Вы находитесь на странице: 1из 10

Uvod

Autoritet I politika su pojmovi koji su svakodnevno u upotrebi. To su dva dosta bitna pojma za oveka kao jedinku. Koliko nam na prvi pogled izgledali razliiti, ova dva pojma su dosta povezani, jer autoritet prati politiku od njenog istoriskog razvoja. Kroz dublji rad I analizu ovog seminarskog rada videdemo kako su se ova dva pojma javljali I razvijali kroz istoriju. Teko je zamisliti politiku u kojoj nema autoriteta. Politika bez autoriteta bi nam izgledala kao aci bez uitelja, odnosno deca bez roditelja. Bili bi neposluni jer nebi imali autoritetkoji ih void I ui o ivotu. Da bi poeo govoriti o povezanosti autoriteta I politike, potrebno je najpre odrediti ova dva pojma pojedinano. Dakle treba objasniti: ta se podrazumeva pod autoritetom a ta pod politikom. Uopte nije jednostavno definisati ova dva pojma jer nepostoji univerzalna definicija istih, pa du pokuati uz svoje stavove I iz nekih drugih izvora odrediti ova dva pojma. Jedan od mojih ciljeva u radu ovog seminarskog rada je I analiziranje knjige, odnosno dela knjige edomira upica Politika I zlo.

1.Pojam I vrste autoriteta 1.1.Pojam autoriteta


Pojam autoritet potie od latinske rei ,,auctoritas koja ima vie znaenja. Jedan broj znaenja odnosi se na: savest, nagovor, uzor. Druga grupa se odnosi na: volju, odluku, vlast I zapovest. Vedina ovi znaenja oznaava stav, pogled, ponaanje koje trai autoritet.1 to se tie istoriskog dela nastanka autoriteta, susredemo ga jo u rimskom pravu u obliku porodinog stareine paterfamilijasa. Ne postoji univerzalna definicija autoriteta, ali ona svakako podrazumeva sposobnost pojedinca ili grupa da nametnu ugled ili uticaj narodu I da ih narod kroz njihove stavove takve prihvati.2 Autoritet je takodje pojam koji proima sve ljudske odnose, od porodice do globalnog drutva , od male lokalne zajednice do drave, od uenja do profesije. Mnogi narodi pojam autoriteta izjednaavaju sa pojmom moi. Oni su istovremeno dva razliita ali istovremeno I dva slina pojma. Naime, jedna od definicija moi glasi: Mo je sposobnost pojedinca ili grupa da nametnu svoju volju drugima bez obzira na otpor. Npr. A ima mo nad B. A e sve uiniti da B uini neto sto inae nebi uinio. Iz same definicije moi vidimo da reenica koja je razlikuje od autoriteta jeste ,,da nametnu svoj volju drugima bez obzira na otpor. S druge strane autoritet istovremeno znai I mo naroito ako se zasniva na strunosti, moralnim vrelinama, znanju ili linim osobinama.Kod svakog autoriteta najbitnija karakteristika je mo. Iz toga sledi da se u strukturi autoriteta dinamika odvija izmedju dva elementa nadredjenosti I podredjenosti. Kakvog su kvaliteta odnosi izmedju nadredjenosti I podredjenosti zavisi od znaenja autoriteta.

1 2

edomir upic, POLITIKA I ZLO, str.171 www.vikipedija.com DEFINICIJA: POJAM AUTORITETA

1.2.Vrste autoriteta
Ne samo da je autoritet mnogoznaan ved je I raznovrstan. Ako su kriterijumi za razlikovanje oblici, poreklo I sadraj, onda imamo slededu vrstu autoriteta: -Po oblicima razlikujemo: porodini,3 crkveni, hijerarhijski, duhovni I politiki. -Prema poreklu razlikujemo: spoljanji I unutranji,4 tradicionali I demokratski.5 -Na osnovu sadraja razlikujemo: racionalni I iracionali.6 -PORPDICNI AUTORITET: Smatra se da su u procesu socijalizacije linosti prvi znaajni autoriteti za decu su roditelji, u prvom redu majka a zatim I otac kao I njihove zamene. To su uglavnom autoriteti iz emocionalnih razloga. Odgajanje autoritarnih karaktera za koje je porodica ,,sposobna na osnovu svoje vlastite strukture autoriteta, ne spada u prolazne pojave nego u relativno trajno stanje. -CRKVENI I HIJERARHIJSKI autoriteteti su spoljanji, izvedeni I usmereni. Iza njih stoji mod duhovne I ideoloske potrebe, ubedjenja koji koristi sredini (preduzedu, instituciji itd). -DUHOVNI autoritet proizilazi iz modi duhovnih svojstava, vrednosti, potreba u razlicitim oblastima duhovnosti od religije I umtnosti do filozofije I nauke. Duhovni autoriteti ispoljavaju se najesde kao uzori I ugledi. -SPOLJANJI autoritet proizvod je neijeg naloga pojedinaca, institucije, organizcije prema kojem se zapoveda da se neto mora uiniti ili se pak neto ne doputa. UNUTRANJI autoritet proizvod je jaanja line dunosti, savesti ili super ega.

3 4

Erich From, AUTORITET I POLITIKA, Zagreb 1980, str.75-136 Erich From, BEKSTVO OD SLOBODE, NOLIT, Beograd 1978, str. 150-151 5 Karl Manheim, Esej o socijalizaciji klture (posebno poglavlje ,,Demokratizacija kulture), Zagreb 1979, str. 227 -231 6 Erich From,BEKSTVO OD SLOBODE, NOLIT, Beograd 1978, str. 150-151

-TRADICIONALNI autoritet mod I legitimitet crpi iz ,,svetosti prastarih kao njihov neosporeni naslednik. Nosioci ovog autoriteta su iznad ostalih delova drutva na osnovu nasledne modi. -DEMOKRATSKI autoritet poiva na modi koja se stvara tokom demokratskog procesa I uz demokratsku proceduru. Ovaj autoritet, za razliku od tradicionalnog, ne insistira na poreklu I razvoju. On neguje antiki duh, autoritativnost miljenja I ponaanja. -RACIONALNI autoritet zasniva se na modi razuma I znanja. Racionalni autoritet pojavljuje se samo kao uzor ili primer za ugled koji svesno iri istinu. -IRACIONALNI autoritet zasniva se na iracionalim modima, odnosno vrednostima, stavovima, svojstvima I ponaanjima koja su vanracionalna I kao takva se najesde I prihvataju.

2.Pojam politike I nastanak politikih partija 2.1.Pojam politike


Izraz politika potie od latinske rei polis, politeja to znai politika ili politike.7 Ne postoji standardna definicija politike, ali du spomenuti neke koje su se meni dopale. -Politika je nain I manir donoenja odluka grupe ljudi. U irem smislu, pojam se odnosi na gotovo sve vrste uzajamnih dejstava u drutvu. -Politika je proces I metod sticanja I odravanja podrke javnosti, odnosno sticanja politike modi. -Nauka koja prouava politika ponaanja I istrauje metode sticanja I primene vlasti, nametanja volje jedne grupe drugoj, zove se politike nauke. U najirem smislu politika oznaava aktivnost kroz koju ljudi ostvaruju, uvaju, podvode ili menjaju pravila po kojima ive. Kao takva oznaava prvenstveno
7

www.vikipedija.com DEFINICIJA: POJAM POLITIKE

drutvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje razliitosti I konflikata, a sa druge strane spremnosti na kompromis I koncenzus. -Politika je takodje I proces I metod sticanja I odravanja podrke javnosti.

2.2. Nastanak politikih partija


Partije su stare I nove politike organizacije. Shvadene u smislu politike polarizacije, one su nastale jo u antika vremena, a neki autori, poput Dzemsa Brajsa, smatraju da su one saputnice u svih politikih poredaka u svim vremenima. Druga polovina 19. Veka, posebno u Engleskoj, predstavlja ubrzani proces irenja birakog prava, a s njim I parlamentarne reprezentacije I partija kao nunog posrednika izmedju parlamenta I izbora. Partije su nastale na razliite naine. 8 Negde su se one javljale kao parlamentarne frakcije. Tako su amerike partije nastale kao grupe parlamentarnih pristalica Hamiltona I Dzefersona. Drugu osnovu ili izvor partija inili su radniki pokreti. Tako je nastala Laburistika partija u Velikoj Britaniji. Tredi nain je nastanak partija iz nacionalnooslobodilakog pokreta poput kongresne partije u Indiji. Najzad, razlozi osnivanja partija mogu biti ideoloki. Tako su nastale marksistike, odnosno komunistike partije.

3.Autoritet I vrste autoriteta u politici 3.1.Autoritet u politici


Pojam autoritet, s pojmovima mod I vlast, jedan je od kljunih I sredinjih pojmova politike. Mod je svojstvo autoriteta bez nje ne postoji. Suprotno, mod moe da poseduje autoritet ali I ne mora. Vlast je sredstvo autoriteta u politici. Autoritet je upotrebljava na nain koji mu je najprimereniji. Nosioci autoriteta u politici mogu

Vuina Vasovid, SAVREMENE DEMOKRATIJE TOM I, str. 112 -113

biti linosti, odredjena kolektivna tela, institucije, organizacije, partije, norme, zakoni I dr. Teko je zamisliti politiku u kojoj nema autoriteta. Kada vedina jednog drutva ili politike zajednice uvaava autoritet I kada on ima potpunu kontrolu nad podanicima, uvek de biti onih koji ga kritiki ili na drugi nain dovode u pitanje ili osporavaju. Od tipa drutva, odnosno politike zajednice I politike zaviside I nosilac autoriteta, ali I obrnuto. Kada se uspostavi I uvrsti, autoritet moze bitno da utie na tip politike I politike zajednice, pa samim tim I na karakter drutva.

3.2.Vrste autoriteta u politici


Postoje dve osnovne podele autoriteta u politici, a to su: a) Iracionalni autoritet b) Racionalni autoritet

3.3.Iracionalni autoritet u politici


Iracionalni autoritet u politici je politiki vodja. On je harizmatina linost koju karakterie posedovanje izuzetne modi. Oni na sceni mogu stupiti kao ratni pobednici ili uzurpatori ili u miru prepoznate linosti za koju podanici smatraju da su sposobne da ih povedu I izvuku iz krize. Oni se ili lino namedu ili im se namede teret vodje. Dakle, ako na vlast dolaze kao ratni pobednici, uzurpatori, njihov dolazak je uglavnom van zakona, pravila I normi.9 Oni rue sve tradicije I pravila postojedeg ivota zajednice. Dolaze van zakona I nastavljaju van zakona da se ponaaju. Zakone koje im neodgovaraju najesde suspenduju I donose druge koje vae za sve potinjene ali ne za njih I njihove neposredne sledbenike.

Gugliemu Ferreru, REVOLUCIJA I LEGIIMITET, Milan 1983, str. 220-221

U koliko na vlast dolaze linosti koje predstavljaju nadu za narod, da ih izvuku iz krize, oni tada stalno obedavaju I izbegavaju suoavanje sa realnodu I razumom. Postoji nekoliko podela u okviru iracionalnih autoriteta u politici. a) Politike vodje pobednici su one snane linosti koje na osnovu svog harizmaticnog svojstva uspevaju da se u ratu ili revoluciji dokau, da iz njih izadju kao pobednici sa odredjenom vizijom, ciljevima I nainima bududeg organizovanja ivota u zajednici. Od onih koji su ih sledili imaju neosporan legitimitet a svi ostali pripadnici zajednice ne dovode ga u pitanje. b) Politike vodje uzurpatori u sutini iskoriste ratnu nesredu zajednica I naroda ili teku drutvenu krizu da bi prigrabili linu vlast. Pre svega to su hladni osvajai vlasti koji samo koriste nesredu za line interese. c) Politike vodje kao prepoznati izbavitelji mogu ali ne moraju da poseduju harizmatska svojstva. Ako ih ne poseduju podanici im uitavaju specifine modi I znaenja a vremenom se I takva svojstva kod njih interiorizuju. d) S psiholokog stanovita svaki politiki vodja moze zavrsiti u cezarizmu.10 Cezarizam oznacava onu pojavu ponaanja politikog vodje, posle uspostavljanja I uvrdivanja vlasti, u kojoj vodja postaje despot, tiranin, apsolutista ili diktator. Ne retko vodja se veto skriva iza fraze demokratke fasade.

3.4.Racionalni autoritet u politici


Najistiji oblik racionalnog autoriteta u politici je autoritet zakona. Za razliku od iracionalnog autoriteta koji se zasniva na subjektivnim eljama, interesima I potrebama, vladavina zakona je racioalna jer pripada modi koja proizilazi iz strunosti I ugleda nauke. Zakon pribavlja autoritet u prvom redu zbog svoje optosti. On treba da vai podjednako za sve.

10

Antonio Gramsi, MODERNI VLADALAC, IZABRANA DELA, Beograd 1959, str. 41

Autoritet zakona proizilazi iz injenice da su oni ukljuivali moralnu dimenziju. Zakon koji ne podlae moralnim kriterijumima teko moe pribaviti autoritet. Autoritet zakona kod Aristotela poiva na principu podele vlasti. Ni politiki vodja nije imun od samovolje. Zato se on mora potinjavati bezuslovno I neogranieno institucionalnom autoritetu, odnosno autoritetu zakona. S prosvetiteljstvom nastaje pobuna protiv autoriteta linosti, odnosno vladavine oveka nad ovekom. Ono to je takodje vano istadi kod linosti autoriteta u politici je da veliku ulogu igraju I mas-medije. Ukoliko su na strani odredjene linosti on de zahvaljujudi njima stedi vedi autoritet kod naroda I birakog tela.

4.Racionalno I iracionalno u politici I autoritet


Racionalno I iracionalno u politici se dotidu I preplidu a u stvarnosti odredjene politike teko se izdvajaju. Svaka politika rauna I s racionalnim I s iracionalnim svojstvima. Upotrebljava ih prema potrebama ali se njih ne odrie. I najracionalnija politika koncepcija I njena realizacija ne odbacuju iracionalne simbole I svojstva koja joj pomau u uvrscivanju njene racionalnosti. Isto je I kod politike koju karakterie iracionalizam. Politika je dakle delatnost proeta I jednim I drugim svojstvima. Razum I racionalnost su za sada najbolja odbrana u organizovanim drutvima I zajednicama jer su im zahtevi najumereniji, najhumaniji I nisu u suprotnosti sa logikom opstanka. Racionalno ponasanje samo potpomae u prihvatanju najboljih medju njima I reavanju problema koji se pojavljuju s novim alternativama.

ZAKLJUAK
Iz svega pomenutog moemo uoiti da autoritet I politika su veoma vani pojmovi. Videli smo da je mod svojstvo autoriteta bez nje ne postoji. Suprotno, mod moe da poseduje autoritet ali I ne mora. Za politiku I politike stranke je veoma vano da njihovi lideri stranaka poseduju autoritet kod naroda. Sa autoritetom u politici, politike elite de lake dodi na vlast. Ali moramo naglasiti da je autoritet promenljiv pojam. Kako neko moe stedi autoritet, takodje ga lako moe I izgubiti. Svedoci smo toga u poslednje vreme. Neispunjavanje obedavanja prema narodu, elite gube autoritet I njihova politika mod slabi. Jednom izgubljen autoritet kod naroda teko je povratii. Narod se ponasa kao kaznena ekspedicija I teko oprata greke politikih vodja. Nadamo se da de prodi vreme za koje Zinojev pie da ,, nije stvar u nikakvoj linojsposobnosti vodje ved u samoj masi, njenoj sposobnosti, da u datoj situaciji stvori autoritet u osobi koja ne poseduje nikakva svojstva vodje. Ako je masa izabrala nekog za ,,hipnotizera, ovaj moze da ini bilo ta da govori, duti, vie, apude... I sve de imati efekta. Same mu mase dodeljuju ovu ulogu I prinudjuju ga da igra istorisku ulogu.

Sadrzaj: Uvod.1 1.Pojam I vrste autoriteta...2 1.1.Pojam autoriteta..2 1.2.Vrste autoriteta...3 2.Pojam I nastanak politikih partija.4 2.1.Pojam politike4 2.2. Nastanak politikih partija5 3.Autoritetu I vrste autoriteta u politici.......5 3.1. Autoritet u politici.5 3.2. Vrste autoriteta upolitici..6 3.3. Iracionalni autoritet u politici...6 3.4. Racionalni autoritet u politici.7 4.Racionalno I iracionalno u politici I autoritetu..8 Zakljuak9

10