Вы находитесь на странице: 1из 4

ARBITRAA U MEUNARODNOM PRAVU

Etioloko znaenje rei arbitraa vezuje se za latinsku re per arbiter, to u prevodu znai izabrani sudija, odnosno re arbitare, koja znai presuivanje u svojstvu izabranog sudije.

Arbitraa je mehanizam donoenja odluka koji se koristi kada dve ili vie suprostavljenih strana ne mogu da postignu sporazum ili nastavak rada ka komplementarnom cilju.Strane uesnice se slau da imenuju neutralnu osobu ili osobu da donese odluku poto uje stavove obe strane.Uopteno u pravu arbitraa ima za cilj reavanje sporova izmeu drava od strane izabranih sudija na bazi potovanja prava (lan 37.Hake konvencije o mirnom reavanju sporova od 1907). Konstitutivni elementi ustanove arbitrae: a)arbitraa je izabrani sud; b)sporovi koji se iznose pred arbitrau se reavaju na bazi meunarodnog prava; c)arbitrana presuda je obavezna za strane u sporu.

Zaetak arbitrae se moe nai u dalekoj prolosti. Meu prvim ugovorima u kojima se pominje arbitraa jeste neka vrsta arbitranog kompromisa izmeu sumerskih gradova Lagoa i Ume. Da bi se kasnije nastavila i u antikoj Grkoj,a u smanjenom obliku i u srednjem veku.Arbitraa je tvorevina XVIII veka. Veliki znaaj za arbitrau je imao ugovor o prijateljstvu, trgovini i plovidbi izmeu SAD i Velike Britanije (Jay Treaty) 1974.godine. Nakon njega je tokom XIX veka zakljuen veliki broj arbitranih ugovora1.

Bojan Milisavljevi:Meunarodno javno pravo. Pravni fakultet (Beograd), 2011, str.748

Neto kasnije veliku promenu unosi arbitraa u sluaju ,,Alabama(1 872.) povodom spora koji je izbio izmeu SAD i Velike Britanije usled toga to je Britanija, doputajui izgradnju ratnog broda ,,Alabama, koji je u amerikom graanskom ratu 1861-1865.godine bio u sastavu ratne flote junih drava, po tumaenju SAD prekrila obavezu neutralne drave. U ovom sluaju Arbitrani sud je bio sastavljen od po jednog predstavnika drava u sporu,a tri ostala lana su imenovana iz treih drava (Italije,panije i Brazila). Zahvaljujui uspenom okonanju spora ,,Alabama dolo se do toga da se u arbitrai prepoznalo idealno sredstvo za ouvanje mira. Hake konvencije o mirnom reavanju sporova daju arbitrai centralno mesto (ak 54 od ukupno 97 lanova Konvencije posveeni su arbitrai). Za sve arbitrane sluajeve nadlean je Stalni arbitrani sud sa seditem u Hagu osnovan na Prvoj hakoj konferenciji 1899. godine, izuzev ako se stranke sporazumeju da osnuju poseban arbitrani sud (lan 21)2. Nadlenost Stalnog arbitranog suda moe se proriti ratione personae i na sporove izmeu drava-nelanica ili sporove izmeu drava lanica i drava-nelanica, ukoliko se one sporazumeju da pribegnu reavanju spora pred sudom (lan 26). Drave koje pribegavaju arbitrai potpisuju poseban akt (kompromis) kojim precizno utvruju predmet spora i arbitra

Sudije Stalnog arbitranog suda biraju se tako to svaka ugovornica imenuje etiri linosti priznate upuenosti u pitanja meunarodnog prava i najvieg moralnog ugleda, koji se ipso facto upisuju u listu arbitara koja se posredstvom Sekretarijata dostavlja svim stranama ugovornicama. Mandat arbitara traje 6 godina. Spor se presuuje od strane arbitra koga su strane izabrale sa liste. Sud ima dva organa: Stalni administrativni savet i Biro. Stalni administrativni savet sainjavaju diplomatski predstavnici strana ugovornica akreditovanih u Hagu. Funkciju predsednika Saveta vri ministar inostranih poslova Holandije,a Biro Suda je administrativni organ koji radi pod kontrolom Saveta. Biro vri funkciju sekretarijata suda,stara se o arhivi i obavlja administrativne poslove.
2

Vikipedija:Slobodna enciklopedija na srpskom

Sto se tie postupka pred Sudom, on se pokree tubom u kojoj je tuilac duan da navede injenice i dokaze na kojima zasniva tubeni zahtev, eventualna sporna pitanja, vrednost spora i da imenuje arbitre.Ukoliko tuilac zahteva arbitrano reavanje spora,a nije podneo tubu, bie duan da to uini u roku od 30 dana, od dana podnoenja zahteva, ukoliko se stranke nisu drugaije sporazumele. Tueni je duan da se u roku od 30 dana od dana prijema tube izjasni u odgovoru na tubu o tubenom zahtevu, navodima i svim dokazima iz tube. Do zakljuenja rasprave tueni moe podneti i kontra tubu, ukoliko zahtev protivtube proistie iz istog injeninog stanja istog pravnog odnosa. Ako se stranke nisu drugaije usaglasile, rasprava je usmena i javna,a Sud je duan da blagovremeno obavesti stranke o odravanju usmene rasprave. Sporove pred ovim Sudom moe da raspravlja arbitrano vee ili arbitar -pojedinac. Arbitrano vee mora da ima neparan broj arbitara, s tim da svaka strana imenuje po jednog arbitra i zamenika arbitra,a treeg predsednika arbitranog vea biraju imenovani arbitri. Ako se stranke nisu prethodno sporazumele o broju artbitara, a vrednost spora ne prelazi 50.000 evra u protivrednosti, arbitrani postupak e sprovoditi arbitar pojedinac. Postupak pred ovim Sudom je jednostepen i okonava se donoenjem konane arbitrane odluke. Postupak se moe okonati i povlaenjem tube, ukoliko se tueni tome ne protivi,a Sud oceni da tueni ima opravdani interes da se donese konana odluka. Stranke mogu sporazumno odluiti o prestanku postupka pred Sudom. Sud reava sporove donoenjem konane arbitrane odluke kojom odluuje o svim zahtevima stranaka. Sud donosi odluku na osnovu zakona, pravilnika, ugovora, pravnih pravila, kodeksa i obiaja, ali moe da donese odluku na osnovu pravde i pravinosti, pod uslovom da su se stranke o tome izriito sporazumele. Sud donosi odluku u pismenoj formi koja sadri: uvod, izreku, trokove arbitrae, obrazloenje, datum i mesto donoenja.Mora biti potpisan od strane arbitara, ondosno arbitra pojedinca u zavisnosti koliko je arbitara vodilo spor.

Arbitrana odluka je konana, ima snagu pravosnane sudske presude i na nju nije mogue uloiti albu (res iduicata), sto spreava odugovlaenje postupka3. Znaaj arbitrae je nesumnjivo ogroman i predstavlja jedan od najefikasnijih metoda reavanja sporova izmeu drava, odnosno i drugih kolektiviteta i pravnih lica razliitih drava.

Nikola Jeli Institut za pravo i finansije

Bojan Milisavljevi:Meunarodno javno pravo. Pravni fakultet (Beograd), 2011, str.756