Вы находитесь на странице: 1из 24

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

NASTANAK NOVCA I NJEGOV ZNAAJ U PRIVREDI

Mentor: Prof. dr Dragana Kragulj

Student: Danijel orevi 829/11

Beograd, decembar, 2011. Godine

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

APSTRAKT
Novac je drutveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada dakle za razvoj druva u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono to slui kao opte prihvaeno sredstvo razmene odnosno sredstvo plaanja. Novac je imovina koja se uobiajeno koristi prilikom nabavke roba i usluga. On je take simbol moi, uspeha i neuspeha, krvotok privrednog sistema. Treba razumeti da je novac stvar poverenja, poverenje u osobu koja emituje novac koji koristi ili u ustanovu koja uvaava njegove ekove ili transfere. Od kada je izmiljen novac bolje motivaciono sredstvo nije pronaeno. Ipak, novcem moe kupiti sat ali ne i vreme, novcem moe kupiti poloaj ali ne i ugled, novcem moe kupiti linog lekara ali ne i zdravlje.1

http://novac1.blogspot.com/search/label/novac

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

SADRAJ
APSTRAKT.............................................................................................................................. 2 1. UVOD.....................................................................................................................................4 2. RAZVOJ NOVCA KROZ ISTORIJU................................................................................5 2.1. Na poetku trampa...................................................................................................5 2.2. Kovanice..................................................................................................................5 2.3. Papirni novac...........................................................................................................6 3. PRILOG - Prevara zlatara (bankara).....................................................................................7 4. CENTRALNA BANKA I NJENA ULOGA.......................................................................8 5. PONUDA I POTRANJA ZA NOVCEM..........................................................................8 5.1.Ponuda novca............................................................................................................8 5.2.Tranja za novcem..................................................................................................10 6. FUNKCIJE NOVCA..........................................................................................................11 6.1.Novac kao mera vrednosti......................................................................................12 6.2.Novac kao prometno sredstvo.................................................................................13 6.3.Novac kao blago ....................................................................................................14 6.4.Novac kao plateno sredstvo..................................................................................15 6.5.Svetski novac..........................................................................................................15 7. NOVANI AGREGATI.....................................................................................................17 8. KAKO BANKE STVARAJU NOVAC.............................................................................20 9. ZAKLJUAK.....................................................................................................................23 LITERATURA........................................................................................................................24

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

1. UVOD
Bogati su nadmudrili intelektualce, i to iskljuivo zato to su razumevali mo novca, taj predmet koji se ne ui u koli.2 "S novcem si zmaj, bez novca crv. Bolje je da ti zavide, nego da te saaljevaju."3

Novac je simbol uspeha i neuspeha, motivaciono sredstvo, za generale je mo u ratu, za revolucionare okov rada, uzrok kriminala, pokreta itavog sveta. Ljudi se zavode arima novca i njemu prilagoavaju svoj ivot. Ali novac ne utie samo na moral i ideale, ve je bez njega nezamislivo funkcionisanje ekonomije. Novac je krvotok privrednog sistema, jer omoguava protok robe i usluga. Koliko se novac usadio u naem ivotu i koliko nam je bitan i ta bi sve uradili da bi doli do njega dokazuju sledeeh nekoliko bizarnih injenica:4 Novac je jedan od glavnih uzroka branih svaa i razvoda U zameni za milion dolara ak 65% Amerikanaca bi pristalo na jednogodinji samaki ivot u pustinji 60% ljudi bi za 10 miliona dolara bili spremni da promene pol i boju koe Jedna od 14 osoba bi za isti novac ubila 92% Amerikanaca bi radije bilo bogato nego sreno zaljubljeno.

Kako je dolo do toga da ivimo u svetu u kome je vei deo novca nevidljiv, i vredi onoliko koliko vrede brojke na ekranu kompijutera? Odakle je novac potekao?

2 3

Robert Kiosaki, ameriki finansijski i marketinki savetnik Herodot 4 http://trosjed.net.hr/ekipa/saritta_1/blog/6300246/

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

2. RAZVOJ NOVCA KROZ ISTORIJU

2.1. Na poetku trampa5


Prvi oblici trgovine bili su jednostavno trampa u kojima se jedan predmet ili roba razmenjivao za drugi. to je traeni predmet bio rei, to se vie cenio pa je i predmet kojim se trampilo trebao biti vee vrednosti. Budui da se odreena roba zamenjivala drugom pribline vrednosti, moglo bi se rei da je prvi novac bio uveliko promenljiv, no isto tako je jasno da je valuta koja je bila cenjena u jednom delu sveta, mogla u drugom kraju da bude potpuno bezvredna. Danas se u kontekstu prvog sredstva plaanja najee spominje stoka, koljke, krzno, ito i slino, o emu svedoi i stari latinski naziv za novac pecunia koja potie od rei pecus to znai govedo. Pri takvoj naturalnoj razmeni (trampi) javljale su se sledee potekoe: 1) Sve tee je bilo pronai osobu koja je sa jedne strane imala proizvod koji se trai (susret jednakih zahteva) 2) Dolazi do stvaranja velikog broja odnosa meu samim proizvodima koji su se razmenjivali tj. teko je bilo odrediti vrednost robe jer su postojali mnogi odnosi (riba za ito, riba za krzno, krava za ogrev) 3) Kao potekoa javljaju se veliki trokovi prilikom razmene velikog broja odnosa meu proizvodima. Sa sve veim razvojem trgovine, prekomorskim istraivanja i irenja svetskog trita, pojavila se potreba za univerzalnim sredstvom plaanja te se u tu svrhu sve vie poinju koristiti cenjeni metali bakar, srebro, zlato.

2.2. Kovanice
Zlato je znoj Sunca a srebro suza Meseca 6 Ubrzo se pokazalo da ni takav oblik novca nije praktian budui da se uvek iznova mo rao vagati i procenjivati. Zbog toga je ubrzo uvedeno da svaka kovanica mora imatu utisnute tri
5 6

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.193. Carstvo Inka

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

informacije teinu kovanice, finou metala i oznaka kovanice koja je izradila kovanicu. Takav novac, slian dananjem je nastao u 7. veku pre Hrista, dakle pre oko 2700 godina. To se odigralo u maloj drzavi koja se zvala Lidija u Maloj Aziji. Taj se pranovac izraivao od elektruma, pripodne legure zlata i srebra. Vremenom su plemeniti metali zlato i srebro preuzeli primat u ulozi novca. Razlog za to je sto su oni u prirodi vrlo retki, a za njihovo dobijanje je potrebno uloiti mnogo rada pa je za male koliine takvog novca mogue dobiti velike koliine potrebne robe i zato to zlato ima fiziku i hemijsku nepromenljivost i trajnost. Vrednost odreene kovanice je opteprihvaena konvencija. Za to je jamio vladar drave ili poseda. Tako je nastao sistem robne razmene gde je vrednost svake robe predstavljena odreenom koliinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogli zameniti. Nisu se mogli jesti, obui, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz. Korienje ovih kovanica stvorilo je potranju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odreeni metal imao veu ili manju vrednost na tritu, to je zavisilo od njegove potranje. Kako se vremenom koliina robe u razmeni poveavala, bilo je potrebno sve vie kovanica, pa je njihovo noenje vremenom postalo nezgodno. Prvo se novac izraivao potpuno runo i ta se osnovna tehnika proizvodnje vrlo malo menjala sve do 16. veka kada su nastale prve maine za njegovo kovanje.

2.3. Papirni novac


Sa razvojem papirnog novca se takoe vezuje i nastanak banaka. Tada su na scenu stupili zlatari nudei svoje usluge. Kako su kovanice bile neprikladne za svakodnevno noenje da bi se njima trgovalo oni su se dosetili da bi mogli stanovnitvu da ponude da svoje zlatne kovanice ostave njima na uvanje u njihovim dobro obezbeenim sanducima a za koliinu ostavljenog zlata ili drugih kovanica izdaju papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj bi pisalo koliko kovanica vlasnik ima na raspolaganju. Zlatari su zalagaima za ovu uslugu naplaivali odreenu proviziju. S vremenom je ovakva priznanica sve ee bila u opticaju kao sredstvo razmene robe. Umesto da svaki trenutak dolazi i podie svoje zlato, vlasnik zlata bi davao priznanicu treem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se tako pokazala puno praktinija i

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

postala je jako popularna, pa su kovanice sve vie bile davane na uvanje kod zlatara, a sve manje uvane kod vlasnika.

3. PRILOG - Prevara zlatara (bankara)7


Evo kako je izgledala cela pria kod zlatara. Na primer, izvesni stanovnik bi ostavio 20 funti zlata a za to bi uzeo priznanicu od 20 funti. Prolo bi i godinu dana a da se niko nije pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno se trgovalo samo priznanicama. Za svo to vreme vlasnikovo zlato bi samo stajalo. Kod zlatara se pojavio neki drugi gospodin i pitao zlatara jel moze da mu pozajmi npr. 20 funti a da mu ih vrati za 6 meseci i da mu tu pozajmicu vrati sa dogovorenom kamatom. Kao garanciju da e mu ih vratiti ponudio bi mu neku nepokretnost. Zlatar je tada uvideo da bi se to moglo izvesti, jer se vlasnik koji je zaloio zlato ne poja vljuje ve godinu dana da podigne svoje zlato pa se verovatno nee pojaviti i u narednih 6 meseci, tako da je odluio da pozajmi vlasnikovo zlato drugom gospodinu koji je potraio pozajmicu. Ali on zlato nije ni dao fiziki ve mu je samo izdao potvrdu da gospodin koji je traio zlato, kod njega ima zaloenih 20 funti zlata. Realno stanje bi bilo da su u opticaju bile 2 potvrde za zaloenih 40 funti, a da je u stvari zaloeno samo 20. To je dakle bila ista prevara, jer je zlatar znao da je izdao priznanicu za nepostojee zlato. Ali glavni deo prevare tek sledi jer izdavanjem druge potvrde, drugom gospodinu na 20 funti, kreirana je nova zemena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno nema. Ta vrednost se vodila kao dug, koji je stavljen drugom gospodinu na teret, a koji e postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju mora prodati. Kada je zajmoprimalac vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus dogovorena kamata od npr. 10%, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom stvarnog rada i prodajom stvarne robe. Zlatar je meutim doao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada ili prodate robe jer pisanje priznanice nije nikakav rad nego samo rizik da se prevara ne otkrije.

Izvor: http://razotkrivanje.net/2010/08/10/kako-je-nastao-novac/

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

4. CENTRALNA BANKA I NJENA ULOGA Centralna banka - u savremenoj trinoj privredi je vodea ustanova kreditno - monetarnog sistema, ije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko - finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, to jest kontrolie koliinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti.8 Centralna Banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadrala ranije steeno monopolsko pravo da vri kreiranje primarnog novca (tampanje novanica i kovanje novia). Guvernere Centralne Banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontrolie njen rad. Ipak je sve iri krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novana jedinica) baza uspene ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.) moe spreiti samo nezavisnou monetarne vlasti (centralne banke) od izvrne (vlade).

5. PONUDA I POTRANJA ZA NOVCEM

5.1.Ponuda novca
Cilj aktivnosti Centralne Banke nije profit, ve ostvarivanje odreenih monetarno-politikih zadataka i ekonomske politike zemlje. U tom smislu najodgovornija je funkcija Centralne Banke u reguliranju novanog opticaja i kreditnog volumena u zemlji te odravanje monetarne stabilnosti. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata kojima regulie ponudu novca: Stopa obavezne rezerve - predstavlja minimalnu stopu rezervi gotovine u odnosu na depozit koje moraju drati banke. Banke imaju slobodu da dre vei iznos rezervi, ali ne mogu da dre manji iznos od propisanog. Da li e banka drati vei iznos gotovine od onog koji odreuje stopa obaveznih rezervi zavisi od toga da li postoje rentabilne mogunosti za plasman (na primer za rentabilne mogunosti za davanje na zajam ili
8

edibovid V. 2002., Ekonomija od A do Z, Beogradska otvorene kola, Beograd, 20. Str.

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

ulaganja u kupovinu dravnih obveznica koje nose kamatu). Ukupna ponuda novca zavisi od visine multiplikatora novca, koji predstavlja recipronu vrednost veliine obaveznih rezervi. Visina eskontne kamatne stope predstavlja kamatnu stopu po kojoj centralna banka pozajmljuje novac poslovnim bankama. Poslovne banke moraju jedan deo depozita uvari kao rezervu gotovine. Ako bi kojim sluajem dolo do poveanog povlaenja depozita iz neke banke, ona bi mogla od centralne banke dobiti zajam uz odreenu kamatnu stopu. Ako je ta stopa na nivou trine, to daje odreenu sigurnost poslovnim bankama da plasiraju svoja sredstva sve do visine stope obavezne rezerve. Meutim, ako bi centralna banka povisila ovu stopu iznad trine, banke bi se nale u izuzetno rizinoj situaciji, tj. da, u sluaju da dode do iznenadnog povlaenja depozita, budu prinuene da pozajmljuju sredstva od centralne banke po stopi vioj od trine. Odreivanjem eskontne stope na nivou viem od trine kamatne stope, centralna banka primorava poslovne banke da dre dodatni iznos rezervi gotovine, to utie na smanjenje ponude novca

Slika br. 1. Ponuda novca: Sluaj promenljive koliine novca i promenljivih kamatnih stopa.9

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.193.

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

Operacije na otvorenom tritu obuhvata kupovinu i prodaju hartija od vrednosti od strane centralne banke. To je osnovni metod regulisanja kratkoronog kreditnog potencijala poslovnih banaka u razvijenim trinim privredama. Kupovinom, odnosno prodajom kratkoronih vrednosnih papira od strane centralne banke proiruje se ili suava kreditni potencijal poslovnih banaka. Ako centralna banka proceni da u privredi postoji inflatorna napetost, ona moe prodati dravne hartije od vrednosti. Kupci hartija od vrednosti platie ih ekom na teret svog bankovnog rauna, a centralna banka e taj ek podneti na naplatu poslovnoj banci. Na taj nain smanjuje se iznos rezervi ove banke kod centralne banke. Ako centralna banka proceni da treba poveati ponudu novca ona e vriti kupovinu dravnih hartija od vrednosti i na taj nain uveati rezerve poslovnih banaka na raunu kod centralne banke.

Najvei broj ekonomista se slae da je najznaajniji instrument delovanja banke na ponudu novca promena stope obaveznih rezervi. Porastom stope obaveznih rezervi realizuje se restriktivna monetarno-kreditna politika a njihovim snienjem ostvaruje se ekspanzivna kreditno-monetarno politika. Kada centralna banka uveava eskontnu stopu dolazi do realizacije restriktivne monetarne politike, a u sluaju da centralna banka sniava diskontnu stopu ostvaruje se koncept ekspanzivne monetarne politike.

5.2.Tranja za novcem
Tranja za novcem predstavlja novani iznos koji ljudi ele da dre u obliku gotovin e i ekovnih depozita, pri razliitim nivoima kamatne stope. Stanovnitvo eli da dri deo svog bogatstva u obliku gotovine ili ekovnih depozita iz razliitih razloga. U osnovi tranje za novcem nalazi se transakcioni motiv, odnosno elja ljudi da imaju dovoljno novca za svakodnevne transakcije, tj. za kupovinu najrazliitijih roba i usluga. Tu je i motiv predostronosti, tj. potreba ljudi da drze deo svoje imovine u visoko likvidnom obliku u sluaju nepredvienih dogaaja.

10

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

Slika br. 2. Tranja za novcem u zavisnosti od kamatne stope10

6. FUNKCIJE NOVCA Sutina novca proistie iz njegovog robnog i nerobnog sadraja. Meutim kod savremenog novca ta sutina izvire uglavnom iz njegovih funkcija. Novac ima pet osnovnih funkcija, koje su se razvojem robne razmene hronolokom redosledom pojavljivale: 1) Novac kao mera vrednosti i merilo cena 2) Novac kao prometno sredstvo 3) Novac kao plateno sredstvo 4) Novac kao blago (tj. sredstvo za zgrtanje blaga) 5) Svetski novac

10

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.194.

11

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

6.1.Novac kao mera vrednosti


Ovo je prva i najznaajnija funkcija novca. U njoj novac vri funkciju opteg ekvivalenta. Svojom koliinom novac tada izraava vrednost svih drugih roba. Novac u funkciji mere vrednosti robnom prometu daje materijal za izraavanje vrednosti svih drugih roba. Drugim reima, celokupni robni svet novac u funkciji mere vrednosti svodi na zajedniki imenitelj, tj. sve robe ini istoimenim (uporedivim) veliinama, koje su kvalitativno jednake i kvantitativno samerljive. Zajednike vrste robe nisu merljive preko novca i nije novac uinio razliite robe meusobno samerljivim. Svim robama je zajedniko da su rezultat manje ili vee koliine ljudskog rada. Upravo po tome, to su rezultat ljudskog rada, sve robe su istovetne i meusobno uporedive i samerljive. I novac je roba, pa je on svojim nastankom samo uinio da se ta zajednika osobina svih roba lake prepozna i meusobno uporedi. Da bi novac bio u funkciji mere vrednosti drugih roba nije potrebno da bude i realno, fiziki prisutan. Tj. da bi se veliina vrednosti neke robe izrazila u manjoj ili veoj koliini novca, za tu funkciju nije potrebna i fizika prisutnost novca. Zato zamiljeni ili idealni novac najee slui kao novac u funkciji mere vrednosti. Vrednost neke robe izraena u manjoj ili veoj koliini novca predstavlja njenu cenu. Dakle, cena je novani izraz vrednosti robe. Zato je vrednost robe najznaajniji faktor koji odreuje nivo ili visinu njene cene. Meutim, cena robe moe da se menja iako njena vrednost ostaje ista. Do toga dolazi u sluaju ako se menja ponuda ili potranja za tom robom, ili u sluaju ako se menja veliina vrednosti novane robe (npr. zlata) ili se vri promena merila cena. U svakoj zemlji drava putem zakonske regulative utvruje novanu jedinicu mere kako bi u robnom obliku sluio kao mera vrednosti. Drava utvruje monetu, kao jedinicu mere i kao zakonsko sredstvo plaanja i nain njegove uporedivosti u odnosu na strane novane jedinice. Tako imamo dolar, evro, juan, funtu, dinar...

12

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

6.2.Novac kao prometno sredstvo


Funkcija prometnog sredstva je druga funkcija novca. U razvijenoj robnoj privredi razmena se obavlja posredstvom novca. Novac se pojavljuje kao posrednik u razmeni R N R, odnosno roba se prodaje za novac a zatim se za taj novac kupuje neka druga roba. Ta transakcija ne mora da bude obavljena u isto vreme i na istom mestu. To znai da se u razmeni posredstvom novca vremenski i prostorno odvajaju lanovi prodaje i kupovine robe. Na taj nain se prekida njihova meusobna vremenska i prostorna zavisnost. Prodaja robe vie nije uslovljena kupovinom robe, a kupovina robe oslobaa se direktne zavisnosti od prodaje robe. Na taj nain se menja nain funkcionisanja robnog sistema. Ta promena ima svoja pozitivna i negativna svojstva. Pozitivna svojstva ogledaju se u olakavanju robnog prometa, tj. razmena robe postaje jednostavnija, bra i efikasnija. Ne postoji vie dvostruka zavisnost izmeu prodavaca robe i kupaca kao kod trampe. Prodavcu je vano samo da pronae kupca. On dobija novac za prodatu robu, a zatim je kao kupac sasvim slobodan gde e i na koji nain potroiti svoj novac. Negativna strana je upravo poslednja stvar jer stvara mogunost za poremeaj u robnom prometu. Poto prodavac ne mora vie istovremeno da bude i kupac robe, moe doi do povlaenja odreene koliine novca iz prometa i tako da se narui kontinuitet prometa robe. Zbog tog povlaenja ili zadravanja novca van robnog prometa neki proizvoai e morati da odloe prodaju svoje robe. Tako dolazi do privremenog prekida i potekoa u kontinuiranom odvijanju robnog prometa, odnosno u kupoprodaji robe.

13

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

6.3.Novac kao blago


Novac pored ostalih usluga u robnom prometu postaje i sredstvo za uveanje bogatstva. Dva su osnovna razloga zbog kojih novac moe biti u funkciji blaga: jer novac predstavlja olienje bogatstva i drutvene moi jer postoji mogunost njegovog izvlaenja i odsustva iz robnog prometa

Novac se meutim moe u svako doba bez tekoe vratiti u robni promet i ponovo zameniti za bilo koju robu. U savremenim uslovima blago predstavlja novac koji je povuen iz opticaja i tezauiran kao olienje vrednosti, bogatstva i drutvene moi. Kako prodaja robe nije vie ostovremeno praeno kupovinom robe, novac esto izlazi iz prometa i zaustavlja svoju cirkulaciju. Uesnici u robnom prometu tada poinju da akumuliraju novac iz razliitih razloga. U toj ulozi novac ima funkciju sredstva za zgrtanje blaga. Pristalice robne teorije novca isticali su da blago moe predstavljati samo zlato, kao novac koji ne moe postati bezvredan i koji zadrava svoju vrednost. Danas se zlato uva u trezorima kao blago i slui za regulisanje potrebne koliine novca u opticaju, kao rezerva za obezbeivanje meunarodnih plaanja ili odravanja stabilnosti nacionalne valute. I papirni novac se danas tezaurie kao blago, poto i on predstvlja izraz ekonomskih mogunosti i bogatstva. To obino ini stanovnitvo kada izgubi poverenje u banke, pa preteno uva strani konvertabilni novac. Tezaurisanje novca ima i dobre i loe strane: loa strana je u tome to se jedan deo novca ne koristi kao kapital, ime se smanjuje investiciona aktivnost privrednog subjekta dobra strana ogleda se u znaajnoj ulozi novca kao blaga u regulisanju stihij skih kretanja novanog opticaja u toj funkciji novac zapravo ini rezervoar koji se u svako vreme i na svakom mestu moe angaovati u promet i na taj nain ponovo biva u funkciji privrednog razvoja.

14

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

6.4.Novac kao plateno sredstvo


Ova funkcija novca je proistekla iz funkcije novca kao prometnog sredstva ali se razlikuje od nje. Nastanak ove funkcije novca se vezuje za pojavu odloenog plaanja i koristi se u kreditnim transakcijama. Da bi mogao da vri ovu funkciju ostale funkcije novca moraju da budu razvijene. U injenici prostornog i vremenskog odvajanja ina kupovine robe od ina prodaje robe dolazi do izraaja novac u funkciji platenog sredstva. Kada kupac u momentu kupovine robe plati njenu vrednost tada novac slui kao prometno sredstvo, meutim, u praksi vreme isporuke robe u vreme naplate njene vrednosti se po pravilu ne poklapaju. Novac u funkciji platenog sredstva se javlja onda kada se vri plaanje robe i to bez njegovog istovremenog prisustva odnosno na kredit. Novac nije fiziki prisutan u momentu kada roba prelazi iz ruke prodavca u ruke kupca. On tada slui samo kao obraunsko sredstvo, koje e se stvarno pojaviti u prometu kada doe vreme za naplatu robe. Takav novac koji e kupac odnosno dunik isplatiti prodavcu nakon odreenog vremenskog perioda za ranije isporuenu robu, pojavljuje se u funkciji platenog sredstva.

6.5.Svetski novac
U dananjim uslovima svaka zemlja manje ili vie je ukljuena u svetsku privredu. Za neku zemlju nunu pretpostavku njenog drutveno-ekonomskog razvoja podrazumeva njeno uee u meunarodnoj podeli rada. Na primer Nemaka 1/3 svog BDP-a razmenjuje sa svetom ili Holandiju koja to ini sa 2/3 svog BDP-a. Kako sve zemlje manje ili vie prisustvuju na svetskom tritu, namee se pitanje koji i kakav je to novac koji funkcionie na svetskom tritu. To nije nacionalni novac neke zemlje, koji u nacionalnoj privredi i prometu obavlja svoje funkcije. Efektivni nacionalni novac ili novac neke zemlje u obliku kovanog ili papirnog novca, koji slui kao zakonsko sredstvo plaanja u svim unutranjim finansijskim transakcijama po nacionalnom tritu se zove valuta. Valute se meusobno razlikuju po nazivu (dolar, evro, juan, funta, dinar) ili monetarnom imenu, po merilu cene ili paritetu (Valutni paritet je sadraj zlata ili neke konvertibilne valute u nacionalnom novcu.), po obliku i sastavnim delovima monete, po znakovima vrednosti itd. Kao takve valute funkcioniu, po

15

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

pravilu samo u nacionalnom granicama, a uzuzeto u platnim unijama (na primer u Evropskoj uniji je moneta evro). Dakle, namee se pitanje koji novac funkcionie na meunarodnom, tj. na svetskom tritu. Funkciju svetskog novca moe vriti samo novac pune vrednosti i bez nacionalnih obeleja koja mu namee neka drava svojim zakonskim propisima. Zato svetski novac mora da skine nacionalno tlo i da funkcionie u svom izvornom obliku, na primer zlato. Iako je danas u savremenom meunarodnom robnom prometu prestalo takozvano zlatno vaenje tj. ne postoji vie obaveza plaanja u zlatu, ono se u toj ulozi moe nai jer je zlato jo uvek najrasprostranjeniji i najmobilniji predstavnik nacionalnog bogatrstva. 11 Konvertibilnost znai mogunost nacionalne valute ili potraivanja u toj valuti da u svako doba bude konvertovana u valutu bilo koje zemlje po realno utvrenom trinom kursu. Konvertibilna valuta je priznata i opte prihvatljiva za plaanje ili naplatu u meunarodnoj robnoj razmeni. U sutini su iste funkcije svetskog novca kao i funkcije novca u unutranjem robnom prometu. I svetski novac obavlja funkciju mere vrednosti, prometnog i platenog sredstva. U praksi meutim najvie dolazi do izraaja funkcija svetskog novca kao sredstva plaanja. To je zbog prirode meunarodnog robnog prometa u kome se, po pravilu, kupoprodajne transakcije obavljaju na kredit.

11

Meutim i valute nekih zemalja, a po pravilu su to privredno najrazvijenije zemlje, koje su opte priznati kao vrste valute, mogu da imaju ulogu svetskog novca. Danas su to, na primer, evro, ameriki dolar, vajcarski franak, japanski jen, tj. valute koje imaju opteprihvadenu konvertibilnost.

16

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

7. NOVANI AGREGATI Moderan novac predstavlja isprave o dugu banaka ili drave koje su proglaene zakonskim sredstvom plaanja. Da bi se razumela uloga novca u trinoj privredi neophodno je definisati ta se sve podrazumeva pod novanom masom. Neophodno je precizno definisati novane agregate koji su se skraeno u ekonomskoj literaturi obeleavaju kao M1, M2, M4, M4.12 Ukupna novana sredstva jedne ekonomije sastoje se iz sledea etiri agregata: M1 novani agregat (novana masa u uem smislu) M2 novani agregat (novana masa u irem smislu = novana masa + kvazi novac) M3 ukupna likvidna sredstva M4 ukupni depoziti

Novana masa M1 se u veini privreda podrazumeva koliina novca koja postoji u privredi u odreenom trenutku. Veoma je teko precizirati ta sve treba ukljuiti u novanu masu. Kao razlog tome se navodi pojava novih oblika finansijskih instrumenata koji imaju veoma slina svojstva novcu budui da se po potrebi veoma jednostavno mogu transformirati u novac. Novani agregat M1 (novana masa) predstavlja potpuno likvidna potraivanja nebankarskog subjekata (preduzee, drave, stanovnitva, vanprivrednih institucija, finansijskih institucija van sistema banaka i inostranstva). On se sastoji iz gotovog novca u opticaju i depozitnog novca. Gotov novac u opticaju sastoji se iz kovanog i papirnog novca koji cirkuliu van banaka, a depozitni novac ine sredstva na iro, tekuim i drugim raunima sa kojih fizika i pravna lica (osim banaka) obavljaju najrazliinija plaanja. Zato se ova sredstva ubrajaju u novanu masu? Zato sto se na raun tih depozita u bankama mogu dobiti ekovi kojima se mogu platiti najrazliitija dobra, tj. koji se mogu pretvoriti u gotov novac. U novani agregat M1 spadaju jo i sredstva na zbirnim raunima budeta drave i izdvojena sredstva na posebnim raunima za investicije, finansiranje javne potronje i stanbenu izgradnju.
12

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija,US, Beograd, str.190.

17

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

Novani agregat M2 obuhvata novani agregat M1 i kvazi novac. Kvazi novac ine drugi depoziti tj. potraivanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu koji ne slue za tekua plaanja ali se mogu jednostavno transformisati u gotov novac. U okviru ovog depozita mogue je razlikovati tedne (neoroene) uloge sektora stanovnitva u domaoj i inostranoj valuti, kratkorone hartije od vrednosti nebankarskog sektora, oroene depozite po kreditima i depozite za stambeno-komunalnu izgradnju oroene do jedne godine. Novani agregat M3 obuhvata novani agregat M2 uvean za ostala likvidna sredstva. U ostala likvidna sredstva se ubrajaju oroeni depoziti (sredstva rezervi, sredstva za kupovinu deviza i sredstva za pokrie po akreditivima, garancije kreditima u vezi sa poslov ima u inostranstvu, sredstva za doznake u inostranstvu) i udruena sredstva. Novani agregat M4 se sastoji iz novanog agregara M3 i dugoronih obaveza bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima u domaoj valuti i devizama (dugorona udruena sredstva, dugorone obaveze banaka po izdatim hartijama od vrednosti i po primljenim sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju) Kategorizacija je izvrena sa stanovita likvidnosti, poevi od najlikvidnijih i najpokretljivijih kategorija koje ulaze u novanu masu, a zavrivi s onim novanim sredstvima koja su za njihove izvorne vlasnike odnosno depozitore nepokretna i nelikvidna. Ukupna novana sredstva predstavljaju monetarni potencijal. Naziv je prikladan jer upravo ukupnost tih sredstava determinira potencijalnu veliinu monetarnih kretanja, pa i novanog opticaja u narednom periodu. Monetarni potencijal je iri pojam od monetarnog volumena jer on ne obuhvata nelikvidna novana sredstva kao to su blokirani depoziti i oroeni depoziti s rokom duim od jedne godine.

18

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

Tabela 1. Novani agregati Ostala nelikvidna sredstva M3 Obaveze prema inostranstvu M4

Novana masa M1

Kvazi novac M2

-Gotov novac -Depozitni novac

-tedni ulozi -Ostali depoziti oroeni do 1. godine -Oroeni depoziti -Udruena stedstva -Blokirani depoziti -Oroeni depoziti preko 1. godine

M1

M2 M3 M4

Grafikon br. 1. Sastav novane mase u Srbiji13

Gotovina Depozitni novac

13

Jednak J., 2009., Ekonomija, BP, Beograd, str. 389.

19

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

8. KAKO BANKE STVARAJU NOVAC Dobro je da ljudi ne razumeju na bankarski i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro14

Tema koja mnoge ljude oduvek fascinira. Kako je mogue da se nikada ne dogodi da kada zajmoprimalac doe u banku i dobije odgovor kako ne moe odmah dobiti kredit jer trenutno nemaju dovoljno novca. Da mu kau kako moraju da saekaju da neko poloi novac (oroi) kako bi mogli izdavati nove kredite. Velika veina ljudi nije ni svesna kako stvari zaista funkcioniu i kako banka iz jednog dolara moe da stvori novih 3, 5, ili 10 novih dolara.15 Finansijski sastav se od svojih najranijih zaetaka temelji na principu ponude i tranje, odnosno sueljavanja vikova i manjkova finansijskih sredstava. U davno doba kada banke jo nisu postojale, kada se novac, odnosno zlato uvalo kod zlatara shvatilo se da zlatarima nije potrebno da uvaju svu koliinu zlata ve da se dobar deo moe pozajmiti onoma kojima je trenutno potrebno, a da se samo mali deo moe zadrati za podmirivanje tekuih potreba. Tako se sada osim naknada za uloeno zlato u svojim sefovima zlatari poeli da zaraunavaju kamate na pozajmljene vikove. Upravo na ovom principu se razvilo dananje moderno bankarstvo. Poslovanje dananjih banaka se temelji na prikupljenim depozitima vikovima novanih sredstava stanovnitva, preduzea i drugih subjekata. Tako prikupljeni depoziti predstavljaju obavezu banke u njenoj pasivi. Banka na tako primljene depozite jedan deo sredstava mora izdvojiti u obliku obaveznih rezervi i rezerve likvidnosti (koju propisuje Centralna Banka) kako bi mogla izvravati svoje obaveze dok ostatak sredstava moe da plasira u obliku kredita svojim klijentima ili u neke druge oblike investiranja, banka ustvari transformie vlastite obaveze primljene depozite (pasiva) i vlastita potraivanja date kredite (aktiva). Zabluda je da banke svoju profitabilnost temelje na razlici pasivnih (kamate na primljeni depozit) i aktivnih (kamata na date kredite) kamatnih stopa pri tom mislei da banka na

14 15

Henry Ford http://www.imamnovac.com/89.aspx

20

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

primljeni depozit od recimo 1000 dolara odobrava u istom ili manjem iznosu. To nije ni priblino tano. Ako banka prikupi 1000 dolara depozita i ako izdvoji 100 za obaveznu rezervu i 100 za rezervu likvidnosti, ostaje joj 800 dolara za kreditnu aktivnost i to je njeni trenutni kreditni potencijal. Ako predpostavimo da e banka uspeti da plasira svih 800 dolara u obliku kredita, jedan deo tako odobrenog plasmana e se vratiti ili ostati u banci na raunu (stopa zadravanja sredstava u banci). Ako predpostavimo da se od prvobitno odobrenog kredita 600 vrati u banku, tih 600 dolara predstavlja novi depozit i novu bazu za sledei kredit. Banka tako na osnovu jednog depozita multiplicira njegovu vrednost i vri kreditnu ekspanziju. Ne zaboravimo da je ovo bio primer modela jedne banke (banka A) gde je bila predpostavka da e 600 dolara ostati i/ili vratiti se u banku. To znai da ostalih 200 dolara moe doi i kao depozit u neku drugu banku (banka B) ta druga banka opet izdvaja sredstva za obaveznu rezervu i rezervu likvidnosti i ostatak plasira u obliku kredita i tako se lanac nastavlja. Na taj nain dolazimo do tzv. multiplikacije odnosno ekspanzije kredita gde se na osnovu prvobitno uloenih 1000 dolara depozita mogu odobriti mnogo vei iznos kredita i naravno na ukupni iznos zaraunavati aktivnu kamatu. Zbog toga kaemo da banke kreiraju depozitni novac (novac na raunima) dok centralna banka primarnom emisijom kreira primarni odnosno efektivni novac ( novanice i kovanice). Kreditna aktivnost na osnovu koje se stvara depozitni novac predstavlja ustvari sekundarnu emisiju novca. Vano je naglasiti da na proces multiplikacije utie i razvijenost bezgotovinskog platnog prometa. to je bezgotovinski platni promet razvijeniji, osnosno to je manje efektivnog novca u opticaju baza za kreditnu aktivnost je sve vea. Centralna Banka kao regulator monetarne politike posebnu panju pridaje tome da se ovaj proces multiplikacije previe ne razuzda pa raznim restriktivnim merama utie na proces multiplikacije depozita. Tu su naroito bitne ve pomenute: stope obaveznih rezervi i rezerve likvidnosti. to su ove stope manje kreditna ekspanzija e biti vea i obrnuto. Naravno, tu dolazi do suprotnih miljenja izmeu poslovnih banaka koje nastoje da to vie poveaju svoj kreditni potencijal a tako i svoju profitabilnost, i centralne banke koja nastoji da ogranii kreditnu ekspanziju i izbegne moguu destabilizaciju finansijskog trita.
21

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

itava mudrost oko novca i monetarnih finansija se moe saeti u 3 osnovna principa i to bi svako trebao nauiti kao tablicu mnoenja, jer onda niko nee moi da nam prodaje maglu:16 1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. to manje supstance ima u sebi, tim je vie novac. Zato je papirni odlian, a iralni ili bezgotovinski jo bolji. Sam po sebi novac nije vrednost ni bogatstvo, ve samo slui da olaka razmenu robe i usluga, tj . pravih vrednosti koje se proizvode u jednom drutvu, to bi inae moralo da se radi prostom trampom. 2. Novac sme da kreira i emituje iskljuivo drava, tj. ovlaena javna ustanova i dravne banke ija dobit ide u budet, a ne privatnici kao to je danas sluaj, jer onda imamo na delu kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po drutvo i ekonomiju. 3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, to uva kupovnu mo novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu na dobrobit celog drutva. Pokrie za novac su roba i usluge koji se proizvode u jednoj zemlji. Ukoliko ne bi bilo robe i usluga namenjenih razmeni, novac bi bio potpuno bezvredan, bio on od papira, zlata ili u vidu brojki na tekuem raunu.

Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujua pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, ke ili kredit. Ako banke naprav e dosta sintetikog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu sutinu slike, tragina apsurdnost nae beznadene pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.17 Ne ceni novac ni vie ni manje nego to vredi. Novac je dobar sluga, a lo gospodar!18

16 17

http://www.conopljanews.net/krediti_bankarsko_zlo.html Robert Hemphill, Kredit Menader, Federalne Rezerve SAD 18 Aleksandar Dima

22

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

9. ZAKLJUAK Danas uprkos injenici da je tokom poslednjih pedeset godina kupovna mo novca opala, mi smo i dalje manje-vie zadovoljni papirnim novcem. Ali u sutini u njemu vrednosti nema. Jo je udnije ro smo sreni zbog novca koji ak ni ne meemo da vidimo. Dananji elektronski novac moe se premestiti od poslodavca do rauna radnika u banci, pa do njegove omiljene prodavnice odee a da se fiziki nikada ne materijalizuje. Upravo taj virtuelni novac danas dominira onim to ekonomisti zovu novcem u opticaju. Gotovina u rukama obinih amerikanaca iznosi samo 11% monetarnog agregata M2. Neopipljivost dela dananjeg novca moda je najbolji dokaz njegove istinske prirode. Mnogi ljudi ne shvataju da je novac stvar poverenja, poverenje u osobu koja emituje novac koji koristi ili u ustanovu koja uvaava njegove ekove ili transfere. Novac nije metal. To je poverenje urezano u njega. I izgleda da nije mnogo bitno na emu je upisano: na srebru, glini, zlatu, papiru, ekranu od tenog kristala (LCD-u). Sve moe da poslui kao novac od koljki morskog pua sa maldiva do velikih kamenih diskova koji se koriste na pacifikom ostrvu Jap19. I najzad, ini se, u ovom elektronskom dobu, ak i nita moe da poslui kao novac. to vie znamo o novcu, sposobniji smo da ga kontroliemo, uivamo u njemu, uveavamo, troimo i poklanjamo.20 Na kraju treba rei da novac koji imamo omoguava nam izbore. Kada imamo novac moemo da hoemo, ili da neemo. Niko ne moe da raspolae naom voljom i vremenom. Zato treba imati novac! "Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvanija svar u ivotu. Sad kad sam ostario to znam."21

19 20

N. Gregory Mankiw and Mark P. Taylor, 2008., Ekonomija, Data Status, Beograd Izvor: Ferguson, Niall, 2010., Uspon novca : finansijska istorija sveta, Data Status, Beograd, str. 65. 21 Oscar Wilde, irski pisac

23

Seminarski rad

orevid Danijel 829/11

LITERATURA

1. Veselinovi P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd 2. Jednak J., 2009., Ekonomija, BP, Beograd 3. Kragulj D., 2011., Ekonomija, Kragulj, Beograd 4. N. Gregory Mankiw and Mark P. Taylor, 2008., Ekonomija, Data Status, Beograd 5. Ferguson, Niall, 2010., Uspon novca : finansijska istorija sveta, Data Status, Beograd 6. eibovi V. 2002., Ekonomija od A do Z, Beogradska otvorene kola, Beograd 7. http://razotkrivanje.net/2010/08/10/kako-je-nastao-novac/ (20.11.2011.) 8. http://www.conopljanews.net/krediti_bankarsko_zlo.html (18.11.2011.) 9. http://www.apafun.com/index.php?topic=24052.0 (21.11.2011.) 10. http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/zanimljivo/rekli-su-o-novcu (25.11.2011.) 11. http://bs.wikiquote.org/wiki/Novac (22.11.2011.) 12. http://www.crozona.net/showthread.php?2270-Izreke-i-poslovice-o-novcu 13. http://www.imamnovac.com/89.aspx (20.11.2011.) 14. http://virtuelnimentor.com/blog/?p=2941 (21.11.2011.) 15. http://trosjed.net.hr/ekipa/saritta_1/blog/6300246/ (18.11.2011.) 16. http://novac1.blogspot.com/search/label/novac (20.11.2011.)

24