UVANJE POVRA TOKOM

ZIME
USLOVI I DUINA SKLADITENJA POVRA Duina skladitenja pojedinih vrsta povra je razliita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prolo posle berbe i uslova skladitenja. Spoljanji faktor koji najvie utie na duinu uvanja povra je temperatura. Odravanjem niskih temperatura u skladinom prostoru smanjuje se gubitak vlage i spreava uvenue povra, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trule i smanjuje se sinteza etilena, koji takoe u velikoj meri utie na kvalitet uskladitenog povra. Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omekavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. uenja i gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, uenje brokolija, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa argarepe. Etilen pogotovo upijaju kupusnjae, lisnato povre, pasulj, argarepa, graak, paprike, patlidan i krastavac, pa ovo povre treba izolovati od povra koje emituje etilen (dinje, paradajz, peurke i najvei broj vrsta voa). Krompiru i luku etilen pomae da ne proklijaju pa ih je poeljno skladititi u blizini povra koje emituje etilen. Velike koliine etilena u zatvorenom prostoru obino potiu iz zaraenih, oteenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike vanosti redovno provetravati skladine prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladitenih plodova. Prilikom skladitenja plodova treba voditi rauna o sledeem: -Skladitenju nameniti samo najkvalitetnije povre treba odstraniti sve plodove oteene mehanikim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzronika biljnih

bolesti ili insekata. Kada se uskladite, ovakvi plodovi podloniji su gljivinim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzronici bolesti mogu proiriti na ostale, zdrave plodove. -Povre brati na vrhuncu zrelosti odnosno, kada plodovi imaju najvei kvalitet. Vreme i nain berbe zavise od vrste i sorte. -Tokom i posle berbe treba paljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanika oteenja. -Za skladitenje proizvoditi kasnije sorte povra koje isto bolje podnose. -Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti poto plodu oduzimaju vodu i brzo trule. -Suenje veine plodova pred skladitenje nije preporuljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba drati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila vrstinu. SKLADITENJE U PODRUMIMA I POMONIM PROSTORIJAMA

Ukoliko se povre skladiti u podrumu ili slinoj prostoriji (upa, pomona zgrada) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se spreio ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji e ulaziti hladan spoljanji vazuh. Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i slui kao izlazni otvor za topao vazduh. Prozore treba prekriti mreama koje e spreiti ulaz insekata i glodara i zaseniti ih kako bi se spreilo prodiranje svetlosti. Najvaniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladinom prostoru su temperatura i vlanost vazduha. Temperaturu treba odravati u rasponu od 0-4C, dok se u rasponu od 4-10C povre moe sauvati samo krai vremenski period.Temperatura se moe pratiti uz pomo termometra. Kad god su spoljne temperature nie od onih u skladitu treba otvorati ventilacione otvore, a zatvarati ih u obrnutom sluaju. Kada spoljne temperature postanu jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi rauna da ne doe do smrzavanja uskladitenog povra. Drugi bitan uslov sredine koji treba odravati u skladitu jeste odgovarajua vlanost vazduha. Suenje i smeuravanje predstavljaju veliki problem kod uskladitenog povra, poto nema korenovog sistema preko koga bi se nadoknadio gubitak vlage. Za veinu vrsta povra optimalna vlanost u skladinom prostoru je od 90-95%. Radi postizanja odgovarajue vlanosti preporuuje postavljanje posuda sa vodom ili pokvaenih dakova od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova slamom ili piljevinom ili kvaenje poda prostorije. Ipak, najefikasniji nain za spreavanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vree ili gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje. Vlaga u povru obino se odrava korienjem vlanog peska, piljevine ili treseta. Plastine vree, zemljani sudovi, metalne konzerve i plastine kante se takoe mogu koristiti kao ambalaa za pakovanje. Na plastinim vreama treba probuiti rupe prenika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi se omoguio protok vazduha i spreila kondenzacija. Vlanost u skladitu moe se kontrolisati upotrebom vlagomera. Skladine prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako istiti i odravati. Najmanje jednom godinje treba izneti, oprati i osuiti svu ambalau i police i pre njihovog vraanja isprati zidove, plafon i podove. Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladiteno povre, treba imati na umu da on treba da je otporan na hladnou i vlagu. Najbolje je izraditi ih od hrastovine

UVANJE POVRA U JAMAMA I TRAPOVIMA

Povre poput argarepe, krompira, repe, kupusa moe se uvati u trapovima. Postoje ukopni i nadzemni trapovi. Podiu se na terenima koji nisu ugroeni povrinskim i podzemnim vodama. Pored toga to treba da je suvo, dobro je da zemljite bude blago nagnuto kako bi se obezbedilo brzo oticanje vode. -Ukopni trap je ustvari kanal napunjen povrem i prekriven slojem zemlje. Preporuuju se dimenzije: irina 50 do 100, dubina 35 do 100 centimetara i proizvoljna duine. Dobro je izmeu povra stavi sloj istog umereno vlanog peska . On spreava irenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povra u trapu. Napunjen trap se prekiriva

slamom, a potom se zatvara zemljom. Debljina zemljinog sloja zavisi od jaine zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemljita. Ako u toku uvanja temperatura u trapu pone da se poveava ili dostigne pet stepeni celzijusa, trap se otvara i povre se mora upotrebiti. -Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povre sloeno na povrini zemlje.U nadzemnom trapu pove je pod veim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, to zahteva bolju zatitu trapa. Dimenzije trapa su najee 1,2m 1,5m a mogu biti i preko 2m irine. Visina je oko 1,2 m dok se duina odreuje prema potrebi. Trapovi se po duoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena to omoguava oticanje vode. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvine vode. Trapovi se kopaju nekoliko dana prije stavljanja povra na uvanje. U trap se stavlja zdravo, neoteeno povre i to rastresito ili se slae u redove sa ili bez preslojavanja pijeskom. Povre se slae na slamu u obliku kupe. Formiran trap na poprenom preseku treba da ima oblik trapeza. Du ove vrste trapova kopa se kanal irine i dubine oko 20 centimetara. On se prekriva reetkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim slinim materijalom. Na svaka trietiri metra duine na ovu reetku postavljaju se verikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara vie od trapa. One obezbeuju izmenu zraka u trapu.(Kod manjih trapova,postavlja se samo jedna ovakva cev)Cev zatvoriti mreicom da mievi nebi ulazili u trap. Kod nadzemnih trapova irine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se horizontalno na povrini zemljita. Horizontalna cev slui za dovod sveeg vazduha, a vertikalna za odvoenje vazduha iz trapa. Tokom uvanja u trapovima, povre se mora redovno kontrolisati. U poetku uvanja poeljno je meriti temperaturu svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je rea, svakih sedam do deset dana. Temperatura se meri u sredini trapa. Kada spoljna temperatura padne ispod 0C zatvaraju se ventilacioni otvori(slama), a ako doe do poveanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature. Pri uvanju u nadzemnim trapovima temperatura se poveava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do etiri stepena celzijusa. Via temperatura u trapu ukazuje na mogunost pojave bolesti ili truljenje i tada se trap mora otvoriti i povre izvaditi. Najpraktinije je izmeati vie vrsta povra u jednom trapu, jer kad nam je tokom zime potrebno povre tada otvorimo trap samo na jednom mestu i izvadimo koliko nam treba raznih vrsta povra.

KORISNI SAVETI -Kupus se moe uvati u plitkim jamama koje su poduprte tapovima ili daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu jame, pa koren obloiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili tapova, pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti jo jednu dasku i sve dobro pokriti slamom. -Luk je najbolje splesti u vence ili ga staviti u manje mreaste vree i okaiti na prozrano i suvo mesto. -Krompir, ako nije u trapu, treba svake sedmice promeati, jer se na taj nain usporava izbijanje klica. -Korenasto povre bi trebalo drati u vertikalnom poloaju jer tako due ostaju svee. -Mrkva se uva u sanducima sa mokrim peskom, tako poredana da se plodovi ne dodiruju. Za uvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skraenim liem, blizu glave . -Isto tako, velika limena ili plastina kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i napuniti mrkvom po sistemu red vlanog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i trap otvara prema potrebi. -Cveklu koju ete skladititi staviti u kutije s vlanom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljajui razmak izmeu korena. Redovno je proveravati i odstranjivati korenove koji su poeli propadati. -Zeleni paradajz,poreati u gajbice i ostaviti ga u skladitu.Paradajz e vremenom polako da dozreva,potrebno ga je samo povremeno proveravati i odstranjivati plodove koji su poeli da propadaju. -Pasulj pre skladitenja suiti na suncu uz redovno meanje,skladititi ga u dakovima u koje je ubaeno nekoliko listova oraha. -ioku i celer uvati poput mrkve u vlanom pesku. -Paprike(koje nisu mnogo mesnate)naniu se na deblji konac u vidu venca i okae se na sunano i promajno mesto da se sue. -Orasi se uvaju dobro osueni u ljusci u hladnom, suvom i prozranom prostoru u jutenim vreama ili vreama za krompir. Jo je bolje rastresti ih u tankom sloju na tavanu.U takvim uslovima orahe je mogue uvati 7-8 meseci pa i due. -Lenik se skladititi u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo propadaju i buaju . U odgovarajuem skladinom prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. U takvom prostoru poeljno je da se uva negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji.