Otmice

Otmice 1. dio Fenomen otmica - abdukcija se ne moe prouavati uz pretpostavku da na materijalistiki pogled na svet tano opisuje stvarnost. Uz tu pretpostavku kod ovog fenomena postaje vidljiva samo serija neobinih iskustava, snolikih seanja koja se najradije svrstavaju u manifestacije psihike nestabilnosti, bujne mate ili ak izofrenije. Meutim, dokazni materijal na drugoj strani je u meuvremenu toliko narastao, da bi upravo po proklamovanim (mada ne i primenjivanim) kriterijumima tog naunog pristupa bila potrebna prilina ignorantnost da bi se on odbacio. Ovaj fenomen se ne moe prouavati ni uz vaeu pretpostavku da je ovek sam u Univerzumu. Naravno da nije, Univerzum vrvi od ivota. ovek nije sam ak ni na Zemlji. U ovom tekstu se tom vrstom izvoenja dokaza neu baviti. Oni se mogu razmotriti - postoji dovoljno izvora - ako neko smatra da ovaj predmet zasluuje panju, ili ne, ali propustiti da se dostupne injenice proue, a zatim imati miljenje o neemu, veoma podsea na miljenje da se jedna baza dobro kombinuje sa onom drugom, mada svi hemijski nalazi ukazuju na suprotno, ili na miljenje da je koren iz 4 u stvari 1. U ovom tekstu u se pozabaviti nekim aspektima ovog fenomena iz perspektive samih otetih, pri emu e oni biti ilustrovani autentinim iskustvima, uz napomenu da ovi izolovani primeri nisu usamljeni, ve da u obimnoj abdukcijskoj literaturi postoje itave serije nezavisnih izveataja koji sadre te iste elemente. Vano je naglasiti da ne podrazumevaju sve otmice privremeno odvoenje. Mnoge su trajne i veliki deo nestale dece i nestalih osoba spada u ovu kategoriju. Ovo je oblast koja zahteva posebno, dodatno istraivanje, ali u ovom konkretnom tekstu u se pozabaviti samo klasinim abdukcijama, koje obuhvataju odvoenje otetog u abdukcijsko okruenje, odreene zahvate i njegovo vraanje. Termin e u tekstu biti upotrebljen samo u tom znaenju. Mnogi dostupni dokazi ukazuju na to da fizike otmice apsolutno ne bi trebalo iskljuiti, meutim, veina klasinih abdukcija ne podrazumeva operacije na fizikom telu, niti njegovo otimanje. Astralno telo, uzorak due, na eterini dvojnik kako se to sve naziva je ono na emu se vre zahvati. Opisujui ovaj proces, jedna od ena iz knjige Oteti kae: Stvar karakteristina za moje NLO-snove je bio intenzivan oseaj Hej, pa ovo je realno, ovo se stvarno dogaa. Tipino je da izaem iz kue i vidim NLO ili vie NLO-a na nebu. Oni sleu ili krue iznad mene. Ovaj put je bilo drugaije, jer sam u trenutku, kada je nastupio oseaj vrtoglavice zbog spiralnog uspinjanja (opisan tokom prethodnog dogaaja), bila svesna da se nalazim u svom krevetu i da sam povuena i usisana u NLO. Mislim da je moj um bio isisan iz mog tela. (Oteti, Poli). Tako se i ova kosmika utakmica ne vodi za biohemijske proizvode u naem telu mada se i oni koriste ve za ono to zvanino takoe ne postoji: nae due. Manje se odvija na fizikom planu mada na njemu moemo primetiti efekte ovog delovanja - ve na mentalnom i metafizikom, koji niti poznajemo, niti njime na bilo koji nain vladamo. Imamo posla sa biima koja poznaju nau psihologiju i nau unutranju anatomiju mnogo bolje od nas samih.
1

Meutim, moda nam upravo iznalaenje kreativnih odgovora na ovaj pritisak moe omoguiti veu prisutnost na tom planu i bolje poznavanje sebe. I kao to je srednjovekovno istraivanje ljudske anatomije i kasnije mikroorganizama, koji ive u naem okruenju i naem telu, pruilo taniji sliku o oveku i omoguilo mu da se bolje zatiti, tako i istraivanje nae energetske strukture, naeg mentalnog aparata i mentalnog, metafizikog plana, iji smo deo, moe tu sliku proiriti i pomoi nam da njime ovladamo. Tvrdnje, kako ispitivanje ove oblasti iri strah i negativnost, ili predstavlja odraz fantazija, je podjednako bazirana na predrasudama kao i tvrdnje srednjovekovne crkve da je prouavanje ljudske anatomije greh protiv boga ili se mogu uporediti sa izjavom da e prouavanje mikroorganizama rairiti negativnost i strah meu populacijom. Meutim, zbog uestalosti ovakvih tvrdnji je verovatno vano jo jednom naglasiti da svrha ovakvih tekstova nije zastraivanje ili obesrhrabrivanje. Njihov cilj je da ljudima, koji se suoavaju sa ovim fenomenom, pomognu da lake verifikuju svoja iskustva, izau iz zaaranog kruga izolacije i efikasnije se suoe sa njime. Na alost, sklonost javnosti da ove aspekte nae stvarnosti gura pod tepih i iznoenje slinih iskustava znalaki proglaava za matarije, ine situaciju, u kojoj se nalaze rtve abdukcija, jo mnogostruko teom, gura ih u izolaciju i ini jo podlonijim. Svrha je zbog toga takoe upoznavanje sa osnovnim elementima ove pojave, da bi se razmislilo na koji nain joj moemo pristupiti i eventualno pomoi ljudima, koji su njome pogoeni. Kao i uvek, izazov predstavlja i priliku za rast. Svesna seanja Pitanje svesnih seanja bi moglo da podeli iroku i raznovrsnu populaciju otetih na dve velike grupe: one koji imaju svesna seanja na neobine dogaaje, susrete sa vanzemaljskim biima i neobine lucidne snove, i one kod kojih bilo kakva svesna seanja izostaju. Kod druge grupe do uvida u doivljena iskustva moe doi sasvim sluajno, na primer, podvrgavanjem regresivnoj hipnozi iz sasvim drugaijih pobuda, tokom koje isplivaju neoekivana iskustva abdukcija, a da pre toga nikakva svesna seanja nisu ukazivala na njih. Ipak, naknadna analiza e po pravilu pokazati pojavu karakteristinih sekundarnih simptoma koji prate ovaj fenomen i uglavnom ostaju neprimeeni. Druga grupa pokazuje izuzetno arolik milje iskustvenih obrazaca. To su seanja kako na stvarne dogaaje, tako i na neobine lucidne snove, seanja na susrete, komunikaciju, telepatsko prenoenje poruka i itavu seriju neobinih dogaaja. Svesna seanja pokazuju takvu dinamiku, da bi ih na osnovu analize njih samih, uz pretpostavku da ona odslikavaju ono to se zaista dogaa, bilo teko sloiti u bilo kakvu koherentnu sliku. Na pitanje zato se svesna seanja nekada javljaju i da li je re o spontanom proboju memorije na povrinu ili o njihovoj namernoj indukciji bi odgovor mogla da prui njihova analiza na pozadini do sada sakupljenih injenica o ovom fenomenu. Svesna seanja se neretko odnose na harmonine susrete sa vanzemaljskim biima, tokom kojih se esto javljaju i religijske figure, ve prema verskoj orijentaciji otetog, drage umrle osobe, a vanzemaljci predstavljaju kao blagonaklona bia. Meutim, simptomi posttraumatskog stresa, emocionalna nestabilnost, anksioznost, smetnje u spavanju, depresija i druge psihike i fizike promene (bie opisane detaljnije u II delu), koje po pravilu prate
2

kontinuirano iskustvo otmica, ukazuju na to da nije re o harmoninom dogaaju. Podvrgavanje regresivnoj hipnozi prua po pravilu potpuno drugaiju sliku. Na osnovu toga se teko moe pretpostaviti da je re o spontanom probijanju memorije, jer ta seanja, koja se navodno probijaju, jednostavno ne odgovaraju onome to se zaista dogaa. Mnogo pre bi se moglo pretpostaviti da je dokazni materijal o postojanju abdukcija ve prilino narastao i da ga je u trenutku, kada ga vie nije mogue delotvorno sakriti, potrebno predstaviti u drugom svetlu, koje vie pogoduje vanzemaljskoj agendi. Scenariji virtuelne stvarnosti i paravan-memorija, ispod kojih se pomalja potpuno drugaija slika, govore u prilog ove teze. Zbog toga, kada je re o svesnim seanjima, moda uvid u sekundarne simptome, izgubljeno vreme, modrice prilikom buenja, karakteristinu paralizu i ostale prepoznatljive elemente moe pruiti vri i pouzdaniji temelj za istraivanje ovog fenomena od primarnih simptoma, koji obuhvataju seanje na same susrete i ono to se dogaa tokom njih. U nastavku u navesti nekoliko karakteristinih i prepoznatljivih elemenata, koji su se javili u okviru jedne prepiske tokom samo nekoliko razmenjenih poruka. Prepiska nee biti objavljena zbog zatite privatnosti. 1. Serija tzv. neobinih dogaaja, praena vizijama, vienjima neobinih bia i slino u kojoj je teko prepoznati bilo kakav jasan obrazac kao tzv. gornji sloj iskustva. 2. Seanja na lucidne/budne snove sa karakteristinim (mada uvek jedinstvenim) tzv. abdukcijskim scenarijom uz snaan oseaj potpune realnosti. 3. Vanzemaljski kontakt tokom tih snova. 4. Telepatska komunikacija sa ovim biima. 5. Kontakt od ranog detinjstva, ovde, kao i veoma esto, poznat iz razgovora sa drugim lanovima porodice. 6. Telepatska komunikacija u budnom stanju od ranog doba. 7. Buenje sa modricama za koje nema objanjenja. 8. Vienje neobinih svetala, neobine promene svetla i senke. 9. Buenje u okrenutom poloaju. (takoe: odea u neredu, okrenuta spavaica i sl.). 10. Karakteristino zujanje u uhu. U ovom sluaju je uticanje na misli jasno prepoznato. 11. Uspostavljanje poverenja tokom kontakta, takozvana trankvilizacija, 12. Poveanje psi-sposobnosti uz istovremenu emocionalnu ranjivost (ovaj element je esto praen seanjima na budne snove sa specifinom obukom). 13. Pokuaj instaliranja misije (koji na alost ponekad uspeva): 14. Takozvana etva emocionalne energije tokom iskustava, 15. Srozavanje slike o sebi, indukovanje slike o sopstvenoj negativnosti. Ovo je samo mali deo elemenata koji se kao crvena nit provlae kroz stotine drugih izvetaje, kada se razgrne prvi sloj zbrke nerazumljivih iskustava. Meutim, nezavisno od brojnih zajednikih detalja, svako od ovih iskustava je apsolutno jedinstveno i svaka e se osoba suoiti sa njim u skladu sa svojim linim karakteristikama i snagom volje. Po mom miljenju, postoji jo jedna funkcija svesnih seanja. Ona po pravilu obuhvataju neobine dogaaje, vienja neobinih bia i iskustva telepatske komunikacije. U pokuaju da podeli ova iskustva sa okolinom, oteti e gotovo sigurno naii na nevericu, proglaavanje ovih iskustava za bolesne matarije i fantazije i izolaciju od okoline. Takoe, na osnovu mojih saznanja kao veoma zainteresovanog laika, izofrenija je do skoro pre svega podrazumevala disocijaciju linosti. Sadanji set simptoma i dijagnoza izofrenije je svela ovo oboljenje na
3

sklonost fantazijama (http://www.cpe.org.yu/). Moda nije sluajno da se ovaj opis uz sugestiju da je re o tekom psihikom oboljenju, koji povezujemo sa nazivom izofrenija, u velikoj meri poklapa sa situacijom u kojoj se nalaze rtve abdukcija. Ovakva interakcija sa okolinom rtvu abdukcija dovodi do toga da se oseti odbaenom i izolovanom, to je po pravilu ini jo izloenijom i podlonijom uticaju. Pribegavanje takozvanim alternativnim metodama, uz savete prijatelja i poznanika, koji bilo kakvo znanje o metafizikoj ravni zamenjuju vrstim poverenjem u svoja proizvoljno steena uverenja, po pravilu vode do jo vee izloenosti. Naredni citat ilustruje ovaj oseaj izolovanosti, karakteristian za iskustvo abdukcija: Dim je otiao u hotel, nadajui se da e pobei. U 3 ujutru se probudio i video privienje u sobi. Skoio je iz kreveta, zgrabio svoju torbu, izjurio iz hotela i otiao u drugi, gde je uzeo sobu bez prozora. Zatim je uo pitavi zvuk. Zar ne postoji mesto gde bi se mogao sakriti? molio se. Oslabio je. Prestao je da se kupa i brije. Poeo je da pije. Rekao je nekolicini prijatelja. Oni su mislili da ima mentalnih problema. () Dim je tako shvatio da nema bega od abdukcija. I da nema nikoga sa kime bi o tome mogao da razgovara. Shvatio je da ga neka sila kontrolie, prodirui do najdubljih pora njegovog ivota. On je izolovan i uhvaen. 1985. rtva otmica Ida Kannenberg je pisala o funkciji izolacije u inicijaciji otetih. Odvajanje od drugih ljudi ini otete jo ranjivijim i podlonijim uticaju. pie Ida. Putem intenzivnih kontakata istovremeno postajete emocionalno zavisni od svojih NLOkontakata. Sada su oni sve to imate. (JAR 2, Elaine Douglass, Why the aliens dont land on the White House lawn). Zbog toga sam miljenja da svesna seanja koja prate ovaj fenomen po pravilu (uz izuzetke, koji se takoe moraju uzeti u obzir) samo delimino predstavljaju probijanje potisnute memorije. Preostali deo ini indukovana memorija, bilo da je re o seanjima na sam susret, ili o serijama neobinih dogaaja, udnih lucidnih snova, astralnih doivljaja i slino. U prvom sluaju namera je verovatno servirati lane informacije istraivaima abdukcija i javnosti, u drugom sluaju, re je verovatno o tome da se 1. rtva abdukcija u jo veoj meri izoluje od okoline i uini ranjivijom i 2. da se ovaj fenomen okrui maglom, koja e ga predstaviti kao predmet fantazija fanatika i osoba bujne mate. Iako svesna seanja obuhvataju meavinu delia istinskih dogaaja i indukovane memorije, posebno je vano naglasiti da se ljudi, koji dele ova iskustva, suoavaju sa jednim potpuno realnim fenomenom, koji duboko zadire u njihove ivote, i u kome je samo veoma teko odvojiti stvarnost od indukovane iluzije. U predgovoru za Taken Karla Tarner kae: Povremena svedoanstva o NLO-ima, epizode sa izgubljenim vremenom, svesni susreti, scenariji virtuelne realnosti su kao neispisani putokazi na putovanju koje je za otete trajno i usmereno u nepoznatom pravcu. Mnogo preciznije, to je kao svetlo koje se javlja u tami i za
4

koje verujemo da e obasjati ovu zagonetku i dovesti do njenog razumevanja. Meutim, umesto toga, ovo nas svetlo ili zaslepljuje, tako da ne moemo videti njegov izvor, ili baca neobine senke ija nas varljiva pojava i obmanjujui pokreti lako mogu zbuniti i dezorijentisati. Niko to ne zna bolje od otetih. Istraitelji, koji nemaju lino iskustvo, mogu sasluati izvetaje otetih i onda procenjivati verodostojnost. Da li je osoba lagala? Da li je to bio realan dogaaj ili se odigrao na mentalnom nivou? Koji deo seanja je realan a koji je iluzija? Ali neko sa sopstvenim iskustvom abdukcija razume veoma dobro da i jedno i drugo moe biti istinito, i realno i mentalno, i realno i iluzija. Vanzemaljci su u stanju da bilo intelektualnim, psihikim ili tehnolokim sredstvima kreiraju bilo kakvu percepciju i samim tim iluziju za osobu koja je u njihovim rukama. (Oteti). Scenario virtuelne realnosti i paravan-memorija Paravan-memorija podrazumeva fabrikovana seanja koja se indukuju da bi se prikrilo ono to se zaista deava. Istraivai abdukcija, koji su koristili regresivnu hipnozu, potvruju da se ova indukovana memorija javlja u nekoliko slojeva, kao kod glavice luka, obavijenih oko jezgra dogaaja, koji se u ogromnoj meri razlikuje od prvobitnog seanja na abdukcijski scenario i otkriva sasvim drugaiju prirodu ovih iskustava. Prvi slojevi paravan-memorije najee ukazuju na intenciju da se dogaaj prikrije i uklopi u normalna iskustva. Seanja da ste na primer pogreno skrenuli i jedno vreme vozili drugim putem, izali iz podzemne garae uz neodreen oseaj dezorijentisanosti, posle vienja NLOa se normalno vratili do svojih kola ili izali u dvorite da vidite kakvo je vreme napolju ni na koji nain ne mogu ukazati na neko neuobiajeno iskustvo. Postaju indikativni tek kada se poveu sa drugim sekundarnim simptomima u vezi sa tim dogaajem: uoenim vremenskim prekidom, uoenim trankvilizujuim odgovorom, seanjem na neobine fenomene, modricama na telu za koje nema objanjenja i slino. Sledei izvetaj dobro ilustruje ovaj aspekt paravan-memorije, jer postaje vidljiva praznina odnosno dupli trag seanja, kao to je uoljiva i intencija uklapanja seanja u svakodnevna iskustva: Meutim, Emi mi je kasnije ispriala da se neto neobino dogodilo tokom naeg razgovora. Nisam ti rekla, ali me je to tada prilino uznemirilo. Seam se da sam videla NLO-e kako lete u mom pravcu dok sam sedela ispred svog stana. Zatim su lebdeli, sporo i bez ikakvog zvuka, direktno iznad glave. Taj deo je jo uvek bio veoma jasan. Shvatila sam da su to NLO-i i uzbudila se. Pozvala sam momka iz stana pored mog da doe i vidi ih. Onda sam hodala ispod njih, direktno ispod njih, nisam skidala pogled. Meutim, od trenutka kada sam dola u zadnji deo svog stana, moje seanje je postalo zbrkano. Sve do tada sve je bilo kristalno jasno ali od trenutka kada sam otila u zadnji deo stana, imam dve vrste seanja. Seam se kako ih gledam kako polako odleu, ali se takoe seam kako uzimam dvogled ili mali teleskop i gledam kroz njega. Nikada nisam imala dvogled, a jo nisam otpakovala svoj teleskop. Budui da nije poznavala praksu paravan-memorije tokom abdukcija, Emi nije mogla da razume kako je mogue da ima razliita seanja u vezi sa istim vremenskim periodom. Jedna tranica seanja je sadrala svesne parametre dogaaja: vienje NLO-a, pozivanje suseda, odlazak do zadnjeg dela stana i posmatranje letelice kako odlazi. Ono to nedostaje u ovoj
5

tranici je kontinuitet od trenutka kada je videla NLO direktno iznad sebe do trenutka kada ih je posmatrala kako odlaze epizoda sa vremenskim prekidom. Druga tranica oigledno popunjava tu vremensku prazninu. To seanje joj govori da je u tom vremenskom periodu posmatrala NLO-e ili kroz teleskop ili dvogled, to bi znailo da se vratila u stan, otpakovala teleskop ili nabavila dvogled i vratila se napolje, gde je ponovo poelo njeno svesno seanje. Meutim, to se oigledno nije dogodilo u realnosti, bez obzira ta se odvijalo u okviru druge tranice seanja, jer je teleskop jo uvek bio zapakovan, a dvogled nikada nije imala. Neto drugo se odvijalo u tom vremenskom periodu to joj nije doputeno da zapamti svesno, to je standardna operativna procedura tokom abdukcija. Ovaj dogaaj je bio veoma zbunjujui za Emi, kao to su bili i snovi koje je povremeno imala o tome kako se oprata od NLO-a maui im. U jednom od takvih snova stajala je sa sestrom u polju i mahala NLO-ima. Kada sam se probudila u krevetu ispriala je jo uvek sam oseala hladnou zbog boravka napolju. Ustala sam i otila da se uverim da li su deca u krevetu, u toj meri mi je sve izgledalo realno. (Oteti, Emi). Druga svrha, koju prvi slojevi paravan-memorije po mom miljenju mogu da ispune, je indukcija tzv. neobinih dogaaja, bizarnih vizija koje e izvetaje otetih svrstati u kategoriju bujne mate i linih fantazija. Za ovaj fenomen je karakteristino da kod ispitivanja izvetaja, koji ukazuju na kontinuirana iskustva, prvo isplivava zbrka nejasnih vizija i bizarnih iskustava, koja su uvek lino obojena. Tek kada se ova zbrka donekle razgrne, poinje da se ukazuje prilino prepoznatljiv obrazac. Ispod ovog gornjeg nanosa paravan-memorije moe slediti jo nekoliko slojeva, koji prikazuju razliite scenarije i po pravilu imaju zatitnu funkciju: ukoliko se prodre kroz prvi sloj, sledei moe pruiti neto drugaiju sliku, ali i dalje takvu da daje iskrivljenu predstavu o dogaaju. ini se da kako mehanizmi istraivanja napreduju, tako ih prati i unapreenje procesa dezinformacija. U nastavku odlomak iz intervjua sa Karlom Tarner u vezi sa paravan-memorijom. CF: Koliko tih slojeva postoji; koliko se duboko moe da ide; i ta se nalazi na samom dnu? KT: Mi smo uradili dosta istraivanja na ovom podruju tako da smo u stanju i da damo neke odgovore na ova pitanja. Tipino je (mada ne uvijek) da ono to prvo izae na povrinu ima veze sa svjesnim informacijama. Kada se subjekt (osoba podvrgnuta hipnozi, prim.prev.) dovede na sljedei, dublji nivo hipnotikog transa i kada mu sugeriemo da se koncentrie, vrlo esto emo doi do stvari koje nisu iste kao one kojih se subjekt svjesno sjetio dok je bio na prvom nivou hipnotikog transa. Tada poinje takozvana faza ispipavanja. Subjekt misli, Ovo nije bilo istina; Osjeam da tu neto nije bilo u redu; kad se malo vie skoncentriem na to, ini mi se da to nije ono to sam u prvom momentu mislio/la. To je tzv. tranzicioni nivo. Tu moe da se radi o samo par nivoa, a moe da ih bude i 20 meutim, ono to je sigurno, uvijek postoji tzv. pokrovni nivo, koji je poduprt jednim vrim temeljom. Ako se subjektima pomogne na nain da programiraju svoje mentalne kompjutere kako bi probili iluziju, i da govore samo istinu u vezi onoga to percipiraju, kako Barbara esto kae: Razbistri viziju, onda e se oni sjetiti jednog potpuno drugaijeg doivljaja nego to je onaj kojeg su prvobitno pominjali kad su bili na prvom nivou hipnotikog transa. Taj doivljaj nema apsolutno nita zajednikog sa onim kojeg su se oni svjesno sjeali. Postoje najmanje 2 nivoa, a mogue i 3. (Intervju). Scenario virtuelne realnosti je po svojoj strukturi slian i podrazumeva kontrolu percepcije
6

tokom trajanja iskustva. U knjizi Maskarada anela se nalazi opis jednog ovakvog scenarija, koji je potvren spolja. Devojka je u stanju karakteristine paralize i uz prisustvo svetlee kugle, koja je po svemu sudei prenosila slike, imala viziju otvaranja krova i sputanja helikoptera, dok je dvoje svedoka, koji su pokuavali da je vrate iz transa, moglo da potvrdi da se tokom tog vremena dogaalo neto potpuno drugo. Ukoliko smo donekle upoznati sa tehnologijom proizvodnje holografa i holografske prirode nekih od poznatih uda i javljanja (http://www.soulwise.net/99faking.htm), mogunost prenoenja vizija ak i na masovnom nivou ne bi trebalo da iznenadi. U sluaju njegovog korienja tokom abdukcija postoji prilian broj indicija da je scenario virtuelne realnosti po pravilu tesno povezan sa mentalnim sklopom otetog, da mu je prilagoen, utoliko to se nadovezuje na njegova oekivanja, na ono u ta veruje, najzad i ono od ega strahuje. Izvetaji o vienjima religijskih figura (razliitih veroispovesti) u abdukcijskom okruenju, voljenih osoba ili stereotipnih predstava o vanzemaljcima (u skladu sa odreenim oekivanjima) ukazuju na mogunost da se na mentalni sklop skenira i prouava (vie o ovome pod implantima) i da dobijeni nalaz predstavlja osnovu za prenoenje ovih vizija. Izvetaj jednog otetog u vezi sa ovom temom: Osetio sam kako mi prikazuju mentalne slike. nastavio je Dim, Oni projektuju vizuelne slike - i to rade sa svim otetima projektuju neto u vaem umu. Prvo vas ispituju, va mentalni sklop u svim pojedinostima, da bi znali koji su vai strahovi, ta volite, u ta verujete. Ukoliko ste tip, koji veruje u aneoska bia koja pomau ljudima - kada ste oteti, oni e u vaem umu projektovati da se nalazite okrueni aneoskim biima. ta god to znailo. (JAR 2, Elaine Douglass, Why the aliens dont land on the White House lawn). Ovo naglaava jedan veoma vaan aspekt ovog fenomena, bez koga se on zaista ne moe pravilno shvatiti. Postojanje paravan-memorije i scenarija virtuelne realnosti ukazuje na injenicu da nematerijalna inteligencija tokom abdukcije ima gotovo potpunu kontrolu nad percepcijom otetih i njihovim reakcijama. To drugim reima znai da se prilikom prouavanja ovog fenomena moramo suoiti sa injenicom da su mnogi od podataka, koji dolaze do nas, upravo oni za koje sami otmiari ele da dou. Meutim, ako ovo uzmemo u obzir, upravo nam analiza tih podataka, koji dolaze do nas, moda moe rei neto vie o samoj agendi i njenim ciljevima. Blokovi Paravan-memorija je esto povezana sa nekom vrstom zatite, koja veoma oteava njeno probijanje i prodiranje do dubljih i autentinih delova seanja. Drugi nain zatite je hipnotika komanda protiv iznoenja podataka. Neto dui izvod iz jedne hipnotike seanse ilustruje ovaj aspekt, koji se javlja u velikom broju izvetaja sa hipnotikih seansi: Tokom hipnotike seanse Emi je u spavaoj sobi mogla da vidi dvojicu njih kako telepatski komuniciraju i oseala je istu srodnost sa entitetom. Kada je Barbara upitala zato su Sivi bili tamo, Emi je odgovorila: Ja to ne treba da znam. Pitaj ta moe da zna. predloila je Barbara. Rekao je da e se tokom sledee decenije oekivati da ljudi misle isto. rekla je Bie poduavani da misle isto kao i oni. Jednostavnije je za njih. Proirivi ono to joj je reeno, Emi je rekla da e vanzemaljci, koji vre abdukcije, u sledeoj
7

deceniji sprovesti program u okviru koga e ljudi biti poduavani da misle isto. alosni deo je da e svako misliti da je to normalno i da je to njegova ideja. ak e im se i sopstvena individualnost initi realna, ali to nee biti tako u stvarnosti. On i drugi vanzemaljci pokuavaju da to spree. To ve traje dugo vremena. Pod hipnozom Emi je pokuavala da objasni tu informaciju i odjednom rekla: Rekao mi je da se setim pravila. Pokuavam. I on pokuava da mi pomogne da se setim. Izlazak iz programa e rezultirati oteenjem sinapse. Tako je teko, bez rei, reima. O emu se tu radilo? pitala je Barbara. ini ono to zna da ini ponovila je Emi mehaniki pravila Sivih, budi ovek, budi ono to jesi. Pravilo broj dva, Bez seanja, pravilo broj dva. Ta pravila su joj bila data veoma rano u njenim iskustvima sa neidentifikovanim entitetima i uvek su ukljuivala i program koji ju je spreavao da govori o tim dogaajima. Jedna beleka napravljena u dnevniku u uzrastu od sedamnaest godina se odnosi na ta pravila. Ne smem da ponovim prethodnu greku. Emi je rekla da je greka koju nije trebalo da ponovi bila razgovor sa majkom o tim iskustvima. Prvi put kada je kao odrasla osoba pokuala da to kae nekom drugom, spoljno ometanje ju je spreilo u tome, kao to to pokazuje beleka u dnevniku od 16. decembra 1992. Pisala sam pismo deku te noi zabeleila je i sluala radio. Kada sam poela da piem o razlici izmeu toga ta srce osea i ta um zna (lekcija primljena od Savete), radio je poeo da emituje sve mogue tonove, podnoljive i nepodnoljive za uho. Neto sam nameravala da kaem u pismu. Ne mogu da se setim ta sam htela da kaem. Ta buka je obuhvatala glasove, jednozvune, na nekom (stranom) jeziku. Pod hipnozom Emi je stalno imala tekoe da govori o tim dogaajima i esto je pominjala pravilo protiv saoptavanja. Kada je Barbara kasnije pokuala da razgovara o ugraenim blokovima, Emi je bila sumnjiava i nije mogla da prihvati ideju da bi Savet programirao takvu inhibiciju. Tako je bilo dok nije pregledala stare dnevnike i pronala beleku, koja je sledila posle beleke o ne saoptavanju, o tome da je konano dola do dokaza o kontroli uma. (Oteti, Emi). Postojanje paravan-memorije i mogunost kontrole percepcije i sa time povezana kontrola ulaznih podataka ukazuje na neophodnost jednog nelinearnog pristupa ovom fenomenu i na potrebu da se ulazni podaci ne uzimaju kao neto to ga direktno osvetljava, ve pre kao indikatori, koji na njega mogu da bace svetlo sa strane i omogue uvide tek putem uklapanja delova u neto iru sliku. Kontrola emocija i trankvilizujui odgovori Brojni izvetaji ukazuju na injenicu da tokom ove vrste iskustva ne samo da se moe kontrolisati percepcija, ve i mentalni/emocionalni odgovor otetog na doivljaj. Kontrola mentalnih odgovora i induciranje pozitivnih emocija kao odgovora na esto traumatina iskustva je jedan od veoma karakteristinih elemenata ovog fenomena i verovatno jedan od prevashodnih razloga za rasprostranjene prie o naoj kosmikoj brai i vanzemaljcima koji pomau spiritualnu evoluciju ljudi. Govorei o ovom poznatom aspektu fenomena abdukcija, jedna od ena iz knjige Oteti
8

kae: "Intelektualno, mogu rei, Oni su tu da bi uspostavili kontrolu, ne verujte im. priznala je Poli ali emocionalno, duboko u svom umu ja nekima od njih verujem vie nego bilo emu u Univerzumu. I morala sam da se korak po korak suoim sa dokazima da oni izazivaju ova oseanja u meni zbog svojih ciljeva, da bi ostvarili svoj program, ne zbog mog dobra. Dubina mog poverenja je mnogo vie zastraujua od dubine mog straha. (Oteti, Poli). Mislim da je veoma vano shvatiti ovu taku u svim njenim implikacijama. Mi veinu svojih emocija posmatramo kao potpuno autentine i teko bismo prihvatili da bi priroda naih emocija ikako mogla biti drugaija. Meutim, u sluaju abdukcija itave serije izvetaja pokazuju da se iskrivljena slika o vanzemaljskim otmicama ne postie samo kreiranjem odreenih doivljaja putem prenoenja vizija, uz koje sledi odreena mentalna/emocionalna reakcija, ve i da direktno vetako izazivanje eljenog i esto neprirodnog emocionalnog odgovora ne samo da je mogue, ve spada u potpuno standardnu proceduru. Jo dva izvetaja, koji ilustruju ovaj aspekt abdukcija: Seam se jednog (Mrkog) kako me gleda u oi opisala je jedan od susreta i ini da osetim strahovitu ljubav sa njegove strane. Stavila sam ruke na njegovo lice i rekla teta to nije stvarno, zar ne? mislei na oseaj ljubavi koji je projektovao u moju duu. Uprkos pokuajima vanzemaljaca da izazovu utisak brinog odnosa, ona je i dalje patila od iste anksioznosti o kojoj izvetavaju i drugi oteti. Kada kaem da sam se oseala zatitniki prema tim malim stvorenjima potvrdila je verujte da je to oseaj koji su oni indukovali. Toga sam bila svesna tokom preostalog vremena i nou strepela od odlaska u krevet. (Oteti, Anita). *** Oni oigledno mogu ak uiniti da osetite ekstazu. Seam se da m ije jednom prilikom, dok sam bio u kupatilu, prila moja savetnica (nordijska ena prim.prev.) i upitala da li elim da osetim bezuslovnu ljubav za trenutak? Rekao sam huh? (ne znajui ta e uraditi). Rekla je da ako elim da osetim bezuslovnu ljubav, ona e je isprobati na meni za trenutak. Rekao sam, naravno (ne shvatajui sasvim na ta misli). I tada, iznenada, za samo nekoliko sekundi, osetio sam silovitu i udesnu emocionalnu reakciju apsolutne ljubavi. A onda je izbledela isto tako brzo kako je i dola. Bio sam zapanjen. *** ta sam nauio iz ovoga? Ti ET-i (Extra-Terrestrial Intelligences) mogu uiniti da oseate, vidite, doivljavate i mislite
9

razliitim intenzitetom. Oni mogu da kontroliu misli u vaem umu i misli drugih. Da li verujete u njih ne igra nikakvu ulogu. Za njih je to lako kao za vas da podignete papiri sa poda. Dakle, da, postoje kontaktirani/oteti koji misle da ih niko ne moe vui za nos i uiniti da vide i doive stvari koje jednostavno nisu istinite. Korienje razliitih metoda da ih se uveri u suprotno je veoma uznemirujue, ali istinito. (forum Open Mind). Ako ovaj element razmotrimo iz perspektive same vanzemaljske agende, indukcija pozitivnih emocija ukazuje na potrebu da se fenomen predstavi u pozitivnom svetlu, verovatno u trenutku kada se vie ne moe efikasno sakriti. To bi sa druge strane znailo da je za stranu, koja sprovodi svoju agendu, od velike vanosti da svoje aktivnosti ili dobro prikrije ili ih predstavi kao dobronamerne. Meutim, kao to je ve reeno, post-traumatski simptomi, koji prate iskustva abdukcija, emocionalna nestabilnost, anksioznost, problemi sa spavanjem, strah, nemir, depresija, nesigurnost, kao i brojni fiziki problemi, koji se esto javljaju kod ljudi, koji su kontinuirano izloeni ovom fenomenu, ukazuju na injenicu da niti je re o harmononim dogaajima, niti su emocionalni odgovori bili adekvatni situaciji. Opet, taj veliki trud oko prikrivanja ili kreiranja prihvatljive slike sigurno ne bi bio neophodan da su ljudska bia istinski bespomona i izloena ovom nasilju bez mogunosti da steknu odgovarajua znanja kako bi se od njega odbranila. Prema mom najdubljem uverenju svesnost osloboena straha zaista prua ogromnu zatitu. Dodatni aspekt indukcije emocija i trankvilizujuih odgovora predstavljaju oni koji neposredno prethode iskustvu. U vezi sa izazivanjem trankvilizujueg odgovora na poetku kontakta u izvetajima se pominje prepoznavanje uticaja na misli i promena obrasca miljenja, priljubljeno lice kontrola oima, davanje elektro-oka, razni naini uspostavljanja poverenja i slino. Mislim da su Sivi indukovali strah u mene putem neke vrste hipnoze. To je slino situaciji, kada gledam duboko u oi velikog momka (odnosi se na vou, prim.prev.), samo na in od mene, i oseaj spokoja, mira i zadovoljstva se odmah proiri mojim telom. Ova relaksirajua hipnoza se dogaala svaki put kada sam bio otet. (JAR 1, Bill Foster). Sa druge strane, ne mora postojati nikakvo svesno seanje na bilo kakav dogaaj, koji prethodi promeni mentalnih obrazaca. Meutim, tano prepoznavanje trankvilizujueg odgovora u situacijama koje sadre druge karakteristine elemente pogotovo ukoliko postoji kontinuirano iskustvo abdukcija dosta pouzdano ukazuje na kontakt. Prvi dogaaj se odigrao tokom noi, kada ju je neto probudilo. Pogledavi okolo seala se videla sam viebojni trougao koji se kretao prema zidu. Mogla je da vidi da objekat u sredini ima ureaj ili napravu unutar koje su kruile ruiasta, narandasta i druge boje. Njena reakcija na ovaj neobian prizor je tipian odgovor otetih u ovakvim situacijama koji se javlja u velikom broju izvetaja. Umesto da reaguje uenjem, radoznalou, ili ak zapanjenou, kao to bi reagovala osoba, iji um nije kontrolisan, njen odgovor je bio potpuno pasivan. Pomislila sam, Mandala, kako je lepa. i odmah zatim ponovo zaspala. Ovo je oigledno
10

programiran odgovor, koji pominju i drugi oteti, i dokazano je da veoma esto prethodi susretu. Meutim, ukoliko se jo neto te noi i dogodilo sa Anitom, ona se toga nije seala. Niti dogaaja u budnom stanju svesti, niti snova. (Oteti, Anita). Pojava nagle pospanosti i umora, potreba da se malo prilegne u vreme, koje nije uobiajeno, neobjanjiva potreba da se na trenutak parkira automobil pored puta i slino, su neki od pojavnih oblika ove vrste trankvilizujuih odgovora. Ovaj tip kontrole mentalnih/emocionalnih odgovora nije lako prepoznati, jer se po pravilu na slian nain kao i neki vidovi paravan-memorije uklapaju u svakodnevna iskustva, esto ne otkrivajui nikakve neobine pratee dogaaje. Na njih mogu da ukau samo sekundarni simptomi i poznavanje fenomena. Lucidni snovi sa karakteristinim abdukcijskim scenariom, vremenski prekidi, vizije, telepatska komunikacija, vantelesna iskustva, neobjanjive modrice i ostali upadljivi indikatori ovog fenomena su nesumnjivo vani, ali po mom miljenju ovakvi detalji, koji bi bez komparativnog uporeivanja velikog broja izvetaja, promakli panji, zasluuju poseban osvrt. Jedan kratak odlomak, koji opisuje teko uoljiv programiran odgovor: Sekundu kasnije moje veselje je nestalo zajedno sa letelicom i umesto da uem da bih pozvala Kesija, jednostavno sam nastavila da etam. Po povratku, ispriala sam mu o NLO-u i kako nisam imala vremena da ga obavestim pre nego to je letelica nestala. Moje prirodno uzbuenje i radoznalost su bili vetaki potisnuti u tolikoj meri da ak nisam zabeleila vienje NLO-a u dnevniku. U stvari, jednostavno sam ga potisnula iz seanja tokom gotovo dve nedelje, pre nego to sam se iznenada setila. Poto sam ovakvu reakciju doivela nekoliko puta, sada sam uverena da je indukovana spolja i da ukazuje na veoma realan kontakt. Da je taj izvetaj o vienju NLO-a doao od nekog drugog, prepoznala bih trankvilizujui odgovor, ali mnogo je tee analizirati samog sebe, nego nekog drugog. (Oteti, Karla). Zato je ovakva vrsta kontrole mentalnih/emocionalnih odgovora potrebna? Pored svih ostalih razloga rekla bih moda i zbog toga to na um ije pominjanje new age zajednica ne voli preterano - uz sva svoja ogranienja, ima sasvim pristojne sposobnosti da proceni da li je neto logino ili ne, neuobiajeno ili ne i da traga za odgovorima na te neuobiajene dogaaje ili ih barem zapamti. Ako se vratimo na primer sa duplim tranicama seanja, moemo videti da zaista nije teko utvrditi da neto nije u redu. Postoje dva seanja na isti dogaaj i postoji seanje na gledanje iz teleskopa, koga nije bilo. Moda e paravan-memorija trenutno biti efikasna i pruiti drugaiju sliku dogaaja, meutim, ovakve praznine e postati vidljive i izazvati pitanja. Trankvilizujui odgovor, odnosno kontrola mentalnih/emocionalnih odgovora tokom iskustva, privremeno suspenzuje na instrument procene i efikasno potiskuje pitanja na neloginosti tokom trajanja iskustva, smetajui ga time u red svakodnevnih dogaaja, ije pamenje na mentalni aparat ne smatra neophodnim. Meutim, kao to je vidljivo iz primera, preispitivanje detalja i uoavanje neloginosti je posle naknadnog izvlaenja seanja na povrinu potpuno mogue. Jedan lini primer sa prateim vremenskim prekidom mi je prilino razjasnio ovaj obrazac. Na povratku kui kolima sam naime izgubila sat i po i toga postala svesna tek sledeeg dana.
11

Re je o poznatoj deonici, koju sam na putu tamo prela za manje od sata, dok mi je za povratak trebalo sat i po due, a da sam pri tome vozila istom brzinom, nigde nisam stajala i da jednostavno nije bilo prostora za to izgubljeno vreme. Na putu me je uhvatila nagla pospanost i mikro san, prvi put u ivotu sam zaspala za volanom. Tek sledeeg dana, dok sam kroz neku vrstu rekapitulacije premotavala film od prethodnog dana sa svim prateim detaljima, odjednom sam uoila prazninu. Proverila sam vreme polaska jo jednom kod drugih, koji su bili sa mnom sve se poklapalo, ali sat i po vremena je nestalo. Jo vie od neobinog izgubljenog vremena panju su mi privukle sopstvene reakcije, jer mi te veeri nije bilo ni najmanje neobino da sam izgubila sa i po. Naknadno sam se potpuno jasno setila da sam nekoliko puta pogledala na sat u kolima, videla da je kasno, da sam pogledala na sat po povratku kui, videla da je sat i po kasnije nego to bi trebalo da bude i da mi tada u toj injenici apsolutno nita nije izgledalo udno. Ova reakcija ukazuje na kontrolisani mentalni odgovor tokom trajanja iskustva, na promenjeno stanje svesti, jer da nije tako, uoila bih gubitak vremena jo iste veeri. Meutim, kontrolisan odgovor je uslovio programiranu/trankvilizujuu reakciju na neobino iskustvo dok se ono dogaalo i istovremeno veoma efikasno potisnuo seanje na njega. Kao da se funkcija naeg uma smetanja pod ostalo, guranja u recycle bin kao nebitno, da bi se oslobodio radni prostor, proiruje i na dogaaje, koji bi svojom neobinou uobiajeno skrenuli nau panju na sebe. Da sledeeg dana nisam premotavala film, ovaj dogaaj bi prekrio zaborav, jednostavno ne bih ni znala da je vreme bilo izgubljeno. Verujem da ova vrsta iskustva moe pruiti zanimljive uvide u funkcionisanje naeg mentalnog aparata i kompleksnu isprepletanost naih emocionalnih i racionalnih odgovora. Meutim, po mom miljenju upravo ovakva iskustva ukazuju da kao vrsta zaista nismo bespomoni i da je kontrolisanje odgovora verovatno mogue samo u jednom ogranienom obimu. Za proirenje ovakvog uticaja, tokom vremena kada on moda nije mogu na direktan nain, se upravo koristi odvraanje panje i fokusa svesti sa njih. *** Prevladavanje psiholokog straha, koga ine zabrinutost, uznemirenost, anksioznost, bojazan, panika, paranoja, i koji predstavlja deo socijalnog programiranja, e rtvi abdukcija u velikoj meri olakati prevladavanje ovog fenomena i omoguiti da se sa njime suoi na neuporedivo efikasniji nain, umanjiti njenu izloenost i podlonost uticaju. Kako navodi Tom Montalk, maksimalna doza svesnosti uz minimalnu dozu paranoje je recept za uspeno suoavanje sa iskustvima abdukcije. Meutim, koliko god je istinski vano izbei podlonost psiholokom strahu, toliko je i bitno ne pomeati smirenu reakciju sa trankvilizujuim odgovorom. Za razliku od socijalno programiranih emocija, u nama postoje i prirodne funkcije ouvanja integriteta. Kada se naemo u istinski opasnim situacijama, informacija o ugroenosti ne odlazi do velikog mozga na potpunu obradu, ve do limbinog mozga, gde se donose jednostavne odluke i miiima alju naredbe da brzo deluju. To moemo i sami primetiti: gubitak kontrole nad kolima na ledu i nas uobiajeni, proizvoljni misaoni tok se prekida, reakcije su brze i precizne, jednostavno delujemo.
12

Dejstvo, koje izazivanje trankvilizujue reakcije ima na psihu oveka, se moe uporediti sa reakcijom nekoga ko, izgubivi kontrolu nad vozilom na zaleenom putu iznad provalije, poinje da razmilja o sutranjem odlasku na posao, umesto da pokua da uspostavi kontrolu nad vozilom. Prirodna funkcija ouvanja integriteta je vezana za percepciju u sadanjem trenutku. Psiholoki strah praktino zloupotrebljava ovu prirodnu funkciju, povezujui je sa nametnutim drutvenim vrednostima (briga za status, poloaj, posao, uvaavanje, oseaj drutvene ostvarenosti itd.) i proizvodi stanje permanentog straha i brige. U sluaju trankvilizujuih odgovora reakcija je neprirodno pasivna. Zajedniko psiholokom strahu i ovom programiranom odgovoru je da reakcije ne potiu iz direktne percepcije situacije i prisutnosti u sadanjem trenutku, ve predstavljaju projekciju psiholokog Ja na budunost ili prolost. I to istovremeno moe biti klju za razluivanje (poeljne) smirene reakcije od trankvilizujueg odgovora. Postoje iskustva, koja ukazuju da je ipak mogue probuditi se i da je moda mogue promeniti obrazac ovih iskustava. Moda bia, sa kojima se suoavamo nisu monija od nas, ve samo poseduju znanje o nekim elementima stvarnosti koje nama nedostaje. Ako se igra odigrava na metafizikom, mentalnom planu, onda svesnost, volja, prisutnost, znanje moda predstavljaju neku vrstu kljueva. Dua se izvue iz tijela uz pomo vorteksnog vunog snopa a onda se dimenzionalno prebaci gore, gdje je otimai skeniraju i manipuliu na razne naine, prije nego to je vrate natrag u tijelo. rtva otmice je rijetko kad svjesna bilo ega od svega toga, osim ukoliko se sluajno ne probudi za vrijeme otmice; u tom sluaju je mogue koritenjem vlastite volje pruiti otpor, odnosno, savladati onaj vorteksni snop, vratiti se natrag u svoje tijelo i probuditi, te tako i sprijeiti otmicu. ( Montalk: Prepoznavanje vanzemaljskih dezinformacija ). Naredni izvetaji po svemu sudei predstavljaju sline primere spreavanja otmice. Posebno je interesantno uoiti pokuaj izazivanja umirujueg odgovora u drugom izvetaju. 27. mart 1993. Muan oseaj, kao da sam imala nonu moru, prevrtala se i okretala, a zatim je nastupio oseaj paralizovanosti. Oseala sam potrebu da viem i pruim otpor i viknula sam Ne nekoliko puta. Pokuavajui da probudim Nila, epala sam ga. Silom sam podizana iz kreveta, ali sam se otimala i prekinula to na neki nain. Kada sam pogledala po sobi, videla sam crvenkasto-narandasto svetlo u kui, koje se zatim pomerilo u stranu i izgledalo belo. Bilo je oko 1:00 i 1:20 nou. (Oteti, Liza). Legla sam negdje oko pola 3 i barem pola sata sam se vrtila u krevetu i nisam mogla zaspati. Kad sam napokon zaspala pocela sam sanjati. Oko mene je bila hrpa ljudi, odjednom me je jedan decko poceo zafrkavati i pipkati i bilo mi je nesto cudno u tom snu. Sama sebi sam rekla kako mi je san cudan i kako ima previse muske energije u snu. Nikada mi se jos nije dogodilo da sam u snu postala svjesna da sanjam. Ta spoznaja me je probudila. Otvorila sam oci ali se nisam mogla pomaknuti. Vidjela sam svoju sobu, pogledala kroz prozor i bila sam budna 100 % !!! U jednom trenutku cula sam kako neke sicusne noge tapkaju po krevetu i trce prema meni kao da je neki mali covjeculjak na mom krevetu. Pocela sam vikati neee neee ali glas nije izlazio iz mojih usta, moje rijeci su odzvanjale u mojoj glavi. Pokusavala sam se pomaknuti ali nije mi uspjevalo, i dalje sam vikala ali glas nije izlazio iz mene. U sebi sam pocela govoriti: u ime isusa krista makni se od
13

mene, u ime isusa krista probudi se, te rijeci sam instinktivno izgovarala (naravno u sebi), pocela sam zamisljati kako snop svjetlost ulazi u mene samo da se obranim. U jednom trenutku osjetila sam kako je nesto sjelo na moja leda u podrucju stomaka (lezala sam na boku), pogledala sam prema sebi ali nisam mogla puno vidjeti iz tog polozaja, kako nisam nista vidjela obuzeo me neki smirujuci osjecaj i umor i pomislila sam: sve je u redu mogu zaspati ali moj zdrav razum se odupro tom osjecaju i pomislila sam: ne nije sve u redu i nastavila govoriti u sebi isusovo ime. Za nekoliko sekundi sam se uspjela pomaknuti i uspjela sam pricati. Odmah sam pocela buditi decka koji je lezao pokraj mene. Ispricala sam mu sto se dogodilo i nije me bio strah toga samo sam bila strasno ljuta sto netko ima muda mene dolazit napadat. Iskusila sam astralnu projekciju i dobro znam kako ona izgleda, a ovo nije bilo ni priblizno slicno. (forum galaksija, Katrin, "Napadi tokom spavanja"). -------Nastavak slijedi...

14