Вы находитесь на странице: 1из 13

KRIMINALISTIKA TAKTIKA skripta II 1. OPERATIVNI ZNAAJ PRIKUPLJANJA OBAVETENJA?

? Prikupljanje obavetenja najede poinje od poetnih indicija koje se odnose na delo i uinioca ili neke druge okolnosti vezane za njih. Organi unutranjih poslova ovde imaju dvostruku ulogu, prvo da otkriju i rasvetle krivino delo i uinioca, a drugo da pronau i obave razgovor sa licima koja de se kasnije pojaviti u krivinom postupku kao svedoci ili okrivljeni. Rezultati infromativnog razgovora mogu biti zabeleeni u formi slubene beleke, izvetaja o informativnojm razgovoru i potpisane izjave lica koje je izjavu dalo. Potpisana izjava daje vie mogudnosti slubenim licima, sudiji ili tuiocu oko rasvetljavanje krivinog dela i ivrioca, u odnosu na obavetenaj koja su data usmeno i u poverenju. 2. PROCESNI ZNAAJ PRIKUPLJANJA OBAVETENJA? Prikupljanje obavetenja ima za cilj utvrivanje materijalne i procesne presumptivnosti svedoka i okrivljenog. Cilj je da se takvi iskazi obezbede kao dokaz za kasnije vrenje istranih radnji, sasluanje svedoka i ispitivanje okrivljenog. Izjava graana moe biti od presudnog znaaja za rasvetljavanje krivinog dela i dokazivanje neije krivice. Neki iskazi koji su dati organu unutranjih poslova mogu biti uzeti kao dokaz u sluaju da se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna od 20 godina ili tea kazna i ako se na drugi nain sluaj ne moe rasvetliti. Takoe, javni tuilac moe sam traiti obavetenja od graana u vezi sa njihovim prijavama, predpostavkama i izjavama. 3. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA? Svaki slubeni razgovor sa licem mora biti predhodno dobro pripremljen, a to znai poznavanje taktike i tehnike obavljanja razgovora sa licem, odnso njegovog sasluanja ili ispitivanja. Pored toga, treba poznavati metod opte kriminalne psihologije i posed ovati odreeno iskustvo u voenju informativnog razgovora. Zatim je potrebno detaljno upoznavanje linosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti itd.Planski i sistematski se pripremaju radnje obavljanja razgovora, izuavanje svih injenica u vezi sa krivinom stvari povodom koga se vodi razgovor, upoznavanjem osobina i karakteristika lica sa kojim de se razgovor obaviti, pripremanje osnovnih pitanja i taktike njihovog postavljanja, odreivanje mesta i vremena obavljanja razgovora, nain beleenja podataka o razgovoru. Informativni razgovor treba da ima tri faze, uvodnu fazu, fazu slobodnog izlaganja i fazu replike. 4. OBMANA KAO SREDSTVO IZNUIVANJA ISKAZA? Obmana nije dozvoljena kao sredstvo prilikom voenja informativnog razgovora, pod obmanom se podrazumeva namerno odaslata lana informacija drugom licu i ima za cilj da se ispitanik dovede u zabludu. Ona moe biti uspena ili neuspena u zavisnosti od toga da li je kod ispitanika proizvela zabludu ili ne. U kriminalistici postoji razlika izmiu lukavstva i obmane, pri emu je lukavstvo dozvoljeno sredstvo prilikom obavljanja razgovora. 5. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OTEDENIM I RTVOM KRIVINOG DELA? Oteeni su lica koja su posebno zainteresovana za ishod rasvetljavanja krivinog dela, zato to su onu otedeni tim delom i najede ga i prijavljuju. Otedeni je lice kome je ugoreno ili povreeno neko materijalno dobro, dok je rtva lice prema kome je neposredno izvrena radnja krivinog dela. rtva uvek ima znaajan izvor podataka o delu i izvriocu, ti podaci mogu biti od velikog znaaja za organe otkrivanja, ali mogu i paralisati njihov rad. Iskazi rtve su znaajni kod krivinih dela gde je rtva neposredni svedok (telesne povrede, razbojnitva, razbojnike krae pokuaji ubistva, silovanja itd). Kod pojedinih krivinih dela rtva nije uvek spremana da prijavi delo i uinioca iz mnogo razloga kao to su srodstvo, neprijatnosti koje
1

mogu nastupiti kao u sluaju silovnja gde nakon prijavljivanja moe slediti razvod braka, smanjana mogudnost udaje, osuda sredine, razlog ne prijavljivnja moe biti i materijalna zavisnost od izvrioca, saaljenje, pa ak i osveta prijavljenog lica. Zato prilikom obavljanja razgovora treba utvrditi u kakvom se linom odnsu nalaze rtva i izvri lac. U sluaju da nastupe injenice koji predpostavljaju da otedeni ili rtva da je lani iskaz, slubeno lice ga treba upozoriti u najboljem trenutku da takvim iskazom direktno podlee krivinom gonjenju. 6. SPECIFINOSTI OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA ENAMA? ene su razliite u poreenju sa mukarcima zbog svojih psihofizikih stanja u koja povremeno zapadaju, drugaije shvataju i reaguju na pojave i dogaaje, pa ih samim tim razliito i reprodukuju. Sva ova stanja imaju veliki uticaj na njihov iskaz, pa zato treba imati posebnu taktiku prilikom obavljanja ragovora sa njima. One su dosta emotivnije u odnosu na mukarce, osetljivije, zapaanja su motivisana osedanjima. Sve te osobine se komplikuju u stanju menstruacije, trudnode, poroaja, dojenja, klimakterijuma, s obzirnom na takva stanja, takvi su im i iskazi. Zbog toga treba poznavati specifinosti enske psihe , imati razumevanja za njih i potovati njihovu linost, mada i pored toga njih je teko i gotovo nemogude razumeti, pa iz tog razloga bi bilo najbolje prepustiti obavljanje razgovora sa enama ovladenim slubenim licima enskog pola.ene u kontaktu sa slubenim licima mogu biti veoma drske i bezobzirne, esto su sklone da i toku obavljanja razgovora glume razne histerine napade, pla, nesvestice i time ele da obmanu slubeno lice da im prie, a onda ga histerino napadnu za pokuaj siloanja. Da bi se izbegle obakve komplikacije najbolje je da se razgovori sa enama vode u prisustvu tredeg lica. Pored toga, esto su sklone da provociraju slubena lica, pre svega mukog pola svojim fizikim izgledom i provokativnim oblaenjem, flertom s ciljem da se slubeno lice obmane i dekoncentrie u svom radu, da se na taj nain preduti o nekim injenicama i okolnostima ili da one saznaju neke injenice od slubenog lica za koje nisu znale. S obzirom na sve ovo, slubeno lice treba biti vrlo oprezno u radu sa enam, jer kao to kae narodna izreka ono to ena moe iz mesta, avo ne moe iz zaleta. 7. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA DECOM I MALOLETNICIMA? Taktika obavljanja razgovora sa decom i maloletnicima zahteva da se uzmu u obzir psihike osobine ove kategorije lica. Deca predkolskog uzrasta, odnosno do 7 godina su veoma sugestivna, nisu sposobna da samostalno zakljuuju, fond rei kojima raspolau je mali i ogranien, pa esto mnoge pojnove upotrebljavaju u pogrenom znaenju. U periodu ranog kolskog uzrasta, odnosno do 12 godina fond rei se povedava, kao i mogudnost razumevanja pojmova, sposobnost opaanja se razvila u potpunosti, pa su iskai bogatiji i objektivniji. U pubertetu (od 12-14 godina za devojice i 13-15 za deake) deca i maloletnici na emotivnom planu postaju dosta osetljiva i ispoljavaju veliku tenju za samostalnodu. esto su agresivna, drska, neposluna, netolerantna prema okolini i u svojim iskazima su iskljuiva i sklona preterivanju i matanju. Razgovor sa decom i mlaim maloletnicima treba obaviti odmah po izvrenom krivinom delu zato to njihovo pamdenje jako brzo bledi. U ponovljenim razgovorima zbog toga imiljaju i daju lane odgovore, pa se preporuuje snimanje razgovora a ne njegovo ponavljanje. O detetu i maloletniku treba prikupiti podatke koji se odnose na stepen psihike zrelosti u odnosu na uzrast, odnos prema drugovima i kolskim obavezama, stepen fizikog razvoja, seksualno ponaanje, da li je stidljivo ili slobodno u ponaanju, zatim podatke o sposobnostima zapaanja, pamdenja, matovitosti, emotivnosti itd. Pre razgovora sa detetom treba obaviti razgovor sa roditeljima u odsustvu deteta, po potrebi u prisustvu psihologa i predagoga. Osnovni cilj razgovra je motivisati dete ili maloletnika da ispria istinu o dogaaju. Prilikom obavljanja razgovora nije poenjo
2

prisustvo drugih lica (psihologa, pedagoga, socijalnih radnika itd). Ako je dete ili maloletnik rtva krivinog dela ili svedok treba izbegavati voenje razgovora sa njim u prisustvu okrivljenog, jer moe stvoriti osedaj stida i straha kod deteta ili maloletnika. Operativni radnik koji obavlja razgovor, predhodno se mora upoznati sa argonom dece ili maloletnika da bi se lake sporazumeo sa njima i da upotrebljava termine koji su njima poznati. Prostorija u kojoj se obavlja razgovor treba biti prilagoana deci da bi se osedala prijatno i oputeno, pa i sam operativni radnik koji obavlja razgovor mora biti u skladu sa tim po mnogim pitanjima, pre svega da ima strpljenja, da poznaje psihu tih lica, da je smiren i staloen itd. Tok razgovora na poetku treba da se odvija u vidu slobodnog razgovora o to interesantnijim pitanjima da se ne stekne utisak da se radi o ispitivanju, ne treba postavljati suvina pitanja i treba biti taktian kada je oigledno da lae i pokazati da mu se ne veruje. Zbog zamora i odsustva koncentracije kod dece i maloletnika potrebno je praviti posebne pauze. Posebnu panju treba obratiti kod iskaza starijih punoletnika jer su gotovo identini iskazima punoletnih kriminalaca. 8. TAKTIKA OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA STARIM LICIMA? Stara lica su zbog proteka godina izloena psihofizikim promenama koje se ispoljavaju u smanjenju pojedinih vitalnih funkcija. Posle ezdesete godine ivota oveku poinju da opadaju telesne i psihike sposobnosti. Stara lica obino imaju osedaj sobstvene odbaenosti, usamljenosti i beskorisnosti, to kod njih stvara osedaj sumnjiavosti i agresivnosti prema okolini. U kasnijim godinama se jo vie smanjuju funkcije ulnih organa to negativno utie na njihove mogudnosti i orijentaciju na okolinu. Brzo se zamaraju, esto trpe bolove, nervozna su i nepristupana, pa je u razgovoru sa njima potrebno dosta panje i strpljenja. Informativni razgovor treba obavljati kod njih u stanu, dosta je teko komunicirati sa licima koja nisu svesna svojih nedostataka, naroito kada je unapred narueno potovanje njihove linosti. Stara lica bolje pamte dogaaje iz prolosti nego iz sadanjosti jer su ranije njihova opaanja bila u mnogo boljem stanju, takoe su sklona da izmiljaju kako bi prikrila svoje prekide u pamdenju. Poto se brzo zamaraju njihovo ispitivanje treba da traje to krade ili sa prekidima. Zbog svih ovih osobina treba izbedi voenje rezgovora sa njima kad god je to mogude. 9. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OSUMNJIENIM? Osumnjieni je lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvrilo krivino delo, protiv koga se jo uvek ne vodi krivini postupak a najede nije ni podnesena krivina prijava. Cilj ispitivanje je da se na osnovu prikupljenih indicija, obavetenja i sainjenih verzija izvri njihovo proveravanje, da se razjasne okolnosti koje treba da potvrde ili ospore sumnji da je odreeno lice izvrilac krivinog dela. Vri se povodom provere alibija, utvrivanja naina izvrenja ili motiva, kao i drugih razloga vezane delo. Kao i u ostalim sluajevima informativnih razgovora i kod ovog treba prvo sprovesti detaljne pripreme kao upoznavanje linosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti itd. Nakon ovog sledi prikupljane podataka o osumnjienom koje zavisi od konkretne s ituacije i na osnuvu te situacije se odreuje koji de se podaci prikupljati. Njih je mogude pribaviti na razliite naine, uvidom u razne evidencije i obavljanjem razgovora sa razliitom kategorijom lica koja su bila u linom kontaktu sa osumnjienim ili strunjacima koji poznaju specifinosti odreene drutvene grupe. Obino treba prikupiti line podatke, porodine, profesionalne, informacije kriminalnoj prolosti, o sredini u kojoj je osumnjieni rastao, sticao vaspitanje i kolsko obrazovanje, zatim utvrditi u kojoj su meri na njega uticali drugi faktori poput politikih, religioznih, obiajnih, kulturnih itd. Po zavretku uvodne faze razgovora, osumnjienom se daje mogudnost da izlae sve okolnosti dela koje su njemu poznate na ijem rasvetljavanju se radi, a tek potom pristupa se postavljanju pitanja o pojedinostima. Pitanja i njihov redosled treba unapred pripremiti,
3

kao i redosled njihovog postavljanja. Slubeno lice uglavnom raspolae injenicama koje ukazuju na osumnjienog kao izvrioca, pa osumnjieni iz tog razloga nastoji da sazna kakvim se dokazima protiv njega raspolae. Prilikom obavljanja razgovora treba non stop pratiti simptomatsku sliku osumnjienog jer ona moe ukazati da nesto nije u redu sa osumnjienim. Poeljno je da ovakav vid informatinog razgovora ima i posmatrae koji ce posmatrati reakcije osumnjienog jer lice koje vodi razgovor ne moe uvek i u svakom trenutku pratiti sve pokrete i reakcije osumnjienog. Rezultati ovog informativnog razgovora mogu biti da osumnjieni da priznanje za delo povodom koga se vodi ili da negira svoje uede u tom deli, ali i da daje lani iskaz. Dobijeno priznanje je znaajno samo ako se uklapa u ved utvrene injenice, a posebno ako doprinosi otkrivanju i obezbeenju novih dokaza. Spremnost osumnjienog da prizna delo treba iskoristiti za dobijanje podataka o brojnim pojedinostima i detaljima konkretnog sluaja, poev od objanjenja motiva, donoenja odluke i preduzimanja pripremnih radnji itd. Lano priznanje koje je dato u nameri da se neko drugo lice zatiti, kao i druga lana priznanja ne obiluju detaljima, ved se svode na prihvatanje predoenih injenica.Dokumentovanju informativnog razgovora se mora posvetiti posebna panja. Iz praktinih razloga se preporuuje tonsko dokumentovanje informativnog razgovora, a potom njegovo pismeno uoblienje. To je taktiki povoljnije jer pismeno dokumentovanje prua uiniocu koji daje neistinit iskaz mnogo vie vremena za razmiljanje kako da odgovori na pojedina pitanja i da izbegne kontradiktornosti sa utvrenim injenicama. 10. POJAM, ZNAAJ I VRSTE ALIBIJA? Alibi je indicija ili injenica koja ukazuje na nevinosti osumnjienog ili okrivljenog pod uslovom da se utvrdi da je u vreme izvrenja krivinog dela lice na koga se alibi odnosi bilo na nekom sasvim drugom mestu, a ne na mestu izvrenja krivinog dela. Znaajan je za osporavanje injenice da je okrivljeni, odnosno osumnjieni bio na mestu izvrenja krivinog dela u vreme njegovog izvrenja. Alibi moe biti pozitivan i negativan, istinit i neistinit, potpun i delimian. Pozitivan alibi utvruje da je osumnjieni ili okrivljeni u vreme izvranja krivinog dela bio na mestu izvrenja toga dela, a negativni utvruje da osumnjieni nije bio na mestu izvrenja toga dela u vrema izvrenja, ali nije utvreno gde se tada nalazio. Alibi moe biti istinit ili neistinit u zavisnosti od toga da li se njegovim proveravanjem potvruju ili osporavaju injenice koje je osumnjieni ili okrivljeni naveo u svojoj odbrani. Alibi moe biti potpun ako se odnosi na sva krivina dela ili delimian ako se odnosi na pojedina krivina dela. 11. PROVERA ALIBIJA TAKTIKA I ZNAAJ? Proveravanje alibija treba obaviti detaljno i struno. Osnovno sredstvo za proveru alibija je sam iskaz okrivljenog ili osumnjienog, pored ovog postoje i druga dopusnska sredstva a to su iskazi drugih lica, odnosno svedoka, isprave, predmeti i tragovi koji su naeni na mestu izvrenja krivinog dela i drugi naini i metrijalni dokazi. U sluaju da ima vie svedoka treba spreiti njihovo meusobno dogovaranje, razgovor treba obavljati sa svakim pojedinano i usput se pridrzavati naela operativnosti, brzine i iznenaanja. Treba postavljati pitanja koje lice najmanje oekuje, koja izgledaju kao nevana na koja lice nije moglo predvideti i u skladu sa tim nije moglo pripremiti odgovor. to se tie znaaja, proveru treba obaviti po naelu hitnosti, znaajno je traiti obaveptenja od lica koju su neposredno pre, u vreme i nakon izvrenja krivinog dela bila na licu mesta, neposredno po saznanju o krivinom delu. Alibi koji nudi osumnjileni moe biti ma sa dve otrice. Lani alibi ne mora da znai krivicu osumnjienog, on moe nastati iz straha osumnjienog da na drugi nain nece modi dokazati svoju nevinost. Od velike je vanosti da li je lice mesta otvoren ili zatvoren prostor. Ako je otvoren treba utvrditi koji su prilazni putevi, kojim je dola rtva, kojim je doao i otiao izvrilac, da li ima nekih tragova itd. Kod zatvorenog prostora je bitno d a li se radi o
4

slubenoj prostoriji ili o privatnom stanu ili kuci, da li je izvrilac ostavio neke tragove, da li ga je rtva ugostila, da li su vrata bila zakljuana spolja ili iznutra. Vreme izvrenja se moe odrediti orijentaciono ili priblino na osnovu toga koliko dugo nije uzimana pota, da li je u kuhinji sto bio serviran za jelo, ako ima seenog hleba u kojoj je meri isuen, da li je svetlo bilo upaljeno ili ugaeno itd.

12. OSMATRANJE I PRADENJE? Osmatranje i pradenje su operativo taktike mere i radnje kojima se neposredno opaaju odreene injenice putem odreenih ula. Predmet osmatranja i pradenja mogu biti objekti i lica a vri se koliko god je to potrebno. Osmatranje i pradenje moe biti stalno i povremeno. Cilj osmatranja i pradenja jeste da se prikupe informacije o nekim okolnostima i dogaajima koji mogu biti vezani za pripremne radnje nekog krivinog dela, za vrenje nekog krivinog dela ili rasturanjem i prodavanjem sredstva izvrenje nekog krivinog dela. Obe taktike radnje moraju biti tajne inae ne bi imale nikakvu svrhu, za obe radnje se sainjava izvetaj. 13. ZASEDA? Zaseda je opta operativna taktika mera i radnja koju organi unutranjih poslova preduzimanju u cilju spreavanja vrenja krivinog dela, hvatanja njihovih uinilaca ili hvatanja osoba za kojima se traga. Osim u spreavanju i suzbijanju kriminaliteta zaseda ima veom iroku primenu i u vojnoj taktici. Da bi bila uspeno sprovedena treba da bude dobro organizovana. Po svojoj sadrini predstavlja tajni ili prikriveni raspored ovladenih randika na mestu njenog postavljanja gde se oekuje dolazak ili prolazak osoba koje je potrebno uhvatiti ili liiti slobode. Zaseda se najede preduzima kao represivna mera u cilju hvatanje uinioca krivinog dela za kojim se traga, pronalaenja i hvatanja odreenih lica koja su pobegla sa izdravanja kazne, da se otkrije, presretne, uhvati ili savlada odmetnik ili diverzantsko teroristika grupa ili pojedinac, da se pronau i oduzmu predmeti i tragovi krivinog dela kod izvrilaca na licu mesta ili posle na mestu gde je ostavio ili sakrio predmete. Da bi bila uspeno sprovedena mora se sainiti plan zasede. Zaseda se moe postaviti na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Zasede se mogu podeliti na obine, gde je raspored ovladenih radnika u jednoj liniji i dubinske, obino u obliku potkovice, makaza, polukruga i sl 14. POTRANA DELATNOST? Potraga u irem smislu predstavlja skup svih mera koje imaju za cilj da otkriju izvrioca krivinog dela i obezbede njegovo privoenje krivinim sankcijama. Potraga u uem smislu podrazumeva sve one operativno taktike mere koje slue za utvrivanje izvrioca o ijoj su linosti poznati izvesni podaci i njegovo hvatanje u cilju sprovoenja krivinog postupka. Pored potrage za licima postoji i potraga za stvarima koje su nosioci informacija o krivinom delu i uiniocu od vanosti za krivini postupak. Potrana delatnost je posebna aktivnost organa unutranjih poslova kojoj je cilj pronalazak lica, nepoznatog boravita ili nestalih stvari, kao i prikupljanje i pruanje obavetenja o pojedinim okolnostima i starima od vanosti za krivini i drugi postupak. Potrege se dela na lokalne, centralne i medjunarodne. U potrage spadaju raspitivanje o boravitu, poternice iobjava.

15. PREPOZNAVANJE POJAM I VRSTE? Prepoznavanje je metod za identifikaciju lica, stvari i leeva i ima znaaj istrane radnje, mada organi unutranjih poslova ovu radnju preduzimaju kao optu operativnu taktiku radnju. Prepoznavanje nije dokazno sredstvo, njime se moe samo ukazati na doka. Prema ZKP-u od svedoka se moe zahtevati prepoznavanje lica i predmeta, a od okrivljenog samo predmeta. Svedok koji vri prepoznavanje je najede otedeni ili rtva krivinog dela. Prepoznavanje treba vriti temeljno i pedantno jer se uinjeni propusti teko mogu naknadno ispraviti i obino su presudni za ishod krivinog postupka. Po ZKP -u postoje prepoznavanje lica i stvari, a po kriminalistikoj praksi jo prepoznavanje leeva, mesta dogaaja i fotografije. 16. PREPOZNAVANJE LICA? Prepoznavanje lica znai utvrditi istovetnost prisutnog lica, pokazane fotografije, foto robota, filmskog snimka sa ranije vienim licem. Mogu se prepoznati osumnjieni i okrivljeni, a osnovna radnja u okviru prepoznavanja je predoavanje lida osumnjienog. Prepoznavanje se vri tako to se lice ije prepoznavanje treba izvriti izlae sa ostalim licima istog pola, to je mogude slinijeg fizikog izgleda i telesne grae, priblino iste starosti i drugih karakteristika koje odgovaraju opisu, pod uslovom da ta lica nemaju nikakve veze sa krivinim delom. Prepoznavanje moe biti direktno tako to se okrivljeni ili osumnjieni izloe direktnom pogledou prepoznavaoca, indirektno uz pomod fotografije, crtea ili filmskog snimka i rekonstrukcionalno ako se vri na mestu i pod uslovima pod kojima je vreno i zapaanje lica. 17. PREPOZNAVANJE STVARI? Prepoznavanje stvari najede vri otedeni i tada treba biti vrlo oprezan iz razloga to pojedinci namerno prepoznaju spornu stvar kao svoju, pa iz tog razloga treba zahtevati od lica da opie spornu stvar do najsitnijih detalja. Licu se predoava sporna stvar zajedno sa drugim stvarima iste vrste i to slinijeg izgleda. 18. PREPOZNAVANJE LEEVA? Prepoznavanje leeva je dosta oteano zbog mnogih tekoa na strani lica koje vri prepoznavanje. Izgled lea se menja usled mrtvake ukoenosti, najede je bez odede i pri tom se vri toaletiranje radi njegovog prilagoavanja to prirodnijem izgledu ivog oveka. Vedina ljudi oseda nelagodnost, nepritanost zbog ega svoj pogled na leu zadravaju jako kratko i odmah izvre prepoznavanje. Da bi prepoznavanje bilo to uspenije treba ga kombinovati sa prepoznavanjem stvari naenih kod lea. 19. PREPOZNAVANJE MESTA KRIMINALNOG DOGAAJA? Kod prepoznavanja mesta kriminalnog dogaaja, najbolja varijanta je da lice koje vri prepoznavanje odvede slubeno lice do mesta kriminalnog dogaaja. Pre samog prepoznavanja potrebno je zahtevati od lica koje vri prepoznavanje da detaljno opie lice mesta, a sam prepoznavalac je obio otedeni. Prepoznavanje lica mesta nije samo sebi cilj, ved se obino nastavlja u uviaj, rekonstrukciju dogaaja ili vetaenje. 20. SUOENJE TAKTIKA PRAVILA? Prilikom suoenja, pored verbalnog izjanjavanja vana je i simptomatska slika suoenih osoba za ije je razumevanje potrebno odreeno poznavanje psiholokog stanja i reakcija tokom suoavanja i davanja iskaza. Ta simptomatska slika se manifestuje u pofrht avanju glasa, skrivanju pogleda, odsustvu koncentracije, neloginosti u tvrenjima, promeni sadrine iskaza i sl. Suoena lica trebaju biti okrenuta jedno prema drugom i na poziv organizatora suoenja, prvo jedno pa onda drugo lice daju svoj iskaz gledajudi se u oi.
6

Pravilo je da ne treba obevetati lica da de biti suoena. Suoenje moe biti potpuno kada se odnosi na ceo iskaz i delimian kada se odnosi na pojedine delove iskaza. Rezultato suoenja mogu biti razliiti tj. da postoji saglasnost iskaza, da su lica ostala pri ranijim datim iskazima i da je dolo do razjanjenja nejasnih okolnosti. O suoenju se sainjava zapisnik. 21. KRIMINALISTIKI ZNAAJ TRAGOVA? U kriminalistikom smislu, tragovi su vidljive i nevidljive promene koje je fizikom radnjom proizveo ovek, ivotinja ili neka druga stvar. Mogu se nadi na mestu krivinog dela, uiniocu ili rtvi, predmetima koji su upotrebljeni u krivinom delu i na mestima koja su u vezi sa krivinim delom. U krivinom postupku predstavljaju materijalne dokaze, takoe mogu biti indicijalni ili neposredni dokaz u postupku. Tragovi se dela na tragove ljudskog, ivotinjskog i biljnog porekla, tragove predmeta i tragove dejstva sile. U tragove ljudskog porekla spadaju tragovi papilarnih linija, ruku, stopala, zuba, kose i dlaka, krvi, usana, noktiju, mirisa, izluevina. U tragove ivotinjskog porekla spadaju tragovi nogu, dlaka i perija, zuba, izluevina, krvi, tkiva. U tragove biljnog porekla spadaju tragovi celih biljaka, delova biljaka i mikrotragovi biljnog porekla. U tragove predmeta spadaju tragovi, orua, oruja, vozila. U tragove dejstva sile tragovi poara, eksplozija, havarija. Osnovni cilj je da se sauva zateeni izgled lica mesta do poetka vrenja uviaja, kako se tragovi ne bi unitili. Ako preti opasnost da se neki tragovi otete ili unite, onda se sklanjaju na bezbednije mesto i to se konstatuje u zapisniku. 22. POJAM I ZNAAJ LICA MESTA? Lice mesta je ono mesto gde se nalaza tragovi i predmeti koji se odreenim postupkom ili radnjom mogu dovesti u vezu sa izvrenim krivinim delom, odnosno to je mesto na kome je izvrilac izvrio radnju ili mesto gde je nastupila zabranjena posledica. Ono moe biti u celini ili moe biti sastavljeno iz vie prostornih celina ili objekata. Lice mesta je znaajno zbog tragova i predmeta koji se nalaze na njemu i koji kasnije u toku krivinog postupka mogu posluiti kao dokaz protiv odreenog lica kao izvrioca odreenog krivinog dela. 23. OBEZBEENJE LICA MESTA? Da bi uviaj bio to uspeniji potrebno je da lice mesta ostane nepromenjeno, a to se postie obezbeenjem lica mesta, koje vri organ unutranjih poslova koji je teritorijalno nadlean ili je najblii mestu izvrenja tog dela i po pravilu na lice mesta stie prva patrola policije koja je najblia. Pod obezbeenjem lica mesta se podrazumeva zabrana pristupa svim nepozvanim licima kao i zabrana ulaenja i kretanja u krugu lica mesta. U ovoj fazi se vri obavljanje razgovora sa licima koja imaju odreena saznanja o kriminalnom dogaaju, njihovo zadravanja ili eventualno liavanje slobode. Obaveza policije je da svojim postupcima ne unesu promene na licu mesta. Obezbeenja lica mesta obuhvata vie istovremenih radnji i postupaka, odreivanje i blokiranje lica mesta, odstranjivanje svih lica sa tog podruja, pruanje pomodi rtvama, osiguranje tragova i predmeta od unitenja itd. 24. UVIAJ POJAM, DEFINICIJE, PREDMET, ZNAAJ I UESNICI U VRENJU UVIAJA? Uviaj je istrana radnja nadlennog orgna koja ima za cilj pronalaenje i obezbeenje predmeta i tragova sa lica mesta radi rasvetljavanja krivinih dela i izvrioca. Predmet i znaaj uviaja su tragovi i predmeti koji se nalaza na licu mesta, koje treba obezbediti, koji su znaajni za kriminalni dogaaj, izvrioca, posledicu, rtvu i koji mogu posluiti kao dokazni materijal u krivinom postupku. Uviaj moe vriti istrani sudija, predsednik veda i sudsko vede, ali mogu i ovladeni organi unutranjih poslova. Pored njih uestvuju pripadnici uniformisane policije, strunjaci raznih specijalnosti, kriminalistiki inspektori i tehniari. Kod vrenja uviaja su bitna naela brzine, metodinosti, temeljnosti, objektivnosti, jedinstveno rukovoenje.
7

25. RAD KRIMINALISTIKOG TEHNIARA NA UVIAJU? On ima zadatak da detaljno pregleda lice mesta, a po potrebi i iru okolinu da bi otkrio s ve detalje koji mogu imati neku vezu sa kriminalnim dogaajem povodom koga se uviaj vri. Prikuplja tragove i predmete sa lica mesta i fiksira ih, zatim vri fotografisanje i skiciranje lica mesta i druge kriminalistiko-tehnike radnje. Treba da opie mesto gde su tragovi pronaeni, da opie sam trag i da izdvoji tregove koje de poslati na vetaenje. 26. ZAPISNIK O UVIAJU POJAM, ZNAAJ I DELOVI? Zapisnik o uviaju je kriminalistiko-procesni dokumetn koji se po pravilu sainjava na licu mesta povodom izvrenog uviaja na osnovu ZKP-a i pravila kriminalistike taktike. On se moe sainiti i nakon uviaja dok su utusci jo svei, ali je najbolje da se saini u toku samog uviaja. Ukoliko se desi da organ unutranjih poslova ne saini zapisnik o uviaju, ved slubenu beleku, takva beleka ne moe posluiti kao dokaz u krivinom postupku, ved de ovladeno lice biti pozvano kao svedok da bi se izjasnilo o injeniama u beleci. U zapisniku treba navesti kako je dolo do uviaja, nakon prijave otedenog i uinio ca, na predlog javnog tuioca, na osnovu reenja sudskog veda. Zapisnik u oviaju ima dokazni znaaj u krivinom postupku. Sastoji se od tri dela, uvodnog, opisnog i zavrnog. Uvodni deo sadri naziv organa koji vri uviaj i po kojem pravnom osnovu ga vri, dogaaj povodom koga se vri, podatke o mestu, vremenu, zatim ime ili naziv otedenog i imena lica koja vre uviaj i u kojem svojstvu. Opisni deo sadri opis svega onoga to se radilo u toku uviaja. Zavrni deo sadri vreme kada je uviaj zavren, potpis lica koje je vrilo uviaj i potpis zapisniara. 27. UVIAJ, INDICIJE I VERZIJE? 28. INDICIJE I VETAENJE NAKON UVIAJA? Indicije koje su u vezi sa predmetima i tragovima koji su tokom uviaja ili posle njega predmet vetaenja su od posebnog znaaja ako je izvrilac nepoznat. Postaju znaajne kada se uporede sa drugim indicijama, a u sluaju da se radi o negativnim injenicama tada imaju presudan znaaj za otkrivanje fingiranih krivinih dela. Kada je upitanju kriminalni dogaaj iji je izvrilac nepoznat, indicije su osnova za obezbeenje materijalnih dokaza, kao i u kombinaciji sa iskazima lica i drugim pribavljenim injenicama. 29. REKONSTRUKCIJA DOGAAJA? Rekonstrukcija dogaaja je istrana radnja, odnosno poseban oblik uviaja. Ona se vri u vetaki stvorenim uslovima na mestu kriminalnog dogaaja i sastoji se u ponavljanju radnje dogaaja u potpunosti ili delimino. Izvodi se na bazi postojedih dokaza i indicija, na osnovu ega se postavljaju mogude verzije dogaaja. Reknostrukcija dogaaja je se najede preduzima u ved pokrenutom krivinom postupku u fazi istrage. Cilj je da se utvrdi ta se stvarno dogodilo. Ona se planira ako postoji potreba i uslovi za njeno vrenje, pripreme obuhvataju odreivanje mesta i vremena rekonstrukcije, lica koja de vriti rekonstrukciju(slubena lica koja su vrila uviaj, vetaci, tehniari), lica koja de uestvovati(okrivljeni, otedeni, javni tuiilac, branilac), obim i sredstva koja de biti upotrebljena, metod sprovoanja i nain fiksiranja. 30. PRETRESANJE POJAM, ZNAAJ I PRAVNI OSNOV? Pretresanje je istrana radnja koja se preduzima u cilju da se obezbede materijalni dokazi za pokretanje i uspeno voenje krivinog postupka, kao i radi hvatanja izvrilaca krivinih dela za kojima se traga. Predmeti koji se trae pretresanjem mogu biti predmeti koji su
8

pribavljeni krivinim delom, koji su posluili kao sredstvo izvrenja, koji su proistekli iz radnje krivinog dela, na kojima se nalaze tragovi krivinog dela, koji ukazuju na linost izvrioca. Pored predmeta, pretresanjem se trae tragovi, leevi i delovi lea. Pretresanje se preduzima po pismenoj naredbi suda, a moe se preduzeti i bez te naredbe ako se ispune predvieni uslovi za to iz ZKP-a, odnosno ako dralac stana to eli, ako neko zove u pomod, ako je potrebno da se uhvati uinilac koji je na delu zateen, ako je potrebno da se zatite ljudi i imovina, ako se na drugi nain ne mogu obezbediti dokazi. Pretresanje se po pravilu vri danju ali se moe nastaviti i nodu u sluaju da je danju zapoeto. Prilikom pretresa, potrebno je da njemu prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci. Pretresanje vri istrani sudija, a moe i organ unutranjih poslova. Pretresanje treba detaljno pripremiti i isto tako izvriti. Treba se detaljno informisati o predmetu pretresanja, mest u ili objektu, osobinama lica kod koga se vri, treba napraviti plan u kome se navode imena slubenih lica koja de obaviti pretresanje, njihovi zadaci. 31. VRSTE PRETRESANJA? Pretresanje se deli prema zakonskim uslovima koji moraju biti ispunjeni, objektu, obimu i vremenu pretresanja. Prema zakonskom uslovu moe biti na osnovu pismene i obrazloene odluke suda i na osnovu posebnih ovladenja i uslova iz ZKP -a. Pretresanje po naredbi suda je redovna forma, dok je bez naredbe suda predvieno kao izuzetno i ono se primenjuje u sluaku hitnosti. Prema objektu se deli na pretresanje stana i drugih prostorija, prevozna sredstva, slobodan prostor i lica. Po obimu moe biti delimino i potpuno. Delimina pretresanja su ona kod kojih se prilikom pretresanja nalaze odr eeni predmeti na odreenim mestima. Potpuna pretresanja se vre veoma detaljno, planski i sistematski. Po vremenu mogu biti istovremena i pojedinana. Istovremena su kada se vre na vie mesta i nad vie lica u isto vreme, drugim recima mogu se nazvati grupna pretresanja, to ima za cilj onemogudavanja dogovaranja izmeu lica koja se pretresaju. Pojedinana pretresanja su nezavisna jedna od drugih i ne moraju se vriti istovremeno. 32. OPTA TAKTIKA PRAVILA, PRIBOR I OPREMA KOD PRETRESANJA? Po pravilu, mesto pretresanja treba da bude unapred predvieno na osnovu prikupljenih obavetenja i drugih podataka, s tim sto se ta obavetenja moraju proveravati uz naelo uvanja slubene tajne. Treba dobro poznavati svojstva linosti nad kojima se vri pretresanje(stepen obrazovanja, inteligencije, sklonosti, navike...), predpostavke gde bi predmeti mogli biti sakriveni, na ta u velikoj meri utie sama profesija linosti. Pretresanje treba zapoeni u najpovoljnijem trenutku, a to je trenutak kada se lice ili predmeti n alaze na mestu pretresanja i poeljno je da to bude faktor iznenaanja. Pretresanje moe biti i ponovljeno nakon odreenog proteka vremena u sluaju da predhodno pretreanje nije dalo oekivane rezultate, a pri tom operativni podaci ukazuju da se pojedini p redmeti nalaze na nekim neotkrivenim mestima ili su kasnije nakon predhodnog pretresanja vradeni na svoje mesto. Pretresanje je dosta naporna radnja, pa iz tog razloga treba izvriti pravilan izbor ovladenih slubenih lica koja de ga vriti, jer ono zahteva predantnost, strpljivost, upornost i temeljnost prilikom rada. Za pretresanje sa sainjava plan kao i za ostale operativno -taktike mere i radnje, koji sadri elemente o tome ta ili koga treba pretresati, gde i kod koga treba vriti pretresanje, vreme poetka pretresanja i nain vrenja.Oprema i pribor koji se koriste prilikom pretresanja moraju biti prilagoeni konkretnom objektu pretresanja. Oprema i pribor su vani kao i iskustvo ovladenih radnika koji ih koriste. U pribor i opremu spadaju razni formulari (zapisnik o pretresanju, potvrda o privremeno oduzerim predmetima), baterijska lampa, runi reflektori, kanap, pribor za pakovanje, koferi, koverti, vredice idt, zatim tehniki alat (ekid, kljeta, rafciger i dr), foto aparat, kamera, detektori i druga sredstva.
9

33. PRETRESANJE STANA I OSTALIH PROSTORIJA? Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili osumnjienog se moe preduzeti ako se predpostavlja da de se ova lica uhvatiti ili pronadi tragovi krivinog dela ili predmeti vezani za krivini postupak. Za pretresanje je potrebno da postoji osnovana sumnja za izvreno krivino delo. Nije neophodno da vlasnik stana i ostalih prostorija bude osumnjieni ili okrivljeni, pretresanje se moe vriti i nad onim licima koja su u nekom srodstvu ili dr ugim bliskim vezama sa osumnjienim ili okrivljenim. Pretresanje treba biti izvreno u skladu sa zakonom, a mogude su dve takve situacije. Prva, da je pretresanje nareeno pismenom naredbom suda, koja se predaje licu neposredno pre zapoinjanja pretresanja . Druga situacija je ako pretresanje vre pripadnici policije i ako su ispunjeni posebni uslovi iz ZKP -a, pod kojima se pretresanje moe vriti bez naredbe suda. Takav vid pretresanja se moe obaviti samo u sluaju hitnosti. U takvim sluajevima se draocu stana usmeno saoptava razlog ulaska u stan, odnosno razlog pretresanja. Ukoliko se samo radi o ulasku u stan a ne i pretresanje, onda se draocu izdaje potvrda o ulasku u stan. A ako se obavi pretresanje, onda se sainjava zapisnik o pretresanju i kopija tog zapisnika se uruuje draocu stana. Organ koji je izvrio pretresanje bez naredbe, duan je da podnese izvetaj istranom sudiji ili javnom tuiocu ako krivini postupak nije pokrenut. 34. SVEDOCI PRETRESANJA? Prisustvo svedoka kod pretresanja stana i ostalih prostorija kao i lica je ustavno pravilo. Svedoci prate tok rednji, kontroliu pravilnost njihovog vrenja, ulau prigovore na nain rada i sve to se unosi u zapisnik o pretresanju. Svedoci moraju biti punoletni, a prilikom pretresanja lica enoskog pola kao svedok se mora odrediti ensko lice, odnosno svedok istog pola kojeg je i okrivljeni ili osumnjieni. Svedoci treba da budu lica van slube organa koji vri pretresanje, a takoe da nisu u nekom srodstvu sa licem povodom koga se stan pretresa. Obaveza svedoenja je graanska, to znai da u sluaju odbijanja nije predviena sankcija. 35. PROCESNI I OPERATIVNI ZNAAJ PRETRESANJA STANA? Pretresanjem stana i drugih prostorija se pronalaze predmeti i tragovi krivinih dela, leevi i delovi lea, kao i lica koja su u nekoj vezi sa krivinim delom. Pretresanjem se moe dodi i do saznanja o pripremanju nekog krivinog dela ime ono dobija prev entivni karakter. Pretresanje treba obaviti nakon detaljne i temeljne pripreme, a ona se sastoji u prikupljanju podataka o stanu i prostorijama koje treba pretresati, predmetima pretresanja kao i osumnjienom. Broj radnik, njohova strulnost kao i tehnika sredstva moraju biti adekvatna u odnosu na prirodu lica, predmeta i tragova koji se trae. Pretresanje ima smisao samo ako je uraeno u skladu sa zakonom, a ako nije onda nema nikakav pravni znaaj. 36. POSEBNI SLUAJEVI PRETRESANJA STANA I OSTALIH PROSTORIJA? Takvi sluajevi su slededi. Ako vlasnik stana odbija da otvori vrata, tada se preruzimaju operativno taktike mere za ulazak u stan i vrenje pretresa. One zavise od toga da li vlasnik stana ili druga lica nameravaju pruiti otpor ili je taj otpor samo pasivan. Kada se oekuje napad iz stana treba izvriti detaljne pripreme za bezbedan ulazak u stan. Zgrada i stan de moraju tajno blokirati uz specijalno osmatranje s ciljem da se nekome ne dozvoli ulazak i izlazak. U nekim sluajevima se koriste pojedini trikovi za ulazak u stan, recimo na vrata zazvoni neko od komila ili potar koji nede biti sumnjiv vlasniku stana, pripadnici policije stoje sa strane vrata i kada vlasnik stana otvori oni upadaju. Taktika ulaenaj se razlikuje u zavisnoti od toga da li se u stanu krije odbeglo lice ili se pretresanje vri radi pronalaenja materijalnih dokaza. Bez obzira na sve to ovladeni slubenik mora imati spremno vatreno oruje. Nasilno ulaenje u stan se moe preduzeti ako za to postoje opravdani razlozi i tada se mogu upotrebiti razna hemijska sredstva radi onemogudavanja lica da prie otpor.
10

Ovakav nain pretresanja podrazumeva taktiko i obazrivo postupanje bez nepromiljenih postupaka. Drugi sluaj je kada vlasnik stana ili drugo lice namerno odugovlai otvaranje stana. Vlasnik stana se ne javlja ili pod razliitim izgovorima odugovlai otvaranje vrata. Za to vreme on ili druga lica u stanu mogu da sakriju, unite ili odbace predmete krivinog dela, unite tragove, lica mogu pobedi na sporedan izlaz. U t akvim situacija ma se odmah po ulasku u stan izvri detaljan pregled mesta (pedi, kamini, wc olja, lavabo) koja su mogla posluiti vlasniku da sakrije ili uniti predmete ili tragove krivinog dela. Zatim proveriti prozore da nije neto zakaeno ili izbaeno itd, treba uoiti promene za koje se predpostavlja da su nastale neposredno pre ulaska u stan. Kada se vri pretres vedeg broja prostorija ili objekata, potrebno je izvriti pregled svih i obavezno u svakoj od njih postaviti ovladenog slubenika da nadgleda tu prostoriju. Tredi sluaj je kada postoji potreba za hitnim pretresanjem. Tada vae posebna pravila, ukoliko u stanu nema vlasnika ili nekog od ukudana, a pri tom treba izvriti pretresanje. Ovladeni slubenici koji vre pretresanje moraju odrediti jednog punoletnog graanina koji de zamenjivati vlasnika stana u svojstvu zakonskog zastupnika. Ova vrsta pretresanja se ne moe obaviti bez prisustva dva svedoka pa je potrebno i njih obezbediti. 37. PRETRESANJE SLOBODNOG PROSTORA? Ova vrsta pretresanja se preduzima radi pronalaenja predmeta ili tragoa krivinih dela, leeva ili delova lea, nestalih ili zalutalih lica, uinilaca krivinog dela koji se kriju ili su u bekstvu. Po obimu se moe odnositi na ire podruje, deo neke ume, njive, reke, jezera i sl. Teren moe biti kopno i vodena povrina. U pretresanju slobodnog prostora mogu se pozvati i graani. Pripreme treba obaviti planski i detaljno, prostor treba podeliti na zone ili sektore i za svaku zonu ili sektor treba odrediti grupu. Treba se informisati o konfiguraciji i karakteristikama terena da se na terenu ne bi poremetilo normalno odvijanje ivota sa tog podruja. 38. PRETRESANJE PREVOZNIH SREDSTAVA? Pretresanje prevoznih sredstava je znaajno jer se njiva omogudava brzo trensportovanje lica i predmeta koji su u vezi sa krivinim delom. Objekti pretresanje su lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu a predmet pretresanju su krijumarena roba ili predmeti koji su u vezi sa nekim krivinim delom. Taktika pretresanja je raznovrsna u zavisnosti broj a i vrste prevoznih sredstava i predmeta koji se skrivaju. Mogudnosti skrivanja su razliite u zavisnosti od vrste i karakteristika tog prevoznog sredstva. Prevozna sredstva u koju se mogu skrivati predmeti su, zaprena vozila, bicikli, motocikli, putnika vozila, autobusi, teretna vozila, poljoprivredne maine, vozovi, plovni objekti, vazduhoplovi. 39. PRETRESANJE LICA? Pretresanje lica se vri radi pronalaenja tregova i predmeta krivinog dela koji su znaajni za krivini postupak, odnosno kada se predpostavlja da de se takvi predmeti i tragovi nadi kod odreenog lica. Za pretresanje lica vae ista pravila kao i za ostale oblike pretresanje. Razlozi pretresanja mogu biti da se pronau predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku, da se oduzmu predmeti pogodni za napad, da se pronau, fiksiraju i obezbede tragovi krivinog dela, da se pronau predmeti koji se mogu iskoristiti za bekstvo lica lienih slobode ili uspostavljanje tajnih kontakta, da se pronau sredstva koja se mogu upotrebiti sa samopovreivanje ili samoubistvo. Pretresanja mogu biti delimina ili predhodna, potpuna ili naknadna i usklopu sprovoenja pritvora, zadravanja ili izdravanja kazne. Delimino pretresanje se sprovodi pre potpunog, vri se prilikom sprovoenaj racije, pojaane kontrole, pregleda putnika, prevoznih sredstava i prtljaga, kada se neko lica liava slobode, prilikom pretresanja stana i ostalih prostorija itd. Potpuno pretresanje se vri posle deliminog, vri se u zatvorenoj prostoriji, vre ga najmanje dva slubena lica i lekar.
11

40. ZAPISNIK O PRETRESANJU? Zapisnik se sainjava kod svih vrsta pretresanja i ima procesni znaaj, bez obzira na to ko ga je vrio (istrani sudija, organ unutranjih poslova). Ima tri dela, uvodni, opini i zavrni. Uvodni deo sadri naziv organa koji ga vri, lice ili objekat kod koga se vri, mesto, adresu i vreme poetka pretresanja. Opisni deo sadri spisak i detaljan opis svih pronaanih stvari koje su u vezi sa krivinim delom ili kriminalnom delatnodu lica kod koga se vre. Zavrni deo sadri vreme zavretka zavretka pretresanja, potpis vlasnika stana, dvojce prisutnih svedoka i slubenog lica koje je vrilo pretresanje. Ukoliko vlasnik stana ili svedoci nede da potpiu, to se posebno navodi. Po izvrenom pretresanju licu oduzetih predmeta se izdaje potvrda koja sadri opis oduzetih stvari. 41. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA? Do predmeta koje treba privremeno oduzeti dolazi se uviajem ili pretresanjem. Oni se daju sudu na uvanje, a mogu se obezbediti i na drugi nain. Lice kod koga se predmeti nalaze obvezno je da ih preda sudu na njegov zahtev, a ukoliko nede da ih pred moe biti novano kanjeno. Predmeti se mogu oduzeti po dva osnova u okviru mere bezbednosti oduzimanje predmeta i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku. 42. POJAM I KRIMINALISTIKI ZNAAJ VETAENJA? Vetaenje je istrana radnja koja se preduzima u predkrivinom i krivinom postupku, od strane organa unutranjih poslova ili suda. Vetaenje predstavlja primenu naunih, tehnikih postupaka i metoda za utvrivanje injenica koje su od znaaja za razreenje pojedinih pitanja u krivinom postupku, za ije utvrivanje su potrebna struna znanja sa kojim ne raspolae organ koji vodi postupak. Na osnovu toga vetak je lice koje svojim strunim znanjem u odreenoj oblasti treba da utvrdi, oceni ili razjasni neke vane injenice koje su od znaaja za krivini postupak. Vetaenje se odreuje naredbom od strane organa koji vodi postupak, takoe isti organ i rukovodi. Vetak daje nalaz i miljenje o odreenom pitanju koje su unosi u zapisnik. 43. VRSTE VETAENJA? Vetaenja mogu biti kriminalistika i sudska. U kriminalistika spadaju identifikaciona, trasoloka, fotografska, fizika, hemijska i bioloka, kao i vetaenja rukopisa i dokumenata. U sudska spadaju sudsko-medicinska, psihijatrijska, psiholoka, bioloka, ekonomska, farmaceutska, tehnika i dr. Prema zakonskom osnovu moe biti obavezno i fakultativno kada za njim postoji potreba, zatim prema predmetu (vetaenje mesta, stvari ivih bida), redosledu (prvo, dopunsko i ponovljeno), specijalnosti (sudko-medicinsko, tehnoloko i dr). 44. LIENJE SLOBODE LICA, POJAM, CILJ I ZAKONSKI OSNOV? lienje slobode je svaka ona radnja ili postupak koja je usmerena na oduzimanje slobode odreenom licu ili odreenoj grupi lica prinudnim putem,upotrebom fizike snage ili druge vrste prinude koja je zakonom dozvoljena.Ovladenje za preduzimanje ove radnje pripada organima unutranjih poslova, a u odreenim situacijama mogu je izvriti i graani.Policijski slubenici su duni liiti slobode lice kad je doneto reenje o zadravanju, kada postoji osnovana sumnja da je lice izvrio krivino delo, a pritvor je po zakonu obavezan, kada je raspisana poternica, kada je sud doneo reenje o pritvoru. Policijski slubenici mogu liiti slobode osobu koju zateknu u izvrenju krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti, kao i osobu koja je osnovano sumnjiva da je izvrila takovo krivino delo,ako postoji neki od
12

zakonom utvrenih razloga za odreivanje pritovra. Graani mogu liiti slobede osobu koja je zateena u izvrenju krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti i duni su da tu osobu odmah predaju istranom sudiji ili oganu unutranjih poslova ili ih obavestiti o tome.Organ unutranjih poslova je obavezan da lice lieno slobode bez odlaganja najkasnije u roku od 6 asova od trenutka liavanja slobode sprovede i preda istranom sudiji stvarno nadlenog suda ili istranom sudiji nieg suda na ijem podruju je izvreno krivino delo. 45. OPTA TAKTIKA PRAVILA ZA LIENJE SLOBODE? Taktika pravila se odnose na mesto gde se treba izvriti lienje slobode, vreme lienja slobode, izbor policijskih slubenika koji treba da izvre lienje slobode, na potrebnu opremu i naoruanje i ostala nuna sredstva za lienje slobode, na transport lica lienih slobode i druge okolnosti koje doprinose efikasnom nainu izvrenja radnje lienja slobode. Za svako lienje slobode bez obzira na pretpostavku opasnosti, treba izvriti temeljnepripreme, odnosno, sainiti detaljan plan postupanja, nepoznato lice koje se liava slobode treba, obavezno legitimisati ili izvriti identifikacijuna drugi pouzdan nain, lienje slobode treba da vri ekipa od najmanje dva policijska slubenika sa unapred precizno odreenim zadacima,policijski slubenici koji vre lienje slobode moraju biti snabdjeveni odgovarajudim vatrenim orujem, lisicama i zavisno od konkretnog sluaja, lienje slobode treba pripremati i preduzimati sa izuzetnom panjom i oprezno, treba ga preduzimati koristedi nain brzine i iznenaanja, itd.

13