FAZNE RAVNOTEE I TRANSFORMACIJE

Docent dr Mara Aleksi

Ponavljanje....

SISTEM FAZE KOMPONENTE

Jednokomp. (idealni)

SISTEM = SMEA = RASTVOR*: HOMOGENA

(1 faze)

HETEROGENA
(2 ili vie faza) Dvokomp. (idealni i realni)

FAZNE RAVNOTEE I TRANSFORMACIJE

Homogen i heterogen sistem Intenzivne i ekstenzivne veliine

Temperatura Pritisak Koncentracija

Unutra Unutranja energija Entropija Zapremina

RAVNOTE RAVNOTEA U HETEROGENOM SISTEMU

FAZA
Svaki homogeni fiziki odvojen deo sistema koji od drugih delova sistema odvaja granina povrina granica faze isti hemijski sastav i termodinamike osobine
homogen sistem 1 faza heterogen sistem 2 ili vie faza led, tena voda i vodena para

KOMPONENTA
KOMPONENTA = HEMIJSKA VRSTA koja moe samostalno da postoji i van sistema. Broj komponenata sistema u ravnotei je najmanji broj nezavisno promenljivih sastojaka pomou kojih se moe izraziti sastav svake faze neposredno ili u obliku hemijske jednaine
Primer: vodeni rastvor NaCl 2 komponente: so i voda, 1 faza joni Na+ i Cl- nisu komponente H2 +J2 2HJ ravnote ravnotea 3 hemijske vrste, ali samo 2 komponente, 1 faza (2 nezavisno promenljive i 1 zavisno promenljiva veli veliine) CaCO3 () CaO ( () +CO2 (g) ravnote ravnotea 3 faze, 3 hemijske vrste, ali 2 komponente (2 nezavisno promenljive i 1 zavisno promenljiva veli veliine)

STEPEN SLOBODE
Promenljive veliine (pritisak, temperatura, koncentracija) koje definiu ravnoteno stanje sistema.
Primer: jednofazni sistem te tena voda 2 stepena slobode: slobode: pritisak i temperatura dvofazni sistem led u ravnote ravnotei sa te tenom vodom 1 stepen slobode: slobode: pritisak ili temperatura

Gibbs-ovo pravilo faza

n = k f +2
1839 1903

n broj stepeni slobode broj

nezavisno promenljivih veli veliina koje se u izvesnim granicama mogu menjati, a da heterogen sistem ostane u ravnote ravnotei da ne doe do promene broja faza u sistemu

k broj komponenata u fazi f broj faza u sistemu

Treba odrediti ukupan broj promenljivih veli veliina i od njega oduzeti broj zavisno promenljivih veli veliina
ukupan broj promenljivih veli veliina: KONCENTARACIJA - ako sistem sadr sadri f faza a u svakoj fazi se nalazi k komponenata kf + TEMPERATURA + PRITISAK kf+2 broj zavisno promenljivih veli veliina po jedna komponenta u svakoj fazi jer jer njena koncentracija zavisi od svih ostalih f ravnote ravnoteu izmeu f faza odreuje ff-1 ravnote ravnotenih jedna jednaina ako sistem ima k komponenata k(fk(f-1)

n = kf + 2 f - k(fk(f-1) = kf +2 f kf + k = k f + 2

Fazni dijagrami
Opsti sluaj trodimenzioni sistem T,P sastav (koncentracija,c molski udeo komponente,x) Specijalni sluajevi 1 komponentni sistem x,c=const. P-T dijagram 2 komponentni sistemi -t P=const. T x dijagram

Primer : Jedna komponenta u tri faze - voda

k=1 n=kf+2 a) f = 1, n = 1 1 + 2 = 2
divarijantan (g, t ,)

b) f = 2, n = 1 2 + 2 = 1
monovarijantan (OA, OB, OC)

c) f = 3, n = 1 3 + 2 = 0
nonvarijantan (O)

Ravnotee tenih i vrstih faza u sistemima sa dve komponente Uslovi ravnotee

1. Rastvor je na svojoj ta taki mr mrnjenja ako je tena smea u ravnotei sa vrstom fazom komponente koja je u viku (rastvaraem). t = f(x) kriva mr mrnjenja. 2. Rastvor je zasi zasien ako je tena smea u ravnotei sa vrstom fazom komponente koja je u manjku (rastvorkom). t = f(x) kriva rastvorljivosti.

Ravnotee tenih i vrstih faza u sistemima sa dve komponente

Sistem u kome se posmatraju samo vrsta i te tena faza naziva se KONDENZOVANI SISTEM Samo dve promenljive veli veliine (p=const.): TEMPERATURA I SASTAV n=kf+1 Grafiko predstavljanje T = f (sastav) DIJAGRAM STANJA

Ravnotee tenih i vrstih faza u sistemima sa dve komponente prouavaju se

TERMIKOM ANALIZOM

1. Sme Smee poznatih sastava se zagrevaju do homogene te tene faze rastopa (A) 2. Svaka sme smea se hladi konstantnom brzinom krive hlaenja (ABCD)
AB rastop BC taka mr mrnjenja / kristalizacije se menja sa promenom sastava CD eutektika temperatura PRVO KRISTALI KRISTALIE KOMPONENTA KOJA JE U PRISUTNA U VI VIKU
tk te

3. Crtaju se dijagrami stanja

Jednokomponentni sistemi
n=kf+1
AB hlaenje tene faze k=1, f=1 n=11+1=1 Promenljiva t B poinje kristalizacija BC ravnote ravnotea tene i vrste faze k=1, f=2 n=12+1=0 / C hlaenje vrste faze k=1, f=1 n=11+1=1 t

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u te tenom i nerastvorljivim u vrstom stanju

AB hlaenje tene faze k=2, f=1 n=21+1=2 Promenljiva t i c

tk te

BC kristali kristalie deo rastvaraa k=2, f=2 n=22+1=1 Promenljiva t CD kristalizacija eutektike sme smee k=2, f=1+2=3 n=23+1=0 / D hlaenje vrste faze k=2 k=2, f=2 f=2 n=22+1=1 t

Eutektika smea
Smea sa specifinim molskim odnosom komponenata A i B svaka komponenta ima ulogu i rastvorka i rastvaraa za onu drugu komponentu. Na eutektikoj temperaturi istovremeno kristaliu obe komponente, to znai da je eutektika smea na toj temperaturi zasiena i jednom i drugom komponentom.

Krive AC i BC predstavljaju take mr mrnjenja niza tenih sme smea iji se sastavi menjaju od iste komponente A do iste komponente B (kristali (kristalie komponenta koja je u vi viku - rastvara) AC - komponenta A je u vi viku i perdstavlja rastvara za komp. B koja je rastvorak BC - komponenta B je u vi viku i perdstavlja rastvara za komp. A koja je rastvorak C eutektika taka

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u te tenom i nerastvorljivim u vrstom stanju

D C

10

Oblast ABC Ovde postoji samo tenost jer je temperatura vi via od temperature kristalizacije ma koje sme smee n=2n=2-1+1=2 Kondenzovani sistem je dvovarijantan i sastav i tempetatura se mogu menjati (u odre odreenim granicama) a da pri tome sistem ostaje u ravnote ravnotei.

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u te tenom i nerastvorljivim u vrstom stanju

D C

Oblast DCE Ovde postoji samo vrsta supstanca (sme (smea kristala A i kristala B) jer je temperatura ni nia od temperature kristalizacije ma koje tene sme smee n=2n=2-2+1=1 Kondenzovani sistem je monovarijantan sastav svake faze je ustaljen svaku fazu ini ista komponenta, jedina promenljiva je temperatura

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u te tenom i nerastvorljivim u vrstom stanju

D C

11

Oblast BCE Tenost sastava x u ravnote ravnotei je sa vrstom supstancom y (vrsta komp. B). Svaka taka izmeu x i y predstavlja sme smeu tenosti x i vrste supstance y (komp. B) u ravnote ravnotei u raznim odnosima na temperaturi t. to je taka bli blia x ima vi vie tene a manje vrste supstance. n=2n=2-2+1=1 Sistem je monovarijantan Nezavisno se mo moe menjati samo jedna promenljiva. Ako se promeni temperatura od t do t1 sistem menja sastav od Q do Q1 (vrsta komp. B + rastvor sastava x1 koji je bogatiji komponentom A u odnosu na rastvor sastava x).

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u te tenom i nerastvorljivim u vrstom stanju

x x1

Q Q1

y y1

D C

Oblast BCE

Dvokomponentni sistem sa

tenom i Tenost sastava y u ravnote ravnotei komponentama rastvorljivim u te nerastvorljivim u vrstom stanju je sa vrstom supstancom x (vrsta komp. A). Svaka taka izmeu x i y predstavlja sme smeu tenosti y i vrste supstance x (komp. A) u ravnote ravnotei u raznim odnosima na temperaturi t. B to je taka bli blia x sistem ima vi vie vrste supstance A, a manje tene sme smee.
n=2n=2-2+1=1 Sistem je monovarijantan Nezavisno se mo moe menjati samo jedna promenljiva, ili temperatura ili sastav sistema. Ako se promeni jedna od njih, da bi sistem ostao u ravnote ravnotei mora uslediti i promena druge promenljive veliine. A x y

D C

12

ABC n=2n=2-1+1=2

DCE n=2n=2-2+1=1

ADC n=2n=2-2+1=1

CEB n=2n=2-2+1=1 D xy vezna linija povezuje sastave vrste i tene faze u ravnote ravnotei ACB kriva likvidusa ADEB kriva solidusa C E

Dijagram stanja dve komponente koje grade jedinjenje

13

Dijagram stanja dve komponente A i B koje grade jedinjenje AB

SASTAV OBLASTI 1) Te Tena sme smea A i B 2) Kristali komponente A i te tena faza u kojoj je A rastvara rastvara za AB. 3) Kristali jedinjenja AB i te tena faze u kojoj je AB rastvara rastvara za A 4) Sme Smea kristala A i AB 5) Kristali jedinjenja AB i te tena faze u kojoj je AB rastvara rastvara za B 6) Kristali komponente B i te tena faze u kojoj je B rastvara rastvara za AB 7) Sme Smea kristala AB i B

Koliko faza i koliko komponenata postoji u sledeim sistemima? Smea gasova A i B. f= k= Smea dve tenosti koje se potpuno meaju. f= k= Zasien rastvor NaCl. f= k=

14

Koliko faza i koliko komponenata postoji u sledeim sistemima? Dve tenosti koje se ne meaju. f= k= Kristali dve supstance rastvorljive jedna u drugoj. f= k= Vodeni rastvor NaCl i NaBr. f= k=

Na slici je predstavljeno...

A) Dijagram stanja B) Fazni dijag dijagram C) Kriva hlaenja D) Kriva solidusa

15

Na slici je predstavljena...

A) Kriva hlaenja jednokomponentnog sistema B) Kriva hlaenja dvokomponentnog sistema C) Kriva hlaenja eutektike sme smee

Oblast 3 sastoji se od:

A) Kristala komponente B i te tene faze u kojoj je A rastvara rastvara za B B) Kristala komponente A i te tene faze u kojoj je A rastvara rastvara za B C) Kristala komponente A i te tene faze u kojoj je B rastvara rastvara za A D) Kristala komponente B i te tene faze u kojoj je B rastvara rastvara za A

16

U okviru poglavlja Fazne ravnotee i transformacije izostavljeni su sledei delovi gradiva: 1. Dvokomponentni sistemi sa komponentama rastvorljivim u tenom i vrstom stanju 2. Trokomponentni sistemi

17