ASINHRONE MAINE

1. UVOD
Trofazne asinhrone maine su najee
koriene elektrine maine u mnogim
granama industrije. Karakteriu ih niska
cena, visoka pouzdanost, dobar stepen
iskorienja i vrlo niski zahtevi odravanja.
Ista maina moe da radi kao motor i kao
generator, a radni reim zavisi jedino od toga
da li se mehanika energija dovodi ili odvodi.
Asinhrone maine najee rade kao motori.
Asinhroni motori se tipino proizvode za
manje i srednje snage, a u vrlo velikim
proizvodnim serijama.
Kad se napajaju iz mree (50 Hz), asinhroni
motori lako startuju i zatim rade na brzini
definisanom konstrukcijom namotaja, a koja
se vrlo malo menja sa promenama opteree-
nja (tvrda mehanika karakteristika).
2. KONSTRUKCIJA
Stator se sastoji od sledeih komponenti:
1. statorski namotaj, obino trofazni,
postavljen u ljebove magnetnog kola
statora,
2. magnentno kolo statora, u obliku upljeg
cilindra, napravljeno od tankih tzv.
dinamo-limova koji su sa jedne strane
lakirani radi elektrine izolacije i zatim
sloeni u paket. Na unutranjem obimu
postoje aksijalni ljebovi u koje se
postavlja namot.
3. kuite, koje se sastoji od:
- glavnog kuita, u obliku upljeg
cilindra, koje sa unutranje strane dri
magnetno kolo, a sa spoljne strane
esto ima rebra za poveanje hladjene
povrine,
- dva nosaa leajeva sa leajevima, a
esto i poklopac ventilatora sa jedne
strane.
- prikljunu kutiju, u koju se izvode
poeci i krajevi namota statora,
- noge i/ili prirubnicu za ugradnju,
- kuku za prenoenje,
- natpisnu ploicu,
4. vei i moderni motori esto imaju senzor
pozicije i/ili brzine,.
Rotor ima sledee delove:
1. rotorski namot u ljebovima rotora, koji
moe biti:
- trofazni namotaj iji su krajevi spojeni
u zvezdu a poeci izvedeni na klizne
prstenove (kliznokolutne maine),
- polifazni kavez od aluminijumskih ili
bakarnih ipki iji su svi poeci spojeni
jednim a krajevi drugi provodnim
prstenom (kavezne maine).
2. magnetno kolo sa aksijalnim ljebovima
na spoljnom obodu za smetaj namotaja,
3. vratilo,
4. ventilator koji obezbedjuje hladjenje.
Kliznokolutne maine imaju klizne prstenove
na rotoru i tri grafitne etkice na statoru,
kojima se omoguuje elektrini pristup
namotaju rotora. Ovaj sistem slui da se
dodatnim otpornikom u kolu rotora
prevazidju problemi pokretanja i da se
obezbedi regulacija brzine. Kompleksnost
ove konstrukcije i nizak stepen iskorienja
pri regulaciji brzine imaju za posledicu
visoku eksploatacionu cenu te se ove maine
danas vrlo retko koriste.
Kavezne asinhrone maine su jednostavne i
vrlo robusne konstrukcije. U uobiajenoj IP
55 izvedbi, otporni su na vodu i prainu.
Redovna odravanja su znatno redja i manjeg
obima u odnosu na druge vrste maina. Uz
pravilnu upotrebu, vek motora je praktino
odredjen vekom leajeva rotora. Nema
etkica, pa mogu da rade u istim
49
(prehrambena industrija) ili eksplozivnim
sredinama (petrohemija, hemijska industrija,
itd.) Mogu biti konstruisani u IP 67 ili IP 68
izvedbi, to znai da normalno rade
potopljeni u vodi.
3. RAD I OSNOVNE JEDNAINE
3.1. Princip Rada
Kada se na stator postave tri namotaja (svaki
sa vie navojaka) prostorno pomerena za po
120 i kada se kroz njih propuste sinusoidne
struje istih amplituda i frekvencija ali
vremenski pomerene za po treinu periode
(odnosno fazni pomeraj je po 120),
magnetopobudne sile ovih namota e
oformiti obrtno magnetno polje.
Obrtno magnetno polje je (u idealnom
sluaju) po unutranjem obimu statora (tj.
zazora) prostorno raspodeljeno po sinusnom
zakonu tako da formira magnetne polove.
Polje ima konstantnu amplitudu u svakom
magnetnom polu, definisanu brojem
navojaka, jainom struje i duinom zazora,
ali se maksimumi i minimumi (tj. severni i
juni polovi) vremenski pomeraju po obimu
zazora, tj. u prostoru.
Brzina obrtanja polja naziva se sinhrona
brzina i definisana je frekvencijom napajanja
f i brojem pari magnetnih polova p. Izraava
se u obrtajima u minuti kao :
n
s
= 60 f / p (1)
Pri mrenom napajanju frekvencije 50 Hz
sinhrone brzine su:
Pari
polova
1 2 3 4
Sinhrona
brzina
[o/min]
3000 1500 1000 750
Rotor asinhronog motora obre se brzinom n
koja je razliita od sinhrone brzine obrtnog
polja. Stoga se u namotaju rotora indukuju
elektromotorne sile (naponi). Poto su
namotaji rotora kratko spojeni, ovi
indukovani naponi prouzrokuju struje u
svakoj ipki rotorskog kaveza. Ti provodnici
sa strujom nalaze se u obrtnom polju pa
proizvode mehanike sile, a poto su
provodnici postavljeni po obodu rotora (van
centra rotacije), proizvode mehaniki
moment sile.
Kad bi se rotor obrtao tano sinhronom
brzinom, ne bi bilo indukovanih napona niti
struja u namotaju rotora a time ne bi bilo ni
razvijenog momenta. Kada motor pogoni
radnu mainu odredjenog otpornog momenta,
u stacionarnom radnom reimu motor radi na
takvoj brzini pri kojoj motor elektromagnetni
moment koji je tano jednak momentu radne
maine to e biti stacionarna radna taka
pogona.
Razlika izmedju brzine obrtanja rotora i
sinhrone brzine naziva se klizanje. Klizanje
se ponekad izraava u apsolutnim
jedinicama, o/min, a ee u relativnim
jedinicama odnosno u procentima, koji su u
odnosu na sinhronu brzinu definisani kao:
s = (n
s
n) / n
s
(2)
s [%] = 100 (n
s
n) / n
s
(3)
Klizanje jednako nula predstavlja sinhronu
brzinu, a klizanje od jedan (100%) oznaava
mirovanje (zakoenost) ili sam trenutak
polaska. U nominalnom reimu klizanje
asinhronih maina kree se od 10% za
motore vrlo male snage do ispod 2% za
motore vrlo velikih snaga.
Razvijeni moment motora menja se sa
brzinom te se za svaki motor daju ili cela
mehanika karakteristika (dijagram moment-
brzina) ili tri karakteristine vrednosti:
nominalni, polazni i prevalni (maksimalni)
moment.
3.2. Ekvivalentna ema
Ekvivalentna ema asinhrone maine izvodi
se iz jednaina dva magnetno spregnuta
namotaja, od kojih jedan rotira.
Osobine i ogranienja ekvivalentne eme :
- vai za jednu fazu (sve veliine su
fazne),
- vai za stacionarna stanja,
- vai za napajanje simetrinim sinusnim
naponima,
50
- gubici u gvodju su zanemareni, ali se
mogu predstaviti dodatnim otpornikom,
- ne obuhvata mehanike gubitke snage.
Ekvivalentna ema asinhrone maine
prikazana je na slici 1. Podebljani simboli U i
I oznaavaju fazore, tj. rotirajue vektore
zamrznute u vremenu, kojima se
predstavljaju prostoperiodine (sinusne)
veliine. Sve reaktanse date su za nominalnu
frekvenciju napajanja. Promenljivi otpornik u
rotorskom kolu R
r
/s predstavlja i Dulove
gubitke u rotoru i elektrinu snagu
konvertovanu u mehaniku izlaznu snagu.
Parametri rotorskog namotaja ekvivalentne
eme svedeni su na stator, preko odnosa
transformacije m broja navojaka statora
prema broju navojaka rotora. Stvarni otpor i
rasipna induktivnost rotora su m
2
puta manji,
stvarni indukovani napon m puta manji a
stvarna struja rotora je m puta vea od
veliina na ekvivalentnoj emi.
Trofazni namotaj statora moe biti spregnut u
zvezdu (motori snage do oko 4 kW) ili u
trougao. Poto ekvivalentna ema vai za
fazne veliine, struja koja se uzima iz mree
je 3 puta vea od fazne u sluaju sprege
trougao.
I
s
R
s
jX
ls
jX
lr
I
r
R
r
/s
U
f
jX
m
I
m

Sl. 1 Ekvivalentna ema asinhrone maine.
3.3. Momentna Karakteristika
Razvijeni izlazni moment na vratilu motora
je funkcija parametara motora, napona
napajanja i klizanja. Tipian oblik momentne
karakteristike, pri nominalnom naponu
napajanja, prikazan je na slici 2, gde su
oznaeni nominalni, polazni i prevalni
momenti, kao i odgovarajua klizanja.
Ako se zanemari grana magneenja, dobija se
uproena ekvivalentna ema. Na ovaj nain
se ine male greke u proraunu struje pri
malim klizanjima, ali se lako izvodi da su
struja i moment funkcije parametara maine,
klizanja i napona napajanja :
( )
2
2
2
3
lr ls
r
s
r
f
s
e
X X
s
R
R
s
R
U m
+ +
,
_

(4)
( )
2
2
lr ls
r
s
f
f
X X
s
R
R
U
I
+ +
,
_

(5)
Normalan rad motora je u oblasti izmedju
nominalne brzine (pri nominalnom optere-
enju na vratilu) i sinhrone brzine (vratilo
neoptereeno). Dozvoljena su povremena
kratkotrajna preoptereenja, do prevalnog
momenta, te se moe pojaviti klizanje do
prevalnog, iji je tipian iznos oko 25%
(maine male snage), oko 15% (srednje
snage) i oko 10% (vrlo velike snage).
M
maksimalni (prevalni) moment, M
pr
M
pol
M
n


oblast
normalnog
rada
kliz
1 s
pr
s
n
0
0 n
s
brz
Slika 2: Momentna karakteristika asinhronog
motora pri nominalnom napajanju.
U normalnoj radnoj oblasti, brzina se menja
za oko 5% od nultog to nominalnog
optereenja, to daje tzv tvrdu mehaniku
karakteristiku.
U oblasti normalnog rada, klizanje je vrlo
malo pa je u izrazu (4) lan R
r
/s dominantan,
51
te se u toj oblasti momentna karakteristika
moe aproksimirati linearnim odnosom
izmedju klizanja i momenta :

s K M
m

(6)
gde se konstanta motora odredjuje kao:

n n m
s M K /
(7)
Treba jo naglasiti da e preoptereenje na
vratilu koje je vee od prevalnog dovesti do
zaustavljanja pogona, jer motor ne moe da
proizvede tako velik moment.
3.4. Polazak
Za laku praktinu primenu asinhronih
motora, poeljne su dobre startne osobine, a
pogotovo visok polazni moment i umerena
polazna struja. Pri ukljuenju na mreu
nominalnog napona, tokom ubrzavanja
motori povlae iz mree struju koja je tipino
6 puta vea od nominalne struje, to
predstavlja strujno i naponsko naprezanje za
mreu (pogotovo kod velikih motora), kao i
termiko naprezanje za sam motor.
Standardni motori su konstruisani tako da
proizvode bar 150% nominalnog momenta
pri polasku. Ovim je omoguen relativno
kratak zalet, ime se dobija kratko trajanje
velikih startnih struja, pa je opasnost od
pregrevanja smanjena. Specijalni motori
proizvode preko 200% momenta pri startu.
Priroda konstrukcije asinhronih motora je
takva da se malo klizanje, visok prevalni
moment, visok stepen iskorienja i dobar
faktor snage postiu na utrb velike polazne
struje i relativno niskog polaznog momenta.
Konstruktori motora moraju da kod kaveznih
motora prave kompromis kod motora male
snage se ide na bolje polazne karakteristike, a
kod veih motora na malo klizanje i visok
stepen iskorienja. Da bi se kod motora
veih snaga dobile i povoljne polazne
karakteristike, modifikuje se konstrukcija
rotora. Dve este konstrukcije su dvostruki
kavez (jedan kavez preovladava pri startu a
drugi pri normalnom radu) ili duboki ljebovi
na rotoru, ime se na pozitivan nain
iskoritava efekat potiskivanja struje.
Za srednje i velike motore, strujni i naponski
udar prema mrei je relativno jak pa se
primenjuju razni elektronski sistemi za tzv.
meki start.
52
16. Zadatak: Trofazni asinhroni motor radi optereen nominalnim momentom. Odrediti brzinu
obrtanja pri podizanju i pri sputanju tereta u dizalikom pogonu.
Podaci o motoru: p = 3 , f = 50 Hz , s
n
= 3 %.
REENJE :

m
e
m
m

m g

Slika 16.1: Momenti na vratilu
motora pri dizanju tereta.
U svakom pogonu kretanje je posledica dva medjusobno
suprostavljena momenta: elektrini, motorni, pogonski
(m
e
) i mehaniki, koni, moment optereenja (m
m
), slika
16.1. U dizalikom pogonu moment optereenja je
posledica delovanja gravitacione sile g na teret mase m.
Teret e se pokrenuti ako je motorni moment vei od
momenta optereenja, a podizae se ravnomernom
brzinom kada su ovi momenti jednaki. Smerovi momenata
i ugaone brzine prikazani su na slici 16.1. Sa iste slike se
vidi da moment konverzije asinhronog motora deluje u
smeru obrtanja bubnja za koji je zakaen teret, a moment
optereenja m
m
se suprostavlja kretanju pogona. Za ovaj
reim vai
0 >
m

; m
e
> 0, m
m
> 0, a asinhrona maina
radi u motorskom reimu rada.
a.) Da bi asinhrona maina mogla da radi tj. da bi se rotor mogao obrtati, mora se obezbediti
indukovani napon tj. struja u namotajima rotora. To se moe ostvariti jedino ako se rotor
asinhrone maine obre sporije od Teslinog obrtnog polja u zazoru, koje stvara statorski namotaj.
Obrtno polje ima sinhronu brzinu n
s
, a brzina rotora u motorskom reimu rada je n. Razlika
izmedju ovih brzina naziva se klizanje (s), i predstavlja relativnu vrednost brzine rotora u odnosu
na brzinu statorskog obrtnog polja. Uobiajeno je u literaturi i ininjerskoj praksi da se koristi
relativna vrednost klizanja u odnosu na sinhronu brzinu, ali i da se pojam relativno
podrazumeva pa se i izostavlja, tako da se upotrebljava termin klizanje:
[ ] [ ] . . . . j r
n
n n
j r s
s
s
s
s

(16.1)
Klizanje se izraava i u procentima :
[ ] [ ] % 100 100 %

s
s
s
s
n
n n
s

(16.2)
Sinhrona brzina n
s
zavisi od frekvencije napajanja i od broja pari polova p, i odredjuje se
izrazom (1.5), a izraava se brojem obrtaja u minuti
[ ] min / o
:
p
f
n
s

60
(16.3)
Sinhrona ugaona brzina se odredjuje izrazom (1.4), a izraava se u
1
]
1

s
rad
f
p
s

(16.4)
53
Vrednosti sinhrone brzine za frekvenciju od f=50 Hz i razliit broj pari polova p su date u tabeli:
p 1 2 3 4
n
sin
3000 1500 1000 750
U ovom zadatku, asinhroni motor koji podie teret ima p = 3 para polova, tako da je njegova
sinhrona brzina:
min
1000
3
50 60 60 o
p
f
n
s

s
rad
s
72 , 104 50
3
2

(16.5)
Za poznatu sinhronu brzinu i poznato nominalno klizanje, iz jed. (16.1) dolazi se do izraza kojim
se izraunava brzina obrtanja u ovom reimu rada, tj. pri podizanju tereta.
( )
s
n s n 1
(16.6)
[ ]
s
s 1
(16.7)
U postavci zadatka je dato da je motor optereen nominalnim momentom, to prouzrokuje da je
klizanje u takvom reimu nominalno, odnosno maina se obre nominalnom brzinom.
( )
s n n
n s n 1
(16.8)
( )
1
]
1

min
970 1000 03 , 0 1
o
n
n
(16.9)
Radna taka ovog reima rada je u taki A, i nalazi se na karakteristici (1) na slici 16.2. Ugaona
brzina obrtanja rotora se moe, pored izraza (1.8), izraunati i kao:
1
]
1

s
rad
n
n n
578 , 101 970
60
2
60
2

(16.10)
b.) Da bi se ostvarilo sputanje tereta, mora se promeniti smer obrtnog polja statora asinhrone
maine, da bi se omoguilo obrtanje bubnja na suprotnu stranu.
Moment optereenja nije promenio smer jer teret uvek vue pogon na dole, bez obzira na smer
kretanja (dizanje/sputanje). Prilikom ukljuenja motora za rad u suprotnom smeru, teret
poveava brzinu rotora iznad sinhrone brzine, motor prelazi u generatorski reim rada i
ograniava brzinu sputanja tereta. U odnosu na sliku 16.1, promenjen je smer kretanja <0 a
momenti motora i optereenja su zadrali smerove. Poto su brzina obrtanja i moment konverzije
asinhrone maine suprotnih smerova, reim rada je generatorski. U ovom reimu rada klizanje
iznosi:
[ ] . . 03 , 0 j r s
n

(16.11)
jer je brzina obrtanja vea od sinhrone brzine i iznosi:
( ) ( ) ( )
1
]
1

min
1030 1000 03 , 0 1 1
o
n s n
s n n
(16.12)
54

-1030



970
Slika 16.2: Radne take dizalinog pogona na mehanikoj karakteristici motora
Na slici 16.2 prikazana je mehanika karakteristika motora i karakteristika optereenja m
m
.
Karakteristika optereenja je konstantna, i ne zavisi od brzine ni po iznosu ni po smeru. Uvek se
podie i sputa isti teret. Radna taka podizanja tereta oznaena je sa A , a radna taka sputanja
tereta oznaena je sa B. Ovde je potrebno obratiti panju na izgled mehanike karakteristike
motora pri promenjenom smeru obrtnog magnentnog polja.
55
17. Zadatak: Trofazni kavezni asinhroni motor severnoamerikog proizvodjaa ima nominalne
podatke: P
n
= 3 kW , n
n
= 1746 o/min, U
n
= 220 V, f
n
= 60 Hz , sprega .
a.) Za nominalni reim odrediti klizanje, faktor snage, struju statora, stepen iskorienja i
obrtni moment.
b.) Motor se prevee u spregu zvezda, prikljui na mreu napona 400 V , 50 Hz i optereti tako
da mu je klizanje s
1
= s
n
. Odrediti struju, moment i stepen iskoritenja u ovom reimu.
Podaci o motoru (za 60 Hz): R
s
= 1 , R
r
= 1,2 , X
ls
= X
lr
= 2 , X
m
= 80 , P
gm
= 160 W
REENJE:
a.) Nominalni reim
Prvo se treba odrediti nominalno klizanje s
n
:
[ ] . . j r
n
n n
s
s
n s
n

(17.1)
p
f
n
s

60
(17.2)
gde n
n
je nominalna brzina i njena vrednost je data u zadatku.
n
s
predstavlja sinhronu brzinu.
f je frekvencija napona mree na koju je prikljuen ovaj motor. Standardne vrednosti
frekvencija svetskih mrea su 50 Hz i 60 Hz.
p predstavlja broj pari polova.
Da bi se odredilo klizanje, mora se odrediti sinhrona brzina motora. Kada je motor prikljuen na
standardnu severnoameriku mreu, frekvencija je f = 60 Hz. Ukoliko pretpostavimo da je
maina dvopolna, tj. da je broj pari polova 1, tada bi sinhrona brzina i klizanje bili:
min
3600 60 60 60
o
f n
s

(17.3)
[ ] % 5 , 51 . . 515 , 0
3600
1746 3600

j r
n
n n
s
s
n s
n
(17.4)
Ovakvo reenje ne odgovara stvarnosti. Kod asinhronih motora malih snaga u nominalnom radu
klizanje ne prelazi vrednost od 10%. Kod motora veih snaga nominalno klizanje je esto i ispod
2%. Poto je klizanje blisko povezano sa Dulovim gubicima u rotoru, po ovom reenju, zbog
vrlo visokog klizanja motor bi imao vrlo mali stepen iskorienja.
Vrednosti sinhrone brzine, na osnovu izraza (17.2), za razliiti broj pari polova p i frekvencije od
50 Hz i 60 Hz date su u tabeli.
p 1 2 3 4 5
f = 50 Hz o/min 3000 1500 1000 750 600
f = 60 Hz o/min 3600 1800 1200 900 720
Iz tabele je oigledno da je sinhrona brzina 1800 o/min, to znai da je ovaj motor etvoropolni.
Klizanje u nominalnom reimu iznosi:
56
[ ] % 3 . . 03 , 0
1800
1746 1800

j r
n
n n
s
s
n s
n
(17.5)
Ekvivalentna ema asinhronog motora u nominalnom reimu prikazana je na slici 17.1. Naponi,
struje i impedanse su prikazane kao kompleksni vektori i stoga su nadvueni. Rotorske veliine
su svedene na statorsko kolo.











Slika 17.1: Ekvivalentna ema asinhronog motora (po jednoj fazi).
nf
U

- fazni napon na koji je prikljuen motor (nominalan),

s
R
- omski otpor jedne faze namotaja statora,
r
R
- omski otpor jedne faze namotaja rotora (sveden na stator),
ls
X
- reaktansa rasipanja koja opisuje rasipni fluks statora tj. onaj deo fluksa statora koji ne
prodire u magnetno kolo rotora,
lr
X
- reaktansa rasipnog fluksa rotora (svedena na stator),
Fe
R
- omski otpor kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u gvodju. U zadatku se ovi
gubici zanemaruju tj.

Fe
R
,
m
X
- reaktansa magneenja magnetnog kola,
sn
I

- struja statora (nominalna),

m
I

- reaktivna komponenta struje magneenja magnetnog kola,

- ukupna struja magneenja.

Fe
I

- aktivna komponenta struje magneenja. Poto je

Fe
R
, ova struja se zanemaruje, pa
je
I I
m

,
n r
I

- struja rotora (nominalna, svedena na stator).

Svi elementi ekvivalentne eme poznati su iz zadatka i iz podataka o motoru. Za izraunavanje
struje statora i faktora snage u nominalnom reimu rada, prvo je potrebno nai vrednost
impedanse ekvivalentne eme. Vrednost ove impedanse menja se sa optereenjem, odnosno sa
promenom klizanja. U ovom sluaju trai se vrednost za nominalnu radnu taku. Postupak
raunanja ekvivalantne impedanse simboliki je prikazan na slici 17.1. Impedanse statorskog i
rotorskog namotaja, grane magneenja i cele ekvivalentne eme date su, respektivno, kao :
+ + 2 1 j jX R Z
ls s s

(17.6)
57
+ + + 2 40 2
03 , 0
2 , 1
j j jX
s
R
Z
lr
n
r
r

(17.7)
80 j jX Z
m m

(17.8)
m r
m r
s f s e
Z Z
Z Z
Z Z Z Z


+

+ +
(17.9)
Ekvivalentna vrednost paralelno vezanih impedansi
r
Z

i
m
Z

oznaena je kao f
Z

:
( )

435 , 63
862 , 92 90 86 , 2
6788 , 91
3204
82 40
80 05 , 40
80 2 40
80 2 40
j
j j j
m r
m r
f
e
e
j
e e
j j
j j
Z Z
Z Z
Z

+ +
+

( ) + 17 , 17 439 , 30 948 , 34
4274 , 29
j e Z
j
f

(17.10)
( ) + + + + + 17 , 19 439 , 31 17 , 17 439 , 30 2 1 j j j Z Z Z
f s e

(17.11)
+ 823 , 36 17 , 19 439 , 31
2 2
e e
Z Z

(17.12)
Na osnovu poznate impedanse ekvivalentne eme dobija se faktor snage:
{ }
854 , 0
823 , 36
439 , 31 Re
cos
e
e
n
Z
Z

(17.13)
Struja statora se izraunava na osnovu Omovog zakona. Kako je trofazni namotaj statora
spregnut u trougao, fazni napon napajanja na namotaju je isti kao i napon mree, pa je fazna
struja kroz namot :
A
Z
U
I I
e
nf
n sf n sf
975 , 5
823 , 36
220


(17.14)
Poto je trofazni namotaj statora spregnut u trougao, nominalna struja koja se uzima iz mree
(linijska) je vea od fazne za faktor 3 , odnosno:
A I I
n sf n
348 , 10 975 , 5 3 3
(17.15)

POTROA

I
U
Slika 17.2: Prikaz vezivanja trofaznog potroaa na trofazni sistem napona.
Za bilo koji trofazni potroa prikljuen na trofaznu mreu napona U, (slika 17.2) elektrina
snaga uzeta iz mree izraunava se na osnovu izraza :
cos 3 I U P
e
(17.16)
U ovom sluaju trae se podaci za nominalni reim rada, pa je
58
W I U P
n n n n e
7 , 3366 854 , 0 348 , 10 220 3 cos 3
(17.17)
Ulazna snaga je vea od izlazne za ukupne gubitke koji se razvijaju u maini,
g
P
, koje ine:
P
Cu s
- gubici u bakru statora, tj. gubici usled proticanja struje kroz namot statora,
P
Fe
- gubici u gvou, odnosno u magnetnom delu,
P
Cur
- gubici u bakru statora, tj. gubici usled proticanja struje kroz namot rotora, i
P
gm
- mehaniki gubici na trenje i ventilaciju.
gm Cur Fe Cus iz ul g
P P P P P P P + + +
(17.18)
Gubici usled proticanja struje kroz namot statora u nominalnom reimu su:
W I R P
sn s Cusn
1 , 107 975 , 5 1 3 3
2 2
(17.19)
Gubici u magnetnom kolu ove maine su po uslovu zadatka zanemareni, jer je

m
R
. Kako je
frekvencija struje u rotoru proporcionalna klizanju, tj. u normalnim radnim reimima do
nekoliko Herca, gubici u gvodju su skocentrisani samo u statorskom delu magnetnog kola :
Fes Fer Fes Fe
P P P P +
(17.20)
Ukupni gubici u maini, za nominalni reim e biti:

+ +
gm rn r sn s gn
P I R I R P
2 2
3 3
(17.21)
Da bi se odredili gubici u rotorskom namotu, potrebno je iz ekvivalentne eme izraunati iznos
struje
r
I
u nominalnom reimu. Gubici u namotaju rotora se mogu izraunati i iz stvarnih
podataka rotorskog namota :
2
3
r r Cur
I R P (17.22)
Medjutim, kod kaveznih asinhronih namota se ne moe direktno izmeriti ni rotorski otpor ni
rotorska struja. Zbog toga se gubici u namotaju rotora izraunavaju iz elektromagnetne snage
obrtnog polja P
ob
i klizanja s :
ob Cur
P s P
(17.23)
Gde se snaga obrtnog polja dobija tako to se od ulazne snage oduzmu ukupni gubici u statoru :
Fe Cus e ob
P P P P
(17.24)
Za nominalni reim ovog motora se dobija obrtna snaga:
W P
n ob
6 , 3259 1 , 107 7 , 3366
(17.25)
Pa su gubici u rotoru:
W P s P
n ob n n Cur
8 , 97 6 , 3259 03 , 0
(17.26)
Po uslovu zadatka, vrednost mehanikih gubitaka na trenje i ventilaciju P
gm
iznosi 160 W. Dakle,
ukupni gubici ovog motora u nominalnom reimu, na osnovu izraza (17.18) imaju vrednost:
W P P P P
gm n Cur n Cus gn
9 , 364 160 8 , 97 1 , 107 + + + +
(17.27)
Izlazna, mehanika snaga na vratilu ove maine u nominalnom reimu rada P
iz n
e biti:
W P P P P
gn n ul n n iz
8 , 3001 9 , 364 7 , 3366
(17.28)
Ovo odgovara nominalnim podacima od 3 kW, sa natpisne ploice motora. Stepen iskorienja
svake maine, , definie se kao odnos izlazne i ulazne snage i u nominalnom reimu je :
59
% 2 , 89 892 , 0
7 , 3366
8 , 3001

n e
n
n ul
n iz
n
P
P
P
P

(17.29)
Mehaniki moment na vratilu (izlazu maine) po definiciji je kolinik mehanike snage i ugaone
brzine:

iz
P
M (17.30)
odnosno u traenoj nominalnoj radnoj taki:
Nm
P
M
n
n
n
42 , 16
60
2
1746
8 , 3001

(17.31)
b.) Promenjeno napajanje
Maina se sada napaja iz mree drugaije uestanosti, to ima uticaj na sinhronu brzinu obrtnog
magnetnog polja, a time i na brzinu obrtanja rotora. Sada je:
min
1455
2
50 60
) 03 , 0 1 (
60
) 1 ( ) 1 (
1
1 1 1 1
o
p
f
s n s n
s

(17.32)
Takodje, promena frekvencije napajanja utie i na induktivnosti, koje se smanjuju za faktor 5/6,
pa su ekvivalentne impedanse, istim postupkom kao pod a.) sledee :
+ + 667 , 1 1
1 1
j jX R Z
ls s s

(17.33)
+ + + 667 , 1 40 667 , 1
03 , 0
2 , 1
1 1
j j jX
s
R
Z
lr
n
r
r

(17.34)
667 , 66
1 1
j jX Z
m m

(17.35)

036 , 59
386 , 92 90 386 , 2
1 1
1 1
1
69 , 79
2669
333 , 68 40
667 , 66 035 , 40
j
j j j
m r
m r
f
e
e
j
e e
Z Z
Z Z
Z

( ) + 41 , 18 977 , 27 492 , 33
35 , 33
1
j e Z
j
f

(17.36)
( ) + + + + + 079 , 20 977 , 28 41 , 18 977 , 27 667 , 1 1
1 1 1
j j j Z Z Z
f s e

(17.37)
+ 254 , 35 079 , 20 977 , 28
2 2
1 1 e e
Z Z

(17.38)
{ }
822 , 0
254 , 35
977 , 28 Re
cos
1
1
1

e
e
Z
Z

(17.39)
Kako je trofazni namotaj statora spregnut u zvezdu (namotaj je na naponu izmedju faze i
neutralne take), fazni napon napajanja na namotaju je 3 puta manji nego napon mree, pa je
struja kroz namot :
A
Z
U
I I
e
f
n s
551 , 6
254 , 35
3 400
1
1 1


(17.40)
Zbog sprege zvezda, linijska struja (koja se uzima iz mree) je ista kao fazna.
Bilans snaga je sad:
W I U P
e
5 , 3730 822 , 0 551 , 6 400 3 cos 3
1 1 1 1
(17.41)
60
W I R P
s s Cus
7 , 128 551 , 6 1 3 3
2 2
1 1
(17.42)
W P P P P
Fe Cus e em
7 , 3601 7 , 128 5 , 3730
1 1 1

(17.43)
W P s P
em Cur
1 , 108 7 , 3601 03 , 0
1 1 1

(17.44)
Vrednost mehanikih gubitaka na trenje i ventilaciju P
gm
e se promeniti jer je dolo do promene
brzine. Ako usvojimo da je snaga gubitaka proporcionalna kvadratu brzine, ima se :
W
n
n
P P
gm gm
1 , 111
1746
1455
160
2
2
2
1
1

,
_

,
_

(17.45)
W P P P P
gm Cur Cus g
9 , 347 1 , 111 1 , 108 7 , 128
1 1 1 1
+ + + +
(17.46)
W P P P
g ul
6 , 3382 9 , 347 7 , 3601
1 1 1

(17.47)
Ova izlazna snaga je neto vea od nominalne snage ali napon napajanja je sada 400 V, a ne 380
V (to bi bilo 220 3 ). Iako su gubici neto manji nego u sluaju pod a.), postoji umerena
opasnost od prekomernog zagrevanja jer je brzina motora smanjena a time i sposobnost hladjenja
sopstvenim ventilatorom. Sa druge strane, stepen iskorienja i moment sada su:
% 7 , 90 907 , 0
7 , 3601
6 , 3382
1
1
1

ul
P
P

(17.48)
Nm
P
M 2 , 22
60
2
1455
6 , 3382
1
1
1

(17.49)
KOMENTAR: Uz odgovarajuu panju, asinhroni motori koji su predvidjeni za mreu jednog
napona i frekvencije mogu se koristiti i u drugaijoj mrei. U ovom sluaju, brzina e biti manja,
a izlazna snaga neto vea.
61
18. Zadatak: Trofazni etvoropoloni asinhroni motor sprege Y ispituje se u praznom hodu. Pri
naponu U
n
= 380 V, 50 Hz izmerena je struja praznog hoda I
0
= 1 A i snaga praznog hoda P
0
=100
W. Zatim su pomou posebne maine izmereni mehaniki gubici od 40 W. Na kraju je motor
odspojen od mree i U-I metodom, jednosmernom strujom, izmeren otpor namotaja jedne faze,
R
s
= 2,75 . Odrediti parametre grane magneenja na ekvivalentnoj emi.
REENJE:
Ogled praznog hoda asinhronog motora se obavlja tako to se oslobodi vratilo motora da se
obre bez optereenja (radi na prazno - prazan hod) i napaja se nominalnim naponom da bi se
postigla nominalna pobudjenost maine. Ovaj ogled, kao i ogled kratkog spoja, izvodi se u cilju
odredjivanja parametara ekvivalentne eme asinhrone maine.
Poto na vratilu ne postoji mehaniko optereenje, brzina obrtanja je vrlo bliska sinhronoj brzini.
Ova mala vrednost klizanja moe da se meri pomou stroboskopa i toperice. Takodje se mere
napon napajanja, struja statora i aktivna snaga. Struja rotora i aktivna komponenta struje statora
pokrivaju mehanike gubitke motora i gubitke u gvodju, pa su te struje vrlo male. Reaktivna
komponenta struje statora slui za magneenje maine, a poto je zazor teko namagnetisati, ona
je znaajna i tipino iznosi od 70% (za maine male snage) do 30% (za velike motore).
Vrlo mala struja rotora se moe zanemariti
0 ;
r r
I s R
, pa se rotorski deo ekvivalentne
eme zanemaruje i dobija ekvivalentna ema u praznom hodu, prikazana na slici 18.1.









Slika 18.1. Ekvivalentna ema asinhronog motora u praznom hodu
f
U

- fazni napon na koji je prikljuen motor ;

s
R
- omski otpor statora ;
ls
X
- reaktansa rasipanja statora ;
Fe
R
- omski otpor kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u gvodju ;
X
m
- reaktansa magneenja. Sa
m
I

opisuje reaktivnu snagu potrebnu za magneenje maine ;

0
I

- struja statora. Tipina vrednost struje praznog hoda je od 30% do 70% nominalne struje ;

- struja grane magneenja ;

Fe
I

- aktivna komponenta struje magneenja, koja opisuje gubitke aktivne snage u gvodju ;
m
I

- struja magneenja magnetnog kola;

s
E

- indukovana elektromotorna sila u statorskom namotu.

62
Parametri sa ekvivalentne eme u direktnoj grani (R
s
i X
ls
) su mnogo manji nego parametri u
poprenoj grani (R
Fe
i X
m
) tako da se moe zanemariti pad napona koji stvara struja praznog hoda
na namotaju statora. Zbog toga vai da je u praznom hodu :
0
U E
s

(18.1)
Na osnovu izmerenih vrednosti moe se odrediti faktor snage u praznom hodu :
152 , 0
1 380 3
100
3
cos
0 0
0
0

I U
P

(18.2)
Uobiajeno je da se faktor snage praznog hoda cos
0
kree u intervalu od 0,1 do 0,2.
Reaktivna komponenta struje praznog hoda je :
0 0
sin I I
m
(18.3)
Kao to je ve reeno, ovo je struja magneenja koja obezbeuje magnetisanje asinhrone maine.
Zbog niskog faktora snage u praznom hodu, struja magneenja je vrlo bliska po modulu sa
strujom praznog hoda, i izraunava se kao :
A I I
m
9884 , 0 152 , 0 1 1 cos 1 1 sin
2
0
2
0 0
(18.4)
Poto je motor spregnut u zvezdu (Y), nominalni fazni napon U
nf
je :
V
U
U
n
nf
39 , 219
3
380
3

(18.5)
Reaktansa magneenja X
m
e biti :
97 , 221
9885 , 9
3
380

I
U
I
E
X
nf
m
s
m
(18.6)
Slian postupak se NE MOE PRIMENITI za aktivnu komponentu struje, odnosno
0 0
cos I I
Fe
(18.7)
jer aktivna komponenta struje pokriva i mehanike gubitke, koji nisu obuhvaeni ekvivalentnom
emom. Struja I
Fe
kroz otpor R
Fe
predstavlja samo gubitke u gvodju statora :
2
3
Fe Fe Fe
I R P (18.8)
Sa druge strane, aktivna snaga, koju motor u praznom hodu povlai iz mree, troi se na Dulove
gubitke usled proticanja struje praznog hoda kroz namotaje statora P
Cu 0
, gubitke u gvodju P
Fe
i
gubitke na trenje i ventilaciju P
gm
:
gm Fe Cu
P P P P + +
0 0 (18.9)
Dulovi gubici u reimu praznog hoda P
Cu 0
mogu se odrediti uobiajenim izrazom :
W I R P
s Cu
25 , 8 1 75 , 2 3 3
2 2
0 0
(18.10)
Na osnovu izraza (18.9) dobija se:
W P P P P
gm Cu Fe
75 , 51 40 25 , 5 100
0 0

(18.11)
Iz izraza (18.8) dobija se vrednost omskog otpora kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u
gvodju, a zatim i vrednost aktivne komponente struje (I
Fe
) :
63

,
_

3 , 2790
75 , 51
3
380
3 3
2
2
Fe
nf
Fe
P
U
R
(18.12)
A
R
U
R
E
I
Fe
nf
Fe
Fe
0786 , 0
4 , 2637
3
380

(18.13)
DISKUSIJA: Gubici u gvodju P
Fe
postoje praktino samo na statoru a zavise od nivoa
magnetne indukcije i od frekvencije struje. Frekvencija rotorske struje je srazmerna klizanju.
Poto je klizanje u nominalnom reimu od 2% do 10%, a u reimu praznog hoda je klizanje
priblino nula, moe se zakljuiti da su, u normalnim radnim reimima, gubici u gvodju
asinhrone maine skocentrisani u statoru:
Fes Fer Fes Fe
P P P P +
(18.14)
Ova snaga se troi na gubitke naizmeninog/periodinog magneenja feromagnetnog jezgra.
Ti gubici se javljaju usled histerezisnog ponaanja feromagnetnog materijala i usled vrtlonih
struja u magnetnom materijalu.
Kako su, preko magnetne indukcije i frekvencije, gubici u gvodju povezani sa elektromotornom
silom statora E
s
, a koja se (zbog relativno malih vrednosti R
s
i X
ls
) vrlo malo menja, moe se
zakljuiti da gubici u gvodju NE ZAVISE OD OPTEREENJA u normalnim reimima rada. To
znai da su gubici u gvodju u reimu praznog hoda priblino isti kao i pri nominalnom
optereenju, pod uslovom da je napon napajanja nepromenjen.
DIGRESIJA :
Ogled praznog hoda moe se vriti za nekoliko nivoa napona napajanja, tipino od 80% do
120% od nominalnog, a esto i pri niim naponima . Na taj nain se mogu dobiti dve stvari :
1. Analizom zavisnosti I
0
= f (U
0
) se dobija kriva koja predstavlja deo krive magneenja, te se
moe proceniti da li je maina malo ili umereno zasiena pri nominalnom naponu napajanja.
2. Srauna se snaga
( )
0 0 Cu
P P
i nacrta kao funkcija od U
0
. Ova snaga se naziva snaga uih
gubitaka praznog hoda, a u stvari predstavlja zbir (P
Fe
+P
gm
). Ekstrapolacijom ove krive ka
nultom naponu teoretski bi se mogli razdvojiti mehaniki gubici iz ovog zbira. Kako je ovu
ekstrapolaciju teko izvesti sa prihvatljivom tanou, crta se funkcija ) ( ) (
2
0 0 0
U f P P
Cu

. Pod uslovom da je magnentno kolo nezasieno, ova funkcija predstavlja pravu, ijom se
ekstrapolacijom do nultog napona dobija iznos mehanikih gubitaka. Ovo se naziva
Rihterova metoda razdvajanja gubitaka kod asinhronih motora.
64
19. Zadatak: Asinhroni motor iz prethodnog zadatka ispituje se u kratkom spoju. Kada je
prikljuen na napon U
k
= 100 V, izmereni su struja I
k
= 4 A i snaga P
k
= 240 W. Odrediti
parametre ekvivalentne eme i polazni moment, kao i polazni moment pri nominalnom naponu.
REENJE:
Pod terminom kratak spoj asinhronog motora podrazumeva se stanje u kome se na stator dovodi
trofazni napon, a rotor je mehaniki zakoen i ne obre se tj. n = 0. U ovom reimu struja motora
je viestruko vea od nominalne, a rotor miruje te nema hladjenja ventilatorom, pa vrlo brzo
dolo do intenzivnog zagrevanja namotaja statora i rotora. Zbog toga se ovaj ogled obino vri sa
snienim naponom, ali i tada sa oprezom da se motor ne pregreje. Ogled se moe vriti i sa
punim naponom nf k
U U
, ali trajanje ogleda mora biti vrlo kratko, jer je struja izrazito velika.
Ogled kratkog spoja se izvodi u cilju odredjivanja parametara rasipanja, polaznog momenta i
polazne struje. Mere se napon, struja i ulazna snaga, a esto i moment na vratilu. Poto je u ovom
ogledu rotor ukoen (n = 0), to je s = 1, te je ukupna impedansa rotorskog namotaja
r
Z

viestruko manja od impedanse grane magneenja. Zato se grana magneenja moe zanemariti,
ime se sraunavanja znaajno uprouju, a ne gubi se mnogo na preciznosti. Ekvivalentna ema
je data na slici 19.1.






Slika 19.1. Ekvivalentna ema asinhronog motora u reimu kratkog spoja (zakoen).
Zanemaruju se gubici u gvodju, P
Fe
= 0, a ovo zanemarenje je sasvim opravdano iz vie razloga.
Poto rotor miruje, nema ni trenja u leajima ni ventilacije, pa ni mehaniki gubici ne postoje,
P
gm
= 0. Ulazna snaga u mainu pri ovom ogledu je :
k sk k k
I U P cos 3
(19.1)
Poto je izlazna snaga jednaka nuli, ulazna snaga kratkog spoja pokriva samo gubitke nastale
usled proticanja struje kroz namotaje statora i rotora u ovom reimu :
Cur Cus k
P P P +
(19.2)
Podaci dobijeni merenjem tokom ovog ogleda mogu posluiti za dobijanje parametara direktne
grane ekvivalentne eme.
2 2
3 ) ( 3
sk k sk r s k
I R I R R P + (19.3)

25 , 2 75 , 2 5 75 , 2
4 3
240
3
2 2
s
sk
k
r
R
I
P
R
(19.4)
Na osnovu ekvivalentne eme (slika 19.1) moe se videti da je impedansa kratkog spoja :
( ) ( )
sk k sk lr ls sk r s k
I Z I X X j I R R U

+ + +
(19.5)
65
Iz gornjeg izraza se dolazi do ekvivalentne induktanse rasipanja cele maine u reimu kratkog
spoja :
434 , 14
4
3
100
k
k
k
I
U
Z
(19.6)
54 , 13 5 434 , 14
2 2 2 2
k k k
R Z X (19.7)
Reaktansa X
k
predstavlja zbir reaktansi rasipanja
lr ls
X X +
. Razdvajanje zbira ove dve reaktanse
se vri na taj nain to se usvaja da su one medjusobno jednake, ako nije posebno drugaije
naglaeno. U skladu sa ovim e biti :
77 , 6
2
54 , 13
2
k
lr ls
X
X X (19.8)
Situacija kratkog spoja se uvek javlja u trenutku polaska motora, kada je n = 0, odnosno s =1.
Moment konverzije koji tada postoji je polazni moment. On se definie kao odnos snage obrtnog
polja P
ob
i sinhrone ugaone brzine
s

. Snaga obrtnog polja P

ob
se dobija tako to se od ulazne
snage u ovom reimu rada oduzme snaga koja se gubi usled proticanja struje kroz namot statora.
0 3
2

k s k Fe Cus k ob
I R P P P P P
W P
ob
108 132 240 4 75 , 2 3 240
2
(19.9)
Dok je sinhrona brzina
1
]
1

s
rad
f
p
s
08 , 157 50
2
2 2

(19.10)
Sada je moe sraunati polazni moment u ogledu kratkog spoja :
Nm
P
M m
s
ob
pol c
688 , 0
08 , 157
108

(19.11)
Ovo je polazni moment za motor napajan naponom kratkog spoja U
k
= 100 V. Ako se u ogledu
meri polazni moment, rezultat sraunavanja i merena vrednost se porede i na taj nain proverava
da li su vrednosti otpora R
s
i R
r
dobro odredjene.
Promenom napona napajanja motora dolazi do promene polaznog momenta. Moment koji motor
razvija je direktno zavisan od kvadrata napona napajanja, pa se polazni moment motora pri
napajanju nominalnim naponom U
n
odredjuje kao :
Nm M
U
U
M
k pol
k
n
n pol
928 , 9 688 , 0
100
380
2
2
2
2

(19.12)
Polazna struja ovog motora, napajanog nominalnim naponom U
n
= 380 V, a poznavajui struju
kratkog spoja I
k
pri snienom naponu napajanja U
k
= 100 V, moe se odrediti izrazom :
A I
U
U
I
k
k
n
n pol
2 , 15 4
100
380

(19.13)
66
20. Zadatak: Motor iz prethodnih zadataka optereen je radnom mainom konstantnog otpornog
momenta i pri nominalnom napajanju ima klizanje s
1
= 2,4 %.
a.) Odrediti, moment, struju, faktor snage, bilans gubitaka i stepen iskorienja.
b.) Na koju vrednost treba smanjiti napon da bi se imala brzina obrtanja n
2
= 1410 o/min ?
Zatim odrediti struju, faktor snage, bilans gubitaka i stepen iskorienja.
Zanemariti granu magneenja, kao i promene P
gm
.
REENJE:
Osnovna jednaina obrtnog kretanja (20.1) prikazuje dejstvo dva suprostavljena momenta. Ova
jednaina mora biti zadovoljena u svim reimima rada maine.
+

K
dt
d
J m m
m e
(20.1)
m
e
- pogonski, elektromagnetni, motorni moment ,
m
m
- mehaniki, otporni moment radne maine ,
J - moment inercije rotora ,
- ugaona brzina obrtanja ,
K - konstanta trenja.
Po uslovu zadatka zanemaruju se promene mehanikih gubitaka, pa samim tim se zanemaruje i
lan u izrazu (20.1) koji opisuje trenje, ali se konstantni moment koji predstavlja trenje moe
pridodati momentu radne maine. U ustaljenom stanju brzina je konstantna pa je i moment
ubrzanja J d / dt jednak nuli. Stoga se jednaina kretanja svodi na ravnoteu momenata :
0
m e
m m
(20.2)
Uzimajui uproenu ekvivalentnu emu, pogonski moment koji razvija asinhroni motor u
stacionarnom stanju je :
( )
2
2
2
3
lr ls
r
s
r
f
s
m e
X X
s
R
R
s
R
U m m
+ +
,
_

(20.3)
Dakle, razvijeni moment zavisi od napona napajanja motora i od klizanja tj. brzine obrtanja.
Momentna karakteristika asinhronog motora u funkciji klizanja, a sa razliitim vrednostima
napona napajanja prikazana je na slici 20.1, sa momentom radne maine koji je stalan u vremenu
i nezavisan od brzine - tipian za dizaline pogone.
a) Pun napon napajanja Za reim rada u taki 1 na krivoj
) a (
(U
f
= U
nf
i s = s
1
= 0,024)
elektrini, pogonski moment motora je jednak momentu radne maine (plus mehaniki gubici
P
gm
, koje smo pridruili radnoj maini radi jednostavnijeg a preciznog razmatranja) :
Nm M 076 , 9
54 , 13
024 , 0
25 , 2
75 , 2
024 , 0
25 , 2
3
380
50
2
2
3
2
2
2
1

+
,
_

,
_

(20.4)
67




1



Slika 20.1. Momentne karakteristike asinhronog motora napajanog razliitim naponima
U ovom reimu rada, struja statora je :
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
nf
25 , 2
54 , 13 5 , 96
4 , 219
54 , 13
024 , 0
25 , 2
75 , 2
4 , 219
2 2
2
2
2
2
1

+

+
,
_

+
,
_

(20.5)
Faktor snage (uz zanemarenje grane magneenja) je :
{ }
99 , 0
445 , 97
5 , 96 Re
cos
1
1
1

e
e
Z
Z

(20.6)
Ulazna elektrina snaga je :
W I U P
e
5 , 1467 99 , 0 25 , 2 380 3 cos 3
1 1 1 1

(20.7)
Dulovi gubici u statoru su:
W I R P
s Cus
8 , 41 25 , 2 75 , 2 3 3
2 2
1 1

(20.8)
Gubici u magnetnom kolu (iz zadatka 18) su :
W P P
n Fe Fe
75 , 51
1

(20.9)
Snaga obrtnog polja :
W P P P P
Fe Cus e ob
95 , 1373 75 , 51 8 , 41 5 , 1467
1 1 1

(20.10)
pa su gubici u rotoru :
W P s P
ob Cur
33 95 , 1373 024 , 0
1 1 1

(20.11)
Izlazna mehanika snaga na vratilu e biti :
W P P P P
gm Cur ob
95 , 1300 40 33 95 , 1373
1 1 1

(20.12)
Stepen iskorienja je :
% 65 , 88 88865 , 0
5 , 1467
95 , 1300
1
1
1

e
P
P

(20.13)
b) Smanjeni napon napajanja
68
Ako je potrebno da se maina obre nekom novom manjom brzinom n
2
< n
1
onda e samim tim
porasti klizanje s
2
> s
1
. I pri ovoj brzini, tj. klizanju, motor mora razviti moment koji e opet biti
jednak momentu radne maine (koji se u ovom pogonu ne menja). To se postie smanjenjem
efektivnog napona napajanja na neku novu vrednost U
2f
. Nastaje novi stacionarni reim u radnoj
taki 2, koja je na krivoj (b). Klizanje u ovom stacionarnom stanju se odredjuje izrazom :
. . 06 , 0
1500
1410 1500
2
2
j r
n
n n
s
s
s

(20.14)
Moment koji maina razvija u ovom stacionarnom stanju (radna taka 2) je:
( )
RM
lr ls
r
s
r
f
s
M
X X
s
R
R
s
R
U M
+ +

,
_

2
2
2
2 2
2 2
3

(20.15)
U ovom izrazu je nepoznat samo napon napajanja. Uvrtavanjem brojnih vrednosti u gornji izraz,
dobija se:
076 , 9
54 . 13
06 , 0
25 , 2
75 , 2
06 , 0
25 , 2
08 , 157
3
2
2
2
2

+
,
_

+

f
U
(20.16)
Izraunavanjem ovog izraza nalazi se novi napon :
V U
f
2 , 151
2

(20.17)
Dobijeni rezultat je fazni napon, a linijski je 3 puta vei jer je motor spregnut u Y.
V U U
f
8 , 261 2 , 151 3 3
2 2

(20.18)
Istim postupkom kao u delu zadatka pod a), dobija se :
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
f
56 , 3
54 , 13 25 , 40
4 , 151
54 , 13
06 , 0
25 , 2
75 , 2
2 , 151
2 2
2
2
2
2
2
2

+

+
,
_

+
,
_

(20.19)
{ }
9478 , 0
467 , 42
25 , 40 Re
cos
2
2
2

e
e
Z
Z

(20.20)
W I U P
e
7 , 1529 9478 , 0 56 , 3 8 , 261 3 cos 3
2 2 2 2

(20.21)
W I R P
s Cus
5 , 104 56 , 3 75 , 2 3 3
2 2
2 2

(20.22)
Poto je napon smanjen, smanjuje se i nivo magneenja maine, pa e i gubici u magnetnom kolu
biti smanjeni. Obino se usvaja da se gubici u gvodju menjaju sa kvadratom napona :
W
U
U
P P
Fe Fe
6 , 24
380
8 , 261
75 , 51
2
2
1
2
1 2

,
_

,
_

(20.23)
W P P P P
Fe Cus e ob
6 , 1400 6 , 24 5 , 104 7 , 1529
2 2 2 2

(20.24)
W P s P
ob Cur
84 6 , 1400 06 , 0
2 2 2

(20.25)
69
W P P P P
gm Cur ob
6 , 1276 40 84 6 , 1400
2 2 2

(20.26)
Stepen iskorienja sad je :
% 45 , 83 8345 , 0
7 , 1529
6 , 1276
2
2
2

e
P
P

(20.27)
DISKUSIJA : U ova dva reima imaju se sledee veliine :
P
izl
[W] I [A] P
ul
[W] P
g
[W] [%]
Pun napon 1300,9 2,25 1467,5 166,6 88,65
Smanjen napon 1276,6 3,56 1529,7 253,1 83,45
Iako je napon smanjen, struja koja se uzima iz mree je znaajno porasla, zato to motor mora
radnoj maini da obezbedi neophodni mehaniki moment tj. mehaniku snagu.
Zbog poveane struje znaajno rastu gubici u bakru (i statora i rotora) pa stoga i ukupni gubici.
Ako je moment optereenja blizak nominalnom, motor e biti preoptereen, a prekomerni gubici
e dovesti do pregrevanja ako motor trajno radi sa snienim naponom.
KOMENTAR : Promena napona napajanja je jedan od naina regulacije brzine asinhronih
motora. Potreban je elektrini izvor promenljivog napona, pri emu uestanost napajanja
ostaje nepromenjena (mrena). Ovakav izvor se moe postii triacima odgovarajueg strujnog
kapaciteta u svakoj fazi, to je vrlo jeftino reenje.
Sa druge strane, ovaj nain regulacije brzine ima nekoliko nedostataka. Kao prvo, opseg
regulacije brzine ovim nainom je vrlo mali teoretski samo do prevalnog klizanja, a praktino
jo manji (ui) od teoretskog. Sa promenom napona napajanja, prevalni moment se smanjuje sa
kvadratom napona. Stoga se preopteretljivost maine, definisana kao M
pr
/ M
n
, jako brzo
smanjuje sa smanjenjem napona, to je loa osobina ovakve regulacije.
Takodje, nedostatak je to to se sa poveanjem klizanja poveavaju i gubici (posebno u rotoru),
pa postoji opasnost od prekomernog zagrevanja motora. Isto tako, stepen iskorienja maine
se smanjuje. Konano, struje regulisane triakom postaju nesinusne, to izaziva dodatne gubitke.
70
21. Zadatak: Motor iz prethodnog se napaja iz trofaznog izvora promenljive amplitude i
frekvencije. Odrediti brzinu obrtanja, struju i bilans gubitaka pri napajanju sa 190 V, 25 Hz .
REENJE:
Da bi se prevazili problemi regulacije brzine promenom amplitude napona (vidi prethodni
zadatak), u modernim pogonima koji zahtevaju regulaciju brzine u irokom opsegu, primenjuju
se pretvarai energetske elektronike. Njima se menja frekvencija napajanja, a time i sinhrona
brzina obrtnog magnetnog pola u motoru. Regulacijom frekvencije napajanja moe se postii
bilo koja brzina obrtanja rotora.
esto se motor za odredjeni pogon bira tako da brzina motora pri nominalnoj frekvenciji
odgovara maksimalnoj brzini radne maine. Stoga se pri regulaciji brzine pogona zahteva
smanjenje brzine, to se postie smanjenjem frekvencije napajanja. Ako bi se tada napon
zadrao na nominalnom nivou, za indukovanje pune elektromorne sile statora
s
E

bilo bi
potrebno poveanje magnetnog fluksa u maini, a to je nemogue zbog zasienja magnetnog
kola. Stoga se, istovremeno sa naponom, smanjuje i amplituda napona napajanja, najee tako
da je odnos napona i frekvencije konstantan; U/f = const .
Uvodjenje pretvaraa energetske elektronike otvara i mogunost startovanja pogona sa
napajanjem snienog napona i frekvencije, to ima prednosti da je struja polaska smanjena.
Pri promeni napajanja, u jednaini momenta (20.3), menjaju se sledee veliine:
Sinhrona brzina :
o/min 750 2 / 25 60 / 60
1 1
P f n
s
(21.1)
odnosno :
rad/s 54 , 78 2 / 25 2 / 2
1 1
P f
s
(21.2)
Reaktansa rasipanja :
77 , 6 2 / 54 , 13 2 /
1 k k
X X
(21.3)
Naravno, menja se i klizanje rotora. Polazei od izraza za moment, ima se da je :
2
1
2
2
2 2
1
3
k
r
s
r
f
s
e
X
s
R
R
s
R
U m
+

,
_

(20.3)
Poto je moment optereenja nepromenjen, ima se da je :
Nm
s
s
M 076 , 9
77 , 6
25 , 2
75 , 2
25 , 2
3
190
54 , 78
3
2
2
2
2
2
1

+

,
_

,
_

(21.4)
Ovo je kvadratna jednaina po nepoznatom klizanju
2
s
i moe se reiti kao :
Gornji izraz se svodi na :
s s
25 , 2
3
190
54 , 78
3
076 , 9
1
77 , 6
25 , 2
75 , 2
2
2
2
+
,
_

+ (21.5)
Mnoenjem sa s
2
i razvijanjem, dobija se :
71
s s s + + + 95 , 113 25 , 2 75 , 2 25 , 2 2 ) 77 , 6 75 , 2 (
2 2 2 2
(21.6)
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika:
0 0625 , 5 575 , 101 3954 , 53
2
+ s s (21.7)
Ova jednaina ima dva reenja: s
1
= 1,851 i s
2
= 0,05122.
Klizanje kod asinhronih motora se kree u intervalu od 2% do 10%, tako da prvo od ova dva
dobijena reenja nije realno. Bira se:
% 12 , 5 05122 , 0
2
s
(21.8)
U apsolutnom iznosu klizanje e biti :
o/min 4 , 38 05122 , 0 750
2 2 2
s n s
s
(21.9)
Odnosno brzina obrtanja je :
( ) o/min 6 , 711 ) 05122 , 0 1 ( 750 1
2 2 2

s
n s n
(21.10)
U/f regulacija brzine
0
30
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
Brzina [r.j.]
M
o
m
e
n
t



[
N
m
]
50 Hz
m RM
25 Hz
Slika 21.1. Momentne karakteristike asinhronog motora, U/f = const napajanje.
NAPOMENA: Treba primetiti da je pri nominalnom napajanju klizanje 36 o/min, a pri 25 Hz
klizanje je 38 o/min. U relativnim jedinicama klizanje se znaajno razlikuje: 2,4% prema 5,12%.
Bilans snaga: Kao u prethodnom zadatku, ali vodei rauna o (21.1) (21.3),ima se :
72
2
2
2
1
2
2
1
2
77 , 6
05122 , 0
25 , 2
75 , 2
3 / 190
+
,
_

,
_

k
r
s
f
X
s
R
R
U
I
(21.11)
A I 326 , 2
77 , 6 678 , 46
7 , 109
2 2
2

+

(21.12)
{ }
9896 , 0
166 , 47
678 , 46 Re
cos
2
2
2

e
e
Z
Z

(21.13)
W I U P
e
4 , 757 9896 , 0 326 , 2 190 3 cos 3
2 2 2 2

(21.14)
W I R P
s Cus
6 , 44 326 , 2 75 , 2 3 3
2 2
2 2

(21.15)
Poto je frekvencija smanjena, gubici u magnetnom kolu e biti manji. Histerezisni gubici
menjaju se linearno, a gubici vrtlonih struja kvadratno sa frekvencijom promene polja. Radi
jednostavnosti, moe se usvojiti da se gubici u gvodju menjaju linearno sa frekvencijom :
W
f
f
P P
Fe Fe
9 , 25
50
25
75 , 51
1
2
1 2

(21.16)
W P P P P
Fe Cus e ob
9 , 686 9 , 25 6 , 44 4 , 757
2 2 2 2

(21.17)
W P s P
ob Cur
2 , 35 9 , 686 05122 , 0
2 2 2

(21.18)
Kako je brzina znaajno smanjena, i mehaniki gubici e se smanjiti usvajamo da se menjaju
kvadratno sa brzinom :
W
n
n
P P
gm gm
45 , 9
1464
6 , 711
40
2
2
1
2
1 2

,
_

,
_

(21.19)
Izlazna snaga :
W P P P P
gm Cur ob
3 , 642 4 , 9 2 , 35 9 , 686
2 2 2

(21.20)
Stepen iskorienja sad je :
% 8 , 84 848 , 0
4 , 757
3 , 642
2
2
2

e
P
P

(21.21)
Ukupni gubici su:
W P
g
1 , 115 3 , 642 4 , 757
(21.22)
KOMENTAR: Regulacija brzine promenom frekvencije moe se obavljati u irokom opsegu
brzina - od nulte brzine do preko nominalne. Pri regulaciji brzine po zakonu U/f = const, nivo
fluksa u zazoru odrava se na priblino konstantnom, nominalnom nivou. Stoga se nominalni
moment postie nominalnim nivoom struje, te se gubici u bakru ne poveavaju, kao to je to
sluaj pri promeni napona napajanja (prethodni zadatak).
Kada je otpornost statora vrlo mala, kao to je to sluaj kod motora srednjih i veih snaga, iznos
prevalnog momenta ostaje nepromenjena pri napajanju po zakonu U/f = const. Kod motora
manjih snaga, parametri startora imaju relativno vee vrednosti te pad napona na statoru nije
zanemariv, to prouzrokuje malo smanjenje fluksa u maini, te opada vrednost prevalnog
momenta.
Frekvencija i brzina se mogu poveavati i iznad nominalnih vrednosti, ali se amplituda napona
ne sme poveavati iznad nominalne vrednosti, da ne bi dolo do proboja izolacije. Tada se opet
73
dobija radni reim slian onom u prethodnom zadatku, kada se dobija slabljenje magnetnog
polja i kada struja poinje da prekomerno raste.
NAPOMENA: Ovaj zadatak moe se reiti i primenom propocija, na sledei nain :
Odnos nominalne i radne frekvencije je :
5 , 0
50
25
1

n
f
f
a
(21.23)
Pri nominalnom napajanju,
( )
2 2
2
2
3
) (
k n r s
n r
n
n
n en
X s R R
s R
U
f
P
f f M
+ +

(21.24)
Poto je radna maina konstantnog momenta, pri snienom napajanju se ima snieni napon aU,
sniena frekvencija af , sniena reaktansa aX i novo, nepoznato klizanje s
2
:
( )
2 2 2
2
2 2
1
) (
2
3
) (
k r s
r
n
n
n e en
X a s R R
s R
aU
f a
P
af f M M
+ +

(21.25)
Poto je radna maina konstantnog momenta, ova dva razvijena momenta su jednaka, pa se ima:
( ) ( )
2 2 2
1
1
2 2
X a s R R
s aR
X s R R
s R
r s
r
n r s
n r
+ +

+ +
(21.26)
Uvrtavanjem poznatih vrednosti dobija se:
( ) ( )
2 2
1
1
2 2
77 , 6 25 , 2 75 , 2
25 , 2 5 , 0
54 , 13 024 , 0 25 , 2 75 , 2
024 , 0 25 , 2
+ +

+ + s
s
(21.27)
Desna strana jednaine se proiri sa
2
1
s :
2
1
2 2
1
2
1
2
1
2 2
77 , 6 25 , 2 75 , 2 25 , 2 2 75 , 2
125 , 1
54 , 13 5 , 96
75 , 93
s s s
s
+ + +

+
(21.28)
2
1
2
1
2 2
1
5 , 22 375 , 12 ) 77 , 6 75 , 2 (
125 , 1
286 , 101
1
+ + +

s s
s
(21.29)
to se svodi na ve dobijeni izraz :
0 0625 , 5 575 , 101 3954 , 53
2
+ s s (21.7)
Dalje reavanje ide po ve prikazanom postupku.
74
22. Zadatak: Trofaznom etvoropolnom motoru iz prethodnih zadataka regulie se brzina
prema U/f = const zakonu. Odrediti:
a.) Odnos struja i momenata pri polasku, pri napajanju od 20 Hz i od 50 Hz.
b.) Prevalna klizanja i prevalne momente pri 20 Hz i pri 50 Hz.
Zanemariti granu magneenja i promenu mehanikih gubitaka.
REENJE:
Cilj ovog zadatka je da se prikae ponaanje motora u pogonu, pri napajanju U/f = const.
Napajanje snienom frekvencijom ima uticaj na startne karakteristike motora. Kako je ve
napomenuto, pri korienju U/f upravljanja, fluks u motorima manje snage ne ostaje na
nominalnom nivou, jer pad napona na otporu R
s
postaje relativno velik kako se smanjuje
amplituda napona. Zbog toga prevalni moment opada u motorskom, ali zato raste u
generatorskom reimu rada.
Prvo emo, radi lake notacije, uvesti odnos radne i nominalne frekvencije, koji je:
4 , 0
50
20
1

n
f
f
a
(22.1)
Pri promeni frekvencije, smanjuje se amplituda napona, ali i reaktanse, koji su takodje a puta
manji od svojih nominalnih vrednosti :
kn k n
X a X U a U
1 1
;
(22.2)
a) Polazak : Polazei od izraza za razvijeni moment,
2
2
2
3
k
r
s
r
f
s
e
X
s
R
R
s
R
U M
+
,
_

(22.3)
za polazni moment treba uvrstiti s = 1 , tako da je pri nominalnom napajanju
( )
2 2
2
50
3
k r s
r
f
s
pol
X R R
R
U M
+ +

(22.4)
a pri napajanju snienim naponom i frekvencijom :
( )
2 2 2
2 2
20
3
k r s
r
f
s
pol
X a R R
R
U a
a
M
+ +

(22.5)
Odnos polaznih momenata dobija se kad se podeli (22.5) sa (22.4) :
( )
( )
1
2 2
2 2 2
50
20
k r s
k r s
pol
pol
X R R
X a R R
a
M
M
+ +

+ +
(22.6)
534 , 1
333 , 54
33 , 208 4 , 0
1
54 , 13 5
54 , 13 4 , 0 5
4 , 0
2 2
2 2 2
50
20

pol
pol
M
M
(22.7)
Ako se razmatraju apsolutne vrednosti, imaju se polazni momenti od :
75
( )
Nm M
pol
93 , 9
54 , 13 25 , 2 75 , 2
1
4 , 219
50
3
2 2
2
50

+ +

(22.8)
( )
Nm M
pol
23 , 15
) 54 , 13 4 , 0 ( 25 , 2 75 , 2
1
) 4 , 219 4 , 0 (
20
3
2 2
2
20

+ +

(22.9)
Na slian nain se dobija i odnos polaznih struja :
( )
2 2
50
k r s
f
pol
X R R
U
I
+ +

(22.10)
( ) ( )
2
2
2 2 2 2
20
k
r s
f
k r s
f
pol
X
a
R R
U
X a R R
U a
I
+
+

+ +

(22.11)
( )
( )
7832 , 0
58 , 339
33 , 208
53 , 14
4 , 0
5
53 , 14 5
2
2
2 2
2
2
2
2 2
50
20

+
,
_

+
+
+ +

k
r s
k r s
pol
pol
X
a
R R
X R R
I
I
(22.12)
U apsolutnim vrednostima, polazne struje iznose :
A I
pol
2 , 15
54 , 13 5
4 , 219
2 2
50

+

;
A I
pol
9 , 11
) 54 , 13 4 , 0 ( 5
4 , 219 4 , 0
2 2
20

+

(22.13)
Struja statora pri U/f regulaciji brzine
0
2
4
6
8
10
12
14
16
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
Brzina [r.j.]
S
t
r
u
j
a


[
A
]

50 Hz 40 Hz 20 Hz 30 Hz
10 Hz
Slika 22.1. Promena struje asinhronog motora u funkciji klizanja pri .
76
Promene struja u zavisnosti od klizanja, za napajanja od 10, 20, 30, 40 i 50 Hz, prikazane su na
slici 22.1. Vrednosti polaznih struja su 7,78 A, 11,95 A, 13,84 A, 14,75 A i 15,23 A, respektivno.
Treba napomenuti da su ovo struje koje se dobijaju uz korienje aproksimacije da je struja
magneenja konstantna, I
m
= 0,9885 A, po izrazu (18.4). Ovim pristupom se dobijaju mala
odstupanja pri malim klizanjima, ali su pri veim strujama i pri polasku (s = 1) razmatranja vrlo
tana.
ZAKLJUAK : Startovanje snienim naponom i frekvencijom smanjuje polaznu struju. Pri 20
Hz imae se oko 78% u odnosu na polaznu struju pri 50 Hz ; dakle umesto tipinih 6 I
n
imae se
oko 4,5 I
n
. U isto vreme, polazni moment raste za oko 53 %. Objanjenje za ovakve odnose lei
u faktoru snage pri snienoj frekvenciji induktivnosti opadaju a omski otpori su ostali
nepromenjeni, pa je faktor snage znaajno povean.
346 , 0
54 , 13 5
5
cos
2 2
50

+

;
678 , 0
) 54 , 13 4 , 0 ( 5
5
cos
2 2
20

+

(22.14)
b) Prevalno klizanje i prevalni moment
Postoji nekoliko naina da se razmatraju maksimalni (prevalni) momenti. Prvi pristup koji je
predstavljen ovde je precizan i moda jednostavan nekim itaocima, a drugi, sa detaljnim
izvodjenjem, je neto manje precizan.
Prvi pristup:
Prvo se izvodi izraz za prevalno klizanje. U uproenom izrazu za elektromagnentni moment u
funkciji klizanja, (22.3), i brojilac i imenilac se mogu pomnoiti sa kvadratom klizanja:
2
2
2
2
2
2
2
2
3
s
s
X
s
R
s
R
R R
s
R
U M
k
r r
s s
r
f
s
e

+ + +

(22.15)
dobija se
2 2 2 2
2
) 2 ( ) (
3
r r s k s
r
f
s
e
R R R s X R s
sR
U M
+ + +

(22.16)
Ako se trai maksimum momenta po klizanju, moe se prepoznati da je ova funkcija vrlo slinog
oblika kao zavisnost stepena iskorienja od struje iz zadatka 2:
2
2
2
CI BI A kI
kI
P P
P
g
+ + +

+

(2.4)
gde je pokazano da se maksimum ima kad se izjednae nezavisni i kvadratno zavisni lan.
2 2 2 2
) (
r k s
R X R s + (22.17)
Dakle, :
2 2
k s
r
pr
X R
R
s
+
t
(22.18)
Pozitivan predznak oznaava motorski a negativan generatorski reim rada. Pri napajanju
razliitim frekvencijama, induktivnosti se menjaju, pa e brojane vrednosti biti :
1628 , 0
54 , 13 75 , 2
25 , 2
2 2
50

+

pr
s
;
37 , 0
) 54 , 13 4 , 0 ( 75 , 2
25 , 2
2 2
20

+

pr
s
(22.19)
77
Kada se ove dve vrednosti uvrste u izraz (22.3), dobijaju se motorski prevalni momenti:
Nm M
pr
75 , 27
54 , 13
1628 , 0
25 , 2
75 , 2
1628 , 0
25 , 2
4 , 219
08 , 157
3
2
2
2
50

+
,
_

(22.20)
Nm M
pr
84 , 20
) 54 , 13 4 , 0 (
37 , 0
25 , 2
75 , 2
37 , 0
25 , 2
) 4 , 219 4 , 0 (
08 , 157 4 , 0
3
2
2
2
20

+
,
_

(22.21)
751 , 0
75 , 27
84 , 20
50
20

pr
pr
M
M
(22.22)
ZAKLJUAK: Prevalni moment (a time i preopteretivost) motora se smanjuje za oko 25%.
Promene momenata u zavisnosti od klizanja, za napajanja od 10, 20, 30, 40 i 50 Hz, prikazane su
na slici 22.2. Vrednosti prevalnih momenata su 13,9 Nm, 20,84 Nm, 24,35 Nm, 26,4 Nm i
27,75 Nm, respektivno.
U/f regulacija brzine
0
5
10
15
20
25
30
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1
Brzina [r.j.]
M
o
m
e
n
t



[
N
m
]
50 Hz
40 Hz
20 Hz
30 Hz
10 Hz
Slika 22.2 Momentne karakteristike asinhronog motora pri U/f napajanju
Drugi pristup:
Radi lakeg izvodjenja, a uz prihvatljivo malu greku, pri malim i umerenim vrednostima
klizanja, moe se usvojiti da je :
78
s
r
R
s
R
>> (22.23)
te se ima
2
2
2
3
k
r
r
f
s
e
X
s
R
s
R
U M
+
,
_

(22.24)
Maksimalni moment nastaje kad je prvi izvod po klizanju jednak nuli :

,
_

+
,
_

,
_

,
_

+
,
_

2
2
3
2
2
2
2
2
2
3
k
r
r r
k
r r
f
s
e
X
s
R
s
R
s
R
X
s
R
s
R
U
ds
dM

(22.25)
Dakle, prevalno klizanje je :
0 2
4
3
2
2 4
3
+
s
R
X
s
R
s
R
r
k
r r
(22.26)
4
3
2
2
s
R
X
s
R
r
k
r
(22.27)
k
r
pr
X
R
s

t
(22.28)
U nominalnom reimu napajanja, pri 50 Hz, prevalno klizanje je :
166 , 0
54 , 13
25 , 2
50
t t
pr
s
(22.29)
Zbog promene frekvencije menja se reaktansa rasipanja , pa e se promeniti i prevalno klizanje:
415 , 0
4 , 0
166 , 0 20
20
t t t

t
a
s
X a
R
s
pr
k
r
pr
(22.30)
Razmatrajui izraze za prevalni moment pri napajanju nominalnim naponom i frekvencijom,
2
2
50
50 2
50
3
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr
X
s
R
R
s
R
U M
+

,
_

(22.31)
i pri napajanju snienim naponom i frekvencijom, gde su napon, frekvencija i reaktansa manji a
puta , a prevalno klizanje vee a puta :
2
2
20
20
2
20
) (
) (
3
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr
aX
s
R
R
s
R
a
aU
a
M
+

,
_

(22.32)
79
2
2
2
2
50
50
2
20
1
1
) (
) (
3
a
a
aX
s
R
a R
s
R
a
aU
a
M
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr

+

,
_

(22.33)
2
2
50
2
50 2
20
3
k
pr
r s
pr
r
f
s
pr
X
s
R
a
R
s
R
U M
+

,
_

(22.34)
Odnos prevalnih momenata se dobija kad se podeli (22.34) sa (22.31) :
2
2
50
2
2
2
50
50
20
k
pr
r s
k
pr
r
s
pr
pr
X
s
R
a
R
X
s
R
R
M
M
+

,
_

+
+

,
_

(22.35)
Kad se uvrste brojne vrednosti, ima se :
7475 , 0
54 , 13 43 , 20
54 , 13 3 , 16
54 , 13
166 , 0
25 , 2
4 , 0
75 , 2
54 , 13
166 , 0
25 , 2
75 , 2
2 2
2 2
2
2
2
2
50
20

+
+

+
,
_

+
+
,
_

pr
pr
M
M
(22.36)
Apsolutni iznosi su :
Nm M
pr
74 , 27
54 , 13
166 , 0
25 , 2
75 , 2
166 , 0
25 , 2
4 , 219
08 , 157
3
2
2
2
50

+
,
_

(22.37)
Nm M
pr
74 , 20
) 54 , 13 4 , 0 (
415 , 0
25 , 2
75 , 2
415 , 0
25 , 2
) 4 , 219 4 , 0 (
08 , 157 4 , 0
3
2
2
2
20

+
,
_

(22.38)
KOMENTAR: Kao to je ve reeno, izraz (22.28) je priblian, jer je (22.3) aproksimiran sa
(22.24). Poredjenjem vrednosti dobijenih prvim i drugim pristupom, vidljiva razlika se jedino
dobija u 20 pr
s
i 20 pr
M
, kao i u odnosu prevalnih momenata.
80
23. Zadatak: Kliznokolutni trofazni asinhroni motor, sprege Y, 2p = 6, optereen je radnom
mainom konstantnog otpornog momenta M
RM
= 70 Nm. Grana magneenja i mehaniki gubici
mogu se zanemariti. Odrediti :
a.) klizanje i struju u ovom radnom reimu,
b.) struju i moment pri polasku,
c.) struju i moment pri polasku, ako se u kolo rotora prikljui i dodatni otpornik vrednosti
R
dod
= 1 /fazi
d.) vrednost dodatnog otpornika da bi se ostvario polazak sa maksimalnim momentom, kao i
struju i moment pri takvom polasku.
Podaci : R
s
= 0,46 ; R
r
= 0,54 ; X
ls
= 2,24 ; X
lr
= 2,16 ; U
n
= 380 V ; f
n
= 50 Hz
REENJE:
a.) Stacionarno stanje e nastati kada se izjednae pogonski moment i moment radne maine,
koji je u zadatku stalan i iznosi 70 Nm.
Nm M m
RM c
70
(23.1)
Elektrini moment (moment konverzije) koji razvija asinhroni motor u stacionarnom stanju se
moe izraziti kao funkcija snage obrtnog polja, jer su mehaniki gubici zanemareni.
2
2
2
3
k
r
s
r
f
s s
ob
c
X
s
R
R
s
R
U
P
m
+
,
_

+


(23.2)
Sinhrona brzina je :
s
rad
f
p
s
72 , 104 50
3
2 2

(23.3)
S obzirom da je motor vezan u spregu Y,
V
U
U
n
nf
4 , 219
3
380
3

(23.4)
Uvrtavajui dobijene brojne vrednosti u izraz (23.2) i uvaavajui (23.1), dobija se jednaina u
kojoj je samo klizanje s nepoznato.
( )
2
2
2
16 , 2 24 , 2
54 , 0
46 , 0
54 , 0
4 , 219
72 , 104
3
70
+ +
,
_

+

s
s
(23.5)
Gornji izraz se svodi na :
s s
54 , 0
70
4 , 219
72 , 104
3
4 , 4
54 , 0
46 , 0
2
2
2
+
,
_

+ (23.6)
Mnoenjem sa s
2
i razvijanjem, dobija se :
s s s + + + 638 , 10 54 , 0 54 , 0 46 , 0 2 ) 4 , 4 46 , 0 (
2 2 2 2
(23.7)
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika:
81
0 2916 0 1412 10 5716 19
2
+ , s , s , (23.8)
Ova jednaina ima dva reenja: s
1
= 0,03056 i s
2
= 0,4876. Klizanje kod asinhronih motora se
kree u intervalu od 2% do 10%, tako da drugo od dva dobijena reenja nije realno. Bira se:
% 056 , 3 03056 , 0
1
s s
(23.9)
Prevalno klizanje je :
122 , 0
4 , 4 46 , 0
54 , 0
2 2 2 2

+

k s
r
pr
X R
R
s
(23.10)
Momentna karakteristika ovog reima rada prikazana je na slici 23.1 i oznaena je krivom (a).
Radna taka je oznaena sa 1.
Struja u ovom reimu rada je:
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
nf
76 , 11
4 , 4
03056 , 0
54 , 0
46 , 0
4 , 219
2
2
2
2
1

+
,
_

+
,
_

(23.11)
b.) Start
Pri startovanju motora, brzina nije konstantna u vremenu, tj. motor treba da ubrzava. Mehaniki
gubici na trenje i ventilaciju su i dalje zanemareni, te je jednaina mehanike ravnotee :
dt
d
J M m
RM c


(23.12)
Polazna struja i polazni moment se izraunavaju izrazima (21.11) i (21.2) uz injenicu da je
klizanje jednako jedinici s = 1.
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
nf
pol
62 , 48
4 , 4 54 , 0 46 , 0
4 , 219
2 2 2 2
1

+ +

+ +

(23.13)
( )
2 2
2
1
3
k r s
r
nf
s
pol
X R R
R
U M
+ +

( )
Nm M
pol
57 , 36
4 , 4 54 , 0 46 , 0
54 , 0
4 , 219
72 , 104
3
2 2
2
1

+ +

(23.14)
Da bi motor uopte startovao, motor pri polasku mora razviti moment koji je vei od otpornog
momenta radne maine M
RM
= 70 Nm. Poto je RM pol
M M <
1 , nije zadovoljen uslov za start pod
datim optereenjem, te motor ne moe startovati.
c.) Dodatni otpornik
Da bi se struja pri startu smanjila, a ujedno i poveao polazni moment, u kolo rotora se povezuje
dodatni otpornik R
dod
. Vrednosti otpornika prikazane u ovom zadatku su vrednosti otpora
svedene na stator, na isti nain kako se u ekvivalentnoj emi rotorske veliine svode na stator.
Ukupna otpornost u rotorskom kolu e tada biti:
+ + 54 , 1 1 54 , 0
2 dod r uk
R R R
(23.15)
Polazna struja I
pol 2
i polazni moment M
pol 2
e sada biti:
82
( ) ( )
A
X R R
U
I
k uk s
nf
pol
56 , 43
4 , 4 54 , 1 46 , 0
4 , 219
2 2 2 2
2
2

+ +

+ +

(23.16)
( )
2 2
2
2
2
2
3
k uk s
uk
nf
s
pol
X R R
R
U M
+ +

(23.17)
( )
Nm M
pol
73 , 83
4 , 4 54 , 1 46 , 0
54 , 1
4 , 219
72 , 104
3
2 2
2
2

+ +

(23.18)
Sa ovim dodatnim otporom u kolu rotora polazni moment je povean, a prevalni, maksimalni
moment koji maina razvija, je ostao isti, samo je pomeren ka niim brzinama 1 2 pr pr
s s >
.
Vrednost prevalnog klizanja je sad :
348 , 0
4 , 4 46 , 0
54 , 1
2 2 2 2
2
2

+

k s
uk
pr
X R
R
s
(23.19)
Moment koji se razvija na vratilu motora pri klizanju jednakom jedinici je polazni. Momentna
karakteristika ovog motora sa dodatnim otpornikom R
dod
od 1 oznaena je sa (b) na slici 23.1.
Sada motor moe da startuje, jer je RM pol
M M >
2 .











(a)
(c)
(b)

Slika 23.1. Momentna karakteristika klizno-kolutnog asinhronog motora sa razliitim
vrednostima dodatnog otpora u kolu rotora.
d.) Polazak sa maksimalnim momentom
Da bi prevalni moment bio jednak polaznom, mora se dodati otpornik takve vrednosti da
prevalno klizanje postane s
pr
= 1.
+ + 424 , 4 4 , 4 46 , 0 1
2 2 2 2
3 k s uk
X R R (23.20)
Dakle, vrednost dodatnog otpornika je :
+ 884 , 3 54 , 0 424 , 4
2 2
3 r k s dod
R X R R (23.21)
Polazna struja I
pol 3
i polazni moment M
pol 3
e sada biti :
83
( ) ( )
A
X R R
U
I
k uk s
nf
pol
37 , 33
4 , 4 424 , 4 46 , 0
4 , 219
2 2 2 2
3

+ +

+ +

(23.22)
( )
2 2
2
3
3
k uk s
uk
f
s
pol
X R R
R
U M
+ +

(23.23)
( )
Nm M
pol
167 , 141
4 , 4 424 , 4 46 , 0
424 , 4
4 , 219
72 , 104
3
2 2
2
3

+ +

(23.24)
Sa ovim dodatnim otporom u kolu rotora polazni moment je maksimalan, jednak prevalnom, a
prevalno klizanje je sada
1
3

pr
s
. Momentna karakteristika motora sa dodatnim otpornikom
R
dod 3
oznaena je sa (c) na slici 23.1. Motor moe da startuje i ima znaajnije ubrzanje, pa e
zalet biti krai. Treba primetiti da e se pogon zaleteti do brzine n
3
, tj. do klizanja s
3
.
Uobiajeno je da je dodatni otpor koji omoguuje lake startovanje klizno-kolutnih asinhronih
motora viestepen. Pri prikljuenju na mreu, dodatni otpor se postavi na najveu potrebnu
vrednost, a potom se smanjuje sve dok se sasvim ne iskljui.
Korienjem ovog viestepenog dodatnog otpornika omoguuje se i regulacija brzine klizno-
kolutnog asinhronog motora. Dodavanjem otpora u kolo rotora, menja se klizanje, tj. brzina, a
prevalni moment ostaje isti. To omoguuje vei opseg regulacije nego metodom promene napona
napajanja, zadatak 20. Ovakav nain regulacije brzine ima efekta samo za radne maine sa
priblino konstantnim momentom optereenja.
Nedostatak ovog naina regulacije brzine je to mora postojati uredjaj kojim se podeava
vrednost dodatnog otpora. Poveavaju se i gubici u bakru u rotorskom kolu. Medjutim, ovi
gubici ostaju izvan maine, jer je R
dod
izvan maine, to je povoljna okolnost.
84
24. Zadatak: Trofazni kavezni asinhroni motor sprege , za U
n
= 380 V, pogoni ventilator i
puta se u rad pomou runog prebacivaa zvezda-trougao.
a.) Odrediti polaznu struju i polazni moment u sprezi zvezda.
b.) Moment ventilatora je takav da se zalet u sprezi zvezda obavi do brzine od 1395 o/min.
Izraunati moment pri toj brzini. Zatim izraunati koliki e biti konana brzina i moment
ventilatora nakon prebacivanja u spregu .
c.) Odrediti polaznu struju i polazni moment koji bi se razvili pri polasku u sprezi .
Podaci o motoru: R
s
= 1,2 , R
r
= 1,3 , X
ls
= X
lr
=3 . Zanemariti magneenje, P
Fe
i P
meh

REENJE:
Prebaciva zvezda-trougao se iroko koristi za startovanje veine asinhronih kaveznih motora, pa
ak i onda kad nije neophodan. Prvi cilj je smanjenje polazne struje, koja utie na pad napona u
mrei, a time i na susedne potroae. Drugi cilj ovakvog startovanja je smanjenje mehanikog
trzaja pri samom polasku.
Sa druge strane, ovako se mogu pokretati samo motori koji normalno rade u sprezi trougao.
Polazni moment je smanjen, pa se ne mogu pokrenuti sve vrste radnih maina posebno su
problematini dizalini pogoni, jer se i pri polasku ima puni otporni moment radne maine.
Pri ukljuenju u sprezi Y, napon na svakom faznom namotaju je 3 puta manji od linijskog
napona mree, pa je polazni moment smanjen. Ako je takav polazni moment vei od momenta
radne maine, motor e pokrenuti pogon i ubrzavati sve do neke ustaljene brzine n
1
, gde bi radio
kad bi mu stator ostao povezan u spregu Y. Kada se statorski namot prebaci u spregu , svaki
statorski namot postaje prikljuen na pun linijski napon, te se razvija vei moment i pogon dalje
ubrzava do konanog stacionarnog stanja.
U ovom zadatku, brzina n
1
je 1395 o/min, to znai da je sinhrona brzina 1500 o/min, tj. da je
motor etvoropolni.
a) U sprezi Y polazni struja i moment su :
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
nf
Y pol
75 , 33
6 3 , 1 2 , 1
3 / 380
2 2 2 2

+ +

+ +

(24.1)
( )
Nm
X R R
R
U M
k r s
r
nf
s
Y pol
29 , 28
6 5 , 2
3 , 1
3
380
50
3 3
2 2
2
2 2
2

+

+ +


(24.2)
b) Prebacivanje iz Y u
Brzina od od 1395 o/min daje klizanje od
07 , 0
1500
1395 1500
1
1

s
s
n
n n
s
(24.3)
Pri tom klizanju i faznom naponu u sprezi zvezda, razvijeni moment je:
Nm
X
s
R
R
s
R
U M
k
r
s
r
f
s
e
40
6
07 , 0
3 , 1
2 , 1
07 , 0
3 , 1
3
380
157
3 3
2
2
2
2
2
1
1 2
1

+
,
_

,
_

,
_

(24.4)
85
U trenutku prebacivanja u spregu trougao, napon e se poveati na pun linijski napon, pa e
moment porasti 3 puta i pogon e nastaviti da ubrzava do nove brzine n
2
odnosno klizanja s
2
.
Poto je pogon ventilatorski, moment radne maine e se poveati sa poveanjem brzine. Novu
radnu taku je mogue odrediti na na nekoliko naina.
Taan pristup:
Za ventilatorski pogon, moment radne maine se menja sa kvadratom brzine, a to se moe
izraziti i preko klizanja :
2
2
2
2
2
1
2
1 2
) 1 ( 248 , 46
1395
) 1 ( 1500
40 s
s
n
n
M M
,
_

,
_

(24.5)
U stacionarnom stanju, ovaj moment je jednak momentu razvijenom u motoru :
2
2
2
2 2
2
3
k
r
s
r
f
s
X
s
R
R
s
R
U M
+

,
_

(24.6)
Kad se (24.5) izjednai sa (24.6), dobija se jednaina etvrtog reda po klizanju s
2
i njeno reenje
e dati tanu vrednost klizanja pa zatim i brzine.
Iterativni pristup:
Usvajamo za poetak da e, zbog poveanja napona 3 puta, prevalni moment biti 3 puta vei
pa e zbog toga u stacionarnom radu klizanje biti 3 puta manje. Ovo je posledica usvojene
aproksimacije da u normalnoj radnoj oblasti motor razvija moment proporcionalan klizanju.
0233 , 0
3
07 , 0
3
1
2

s
s (24.7)
Prva procena nove brzine je :
min / 1465 ) 0233 , 0 1 ( 1500 ) 1 (
2 2
o s n n
s

(24.8)
Pri toj novoj brzini, procena je da e moment radne maine poraste na vrednost:
Nm
n
n
M M 11 , 44
1395
1465
40
2
2
1
2
1 2

,
_

,
_

(24.8)
Sad se tanija vrednost novog klizanja izraunava iz momentne jednaine:
2
2
2
2 2
2
3
k
r
s
r
f
s
X
s
R
R
s
R
U M
+

,
_

(24.9)
Uvrtavajui dobijene brojne vrednosti u izraz (23.8), dobija se jednaina u kojoj je samo
klizanje s
2
nepoznato.
86
2
2
2
2 2
6
3 , 1
2 , 1
3 , 1
380
50
3
11 , 44
+

,
_

+

s
s

(24.10)
Gornji izraz se svodi na :
s s
3 , 1
11 , 44
380
50
3
6
3 , 1
2 , 1
2
2
2
2
+

,
_

(24.12)
Mnoenjem sa s
2
i razvijanjem, dobija se :
s s s + + + 2783 , 81 3 , 1 3 , 1 2 , 1 2 ) 6 2 , 1 (
2 2 2 2
(24.13)
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika:
0 69 , 1 1584 , 78 44 , 37
2
+ s s (24.14)
Ova jednaina ima dva reenja: s
1
= 0,02185 i s
2
= 2,0657. Oekivano klizanje je oko 2%, tako
da drugo od dva dobijena reenja nije realno. Dakle :
% 185 , 2 02185 , 0
2
s
(24.15)
Dakle, konana brzina je:
min / 2 , 1467 ) 02185 , 0 1 ( 1500 ) 1 (
2 2
o s n n
s

(24.16)
Radi provere, razvijeni elektromagnetni moment pri ovom klizanju iznosi:
Nm M
e
107 , 44
6
02185 , 0
3 , 1
2 , 1
02185 , 0
3 , 1
380
50
3
2
2
2

+
,
_

(24.17)
Ovo je dovoljno tano, pa nova iteracija nije ni potrebna.








Slika 24.1. Momentne karakteristike asinhronog motora u spregama Y i .
87
c) U sprezi polazna struja je :
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
f
pol
46 , 58
6 3 , 1 2 , 1
380
2 2 2 2

+ +

+ +

(24.18)
Poto je namot statora sad spregnut u trougao, linijska struja (koja se uzima iz mree) je vea od
fazne za faktor 3 , odnosno:
A I I
pol pol
26 , 101 975 , 5 3 3

(24.19)
Polazni moment je :
( )
Nm
X R R
R
U M
k r s
r
f
s
pol
9 , 84
6 5 , 2
3 , 1
380
50
3 3
2 2
2
2 2
2

+

+ +



(24.20)
ZAKLJUAK: Polazni moment i struja u sprezi zvezda su 3 puta manji nego u sprezi trougao.
Zbog magnetnih pojava u mainama, koje ovde nisu uvaene, kod raznih maina se ima da je
odnos neto drugaiji, ali je opte prihvaeno da se uzima da je ovaj odnos tano 3.
88
25. Zadatak: Gradjevinska dizalica ima bubanj prenika 0,3 m i sajlu debljine 20 mm. Dizalica
treba da bude sposobna da die terete do 200 kg, brzinom od oko 0,5 m/s. Teina sajle i kuke
(prazne dizalice) je 50 kg, a trenje iznosi oko 16 Nm/(rad/s), svedeno na bubanj. Na raspolaganju
su reduktori brzine sa prenosnim odnosima 1:18 , 1:30 , 1:45 , 1:60 , 1:75 i 1:100.
Izabrati trofazni asinhroni motor za pogon dizalice i zatim proveriti performanse pogona.
Katalog ATB Sever Subotica Niskonaponski trofazni zatvoreni motori sa kaveznim rotorom
Dvopolni
Tip motora P
n
(kW)
n
n
(min
-1
)

(%)
cos I
n
(A)
M
n
(Nm)
I
pol
/ I
n
M
pol
/
M
n
M
max
/
M
n
J (10
-3
kgm
2
)
masa
(kg)
1.ZK 80 A-2 0,75 2770 71 0,80 1,9 2,6 4,8 2,1 2,5 0,55 8,3
1.ZK 80 B-2 1,1 2770 73 0,84 2,6 3,8 4,4 2,2 2,3 0,66 9,1
1.ZK 90 S-2 1,5 2810 74 0,85 3,4 5,1 5,0 2,4 2,4 1,23 12,5
1.ZK 90 L-2 2,2 2830 80 0,85 4,7 7,4 6,0 2,9 2,7 1,84 16
2.ZK 100 L-2 3 2820 78 0,83 6,7 10 6,5 2,7 3,2 3 19
2.ZK 112 M-2 4 2830 82 0,9 7,8 13 7,6 3,2 3,3 5 24
1.ZK 132 Sk-2 5,5 2840 86 0,88 10,7 18 8,5 3,6 3,8 10 47
1.ZK 132 S-2 7,5 2860 84 0,90 14,3 25 8,5 3,7 4,0 13 56
1.ZK 160 Mk-2 11 2910 86 0,87 21 36 8,5 3,7 3,9 21 89
1.ZK 160 M-2 15 2910 87 0,88 29 49 8,5 3,7 3,9 28 108
1.ZK 160 L-2 18,5 2910 88 0,88 34 61 8,9 3,7 3,9 34 113
1.ZK 180 M-2 22 2920 89 0,88 41 72 8,0 3,5 3,4 57 138
etvoropolni
Tip motora P
n
(kW)
n
n
(min
-1
)

(%)
cos I
n
(A)
M
n
(Nm)
I
pol
/ I
n
M
pol
/
M
n
M
max
/
M
n
J (10
-3
kgm
2
)
masa
(kg)
1.ZK 80 A-4 0,55 1375 69 0,75 1,5 3,8 3,8 1,9 2,0 0,9 8,2
1.ZK 80 B-4 0,75 1375 72 0,75 2,0 5,2 3,8 2,1 2,2 1,1 9
1.ZK 90 S-4 1,1 1410 74 0,78 2,8 7,5 4,1 2,3 2,3 2,3 13,2
1.ZK 90 L-4 1,5 1405 76 0,79 3,6 10 4,5 2,7 2,5 3,2 15,8
2.ZK 100 L-4 2,2 1410 78 0,81 5,0 15 5,6 2,6 2,8 5,4 20,5
2.ZK 100 Ld-4 3 1410 76 0,80 7,1 20 5,7 2,4 2,7 7,1 22,6
2.ZK 112 M-4 4 1420 81 0,82 8,6 27 6,5 2,9 3,0 13 28,4
1.ZK 132 S-4 5,5 1450 85 0,82 11,4 36 6,5 2,5 3,1 19 53
1.ZK 132 M-4 7,5 1450 86 0,80 15,7 49 6,5 2,4 3,2 25 64
1.ZK 160 M-4 11 1440 88 0,83 22 73 6,5 2,8 3,0 55 89
1.ZK 160 L-4 15 1440 88 0,82 30 99,5 6,8 3,0 3,0 73 118
1.ZK 180 M-4 18,5 1460 88 0,82 37 121 6,2 2,8 2,6 86 140
1.ZK 180 L-4 22 1460 89 0,81 44 144 6,2 2,8 2,5 102 155
89
Motori snage do 1,5 kW spregnuti su u zvezdu (Y), a iznad u trougao ().
90
REENJE:
Da bi odredili red veliine motora, proceniemo kontinualnu snagu neophodnu za pogon, koja je
u pravolinijskom sistemu :
W v g M m v F P
m
1226 5 , 0 81 , 9 ) 50 200 ( ) ( + +
(25.1)
Poto razni gubici u mehanikom prenosnom sistemu nisu ukljueni u ovu procenu, bie
potreban vei motor.
Reduktor : Izbor reduktora zavisi od nominalne brzine motora, tj. od broja pari polova. Za istu
snagu od 1,5 kW, dvopolni motor ima sledee prednosti u odnosu na etvoropolni motor :
- manji su i laki, te je i moment inercije nii,
- neto manja nominalna struja i bolji faktor snage.
Sa druge strane, etvoropolni motor je bolji zbog :
- manje polazne struje,
- veeg startnog momenta i vee preopteretivosti,
- potreban odnos redukcije e biti nii, pa e prenosni mehanizam biti jeftiniji i sa boljim
stepenom korisnog dejstva.
Za poetak biramo etvoropolni motor. Dakle, ako koristimo etvoropolni motor ija je
nominalna snaga 1,5 ili 2,2 kW, njegova nominalna ugaona brzina e biti otprilike 1400 o/min,
to je 146,6 rad/s. Da bi se dobila linijska brzina od 0,5 m/s, potreban redukcioni odnos e biti :
97 , 43
15 , 0 / 5 , 0
6 , 146
/

bubnja
mot
r v
R

(25.2)
Biramo reduktor sa redukcionim odnosom 1:45.
U najgorem sluaju, kada je bubanj ve prilino namotan, imae se da je poluprenik porastao jer
se ima ve jedan sloj sajle, pa e se teret dizati bre. Prva provera brzina u praznom hodu i pri
sputanju tereta e biti :
s
m
r R
v
bubnja
593 , 0
) 02 , 0 15 , 0 /( 45
55 , 9 / 1500
/
0
0

+


(25.4)
s
m
r R
v
b
spu
gen
63 , 0
) 02 , 0 15 , 0 /( 45
55 , 9 / 1590
/

+


(25.3)
Pri namotanom bubnju, a pogotovo pri lakim optereenjima, kao i pri sputanju, imae se linijska
brzina koja je neto via od eljene brzine 0,5 m/s. Ako je takva brzina brzina prihvatljiva
ostavlja se izabrani reduktor 1:45, a ako nije, usvaja se reduktor prenosnog odnosa 1:60, to e
biti uradjeno u drugom delu zadatka.
Neophodan moment :
Uzimamo da e reduktor imati neke gubitke na trenje, te e mu stepen iskorienja biti 90%.
Takodje, opet uzimamo u razmatranje da postoji mogunost da se kabl namota u dva sloja, pa se
radijus namotavanja na bubanj poveava. Uz ove pretpostavke, u stacionarnom stanju e
neophodni pogonski moment biti :
91
Nm
R
k g M m r
M
R
b tr bub
64 , 13
9 , 0 45
45 / 6 , 146 16 81 , 9 ) 250 50 )( 02 , 0 15 , 0 ( ) (
1

+ + +

+ +

(25.5)
Iz kataloga fabrike SEVER, moe se izabrati motor 2.ZK 100 L-4 nominalne snage 2,2 kW,
brzine 1410 o/min, momenta 15 Nm, preopteretivosti 2,8 i polaznog momenta 2,6 puta vieg od
nominalnog.
Provera performansi
Za praznu dizalicu ima se
Nm
R
k mg r
M
R
tr b
43 , 3
9 , 0 45
45 / 157 16 81 , 9 50 ) 02 , 0 15 , 0 (
0

+ +

(25.6)
Klizanje e otprilike biti
min
6 , 20
15
43 , 3
90
0
0
o
M
M
s s
n
n

(25.7)
Te e maksimalna brzina podizanja prazne dizalice biti
s m
R
r v
b diz
/ 585 , 0
45
55 , 9 / 4 , 1479
17 , 0
max
max


(25.8)
Za bubanj dizalice optereen sa 250 kg, klizanje e otprilike biti :
min
8 , 81
15
64 , 13
90
1
1
o
M
M
s s
n
n

(25.9)
Te e nominalna brzina biti :
s m
R
r v
n
b n
/ 56 , 0
45
55 , 9 / 2 , 1418
17 , 0

(25.10)
Prihvatljivo
Drugi reduktor
Ako brzina via od 0,5 m/s nije prihvatljiva iz recimo strukturnih ili bezbednosnih razloga,
biramo reduktor sa redukcionim odnosom 1:60. Sada je neophodan moment motora u
stacionarnom stanju sa punim optereenjem :
Nm
R
k g M m r
M
R
tr b
988 , 9
9 , 0 60
60 / 6 , 146 16 81 , 9 ) 250 50 )( 02 , 0 15 , 0 ( ) (
1

+ + +

+ +

(25.11)
Iz kataloga se moe izabrati motor 1.ZK 90 L-4 nominalne snage 1,5 kW, momenta 10 Nm,
brzine 1405 o/min, preopteretivosti 2,7 i polaznog momenta 2,5 puta vieg od nominalnog.
Provera performansi:
Za praznu dizalicu ima se
Nm
R
k mg r
M
R
tr b
28 , 2
9 , 0 60
60 / 150 16 81 , 9 50 ) 02 , 0 15 , 0 (
0

+ +

(25.12)
Klizanje e priblino iznositi:
min
7 , 21
10
28 , 2
95
0
0
o
M
M
s s
n
n

(25.13)
92
Te e maksimalna brzina podizanja biti :
s m
R
r v
b pod
/ 438 , 0
60
55 , 9 / 3 , 1478
17 , 0
0
max


(25.14)
Za dizalicu optereenu sa 250 kg, klizanje e biti blisko nominalnom, te e maksimalna linijska
brzina biti
s m
R
r v
n
b n
/ 417 , 0
60
55 , 9 / 1405
17 , 0

(25.15)
A maksimalna brzina sputanja pune dizalice
s m
R
r v
g
b g
/ 473 , 0
60
55 , 9 / 1595
17 , 0
max


(25.16)
93
Zadaci za vebanje:
26. Zadatak Za pogon iz zadatka 25 izabrati dvopolni motor i odgovarajui reduktor, te
proveriti performanse.
27. Zadatak: Ponoviti zadatak 25 za veu dizalicu sa platformom.
Teina platforme je 200 kg , teret je do 800 kg , prenik bubnja 0,5 m, a trenje je 50 Nm/(rad/s),
28. Zadatak: Izabrati asinhroni motor da pogoni radnu mainu ija je karakteristika otpornog
momenta data izrazom
] [ 2 , 0 200 Nm m
m
+
, do maksimalne brzine od oko :
a.) 1450 o/min
b.) 2900 o/min
c.) U cilju smanjenja polazne struje predviena je upotreba preklopnika zvezda-trougao za
pokretanje pogona. Proveriti da li izabrani motor moe da startuje.
94