VERUJEM U JEDNOGA BOGA Ko seje seme dobro po wivi neiskr~enoj? Slovesan to ne ~ini. Slovesan }e ~initi po slovu Bo`jem.

On }e prvo iskr~iti wivu od korova, pa }e onda posejati seme dobro. Wiva to je du{a qudska, korov mnogobo{tvo, dobro seme vera u jednoga Boga. Danas vama izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga jedinoga Boga, a sme{no i suludo verovati u vi{e bogova. No nije to uvek bilo tako.Bilo je vremena kada su u vascelom svetu samo nekoliko qudi verovali u jednoga Boga. I svi ostali, mnogobo`ni, gledali su sa bogata{kim prezrewem ove jednobo`ne zato {to, imaju}i samo jednoga Boga, imaju tobo` suvi{e malo. A jednobo`ni pak gledali su sa ~u|ewem i sa `aqewem na mnogobo`ne zato {to, imaju}i mnogo, nemaju ni{ta. Veru u jednoga Boga trebalo je najpre dobiti od pouzdana svedoka, pa onda ju posejati po du{ama qudskim kao po wivama. Najpouzdaniji svedok koji svedo~i o jednome Bogu, a protiv mno{tva bogova, jeste sam Bog, @ivi i Istiniti. On je sam Sebe zasvedo~io preko dostojnih slugu Svojih govore}i: Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me (2 Mojs.20, 2-3). Jedini @ivi, Istiniti, objavqivao je sebe postepeno. Usred korova mnogobo{tva On je nalazio pojedine wivice, iskr~ene i o~i{}ene, i po wima je sejao dobro seme vere. To su Bile du{e pojedinih pravednika. Te du{e bile su jo{ i kao prigotovqene sve}e, koje je On u`egao, te su svetlele u tami mnogobo{tva. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze (Jov.1, 5). Aveq, Enoh, Noje, Avram, isak, Jakov, Jov, Josif, Mojsej, Isaija, Danilo sve}e Bo`je pojedina~no paqene! Jedini @ivi, Istiniti, potom je obajvio sebe celom narodu Jakovqevom ili Izraiqevom. Po milosti Svojoj On im se objavio, najpreu zemqi misirskoj, zemqi tu|oj, pa onda u pustiwi, u zemqi ni~ijoj, i najzad u Hananu, u zemqi wihovoj. I narod je sav govorio neko vreme: Verujem u jednoga Boga. No narod Bo`ji po~eo se kolebati u veri. I to kolebawe trajalo je vekovima. I opasnost je pretila da se svetlost u tami ne ugasi i razgoreli ogaw ne upepeli. Jedini @ivi, Istiniti, Sa`aqivi, Mnogomilostivi, vide}i tu opasnost,poslao je me|u qude Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista: da razagna tmine mnogobo{tva; da ukrepi srca qudska za hod navi{e; da poseje dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga. Vredne p~ele Hristove, apostoli sveti, razneli su tu veru, taj usev Bo`ji, po svemu svetu.

Vaistinu, kao medonosne p~ele Bo`je razi{li su se apostoli iz Jerusalima na sve ~etiri strane, po narodima i plemenima, da kao medom slade qudske du{e blagove{}u o Jedinom, @ivom, Istinitom. Apostoli sveti kr~ili su zemqe od idolskog korova i du{e qudske od verovawa u mno`inu bo`anstava. Na iskr~enim poqima sejali su svetu veru u Jedinoga, @ivoga, Istinitoga. O kako je to bio trudan i opasan posao! To je bio najve}i zapam}eni sukob, koji je misionare jednobo{tva, verujte mi, stao i znoja, i suza, i rana, i krvi. Qudi su se prete{ko rastajali od svojih uobra`enih bo`anstava i te{ko primali veru u jednoga Boga. Zbuweni mno`inom tvari i suprotno{}u dejstava u vasioni, oni su smatrali za verovatnije da postoji mno`ina bogova nego jedan jedini Bog. Dr`ali su da vi{e wih mogu vi{e pomo}i negoli jedan jedini. Protiv apostola su ustale dve vrste qudi, - a dve vrste ih je svega bilo u svetu jedni koji su hranili du{e svoje otrovom idolopoklonstva i drugi koji su hranili tela svoja izradom idolskih kipova. I ovi posledwi nisu bili mawa smetwa od onih prvih. Primer: apostol Pavle i zlatar Dimitrije. Nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, prave}i male srebrene Artemidine hramove, dava{e majstorima ne mali posao; skupiv{i ove i wima sli~ne zanatlije re~e: Qudi, vi znate da od ovog posla zavisi na{e blagostawe; i vidite i ~ujete da ne samo u Efesu, nego po svoj Aziji ovaj Pavle ubedi i odvrati mnogi narod govore}i da to {to se rukama ~ovje~ijim pravi nisu bogovi i ova }e opasnost sna}i na{ zanat da bude prezren (Dela Ap. 19, 24-27). Jedni su, dakle, smatrali da je wihova du{a u opasnosti, drugi pak da je wihov trbuh u opasnosti od nove vere. Tako su smatrali svi qudi na zemqi i svi narodi, s najmawim izuzetkom. I ti izuzeci predavani su surovoj smrti, kao Sokrat u Atini. Kultura tu nije pomagala ni{ta. Kulturniji narodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i u pravilnijem obliku negoli narodi divqi, no idoli su ostajali idoli i ropstvo du{e ~ovje~ije i tamo i onamo podjednako. Kada je sveti apostol Pavle bio u kulturnoj Atini, razdra`i se duh wegov u wemu gledaju}i grad pun idola (Dela Ap. 17, 16). Isto kao i Andreja u Sarmatiji, i Matej u Misiru, i Vartolomej u Indiji. Idoli na trgu, idoli pred sudnicama i kasarnama,idoli pred pragom, idoli u ku}i, idoli po sobama, idoli svuda. Nijedan spiska nije mogao nabrojati sve bogova kojima su se qudi i narodi klawali. Sve to idolsko trwe grblo je i krvavilo svete apostole. A li su ga oni smelo sasecali, kr~ili i ~istili, a na mesto wega sejali dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga i Istinitoga. Taj titanski posao apostoli su svr{avali re~ju, ~udesima, qubqvqu i `rtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali su drugim. Gde ni~im drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojom krvqu i - smr}u. Wihova mu~eni~ka krv palila je idole kao `ivi ogaw.

Jedini, @ivi, Istiniti, blagoslovio je re~ Svojih apostola i trud wihov, i suze, i uzdahe, i `rtve wihove. Tako je wihovo seme urodilo dobrim plodom. A taj plod sastoji se u tome da danas qudima izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga Boga, a sme{no i suludo verovati u mnogo bogova. Ja sam Gospod Bog tvoj, nrmoj imati drugih bogova uza me. To je prvo svedo~anstvo Bo`je o Sebi, prvo otkrivewe qudima na zemqi, o Bogu od Boga, i prva zapovest Bo`ja. Nemoj imati drugih bogova uza me, zapoveda Bog, jer ako bude{ imao i drugih Bogova, nane}e{ sebi dve pagube. Prva paguba: verova}e{ i u la`ne bogove, nepostoje}e, izmi{qene, izma{tane. Druga paguba: podeli}e{ strahopo{tovawe i qubav, koja svecelo pripada Meni Jedinome, @ivome, Istinitome, i na te la`ne bogove. Time }e{ pomra~iti veru u Mene, i oslabiti strahopoa{tovawe i qubav prema Meni. I Ja }u se, kao uvre|en i poni`en, udaqiti od tebe. I bi}e{ bezbo`nik, mada }e{ ti uobra`avati da si bogat u pobo`nosti zbog verovawa u mnoge bogove. Jer, mngobo`ac i bezbo`nik na kraju krajeva isto su. I jedan i drugi su bez jednoga Boga, bez Jedinog, @ivog, Istinitog. Vera u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga, jeste vera smernih i umnih. Ovo nije vera gordih koje gordost ~ini bezumnim, te obo`avaju sebe ili neku tvar Tvor~evu, samo ne Tvorca. [to ~ovek smerniji to razumniji; {to oholiji, to bezumniji. Smernima Bog daje um, da znaju i razumeju, a grodima se On protivi. [to se smerni vi{e smiruju pred Gospodom, to ih Gospod vi{e obdaruje umom. A um je svetlost koja vodi Bogu, Jedinom, @ivom, Istinitom. Blago onima koji imaju uma, da vide prolaznost ovoga sveta i ni{tavilo ~oveka. Blago onimakoji se ose}aju mali i ni{ti, jer }e ih Bog uzvisiti do najvi{eg poznawa, do poznawa bi}a i veli~anstva Boga Svevi{wega. Ovo je va{a vera, hristonosci, i vera predaka va{ih, najsmernijih i najumnijih. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, do kraja vremena. Ovo je vera nepostidan, pravoslavna, spasonosna. Wom se oci va{i spasavahu. Niti oni postide{e ovu veru niti ova vera wih. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Stra{nome oni ne}e biti posti|eni pred licem angela i pravednika. Nego }e primiti slavu i nazva}e se blagoslovenim. JEDINI. @IVI. ISTINITI. OCA, SVEDR@ITEQA, TVORCA NEBA I ZEMQE I SVEGA VIDQIVOG I NEVIDQIVOG. Sa strahom i trepetom da pogledamo kroz od{krinutu zavesu ve~nosti. Tu zavesu nije od{krinula nemo}na ruka qudska. Wu je od{krinuo On, Jedini, @ivi, Istiniti. Da nije to On u~inio ko bi drugi mogao? Svi umovi

qudski sa svima silama podnebeskim ne bi mogli tu zavesu pomeriti ni za dlaku. On se smilovao na qude i pomerio je zavesu. I tri mlaza svetlosti blesnula su na qude, koji nose obraz Wegov u sebi. I obrazovani su to videli i ustreptali od svete radosti. On se objavio kao Nesravwivi; ravan jedino samome Sebi. Jedini, @ivi, Istiniti, objavio se kao Otac, Svedr`iteq, Tvorac. Va{a nemirna misao hita sa pitawem: ~iji otac? I otkad Otac? Otac Gospoda na{eg Isusa Hrista, i otac od ve~nosti. Pre stvorewa sveta On je bio otac. Pre vremena i vremenih bi}a, pre angela i svih nebeskih sila, pre sunca i meseca, pre zore i mese~ine, Otac je rodio Sina Svog Jedinirodnog. Govore}i o ve~nome smemo li izgovoriti re~ - kada? Od kada je Bog Bog, od tada je Bog Otac. No u Wemu nema kada, jer u Wemu nema koluta vremena. Svevi{wi objavquje sebe prvo Ocem, pa onda Svedr`iteqem i Tvorcem. To je vama obrazovanim jasno. Wegovo roditeqstvo odnosi se na Wegovog save~noga Sina, a svedr`iteqstvo i tvor~estvo na svet stvoreni, vidqivi i nevidqivi. Prvo, dakle, Otac, pa Svedr`iteq i Tvorac. U ve~nosti niko Boga Ocem nije mogao nazvati osim Sina Wegovog, Jedinorodnog. A u vremenu? Ni u vremenu, kroz vekove i vekove niko. Slu{ajte drevnu istoriju roda qudskog, i primite je k srcu. Ona daje svetlost umu va{em i radost du{i va{oj. Kad je svet stvoren, i kada je Adam izgnan iz Raja zbog greha smrtnog, odvratnog greha neposlu{nosti prema Stvoritequ svome, pa sve do silaska Sina Bo`jeg na zemqu, niko od smrtnih nije se usudio nazvati Boga svojim Ocem. Najdivniji izabranici Wegovi nazivali su ga najve}im imenima; imenovali su ga i Svedr`iteqem, i Sudijom, i Svevi{wim, i Carem, i Gospodom nad vojskama, samo ne imenom Oca, imenom slatkim. Najboqi u rodu qudskom mogli su se osjetiti kao stvorewa jednog svemo}nog Stvoriteqa, kao lonci jednog bo`anskog Lon~ara; nikada kao deca jednoga Oca nebesnog. To pravo dato je qudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Nije svima dato, no onima koji ga primi{e. Koji ga primi{e dade im vlast da budu sinovi Bo`ji (Jov. 1, 12). To jest: da budu posiweni i da mogu osloviti Boga: Avva, O~e! (Gal. 4, 5-6; Rim. 8, 14-16)! To usinovqewe dar milosti Bo`je objavio je i ponudio qudima sam Hristos na samom po~etku slu`be Svoje u svetu. On je objavio qudima da mogu od tada nazivati Boga Ocem svojim govore}i: Ovako, dakle, molite se vi: O~e na{, koji si na nebesima (Mat. 6, 9). I od tada do danas mnogi milioni mladenaca i staraca na kugli zamqinoj iz dana u dan bruje: O~e na{! Zli duhovi nemaju prava imenovati Boga Ocem svojim. I nepokajanim gre{nicima ne da se da izgovore tu slatku re~: O~e! Samo pravednicima i pokajnicima dade se to pravo da u molitvama svojim

mogu od sveg srca i du{e uzviknuti Bogu: O~e na{! Onima pak koji vojuju protiv Boga i Bo`jeg zakona, bilo u mislima ili re~ima ili delima, nikako se ne da osloviti Boga imenom ute{nim i slatkim: O~e! Tri stotine i osamnaest Svetih Otaca u Nikeji, koji sastavi{e Vjeruju svih vas, koji nosite obraz Bo`ji u sebi, koji ste obrazovani, imenovahu Boga najpre Ocem, pa onda Svedr`iteqem i Tvorcem. To u~ini{e prosvetqeni Duhom Bo`jim Svetim. U~ini{e to prvo zato {to je Svevi{wi Otac Gospodu Hristu pre vremena i stvorewa sveta. I drugo zato {to je vaplo}eni Sin Bo`ji doneo kao prvi dar qudima sledbenicima Svojim usinovqewe, to jest pravo da mogu Oca Wegovog imenovati Ocem svojim. O~e na{! Kakva radost pod suncem i zvezdama mo`e ve}ma obradovati srca va{a, o obrazovani, koji nosite obraz Bo`ji u sebi? I ne samo da vam je Gospod Sin Bo`ji dozvolio da imenujete Svevi{wega, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga, Ocem va{im, nego je ~ak i zapovedio: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemqi; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima (Mat. 23, 9). O radosti va{e, radosti neiskazane! Pravo roditeqstvo je na nebesima, iznad sunca i zvezda. Roditeqstvo na zemqi je samo senka i simvol. Radost je va{a i u tome {to je Otac va{ nebeski Svedr`iteq i Tvorac. Sveti Oci Nikejski, prosvetqeni Duhom Bo`jim Svetim, nazvali su Svevi{wega najpre Svedr`iteqem, pa Tvorcem. Ne izgleda li prirodnije, re}i }e te, da se prvo ne{to stvori, pa onda dr`i; i da bi Svevi{wega trebali najpre nazivati Tvorcem, pa Svedr`iteqem? Tako samo izgleda, ali ne cenite po izgledu kad o Istinitom mislite. Gle, Bog i jeste prvo Svedr`iteq. Pre nego je sazdao nebo i zemqu, Bog Svedr`iteq dr`ao je u Sebi i plan stvarawa, od krupnica do sitnica, i sve sile, sve zakone, sve poretke. Bez toga umnoga svedr`iteqstva, kako bi stvarawe bilo mogu}e i izvodqivo? Kad je pak veli~anstveni Stvoriteq stvorio oba sveta, vidqivi i nevidqivi, On je produ`io da bude Svedr`iteq i da sve sile u oba sveta, sve zakone i poretke, dr`i potpunce u neodoqivoj mo}i Svojoj. Nijedan vrabac ne mo`e pasti na zemqu bez Oca va{eg, potvrdio je Sin Bo`ji (Mat. 10, 29). Ni dlaka s glave va{e ne}e propasti (Lk. 21, 18) opet bez voqe Boga Svedr`iteqa. Svojom krepkom rukom dr`i Bog ~ak i sile odre~ne i bogoborne. Sva wihova dejstva protiv zakona Wegovih i protiv vernih On obr}e i iskori{}uje na dobro, po neopisivoj mudrosti i mo}i. I dovodi sve u sklad sa Svojim planovima. Nijedna suza pravednika, ma i u more kanula, ne ostaje zaboravqena. Nijedna dobra ili zla re~, u svetu izre~ena, ne ostaje bez odgovora Bo`jeg, javnog ili tajnog. Otac, Svedr`iteq, Tvorac. To je Bog va{, Jedini, @ivi, Istiniti. Kao Tvorac, Bog je stvorio nebo i zemqu i sve stvari vidqive i nevidqive. Bog na{ na nebesi i na zemqi, sve {to je hteo stvorio je (Ps. 115, 3). Pod nebom su sve{teni tuma~i oduvek razumevali carstvo angela i svih ostalih mogu}ih nebeskih sila, vidqivih za Boga, nevidqivih za nas.

Pod zemqom su razumevali sve tvari na zemqi, u zemqi, oko zemqe i od zemqe, dostupne ~uvstvenom poznawu na{em. Sve vidqivo i nevidqivo {to je stvoreno, stvoreno je Bogom. Ne postoji nikakav drugi Tvorac, ni na nebu ni na zemqi, osim Svevi{wega. Niti postoji i{ta stvoreno, od najve}eg do najmaweg, {to je neko drugi stvorio izvan Svevi{wega. On je jedini Tvorac u punom i pravom smislu. U punom i pravom smislu Tvorac je onaj koji je stvorio i gra|u i gra|evinu, i stvari i oblike stvari; i koji je u sve uneo neku tajnstvenu silu postojawa, uzajamnog odnosa, privla~nosti i odbojnosti, pokreta i `ivota. Zato kad ~ujete govor da je Stvoriteq stvorio sve {to je stvoreno, razumite to kao da je re~eno da je Stvoriteq stvorio ne samo oblike tvari od gotove gra|e nego i samu tu gra|u. U tome se i projavila puno}a Bo`je tvora~ke mo}i {to je On stvorio i jedno i drugo. Da li se ta gra|a sastojala iz ~etiri velike stihije: zemqe, vode, ogwa i vazduha, kako su to stari mislili, ili je i to ~etvoro, uza sve ostalo ukupno, iz jedne pragra|e elektri~nog svojstva, kako to novi nau~nici misle, zar }emo se u to sada upu{tati? Nesumwivo je jedno: da je i osnova i potka svukolikog tkiva vasionskog izum i tvar velikoga Boga Stvoriteqa. Svu ~udesnost i veli~anstvenost toga tkiva, o obrazovani, mogu li sve misli qudske domisliti? Ili sve o~i obuhvatiti? Ili svi jezici iskazati? Oblici i boje, brojevi i srazmere, muzika i pesma, radosti i bol, svetovi u vodi, svetovi u pra{ini, svetovi u vazduhu, ogwena kola zvezdana ne nagoni li sve to vas, obrazovane, na molitveno }utawe vi{e nego na govor? No znajte da sve to ~udo i veli~anstvo vidqive vasione jedva je kao ki}ena garda pred kapijom carske palate, pred vratima sveta nevidqivog, carstva duhovnog, angelskog. A tamo za vratima i jeste tek pravo ~udo, ~udo iznad svih ~udesa, veli~anstvo iznad svih veli~anstava. Tamo gde mesto sunca svetli sam Svevi{wi Car careva (Otkr. 22.5)! Tu tek ne poma`e ni misao, ni oko, ni uho, ni jezik. Veliki apostol bio je duhom uznet do tre}ega neba i odnesen u raj, i ~u neiskazane rije~i koje ~ovjeku nije dopu{teno govoriti (2. Kor. 12, 4).Tako u nebesima, i u duhovnom carstvu Cara Stvoriteqa, sve previ{ava na{u sada{wu mo} shvatawa i izra`avawa. A ovaj svet vidqivi prema onom svetu nevidqivom jeste kao senka prema stvarnosti, kao simvol prema duhu, kao slova prema smislu, kao pismo o daqwoj domovini izgnanika. No i jedan i drugi svet stvorio je isti Tvorac. On jedini dr`i oba sveta Svojom neumornom i svedr`ivom rukom jedini Svedr`iteq. On jedini vodi ih tajanstvenim putevima ka tajanstvenim ciqevima, koje im je On predodredio On, blagi Otac gospoda Hrista i svih izabranih ~eda Svojih. Ovo je vera uplakanih, koji pla~u za pravdom, istinom i `ivotom. Ovo nije vera slugu nepravde, la`i i smrti, prijateqa smeha, koji zavr{avaju o~ajawem. Ovo je vera uplakanih nad nemo}i svojom i nemo}i svega roda ~ove~ijega. Oni i{tu Isto~nika pravde, istine i `ivota. I ovaj

Isto~nik im se daje. Tada se wihove suze `alosti pretvaraju u suze radosti. Jer na{li su najdragocenije blago Oca, Svedr`iteqa, Tvorca. [ta im ostaje vi{e da i{tu kad Wime dobijaju sve? Jedino im ostaju suze pokajawa kojim se miju od svake nepravde i la`i i brane od ve~ne smrti. Omiveni suzama pokajnicama, oni postaju blagi i milostivog srca prema bra}i svojoj, saputnicima svojim na putu za ve~nu domovinu. I poma`u ovima da poznadu pravoga Boga, Isto~nika pravde, istine i `ivota. Ovo je va{a vera, hristonosci, vera predaka va{ih, koji ne `ali{e ni truda ni suza dok se Gospodu ne pribli`i{e i utehu ne primi{e. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Bo`jem wima ne}e biti te{ko. Nazva}e se blagoslovenim. OTAC. SVEDR@ITEQ. TVORAC. I U JEDNOGA GOSPODA ISUSA HRISTA, SINA BO@IJEGA JEDINORODNOGA, OD OCA RO\ENOGA PRE SVIH VEKOVA; Nova svetlost pada na vas, obrazovani, koji nosite obraz Bo`ji u sebi. Kroz zavesu, od{krinutu rukom Svevi{wega, novi mlaz svetlosti pada na vas, i vise svetlite kao sinovi Bo`ji. Svetlost ova pokazuje vam tajnu be~nu, radosnu tajnu ve~noga roditeqstva i ve~noga sinovstva. U toj svetlosti blagoslov silazi na vas, i melem utehe na uplakane o~i va{e. Jedna jedini je Gospod Isus i kao Hrisotos i kao sin Bo`ji. Kao Hristos u smislu Mesija On je jedan jedini od po~etka do svr{etka sveta. Drugog Mesiju rod ~ove~iji niti mo`e na}i niti i{~ekivati. Izi}i }e la`ni hristosi i mnoge }e prevariti (Mat. 24, 5. 24). Tako je prorekao Jedini, Nela`ni, Vidoviti. La`nih mesija je bilo, ima ih i sada, i bi}e ih sve vi{e {to se vi{e pribli`ava kraj rodu qudskom. Ali je jedan jedini istiniti Mesija, nela`ni Hristos, nedosti`ni ^ovekoqubac. Ovaj Istiniti, Nela`ni, Nedosti`ni, jeste Mesija za sve narode i plemena na zemqi, na svemu prostranstvu i za sva vremena. Jedini i jedinstveni je Mesija On i za `ive i za umrle: koji su bili, koji jesu i koji }e sledovati. Vi ste zato pozvani, obrazovani, da re~ete plemenima i narodima: o plemena i narodi, vi mo`ete imati velikih qudi, ve}i od ve}ih; mo`ete imati plemenitih sinova i k}eri, plemenitiji od plemenitijih; ali je jedan Mesija sviju vas. Jedan jedini. I ne ~ekajte drugoga, niti i{tite drugoga. Zaista, drugi koji bi do{ao pod tim imenom, osim Wega jedinoga, bi{e la` i sin la`i. Tada, govori jedini istiniti Mesija, tada ako vam ko re~e: evo ovdje je Mesija ili ondje, ne vjerujte (Mat. 24, 23). Ne budite kao Jevreji, koji neprestano o~ekuju svoga, jevrejskoga, Mesiju. Vaistinu, ne}e do}i nikakav ni jevrejski, ni ruski, ni indijski, ni amerikanski mesija. Jer je svojstvo istinitoga Mesije da bude sve~ove~anski, da se javi pred svima, iznad sviju i radi sviju.

Takvog istinitog Mesiju imate, o plemena i narodi , kao {to imate jarko sunce na svodu nebeskom. I kao {to jedno sunce obasjava sve vas, i bele, i crne, i `ute,i crvene, tako jedan Mesija obasjava sve vas, svetli svima, slu`i svima, gospodari nad svima. Tra`i li ko izme|u vas drugo sunce? Ne. Za{to bi neko onda tra`io drugog mesiju, kad je svetlost Mesije Isusa jasnija od svetlosti sun~ane, jasnija, sveobimnija, `ivotvornija, radosnija, spasonosnija? ^uvajte se novih mesija, o plemena i narodi, i ~uvajte se mnogih mesija, jer su du{egupci i sluge ne~astivog. Ho}e satana da umawi zna~ajGospoda Isusa u svetu na taj na~in {to zvawe Mesije, Hrista, zvawe jedinstveno i nezemno, pretvara kao u neki orden, kojim odlikuje mnoge i mnoge. Ali vi znajte da je jedna stvar biti pravi vojvoda, a druga nositi sva odli~ja vojvodska, a u stvari, ne biti vojvoda. ^uvajte se onih mesija koje objavquju nekr{teni. Va{ Mesija nosi jedno znamewe, jedno odli~je: to je krst. Krst koji je u isto vreme i barjak pobede. Po tome }e te poznati Mesiju svoga, jedinoga, istinitoga. To je Onaj isti koji je jednom u{ao u wivu pogrbqen, da seje, i koji }e jo{ jednom si}i uspravqen, da preko angela `awe. Jedini Mesija sveta jeste sam Sin Bo`ji Jedinorodni, koji je ro|en od Oca pre svih vremena. To je Wegov nebeski pe~at, to jemstvo Wegovog istinitog mesijanstva. Ko odrekne da je Gospod Isus Mesija, uhvati}e se u la`i. To vam isto govori, jo{ o{trije, onaj apostol, koji je dr`ao glavu svoju na prsima Isusovim. Evo wegovih re~i: Ko je la`qivac osim onoga koji odri~e da Isus jeste Hristos, to jest Mesija (1. Jov. 2 22). Zar bi neko mawi od Sina Bo`jega mogao biti Mesija? I zar bi qudi mogli nekoga maweg prihvatiti kao Mesiju? Trebalo je krvqu svojom okalemiti ostarelo i otrunulo drvo ~ove~anstva. Ni~ija krv od smrtorodnih nije bila dovoqno ~ista, ni dovoqno mlada, ni dovoqno jaka i `ivotvorna, da bi se wome staro drvo moglo podmladiti i oblagoroditi. Ni~ija, zaista, izvan krvi Sina Bo`jega, kojom je On kao skerletom odenuo Svoje ve~no Bo`anstvo. Neka se sad uzdigne um va{ ka Sinu Bo`jem Jedinorodnom, obrazovani, vi koji nosite obraz Bo`ji u sebi. Vi }ete Ga poznati odmah kroz obraz Bo`ji, koji je u vama, i poznav{i, zaradova}ete se. Jedinorodnim Sinom Bo`jim imenuje se Hristos zato {to On i jeste jedini od Boga Oca ro|eni Sin. ^im Svevi{weg nazivate Ocem, tim ste ve} potvrdili i postojawe Sina. Bezdetan se ne naziva Ocem; niti roditeqem onaj koji ne ra|a. Ovako govori Svevi{wi kroz usta proroka svoga: Eda li ja, koji otvaram matericu, nemogu roditi? Veli Gospod; eda li }u ja, koji dajem da se ra| a, biti bez ploda? veli Bog tvoj (Is. 66, 9). Da ne sumwa niko, dakle, da je Bog roditeq; i da ne sumwa niko u Sina Bo`jeg Jedinorodnog. Mo`e li biti dobra u svetu, a da ga nije u Bogu i od Boga? A ra|awe je jedno dobro. Otuda je i ra|awe u Bogu, i to ne ka o ideja ve} kao stvarnost, ve~na stvarnost, po{to je i Bog ve~an.

Svedok je Bog. Sam je Bog Otac posvedo~io i objavio Hrista kao Sina Svoga. I to prvo preko proroka govore}i: Sin moj jesi ti, ja te danas rodih (Ps. 2, 7). I to ve~no Danas Bo`je! I drugo neposredno, glasom Svojim, u dva maha: na reci Jordanu i na brdu Tavoru Ovo je Sin Moj qubqeni koji mi je u voqi. Wega poslu{ajte. Ko bi najzad mogao boqe znati Gospoda Isusa Hrista od Wega samoga? A On je sam za sebe rekao: Ja sam Sin Bo`ji (Jov. 10, 36). Kao {to niko od slovesnih ne mo`e nazvati oca ocem, a odre}i sina, tako isto niko ne mo`e nazvati sina sinom, a odre}i oca. Kako bi bio roditeq bezdetan i kako sin bez roditeqa? I o tome vam opet govori onaj {to je dr`ao glavu na prsima Sina Bo`jega: Koji se god odri~e Sina, ni Oca nema, a koji priznaje Sina, i Oca ima (1. Jov. 2, 23). Neki bogat ~ovek ima{e jednoga sina jedinca. A be{e taj ~ovek veoma milostiv. Pa ~uv{i da ima mnogo siro~adi po okolini wegovoj, sa`ali se; po|e i sabra siro~i}e i uvede ih u dom svoj. I u~ini svoj dom domom wihovim, svoje bogatstvo bogatstvom wihovim. I kad ih oslovqava{e, on im govora{e: sinovi moji! isto onako kao {to oslovqava{e i sina svoga jedinca govore}i: sine moj! Kakva je, dakle, razlika? Vi, obrazovani, lako uvi|ate razliku. Razlika je o~igledna: onaj bogati ~ovek bio je otac po jestestvu samo jednog jedinog sina, a po milosti on se nazvao otac i svukolike one siro~adi u domu svome. Onaj jedini sin bogata{ev bio je sin wegov po ro|ewu, a svi ostali su mu bili sinovi po usinovqewu. Srodstvo po jestestvu i srodstvo po daru usinovqewa to je razlika. Ovo vam se govori, slovesni, zato da bi biste bili naoru`ani protiv onih neslovesnih, koji drsko govore: mi priznajemo da je Hristos sin Bo`ji isto kao {to smo i mi svi sinovi Bo`ji! Upitajte ih krotkoi smerno: kako to vi misliteda ste sinoi Bo`ji svi: i vi i Hristos? Da li svi po milosti ili svi po jestestvu? Recite nam i odgovorite: kako bi mogao bezgre{ni Hristos biti sin Bo`ji po milosti i kako biste vi gre{ni mogli biti sinovi Bo`ji po jestestvu? Bog je bezgre{an, svi priznajete. Bezgre{an mo`e roditi samo bezgre{noga. Kako }e se gre{an roditi od Onoga koji je bez greha? Mo`e li neko dati ono {to nema? A ko je od sinova `eninih bez greha? I od vas ko da bi se mogao nazvati sinom Bo`jim po bitnosti? Po jestestvu, ili po bitnosti, mo`e se nazvati Sinom Bo`jim samo onaj ko nosi u sebi bo`anska svojstva i bo`anskemo{i Boga Oca. Drugim re~ima, samo Bog mo`e biti sinom Bo`jim. Ne svedo~i li vam sva vidqivqa priroda jednoglasnim svedo~anstvom da je ro|eni istoga jestestva kao i roditeq? Hrast ra|a hrast, golub goluba, lav lava, orao orla, ~ovek ~oveka, i tako redom, svuda dosledno u svim carstvima `ive prirode. [ta mo`e Bog roditi do Boga? Ve~ni Sin Bo`ji, ro|en od Boga Oca, jeste, dakle, Bog. Da tako mora biti, o tome nam svedo~i sva `iva priroda, i o tome svedo~i sam Gospod svedo~anstvom svojim. Pa kad je bezgre{ni Hristos Sin Bo`ji po bitnosti, vi gre{ni mo`ete se nazvati sinovima Bo`jim samo po daru, po milosti, po usinovqewu.

Pre sviju vekova ro|en je Bog Sin od Boga Oca. Sam Sin Bo`ji, Preve~ni, zasvedo~io je to pred goniteqima Svojim, Jevrejima, govore}i: Ja sam prije nego se Avraam rodio (Jov. 8, 58). I opet, kad Ga pitahu: Ko si ti? Odgovori im On: Po~etak (Jov 8,25). Time je hteo Gospod da uka`e na svoje vanvremeno poreklo, na svoje vanvremeno ve~no sinovstvo. On, Jedinorodni, po~etak je svega stvarawa, po~etak angelskih kola i telesnih bi}a. Ne mo`e se ni o ~emu stvorenom govoriti, a da se ne uka`e na po~etak. Sin Bo`ji je Po~etak. ^im je Svevi{wi ve~an, ve~no je i roditeqstvo Wegovo, a ve~nom roditequ odgovara i ve~no sinovstvo. Otuda vi slovesno govorite kad govorite da verujete u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bo`jega, Jedinorodnoga, od Oca ro|enoga pre sviju vekova. Ovo je vera du{a ispuwenih qubavqu. Ovu veru te{ko primaju du{e prazne od qubavi. Roditeqi, sa neodoqivom qubavqu prema deci, i deca, sa neodoqivom qubavqu prem roditeqima, radosno prihvataju ovu veru. Neobja{wivui preduboku prirodnu tajnu o privezanosti roditeqa k deci i dece k roditeqima ozarava svetlost Bo`jeg roditeqstva i Bo`jeg sinovstva. Jedino u toj svetlosti mogu i roditeqi i deca na zemqi da pojme tajnu svoje uzajamne qubavi. Oni mogu da pojme da wihova qubav nije porekla zemaqskog nego nebeskog. Ona je zapaqena na ve~nom plamenu roditeqske i sinovske qubavi, koja je u Bogu. Otuda svi roditeqi koji neodoqivo qube svoju decu, i deca koja neodoqivo qube svoje roditeqe, radosno prihvataju veru u ve~nog Oca i save~nog Sina na nebesima. Ovo je va{a vera, hristonosci, i vera otaca va{ih koji vas qubqahu. Neka ona bude i vera dece va{e koju vi neodoqivo qubite. Ovo je vera nepostidna, pravoskavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Dan Suda Hristovog oni }e biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. ISUS. MESIJA. SIN. SVETLOST OD SVETLOSTI; BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG; RO\ENOG, A NE STVORENOG, JEDNOSU[TNOG OCU; KROZ KOGA JE SVE POSTALO. I prorok i vidilac, pogledav{i u ve~nost, videli su ovu bez sunca i meseca i zvezda, no ipak sa svetlo{}u nekom neizre~enom, koja prodire svuda i obasjava sve (Is. 60, 19; Otkr. 21, 23). Znate li, obrazovani, kakva je to svetlost? Vi poga|ate, to je ve~na Svetlost od lica Svevi{wega. To je svetlost ve~noga Roditeqa, i Svetlost ve~noga Sina, i Svetlost ve~noga Duha Svetoga jedna Svetlost, jedno Bo`anstvo, jedna Krasota.

Sveti oci Nikejski, prosvetqeni tom Svetlo{}u iz onoga sveta, iskazali su odnos Hrista Gospoda prema Ocu nebeskom i odnos Wegov prema stvorewima sa slede}ih {est re~i. Sa ~etiri re~i iskazali su onaj prvo odnos, a sa dve ovaj drugi. Prva re~: Svetlost od Svetlosti. Re~eno je od velikog tajnovidca: Bog je Svetlost i tame u Wemu nema nikakve (Jov. 1, 5). Kad je roditeq svetlost, {ta mo`e sin biti drugo do svetlost? Kad je ve~ni Otac Svetlost, i Sin je Wegov Svetlost. Svedo~anstvo Sina o sebi glasi: Ja sam svjetlost svijetu (1. Jov. 8, 12). Blago vama ako sebe mo`ete nazvati samo osvetqenim ovom Svetlo{}u! Druga je re~: Bog istiniti od Boga istinitoga. Jednom se usudi apostol Filip re}i Gospodu: Gospode, poka`i nam Oca i bi}e nam dosta. Na to mu blagi Gospod odgovori: Ko vidje mene, vidje Oca. I jo{ dodade: Vjerujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni (Jov 14. 8-11; sravni 12,45). Opet re~e: Sve {to ima Otac, moje je (16, 15). Opet re~e: Ja i Otac jedno smo (10, 30). To je bilo onda kada Jevreji digo{e na Wega kamewe da Ga ubiju, zbog toga, kako sami reko{e, {to ti, ~ovjek budu}i, gradi{ se Bog (10, 33). Toliko su oni, grehom zaslepqeni, mogli videti, zato su tako i govorili. Oni su u Hristu - ili boqe re}i na Hristu videli samo telo ~ove~ije, ali ono {to je stajalo iza zavese telesne, iza porfire krvi i mesa, bilo je sakriveno od o~iju wihovih. Gle, obi~na bakarna `ica na zemqi i bakarna `ica koja prenosi elektirnu, misao i glas, izgledaju istovetne za sve o~i, bez uma i iskustva. Pokrivalo je bilo na vidu wihovom duhovnom, te gledaju}i nisu mogli videti su{tastvo Bo`je u su{tastvo ~ove~jem. To su mogli videti kr{teni, o~i{}eni i osve}eni. Videli su apostoli sveti, i svi duhovni qudi kroz mnoge i mnoge vekove, kao i Sveti Oci Nikejski. Bog bje{e u Hristu, svedo~i apostol Pavle (1. Kor. 5, 19). Ovo je Bo`je otkrivewe. No da je Ro|eni od Boga Bog istiniti od Boga istinitoga, nije li to jasno iz pojma o roditequ i ro|enome u svima carstvima `ivota? Istiniti Bog mogao je roditi samo istinitoga Boga. Tre}a je re~: Ro|enog. To jest: Sin Bo`ji ro|en od Boga. Svetlost ro|ena od Svetlosti, Istina ro|ena od Istine, @ivot od @ivota, slava od Slave, Bog istiniti od Boga istinitoga. Um qudski donekle i pojmi ra|awe tela od tela, ali slabo poima ra|awe duha od duha. A Bog je duh. Telesno ra| awe, obrazovani, samo je senka ili simvol duhovnog ra|awa. Dosta vam je, hristonosci, {to znate da Mesija i Spasiteq va{ nije smrt od smrti, tama od tame, trule` od trule`i, niti nemo} od nemo}i, no Svetlost od Svetlosti, Bog istiniti ro|en od Boga istinitoga. A kako je On ro|en u ve~nosti, to }e vam se, ako bude bilo potrebno, kazati u ve~nosti. O, kaza}e vam se onda kada iza|ete iz ovoga sveta, i kapija se za vama zaklopi.

Re~eno vam je jedanput da je Mesija va{ - Sin Bo`ji Jedinorodni, jedini od Boga ro|eni, pa neka vam je radost ponovo ~uti o Wemu kao ro| enom. Jer, ra|awe ozna~ava qubav. Napred vam je re~eno da je On jedini od Boga po jestestvu ro|eni, Najvi{i od Najvi{ega, pre svih vekova Ro|eni od Svevi{wega. A sada se Wegovo ra|awe odvaja i razlikuje od stvarawa. On je ro|en, ali nije stvoren. On mo`e li~iti na stvorewa, ali nije stvorewe. ^etvrta je re~: Jednosu{tnog Ocu, to jest: jednoga bi}a sa Ocem. Ne razume li se to samo po sebi posle svega re~enog o Wemu? Jer kad je re~eno da je On Sin O~ev, time je ve} objavqeno i to da je On iste bitnosti, istoga jestestva, sa Ocem. I kad je re~eno: Svetlost od Svetlosti, opet je time objavqeno da je ro|ena svetlost ravna po bitnosti i jestestvu ra|aju}oj svetlosti. I kad je re~eno: Boga istinitoga od Boga istinitoga, time je potvr|ena istina da je Sin jednobitan sa Ocem Svojim. Najzad kad je re~eno: Ro|enog, Nestvorenog, time je jo{ ja~e nagla{eno ono {to je i ranije bilo objavqeno. Jer, ono {to je ro|eno istog je bi}a kao i roditeq, dok ono {to je stvoreno druk~ijeg je bi}a i jestestva od stvoriteqa svoga. Pogledajte i vidite: dete ro|eno istog je bi}a kao i otac wegov, a sekira je druk~ijeg bi}a i jestestva od kova~a svoga. To su ~etiri re~i kojima su Sveti Oci Nikjeski hteli opredeliti odnos Sina Bo`jega Hrista prema Wegovom Ocu u ve~nosti. A ovo su dve re~i kojima su oni hteli opredeliti odnos Sina Bo`jega prema stvorewima. Prva re~: Nestvorenog. Nebesa i zemqa i sve {to se vidi i ne vidi, sve izvan bi}a Boga, Jedinog, @ivog sve je to stvoreno. Jedini je Stvoriteq nestvoren. I kao {to je Otac nestvoren, tako je i Sin nestvoren. On je ro|en, a nije stvoren. Od po~etka On je delateq, a ne delo, uzro~nik stvarawa, a ne tvar. Save~an Ocu, istobitan sa Ocem. Sa Alfom i Omegom On je Alfa i Omega. S Bespo~etnim Bespo~etan. Vanvremen, vanprostoran, ve~it, besmrtan. Wegovo je bi}e nerazlu~no od bi}a O~evog: Wegova svetlost i slava nerazdvojni od Svetlosti i slave O~eve. O~eva mo} i Wegova je mo}. Nije li otuda jasno da Sin Svevi{wega nije stvoren? Jer kako bi bio stvoren onaj koji ve~ito jeste? I od koga bi bio stvoren Onaj koji je save~an Ocu? Kao {to se, hristonosci, ne mo`e govoriti o suncu bez svetlosti, i o izvoru bez vode, tako se ne mo`e govoriti ni o Ocu bez Sina, ni o Sinu bez Oca. Zato se i ka`e da je Spasiteq va{ nestvoren. Jer da je stvoren, i On bi, kao mnogi iz broja stvorenih, potrebovao Sebi Spasiteqa. Da je stvoren, On ne bi bio Sin no jedan od usinovqenika. Vaistinu, On je Sin, a ne usinovqenik. Ako bi i On bio samo usinovqenik, onda Svevi{wi ne bi imao Sina ro|enog. Onda se Svevi{wi ne bi mogao nazivati Ocem.

Onda ve~no roditeqstvo ne bi postojalo. Ne bi postojala ni qubav ve~na. Ne bi postojalo ni roditeqstvo ve~no ni sinovstvo ve~no dva stuba qubavi ve~ne. Ali neka se raduju srca va{a, deco Bo`ja, {to postoji i roditeqstvo, i sinovstvo, i qubav. Neka vas obasjaju zraci ve~ne qubavi. Druga re~: Kroz koga je sve postalo. Sve stvoreno stupi u bi}e svoje Wime. Kao {to je i pisano o re~i Bo`joj: Sve je kroz Wu postalo, i bez We ni{ta nije postalo {to je postalo (Jov 1, 3). Sin Bo`ji Jedinorodni, dakle, ne samo nije stvoren nego je On Tvorac. Wime je sve postali i bez Wega ni{ta nije postalo {to je postalo. Svo {to je stvarawem do{lo do bi}a svoga na nebu i na zemqi, delo je Sina koliko i Oca; i sve {to biva pod vla{}u je Sina kao i Oca. Tako su Sveti Oci na{i izrazili Neizrazivoga. Tako su oni stavili u re~i veru svoju i veru va{u, a sve na osnovu pisanog otkrivewa Gospoda Isusa Hrista i nepisanog otkrivewa Duha Bo`jeg Svetog. No znajte da Onaj koji se ne da stesniti u celu vasionu, ne mo`e se stesniti ni u re~i qudske. Sve ovo {to je dosad re~eno o Wemu, hristonosci, re~eno je o Bogu Svevi{wem u ve~nosti, u samom Sebi, van stvarawa i izvan stvorewa. Govoreno je o ve~no tajnome Ocu i nejavqenome Sinu; o Bi}u ve~nome, koje samo Sebi roditequje i Sinuje, i nema potrebe ni u ~em izvan Sebe. Govoreno je o ~udu Postojawa, bez promene, bez starewa i bez smrti; o neumalivom Plamenu bo`anskom, od koga je uzro~no zavisna svaka druga svetlost, nevidqiva i vidqiva. A ovo {to sada sleduje jeste opis Boga Stvoriteqa, spu{tenog u vreme, u prostor, u ograni~ewa, me|u stvorewa Svoja. Kao kada se majka prikloni i nadnese nad uplakano dete u kolevci, tako izgleda spu{tawe Stvoriteqa me|u qudi me|u qude, u ovu dolinu pla~a. Ovo je vera misaonih i molitvenih du{a. Wu te{ko primaju ~ulni i pra{inom zapretani. Misaoni qudi saznaju ograni~enost razuma qudskog, naspram sve novih i vi{ih planina od tajni koje se ra|aju jedna za drugom. Tek {to su se s naporom ispeli na jednu od tih planina, i jedva odahnuli i zaradovali se, a pred wihovim o~ima ukazuje se druga, vi{a planina. I tako redom, s kolena na koleno. Oni gledaju i vide da nijedna otkqu~ana tajna nije mesija no prete~a prete~a novih tajni. Sve novo, otkriveno, saznano, nije otkrivewe no zavesa koja skriva sve nova ~udesa, bez imena, bez broja, bez konca. Zato oni molitveno uzdi`u um svoj ka Svevi{wem i svesrdno primaju od Wega ono otkrivewe o posledwim i najvi{im tajnama koje je On po qubavi i mudrosti blagoizvoleo objaviti rodu qudskom. Primaju ga sa

rado{}u i objavquju sa smelo{}u. [ta mogu o~ekivati od ~oveka? I {ta im sinovi ~ove~iji, koji zajedno sa wima putuju, mogu re}i o Bo`anskim tajnama, ne~ulnim, nevidqivim, nedodirqivim, iza bezbrojnih planina od tajni prirodnih? [ta mogu ~uti oni od ~ulnih i pra{inom zapretanih? Ni{ta {to ve} nisu ~uli i odbacili. Zato im je toliko drag Mesija, Jedini, Istiniti, koji je kao li~ni svedok do{ao iz carstva posledwih tajni i javio im onoliko koliko du{a qudska na zemqi mo`e primiti i nositi. Ovo je va{a vera, hristonosci, vera predaka va{ih, misaonih i molitvenih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do kraja puta. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebe. U Dan Suda Bo`jega oni }e se odr`ati i opravdati verom i ~istotom i dobrim delima svojim. I bi}e nazvani blagoslovenim. SVETLOST. ISTINA. RE^.

KOJI JE RADI NAS QUDI I RADI NA[EGA SPASEWA SI[AO S NEBESA I OVAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA I MARIJE DJEVE, I POSTAO ^OVEK. Kao kada se majka prikloni i nadnese nad uplakano ~edo u kolevci, tako izgleda spu{tawe Stvoriteqa qudi u ovu dolinu pla~a. ^udesnom postojawu Sina Bo`jega u ve~nosti prili~i i ~udesni na~in Wegovog silaska u ovaj svet vremeni i vidqivi. Ciq Wegovog silaska jesmo mi qudi i na{e spasewe, a na~in ro|ewe od Duha Svetoga i Djeve Marije. Ko to ka`e? Ako to ka`emo mi qudi, mo`e se posumwati. Ali je to rekao sam On u koga nemo`e posumwati niko ko obraz Bo`ji nosi u sebi. Sam On, Istiniti, rekao je za Sebe, da je do{ao da slu`i i dade `ivot svoj u otkup za mnoge (Mat. 20, 28). Da slu`i, naravno, qudima i da Sebe u otkup za qude. To je ciq Wegovog silaska. A na~in Wegovog silaska objavio je ne ~ovek ko bi mu verovao? nego arhangel Bo`ji. Arhangel Bo`ji Gavril objavio je Djevi Mariji u Nazaretu: Evo zatrudwe}e{ i rodi}e{ sina i nadjeni mu ime Isus. Na pitawe Marijino: Kako }e to biti kad ja neznam za mu`a? arhangel Bo`ji odgovori: Duh Sveti do}i }e na tebe, i sila Najvi{ega osjeni}ete: zato i ono {to }e se roditi bi}e sveto, i nazva}e se Sin Bo`ji. Pita li neko od vas u ~u|ewu: kako je to mogu}e? odgovori}e mu blagovesnik Bo`ji, kao {to je odgovorio i Presvetoj Djevi govore}i: U Boga je sve mogu}e {to re~e (Luk. 1, 28- 37). Mesto pitawa i zapitkivawa ovde vi{e prili~i }utawe i radovawe; }utawe zbog uzvi{ene tajne i radovawe zbog svemogu}e sile Tvorca i Boga na{ega.

Sin Bo`ji i Sin Djevin Ro|eni na nebesima i na zemqi. Postoje}i u ve~nosti i u vremenu. To je Mesija va{, obrazovani, i Spasiteq va{. Ro| en u ve~nosti od Oca bez matere. Ro|en u vremenu od Matere bez oca. Ko `eli da ovo potpuno razume, neka nam ka`e da li je razumeo zrno peska pod nogama; ili jedan list na drvetu; ili zvezde na svodu nebeskom... Da li je razumeo ma i najsitniju tvar Bo`ju, koju gazi, ili koju gleda, ili koju dodiruje? Da li je razum qudski, koji evo hiqade i hiqade godina ispituje, broje}i, mere}i, sravwuju}i, opisuju}i, - da li je do kraja shvatio jedno jedino delo Bo`je u ovome svetu? ^udesan je ovaj svet; sav di{e ~udom. Tajanstven je ovaj svet; sav je oka|en stra{nom i uzvi{enom tajnom. Koliko li je ~udesniji Stvoriteq ovoga sveta? U svakoj ta~ki gde se dodiruje ve~nost sa vremenom, nebo sa zemqom, svetlost se velika javqa. I svetlost je ono {to vam je nerazumqivo, a ne tama. Sveta Djeva u Nazaretu bila je ta blagoslovena ta~ka gde se dodirnla ve~nost sa vremenom, nebo sa zemqom. I od tog dodira, proiza{la je svetlost velika, koja je granula nad celim svetom. To je svetlost {to vam je nerazumqivo, blagosloveni, a ne tama. Ispitujute, blagosloveni, sa smerno{}u i strahom, ispitujte razumom sve ono {to je Bog stvorio, a verujte ono {to je On o Sebi i Svome velikom bi}u otkrio. Vjerom hodimo, a ne gledawem (2. Kor. 5, 7). Zar je Bog ~ovek da Wegovo roditeqstvo i ro|ewe biva kao roditeqstvo i ro| ewe ~ovekovo? ^ove~ije roditeqstvo i ro|ewe samo je simvol, samo je sen i bleda slika Bo`jeg roditeqstva i ro|ewa. Nama nije otkriveno, niti mi stoga mo`emo znati, kakvo je dejstvo Duha Svetoga pri ve~nom ra|awu Sina Bo`jega. [ta poma`e ispitivawe tamo gde Bog }uti i ne javqa? Ali nam je Bogom otkriveno preko arhangela Gavrila ne{to o dejstvu Duha Svetoga pri vremenom ro|ewu Sina Bo`jega. I to {to je Svevi{wi izvoleo otkriti preko bestelesnog vesnika Svoga, to jedino i znamo. Znamo, naime, da je Duh Sveti si{ao na Mariju Djevu u Nazaretu, i da je wu osenila sila Najvi{ega. Tako se dodirnula ve~nost sa vremenom, nebo sa zemqom, duhovno sa telesnim, i javila se Svetlost velika, koja obasjava svet i vas u svetu. Na taj na~in Sveta Djeva je za~ela u telu svome i dala telo Onome koji je blagoizvoleo biti Mesija i Spasiteq i kao ~ovek javiti se me|u qudima. I postao ~ovek. Za{to su Sveti Oci Nikejski stavili i ovu re~ kada su ve} ranije rekli: i ovaplotio se? Zar nije ova re~ bila dovoqna i dovoqno jasna? Ovaplotio se, utelovio se, javio se u telu zar to nije dovoqno? Nikako. Mnoga su i razna su tela u vasioni. Bog se javqao Izraiqcima u drevna vremena u vidu ogwenoga stuba i oblaka. Duh Sveti javio se na

Jordanu u vidu goluba. Potrebno je bilo izri~ito re}i u kakvom se telu Sin Bo`ji javio svetu. On se javio u telu ~ove~jem. Ne u vidu ~oveka, sli~no Duhu u vidu goluba da ne bude! nego kao pravi telesni ~ovek. Kao pravi istinski ~ovek On se javio, a ne kao prividan ~ovek. Zato su re~ene obe re~i: ovaplotio se i postao ~ovek. On nam je u~inio ~ast, najve}u koja se mo`e u~initi, kada se kao ^ovekoqubac spustio me|u nas kao jedan od nas. Iz ve~ne slave i radosti i krasote si{ao je u na{u dolinu beslavqa, tuge i rugobe, radi nas qudi i radi na{ega spasewa. Kao {to car {aqe svoje vesnike jednome gradu i najavquje dolazak svoj, tako je i Car nebeski, koji se hteo iz ~ovekoqubqa na zemqi javiti, slao vesnike Svoje rodu qudskom i najavqivao dolazak Svoj. Najzad, On je ponizio sam Sebe uzev{i obli~je sluge, postav{i kao i drugi qudi (Filip. 2, 7). I sve to poni`ewe On je dragovoqno uzeo na Sebe radi nas qudi i radi na{ega spasewa. Ova vera ponu|ena je od Boga svima qudima i svima kolenima na zemqi. No wu ne mogu primiti ne~isti, dokle god se ne pokaju i ne o~iste od nepravde, oholosti i nemilosti. Kako bi je mogli i primiti oni koji pokvari{e Obraz Bo`ji u sebi? Glas nebeski ne nalazi odjeka na iskidanim `icama du{a wihovih. Kada Car nebeski Svojom rukom sasvim trgne zavjesu tajni, i pojavio se na oblacima od angela, da sudi te{ko }e biti, o kako }e te{ko i stra{no biti tada zlobnim nevernicima! A du{ama ~istim i devstvenim blago i blago! po hiqadu puta blago onima koji se blagovremeno o~isti{e od zloba svojih i primi{e i odr`a{e veru Bo`ju u sebi nebesno miro u ~istim srcima i pravednim du{ama svojim. Od lica svete i pre~iste Devojke, Bogorodice, ne}e se postideti na nebesima, a od Sina wenog primi}e blagoslov i `ivot ve~ni. Ovo je va{a vera, hristonosci, vera ~istih i devstvenih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno do kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, vera svetlosti, istine i utehe. Ovo je vera najve}ih, najboqih, najplemenitijih u rodu va{em, i u svakom rodu i rodu. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Oni }e na Sudu biti nazvani blagoslovenim. BLAGOVESNIK. BOGORODICA. ^OVEKOQUBAC. I KOJI JE RASPET ZA NAS U VREME PONTIJA PILATA, I STRADAO I BIO POGREBEN.

Plamen bo`anske qubavi u ve~nosti jednako plamti na ogwi{tu Bo`jega roditeqstva i Bo`jega sinovstva. Vetrovi vremena tamo ne dopiru. ]udqivosti promena ne dodiruju taj plamen, niti ga povijaju, niti ga pove}avaju, niti ga umawuju. Otuda je qubav bo`anska `ivot ne stare}i, radost nepomu}ena, mo} bezgrani~na. S tim ~udesnim plamenom u rukama, i u srcu, i u svemu bi}u Svome, si{ao je Car nebeski ~udesnim putem na ~udesnu misiju me|u qude. I rekao je bla`ene re~i: Ja sam do{ao da bacim ogaw na zemqu; i kako bi mi se htjelo da se ve} zapalio! (Luk. 12, 49). Neka je samo jedna iskra toga svetoga ogwa pala na srca va{a, dovoqno je da vam osvetli dugi put ka ve~nom ogwi{tu. Ne utuqujte je, nego je krijte i ~uvajte kao najdragocenije nasle|e, o obrazovani, vi koji nosite obraz Bo`ji u sebi. Sin Bo`ji Jedinorodni, Premili, preklonio je nebesa i si{ao je na zemqu nas radi i na{ega spasewa radi. Nije se spustio sa prestola na presto nego sa prestola na studen kamen. Mnogo se namu~io nas radi i na{ega spasewa radi. Kada samo toliko ka`emo: mnogo se namu~io pa je dosta za na{ stid i za slavu qubavi Wegove. Ali se mora vi{e kazati da bi istina bila potpuna. Mesija roda qudskog podneo je klevete, zlobe, zamke, pquvawa, {amarawa, ismevawa, {ibawa. I time nije sve re~eno. Osu|en je sa razbojnicima, raspet na krst, postradao, izdahnuo u mukama, pogreben bio. Prepunu ~a{u muka nije odbio, niti je trnov venac sebi sa glave skinuo, niti je te{ki krst s le|a Svojih zbacio. Tako je On ven~ao veru pravu, pravoslavnu, sa stradawem, i qubav sa `rtvom. Znate li, obrazovani, za{to su Sveti Oci uneli ime Pontija Pilata, bogoubice, u na{e Vjeruju? Ne sumwajte da je tako blagoizvoleo Duh Bo`ji Sveti, koji je nadahwivao mudro{}u Svete Oce. A Duh Bo`ji Sveti blagoizvoleo je tako da bi verni ta~no i zauvek znali u koga Hrista vjeruju. Jer su se javqali, i javqa}e se, la`ni hristosi, la`ne mesije, u svetu, da obmawuju i zbuwuju. Stoga je duh Sveti, ^ovekoqubivi, Sveprovi|aju}i, hteo da zauvek zakrili hristoverne od svake obmane i svake zabune. Stoga je On kroz usta Svetih Otaca u Nikeji ta~no opredelio na koga se Hrista misli kada se govori o Mesiji i Spasitequ sveta. Misli se, obrazovani, jedino i iskqu~ivo na onoga Isusa Hrista koji je raspet za vreme Pontija Pilata, namesnika rimskog cara u to doba. Taj Hristos jedini je pravi Hristos, jedini nela`ni Mesija, jedini ~ovekoqubivi Spasiteq. Svi ostali, koji su se predstavqali i koji se budu predstavqali svetu pod tim velikim imenom, do ivice vremena, do Dana Sudnoga, jesu la`ni Hrisotosi. Jo{ je ime Pilatovo spomenuto zbog toga da se li~nost Spasiteqa sveta poka`e i potvrdi kao li~nost istorijska, a ne ma{tom izma{tana. Kada se spomene ime Pontija Pilata, onda se time opredequje i vreme i mesto pojave Hrista Gospoda u svetu. Jer, zna se ta~no, ~ak i prema

istori~arima rimskim, neznabo`nim, hristobornim, kada je i gde Pontije Pilat bio namesnik kesarev. Ne znate li slabost qudsku, vi obrazovani? Po slabosti svojoj mnogi premnogi su skloni da odri~u svoga dobrotvora, a da ne sumnjaju u svoga zlotvora. Po toj slabosti neki su qudi do sada a takvih }e biti i od sada sumwali u li~nost Hristovu kao li~nost istorijsku, dok niko nikad nije posumwao u postojawe jednoga ~oveka zvanog Pontije Pilat, ~oveka koji je u vreme rimskog kesara Tiberija bio kesarev namesnik u gradu Jerusalimu. Spomenom imena Pontija Pilata, dakle, hteli su Sveti Oci Nikejski naglasiti istori~nost li~nosti Hristove, koja se u odre|eno vreme i na odre|enom mestu javila i `ivela u ovome svetu. Jo{ je ime Pilatovo uneto u Vjeruju da bi se pokazala nepravda neznabo`aca. Zakoni rimski smatrani su jednim od najsavr{enijih, dela koje su neznabo`ni narodi stvorili. Me|utim, ^ovek Nevinosti osu|en je na smrt u vreme vlasti tih mnogohvaqenih rimskih zakona nad svetom i od pravnog predstavnika tih zakona, Pontija Pilata, namesnika rimskoga kesara. U primeni na Pravedniku nad pravednicima to savr{eno delo neznabo`aca pokazalo se savr{enom ni{tarijom. Jedan o~iti razlog vi{e da se sam Bog nebeski morao spustiti u svet da spase svet od sveop{teg mraka neznabo{tva. Otuda spomen Pilatovog imena u Simvolu vere zvu~i kao ve~na osuda ne samo izvr{ioca neznabo`a~kih zakona nego i samih tih zakona. Stradao i bio pogreben, rekli su Sveti Oci Nikejski. Pita}e te: za{to su morale i ove re~i do}i, kad je ve} re~eno raspetoga? Kad je neki ~ovek raspet na krst i ekserima prikovan, ko mo`e sumwati u wegovo stradawe? I kad izdahne na krstu, nije li ne{to sasvim prirodno i obi~no da on bude pogreben? Slovesni u to ne sumwaju. Slovesnima je to prirodno i jasno. Ali beslovesne grize sumwa. Oni misle da sebe uzvise poni`avaju}i Hrista. I sude}i sudiju svoga, misle da umaknu od osude. Javqali su se neki beslovesni qudi koji su tvrdili da Gospod na krstu nije ose}ao bolove. Govorili su da je Hristos bio samo prividan ~ovek i da kao takav nije mogao ni ose}ati muke i stradawa. Kao da nisu ~uli za ropac Sina Bo`jeg u Getsimaniji: O~e moj, ako je mogu}e da me mimoi|e ~a{a ova (Mat 26, 39)! I kao da wihovo okameweno srce nije u stawu da zadrhti pred Wegovim uzvikom bola na krstu: Bo`e moj, Bo`e moj, za{to si me ostavio? (27, 46)! O nepravednici, zar ne verujete u stradawe najve}eg Stradalnika? Zar odri~ete bol od koga je zemqa uzdrhtala i sunce pomra~ilo? Zar se va{e srce okamenilo pred bolom od koga se kamewe rascepilo? Ovo }e kamewe svedo~iti protiv vas u Dan Rasplate, u Stra{ni Dan. Bla`ena su dva mu`a, Josif i Nikodim. Gle, oni se potrudi{e oko mrtvog tela Gospodwega. Skido{e ga sa krsta sa strahopo{tovawem, pa`qivo ga obavi{e platnom s mirisima, i ~esno sahrani{e u grobu. A Jevreji

do|o{e i grob utvrdi{e i zape~ati{e. I izmoli{e stra`u od Pilata da stra`ari kod groba da ne bi neko ukrao telo umrlog Hrista. Tako je se bilo; i slovesni tako veruju. Ali je bilo beslovesnih, koji su ponavqali bajku da telo Gospodwe nije bilo potpuno pogrebeno no samo prikriveno. Iz te bajke pustolovni kwi`evnici ispredali su druge bajke, neistinite i nepravedne. Sve te neistine i nepravde protiv Spasiteqa sveta unapred je provi|ao Duh Bo`ji Sveti, koji je obasjavao i nadahwivao Svete Oce u Nikeji. Zato ih je On i pobudio da pored re~i: raspetoga stave i re~i: postradalog i pogrebenog. Da biste vi, obrazovani, i potomci va{i. Za vazda znali istinu o Gospodu Spasitequ svom. I da bi se isitnom mogli boriti protiv neistine. Ovako su izrazili Sveti Oci veru na{u u Gospoda Spasiteqa, iskupiteqa i Preporoditeqa roda qudskog, iz qubavi postradalog za gre{nike. Ovo je vera objavqena svima i ponu|ena svima. No wu nemogu primiti neblagodarni, samo`ivi, samodovoqni, bezdu{ni. Kako bi je primili oni koji zatrpa{e zemqom obraz Bo`ji u sebi i od sebe napravi{e grob du{e svoje? Vaistinu, ne}e grobovi u}i u ve~no Carstvo Bo`je. Nego }e trule` biti predata ogwu neugasivom. Ovo je vera blagodarnih du{a. @ive}i u ovoj dolini ~emera i u`asa, oni ~ine dobro ne o~ekuju}i vra}awa. Oni su poznali trnovitu wivu ovoga sveta, te ula`u sve starawe da wihov trag ne bude jedan trn vi{e. Oni } ute kada ~uju zajedqivi prekor: svi su trwe, zar }e te vi biti ru`e! I pla~u u potaji za bra}om svojom koja se revnosno trude da trag svoj u ovome svetu obele`e trwem. Jedno trwe drago je srcu wihovome, jedno jedino ono po kome je ne`na noga Bo`jeg sina kora~ala i na kome su se ru`e rascvetale. Blagodarna srca, gledaju oni te ru`e, i opijaju se mirisom wihovim o jedinim podno{qivim i `ivotvornim mirisom usred zapaha bu|e i smrti. Blagodarne du{e gledaju i vide mnogo drugo trwe ukraj puta Hristovoga. One vide trwe gor~ine, vrt svete Matere Spasiteqa sveta, sav natopqen suzama, no sav rasko{no rascvetan u bele ru`e. I gledaju}i vide mnoge druge, mawe vrtove pravednika i za pravdu stradalnika, trnovite stabqike oki}ene raznovrsnim cve}em. I di{u}i ose}aju da sve to cve}e li~i na Hrista i miri{e mirisom Hristovim, zdravim `ivotvornim. I ose}awe blagodarnosti prema nebeskom Vrtaru navire u srca wihova i preliva se. I oni se trude svim silama da svoj `ivot i `ivot prijateqa svojih u~ine cve}em, kalemom Hrista Raspetoga. Ovo je va{a vera hristonosci, vera predaka va{ih, blagodarnih Hristu Gospodu do smrti. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na kolena, sve do kraja, do Dana Suda Hristovoga, ne kome }e se cve}e

primiti, a besplodno trwe baciti u ogaw. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Rasplate lica wihova zasija}e kao sunce i li~i}e na Boga. I bi}e nazvani blagoslovenim. QUBAV. KRST. SMRT. I KOJI JE VASKRSAO U TRE]I DAN, PO PISMU. Hristos vaskrse, obrazovani! Zemqa Mu ne mo`e nauditi niti Ga grob zadr`ati. Da vaskrsnu du{e va{e, miqenice Hristove! Da zasija obraz Bo`ji u vama, o~i{}en od zemqe i spa{en od smrtne trule`i! Radujte se i veselite se, jer Mesija va{, Jedini i Jedinstveni, pobedi smrt, ovo stra{ilo svih zemnorodnih! ^udesno vaskresewe Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Wegovom ~udesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Wegovom neobi~nom ro|ewu od pre~iste Devojke, i Wegovim svemo}nim delima na zemqi, i Wegovoj nebeskoj mudrosti i milosti, Wegovom nat~ove~anskom strpqewu i dostojanstvu u podno{ewu nepravdi i muka, i Wegovom bo`anskom pra{tawu sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve odgovara i prili~i jedno drugom. Kao {to mo`ete po jednoj kapi morske vode poznati kakvo}u celoga mora, tako po jednom doga|aju iz `ivota Hristovog mo`ete poznati ceo karakter Wegov. Ceo Wegov karakter predstavqa jedno nezemno ~udo, sastavqeno organski od bezbrojnih ~udesa. On je svemo}ni Mesija va{, o vi obrazovani, koji vas je blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan groba. Vaskrsewe je kao jedan draguq na nizu nezemnog dragog kamewa, {to predstavqa `ivot Gospoda na zemqi. Taj dragi kamen iste je krasote, iste dragocenosti, iste miline kao i ostalo drago kamewe na bo`anskome nizu Hristovome. Wegovo vaskrsewe je sasvim prirodno sa gledi{ta ve~nih stvarnosti koje je On otkrio svim delima Svojim i svom li~no{}u Svojom. Tre}eg dana u zoru svemo}ni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se `iv Svojoj Svetoj Materi, `enama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mar 16; Luk. 24; Jov 20 i 21; 1. Kor 15, 6). Potom se On javqao kroz punih ~etrdeset dana u~enicima i prijateqima Svojim (Dela Ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatequ i gonitequ Savlu (Dela Ap. 9). Prvo se dakle javio Svojim prijateqima i sledbenicima, kao prvim ~lanovima Crkva Svoje svete, da bi prvo wih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateqima. A ovim posledwim javio se koliko da bi Crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost Svoju pokazao prema neprijateqima Svojim. Kao i sa krsta. Jer, On pravedne qubi i gre{ne miluje, i ho}e da se svi qudi spasu i do|u do poznawa istine.

Jo{ se vaskrsli i `ivi Gospod javqao mnogobrojnim mu~enicima i mu~enicama za ime Wegovo. Javqao se prepodobnim qudima i svetim `enama i devicama kroz svu istoriju Crkve Bo`je do dana dana{wega. Javqao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama, ukraj bolesni~ke posteqe i u nevoqama u kojima qudska snaga ne poma`e. Javqao se u izbama sirotiwskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim gre{nicima u jazbinama greha. Javqao se samo tamo gde Ga je `arka `eqa i suzna molitva prizivala i gde je pojava Wegova bila neophodna. [ta da nabrajamo? To Wegovo `ivo prisustvo neprestano ose}aju istinski obrazovani qudi, oni koji nose obraz Bo`ji u sebi. Gle, vaskrsli i `ivi Gospod izrekao je kao posledwu re~ Svoju sledbenicima Svojim: I, evo, ja sam sa vama u sve dane do svr{etka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin, Gospode! Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je prore~eno od Bo`jih proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Ne}e{ ostaviti du{e moje u paklu niti }e{ dati da svetac tvoj vidi truhlost. (Ps. 15, 10). Pa je pisano i prore~eno: Vaskrsnu}e Bog i rasu}e se neprijateqi wegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proro~anstava o vaskrsewu Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma, taj veli~anstveni doga|aj izra`en je simvoli~ki i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika. Tako sudba pravednog Avraama, koji je vi{e puta bio u smrtnoj opasnosti od nadmo}nijih neprijateqa, pa je ipak iza{ao `iv i pobedonosan, predstavqa praobraz Hristove vaskr{we pobede. Sli~an je i praobraz Isaka, koji je bio polo`en pod no` oca svoga, pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsewa i prorok Jona, koji je tri dana probavio u utrobi kitovoj, pa izba~en `iv. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao: Mojsija, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice otroka u pe}i ogwenoj, mnogostradalnog Jova i mnogih drugih koji, budu}i pod bremenom nepravdi satanskih i qudskih, najzad sve pobediv{i i do slave do|o{e, o~uvav{i obraz Bo`ji u sebi nepovre|en. Zato su Sveti Oci Nikejski i stavili da je Gospood Hristos vaskrsao iz mrtvih po Svetom Pismu. Jer, vi{e ube|uje qude doga|aj koji je unapred prore~en nego li neprore~en. A sveti jevan|elisti zapisali su u Jevan|eqima kako je sam Gospod mnogo puta predskazao Svoje vaskrsewe pred u~enicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod predskazivao stradawe Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsewe Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 9-31; 10, 34; 14, 28; Lk. 9, 22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod va{ i Iskupiteq va{ namu~en je bio, raspet, mrtav pogreben, no tre}i dan slavno je vaskrsao iz mrtvih.

Qubav je nepobediva, deco carska. Wena je domovina na nebesima, weno je carstvo u ve~nosti, wena senka na zemqi, weno odsustvo u paklu. O kako je mo}na i ta senka. A stvarna qubav, ona {to plamti na ogwi{tu ve~nog roditeqstva i ve~nog sinovstva Bo`jega, ona koju je Hristos doneo na zemqu ona je svemo}na. Satana se sa gre{nicima glupo zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina je do{la otuda {to je on potpuno izgubio obraz Bo`ji u sebi. Gde bi on znao gde li se setio kako je qubav bo`anska svemo}na? Ta mo}i wenoj nema ni sravwewa, ni mere, ni granice. Zemqa bi prsla da Hristos nije vaskrsao iz we; ne bi Ga mogla odr`ati u sebi. To je sila stvarne, nebeske, ve~ne qubavi. Sila te qubavi je neiskazana. Silom te plamene qubavi car nebeski je i posetio zemqu, izdr`ao sva poni`ewa i mu~ewa, najzad i vaskrsao. Silom wenom neduzi se le~e, demoni razgone, bolesti iscequju, bure uti{avaju, sva priroda nagoni na poslu{nost. Ona je sva ~udotvorna i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u kom vremenu, ona ~udesa tvori. Ovo je vera dece Bo`je, dece carske, koja su usinovqena Bogu silom qubavi Hristove. Wu nemogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i ~ovekomrsci, koji od greha svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i ~istih du{a, qudi bogoqubivih i ~ovekoqubivih. Oni je primaju i oni stradju za wu poput stradawa Hristova. Qubav im olak{ava stradawa i sladi gor~ine. Wihove su o~i zamagqene za sva obmawiva blaga ovoga sveta, no wihov duhovni vid, opran i prosvetqen suzama, jasno gleda u domovinu ve~ne qubavi. Blago wima u Dan Suda, u Stra{ni dan rasplate Bo`je. Oni }e se odr`ati u taj dan i ogreja}e se na ogwi{tu ve~ne qubavi. Nije li ovo va{a vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka va{ih? Neka ona bude i vera dece va{e. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita, kao melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih du{a, istinski obrazovanih qudi, koji nose obraz Bo`ji u sebi. Oni }e u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. POBEDA. VASKRESEWE. RADOST.

I KOJI SE VAZNEO NA NEBESA I SEDI SA DESNE STRANE OCA; Naj~udniji Posetilac posetio je zemqu i vratio se. I ostalo je ~u|ewe o Wemu. I to ~u|ewe rasprostrlo se po svoj planeti zemaqskoj. I nekoliko stotina qudskih nara{taja kroz devetnaest punih stole}a govorili su o

tom Posetiocu vi{e nego i o kome drugom u svetu. Najve}e je ~udo {to su svi ti nara{taji govorili o Wemu ne samo kao o negda{wem Posetiocu nego i kao o Savremeniku. I dan-dans o Wemu se govori u na{em nara{taju kao o negda{wem Posetiocu i kao o Savremeniku. Vazda Negda{wi i vazda Savremeni. To je neponovqeno ~udo u istoriji roda qudskog. Li~nost tog Posetioca je izuzetna, nesravwiva ni s kim, neobja{wiva ni~im na zemqi. Mnogi se u ~u|ewu pitaju: ko je On? Mi Ga znamo i ne znamo. Gledamo Ga izdaleka i gledamo Ga izbliza. Wegov dah je me|u nama, Wegova vlast je nad nama. Ime Wegovo donosi nam nadu, utehu i radost. Ko je On? To je Car nebeskoga carstva, preru{en u ~oveka, u pravog ~oveka taj neobi~ni posetilac zemqe. Kao {to je vaskrsewe iz groba prili~ilo Wegovoj mo}i, tako je i vaznesewe na nebo odgovaralo veli~anstvu Wegovom. Izi|oh od Oca, rekao je On sam o sebi, i do|oh na svijet; opet ostavqam svijet, i idem Ocu (Jov. 16, 28). [ta je jasnije od toga? [ta je jasnije od toga da, kad je sin ispunio voqu o~evu, hita natrag ocu svome? Nije li prirodno za cara kad je pobedio u ratu da se vra}a u carstvo svoje? I za seja~a kad je posejao wivu svoju da odlazi doma? I za u~iteqa kad je iskazao nauku svoju da se povla~i u svoj stan? I za pastira kad je na{ao izgubqenu ovcu da se upu}uje odakle je po{ao? I za sve{tenika kad je osve{tao dom neki da se okre}e obratno? I za radnika kad je svr{io posao svoj da ide na odmor? A Gospod Hristos je si{ao u svet i kao Sin, i kao Car, i kao Seja~, i kao U~iteq, i kao Pastir, i kao Sve{tenik, i kao Radnik. Svr{iv{i delo Svoje, misiju Svoju u ovome svetu, prirodno je i razumqivo da se vratio u ve~no carstvo na nebesima, iz koga se i spustio me|u qude. Uzlazak pobedonosnog Gospoda na nebesa bio je isto onako ~udesan kao i Wegov silazak sa nebesa! ^udesno ro|en od Svete Djeve i Bo`je sile, On se ~udesno i vazneo na nebesa silom bo`anskom pred licem Svete Matere i u~enika Svojih. Vaznesewe Wegovo je slovesno i posvedo~eno. Slovesno je ono po vi{woj slovesnosti nebeskoj; posvedo~eno od o~evidaca koji su dragovoqno primili stradawe za svedo~anstvo svoje. Mnogo je svedoka ko }e ih sve izre|ati? Sveti apostol i jevan|elist Marko pi{e o vaznesewu Gospoda: A Gospod po{to im izgovori, uze se na nebo i sjede Bogu sa desne strane (Mar. 16, 19). Op{irnije opisuje taj veli~anstveni doga|aj sveti Luka, lekar, govore}i: I ovo rekav{i vidje{e oni gdje se podi`e i uze Ga oblak ispred o~iju wihovijeh. I kad gledahu za Wim gdje ide na nebo, gle, dva ~ovjeka stado{e pred wima u bijelijem haqinama, koji i reko{e: Qudi Galilejci! {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako }e do}i kao {to vidjeste da ide na nebo ( Dela ap. 1, 9-11; b. Luk. 24, 51). Pri ovom

doga|aju vidimo angele Bo`je, kao i pri Spasiteqevom za~e}u i ro|ewu, kao u vreme Wegovog posta posle kr{tewa, kao i u vreme stradawa u vrtu Getsimanskom, kao i pri Wegovom slavnom vaskrsewu. Vojnici nebeski vazda su blizu svoga Cara i bivaju javno vi|eni od qudi kada to Car na|e za korisno. Jo{ stari Psalmist proro~ki je govorio: Otvorite se, vrata vje~na, da u|e car slave. Ko je taj car slave? Gospod mo}an i silan, Gospod silan u borbi. Gospod nad vojskama, to je car slave (Ps. 23, 7). Na drugom mestu opet veli: Re~e Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane (Ps. 109, 1). I Sam Gospod, svedok nad svedocima, prorekao je Svoje uzdignu}e na nebo i slavu Svoju budu}u. I to je prorekao u ~asu Svoga najve}eg poni`ewa, kada Ga u dvoru prvosve{teni~kom Jeverji pquvahu i {amarahu, - prorekao je ovim svetim re~ima: Ali ja vam ka`em: odsele }e te vidjeti Sina ^ovje~jega gdje sjedi sa desne strane sile Bo`je (Mat. 26, 64; Lk. 22, 69). Kakvo svedo~anstvo potrebuju qudi mimo Wegovoga? Na ustima Mesije va{ega ne na|e se la` ni o onome {to je rekao o pro{losti, ni o onome {to je rekao o budu}nosti. No, evo jo{ svedo~anstava, potvr|enih krvqu svedoka, da se jo{ boqe nahrane du{e va{e istinom. Sveti apostol Petar svedo~i o Hristu da je s desne strane Bogu oti{av{i na nebo, i slu{aju ga an|eli i vlasti i sile (1. Petr. 3, 22). Sveti apostol Pavle, uzdignuv{i se do tre}ega neba i sagledav{i ~udesa nebeskog sveta, svedo~i da Otac posadi Sina svoga sebi s desne strane na nebesima nad svim poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima i nad svakim imenom {to se mo`e nazvati ne samo na ovome svijetu nego i na onome {to ide, i sve pokori pod noge Wegove (Ef. 1, 20-22; v. Jevr. 12, 2; Kolo{. 3, 1). Li~ni svedok toga jeste i sveti Stefan arhi|akon, prvomu~enik. A Stefan pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Bo`ju, i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, i re~e: Evo vidim nebesa otovorena i Sina ^ovje~ijega gdje stoji s desne strane Bogu (Dela ap. 7, 55). I sveti Andrej Carigradski video je Gospoda u slavi na nebesima. Tako i mnogi drugi svetiteqi, naro~ito mu~enici, kojima se Gospod javio da bi im muke u~inio podno{qivijim. I tako Mesija i Spasiteq va{, jedini i jedinstveni, uzneo se na nebesa, odakle se spustio kao Posetilac. Uzneo se u prvobitno carstvo svoje, ve~no i besmrtno, u kome je On prigotivio mesto za sledbenike Svoje iz drugog carstva Svoga, iz Crkve Svoje na zemqi. Stoga, obrazovani, nije va{e da ~ekate drugoga mesiju, koji }e vam tobo` zasnovati carstvo zemaqsko i carovati na zemqi. Ovakvoga mesiju ~ekaju neverni, neobrazovani, koji su pomra~ili obraz Bo`ji u sebi. Ne znaju oni, jadnici, da takav mesija nije pravi nego la`ni. Jer, makoliko da je veliko i dugotrajno carstvo zemaqsko, mora mu kraj

do}i, kao svemu vremenom i zemaqskom. A sa krajem dolazi `alost i o~ajawe. Zar mo`e takvo carovawe zadovoqiti du{e va{e i umiriti srca va{a? Zar mo`e takav mesija biti po `eqi srca va{ega? Pravi Mesija, jedini, istiniti, rekao je: Carstvo moje nije od ovoga svijeta ( Jov. 18, 36). Pravi i istiniti Mesija jeste uzvi{eniji od svih i ~udesniji od svih predstava qudskih; uz to i krasniji i lep{i od svih `eqa. Carstvo Wegovo je iznad vremena, iznad promena i prolaznosti carstvo ve~no, beskrajno, besmrtno. Takav Mesija samo je jedan, Gospod na{ Isus Hristos, Sin Bo`ji Jedinorodni, Car i Posetilac, ro|en na zemqi od pre~iste Djeve Marije, nas radi raspet u vreme Pontijskog Pilata, postradali, pogrebeni, vaskrsli i uzneseni na nebesa, gde u slavi sedi sa desne strane Boga Oca. Ovo je vera svetiteqa, vera onih koji su pobedili sebi i uzneli um i srce k nebesima svetlim. Pomo}u ove vere oni su i pobedili ni`e bi}e svoje, i uzneli um i srce k nebesima, i posvetili se. Oni su plod ove vere, najzdraviji plod {to je zemqa videla. Ovu veru nemogu primiti raskala{ni, ~iji se um i srce vu~e po pra{ini. Oni koji sami sebe zauzdavaju, i ve`baju, i ste{wavaju, oni rastu u visinu do nebesa. Oni kojima je slatka molitva, raduju se ovoj veri. Oni koji ~ine milostiwu i opra{taju spotaknutim, vesele se ovom verom. Oni neprestano misle o Sudu Stra{nom, zato im Sud ne}e biti stra{an. Decom Bo`jom oni }e biti nazvani, decom Carevom. I carova}e ve~no uz vaznesenog Gospoda. I ogreja}e se na ogwi{tu ve~ne qubavi, ve~nog roditeqstva Bo`jeg. Nije li i ovo va{a vera, hristonosci, i vera najsvetijih predaka va{ih? Neka ona bude i vera dece va{e s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidana, pravoslavna, spasonosna, duboka do dna groba, visoka do vrha nebesa. Ovo je vera vaskrslih i uznesenih du{a. Ona propoveda pokajawe i o~i{}ewe. Wu prihvataju i dr`e istinski obrazovani qudi, oni koji nose obraz Bo`ji u sebi. Oni }e u Dan Suda, kad uzasudi vazneseni Gospod, biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. VAZNESEWE. BLAGOSLOV. MIR. I KOJI ]E OPET DO]I SA SLAVOM, DA SUDI @IVIMA I MRTVIMA, WEGOVOM CARSTVU NE]E BITI KRAJA.

Bdewe vam je zapove|eno. A bdewe je budno}a, stra`ewe sa i{~ekivawem. Bdewe nad samim sobom: nad svojim mislima, `eqama i delima to je strogi propis va{e vere. Budno}a o{tri vid duhovni da mo`e videti i raspozanati dobro i zlo i da mo`e znati ko dolazi u srce i u misli. Stra`ewem se odbija neprijateq i pu{ta prijateq. I{~ekivawe poja~ava qubav i ~isti savest. Na koga se to odnosi va{e najve}e i{~ekivawe? Na Qubaznoga, na Najqubaznijega. Na Onoga ~ija vas je qubav uvela u ovaj svet i ~ija }e vas qubav susresti u drugom svetu. Gle, On je obe}ao do}i. I du{e qudske trepere od tog obe}awa, kao qubav {to treperi o~ekuju}i qubqenoga. To i{~ekivawe poja~ava qubav i ~isti savest. Stra`ite dakle, jer neznate dana ni ~asa kada }e Sin ^ovje~iji do}i (Mat. 25, 13). To su Wegove re~i, re~i opomene. Da ne budete kao pet ludih devojaka, koje u bezbri`nosti svojoj bi{e iznena|ene i odba~ene. On dolazi, bdite i stra`arite! On je do{ao jednom i ponovo }e do}i. Prvi put je do{ao u poni`ewu, drugi put }e do}i u slavi. Prvi put je do{ao kao Iskupiteq sveta, drugi put }e do}i kao Sudija sveta. Razlika izme|u prvog i drugog dolaska Wegovog vrlo je velika. Pri prvom dolasku svom On se zadr`ao na zemqi trideset i tri godine. Wegov drugi dolazak traja}e vrlo kratko. Jer kao {to muwa izlazi od istoka i sine do zapada, takav }e biti i dolazak Sina ^ovje~ijega, rekao je On o svom drugom dolasku (Mat. 24, 27). Tako iznenadan i muwevit bi}e drugi dolazak Gospoda. Otuda i opomena Wegova svima vernim: Stra`ite dakle, jer ne znate u koji }e ~as do}i Gospod va{ (Mat. 24, 42). Prvi put je On do{ao kao trudbeni seja~, a drugi put }e do}i kao hitri veja~. I kao {to je vejawe kratak posao prema mnogim poslovima oko useva od sejawa do vejawa, tako }e drugi dolazak Wegov, sravwen sa prvim, biti brz i kratak. A i iznenadan! Zato je zapove|eno bdewe, budno}a duha, stra`ewe, i{~ekivawe. I slavan }e biti drugi dolazak Gospoda, sav u blesku od slave nevi|ene. Tada }e se pokazati znak Sina ^ove~ijega na nebu; i tada }e proplakati sva plemena na zemqi; i ugleda}e Sina ^ovje~ijega gdje dolazi na oblazima nebeskim sa silom i slavom velikom. (Mat 24, 30) Wegov dolazak bi}e, uistinu, dostojan Cara nad carevima. Pred Wim, pod Wim i oko wega kreta}e se lu~ezarne vojske od angela. Trube }e je~ati sa usta angela trubonosaca, ogaw i plamen i}i }e napred. I posla}e an|ele svoje s velikim glasom trubnim, i sabra}e izbrane Wegove od ~etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa (Mat. 24, 31). Tako Gospod o svom ponovnom dolasku. A vidoviti prorok wegov, koga ni Jevreji ne odri~u, opisuje to ovako: Prijesto mu bija{e kao plamen ogweni, to~kovi mu kao ogaw razgorio. Rijeka ogwena izla`a{e i pecija{e ispred wega, tisu}a tisu}a slu`a{e mu, i deset po deset

tisu}a stajahu pred wim; sud otpo~e, i kwige se otvori{e (Dan. 7, 910). Tako prorok Wegov, veliki i vidoviti, koga ni Jevreji ne odri~u. A ovako apostol Wegov sveti: Jer je pravedno u Boga da vrati muku onima koji vas mu~e; a vama koje mu~e pokoj s nama kad se poka`e Gospod Isus s neba s an|elima sile svoje, u ogwu plamenome, koji }e osuditi one koji ne poznaju Boga i ne slu{aju jevan|eqe Gospoda na{ega Isusa Hrista; koji }e primiti muku, pogibao vje~nu od lica Gospodwega i od slave wegove, kada do|e da se proslavi u svetima svojima, i divan da bude u svima koji ga vjerova{e (2. Sol. 1, 6-10). Iznenadan }e biti dolazak Sudije i bi}e u sili i slavi. A sud wegov bi}e kao {to je sam On prorekao i opisao (v. Mat. 25, 31). Razlu~i}e sve qude na desno i na levo kao pastir {to lu~i ovce od koza. Onima sa desne strane re}i }e pravedni Sudija: Hodite blagosloveni Oca mojega primite Carstvo koje vam je pripravqeno od postawa svijeta. A onima sa leve strane re}i }e: Idite od mene, prokleti, u ogaw vje~ni, pripravqeni |avolu i an|elima wegovim. Pravedno merilo bi}e prosto i jasno. One prve prizva}e u `ivot ve~ni i bla`enstvo. Zato veli: Jer ogladweh, i daste mi da jedem; o`edweh i napojiste me; gost bijah, i primiste me; bolestan bijah, i obi|oste me; u tamnici bijah i do|oste k meni. Kada ga ovi blagosloveni u pitaju kada ga to oni vide}e u bedi i pomogo{e, odgovori}e pravedni Sudija: Zaista vam ka`em: kad u~iniste jednome od ove moje najmawe bra}e, meni u~iniste. A one druge, {to na levoj strani budu stajali, odagna}e pravedni Sudija u muke ve~ne, u ogaw pripravqen za |avola i sluge |avolske. Kada ga ovi neblagosloveni budu pitali kada ga to oni vide{e u bedi i ne pomogo{e, odgovori}e pravedni Sudija: Zaista vam ka`em: kad ne u~iniste jednome od ove moje male bra}e, ni meni ne u~iniste. Pogledajte, obrazovani, i vidite kao Hristos Gospod sebe istovetujue sa onima koji stradaju u ovome svetu. On ih milostivo naziva malom bra}om svojom. Zar }e te vi otkazati hleb bra}i Hristovoj? Znajte da ko wima otkazuje, Wemu otkazuje. Na Sudu }e se to objaviti i On }e suditi po pravdi. A kada se Sud okon~a, nasta}e za pravednike carovawe bez kraja i konca. Tada }e pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega (Mat 13, 43). Sva ostala carstva razori}e se i svaka druga vlast i sila razbi}e se kao magla pred suncem; samo }e Wegovo carstvo ostati, bez granica i susedstva. Kao {to je prorekao i video u viziji prorok koga i Jevreji priznaju: Vlast je wegova vlast vje~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se wegovo ne{e rasuti (Dan. 7, 14). I od samog vidqivog neba i

zemqe trajnije }e biti carstvo Wegovo; jer je re~eno da }e nebo i zemqa pro}i, a carstvo }e wegovo ostati (Otkr. 21, 1). S takvim bleskom, i silom, i slavom, i dostojanstvom zavr{i}e se bogo~ove~anska drama, otpo~eta u hladnoj pe}ini vitlejemskoj. Tako }e rasti i uzrasti zrno goru{~ino (Mat. 13, 31), i razviti se u drvo `ivota, koje }e pokriti sav svet, vidqivi i nevidqivi. Neka se zato vesele du{e va{e. pravednici, ako {togod stradate za ime Isusovo i ako snosite poni`ewa za pravdu wegovu u ovome `ivotu. Svaki dan va{e tuge, i muke, i poni`ewa, done}e vam vekove i vekove radosti jer }ete biti nagra|eni angelskim gra|anstvom u Carstvu Wegovom. Ko je iole sli~an Isusu u stradawu, bi}e mu sli~an i u slavi. Suze va{e i rane va{e, sad skrivene, bi}e osvetqene suncem koje ne zalazi. Prividni porazi va{i, radi Jevan|eqa Wegovog, bi}e pretvoreni u tor`estvenu pobedu, koju ne}e objavqivati qudi jezikom ve} angeli Bo`ji trubnom jekom. Boqe je za nepravednike da drhte i kaju se sada nego na Sudu. A vi, hristonosci, radujte se {to je Mesija va{ Sudija sveta. Jer }e po pravdi suditi. Gle, onaj isti Isus kome je Irod hteo ma~em suditi u kolevci; koga je Juda prodao za trideset srebrenika; koga su stare{ine jevrejske mu~ile i bile; koga je Pilat oglasio nevinim, pa na krst raspeo; koji je u mukama velikim na Golgoti izdahnuo; koji je tre}i dan slavno vaskrsnuo iz groba; koji se ~etrdesetog dana uzneo na nebesa i seo sa desne strane Boga Oca taj isti Isus do}i }e opet u sili i slavi. Do}i }e kao vrhovni Sudija sveta da sudi svima `ivima i mrtvim. Do}i }e kao Car besmrtni da otovori carstvo besmrtno za pravednike. U tom carstvu pravednici }e se sijati kao sunce. Ovo je vera pravednika, smernih i krotkih, no neustra{ivih na putu pravde. Ovu veru ne mogu primiti oni ~ije srce ide za o~ima. Wu vole oni koji znaju za veli~anstvo Bo`je i za pravdu ve~itu. Wima je radost misliti o veli~nastvu besmrtnoga Boga usred mirisa smrti svuda oko sebe. I radost im je ~initi pravdu, okru`eni nepravdom. Uzvi{enost Bo`ja privla~i ih i krasota pravde pleni ih. Oni ~ine pravdu, no ne uzdaju se u dela svoje nego u milost Bo`ju. [to su pravedniji to sa ve}im strahom o~ekuju Sud Hristov. A nepravednici zato i tvore nepravdu {to nemaju straha od Suda Hristovoga. Blago onima koji o~ekuju dolazak Gospoda u sili i slavi i poma`u malu bra}u Hristovu kao da poma`u samoga Hrista.

Blago onima koji u bdewu, i budno}i, i stra`ewu, i i{~ekivawu pogledaju Qubaznoga, Najqubaznijega. Do~eka}e Ga, zaista, i susre{}e Ga poput pet mudrih devojaka. I On }e ih uvesti u Raj i carova}e s wima vavek. Nije li ovo i va{a vera, hristonosci, i vera najpravednijih predaka va{ih? Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Zaista, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Suda Hristovoga oni }e se nazvati blagoslovenim. SUDIJA. SUD. PRAVDA. I U DUHA SVETOGA, GOSPODA @IVOTOVRNOG, KOJI OD OCA ISHODI, KOJI SE SA OCEM I SINOM ZAJEDNO PO[TUJE I ZAJEDNO SLAVI, KOJI JE GOVORIO KROZ PROROKE. Kad no}ni putnik vidi lu~ u daqini, on se raduje. I upravqa korake svoje put lu~a, ne ispituju}i od kakvog je goriva taj ogaw u daqini. [to se vi{e pribli`uje, to vi{e ispituje. Vera hri{}anska pribli`ila je qude blisko ve~noj svetlosti Bo`anstva. Zbog toga hri{}ani toliko ispituju tu tajanstvenu i milu svetlost jer su se pribli`ili woj. Oni koji su od te svetlosti udaqeniji, mawe je ispituju. Semiti se i{~u|avaju Jafetitima: kako mogu verovati u tri boga? Ko veruje u tri boga? Zar hri{}ani, koji su o~istili od mnogobo{tva tolike kontinente i ostrva? Recite im da vi ne verujete u tri boga nego u jednoga, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga. No da ste Mesijom va{im stavqeni u takvu blizinu ve~ne svetlosti, da vidite i razlikujete tri plamena. Tri ve~na plamena jedan Ogaw. Tri veli~anstva jedan Car. Tri ~uda jedna Tajna. Tri lica jedno Bi}e. Tri ispostasi jedan Bog. Veliko ime: Sveta Trojica. Sveto Trojstvo u Jedinstvu. Otac, Sin, Duh Sveti uvek, zauvek, jedan Bog. U podno`ju te `ivotvorne tajne serafimi i heruvimi skrivaju lica svoja sveta, u strahu svetome, u bo`anskome zanosu, u beskrajnoj opojenosti neiskazivom slado{}u. A neizbrojive vojske angela, u strojnim horovima, umilnim trepetom poju veli~awa Boga Jedinoga, Boga @ivoga: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot.

I sunce veliko na svodu nebeskom predstavqa trojstvo u jedinstvu: masa ogwena, svetlost i toplota sve ovo troje, nerazdvojno jedno od drugoga, sa~iwava jedno sunce. I svaki atom na zemqi predstavqa Trojedinstvo. I du{a ~ove~ja obraz Trojedinog Boga sastoji se iz tri osnovne nerazdeqive mo}i: ose}awa, uma i voqe. No to troje ne deli du{u na tri du{e. Jedna du{a jeste i ostaje jedna; tri wene mo}i jesu i ostaju tri u jedinstvu. Ali svet nije do{ao da saznawa o Bogu kao Trojici Svetoj kroz te prirodne slike, senke i simvole. Nebesnim otkrivewem do{lo se do toga. Gospod Isus Hristos objavio je to. Od Wega je rod qudski doznao za roditeqstvo Oca, i za sinovstvo Sina Bo`jega, i za ishodstvo Duha Svetoga. On je nas, putnike u no}i, priveo bli`e bo`anskoj svetlosti i mi smo po~eli videti i razlikovati troje u jednome: tri ~uda u jednoj tajni, tri ipostasi u jednom Bo`anstvu. Od Hrista je i do{la na{a vera u Duha Bo`jega Svetoga, `ivotvornoga, koji od Oca ishodi. Mnogo je zlih i varqivih duhova tame, podeqenih i nemo}nih, ali je jedan Duh Sveti. Qudi i narodi koji su verovali u mnoge bogove verovali su stvarno u te zle i varqive duhove. U Duha Jedinoga Svetoga mogu verovati samo pravi jednobo{ci, koji veruju u jednoga Boga. Duh Sveti naziva se `ivotvornim jer On `ivot daje, `ivot obnavqa, o`ivotvorava, vaskrsava. Kad je Bog stvarao svet, Duh Bo`ji diza{e se nad vodom (Post. 1, 2). Kad je Bog ~oveka stvarao, stvori ga od praha zemnoga i dunu mu u nos duh `ivota i posta ~ovek du{a `iva (2, 7). Apostol Hristov pi{e hri{}anima: Duh Bo`ji u vama `ivi (Rim. 8, 9). No nemojmo me{ati duh ~ove~ji sa Duhom Bo`jim! I apostol pravi u tome razliku kad veli: Ovaj Duh (Bo`ji) svjedo~i na{emu duhu da smo djeca Bo`ja (Rim. 8, 16). I to je radost va{a, duhonosci. [ta bi vredelo svedo~anstvo ~ove~je da ste deca Bo`ja ako vam sam Duh Bo`ji to ne posvedo~i? A Duh Bo`ji daje se svakome ko ga i{te u Boga. Treba iskati i treba o~istiti dom du{e svoje za do~ek najmilijeg gosta. Ovako govori Gospod Bog na{, Pobedilac smrti: Kad vi, zli budu}i, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko }e vi{e Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji i{tu u wega (Luk. 11, 13)? To je najve}i dar koji Bog daje qudima. Jer daju}i Duha Svetoga daruje samoga sebe. Ima le ve}eg dara od ovoga? Ima li ve}e qubavi od ove? Kako se Duh Bo`ji javqao vernima? Da ka`emo prvo: kao toplina u srcu. Ovo biva pri silnoj molitvi. Ponekad kao toplina u celome ~oveku. Prorok Jeremija svedo~i to jasno i istinito. Jer, svedo~i iz svog iskustva. Mnoge poruge i napasti pretrpe Jeremija muka mu do|e do gu{e. Tada se on odlu~i ne govoriti vi{e qudima, ne prorokovati. Ali - opisuje

on sam ali bi u srcu mom kao ogaw razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadr`avaju}i ga, i ne mogoh vi{e (Jer. 20, 9). Tako je neodoqiv Duh Bo`ji Sveti u ~istome srcu u koje se useli. Jo{ se Duh Bo`ji javqao kao glas. O tome mnogo svedo~e sveti proroci i apostoli. Tajanstven, no jasan glas Bo`ji. ^uje{ ga, a ne vidi{ ko govori. Jo{ se Duh Bo`ji javqao pod vidom goluba. To se dogodilo pri kr{tewu Hrista Gospoda u Jordanu. I svjedo~i Jovan govore}i: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na wemu (Jov. 1, 32). ^istota goluba jeste slika ~isotote Duha Svetoga. Blago ~istim du{ama jer }e se udostojiti posete Duha Gospoda. No najburnije javqawe Duha Svetoga u istoriji qudskoj dogodilo se u vidu ogwenih jezika pedesetog dana po vaskrsewu Hristovom. I kada se navr{i pedeset dana, bijahu zajedno svi jednodu{no. I odjedanput postade huka s neba kao duvawe silnog vjetra, i napuni svu ku}u gdje sje|ahu. I pokaza{e im se razdijeqeni jezici kao ogweni, i sjede po jedan na svakoga od wih. I napuni{e se svi Duha Svetoga i stado{e govoriti drugim jezicima, kao {to im Duh dava{e da govore (Dela ap. 2, 1-4). Tako je bilo osve}ewe i kr{tewe prve Crkve Hristove na zemqi ogwem Duha Svetoga. Tako se ispunilo obe}awe Spasiteqevo apostolima. Ispunilo se u takvoj sili i na takav na~in kako niko od apostola nije mogao ni zamisliti. Zaista, dela Bo`ja prevazilaze sve zamisli qudske. Gospod je obe}ao: I ja }u umoliti Oca, i da}e vam drugoga Utje{iteqa da bude sa vama vavijek: Duha Istine, kojega svijet ne mo`e primiti, jer ga ne viti niti ga poznaje; a vi gapoznajete, jer u vama stoji, i u vama }e biti (Jov. 14, 16-17). I prvi Ute{iteq, Gospod Isus, bio je vi{e nego obilna uteha vernima. Ali qubav Bo`ja nema mere. Po toj neizmernoj qubavi poslat je i drugi Ute{iteq. Jo{ je Gospod posvedo~io o Duhu Svetome i ovo: Utje{iteq Duh Sveti, kojega }e Otac poslati u ime moje, On }e vas nau~iti svemu i napomenu}e vam sve {to rekoh (Jov. 14, 26). I jo{: A kada do|e Utje{iteq, koga }u vam poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On }e svjedo~iti za mene (Jov. 15, 26). I jo{: A kada do|e On, Duh Istine, uputi}e vas na svaku istinu On }e me proslaviti (Jov. 16, 1314). I ovo se obe}awe ispunilo, kao i svako obe}awe Mesije va{eg, hristonosci. Duh Sveti je obe}an tako su qudi saznali za Duha Svetoga. Duh Sveti se javqao tako su se qudi uverili u postojawe Duha Svetoga. Duh

Sveti neprestano boravi me|u vernima tako su qudi zavoleli Boga Duha Svetoga. Kako se iz sunca svetlost ra|a i kako toplota ishodi zar vam je to znano? Kako se iz srca ra|a misao i kako ishodi sila zar ste pojmili? Kako bi ste onda znali ve~nu tajnu Oca nero|enog, kako li ra|awe Sina i isho|ewe Duha Svetoga? Nijednu istinu o Svevi{wem Bogu sinovi ~ove~iji nisu mogli doznati dok im od Svevi{weg nije javqeno. Niti vi{e niti mawe nego samo koliko im je javqeno. Javqeno nam je da Duh Sveti nije stvorewe Bo`je nego Bog. On je Gospod `ivotvorni, koji prisustvom svojim stvara `ivot, daje mo}, uliva mudrost, proizvodi radost. Od ve~noga Oca On ve~no ishodi Istobitan sa Ocem, istobitan sa Sinom istobitan, istomo}an, istoslavan. Samo je licem razli~it. Naro~ita ipostas razlikuje Ga od Oca i Sina. No i Wemu pripada isto poklowewe i isto slavqewe. Wime govorahu proroci sveti. U proste ribare On uli mudrost nebesku. Nemo}nim qudima i `enama za Hrista mu~enim On dade mo} nepobedivu, ja~u od smrti. Duh Sveti, `ivotvorni, koji od Oca ishodi, Bog je istiniti od Boga istinitog. On se javqao i dejstvovao. On se javqa i dejstvuje. Oni u kojima se javqa i u kojima dejstvuje znaju Ga. Ne znaju Ga po su{tini; znaju Ga po javqawu i dejstvu. Vera u Duha Bo`jeg Svetoga nije zasnovana na slutwi, na misaonoj pretpostavci, nego na javqenoj, do`ivqenoj i posvedo~enoj stvarnosti. Ko god `eli postati `ivi svedok te stvarnosti, mora se pre svakog isptivawa tajni nebeskih potruditi da o~isti srce od greha i okadi ga molitvom. I javi}e mu se Duh Sveti, Duh istine i `ivota, Duh mudrosti i radosti, Duh slobode i posina{tva. I Ovaj Duh Sveti posvedo~i}e duhu wegovom istinitost svega otkrivewa Hristovoga: o Bogu, o du{i, o putu spasewa, o carstvu Bo`jem ve~nome. Sve onako kako je On posvedo~io i duhu apostola i svetih otaca koji sastavi{e Vjeruju. Kroz Gospoda Isusa, Sina Bo`jega, do{lo je qudskom rodu saznawe i Bogu kao Svetoj Trojici. To saznawe On nam nije pru`io u vidu filosofskog u~ewa nego u vidu javqawa i dejstva kako Oca, tako Sina, tako Duha Svetoga. Ta javqawa i dejstva Boga `ivoga kroz tri ipostasi svoje jesu stvarnost. Stvarnost je javqawe glasom Oca na Jordanu i na Tavoru. Stvarnost je javqena li~nost vaplo}enog Sina Bo`jeg, ~udesna, i Wegovo delovwe, i stradawe, i vaskrsewe. Stvarnost je i javqawe i dejstvo Duha Svetoga u apostolima, u svetiteqima, u pravednicima i u celoj Crkvi Bo`joj od po~etka do danas. Uvek i za vazda: Jedan Bog, jedan Car ve~ni, jedna sila, jedna slava, jedna qubav, jedna svetlost, jedna radost, jedna su{tina jedan Bog.

Ovo je vera vidovitih koji su upravili vid svoj ka ogwu u daqini. Ovo nije vera zaslepqenih i slepih, koji jedva vide ono {to im sunce otkriva. Za vidovite ova fizi~ka svetlost jeste tamnina kroz koju oni hode kao putnici kroz no}, upiru}i pogled svoj ka svetlosti u daqini. Oni putuju ne skre}u}i pogleda sa te velike svetlosti. Tako je velika ta svetlost da im se sav ovaj svet ~ini pokriven tamom. Iako je velika svetlost udaqena, ona im osvetqava put u no}i zagreva srce ~udnom toplinom i rado{}u. I oni se raduju kao deca kao deca te velike svetlosti. I `ure k woj kao izgnanici u domovinu svoju. Smelo kora~aju, sve napred i napred, i ne obaziru se. I u radosti svojoj prizivaju zalutalu i zaostalu bra}u svoju, hrabre}i ih, te{e}i ih i poma`u}i ih na putu. S pobednom pesmom oni `ure sve napred i napred: eno tamo, bra}o, tamo je na{ Roditeq, i Spasiteq, i Ute{iteq. Svetli nam, greje nas, zove nas! Ovo je vera va{a, hristonosci, vera vidovitih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e sa kolena na koleno, sve do kraja putovawa. Ovo je vera oprobana, na obla~ini i na vedrini, vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Stra{noga Suda Hristovoga oni }e se nazvati blagoslovenim. DUH. UTE[ITEQ. POKLOWEWE.

U JEDNU, SVETU, SABORNU I APOSTOLSKU CRKVU. Putnici, evo i la|e! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj la|i. Potop bezumqa i greha neprestano traje. Zato je ^ovekoqubac sazdao la|u spasewa. Pitajte za Wegovu la|u i brzo ulazite! Neka vas ne prevare mnoge {arene la|e, spoqa ukra{ene i oki}ene. Pitajte za ja~inu ma{ine i za ve{tinu kapetana. U Hristovoj la|i je najja~a ma{ina i najve{tiji krmano{. To je sam Duh Sveti, Svevide}i, Svemo}ni. Neka vas ne prevare ni oni koji prizivaju u svoje male i nove ~unove i koji vam nude zasebne ~unove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne. Neka vas ne prevare ni oni koji govore da s one strane mora i nema druge zemqe, novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daqwu

plovidbu. Oni vas zovu u ribolov oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su po{li, pa i vas u propast zovu. Ne dajte se obmanuti. No pitajte za Wegovu la|u. Ako je ona i neizglednija na o~i od drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo {arenih barjaka, osim znamewa krsta, znajte da vam je na woj `ivot osiguran. A na morskom putovawu prvo je i glavno pravilo da je `ivot putnika osiguran. Kad verujete u Hrista Spasiteqa, hristonosci, vi verujete i u delo Wegovo. Wegovo je delo Crkva, la|a spasewa. U woj se voze vojske spasenih i spasavaju}ih se. To svoje delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao {to je i rekao i prorekao: Na ovome kamenu sazida}u Crkvu svoju i vrata paklena ne}e je nadvladati (Mat. 16, 18). I zaista, do sada je nisu nadvladala, niti }e od sada. Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo (Rimq. 12, 5; i Kor. 12, 27). Zato je Crkva jedna jedina. Jer, ne mo`e biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvan i glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo jedna Crkva. Ako li ima otpada i jeresi, {ta vas to buni? To je sve predvi|eno i prore~eno, kao {to iskusni krmano{ predvi|a i pri~a putnicima o predstoje}im burama i nezgodama. Treba i jeresi da budu me|u vama, govori apostol, da se poka`u postojani koji su me|u vama (1. Kor. 11, 19). Ako jedna grupa putnika na la|i izdeqa sebi korito, pa se spusti na more da odvojeno plovi, neka vam je `ao. I toliko. Wihov primer, o~ajan kao jogunasto srqawe u pogibao, utvr|uje va{u veru u la|u spasewa, u jednu jedinu. Crkva se naziva svetom. Jasno vam je za{to se naziva svetom. Prvo, zato {to ju je osnovao Svetac nad svecima. Drugo, zato {to ju je Gospod priobreo, i iskupio, i o~istio, i ukrepio krvqu svojom, svetom i pre~istom. Tre}e, zato {to je od po~etka rukovodi, nadahwuje i o`ivqava Duh Bo`ji Sveti. ^etvrto, zato {to su svi ~lanovi weni pozvani da budu sveti, odvojeni od svega nesvetoga u ovome svetu, u kome rastu i kroz koji putuju. Peto, zato {to su joj sveta nebesa namewena za ve~no obitali{te. [esto, zato {to su u woj sva ona bogodana sredstva kojima se qudi osve}uju i za gra|anstvo nebesko osposobquju. Zato se Crkva naziva svetom. Jo{ se Crkva naziva sabornom. Za{to tako? Prvo, zato {to sabira Bogu `ivome ~eda iz svih zemaqa, svih plemena i svih jezika. Ona se ne ograni~ava na jednu rasu, niti na jedno pleme, niti na jednu dr`avu. Kao ~ovek koji stoji na raskr{}u i poziva sve putnike na carevu gozbu (Mat. 22, 9), tako i Crkva. Sveta Saborna Crkva poziva i sabira sinove i

k}eri ~ove~je na spasewe. I ne odbacuje nikoga, osim onoga ko wu odbaci, odbacuju}i time i samoga sebe. To je razlika Crkve novozavetne, sveobuhvatne, od Crkve starozavetne, pripremne, ograni~ene samo na jedan narod. Jo{ se Crkva sveta naziva sabornom zato {to ona nije ograni~ena ni vremenom. Ona obuhvata ne samo sve verne od Hrista nadaqe, nego i sve one svete i pravedne du{e, od Adama do Jovana Krstiteqa, radi kojih Gospod si|e u ad. Jo{ se Crkva sveta naziva sabornom zato {to ona obuhvata i `ive i upokojene. Upokojeni u Gospodu ~lanovi su weni isto kao i sada `ivi na zemqi. Putnici koje je la|a spasewa prevezla u novu zemqu, u carstvo besmrtno, kao i oni koje danas prevozi u koje }e sutra prevoziti, svi su ~lanovi jedne svete saborne Crkve. I tako, Crkva se naziva sabornom zato {to nije ograni~ena ni rasom, ni jezikom, ni prostorom, ni vremenom, ni smr}u. Uza sve ovo, Crkva je saborna i po svome u~ewu i po svome ure|ewu. Sveta Crkva naziva se apostolskom. Ovako se Crkva naziva prvo zato {to su apostoli Hristovi bili weni prvi ~lanovi. Prvi li~ni svedoci ~udesnog `ivota i rada Sina Bo`jeg na zemqi i prvi sledbenici Wegovi. Drugo, zato {to su je apostoli uredili i po svetu rasprostrli. Tre}e, zato {to su apostoli sveti prvi posle Gospoda ulili krv svoju u temeqe wene. ^etvrto, i zato {to apostolstvo weno do dana{wega dana ne prestaje. Apostolstvo Crkve ogleda se danas u dva pravca: u wenoj apostolskoj misiji u svetu i po svojim slu`iteqima Crkva prava, pravoslavna, nosi neprestano pe~at apostolstva. Crkvi kao ustanovi nije zadatak da vlada nego da slu`i. Da slu`i narodima Bo`jim do mu~eni{tva, poput Hrista Gospoda. Da osve}uje du{e qudske, da rukovodi duhovno-moralni `ivot qudi, da svetli. Da ne zarobqava no da osloba|a. Jer, svi su qudi na slobodu Hristovu pozvani, na slobodu sinova Bo`jih. Kao {to je pisano: Tako ve} nisi rob, nego sin (Gal. 4, 7), i opet: Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (Gal. 5, 1). Kao la|a spasewa, Crkva Bo`ja vozi ne robove no slobodnu decu, decu carsku, u besmrtno carstvo nebesko. Ni dragocenijeg tovara ni radosnijeg pristani{ta. Ovo je vera mu`estvenih i dru`equbivih. Wu te{ko primaju stra{qivi i samo`ivi. Mu`estveni su oni koji imaju hrabrosti da ustanu protiv paganskog nereda u du{i svojoj i da zavedu jevan|elski poredak u woj. Dru`equbivi su oni koji vole da putuju u dru{tvu i koji gledaju saputnike svoje u videlu one ve~ne svetlosti u daqini. I raduju se saputnicima

svojim kao bra}i svojoj, kao sami sebi, kao onoj ve~noj svetlosti koja ih sve osvetqava, miluje i k sebi privla~i. Mu`estveni i dru`equbivi vole red u sebi i oko sebe. Oni cene tu|u pomo} i ne otkazuju svoju. Vole da se stesne da bi i drugima u~inili mesta. Sli~no Bogu, oni gore od `eqe da se svi qudi spasu i do|u do poznawa istine. Priznaju}i veli~anstvo Boga `ivoga, oni sebe ne smatraju ni~im velikim. Oni na sebe gledaju kao na malene organe tajanstvenog i velikog tela Crkve, kojoj je glava Hristos. Ne guraju se i ne otimaju o prvenstvo. Ne boje se ovoga `ivota, ne stra{e se smrti, pohvaquju dobra dela svojih saputnika, a svoja ne objavquju. I tako u harmoniji, u redu, u radosti, putuju kao jato ptica u toplije krajeve u carstvo bo`anske svetlosti i roditeqske topline. Ovo je vera va{a, hristonosci, vera mu`estvenih i dru`equbivih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e s kolena na koleno, sve do kraja putovawa, do tihog pristani{ta. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Uistini, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan rasplate, u Dan Pravde Bo`je, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni }e se nazvati blagosloveni. POTOP. LA\A. SPASEWE.

ISPOVEDAM JEDNO KR[TEWE ZA OPRO[TEWE GREHOVA. Voda pere. [ta pere voda? Pere ko`u od znoja i pra{ine. Onaj maleni deo ne~isto}e koji telo znojewem izlu~i iz sebe, to voda pere. I onaj neznatni deo pra{ine {to od ovoga sveta padne na ko`u, mo`e voda da opere. No voda nije u stawu da opere svu onu ne~isto}u, onaj gnoj i trule` {to se nagomilava u unutra{wosti tela. Voda je nemo}na prema toj unutra{woj ne~isto}i, koja se stvara i zadr`ava u organima. Ta ne~isto}a dolazi ili od nezdrave ili od suvi{ne pra{ine ovoga sveta, koju qudi unose u sebe kao hranu. Pa kad je voda nemo}na prema toj ne~isto}i materijalnoj, koliko li je tek ona nemo}na prema ne~istoti najunutra{wijoj, du{evnoj? Jasno je da voda ne pere du{u. Ona pere vazduh i pere zemqu. Svu ko`u zemqinu ona je u stawu da opere, kao i ko`u ~ovekovu. Weno je dejstvo ogromno, wena usluga dragocena. Ali ona ne mo`e da opere masnu ne~istotu du{e ~ovekove. Jeverji su neprestano vr{ili obredna prawa i umivawa, tojest neprestano su prali ko`u vodom. No wihovu ne~istotu du{evnu voda nije mogla taknuti. I toliko se nagomilala

unutra{wa ne~istota u wima da kada se ona otvorila i izlila na pre~istoga Gospoda Isusa, smrad wen raznosi se do danas po celom svetu. Voda je samo simvol. Prawe telesno simvol je prawa duhovnoga. Simvol mo`e oprati simvol, ali ne i stvarnost. Voda mo`e oprati spoqa{we lice ~ovekovo, ali ne i unutra{we. A ovo unutra{we lice ~ovekovo jeste obraz Bo`ji u ~oveku - `iva du{a sa duhovnom stvarno{}u u sebi. Otuda samo jedini Bog silom Duha svoga mo`e oprati duhovnu ne~istotu u ~oveku. No i kao simvol o~i{}ewa voda je potrebna pri hri{}anskom kr{tewu. Tim pre je ona bila neophodna pri simvoli~kim kr{tewima dohri{}anskim. Sveti Jovan Krstiteq kr{tavao je samo vodom. A po tuma~ewu apostola Pavla ceo narod jevrejski krstio se simvoli~ki vodom: Ocevi na{i svi pod oblakom bi{e i svi kroz more pro|o{e. I svi se u Mojsija krsti{e u oblaku u moru (1. Kor. 10, 1-2). To nije stvarno kr{tewe no slikovno, praobrazno. Ono je samo sen hri{}anskog kr{tewa. Hri{}ansko kr{tewe zna~i potpuno o~i{}ewe. Ovo kr{tewe predstavqa dveri kroz koje qudi stupaju u crkvu Hristovu. Ne stupaju dvaput ili triput, no jedanput. Zbog toga je jedno kr{tewe. U Svetom Pismu Bo`jem to je naro~ito nagla{eno re~ima: Jedan Gospod, jedna vera, jedno kr{tewe (Ef. 4, 5). Zato se okrenite od onih koji vam govore da je ~oveku potrebno vi{e kr{tewa. Kr{tewem se izgla|uje sa obraza Bo`jeg u nama ona najsramnija prqotina koju je praotac roda na{ega kanuo na sebe i koju je potomstvu ostavio u nasle|e. Taj demonski pe~at u du{i na{oj, crn i odvratan kao pakao, samo se pravim kr{tewem mo`e izgladiti. Otuda kr{tewe ozna~ava umirawe starog grehovnog ~oveka u nama i ro|ewe novog, bezgre{nog. I to je posvedo~eno Svetim Pismom Bo`jim: Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Wegovu krstismo se? Tako se s wim pogrebosmo kr{tewem u smrt da, kao {to ustade Hristos iz mrtvih slavom O~evom, tako i mi u novom `ivotu da hodimo (Rim. 6, 3-4). No ne umre Gospod dva puta da bismo se mi dva puta krstili u smrt wegovu. Zato Sveti Oci drugog vaseqenskog sabora u Carigradu izreko{e: Ispovedam jedno kr{tewe. Praslikom hri{}anskog kr{tewa slu`ilo je i jevrejsko obrezawe. No`em se odsecao kraji~ak tela. To je praslika. Kr{tewem se odseca grehovni izrastak u du{i. To je stvarnost. I kao {to se obrezawe vr{ilo jednom zauvek, tako se i kr{tewe vr{i jednom zauvek. Obrezawe se vr{ilo i nad odraslima i nad decom. I kr{tewe se vr{i i nad odraslima i nad

decom. Tako se u crkvi Bo`joj postupa od apostolskih vremena (Dela ap. 16, 14-15; 16, 30-39; 1 Kor. 1, 16). Zato se okrenite od onih koji vam govore da ne treba decu kr{tavati. Pitajte ih: ko }e odgovarati za du{e dece koja pomru nekr{tena kod kr{tenih roditeqa? Za opro{tewe greha. To je svrha kr{tewa. Kr{tewe Jovanovo nije bilo za o~i{}ewe grehova nego samo za pokajawe. To je i sam Jovan posvedo~io govore}i: Ja vas kr{tavam vodom za pokajawe; a onaj {to ide za mnom ja~i je od mene On }e vas krstiti Duhom Svetim i ogwem (Mat. 3, 11). A Onaj koji je ja~i od Jovana Krsititeqa, i ja~i od celoga sveta, pokazao je li~nim primerom na~in pravog i punog kr{tewa. On se krstio vodom i Duhom Svetim. Bezgre{nik se pogruzio u vodu Jordana i u tom ~asu si{ao je na wega Duh Bo`ji u vidu goluba. Tu je, dakle, Jovan koji kr{tava, tu voda koja pere telo, tu Duh Bo`ji Sveti, koji mije du{u. Pravo i potpuno kr{tewe. Jedno i neponovqivo nad istim licem. Po no}i do|e Nikodom, knez jevrejski, i upita Hrista za nauku spasewa. Odgovori mu kr{teni Mesija: Ako se ko ne rodi vodom i duhom, nemo`e u}i u Carstvo Bo`je (Jov. 3, 5). O~i{}ewe i tela i du{e. Obnovqewe i tela i du{e. Blagodat Duha Svetoga daje silu i svetiwu vodi. Ogaw Duha Svetoga sagoreva pri kr{tewu onu praota~ku izraslinu u du{i svakog potomka Adamovog. Grehovno breme mnogih vekova i kolena, rugobna grba, smi~e se sa du{e kr{tenoga. Nasledna prokaza i{~ezava. Od tog ~asa kr{teni je odgovoran samo za budu}e, ne za biv{e. Kr{tewe kojim je Jovan kr{tavao Jevreje bilo je i prestalo. Ono je slu`ilo samo kao znak uzbune i pripreme. Car nebeski je dolazio. Sva duhovna atmosfera bila je pritajena kao dah u samrtnika. Jovan je osetio vejawe novoga, sve`ega vetra, mirisnog i `ivotvornog, usred le{inskog zadaha sveta. Hristos je bio blizu. I Jovan je vikao na uzbunu, na pripremu za do~ek, na pokajawe. I kr{tavao je vodom za pokajawe. To kr{tewe je prestalo. Ono nije imalo blagodatne sile Duha Svetoga, koja je docnije data svetu kroz Hrista (Dela ap. 19, 1-6). A kr{tewe vodom i duhom ostalo je do danas. Bez wega se niko ne mo`e nazvati hri{}aninom. Gle, Gospod je zapovedio apostolima: Idite i nau~ite sve narode kr{tavaju{i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mat. 28, 19). To je zapovest, lekovita i spasonosna, koju su apostoli sveti doslovno izvr{ili i koju sveta i saborna apostolska Crkva do danas izvr{uje. No, osim ovoga svetoga kr{tewa, kojim se svi mi krstimo, postoji jo{ jedna vrsta kr{tewa koje nije dato svima. To je kr{tewe krvqu mu~eni{tva. Svi oni velikani koji postrada{e i krv svoju proli{e za Hrista kr{teni su kr{twem krvi. Kr{tewe krvqu naro~ito je poznato vama, pravoslavnim sledbenicima Hristovim. Nigde tolikog broja krvqu

kr{tenih kao me|u precima va{im, davnim i skorim. I u ove na{e dane u pravoslavnom svetu lije se krv mu~enika. Hiqade i hiqade wih kr{tavaju se u krvi svojoj. To su vite{ki svedoci Jevan|eqa Hristova. Deca Bo`ja, koju neznabo{ci kao jagwe koqu! Wihova `rtva ukrepquje Crkvu Hristovu na zemqi, a wihova sveta imena pro{iruju kalendar hri{}anski. Kr{teni u krvi svojoj vazda su bili i bi}e bogatstvo i ukras Pravoslavqa. Bilo je i biv{ih neznabo`aca, nekr{tenih vodom i Duhom no kr{tenih krvqu mu~eni{tva. I wihovo je kr{tewe primqeno kao pravilno i kao punova`no. ^ak je wihovo kr{tewe i vi{e od na{eg obi~nog kr{tewa. Oni nemado{e vremena da se krste vodom i Duhom. Budu}i duhom slepi, kao neznabo{ci, oni najedanput progleda{e, pozna{e Hrista, i za Wega odmah `ivot svoj polo`i{e. Tako se oni krsti{e jednim Gospodwim kr{tewem golgotskim, ali ne i jordanskim. A preci va{i pravoslavni, mnogi i mnogi , stari i mladi, i mu{ki i `enski, i carevi i patrijarsi, i bogati i siromasi, krsti{e se i jednim i drugim kr{tewem, i jordanskim i golgotskim. Broj tih vite{kih predaka va{ih koji se krsti{e najpre vodom i Duhom, a potom krvqu svojom mu~eni~kom, toliki je kroz vekove i vekove da bi ispunio dr`avu jednu. Prvo kr{tewe, vodom i Duhom, zapove|eno je, a drugo krvqu svojom, ostavqeno je svakome na izbor. Jednom prilikom upita blagi Gospod sinove Zevedejeve: Mo`ete li piti ~a{u koju }u ja piti i krstiti se kr{tewem kojim se ja kr{tavam? (Mat. 20, 22). Vidite li kako Gospod svoje stradawe naziva - kr{tewem? I vidite li kako On ne ka`e sinovima groma: morate! Nego ih pita: mo`ete li? Jasno je, dakle, da se kr{tewe krvqu ne zapoveda svima vernima, kao ono prvo kr{tewe, nego se ostavqa na voqu. Na kr{tewe krvqu odlu~uju se samo oni koji pored velike vere u Gospoda imaju i veliku qubav prema Wemu. Kao {to je On sam rekao: Od ove qubavi niko ve}e nema da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje. Vi ste prijateqi moji (Jov. 15, 13-14). Bezbrojni preci va{i bili su prijateqi Prijateqa qudi. I prijateqstvo svoje prema Wemu posvedo~ili su oni onako kako je i On posvedo~io prijateqstvo svoje prema wima pe~atom krvi i smrti. Ne dajte se obmanuti, hristonosci, ako vam neki jeretik ka`e da je kr{tewe jedina blagodatna tajna i da drugih nema. Ne dajte se zavarati time {to se u na{em Vjeruju samo kr{tewe spomiwe, a druge tajne ostaju bez spomena. Sveti Oci carigradski, koji spomenu{e sveto kr{tewe, dr`ahu i ostale svete tajne. Pored kr{tewa dr`ahu oni, sveto i pravilno, i miropomazawe, i pokajawe, i pri~e{}e, i jeleosve}ewe, i brak, i sve{tenstvo. Sve ove tajne zasvedo~ene su krepko Svetim Pismom i Svetim Predawem. No Sveti Oci, sastavqaju}i kratki Simvol vere, spomenu{e samo kr{tewe zato {to je to osnovna i uvodna tajna u Crkvi Bo`joj.

Gle, tajnom kr{tewa raskr{tava se sa bolesnom pro{lo{}u. I du{a se uvodi u le~ionicu koja se zove Crkva. A kada du{a kroz kr{tewe, kao kroz dveri, u|e u le~ionicu, onda ona unutra nalazi sve ostalo {to je na potrebu. Tamo je miropomazawe, pe~at dara Duha Svetoga. Tamo ispovest i pokajawe za nove rane du{evne. Tamo pri~e{}e, hrana du{e samim telom Hristovim i krvqu. Tamo jeleosve}ewe molitveno prizivawe Duha Svetoga na okrepqewe i osve}ewe telesnog hrama ~ovekovog i raslabqenog stanovnika toga hrama, du{e ~ovekove. Tamo velika tajna braka - ~udo Bo`jeg premudrog domostrojstva. Tamo sve{teni~ko rukopolo`ewe, radi prejemstva apostolske slu`be i apostolske sile. Tamo i svi ostali lekovi i svi kanali kroz koje svemo}ni Duh Bo`ji le~i, i te{i, i miluje, i uspravqa du{e vernih. Ovo je vera uvi|avnih i mudrih. Wu nerado primaju neuvi|avni i maloumni. Ne uvi|aju}i ni{tavilo svoje, oni ne ose}aju potrebu u pomo}i jakoga Boga. A uvi|avni su do dna ispitali nemo} svoju i nemo} svih zemnorodnih. Ispitivawem sebe i drugih oni su do{li do saznawa da se ne~istota du{e ~ovekove ne mo`e oprati samom vodom niti ikakvim drugim elementom prirodnim bez sile svesilnoga Duha Bo`jega. Zbog toga se oni u krotosti i smernosti obra}aju Bogu za pomo}. I po mudrosti svojoj upotrebqavaju sve one meleme za du{u koje nalaze u Bo`anskoj le~ionici, u Crkvi svetoj. Okrenuti le|ima senkama i varkama ovoga sveta, oni se predaju voqi Svevi{wega. I licem se upravqaju neprestano ka ve~noj svetlosti. Oni znaju da su putnici i da }e se put skoro svr{iti. Zato hode radosno sve napred i napred. I milostivo pridr`avaju saputnike svoje, bra}u svoju, kao carsku decu koja se vra}aju u carevinu Oca svoga nebeskog. Ovo je vera va{a, hristonosci, vera uvi|avnih i mudrih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e, sve do svr{etka putovawa. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Rasplate, u Stra{ni Dan Pravde, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni }e se nazvati blagoslovenim. VODA. KRV. PREPORO\AJ.

^EKAM VASKRSEWE MRTVIH.

Jato ptica. Kakav divan prizor! Nikad jedna ptica ne ostavqa utisak tako opojne lepote kao jato ptica. Niti je jato ptica ikada tako krasno kad padne na zemqu i sedi na zemqi kao u letu, kada dole}e i odle}e. Zamislite milijardu ptica jedne vrste. Zamislite ih sve crvene. I one dole}u, i padaju na zemqu, i ostaju na zemqi. Nova milijarda dole}e, i pada, i ostaje. I opet nova i nova. Tako kroz vekove i vekove. Bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica. Ostaju}i na zemqi, one pod raznim uticajima mewaju boju. Jedne postaju tamnocrvene, druge crne, tre}e {arene, ~etvrte bele. I zamislite da se sva ta bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica, po nekoj svemo}noj komandi dignu sa zemqe i polete. Kakav veli~anstven prizor! Bele su u ve}ini i wihova gusta jata predwa~e. za wima su {arene, pa crvene, pa crne. Bela jata lete brzo i veselo, a ostala po redu, sve tromije i neveselije. Sunce bi bilo potpuno zakloweno i zemqa bi se pokrila no}nim mrakom. O bra}o moja, ovo nije samo ma{ta i slika. Stvarnost }e nadma{iti svaku qudsku ma{tu i sliku. Jedne zvezdane no}i izvede Bog pravednog i vernog Avrama napoqe i re~e mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde ako ih mo`e{ prebrojati. Avram staja{e u strahu i gleda{e u ushi}ewu. Tada mu Bog re~e: Tako }e biti sjeme tvoje (1. Mojs. 15, 5). A Avram be{e u to vreme star i bezdetan. Ho}e li Bog ispuniti svoje obe}awe? Bezbrojne milijarde qudskih du{a ve} do sada su doletele i pale na zemqu. Sve u krv odenute, kao u crvenu porfiru. To je znak radosti Stvoriteqa wihova. Bezbrojne milijarde do sada a u ono vreme kad Bog dade obe}awe, Avram nema{e ni jednog deteta! Bezbrojne milijarde samo do sada da li ima vi{e zvezda na nebu? A Sara se nasmeja kad ~u obe}awe Bo`je da }e uskoro roditi sina. I re~e Sara `ena Avramova: Po{to sam ostarjela, sad li }e mi do}i radost? A i gospodar mi je star. Tada re~e Gospod Avramu: [to se smije Sara? Ima li {to te{ko Gospodu? ( 1. Mojs. 18, 12-14). I zaista, {to Bog re~e ne pore~e. Obe}awe svoje Bog je ispunio. Pravedni~ko seme Avramovo produ`ilo se u duhovnoj liniji u rodu hri{}anskome i razmno`ilo se mo`da ve} do sada kao broj zvezda na nebu. To je obe}awe Bo`je o silasku du{a na zemqu. Veliko, ~udno obe}awe, kome je ravno drugo jedno Bo`je obe}awe o uzlasku du{a sa zemqe, o vaskrsewu mrtvih. Bog je u Hristu Gospodu, Vaskrsitequ i Vaskrslome, ostavio istinsko obe}awe da }e mrtvi vaskrsnuti i javiti se na Sudu. A kada do|e Sin ^ovje~iji u slavi svojoj i svi an|eli s wime,

onda }e sjesti na prijestolu slave svoje. I sabra}e se pred wim svi narodi. I razlu~i}e ih (Mat. 25, 31-32). Gospod govori o svim narodima, o svima jatima qudi, koja su od po~etka do svr{etka vremena pala na zemqu. A apostol Hristov, smatraju}i vaskrsewe za milu tajnu, ipak ju je lagano i pa`qivo otkrivao vernima govore}i: Ne}u vam zatajiti, bra}o, za one koji su umrli, da ne `alite kao i ostali koji nemaju nade Jer }e sam Gospod sa zapovije{}u, sa glasom arhan| ela i s trubom Bo`jom si}i s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e (1. Sol. 4, 13-16). I opet govori: Evo vam kazujem tajnu ujedanput, u trenutku oka, pri posqednoj trubi, jer }e zatrubiti i mrtvi }e ustati neraspadqivi (1. Kor. 15, 51-52). Tada }e se raspadqivo obu}i u neraspadqivo i smrtno u besmrtnost. I tada }e se re}i: Gde ti je, smrti, `alac? Gde ti je, pakle, pobeda? Tada }e se bezbrojne milijarde du{a obu}i u laku, neraspadqivu ode}u, u nebeska tela, sli~na Hristovome. I ta jata, o bezbrojna jata, polete}e sa zemqe. Jedna jata, bela kao snegovi mnogi, druga tamnocrvena, tre}a {arena, a ~etvrta crna. Bela }e se jata beleti od ~istote i vrline, crvena }e se crveneti od prevage krvi nad duhom, {arena }e se {areniti od me{avine dobra i zla, a crna crneti od greha. Neka vas ne buni to {to }e se neko nasmejati obe}awu Bo`jem o vaskresewu mrtvih. I Sara se najpre nasmejala obe}awu Bo`jem, potom zastidela. Verujte, o verujte i ne sumwajte, da }e se zastideti tako i onaj ko se smeje ovom drugom obe}awu Bo`jem. Pitajte ga i recite mu: ima li {to te{ko Gospodu? ^ekam vaskrsewe mrtvih. Mi ~ekamo, posvednevno i posveminutno, duhovno vaskrsewe gre{nika. ^ekamo da se grehom kao krastama pro{arane ili pocrnele du{e ubele i da o`ive pokajawem. I radujemo se, zajedno sa angelima na nebesima, kada se jedan gre{nik pokaje i obrati Hristu (Luk. 15, 10). Radujemo se sa ocem koji, na{av{i izgubqenog sina, govori: Ovaj moj sin bje{e mrtav i o`ivje (Luk. 15, 24). Ovakvo vaskrsewe mrtvih mi ~esto o~ekujemo i neretko do~ekujemo. Ali mi ~ekamo jo{ i jedno sveop{te vaskrsewe. ^ekamo jedno jedinstveno i nepotvorivo vaskrsewe svih mrtvih koji od po~etka stvorewa na zemqi `ive{e i vlasti smrti podlego{e. Na{e ~ekawe zasnivamo kako na razumu i savesti tako, i osobito, na obe}awu. Nepomu}en i ~ist razum govori nam da se ovaj vrtlog `ivota ne svr{ava smr}u. Od pamtiveka su narodi slutili da smrt nije ta~ka no zapeta. Sva plemena zemna, ~ak i u svojoj idolopokloni~koj tami, predose}ala su neku vrstu `ivota posle smrti. Pesnici i filosofi jelinski govorili su o `ivqewu du{a qudskih u Adu, u polutami i polu`ivotu.

Misirci su zavijali mrtva telesa u razne smole i mirise da bi se o~uvala, svakako za neki drugi `ivot. Produ`ewe `ivota po smrti i sud po pravdi, koja nije postigla sve i svakog ovde na zemqi, to se oduvek ~inilo nepomra~enoj savesti qudskoj kao ne{to prirodno i neophodno. No, mi hri{}ani ne zasnivamo svoju veru u vaskrsewe i `ivot zagrobni na pretpostavkama pesnika i filosofa, niti na slutwama i predose}awima naroda i plemena, nego na iskustvu i Bo`jem obe}awu. Na kamenu je utvr|ena vera na{a a ne na pesku. Gospod Isus Hristos, otkriva~ svih `ivotnih istina, otkrio nam je i istinu vaskrsewa mrtvih. I re~ima i primerima otkrio nam ju je. Da se raduju srca va{a, hristonosci. Jednom prilikom ku{ahu Gospoda Isusa. Ku{ahu ga sadukeji, koji nisu verovali u vaskrsewe. Pitahu ga ne{to o tome ~ija }e koja `ena biti u onome svetu. Podrugqivci, naru`eni sami svojim bezumqem! Odgovori im blagi Gospod: O vaskrsewu niti }e se `eniti niti udavati, nego su kao an|eli Bo`ji na nebu. Jo{ tome dodade Gospod: Nije Bog Bog mrtvih nego `ivih (Mat. 22, 30-32). Ako li pak svi `ivi na zemqi pomru i u grobovima ostanu, kako bi se onda Bog mogao nazvati Bog `ivih? U Kapernaumu, u gradu nevernika, koji je zbog neverovawa i{~ezao sa lica zemqe, u tom gradu zapitkivahu Gospoda duhovno izmr{ali Jevreji te ovo te ono. Najzad im re~e Gospod: Zaista, zaista vam ka`em, ko jede moje tijelo i pije moju krv, ima `ivot vje~ni, i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan (Jov. 6, 54). A pred hramom Solomonovim, koji je zbog oskrvwewa neverovawem i{~ezao sa lica zemqe, rekao je Gospod: Ide ~as u koji }e svi koji su u grobovima ~uti glas Sina Bo`jega, i izi}i }e koji su ~inili dobro u vaskrsewe `ivota, a koji su ~inili zlo u vaskrsewe suda (Jov. 5, 25-29). Onima koji ma{u glavom i govore kako je to te{ko recite im: ima li {to te{ko Gospodu? I jo{ mnoge druge re~i izrekao je Isus o vaskrsewu mrtvih. Da ne bi qude ostavio u sumwi, On je ove svoje re~i i delima zasvedo~io. On je vaskrsao mrtvu }erku jevrejskoga kneza Jaira. Hladnu i mrtvu ruku wenu On dohvati svojom rukom i viknu: Djevojko, ustani! I mrtva devojka o`ive i ustade (Mat. 9, 25; Mar. 5, 41). Jo{ je Gospod vaskrsao sina nainske udovice. Stigav{i sa u~enicima u taj grad, On sretne pratwu i vide neute{nu udovicu kako jadikuje za umrlim jedincem. On prvo pristupi majci i ute{i je re~ima: Ne pla~i! Zatim po|e i delom da je ute{i. Pri|e nosilima i viknu mrtvacu: Mom~e, tebi govorim, ustani! I de~ko o`ive i ustade. I dade ga materi wegovoj (Lk. 7, 12-15).

Jo{ je Gospod vaskrsao Lazara u Vitaniji. ^etiri dana le`ao je Lazar mrtav u grobnici. Sestre su plakale. Sva rodbina je plakala. I Gospod se zaplaka. I viknu Isus: Lazare, iza|i napoqe! I izi|e mrtvac (Jov. 11, 4344). I pusti ga Gospod `iva da ide sestrama svojim. Jo{ je Gospod vaskrsao - koga? Samoga sebe. On je vaskrsao iz groba tre}ega dana po smrti, kao {to je i prorekao. I u~enici se wegovi obradova{e vidjev{i Gospoda (Jov. 20, 20). Koja du{a qudska, `eqna `ivota, da se ne obraduje Gospodu, Vaskrslome i Vaskrsitequ! Tako je svemo}ni Gospod Isus i stvarnim primerima potvrdio re~i svoje i obe}awe svoje o vaskrsewu mrtvih. Doga|aj vaskrsewa Mesije iz mrtvih stavili su apostoli sveti u temeq svoje propovedi jevan|elske. I sva wihova li~na nada u vaskrsewe i sva wihova nepokolebna neustra{ivost pred smr}u dobijala je snage i hrane od toga slavnog doga|aja. Jedan od wih koji je najpre gonio Crkvu Hristovu, a potom video `ivog vaskrslog Gospoda ovako pi{e: Ako se Hristos propovjeda da ustade iz mrtvih, kako govori neko me|u nama da nema vaskrsewa mrtvih? I ako se samo u ovom `ivotu uzdamo u Hrista, najnesre}niji smo od sviju qudi (1. Kor. 15, 12-19). Ali Hristos ustade iz mrtvih i potvrdi i na{e vaskrsewe; i u~ini nas, koji u wega verujemo, najsre}nijim od sviju qudi. Gospod je umro i vaskrsao da doka`e i poka`e i na{e vaskrsewe iz mrtvih. Vaskrsewem Wegovim ukresan je zanavek neugasivi plamen vere u prsima qudi da }e i oni vaskrsnuti. Jer kako u Adamu svi umiru, tako }e i u Hristu svi o`ivjeti (1. Kor, 15, 22). Ako se i sada neka Sara nasmeje i rekne: To je te{ko, odgovorite joj i recite: Ima li {to te{ko Gospodu? U davnoj davnini jedan prorok video je i prorokovao kako se oni koji spavaju u prahu zemaqskom bude i di`u u novo bi}e, jedni na `ivot vje~ni, a drugi na sramotu i prijekor vje~ni (Dan. 12, 2). A drugi jedan prorok, pre ovoga, gledao je i video u viziji veliko poqe, puno prepuno mrtva~kih suhih kostiju. I gledao je i video je kako po Bo`jem glasu bi veliki potres i suhe kosti po~e{e se pribirati i sklapati. I, gledaju}i netremice, vide kako se suhe kosti po~e{e navla~iti mesom i prepletati `ilama. I naredi Bog, te duh `ivota u|e u wih. I vide prorok kako tela qudska o`ive{e i stado{e na noge. Beja{e vojska vrlo velika (Jezek. 37). To su vizije i predskazawa pravednih proroka Bo`jih. No stvarnost tih vizija i ispuwewe predskazawa do{lo je od Hrista i kroz Hrista. Onima koji jo{ sumwaju govore}i: To je nemogu}e, odgovorite i recite: Qudima je ovo nemogu}e, a Bogu je sve mogu}e (Mat. 19, 26).

Odgovorite im tako re~ima samoga Vaskrsiteqa. I razveja}ete sumwu wihovu i spa{}ete bra}u. Ovo je vera pravovernih i budnih. Wu te{ko primaju i dr`e zabludeli umom i uspavani mirisom zemqe. Oni koje je zemqa pro{arala krastama i ucrnela kalom ovda{wice ne priklawaju uho svoje obe}awu Bo`jem. A pravoverni veruju Bo`joj re~i i budno ~ekaju ispuwewa. Wima se smu~ilo od la`i la`qivih i wima se dosadilo od kratkih putawa la`i. Zato su im mili postali dugi putevi Svevi{wega i drage velike linije Istinitoga. Na dugom putu On ih odmara sve novim i novim potvrdama dobroga kraja. Najve}i im je odmor re~ Spasiteqa i Vo|e, koji je pro{ao ceo wihov put kao ~ovek, i do{ao do kraja, i video kraj, i objavio im radost veliku. Na krajevima kratkih la`qivih puteva uvek je a`daja; uvek ona drevna zmija koja je praroditeqa roda na{eg survala iz Raja. A na kraju dugog puta istine ~eka Car i Roditeq, Ute{iteq i Vaskrsiteq. To raduje pravoverne i budne. I oni dele radost svoju sa bra}om svojom, saputnicima svojim, sa decom Cara Velikoga. Ovo je va{a vera, hristonosci, vera pravovernih i budnih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, do kraja puta, do bla`enoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Hristovome, u Dan Veliki, oni ne}e biti ucveqeni no }e primiti `ivot i nazva}e se blagoslovenim.

^EKAWE. USTAJAWE. OBLA^EWE.

I @IVOT BUDU]EGA VEKA. Povratak domu. O kako je sladak povratak domu! Pa jo{ domu gde ~eka roditeq, i mnoga bra}a i sestre, i deca i prijateqi! I jo{ kad je dom ne gladna i prazna zemunica no carski dvor, gde car roditeq zabrinuto o~ekuje decu svoju iz daqine! Putnici, vi znate da Car Roditeq nije niko drugi do sam Svevi{wi. Vi ste ti koje on zabrinuto o~ekuje. Iz tu|ine vi se vra}ate Wemu. Istina, i ovaj je svet Wegova wiva, ali je udaqena i trnovita. On vas je poslao u ovu daqinu da biste Ga po`eleli, da biste uvideli da nemo`ete bez Wega. Nije se Wemu zahtelo da se odeli od vas, ne. To se prvo zahtelo pramajci va{oj. I onda je Bog poslao, i wu i sve potomstvo weno u ovo

daqno carstvo svoje, na ovu wivu trnovitu, gde se u znoju lica hleb zaslu`uje. Mnoga jata va{ih predaka pali su na ovu trnovitu wivu i na woj su se otimali o korewe sa skakavcima i skotovima. I privikli su na dru{tvo ni`ih od sebe. I zaboraviv{i dom svoj i poreklo svoje, po~eli su misliti da i ne postoji boqa wiva, niti svet svetliji od ove kaqave lon~arnice, niti dru{tvo otmenije od skotova. Rastu`i{e se nebesa blaga vide}i ~oveka kao u~enika zverova. Smuti{e se an|eli sveti gledaju}i obraz Bo`ji u ~oveku uni`en. Ra`ali se Svevi{wi na rodom qudskim i re{i se na najdramati~nij potez u istoriji stvorenog sveta, u istoriji neba i zemqe. Re{i se On na ono na {ta se samo bezgrani~na qubav mo`e re{iti. Naime, da Sina svoga Jedinorodnoga po{aqe na muke radi spasewa qudi. Da Ga obu~e u drowe qudske, u drowe prosja~ke, da se prosjaci ne bi upla{ili Wega, svetlosti Wegove, veli~anstva Wegova. Da baci najdragoceniji biser sa grudi Svojih pred sviwe, pred posviwene. I Sin Carev rado je po{ao na tu `rtvu i si{ao u kaqugu crviwu, gde su se potomci Evini otimali sa skotovima o korewe. On je na{ao jednu jedinu k}er Evinu, jednu jedinu ~istu i svetu Devojku, koja je bila dostojna da od svoga tela izatka i Wemu telo. I u toj hudoj telesnoj ode}i On se javio me|u opjawenima i pobesnelima; javio se kao u domu bezumnih. ^im su Ga videli u~enici zverova, pojurili su no`em na Wega. On se uklonio. Kad ih je On nazvao sinovima Oca nebeskoga, oni su zjapili u Wega i tra`ili ~udo. Kad je On u~inio mnoga ~udesa, oni su rekli da On to ~ini pomo}u | avola. Jer, oni su bili prestali verovati u Boga, no u |avola nikad nisu prestajali verovati. Kad je On stao izgoniti |avole iz qudi, oni su rekli da pomo}u Velzevula, kwaza |avolskog, izgoni |avole! Kad je prosuo mudrost nebesku pred wih, oni su pitali: gde je On u~io {kolu? I kada su ~uli da je On drvodeqa, bez {kole i u~iteqa na zemqi, oni su Ga prezreli. Kada je On u subotu davao vid slepima oni su Ga grdili {to ru{i subotu. Kad je postio, nazivali su Ga izelicom. Kad se Bogu, molio imenovali su Ga bezbo`nikom.

Kad se dru`io sa gre{nicima, oni su Ga nazivali gre{nikom. Kada ih je On pitao kakav je greh u~inio, oni su lajali kao besni psi. Kad im je govorio o Carstvu nebeskom, oni su bacali sumwu na Wega da ho}e da ih izda Rimqanima. A kad im je On rekao da treba davati } esaru }esarevo, oni su Ga optu`ili Rimqanima kao veleizdajnika! Najzad su Ga popquvali, to jest dali mu ono {to su jedino imali i bili odvratni upquvci! Raspeli su Ga na krst. I dok se sveta krv Wegova slivala na zemqu, oni su se kezili i igrali naokolo. No On je pobedio, i ustao iz groba, i pokazao se svetu ko je. I svet je po{ao za Wim. I po~eo se svet u~iti od Wega napustiv{i {kolu zverova. Zapamtite, putnici, krv se Wegova prosula po zemqi. Svojom krvqu On je obeli`io vama put za povratak u domovinu. Da ne zalutate. Mornari motre na zvezde da ne zalutaju. Motrite i vi na krv Wegovu, na kapqe koje kao zvezde bqe{te. I vide}ete put za domovinu svoju. Ni smrt ni grob ne mogu prese}i va{ put. Ako i pomru tela va{a pre nego {to se On posledwi put javi svetu, ne}ete biti izgubqeni ni zaboravqeni. Samo }ete ~ekati pred kapijom ve~ne svetlosti dok truba arhangelska ne zatrubi. Prvo }e truba arhangelska zatrubiti. Toj nebeskoj trubnoj jeci sledova}e vaskrsewe mrtvih iz grobova. Vaskrsewu }e sledovati Stra{ni Sud Bo`ji. A Stra{nome Sudu Bo`jem - `ivot pravednika u ve~nome Carstvu Hristovome. Tako je prore~eno od Istinitoga. Sva Wegova proro~anstva ispunila su se. Ispuni}e se i ovo. @ivot budu}ega veka jeste `ivot u slavi i radosti, u Carstvu Stvoriteqa, u zagrqaju roditeqa, u Raju. @ivot nekoleban strahom, nemu~en brigom, negr|en bolezawom, nepristupan trule`i i smrti. Sve muke zemaqakog `ivota prema slavi rajskoj izgleda}e kao kap slane vode u reci sladosti. [to oko ne vidje, i uho ne ~u, i u srce ~ovjeku ne do|e, ono ugotovi Bog onima koji Ga qube (1. Kor. 2, 9). Zemaqski `ivot je prema onome `ivotu kao senka od drveta prema drvetu. Senka li~i na drvo, no nije drvo. Tako i zemaqsko bitisawe qudsko li~i na `ivot no nije pravi `ivot. Ili kao san prema javi. Prelaze}i u onaj pravi `ivot, mi kao da se budimo od sna i prelazimo u javu i carstvo jave. To carstvo jave i jeste besmrtno carstvoBo`je. Bog jedini u wemu caruje. I u wemu nema nikakve me{avine od la`i i istine nego je sve istina. Niti me{avine od pravde i nepravde nego je sve pravda. Niti me{avine od lepote i rugobe nego je sve lepota.

Niti me{avine od svetlosti i tame nego je sve svetlost. Niti me{avine od radosti i tuge nego je sve radost. Niti me{avine od `ivota i smrti nego je sve `ivot. To besmrtno carstvo imenuje se carstvom Hristovim, vje~nim carstvom Gospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista (2. Petr. 1, 11; 2. Tim. 4, 18). Jer, On je glavni Pobedilac. I jer se Wemu dade sila, i slava, i vlast, i gospodstvo, i sud, i presto iznad svakog prestola, i veli~anstvo iznad svakog veli~anstva. Sve je On to imao u ve~nosti kao Sin Bo`ji Jedinorodni, no sve je to On i kao ~ovek na zemqi zaslu`io Svojim poni`ewem, stradawem i smr}u. U tom carstvu }e biti oko Hrista sladbenici Hristovi, stradalnici, koji na sebi nose pe~at stradawa za Gospoda i Cara svoga. Tu su apostoli, proroci i pravednici, tu mu~enici i devstvenici, isposnici i krstonosci, pastiri i u~iteqi Crkve svi koji na Hrista li~e. Svi oni koji Wegov rat ratova{e i Wegovom pobedom pobedi{e bi}e oko Wega, zajedno sa an|elima Wegovim . Tako }e biti, jer tako je On obe}ao govore}i: Uze}u vas k sebi da i vi budete gdje sam ja (Jov. 14, 3). Jo{ se to besmrtno carstvo imenuje grad sveti, ili Jerusalim novi. Krasotom svojom taj grad sveti prevazilazi sve snove, sve re~i, sva sravwewa, sve slutwe qudske. Onima koji se udostoje u}i u taj sveti i ve~ni grad Bog }e otrti svaku suzu od o~iju wihovih, i smrti ne}e biti vi{e, ni pla~a, ni vike: ni bolesti ne}e biti vi{e; jer prvo pro|e (Otkr. 21, 2. 4). Tako je objavqeno od Istinitoga, tako je vi|eno od vidovitoga. I tako }e biti. U tome svetom gradu ne}e sijati ni sunce, ni mesec, ni zvezde, pa ipak no}i tamo ne}e biti i pravednici ne}e potrebovati vidjela od `i{ka, ni vidjela sun~anoga, jer }e ih obasjavati Gospod Bog i carova}e va vijek vijeka (Otkr. 22, 5). Tako je objavqeno od Istinitoga, tako je vi|eno od Vidovitoga. I tako }e biti. Zamislite, hristonosci, jedan svet u kome mesto sunca sam Svevi{wi Bog svetli, i greje, i o`ivotvorava, i neprestano podmla|uje! To je svet va{, kome putujete. To je domovina va{a, kojoj se vra}ate: domovina neprolazna, u kojoj }ete i vi biti neprolazni. To je otaxbina sinova Oca nebeskoga, svih usinovqenih kroz Gospoda Isusa. I vi }ete se u ove ubrojati ako pobedite. Jo{ se to carstvo naziva carstvo svetaca Vi{wega. Kao {to je vidoviti prorok provideo kroz sve zavese vremena i iskazao: A carstvo i vlast i veli~anstvo carsko pod svim nebom da}e se narodu svetaca Vi{wega; Wegovo }e carstvo biti vje~no carstvo (Dan. 7, 27). U tome carstvu ne caruju tu|inci nego Otac. Niti su podanici toga carstva robovi no sinovi.

Rob ne sme da pogleda u lice cara tu|inca. A sinovi sveti cara svetoga gleda}e u lice Cara Svevi{wega sa slobodom i rado{}u. Sve kao {to je prore~eno i re~eno: I gleda}e lice Wegovo, i Ime Wegovo bi}e na ~elima wihovim (Otkr. 22, 4). O naslade nad nasladama, o bogatstva nad bogatstvima, o krasote nad krasotama gledati lice Boga @ivoga, Jedinoga, Istinitoga! To i jeste raj `eqeni. Raj i ovo je ime, jedno od najsla|ih imena, carstva onoga. Raj zavi~aj va{, kome se vi, umorni putnici, vra}ate iz daqne zemqe, sa wive trnovite. Kakva je cena svega toga bla`enstva, pitate li? Kako da vam se odgovori, radoznali? Da li neko od vas poseduje sunce, mesec i zvezde, i da sve to da za ono bla`enstvo, opet nije dao ni{ta. Kako bi se pra{inom kupila ve~nost? Kakvim prolaznim blagom neprolazno? No ima jedno skriveno, neprolazno blago, koje svaki naslednik tog bla`enstva neiskazanoga nosi u sebi. Nosi ga zavijeno u tkanini prolaznosti. To je maleni i leluajvi plami~ak qubavi prema Gospodu Bogu. Taj plami~ak qubavi ne umire sa umirawem telesne tkanine nego `ivi i blista. Herojske du{e herojski ga brane da ga suludi vetrovi na putu ne ugase. Tim plami~kom qubavi udostoji}e se pravedne du{e da iza|u, obu~ene u vaskrslo nebesko telo, pred lice Boga `ivoga. To je cena. Za taj mali dar Bogu, dobi}e qubiteqi Boga kao uzdarje carstvo, i sinovstvo, i `ivot ve~ni. Re~ju Raj. Ovo je vera prosve}enih i istrajnih. Ovo nije vera tamnih i boja`qivih koji su se skrili od bo`anske svetlosti ili koji boja`qivo slu{aju o woj. Prosve}eni Duhom Bo`jim radosno primaju zrake bo`anske svetlosti iz onoga sveta stvarnosti. Primaju ih kao pisma iz domovine svoje, kao sveta pisma roditeqa svoga. I odgovaraju na ta pisma srda~ninm otpozdravom. Iz tih svetih roditeqskih pisama ~iji se zbir naziva jednim imenom Sveto Pismo oni saznaju po~etak, sredinu i kraj stvorenoga sveta. I saznaju izvor, tok i uvor qudskog `ivota. I saznaju svoje carsko poreklo, sada{we uni`ewe i budu}u slavu svoju. To saznawe oni utvr| uju Predawem svetih i prosve}enih mu`eva, koje se ~uva u Crkvi Pravoslavnoj. Imaju}i to saznawe, oni istrajno spremaju sebe za ulazak u domovinu ve~nu i za radosni susret sa Ocem svojim nebeskim. I poma`u bra}i svojoj, saputnicima svojim, da se i oni spreme. Jer, Otac nebeski ne ~eka povratak jednog deteta svoga iz daqine nego mnogih i mnogih miliona dece svoje. Ko }e izre}i broj wihov? Broj je wihov kao broj zvezda na nebu, kao pesak na obali mora, kao prah zemaqski. To je

gra|anstvo nebeske dr`ave, Carstva Bo`jega, kome nit je bilo niti mo`e biti ravna. Ne, nego je to samo jedan deo gra|anstva besmrtne dr`ave Bo`je. Drugi deo ~ine bezbrojne sile bestelesnih an|ela. Ovo je va{a vera, hristonosci, i vera predaka va{ih, posve}enih i istrajnih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do bla`enoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Suda, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni }e biti uzeti u carstvo nebesko, i nazva}e se blagoslovenim. POVRATAK. RAJ. SLAVA.