uvajmo prirodu jeja

ovek moe da ivi bez hrane pet nedelja, bez vode pet dana, ali bez vazduha ne moe da izdri vie od pet minuta. Ni toliko! Pa, iako to znamo, napadamo tetnim i otrovnim otpacima i zemljite koje nas hrani itom, voem i povrem, i vodu koju pijemo, i vazduh koji udiemo. Fabriki dimnjaci, avioni, automobili, brodovi, vozovi, toplane, zagauju vazduh, nemilosrdno troe kiseonik bez kojeg nema ivota. U reke, jezera i u mora izlivaju se prljave otrovne vode iz fabrika i velikih gradkih kanalizacija, truju ribe i vodu za pie. Zato sad, u celom svetu, naunici i svi pametni ljudi trae da svaka fabrika na dimnjacima ima filtere koji e zadravati sve otrove, kao i da se sve prljave vode propuste kroz naroite preistae koji e zadrati sve otrove, pa tek onda da se puste u reke, jezera i mora. Ljudi moraju bolje da uvaju prirodu i da je to manje unitavaju, ako ele dobro i zdravo da ive. A deca? ta tu deca mogu da urade? Ona ne rade u fabrikama, ne voze avione i automobile... Deca, ipak, mogu mnogo da pomognu, jer deca vole prirodu i ele da uvaju. Treba im samo pomoi da se sete na koji nain. Deca mogu pomoi u sakupljanju praznih otpada kao to su stare novine, flae i drugo to u fabrikama moe da se preradi i reciklira. Deca mogu pre zime pokriti slamom i starim vreama ili najlonom rue u kolskom dvoritu, u nekoj bati, da ne propadnu od hladnoe i da na prolee ponovo ozelene. Prolee mami prirodu, pa kole vode decu na izlete. I roditelji sa decom rado idu u prirodu, automobilisti zastaju i zadravaju se na svakom zgodnom mestu u prirodi, sportisti, takoe... A priroda sve isto doekuje, svakoga osvei, razvedri, obraduje. Zato niko ne treba da je kvari!

Ako svako na izletu ostavi za sobom ostatke svoje hrane, prazne konzerve, ljuske od jaja, najlonske vreice, papirne salvete i druge otpatke, ostae premalo mesta za cvee i travu. Ako svako ko doe u prirodu otkine po granicu, mogla bi se prorediti cela

uma...Zato, deca na izletu nee lomiti grane, nee u stabla urezivati svoja imena i imena svojih simpatija i ostale nazovi poruke, za uspomenu i dugo seanje. Stabla nisu spomenari! Od takvih uspomena stablo moe da se osui, a to bi bila velika teta. Za uspomenu treba saditi nova stabla. A pre povratka sa izleta treba pokupiti, briljivo, sve otpatke na jedno mesto i zatrpati zemljom da ih ne bi vetar svojim nestalucima nanovo svuda razvejao, ako niste u mogunosti da ih bacite u korpu za otpatke.

I jo neto, svi koji se vraaju sa izleta, ako uz put naiu reku, treba da zastanu i oslunu um vode. Moda e vam neto rei! Na veliki knjievnik Ivo Andri rekao je da mu um vode zvui poznato-kao maternji jezik. A ako ba neki i ne budu nita uli, neka jo jednom duboko udahnu i dobro napoje plua tim istim vazduhom.