Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

-DIDAKTIKATema:DIDAKTIKA JAN AMOSA KOMENSKOG

MENTOR: Vera Radovic

STUDENT: Tamara Milan Obradovic 191/2008

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Sadrzaj:

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Didaktika (od gr. - poduavati) je pedagoka disciplina koja se bavi problemom nastave u najirem smislu. Cilj didaktike je da otkrije principe i zakone uspene nastavne delatnosti (zadaci, program, metodi), kako bi praktino unapredila proces obrazovanja. Pedagogija je usko vezana za psihologiju bavei se izuavanjem psiholokih aspekata obrazovnih i vaspitnih procesa, koristi teorijske modele koji su razvijeni u filozofiji, psihologiji i sociologiji, kao i razliite pedagoke teorije i postavke, posebno teorijske modele poduavanja i uenja. Didaktika se moe shvatiti i kao podruje pedagogije koje se bavi teorijama, idejama, naelima usmerenim ka uspenjom izvoenju obrazovnog procesa i praktino je usmerena, za razliku od pedagogije koja istrauje obrazovanje na mnogo vioj teorijskoj osnovi. Stariji didaktiki koncepti bili su usmereni ka poduavanju i nastavniku, dok su noviji usmereni ka ueniku i procesu uenja. Jos od Jana Amosa komenskog smatralo se da je osnovni zadatak nastavnika da bude bolji od udzbenika da ucenicima ulijeu glavu nastavne sadrzaje.Ova jednostranost potrajala je sve do pred kraj dvadesetog veka . Sadrzaj nastave obuhvata odredjenu kolicinu znanja o pojavama procesima I zakonitostima u prirodi I drustvu ,kao I o pravilima I normama drustvenih odnosa ,koje ucenici trebaju u toku nastave da usvoje . Nastavni sadrzaji predstavljaju posebno odabrana I didakticki obracenja pedagoski vredna saznanja o prirodi I drustvu,te spoznaje iz kulture ,umetnosti nauke ,tehnike,tehnologije,svakodnevnog zivota I rada kojim se obezbedjuje uspesan razvoj ucenikove licnosti ,njegova savremena obrazovanost I celovita razvijenost,kao I sistemacka priprema za aktivan stvaralacki ,drustveni I licni zivot,rad,razonodu,odmor. Tokom istorijskog razvoja ljudske zajednice ,a narucito u peridu naglog uspona nauke umnozavana su naucna I druga znanja ,sto je uticalo na uvodjenje novih predmeta I prosirivanje nastavnih programa u skolama. Period humanizma I renesanse I reformacije karakteristican je po prosirivanju sadrzaja nastave literaturom,istorijom, geografijom I osnovama prirodnih nauka .Komenski je smatraom da ucenici u osnovnoj skoli treba da uce citanje ,elemente prirodnih nauka ,rucni rad I pevanje,a ucenici latinske skole I gimnazije treba da proucavaju gramatiku,retoriku,dijalektiku(filozofiju),astronomiju,muziku,istoriju,geografiju Prilikom selekcije I izbora sadrzaja koje ce ucenici u nastavi usvojiti neophodno je uvazavati mnoge teorijsko-metodoloske ,pedagosko-psiholoske I didakticko-metodicke zahteve . Na sadrzajima nastave temelji se I odvija celokupni nastavni proces.Sadrzaji ucenja u dobroj meri determinisu izbor oblika ,metoda ,sredstava,tokova I rezultata nastave.Oni su jedan od neposrednih I kljucnih faktora slozene interakcije u nastavi.

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

II
Jan Amos Komenski je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih pedagoskih klasika, rodjen 1592.g. u Ceskoj u gradu Moravska, a umro je u Holandiji u Nardenu, 1670. godine. Njegovo prezime najverovatnije potice od imena opstine Komnja srezu Ugarsko gradiste1.Pripadao je protetsantskoj sekti Ceska braca i bio je cesto proganjan od strane katolicke crkve nemacke, pa se morao kriti i putovati po drugim zemljama. Postao je svestenik i staresina te sekte, a u seobama kojima se sklanjao pred progoniteljima, stradali su mnogi njegovi rukopisi. On je mnogo uticao na pedagosku misao i praksu svoga vremena, bio je pozvan u vise zemalja, poput Engleske, Svedske, Poljske i drugo, da reformise skolski obrazovni sistem po svojim vizijama o vaspitanju i obrazovanju. Njegovi su udzbenici bili prevodjeni na mnoge jezike i danas je na svim iole razvijenim jezicima prevedeno makar neko njegovo djelo. On je napisao oko 250 radova, kroz koja izlaze svoje pedagoske ideje kao i ideje o sveopstoj mudrosti, sakupljanju znanja iz svih nauka. Komenski je u pocetku svoja dela pisao na ceskom jeziku, koji mu je maternji, ali je poceo pisati na jeziku ucenih latinskom, u zelji da njegova dela postanu dostupna sirem krugu obrazovanih citalaca. Njegova pedagoska misao predstavlja spoj izmedju najznacajnijih tekovina humanizma, poput protestantizma, filozofije, prirodnih nauka, humanisticke kulture, utopijskog socijalizma i dr. Nakon poraza ekih protestanata u bici kraj Praga (1620), Komenski je, kao poslednji biskup eke brae, morao je napustiti domovinu. Isprva se sklonio u Poljsku, zatim Nemaku, Maarsku i napokon Holandiju, gde je, u Amsterdamu, i umro. Izbijanje Tridesetgodinjeg rata pobudilo je u Komenskog snaan pesimizam glede ljudskoga roda, to je nalo izraz u njegovom satirikom delu "Labirint sveta i raj srca", objavljenom 1623. godine. Ipak, pesimistike misli nisu naterale Komenskog u rezignaciju. Komenski je sebi stavio u duznost poboljati stanje ljudskoga roda, i to nadasve pozivom na temeljitu reformu kolskog sastava. On se zauzeo za to da kole obvezatno polaze sva deca, siromana kao i bogata, enskoga pola kao i mukoga. Mladenaku je doba podelio na 5 razdoblja po 6 godina. U okviru svakog od tih razdoblja, prema Komenskom, mladi ovek treba sticati celovito opste obrazovanje (jer sve je povezano sa svime), samo u svakoj narednoj je visi po obrazovanju. Komenski se prouo svojim udbenikom latinskog jezika "Otvorena vrata jezicima", koji se sastojao od hiljadu, to su opisivale ondanji svet. Kasnijim izdanjima nadodani su prevodi na razliite nacionalne jezike, a takoe ilustracije. Tako je nastao njegov uveni "Orbis pictus" (Svet u slikama). Svoj koncept kolske nastave detaljno je izloio u delu "Didactica magna" (Velika didaktika) objavljenom na latinskom jeziku. Za boravka u Engleskoj 1642. godine izloio je prvi koncept svoje vizije "Put svetla" (Via lucis), u kojem predlae da uljueni narodi osnuju skuptinu mudrih ljudi, koja bi trebala izraditi plan usavravanja ljudskoga roda, te doneti svetlo prosveenosti naroda. Predloio je i da se u tu svrhu izradi jedan meunarodni jezik koji bi bio lak za uenje. Potkraj ivota celi je svoj koncept Komenski naumio razraditi u delu "Opste upute o poboljanju stanja ljudskih stvari", a koje se trebalo sastojati iz vie velikih svezaka: Panegersia (Opste buenje iz sna - pojanjenje cilja), Panaugia (Opsta prosveenost), Pansofia (Opste znanje), Panglotia (Univerzalni jezik), Panortsia (Poboljanje) i Panuntesia (Apel). Ali, zbog smrti, Komenski zapoeto delo nije uspeo dovriti. Moemo utvrditi da su se mnoge njegove ideje u meuvremenu ostvarile, neke jo 5

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

uvek ekaju da budu ostvarene, a neke se ine utopijskima. On je bio pod snaznim uticajem ideja humanizma i renesanse o prirodi, drustvu i coveku, kao i pod uticajem Bekona i Kampanele. Cak se susreo sa Dekartom u zelji da ga pridobije za svoje ideje i za clana medjunarodnog odbora ucenih ljudi koji bi izvrsili obnovu nauke. On je pokusao u svom delu objediniti proizvode mnogih ideologija koje su u osnovu suprotne jedne drugima, pa je bilo nuzno da dodje do izvesne nedoslednosti u njegovim stavovima. Koristio je jezik Aristotela, dajuci mu drugacije znacenje i sadrzaj. Bio je odusevljen razvojem prirodnih nauka i njihov razvitak kao da ga je uverio da se pred ljudima otvaraju beskrajne mogucnosti. Zahtevao je obnovu nauke i njihovu re-klasifikaciju, da se pronadju putevi preko kojih cemo nova naucna saznanja preneti svim ljudima, bez izuzetka. U prirodi vladaju red i harmonija i univerzalni zakoni. Po Komenskom, i u drustvu, kao i u prirodi, vladaju red i harmonija, i zakoni iz prirode vaze i u drustvu, te je shodno tome i delovao, pokusavajuci da svoj zivot uskladi sa harmonijom prirode, propovedajuci ljubav i milost, boreci se protiv rata i ubijanja. Uticaj Bekona se oseca kada Komenski govori kako je induktivizam osnovni put ka saznanju, zatim zahtev da se ono sto se uci najpre shvati, i zalaze se za sinkreticki metod, metod uporedjivanja koji je moguc zbog jedinstvenosti prirode.

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Delo Komenskog, Velika didaktika, je njegovo najpoznatije i najvise rasireno delo. Ono pored didaktike govori uopste o tome kako nauciti drugoga, koncipirajuci delo mnogo sire od same oblasti didaktike. U tom delu, kao i u drugim delima Komenskog, mozemo uociti njegovo nastojanje da spoji humanisticku i hriscansku sliku o coveku u jedinstvenu celinu. Tako vidimo da na pocetku ovog dela, Velika didaktika, on o coveku govori kao jednom od dva najvrednija Bozija stvorenja (raj i covek), cime uzdize coveka daleko iznad srednjovekovnih hrscanskih gledanja na nistavnost coveka. Izvodi poredjenje raznih aspekata coveka sa onim na sta ga nesto iz coveka asocira u raju. Pa tako je raj najljepsi deo sveta, a covek najlepsi medju zivim bicima, raj je mesto gde su zasadjene raznovrsne biljke a covek je sastavljen od raznih (svih) materija ovog sveta, i tome slicno. Po Komenskom, covek je zbog svoje nezahvalnosti izgubio rajska uzivanja, ali je Bog Svemilostan, pa nije napustio coveka kada ga je za kaznu spustio na Zemlju, vec je slanjem svoje mudrosti preko Objave raznim poslanicima (koje naziva duhovnim vrtlarima) pomaze coveku od pocetka pa do danasnjih dana. S obzirom da je covek pao iz raja, doziveo ponizenje, on se sada treba obnoviti, i autor nam kaze da je najbolje sredstvo za obnovu ljudskog duha i zdrave prirode upravo obrazovanje omladine. Da bi se to postiglo, potrebno je izvrsiti reformu skolstva, i organizovati je po uzoru na prirodu i zakone koji vladaju u njoj. Krajnji cilj ka kojem covek treba da tezi jeste vecni zivot, koji dolazi posle smrtiiKomenski zivot predstavlja trojako zivot u majcinoj utrobi u kojem sticemo samo zivot s prvim pokretima i osecanjima, zatim zivot na zemlji, gde dobijamo kretanja i osecanja s pocecima razuma i zivot posle smrti, koji dolazi umiranjem i uskrsnucem i gde dobijamo vecnost. Potrebno je dobro poznavati sebe, vladati sobom i usmeravati se prema Bogu. Na Komenskog, na njegovu pedagosku koncepciju su uticala i dva momenta, a to je pedagoska tradicija u Ceskoj i njegov raznovrstan pedagoski rad. Po njemu, svi ljudi su stvoreni podjednako sposobni da budu vaspitavani. To nije privilegija ovih ili onih, crnih ili belih, starih ili mladih, bogatih ili siromasnih, vec je to privilegija svih podjednako, bez obzira na pol, rasu, naciju, starost, bogastvo i slicno tome. Tako sve ljude treba vaspitavati tako da svima bude dostupno isto vaspitanje. Komenski u Velikoj didaktici izlaze kako se covek razvija samo do 24. godine tako da se do tada i treba skolovati, ali je u kasnijim periodima, posle pisanja Velike didaktike, zagovarao da covek uci celog zivota, i cak je predlozio sistem obrazovanja odraslih. Komenski je prvenstveno ideolog i teoreticar osnovne skole, koja, po njemu, treba da bude masovna, narodna, opsteobrazovna, u kojoj se nastava odrzava na maternjem jeziku i da se takve skole podizu po svim gradovima, selima i zaseocima. Cak i danas ovi zahtevi zvuce demokratski i revolucionarno, i tek se sada u potpunosti, i usavrseni, mogu implementirati. Ovde bismo mogli dodati i to da bilo mnogo bolje da se, posle stupanja u pubertetsko doba, odvoje muska od zenskih odeljenja, jer u tom dobu, deca se najvise bave proucavanjem suprotnog pola, sto ih ometa u izucavanju nauke. Tada im je doba pokazivanja pred suprotnim polom, i dosta nepovoljno utice na moralne karakteristike coveka. Jasno je da bi zdravije i efikasnije bilo da se drzi nastava u odvojenim odeljenjima, i tako bi bolje mogla da se drzi nastava jer bi se paznja ucenika sto vise usmerila na ono sto se uci, dok je to mnogo teze kada je suprotni pol tu. U pubertetskom dobu, paznja ucenika je daleko vise usmerena ka suprotnom polu nego ka shvatanju sustine gradiva koje se predaje, i to bi se lako resilo odvajanjem muskih od zenskh odeljenja. Osobine koje su karakteristicne i svojstvene odredjenom polu posebno dolazi do izrazaja u dobu puberteta, i u skladu s tim osobinama i potrebama uskladiti predavanja, njihov sadrzaj i poglede na svet. 7

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Ne shvataju i ne osecaju muskarci i zene isto, tu postoje korenite razlike u samom nacinu poimanja sveta oko nas. Takode bi se mogla organizovati takmicenja izmedju muskih i zenskih odeljenja, sto bi dovelo do pozitivnog takmicenja jednih sa drugima i podstaklo ih da sto vise nauce. Svako treba zavrsiti tu skolu, a posle toga se moze opredeliti da li ce nastaviti skolovanje u latinskoj skoli ili ce uciti zanat i slicno. Ovo je u danasnjem vremenu prisutno, i kada bi se Komenski sada pojavio, vrlo bi se lako snasao u skolskom sistemu i odlicno bi ga razumeo... Sadrzaj obrazovanja u osnovnoj skoli treba da bude citanje, pisanje, aritmetika, geometrija, geografija i dr. Za njegovo vreme, ovo je bila revolucionarna ideja. U osnovi takve skole jeste ideja o urodjenoj dobroti svih ljudi, i da se svi mogu i trebaju vaspitavati, i da svi imaju prava na to. Ovo je puno humanije od Lokovog razdvajanja klasa, sto samo produbljuje jaz medju stalezima u drustvu i doprinosi da nizi stalezi ostanu nizi a visi da ostanu visi.Ova ideja Komenskog je daleko naprednija, savremenija i humanija, mada treba napraviti jedan spoj izmedju te dve ideje i uzeti ono sto je najbolje. Treba raditi na tome da se uzme najbolje iz ovih ideja a radi na neutralisanju negativnosti, pa, kako kaze Komenski, treba vaspitavati svu decu podjednako, plemicku i gradjansku, bogadacku i sirotinjsku, decake i devojcice po svim gradovima, varosima, selima i zaseocima. 3A na nastavnicima je da se trude da neutralisu ono, sto je Lokova glavna primedba, a to je negativno ponasanje dece iz nizih staleza. Tako moze praviti jedno novo drustvo, drustvo koje nadilazi klasne barijere medju ljudima, drustvo cija je mladost zajednicki odgajana na univerzalnim principima dobrote i vrlina, drustvo koje ima jednu bolju perspektivu da bude napredno. Ono sto je steceno u osnovnim skolama treba, po Komenskom, razvijati u latinskim skolama (rasudjivanje i sudjenje) i akademijama (razvijati volju). U latinskoj skoli bi imalo sest razreda u kojima bi se ucila gramatika, fizika, matematika, retorika, dijalektika, i dr, a na akademiju se trebaju slati najbolji, odabrani taletni. Ova ideja nalici na danasnje univerzitete, pa tako imamo obavezno osnovno obrazovanje, posle kojeg neki odu na zanat, zatim dobrovoljno srednje obrazovanje, koje dalje filrtrira one koji zele da se obrazuju od onih koji su jednostavno skloni zanatu ili necemu drugom, a odabrani idu na fakultete, medju kojima najbolji doktoriraju, i postaju akademici. Svako moze da se nadje u nekoj od grupa. On je takodje predlagao da se oformi medjunarodno telo akademija koje bi nadgledalo ostvarivanje datih ideja o svakoj skoli i da brine da rad svih skola bude na istom nivou. Komenski, pored toga sto definise coveka kao subjekat koji treba vaspitavati da bi se vratio onoj iskonskoj cistoti koju je zaprljao padom iz raja, on istice to da je za vaspitanje najznacajnije detinjstvo, u cemu se svakako slaze sa svim pedagozima do danasnjeg dana. Sto se tice pozajmljivanja zakona iz prirode, ono donekle moze da se sprovede, ali donekle i ne moze, jer u prirodi se zakoni ne menjaju, oni su uvek isti, dok je drustvo nesto sto je dinamicno, sto se menja sa vremenom i okolinom, a ljudske se duse razlikuju po mnogim urodjenim osobinama. U redu je od prirode uzeti nacin savladjivanja nekih prepreka (plivanje, plovljenje, letenje), ali da li mozemo od prirode uzeti same zakone vaspitanja dece ? Od zivotinja ? Vaspitanje je nesto sto se svesno radi, dok u prirodi svesnosti nema vec slepo pokoravanje zakonima. Zakoni prirode su staticni, a zivi organizmi su dinamicni i trebaju ophodjenje shodno prilikama, stanjima, situacijama i sl. Mozemo reci da treba uzimati one zakone iz prirode kao pravila u vaspitanju za ono sto je zajednicko coveku i prirodi, a ne i za ono sto nije zajednicko (kao na primer svest, razum i tome slicno, to 8

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

nije zajednicko coveku i prirodi). Tako na primer u prirodi vidimo da vlada zakon postepenosti, i on vlada i u ljudskoj dusi, tako da je to znacilo da nastavu treba organizovati po skolskim godinama, mesecima, danima, casovima i td, sto se je zadrzalo do danasnjih dana. Posebno mesto u Didaktici zauzimaju pitanja nastave, u cijem razmatranju izlazi iz okvira didaktike, ukljucujuci tu i metod moralnog vaspitanja i metod ulivanja poboznosti. Danas se cine ozbiljni pokusaji da se napusti paradigma Komenskog u nastavi a prihvati informaticka paradigma organizacije nastave. Posebno se u sklopu nastavnih pitanja govori o aktivnosti ucenika, o obostranom radu (i od strane ucitelja i od strane ucenika), da se izbegava prisiljavanje u ucenju, da se ne zahteva ucenje onog sto se prethodno ne shvati i slicno tome. Komenski zagovara da se trebaju izbaciti neznabozacke knjige raznih filozofa, pesnika i druge slicne njima koje su idoli raznim ljudima koji pameti nemaju i traze svetlost u mracnom ljudskom razumu tumarajuci uzalud. Ljudska misljenja su krnjava i mracna, i ne treba da se trazi svetlost u njima vec se za svetlost treba okrenuti nebu, odakle ona izvorno i dolazi. On takode tu odgovara na moguce prigovore na spretan nacin, upozovarajuci da neznabozacke knjige vode u zabludu one koji su slabi. On je itekako u pravu sto se tice ovog zahteva, jer koliko god da je knjiga covekov prijatelj, toliko nekada moze biti njegov otrovni neprijatelj, ovisno od njenog autora. Najvecu opasnost predstavljaju knjige koje se naizgled pozivaju na razum i pobijanju vere, a ustvari sadrze namestene dokaze. To danas mozemo reci za knjige Nichea i slicnih njemu. Na kraju svog poglavlja upucujuci se roditeljima, nastavnicima, vlastima, teolozima i drugima da rade na afirmiranju ovog sistema skolstva i da se klone svega onoga sto bi ga moglo ometati. Ogradjuje se od toga da ga je na ovo delo nateralo nekakvo lepo misljenje o samome sebi i njegovim duhovnim mogucnostima, vec iskrena zelja za bolje drustvo. Zivio je i umro za svoje ideale, uskladjujuci svoj zivot koliko je mogao sa onim sto je pripovedao...

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

Znacaj Jana Amosa Komenskog u istoriji pedagogije je veliki .On pripada najznacajnijim
licnostima novije pedagogije ,didaktike.Uopstio je naprednu pedagosku misao svoga vremena I tako polozio temelje novije pedagogije .U njegovim postavkama nalazimo primenu Bekanovog zahteva u vezi sa metodama naucnih saznanja ,poglede humanizma o vaspitanju ,detetu I njegovoj licnosti,demokratske teznje XVI I XVII veka sve se to reflektovalo u njegovom sistemu I njegovom najvecem delu Velikoj didaktici,delu koje je nezaobilazno u pripremanju nastavnika ,do nasih dana .Njegov pedagoski sistem ima demokratski karakter I izraz je teznji sirokih narodnih masa za prosvetom I kulturnim zivotom.Potrebno je posebno istaknuti njegove ideje o opstem obrazovanju I jedinstvenom skolskom sistemu ,o skoli u kojoj ce se nastava izvoditi na maternjem jeziku . Njegove nastavne metode tezile su aktivnom usvajanju znanja I pristupacnosti sadrzaja , da deca uce samo ono sto im je jasno I shvatljivo. Komenski,kao vrhovni poglavara sekte , Ceska braca , nije se oslobodio srednjovekovnog religioznog pogleda na svet .To je sadrzano u njegovom cilju vaspitanja ,kao I u odredjivanju sadrzaja nastave .Medjutim,bez obzira na sve to ,on je umeo prilaziti pedagoskim problemima sa stanovista njemu savremenih ideja I naprednog iskustva svog vremena. Jan Amos Komenski je posebno znacajan kao osnivac didaktike,pa su mu zaslige na tom podruciju velike . Zalagao se za sprovodjenje Bekonovog zahteva ,a to se ogleda u tome sto se znanja formiraju na temalju posmatranja ,iskustva,indukcije.Senzualizam mu je polazna osnova ,pa je istakao nacelo realizma u nastavi I,zlatno pravilo,didaktike o ulozi osecajnih organa I ociglednosti u nastavi.Polazeci od nacela uskladjivanja sa prirodom ,on je zahtevao uvazavanje decije licnosti ,proucavanje decije prirodne sklonosti I razvijanju detetove sposobnosti za ucenje.Upozorio je na ulogu najvaznijih psiholoski cinilaca u procesu nastave ,a istovremeno se borio protiv srednjovekovnih metoda mehanickog ucenja .Ukazao je na vaznost interesa,paznje I pamcenja u nastavi.U nastavnom radu zahtevao je temeljitost ,lakocu I brzinu ucenja,jasnocu I razumljivost ,sadrzaja koji se uce.Njegov pedagoski sistem obuhvata najvaznija pitanja nastavnog rada ,pa nije mimoisao nijedno vaznije pitanje nastave I njene organizacije.Mnoga didakticka nacela Komenskoga su vredna I do danasnjih dana.Veliki uticaj su imali I njegovi udzbenici,koje je napisao za svaki razred posebno. Osim Velike didaktike,njegovo delo je , Culni svet u slikama ,vrlo znacajan.To je bio prvi prirucnik sa slikama ,sto je za ono vreme bila velika novost,preveden na sve evropske jezike I druge jezike u svetu.Svim tim Jan Amos Komenski je u skoli I nastavu uveo mnoge nove poglede.Cenjen je u celom svetu ,a posebno u svojoj domovini ,gde se nalazi pedagoski institut koji nosi njegovo ime.

10

Didakticka koncepcija Jan Amosa Komensko

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Bandjur , V. , Potkonjak , N.(1999):Metadologija pedagogije ,ZUNS , Beograd, Buj , M.(1983):Odgojno obrazovni rad u parovima ,Skolska knjiga ,Zagreb. Filipovic , N.(1977):Didaktika 1 ,Svetlost,Sarajevo. Filipovic ,N.(1980):Didaktika 2 , Zavod za udzbenike ,Sarajevo. Furlan, I.(1966):Moderna Nastava ,intezivno ucenje,Skolska knjiga,Zagreb. Janjusevic,M.(1969):Didaktika ,BIGZ,Beograd. Juric ,V.(1974):Ucenicko pitanje u savremenoj nastavi,Skolska knjiga,Zagreb. Poljak ,V.(1984):Didakticke inovacije ,pedagoska reforma skole,Skolske novine,Zagreb. Pedagoski recnik (1967):1 I 2 Zavod za izdavanje udzbenika , Beograd. Potkonjak, N.Simlesa , P.(1989):Pedagoska enciklopedija .2,Zavod za udzbenike I nastavna sredstva ,Beograd. 11. www.google.com/komenski/velika didaktika/... 12. www.yahoo.com/velika didaktika... 13. Jan Amos Komenski ,Velika didaktika ,Zavod za udzbenike I nastavna sredstva-Beograd,2007.

11