ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

Doc. dr Duanka Krajnovi Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu

Biomedicinska istraivanja
Zato su vana i neophodna? Etike nedoumice u sprovoenju i praenju biomedicinskih istraivanja Kako su regulisana meunarodnom regulativom? Kako su regulisana nacionalnom zakonskom regulativom?
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 2

Zato su vana i neophodna?

Napredak farmacije i medicine je baziran na istraivanjima koja u neke eksperimente obavezno ukljuuju humane subjekte Svrha biomedicinskih istraivanja koja ukljuuju humane subjekte je unapreivanje dijagnostikih, terapijskih i profilaktikih procedura i razumevanje etiologije i patogeneze bolesti
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 3

Kratko podseanje i razgranienje pojmova

Biomedicinska istraivanja terapijska istraivanja neterapijska istraivanja Predklinika istraivanja Neklinika istraivanja Klinike studije
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

Faze u razvoju leka

Predklinika ispitivanja FD, FK, toksikoloka in vitro , in vivo (eksperimentalni modeli) Klinika ispitivanja I faza zdravi dobrovoljci II faza bolesnici III faza bolesnici IV faza - postmarketinka
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

Nedopustivo je da cilj istraivanja bude naunikova radoznalost, potreba za eksperimentisanjem u cilju publikovanja radova ili izrade disertacije Kliniko ispitivanje ne sme se obavljati ako je mogua opasnost od primene leka vea od zdravstvene opravdanosti njegovog ispitivanja
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 6

Etiki aspekti klinikih ispitivanja su kompleksna i kontraverzna tema iz razloga to su to istraivanja koja se odvijaju na ljudima, ukljuujui i zdrave individue

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

Etika u biomedicinskim istraivanjima

Etika klinikih istraivanja nije identina etici klinike medicinske prakse GLAVNI PROBLEMI: 1. Regrutacija i randomizacija pacijenata 2. Informisani pristanak 3. Placebo kao kontrola da li je etiki koristiti placebo? 4. Rizine grupe
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 8

Istorija uvoenja propisa

FDA razvija DKP regulativu od 30-tih, Japan od 50-ih, a EU od 60-tih, posle talidomidske tragedije (1961.)- prvi akt o DKP 1962. godine 1977. god FDA uvodi kontrolu klinikih studija, a 1980. god. Ameriki federalni registar propisa za izvoenje klinikih studija 1990. FDA Manual for GCP for trails on Drugs EU prihvata naela DKP 1990. godine publikovanjem EC GCP Guidelines za obavljanje klinikih studija

ta je dobra klinika praksa?

Dobra klinika praksa u klinikom ispitivanju (DKP) predstavlja meunarodni etiki i nauni standard kvaliteta za planiranje, sprovoenje, zapisivanje i izvetavanje pri ispitivanjima koja se izvode na ljudima Potovanje ovih standarda obezbeuje uverenje javnosti da su prava, bezbednost i dobrobit ispitanika zatieni i u skladu sa principima proisteklim iz DoH i da su podaci dobijeni u klinikom ispitivanju verodostojni
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 10

Meunarodni standardi za zatitu ispitanika u biomedicinskim istraivanjima

Najstarija deklaracija Nirnberki kodeks, nastao kao produkt Nirnberkog suda za ratne zloine 1947. godine, napisanog kao reakcija na zloupotrebu medicine u Drugom svetskom ratu Meunarodno medicinsko udruenje (WMA) donelo je 1964. godine meunarodnu deklaraciju za sva lica i institucije koje vre biomedicinska istraivanja Helsinka deklaracija (DoH) sa revizijama 1975, 1983, 1989, 1996, 2000, 2002-o etikoj opravdanosti upotrebe placeba u nekim istraivanjima, 2004garantovanje prava ispitanicima na pristup najboljoj terapiji, ne samo u toku klinike studije, ve i nakon zavrene studije, 2008) Meunarodne preporuke za biomedicinska istraivanja na ljudima, donete 1982. godine u enevi od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Saveta za meunarodne organizacije medicinskih nauka (CIOMS); revidirane su 1993. i 2002. godine
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 11

Direktiva EZ 2001 / 20 /
Direktiva se mora usvojiti od strane svih zemalja lanica, implementiranjem u nacionalne zakone i propise Direktiva rigoroznija od postojeih nacionalnih zakona Osnova za klinika ispitivanja bazira se na zatiti ljudskih prava i dostojanstva oveka, kao to je to dato u DoH. Zatita osobe koja uestvuje u ispitivanju je potpuna i ukljuuje njegovo pravo da se povue iz studije u bilo kom trenutku, bez obrazloenja
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 12

Direktiva EZ 2001 / 20 /
Posebna panja poklanja se osobama koje nisu u stanju da daju saglasnost nakon iscrpnog obavetenja. Takve osobe ne mogu se ukljuiti u kliniko ispitivanje, ako se isti rezultati mogu dobiti ukljuivanjem osoba koje su u stanju da daju saglasnost. Te osobe se mogu ukljuiti jedino kada se moe oekivati da e primena leka biti od direktne koristi pacijentu Posebna panja posveuje se i deci, a potrebna klinika ispitivanja sprovode se u uslovima koji omoguuju najbolju moguu zatitu ispitanika U sluaju osoba koje su dementne osobe, psihijatrijski bolesnici i dr. Ukljuivanje u klinike studije je jo restriktivnije. Medicinski produkti mogu se primeniti samo kada je direktna korist za pacijenta vea od rizika. Zahteva se pristanak zastupnika bolesnika, dat u saradnji sa lekarom bolesnika 13

Normativni etiki principi u biomedicinskim istraivanjima

1. 2.

3.

4.

Potovanje autonomije ispitanika (pacijenta) dobrovoljni pristanak informisanog pacijenta na uee Princip injenja dobrog (dobroinstvo) obaveza briljive procene mogueg rizika ili moguih tetnih posledica u odnosu na oekivanu dobit za ispitanika Princip nekodljivosti obaveza da se istraivanje prekine ako se u toku istraivanja pokae da je rizik preveliki i prevazilazi oekivanu korist Princip pravednosti zahtev za nepostojanje diskriminacije prilikom izbora za uee u istraivanju
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

14

Regrutacija i randomizacija pacijenata

Uzrok kanjenja zavretka klinikih studija brzina regrutacije pacijenata Randomiziran odabir i ukljuivanje nasumino izabrani uesnici

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

15

Dobrovoljni pristanak
Mora da sadri: 1. Pisani dokument na maternjem jeziku ispitanika bez obzira da li se istraivanje sprovodi u stranoj zemlji 2. Dokument mora biti napisan razumljivim jezikom tako da ga prosean ovek moe razumeti 3. Mora da sadri jasno definisanu informisanost ispitanika, potpis ispitanika i ispitivaa
Saglasnost se dobija u pisanoj formi ili nepisani pristanak koji mora biti dokumentovan uz prisustvo svedoka
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 16

Kljuno je da pacijenti budu informisani ne samo o pravu da prihvate ili odbiju istraivanje, ve i o razliitim oblicima leenja. Saglasnost data nakon iscrpnog obavetenja vana je ne samo u klinikim ispitivanjima ve i kod rutinskog leenja. U Srbiji ak polovina bolesnika ne razume ili pogreno razume datu informaciju

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

17

Princip informisane saglasnosti u biomedicinskim istraivanjima

Prvi princip Nirnberkog kodeksa govori o 4 prerogativa dobrovoljnog pristanka ljudi u istraivanjima 1. prerogativ sposobnost ili kompetentnost za davanje pristanka; 2. prerogativ primanje informacija, dovoljnih za davanje pristanka o ueu 3. prerogativ razumevanje ili usvajanje potrebnih informacija; Zahteva se da subjekti istraivanja razumeju ta se od njih oekuje i ta e dobiti 4. prerogativ dobrovoljnost Osoba koja ne poseduje bilo koji od ova etiri prerogativa, ne moe dati validan pristanak da postane istraivaki subjekt Ranjivi ispitanici vojnici, zarobljenici, zatvorenici, bolniki pacijenti, zaposleni u farmaceutskoj industriji 18

Rizine grupe osetljive populacije ljudi

U klinika ispitivanja mogu biti ukljuena SAMO KADA JE TO NEOPHODNO Rizine grupe su svrstane u dve kategorije na osnovu: sposobnosti da daju informisanu saglasnost ranjiva ili vulnerabilna populacija nemanja slobode da to uine eksploatisana ili iskoriena populacija Posebna kategorija trudnice i dojilje

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

19

Vulnerabilna populacija
Oni koji nemaju pravnu sposobnost da daju pristanak i oni koji nemaju sposobnost donoenja odluka Zabranjeno prema Nirnberkom kodeksu, dozvoljeno Helsinkijem i CIOMS preporukama sa limitirajuim faktorima: Svrha istraivanja mora biti takva da e doneti korist ranjivoj populaciji Ne sme postojati drugi nauni metod za prikupljanje eljenih informacija, koji je mogu bez korienja ranjive populacije Istraivanje mora biti jasno, u najboljem interesu subjekta istraivanja
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 20

1. 2.

3.

Eksploatisana populacija
U potpunosti je sposobna da prui dobrovoljni pristanak za uee u nekom ispitivanju Studenti medicinskih grupacija, radnici u zdravstvenim ustanovama, vojnici, zarobljenici, beskunici, zatvorenici, izbeglice, osobe inficirane virusom HIV-a
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 21

U meunarodnim smernicama (ICH) za dobru kliniku praksu (GCP) koristi se termin posebno osetljivi ispitaniciu okviru koga su svrstane i eksploatisana i ranjiva populacija. To su pojedinci na iju spremnost da uestvuju u klinikom ispitivanju mogu neosnovano uticati oekivanje, bilo opravdano ili ne,da e im uestvovanje doneti odreene pogodnosti odnosno da e u suprotnom biti izvrgnuti osveti starijih ili nadreenih osoba.
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 22

Etiki aspekt upotrebe placeba u klinikim ispitivanjima

Korienje placeba je najznaajnije u randomiziranim, dvostruko slepim probama u III fazi klinikih ispitivanja

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

23

Kako su biomedicinska istraivanja regulisana nacionalnom zakonskom legislativom?

Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima

(Slubeni glasnik RS", br. 30/2010)

Pravilnik o uslovima i nainu klinikog ispitivanja leka, postupku i sadraju dokumentacije za odobrenje klinikog ispitivanja leka
(Sl. Glasnik RS, br. 19/2007)

Smernice Dobre klinike prakse u klinikom ispitivanju

(Sl. Glasnik RS, br. 28/2008)
24

ETIKI KOMITETI
prvi put se pominju u USA 1966. godine; Federalnim zakonom obavezni su REB (Istraivake etike komisije) u svim institucijama u kojima se obavljaju biomedicinska istraivanja, a koje finansira drava

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

25

ZATO POSTOJE ETIKI KOMITETI (ODBORI)

Da bi se garantovalo da su predviene studije na ljudima etike pre zapoinjanja Da bi se garantovalo da su rizici i dobiti razumni rizici si minimizirani Da bi se obezbedili kontrolni mehanizmi Da bi se zatitila prava, bezbednost i interesi ljudskih subjekata u istraivanju i postigla zatita podataka
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 26

NADLENOST ETIKIH KOMITETA (ODBORA)

za naunu i etiku procenu podnesenih protokola i amandmana klinikih istraivanja za prihvatanje ili odbijanje protokola za praenje sprovoenja istraivanja i monitoring nakon zavretka ispitivanja retko se sprovodi zbog nedostatka vremena i potrebnog novca
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA 27

VRSTE ETIKIH KOMITETA (ODBORA)

etiri forme: 1. Nacionalni zakonodavni i/ili savetodavni 2. Zdravstveno-profesionalnih i strukovnih asocijacija 3. Zdravstvene zatite/u zdravstvenim ustanovama 4. U ustanovama koje se bave biomedicinskim istraivanjima na ljudima (posebni za ivotinje)

ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

28

Razliiti zadaci i uloge Ciljevi: - Reavanje spornih pitanja u klinikim istraivanjima (KI) - Koordinira rad lokalnih EO u klinikim istraivanjima i prati sprovoenje KI - Razvoj i zastupanje zdravstvene politike - Miljenje profesionalne prakse po pitanju zdravstvene zatite pacijenata - Unapreenje centara za zdravstvenu zatitu pacijenata ETIKA U BIOMEDICINSKIM
ISTRAIVANJIMA 29

Nacionalni zakonodavni i/ili savetodavni komiteti (odbori)

Komiteti (odbori) zdravstvene zatite / u zdravstvenim ustanovama

Razliiti zadaci i uloge Ciljevi: - Razmatranje etikih pitanja iz svakodnevne zdravstvene prakse - Miljenje profesionalne prakse po pitanju zdravstvene zatite pacijenata - Unapreenje centara za zdravstvenu zatitu pacijenata - Zatita ispitanika (ljudi) u klinikim istraivanjima
ETIKA U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA

30

ETIKI KOMITET (ODBOR)definicija

Nezavisni komitet (odbor) za procenu etinosti istraivanja (terapijskog i neterapijskog biomedicinskog istraivanja). To je institucionalno, nacionalno, regionalno ili meunarodno telo, ija je dunost da osigura ZATITU PRAVA, BEZBEDNOST I DOBROBIT ispitanika u biomedicinskim istraivanjima Razmatra i nauni i etiki aspekt klinikog istraivanja koje se predlae i nakon revizije daje POZITIVNO MILJENJE (odobrava) na protokol istraivanja i eksperimentalne procedure ili odbacuje predloeno istraivanje Tokom ispitivanja vri nadzor nad klinikim ispitivanjem i moe, ukoliko je potrebno, prekinuti ispitivanje, kada se pokae da je rizik za ispitanike vei od oekivane korisnosti odnosno dobiti 31