarica je, po svemu sudei, zapoela jedan program, u svom centru u San Dijegu, iji je cilj bio izbor i priprema ljudstva za borbenu zatitu amerikih ambasada u inostranstvu. Jednonedeljni program, sastavljen od psiholokih postupaka i tehnika vodio, je dr Thomas Narut. Cilj programa je bio da se izaberu i psiholoki pripreme ljudi koji e, van borbenog sueljavanja, kao profesionalne ubice, moi da, po nareenju, svuda u svetu (ne samo u okruenju diplomatskog-konzularnog predstavnitva) ubijaju pojedince koji organizuju i pripremaju ugroavanje amerikih interesa. Svakako, re je o jedinicama komandosa, ija je upotreba bila planirana, kako u smislu stacioniranja (pod lanim firmama na tlu strane zemlje), tako i o pokretnim jedinicama koje bi se prebacivale podmornicama. Prema Narutovim reima (Watson, 1982), program je imao tri dela: selekciju, redukciju stresa i satanizovanje neprijatelja. Cilj selekcije je bio da se odaberu ljudi koji ve poseduju "prirodne" predispozicije za plaene ubice po nareenju. Kriterijumi selekcije su bili: pasivno-agresivna linost (linost koja se lako disciplinuje, a svoj agresivni naboj usmerava voljno, uz sposobnost da otrpi emocionalne provokacije), povienje skora ka depresiji i psihopatiji (na testu MMPI) i bojom determinisani odgovori na Rorahovom testu mrlja. Cilj programa za redukciju stresa je bio da selekcijom odabrani ljudi emocionalno otupe na nasilnu smrt drugog oveka, praenu komadanjem udova, uz mnogo krvi i strahovite patnje nesrenika. Osnovna tehnika je bila prikazivanje filmskog materijala, iji su sadraji bili postepeno sve brutalniji (film poput "Umetnost umiranja" koji je i kod nas prikazan).

Kandidati su posebnom tehnikom bili primorani da gledaju krvave scene (nisu mogli da zatvore oi niti okrenu glavu -kao u knjizi: Burges, 1973) i sve vreme su im merene emocionalne reakcije, i to ureajima na principu biofidbeka (o principima biofidbeka videti o tome: Radonji, 1984). Nakon projekcije kursistima su postavljana pitanja u vezi sa detaljima iz upravo prikazanog filma (na primer, koji je motiv bio na nou kojim je obrezan mladi crnac). Ovim pitanjima elelo se postii emocionalno otupljivanje, kao i prevlast kognitivnih procesa u emocionalno nabijenoj situaciji. Ako se ovaj oblik obuke ini nehumanim, neka "za utehu" bude i injenica da istorija pamti i surovije. Stojkovi (1992) pie: "Tako su u Sparti, radi sticanja okrutnosti i navikavanja na krv, organizovane i posebne vojne vebe (kriptije) u okviru kojih su mladi Spartanci nou izvoeni na drumove da gone i ubijaju robove ("Vojska", od 10.09.1992. godine). Cilj dehumanizacije neprijatelja je ublaavanje (ili ukidanje) bazinog stava koji se protivi ubijanju drugih ljudi. Naime, imajui u vidu socijalizaciju (drutveno i/ili religiozno uenje vaspitanje), ubistvo oveka je greh koji se nipoto ne sme poiniti. Naravno, ovakvi stavovi mogli bi potencijalnog ubicu uiniti profesionalno potpuno neefikasnim. Sutina postupka je da se pripadniku neprijateljske formacije poreknu ljudski atributi. Tehnika se sastoji u tome da se kandidatima prikazuju filmovi koji modalne linosti neprijatelja, njegove grupne odlike, mitove, obiaje i kulturu, ine nerazumnim, drutveno opasnim, necivilizovanim, satanskim... Kada se priprema akcija smaknua legalnog predstavnika nekog naroda, onda se on predstavlja kao demagog ili tiranin, iju bi smrt toplo pozdravio sopstveni narod. 20.5. Tipine situacije u kojima se vre ratni zloini Tipina situacija koja prethodi zloinstvu mogla bi se ovako opisati: vienedeljno dranje "prve linije", sa manjim peadijskim arkama i redovnim artiljerijskim dvobojima, jedinica bez smene, slaba disciplina, upotreba alkohola, a zatim iznenadno "lako" probijanje odbrane protivnika koji, "izgubivi ivce" posle masovnog artiljerijskog iznuravanja, naputa u panici prednji kraj svoje odbrane na ivici naseljenog mesta, ne omoguivi izvlaenje svog civilnog stanovnitva. Sledi upad druge strane, pijanstvo od pobede i alkohola sa zagluujuom nacionalnom muzikom i nepotrebnim pucanjem (zbog proivljenog straha i napetosti, koja se naglo oslobaa), uz maglovite slike sopstvenih ranjenih i poginulih drugova u alkoholisanom i euforinom stanju. Najpre se unitavaju simboli protivnika, a zatim sledi pljaka lakopokretne imovine, uz poneka ubistva domaina koji pokuavaju da zatite svojinu. Tek nakon nekog vremena (dok se ne obezbedi stabilina kontrola teritorije i kada se smeste stareine iz komande jedinice u svoju zgradu) nastupa pravo vreme nemilosrdnih. Stareine se nalaze u komandi, a vojnici piruju. Lokalno stanovnitvo se, najpre, prisiljava da "sada i odmah" brzopoteznim uenjem usvoji obiajne, religiozne, muzike i jezike gestove i fraze pobednike strane. Kvalitet i brzina "nauenog" obavezno ne zadovoljavaju "uitelje" (kada je to mogue, uz sve to "uitelji" svoje "uenike" biraju upravo meu onim civilima sa kojima su ve imali line ili porodine razmirice u doba mira). "Uitelji" isprva svoju poduku i ispravljanje greaka propraaju sitnim uvredama i sporadinim udarcima. Polako se zaoijava zlo u ljudima. Pomama i bes se "hrane" sami sobom, postepeno narastajui, ali im potpomau

strah, oaj i povremeni izliv samoubilakog prkosa rtava, kao i ve predisponirano stanje tela i duha "uitelja" (umor, preivljeni lini strahovi i patnje prijatelja, alkoholisanost, slaba disciplina i nadzor stareina, prejaka muzika, slast pobede, snano pulsiranje ivota posle jedva izbegnute smrti). Krv se uzburka, kuljaju bazini instinkti: sve se sme, sve je dozvoljeno, samo je mata granica. To se, najee, zavrava ubistvima i silovanjima, oboje skoro redovno u grupi: ubistva su grupna zbog podele odgovornosti, a silovanja zbog slabije seksualne elje koju posmatranje pojaava (kao gledanje porno-filmova). Silovanja prate dve pojave: selekcija rtava i brutalnost polnog ina. Selekcija se u poetku vri po kriterijumu fizike atraktivnosti. Kasnije skoro svaka ena moe biti silovana. Nasilnost polnog ina, pored posmatranja prethodnih silovatelja "u akciji", drugi je elemenat podizanja seksualne spremnosti. Nain obljubljivanja skoro redovno je "pokupljen" iz porno-filmova koji su se "vrteli" u jedinicama svih nivoa. Ponekad bi neki ljudski gest (uinjen iz beznaa ili oajanja) prekinuo smrtonosnu igru nasilja. Na primer, trojica silovitih ratnika je upala u kuu u kojoj su bile zgodne i majka i erka na pragu punoletstva. Momci su prvo hteli erku, ali im je njena majka hrabro, vulgarno i potpuno nedvosmisleno (istovremeno) ponudi opkladu "da, ako zaponu sa njom, za erku nee imati snage". Obe su prole neoteene zato to je majka svojom seksualnom agresijom potrla paradigmu silovanja, ija je dra (za silovatelja) u strahu rtve, a ne u poudi, kako se to inae pogreno veruje pogotovu to ratnicima zbog napetosti oslabe polne elje, mada ne i potencija. U druga dva sluaja line osvetnike spreili su njihovi drugovi. U prvom, nesueni ubica (bio je u izuzetnom afektu: skoro pomraene svesti) sumanuto je srljao da osveti smrt svog brata. Meutim, njegov kum je istrao ispred smrtno poplaene porodice Hrvata (mu, supruga i sredoveni sin) sa sledeim reima: "Ako ih zakolje, ti e sigurno poludeti. Znam te!". (Da je kum imao pravo, potvrdio je gest nesuenog ubice posle nekoliko sati. Naime, zavrivi ienje terena, u povratku u bazu jedinica je dosta dugo peaila pored nabujale reke Riice traei gaz. Svaki od boraca imao je po jednu konzervu i pola hleba. Kada su zastali da to prezalogaje, nesueni kolja je nesuenoj rtvi, majci ubice svog brata, dao pola svoje vojnike konzerve. Patetinu scenu je posmatrao i kum, prokomentarisavi kao za sebe: "Prokleti rat, jadni ljudi"). U drugom sluaju, nesueni kolja je eleo da "izravna mirnodopske raune" sa jednim zarobljenim protivnikim borcem, ali je ispred nesuene rtve, sa automatskom pukom u ruci, stajao drugi ratnik-saborac, govorei: "Samo preko mene mrtvog". Poslednji sluaj je sasvim izuzetan. Vie dana iza svoje jedinice koja se povukla iz seoceta, zaostali protivniki borac "igra na blef" smrtonosnu igru (pretvara se da je pripadnik pobednike strane). Biva provaljen, pa se igra fatalno zavrava za njega. Ono to je izuzetno u ovom sluaju jeste, zapravo, sam "blef" koji ga je kotao glave. Da se je predao, ostao bi, verovatno, iv. Ovako, dobro zapoetom igrom i sluajnim otkriem prevare, u svojim protivnicima on je podstakao lovaki nagon ija je lovina sam postao. Ljudi su prihvativi igru, krenuli u lov na njega. On je tada uino i drugu greku: umesto da se preda, on se ponaao kao divlja -pokuavao, je u paninom strahu da pobegne na biciklu. Atmosfera oputenosti i igre na licima gonilaca izmamila je veselje, radost i strast, liivi ubistvo njegove tragike, a ubice oseanja da su poinili kolektivni zloin.

20.6. Mere i postupci radi smanjenja brutalnosti u ratu Generalni je stav da je brutalnost redovan pratilac rata. (To nije samo stav autora ovog teksta videt, na primer, Watson, poglavlje 11, 1982,). Ukratko, dok ima ratova bie svirepih ratnika. Potpuno iskljuivanje ratnih zloina jeste sveti, ali nerealan zadatak. Meutim, nemogunost dosezanja ideala "istog rata" (kao suprotnost "prljavom") ne moe biti nikome izgovor da ne preduzima mere i postupke radi smanjenja nepotrebnog zla u ratu. Prva mera je, zapravo, u nadlenosti meunarodne zajednice, a odnosi se na pravovremeno spreavanje da se na nivou neke drave ili oruane sile ne formira ideologija ili ratni cilj biolokog unitenja stanovnitva neprijateljske zemlje. Raznim do sada ve poznatim mehanizmima meunarodni inioci mogu postii taj zadatak. Time se u ratu, ako je ve neizbean, izbegava ratovanje do "smrti" jedne strane, ve samo do take kada gubitnik mora prihvatiti pregovore. U tom smislu i meunarodna zajednica moe pomoi da se sprei srljanje u propast one strane koja je beznadeno izgubila rat. Naravno, time se bitno smanjuju masovnost rtava i patnje stanovnitva, a ratnici liavaju oseanja da vre "sveti zadatak unitavanja zla" unitavanjem naroda druge strane. Zadatak svake oruane sile morao bi da bude da vojnici u borbenoj obuci saznaju i naue osnovna pravila humanitarnog prava. To podrazumeva zahtev da se ona mogu potovati "u svakoj prilici". Vojnici treba da znaju da ih ni nareenja pretpostavljenih stareina ni protivnikovo nepridravanje istih pravila ne oslobaa odgovornosti za ratne zloine. Naravno, zadatak je komandanata da rat vode tako da ostvaruju borbene ciljeve i da, smanjujui nepotrebne patnje protivnika, "tede" i svoje ljudstvo. Vojnici tokom obuke treba da saznaju osnovni psiholoki princip nastajanja grie savesti -da ona deluje tek nakon izvesne vremenske distance: kada oslabe i nestanu borbeni bes i mrnja javlja se i jaa oseanje grie savesti za poinjena zlodela. To naknadno samokanjavanje moe biti surovije od bilo kog kanjavanja iz okoline poinioca. Vojnike treba podsetiti da mogu utei sudu i pravdi drutva, ali ne i sudu svoje savesti. Treba im ugraditi u pamenje i ponaanje stav da svoju draganu u miru nee moi da miluju ako su tuu silovali, da nee moi svoje dete rukom da zagrle ako su istom rukom tue zaklali, da svoju majku nee moi u obraz da ljube ako su obraz tue majke kundakom znjeili, da u miru nou nee moi da zaspu ako su u ratu noima krvavo pirovali. Tokom obuke uvek valja insistirati i na linoj odgovornosti pojedinca za ono to uini ili propusti da uini, da ne bi i u ratu svoju odgovornost za zlodela utapao u kolektivnu, delio sa drugima ili otpisivao na raun "izvrenja nareenja". injenica je da, pored ostalog, i mrnja u ratu pokree ljude, inei ih sposobnim da ratuju, ali i da ubijaju. Stoga, ako se ve bez mrnje ne moe, borce valja uiti da mrnju usmeravaju na svoje naoruane protivnike, a ne i na sve ljude naroda kome protivnik pripada. Vojnike valja u miru, u ratu pogotovo, uiniti slobodnim da po sopstvenoj meri prihvataju i/ili praktikuju religiju: bar neko e biti pokoleban da nepotrebno ubija, plaei se boje kazne.

Vojnici i u miru moraju eksplicitno da saznaju da je sopstvena nemilosrdnost u borbi ma sa dve otrice: ova druga see nemilosrdne. Naime, komandir koji izda nareenje da "nema zarobljenih", mora da zna da e njegovi ljudi svojom krvlju platiti bezizlaz svojih protivnika koji e, hteli to ili ne, silom morati da se bore do sopstvene "prirodne" pogibije i ne pomiljajui na predaju. Sprovoenje i uvanje zarobljenika u ratu treba, im to okolnosti dozvole poveriti ljudstvu koje nije bilo angaovano u borbi sa neprijateljskom jedinicom iz koje su zarobljenici. Time e se izbei lina osveta ratnika koji si izgubili svoje drugove. Treba izvriti selekciju zarobljenih ljudi, stareine odmah izdvojiti, kao i "prirodne" voe, i posebno ih obezbediti da bi se smanjile mogunosti za organizovanje bekstva. Ljude koji uvaju zarobljenike treba upozoriti na univerzalno vaenje pravila da je dunost asnog vojnika da pokua bekstvo, ali da neuspeni begunac ne sme, po meunarodnom ratnom pravu, biti kanjavan, ve samo stroije uvan i nadziran. Dok traju borbena dejstva, odnosno neprijateljstva, ne bi trebalo vriti razmenu ratnih zarobljenika meu sukobljenim stranama. Razmenjeni bivi zarobljenici koji su ponovo ukljueni u borbene jedinice izgleda da postaju (svi odreda) lini osvetnici. Ma koliko uslovi u zarobljenikom logoru bili oveni, sam in zarobljavanja, prihvatanja i ivota u logoru duboko je poniavajui za ljudsko i ratniko dostojanstvo. Samo po sebi zarobljavanje poveava stepen mrnje, a mrnja poraa slepu udnju za osvetom, osveta se doivljava kao duevno proienje i rastereenje, ak oslobaanje od nonih mora ("umirenje krvi", kako to ree jedan borac iz Like, bivi viemeseni suanj iz gospikog zatvora). Naravno, tortura i ikaniranja u zarobljenitvu poveavaju stepen zatrovanosti mrnjom. Ovde treba razjasniti jednu tananu, vrlo suptilnu, razliku: izmeu ratnika-profesionalca i ratnika linog osvetnika. Svi ratnici na obe strane samo rade svoj posao nema mrnje! Oni su profesionalci, takorei sportisti. Posle sportske borbe protivnici su rukuju, ponekad i zagrle, poraeni estitaju pobednicima. I to je to! Nijedan normalan pripadnik poraene ekipe ne eli da ubije nijednog pobednika iz suprotnog tabora. E sad, sve je to psiholoki kvalitativno razliito kada su u pitanju lini osvetnici. Lini osvetnik, bio pobednik ili poraeni, svejedno, eli smrt, krv, patnju... svom protivniku. Sama pobeda nije dovoljna nagrada, samo je smrt dovoljna: to vie smrti u redovima protivnika tim bolje! Samo vrhunski vojni psiholozi znaju za bitnu i sutinsku razliku izmeu boraca i linih osvetnika u ratu. Zato se oni angauju da dizajniraju situacije da bi se desili ratni zloini, odnosno da dijalektiki kvantitet pree u kvalitet (da normalna protivnina netrpeljivost preraste u osvetniku mrnju). Evo pet primera iz ratova na tlu ex-Jugoslavije: 1. Meunarodna zajednica je mirno posmatrala i nije verbalno reagovala dok su se braa spremala da se meusobno ponu ubijati. Naprotiv, javno su podravali pregovore i ostanak zajednike drave, a tajno su inili sve (direktno nagovarali politiku elitu na rat, naoruavali, dozvoljavali sklapanje neprincipijelnih koalicija1, proglaavali as jedne as druge liderima Balkana ...) jer je samo rat garantovao da do mirnog sporazuma (o rastanku
1

Ulazak irakih i iranskih mudahedina, a pakistanskih talibana u Bosnu.

ili opstanku) nee doi. 2. Srebreniki zloin srpskih snaga je vrhunski dizajnirana psiholoka operacija iznuivanja ratnog zloinstva2. Sve dok je Naser Orli palio srpska sela, ubijao ene, decu i stare roditelje boraca u Mladievim jedinicama, Srebrenica je bila tiena zona UN-a. Kada su, doslovno, svi srpski prestali muslimanskim borcima biti samo ratni protivnici, a postali lini osvetnici, holandski bataljon se mirno povukao, a Naser je poslat na savetovanje u Tuzlu. Sve to se nakon toga desilo bilo je logino i, barem dve godine unapred, predvidljivo za vojne psihologe. 3. Pre operacije Oluja strani vojni savetnici u hrvatskim jedinicama su Hrvate pumpali mrnjom, tokom operacije su ih mirno posmatrali ta rade po mestima srpske Karajine, a nisu stareine upozoravali da je to ratni zloin: samo srpski vojnici i politiari nisu bili dovoljni za posleratni haki tribunal. Trebao je barem jedan general Gotovina i Marka, a ista sudbina bi zadesila Tumana i Izetbegovia da Bog nije radio svoj posao. Balkan mora ostati bure baruta za neke budue ratove. 4. OVK je sve do sredine 1998 bila, za meunarodnu zajednicu, teroristika organizacija. Njeni pripadnici su se svojski trudili da taj naziv opravdaju, a sve vreme su ih za to obuavali britanski i nemaki specijalci. Nakon toga, kad je srpsko-albanska netrpeljivost porasla do dotat istorijski neviene mrnje, simulirani su mirovni pregovori u Rambujeu na kojima je injeno sve da ne uspeju: ak su obe strane odbile ponueni sporazum sve dok jedna politiarka nije albanskim preovaraima objasnila stvar3, a stvar je bila u tome da OVK postane oslobodilaka, a Miloevi balkanski kasapin. To ipak nije bilo dovoljno da se aneo umilostivi i da se dizajnira meunarodno javno mnjenje za jo jedno humanitarno bombardovanje: trebala je jo jedna, do zla boga neuspela, psiholoka operacija Ibica, a zatim i jedna, traljava ali psiholoki dovoljno, uspela operacija Raak. 5. U neuspelom pokuaju cepanja BJR Makedonije poetkom 2000-tih, meu albanskim pobunjenicima je bilo mnogo stranih instruktora koji su kreirali deavanja u zapadnoj Makedoniji (okolini srpskog sela Arainovo), zloine s jedne, a mrnju s obe strane, da bi opstanak zajednike drave bio uinjen nemoguim. U neplaniranom, a pobednikom naletu makedonskih snaga u jednom momentu je zapretila opasnost da strani instruktori budu ubijeni (ili zarobljeni). Zapadne diplomate su naredile makedonskom politikom vrhu, privremeno, zaustavljanje borbenih operacija: autobusima su, pored instruktora, evakuisani i mnogi albanski teroristi. Sve do sada navedeno nije dovoljno da bi se spreilo ratno zloinstvo. Treba dozvoliti neutralnim meunarodnim humanitarnim organizacijama i predstavnicima sila -zatitnica posete zarobljenikim logorima. To osoblje u logorima nagoni da sa merom potuju ivot i dostojanstvo na uvanje poverenog im neprijatelja.

Da je psiholo{ka operacija Srebrenica dugo pripremana svedoe jo tri dinjenice: Alija Izetbegovid je jo 2003. nagovaran da rtvuje par stotina Muslimana (koje }e zapadni mediji pretvoriti u desetine hiljada), a izvedena je i operacija satanizacije srpskih psihologa, Psiholoke novine su objavile lanak Sveti Petar i vojni psiholog, a Vreme lanak Vojna doktrina masovne odmazde (oktobar 1994). 3 Tada se desila jedna komina zgoda: Albanci su pokuali da je isteraju iz svojih prostorija u dvorcu misledi da je istaica koja ih pijunira za Srbe.

Kada to dozvoljavaju drugi uslovi, treba prebaciti line osvetnike ili one koji su eljni krvi iz "obinih" borbenih jedinica u specijalne. Naime, specijalne jedinice (diverzantske, izviake) ionako moraju, po sili svog zadatka, u borbi da deluju brutalno, ali efikasno (zato je i disciplina bespogovorna) protiv protivnika koji nikada nije bespomoan ("specijalci" se angauju za "specijalne" zadatke). Ukratko, svaka nepromiljena emotivna akcija biva odmah kanjena -od protivnike ili svoje sopstvene strane. Ne samo zbog smanjenja borbene efikasnosti svog ljudstva ve i zbog razloga o kojima je sada re, u ratu treba spreiti upotrebu, bar u borbenoj zoni, alkohola ili drugih omamljujuih sredstava (raznih prirodnih ili sintetikih droga, na primer). Omamljen ovek biva pokrenut niskim strastima (bespotednom mrnjom, ubilakim besom) ili suludom hrabrou, to poveava mogunost deavanja zlodela. Na zaposednutim teritorijama, sa neprijateljski raspoloenim stanovnitvom, pokrete i logorovanja jedinica treba uvek borbeno obezbeivati respektivnim snagama koje e obeshrabriti protivnike da vre prepade ili postavljaju zasede. Sopstvenim vojnicima treba zabraniti usamljenike izlete i kontakte sa, na izgled, mirnim civilima. Stareine valja da znaju da neaktivnost vojnika ne vodi niem dobrom. Kada nemaju ta da rade po nareenju, ljudi sami organizuju zanimanje. esto su to ubistva, maltretiranja i silovanja. Jedinice u borbenom dodiru treba ee smenjivati kada za to ima raspoloivih rezervi, a taktika situacija to dozvoljava. Dui boravak na prvoj liniji ini ljude neosetljivim i naviknutim na krv, bol i suze, svoje i protivnike. Tada borbene akcije postaju nepotrebno destruktivne, a ljudi spremni na nepotrebnu brutalnost i zloinaku nemilosrdnost. Najzad, spreavanje povreda ovenosti na bojnom polju nije toliko teko (naprotiv, najlake je na nivou jedinice) ako postoje vrsta komanda, dobra disciplina i eksplicitna pretnja da e zloini biti kanjavani, a zloinci gonjeni po zakonu nakon zavretka rata. Zato tek tada? Najvaniji razlog je taj to bi se u suprotnom trebalo liiti najboljih boraca kada su najpotrebniji. Proseno dobri borci nemaju predispozicije da postanu pic-borci (ili

21. PSIHOLOKA ISKUENJA RATNOG ZAROBLJENITVA Problem ratnog zarobljenitva je veoma znaajan za vojnu psihologiju. Ratno zarobljenitvo treba pre svega posmatrati u svetlu nasilnog ispitivanja i psihofizikih tortura u zarobljenikim logorima -dakle, kao izuzetno visok stepen stresogenosti (Votson, 1982). Na primer, najvii procenat (vie od 50%) posttraumatskih stresnih poremeaja je meu bivim ratnim zarobljenicima, i to 40 godina posle drugog svetskog rata (Edgadah i drugi prema Trlaja, Dedi i Kosti, 1997). Osim toga, na vanost problema ukazuje i visok stepen smrtnosti zarobljenika. Meutim, postoji nada da se zarobljenitvo moe preiveti. Dodue, neophodna je priprema svih ljudi za koje se sa razlogom smatra da mogu biti u situaciji da budu zarobljeni u ratnom sukobu: govori se o fazama kroz koje prolazi borac od momenta zarobljavanja do asa

izbavljenja: dalje, govori se o postupcima ispitivanja zarobljenika -do najkopleksnije tehnologije: "ispiranja mozga". Naravno, posledice zarobljenikog ivota se ne mogu zaobii. 21.1. Psiholoka priprema boraca za sluaj pada u zarobljenitvo Ratnik u ratu moe doiveti tri situacije koje, osim neposredne pogibije u borbi lome njegove odbrambene sposobnosti i posredno ugroavaju ivot ili bar preivljavanje tokom ili neposredno nakon rata: poraz, ranjavanje i zarobljavanje. Koliko je ratno zarobljenitvo teko, a logorski ivot smrtonosan pokazuju sledei podaci (Horlemann, 1976; Sveenski i Kronja, 1964; Watson, 1982): Kroz nemake koncentracione logore je prolo izmeu 10 i 12 miliona ljudi. U tim logorima su vreni uasni medicinski eksperimenti: vivizacija, sterilizacija, smrzavanje, pa oivljavanje, zaraavanje bolestima itd. Neki logori su bili opremljeni "fabrikama smrti" - gasnim komorama. Samo u jednom takvom logoru (Auvicu) usmreno je 4 miliona ljudi. Od 5.600000 sovjetskih zarobljenika u Hitlerovim logorima, kui se nije vratilo 3.700000 (66%). Od 30000 amerikih zarobljenika u japanskim logorima, osloboeno je samo 12 000 (40%). U nemakom logoru Mathauzenu ubijeno je 12800 Jugoslovena. U ustakim logorima ubijeno je: Jasenovcu 600000 ljudi, Jadovnom 72000, Staroj Gradiki 75 000. U nemakom logoru u Sremskoj Mitrovici ubijeno je 10000, a od 90000 ljudi koji su proli kroz logor na Sajmitu ubijeno je 40000 logoraa. Kroz koncentracione logore sajgonskog diktatora Nguen Van Tijea, koga su "demokratski" ustoliili, Amerikanci tokom vijetnamskog rata prolo je 3.500.000 ljudi.. Dalje, tretman zarobljenika tokom jugoslovenskog graanskog rata (1991 - 1997) ni na jednoj strani, pa i na srpskoj ponegde, nije bio u skladu sa meunarodnim normama (Petrovi i drugi, 1996). Zbog svega toga vojni psiholozi su duni da ukau na znaaj pripreme vojnika u miru u sluaju zarobljavanja u ratu. Zato je priprema najvie to se moe uiniti pre zarobljavanja da bi se preivelo zarobljenitvo -zbog principa: spreman znai spasen. ak i samo znanje o iskuenjima zarobljenitva (i bez posebne pripreme) moe biti od pomoi. Poto se smatra da je preivljavanje zarobljenitva -pitanje prevladavanja stresa (Edgadah i drugi prema Trlaja, Dedi i Kosti, 1997), sutina svake pripreme za sluaj pada u zarobljenitvo je uenje upravljanja stresom i kontrolom stresne situacije. Postoji vie faza i nivoa pripreme (Kosti, 1998): 1. prva faza je sticanje znanja ta sve moe i kako da se dogodi zarobljeniku (ovaj rad bi bio dovoljan za ovu fazu); 2. druga faza podrazumeva kod ratnika razvijanje onih znanja, vetina i navika koje jaaju optu spremnost pojedinca da se suoi sa stresom i da ojaa one unutranje snage koje e pomoi u njegovom prevladavanju: svest o ciljevima borbe, poznavanje ireg konteksta sukoba, uverenje u mogunost pozitivnog ishoda (pobede), psihofizika kondicija, sticanje znanja iz fiziologije i bilogije ljudskih nagona i potreba (koliko dugo se moe iveti bez sna, hrane, vode itd.), jaanje zdravlja i odbrambene moi imunolokog sistema organizma, razvijanje vere u mo kolektiva, vere u Boga, razvijanje smisla za humor, optimistika uverenja itd.; 3. trea faza je posebna, a namenjena je pripadnicima specijalnih jedinica ue se: mentalne i bihejvioralne tehnike oputanja (8), posebne tehnike disanja (11), naini odupiranja

hipnozi, detektoru lai, fizikoj torturi, odupiranja "ispiranju mozga" i odupiranja psiholokim tehnikama itd. posebnu vrednost ima zahtevna borbena obuka da bi vonjik ovladao "granicama svojih moi", uoio lanu i stvarnu "taku sloma", nauio da namerno izazove nesvesticu ili da "razglobi udove", kontrolisao bol, ekstremnu toplotu -"instruktaa vatre, hodanje po aru", hladnou i autonomne reakcije organizma -zenini refleks, puls, temperaturu organizma itd.; trea faza je jo uvek faza pasivnih odgovora na uslove zarobljenitva; u ovoj fazi se koriste tehnika pomagala (biofidbek ureaji, -videti 7); 4. najvia faza priprema je rezervisana za sve stareine specijalnih jedinica i visoke optevojne stareine (neke pukovnike i sve generale); u ovoj fazi ljudi se obuavaju iskljuivo aktivnim tehnikama odupiranja nasilnom ispitivanju (autohipnoza, vizuelizacija, kontrola islednikovog ponaanja putem uslovljavanja, predvianje islednikovog ponaanja i uvlaenja u svoju mentalnu emu i pridobijanja islednika za svoje stavove i uverenja, bar da odustane od primene visokosofisticiranih tehnika isleivanja prema njemu i/ili njegovim drugovima). Naravno, strukturu i trajanje priprema valja prilagoditi postupcima koje protivnik koristi u sasluavanju ratnih zarobljenika. 21.2. Faze ratnog zarobljenitva ini se da je Sveenski (Sveenski i Kronja, 1964) sainio najprihvatljiviju tipologiju faza ratnog zarobljenitva: zarobljavanje ili hapenje, transport do sabirnog logora, ivot u sabirnom logoru, transport do definitivnog logora (uz mogunost premetanja u vie njih), ivot u definitivno-odreenom logoru, oslobaanje i povratak kui. Zarobljenitvo poinje zarobljavanjem. Izuzev planskog ubijanja ratnih zarobljenika u sklopu nacistike ideologije, u ovoj fazi je, srazmerno, veoma veliki broj nepotrebnih ubistava protivnikih vojnika koji prestaju da se bore. Donekle, to je razumljivo: samo smrt poraenog moe da bude dovoljan zalog dotadanjih muka i patnji pobednika. Preporuka je da se gubitnici predaju pobednicima u grupi, nikako pojedinano; u protivnom e, verovatno, biti ubijeni. Prilikom predaje valja biti snishodljiv i stoiki otrpeti svaku torturu pobednika. Junaenje u tom asu je potpuno kontraproduktivno: u protivnom, predaja nema nikakve svrhe -bolje bi bilo muki poginuti u borbi nego biti ubijen kao pas. Obiaj je lokalnih komandanata zarobljivaa da prvi zaponu isleivanje, tek toliko da se prave vani ili da sebi poveaju ugled kod svojih stareina ako zarobe vanog pojedinca. Tada mukarci gube line dragocenosti i vrednu borbenu opremu, a ene neka "naturalna dobra". Veoma je vano mudro podneti taj gubitak. Moe se desiti da zarobljenik bude hladnokrvo ubijen "u pokuaju begstva", navodno. Poto je in zarobljavanja prvo iskuenje, transport do sabirnog logora ne sadri vee opasnosti zato to obavetajni organi zarobljivaa ele u sabirnom logoru da ispituju ljude koji to mogu podneti. Sabirni logor je privremeno utoite za sve zarobljenike. U njemu, uprkos meunarodnoj normi da je "Svaki ratni zarobljenik duan da kae, kada tim povodom bude ispitivan, samo svoje prezime, ime i in, svoj datum roenja i broj svoje matrikule, ili u nedostatku ovoga, oznaku jednake vrednosti" (lan 17. Tree enevske konvencije o postupanju sa ratnim

zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine), obavetajni organi pobednika, vie silom nego milom, nastoje da od svakog saznaju sve o stanju i namerama protivnika -dakle, da imaju podatke koji se ne mogu dobiti satelitskim izvianjem ili preciznim snimanjem zemaljskih veza i pokreta protivnika. Verovatno su u sabirnim logorima muenja najstranija: prvo, zato to zarobljenici "zvanino" jo ne postoje i nema nikakvog nadzora humanitarnih organizacija, niti bilo kakvih poseta, i, drugo, zato to istrani organi zarobljivaa nastoje da otrom istragom za kratko vreme i bez nadzora otkriju osobe koje mogu da budu od koristi za sopstvenu stranu radi planiranja borbenih dejstava. Dalje, u sabirnim logorima se ljudi klasifikuju: najpre za upuivanje u definitivne-odreene logore, za druga "produbljena" i specijalizovana ispitivanja, za koloboracioniste, za razmenu ili oslobaanje (stvarno) ili upotrebno, ili za rad u sopstvenoj ratnoj privredi. Dakle, zarobljenici se razvrstavaju na "korisne" i "beskorisne". U okviru ove dve grupe vre se finije diferencijacije. U graanskom ratu na tlu bive SFRJ tortura zarobljenika u sabirnim logorima je bila posebno brutalna i, mada je sve strane nisu inile podjednako, srpska je bivala najee u svetskim medijima "prozivana" kao najsurovija, zbog globalnih politikih interesa SAD. O surovosti i izvesnom stepenu satanske mate svedoe izjave jedne grupe razmenjenih ratnih zarobljenika. Dati citati su uzeti iz materijala pod naslovom Najei oblici psihikog zlostavljanja (Petrovi i drugi, 1996, str. 4-6.): saoptavanje da su im deca zaklana, a sada je red na njih, te e se 'tako reiti pitanje etnika': zahtevanje da se krsti i klanja pred slikom S.Miloevia uz psovke; 'noni plesovi', zapravo, prinudna igra parova po taktu gromoglasne muzike, pred pijanim ustaama s tim da u prvom delu 'igranke' su mukarci nagi do pola, a u drugom delu obrnuto... a zatim odlazak u 'crnu sobu' gde su mu itelji silovali zatvorenice mlade starosne dobi, vezanih i rairenih ruku i nogu; jutarnje prisilno kupanje mladih zatvorenica, a zatim seansa grupne irumacije uz obavezno gutanje ejakulata, od 10 - 20 ustaa; analni heteroseksualni odnos sa rtvom, a zatim zahtev za irumiranjem i gutanjem ejakulata; grupna masturbacija s tim da supruga jednog od zatvorenika irumira drugog zatvorenika pred svojim muem takoe zatvorenikom; 'igre bez granica' noenje vrue vode u tanjirima na glavi, a zatim tranje...; puzanje na kolenima i laktovima itavu no jednog zatvorenika, dok ga drugi jae i za to vreme do beskraja ponavljaju:'ivjela vjena Hrvatska', a ako izgovore 'ivela' ili 'ivila' sledi dodatno zlostavljanje; pevanje novokomponovanih pesama tipa 'Milan Marti, kukin sine...' ; zagonetke tipa:'Kako moe jednom rukom da uhvati oba svoja uva'; odgovor:'To moe samo ustaa kada ti odsee jedno uvo pa ti ga stavi u ruke'; upuivanje O.N. i drugih na ulice Osijeka da sakupljaju otpatke-papirie i stavljaju ih u uline kontejnere u vreme najeih borbi i bombardovanja, za koje vreme ih ustaki snajperisti kontroliu da ne koriste zaklon". Sledea faza je transport od sabirnog do definitivnog logora. Biti razvrstan kao beskoristan u sabirnom centru smrtan je rizik za zarobljenika upravo u ovoj fazi: ne samo zato to transport traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja u stonim vagonima i bez osnovnih potreptina za

ivot ve i zato to e zarobljeniku vie puta biti pruana mogunost da izvri samoubistvo, navodno, pokuavajui bekstvo. U definitivnom-odreenom logoru nastavljaju se svi oni zarobljavanjem zapoeti procesi koji, na kraju, toliko promene strukturu i nadgradnju linosti zarobljenika da trajno obelee osobu tako da je kod nje i pola veka posle zarobljenitva prisutan posttraumatski stresni poremeaj (Edgadah i drugi prema Trlaja, Dedi i Kosti, 19971), to je najdue ikada zabeleeno u strunoj literaturi, nezavisno od izvora i uzroka stresne traume. Po miljenju Votsona (Watson, 1992 i Votson, 1998) "tri su bitna psiholoka aspekta ratnog zarobljenitva. Prvi od njih je samo zatoenitvo i ivot pod veoma suenim spoljanjim okolnostima i velikim psiholokim optereenjem. ivot zarobljenika se sastoji od samotnih rutinskih aktivnosti, uz stalno prisustvo neizvesnosti u pogledu sopstvene sudbine i bezuslovne obaveze poslunosti. Drugi vaan aspekt je injenica da zarobljenik u svakom trenutku mora raunati na sasluanja i, moda, na muenja. Protivnik eli od zatoenika informacije, a za to mu stoje na raspolaganju razna sredstva - od psiholokih do brutalne sile. Trei bitan psiholoki faktor ratnog zarobljenitva je fenomen takozvanog ispiranja mozga. Sasluavanjima i drugim psiholokim tehnikama se pokuava dobiti informacija ili priznanje od zarobljenika koje se publici moe uspeno prezentovati. Za to je, kako se smatra, potrebno srce i duu oveka tako 'obraditi' da na mesto prvobitnih uverenja i stavova stupe potpuno novi." Zarobljenici se po dolasku u logor nalaze pod uticajem oka, koji deluje oko pola meseca, a iji su jaina i trajanje kod odraslih oba pola isti, dok deca to poetno stanje oka jednostavno ne mogu da preive. ok se manifestuje u depresijama i optem usporenju motorike, inicijative, gubitku apetita, pojavai nesanice i zatvora, a kod ena -u izostanku mesenog ciklusa. Meutim, i pored depresije, kod zarobljenika se ne mogu primetiti pojave pokuaja samoubistva ili paninih reakcija. Subjektivno, logorai imaju oseaj da su izmeteni u neki nestvarni svet, kao da ih okruuju duhovi. Koje su osobine linosti vane za preivljavanje zatoenitva u logoru? Prema veina istraivaa (prema Frankl, 1979, Sveenski i Kronja, 1954, Popovi, 1997 i Watson, 1982), to su: pol (ene se bre prilagoavaju, due opiru traumi i vie preivljavaju nego deca i mukarci); osobe koje su imale mogunost da se i u logoru bave svojom profesijom (lekari, psiholozi, svetenici, zanatlije, zemljoradnici itd.); osobe vaspitane u patrijarhalnom duhu, sa razvijenim drutvenim tehnikama uklapanja u grupu i spremnou da prihvate stvarnost kada realno procene da je ne mogu izmeniti; osobe sa snanom samokontrolom kojom mogu obuzdavati negativne emocije prema tlaiteljima (mrnje i besa, pogotovu); iskreno religiozne osobe ; oni koji su uspevali da u sebi obuzdaju enju i nostalgiju za kuom, blinjim i drugovima, koji su mogli da se zblie sa svojim sapatnicima umesto sa tlaiteljima; oni koji su uspevali da "iskopaju bol", da vide sopstvenu perspektivu u vremenu koje dolazi

-oni nisu gubili nadu ni onda kada je beznae bila jedina izvesnost; oni koji su se uvek i svugde drali sopstvenog linog i kolektivnog identiteta; oni koji su, dodue nevoljno, zapadali u neurotina stanja histerinog slepila ili oduzetosti; oni koji nikada ne mogu izgubiti apetit uprkos mukama, looj, nekusnoj i redukovanoj hrani. Vanost nepodleganja negativnim emocijama ilustruje pria Nede Zeca, psihijatra i svojevremeno logorskog lekara u Jasenovcu (Nikoli, 1949): Jedan postariji seljak (po imenu Petar) bistrog pogleda mirno staje pred ustakog takmiara u "brzom klanju". Wegova sveana mirnoa toliko je razbesnela muitelja da je poeo nasumino da ga udara kamom da se je doslovno i sam sav "okupao" rtvinom krvlju, tako da je u jednom momentu zapitao "pa ta da ti radim, da bi molio za milost?", na ta mu je seljak odgovorio "Dijete, samo ti radi svoj poso". (Kasnije je ovaj, besumnje, bestijalni sadista, stalno uznemiravan "nonim morama", traio od doktora Nede strunu pomo, jer je poeo da "ludi", to je znak njegove, mrnjom uguene, ljudskosti). Naravno, ovaj primer smirenosti rtve nije pouan po posledicama za nju samu, ali to je vie nesrean ishod date situacije ("takmiarski zanos" koljaa). U drugim, netakmiarskim okolnostima, sigurno bi rezultirao preivljavanjem, zato to se ubilaki bes "hrani" vapajima rtve. Posle izvesnog vremena logorskog ivota nijedan jedini zatvorenik ne biva poteen psiholokih posledica logorske ishrane: javljaju se praznine u seanju; umanjena je sposobnost orijentacije nou, kao i sposobnost panje i koncentracije, oigledne su i ravnodunost i psihika nestabilnost, praene nekontrolisanim napadima raspoloenja, kao i emotivna nepredvidivost (neki dogaaji kao, na primer, smrt bliskih, emocionalno jedva dotiu te ljude, dok se neke sitnice precenjuju i oseajno tee preivljavaju). Ono to posebno iznenauje, a to je bilo predmet kasnijih psiholokih istraivanja je potpuno odsusutvo elje za bekstvom Dogaalo se da je hiljade zatvorenika bez otpora sprovodilo desetak SS-oficira u oruanoj pratnji. Svest logoraa je iskljuivo zaokupljena, na javi i u snovima, hranom dok je seksualnost skoro potpuno usahla. O seksu se pria samo nekoliko prvih meseci zarobljenitva -ili kada bi hrana bila malo bolja. Uestali su sluajevi masturbacije i homoseksualnih odnosa, ali to je povod za oseaj krivice. Veina zarobljenika postaje utljiva i povuena u sebe. Od grupnih aktivnosti u logoru, samoinicijativno, sunji bi organizovali takmienje u opisivanju, do detalja, recepata ukusnih jela. Zanimljivo je da povremene politike diskusije oivljavale iznurene due zatvorenika. Jedna od psiholoki zanimljivih pojava je histerino potiskivanje oseanja tako da neki logorai vie nisu u stanju ni da plau ni da se smeju. Pokazalo se da je dobro zatvorenike podeliti na grupe od po nekoliko ljudi kojima se predoava da e u sluaju bekstva i jednoga od njih, ostali biti ubijeni tako da skoro nema pokuaja bekstva. Ako zarobljeni oficiri dobiju zadatak da vode rauna da vojnici izvravaju nareenja logorske uprave i da se vladaju prema postojeim pravilima, to dovodi do nepoverenja izmeu zarobljenih oficira i njihovih vojnika. I ne samo to: vojnici su svoje emocije iivljavali na sopstvenim oficirima, poto uvarima nisu smeli nita.

Optimalno je imati dve vrste definitivnih-odreenih logora: za obine ljude bez rukovodilakih sposobnosti, inicijative i unutranje snage i za posebno kvalitetne protivnike, sposobne i pripremljene da se odupru i/ili da pobegnu. Za prvih 95% definitivni logor treba da bude "himlerovski ideal rada, reda i discipline" sa precizno odreenim kodiranim pravilima. Zato? Zato to ih prilagoavanje pravilima treba da omete da planiraju begstvo. Upravo je najcelishodnija organizacija definitivnih logora radni logor ("Arbeit macht fraei"). Za drugih "5% dominantnih", u definitivnom logoru treba da vlada nepredvidivost i haotinost da logorai ne bi brzim prilagoavanjem upotrebili sistematsko odvijanja dnevnih aktivnosti za izraavanje svojih organizacijskih ili namera za bekstvo. Neto drugaiju podelu faza zarobljenitva navodi psiholog Vera Popovi (1997). Ona zatoenitvo deli na tri faze: Prva faza zatoenitva odvija se u lokalnim zatvorima daleko od oiju javnosti, u uslovima potpuno neprilinim oveku gde se primenjuju najbrutalnije metode muenja sa ciljem potpunog iscrpljivanja ili obezliavanja linosti. Druga faza je "istrani postupak" koji se odvija se u zatvorima gde su uslovi ivota prihvatljivi sa dozvoljenim posetama, a fiziko zlostavljanje je u veini sluajeva daleko blae dok se neke psihike torture nastavljaju ali u vrlo perfidnom vidu, to je imalo za cilj dalje menjanje stavova i remodeliranje linosti. Ovde se optuenom sudi i presuuje. Sve se odvija na "najdemokratskiji" nain. Ova faza mogla bi se nazvati fazom emocionalnog "kontra oka". Psiholoki gledano ovakvim postupcima treba da se ubedi zarobljenik u mogunost "suivljenja" na njihovoj teritoriji. Meutim, ovde je najverovatnije prisutan i alternativni cilj; prezentiranje povoljnih uslova i humanog postupka prema zarobljenicima, eventualnim domaim i stranim posetiocima. Od psihikih tortura koji se ovde navode, najee su zastupljene dezinformacije koje imaju cilj zastraivanja, produbljivanje oseanja bespomonosti i neizvesnosti za ivot u budunosti. Trea faza je faza "izdravanje kazne", koja se odvija u zatvorima - logorima a na osnovu dobijene presude za izdravanje kazne (od 5 do 20 god.). Postupci zlostavljanja se ponovo pootravaju do drastinih, zavisno od zatvorskog osoblja. Ovde se vri i priprema za razmenu. 21.3. Psiholoki postupci sasluavanja ratnih zarobljenika Po svemu sudei vrsta sasluavanja kojoj e zarobljenik biti podvrgnut zavisi od miljenja protivnika koliko je zarobljenik znaajan za njegove borbene delatnosti: pripadnici borbenih jedinica su znaajniji od pripadnika slubi (osim vezista), specijalnih jedinica od svih drugih vojnika, stareine od vojnika, a vie stareine od niih. Oigledno je da znaaj zarobljenika zavisi od dva faktora: vrsta, kvalitet i poverljivost informacija koje zarobljenik poseduje, saznanje da je zarobljenik proao specijalnu obuku za odupiranje sasluavanju u miru (to je u vezi sa njegovim statusom u borbenom poretku svoje vojske (vojnik, specijalac, stareina) kao i mogunost da se "prevaspita" i aktivno kolaborira na strani protivnika. Sasvim je izvesno da je u najboljoj poziciji obian vojnik iz neborbene jedinice. Dakle, ako neprijatelj nema pouzdan podatak o statusu zarobljenika svaki koji nije "obian" morao bi da stvori uverenje kod zarobljivaa da jeste. To se postie izgradnjom i uvebavanjem "alter ega"(Kosti, 1998), odnosno uverljivo pretvaranje da ste neko drugi (kuvar, intendant, tehniko lice itd).

Napisano prema zbirnim nalazima Petrovid, 1984 i Votson, 1982

Bez obzira na in i poloaj protivnik uvek eli da zarobljenik postane izdajnik svojih drugova po oruju. Stepen upornosti u sasluavanju zavisi od mogunosti da se zarobljenik bolje iskoristi za sopstvene ciljeve. Manje znaajni zarobljenici najee bivaju podrvgnuti jednostavnim postupcima slamanja volje i izvlaenja informacija: davanje privelegija u zarobljenikom logoru (jednostavno potkupljivanje), liavanje sna, vode ili hrane i obina fizika tortura (batinanje, esto do smrti) ili pretnja upotrebe neeg od navedenog. Slamanje volje i prisiljavanje na kolaboraciju je uvek uspeno ako se zarobljivai na to odlue (procena vremena i cena/koristi od kolaboracije su jedini inioci) sem ako zarobljenik nije proao specijalnu obuku odupiranja. Najstraniji fiziki postupak (uglavnom uspean, sem ako rtva ne umre) smislili su Kinezi; lonac napunjen pacovima otvorom se vee za stranjicu muenika. Pacovi tre izlaz, jedini mogui kroz rtvin anus. Drugi oblik fizikog ugroavanja je onemoguavanje normalnog metabolikog funkcionisanja (onemoguavanje disanja -plastina kesa preko glave sa gumicom oko vrata; sve due i due dranje glave pod vodom itd.). Pravilo je da se dozira postepeno ugroavanje sa jasnom perspektivom bliske smrti, ali u vremenskom kontinuitetu u protivnom, adaptacija je neizbena, a to e kompromitovati efekat fizike torture. Druga tehnika fizike torture smiljena je na Golom otoku(15): "Traga". Drvena nosiljka za kamen konsrtuisana na principima raznokrake poluge, krai kraj je rezervisan za muenika, a dui (i laki) za muitelja. Muitelj je uvek bivi muenik (koji je "prevaspitan"). Goli otok je iznedrio jo nekoliko fizikih tehnika dotad nepoznatih u istranim postupcima: "kibliranje", "bojkot", "topli zec" itd. Sve do Milgramovog eksperimenta sa podlonou autoritetu (1990) i Zimbardovog zatvorskog eksperimenta (prema: Wotson, 1982, str. 341) smatralo se da su muenja zarobljenika posledice bolesnih, isaenih i nastranih (psihopatskih) umova muitelja. Nakon tih eksperimenata problemi muenja i stranih tortura vie nisu tako jednostavno objanjiva linou ve i okolnostima borbe, zarobljenitva i zahtevima suprotstavljenih uloga ljudi u ratu, odnosno "malignom energijom ratovanja" koja ini da, relativno proseni ljudi "dobri graani" u sukobima jedni drugima ine nezamislivo okrutne stvari. Za obavetajno i/ili vojno znaajnije zarobljenike repertoar tehnika muenja u logorima je daleko raznovrsniji: rafinirana fiika tortura, senzorno liavanje, hipnotisanje, "ispiranje mozga", ispitivnje na detektoru lai (poligrafu), korienje droga ("seruma istine": natrijumamitala, kopolamina, natrijum-pentotala ili nekih barbiturata). Neuspeh prethodnih tehnika i kod posebno vanih zarobljenika primorava zarobljivae da koriste skupe, planirane i dugotrajne psiholoke tehnike. Najkompeksniji tretman ratnih zarobljenika u kome se kombinuju manje-vie svi drugi nasilniki postupci zove se "ispiranje mozga". *"Ispiranje mozga" (IM, brejn voing - Brain Washing ili Hsi nao - na kineskom) To je najsloenija metoda psiholokog nasilja u zarobljenitvu koja je do sada poznata.

(Watson, 1982, str. 256-264). Ova tehnika nije samo nain ispitivanja sa ciljem da se dobiju poverljive informacije njene mogunosti su daleko vee i po tome se razlikuje od ostalih metoda i tehnika ispitivanja. Pre svega IM se koristi za temeljno, strukturalno prevaspitavanje i menjanje linosti sa teitem na menjanju sistema vrednosti, stavova i uverenja (politikih prevashodno). Drugo preimustvo IM nad klasinim isleivanjem je u mogunosti da se osobe koje su bile podvrgnute tehnici o kojoj je ovde re kasnije koriste za irenje uticaja nad neistomiljenicima-pripadnicima iste drutvene grupe kojoj pripada i "prevaspitani" ili za psiholoko-propagandno delovanje protiv zemlje, ideologije, drutvenog sistema... kome je prevaspitani pripadao. Najzad, neuspeh prevaspitavanja tom metodom je opet dobit za onu stranu koja primenjuje IM; zarobljenici najee plaaju glavom. Drugim reima, dobijanje poverljivih informacija samo je sporedna, iako ne manje vana posledica primene IM. Efikasnost IM vidljiva je na primeru njegove najire primene u Korejskom ratu (prema Watson, 1982, str.357): kroz zarobljenike logore je prolo 7000 Amerikanaca, 30% zarobljenih je saraivalo sa komunistima; 13% njih je kasnije, posle povratka u domovinu, optueno za veleizdaju; prevaspitani su prvi put izneli najstroije uvane podatke o naunim projektima razvoja biolokog oruja (koje je upotrebljeno u Vijetnamskom ratu); 2730 (oko 30%) je umrlo usled neuspeha prevaspitavanja; nijedan Amerikanac nije pobegao iz zarobljenitva, a 21 Amerikanac je odbio da se vrati u domovinu posle zavretka rata (to je, zapravo, barem za "ameriki san o demokratiji" najpogubnija posledica). "Ispiranje mozga" u, po ugledu na neke druge autore, (Votson, 1998, u prevodu Nade Budisavljevi, interno) podeliti na pet faza. U prvoj fazi meu zarobljenike se ubacuju budui instruktori IM sa zadatkom da uoe prirodne, kolovane voe i dominantne pojedince, a zatim se obavlja selekcija zarobljenika: odvajaju se dominantni pojedinci, ne samo zbog toga to je njihovo prevaspitavanje putem IM krajnje neizvesno ve i zato da bi se obezglavila veina ostalih koji "obeavaju". Mnogi autori (Petrovi, 1984) smatraju da u veini drutvenih grupa postoji oko pet posto osoba koje mogu da organizuju i predvode ostale linim autoritetom, znanjima i drutvenim mogunostima. Dominantni se odvode u specijalno uvane logore gde se tretiraju kao klasini ratni zarobljenici. Ponekad se IM organizuje i za pojedince (prema modifikovanom programu) ako su izuzetno vani za protivniku stranu. U toj fazi ubaeni instruktori stvaraju douniki sistem od samih zatvorenika zato to e uskoro oni sami biti kompromitovani novom instruktorskom ulogom. U drugoj fazi se razvrstavaju preostali zarobljenici (procenjeni kao nedominantni) u grupe na ijem je elu voa (instruktor), specijalno obuen i pripremljen pripadnik protivnike strane sa viegodinjim iskustvom ivljenja u drutvenoj (kulturnoj, etikoj i jezikoj) sredini kojoj pripadaju zarobljenici. Druga faza traje oko dva meseca, a naziva se faza "fizike kontrole". U ovoj fazi koristi se smislen teak fiziki rad i svi poznati, efikasno priznati naini da se pojedinci fiziki oslabe i moralno ojade. U tom smislu vrlo je indikativna tabela br.1. Iscrpljenost koja neminovno nastaje prvenstveno je fizike naravi, a autori je oznaavaju kao DDD-sindrom (DDDSYNDROME). Osim fizikog rada i torture, organizuju se jednom dnevno u trajanju od dva asa seanse samokritike. Cilj je da se na osnovama fizikih muka, naruenog moralnog

integriteta, izazove gnev, gnuanje i mrnja prema svojim sunarodnicima, drutvenom sistemu, politikom i vojnom vostvu i da se pojaa oseanje preputenosti na milost i nemilost zarobljivau. Sutina samokritika je da pojedinci (jedan po jedan) ispred cele grupe i instruktora priaju detalje, epizode i dogaaje o svom mirnodopskom ivotu, porodici, prijateljima i stilu ivota, da se ograde od njega, da doive i osete krivicu i stid sbog svojih (eventualnih) nemoralnih postupaka, a da instruktorima prue priliku da uoe slabe take u strukturi njihove linosti. Dakle, u drugoj fazi fizikim radom i razraenim, individualizovanim tehnikama fizike torture se "omekava" struktura linosti da bi edukacione grupe bile spremne za treu fazu IM-a. U treoj fazi menja se teite rada iz druge faze: redukuje se fiziki rad i tortura, a intenzivira uenje i indoktrinacija poveavanjem broja i trajanja sastanaka grupe. U ovoj fazi evaluira se rad iz prethodne; obavlja se tekua selekcija tvrdokornih (koji se prebacuju u druge, "obine" logore), a nastavlja se rad sa onima koji su poeli da poputaju. Dugotrajnim i psiholoki zamornim asovima uenja novih vrednosti, stavova i uverenja postie se, osim teinog prevaspitavanja, i 3D-sindrom, ali sada na osnovu psihike iscrpljenosti. Trajanje ove faze (kao i svih ostalih) nije vrsto vremenski fiksirano, obino traje dva meseca. etvrta faza prevaspitavanja ima dva kljuna obeleja: definitivni slom linosti (usled delovanja DDD-sindroma) i "seenje repova" (raiavanje sa starim sistemom vrednosti i uverenja, odbacivanje sopstvenih ljudskih veza iz ranijeg ivota itd). Slom linosti se manifestuje histerinim ispadima pojedinaca (pla, nekontrolisan bes usmeren na sudrugove i samog sebe) i nono (u snu) jecanje, krici i emotivni izlivi. Najpre poputaju najslabiji pojedinci, ali se talas "pucanja" linosti naglo iri, zahvatajui i snanije strukture. Tek posle sloma moe otpoeti "seenje repova": najpre se denunciraju (esto i nepravedno) prijatelji, roaci i poznanici. Spremnost na prokazivanje bliskih osoba je mera stepena prevaspitanosti i znak za prelazak u petu, finalnu fazu IM. U toj fazi ubrzava se prevaspitavanje uvoenjem razraenog sistema nagrada za napredne uenike i deluje primerom na sve ostale pripadnike grupe koji zaostaju u uenju. Uvode se i neke spoljanje oznake za prevaspitane pojedince. Prevaspitanici esto prevazilaze i svoje uitelje (instruktore) u praksi i teoriji nove vere. Razraeni sistem nagrada i kazni u psiholokoj nauci (teoriji uenja) poznat je kao operantno uenje. Kada se analizira sled i sadraj faza prevaspitavanja u IM, moe se uoiti i posebno istai znaaj pojedinih delujuih faktora toka i neizbenog ishoda (za veinu) prevaspitavanja. Prvo, razbijaju se struktura i jedinstvo kolektiva zarobljenika i uklanjaju voe Drugo, prevaspitavanje se sprovodi u za to specijalno ureenim logorima, sa ve unapred pripremljenim instruktorima uz prekid svih veza sa domovinom zarobljenika (ne samo sa rodbinom ve se uvodi i potpuna informativna blokada). Tree, stalno se obezbeuje delovanje DDD -sindroma (slabost, zavisnost i zastraenost) fizikim (tortura) i/ili psihikim (samokritike seanse) iscrpljivanjem. etvrto, nejasnost sadanjice, budunosti i ishoda cele situacije u kojoj se nalaze zarobljenici odrava stanje napetosti.

Peto, rukovodioci kursa za prevaspitavanje sve vreme konzistentno i dosledno upotrebljavaju i zahtevaju upotrebu potpuno novih termina i pojmova kojima verbalno opisuju i oznaavaju novostrukturisanu realnost, nov sistem pravila ponaanja, vrednosti, stavova i uverenja. esto, insistira se na ozbiljnosti situacije, zabranjuje se humor i smeh. Na kraju, treba dati objektivnu ocenu te metode i skicirati mogunosti odupiranja, oslanjajui se na ispitivanja onih sa "ispranim mozgom" koja su sproveli strunjaci CIA. Naravno, sve to deluje obeshrabrujue i zastraujue. Da li su efekti zaista tako razorni? ini se da su realni uinci tehnologije promene ponaanja zamagljeni injenicom da su zarobljeni ameriki vojnici IM koristili kao opravdanje za sopstveno neasno dranje u zarobljenitvu. Tome u prilog govore jo neke injenice: vojnici drugih nacija (Australijanci i Turci) koji su takoe proli ovaj tretman ne samo da nisu usvojili novi sistem vrednosti i stavova ve i ne izvetavaju o posebnoj efikasnosti. Dalje, zarobljenici nisu umrli zbog torture ve zbog gubitka nade i vere u mogunost izbavljenja. Najzad, a to je i kljuno, preobraeni su samo (ili najvie) oni koji su i u svojoj domovini iskazivali prokomunistike stavove. Svi drugi menjanje sopstvenih stavova i uverenja inili su utilitaristiki, kao jedan (ne ba astan) ali delotvoran nain prilagoavanja i preivljavanja surovih uslova zarobljenikog logora. Teko je ne biti cinian: utroeno je mnogo truda, vremena i para da se ubede ve ubeeni. Tabela br. 21.1: Tehnike fizike kontrole koje se primenjuju u drugoj fazi IM.
TEHNIKA PRISILJAVANJE NA PRIHVATANJE BANALNIH ZAHTEVA VARIJANTE 1. Prisiljavanje na potovanje detaljnih pravila i rasporeda 2. Prinudno pisanje o sebi 1. Konfrontacije 2. Pretvaranje da se saradnja pojedinca prihvata kao gotova injenica 3. Demonstracija potpune kontrole nad sudbinom rtve ("pokazna ubistva") 4. Muenje kombinovano sa moguim ustupcima 1. Nepredvidljive usluge 2. Nagrade za deliminu popustljivost 3. Obeanje boljeg postupanja 4. Menjanje odnosa prema zatoenicima 5. Neoekivana ljubaznost 1. Smru ili muenjem 2. Da se nee nikada vratiti kui 3. Neprekidnom izolacijom i ispitivanjem 4. Protiv porodice i drugova 5. Neoekivano, naizmenino menjanje odnosa islednika prema zarobljenicima (srdanost-ikaniranje) 6. Neodreene, ali zlokobne pretnje 1. Spreavanje odravanja line higijene 2. Namerno prljanje i zagaivanje okoline 3. Poniavajua kanjavanja uperena protiv linog dostojanstva i samopotovanja 4. Razna druga ponienja 5. Ismejavanje i vreanje 6. Uskraivanje privatnosti POSTIGNUTI EFEKTI: Razvija popustljivo ponaanje kao uvod za dalje zahteve

PRIKAZIVANJE SVEMOI I SVEZNANJA

Sugerie beskorisnost otpora kao predradnju za vee zahteve

POVREMENO UDOVOLJENE ELJE

Izaziva pozitivnu motivaciju za poputanje novim zahtevima Ometa se adaptacija na liavanja

PRETNJE

Izaziva zabrinutost, strah i oaj

PONIAVANJE

ini da se stalan otpor doivljava samounitavajuim Svodi zatvorenika na nivo ivotinje

KONTROLA OPAANJA I VIENJA OKOLINE

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 1.

IZOLACIJA

IZAZVANJE FIZIKOG SLABLJENJA

2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Mrak ili jako svetlo Bez knjiga i rekreacije Ogoljena i monotona okolina Jednolina hrana Ograniavanje kretanja Odsustvo normalnih drai (svetla, zvuka i sl.) Delimina ili potpuna senzorna redukcija* Potpuna fizika izolacija (vezivanje kaievima ili u "ludake koulje*") Zatvaranje u samice Poluizolacija Izolacija u male grupe Polugladovanje Izlaganje jakim ulnim draima Namerno povreivanje rana Izazivanje bolesti koje iscrpljuju (proliv) Produeno tamnovanje Produeno stajanje na nogama ili na prstima nogu Liavanje spavanja i/ili sna Produeno sasluavanje ili prisilno pisanje o sebi Preterano naprezanje Dugotrajna napetost

Podstie introspekciju i samopreispitivanje Zadrava panju na tekoama Remeti svaku aktivnost koja nije u skladu s popustljivou Eliminie razonodu, humor i spontano oputanje

Razvija intenzivno bavljenje sobom koje prethodi samokritici Liava rtve uzajamne pomoi ini da rtva osea potpunu zavisnost od islednika

Slabi mentalnu sposobnost otpora

Analizom tehnika, njihovih varijanti i efekata ne moe se oteti utisku da se u IM-a kao, uostalom, i kod svih drugih na nasilju zasnovanih naina ispitivanja radi o pokretanju onog mehanizma u linosti koji se naziva "stanje nauene bespomonosti" (videti 17). Naime, svakom slamanju volje i otpora zarobljenika prethodi to stanje kada je oveku svejedno ta e se dalje deavati jer on, ionako, ima utisak da nita vie nije u njegovoj moi. Tek, nakon uvoenja u ovo stanje otpoinje rapidno slabljenje otpora i poinje aktivna saradnja (kolaboracija) sa muiteljima. 21.4 Posledice zarobljenikog ivota Posledice zarobljenikog ivota uglavnom su porazne po psiho-fiziki status zarobnjenika ak i onda kada se potuju standardi meunarodnog ratnog prava. Ipak, ako se izuzmu uslovi u logoru, neki inioci uslovljavaju vrstu i teinu posledica. To su same okolnosti u momentu zarobljavanja (u napadu, odbrani, kada je sopstvena strana u pobedonosnom pohodu ili porazu), sudbina domovine u ratu, duini zarobljenikog ivota (due vreme - tee posledice), snazi kolektiva drugova-sapatnika (vri, podravajui kolektiv - blae posledice), pripremljenosti u obuci za mogunost zarobljavanja i od linosti zarobljenika. S obzirom na linost i stepen kolaboracije zanimljivo je ispitivanje ejna (prema Watson, 1982). ejn je amerike zarobljenike u kineskom zarobljenitvu (Korejski rat) podelio na kolaboracioniste, "neutralne" i otporne. Grupa kolaboracionista provela je, u proseku, 34 meseca u zarobljenitvu, na testovima inteligencije postie ILJ=107, a odlikuje ih visoka psihopatija. Grupa neutralnih provela je 26 meseci u zarobljenitvu, na testovima inteligencije postie ILJ=95, a psihopatska devijantnost im je prosena. Grupa "otpornih" provela je, u

proseku, 31 mesec u zarobljenitvu, na testovima inteligencije postie ILJ=112 i imaju povienu psihopatiju. Zakljuak: kolaboracionisti i "otporni" su sliniji meusobno i, jasno, razliiti od neutralnih. Meutim, postoje razlike i izmeu kolaboracionista i "otpornih". "Otporni" su inteligentniji i imaju niu psihopatiju (na testovima). Ako se porede po kriterijumu duine tamnovanja kolaboracija se "ne isplati"; kaloboracionisti su tri meseca due proveli u zarobljenitvu (34:31 mesec). Po ugledu na Sveenskog (Sveenski i Kronja, 1964) i ovde e se posledice zarobljenitva svrstati po sferama poremeaja pod pretpostavkom najteeg i najgoreg ishoda zarobljenikog ivota. u motivacionoj sferi prevladava apatija, gubitak radnog poleta, profesionalnih interesa i ambicija, opta nezainteresovanost i vegetiranje umesto ivljenja; u telesnoj sferi distrofiaja kao posledica gladovanja (prosean gubitak u teini do 60%), gubitak psiho-fizike i radne kondicije i izdrljivosti (u proseku do 80%) i slabljenje imunoloke otpornosti organizma sa posledicom lakeg i breg oboljevanja; u emotivnoj sferi (otupelost, emotivna praznina, nesposobnost da se voli i prihvata ljubav, gubitak spontanosti, promenljivost raspoloenja, depresivo-samoubilaki napadi, egocentrinost i egoizam, povremena eruptivna agresivnost); u intelektualnoj sferi (zaboravnost, slabljenje distribucije i fokusa panje, nesposobnost due usredsrenosti na racionalne probleme); promena osobina linosti prema introverziji, zavisnosti, neodlunosti itd u moralnoj sferi prevladava bezobzirnost, bezoseajnost, beskrupuloznost, laljivost i razni oblici saradnje sa protivnikom; u seksualnoj sferi razne seksualne nastranosti (homoseksualnost i pedofilija), gubitak seksualnog nagona, nesposobnost uivanja u seksu, seksualna inkopatibilnost sa dotadanjim partnerima; u drutvenom ivotu posle osloboenja: stid, kajanje, samoubistva, alkoholizam i narkomanija, razbijanje porodice (razvodi), otuivanje od prijatelja i rodbine i ivot "van zakona" Nakon svega izloenog da li se mora zakljuiti da je bolja smrt nego zarobljenitvo? Pokazno je da bi to bio pogrean zakljuak. Nastojalo se da bude izloeno ta sve eka borca u neprijateljskim rukama, ali je injenica da ovek moe da preivi sve ili skoro sve.

22. "NORMALNE" PROMENE PONAANJA RATNIKA 22.1 Da li su "normalne" promene ponaanja ratnika normalne? Pre nego to se razmotre odgovori na ovo pitanje treba rei re-dve o ideji o analizu koja sledi. Naime, pre nastanka ove knjige u tampi se pojavila knjiga "Azbunik u kamenu" autora Budimira Potoana (1994), uesnika i svedoka vukovarskog fronta u ratu u Slavoniji 1991. godine. Knjiga sadri 182 literalne slike koje, poteno i potresno, zahvataju presnu ratnu zbilju. Upravo je ta knjiga posluila kao povod za preispitivanje i reorganizaciju ratnih iskustava samog autora. Drugim reima, egzistencija psiholokog konstrukta "normalne promene ponaanja ratnih veterana" potiu od dva nezavisna posmatraa sa ueem. Nakon toga autor

je potraio i vre dokaze za navedeni konstrukt. Naao ih je u dva nezavisna testovna ispitivanja ratnih veterana koja su uparena sa ekvivalentnim kontrolnim grupama (videti tabelu 22.1). Tanije reeno, u jednom uzorku vojnika isti ispitanici su sami sebi bili kontrola zato to su ispitani pre i posle sticanja ratnog iskustva. Najpre o knjizi. Ratne slike iz ove knjige daju nekoliko opte psiholokih (naravno na knjievni nain) zapaanja o ponaanju ljudi u ratu, a koje se ne mogu vezati ni za jednu sliku ponaosob. Dalje, knjiga u nekoliko svojih slika vrlo lepo islustruje neke od specifinih vojnopsiholokih problema. I najzad, iz knjige se moe, kao tanka crvena nit povezana konkretnim slikama, analizirati poetak, tok, uzroci, povodi i razreenje borbenog stresa samog autora. Potoan najpre daje tri opta psiholoka zapaanja o ponaanju ljudi u ratu. Prvo: Rat i borba su ljudska iskustva. To jesu estoka, za ponekog i strana iskustva koja stvarno nemilosrdno i bespotedno realno testiraju sposobnost pojedinca da se svojom naslednom opremom i psiholokom pripremom prilagodi, izdri, a ako Bog da, i pobedi u ekstremno tekoj ivotnoj sredini koja se zove rat. Bez obzira na svu njegovu teinu rat se moe proiveti ako se pojedinac za njega planski ili intuitivno pripremi i ne mora, a najee i nije, nepovratno deformiui zades pojedinca, njegovog uesnika, koji bi ga trajno psihopatoloki obeleio. Ljudi idu u rat, ubijaju, a ako sami ne budu ubijeni nastavljaju i posle rata da ive - ivot tee dalje. Na izvestan nain, rat je zgunjavanje i sabijanje opteljudskih iskustava (smrti, straha, opasnosti, mrnje, sree i radosti) u ue, ak vrlo uske vremenske, prostorne i meuljudske okvire. Valjanost ovakvog poimanja rata moe se potkrepiti i iz drugih izvora: polovina izraeslih ratnih veterana tvrdi da njihovo ratno iskustvo nije i najgore ivotno, a treina veli "da ih je rat, zauvek nauio kako da se nose sa tekoama" (Erdeljan, 1993). Drugi autorov optepsiholoki sintetizovan, a ratnim likama oivotvoreni nalaz jeste da rat nije individualnopsiholoki ve drutveno-politiki i istorijski fenomen. esto je u javnosti zavodljiva, ali naalost netana teza da rat zapoinju pojedinci - politiari koji se znaju, koji za rat imaju lino-karijeristiko-politike razloge, a da ga vode i u njemu besmisleno ginu narodi. Naprotiv, narodi sa tla bive SFRJ (Srbi i Hrvati) izabrali su i po jedanput "overili" mandate svojih ratnih voa, a njihovi najljui politiki protivnici jo su radikalniji bar u dranju vrstine ratnoj opciji. Trei optepsiholoki nalaz koji kao "slavonska magla" lebdi iznad mnogih autorovih ratnih slika jeste da se pojedinci u ratu ne pretvaraju u zveri, ali da ipak raste kolektivna agresivnost unutar borbom sukobljenih jedinica. Drugim reima, pojedinci u ratu ne postaju vie zli nego to jesu. Naravno, i autor to zapaa, pojedinci vie mrze svoje ratne protivnike pa im zato nanose vie zla, ali to zlo nije uzrok ve posledica - instrument rata. Ljudi pojedinano pojaavaju mrnju i netoleranciju koje vrhune u veem kolektivnom nasilnitvu da bi mogli lake da podnesu ratne psihofizike napore. U tom smislu autor pria slikom u vidu pitanja "Je li bilo mrnje?". U slici "Otac i sin". Potoan tvrdi da je borbeno iskustvo kao psiholoko svojstvo najznaajnija linosna varijabla borbene vrednosti pojedinca bez obzira na kvalitet mirnodopske obuke, jer "Obuka je ovde. Ko preivi zavrio je sve obuke".

Vojni psiholozi su do sada ve napravili itave hijerarhije strahova ratnika. U njima nema straha od snajperske vatre. A to je, pokazala su to naa empirijska istraivanja, najei strah (abarkapa, 1992). To je uoio i Potoan pa u slici "Snajper prati i poniava" kae: "Neki dan izae borac da zapali cigaretu. Snajper ga pogodio u usta. Drugi je leao u rovu. Samo mu je stopalo izvirivalo. Snajper ga pogodi ba tu" (str. 19). Vojni psiholozi znaju koliko je u ratu teko napraviti dobar, delotvoran letak koji borca nee nasmejati ve e ga podstai da izvri poruku koju mu letak sugerie. Autor je naao upravo jedan takav: kolski primer psiholoki utemeljenog letka kao sredstva psiholokog rata. (Videti sliku "Letak"). Nisu jedino vojni psiholozi uoili da religiozna oseanja ljudi snano narastaju u ratu. To isto je iskusio, a nama preneo autor ove knjige u slici "Pramen slutnje" (str. 27). Psiholoko objanjenje je da ratnici veruju kako je njihov posao da valjano rade "svoj posao", a Bog e svoj (da im uva ivot). A ako se desi da neko "zakae" onda je oprotaj sa ovim pomahnitalim svetom mirniji, spokojniji, bezbolniji. Uopte nije sporno da je ratno iskustvo vrlo teko. Ali ak ni svi vojni psiholozi ne znaju da je dobrovoljcima lake podnoenje tog tekog tereta. Autor to zna i pria nam slikom "utanje i smeh". Naime, dobrovoljci imaju jednu unutranju reenost koju suprotstavljaju surovim zahtevima borbe zato to je to njihov izbor. Oni koji su mobilisani, a ne ele da osramote sebe i svoje blinje dezertiranjem, dobro bi uinili, za sebe pre svega, ako bi usvojili poneto od te "unutranje odluke" dobrovoljaca. Ako nita drugo, a ono barem onu narodnu " ono to se mora nije teko". Vojni psiholozi su ispitivali snove ratnika na prvoj liniji. Bez metodolokog alata to je uinio i Potoan: "Sanja ono to preivljava, a to je rat, i sanja ono to eli, a to je seks" (str. 22). Snovi ratnika zaista jesu "raspolueni": Oni sanjaju smrt koju budni doivnjavaju da bi se oslobodili straha od nje. Sa druge strane sanjaju i seks jer je eros protivtea smrti. Seks u snovima ratnika nije samo izraz nezadovoljenog nagona (strah od smrti ga snano priguuje). Seks u snovima ratnika simbol je nade u ivot i ispoljavanje nagona za samoodranjem i preivljavanjem. Vojvoda Mii u osievom "Vremenu smrti" nije sluajno ocenio da su njegovi borci posle viednevnog povlaenja spremni za protivnapad onda kad su poeli da "jure snae po selu". Specifina vojno-psiholoka zapaanja Potoana zabeleena su u slici "Zloinac u obinoj eni" opisujui Mandu Mati, a priseajui se i opisa Predraga Milojevia, linosti Adolfa Ajhmana sa suenja u Izraelu ezdesetih godina. Ratne zloine ne ine samo i jedino sutinski poremeene linosti niti ih ine ratnici u stanju mahnitosti i pomraenog uma. Ratni zloini su pre svega rezultat susreta dve okolnosti: "osobe koja to moe" i situacije "kada se to sme". "Krv rata" esto uhvati ljude "obinog izgleda, obinog ponaanja i obinih odgovora". Vojni psiholozi znaju da najvie ratnih zloina poine upravo proseni ljudi, ali natproseni borci? Vojni psiholozi takve zovu "aneli - ubice" i kod njih je bezobzirno ubijanje samo vidljiv izraz unutranje vrste odluke da preive borbu i pobede protivnika. Poznata su amerika istraivanja koja pokazuju da najvie nepotrebnih i taktiki neopravdanih smrti poine takozvani "pic-borci" (oni koji su, pojednostavnjeno reeno, na elu jedinice u borbi). Sa

druge strane upravo ovi ljudi su tri puta vie pobili svojih ratnih protivnika (ne raunajui zloinstvo) nego njihovi smru manje opinjeni drugovi (Wotson, 1982). Potoan zapaa jo jedan vojno psiholoki fenomen kao oblik normalne promene ponaanja ljudi u ratu: "Taj pronalazak izmislilo je primirje... Kada borci nemaju ta da rade... Onda izminjaju... "Srpski rulet" je opasna igra u kojoj borci stanu u krug, uzmu bombu kaikaru, pa joj izvade osigura, i onda..." (Slika "Srpski rulet""). Objanjenje ove pojave je dosta sloeno (temelji se na fizioloko-psiholokim principima funkcionisanja organizma, a tie se orgazmike potrebe da u budnom stanju ima optimalnu koliinu ulnih drai). Ukratko, rat tu "optimalnu koliinu drai" dramatino povea, tom poveanju organizam se postepeno prilagoava, pa taj nivo prihvata kao svakodnevnu potrebu. Kada primirje naglo smanji zadovoljenje novonastale potrebe ratnici to doivljavaju kao uskraenje koje ih nagoni da, izmeu ostalog, opasnim igrama, vetaki, podignu doivljaj do mere "obinog" ratnog dana. Ono to posebno daje vrednost ove knjige, barem sa vojno-psiholokog stanovita, jeste vanredno poten i uverljiv prikaz uzroka, poetka, toka, trajanja i iscenjenja jednog sluaja borbenog posttraumatskog stresnog poremeaja (PTSP). Re je o stresnom poremeaju samog autora. Okidajui uzrok bila je njegova potpuna nepripremnjenost na rat i smrt: "Mobilisan sam takorei iz redakcije, na telefonski poziv. Istog dana naao sam se u jedinici...."slika "Mobilizacija"). "Poelo je kao u kakvom ravom ratnom romanu" (Slika "Kia"). Drugi uzronik je ljudska zapitanost nad sudbinom i naglo suavanje vremenske perspektiveneizvesna budunost: "Treperi ruzmarin na kii to jednako sipi. Zelen. Oroen. Drhtav. Skoro drhtav kao moja kolena. Hou li omirisati zeleni ruzmarin na reveru mojih sinova"? (Slika: "Ruzmarin"). Pre svega i najzad uzrok stresa je i strah od smrti: "Jue mi se slomio svet. Ve na prvom koraku na ratitu videh smrt. Naglu. Besmislenu. Uasavajuu" (slika "Jutro"). Autor, zatim,sve vie uranja u vreme rata suoavajui se sa ratnom zbiljom kroz itav niz slika: "Direktan prenos smrti", "Na nianu", "Pogibija generala", "Masakr ranjenog", "Ptice" "Odseen prst kao suvenir", "Ostrvnjeni opor", "Stratite u vrtiu", "Mrtva glava u naruju", "Crven prvi sneg"....Autorovo trpljenje zbog svakodnevnog podnoenja narastajueg stresa ozbinjno je uzdrmano, to je viljivo, u pet slika: "I tri prsta bez krsta", "Tele uz hladno vime", "Kad kokoi jedu ljude", "Spaljivanje mrnjom" i "Kostur u izmama". Zato neminovno sledi "pucanje" psiholoke odbrane linosti i slom cele strukture u vanrednom opisu: "Ali u moj san, sve krai i istrzaniji, nastanili su se neki prizori, zvuci, boje; naglo i otro mi upadahu pod kapke kao jako svetlo u zenicu. Pomealo bi se, mimo moje volje, i to budan gledam i to u snu vidim; pa mi od sna znojava munina, a vlana jeza kao razveznue. Zaboli me i pogled, kao sa nekog tornja, kao pri temperaturi, u vatri: niti sam na njemu, niti padam, a samo zebem" (slika "Zebem u vatri"). Oporavljanje tee, najpre, racionalnim suoavanjem sa problemom: "Dugo sam premiljao, u postelji, ta mi to ne da mira..." (slika "Uasi pod kapom") i najzad, spontano isceljenje, samo od sebe, (koje je kod PTSP najee) opisano u slikama: "Efemeris i narande", "Obraun sa sobom" i "Lekoviti Sombor". Autor u ovim slikama spominje, ne znajui da to ini, i neke principe tretmana borbenog

posttraumatskog stresnog poremeaja: princip "ventilacije" kaoodbrane od preteeg stresnog sloma: "Iz rata su najtee - uspomene. Zato nema toga ko ih bar prianjem ne obnavlja ili podseanjem ne oivljava, ne bi li ih se makar tako oslobodio, ili bar, koliko-toliko, olakao dui" (slika "Novine na nebu" i princip: "to pre i na mestu nastanka tretirati stresni poremeaj" kada autor kae "...predlog da malo odem kui, da se malo odmorim, odluno sam odbio" (slika "Obraun sa sobom". Najzad, autor doivljava jo jednu posledicu ratnog iskuenja koja, dosta esto, nastupa "posle svega" - psihosomatsku reakciju kao posledicu odlaganja razreenja snanih emocija na ratitu: "Stigao sam kui... Tako sam se i oseao. Prazno. Zakasnelo. Obino... Kada sam odloio uniformu osetio sam prvi put neki svrab. Iznenadan. udan. Nieg nisam imao na koi. Ni na odelu. Nije bilo ni buva ni vaaka, a svraba je ipak bilo. Kada bi naiao, taj svrab, dolo bi mi da iskidam koulju... Bukne svrab nekako iznutra". Dva su fenomena delovala dok svrab "nije isezao sam od sebe, kao da ga nikada nije ni bilo" (slika "Je li bilo..."). Prvo, Potoan nije poklanjao posebnu panju svojoj telesnoj reakciji ("Neobina je bila jedna sitnica") a drugo autor se odmah po povratku ukljuio u koloteinu svoje svakidanjice (porodica, posao, drugovi...) pa nije imao vremena da se uruava i naginje nad samim sobom. Osim ovog posmatraa sa ueem na ratitu u graanskom ratu na tlu bive SFRJ i sam autor (Petar Kosti) je uoio neke promene u ponaanju ratnika koje su bile rasprostranjene pa su zato postale predmet sopstvenog naunog interesovanja (Kosti, 1994). Meutim, po svemu sudei te promene nisu zahtevale strunu intervenciju, zato su "normalne". Uoene su promene u drutvenom ponaanju, u sistemu vrednosti, moralnom ponaanju, stavovima prema Bogu i religiji, strahu od smrti, optimalnom nivou potrebe za ulnim draima (sensation-seeking), odvijanju cirkadijalnih ritmova i promene u navikama puenja i pijenja alkohola. Psiholoki mehanizmi, posreduju najvei deo promena: spoljnji drutveni pritisak, spoljnja opasnost za pojedinca i grupu u kojoj ivi i ratuje, suavanje vremenske perspektive, snanije angaovanje emocija i snana nuda da se pojedinac funkcionalno prilagodi okolinskim iniocima po cirkumpleks modelu. 22.2. Promene ponaanja ratnika nisu psihijatrijski poremeaji Malo koja drutvena situacija kao ratna, malo koja ljudska delatnost kao ratnika i malo koje iskustvo kao to je borbeno tako snano iskuava sposobnost pojedinca da se prilagodi i preivi. Tako veliki broj jakih izazova u toliko kratkom vremenskom periodu neminovno dovodi do promena ponaanja ljudi. Ako proivljeno znanje i bogato ivotno iskustvo menjaju ljude onda i rat, kao zgusnuti ivot, mora da ima iste posledice-promenie ponaanje i doivljavanje kod njegovih uesnika. Posle rata ratnici nee biti oni isti ljudi od pre rata, premda nee ni biti psihijatrijski bolesnici. Naravno da nije nepoznato da su takve promene ve nauno ispitane i obraene. Svaki vojni psiholog, psihijatar pa i inteligentan laik zna da borbeno iskustvo ima najmanje dve vrste promena: promene koje pojedinca odvode due ili krae vreme u psihijatrijske ustanove izbacivi ga iz borbenog stroja (psihijatrijski gubici, videti Kosti, 1992) i promene koje su

rezultat borbenog stresa kada pojedinac naglo, nakon nekog uasavajueg iskustva, rastrojivi se - "puca". U ovom radu nee biti raspravljana nijedna patoloka pojava. Bie razmatrane samo one nepsihijatrijske promene koje dotiu sve, ili skoro sve, borce. Te promene su "normalne". Zato "normalne"? Pre svega, jer su masovne: jedino ta jeste zajedniko tim ljudima je samo iskustvo, borbeno iskustvo; drugo, ratnici imaju itav niz doivljaja koji u njima traju, sa kojima se sami nose kako znaju i umeju, a ne trae zbog njih pomo strunjaka; tree, okolina takoe uoava kod bivih ratnika izmenjeno ponaanje. Objanjava ga ratnim iskustvom, ali niko (ili retko ko) smatra da im je potrebna psihijatrijska pomo. Promene o kojima je re nisu beznaajne. One bitno boje ljudsko ponaanje, upliviu kasniji ivot i ostavljaju traga na pojedincu bar izvesno vreme, a neke - verovatno, opstaju do kraja pojedinevog ivota. Mnogo je knjiga napisano o traumatinosti rata. Ipak, izvesno je da sva iskustva iz rata nisu traumatina. Pedeset odsto ispitanih izraelskih ratnih veterana ne smatra rat "najgorim iskustvom u ivotu", 12% ga, ak, smatra pozitivnim, a treina tvrdi da ih je rat "zauvek nauio kako da se nose sa tekoama" (Erdeljan, 1993). Na izvestan nain, rat je samo, do pucanja, ubrzan - "zgusnut" ivot. Vreme koje treba da protekne da biste doiveli puno radosti i tuge, nesree i sree, gubitka i dobitka, zla i dobrote u miru se meri godinama - u ratu nedeljama. Cirkumpleks (kruni) model promena pretpostavlja nunost menjanja ponaanja ratnika u ratu da bi ostali isti, to jest normalni. Promene se dogaaju po najmanje dve ose (dimenzije-prenika) kruga. Prvi prenik je adaptabilnost pojedinca ratnim okolnostima, a akstremi su mu rigidno nemenjanje (opasno po ivot pojedinca) i haotino prilagoavanje od situacije do situacije uz opasnost gubitka identiteta koji vodi u duevne poremeaje. Drugi prenik je kohezivnost vojne jedinice sa ekstremima takve porodine povezanosti (komandir "i otac i majka") do potpune razjedinjenosti njenih pripadnika u SIAF- jedinicama amerike vojske u Vijetnamu. Razmatranje raznih kombinacije koje nastaju ukrtanjima ove dve ose na razliitoj udaljenosti od centra kruga (razliitim pojasevima s obzirom na uestalost i snagu) prevazilaze namenu ovog udbenika. Cirkumpleks model (uticajan u novijoj psihologiji drutvenih grupa) pominjemo jedino zbog pojma "normalnost" istaknutog u naslovu: najee promene (95%, plus-minus 3%) su u centru i nisu patoloke, najree (5%) su na periferiji i jesu predmet interesovanja vojnih psihijatara, a ne psihologa. Pre nogo to nastavimo razmatranje promena u ponaanju i doivljavanju ratnika podastreemo empirijsku osnovu kao dokaz. Da su promene o kojima e biti rei realnost svedeoe dve nezavisne vrste testovnog materijala. Najpre, pre polaska u rat ispitali smo testom PIE-JRS pripadnike 1. Gardijske divizije bive JNA (N=582), nakon povratka sa ratita ponovo smo pronali i ispitali deo ratnih veterana iz iste jedinice (N=381). To je prvi par uzoraka (iji su statistici AS-1 i 2 i SD-1 i 2). Drugi par uzoraka potie iz enievog (1995) ispitivanja pitomaca-peadije (N=125) tokom borbi u okruenju u kasarni "Maral Tito" u

Sarajevu. Wima su upareni pitomci iz VA KoV (N=223) istog uzrasta ali bez borbenog iskustva. Dakle, promene o kojima e biti rei nisu samo uoene (od strane dva nezavisna posmatraa) ve su i testovno registrovane. Tabela 22.1: Uporedne vrednosti testovnih dimenzija PIE-JRS dva para uzoraka ispitanika sa i bez ratnog iskustva Pitomci sa Pre rata Posle rata Pitomci bez borbenim (Garda) (Garda) borbenog iskustva iskustvom Dime AS-1 SD-1 AS-2 SD-2 t-1 AS-3 SD-3 AS-4 SD-4 INK 40.75 6.03 34.91 9.65 19.05 37.68 6.52 34.60 7.24 ZA 23.62 7.77 20.80 7.85 10.63 22.56 6.74 18.87 5.36 ORJ 17.34 6.37 19.34 6.72 10.64 14.08 6.30 15.24 4.97 LIS 9.28 4.75 11.15 6.21 13.36 04.12 3.97 06.98 4.15 ODB 10.18 5.77 12.82 6.29 16.42 06.13 4.31 08.43 4.75 DES 11.92 6.98 16.81 8.65 17.48 07.20 6.15 13.04 7.03 IST 17.37 6.14 15.85 5.76 10.00 15.14 5.16 10.44 3.52 REP 36.08 5.48 32.06 8.04 18.67 33.74 5.70 30.78 5.87 BIAS 54.77 6.22 48.15 11.39 16.24 40.22 6.52 35.64 7.65 U gornjoj tabeli vrednosti t-1 i t-2 za sve emocionlne dimenzije nadmauju graninu na nivou 1% (2.58). Dakle, borbeno iskustvo temeljno menja emocionalno doivljavanje, a ako prihvatimo postavke Pluikove teorije emocija, iz emocionalnih premena se kristaliu i promene ponaanja. Radi se o Pluikovom shvatanju da "zabetonirane" emocije generiu osobine linosti. 22.3. Vrste, mehanizmi i trajanje promena ponaanja Promene u drutvenom ponaanju ratnika Tri inioca nesumnjivo presudno utiu na promene drutvenog ponaanja ratnika: spoljni drutveni pritisak olien hijerarhijskom strukturom vojne organizacije, spoljna opasnost za grupu (vojnu jedinicu) sasvim opipljiva u borbenoj zoni i strah od smrti ili sakaenja koja su skoro svakodnevno evidentni. Drutveni pritisak se uspostavlja odmah po mobilizaciji pojedinca, a ostvaruje se zapovestima, nareenjima i komandama. Razliita drutvena mo, pretnja prinudom zasnovanom na zakonu i precizno podela uloga vidljivi su na svakom koraku; uniforme, oznake inova i razliiti drugi znaci stepena vlasti pojedinog autoriteta (vrsta motornih vozila, borbena pratnja, centralni poloaj u prostoru, poasno mesto u kretanju, itd.). Neposredna posledica postojanja legalnog (u smislu zakonitog) autoriteta jeste i prva promena u drutvenom ponaanju pojedinca u borbenoj jedinici: raste poslunost, a smanjuje se lina odgovornost. Veoma je izvesno da autoritet moe, bez mnogo procedura i kontrole, upotrebiti sva sredstva da slomi neposlunost pojedinca. S druge strane vea mo autoriteta - to je manja

t-2 5.00 8.47 3.07 13.59 8.68 10.27 21.41 6.97 6.90

Dime

drutvena odgovornost pojedinca za sopstveno ponaanje (Milgram, 1990). Pojedinci na niim stepenicama hijerarhije "samo vre sopstvenu dunost" sprovodei u delo zahteve onih iznad sebe. Osim legalne moi autoriteta stareine, poslunost pojedinca izaziva i, veoma esto njegova legitimna (u smislu opravdane, naelne) moi. Ratnik stareinu doivljava kao strunjaka za borbu pa, tome sledstveno, oekuje da e doslednim izvravanjem njegovih nareenja poveati sopstvene anse da preivi rat. Daljem poveanju stepena line neodgovornosti ratnika za svoje injenje doprinosi i relativna anonimnost u borbenoj jedinici: on ini ono to i ostali. Spoljanja opasnost za grupu i strah od smrti za pojedince poveavaju saobraavanje (konformizam) i kohezivnost borbene jedinice, smanjujui autonomiju ponaanja. Po svemu sudei, porast poverenja prema "svojim" prati i porast nepoverenja prema "tuim" - svim onim drugim sa kojima se ne deli zajedniko borbeno iskustvo i zajedniki autoritet. Iz grupne kohezije, s jedne strane, izrasta ratno drugarstvo kao oblik proirenja, otvaranja i ostvarenja sebe, a s druge strane, smanjuje se poverenje u ljude uopte to dovodi kako do porasta ksenofobije tako i do suavanja sopstvenog ivotnog prostora. Rat, ne samo da menja percepciju ratnih drugova, ve i sopstvenu porodicu ratnik doivljava drugaije, nenije, sentimentalnije... Kao da smrtna opasnost redefinie porodine odnose, brie monotoniju navika i banalnost meuljudskih komunikacija unutar porodinog para. Kao anegdotski primer neka poslui telegram-roendanska estitka koji je ratnik uputio svojoj supruzi tokom NATO-agresije na nau zemlju: "Ona je dobra, lepa i jaka. Topla ko gnezdo, ko pile meka. as je ko srna - ona se boji. uva nam decu...ona me eka. Voli Te..." Primetno je da se u ratu menja obim, nain i struktura kako verbalne tako i neverbalne komunikacije. Poruke su neposredne, kratke i upitne. Najee se opti zbog vezi bitnih potreba: biolokih (hrane, vode, odmora), drutvenih (pomo, podrka) i situacionih (u vezi sa borbenim dunostima, opskrbom municijom itd.). Ratnici se esto i spretno koriste neverbalnim znacima kako u primanju tako i u odailjanju poruka. ini se da su greke u komunikaciji, dosta retke kako zbog vanosti po sopstveni ivot i ogoljenosti poruka tako i zbog korienja tehnikih pojmova - svojevrsnog novogovora siromanog u broju, a bogatog u znaenju pojmova. Preispitivanje dotadanjeg sistema vrednosti Blizina smrti i ranjavanje drugih i svesnost o mogunosti sopstvene, a posredstvom mehanizma naglog suavanja vremenske perspektive dovode do sutinskog preispitivanja sopstvenog sistema vrednosti i stila ivljenja. Vremenska perspektiva (proivljena prolost, aktuelna sadanjost i postojana budunost) je nesporno znaajan kontrolor ovekovog stila ivljenja, pre svega sa aspekta dominantnih vrednosti. Pojedinac u miru ima veoma iroku vremensku perspektivu i veruje u postojanu budunost: ima sopstvenu viegodinju istoriju, dugorone planove i najee, ive roditelje. Wegova predstava o smrti sadrajno je maglovita i vremenski neodreena i postoji, samo, kao daleka mogunost. Rat donosi mnoge promene. Ratnik suoen sa smru, "ovde i sada", potpuno menja vremensku

perspektivu suavajui je - sebe vidi kao slamku u vihoru ratne sree i sudbine. Mirnodopske vrednosti kao to su rad, red i struktura; stil kao to je sistematinost, strpljivost, planiranje i odlaganje prenih zadovoljenja i ponaanja kao to su pristojno, nenasilno... u ratu su smeni. Svaki, iole dugoroniji ivotni projekat prati relativizujua fraza "ako preivim danas". Osloboeno konice dugoronosti, ponaanje ratnika je impulsivno, silovito i beskompromisno. Nema straha od posledica za sadanje ponaanje. Ratnik ivi od danas do sutra. Prilike koje propusti njemu se ine neponovljive. Rat strukturie drugaije vrednosti: odlunost, hrabrost, oslanjanje na drugove i lojalnost grupi, a ne one koje se oslanjaju na principe i vrednosti mirnodopskog ivota. Vremenska perspektiva u smislu vere u preivljavanje odluno je odreivala odravanje jedne posebne podgupe ratnika - onih koji su bili zarobljenici protivnike strane. Nije to nita novo. (Bettelheim, prema Evansu, 1993, i Frankl, 1979), ali ono to jeste novo kod zarobljenih Srba u hrvatskim i verovatno Hrvata u srpskim logorima bila je ideaciona projekcija budunosti preplavljene udnjom za neoprostivom osvetom. udnja za osvetom, ako preive zarobljeniki zatvor davalo im je snagu da preive, a koncentracija na uzajamnost uzvraanja patnje pomogla im je da se psihiki ne slome.

Promene struktura i komponenti moralnog ponaanja Rat neminovno menja strukturu i sainitelje moralne svesti ako je shvatimo kao generalizovane stavove o opteljudksim vrednostima: ivotu, pravdi, svojini, dobru i zlu, itd. inioce promena ve smo susreli: poslunost autoritetu, lojalnosti grupi, neodgovornost anonimnog pojedinca i suena vremenska perspektiva. Jedini novi inilac je apsolutna vlast aktuelne situacije nad strukturom linosti pojedinca: rat omoguava aktuelizaciju "bez ostatka" potencijala zla u oveku. Rat pokazuje koliko su slabi nai unutranji regulatori ponaanja, koliko su relativne moralne norme, a jake okruujue okolnosti i usmeravajui agensi ire drutvene sredine (mas-mediji, politika, javno mnjenje, itd.). Ovo, naravno vai samo za posmatrane borce. Ratne okolnosti obznanjuju nekoliko posrednih inilaca koji e otkoiti u miru moralnoneprihvatljiva naela i ponaanja: "jednostavna maksima" (moralno je uiniti zla manjem broju da bi bilo dobro veem broju ljudi); "tehnoloka" raspodela odgovornosti (izvrilac nije odgovoran jer je "samo" izvrio nareenje, naredbodavac nije odgovoran jer sam nije delovao); dovoenjem u istu ravan sredstva i cilja (moralno je initi sve to vodi opravdanim ciljevima); pravo na preivljavanje (ako je pravo na ivot jednako, moje je pravo jae ako imam odgovarajua sredstva da ga zatitim); (rat je, ta se tu moe...) i verovanje ratnika da je on odgovoran za tehniku korektnost izvrenja borbenog zadatka, a ne i za ire posledice. Postaje potpuno izvesno da neprihvatljivo u miru poinje u ratu da biva relativizujue. Izgleda da u ratu zlo postaje banalno, a dobro instrumentalno. Promene moralnog ponaanja ratnika, posredovane navedenim iniocima, oituju se u sve tri komponente moralnih vrednosti: intelektualni sadraji znanja se nanovo uspostavljaju

briljivom selekcijom informacija "za" i "protiv" i primenom dvostrukih kriterijuma vrednovanja, oseanja koja prate (ne)moralno ponaanje bivaju preplavljena mrnjom prema protivniku, a volja da se ini zlo potpuno je podlona sluaju bez uticaja moralnih konica. Posledice su sasvim oekivane: ljudski ivot bezvredan; materijalna dobra, kulturne vrednosti i privatno vlasnitvo - prolazni. Moralni odnos prema protivniku karakterie ambivalencija, netolerancija i mrnja. Emocionalni odnos veine ratnika prema protivniku prolazi kroz tri faze: ratnik polazi u rat sa pomeanim oseanjima, pokuavajui da razlikuje protivnike borce od ostalih (neboraca), borbena obuka izjednaava sve ljude na suprotnoj strani u sopstvenoj netoleranciji, a zatim se razbuktava mrnja. Tri grupe mehanizama kontroliu ovaj proces emocionalne evolucije: kognitivna disonanca, javno angaovanje i borbeni napor. Prostornim pribliavanjem protivniku, a delovanjem mehanizma paranoidne projekcije raste sopstveni strah od smrti, ali taj strah objektivno nije opravdan jer jo niko nije poginuo, a te dve injenice nisu saznajno logine. Projekcija mrnje opravdava strah: "ja se njih bojim jer me oni mrze i nanee mi zlo ako im se prui prilika. Da im se ne bi pruila prilika da mi uine zlo moram se obuiti da ja njih pre ubijem". Borbena obuka je naporna. Napor se ne podnosi lako. ovek se pita "emu sve to". Javno iznosi ve poznate intimne racionalizacije: "vie znanja na obuci, manje krvi u borbi". Moja (naa) krv... oh, kako ih mrzim! Drugim reima, objanjenje svog straha, ponaanje u borbenoj obuci, objanjenje svrhe psihofizikih napora i pretpostavljena mrnja protivnika generiu sopstvenu mrnju prema protivniku. Konstituisana mrnja olakava sa svoje strane, jo vei strah u borbi, itave strukture borbenog ponaanja i velike ratne napore. Ovako apstrahovanu shemu evolucije mrnje ne prolaze svi ratnici. Dobar deo njih, u vlasti konkretnog miljenja mrnju e tek upoznati kada se prvi put susretnu sa konkretnom posledicom rata: pogibijom druga, prijatelja, sopstvenim ranama...Paradoksalan je uinak mrnje: ona olakava podnoenje borbenih napora, inei razumnim neka ponaanja u borbi, ali smanjuje njenu tehnoloku efikasnost pojedinca zbog emocionalne zaslepljenosti i samim tim iracionalnosti. Profesionalni ratnici sa veim borbenim uinkom potuju svoje protivnike ne mrze ih (Wotson, 1992). Promena stava prema religiji Van svake sumnje je da rat menja stavove prema religiji i to u svim njegovim komponentama: saznajnoj (religioznost se ne objanjava kao iracionalnost ve racionalno pozivanje na istoriju i tradiciju), emocionalnoj (raste ljubav kako prema Bogu tako i prema crkvi kao instituciji) i delatnoj (poseivanje crkve i uee u crkvenim obredima). Strah od smrti verovatno je najsnaniji inilac pozitivne promene ovog stava. Uoili su ga i drugi autori (Flynn, 1991 i Frankl, 1979). Zanimljiv primer za ovo su rei oca Jovana, igumana manastira Krupa kod Obrovca u Dalmaciji. On kae: "kada ovek u borbi stane licem u lice sa smru on priziva Boga. ovek tada oseti smiraj, olakanje i snagu da se suoi sa Neizbenim. Oni koji su poginuli umrli su u miru i spokoju sa sobom i Bogom, a oni koji su preiveli do kraja ivota oseae u sebi zahvalnost. Ranjenici, pak, znaju da su, s verom u Boga, proli kroz najtee iskuenje - smrt". Poto je broj onih koji su "proli kroz najtee iskuenje" neuporedivo

vei od onih koji su "umrli u miru i spokoju" religija je kao intiman stav i kao javni in preutno stekla pravo graanstva ak i meu oficirima koji su obrazovani, bez izuzetka, u ateistikom duhu. Verovatno strah nije jedini posredujui mehanizam u religijskom osveenju ratnika. Neki religijski akti ponaanja (krtenje i molitva) imaju iskonsku snagu protiv nesree kao i sva druga magijska inodejstvovanja (Traue, 1990. Prekrstiti se pred borbu nikom nije bilo ni udno ni smeno. Neki sluajevi ratne sree pojedinaca toliko su bili neverovatni, da je jedino razumno objanjenje bilo - religijsko. Takvi srenici nisu vie imali izbora, uprkos manje skepse ortodoksnih ateista. Po svemu sudei neke ratnike je oseanje grie savesti povelo prema Bogu zbog subjektivno (ili objektivno) moralnih nedela. Kod relativno dosta boraca verske razlike su bile stvarni ili racionalizovani motivi ne samo borbenog ponaanja ve i estoke osvetnike mrnje. Istovremeno je vera bila i privremeno sredstvo za umirenje uznemirene grie savesti ne samo za stvarna ve i umiljena zlodela (na primer, jedan na stareina koji je izraunavao kordinate za dalekometne haubice danima je muio sebe prostoduno prihvatajui kao tanu vest hrvatskog radija da su "etniko topnitvo pogodilo deji vrti u Paklenici pri emu je poginulo 20-etoro dece". "Zloin" umiljen je zato to je naa artiljerija dejstvovala oko 23.30 i to preko visova Velebita iz rejona Svetog Roka. Odkuda u to doba deca u vrtiu?

Promene strukture, snage i trajanja straha od borbe Verovatno je da je ovo prva promena ponaanja ratnika, a ima ogromnu prilagoavajuu vrednosti. Nastaje posle vatrenog krtenja. To je doivljaj straha od borbe (straha od smrti i ranjavanja). Prvo borbeno iskustvo veoma je vano. Borac najpre naui razlike zvukova u borbi, koji su signali neposredne opasnosti od onih koji su obian ratni fon pa nema opasnosti niti potrebe za nekom neodlonom akcijom. Naredna promena ponaanja je navikavanje kako na borbene zvukove (pa su reakcije strahom krae i manje snane) tako i na krv, smrt, komadanje ljudskog tela itd. (to izaziva manje ili ak potpuno izostajanje reakcije munine i gaenja). Meutim, upredo sa smanjenjem strepnje u borbi dolazi do kumuliranja naknadnog straha tokom sticanja borbenog iskustva, to i jeste osnovni emotivni sadraj borbenog zamora koji moe rezultirati reakcijom posttraumatskog stresnog poremeaja (PTSP). Adaptivna promena ponaanja ratnika primorava da na opasnost reaguje pribrano i efikasno tako da ceo potencijal straha u jednoj bitci nije potpuno obraen, a ratnik ve biva uveden u novu borbu. Mora tako da bi se preivelo. Ratnik nastupa dalje nosei u sebi prethodne i jo neobraene naknadne strahove. Kumuliranje strahova poveava napetost koja raste sve do take "pucanja" - ratnik doivljava stres, ako pre toga ne bude izvuen sa prve linije. Tada se najee kroz none more, ratnik "prazni" od zaostalih strahova. Postoji jo jedna, ekstremna na drugu stranu reakcija na borbenu opasnost: "kompleks anela ubice"(Flynn, 1991). Ratnici koji razvijaju kompleks anela ubice usavravaju borbene vetine

do profesionalizacije ubijanja bez mrnje, strasti, straha - bez emocija. Mehanizam "anela ubice" u sebi nosi jednu veliku opasnost sa aspekta humanosti i potovanja ratnog prava. Naime, izmeu ubijanja radi preivljavanja i nepotrebnog ubijanja je samo jedan korak. Prelaenje tog koraka nije kontrolisano unutranjim moralnim konicama pojedinca, ve jedino vrstom vojnom komandom borbene jedinice. Dakle, konica protiv zloinjenja je spolja, zato to je funkcionisanje svih unutranjih konica veoma problematino u ratu. Meutim, u ratu zabrana ubijanja nenaoruanog ili bezopasnog protivnika nije uvek podlona kontroli kako zbog rastresitosti borbenog poretka, vee samostalnosti boraca u izvravanju zadataka, pogotovu u specijalnim jedinicama u kojima se "aneli ubice" (najee) formiraju, tako i zbog toga to i nie stareine mogu pripadati istom soju. U miru "aneli ubice" teko se vraaju u poziciju "obinih graana" tim pre ako nisu profesionalni vojnici. ini se da je jedini izbor u miru, za anele - ubice rata, ivot van zakona. Ne iznenauje podatak da su oko 25% avganistanskih veterana postali efovi podzemlja velikih ruskih gradova (Konkov, 1990). Promena nivoa optimalnog perceptivnog zadovoljenja Svi mi imamo, bioloki uslovljenu potrebu da sebe okruimo sredinom (fizikom i drutvenom) koja e nas snabdevati optimalnim nivoom drai: fizikih, ulnih, intelektualnih, drutvenih... (Pek i Vitlou, 1981). Ako se naemo u sredini koja nije saglasna naem optimalnom nivou draenja mi emo pokuavati da tragamo za novim, neobinim, sloenim i nepredvidivim situacijama ili za mirnom, jednolinom, jasnom i rutinskom sredinom - ve kakav nam je pretpostavljeni nivo ulne stimulacije. Po svemu sudei rat, generalnim mehanizmom adaptivne modifikacije ponaanja velikom broju (pre svega mlaih, plastinijih individua) poviava optimalniji nivo ulne stimulacije. Rat je, to ne moe biti sporno, situacija (sredina) ekstremno bogata izazovima svake vrste: jakim zvucima, jarkim bojama, opasnim prilikama, okolnostima nabijenim emocijama... Prvo to je ratniku initi je da se navikne na izmenjeni nivo ulnih drai. Naravno, to e biti lake onim ratnicima koji su i u miru iveli u sredini koja nije bila saglasna njihovoj bioloki programiranoj opremi traenja dri. Oni su, jednostavno, "doli na svoje". Lako e biti i onim ratnicima iji je mirnodopski ivot ve bio rizian: kriminalci, vatrogasci, policajci, piloti, kaskaderi, sportski vozai, padobranci, itd. Jedan do sada esto spominjani mehanizam, koji je u osnovi vie promena ponaanja u ratnika, i ovde nije bez uticaja: vremenska orijentacija. Naime, kratkorina vremenska orijentacija korelira sa visokim nivoom perceptivnog draenja i obratno. Vreme boravka "na prvoj liniji" je takoe inilac koji, posredno, dovodi do povienja nivoa ulnog draenja: to je due vreme boravka na prvoj liniji to je vee saobraavanje ratnika novoformiranoj ponudi strukture i snage borbenih drai - posredstvom navikavanja. U borbenoj zoni, dok traju dejstva ratnici nemaju problema zbog svog povienog nivoa draenja. Kada nastupi zatije (primirje) problema ima na pretek. Regularna posledica redukcije visokog nivoa drai je dosada. Monotonija u borbenoj zoni bila je, verovatno najei, uzronik mnogih (auto)destruktivnih ponaanja: ubistava, samoubistava, smrtonosnih igara ("srpski rulet"), besmislenih ruenja kua i silovanja. Silovanje u borbenoj zoni je poprilino

paradoksalan akt pogotovu ako ga ine sredoveni mukarci. Naime, seksualne potrebe (kao nagoni) u ratu su smanjeni. Meutim, anonimnost i animalnost ljudske gomile, nasilnost ina propraenog udarcima koji raskrvare lice rtve, njen strah, oaj i preklinjanja, mnogo vie nego obina seksualna pouda ine silovanje, pored smrtonosnih igara najraim oblikom struktuisanja vremena kada ima dosade, a nema uobiajene "porcije" ratnih drai. Naravno, ako nema kontrole stareina. Ma koliko to paradoksalno izgledalo (ako se ima u vidu strah od smrti) ipak je najprirodniji nain da se nivo uzbuenja podigne na naviknutu meru, da se prekri primirje i otvori vatra na protivnika. Upravo, to su ratnici sa prve linije inili: as nai, as njihovi. Upravo iz ovog razloga je "taktika kreni-stani" pogubna za borbeni moral pojedinaca i jedinica. Promena odvijanja biolokih ritmova Rat remeti odvijanje veine (moda i svih) biolokih i psihofizikih ritmova pojedinca. Remeenje se zapaa kako u vremenskoj dimenziji (kada se odigravaju i koliko dugo traju), snazi ispoljavanja (uticaju na opazivo ponaanje) tako i u pravilnosti izmene pojedinih ritmova. Ljudi prilagoavaju svoje ritmove zahtevima borbene situacije. Ratnici spavaju, jedu, vode ljubav, dostiu optimalno stanje radnih sinergija u budnosti ne onda kada to ele (ili kada su to u miru navikli) ve onda kada mogu - kad im dozvoli odvijanje borbenih dejstava. Poremeaj ritmova pojedinca osim efikasnijeg odgovoranja zahtevima borbe ima i loe posledice: smanjenje emocionalne stabilnosti, vea osetljivost na borbeni stres, napetost sa psihosomatskim reakcijama (nesanica, none more, munine, malaksalost, glavobolje itd.) i veu podlonost strahu od borbe. Poto su ove navedene promene izazvane remeenjem ravnotee biolokih ritmova istovetne onim koji ulaze u sindrom borbenog stesa, onda je jasno da se te dve promene ("normalne" i stresogene) uzajamno prepliu i pojaavaju ubrzavajui taku sloma usled borbenog stresa ili nastupanje borbenog zamora. Borbeni zamor, sam po sebi, zavisno od individualne borbene spremnosti i otpornosti (pre ili kasnije), ako jedinica ne bude zamenjena u ratnoj zoni, dovee do borbene stres-reakcije (videti; izmi i Petkovi, 1992) koja prestaje da bude "normalna" promena. Verovatno je da borbena dejstva izazivaju poremeaj svih biolokih ritmova, ali su najuoljivije one promene koje se tiu samoregulacije organizma u celini: ritam sna i budnosti i metabolikih procesa. Kod ena - ratnica nastaje i poremeaj menstrualnog ciklusa. Poremeaj se oituje na dva naina: potpuni izostanak ili produenje sa tendencijom usaglaenog javljanja kod onih ratnica koje su bivale zajedno delei isti fiziki i drutveni prostor (posluge artiljerijskih orua). Takoe je potpuno izvesno da borbena dejstva dovode i do ee pojave predmenstrualnog sindroma, ak i kod onih ena koje pre rata nikada nisu imale takvu vrstu tegoba. Promena odvijanja biolokih ritmova u ratu, osim neposrednih posledica, ima i jednu posrednu: naruavanje pojedinane vremenske strukture iz koje proistie dosada, pogotovu onda kada nema promena u dinamici borbenih dejstava. Naime, poetak i kraj nekog ritma za pojedinca su bili vremenski orijentiri koji su bili znakovi za otpoinjanje naviknutih ritualnih

ponaanja (na primer u vezi obedovanja ili spavanja). Naravno, ti su rituali ispunjavali pojedinanu vremensku strukturu. Poremeaj biolokih ritmova u ratu doveo je do izostanka rituala (o ritualima vidi; Traue, 1990). Ratnik ima mnogo vie "praznog hoda", vremena kada se nita smisleno ne dogaa, ukratko nastupa dosada. Dosada, sa svoje strane, izaziva oseanje "ulne gladi", koja e usloviti nastajanje ponaanja opisanog kao "promena nivoa perceptivnog zadovoljenja". Promene u navikama puenja i konzumiranja alkohola Kumulirana napetost iz zaostalih i naknadnih strahova iz opasnih ratnih okolnosti i dosada u predahu borbi (nastala gubitkom vremenske strukture i nedovoljnim koliinom drai za poveanje potrebe) ima nedvosmislenog uticaja na poveanje puenja i pijenja alkohola. Obe navike, mada im je rasprostranjenost i snaga konzumacije bitno poveana jo uvek ostaju u granicama drutveno prihvatljive, uobiajene upotrebe s obzirom na ratne okolnosti, barem na "prvoj liniji". Zato se i ove promene smatraju normalnim, a ratom izazvanim. Ipak, na ratitu su propili i propuili ak, i potpuni apstinenti, a oni koji su i pre pili i puili na ratitu su to inili vie i ee (izmi i Petkovi, 1992). Meutim, rairenost upotrebe alkohola ponegde je dovela do takvih razmera, a (auto)destruktivni ispadi alkoholisanih ratnika toliko su uestali (usled acting aut-a), uz upotrebu oruja, da su lokalni komandanti bili primorani da uvedu potpunu zabranu njegove distribucije i upotrebe. Dodue, pijenje nikada i nije bilo preterano na prvoj borbenoj liniji (izmeu ostalog i zbog stroijeg nadzora stareina i straha da e pijanstvo smanjiti izglede za preivljavanje pojedinca), ali je bilo izrazito u rejonima razmetaja borbenih rezervi (iekivanje i neizvesnost su provocirali napetost koja se alkoholom razreavala). Neto vie upotrebe alkohola bilo je, na prvoj liniji, nakon otrih borbi i veih gubitaka: ljudi su pili sreni to su ivi. Najzad, sasvim je izvesno da su silovanja, ratni zloini pa i prekidi dogovorenih primirja najee vreni u alkoholisanom stanju. Verovatno nije sporno da alkohol, ukidajui vremensku dimenziju pojedinanog ivota, sadanjost ini bezvremenom pa zato "otkouje" impulsivno (skoro trenutno) prevoenje pijanih elja i misli u grozomornu stvarnost. Posledice su tragine pogibije i samokanjavajua samoubistva. Puenje je poveano u svakom pogledu: koliine i rasprostranjenosti. Broj dnevno popuenih cigareta popeo se sa 21 (pre odlaska u rat) na 40 (tokom rata) pa se po povratku smanjio ali na 26 (izmi i Petkovi, 1992). Verovatno je, u izvesnoj meri, na poveanje koliine popuenih cigareta uticala i injenica da su one ratnicima bile dostupne u, skoro neogranienim koliinama - besplatno. Posledice preteranog puenja nisu bile, barem ne kratkorono, tragine. Osim jasnog ulnog draenja, puenje je (strukturom svog rituala) ratnicima nudilo kakvu - takvu vremensku ispunjenost, ali i blagi zaborav ("iskopavanje") iz prostora i vremena rata i pogibije. 22.4. Trajanje promena Autor ovog teksta se nije posebno bavio ovom dimenzijom problema. Ipak, kompletnosti radi navee neke rezultate istraivanja drugih autora. Jasno, da su zanimljive samo one studije

koje su ispitivale ponaanje veterana koji tokom i neposredno posle rata nisu bili psihijatriski sluajevi. Pre svega, potujui kriterije normalnosti koje su oznaeni u poetku rada, tvrdi se da nai posmatrani ratnici nisu bili pod borbenom-stres reakcijom u vreme posmatranja. ta e biti s njima kasnije ne moe se rei. Bar ne na osnovu sada raspoloivih podataka. ini se izvesnim da karakter rata odreuje duinu trajanja kao i broj psihotraumatizovanih: mada je Srbija u 1.Svetskom ratu u stranim patnjama izgubila 25% stanovnitva nije bilo psihotraumatizovanih (Klajn, 1953). Izraelski istraivai Gal i Helena Desilvija (prema Erdeljan, 1993) tvrde da oko 15% vijetnamskih veterana, nakon 20 godina, pati od sindroma posttraumatskog stresnog poremeaja (PTSP), a da je taj broj kod izraelaca jedan do dva odsto, nakon est godina. Salomon, meutim (prema; izmi i Petkovi, 1992) tvrdi da su izraelski vojnici koji su nakon rata u Libanu bili zdravi (kao i nai ispitanici) tek tri godine kasnije ispoljavali posttraumatski stresni poremeaj i to: 14% posle godinu dana, 17% dve godine docnije i 10% nakon tri godine. U prethodnom istraivanju autorke navode podatke za svoj uzorak (N=107) radnika od kojih je 69% bilo na prvoj borbenoj liniji nakon pet meseci po povratku sa ratita. Subjektivna procena preko dve treine samih ratnika je da im readaptacija na ivotnu i radnu okolinu nije predstavljala nikakav problem. Tome je saglasna i procena neposrednih rukovodilaca u pogledu prilagoavanja na radne zahteve: vie od 70% vererana nije promenila "zalaganje na poslu, redovnost dolaska, disciplinu na radu i odnose sa saradnicima i sa pretpostavljenim". Drugaija su zapaanja psihologa o ponaanju ispitanika tokom intervjua: psiholozi su ustanovili da svi (100%) ispitanici imaju emocijama zasien govor; 53% pokazuje povienu iritabilnost; 39% anksiozne reakcije; 18% depresivne reakcije, a 6% premor i tikove. Verovatno je da e normalne promene trajati krae nego psihotraumatske.

BIBLIOGRAFIJA 1. Alvarez, A., 1975: OKRUTNI BOG, Studija o samoubistvu, Vuk Karadi, Beograd 2. Arnautovi D, Kasagi LJ, Pajevi D, (1988): VOJNA PSIHOLOGIJA, VINC, Beograd 3. Bele-Potonik , Hruevac, B, Krizmani M., i Tuak, M., 1981: FPI (FRAJBURKI UPITNIK LINOSTI) PRIRUNIK, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana. 4. Berger, J., Biro, M., Hrnjica, S., (1990): KLINIKA PSIHOLOGIJA, Nauna knjiga, Beograd 5. Bettelheim B. (1943): prema Evans R GRADITELJI PSIHOLOGIJE, NOLIT, Beograd, str. 395. 6. Biro M, 1982: SAMOUBISTVO - PSIHOLOGIJA I PSIHOPATOLOGIJA, NOLIT, Beograd 7. Boin, A.,(1994): Vera kao generalizovani resurs otpornosti, u "Religija rat-mir", JUNIR, Ni 8. Boring, (1965): PSIHOLOGIJA ZA BORCA, Interni prevod Uprave SSNO, Beograd 9. Brieler, P., 1986: Das glaserne sodat, Psyhologije Heute, NR. 12, str. 56, NJeinheim 10. Brun, E., Oberst, (1989), Psychologisce grundlagen des ausbildens, Truppendienst 2/1989. Seite 116-123, Prevod Petar Kosti i Sonja Milojevi, profesor nemakog jezika na VA VJ 11. Burges A, (1973): PAKLENA POMORANDA, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd 12. Canetti, E., (1984): MASA I MO, Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb 13. Crnjanski, M.,1985): DNEVNIK O ARNOJEVIU, Filip Vinji, Beograd 14. Daljevi M, Kosti P, (1988): Uticaj vaspitno-obrazovnog procesa u VA KOV na pripremljenost i osposobljenost mladih oficira za prve dunosti,"BILTEN G O SFRJ", br.63,str.109-127, decembar, Beograd 15. Dedi G (1999): OSOBINE LINOSTI I MANIFESTACIJE MALADAPTIVNIH OBLIKA PONAANJA VOJNIKA U PERIODU ADAPTACIJE, Doktorska disertacija, Vojnomedicinska akademija, Beograd 16. Dedi, Gordana i Krsti, J.,(1996): Problemi adaptacije vojnika na vojniki kolektiv, Vojnosanitetski pregled , volumen 53, Broj 1, januar-februar, Beograd 17. Despot, M., (1989): ovenost na bojnom polju, VINC, Beograd 18. Dimitrijevi B (1979): FIZIKA SPOSOBNOST - ELEMENAT BORBENE GOTOVOSTI I MODELNI PRISTUP NJENOG PODIZANJA (Studija problema), Institut za eksperimentalnu medicinu VMA, Beograd 19. Dnevni bilten Tanjuga: Ko je sve u Bosni?, 17. Mart, 1997 20. Doji Tanja i Sonja Markov,(1993): Usmeno saoptenje 21. Dolard, D.,(1965): STRAH U BICI, u IZABRANA POGLAVLJA VOJNE PSIHOLOGIJE, VIZ, Beograd 22. Dr Milutinovi M., Dobrivojevi I., spec. klinike psihologije, i Dimitrijevi Marina, dipl. soc. radnik): Preliminarni izvetaj psiholoko-psihijatrijskog tima u vezi vanrednog dogaaja u kasarni "Mika Mitrovi" u apcu 8.6.1993. godine, Institut za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA, Beograd 23. eni, N, Kosti P i Pajevi D (1995): Psiho-socijalne karakteristike borbe u okruenju, neobjavljen materijal za predavanje nastavnicima i stareinama Iniverziteta VJ na istu temu, Beograd 24. orevi, M.,(1996): Ouvanje zdrave populacije, Vojska, od 07. Marta 25. orevi, K. (2001): PTSP Naa stvarnost, Psiholoke novine, Broj 246, List drutva psihologa Srbije, jun, Beograd, str.. 2 26. urevi-Luki, S., Lovci na jelene, NIN, broj od 30.10.1992. navodi rei profesora Mikloa

Boro-a o "bazinom antiratnom stavu". 27. abarkapa, M.,(1992): NEKI ASPEKTI PONAANJA I REAGOVANJA VOJNIKA U ORUANIM SUKOBIMA U HRVATSKOJ(1991/1992 GOD, u Grupa autora,(1992, Beograd 28. abarkapa M (1996): PSIHOLOKI FAKTORI STRESA U BORBENIM DEJSTVIMA, dokt. disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 144 29. izmi, S. i Petkovi, J., (1992): Psihika stanja radnika - povratnika sa ratita, rukopis izlaganja na 40. Saboru psihologa Srbije, Zlatibor. 30. Engdah, B; Speed, N; Eberly, R; Schnjartz, J. (1991): Comorbidity of Psychiatric disorders and personality profiles of American NJorld NJar II prisoners of NJar, J. Nerv. Ment. Dis, 179(4):181-7. 31. Englich, H., i Englich Ava, (1972): OBUHVATNI RENIK PSIHOLOKIH I PSIHOANALITIKIH POJMOVA, Savremena administracija, Beograd 32. Entoni, S.,(1989): LJUDSKA AGRESIVNOST, NOLIT, Beograd 33. Erdeljan, B., (1993): Nezaposleni oblae uniforme, Politika, 25. januar, Beograd. 34. Evans R. I. (1988): GRADITELJI PSIHOLOGIJE, NOLIT, Beograd 35. Eysenck, H. und Eysenck, M., (1983): DER DURCHSICHIGE MENSCH, Kosel36. Flynn, F., (1991): Preparing self for Combat; Military Review; Nol LXXI; No, BS, str. 77-87 (Prevod Kilibarda, Z, 1992). 37. Frankl V, (1979): ZATO SE NISTE UBILI, Oko tri ujutru, Zagreb. 38. From, E., (1975): ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI, Naprijed, Zagreb 39. Geratthenjohl, S.:Leitfaden der Militarischenflugpsychologie, Verlag fuer Wehrisschaften, Muenhen, 1988. 40. Greiffenhagen, S. (1992): Thiere als Therapie, prema Rheinz, H., Psychologie Heute, Nr. 11, Weinhein. Traue,H.(1990): chmerz, Lass nach! Psychologie Heute,NR 9,Weinheim. 41. Grupa autora (1992): "Snajperski prirunik" amerike pomorsko-desantne peadije, prema "Akcija - borba i opstanak" 42. Grupa autora (psiholozi 3.A): Milievi, N., Milenkovi M., Cvetkovi V., i svi ostali),(1990): Upitnik za vojnike i Izvetaj psiholoke obrade mladih vojnika, Ni 43. Grupa autora, (1969): OSNOVI NARODNE ODBRANE, Enciklopedijski leksikon, INTERPRES, Beograd 44. Grupa autora (1972): VOJNA ENCIKLOPEDIJA, str.196, tom 3, VIZ, Beograd 45. Grupa autora, (1994): VOJNA DOKTRINA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (nacrt), Centar vojnih kola Vojske Jugoslavije, Institut za ratnu vetinu, Beograd 46. Grupa autora, 1973: OSNOVI VOJNE PSIHOLOGIJE, Vojno-izdavaki zavod (VIZ) Beograd 47. Grupa autora, 1987: Analiza neprilagoenog ponaanja vojnika i stareina u armijskoj sredini, SSNO, sektor pozadine, Beograd 48. Grupa autora,(1992): ratni i borbeni stresovi i ljudsko ponaanje u toku graanskog rata u jugoslaviji(1991-1992, Zbornik radova, VMA, Institut za mentalno zdravnje i vojnu psihologiju Vojno medicinske akademije, Beograd 49. Grupa autora: OSNOVI VASPITANJA I OBRAZOVANJA U JNA, DSNO, Beograd, 1968 50. Grupa autora: OSNOVI VASPITANJA I OBRAZOVANJA U JNA, DSNO, Beograd, 1968 51. Havelka, N. (1980).): PSIHOLOKE OSNOVE GRUPNOG RADA, Nauna knjiga, Beograd, 52. Hol, S.K. i Lindzi, G.,(1983): TEORIJE LINOSTI, NOLIT, Beograd 53. Horlemann J i Gang P(1976): VIETNAM:GENESIS EINES KONFLIKTS, Reinhardt, Freiburg 54. Hrnjica, S.,(1975): ZRELOST LINOSTI, Doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd

55. Ignjatovi-Savi, N, (1996): Uvaavati i sebe i druge, Intervju "Vremenu" broj 27, Beograd 56. Informacija Komande PrK pov. br. 1070-1 od 21.05. 1999). Operacije se izvode na vie naina, Pritina 57. Informacija Uprave za informisanje G VJ, Vanredni dogaaji u jedinicama i ustanovama, pov. broj 958-1 od 06.07.1995. 58. Instrukcije za spreavanje irenja glasina, int. br. 1071-1 od 21.5.1999 godine Komande PrK, Pritina 59. Injac S., (1989): OBUKA PADOBRANACA, Aero klub "Beograd", Beograd 60. Isakovi D (1984): Gledita Zapada na ograniene i lokalne ratove, u SAVREMENI STRATEGIJSKI PROBLEMI, COSIS, Beograd 61. Jelenkovi D., Stefanovi-Stanojevi T., Kosti P., 1994: Suicidalni profil na testu EPI, Rezimei sabora psihologa 1994, Donji Milanovac 62. Jeli Jovanka, (1966): AUTOGENI TRENING, Rukopis, VP 500, Panevo 63. Jeli Jovanka, (1988): PSIHOLOGIJA ZA SMER SPECIJALNIH JEDINICA (Skripte), VP 5000, Panevo 64. Jevti, M., (1996): Prepotencija bez osnova, Vojska, Broj 195, 2. Maj, Beograd 65. Kapor, G., (1982): RATNA PSIHIJATRIJA, VIZ, Beograd 66. Kapor, G., Vujoevi, K.,(1987): RATNA PSIHIJATRIJA, VINC, Beograd 67. Kasagi, LJ, Kosti, P. (1980).): Aktivnost pitomaca u nastavi, VA KoV, Beograd 68. Kasagi, LJ., Pajevi, D., Maravi, G. (1989): Meuljudski odnosi u pitomakim kolektivima, VA JNA, VA KoV, Beograd, 69. Kasagi LJ., Pajevi D., Kosti P., Lovre M., 1990: Praktikum vojne psihologije, Vojna akademije kopnene vojske, Beograd. 70. Kasagi, Lj., Meuljudski odnosi i disciplina u razvijanju i odravanju moralne snage odbrane, VVSPS, Beograd, 1991 71. Kasagi, LJ (1991): MEULJUDSKI ODNOSI I DISCIPLINA U RAZVIJANJU I ODRAVANJU MORALNE SNAGE ODBRANE, VVSPS, Beograd 72. Kasagi, LJ. i Kosti, P.,(1992): PSIHOLOGIJA ZA VOJNOG STAREINU, CVV OS "Maral Tito", Beograd 73. Kii M, Radi A, i Kui M (1982): Metodologija procenjivanja gubitaka od oboljevanja u ratu, u VOJNA INTERNA MEDICINA, IVMNID, Beograd 74. Kilibarda, Z. (1981): RUKOVOENJE KAO FAKTOR IZGRAIVANJA PITOMAKIH KOLEKTIVA, Magistarski rad, VA KoV, Beograd 75. Kilibarda Z, Kosti P, (1990): Vaspitno delovanje komandira pitomakog voda linim primerom, "Teorija i praksa ratne vetine", broj 20, CVV KoV JNA, Beograd. 76. Klajn, H., (1953): RATNE NEUROZE JUGOSLOVENA, Narodna armija, Beograd 77. Kolar, Z.,(1973): PSIHOLOKE OSNOVE MORALA, VIZ, Beograd 78. Komanda 3. Armije, int. br. 8-9 od 04.04.1999: Informacija u vezi uzroka, manifestacija i naina otklanjanja straha u borbi, Pritina 79. Komanda PrK, pov broj 832-1 od 18.04.1999: Predlog mera i zadataka za moralnopsiholoku pripremu i izgraivanje borbene gotovosti (zadaci psihologa), Pritina 80. Koning, R. i drugi,(1968): Prilozi za vojnu sociologiju, Deutacher Verlag, Keln, prevod): Mravia, Z., profesor 81. Konkov, F., (1990): Avganistanski veterani, NIN, broj 2048, Beograd 82. Kosti P (1984): UTICAJ OSOBINA LINOSTI NA USPENO OBAVLJANJE

RUKOVODEIH ULOGA U VOJNOM KOLEKTIVU, magistarski rad), Filozofski fakultet, Beograd 83. Kosti P (1989): LINOST I PONAANJE U ARMIJSKOJ SREDINI, VA KoV, skripte za predmet "Rad sa ljudima u OS", lekcija, str. 1-31, Beograd. 84. Kosti P (1989): SELEKCIJA LJUDSTVA I PRILAGOENOST POJEDINCA ZAHTEVIMA VOJNE ORGANIZACIJE, doktorska teza, Filozofski fakultet, Sarajevo. 85. Kosti P, (1990): Formiranja efikasnog vojnog kolektiva, "Vojno-politiki informator", broj 9, str. 33-44, Beograd. 86. Kosti P., (1992): ta pokree ili slabi motivaciju za borbu, "Informator", br. 9-10, str.157172, Beograd 87. Kosti, P.,(1992): PSIHOLOKI I PSIHIJATRIJSKI INIOCI GUBITAKA I POPUNE LJUDSTVA U BORBENIM DEJSTVIMA KOPNENE VOJSKE, Monografija, Centar visokih vojnih kola, Beograd 88. Kosti P., (1993): Kolektivna i lina priprema za rat i prvu borbu, Savremeni problemi rane vetine, br. 29, Beograd. 89. Kosti P (1994): Psiholoke osnove vojne discipline "Novi glasnik", godina 2, broj 2, str. 1729, Beograd 90. Kosti P,(1994): Ratno iskustvo i menjanje ponaanja ratnih veterana, "Psihologija", Broj 12, str.97-109, Beograd 91. Kosti P (1994): ovek o ljudima - Vojno psiholoka analiza knjige "Azbunik u kamenu" Budimira Potoana, "VOJSKA", Br.95, od 02. juna 92. Kosti P.,(1994): Fizika sposobnost pojedinca i ponaanje u miru i ratu, Zbornik radova sa Savetovanja o specijalnom fizikom obrazovanju, str. 143-147, MUP Republike Srbije, Policijska akademija, Beograd 93. Kosti P., Anelkovi, Z., (1995): Primena raunara u radu psihologa, "INFO", asopis za informatiku, raunarstvo i telekomunikacije Jugoslovenskog Informatikog Saveza, broj 2/95, str.32-34, Beograd 94. Kosti P., Anelkovi, Z., (1995): Primena raunara u profesionalnom radu psihologa, objavljeno u Momirovi, K.,"MERENJE U PSIHOLOGIJI", str. 169-173, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd 95. Kosti P, Anelkovi, Z., (1995): Pluikov test emocija (EPI), Jugoslovenska revizija, standardizacija i verzija za raunare, u Momirovi, K., "MERENJE U PSIHOLOGIJI", str. 121-137, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd 96. Kosti, P., 1995: TEORIJA, PRAKSA, INSTRUMENT I RAUNARSKI PROGRAM ZA PROCENU BORBENE MOTIVACIJE POJEDINCA, Vojna akademija VJ, Beograd. 97. Kosti P (1996): Prilog psihologiji ratnog zloinstva, "Psihologija", Broj 4, str.447-464, Beograd 98. Kosti P, Ljiljana Panteli, Dragana Alargi-Belji, Tatjana Stefanovi-Stanojevi, Danijela Jelenkovi, (1996): POKUAJ PROGNOZE I PREVENCIJE SAMOUBISTAVA U VOJSCI JUGOSLAVIJE, G VJ, Uprava za informisanje, Beograd 99. Kosti P, Alargi-Belji D., Knol A., Puri R i urovi, M. (1996): PRIRUNIK ZA BATERIJU PSIHOLOKIH TESTOVA ZA VOJNU POPULACIJU (BPTVP), G VJ, Uprava za informisanje, Beograd 100. Kosti, P (1997): PRIRUNIK ZA TEST PIE-JRS, Jugoslovenska revizija i standardizacija, Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, Beograd

101. Kosti P, (1998): NASILNO ISPITIVANJE I MOGUNOSTI ODUPIRANJA, Uprava bezbednosti Generaltaba VJ, poverljiva studija, Beograd 102. Kosti P (2000): PSIHOMETRIJA, Autorizovane skripte, Filozofski fakultet u Niu, Ni 103. Krech und Crutchfield, Livson, Wilson jr., Parducci 1985: Grundlagen der psychologie 7 (Socialpsychologije), BELTZ, Weinheim und Basel 104. Krech und Cruthfield und andere: Grundlagen der psychologie, Beltz, NJeinheim und Basel, 1985 105. Krizmani M. (1991): Stres u ratu, u PSIHOLOKA POMO U RATU, Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Zagreb 106. Kronja T. (1970): VOJNI STAREINA I LINOST VOJNIKA U MIRU I RATU, NA, Beograd, 107. Kronja, T., i drugi 1964: MENTALNA HIGIJENA U VOJSCI, JVMD, Beograd 108. Le Carre, (1987): MALA BUBNJARICA, Naprijed, Zagreb 109. Levine M, (1969): PSIHOTERAPIJA U MEDICINSKOJ PRAKSI, IVMNID, Beograd, str. 58119). 110. Lukov, G.D. i Platonov, K.K, (1962): PSIHOLOGI, Voennoe izdatlstvo Ministerstva oboroni SSSR, Moskva 111. Majer., N. INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA, Panorama, Zagreb,(1965. str. 654 112. Marek, J., i Kova, M, (1997): Nauna utemeljenost sistema vojnih nauka, Vojno delo, br.1, str.121 -1 48, Beograd 113. Maravi G i Pajevi D (1989): NEKE OSOBINE MLADE GENERACIJE ZNAAJNE ZA IVOT I RAD U ARMIJI, Vojna akademija KoV-a, Beograd 114. Marchall S.L.A. (1952.): OPTEREENJE VOJNIKA I POKRETLJIVOST, Mala vojna biblioteka, Beograd 115. Marchall, S.L.A., (1951): LJUDI PROTIV VATRE, Mala vojna biblioteka, Beograd 116. Markovi, M., (1992): O idealima, Eva, Broj 3, Avgust, Beograd 117. Maticek,R: Der Hass auf dem Balkan, Psychologie Heute, mart, broj 3, NJeinheim 118. Miovi M, (1994) Psihike ratne rane, Novi glasnik, Br. 5-6 od sept.-dec., Beograd). 119. Milenkovi Mira i Kosti, P, 1995: Modifikacija raunarskog programa FACTOR ANALYSIS, Honeynjell Information Systems, neobjavljeno 120. Milenkovi Mira i Kosti, P., 1995: Raunarski programa HILJM za PC, Neobjavljeno 121. Milgram, S., (1990): POSLUNOST AUTORITETU, NOLIT, Beograd 122. Milievi N,(1996): Profil-indeks emocija adolescenata vojnika sa ranijim namernim samopovreivanjem, Zbornik rezimea sa Sabora psihologa Srbije, Vrnjaka Banja 123. Milovanovi R i Miovi M (1992): Neki aspekti ponaanja zarobljenih pripadnika OS Hrvatske, VMA, Beograd, str. 46 124. Momorovi K, rukovodilac projekta, (1971): PROFESIONALNA SELEKCIJA I KLASIFIKACIJA U JUGOSLOVENSKOJ NARODNOJ ARMIJI, Centar za andragokopsiholoka i socioloka istraivanja u JNA, Beograd; 125. Momorovi K, rukovodilac projekta, (1972): KLASIFIKACIJA I SELEKCIJA REGRUTA ZA JNA, Centar za andragoko-psiholoka i socioloka istraivanja u JNA, Beograd 126. Momorovi K, rukovodilac projekta (1972): RECENZIJA IDEJNOG PROJEKTA "KLASIFIKACIJA I SELEKCIJA REGRUTA ZA JNA", Grupa svejugoslovenskih eksperata, Centar za andragoko-psiholoka i socioloka istraivanja u JNA, Beograd 127. Moskos Ch., (1967): Ispitivanje borbene motivacije amerikih trupa u Vijetnamu, Deutscher

128. Mrmak, I. (1973): Psihologija vojnog kolektiva u Osnovi vojne psihologije, VIZ, Beograd,) 129.Naelnik instituta za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju, puk. prof. dr sci.med. Bratislav Petrovi, 1993: BELEKA U VEZI VANR. DOGAAJA U VRANJU I APCU, Pov. br. 130 od 02.07.1993. 130. Nighonjonger, NJ., 1967, RURAL PACIFICATION IN VIETNAM, Nenj York. 131. Nikoli, D., i Dimitrijevi, D., 1995: SAMOUBISTVA U SR JUGOSLAVIJI OD 1985 DO 1993. 132. Nikoli N (1949): JASENOVAKI LOGOR, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb 133. Novovi Z, Zotovi M, Dubovska M, urev O i Biro M (1994): "ETIOLOKI I FENOMENOLOKI INIOCI SINDROMA RATNOG STRESA", asopis za kliniku psihologiju i socijalnu patologiju, Fil.fakultet i Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Broj 1-2, str. 279-292 134. Oljaa, Milka. (1996): PEDAGOGIJA SPORTA, Fakultet fizike kulture, Novi Sad 135. Pajevi D, Glava T, Popovi R i Krkovi A (1972): POPUNA ARMIJE STAREINSKIM KADROM, I DEO, STUDIJA POPULACIJE POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA PITOMCE SREDNJIH VOJNIH KOLA I VOJNIH AKADEMIJA, Centar za andragoko-psiholoka i socioloka istraivanja u JNA, Beograd 136. Pajevi D, rukovodilac projekta, (1973): POPUNA ARMIJE STAREINSKIM SASTAVOM, II DEO, PRIPREMA POSTUPAKA ZA SELEKCIJU I KLASIFIKACIJU PITOMACA SREDNJIH VOJNIH KOLA I VOJNIH AKADEMIJA KOV, Centar za andragoko-psiholoka i socioloka istraivanja u JNA, Beograd 137. Pajevi D, Marek J, Dani N i eni N. (1997): SOCIO-PSIHOLOKA INTEGRISANOST STUDENTSKIH VODOVA NA POLIGONSKOJ OBUCI (Studija), Centar vojnih kola Vojske Jugoslavije (Vojna akademija Vojske Jugoslavije ), Beograd, u rukopisu 138. Pani, V., (1987): Uloga temperamenta u formiranju ponaanja deteta, Psihologija, br. 1-2, Beograd. 139. Pauel, S (2001): ??, 49. Nauno-struni skup (SABOR) psihologa Srbije, Subotica 30 maja do 2. juna, Knjiga rezimea, str 71-71 140. Pek, D. i Vitlou, D. (1981): TEORIJE LINOSTI, NOLIT, Beograd 141. Pek, S.,(1987): PUT KOJIM SE REE IDE, Arion, Zemun 142. Petkovi Irida, (1994): TERAPIJSKE INTERVENCIJE U PREVENCIJI I UBLAAVANJU PSIHOSOCIJALNIH POSLEDICA STRESA, Institut za mentalno zdravlje, Beograd 143. Petkovi, M.,(1996), TAJNI RATNICI, Tetra GM 144.Petrovi B, Dabovi C, Popovi V, i Dobrivojevi I (1996): TORTURA ZATVORENIKA POSEBAN VID RATNIH STRESOVA, (Analiza medicinsko-psiholokih pregleda jedne grupe lica osloboenih razmenom zarobljenika), Institut za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA, Beograd 145. Petrovi, S., (1984): PSIHOLOGIJA I MOGUNOSTI ZLOUPOTREBE, Deje novine, Gornji Milanovac 146. Petz B (1981): Izabrana poglavlja iz osnova psihometrije, Drutvo psihologa Hrvatske, Zagreb 147. Popadi, B., Vuji Vesna i Zenkovi, D. (1997): Desetar po meri, rukopis 148.Popara, N.,(1992): NEKI ASPEKTI PONAANJA VOJNIKA I STAREINA U BORBI, Beograd, Interna studija, G VJ 149. Popovi D (1984): Psihijatrijski gubici britanske armije u toku goklandskog rata, Informativni bilten br. 20, IVMNID, Beograd

150. Popovi M., UDRI BANDU, (1988), Filip Vinji, Beograd 151. Popovi ., (1992): Ratne rane, Narodna armija, od 30.01.1992. godine, Beograd 152. Popovi R., (1975): UVOD U VOJNU PSIHOLOGIJU, VIZ, Beograd 153. Potoan B (1994): AZBUNIK U KAMENU, "Miroslav", Beograd 154. Preradovi M, Naelnik neuropsihijatrijske grupe klinika VMA (akt komande PrK, pov br 28/395-1, od 09.05 1999 god): Prevencija samoubistava i pokuaja samoubistava, u aktu 3.A pov.2445-2 od 4.5.1999 godine (Instrukcija o merama koje treba preduzeti za prevenciju samoubistava pripadnika VJ), Beograd 155. Puni (1965): OGLEDI IZ PSIHOLOGIJE SPORTA, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd 156. Radonji, S., 1984: TERAPIJA PONAANJA, RELAKSACIJA I BIOFIDBEK, u Praktikum iz bihevior terapije, DP SR Hrvatske, Zagreb 157. Radonji, S., (1973); STICANJE, UENJE VETINA U OSNOVI VOJNE PSIHOLOGIJE, VIZ, Beograd 158. Radonji, S.,:UENJE I LINOST, Savez Drutava psihologa SR Srbije, 1987 159. Richardson, F.M., general-malor,(1978): FIGHTING SPIRIT, Leo Cooper, London 160. Robert Plutchik, 1980: UNSERE GEMISCHTEN GEFUELE - EMOTIONEN, Psychologie Heute, Juli, NJeinheim, strana 56-63. Prevod: Sonja Milojevi i Petar Kosti, Univerzitet Vojske Jugoslavije 161. Rot, N. (1983).): PSIHOLOGIJA GRUPA, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 162. Rot N, (1975): OSNOVI SOCIJALNE PSIHOLOGIJE, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 163. Roton, D., 1985: "Raspoloenje i vreme", NIN od 03.11., br.18181) 164. Rozi, V., Drenovac, M.,i Vizek-Vidovi, V. (1991): PSIHOLOKA PRIPREMA BORACA (Podsjetnik za zapovjednike), Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Zagreb 165. Rutherhird, NJ, (1975): GENOCID IDOVA, Alfa, Zagreb 166. Samolovev, B. (1976): TEORIJSKE OSNOVE VOJNOG VASPITANJA I OBRZOVANJA, VIZ, Beograd, 167. Sekuli, M.,(1993): Propusti koji opominju, Vojska, od 8.4. Beograd 168. Simpkin, R.,:NADMETANJE U BRZINI I SNAZI MANEVRA, VINC, Beograd, 1991. 169. Sistemski dokument, SSNO SnU (1982): SPISAK BOLESTI (rana, povreda, ozleda, telesnih mana i nedostataka po kome se ocenjuje zdravstvena sposobnostza slubu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, Beograd 170. Sistemski dokument, G SnU (1998): UREDBA O MERILIMA ZA OCENJIVANJE, LEKARSKIM PREGLEDIMA I ISPITIVANJE SPOSOBNOSTI VOJNIH OBVEZNIKA ZA VOJNU SLUBU I SPISAK BOLESTI, Beograd 171. Sistemski dokument,(1987): Analiza neprilagoenog ponaanja u armijskoj sredini, SSNO, Beograd 172. Sistemski dokument,(1996): Upustvo za rad psihologa u trupi i vojnim kolama, Uprava za informisanje i PPD Generaltaba Vojske Jugoslavije, Beograd 173. Slubena analiza (1999): Analiza medicinsko-psiholoke obrade regruta u 1998 godini, Komanda vojnog okruga Beograd, Beograd 174. Slubena analiza (1999): Analiza prekida sluenja vojnog roka u 1998 godini na osnovu ocene "privremeno nesposoban" i "nesposoban", Komanda vojnog okruga Beograd, Beograd 175. Smiljani, Vera,(1973): SOCIOMETRIJA I ISPITIVANJE SOCIJALNE PERCEPCIJE, Zavod za

izdavanje udbenika Srbije 176. Spielberg, Ch.,(1986): STRES I TJESKOBA, Globus, Zagreb 177. Starevi M, puk. pom kom. 3. Armije; Mnifestacije straha u borbi i mere za njegovo kontrolisanje, akt Uprave za IiM Vrhovne komande 10/37-3 od 3.4.1999,Beograd, a prosleenje 8-9 od 4.5. 1999 i Komande PrK int. 755-1 od 9.4. 1999, Pritina 178. Steege W F, (1978): Internationale Militrpsychologie im Dienste der Streitkrfte, Evropaeische Wehrkunde, Jahr 27, Numer 8, August (Meunarodna vojna psihologija u slubi oruanih snaga, Informljativni bilten prevoda, CVNDI, Beograd, str. 147-169 u prevodu M.Jovanovi. Zahvaljujem dr Janu Mareku na ovoj znaajnoj bibliografskoj jedinici 179. Stefanovi-Stanojevi T. (1996): Sistematsko progresivno miino oputanje, Rukopis, VP 3472 Ni 180. Stoiljkovi, M. i Vukadinovi, S., (1984): OPERACIONA ISTRAIVANJA, Vojnoizdavaki zavod, Beograd 181. Stojkovi, V., (1992): Ratni zloinci, "Vojska" od 10.09.1992. godine, Beograd 182. Sveenski B i Kronja T, (1964): MENTALNA HIGIJENA U VOJSCI, Institut za vojno medicinsku dokumentaciju, Beograd 183. Sveenski, B, (1966): MANIFESTACIJE NEPRILAGOENOG PONAANJA VOJNIKA U ARMIJI, Dom jugoslovenske narodne armije, Sarajevo 184.Svetska zdravstvena organizacija (1992): ICD-10 (Klasifikacija mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 185. Svievi, R., 1984: O samoubistvu vojnika u JNA, Bilten G JNA, od jula 1984. 186. ipka, P. (1981): ZBIRKA RADOVA SA PODRUJA KRITERIJUMA, Odeljenje za psihologiju VMA, Beograd 187. ipka P (1984): POSLEDICE IZLAGANJA NEKONTROLISANIM ISHODIMA U ZAVISNOSTI OD OPAENOG UZROKA NEKONTROLIBILNOSTI, Filozofski fakultet sveuilita u Zagrebu, Zagreb 188. ipka P, (1988): Linost Jugoslovena opisana rezultatima na testu EPQ, "Psihologija", br.12, Beograd 189. ipka, P. (1989): Meuljudski odnosi u vojnim akademijama JNA, VA KoV, Beograd 190. Tofler A i H (1998): RAT I ANTIRAT, PAIDEIA, Beograd 191. Todorovi Goran, paraplegiar-bivi padobranac 63.padobranske u emisiji RTS-a Kvadratura kruga, 16.10.2010, Beograd 192.Traue, H., (1990): Schmerz, Lass nach! Psychologie Heute, NR 9, NJeinheim. 193. Trlaja Lj, Kosti P i Dedi G. (1997): Postraumatski stresni poremeaj ratnih ranjenika, "Psihologija", Broj 4, str.425-437, Beograd 194. Vlajkovi J, (1992): IVOTNE KRIZE I NJIHOVO PREVAZILAENJE, NOLIT, Beograd 195. Vui Lidija, (1985): PEDAGOKA PSIHOLOGIJA, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd 196. Vujoevi, K. i Sekuli M.(1982): ZBRINJAVANJE PSIHOTRAUMATIZOVANIH U RATU, Nastavni film, Beograd 197. Watson P (1982): PSYCHOKRIEG, (Mglichkeiten, Macht und Missbrauch der Militaerpsychologie), ECON, Dusseldorf und NJien 198. WATSON P, (1982): War on the mind (the military uses and abuses of psychology), Hutschinson of London, London

199. Weinert A. (1981) Leherbuch der Organizations Psychologie, Urban und Schnjarcenberg, Umenchen - Wien baltimore, 200. Damonja, Z (1986): OSNOVI VOJNE PSIHOLOGIJE, Filozofski fakultet u Niu 201. Zakon o uslovima za obavljanje psiholoke delatnosti., Slubeni glasnik Republike Srbije, godina LII broj 25, strana 795, 29.maj 1996.god. 202. Zvonarevi, M., (1976): SOCIJALNA PSIHOLOGIJA, kolska knjiga, Zagreb 203. ivani, S.,(1991): Uticaj specifinog trenanog programa na psihofiziku sposobnost stareina ratne mornarice tokom viednevne plovidbe, Institut za eksperimentalnu medicinu VMA, doktorska disertacija 204. ivoti-Vanovi, M.,(1981): Ispitivanje uticaja treninga na fiziku sposobnost i adaptacionu reakciju organizma u eksperimentalnom modelu mara, magistarski rad, Institut za eksperimentalnu medicinu VMA, Beograd

Prilog 4.1. UPITNIK ZA MLADE VOJNIKE (REGRUTE) Pred tobom je upitnik koji popunjavaju svi vojnici nakon dolaska u jedinice Vojske. Potrebno je da obavezno odgovori na sva pitanja i to na dva naina: zaokruivanjem jednog ili vie ponuenih odgovora ili dopisivanjem traenih podataka. S obzirom na to da e podaci biti dostupni samo psihologu treba da istinito odgovara na pitanja. (Napomena: kod pitanja pod rednim brojem 4 ne upisuj nita jer te podatke popunjava psiholog.) 1.Vojna pota Mesto: ........................................................... 3.Prezime, oevo ime i ime: 4.VES:.................. TSB:................. OS:.............. 5.Datum roenja: ................ Mesto roenja: ............................................................................. 7.Adresa stana: tel.: 9.Zavrena kola: a) nepotpuna osnovna b) osnovna v) specijalna g) kurs ili nepotpuna srednja d) srednja-koja................................................... ) via ili visoka-koja:........................... 11.Da li si ponavljao neki razred? a) Da. koji?................ b) Ne 13.Radni odnos: a) ne b) da 1) u drutvenoj - dravnoj firmi: 2) u privatnoj firmi 3) vlasnik firme - samostalne radnje 15.Naziv i sedite zdravstvene ustanove u kojoj si regrutovan: ....................................................... 6.Mesto stalnog boravka ...................................................................... 8.Nacionalnost: 10.Prosean uspeh u koli: a) dovoljan b) dobar v) vr.dobar g) odlian 12.Zanimanje:.............................................. 14.Ima li poloen vozaki ispit? a) Da, za........ kategoriju b) Ne 2.Datum dolaska u VJ:

16.Da li si, u okviru pregleda na regrutaciji, radio psiholoke testove: a) da b) ne 17.Da li ti je, do sada, odlagano 18.Da li si eleo da odloi dolazak u sluenje u VJ? VJ? a) ne a) ne b) da, zbog...............................god.. b) da zbog........................................ 20.Tvoj status u odnosu na suprotni pol a) imam devojku 19.Da li se osea sposobnim za slubu u VJ? a) b) trenutno nemam devojku da, u potpunosti v) nisam se zabavljao sa devojkama; b) mogu da sluim, ali bez oruja dve godine zato g) veren sam, od...................god. to ................................................................... d) oenjen sam,od...............god c) ne, zato to ..................... 1) nemam dece 2) imam...........dete-ce ) razveden sam, od........................god 21.Do dolaska u VJ iveo sam 22.Da li si jedini hranilac porodice?

a) sa roditeljima: a) ne b) da b) kod roaka.kojih?............... od...........god..... v) u domu, od................................god g) kod staratelja, od..................god d) sam sam, od.....................................god e) sa suprugom, od.......................god 23.Kako ive tvoji roditelji? 24. kolska sprema tvog oca: a) ive zajedno i dobro se slau a) osnovna b) ive zajedno ali se loe slau b) srednja v) nemam oca, od.................god v) via g) nemam majku, od..............god g) fakultet d) razvedeni su, od.............god. i ja ivim sa d) KV e)VKV f) ostalo ............................................................................. 25. kolska sprema tvoje majke: a)osnovna 26.Da li ima brata ili sestru? a) da. b) srednja v) via g) fakultet koliko?...................... d) KV e)VKV f) ostalo b) blizanac sam v) ne, jedinac sam 28.Kakvo je materijalno stanje tvoje 27.Kakvi su tvoji odnosi sa: porodice? - ocem: a) dobri - majkom: b) dobri a) ispod proseka v) sa malim neslaganjima b) proseno g) loi, zbog..................... v) iznad proseka 29. Da li u tvojoj porodici ima: a) alkoholizma; ko i od kada b) narkomanija; ko i od kada 30.Da li si, do sada, bolovao od tee bolesti, imao v) duevnih oboljenja; ko i od kada povrede i operacije a) Ne b) Da. g) kriminala; ko i kada koje?............................... d) samoubistava; ko i kada e) ostalo, ta.................................................... 31. Da li si imao ili sada ima smetnje: a) nono mokrenje u krevetu od ........................... do ......................... god. b) mucanje od ........................... do ......................... god. v) smetnje sa spavanjem (nesanice, strah, mesearenje) 32.Kakvo je tvoje sadanje psihiko stanje: od ........................... do ......................... god. a) dobro g) nekontrolisana agresivnost b) loe, zato to od ........................... do ......................... god. ..................................................... d) jake glavobolje od ........................... do ......................... god. ) zapaljenje mozga od ........................... do ......................... god. e) epilepsija ("padavica") od ........................... do ......................... god.

) strahovi, od.................................................. od ........................... do ......................... god. z) tekoe sa uenjem i pamenjem od ........................... do ......................... god. i) tekoe sa apetitom od ........................... do ......................... god. j) neraspoloenja i depresije od ........................... do ......................... god. k) jaka nervoza i napetost od ........................... do ......................... god. l) nekontrolisane misli i radnje od ........................... do ......................... god. lj) ostale smetnje, koje? od ........................... do ......................... god. m) nisam imao, niti imam smetnje 33.Kakvo je tvoje sadanje zdravstveno stanje: a) 34.Da li ima hobi ili se bavi nekim sportom: a) dobro, ne b) loe, zato to b) da, bavim se .........................od...........god.: 36.Da li si religiozan? a) NE, b) DA i to: 35.Strani jezik: a) ne znam nijedan b) pravoslavne vere b) delimino znam ......................... jezik v) islamska vera v) dobro znam .................................. jezik g) rimokatolika ) ostalo 37.Verske objekte poseujem: a) vrlo esto 38.Da li si lan verske sekte ili organizacije? a) b) jednom nedeljno NE, b) DA i to v) samo za velike praznika ............................... od ......... do ........ god g) nikada 39.Da li si lan politike partije ili 40.Da li si tetoviran? a) NE pokreta? a) NE, b) DA i to a) da, od.........god.imam tetovau na.............. u ............................... od ......... do ........ god vidu................................................ 42.Da li pije alkohol? a) NE, b) DA i to: 41. Da li pui? a) NE, b) DA i to v) esto proseno .................... cigareta nedeljno g) umereno d) retko 43.Da li si nekada koristio drogu? a) NE 44.Da li si se, do sada, namerno samopovreivao? b) DA, i to ....................................... a) NE, b) DA, tao to sam koliko esto............................. ........................................................................... 45.Da li si ikad razmiljao ili pokuao 46. .Da li dolazi u sukobe sa ljudima? samoubistvo? a) NE a) vrlo retko b) razmiljao sam............................god. b) ponekad v) pokuao sam, tako to sam .......................... v) esto, zbog .................................................. .................................god. 47..Da li si poinio prekrajna ili krivina dela? 48.Zbog poinjenih prekrajnih ili krivinih dela

izreene su mi mere: a) NE b) novana kazna od ........................ dinara v) pojaan nadzor roditelja: od........... do............ god g) smetaj u domu od........... do............ god d) uslovna kazna od........... do............ god ) kazna zatvora od........... do............ god e) sudski postupak u toku 49.Da li ikada oseao potrebu da se obrati 50.Da li sada osea potrebu da se obrati psihologu ili psihijatru? a) NE psihologu ili psihijatru? a) NE b) DA, zbog.......................................................... b) DA, zbog.......................................................... 52.ta ti predstavlja najvei problem na poetku boravka u ovoj jedinici? a) NITA 51..Da li si zadovoljan prijemom u jedinicu? a) DA b) fiziki napori v) ishrana, spavanje b) ne, zato to.................................................. g) odvojenost od porodice d) odnos desetara ) odnos stareina e) lini problemi e) ostalo:........................................................ Potpis vojnika: Datum: ............................................................................ NAPOMENA: Upitnik koristiti kao omot za uvanje podataka dobijenih testiranjem i psiholokim intervjuima

a) saobraajni prekraj......................god. b) ometanje javnog reda i mira...........god v) tuu sa nanoenjem telesnih povreda..................god. g) krau, ega................................................god d) pokuaj silovanja ili silovanje..........god. ) pokuaj ubistva ili ubistvo.................god. e) ostalo, ta:................................................... ) nisam poinio nikakvo prekrajno ili krivino delo

Prilog 4.2: IZVETAJ PSIHOLOKE OBRADE MLADIH VOJNIKA VP (REGRUTA) TAKE SPISKA BOLESTI 8 4 ( 1 3 ) 8 8 ( 1 5 ) % %

MESTO VOJNE POTE

8 5 8 ( 1 2 ) 8 9 ( 1 5 ) 9 2 . 1 % % % 6 . 0 %

9 0 ( 1 2 ) %

9.Zavrena kola: a) nepotpuna osnovna.............%.......... b) osnovna.............%................. v) specijalna........%................ g) kurs ili nepotpuna srednja..........%......... d) srednja.....%.....) via/visoka.....%........ 11.Da li si ponavljao neki razred? a) Da.........%........ b) Ne ........%....... 13.Radni odnos: a) ne .......%...... b) da .......%...... 1) u drutvenoj-dravnoj firmi: ......%....... 2) u privatnoj firmi ..........%............ 3) vlasnik firme radnje ....%....

10.Prosean uspeh u koli: a) dovoljan .........%......... b) dobar .........%....... v) vr.dobar .........%...... g) odlian .........%.......

14.Ima li poloen vozaki ispit? c) Da............%........... d) Ne............%........... 16.Da li je radio psiholoke testove: a) da.....%....... b) ne........%....... 18.Da li je eleo da odloi VJ? a) ne..........%........... b) da .......%........ 20. Status u odnosu na suprotni pol

17.Odlagao sluenje u VJ a) ne.........%...... b) da.....%......... 19.Osea li se sposobnim za VJ?

a) da..........%............. b) moe, ali bez oruja ..........%.......... c) ne.................%...................

a) ima devojku...........%........... b) trenutno nema devojku..........%.......... v) nije se zabavljao sa devojkama......%...... g) vere............%.............. d) oenjen .........%......... 1) nema dece ......%.. 2) ima dece......%........ ) razveden...........%............ 22.Jedini hranilac porodice a) ne......%....... b) da........%.........

21.Do dolaska u VJ iveo a) sa roditeljima: ........%........... b) kod roaka.......%......v) u domu.......%....... g) kod staratelja..........%...... d) sam .......%........e) sa suprugom ........%........ 23.Kako ive roditelji: a) ive zajedno, dobro se slau b) ive zajedno ali se loe slau v) nema oca.....%......g) nema majku....%.... d) razvedeni .............%............... 25. kolska sprema majke: a)osnovna........%...... b) srednja ....%..... v) via ........%........ g) fakultet ......%...... d) KV....%..... e)VKV....%.....f) ostalo....%.... 27.Kakvi su tvoji odnosi sa: a) dobri ocem .....%..... b) .i majkom ...%... v) neslaganja...%.... g) loi.....%..... 29. Da li u porodici ima: a) alkohol.........%.....b) droga........%....... .. v) du.obolj.....%......g) kriminala......%...... d) samoubis......%......e) ostalo.....%...... 31. Imao ili ima smetnje: a) nono mokrenje u krevetu.......%....... b) mucanje ..........%........ v) smetnje sa spavanjem..........%........... g) nekontrolisana agresivnost......%....... d) jake glavobolje........%........ ) zapaljenje mozga........%......... e) epilepsija ("padavica")........%........ ) strahovi........%......... z) tekoe sa uenjem i pamenjem....%....... i) tekoe sa apetitom..........%........ j) neraspoloenja i depresije.......%....... k) jaka nervoza i napetost...........%........ l) nekontrolisane misli i radnje......%..... lj) ostale smetnje ........%....... m) nije imao, niti ima smetnje.......%.......

24. kolska sprema oca: a) osnovna ........%.......b) srednja .......%...... v) via ..........%........ g) fakultet......%....... d) KV ......%..... e)VKV.....%......f) ostalo.....%... 26.Braa i sestre a) da.........%............. b) blizanac .......%..... v) jedinac .....%..... 28. Materijalno stanje porodice: a) ispod proseka .....%.....b) proseno.......%..... v) iznad proseka 30.Bolesti, povrede i operacije a) Ne ........%........ b) Da......%........

32.Sadanje psihiko stanje: a) dobro .....%....... b) loe.......%........

33.Sadanje zdravstveno stanje: a) dobro........%......b) loe.......%....... 35.Strani jezik: a) ne zna nijedan.......%.... b) delimino zna ..........%.............. v) dobro zna ..................%............. 37.Verske objekte poseuje: a) vrlo esto.....%..... b)1 nedeljno....%..... v) samo za velike praznika g) nikada 39.lan polit. partije ili pokreta? a) NE........%........ b) DA ........%..... 41. Puenje: a) NE.....%...... b) DA......%....

34.Hobi i sport: a) ne........%......b) da.......%..... ... 36.Da li si religiozan? a) NE.......%.......... b) pravoslavne vere.........%............. v) islamska vera..........%............. g) rimokatolika.........%......... ) ostalo...........%......... 38.lan verske sekte ili organizacije? a) NE.......%...... b) DA.......%.......... 40.Tetovae a) NE......%....... a) da.....%..........

43.Droga a) NE......%....... b) DA.......%.......... 45.Samoubistva? a) NE b) razmiljao v) pokuao............%............ .. 47..Prekrajna ili krivina dela? a) saobraajni prekraj 48.Izreene mere: a) NE b) ometanje javnog reda i mira. b) novana kazna od ........................ dinara v) tuu sa telesnim povredama .........%........ v) pojaan nadzor roditelja: g) krau g) smetaj u domu d) silovanja ... d) uslovna kazna ) ubistva ili ubistvo.................god. ) kazna zatvora e) ostalo.................................. e) sudski postupak u toku ) NE........%......... 49.Obraali se psihologu ili psihijatru? a) 50.Potrebu da se obrate psihologu ili psihijatru? a) NE........%..........b) DA.......%... NE.......%.........b) DA.......%...... 52.Problemi u jedinici a) NITA 51..Zadovoljan prijemom u jedinicu? b) fiziki napori v) ishrana, spavanje a) DA........%........ b) NE........%........ g) odvojenost od porodice d) odnos desetara ) odnos stareina e) lini problemi e) ostalo:........................................................ Potpis psihologa: Datum: ............................................................................ Napomena: Komentare po takama izvetavanja pisati na posebnom listu Prilog 4.3

42. Alkohol a) NE....%.......v) esto.....%...... g) umereno......%......... d) retko.........%....... 44. Namerno samopovreivanje a) NE.......%...... b) DA........%................ 46. .Da li dolazi u sukobe sa ljudima? a) vrlo retko.......%........b) ponekad v) esto, zbog ..................................................

FAKTORI RIZIKA ADAPTACIJE VOJNIKA NA VOJNU SREDINU 1. Godine starosti:___ 4. Mesto stanovanja pre (VJ): 1.selo 2. grad 6. Materijalna situacija u porodici: 1.dobra 3.srednja 2. loa 4.izuzeto loa 8. Odnosi meu roditeljima: 1.nisu loi 3.pred razvodom su 2.esto se svaaju 4.razvedeni 10. Procena zadovoljstva porodinom atmosferom: 11. Procena sree detinjstva : 13. Procena odnosa sa majkom do 16. godine ivota : 16. Da li su te drugovi rado prihvatali? 1. da 2. ne 18. Koliko meseci traje sadanja veza? 20. Kontrola sfinktera: 1.do 3.godine 2.kasnije 3.nema 22. Povreda glave sa gubitkom svesti 1.da 2.ne 24. Psihike smetnje pre dolaska u vojsku 1. da 2.ne 26. Poseivanje crkve: 1.redovno 2.povremeno 3.nikada 30.Poremeaj navika i ponaanja u detinjstvu: 1.negira smetnje 8. fobije 2.sisanje prsta 9 prisilne radnje 3.poremeaj sna 10.grickanje noktiju 4.poremeaj ishrane 5. tikovi 11.samopovreivanje 6. mucanje 12.tetoviranje 7. enureze 13.pokuaj suicida

Prezime i ime 2. Brano stanje 3. Godine kole 5. Kompletnost porodice: 1.ive zajedno 2.razvedeni 3.jedan roditelj umro 4.oba umrla 7.Alkoholizam u porodici: 1.nije prisutan 3.majka previe pije 2.otac previe pije 4.otac agresivan u 9. Odnosi sa lanovima ue porodice: 1. dobro se slaemo 2. loi odnosi sa ocem 3. loi odnosi sa majkom 4. loi odnosi sa oba roditelja 12. Procena odnosa sa ocem do 16.godine ivota: 14. Koliko si imao dobrih prijatelja u ivotu : 15. Da li si se u drutvu svojih vrnjaka dobro snalazio? 1. da 2.ne 17. Koliko si imao devojaka u ivotu? 19. Prohodao: 1. na vreme 2.kasnije 21. Prisustvo somatskih bolesti 1. ne 2.da:_______________________________ 23. Pozitivan psihijatrijski hereditet 1.da 2.ne 25. Interesovanja: 1. ne 2.da: _______________________________ 27. Zloupotreba droge: 1. da ( _____) 2.ne 28. Dete su negovali: 1.oba roditelja 2.majka 3.otac 4.neko drugi 29. Odvajanje od roditelja 1. nikada 2.odvajao se na nekoliko dana 3. iveo je odvojeno od roditelja

32. Prihvatanje kolektiva: 1.bez otpora 2.sa manjim otporom 3.nije ga prihvatio 33. Da li je ponavljao u koli 34. Da li si kanjavan zbog nediscipline? 1.da 2.ne 1.da 2.ne 35. Da li si izbaen iz kole? 1.da 2.ne 36. Da li si beao od kue? 1. da 2. ne 37. Da li su te roditelji bez razloga kanjavali? 1. da 2. ne 38. Da li si imao problema sa policijom (krae,tue) ? 1. da 2. ne 39. Da li si osuivan? 1. da 2. ne 40. Da li si bio u pritvoru, zatvoru? 1. da 2. ne 31. Prihvatanje kole: 1.bez otpora 2.sa otporom Prilog. 11.1. UPUTSTVO ISPITIVAIMA ZA SPROVOENJE SOCIOMETRIJSKOG ISPITIVANJA PRIPREMA ZA ISPITIVANJE: Pripremiti dva lista hamera ili pak-papira. Izgled prvog lista: 1. Aktivnost: IZLAZAK U GRAD 1, 2, 3, 4, 5 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40 2. Aktivnost: ZAJEDNO U PREKOMANDU 1, 2, 3, 4, 5 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40 3. Aktivnost: IZVRENJE BORBENOG ZADATKA 1, 2, 3, 4, 5 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40 DOPUNSKI KRITERIJUMI 1. Aktivnost: STANOVANJE U ISTOJ STUDENTSKOJ (UENIKOJ ) SOBI ILI ZAJEDNIKO UENJE 2. Aktivnost: ZAJEDNO U SASTAVU STRAE 3. Aktivnost: DRUENJE U GRAANSTVU, NAKON ODSLUENJA VOJNOG ROKA Na drugom listu treba da budu ispisani redni brojevi, prezimena i imena vojnika iz osnovne jedinice (to je, najee, vod), poreani po azbnom redu, itko i dovoljno krupno da se moe videti iz poslednje klupe (to prethodno treba proveriti). Vojnici sa sobom donose jedan list obinog papira i olovku. Uputstvo treba nauiti napamet ili barem itati naglas (to je gora varijanta). Vojnici, sedite tako da izmeu vas bude bar jedno mesto razmaka (da jedan drugom ne smetate u toku rada).

Ovo ispitivanje ima za cilj da pomognemo nekim drugovima iz kolektiva da se bolje uklope u zajedniki ivot i obuku. Na osnovu rezultata ovog ispitivanja nee biti doneta nijedna odluka koja bi se ticala bilo kog od vaih drugova (na primer, niko nee biti kanjen, niti prekomandovan). Radiete sve to vam ja kaem i kada vam ja to kaem. Ako vam neto ne bude jasno, slobodno me prekinite i odmah pitajte. Ispitiva postavlja na tablu prvi list i kae: Prepiite sve to vidite na ovom listu, kasnije e vam biti jasno zato. Ispitiva obilazi i kontrolie da li su svi vojnici prepisali sadraj prvog lista. Kada to svi zavre ispitiva kae: Sada ete izabrati (ili odabrati) vae drugove iz kolektiva sa kojima biste (ili ne biste) ili zajedno u grad (kada imate izlazak), sa kojima biste eleli da skupa idete u prekomandu i da, u sluaju rata, idete zajedno na ivotno opasan borbeni zadatak, u kome biste mogli biti ranjeni ili, ne daj boe, poginuti. Niko osim mene i psihologa nee moi da vidi koga ste vi odabrali ili odbacili za jednu ili sve tri ove aktivnosti va ne u vojnikom ivotu. Psiholog i ja smo duni da se prema ovim podacima odnosimo kao prema vojnoj tajni (odnosno intimnoj tajni, ije je uvanje zatieno zakonom). Dakle, nijedan va drug (ili drugi vojnik) nee moi da vidi rezultate ovog ispitivanja. Izbor (neizbor) drugova je anoniman, jer se neete potpisivati. Drugim reima, nakon prikupljanja vaih odgovora ne moe se znati KO je koga birao ili odbacio. Kako ete to raditi? Ispitiva postavlja na tablu drugi list sa spiskom svih vojnika iz voda i kae: Pogledajte ovaj spisak! Na njemu su svi vojnici iz vaeg kolektiva. Ispred sebe imate list na kome ste napisali sve tri aktivnosti, ali, umesto imena, imate samo redne brojeve. Najpre, na vaem listu ispod sve tri aktivnosti podvucite redni broj koji na ovom spisku stoji pored vaeg prezimena i imena. Na primer, (navesti jednog vojnika) podvui e sva tri broja (navesti). Zato? Zato to je logino da samog sebe neete ni birati, ni odbaciti. Sada zaokruite brojeve svih onih vaih drugova sa kojima biste ili zajedno u grad (bez obzira na to to ne znate da li to i oni ele). Samo jedan broj, koji stoji pored prezimena i imena vaeg druga sa kojim biste najvie eleli da idete zajedno u grad, zaokruite DVA puta. (Pokazati na tabli.) Saekati da to vojnici urade i prokontrolisati. Sada precrtajte sa iks (putaom) brojeve svih onih vaih drugova sa kojima nebi ste ili zajedno u grad. Samo jedan broj, koji stoji pored prezimena i imena vaeg druga sa kojim uopte ne bi ste eleli da idete zajedno u grad, precrtajte VIE puta. (Pokazati na tabli.) Kada se vidi da su svi vojnici zavrili, ovla prokontrolisati. Preite, na svom listu, tamo gde pie 2.aktivnost: ZAJEDNO U PREKOMANDU i zaokruite brojeve svih onih vaih drugova sa kojima biste, ako bi to moglo, ili zajedno u prekomandu, u isti garnizon nakon zajednike obuke. Samo jedan broj, koji stoji

pored prezimena i imena onog druga sa kojim biste najvie eleli da idete zajedno u prekomandu, zaokruite DVA puta. (Pokazati na tabli.) Saekati! Precrtajte sa iks (putaom) brojeve svih onih vaih drugova sa kojima nebi ste ili zajedno u prekomadu. Samo jedan broj, koji stoji pored prezimena i imena vaeg druga sa kojim uopte ne biste eleli da idete zajedno u prekomandu, precrtajte VIE puta. (Pokazati na tabli.) Kada se vidi da su svi vojnici zavrili... Preite tamo gde pie 3.ktivnost i zaokruite brojeve onih vaih drugova sa kojima biste ili zajedno na ivotno opasan borbeni zadatak, u kome biste mogli biti ranjeni ili, ak, poginuti. Samo jedan broj, koji stoji pored prezimena i imena vaeg druga sa kojim biste najvie eleli da zajedno izvravate opasan borbeni zadatak, zaokruite DVA puta. (Pokazati na tabli.) Sada precrtajte sa iks (putaom) brojeve svih onih vaih drugova sa kojima ne biste ili zajedno u rat i borbu. Samo jedan broj, koji stoji pored prezimena i imena vaeg druga sa kojim uopte ne biste eleli da budete na izvrenju borbenih zadataka, precrtajte VIE puta. (Pokazati na tabli.) Kada se vidi da su svi vojnici zavrili... Okrenite list na kome ste precrtavali i zaokruivali redne brojeve svojih drugova tako da se oni ne vide i donesite mi ga. Prilog 12.1 Upitnik stavova prema samoubistvu kao nainu reavanja aktuelnih ivotnih problema - USS UPUTSTVO Ovim upitnikom elimo da ispitamo u kojoj meri mladi razmiljaju o samoubistvu kao reenju tekih ivotnih problema. Tvoja saradnja u tom smislu je dragocena. Najbolji nain da nam pomogne je da istinito odgovori na nie navedena pitanja. Molimo te da, najpre, paljivo proita pitanje i svih pet ponuenih odgovora. Zatim, odaberi jedan odgovor. Na svako pitanje odgovara tako da zaokrui jedno, uvek samo jedno slovo - a, b, v, g ili d, koje stoji ispred odgovora koji si ga odabrao. Ispitivanje je potpuno anonimno, to znai da se ne treba potpisivati. Mislimo da e ti to pomoi da na sva pitanja odgovori sasvim iskreno. 1. DA LI BI SE BAVIO ZANIMANJEM KOJE JE OPASNO PO IVOT (PADOBRANAC, KASKADER, PILOT, VOZA NA AUTO-TRKAMA, PLANINAR I SL.)? a) to je jedino zanimanje koje elim b) da, verovatno v) da, sigurno g) moda, zavisi od okolnosti d) ne, verovatno 2. ZAVEO SI KAO ANEO LEPU DEVOJKU, ALI TI ONA, DOK STE SE MILOVALI, KAE DA IMA SIDU (pitajte ispitivaa ta je SIDA) DA LI BI NASTAVIO LJUBAVNU IGRU DO KRAJA?

a) ne, sigurno b) moda, zavisi od okolnosti v) ne, verovatno g) da, verovatno d) zato da ne nisam takav baksuz 3. DA LI BI ODIGRAO "RUSKI RULET"? (pitaj ispitivaa ta je to)? a) ne, apsolutno sigurno b) moda, zavisi od okolnosti v) ne, verovatno g) da, verovatno d) zato da ne -sve treba isprobati 4. DA LI BI SE DOBROVOLJNO JAVIO ZA IZVRENJE VRLO OPASNOG BORBENOG ZADATKA U KOME E SIGURNO BITI POGINULIH I RANJENIH? a) da, sigurno b) moda, zavisi od okolnosti v) da, verovatno g) ne, verovatno d) ne, apsolutno sigurno 5. DA LI BI POSTAO PRIPADNIK VERSKE ILI NEKE DRUGE GRUPE KOJA ZAGOVARA SAMOUBISTVO KAO ODGOVOR NA IVOTNE PROBLEME? a) ne, sigurno b) moda, zavisi od okolnosti v) ne, verovatno g) da, verovatno d) da, sigurno 6. PRETPOSTAVIMO DA SI PUA (i ako, moda, nisi). AKO NE PRESTANE DA PUI LEKAR TI TVRDI DA NEE IVETI VIE OD EST MESECI a) odmah bih prestao da puim b) moda bih prestao da puim v) razmiljao bih o prestanku g) dvoumio bih se ta da radim d) ne bih ni pomislio da prestanem da puim 7. PRETPOSTAVIMO DA PIJE ESTOKA PIA! (i ako, moda, ne pije). AKO NE PRESTANE DA PIJE LEKAR TI TVRDI DA NEE IVETI VIE OD EST MESECI a) ne bih ni pomislio da ostavim pie b) razmiljao bih da ostavim pie v) dvoumio bih se ta da radim g) moda bih prestao da pijem d) odmah bih prestao da pijem

8. VOLI JEDNU ENU VIE NEGO SEBE, ALI TE ONA I NE PRIMEUJE a) moda bih se ubio b) moda bih razmiljao i o samoubistvu v) razmiljao bih o samoubistvu g) verovatno ne bih razmiljao d) samoubistvo je poslednje na ta bih pomislio 9. OTKRIO SI DA BOLUJETE OD JEDNE NEIZLEIVE BOLESTI a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) pomiljao bih na samoubistvo v) pitao bih se ta da uradim u takvoj u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 10. SAZNAO SI DA TI BLISKA OSOBA BOLUJE OD JEDNE NEIZLEIVE BOLESTI a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) pomiljao bih na samoubistvo v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 11. UMRLA JE NAJDRAA OSOBA U TVOM IVOTU a) ubio bih se b) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji v) moda bih se ubio g) razmiljao bih o samoubistvu d) nipoto ne bih ni pomislio na samoubistvo 12. TVOJA VELIKA DEVIZNA UTEEVINA JE PROPALA SA BANKOM KOJA JE BANKROTIRALA a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) nipoto ne bih ni pomislio na samoubistvo 13. SVEO SI BILANS SVOG IVOTA I ZAKLJUIO DA SI BIO NEUSPEAN I DA TI JE DOSADANJI IVOT UZALUD PROTEKAO a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo

14. IZDAO TE JE NAJBOLJI PRIJATELJ a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 15. SAZNAO SI POTPUNO POUZDANO DA TI JE DEVOJKA (VERENICA) NEVERNA a) ubio bih nju, pa sebe b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 16. OSUEN SI NA 20 GODINA KAZNE STROGOG ZATVORA a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 17. KOMANDIR TE JE TEKO UVREDIO I PONIZIO PRED DRUGOVIMA a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 18. PONAVLJAO SI JEDAN RAZRED SREDNJE KOLE ILI SI IZGUBIO GODINU NA FAKULTETU a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) samoubistvo je poslednje na ta bih pomislio 19. NESRENIM SLUAJEM U MIRU ILI U BORBI POSTAO SI TEAK INVALID a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 20. NESRENIM SLUAJEM U MIRU ILI U BORBI POSTAO SI NEPOKRETNI (VEZAN STE ZA INVALIDSKA KOLICA)

a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 21. LEKAR TI JE SAOPTIO DA SI NEIZLEIVO IMPOTENTAN a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se

22. SAZNALI SI VELIKU LA O SVOM IVOTU (recimo, da ti otac nije "pravi" otac) a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 23. PRETPOSTAVIMO DA MORA DA CELOG IVOTA DA RADI DOSADAN, BESPERSPEKTIVAN I SLABO PLAEN POSAO a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 24. TEBI VEOMA BLISKA OSOBA PRETRPELA JE TEAK IVOTNI NEUSPEH a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 25. JEDAN OD TVOJIH RODITELJA (OTAC ILI MAJKA) SMETEN JE U LUDNICU a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 26. PREIVEO SI NESREU KOJA TI JE IZMENILA LINI OPIS (RUAN OILJAK NA LICU, NA PRIMER)

a) ubio bih se b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 27. UHVAEN SI U KRIMINALNOJ RADNJI a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 28. VOLJENA ENA TVOG IVOTA OSTAVILA TE JE NEOPOZIVO a) ubio bih nju pa sebe b) razmiljao bih o samoubistvu v) moda bih se ubio g) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji d) ne bih ni pomislio na samoubistvo 29. TEBI VEOMA BLISKA OSOBA JE IZVRILA SAMOUBISTVO a) ne bih ni pomislio na samoubistvo b) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio d) ubio bih se 30. U BORBI SI OPKOLJEN I POTPUNO JE SIGURNO DA E BITI ZAROBLJENI a) ne bih ni pomislio na samoubistvo v) razmiljao bih o samoubistvu v) pitao bih se ta da uradim u takvoj situaciji g) moda bih se ubio g) ubio bih se *** HVALA NA SARADNJI ***

Prilog 12.2. Lista bodova za izradu ablona PIE/JRS-BOD 1 2 3 4 6 1 1 -0.140 10 2 1 +0.163 12 2 1 +0.151 13 2 3 +0.269 14 2 1 +0.126 21 2 2 +0.208 25 1 2 -0.193 28 2 1 +0.135 29 1 3 -0.305 30 2 1 +0.166 31 2 1 +0.127 32 2 1 +0.143

1 34 36 37 38 39 42 44 48 51 52 58

2 1 2 2 1 1 2 1 1 1 2 2

3 1 1 2 1 1 1 3 2 1 1 2

4 -0.145 +0.125 +0.210 -0.133 -0.182 +0.128 -0.286 -0.233 -0.153 +0.120 +0.234

Legenda: 1 = Redni broj para prideva u testu PIE/JRS 2 = Redni broj prideva u odgovarajuem paru 3 = Broj bodova za PIE/JRS-BOD 4 = Linearni koeficijent korelacije (r) pridevskog para sa skorom na Skali stavova prema samoubistvu na osnovu koga je i odreen broj bodova Prilog 12.3. Nain izrade ablona za pregled Upitnika radi dobijanja UBM-BOD
Pit 02 03 03 04 07 08 09 11 11 12 13 13 14 15 15 15 16 16 17 18 19 20 Ime pitanja RED ROENJA BRAK RODIT. BRAK RODIT. VASPIT. USPEH MATEMATIKA VLADANJE LEKAR LEKAR PSIHOLOG CIGARETE CIGARETE PRVI SEKS PIE PIE PIE SPORT PAS. SPORT PAS. SPORT AKT Z.VISINOM Z.TEINOM Z.INTELIGEN. Sl b a b b e e b-e a e a a e a a d e c b c a a a +/+ + + + + + + + + + + + + + + + bod 1 1 1 1 1 1 2 2 1 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 Pit 21 22 23 24 24 25 26 27 27 32 32 33 33 34 34 35 35 36 36 36 36 Ime pitanja LOV GAANJE KRV OPASNOST OPASNOST RAT OSVETA 1. SEKS.ISKUS. 1. SEKS.ISKUS. DUNOST DUNOST VREME VREME IDEALI IDEALI DISCIPLINA DISCIPLINA LJUTINA LJUTINA LJUTINA LJUTINA VOJSKA Slo a a a a e e a a c a, b d, e e a c e a, b d a b d e k +/+ + + + + + + + + + Bod 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 3 2 2 1 2

Prilog 12.4. Pomona tabela za dobijanje TSAMOUB za PRVU tehniku

000 -15 -14 -13 -12 -11 -10 -09 -08 -07 -06 -05 -04 -03 -02 -01 +00 +01 +02 +03 +04 +05 +06 +07 +08 +09 +10 +11 +12 +13 +14 +15 +16 +17 +18 +19 +20 +21 +22 +23 +24 +25 +26
00 53 53 52 52 52 52 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 45 45 45 44 44 44 44 43 43 43 43 42 01 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 45 45 45 44 44 44 44 43 43 43 02 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 45 45 45 45 44 44 44 44 43 43 03 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 45 45 45 44 44 44 44 04 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 45 45 45 44 44 05 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 45 45 45 45 44 06 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 45 45 07 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 46 45 08 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 46 46 46 46 09 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 46 46 10 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 47 11 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 47 47 47 12 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 48 47 13 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 14 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 48 15 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 49 16 60 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 17 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50

000 -15 -14 -13 -12 -11 -10 -09 -08 -07 -06 -05 -04 -03 -02 -01 +00 +01 +02 +03 +04 +05 +06 +07 +08 +09 +10 +11 +12 +13 +14 +15 +16 +17 +18 +19 +20 +21 +22 +23 +24 +25 +26

18 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50

19 61 61 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51 51 50

20 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51 51

21 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52 51 51

22 62 62 62 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 52

23 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52

24 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52

25 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53

26 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54 53

27 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 54

28 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55 54 54

29 65 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55 55

30 65 65 65 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 56 56 56 56 55 55 55

31 66 66 65 65 65 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56 56 55

32 66 66 66 65 65 65 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 58 57 57 57 57 56 56 56

33 67 66 66 66 66 65 65 65 65 64 64 64 64 63 63 63 63 62 62 62 62 61 61 61 61 60 60 60 60 59 59 59 59 58 58 58 57 57 57 57 56 56

Prilog 12.5. Pomona tabela za dobijanje TSAMOUB za TREU tehniku

-00 -15 -14 -13 -12 -11 -10 -09 -08 -07 -06 -05 -04 -03 -02 -01 +00 +01 +02 +03 +04 +05 +06 +07 +08 +09 +10 +11 +12 +13 +14 +15 +16 +17 +18 +19 +20 +21 +22 +23 +24 +25 +26 00 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 45 45 45 44 44 44 43 43 43 42 01 56 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 45 44 44 44 43 43 43 02 56 56 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 45 44 44 44 43 43 03 56 56 56 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 45 44 44 44 43 04 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 45 44 44 44 05 57 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 45 45 44 06 57 57 57 56 56 56 55 55 55 55 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 47 46 46 46 45 45 45 07 58 57 57 57 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 45 08 58 58 58 57 57 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 09 59 58 58 58 57 57 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 10 59 59 58 58 58 57 57 57 56 56 56 55 55 55 54 54 54 54 53 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 11 59 59 59 58 58 58 57 57 57 56 56 56 55 55 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 12 60 59 59 59 58 58 58 57 57 57 56 56 56 55 55 55 55 55 54 54 54 53 53 53 52 52 52 51 51 51 50 50 50 49 49 49 48 48 48 47 47 47 13 60 60 59 59 59 58 58 58 57 57 57 56 56 56 56

Prilog 19.1. MOTO OTADBINA TE ZOVE Nai preci junaki i asno branie i odbranie narod svoj i zemlju ovu. Pokaimo da smo dostojni naslednici njihovi. Doao je red na tebe da izvri svoju patriotsku dunost. POZIV U VOJSKU JUGOSLAVIJE za...(iz poziva za vojne obaveznike) PODSETNIK ZA RAD BRIGADNOG PSIHOLOGA U RATU (Kosti, P. i Milojkovi J. psiholozi 175. peadijske brigade PrK) PRINCIPI RADA 1. Osnovni princip rada brigadnog psihologa u ratu je da teorijom i praksom svoje nauke i struke pomogne organima komandovanja da borbu uine jedinom mogunou preivljavanja pojedinaca i jedinica 2. Psiholog je struni i savetodavni organ komandanta i komande, ali deluje preko pomonika komadanta za informisanje i moral. 3. Kriterijum efikasnosti psihologa u brigadi je motivisanost stareina i boraca za izvrenje borbenih zadataka, pa tek onda lina srea i dobrobit pojedinca. 4. Psiholog je duan da, svojim znanjem o oseanjima i ponaanju ljudi, podupre praktinu realizaciju borbenih zapovesti i nareenja organa komandovanja. 5. Psiholog pomae da zamisli i ideje o borbi u glavama stareina postanu akti ponaanja vojnika. 6. Psiholog pomae stareinama da svoju formalnu, komandujuu, ulogu uine stvarnom i elnom. 7. Psiholog mora da ostane po strani od svih konfliktnih situacija i sueljavanja ljudi pre izvrenja borbenih zadataka i u toku samog izvrenja ZADACI I METOD RADA I. ZADACI I METOD RADA S OBZIROM NA PERIOD RATA Pre mobilizacijei tokom same mobilizacije 1 2 3 4 5 Pomo operativcima u programiranju skraenih sadraja borbene obuke. Procena pojedinaca (stareina i vojnika) bez ratnog rasporeda ili sa neadekvatnim rasporedom za postavljenja na odreena formacijska mesta. Razmatranje sluajeva odbijanja nareenja stareina. Osujeivanje pojedinaca da izbegnu svrstavnje u borbeni stroj svoje brigade. Pomo svim izvriocima mobilizacije da pokrenu brigadu sa mobilizacijskog zborita u rejone borbenog rasporeda.

Pre poetka borbi 1. Procenjuje motivaciju i borbeni moral jedinica, predlae mere i aktivnosti koje

2.

3.

4.

5.

6.

7.

doprinose podizanju motivacije i borbenog morala (indikatori su: obim i kvalitet utvrivanja, broj obveznika koji odbijaju nareenja, stanje reda na borbenom poloaju i u objektima smetaja, broj realizovanih tema borbene obuke itd.) Psiholog predlae mere u okviru navedenih indikatora i, posebno, analizira pojedince koji umanjuju napore jedinice u pripremi za borbu (videti metod rada sa pojedincima). Predlae metode i preduzima mere za stvaranje otpornosti na ratne napore i za poveanje spremnosti za savlaivanje psihofizikog optereenja u borbenim dejstvima. Metod: informisanje o ciljevima rata, ukazivanje na nacionalne i line gubitke u sluaju poraza, dozirano poveanje fizikih zahteva (jutarnje vebanje - eventualno, rad na utvrivanju i ininjerijskom ureenju poloaja itd.). Osposobljava ljudstvo (prvenstveno stareine) za prepoznavanje straha i otklanjanje sistema borbenog stresa i drugih psihikih poremeaja koji se mogu javiti kod uesnika u borbi. Preventivno deluje na otklanjanje straha, strepnje i neizvesnosti koje mogu dovesti do destabilizacije pojedinca neposredno pred izvoenje borbenih dejstava. (videti: 10 zapovesti za vojnike; analizirati pojave straha i panike:ta se desilo, posledice, zato se desilo,ire obrazloenje pojave i zadaci za stareine radi prevencije). Uestvuje u u predlaganju metoda ubrzane obuke koje se izvode u pripremi jedinica za borbena dejstva: Metod: iskusan stareina izvri gaanje sa svim pripadnicima jedinica, prui mogunost komandirima da postave nejasna pitanja, a zatim jedinice sve to ponavljaju. Procenjuje pojedinane sluajeve neprilagoenosti zahtevima ratne jedinice (PSN) i predlae mere. Procena se vri primenom metode studije sluaja. Mere: Upuivanje na specijalistiki pregled neuropsihijatru, individualni tretman neprilagoenosti (savetovanje) ili predlog stareini za preduzimanje disciplinskih mera (ukljuujui i podnoenje krivine prijave ratnom vojnom sudu). Videti priloge 19.4. i 19.5. Ukoliko klijent "verbalizuje vlastitu bezvrednost, oseanje besperspektivnosti i oseanje krivice, kao i eksplicitno izjavi o nameri da izvri samoubistvo" (3) preporuuje se mera upuivanja na specijalistiki pregled neuropsihijatru. Procenjuje psiho-socijalne odnose (psiho-socijalne sukobe - PSS) i predlae mere za poveanje jedinstva kolektiva. Procena: sociometrijska tehnika, razgovor sa stareinama i borcima, posmatranje ponaanja i meusobne komunikacije boraca. Mere: U okviru odeljenja ili voda, svaki pojedinac treba da presdavi u nekoliko reenica sebe, svoju porodicu, ta (ne)voli da mu drugi ine, obuava stareine radi mirnog (najee kompromisnog) reenja konflikta. Stareine probleme psiho-socijalnih odnosa pokuavaju da predstave kao problem individualne neprilagoenosti pojedinca (najee kau da je vojnik prestraen). Psiholog od stareine trai precizan opis ponaanja ("Objasni mi to kao da sam dete od 10 godina, kao nekome ko ne zna ta je strah..."). Zatim stupa u razgovor sa uesnikom psihosocijalnog konflikta. Najpre mu dozvoljava da iznese svoje vienje problema, ne prekidajui ga, a zatim u dijalogu trai odgovore na sve indicije onog ko je zatraio njegovo angaovanje. Ako je u opisu uesnika psiho-socijalnog konflikta naveden strah kao indikator, treba razgovarati na otvorenom prostoru, u blizini "prve linije" (tamo gde je nuno da se strah ispolji, ako ga ima) i posmatrati njegovo ponaanje.

Obaveza je psihologa da proceni uticaj psiho-socijalnih sukoba na borbenu spremnost jedinice. Stoga razgovara sa vojnicima i potinjenim stareinama, po mogunosti sa svima i po grupama, ali dozvoljava i mogunost individualnog razgovora. Da bi razgovor bio otvoren, psiholog ne sme da belei, a sagovornicima obeava punu anonimnost. Nakon pojedinanog razgovora sa uesnicima psiho-socijalnih sukoba psiholog ih suoava i problem sukoba stavlja "na tapet". U ovakvom razgovoru nastoji da primeni sve principe koji se praktikuju pri nenasilnom reavanju problema (najvanije je neprekinuto vreme svakog uesnika, nalaenje najnie granice kompromisa i predlaganje kompromisnog reenja, "ne dranje strane" bilo kom uesniku (nepristrasnost, neutralnost). Veoma je vano da svaki uesnik u konfliktu dobije poneto, odnosno ne izgubi sve, zbog ega je konflikt i zapodenut. Ako je u pitanju konflikt stareina na nivou nadreeni-podreeni, delikatnost uinjenog i reenog se podrazumeva. Psiholog je pri prikupljanju informacija o uesnicima duan da proceni linu involviranost i kvalitet davaoca informacija sa uesnicima sukoba. Ukoliko su u pitanju sitne razmirice na liniji nadreeni-podreeni, psiholog mora da ima na umu nejednaku ulogu i vanost u funkcionisanju vojne organizacije. Drugim reima, kada je njihova lina odgovornost priblino podjednaka, uvek e mlai morati da podnese tee konsekvence, s im ga nasamo valja upoznati. ("Ma koliko ti bio u pravu, prirodno je da se u vojsci vodi rauna o interesu pretpostavljenog, zato to treepretpostavljeni mora da ima na umu interese starijeg, da ga to ne bi demotivisalo i dovelo u opasnost celu jedinicu. Vojsci kao sistemu je vaniji komandir voda nego ti kao pojedinac, zato to komandir ima pod svojom komandom jo trideset ljudi..."). Pri kontaktiranju sa davaocima informacija radi slojevitog objanjavanja konflikta, psiholog ne sme da iznosi podatke koje je dobio od drugih sagovornika niti da nagovetava svoj stav i ubeenja. Grubo reeno, psiholog u svom radu (pogotovu kada je re o ovom aspektu) mora da pokae vrstinu karaktera, lino potenje i umeno sluanje sagovornika i pruanje svojih "dobrih usluga" uesnicima u psiho-socijalnom sukobu. Ukoliko je psiholog intiman sa nekim od uesnika sukoba, obavezan je da sebe iskljui kao posrednika i svom pretpostavljenom predloi nekog kolegu iz najblie jedinice. Nakon svog angamana i postiugnutog reenja psiholog je obavezan da uesnike sukoba upozna iscrpno sa svim to e rei, predloiti ili uiniti u sistemu komandovanja. Psiholog je duan da postignuta reenja predoi "naruiocu angaovanja" i (eventualno) ukae mu na njegovu odgovornost u u genezi sukoba. Odravanje borbenog morala i psihofizike izdrljivosti u toku borbenih dejstava Stalnim praenjem i procenjivanjem motivacije i borbenog morala predlae mere i aktivnosti koje jaaju moral i podstiu motivaciju. Metod: razgovor sa komandirom, posmatranje ponaanja pojedinaca. Mere: razgovor sa onima koji su pod stresom; predlog za promenu mesta u borbenom poretku

Sprovodi mere prevencije protiv straha, panike, borbenog stresa, borbenog zamora i dr. Mere: insistirati na stalnom angaovanju da borci ne bi razmiljali o svom strahu; ire videti: 10 zapovesti. Otkriva pojedince koji su pod stresom i predlae mere zbrinjavanja psihotraumatizovanih. Principi tretmana pojedinaca sa izraenim simptomima borbenog zamora ili stresa -to bre i pre ("ovde i sada"): evakuacija sa prve linije bez oruja i (po mogunosti) posebnim transportom, odvojeno od ranjenih i (pogotovu poginulih); evakuacija ne dalje od bataljonskog saniteta; evakuacija ne due od 48 asova: u formi predloga = vraanje na 1.liniju, promena borbene dunosti, jedinice i/ili borbenih zadataka; predaja vojnoj policiji ili upuivanje na psihijatrijski pregled -nakon psihijatrijske ocene sposobnosti psihotraumatizovanog odmah vratiti u jedinicu ili (ako to odbije) predati vojnoj policiji; odnos prema zamorenim strogo profesionalan, sa naglaskom na skori povratak na prethodnu dunost; obavezno radno angaovanje sve vreme zadravanja u sanitetskoj stanici (ienje higijenskih prostorija, ureenje kruga saniteta, pomo u noenju hrane ili vode, priprema hrane); primena kratkih formi psihoterapije (u pauzama radnog angaovanja), razjanjenje mehanizma nastanka stresa, psiholoka podrka, savetovanje i slino. Sagledava i analizira psiholoke i druge inioce koji se nepovoljno odraavaju na borbenu spremnost jedinice i predlae mere za njihovo odklanjanje. Metod: razgovor sa stareinama i analiza inilaca koji su prethodili situaciji panike, straha (videti: Panika sa tekim posledicama). Mere: pitati komandira, lekara; kratka forma psihoterapije pojedinca; pisanje analize koja se cirkularno upuuje jedinicama; kratak nastup pred stareinama u okviru zajednike obuke ili individualna pomo stareini da on sam, po meri svojih mogunosti, sprovede navedene mere Uestvuje u aktivnostima zatite jedinice od neprijateljske psiholoko-propagandne delatnosti. Metod: prati neprijateljsku psiholoko-propagandnu delatnost, analizira sadraj, traga za psiholokom osnovom i mehanizmom delovanja, smilja adekvatan odgovor. Mere: izrauje letke, proglase, pie analize za stareine ili borce, predlae svom pretpostavljenom oblik odgovora - ako to prevazilazi njegov nivo. Prua strunu pomo organima komande na njihov zahtev u pogledu specifinih zadataka na planu moralno-psiholoke pripreme. Metod: traiti od organa komande da izloe problem. Mere: s obzirom na specifinost problema. BORBA PROTIV GLASINA (na osnovu Instrukcije za spreavanje irenja glasina, int. br. 1071-1 od 21.5.1999 godine Komande PrK). Glasine ("aptaka propaganda", "propaganda usta-ui" itd.) veoma su efikasan metod

psiholoko-propagandnog delovanja koje prema jedinicama Vojske vodi jedan bataljon NATO razmeten u nekoliko susednih zemalja. Glasine su namerno ili nenamerno izmiljene informacije koje realno umanjuju borbenu spremnost spremnost jedinica Vojske. Glasine deluju kao uzroci izazivanja panike kod jedinica ili "sluivanja" pojedinaca koji ubrzo postaju podloni psiholokom slomu. Namerno ih stvaraju pripadnici spomenutog bataljona NATO, a ire ih lecima (do sada je baeno pet vrsta letaka na borbeni raspored jedinica nae brigade) i preko radio-stanica (Duetsche NJelle i "Glas Amerike", koje se uju na naim prostorima). Namerno ih prenose nai ljudi (iz koristoljublja, koji su zato plaeni). Nenamerno irenje i stvaranje glasina se ostvaruje preko naih ljudi (iskljuivo) zbog odgovarajueg sklopa linosti ("paniari", osobe podlone strahu, ljudi skloni izgraivanju imida, "sveznalice", radi sticanja ugleda zanimljivih sagovornika). Predmet glasina su ljudi i dogaaji: ljudi iz vojnog i politikog vrha, a dogaaji sa ratita (dejstva, pogibije, nesree, dezertiranja itd.). U borbi protiv glasina komadanti su duni: da se staraju o realnom, stalnom i blagovremenom informisanju ljudstva (mera: SOPSTVENO INFORMISANJE); u tom smislu najodgovorniji su organi za informisanje da imaju prosleene ili svoje informacije o svakom, eventualnom, predmetu glasina, ljudima i dogaajima, sa prostora zone odgovornosti svoje i susednih jedinica); da ljude upozore na potrebu da budu kritini (nepoverljivi) prema svim informacijama iji je izvor nepoznat ili poznat kao neprijateljski, pr. sadraj informacija oigledno govori u prilog neprijatelju, a na tetu nae borbe (mera: RAZVIJANJE KRITIKOG MILJENJA); da znaju bitne informacije koje "ulaze" u njihovu jedinicu (o emu ljudstvo, meusobno, najee pria), da bi mogle pravovremeno da reaguju na eventualnu pojavu glasina (metod: PREPOZNAVANJE GLASINA); ova mera borbe protiv glasina popularno se zove "okainjanje zvonca o glasinu"; da se staraju da poznaju ljude, odnosno pojedince koji mogu biti ili postati namerni ili nemamerni sejai ili prenosnici glasina (mera: OBELEAVANJE GLASONOA); nenamerne glasonoe posavetovati i upozoriti na tetnost irenja glasina i na mogunost preduzimanja disciplinskih mera protiv njega; namerne glasonoe podvrgnuti disciplinskom postupku, ija otrina mora da zavisi od motiva stvaranja -prenoenja glasnika. vojnike koji kod kue ili u jedinici imaju pristup Internetu treba upoznati da NATO vodi psiholoko-propagandne operacije protiv Vojske i preko Interneta (Informacija Komande PrK pov. br. 1070-1 od 21.05. 1999). Operacije izvode na vie naina: preko VEB-sajtova i pojedinanih poruka oiglednog propagandnog sadraja (glasine i informacije sraunate da izazovu pad morala i dezorijentaciju u naim redovima); pravdanje agresije, navoenjem, navodno, opravdanih, razloga za agresiju na SRJ; putanjem kompjuterskih virusa u mreu radi unitenja sadraja hard-diska; onemoguavanjem naih provajdera da ire istinu preko Interneta (na primer, EUNET je bio iskljuen sa mree u vreme bombardovanja eleznike bolnice u Beogradu).

Poseta ranjenika u stacionaru i/ili vojnoj bolnici Nakon borbenih dejstava i sanitetskog zbrinjavanja ranjenih, psiholog sam obilazi sve ranjenike u bolnici/stacionaru. Cilj je da se brigom iskae oseanje da ranjenik-oboleli nije sam u najteim okolnostima i da se preduprede eventualna jatrogenizacija ranjavanja i hospitalizam i da mu se na TAJ NAIN poeli brz oporavak i povratak meu svoje drugove u borbene redove. Metod: prvo razgovor sa lekarom ranjenika i upoznavanje sa posledicama leenja tokom izleenja, a zatim obilazak jednog po jednog ranjenika. Ne sme se prejudicirati, niti dezavuisati lekar, niti se sme buditi bilo kakva lana ili prava nada da je za njega rat zavren. Ako je re o tekoj rani, usled koje je neminovna borbena nesposobnost, onda upravo TO treba STAVITI u prvi plan. Analiza pojedinih dogaaja u borbi od uticaja na borbeni moral jedinice. Aktivnosti radi psiholoke stabilizacije jedinica i pojedinaca nakon borbenih dejstava Sagledava stanje u jedinici i sa komandirima stie uvid u moralno-psiholoko stanje pojedinaca i jedinica. Izdvaja pojedince sa neprilagoenim oblicima ponaanja i predlae potreban tretman. Metod: pita stareine, sam ih uoava. Mere: jedna od etiri ve opisane: sudnica -ludnica pomo(poloaj) -predlog lake dunosti Daje predloge komandiru i neposredno se angauje u aktivnostima jedinice nakon borbe kako bi doao do breg rastereenja psihike napetosti pojedinca. Metod: u saradnji sa svojim pretpostavljenim i linim talentima. Vri procenu i analizu moralno-psiholokih i drugih inilaca koji su povoljno ili nepovoljno uticali na stanje pojedinaca i jedinica za vreme borbenih dejstava i predlae mere i aktivnosti koje doprinose odravanju i jaanju morala. Metod: pita stareine, pie potrebne analize. Mere: neposredno sa borcima ili posredno (preko stareina, razglasa, novina, vojnikog kluba...). Uestvuje u aktivnostima u toku i nakon demobilizacije jedinice. Metod: ita literaturu, razgovara sa stareinama i borcima. Mere: utie na razmene adresa, formiranje kluba veterana, davanje drutvene podrke u mestu ivljenja itd. II. ZADACI I METOD RADA S OBZIROM NA UESNIKE a) Grupni (sa komandantima, pomonicima komandanata i komandirima) b) Individualni sa stareinama i borcima (studija sluaja) TEHNIKA RADA Obilazi jedinice, upoznaje stareine i borce (samostalno ili po planu pomonika k-danta za informisanje i moral, PkIiM). Najpre od stareine trai imena pojedinaca koji se posebno istiu u izvravanju zadataka, kao i imena onih koji negativno utiu na izvrenje zadataka.

Forma obraanja borcima: Pred vaom etom je zadatak da ... Ovaj zadatak nee izvriti (navesti naziv jedinice; na primer, 6.odeljenje 3. baterije, haubikog diviziona), ve pojedinci, kao to su... (navesti imena dvojice stareina po hijerarhiji, imena dvojice uzornih boraca, a izmeu njih umetnuti ime onog koji je neprilagoen, dakle, ako ovi ljudi ili bilo ko od vas ne izvri svoje deo zadatka u borbi, zadatak nee biti izvren i desie se... (navesti konkretno: peadija e ostati bez vae vatrene podrke, ljudi e izginuti i biti ranjeni, usled gubitaka morae se povui...itd). Moj zadatak kao psihologa je da, po komandirovom predlogu, procenim i razvrstam pojedince koji ne uspevaju da odrade svoj deo zadatka na tri grupe: grupu onih koji trenutno ne mogu i da hoe (sa njima u odmah porazgovarati), grupu onih koji trajno ne mogu i da hoe (njih emo uputiti psihijatru i eventualno, u ludnicu) i grupu onih koji nee da mogu (njih emo predati vojnoj policiji koja e sainiti prijavu i poslati ih vezane u sudnicu i dalje u zatvor. Dakle, postoje samo tri mesta na kojima vojni obveznici mogu da budu: na borbenom poloaju, u sudnici (zatvoru) ili ludnici. Pomozite mi da odaberem. Ima li ko da me ta pita? Zatim, psiholog odvaja pojedince (koje je komandir predloio) i sa svakim od njih ponaosob razgovara. Ponekad trai od drugova iz voda da ga podre i osude ponaanje pojedinca i da pojedinac pred drugovima (javno) predloi rok i vreme za promenu svog ponaanja ili da njegovi drugovi javno (pred njim) odbiju da se s njim dalje zajedno bore, predlaui ga automatski za upuivanje na vojni sud. Prilog 19.2. ODOBRAVAM: pukovnik PODSETNIK ZA PSIHOLOGA (za nastavu sa pomonicima komandanata bataljona za informisanje i moral) tema: S T R A H U B O R B I UVODNI DEO ASA ala -natpis (grafit) u VC-u: "Ovde su se i najhrabriji usrali" Cilj: Pitanja: GLAVNI DEO ASA O STRAHU UOPTE strah: normalna bioloki uroena pojava; strah titi borca od nesmotrenih ili ludih akcija i reakcija; strah je adaptibilan; vremenom i sticanjem borbenog iskustva slabi; ispoljava se trostruko: u mislima, u ponaanju i u fiziolokim reakcijama, ali ima i drutvene posledice, jer se kao zarazna bolest iri (epidemija straha) i moe dovesti do panike i sloma borbenog morala jedinice VRSTE STRAHA

vojnici: fiziki i moralni strah stareine: isto to i vojnici + komandantski strah (zbog pogrenih borbenih odluka koje rezultiraju porazom ili veim pogibijama + strah "od HAGA" Vrste straha s obzirom na uzrast: mlai i zreliji ljudi KOJI SU BORCI MANJE PODLONI STRAHU borci koji su proli zahtevnu borbenu obuku (padobranci, legionari itd.); borci koji imaju ve neko borbeno iskustvo: dovoljno je da su samo "vatreno krteni"; borci koji inae ive rizinim stilom ivota drugo i kasnije roeni borci koji vole jake dreee boje, mlai ljudi STAREINA KAO UZROK STRAHA U BORBI - neodlunost, kolebljivost, glas i ponaanje - bezrazlono menjanje odluka - poznanstvo iz civilstva "VATRENO KRTENJE" - TAKTIKE OKOLNOSTI (kada moe) - uvoenje u borbu - delovi borbene zapovesti - komandovanje u borbi (vanost glasa i ponaanja) NAINI I TEHNIKE PREVAZILAENJA (COOPING) STRAHA (U prilogu je to "sroeno" na nain, razumljiv svim vojnicima) PANIKA ta je panika i zato nastaje (bog Pan, zatitnik uma i lovaca) ta moe izazvati paniku (prebacivanje, iznenadna vatra, nov taktiki oblik dejstva neprijatelja, novo oruje, iznenadni zvuci, umor, pijanstvo); preventivno delovanje: poznavanje ljudi ("paniari"), ciljevi borbe (ne odbrana Srpstva, ve sopstvena odbrana i odbrana svoje porodice kurativno delovanje: prema pojedincu ZAVRNI DEO ASA Rekapitulacija Nejasna pitanja Postupak sa prilogom za vojnike (STRAH U BORBI) Prilog 19.3. (Borcima 175. pbr) STRAH U BORBI... bioloki je normalna reakcija na ugroavanje ivota i telesne celovitosti

MEUTIM, PRETERAN, STRAH U BORBI JE OPASAN ZATO TO "STRAH NE SAMO DA ODUZIMA POLA SNAGE RATNIKU, PA TU ODUZETU POLOVINU DAJE PROTIVNIKU", TOME UPRKOS...SVI SE RATNICI PLAE, ALI...neki umeju da svoj strah kontroliu, da deluju borbeno svrsishodno, a drugi gube kontrolu i dozvoljavaju da ih uhvati panika, jer HRABAR I KUKAVICA SE JEDNAKO PLAE, ali ... hrabar umire jednom, a kukavica 100 puta. 10 ZAPOVESTI KAKO DA, KONTROLIUI SVOJ STRAH, POSTANE LJUDSKI HRABAR I VOJNIKI EFIKASAN 1. Nemoj dozvoliti da Ti se po glavi vrzmaju misli o smrti i sakaenju. Misli na to kako da se bori i preivi. Ukopavaj zaklon, isti oruje, uvebavaj rad na nianskoj spravi... Strah je kao vatra! Ako te obuhvati celog izgoree, ako njime vlada hodae po oblacima kao zmaj Todorovi, (2010). 2. Ne daj da strah diktira ritam Tvog disanja, Ti disanjem kontrolii strah. Dii tako da Tvoj izdisaj traje DVA PUTA DUE nego udisaj, zato to poplaeni ritam Tvog disanja pojaava Tvoj strah. 3. Oladi i olabavi malo: nemoj da sedi zgren i stegnutih miia. Miie opusti tako da ih ne osea, a ruke i noge rairi koliko ti prostor dozvoljava. 4. A) Svako jutro, ako i kada se probudi, prekrsti se, zahvali se Bogu na jueranji dan i zamoli ga da Ti podari jo jedan dan ivota i zdravlja. I tako svako jutro (ako si vernik). B) Svako jutro, ako se probudi, nasmej se i reci: elim da iv i itav doekam SUTRA (isto to svako jutro - ako si ateista). Probudi svoje drugove, naali se s njima, nasmejte se, ispriajte neki vic...Strah i smeh ne idu zajedno. Dok se smeje, ne moe da se plai. Sa druge strane, vedrinom i humorom se stiu prijatelji i drugovi. Vea "uukanost" (popularnost) u kolektivu jedinice -smanjuje strah. 5. Nemoj ujutru, kada se probudi, da se tegli kao debelo crevo. Ustani, razgibaj se, uradi nekoliko sklekova, istegni noge, potri u mestu, razmai se rukama. To je zato to Tvoja limfa koja podmazuje Tvoje zglobove, miie i prepone nema svoje srce (kao krv) koja je, zato, naterana da "kola" kroz vene i arterije. Zato svoju limfu mora da Ti sam "poera". To je zbog toga da bi mogao da, u sluaju opasnosti, reaguje adekvatno i borbenom obukom steenom navikom. 6. Svaki dan odravaj telesnu higijenu: peri zube, umivaj se hladnom vodom, brij se, promeni ve i peri ve... To je zato da odrava jednu naviku (rutinu ili ritual), a rituali svojom strukturom i vremenskim trajanjem odbijaju talase straha i nespokoja od sebe. Tako rade indijski fakiri, tibetanske lame, kineski mudraci, japanske "ninde-borci"... da bi dostigli telesni, pa zato i duevni mir. Ako je to za njih dobro, zato me bi bilo dobro i za tebe? 7. Nemoj u borbenoj zoni da srlja kao "june u obalu", ve sluaj komandu stareine i izvravaj njihova nareenja. Tako e raditi ono to i svi drugi, pa e tako i proi (kao i svi drugi), jer svi NE ginu od jedne rakete i jednog metka, odnosno svaki metak ne ubija. 8. Pij kao ovek -ne napijaj se kao svinja. pjan ovek ini gluposti, a gluposti privlae avole smrti. Pjan ovek ne moe da kontrolie ruke i noge, koje vidi i moe da opipa, a kako da kontrolie strah koji je nevidljiv i neopipljiv!!!??? Imaj na umu da pijanstvo, kao i strah, "koi pamet, a vezuje ruke".

9. Budi samo tamo gde mora, radi samo ono to ti se naredi. Oni koji drugaije ine otii e u pizdu materinu (pre ili kasnije). Ne zaboravi da u ratu dobar broj gine od takozvane prijateljske vatre (od metka svog druga, brata, komije...) 10. Stalno odravaj primernu telesnu kondiciju. Ako moe da potri, da digne municijski sanduk ili podlogu MB-82 (bez da prdne), moi e da ubije (ako ustreba) i stigne tamo gde treba, pre ili posle dumanskog metka, (samo, molim Te, poi na vreme). AKO NE BUDE OVO POTOVAO MOE DA TE UHVATI PANIKA, A TADA... Ti e beati bezglavo, pa ako ne pogine od metka ili gelera, u panici e slomiti nogu ili razbiti glavu; beae u grupi (kao ovca u stadu), a tada ee ginu ak i oni koji mudro potuju prethodnih 10 ZAPOVESTI; dok bei ne moe da puca na neprijatelja, ne moe da bira zaklon, masku ili pravac a zato tri pravo u zagrljaj smrti; za to vreme neprijatelj te moe mirno i bezbedno nianiti; beei bezglavo, naterae i druge, Tvoje drugove, da to isto ine (oni nee znati da si se Ti samo uplaio ve e misliti da je to nareenje za promenu poloaja), pa ete svi tako postati laka neprijateljska meta koja ide predvidivim pravcem za postavljanje zaprenih vatri; najzad komandir ima pravo, da bi spreio rasulo svoje jedinice, da puca u onog ko prvi bei na elu; to vie bei -tim se vie plai, pa bre i lue bei... (i tako u krug sve do smrti). Ako sve radi kako ti je nareeno u 10 ZAPOVESTI, pa ipak otegne papke susrevi neprijateljski metak - molim Te izvini, negde sam se ja zajebo. No, bez brige ti to nee znati (jer niko ko je iv ne zna kako je biti mrtav). Ako Ti ipak sazna da sam negde pogreio ima da asti, moj bato! To znai da si samo ranjen i da je to najvie to smo mogli za Tebe tako baksuznog da uinimo (Ti i ja). Dok ranjen razmilja gde smo pogreili imaj na umu i sledee:

1. Ratne rane ne bole (barem ne dok si na bojitu) - bolee kasnije kad se rana oladi, zato 2.
to stres iz biolokih razloga spreava jak bol. Iskoristi priliku i odmah praktino primeni sve to zna o prvoj pomoi to si dosad nauio: Oisti ranu, zalij je rakijom (ne samo "iznutra"), upotrebi prvi zavoj stavljajui Esmarhovu povesku (Prvi zavoj je besplatan, to Te Srbija asti), nemoj se pokretati vie nego to mora, zovni bolniara... Ako se brine to krv brzo otie i da e iskrvariti, prestani da se zato sekira. To je samo zato to se plai, "u strahu su velike oi". Naprotiv, kako rana ne boli tako ni krv ne istie previe brzo - iz istih razloga: naime, Tvoje telo samo od sebe maksimalno stee krvne sudove u blizini rane (doktori to zovu periferna vazokonstrikcija). Znaj da e sanitetlije morati da odrade svoj deo posla tu gde treba i to odmah: najbre to moe nai e se u bolnici ili na hirukom stolu, ako treba neto da Ti zakrpe doktori. Moda se desi, nedaj Boe, da odmah vidi da e da ostane bez leve noge, na primer! teta jeste, ali... ja znam najmanje pet razloga zato je to dobro. Evo Ti prvog: glava Ti je jo uvek na ramenima, zar ne? Uvek imaj na umu da je bolje jednonog biti na miru, nego poivati u miru. Ti sam se doseti ostala etiri razloga

3.

4. 5.

Psiholozi Tvoje brigade, Pera i Jova Prilog 19.4. PANIKA SA TEKIM POSLEDICAMA ta se desilo? Vreme: no 20/21 oko pola dva. Mrkla aprilska no. Jedinica rezervista tek pristigla na borbeni poloaj. Straar pred zgradom u kojoj je smetena komanda ete inae grmalj od oveka, napeto i usplahireno gleda u mrak, a samo uje pse kako laju i krckaju kosti na putu ispod sebe, pet metara nie. Uini mu se da, odjednom, psi poinju da laju "nekako drugaije". Jo vie iri oi i tada "vide" nekoliko spodoba kako tre livadom prema njemu. On otkoi puku, ubaci metak u cev i rafalno poinje da puca u "iptarske teroriste" koje titi mrkli kosmetski mrak. Rafali u noi bude 40-tak usnulih rezervista jedne prostorije naputene iptarske kue 8 metara udaljene od straara. Istrava 10-tak vojnika sa orujem u rukama i ceptei od straha u mrklom mraku trai metu. Jedino to su mogli da vide jeste ljudska silueta koju tek delimino osvetljava puana paljba. Svi poinju da besomuno pucaju u mrak. No prececaju krici: "Upomo! Upomoo! Brao, ranjen sam". Kao noem preseena vatra prestaje i etvorica vojnika pritravaju ranjenom straaru da bi ga uneli u sobu. Pri svetlu sijalice vide krvavog druga. Jedan od nosioca pada u nesvest, a druga dvojia povrvraaju. etiri stotine metara dalje, u susednom vodu iste ete, pucnjava i ljudski krici takoe bude vojnike. Bez ikakve komande svi grabe oruje i natiskuju se na uska vrata. Jedan vojnik pada na stepenitu, ostali iza njega natravaju i svi popadaju po ulaznoj prostoriji. U strahovitoj buci tranja i sudaranja metala sa metalom, tela sa telom, zau se samo jedan pucanj i vie bolnih uzvika. Posledice Ratna srea je htela da posledice ove tipine pojave panike budu teke, ali ne i tragine: straar je dobio dve prostrelne rane (iznad i ispod lakta) i jednu iznad kolena. Za njega je rat zarven, a on e ostatak ivota provesti kao invalid. U drugom vodu jedan vojnik je zadobio prostrelnu ranu stopala. Trojia vojnika su prebaena u bataljonsku sanitetsku stanicu sa jasnim simptomima borbenog stresa. Konaan bilans - pet vojnika van borbenog stroja: jedno ranjavanje, jedno samoranjavanje, a trojica stresirana i to bez ijednog teroristikog metka. Sve njih je ranila panika. Zato se to desilo? Borci nisu, pre dovoenja na borbeni poloaj, nita znali o strahu u ratu. Zato su u svi postupali nagonski i prirodno u situaciji oseanja ivotne ugroenosti. Borci su imali nerealno zastraujuu prestavu mesta svoje jedinice u borbenom poretku nae brigade. Bili su uvereni da su oni na prvoj liniji, da ispred njih nema naih jedinica, da ne postoji levi i desni sused (pobone ete), da nema minskih polja ispred i u meurostorima jedinica, da neme graninih jedinica popunjenih profesionalnim stareinama i vojnicima... Ukratko, vojni obaveznici su imali iracionalno oseanje da su, u sluaju napada "rtvovani". Po svemu sudei, u ovoj eti su kolale ("od usta do uiju")

glasine da niko od njih nee "izvui ivu glavu". Svo ljudstvo, osim etiri straara, bilo je "nabijeno" u jednu jedinu prostoriju to je znaajno povealo paniku pojedinaca. Prirodna je reakcija da se ljudi u strahu zbijaju kao ovce u stado jer se tako oseaju zatieno i sigurno. Meutim, zbijenost s druge strane omoguava munjevit, trenutan prenos emocija pojedinca (u ovom sluaju straha) na sve pripadnike "stada". Zato je, osim taktikih, nuno i zbog psiholokih razloga jedinice smestiti u vie odvijenih prostorija, po formacijskim celinama. Nije postojalo borbeno obezbeenje jedinice ve samo straa koja je obezbeivala komandu ete. Niko od boraca nije znao raspored straarskih mesta. Nije postojao plan niti zadaci dejstva pojedinaca u sluaju neprijateljskog napada. Lini primer stareina u smislu kontrole straha bio je potpuno kontraproduktivan: postojala je jasna i neskrivena emisija straha stareina na borce. Naime, prirodno je da se stareina (kao normalan ovek) plai, ali je potpuno pogreno da se taj strah emituje panino, nekontrolisano. Borci koji su pritrali ranjenom drugu nikada nisu pre imali prilike da vide krv i raskomadane delove ljudskog tela. Naravno, "ve vieno" nije neophodno da ljudi ne bi bili pogoeni stresom kada se susretnu sa ranjavanjem, ali je samo znanje da je normalna mogunost muke i povraanja pri susretu sa snjim dovoljno da smanji broj i snagu takvih, situciji beskorisnih, reakcija. U susednom vodu, gde je dolo do samoranjavanja, situacija je bila potpuno istovetna u pogledu svega prethodno reenog. Nije postojao plan obuke boraca niti je ita bilo sistemski uinjeno da se borci meusobno upoznaju. Naime, dobar broj boraca je bio rasporeen van svojih VES-ova, tako da nisu poznavali ne samo kolektivno ve ni lino naoruanje. Osim toga, borci se nisu poznavali ni meusobno to je jo vie povealo koliinu nepoznatog i neizvesnog, a u situaciji opasnosti dinamiki koren panike je upravo strah od nepoznatog.

Nakon svega, istraivanje u vojnikom sastavu "ko je sve pucao" samo bi ionako teke posledice uinilo jo teim, a od takvih saznanja nikome ne bi bilo nita bolje. Meutim, poznavanje pravih okolnosti ovog tekog dogaaja je prvi (mada ne i jedini uslov) da se ne ponovi. Uenje na "svojoj koi" je najgluplji oblik uenja, ali je najefikasniji zato to je nezaboravan. U tom smislu je ovaj tekst i napisan. ta je panika i kako je spreiti? Panika je pojedinani ili grupni oblik nekontrolisanog straha u kome se ljudi umesto borbenom obukom nauenog rukovode instiktivnim, slepim pa i egoistikim nagonom za samoodravanjem pri emu se opasnost od pogibije i ranjavanja poveava onoliko puta koliko pojedinaca uestvuje u panici. Drugim reima, pojedinci iracionalno pokuavajui da "spasu sopstveno dupe" ugroavaju druge ljude, a istovetno ponaanje drugih joj vie ugroava njih same. Panika prati sve vojske i sve ratove. NJe nisu poteene ni najbolje armije niti jedeinice. Iz istorije ratova je poznato da su mnoge bitke, pa i ratovi (I balkanski rat, poraz Musolinija u Etiopiji itd.) dobijene (izgubljene) zahvaljujui panici. Panika je smrtna opasnost po borbeni moral jedinice, a pojedinci jednom zahvaeni panikom su posebno "pripremljeni" da je opet, u

slinoj situaciji, ponove. Zato je normalno da se ponekad (ne uvek i ne neizbeno) panikom zahvaena jedinica rasformira. Kako spreiti paniku? Ne postoji mogunost da se nekom borbenom merom niti manevrom jedinica i/ili pojedinac jednom zauvek potpuno postane imun(a) na mogunost pojave panike. Meutim, postoji mogunost da se sprei da normalan strah pojeinca ne postane uzrok panike jedinice. Stareine treba da poznaju simptome straha kod pojedinaca (disanje, potreba za estim mogrenjem, drhtavica, grake znoja na licu, ponavljanje reenica-fraza ili pokreta, irom otvorene zenice i unezveren pogled, uvlaenje glave u ramena pri svakom zvuku koji lii na let zrna-gratate itd.) Starene su dune da borcima realno predoe mesto i ulogu sopstvene jedinice u borbenom poretku Streine (komandiri i psiholozi) su duni da upoznajusvoje sastave o strahu i mogunosti prerastanja straha u paniku i posledicama panike. Psiholozi su obavesni da o ovoj temi (strah i panika u borbi) posebno govore svim streinama brigade PRE upuivanja jedinice na borbene poloaje, odnosno odmah po formiranju jedinice Potrebno je da stareine aktivno rade na meusobnom upoznavanju pripadnika jedinice ako se nisu upoznali pre njenog formiranja (tokom mirnodopske obuke i vebi) Vano je da stareIne za prve dunosti straara na novom borbenom poloaju koji vojnici ne poznaju budu odabrani pouzdani, smireni i iskusni borci Stareine moraju da poznaju pojedinaca svoje potinjene i kao ljude (ko je od njih podloniji strahu) Stareine treba bezuslovno da spree pojave fatalistikih i katastrofinih glasina u jedinici (to je jedan od zadataka i Organa za informisanje i moral). Stareine valja da poznaju i pojedince podobne za proizvoenje i prenoenje glasina, to pretpostavlja stalno prisustvo meu vojnicima i pravovremeno saznanje ta se meu njima pria, te da onemogue javljanje glasina. Stareine su dune da svoijm ponaanjem, akcijama (reakcijama) ili nareenjima ne izazivaju dodatni strah kod potinjenih te da sami kontroliu sopstveni strah (proitati "10 Zapovesti za vojnike"). Ali ne samo to, ve i da prednjae svojim ukupnim ponaanjem u ovom smislu, zato to je jasno ispoljeni strah stareine daleko opasniji (zbog emocionalne zaraze) od straha borca-pojedinca: borca vide samo njegovi neposredni drugovi, a stareinu svi borci sopstvene jedinice Stareine su obavezne da, po svaku cenu, spree da pojedinane pojave straha ne prerastu u paniku pojedinca niti jedinice. To se postie kratkim, energinim i bezuslovnim nareenjima ili akcijama: zaustavljanje pokreta pojedinca-grupe, pucanjem u vazduh ili meso.

Prof.dr Petar Kosti i Jovan Milojkovi, psiholozi 175. peadijske brigade Prilog 19.5. MODEL I SADRAJ POSMRTNIH GOVORA POVODOM (EVENTUALNIH) POGIBIJA

PRIPADNIKA BRIGADE PORUKA 1 2 3

SADRAJ Tuni skupe... Obraanje U ovom tunom trenutku moja je bolna dunost da se u ime ratnih drugova ...brigade ... korpusa VJ oprstim od ... Lini podaci naeg druga (in, ime, prezime i dunost poginulog) N.N je poginuo u borbi za svoj narod i rod protiv dumana Opta (ira) situacija koji nasrnue na nae kue (njive) i decu... N.N je poginuo u najteem istorijskom trenutku za nau domovinu Kada (dan i vreme) Kako (herojski, junaki, portvovano...) i Zato (da bi spreio da avion zloinake armade srui svoj Okolnosti pogibije smrtonosni tovar, da bi se tvoji drugovi spasili iz teroristikog obrua, da bi tvoji drugovi izbegli teroristiku zasedu...) Dragi NN, kao mnogi tvoji preci (kao tvoj ime i prezime ako ima nekog poginulog pretka od balkanskih ratova, Vremenska (istorijska) naovamo) ti si oduio svoj dug, dao si najvrednije to si dimenzija imao - svoj ivot U tradiciji je tvoje porodice (naoj) da je sloboda vazda bila vanija od pojedinanog ivota Umro si da bi mi iveli... Umro si da nikada vie nau decu ne bude iz nevinog sna zlokobni zvuci sirena vazdune opasnosti ... Da naim nebom ne lete tui avioni... Emotivna poruka Da naom svetom zemljom ne hodaju dumanske vojnike izme... Da teroristi vie ne seju strah i smrt naim prostorima Da bi mi bili svoji na svome Ti si sagoreo da bi osvetlio put tvojoj deci (navesti imena), buduim generacijama sa ovih prostora, svima koji se tek Lina zaostavtina za ue kako se bori za svoj narod budunost Ti povratrio nadu obeshrabrenim, ulio novu snagu onemoalim, pruio utehu dosad neutenim Ti si posramio kukavice... Svemoni Boe primi ga u svoj hram, ako si ve procenio Verska poruka da je najbolji od nas pa si ga sebi pozvao (samo za vernike) Daj mu Boe laku zemlju kad mu je ve ivot bio teak Tvoja smrt nije bila zaludna. Ve se tami noi rata nazire svetlost dana za ije si jutro ti zakoraio u nezaborav Nada (bespovrat) Raa se dan nae sree za koju si Ti hrabro umro

 10 Obeanje ivima

11

Poslednji pozdrav

Govornik prethodno obezbeuje ono to VJ moe dati (po zakonu i propisima) za njegove potomke ili lanove pokojnikove porodice Budunost tvoje dece bie briga buduih pripadnika nae jedinice Neka ti je laka zemlja srpska Slava tebi, nama uspomena, seanje i obaveza da tebe budemo dostojni

Sastavljai: pukovnik Kneevi, potpukovnik Kosti, kapetan oi, kapetan Antanaskovi i porunik dr Stankovi

Prilog 19.6 Psiholoki nalaz i miljenje za vojnika NN, dostavlja specijalisti-neuropsihijatru Cilj psiholokog ispitivanja: Psiholoka procena vojnika sa predlogom za dalje reavanje njegovog statusa. Izvor informacija: intervju, opservacija, dostupna dokumentacija. Vojnik na redovnom odsluenju vojnog roka NN obraa se psihologu brigade i trai pomo u reavanju problema sa kojima se susree. Kao dominantne razloge navodi vrlo lou porodinu situaciju i svoja razmiljanja o samoubistvu. U ispitnoj situaciji se ponaa korektno, fiziki izgled uredan, ponaanje primereno. Vidljiv tremor ruku, u veralizaciji prisutno mucanje. Opti utisak koji ostavlja je pozitivan. NN je roen...19...g. u (mestu ...) u potpunoj porodici zavrio je srednju kolu nije u stalnom radnom odnosu, obavlja sezonske poslove u struci, kao varioc. eli da bude osloboen daljeg sluenja vojnog roka, plai se da u ovakvim uslovima u kojima se nalazi ne posegne za krajnjom merom i sebi nanese zlo. PORODINI ODNOSI: NN-ov rast i razvoj se odvijao u kompletnoj porodici ali u specifinim uslovima. Naime ima stariju sestru koja je ometena u psihofizi?kom razvoju i to u stepenu da nije uspela da zavri specijalno kolovanje. Istie takoe i zdravstveni status roditelja,majka je srani bolesnik, otac invalidski penzioner. ive u vrlo loim stambenim i materijalnim uslovima.Odnosi meu roditeljima su narueni, uz este verbalne sukobe. NN ima naruene odnose sa ocem koga doivljava na agresivan nain i kao tiranina porodice. Sa njim je stalno u sukobu. Prema majci ima zatitniki odnos. Tvrdi da cela porodica ivi na ivici egzistencije i osea griu savesti to nije u mogunosti da im pomogne. ZDRAVSTVENI STATUS: Istie prisustvo suicidalnih misli, "uje glasove" koji mu govore da "povue obara".Prema podacima koje daje, njegov rani psihofiziki razvoj se odvijao u

granicama normalnog.Na vreme je prohodao, progovorio i poao u kolu. Na uzrastu od 10 god.poeo da muca, vezujui to za jak traumatski doivljaj koji nije umeo da reprodukuje.U civilstvu se ve obraao strunjacima za pomo i uzimao odreenu terapiju, ali bez rezultata. Ima lo san pun komarnih snova.Trai se pregled neuropsihijatra. Na osnovu indirektnih pokazatelja za NN-a se moe rei da je osoba sa prosenim intelektualnim sposobnostima. Socijalna zrelost odgovara uzrastu i statusu, emotivno "ranjiv" pogotovu kada je u pitanju porodica,uz izrazeno oseanje odgovornosti prema svim lanovima. Ima realne kratkorone i dugorone planove posle izlaska iz vojske.Nije agresivan, posluan je vojnik. Do odsluenja vojnog roka mu je ostalo oko 40-ak dana, meutim sve to ide sa velikim naporom, kako kae "plai se da ne pukne". Sebe doivljava kao neuspenog vojnika iako je dolazak u vojsku doiveo kao olakanje, sklanjajui se od nesreene porodine situacije. MILJENJE I PREDLOG: Miljenja sam da je re o vojniku sa psiholokim smetnjama koje ga donekle ometaju u izvravanju redovnih zadataka. Zbog ovih problema se ve obraao neuropsihijatru u Niu 19,1,1999.g. Molim za nalaz i miljenje neuropsihijatra u pogledu naina pomoi vojniku u aktuelnoj situaciji. 10.5.1999.g Jovan Milojkovi Parte brigadni psiholog

Prilog 19.7 Psiholoki nalaz i miljenje za v.obaveznika NN, dostavlja Pomoniku k-danta brigade za pozadinu Cilj psiholokog ispitivanja: Psiholoka procena sa predlogom za dalje reavanje neprilagoenog ponaanja u ratnoj jedinici. Izvor informacija: nadlene stareina, intervju, opservacija i jedinini karton. Opti podaci: NN je roen ...19... g. u Leskovcu u potpunoj porodici, zavrio je srednju kolu, hemijski tehniar, nije u stalnom radnom odnosu ("ne radim, izdravaju me roditelji, jer nisam imao ujaka da mi kupi radno mesto"). Razveden je od pre dve godine ("zbog njene ljubomore i moje odsutnosti"), otac dve devojice koje ive sa majkom. Negira bilo kakve probleme u psiho-fizikom razvoju, tokom odrastanja u roditeljskoj porodici, tokom kolovanja i sluenja vojnog roka. Podaci sa odsluenja redovnog vojnog roka: Osposobljen je za radiotelegrafistu, pa je u tom VES-u i rasporeen u ratnu jedinicu ete veze. U jedininom kartonu pie "Obuku je sa uspehom zavrio, ali je neodgovoran, sklon pogovaranju nareenjima stareina i nedisciplini". Opis neprilagoenog ponaanja: Obaveznik je upuen na psiholoko ispitivanje zbog niza

ponovljenih disciplinskih greaka i prestupa (samoudaljavanja, bezrazlono otvaranje vatre iz linog naoruanja, kraa municije i vozila, verbalne pretnje stareinama itd.). Imenovani je vie puta savetovan od strane svojih stareina. Kasnije emo videti da opis neprilagoenosti odgovara NN linosti. U ispitnoj situaciji ponaa se korektno i saradljivo, fiziki izgled uredan, ponaanje primereno, nema vidljivih znakova neurotinog ili paninog reagovanja. Opti utisak koji ostavlja na ispitivaa i, verujem, sagovornika je pozitivan. Psiholoki nalaz: NN je najmanje proseno inteligentna osoba. Najvee probleme funkcionisanja NN su u sferi socijalne zrelosti i drutvenih odnosa: njegova elja da dominira u jedinici realno ugroava funkcionisanje vojne organizacije. Emocionalna zrelost NN-a nije manjkava: njegovi agresivni izlivi (prema stareinama i submisivnim drugovima) su kontrolisani i sraunati. Dominantne osobine linosti su samosvesnost, arogancija i bezrezervna nekritinnost ("ja sam besprekoran i sve radim bez pogovora... imam autoritet u jedinici, mene sluaju vojnici za razliku od porunika, komandira voda, koji je nesposoban... zgraavam se kada vidim ko ta i kako radi"). Ne postoje psiholoki razlozi u linosti imenovanog koji bi mogli opravdati neprilagoeno ponaanje. Radi se o osobi sposobnoj da se ponaa odgovorno, da ui iz iskustva, da predvidi posledice svog ponaanja i da odgovara za svoje postupke. Mislim da nije potreban specijalistiki psihijatrijski pregled. Predlog i obrazloenje: Predlaem da se protiv NN povede disciplinski ili krivini postupak (po proceni odgovornih stareina). Blae disciplinske mere (opomene i ukori) nee imati potrebnog efekta ne samo za NN ve i za jedinicu zato to NN slui kao negativan model (ne)efikasnosti vojne organizacije u spreavanju pojedinca da sopstvenim ponaanjem slabi moral i teti izvravanju borbenih zadataka jedinice u ratu. S obzirom na posebnost njegovih borbenih dunosti (telegrafista), za sada, ne postoji izvesnost da e imenovani hteti da izvri svoj zadatak. 12.5.1999.g potpukovnik prof. dr Petar Kosti Parte brigadni psiholog

Prilog 19.8 SPISAK BOLESTI (rana, povreda, ozleda ...Sistemski dokument iz 1982) V DUEVNI POREMEAJI Taka Dijagnoza Psihoze funkcionalne (shizofrena, manino-depresivna, paranoidna i dr) 1. Psihoze reaktivne (izofrena, manino- depresivna, 83 paranoidna i dr) 2. Psihoze organske (alkoholiarska, infekc.-toksike, metabolike i dr) Poremeaji linosti 1. Paranoidni,afektivni, shizoidni, histerini i dr) 2. Poremeaji linosti (asocijalne i antisocijalne 84 psihopatije) 1. Drugi poremeaji linosti (nezrela i emocionalno nezrela linost) Neuroze 85 1. Jezgrovne (histerine, fobine, opsesivno-kompulzivne i dr) 2. Neuroze aktuelne i situacione Poremeaji fiziolokih funkcija prouzrokovani psihikim 86 iniocima (kardiovaskularni, respiratorni, gastroinestinalni i dr) 87 Seksualne nastranosti i poremeaji Alkoholizam i narkomanija Hronini alkoholizam (1. pretoksikomanska faza) Hronini alkoholizam (2. toksikomanska faza) 3. Sklonost drogama (narkofilija) 4. Narkomanija 5. Epizodino-eksecivo opijanje

Ocena N N N S, N S, N S, OS N S, OS S, OS N OS N S, OS N OS

88

89

Posebni simptomi S, OS, N 1. Poremeaj govora (mucanje, dizartrija) 2. Enureza psihogeno-uslovljena OS, N 3. Drugi posebni simptomi (tikovi, psihomotorni poremeaji, S, OS specifini poremeaji sna i dr.) Prolazni situacioni poremeaji S, OS 1. Akutna stresna reakcija 2. Reakcija prilagoavanja (kratkotrajna i S, OS produena depresivna stanja) Specifini nepsihotini duevni poremeaji (posledice povrede OS, N, S

90

91

mozga, infekcija, intoksikacija CNS i dr)

Duevna zaostalost S 92 1. Ispodprosena inteligencija - tupi normalni (ILJ 80-90) 2. Duevna zaostalost na granici normalnog-tupi (ILJ 75-79) 3. Laka, umerena, teka i duboka duevna zaostalost - slaboumni N (ILJ ispod 75) LEGENDA; S = sposoban, N = nesposoban i OS = ogranieno sposoban

N, OS

Prilog 19.9 UREDBA O MERAMA ZA OCENJIVANJE... (Sistemski dokument iz 1998) DUEVNI POREMEAJI Taka Dijagnoza Ocena Organski, ukljuivi simptomatski duevni poremeaj 1. Demencija u Alzhejmerovoj bolesti -vaskularna demencija 83 -demencija oboljenjima klasifikovanim na dr.mestu N 2. Delirijum koji nije izazvan alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama -Drugi mentalni poremeaji izazvani modanim optereenjem i disfunkcijom i somatskim oboljenjima Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci 1. Duevni poremeaji i poremeaji zbog upotrebe alkohola S, N 2. Duevni poremeaji i poremeaji zbog upotrebe opijata 84 3. Duevni poremeaji i poremeaji zbog upotrebe brojnih droga i upotrebe drugih psihoaktivnih supstanci izofreni, izopatski poremeaji i poremeaji sa sumanutou 85 1. izofrenija N 2. Perzistentni poremeaji sa sumanutou 3. Indukovani poremeaji sa sumanutou -akutni i prolazni psihotini poremeaji Poremeaji raspoloenja (afektivni) 1. Manina epizoda 2. Bipolarni afektivni poremeaji 3. Depresivna epizoda -blaga depresivna epizoda S, OS 86 -umereno jaka 4. Teka depresivna epizoda bez psihotinih simptoma -teka depresivna epizoda sa psihotinim simptoma

87

88

Perzistentni poremeaji raspoloenja 5. Ciklotimija 6. Distimija Neurotski sa stresom povezani i somatoformni poremeaji 1. Agorafobija Drugi anksiozni poremeaji -Panini poremeaji (epizodna paroksizmalna anksioznost) 2. Generalizovani anksiozni poremeaji -meoviti anksiozni i depresivni poremeaji 3. Opsesivno-kompulzivni poremeaji -disocijativni (konverzivni) poremeaji 4. Somatoformni poremeaji -somatizacioni poremeaji -hipohondrijski poremeaji -somatoformna autonomna disfunkcija -perzistentni somatoformni bolni poremeaji 5. Drugi neurotski poremeaji -neurastenija -sindrom depersonalizacije derealizacija -neurotski poremeaji nespecifikovan Reakcija na teak stres i poremeaji prilagoavanja 6. Akutna reakcija na stres 7. Posttraumatski stresni poremeaji 8. Poremeaji prilagoavanja Bihejvioralni sindromi udrueni sa fiziolokim poremeajima i somatskim faktorima 1. Poremeaji ishrane -anoreksija nervosa -bulimija nervosa 2. Neorganski poremeaji spavanja -neorganska insomija -neorganska hipersomija

OS

89

90 91

1. Poremeaj linosti i ponaanja odraslih -paranoidni poremeaji linosti -izoidni poremeaji linosti -disocijalni poremeaji linosti -histrionini poremeaji linosti -anankastini poremeaji linosti -anksiozni (izbegavajui) poremeaji linosti -zavisni poremeaji linosti 2. Emocionalno nestabilni poremeaji linosti -impulsivni tip -granini tip 3. Drugi specifini poremeaji linosti (ekscentrina, nezrela, narcistina, pasivno-agresivna i psihoneurotina linost) Trajne promene linosti posle katastrofinog iskustva Mentalna retardacija (Laka, umerena i teka mentalna retardacija)

S, N

OS,

S, OS OS, N, S

Poremeaji linosti i emocija sa poetkom obino u detinjstvu i adolescenciji 1. Prolazni tik-poremeaji 92 2. Hronini motorni ili glasovni tik-poremeaji 3. Drugi poremeaji ponaanja i emocionalni poremeaji sa poetkom obino u detinjstvu i adolescenciji -neorganska enureaza -mucanje LEGENDA; S = sposoban, N = nesposoban i OS = ogranieno sposoban Prilog 19.10 Izvetaj o radu brigadnog psihologa, dostavlja.- KOMANDI ... Veza: Va akt pov.br. ...od ... godine

Brigadni psiholog je svoju programsku aktivnost u ....pbr u ovom izvetajnom periodu sprovodio shodno nama dostavljenom Predlogu mera i zadataka (Pov.br....od ... godine) i naem potsetniku za rad psihologa. Rad se odvijao obzirom na period u kome se nalazi jedinica, a to je 1. Pre poetka borbe i 2. Obzirom na uesnike. Neposredno i u prvim danima po dolasku brigade u svoju zonu odgovornosti na prostoru ... sadraji koji su bili dominantni u radu sa jedinicama i to kroz formu tematskih razgovora sa stareinama i vojnicima, bili su sledee: Strah u borbi: kako ga prepoznati i kontrolisati Panika: uzroci i posledice paninog ponaanja sa prikazom realnog dogaaja iz jedne nae

jedinice Psihosocijalni odnosi vojnog kolektiva u ratnim uslovima Psiholoka pomo stareinama u funkcionisanju odnosa subordinacije u jedinicama.

U vezi navedenih tema sa stareinama jedinica je obavljeno 10 razgovora, a sa vojnicima ukupno 45. Rad se odvijao u sklopu obilaska jedinica na poloajima u timu sa naelnikom organa komande za informisanje i moral i viednevnim neprekidnim boravkom (4-5 dana) u potinjenim jedinicama (bataljonima i etama). U toku boravka po jedinicama ukazivala se potreba za individualnim radom sa vojnicima. Predloge za to davale su neposredne stareine, lekari u bataljonskim sanitetskim stanicama i na traenje samih vojnika. Ukupno je individualno tretirano 52 vojnika. Mesta individualnih tretmana su bila na borbenim poloajima, sanitetskim stanicama i u prostorima smetaja vojnika. Od pomenutog broja 10 vojnika je upueno na psihijatrijski pregled, za etvoricu je dat predlog za podnoenje krivine prijave, a 39 je po zavretku tretmana vraeno u svoje jedinice. Svih 9 vojnika po, psihijatrijskom tretmanu je takoe vraeno u jedinice. Znaajno je napomenuti da je od ukupnog broja individualnih tretmana oko 30% bilo zbog prekomerne upotrebe alkohola i posledica koje su nastale u alkoholisanom stanju (nepotrebno otvaranje vatre, sukobi sa streinama, drugovima itd.) Od ostalih aktivnosti psihologa istiem tri posete ranjenicima u bolnici nae brigade i jedan obilazak vojnika u vojnikom pritvoru. U vremenu od 3.6 do 10.6 sa borcima sam vodio razgovore o psiholokim problemima nakon demobilizacije. Kod svih streina naiao sam na visok stepen profesionalne saradnje, a kod vojnika na odobravanje angaovanja i boravka psihologa meu njima. Predlaem da brigada u ratu ima dva formacijska mesta za psihologa: jednog psihologa koji bi bio zaduen iskljuivo za rad u sanitetskim stanicama brigade i bataljona, a drugog za istim zadacima kao sada (u komandi brigade u organu za informisanje i moral). Brigadni psiholog Jovan Milojkovi Prilog 19.11 Primer naina obraanja psihologa borcima pred demobilizaciju RATNIE SR KRAJINE Ti si u borbi proveo ve godinu ipo. Rat je Tvoje najvee, dosadanje iskuenje. Preiveo si, ako Bog da moda e, konano, i pobediti. Nisi ni teko ranjen. U dui ipak ima rana. Nevidljivih! S njima e morati da ivi, da miluje decu, da voli enu... Moda bi Ti razgovor razgovor sa nekim mogao pomoi da se lake suoi sa ivotom koji e, ipak, tei dalje. eli li da razgovara, da pokua! Tvoj sagovornik bi bio Petar Kosti, doktor nauka i profesor vojne psihologije na Vojnoj

akademiji u Beogradu. Sreemo se, bez ikakvih formalnosti i papira, u Tvojoj jedinici.