ODBRANA DELA K. G. ruNGA 1-5 Napomena izdavala Osetam duboku obavezu da povodom prvog izdanja dela "Aion" K. G.

Junga u nas izrazim najvecu zahvalnost liinostima koie su pomogle da do objavljivanja ove knjige dode. Najveiu zahvalnost dugujem g-di Zazi Stefanovic-Camenzind,analitiiaru jungovske orii entacije iz Ciriha, koia mi je u vezi sa predvodenjem kljuinih pojmova Jungove dubinskepsihologije pruZala bezrezervnu podriku kako svojim savetima tako i upuiivanjem na bitne knjige Jungovih sledbenika; istu vrstu zakvalnosti dugujem i g-nu Renosu Papadopulosu,jungovskom analitiiaru iz Londona. Posebno se zahvaljujem g-nu Vladeti Jeroti1u na nesebiinoi podrfici ovomprevodilaikom i izdavaikom poduhvatu. Last but not least - izuzetnu zahvalnost dugujem mome suprugu Zvonimiru Kostiiu, bez iije se moralne podrike i iztnetne struine pomoti ova knjiga ne bi poprenesena. javila niti bi ogromna erudiciia K. G. Junga bila adekvatno Dubravka Opaiic - Kostii Redaktura teksta Dubravka Opaiit - Kostii Slika na naslovnoj strani: Mitraistiiki bog vremenaAion (Rimskiperiod, 2 - 3. vek n. e.) Izdaje SPIA "ATOS" Leklura i korektura Lektorsko-korektorsko odelj enje SPIA "ATOS" Kompjuterska priprema Radiia Tadii Stampa

Karl Gustav Jung

AION
Preveo s originala Zlatko Krasni

s.z. R.
Zuhra Simii

"ATOS" Beograd 1996.

!r

;l

SADRZAJ

Predgovor I II ru tV V VL VII Ja senka Sizigija: Anima i Animus Sopstvo

............. 7 . . . . . . . . . . . . . .I. I .... . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . .1 .. ....... 6

. . . . . . . .3 . .l llristos,simbolSopstva............. .. .. .. .. .. .. .. ...... .. 4.4 Znakibe Nostradamusovo prorodanstv .......73 g9 ............

VIII O istorij skomznadenju ribe ............................... 95 IX Ambivatrentnost simbolaribe ...........107 X R i b au a l h e m i j i 1 .M e d u z a . 2. Riba 3 . K a t a r s ks i i m b or l ibe .......... XI ................1l4 .....114 ..........123

...........130 Alhemistidko tumadenje ribe ............I37 XII Op5teo psihologiji hri5iansko- alhemistidke simbolike XIII" Gnostidki simboliSopstva.. XIV Struktura i dinamikaSopstva XV Zavr5na red ........ .......t52 ...............163 ...........1g4 ..............233

PREDGOVOR
U ovom tomu VIII Psiholo5kih razmatraila objavljujem dva rada koji uprkos unutraSnjoji spolja5njoj razliditosti idu zajedno u meri u kojoj obraduju veliku temu ove knjige, i to ideju eona (grd. aion). Dok prilog moje saradnicedr phil. Mari-Luiz fon Franc (Marie-Louise von Franz) analizom Passio Perpetuae prikazuje psiholo5ki prelaz antike u hri5ianstvo, moje istraZivanje nastoji da na osnovu hri5ianskih, gnostidkih i alhemijskih simbola Sopstva osvetli promenu psihidke situacije unutar "hri3ianskog eona". Hri5ianska tradicija nije od svog podetka najpre proLeta samo persijsko-judejskom mi$lju o ogranidenosti vremena, vei je ispunjenai slutnjomjednog, u izvesnom smislu enantiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu Ilristos - Antihrist. Veiina istorijskih spekulacija o vremenskim prilikama i odredivanju vlemena bila je, kako pokazuje sama Apokalipsa, oduvek pod uticajem astrolo5kihpredstava.Otuda je sasvim prirodno Sto teZi5temog razmatranja stavljam na sirnbol Ribd, buduii da eon piscesaobrazuje sinhronistidkupropratnu pojavu hri5ianskograzvojaduha tokom dve hiljade godina.U ovom ("Sina dovedijeg")nije samosve viSe simrazdoblju lik antroposa bolidki amplifikovan i time prihvaien u psiholo5kom smislu, vei je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanjakoje su anticipirane vei odekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Sme5tajuii, naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi nam daju zL pravo da govorimo o "hri5ianskom eonu" za koji se pretpostavlja da ie zavrsiti parusijom. kgleda da se ovo odekivanje podudara s astrolo5kom predstavom o velikom mesecu

Ribe"

Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja predstavljalaje okolnost sto arhetipskapredstavacelovitosti koja r" tako desto javlja u proizvodima ne,svesnogima svoje u istoriji. Oni su vei rano poistoveienisa likom Hrista, predznake icao 5to sam na primer op5irnopokazaou mojoj knjizi "Psihologija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjemodnosa.izmedu iridicionalnog lika Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest od stranemoje publike da toliko destomi je predodavan Sopstva, sam napokondoneo odluku da se latim tog zadatka.S obzirom na neobidneteskoie koje prate takav jedan poduhvat,ta odluka mi nije pala lako, jer bi za ovladavanjesvim preprekaml i-moguinostima zabluda bilo potrebno znanje i promisljenosti kakvim ja, obimu. Kadaje red o motek u ogranidenom raspolaZem naZalost, jim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam -manje-visesiguran, ali vodim, kako verujem, dovoljno radunao smeiosti da svedodenjeistorije uvrstim u svoja posmatranja.Osim toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe time sto, nastavljajuii u izvesnoj meri istorijski procesrecepcije, mnogim simbolidkim amplifikacijama lika Hrista dodajem jo5 jednu, psiholo5ku, ili Sto,kako bi moglo daizgleda, dak redukuJem simbol Hrista na psihidku sliku celovitosti. Ali neka moj nikakvu veru, litulu" nikada ne zaboravida ja ovde ne ispovedam o tome razmi5ljam nego spise, tendenciozne niti pi5em ikakve svesti; moderne stanovista tato Ui se neke stvari mogle shvatiti sa i to stvari koje po mom sudu zavreduju da budu shvaiene, a koje se odigledno nalnze u opasnosti da ih proguta ponor nerazumevanja i zaborava;napokon, stvari, dije bi razumevanje mnogo doprinelo da se na5oj dezorijentisanosti u mzumevanju sveti pomogne otkrivanjem psihidkih pozadinai osnova.Sustina ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina provedenih u bezbrojnim razgovorima sa ljudima svih starosnih da ljudima kojima je pretila opasnost obrazovanja; doba i stepena sa vezu u konfuziji i iskorenjenosti naseg drustva izgube svaku smislom evropskog duhovnog razvoia i tako zapadnuu ono stanje subjektibilnosti koje dini osnovu i uzrok za utopijske masovne psihozena5egvremena.

Pi5em kao lekar i sa stanovi5talekarskeodgovornosti, a ne kao ispovednik"Osim toga ne pi5em ni kao naudnik,jer bih se inade mudro u3andioiza sigurnih zidina svoje specijalnostii ne bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i time ugroZavaosvoju naudnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u meri u kojoj su mi to dozvoljavale staro5iu i boleSiu ogranidene radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izlaLim Sto pouzdanije i da navodenjemizvora pomognem naknadnuprovenr mojih rczultata. Sprovodenjemoje namere te3ko bi bilo moguie da mi u napornom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle dr phil. M. gospodadr phil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn),gospodica (Sch?irf). (von gospodica phil. dr R. Serf Franz) i L. fon Franc Svima njima Zeleo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i priznanje za pomoi punu razumevanja. Narodito sam zahvalan gospodi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurwitz - Eisner) za savesnu obradu indeksaovog toma, kao i svima koji su mi savetomi delom pomogli prilikom kritidkog ditanja rukopisa i korektura, pri zasluge moje verne sekdemune bih Zeleoda zaboravimposebne Schmid). Mari - Zan Smid (Marie - Jeanne retaricegospodice Maja 1950.

K. G. Jung

EGO
I Bavljenje psihologijo- o".n.roog suodilome je sa stanjom stvari koje zahtevauvodenje novih pojmova. Jedan od tih jeste pojam Sopstva.Time se misli na velidinu koja ne p<r.im<rva slupa na mesto one koju sarr do sada oznadavao pojmom Ega, va( ga, Stavi5e,obuhvata kao nad-pojam. Pod "Egom" se podrazumeva onaj kompleksni faktor na koji se odnose svi sadrZaji svesti.On u izvesnojmeri obrazujesredi5te polja svestii onoliko koliko ono obuhvata empirijsku lidnost, Ego jeste subjekt svih lidnih akata svesti.Odnosjednog psihidkog sadrZaja prema Egu predstavljakriterijum njegove svesti,jer nijedan sadrZaj koji nije predstavljen subjektu nij e osve5ien. 2 Ovom definicifom opisanje i omeclen u prvom rcdu obirn subjekta. Polju svesti se, istina, teoretski ne mogu postaviti granice, buduii da je ono u stanjuda se Siri u neodredenom obimu. llmpirijski, ono, medutim, uvek nalazi svoje granice kod podrudja nepoznatog.Ovo poslednje sastoii se od svega onoga Sto se ne zna, dakle onoga 5to ne stoji u odnosu sa Egom kao sredi5tem polja svesti. Nepoznato se razdvaja u dve grupe objekata, i to onih koji se mogu iskusiti dutrima, spoljnih, i onih koji se mogu iskusiti neposredno, a to su unutarnja stanja stvari. Prva grupa predstavlja nepoznato spolinjeg, a druga nepoznato unutarnjeg sveta.Ovu poslednjuoblastnazivamonesvesnim. 3 Ego kao sadrZajsvesti po sebi nije nikakav jednostavan, elementaran,vei je kompleksan faktor koji se kao takav ne moZe iscrpno opisati. Kao Sto iz iskustva znamo, on podiva na dve, naizgled razh(ite osnove, i to kao prvo na somatskoj,a kao drugo na psihiikoj. Somatskaosnova proistide iz ukupnosti endosomatskih opaZaja koji su sa svoje strane vei psihidke prirode i povezani su sa Egom, te su dakle svesna.Ona podivaju na endosomatskim nadrahajima,koji samo delimidno prekoraduju prag svesti. Znatan deo njih protide nesvesno, to jest podpraZno. Njihovo ostajanje ispod praga svesti ne mora nuZno da znadi samo

t2 U dafiziolo5ko stanje,ba5kao i kad je red o psihidkomsadrZaju. jest opaZaji. to postanu supraliminalni, tom sludajuoni mogu da Nema, medutim, nikakve sumnje da je veliki deo endosomatskih nadraLajnlhprocesa sasvim izvan svesti i da u tolikoj meri poseduje elementarnuprirodu da nema nikakvog ruzloga da se tumadi psihidkom prirodom, osim ako prihvatamo filosofsko gledi5te da su svi Zivotni procesi u svakom sludaju psihidki. Ovoj teSko dokazivoj pretpostavci uglavnom se moZe zameriti Sto van svake mere pro$irujepojam psihe i Zivotni procestumadi smislom koji nije uvek zajanle,n dinjenicama.Isuvi$e Siroki pojmovi pokazuju se po pravilu kao nepodesni instrumenti, zato Sto su isuvi$e nejasni i magloviti. Zbogtoga sam predloLioda se pojam psihidkog primenjuje samo u onoj sferi gde se pokazalo da postoji volja koja je jo5 u stanju da izmeni refleksivan odnosno instinktivan proces. IJ vezi qa tim moram ditaoca da uputim na moj ogled -"Priroda psihe"r gde sam ovu definiciju psihidkog razmotrio izbliza. osnovaEga sastojise,kao Stosmo pokazali,od 4 Somatska svesnih i nesvesnihfaktora. Isto vaZi za psihidku bazu: s jedne poliu svesti,a s drugena ukupnosti straneEgo podiva na ukupnom nesvesnihsadriaia. Ovi se dele u tri grupe: Ptro, - privremeno podpraZnuto jest onu koja se voljno moZe reprodukovati(pami nesvesnu; ienje); drugu - koja se voljno ne moZereprodukovati, treiu - koju dine sadrZaji koji uopSte nisu kadri da postanu Druga grupa moZe da nastanespontanimprodorima osve56eni. podpraZnihsadrZajau svest. Treia grupa je hipotetidna,to jest ona je logidna posledicadinjenicakoje su u osnovi druge grupe: koji joi nisu prodrli u svest, ona, naime, posedujeone sadrZaje prodreti. nikad neie odnosnokoji u nju 5 Kad sam gore rekao da Ego poiiva na ukupnom polju svestinisam time mislio da se on od toga sastoji. Da je to sludaj onda se on uop3tene bi mogao razlikovati od polja svesti' On je samo tadka na koju se ono odnosi, obrazloLeni ograniden gore opisanimsomatskimfaktorom. 6 Ego se ne obazire na relativnu nepoznatosti nesvesnost svojih osnova i predstavlja faktor svesti par exellence. On je dak

l3 empirijska tekovina individualnog postojanja.Izgleda da on u prvom redu proizilazi iz sudara somatskog faktora sa spoljnom sredinom i razv\a se, kada se konstitui5e kao subjekt, putem daljih sudarasa spolja5njim,kao i sa unutarnjim svetom. 7 Uprkos nesagledivom opsegusvojih osnova,Ego nije nikada ni vi5e ni manje od svestiuop3te.Kao faktor svesti Ego bi se, bar teoretski,mogao podrobnoopisati.To, medutim, ne bi nikad bilo ne5to vi5e od slike svesneliinosti, kojoj nedostaju sve subjektu nepoznate, odnosno nesvesne odlike. Ukupna slika lidnosti morala bi, medutim, da ukljuduje i njih. Potpuni opis [dnosti jednostavnoni teoretskinije mogui, zato Stose ne moZe obuhvatiti nesvestandeo. On nije, kao Sto dovoljno pokazuje iskustvo, ni u kom sludaju nevaLan; naprotiv, desto su upravo odludujuii kvaliteti nesvesnii moZe ih posmatrati samo okolina, odnosnomoraju se dak desto ispitivati s naporom i kroz ukazivanje pomoii. 8 Ukupni fenomen lidnosti odigledno se, dakle, ne poklapa sa Egom, odnosno sa svesnom lidno5iu, vei obrazuje velidinu koja se mora raz\ikovati od Ega. Takva (nuZnost) nastaje, naravno,samoza psihologiju koja se bavi razmatranjem dinjenice jedno takvo razlikovanje od najnesvesnog. Za n1nje, meclutim, veie vaZnosti.Cak i za pravnu praksuje oclizvesnogznadajada li su psihidka stanja stvari svesnaili nesvesna, na primer prilikom procenjivanj a uradunljivo sti. 9 Zato sam predloLio da se postojeia ukupna lidnost koja se, medutim, ne moZe potpuno obuhvatiti, oznadi pojmom Sopstva. Ego je po definici.ji podredenSopstvu,i odnosi se prema njemu kao deo premacelini. Ego u opsegupolja svestiposedujekako se kaZe - slobodu volje. Pod ovim pojmom ne podrazumevam ni$ta filosofsko, vei mislim na op5te poznatu psiholoSku dinjenicu takozvanog slobodnog izbora, odnosno subjektivnog'oseianja slotrode. Ali po5to na5a sloboda volje nailazi na prepreke okoline, to i njene granice nastaju izvan polja svesti,u subjektivnom unutarnjem svetu, to jest tamo gde ona dolazi u konflikt sa dinjenicama Sopstva. U meri u kojoj nam se spolja5nje okolnosti dogadajui u kojoj nas ogranidavaju, tako se i

l4 Sopstvo pona5a prema Egu kao obiektivna datost, koju sloboda na$evolji ne mole tek talo da izmeni. eak je poznatadinjenica da Ego ne samo Stone moZeda uradi ni5ta protiv Sopstva,vei u datom sludaju biva asimilovan i menja se u velikoj meri putem nesvesnihdelova lidnosti koji se tazvljaiu. 10 U prirodi je stvari da se o Egu ne moZe dati drugadiji uopsten opiJ do formalan. Svaki drugi pristup morao bi da vodi r*,iuou o individualnosti, koja prianja uz E!;o kao njegova glavna osobina. Iako brojni elementi od kojih se sastoji ovaj kompleksan faktor jesu po sebi svudaisti, oni ipak, sto se tide njihove jasnosti, njihovb emocionalne obojenosti i njihovog obima, do beskonidnosti variraju. Rezultat njihovog sklopa, a to je Ego, jeste, dakle, u meri u-kojoj se to uopStemoze utvrditi, individualan i jedinstven, i zadraavasvoj identitet do izvesnetadke.Njegova trajnost je relativna, buduii da u odredenim sludajevima mogu nastupiti dubokoseZnipreobraZajilidnosti. Takve izmene nisu ni u kom sludaju uvek patoloske, one takode mogu biti uslovljene normatnog. razvojemi otud pripadajuSirokomdijapazonu 11 Kao tadka na koju se odnosi polje svesti,Ego jeste subjekt svih rezultata prilagodavanja, onoliko koliko ih je uopste sprovelavolja. U ekonomiji du5e Ego stoga igra vaZnu ulogu' poloZaj je tu toliko vaLani znadajanda predrasudapo koN3"goro joj Ego-predsiavlja sredi5telidnosti, ili po kojoj je polje svesti piini uop5te, nije bez razloga. Ako i ne uzmemo u obzir nasovestaie kod Laibnica (I,einnw), Kanta (Kant), Sefinga (Sltretting), i Sopenhauera (Schopenhauer) i filosofskih skica i(a"ora (tarus) i fon Ilartmana (von llartmann)o tek novija psihologijaje ta koja je nakon kraja 19. veka svojiminduktivnom metodom otkrila osnove svesti i empirijski dokazalapostojanje jedne psihe izvan svesti. ovim otkriiem se do tada apsolutni svoju osopolo2ajEga relativizovao,to jest, on je dodu5ezadrLao je doveden u pitanje kao srediste binu sredista polja svesti, ali lidnosli. On u njoj, istina, udestvuje, ali on nije celina. Jednostavno, kao sto sam vei napomenuo, nemoguie je proceniti koliko je njegov udeo veliki ili mali, ili drugim redima, koliko je on slobodan ili zavisan od uslova psihe izvan svesti. MoZemo

l5 samoreii da je njegovaslobodaogranidena i da je njegovazavisnost, desto u odludujuiem pogledu, dokazana.Po mom iskustvu dobro je ako se ne potcenjujezavisnostod nesvesnog. Naravno, to nije potrebnoreii onima koji precenjujuznadajnesvesnog. Izjedne pravu psihidke vestan kriterijum za posledice meru daju procene, netadne na Staiemo se kasnijejo5 vratiti. 12 U prethodnom izlaganju smo, sa stanovi5tapsihologije svesti, podelili nesvesnona tri grupe; sa stanovi5tapsihologije lidnosti nastaje, medutim, dvostruka podela, i to na psihu van svesti dije sadrZaje oznadavamo kao liine, i na onu dije sadrZaje oznadavamokao ne-liine, odnosnokolektivne. Prva grupa se tide sadrLajakoji predstavljaju integralne sastavnedelove individualne lidnosti i mogu stogada isto tako budu i svesni;druga grupa, pak, tvori ne5to nalik na jednu op5te prisutnu, nepromenljivu i svukud identidnu odliku ili osnovupsihe per se. Ova redenica ne predstavlja, naravno, ni5ta vi5e od hipoteze na koju smo, medutim, prisiljeni osobeno5iuiskustvenogmaterijala, a da ne govorimo o visokoj verovatnoii da u osnovi op5te slidnosti psihidkih procesakod svih individua mora da postoji jedna isto tako op5ta i stoga ne-lidna zakonomernost,i to tadno onako kao Sto iristinkt koji se manifestuje kod odredene individue predstavlja samodelimidnoispoljavanjeinstiktivneosnovezajednidke svim ljudima.

l6

t7 II 16 I dok se Senkauvidom i dobrom voljom moZe donekle asimilovati u svesnu lidnost, postoje, medutim, kako iskustvo pokazuje, izvesne crte koje moralnoj kontroli pruZaju tvrdoglav otpor i izgledajukao da se na njih uop5tene moZeuticati. Ovi otpori su po pravilu vezani za projelccije koje se kao takve ne prepoznaju i dija spoznajaznadi moralni rezultat koji prevazllazi uobidajenu meru. Dok se crte, karakteristidne za Senku,mogu bez prevelikogtruda prepoznatikao osobinekoje pripadajulidnosti, u ovom sludaju i uvid i volja uzaludni su, zato $to se, van svake moguie sumnje, dini da uzrok emociji leZi u drugoj osobi. Bez <>bzira na to koliko neutralnom posmatradumoZe izgledati da se radi o projekcijama,slabaje nada da ie to uvideti i sam subjekt. On mora biti uverenda bacaveoma dugu senku,da bi bio voljan da emocionalno projekcijeodvoji od njihovog objekta. nagla5ene 17 Pretpostavimo samoda kod izvesneindividue ne postoji nikakva sklonostda uvidi kako je red o njegovim projekcijama.U lom sludaju dinilac koji obrazujepro.jekciiuima punu slobodu i mo1e,ako uop5teposedujeneki cilj, da je ostuaruje,odnosnoda iz,azove stanjekarakteristidno za njegovu delatnost.Ono StoproZbog icktuje nije, kao Sto znamo, svesni subjekt, vei nesvesno. toga se kaZe da se projekcije zatiiu, a ne pra,ve. Cilj projekcije icste izolovanje subjekfa u odnosu na njegovo okruZenje, stoga Ito umesto pravog odnosa prema njemu sada postoji samo iluzoran odnos. Projekcije preobraZavaju sredinu u vlastito, ali subjektu nepoznato lice. One zato u krajnjoj liniji vode ka autocrotskom ili autistidkomstanju u kome se sanjajedan svet dija stvarnost, medutinr, ostaje nedostiZna. "Sentiment d'incompl6tude" koji iz toga proizilazi i jo5 gore osecanje sterilnosti olrja5njavaju se ondaputem projekciie kao zlonamernost sredinei uz pomoi ovoga circulus vitiosus-aizolovanostse poveiava. Sto sc vi5e projekcrja stavlja izmedu subjektai sredine,utotko je tehe za F,goda prozre svoje iluzije. Jedandetrdesetpetogodi5nji pacigodine patio iz nertroze i zbog nje iont koji je od svoje dvadesete bio potpuno iskljudeniz svetarekao mi je: "Nikako sebi ne mogu rla priznam da sam potro5io dvadesetpet najboljih godina svoga livota!"

SENKA
13 SadrZaji lidno nesvesnogjesu tekovine individualnog Livata, dok sadrZaji kolektivno nesvesnoguvek i a priori predstavljaju arhetipove. Odnos ovih poslednjih prema instinktima vei sam obradio na drugom mestu' Medu arhetipovima, empirijski su najjasnije ocrtani oni koji najde$iei najintenzivnijeutid,u na Ego, odnosno ometaju ga. To su Senka,Anima i Animus". Iskustvu najpristupadnija figura jeste Senka,jer se njena priroda moZe u velikoj meri dokuditi iz sadrZaja lidno nesvesnog. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju samo oni redi sludajevi kada su pozitivni kvaliteti lidnosti potisnuti i Ego usled toga igra negativnu,to jest nepovoljnuulogu. su5tinski 14 Senka je moralni problem koii izaziva celinu Egolidnosti, jer niko nije u stanju da postane svestan Senke bez znadajnogutro5ka moralne odludnosti.Prilikom ovog ostvarenja red je samo o tome da se prizna kako mradni aspekti lidnosti zaista postoje. Ovaj din je neophodan uslov za svaku vrstu i zalo po pravilu nallazi na zna(aianotpor. Uistinu, spozna1e samo mera, desto zahtevategoban kao psihoterapeutska samospoznaja, rad koji se moZeoduZiti. L5 Podrobnije ispitivanje mradnih odlika odnosno niZih vrednosti koje obrazuju Senku,pokazuje da one poseduju emocionalnu prirodu, odnosno izvesnu autonomnost i da su prema tome opsesivne lli - bolje redeno - prisilne vrste. Emocija nije, naime, nikakva delatnost, pojedinca vec zbivanje koje ti se dogada. Afekti se po pravilu dogadaju na mestima najmanje prilagodenosti i istovremeno otkrivaju razlog smanjene prilagodenosti, to jest izvestan stepen inferiornosti i postojanje odredenog nrLeg nivoa lidnosti. Na ovoj dubljoj ravni sa njenim tesko ili nimalo kontrolisanim emocijama dovek se pona5avi5e ili manje kao primitivac koji nije samo bezvoljna Zrtva svojih afekata, vec rrz to poseduje i znadajnu nesposobnostmoralnog prosudivanja.

18 18 Cestoje tragidnovideti na kako besmislennadin dovek sebi i drugima upropasiuje Zivot, ali ni zr\ta na svetu ne moZeda uvidi u kojoj meri ditava tragedija proizilazi izniega samog i da je on taj kojije uvek iznovahrani i odrZava. Istina,to ne radi njejer ona se Zali i proklinje neveransvetkoji se sve viSe gova svest, povladi u daljinu. Naprotiv,jedan nesvesnifaktor je taj koji prede iluzije oko sveta i njega samog. Ovo predivo uistinu Leh da napravi dauru u kojoj ie na kraju subjekt biti zatvoren. 19 Moglo bi se sadalako pretpostavitida projekcije koje se veoma tesko ili u podetku nikako ne mogu rastoditi takode pripadaju oblasti Senke,dakle negativnoj strani vlastite lidnosti. Od nije vi5e moguia, jer izvesnetadke, nnedutim,ova pretpostavka simboli koji se tadajavljaju ne ukazuju na isti rod, vei na suprotan, kod mu3karcana Zenui vice versa. Kao izvor projekcija ne figurira, dakle, vi5e Senka,koja uvek - odgovarapolu subjektavei Senkasuprotnogpola. Ovde nailazimo na Animusa kod Zene i na Animu kod mu5karca - na dva arhetipa koji jedan drugom tvrdoobja5njavaju i nesvesnost odgovaraju,a tlja autonomnost poznat manje glavost njihovih projekcija. Senka,istina, nije ni5ta motiv u mitologiji, ali s obzirom da najpre i u prvom redu predlako dopire i zatou pogledu svojih sadrZaja stavljalidno nesvesno providno56u i moguino3iu lakSom svojom se upravo ona u svest, ostvarivanja razlikuje od Animusa i Anime, koji se od svesti nrlaze mnogo dalje i zato se pod uobidajenim okolnostima mogu uvideti tek retko ili nikada. Senka se uz pomoi izvesne samokritike lako moLe prozreti - u meri u kojoj je ona lidne prirode. Ali tamo gde se postavlja kao arhetip, nailazimo na iste te5koie kao i kod Animusa i Anime; drugim redima iskazma, za doveka spoznaja relativnog zIa njegove prirode ostaje u oblasti mogu6nosti, ali je pogledati u odi apsolutnom zlu - koliko retko toliko i potresno iskustvo.

l9

m SIZIGIJA: ANIMA I ANIMUS

2Q Sta je, dakle, ovaj projektujuii faktor? Istok ga zove "l)relja"' ili Maja, plesadicakoja stvara iluziju. Da nam vei odavno nrje poznato iz simbolike snova, ovo istodnjadko tumadenje bi nas navelo na pravi kag: ono Stoobmotava,obavija sc i guta, ukazuje neizbeLno na majlcuz, to jest na odnos sina l)remapravoj majci, prema njenom imagu i prema Zeni koja treba da mu postanemajka. Njegov erosje pasivankao kod deteta:on so nadada ie biti uhvaien, usisan,obmotani progutan.On na izvcstan nadin IraLi za\titnidki, hraniteljski, za(,aranikrug majke, ono svakebrige li5enostanjeodojdetakada sredinadolaziniemui cak mu nameie sreiu. Otuda nije nikakvo dudo Stogubi itvarni svet. 21 Ukoliko se ovo stanie dramatizuje. Sto nesvesno po pravilu radi, onda iemo na psiholo5kojpozornici videti doveka koji Zivi unazad,koji traZi svoje detinjstvo i svoju majku, abehi od zlog, hladnog sveta koji, kako mu se dini, ne Zeli da ga razume.Neretko iemo pored sindiia videti i majku kojoj, izgleda, nije ni najmanje stalo da pusti sina da postanemu5karac,i koja neumorno briZno i poZrtvovanone propu5tani5ta Stobi sina mogt9 da spredida postane mu3karac i da se oZeni.Vidimo tajni dosluh izmedu majke i sina i kako jedno drugom pomaZuda prevare Livot. 22 Gde je tu krivica? Je li kriva majka, ili sin? Verovatno su kivi oboje. NeispunjenudeZnjusina za Zivotom i svetom valja uzeti ozblljno. On bi hteo da dotakne stvarno, da zagrli zemlju i da oplodi bruzdu sveta.Ali on preduzima samo nestrpljive zarete, jer tajna uspomena na to da se svet i sreia mogu dobiti i na pokioo - i to od majke - parali5enjegoru udarnu snagukao i njegovu izdrZljivost. Deo sveta na koji on, kao i svaki drugi dove( uvek iznovanallazi, nije nikad onaj pravi, jer on mu se ne predaje,nije predusretljiv, pona5ase kruto, Leli dabude osvojen i potdinjava se jedino snazi. On zahtevaod mu5karcamu5kost,njegov Zar i pre

20 svega njegovu hrabrost i odludnost,od kojih moZe da zavisi i ditava njegova sudbina.Za tako nesto bio bi mu potrebanjedan neveran eros, koji mohe da zaboravi majku i nanesesamom sebi bol tako Sto napu5ta prvu ljubavnicu svoga Livota. Predvidaiuii ovu gadnu smelos! majka gaje briZljivo udila vrlini vernosti,predavanja, lojalnosti, da bi ga saduvala od preteieg moralnog sunovratakoji je povezansa stavljanjem Zivota na kocku. Tu lekciju on je isuvi5edobro naudioi ostajeveran majci, StomoZepostati njena najvecabriga (ako se, a na primer, on njoj u dast pokaLe kao homoseksualac), ali istovremeno ie to predstavljali njeno nesvesno,mitsko zadovoljenje.Jer ovim odnosom ispunjava se koliko onaj drevni toliko i veoma sveti arhetip svadbe majke i sina. Sta, napokon, ima da ponudi banalna stvarnost sa svojim op5tinama, mesednim platama, kirijama i slidno, Sto bi bila piotivteZa onim mistidnim vatrometima Hierosgamosa, onoj zvezdanq Leni za kojom ide zma1,i onim poboZnim neizvesnostima koje okruZuju svadbuJagnjeta? 23 Na ovom stepenumita koji verovatno najbolje odraLava su5tinukolektivnog nesvesnog,majka je i slara i mlada, Demetra odojdeistovremeno;stanje a sin je suprugi uspavano i Persefona, neopisive ispunjenostikome nesavtsenostistvarnog Livota,napori u i muke prilagodavanjai patnja zbog mnogostrukihrazodaranja stvarnostne mogu, naravno,ni iz daleka da konkuri5u. 24 Faktor koji obrazuje projekciju u sludaju sina istovetan je sa imagom - majke i ta predstavase stogasmatrapravom majkom. Projekcija se moZerastvoriti samoako on uvidi da u njegovom du5evnom podrudju postoji imago majke, i to ne samo nje boginje i htonskeve5tice, vei i ierke, sestrei ljubavnice,nebeske jedna svudaprisutnapredstava stari, i da je svakamajka i ne koja svaka ljubavnica nosilac i ostvaritelj ovog opasnog odraza koji najdublje pripada su5tini mu5karca. Ona, ta opasna predstava Zene, njemu pripada. Ona predstavlja tu opasnostkoje on, Livola samoga radi, ponekad mora da se odreknel ona je neophodna kompenzacija za smelosti, napore, Lrtve ' Sto se sve zavr5ava razo(aranjem; ona je uteha za svu gordinu Livota, a istovremeno, uz sve to, ona je velika zavodnicakoja stvarailuzije o istom tom

2l Zivotu, i to ne samo u pogledu njegovih razumnih i korisnih aspr:kata, vei i kad je red o stra5nim paradoksima i dvosmislenostima,u kojima stoje u ravnoteZi dobro i zlo, uspeh i propast,nada i odajanje.Kao njegova najveia opasnost,ona od mu5karca traZinajviSei ako on to poseduje, ona ce to i dobiti. 25 Ova predstava je "gospodaricadu5a" kako je nazvao . Spiteler (Spitteler). Ja sam predloZiotermin Animarjer bi time je izraz"dusa" isuviSe lrcbaloda se oznadine5tospecifidno, za Sta uop5ten i nejasan. Stanjestvari koje se podlazumeva pod pojmom Anime jeste krajnje dramatidansadrZajnesvesnog. On se moZe opisati racionalnim,naudnimjezikom koji, medutim, ni iz daleka ne izraLavanjegovo Zivo biie. Stogasvesnoi namernoradije koristim mitolo5ki i dramatizujuii nadin predodavanj a i inahavanla, zato Bto on u pogledu na ovaj predmet, a to su Zivi, du5evni procesi, nije samo mnogo izralajniji, vei je i tadniji ocl apstraktjezika koji destokoketira samiSlju da se njegovi ponog naudnog jednadinama. .irnovijednog lepog danazamenealgebarskim 26 Faktor koji obrazuje proiekciju jeste Anima, odnosno ncsvesno koje je zastupljenoAnimom. Tamo gde se pojavljuje u snovima, vizljama i fantazijama - ona nastupapersoni/ikovano i time stavljana znanjcda faklor na kome se zasniva posed:rje sve it.razileosobinejednog Zenskogbica'r. Ona nije nikakav izum svesti,vei spontaniproizvod nesvesnog; ona, osim toga, ni.jenikakva rezervnl figura za majku, vei po, svemu sudeii, izgleda da one numinozneosobinekoje imago - majke dine tako uticajnim i opasnim,potidu iz kolektivnog arhetipaAnime koja se u svakom rnuSkomdetetu iznova utelovljuj e. 27 Buduii da je Anima arhetip koji sejavlja kod mu5karca, ostajeda se pretpostavida i kod tene mora biti zastupljenekvivalcnt,jer kao Stoje mu3karac kompenzovan Zenskim,tako je i Lena kompenzovanamu3kim. Ovim razmi5ljanjem ne bih, medutim, lcleo da stvorim privid kao da su ovi kompenzacioni odnosi ;rroizvodneke moje dedukcije.Naprotiv, bilo je potrebnoveoma rnnogo detaljnih iskustava da bi se su5tinaAnime i Animusa shvatila empirijski. Prema tome, sve Sto imamo da kaZemo o ovim arhetipovima moZ,ese dinjenicama ili dokazati ili barem

22 udiniti verovatnim.Pritom sam sasvim svestanda je red o pionirskom poslu koji se mora zadovoljiti sebi svojstvenomprivremenoSiu. 28 Kao Stoje prvi nosilac faktora koji obrazujeprojekciju za sina, po svemu sudeii, majka, tako je to za cerku otac. Praktidno iskustvo u pogledu takvih odnosa sastoji se od brojnih individualnih sludajevakoji predstavljaju sve moguie varijante osnovne teme. Zgusnuti opis ovih odnosa ne moZe otud biti drugadiji nego shematski. 29 Zenaje kompenzovanamu5kim elementom, zato njeno nesvesnoima takoreii mu5ki predznak. U poredenju sa mu5karcem to predstavlja znadajnu razllku. S obzirom na takvo stanje stvari, faktor koji obrazuje projekciju kod Lene ozna(io sam kao Animus. Ova red zna(i razum ili duh. Kao Sto Anima odgovara majdinskom Erosu, tako i Animus odgovaraodinskom Logosu. Daleko sam od toga da ovom paru intuitivnih pojmova Zelim da dam isuvi5especifidnudefiniciju. "Eros" i "Logos" koristim samo kao pojmovna pomagala da bih opisao dinjenicu da svest Zene viSeodlikuje vezujuia osobinaErosanego razlikovnai spoznajna je Eros, ta funkosobinakoju vezujemoz& Logos. Kod mu5karca cija medusbnih odnosa po pravilu manje razvqen nego Logos. Kod Zena,nasuprot tome, Eros obraztie izraz njene prave prirode, jedan neugodandogadajvredok njen Logos neretkopredstavlja dan Zaljenja. U krugu porodice i prijatelja on izaziva nespoi ljutite interpretacije, zato Sto se sastoji od sudova a ne razrurme od razmi5ljanja. Pod sudovima podrazumevam apriorne pretpostavke sa takoreii apsolutnim zahtevom da budu istinite. Kao Sto svi znamo, tako nesto mote da deluje iritirajuie. Buduii da Animus rado argumentuje, najlak5e ga moZemo videti na delu prilikom svadaladkih diskusija. Naravno da i mu5karci mogu da argumentuju na veoma Zenski nadin, i to onda kada su opsednuti Animom i time bivaju preobraZeniu Animus svoje Anime. Njima je pritom uglavnom stalo do li{ne sujete i osetljivosti; Lenamaie, medutim, stalo do moci istrne ili pravde ili drugih slidnih pojmova, po5to su se za njihovu sujetu vei pobrinuli krojadica i

23 liizer. "Otac" (= zbir uobidajenihmi5ljenia)igra u Zenskomargurnentu veliku ulogu. Koliko god da je njen Eros nastrojen priAnimus, neie ticati iateljski i usluZno,nje se, kada je spopadne nikakva zemaljskalogika. U mnogim sludajevima mu3karacima oseianje(i ono uop5tenije tako pogre5no) da bi jedino zavodenje ili batinanjeili silovanje,imali neophodnu moi uveravanja. On ne r,nada de se ova veoma dramatidnasituacijaodmah zavr5iti banalno i bez draLi ako napusti trorili5te i nastavak prepusti nekoj drugoj ili svojoj Zeni. Na ovu lekovitu ideju on, medutim, dolazi retko ili nikada, jer nijedan mu5karac ne moZe niti na najkraie vreme d,anzgovara sa Animusom, a da se odmah ne preda svojoj Animi. Ako bi neko imao toliko smisla za humor da objektivno slu5a razgovor, bio bi verovatno van svake mere iznenaden ogromnom kolidinom op5tih mesta, krivo upotrebljenih odigtrednih istina, frazaiz novina i romana, otrcanih floskula svake vrste, sve do ordinarnih psovki i potresnihnelogidnosti. To je razgovor koji se, bez obzira na njegove trenutne udesnike,milionostruko je uvek isti. ponavljana svim jezicima svetai su5tinski 30 Ova naizgleddudna dinjenicapodiva na sledeioj okolnosti: kada se sretnuAnimus i Anima, tada Animus izvude mad svoje moci, a Anima hljuje otrov svoje obmane i zavodljivosti. lshod ne mora uvek biti negativan,jer postoji isto tako velika verovatnodada ie se oboje jedno u drugo zallubiti (poseban sludajljubavi na prvi pogled!).Jezik ljubavi je, pak, iznenadujuie iednolidani koristi se op5teomiljenim formama,sa najveiim predavanjemi vemoSiu, dinneoba partneraopet dospevajuu jednu banalnu, kolektivnu situaciju. Oni, medutim, Zive u iluziji da se jedno premadrugom na najindiviclualnijinadin. odnose 31 U pozitivnom, kao i u negativnom pogledu, odnos izmedu Anime i Animusa je uvek "animozan",to jest emocionalan i stoga kolektivan. Afekti sniZavajunivo odnosa i pribliZavaju ga op5toj osnovi instinkta koja u sebi nema vi5e nideg individualnog. Neretko se, zato, odnos odvija iznad glava njihovih ljudskih predstavnika, koji kasnije ne znaju Sta im se dosodilo.

24 32 Dok je kod mu5karcaanimoznozamagljivanje uglavnom sentimentalno i puno resantimana,ono se kod Zene iskazuje u shvatanjima, tumadenjima, mi5ljenjima, insinuacijama i pogre3nim konstrukcijama, Sto sve ima svrhu da presede odnos izmedu dvoje ljudi. I Zena,ba5 kao i mu5karac,biva obmotana svojim stra5nim familiarisom i prebadena,kao ierka koja jedina razumesvog oca (Stoznadikoja uvek ima pravo),u zemlju ovaca pastirnjenedu5e,A.nimus. gde dozvoljavada je napasa i Animus ima jedan pozitivan aspekt.U 33 Poput Anime, liku oca ne izraLavase samo uobidajenomi5ljenje,vec u velikoj meri - ono Sto se naziva "duhom", i to narodito op5te filosofske i religiozne predstave, odnosno drLaqe koje iz takvih uverenja proizilazl Tako je Animus takode psihopompos, posrednik Kao Sto izmedu svesti i nesvesnogi personifikacijanesvesnog. Anima putem integracije postaje eros svesti, tako Animus postaje logos, i kao Sto prva mu5koj svesti daje odnos,tako i drugi Zenrazmi5ljanjai samospoznaje. skoj svestidaje sposobnost 34 Delovanje Anime i Animusa na Ego jeste u nadeluisto. Njega je te5ko eliminisati, zato Stoje ono kao prvo neverovatno jako i Ego - lidnost odmah ispunjavanepokolebljivim oseianjem daje u pravu, a drugo i zato Stoje njihov uzrok projektovan,Sto znati da u velikoj meri izgleda zasnovan u objektima i objektivnim odnosima.Sklon sam da obe odlike ovog delovanjaobjasnim samim osobinama arhetipa. Jer arhetip, naravno postoji a priori. Ovom dinjenicommoZe se objasniti destoiracionalnopostojanje odredenih raspoloZenja ili mi5ljenja koja nisu prodiskutovana i o kojima se ne moZe diskutovati. Notorna nemoguinost da se na ova miSljenja i raspoloZenja utide mogla bi da podiva uglavnom na tome Sto iz arhetipa izbrla jako sugestivno delovanje. On fascinira svest i hipnotidki je zarobljava.Neretko, Ego pritom ima blago oseianje moralnog porazai onda se utoliko vaspostavljajuiicircuvi5e ponaSa odbojno,prkosnoi svadaladki, poveiava svoje oseianjemanje vrednosti. lus vitiosus dime samo Time se ljudskom odnosu izvladi tepih ispod nogu, jer manija velidine, ba5kao i oseianjeniZe vrednosti,onemoguiavajusvako medusobnopiznav rn1 e, b ez ko ga nema nikakvog odnosa.

25 35 Kao Sto sam prethodno napomenuo,lak$eje spoznati Scnku nego Animu ili Animus. U prvom sludaju imamo prednost izvesnepripreme putem vaspitanjakoje je oduvek nastojalo da uvcri ljude kako se ne sastojestoprocentnood zlata. Zato svako lirkcri odmah razumena Stase misli pod "Senkom", "inferiornom lidno5iu", i slidno.Ukoliko to neko vi3e ne zna, njegovo seianje Iri lako moglo da osveZi nedeljna propoved, njegova Lena ili poreskakomisija. Sa Animusom i Animom stvar, medutim, nije rri u kom sludajutako jednostavna; kao prvo, u ovom pogledu ne postoji nikakvo moralno vaspitanje i, kao drugo, dovek ie se uglavnom zadovoljiti svadanjemi radije ie se uzajamnovredati (ako ne i gore od toga!) nego 5to ce piznati svoju projekcrju. lzgleda, Stavi5e,da je sasvim prirodna dinjenica to Sto mu5karci imaju iracionalnaraspoloZenj a, a Leneiste takve misli. Ova sipodiva tuacija verovatno na instinktivnoj osnovi, i zato mora da bude upravo takva kakva jeste buduii da je taka za sva vremena obezbedena empedoklejska igra elemenata neikosa (mrZnje) i philia (ljubavi). Prirodaje konzervativna i ne dozvoljavada joj se tck tako remetenjeni tokovi. Animus i Anima spadajuu prirodan 't,abran koji najupornijebrani svo.junepovredivost.Zato je toliko lcZe postati svestansvojih Animus - Anima - projekcija nego priznati svoju tamnu stranu. U poslednjem sludaju potrebno je, istina, prevazici odredenmoralni otpor kao i sujetu, ambiciju, uollrazilju, resantimane,itd; ali, u prvom sludaju, na to se jo5 nadovezujute5koie razumevanj a, a da ne govorimo o sadrZajima projekcija koje se uop5te ne mogu razvrstati. Napokon, tu je i duboka sumnja da li se moLdaprevi5e nestrudnomesamou posao prirode kada privodimo svesti stvari za koje posle vidimo da bi bilo bolje da smo ih ostavili na miru. 36 Iako po mom iskustvupostoji odredenbroj ljudi koji bez naroditih intelektualnih ili moralnih te5koia mogu da razumeju Stase podrazumeva pod Animusom i Animom, ipak susreiemjo5 vi5e ljudi kojima najveiu teskoiu predstavlja vinraliziranje ovih empirijskih koncepatakao nedeg konkretnog. To pokazuje da sa ovim pojmovima stojimo malo izvan uobidajenog dosega razumevanja. Kao posledica toga ti pojmovi nisu popularni

26 upravo zato Sto ne izgledaju blisko. To ima za posledicuda oni koje ih tabuiziraju,kao Stoje to oduvek bio mobili5u predrasude sludaj sa svim neodekivanim stvarima. 37 Ako bismo sada,primera radi, postavili zahtevda se projekcije moraju poni5titi zato Stoje to zdravije i u svakompogledu bolje, onda bi time stupili na novo tle. Svako je do sada bio uveren da predstava"moj otac", "moja majka" i slidno,nije ni5ta drugo vei do najmanjih pojedinostiverna slika pravog oca, i tako dalje, tako da, kada neko kaZe "moj otac", on ne misli ni na Sta Ovo je u istinu drugo do na ono kakavje njegov otac u stvarnosti. o idenali pretpostavka da podrazumeva, ono Stoon pretpostavlja pogre5an zakpotvrduje Ovde se taj identitet. titetu niukoliko ne je obavijen) pokazuje kao ljuda\. enkekalimenosa(onaj koji Ako, naime, sliku koju X ima o svom ocu i za koju smatadana). jednadinu,ona neie biti tra da je pravi otac uvedemou psiholo5ku je jer uvela u jednadinu koju ova osoba kolidina tadna, nepoznata ne odgovarastvarnosti.X ie prevideo da se njegova predstavao jednoj lidnosti sastoji,u prvom redu, od moguie vrlo nepotpune slike koju je X dobio od stvarnelidnosti, i na drugom mestu, od subjektivnihmodifikacija koje je sam naturio ovoi slici. Predstava koju X ima o svome ocu jeste kompleksnavelidina za koju je veii stvarni otac odgovorantek delimidno,dok jedan neodredeno deo nje pripada sinu. To le u tolikoj meri istinito da on svaki put kada oca kritikuje ili hvali, nesvesnosamog sebepogadai time prouzrokujeone psihidkeposledicekakve se pojavljuju kod onih koji habitualno sami sebe poniZavaju ili se hvalisanjem uzdlilu. Ako, medutim, X briZljivo uporedi svoje reakcije sa stvarno5iu, onda ie imati priliku da primeti kako negderadi ne5tonepravilno, svog oca video da je o njemu ako nije vei odavno iz pona5anja stekaopogre5nusliku. Po pravilu ie biti tako da je X uveren kako je u pravu i da ako neko nije u pravu ondaje to u svakom sludaju onaj drugi. Ako je Eros X-a slabo razvijen, on je prema neadekili se ljuti vatnom odnosukoji ima sa svojim ocem ili ravnodu5an, zbog nedoslednosti i drugih elemenatanerazumljivog ponaSanja onako kako bi to trebalo da odgovara oca koji se nikad ne pona5a

27 slici Stoje X o njemu ima. Zato X misli da ima sva prava da se oseia uvredenim,neshvaienim,dak prevarenim. 38 Mogli bismo zamisliti koliko bi u takvom jednom sludajubilo poZeljnorazbiti projekcije. Imq otud, uvek optimista koji veruju da bi se svet mogao uputiti ka zlatnom dobu samo ako bi se ljudima reklo koji je pravi put. No, pustimo ih samo da poku5ajuda ovim ljudima objasnekako se pona$ajupoput psa koji juri vlastiti rep. Da bi osobauvidela gre5kusvog stavapotrejer je red o nedenau bnoje vi5e od pukog "govorenja"; Stoie vi5e od onog Stodozvoljavauobidajeni zdrav razum.Redje, ouim", o onim sudbonosnim "nesporazumima"koje u normalnim okolnostimaniko nikad nije uvideo. To bi izgledalokao kad biste od nekog normalnog, prosednog doveka zahtevali kako mora da shvatida je zlodinac. 39 Sve to spominjem da bih ilustrovao kakvom redu veiidina pripadaju projekciie koje izazivaiu Anima i Animus i kakvi su moralni i intelektualni napori potrebni da bi se one poniStile" Inade, Anima i Animus projektuju samo deo svih sadrZaja. Mnogi od njih se javljaju spontanou snovima, i tako dalje, a jo5 viSenjih mogu postatiosve5ieniputem takozvaneaklivne imaginacije.Ovim putem uvidamo da su u nama Zive misli, oseianja i afekti koje nikada ne smemo smatrati moguiim. prirodno ko nikada nije imao takvo iskustvo tome takva jedna jer normalan dovek "zna rnoguinost izgleda potpuno fantastidna, valjda Sta misli". Ovo detinjastopona5anje "normalnog doveka" jeste istinsko pravilo. Ne moie se, dakle, od nekoga koji ovo iskustvo nije imao odekivati da zaista razume su5tinuAnime i Anin:rusa. Takvim razmi5ljanjimastupa se na novo tte psihidkih iskustavapod uslovom, narAvno,ako se uspeu tome da se ona u praksi doZive. Oni koji doista uspeju u tome zaceloie biti naidublje impresionirani svim onim 5to Ego ne zna i nlkada nije jo5 uvek spadau veoma retke znao.Ovakav porast samospoznaje je pojave.Po pravilu, on dak unapredpladenneurozom,ako ne i nedimgorim. 40 U likovima Anime i Animusa izralava se autonomija koleklivnog nesvesnog. Oni personifikuju one njegove sadrZaje

28

29 lihi glasprirode.Tadana njenonresto stupaju misljenjai uverenja, teorije i kolektivnetendencije potpomazu i sve stranputice svesti.u takvim sludajevima mora se nameflropokloniti $ahn1a nesvesnom kako bi mogla da delujekompenzacija. Zatoje oU narodite vaznosti da searhetipovi nesvesnog ne predstavljaju kao nestalne slike iz fantazije koje za dasprolete,vei kao konstantni, autonomni faktori Stou stvarii jesu. 41 Oba arhetipasu u datom sludaju,kao 5to to praktidno iskustvopokazuje, fatalni,i ta fatalnost dostizetragidne razmere. oni su zapravo otac i majka svih nesreinihzapleta sudbine i kao takvi.odavno su poznatiditavomesvetu:red je o boianskom paru', od kojihjedan,usledsvoje"1ogos"-prirode putempneume i NousamoZebiti okarakterisan kao Hermeskoji se presijavau mlo5tvuboja,a drugi zbogsvoje"eros"-prirode poseduje odlike (selene), Afrodite,Jetrene Persefone i Hekate. oni su sile nesves- kako ih je drevnodoba sasvim"tadno" nog, bogovi, zaprava shvatilo.ovinn oznadavanjem oni su na psiholo$koj skarivrednostidospelina ono sredi5nje mestona komeu svakomsrudaju uvek stoje,bez obzirada li im svesttu vrednost priznajeili ne; stepenu u kojem ostajuu nesvesnom, fer. proporcionalno raste njihovamoi. Ko ih ne vidi, taj je u njihovoj 5aci,kao Bto se epidemija tifusaSirinajvi5e tamogdesene zn&izvorinfekcije. Ni u hri$ianstvu sizigijabogovanije zastarela, vei se nalaTina najviSem mestu kao Hristos i njegova nevestaCrkvao.Takve paralele pokazuju sekno krajnjekorisne prilikompoku3aja da se prona<lepravo meritro zil zna{xj oba arhetipa. Ono Bto sa stanovi5ta svesti moZemo da otkrijemo o njima toliko je neugledno da gotovoi ne dosti2egranicuvidljivosti. Tek kid uperimo svetlostu mradnudubinu psihe i psiholoskiistrarimo puteveljudskesudbine postaje jasno postepeno fu{lo zapetliane kolikoje veliki uticajovadvakonrplementa svesti. 42 Na kraju bih rezimirajuii Zeleoda istaknemkako integraci.ja Senke, to jest osve5iivanje lidnognesvesnog, predstavlja prvu etapu analitidkogprocesa,bez koje nije moguie prepoznavanje Anime i Animusa.Senkase moZeostvaritijedino preko odnosapremasvojoj suprotnosti, a Animus i Anima samo

koji, kada se povuku iz projekcija, mogu biti integrisani u svest. U toj meri, oba lika predstavljajufunkcije koje svesti posreduju Ali one se pojavljuju ili pona5aju kolektivnog nesvesnog. sadrZaje kao takve samo dotle dok tendencije svesnog i nesvesnog ne podnu isuvi5e da divergiraju. Ukoliko, medutim, nastane bilo kakva napetost onda se do tada bezopasnefunkcije pojavljuju personifikovane naspram svesti i pona5aju se otprilike kao sistematskocepanje od lidnosti, odnosno kao fragmentarnadu5a. Ovo poredenje medutim, prilidno, hramlje, buduii da od Egalidnosti nije odvojeno ni5ta Stojoj je pripadalo;naprotiv, oba lika obrazuju jedno remetiladko poveianje. Razlog i moguinost sastojiseu tome Stose,istina, sadrZaji takvog njihovog pona5anja Animusa i Anime mogu integrisati, ali ne i oni sami, po5to predstavljaju arhetipove i time temelje psihidke sveukupnosti, koja prekoradujegranice svesti i zato ne moZenikada da bude predmet neposrednog saznanla.Dejstva Animusa i Anime mogu, dodu5e, postati svesna;ali, oni sami obrazuju dinioce koji transcendiraju svest i koji nisu predmet opalanja i htenja. Oni zato ostaju autonomni, bez obzira na integraciju njihovih sadrZaja,i moraju se stoga uvek drZati na oku. To je, sa terapeutskog stanovi5ta, izuzetno vaLnojer, zahvaljujuii stalnom posmatranju,namiruje se onaj dug nesvesnomkoji u veioj ili manjoj meri obezbedujenjegovu saradnju.Nesvesno,kao Sto znamo, ne dozvoljava da jednom za uvek bude, da tako kaZemo,"sredeno".Stavi5e,medu najvaLnrle zadatke du5evne higijene spada stalno obraianje paLnje na simptome nesvesnih sadrZajai procesa i to zbog toga Sto svest stalno biva izloZena opasnosti na to da postanejednosu slepeulice. Komlrana, da koristi utabaneputeve i da se zale(,e plementirajuia, odnosno kompenzirajuia funkcija nesvesnog vodi, u izvesnoj meri, radunao tome da se izbegnu ove opasnosti koje su narodito velike kod neuroze. Ali samo pod idealnim uslovima, to jest tamo gde je Zivot jo5 uvek jednostavani dovoljno nesvestan da bi bez oklevanja i sumnji sledio zmijski put instinkta, kompenzacija deluje potpuno uspe5no.Ukoliko je, pak, dovek civilizovaniji, to jest ukoliko je svesniji i komplikovaniji, utoliko ie manje moii da sledi instinkt. Njegove komplikovane Zivotne okolnosti i uticaj sredinejesu tako glasni da nadjadavaju

30 premasuprotnom polu,po5tosu njihoveprojekcije odnosom deprepoznavanjem Mu5kardevim lotvornejedino u takvomodnosu. jednatrijada,kojaje treiinom transcedentna: Anime nastaje a to je muSki subjekt,njemu suprostavljen Zenskisubjekt i fiansceje odnosu odgovarajuiojmeri obrnut. dentnaAnima. Kod Zene Cetvrti deo koji nedostaje trijadi da bi se uspostavila celinakod jestearhetipstarog mu5karca mudraca koji ovdenisamrilzmalrao, jednodo polovine grade a kod Zene Htonska Majka.Ovo detvoro a od drugepolovinetranscedentno imanentno detvorstvo, i to onaj arhetipkoji samoznadio kaokvaterniovenianja'. On obtazuje ne vei i shemuprimitivnog druStva samoshemuSopstva sa njegovim vendanjima izmedurodaka,izmedupripadnika razliditihklaje, podelu predstava naselja na detWi. Sopstvo s drugestrane, sai Boga,ili se,makar,od nje ne moZerazlikovati.To je znaoranohri5ianskiduh,jer inadeKliment Aleksandrijski ne bi nika{ mogaodakaZe da'onaj ko spoznaje samoga sebe spoznaje Boga8. TV

31

SOPSTVO
43 Sada Zelimo da se posvetimopitanju da li porast samospoznaje izazvanpovladenjem ne-lidnihprojekcija,- od- poseduje nosnointegracijakolektivno nesvesnih sadrLaja neki specifidan uticaj na Ego-lidnost. Mogli bismoodekivatizna(apo delovanje, u meri u kojoj integrisani sadrZaji predstavljaju delove Sopstva. Njihova asimilacija ne samoStopoveiavaobim polja svestio je najvei najprei znahl Ega,narodito akoje on, kao Sto de5iesludaj,nekritidkisuprotstavljen nesvesnom. U poslednjem sludajuEgo biva lako saviadan i postajeidentidan sa asimilovanimsadrZajima; tako,ua primer,mu5ka potpada svest pod uticajAnimei moZe dakdanjomebudeopsednuta. 44 Buduii da samu drugo* kontekstu2 vei obradiodalje posledice integracije nesvesnih sadrZajao ovdemogusebiu5tedeti trudada opetulazimu pojedinosti. Zeleo bih samoda spomenem da ukoliko su sadrZaji nesvesuog koje Ego asimilujevaZniji, utotrikose Ego viSe pribliZavaSopstvu, dak i onda kad ovo pribliZavanje moZe da bude beskonadno. Iz toganeizbeZno protzilazJinflacija Ega,", ako ne dodedo kritidkograzdvajanja izmedu njegai nesvesnih figura.Ova diskriminacija ie, medutim,imati jedino akokritici uspeda,sjednestrane, praktidnog uspeha, pred Ego postavirazumne granicepremaop5teljudskim merilima, a s ,lruge strane, figurama nesvesnog,naime Sopstvu, Animi, Animusu i Senci dozvoli relativnu autonomnosti realnost (psihidke prirode),Prihologistidko poni5tavanje je ove .realnosti nedetrotvomo, poveiava odnosno samo inflacijuEga.Cinlenice se ne moguregulisati tako 3toiemo ih proglsitinestvamim. Faktor je, na primer,od stvamosti projekciju koji obrazuje sadinjen koja sene moZeporicati. Ako bi nekoi poredtogaZeleo daje poride, taj ie se s njom poistovetiti, Stonije samo po sebisumnjivo, vei i za dobrobitindividue zaista opasno. posla Svakoko ima s takvim sludajevima znakoliko inflacijamoZe po Zivot.Da bi biti opasna dovekpoginuodovoljnesu tek stepenice ili klizav parket.Pored

32 motiva "casus ab alto" postoje i drugi, ne manje neprijatni, psiNe mora hosomatskii psihidki motivi za redukciju naduvenosti. prisvajanja. Ne radi se pod podrazurnevati stanje svesnog tim se ni iz daleka uvek o tome. Covek u principu uop$tenije neposredno svestanovog stanja,vei u najboljem sludajugroZeda posredno dokudi njegovo postojanjeiz simptoma.Tu spadai ono 3to bliZa okolina misli o nama.Inflacija, naime,poveiava slepunnlju u oku, i ukoliko nas faktor koji obrazuje projekciju vi5e asimiluje, utoliko vi5e raste na5a sklonostka poistoveienju sa njim. Jasan simptom za ovojeste odbijanje da se opazei da se uzmu u obzir reakcijesredine. 45 Kao psihidku katastrofu ocenjujemo sludaj kada Ego biva asimilovan od strane Sopstva.Predstavaceline tada uporno ostaje u nesvesnom.Ona, otuda, s jedne strane ima udela u arhaidnoj prirodi nesvesnog,a s druge se, u meri u kojoj je sadrLana u nesvesnom, nalazi, u psihidki relativnom prostorno-vre'. Obe menskom kontinuumu koji je za nlega karakteristidan osobine jesu numinozne i zato bezuslovno odreduju Ego-svest, i uz to se koja je diferencirana,to jest razdvojenaod nesvesnog To Stoje to prostoru vremenu. i apsolutnom nalazi u apsolutnom tako predstavlja vitalnu nuZnost. Prema tome, ako Ego na odredeno vreme dospe pod kontrolu nekog nesvesnog faktora, njegovo prilagodavanjebiva poremeieno dime se otvaraju sva vrata svim moguiim sludajevima. 46 Od najveie vaZnostistogajeste ukotvljenostEgo.u svet svesnog i pojadavanje svesti putem Sto tadnijeg prilagodavania. Za to su sa moralne strane od najveie vaZnosti izvesne vrline, poput paZljivosti, savesnosti, strpljenja i tako dalje, a sa intelektualne stranetadno uodavanjesimptomatike nesvesnogi objektivna samokritika. Ego-lidnosti 4l Lakoje, medutim, moguie da nagla5avanje i sveta svesti poprimi takve razmere da se figure nesvesnogpsihologizuju, dime Sopstvo biva asimilovano u Ego. Iako ovo u poredenju sa gore prikazanim predstavlja upravo obrnut proces, opet nastupaista posledica,a to je inflacija. U ovom sludajusvet svesti bi morao da bude sniZen u korist realnosti nesvesnog.U prvom sludaju, stvamost mora biti odbranjena oa urnaeoog, 'tednog" i "ubikvitetnog" stanja sna; u drugorn, pak, snu se mora dati zivotna sfera na ratun svesnogsveta. u p*o* sludaju preporuduje se primena svih moguiih vrlina; u drugom, zahtevii.ga se mogu stiSatisamomoralnim porazima. To je neophodnojer s"e, inade,nikad nede postiii onaj srednji stepenskronrnostilioji je neophodanza odr1avanJe uravnoteLenogstanja. Ne radi se,-kio $to bi se mozda moglo odekivati, o popustanjusamih moralnih sl.ega, vei o moralnom naporu u drugom praviu. Ko, na primer, nije dovoljno savestan, njemu je potrebanmoralni oupoi da bi rrdovoljio ovom zahtevu..\h za onog ko je usled svojih napora dovoljno utemeljenu svetu,ni u kom sludiju ne predsiavljamali rnoralni podvig da svoje vrline porazi talio sto ie na izvestan rradin omeksati svoj_odnos prema svetu i umanjiti svoj udinak prilagodavanja.(Podseiam na vei kanonirouooogbrati Klausa k,,ji i* zbog spasasvoje duse vrastitu Lenuzajednosa brojnim poIomstvomprepustiosamimasebi!) 48 Buduii da svi pravi moralni probremi zapodinju tek s .ne strane krividnog zakonika, njihovo resavanje*oi" ,u-o rctko, ili gotovo nikada, da se oslanja ou pr"r*dune, a mnogo r'anje na zapovesti i paragrafe. pravi moralni problemi nastaj-u, rraime,iz koliziie duinosti. K9 je dovoljno pooizuo ili dovoljno krmotan ta1 moLe svoju odluku da donese uz pomoi o"kog spoljasnjegautoriteta.Ali, onaj ko drugima veruje isto tako malo kao i samom sebi, taj nikada ne moze doneti odiuku a da se ona rrr"' vrsi na nadin koji comnron Law naziva "act of God". oxford l)i.tionaty defi.nise ovaj pojam kao "operationof uncontrollable rralural fbrces"'. u. svirr ovim sludajevimapostoji jedan nesvcstan.autoritet koji okondava sumnju putem stvaraija fait ac_ je, napokon,slu{aj i kod onih koji po ,rooiuodluku compli._(Ov9 idu pred vi5i autoritet. samo u prerusenomobliicu). ovaj autoritet sc moze opisati kao "Bozija volja" ili kao "operationbf natural lirrces",pri demu, medutim, psiholoskinije svijedno kako se ona shvata.Racionalistidko tumadenjeovog Jnutarnjeg autoriteta kao "prirodne sile", odnosno instinkta, a loje zadovJgavamoderan irrtclckt,ima trr znatnumanu sto naizgledp-obedonosna odluka inI
1t

il

34 stinkta vreda moralnu samosvest,zbag (,egadovek voli da samog sebeubeduje kako je ta stvar odludenajedino i iskljudivo rlzamnom odlukom volje. Civilizovan dovek ima takav strah od "crimen laesae maiestatis humanae" da, kad god je to moguie, preduzima naknadno prefarbavanjedinjenica kako bi pred sobom Stvar je, kao Sto sakrio oseianje doZivljenog moralnog poraLza. znamo)njegovog ponosa,da veruje u vlastito samosavladivanje i u svemoi svoje volje i da prezire onog koji dozvoljava da ga nasamaripuka priroda. 49 Ukoliko se, nasuprottome, unutarnji autoritet shvati kao Bolrja volja (dime se podrazumevada su "prirodne sile" BoZije sile), tada za samosvest nastaje prednost u rneri u kojoj odludivanje izgleda kao akt poslu5nosti i rezultat boZanske namere. Protiv ove vrste shvatanja moZe se dati naizgled pravedan prigovor da ono nije samo veoma komotno, vei da je, stavlja ogrtad vrline oko moralne posrnulosti. Ova zamier*la medutim, opravdana samo onda kada se jedno zaista egoistidko mi5ljenje namerno skriva iza licemerne fasaderedi. Ovo nikako, medutinr, nije pravilo, jer se uglavnom i najde5ieinstinktivne tendencije sprovode u korist ili protiv subjektivnog interesa, sa ili bez odobrenja spolja5njeg autoriteta. Unutarnji autoritet nije ni potrebno prevashodnokonsultovati, jer je on a priori prisutan u snazi tendencijakoje se bore oko odluke. Kod ove borbe dovek nikad nije samo gledalac,vei u njoj manje ili vi3e "dobrovoljno" udestvujei poku5avada teZinu svog moralnog oseianja za slobodu stavi na tas odluke. Pritom, istina, ostajenejasnokoliko je njegova naizgled slobodnaoduka kauzalno a moZebiti i nesvesno motivisana. Ona je moZda "act of God" isto koliko i neka prirodna katastrofa.eini mi se da se na ovo pitanje ne moZe odgovoriti zato Sto su korenovi moralnog oseianja slobode nepoznati, pa ipak oni postoje ne manje pouzdano do instinlcti, koji se oseiaju kao prisila. 50 Sve u svemu, nije samo korisnije, vei je i psiholo3ki "pravilnije", ako prirodne sile koje se u nama pojavljuju kao instikti obja3njavamo"BoZijom voljom". Tako se,naime, nalazimo u psihidkog Livota predaka, to jest, tada saglasnosti sa habitusorne

35 funkcioni5emo onako kako je dovek svuda i u svim vremenima funkcionisao. Egzistencija ovog habitusa dokazuje da je on sposoban za Livot,jer, da to nije, svi koji su ga sledili odavno bi propali vei zbog neprilagodenosti.Ako se, pak, s njim slaZemo onda u odnosu na Zivotne moguinosti posedujemo razunmo odekivanje. Ako habitualno shvatanjejemdi ovoliko onda ne samo 5to nema nijednog razloga da se ono proglasi nepravilnim, nego, naprotiv, postoje svi razlozi da se smatra "istinitim" ili "pravilnim", i to u psiholoSkom smislu.Psiholo5ke istine nisu nikakva metafrzllka saznanja vei, naprotiv, habitualni modusi mi3ljenja, oseianja i delovanjakoji se putem iskustva pokazuju kao prikladni i korisni. 51 Ako, dakle, sada kaZem da nagone koje nalazimo u nama valja razumetikao "BoZiju volju", onda time Zelim da naglasim da njih ne treba posmatrati kao arbitrarnu Zelju i htenje, vei kao apsolutnedatosti sa kojima mora, takoreii, da se naudi pravilno ophodenje. Volja je samo delimidno u stanju da ih savlada. Ona ih moLda mohe potisnuti, ali ne moZe da promeni njihovu su5tinu,a potisnutoie ponovo izbitina drugornmestu u izmenjenom obliku, ali ovog puta optereieno resantimanomkoji prirodni nagon pretvarau na5egneprijatelja. g ladelu bezopasan ZeLeo bih takodeda se pojam "Bog" u sintagmi "BoZija volja" ne shvati toliko u hri5ianskom smisu koliko u smislu koji mu je davala.Diotima, koja j ekazala:"Erosje, dragi Sokrate,veliki dajmon.""/ Grdke rc(i dajmon i dainronion izra1avajuodredujuii silu koja doveku pristupaspolja,poput providenjaili sudbine,iako je etidka odluka prepu5tenadoveku. On, medutirr, mora da zna o demu odluduje i da zna Staradi; ako poslu$a, onda ne sledi samo svojevlastito rniSljenje, a ako odbije, ondane uni5tavasamo svoj vlastiti pronalazak. 52 Cisto biolo5ko,odnosnonaudnostanovi5te u psihologiji, preporuduje se zato Stoje ono poglavito samo intelektualno. To Stoje ono takvo ne zna(i niSta 1o5e,po5to se metoda prirodnih nauka u oblasti psiholo5kog istraZivanj a pakazalau heuristidkom pogledu izuzetno vrednom. Ali intelekt nije u stanju da psihidki

36 fenomen obuhvati kao celinu, zbogtoga Sto se on ne sastoji samo od smisla, vei i od vrednosti, a ova se zasniva na intenzitetu prateiih oseiajnihlonova. Potrebnesu, dakle, najmanjedve "racionalne" funkcije// da bi se skicirala pribliZno potpuna shema j ednog psihidkog sadrLaja. 53 Ako, dakle, prilikom obradivanjapsihidkih sadrZaja ne uzimamo u obzir samo intelektualan,vei i vrednosansud, ondaiz toga nuZno proizilazi ne samo jedna potpunija slika odredenog sadrlaja, nego i bolje razumevanje posebnog poloLaja koji on zauzima na skali psihidkih sadrZajauop3te. Oseiajna vrednost predstavlja sasvim su5tinski kriterijum bez kojeg psihologija ne moLe,jer ona u visokoj meri odreduje ulogu koju ie nagla5eni sadrLaj igrati u ekonomiji psihe.Afektivna vrednostjeste, naime, stupnjomer intenziteta jedne ideje, a intenzitet sa svoje strane iskazujeenergetsku napetost te ideje, potencijalnjenog delovanja. Senka,na primer, po pravilu poseduje izrazito negativnu oseiajnu vrednost, a Anima, nasuprot lome, kao i Animus, vi$e pozitivnu. Dok Senku najde5ie prate vi5e ili manje upedatliivi i opisivi tonovi oseianja, Anima, kao i Animus pokazuju, nasuprot tome, kvalitete oseianja koje je teZedefinisati. Oni se, naime, najde5ie oseiaju kao fascinirajuii ili numinozni. Cesto ih obavija atmosfera osetljivosti, nedodirljivosti, tajnovitosti, bolne intirrmosti i dak bezuslovnosti. U ovim osobinamadolazi do izraLqa relativna autonomija figura Anime i Animusa. U pogledu afektivnog rangiranja, Animus i Anima se prema Senci odnose otprilike onako kao Sto se ona odnosi prema Ego-svesti. Izgleda da ovoj poslednjoj pripada glavni afektivni naglasak; u svakom sludaju, njoj uspeva da potisne Senku, bar privremeno, uz pomoi nimalo zanemarljivog utro3ka energije. Ali ako iz nekog razloga pobedi nesvesno, onda ie, proporcionalno tome, porasti vrednostSenkei drugih figura, a vrednosnaskala ie se tako reii preokrenuti. Ono Stoje budnoj svesti bilo najdalje i izgledalo nesvesno, poprima takoreii zastra5ujuii oblik, pri demu afektivna vrednost u redosledu: Ego-svest,Senka,Anima, Sopstvo raste. Ovo preokretanje stanja budne svesti odigrava se po pravilu prilikom prelaska iz budnog stanja u san,pri demu onda najdesie izranja upravo ono

37

Stoje preko danabilo nesvesno. Svaki "abissement du niveau prouzrokuj mental" e relativnopreokretanj e vrednosti. 54 Ovdegovorimo subjektivnoT oseiajnoj vrednosti kojaje podvrgnuta upravo prikazanoj, vi5e ili manje periodidnoj promeni.Postoje, medutim,i objektivne vrednostikoje podivaju na jednom op5temkonsenzusu, kao 3to su na primer moralne, estetske vrednosti,to jest op5tepoznati ideali i i realigiozne kolektivne idejenagla$enih oseianja [Levi Brilove (L6vy-Bruht) collectives""l. ektivnonagla5ena Subj "repr6sentations oseianj a, odnosno kvaliteti",moguselako utvrditi vrstomi bro"vrednosni jem konstelacija $to iz^pjih prcizilaze,odnosno vrstom i brojem remetiladkih simptoma'). Kolektivni ideali desto nemajunikakvo subjektivnonagla5eno oseianje,ali ipak zadrLavaju svoju oseiajnu vrednost. Ona se, stoga, preko subjekne moZedokazati tivnih simptoma, ali moie putem vrednosnih atributa koji pnianjaju uz takvekolektivne idejes jednestrane, i putern njihove karakteristidne simbolikes drugestrane, potpunood nezavisno njihovogsugestivnog delovanj a. 55 Ovaj problernima praktidanaspekt, buduii da se lako moZedesiti da kolektivnaideja,iako znadajna po sebi,bude - predzbogtogaStojojnedostaje subjektivno nagla$eno oseianje stavtrjena u snu samoputempodredenog atributa,na primer kao prekosvogteriomorfnog Bog predstavljen atributao itd. I suprotno - u svestimoZeda se pojavi ideja kojoj nedostaje afektivninaglasak koji joj po pravilupripada, i ondamorabiti vraienau svoj arhetipski kontekst- 5toje zadatak o komeobilno brinupesnicii proroci.Tako,na primer,Helderlin (Hiilderlin) u svojoj"Himni slobodi",ponovovaskrsava ova.jpojam slobode koji je destom upotrebom i zloupotrebom vei ishlapeo, i vraia mu njegovprvobitni sjaj: Otkadmenjenaruka iz praiine podigla Srcemojeza nju odvainoi blaienolcuca poljnbaca Zaiaren od njenihboianskik plarnti. Joi uvekmoj vreo obraz Svakiton iz njenihiarobnih usta

38 Oplemenjuje smisao novostvoren. Poiujte, o Duhovi! vest moje Boglnje, Poiujte i hvalite Nju, Wadarku.'' 56 Nije te5ko razumeti da se ideja slobode opet vraia u svoje prvobitno dramatidno stanje - i to u svetlu figura Anime, koja ne podleZesili zemljine te?,e i tiraniji dula, u psihopomposa poljima. koji pokazujeput ka boZanskim 57 Prvi pomenuti sludaj, gde je kolektivna ideja predstavljena jednim neuglednim aspektom, sebe same i to u snu, mogao bi ipak biti de5ii: "Boginja" se pojavljuje kao crna madka, a samo BoZanstvo kao "lapis exilis" (bezvredni kamen). Za tumadenje su, dodu5e, tada potrebna izvesna znanja koja manje imaju veze sa zoologijom ili mineralogrjomkoliko sa dinjenicom jednog istorijskog consensus omnium-a u pogledupredmetakoji se razmatra. Ovi "mitolo5ki" aspekti stvari uvek su prisutni, iako mogu biti nesvesni. Ako, na primer, dovek uop5tene misli na to da je zeleno boja nade i Zivota, zato Sto u tom trenutku, naime, razmi5lja da li da kaprju svog vrta oboji zelenoili plavo, ipak je simbolidni aspekt "zelenog" prisutan kao nesvesnisous-entendu. Tako nalazimo da ono Stoza Livot nesvesnogima najveii znahj stoji na skali svesnih vrednosti na posledniem mestu i obratno. Vei sama figura Senke pripada carstvu varljivih shema, a da ne govorimo o Animusu i Animi koji izgleda da postoje samo kao projekcije na druge ljude. Sto se tide Sopstva,ono je po@uno udaljeno od lidnog opsega i pojavljuje se, ako to uop5te dini, samo kao religiozna mitologema, i njegovi simboli osciliraju izmedu najvi3eg i najniZeg.Onaj ko se poistoveti sa dnevnom polovinom svoje psihidke egzistencije,taj ie noine snove proglasiti slogaza ni5tavne,iako je noi dugadkakoliko i dan, iako se sva svestodiglednozasnivana nesvesnom, u njegaje ukorenjena psihopatologijasasvimdoi svakenoii se u njemu gasi. Stavi5e, bto zna Stasve nesvesnomol,e da uradi svesti. i zato nesvesnom poklanja paZnju koja laiku desto izgleda nerazumljiva.Zna se, naime, da je ono Stoje preko dana malo, preko noii veliko, i obratno, i zato se zna da se pored onog Stoje preko dana malo uvek nazireono Stoje noiu veliko, makar bilo i nevidljivo.

39 58 Ovo znanjepredstavlja su5tinskipreduslov za svaku in_ tegraciju, - Sto znadi da se neki sadrzaj moze integrisati samo u sludaju kada je njegov dvostruki aspektpostao oJvesien, i ako nije samo intelektualno pojmljen vei i shvaien i u skladu sa njegovom oseiajnom vredno5iu. Intelekt i oseianje, te5ko se, me_ dutim, mogu upregnuti zajedno zato Kto se - per definitionem _ suprotstavljajujedno drugom. Ko god se poistoveti sa intelektualnim stanovi5temtaj ie se, pod izvesnim okolnostima,suoditi sa oseianjemu vidu neprijateljskog lika Anime, i obratno- jedan intelektualni Animus nasilno ie napasti stanovisteoseiinja. Ko, dakle, Zeli da uspe5noizvede majstoriju razumevanja,ne samo putem intelekta, vei i preko oseiajne vrednosti, taj mora da se bez obzha na ishod uhvati u kostac sa problemom Anima/Animus kako b1otvorio put jednom visem sjedinjenju, coniunctiooppositorum. To, predstavlja neophodan preduslovza celovitost. 59 Iako "celovitost" u prvom redu ne izgleda da je i5ta drleo do jedan apstraktanpojam (slidno Animuzu i Animi), ona .ie ipak utoliko empirijska ukoliko je od psihe, anticipirana u vidu spontanih, odnosno autonomnih simbola. Red je o simbolima ietvorstvu i mandale koji se javljaju ne samo u snovima modernih naroda, koji za nllh nisu nikada duli, vei su siroko rasprostranjeni u istorijskim spomenicima mnogih naroda i vremena. Njihovo zna(enje,.kao simbola jedinstva i celine dovoljno je potvrdeno, koliko istorijski, toliko i empirijsko-psiholo5ki. Ono Stonam, dakle, najpre izgleda kao apstraktanpojam, u stvarnosti jednu empirijskuegzistenciju predstavlja koja ipontano objavljuje postojanje. apriorno Shodno tome celovitost predstavlja-oLry-qe jektivan faktor koji se postavlja prema subjektuf nezavisno od njega, slidno kao Animus ili Anima; i ba5kao Stooni zauzimaju u hijerarhiji vi5e mesto nego senka, tako i celina zahtevapoloiaj i vrednost koji su iznad sizigije. Ova poslednla izgleda du u najmanju ruku predstavlja su5tinski deo celine, ako ne dak ne$to poput dve njene polovine, i to kraljevski par braJpi sestre,dakle onu napetost suprotnosti iz koje bozansko deterI proizirazi kao simboljedinstva. 60 Jedinstvo i celovitost nalaze se na najvi5em stepenu skale objeklivne vrednosti zato sto se njihovi simbori ne mogu

40 viSe razlikovati od imago Dei. Svi iskazi o predstavi Boga vrede, dakle, bez daljnjeg za empirijske simbole celovitosti. Iskustvo pokazuje da su individualne mandale simboli reda zbog dega se javljaju u vremenimapsihidkedezorijenkod pacijenalapreteLno preorijentisanja. Oni kao darobni krugovi pizitacije, odnosno vaju sile svetatame koje su van zakonar! oslikavajuili tvore neki poredak,koji haos pretvarau kosmos.\" Mandala se predstavlja svesti najpre kao tadkasta\" neupadljivost, i prethodno je po pravilu potreban dug i temeljit rad kao i integracija mnogih projekcija da bi se opseg simbola bar pribliZno potpuno uvideo. Mi bismo bez te5koia mogli doii do ovog uvida kada bi on bio samo jer iskazi koji obavijaju ceo svet o Bogu u nama i intelektualan, i corpus-u rnysticum-u.o lidnom i nadlidnom o Hristu nad nama, Atmanu, i tako dalje, jesu formulacije kojima filosofski intelekt ovladavas lakoiom. IzIoga obidno nastajeiluzija da se ovladalo samom tom stvari. Nije se, medutim, dobilo ni5ta osim njenog imena, uprkos dnevnoj predrasudi da ime magijski predstavlja samu stvar,i da je dovoljno samoizgovoriti ime da bi se utvrdilo postojanje stvari. Tokom hiljada godina razlumje, istina, imao 5to ga, medutim, obilje prilika da uvidi zaludnostove predrasude, uop3tene spredavada i danassmatra potpuno vrednim intelektualan odnos prema stvarnosti. Upravo psiholo5ko iskustvo je, medutim, to koje svom poZeljnomjasnoiom pokazujeda intelektualno "shvatanje" nekog psiholo5kog stanja ne proizvodi ni5ta vi5e do njegov "pojam", a ovo poslednjene zna(i ni5ta vi5e od jednog imena,jednogflatus vocis. Nije onda nimalo te5ko baratati takvim intelektualnim Zetonima.Oni lako idu iz ruke u ruku, jer ne poseduju nikakvu teZinu ili su5tinu. Oni, istina, odaju pun zvuk, ali ne sadrZeniSta,a ono Sto ozna(avaju ne obavezujeni na Sta.Intelekt je, istina, u svojoj vlastitoj oblasti nesumnjivo koristan, ali izvan toga on je veliki obmanjivad i iluzionista, i to upravo tamo gde poku5avadabarata vrednostima. 61 Poneka nauka, kako izgleda, moLe se voditi samo intelektom, ali to ne vaLi za psihologiju diji predmet - psiha - poseduje viSe od dva aspektakoji se posredujudulnim opaZanjemi mi5ljenjem. Funkcija vrednosti,osetanje,jeste sastavnideo na5e

4l s-vesne orijentacije i stoga ne slneda nedostaje ni u jednomvi5e ili manjepotpunom psiholo$kom jer ie ondamodel stvarsudu, procesa no.g koji nastojimo da izgradimo, biti nepotpun. Uz svaki psihidkiprolel prianjawednosna odlika,a to je oseia3ni ton. on pokazuje u kojojje meriproces uticaona subjekt, odnosno koliko (ukoliko, znt(i naime, proces uop3te dode do svesti). Tl -oyaj Subjektbiva uvuden preko "afekta"i dobijatime moguinostda oseti svekoliku telinu stvarnosti.Razlikaodakre, otprilike odgovara razrici izmedu opisa neke te$kebolesti kakav se moze proditatiu udZbeniku, i stvarnebolestiod koje dovekboluje. U psiholoskom smislu ne posedujese nista $to se nije stvamo iskusilo.otuda samointelektualan uvid znadiisuvise malo,jer o tomese znalusamo redi,ali ne i unutarnja su5tina. ljudi koji sepla$e nesvesnog negoStobi 9? lryu mnogoviSe seodekivalo. Boje sevei vlastitesenke. A kadasesuodJsa Animom i Animusom,tfj strahprerasta u paniku.uistinu, sizigija predstavlja oue psihidkesadrzaje koji prodiru.u. svestu psifozi (najjasnije u paranoidnim oblicimaSizofrenije)ra). prevaziSamo lahenje ovog straha predstavlja po sebimorarniudinakneobidnih raztll'era., i ipak to ryje jedini uslov koji se mora ispuniti na putu do pravogiskustvaSopstva. 63 Senka,sizigyai Sopsrvo jesu psihidki faktori o kojima jednogviSeili manjepotpunog sesamona osnovu iskustva mole dobiti,zadovoljavajuia slika. Kao Btosu ovi poimovi nastaliiz dozivljaja stvarnosti, tako ih opet jedino dafie iskustvomoze udinitijasnijim.Filosofska kritika innaiestosta da im zameriako prethodno ne primeti da seraclio dtnjenicama i d,atakozvanipoj_ury gyom sludaju predstavl.l-a ne_ ni3tadrugodo skraienopis iti I definiciju. Takva kritika moze da doprinese predmetuisto tako malo kao zoolo5ka lritika kljunaru.Nije red o pojmu; pojam je samored,i Zeton, 1eima znadenje i upotrebu samostogalei predstavlja zbir iskustava. l,{ojoj publici ovo iskustvo,nizalosr, tre migu da prenesem. Poku3ao sam,istina,u nekim publikacijama da na osnovu kazuistidkogmaterijala prikazem sustinu ovih iskustava i istovremeno metodkoji je steden iz takvih iskustava. Gde god se moj metodstvarnokoristio potvrdile su se dinjenice

42 koje sam navodio. JoSu vreme Galileja mogli su se videti Jupiterovi meseci ako bi se neko potrudio da koristi njegov teleskop. 64 Izvan uZe psiholo5ke struke ove figure nailaze na razumevanjekod svih koji poseduju neko znanje iz uporednemitologije. U Sencioni bez te5koia prepoznaju predneprijateljskog stavnika mradnog htonskog sveta, dija figura poseduje univerzalne odlike. Sizigija se neposredno razume kao psihidki prototip svih boZanskih parova. I, napokon, Sopstvo se, zahvaljujuii svojim empirijskim osobinama,iskazujekao eidos (ideja) iza svih nadmoinih predstava o celovitom i jedinstvu koje su savr5eno uklopljeneu svemonoteistidke i monistidkesisteme. 65 Pravljenje ovih paralela smatram vaZnim jer se na taj nadin takoz.tranimetafiziiki pojmovi, koji su izgubili svoju prirodnu iskustvenu osnovu mogu dovesti u vezu sa Zivim, univerzalno postojeiim psihidkim zbivanjem, dime oni opet zadobijaju svoj pravi i iskonski smisao. Time se uspostavlja ponovna veza izmedu onih projektovanih sadrlaja, formulisanih kao "metafizidki" ogledi, i Ega. NaZalost,kao Stosmo vei rekli, dinjenica da metafizidkeideje postoje i da se u njih veruje nimalo ne pomaZe dokazu stvarnog poslojanja njihovog sadrZajaili predmeta na koji se odnose,iako podudaranjeideje i stvarnostiu vidu posebnogpsihidkog stanja,jednog stanjaboZanske milosti, ne bi trebalo oznatiti kao nemoguie, dak iako subjekatnije kadar da to proizvede snagom volje. Kada metafizidke ideje jednom izgube sposobnost da prizivaju seianja i evociraju praiskustvoonda oni ne samo Sto su postali'beskorisni,vei se pokazuju i kao prave preprekena putu daljeg nzvoja. Covek se grdevito drZi vlasni5tva koje je nekad predstavljalo bogatstvo i ukoliko je to vlasni5wo beskorisnije, neshvatljivije i beZivotnije, utoliko se dovek vi5e zaglibljuje u njemu. (Zaglibljuje se, naravno, samo u sterilnim idejama;one Zive posedujudovoljno sadrZaja i bogatstva, te stoga nema nikakvog razloga da se njima teZi. Tako se tokom vremena ono Stoima smisla pretvarau besmisleno.To je, naZalost,sudbina metafrzi(kih ideja. 66 Danas je zaista red o pitanju Sta se u celom svetu podrazumevapod takvim idejama. Publika - ukoliko uop5tenije ok-

43 renula leda tradiciji - vei davnoje prestalada Lelida duje neku "poruku"; ona bi vi5e volella da joj se saop5tinjen smisao.Gole redi koje se obru5avaju s propovedaonice postalesu nerazumljive i vape za obja5njenjem: Kako nas je to llristova smrt spasila, kada se niko ne oseia spasenim? Otkud je Isus Bogodovek,i Sta je to? Kakva je to stvar sa Trojicom, parlenogenezom)jedenjem tela i pijenjem krvi i tako dalje i tako dalje? Kakva veza moLe postojati izmedu sveta takvih koncepatai svakodnevnice,o drjoj materijalnoj stvarnostibrinu prirodne nauke u najSiremmoguierr obimu? Najmanje Sesnaest od dvadeseti detiri dasaZivimo iskljudivo u svakodnevnici,a ostalih osam provodimo najradije u nesvesnomstanju.Gde ili kada se dogadaneStoStobar izdaleka podseia na fenomenkao Stosu andeli,dudona Vederi, slavljenja, vaskrsenje mrtvih, i tako dalje? Bilo je zato pravo otkriie to da unutarnesvesnog stanjasnapostojeintervali, nazvani"snovi", a u njima ponekadscenekoje posedujunimalo zanemarljivuslidnost sa motivima nritova,jer mitovi su pride o dudimai bave se upravo svim onim sfvarima koje su veoma destoi predmeti vere. 67 U svakodnevnom svetu svesti gotovo da nema slidnih stvari, Sto znadi da su do 1933. godine takoreii samo du5evni bolesnici bili zaposednuti od stlane Zivih mitolo5kih fragmenata. Posle ovog datuma, svet junaka i dudovi5tapro5irio se poput poZarana ditavenacije,dimeje dokazanoda mit i njegov osobeni svet ni u stoleiima raztrmai prosveienosti nisu ni5ta izgubili od svoje Zivotnosti.dko metafizidkeideje danasvi5e ne deluju fascinantno, onda razlog tome sigurno nije nedostatak izvornosti i primitivnosti evropskedu5e,vec naprostoi jedino to Stoti mitovi vi3e ne izraLavalt ono Sto se kao krajni rezuhat vi5evekovnog razvoja hri5danske svesti,javlja za rc( polazef od nesvesnog. To je pravi antimimonpneltma,laZni duh arogancije,histerije, rasplinutosti, zlodinadke amoralnosti i doklrinarne zaslepljenosti, proizvodad duhovnog 5unda, zamene za umetnost, filosofskog mucanja.i utopijske prevare, pogodanjedino da sobom na veliko kljuka masovnog doveka dana5njice.Eto kako izgleda posthri5ianski duh.

44

45

HRISTOS" SIMBOL SOPSTVA

68 Udaljavanje na5egsveta od hri5ianstva, luciferski razvoj nauke i tehnologije i dudovi5na materijalna i moralna razaranja koja je za sobom ostavio Drugi svetski rat, vei je vi5e puta uporedivano sa dogadajimaposlednjeg vremena,predvidenim jo5 u Novom zavetu. Ovde je, kao Sto znamo)red o odekivanju Antihrista: "Hic est Atichristus qui negatPatreh, et Filium'." IJ Prvoj poslanici Jovanovoj 4,3 kaLe se: "A svaki duh koji ne piznaje da je Is.us llristos do5ao...je Antihristov za kojega duste da ie doii'." Apokalipsa je puna odekivanjauZasnihstvari koje ie se dogoditi u poslednjem vremenu, pre Svadbe Jagnjeta. To jasno pokazuje kako u anima christiana postoji ne samo znanjeo egzistenciji jednog neprijatelja, vei i izvesnostu pogledu njegovog buduieg "preuzimanja vlasti". 69 Za\to - upitaie moj ditalac - govorim ovde o lhistu i njegovom protivniku, Antihristu? NaSa prida nuZno vodi do Hrista, jer je on jo5 uvek Zivi mit na5ekulture. On je na5 kulturni heroj koji, bez obzira na svoju istorijsku egzistenciju, otelovljuje mit boZanskogPrvobitnog Coveka, mistidnog Adama. On je taj koji zauzima sredi5te hriSianske mandale, gospodar Tetramorfa, to jest detiri simbola jevandelista, koji imaju znadenje detiri stuba njegovogprestola.On je u namq i mi smo u njemu. Njegovo carstvo je dragoceni biser, u zemlli zakopano ^blago, malo zrno sladicekoje postajeveliko drvo, i nebeskigrad'. Kaq Stoje Hristos u nama,tako je u namai njegovo nebeskocarstvo+. 70 Ovih nekoliko, op5te poznatlh naznaka, trebalo bi da budu dovoljne da ocrtaju psiho.lo5kipoloZaj simbola Hrista. Hristos predoiava arhetip Sopstva". On predstavlja celovitost boZanske ili nebeskevrste, jednog preobraZenog doveka,BoZijeg sina peccati", grehom. Kao Adam macula koji nije obeleZen "sine prvom Adamu pre Pada, to jest dok je secundus; on odgovara jo5 ovaj uvek posedovao disti boZanskihk, zakoji Tertulijan ({F 222) ka1e: "I o ovoj predstavi Boga u doveku valja smatratr da

lludski dyh ima iste nagonei dula kao i Bog, iako ne ba5 onako_ kao 8o96". Mnogo opStiroi;ije Origen 0{S-ZS+): Imago DeiT ko.ii je utisnut u du5u, a ne u telo jeste predstavapredstave,jer rnoja du5a nije neposrednopredslava BoLrya,vei je stvorena prcma slidnostiprethodnepredstave".Ikistos je, medutim, pravi imago Dei, prema dijoj slidnosti.je na5 unutarnji dovek stvoren javlja se u ncvidljiv, bestelesan, i besmrtan'u.Bozi;a predstava nama. kroz prudentia,iustitia, moderatio,virtus, sapientiai discil. plinal 71 Avgustin (354-430) pravi razliku izmedu imago Dei g dovekakao sredstvo koja je Hristos i predstave koja je usadena ili"moguinost da se postaneoulik Bogu.l2 PredstavaBoga ne nxlazi se u telesnomdoveku, vec u anima rationalis, kojom se on razlikuje od Zivotinje, "predstavaBoga je unutarnja,ne u telu... gdeje intelekt, gdeje lpzilm, gdeje um koji mora da istraZiistinu, lrr je predstavaBoga^'. "Zato bi trebalo da se podsetimo,kaZe Avgustin, da po BoZijoj predstavi nismo stvoreni nigde drugde, rf<ru intelektu. "A tamo gde dovek zna dije stvoren prema predslavi BoZijoj, on u sebi prepoznaje i ne5toobimnije od onoga Sto jasno vidi da je BoZija predstava ic dato Zivotinji"'" Iz ovog se lakoreii identidna sa anima rationalis. Ona. -predstavlja viSeg, tluhovnogdoveka,Pavlovoghomo coeleslisar). Kao i Ada4opre svoga pada, tako je i I{ristos otelovljenjepredstaveBogal6, 8i;i totalitetAvgustin naroditonagla5ava. "Redje", kaZeon, "uzelana scbecelog, gotovo potpunog doveka:u du5u i telo dovedije. Da budemprecizniji - buduii da dak i Surnska zver poseduje'du5u'i lclo - kada kaLemljudskadu5ai ljudsko meso,ja Zelim da kaZem rlaj e ona preuzelana sebekompletnuljudsku duSu. " l /) 72 BoLqa predstavau doveku nije uni5tenaPadom,vei je samo o5teiena i iskvarena(deformisana) i putem BoZije milosti ona opet mo1e biti vaspostavljena.Obim integracije naznadujese kroz descensusad inferos, silazak u pakao Isusove du5e, dije spasiladko dejstvo obuhvatadak i mrtve. U psiholo5kompogledu ovome odgovara integracija kolektivnog nesvesnog koja predstavlja su5tinskideo procesaindividuacije.Avgustin kaZe: "NaS

46 kraj,mora,dakle,biti na5esavr5enstvo; je Hrisa na5esavrbenstvo tos"'o, zato Stoon predstavljasavr5enu predstavuBoga. Zato on bivanazivan i "Kraljem". Njegova nevesta(sponsa) jeste ljudska du5a,koja je "u jednoj iznutra skrivenoj duhovnoj tajnivezanaza red, kako bi dvoje postojali p^jednom mesu", Sto odgovara mistidnom braku Hrista i Crkve". Bez obzirana dalje postojanje ovog hierosgamos-a u dogmi i ritualu crkve ovai simbolizam se tokom Srednjeg veka razvio u alhemijsku konjunkciju suprotnosti, ili u "hemijsko vendanje",podstiduii, tako, s jedne strane, radanjekonceptao lapis-uphilosphorum-Lr, koji oznadujecelovitost, a na drugbj strani,radanjeKonceptao hemijskomjedinjenju. 73 Prvim grehom o5teienaBoZija predstava u doveku moLe se "reformisati" i uz BoZiju pomoi, kao U Poslanici Rimljanima 12,2: "I ne upravljajte se prema ovome svetu,vei se menjajteobnavljanjem smisla da biste mogli da ispitate Staje BoZija volja". Slike celine koje nesvesno proizvodi tokom procesaindividuacije predstavljaju,takve"refome" jednog arhetipamandalekoji postoji a priori". Kao Sto smo vi5e puta naglasili, spontanisimboli Sopstva,ili celovitosti praktidno se ne mogu razlikovati od predstave Boga. Uprkos redi metamorophausthe(preobraziti se) u grdkom tekstu iz gornjeg navoda,pod "obnovom" uma (anakainosis, reformatio) ne misli se ni na kakw promenu svesti, vei pre na ponovnovaspostovljenje izvornog stanja,na apokastasis. To se sasvim podudaras empirijskim nalazimapsihologije, stalnopostojeieg arhetipacelovitosti" koji, istina, lako moZeda nestaneiz vidnog polja svesti,ili da nikadane bude opahen, sve dok ga svest obasjana konverzijom ne prepozna u figuri Hrista. putem ove "anemnesis" opet se uspostavlja iskonsko stanjejednosu5nosti sa predstavomBoga. Ono oznadava integracijui premo5iavanje rascepa u lidnosti, koji svoje postojanje ima da zahvali razliditim nagonima koji teZemedusobnosuprostavljenimpravcima. Raskol lidnosti se ne pojavljuje samo onda kada dovek, poput Zivotinje, jo5 nije svestansvog nagonskogbiia. A kao nemogui, odnosno pokazuje se tamo gde ve5tadkonesvesno, Stetan, to jest potiskivanje,ne reflektuje vi5e Zivot nagona.

47 74 Iskonsko hri5iansko videnje intago Dei, otelovljeno u Ilrisfu, zna(i, van svake sumnje,jednu sveobuhvatnucelinu koja u sebi obuhvata dak i animalnu stranu doveka (pecus!).Uprkos svemu tome, simbol Hrista ne predstavlja dovoljno celinu u modernom psiholo5kom smislu zato Stomradnu stranu stvari ne ukljuduje expressis verbis, vei je specifidno iskljuduje kao luciferskogprotivnika. Iako je iskljudivanjezle sile bilo nestosasvim poznatohri5ianskojsvesti,onaje time izgubila samonebitnu Scnku,jer je, u udenju o privatio boni koje se najavljuje vei kod Origena, zlu utisnut karakterjednog umanjenogDobra, dime mu jc oduzetasu5tastvenost. Premaudenju crkve Zlo je samo "sludaiannedostatak savrSenosti". Na osnovuove pretpostavke moglo jc da n-astane mi5ljenje "Ofime bonum a Deo, oilme malum ab hornine"". Sledeia logidnaposedicabila je sledstveno iskjudivanje davola u izvesnim protestantskimsektama. je 75 Zahvaljujuii udenju o privatio boni obezbedena rraizgledcelina Hrista. ZIo se,medutim, mora su5tinskijeposmalrati kada ga susreiemo u ravni empirijske psihologije. Ono je ovde, naprosto,suprotnost dobra.U starovreme, gnostici, dija je argumentacijau znadajnoj meri bila pod uticajem psihidkog iskustva,bavili su se problemomZla temeljnije nego crkveni oci. 'l ako jg, na primer, Hristos, udili su, "odbacio od sebe svoju scnku"'*. Ako ovom shvatanjudamo teZinu koju ona zasluZuje onda u liku Antihrista moZelako prepoznatinjegov odbadeniantipod. Antihrist se u legendirazvija kao perverzniimitator Hristovog Zivota. On je pravi antimimonpneuma, podrailavajuii duh zla koji u izvesnoj meri ide Hristovim stopamakao Sto senka prati lclo. Ova komplementacijajednostrano svetlog lika Spasitelja, koja se dak javlja vei u okviru Novog zlveta, svakako ima narodito znadenje. I, doista, tome je vei rano posveiena rrcf govarajuca p aLnja. 76 Ako u tradicionalnoj figuri Hrista prepoznajemoparalelrr psihi0komispoljavanjuSopstva, ondaAntihrist odgovaraSenci Sopstva,i to mradnoj polovini ljudskog totaliteta, koja se ne sme ocr:njivati previ5e optimistidki. Celokupnona5e iskustvo govori tla su, kako izgleda, svetlost i senka u trjudskojprirodi tako rav-

48 da se dovekovapsihidka celovitost u najnomerno rasporedene jednom javlja u dosta prigu5enomsvetlu. Psiholo5ki manju ruku poznanja celog pojam Sopstva koji, delimidno potide iz na5eg. predstavljau proizvodimanesvesnog doveka,a inadese spontano kao ono, unutra5njim antinomijama povezano arhetipsko detvorstvoone mole a da ne uzme u obzir Senku koja pripada svetloj telo i ljudskost.Svetfiguri, jer bi bez nje ovom liku nedostajalo lost i Senkaobrazuju u empirijskom Sopstvujedno paradoksalno jedinstvo. Sa hri3ianskog gledi3ta, medutim, taj arhetip je beznadelno pocepan na dve nespojive polovine, Sto bezusovno vodi do metafizidkog dualizma, - do konadnog razdvajanja nebeskog carstvaod ognjenog svetaprokletih. 77 Za nekoga ko posedujepozitivan stav prema hri5ianstvu problem Antihrista je tvrd orah. Antihristova pojava ne predstavlja niSta drugo nego protivudar davola, isprovociran BoZijim otelovljenjem; jer davo koji kao suprotnost Hristova, a time i Bolija, svoj istinski lik poprima tek podetkom hri5ianstva, dok je u Knjizi o!.ovujo! uvek bio jedan od BoZijih sinova i Jahveov poverenik.r) U psiholo5kom smisu, ovaj sludaj je jasan po5to da dogmatska figura Hrista posedujetakvu izvrsnost i savr3enost jednostrano je uistinu toliko sve ostalo pored nje potamni. Ona savr5ena da bukvalno zahteva psihidki komplement radi koja se neravnoteZe.Red je o suprotstavljenosti uspostavljanja joS je udenjao ranije dqyela do i koja pogre5ivomogla odekivati dva BoZija sina od kojih se stariji zvao Salanael". Dolazak Antihrista nije samo profetsko prorodanstuo,vei i neumoljiv psiholo5ki zakon dije je postojanjeautora, a da ga on sam dok je pisao pisma nije ni bio svestan,uverilo u izvesnostpredstojeie enantiodromije.Posledidno,on je pisao tako kao da je svestan unutarnje nuZnosti ovog preobraLenja,pri demu mu je ta misao sigurno izgledala kao boZansko otkrovenje. U stvarnosti, svako vi5e diferenciranje predstave lkista, prouzrokuje odgovarajuie komplementa,dime raste napetost njenog nesvesnog nagla5avanje izmedu onog iznad i onog ispod. 78 Ovim konstatacijama kreiemo se sasvim u okviru hriSianske psihologije i simbolike. Faktor sa kojim niko nije

49 radunao jeste, medutim, fatalnost koja je svojstvena samoj hri5ianskoj dispoziciji, a 5to neizbeZnovodi do preokretanja njenog duha - i to ne kroz nejasnodelovanjesludajnosti,vei u skladu sa psiholo5kimzakonom.Idealu duhovnostikoji teZi najvi5em bilo je sudeno da se sukobi sa materijalistidkom zemaljskom stra5iu za pobedom materije i ovladanjem svetom. Ova promena se ispoljila u epohi "Renesanse". Ova re( zna(i "ponovno rodenje", a time se mislilo na ponovno rodenje duha antike. Danas znamo da je ovaj duh uglavnom bio maska, i da antidki duh nije bio ponovo roden, vi5e srednjevekovnohriSianski koji se podvrgaodudnim paganskimpreobraZajem tako Stoje nebeski cilj zamenio za zemaljski, a vertikalu gotskog stila za horizontalnu perspektivu (otkrivaladka putovanja, eksploatisanj e sveta i prirode). Dalii razvoj koji je vodio ka Prosvetiteljstw i IirancuskojRevoluciji doveo je danasdo jednog Sirokorasproslranjenogstanjakoje se ne moZe drugadijeopisati nego kao antihri5iansko, u smislu da poturduje ronohriSianskuanticipaciju poslednjeg vremena.Utisak je kao da su se, dolaskomllrista, posuprotnosti, koje su do tada bile samolatentneili kao da se iavile neko klatno snaZnozanjihalo u jednu stranu,a sadaizvodi i komplementaran pokret na drugu. Nijedno drvo, ka2u, ne raste do ncba osim ako mu korenje ne dotide pakao. Dvostruki smisao ovog kretanjapodiva.uprirodi klatna.Hristosje neporodan; ali na samompodetkunjegove delalnostidolazi do susreta sa Satanom, l)rotivnikom koji predstavljaoslonac za onu silovitu napetostu du5i sveta kakva nastaje pojavorn Hrista. On je "musterium iniquitatis" koji na potpuno isti nadin, to jest neraskidivo, kao sr:nka Sto ide uz svetlost, prati sol iustitiae, kao 5to brat ide uz lrrata.kako mi5jahuebionejii i euheti.28) Obojica LeLe dazadobiju r:arstvo: jedan nebesko,a drugi "principafushuius mundi". Govori se o "hiljadugodi5njem" carstvui o "dolaskuAntihdsta", kao da je izmedu dva bratakraljevskogroda doSlodo podele svetovai vremena.Susretsa Satanommorao je zato da,zna(i viSe od pukog sludaja: bila je to karikau lancu. 79 Kao Sto moramo da se podsetimo na antidke bogove kako bismo pravilno ocenili psiholo5kuvrednostAnima o Ani-

50 mus, tako je i Hristos za nasnajbliZa analogijaza Sopstvoi njegovo znadenje. Ovde se, naravno, ne radi o jednoj ve3tadki stvorenoj ili arbitrarno priznatoj, vei o efektivnoj i samoj po sebi postojeioj kolektivnoj vrednosti, koja deluje bez obzira da li je subjekt toga svestanili ne. Iako atributi llrista (su5tinskaistovetraspeie, Jagnje nost sa Ocem, koeternitet, sinstvo, partenogeneza, Zrtvovano medu suprotnostima,Jedanrazdeljen u Mnogima, itd.) omoguiavaju da ga nesumnjivo prepoznamo kao otelovljenje odgovara Sopstva,on ipak, posmatranosa psiholo5kog stanovi5ta, samojednoj polovini ovog arhetipa.Druga polovina pojavljuje se jedSopstvo, u Antihristu. I ovaj poslednjiu istoj meri predodava ino Sto se sastoji od njegovog mradnog aspekta. Obojica su hriSianski simboli, koji znadeisto Sto i slika Spasiteljaraspetog izmedu dva razbojnika. Ovaj veliki simbol govori da dalji razvoj i protivrednostii diferencijacijasvestivodi u sve opasnijuspoznaju jest do mudne susne znati ni5ta manje do raspinjanja Ega, to penzije istog izmedu nepovezivih suprotnosti ". Pritom se, naravno, ne moZe raditi o potpunom ga5enjuEga, jer bi inade na taj nadin bio uni5ten fokus svesti, Sto bi za posledicu imalo potpunu nesvesnost.Relativno ukidanje Ega tide se samo najvi5ih i poslednjih odluka u situacijamanerazre5ivihkolizija obaveza,Sto drugim redima zna(i; u takvim sludajevimaEgo je posmatradkoji pati, koji ni o demu ne odluduje, vei mora da se bezuslovno podvrgne odluci i kapitulaciji. Konadnu odluku donosi dovekov Genius, njegov vi5i i opseZniji deo za koji niko ne zna dokle doseZe. Stoga je korisno paZljivo ispitati psiholo3ke aspekte procesa individuacije u svetlosti hri5canske tradicije, jer ona poznaje opis istog, koji, Sto se tide preciznosti i upedatljivosti daleko prema5ujena5 slabi, individualni poku5aj,iako hri5ianskoj predstavi Sopstva,Ilristu, nedostajesenkakoja mu pripada. 80 Razlog za to je, kao Sto smo vei nazna(Ih, udenje o Summum Bonum. Irinej s pravom kaZe gnosticima da valja ukoriti "svetlost njihovog oca" zato Stoona nije mogla "da osvetli i ispuqi dak ni ono Stoje u njoj bilo (misli se na Senkui napraminu)"'u. Izgleda mu neprilidno i kritike vredno da neko moZe pretpostaviti da se u unutra5njosti svetlosne plerome nalazi

5l "bezoblidna i mradna praznina". Za hri\canina ni Bog ni Hristos ne bi smeli da budu paradoks;oni moraju da budu jasni i to vaLi do dana5njegdana. Niko nije znao) a odito se ni danas ne zna, (osim s nekoliko slavnih izuzetaka)da je hibris spekulativnog intelekta zaveo jo5 stare mudrace da dozvole sebi filosofsku definiciju Boga koja ga je u veioj ili manjoj meri obavezivalada bude Summum Bonum. Jedan protestantski teolog je i5ao dak dotle da kaZe:"Bog moZebiti samodobar!" Kad je o tome red,jo5 ga je Jahve mogao poduditi da to nije tako, kad vei sam nije u stanju da uvidi svoju intelektualnu nadobudnostu pogledu BoZije svemoii i slobode. Uzurpacija Surr1mum Bonum-a ima, naravnoo svoje razloge koji seZuu daleku pro5lost (u koje ovde ne mogu ulaziti). Pa ipak, ona je pravi izvor koncepta o privatio boni koji ni5ti realnostzla i koji nalazimovei kod Vasilija Velikog (330379), potom kod Dionisija Aeropagite (drugapolovina 4. veka), a u punom cvatu kod Avgustina. 81 Pre svih ostalih Tatijan (2. vek) zastupa kasnije nadelo: "Omne bonum a Deo, ofirle malum ab homine", govoreii: "Bog nije udinio ni5ta zlo; mi smo ti koji sma izamali sw nepravdu". Ovo shvatanjezqsJupa i Teofil Antiohijski (2. vek) u svom spisu "Ad Autolyc;m".32 82 Vasilije kaZe:"Ne sme5smatratiBoga zauno(nika postojanja zla, niti uobraziti da zlo ima vlastitu supstancu ((t6iov tn6orsorv toO rsroO e0ar). Jer niti zlo postoji kao ne5to Zivo, niti mi smatramoda ono ima supstancijalnusuStastvenost (ousian cnhyp6staton). Negiranje (st6resis, doslovno otimanje) dobrog jestezlo... Tako ni zlo ne podivana vlastitoj supstanci (en idia hy^parxei) vei nastajenaknadnoiz obogaljenja(perdmasin)du5e.rr Ono, naime, nije ni nestvoreno,kako glasi mi5ljenje nevernih, koii zlo izjednadavaju u pogleduvrednostisa dobrom prirodom... niti stvoreno. Jer, ako^sve dolazi od Boga kako onda zlo (moZe) da dolazi od dobrog?"34 83 Jedno drugo mesto osvetljava logiku ove tvrdnje. U drugq Hamilia Hexaemgron-a Vasilije kaZe: "Uop5tenije poboZno reii da zlo ima poreklo u Bogu, zato Sto suprotnostne moZe da

52

53 druge strane,uveren da zlo zaistapostoji, onda se relativna stvarnost zla zasnivana nealnom"sakaienju" du5ekoje isto tako mora da ima jedan realan uzrok. Ako je du3a izvorno stvorenakao dolrra, onda se zaista iskvarila, i to putem stvarnog razloga,pa makar to ne bilo ni5ta drugo do bezbrilnost, nemar i lakomislenost koji predstavljaju zna(enje rhathymie. Ako se nesto tumadi psihidkim stanjemstvari, - ovo Zelim da posebnoistaknem- onda t<l ne biva ni u kom sludaju redukovano ad nihilunn i time poni5teno,vei pomerenonapsihiiku ravan, koja se empirijski moZe 't,natno lak5e ustanoviti nego na primer realnost dogmatskog davola kojeg prema autentidnim iskazima uop5te nije izmislio dovek, vei je postojao i davno pre njega. Ako je davo sa svoje slranesvojom slobodnomvoljom otpao od Boga, onda to najpre dokazuje da je zlo postojalo u svetu jo$ pre doveka, i da ovaj slogane mole biti jedini uzrodnikistog, i da je, drugo,i sam davo vr:i imao "osakaienu" du5u, zbog dega odgovornostsnosi neki islo tako stvaran uzrok. Osnovna gre5kavasilijanskog argumenta jcste gre5kapetitio principii., koja ga drZi u nerazresivimprotivurednostima: a priori se konstatujeda se samostalnost zla mora poricati, dak i kada je red o vednosti davola koga potvrduje tlogma. Spolja5ni ruzlog za to bila je istorijska ugroZenostod slranemanihejskogdualizma.Ovo se pre svegajasno vidi iz ruk<rpisa Titusa od Bostre (+ oko 37})"AdversusManichaeos,,gde on, nasuprotmanihejskomdualizmu,izvodi zakljudakda, kada je rcCo su5tastvenosti, zlo ne moLepostojati. 86 Jovan I{rizostom (oko 344 - 407) koristi umesto steresis (privatio) izraz ekrop1tou kalaoa (odudaranje, devijacija dobrog, ili okretanje od njega). Tako on kaLe.."Zlo nije ni5ta drugo rrcgoodbijanje dobrog, zato je zlo u odnosu na dobro sekuntlilrno" "

proizllazi iz suprotnosti. Naime, niti Zivot rada smrt, niti je mrak poreklo svetlosti,niti je bolest stvoritelj zdravlja...Ali ako... fie zlo) ni nestvoreno, niti od Boga stvoreno, odakle mu onda njegova priroda? Da, naime, zlo postoji, to neie sporiti niko ko udestvujeu Zivotu. Sta dakle, da kaZem?To da zlo nije nikakva Liva i nadahnutasu5tastvenost, vei stanje (didthesis)du5ekoja se prema vrlini pona5a suprotno, (i to) zbog odvajanja od dobrog koje proizilazi iz lakomislenosti (rhalhymois) (to jest ono ga prouzrokuje)... \fgka svako sebevidi kaquzrodnika rdavosti koja u njemupostojirr". 84 Prirodno stanje stvari, dauz iskaz "visoko" odmah ide i predstavao "niskom", ovde je izokrenuta u kauzalan"odnosi svedena n4 apsurdnostjer je potpuno odiglednoda mrak ne rada svetlost, niti da svetlost rada mrak. Ideja o dobru i o zli,jeste, medutim, pretpostavka za svaki moralni sud. Red je o. logidki ekvivalentnom paru suprotnostikoji, kao takav, obrazuje conditio sine qua non svakog.spoznajnog.dina. Sa empirijskogstanovi5ta o tome se ne moZe ni5ta vi5e reii. Sa ovog stanovi5tazato bi se moralo konstatovati da dobro i zlo, kao koegzistirajuie polovine moralnog suda, ne potidu jedno od dmgog, vei su uvek istovremeno tu. ZIo je, kao i dobro, ljudska vrednosnakategorija, a mi smo tvorci rroralnih vrednosti sudova, ali smo zato samo u ogranidenojmeri tvorci dinjenicakoje podleZuna5emmoralnom sudu. Ova stanja stvari jedni nazivaju dobrom, a drugi zlom. Samo u kapitalnim sludajevimapostoji pribliZan consensusgeneralis. Ako zajedno sa Vasilijem posmatramodoveka kao uzrodnika zla, onda to istovremeno zna(i da je on i uzrodnik dobra. Covek je, medutim, u prvom redu sarro uzrodnik pukog suda; u odnosuna cinjenicekojima se sudi nije tako lako utvrditi njegovu odgovornost. Za tako ne5totrebalo bi jasno moii definisatiopseg slobodavolje. Psihijatar zna koliko je to uZasnote[ak zadalak. 85 Sa ovih razloga psiholog se uZasava metafizidkih tvrdnji, ali mora da kritikuje op5ta poznata ljudska obrazloLenja privatio boni. Kada. dakle, Vasilije s jedne strane tvrdi da zlo nema vlastitu supstancu,vei da nastaje "iz sakaienja du5e" i ako je, s

87/88* Dionisije Areopagita op5irno obja5njavazlo u 4. ;roglavlju "De divinis nominibus". Zlo, kaZe on, ne moZe da polideod dobrog,jer da potide od dobrog,ondane bi bilo zlo. No lrrrduii da sve Sto postoji dolazi od dobrog, onda je sve na neki rradindobro; "zIo, medutim, uop5tene postoji" (to 6d rardv oihe iiv eo'rrv). "ZIo po svojoj prirodi nije ni stvar, niti takvu stvar

54 pravi. "Zlo uop3tene postoji i nije ni dobro ni korisno"(otrc6ott ra,$dl.ov rd rordv oi5te oyosdv oiStedyugoror6v). "Sve stvari, ukoliko postoje,jesu dobre i dolaze od dobrog, a[ ako su li5ene dobrog,onda nisu ni dobre,niti postoje"."Ono Stone postoji, nije potpuno zlo. Ono degauop5tenema neie ni5ta ni postati, ako se, shodno transcendentnommodusu (raro rd tnepoilorov) shvati kao ne5to Sto postoji u dobrom. Dobro ie, dakle, ukoliko uop5te postoji, a i ukoliko to nije, stajati nesrazmernonapred i na vi3em dok zlo nije ni u onome Sto mestu (rol.l,QrporepovrSnepr'6pevov), postoji, niti u onome Sto ne postoji" (to 6B rsrdv oilte Bv totg o0or.v, oiJte0v totq pfi oi5orv)'o. 89 Iz ovih izvoda jasno se vidi s kakvom je emfazomjo5 u najranijem periodu poricanastvarnostzla. Ova dinjenica se, kao Sto smo vei spomenuli, nalazi u najbliZoj vezi sa crkvenim stavom prema manihejskom dualizmu, Sto se zatim jasno vidi kod Avgustina. U svom spisu protiv manihejaca i markionita on daje sledeie obja5njenje: "Nunc vero ideo sunt omnia bona, quia sunt aliis alia meliora. et bonitas iferiorum addit laudibus meliorum... Ea vero quae dicuntur mala, aut vitia sunt rerum bonarum, quae Sed omnino extra res bonasper se ipsa alicubi essenon possunt... ipsa quoquevitia testimonium perhibent bonitati naturarum. Quod enim malum est per vitium, profecto bonum est per naturam. Vitium quippe contra naturam est, quia naturae nocet: nec noceret, nisi bonum eius minueret. Non est ergo malum nisi privatio boni. Ac per hoc nusquamest nisi in re aliqua bona...Ac per hoc bona sine malis esse possunt, sicut ipse Deus, et quaequesuperiora coelestia: mala non sunt... si autem nocent. bonum minuunt: et si amplius nocent, habent adhuc bonum quod minuant: et si totum consumunt, nihil naturae remanebit qui noceatur; ac per hoc nec malum erit a quo qQceatur,quando nature defuerit, cuius bonum nocendo-iorrit,r, 39." 90 "Liber Sententiaqqmex Augustino" kaLe (CLXXVI): 40: quia quJd auctorem Deum non ha"Nulla est substantiamali bet, non est: ita vitium comrptionis nihil est aliud, quam inordi*"'. SlaZuii se s tim. natae vel desiderium vel actio voluntatis

)) Avgustin kaZe: "Non felnrm est malum: saedqui ad facinus utilur"ferro,ipse malus est42". 91 Ovi izvodi jasno pokazuju Dionisijeva i Avgustinova stanovni5tva: zlo samopo sebi nema nikakw supstancu, odnosno ne postoji,jer je ono samoumanjivanjedobrog,koje jedino poseduje supstancu. ZIo je vitium, to jest rdavo kori5ienje stvari, usled pogre5nih odluka volje (zaslepljivanje usledzle Zelje,itd.). Toma Akvinski, veliki crkveni uditelj, pozivajuii se na gornji citat Dionisija Areopagite kaZe: "Jedan deo para suprotnosti prepoznaje se iz drugog, kao Sto se tama poznaje preko svetlosti. 'L,ato se odgovor na pitanje Staje zlo mora pronaii u prirodi dobrog. Mi smo, medutim, gore rekli da dobro znadi sve ono demu vredi teZiti. I buduii da svaka priroda teZi ka svom (vlastitom) biiu (suSlini) i svojoj potpunosli, mora se nuZnozakljuditida pbsl<rjanjei savr5enstvo svakog biia posedujesu3tinu dobrog (ralionern bonitatis). Zato ne moZe biti da zto zna(i neki smisao ili neki oblik ili prirodu. Preo_staje iedino da se imenom zla ozna(i izvesno odsustvodobrog *t.""Zlo nije ne5to Stopostoji - dobro, medutim, postoji 44." "Iito tako svalii agensdehje radi dobra ili pornoiu njega. Cilj agensamora mu odgovarati (conveniens). Ono Sto, medutim, njemu (agensu) koristi, znadi neSto dobro, i zato svaki agensdeluje radi dotrrog."(Quod autemconvenieusest alicui est illibonu-. brgo omne og"ot agit propterbonum) 45. 92 Toma se sam poziva na ono Stoje rekaoAristotel, da "je belo ono Stoje manje pome5ano sa crnim"*o, ali ne spominje da suprotnapretpostavka: "Crnje je ono 5toje manje pome5anos lrelim," ne samo da moZe da zahtevajednakuvaZnost,kao prva redenica,vei i da je ovoj i logidno ekvivalentna.Zato se mora spomenuti i da se ne prepoznaje samo mrak pomoiu svetlosti, vei i obratno,da se svetlostpoznajepomoiu mraka. 93 Buduii da je samo ono Stodeluje i slvarno,onda je po 'l'omi, samo dobro stvamo, $to znadi "postojeie." Njegov afgument podmeie, medutim, jedno bonum, koje znadi nesto kao: "dovoljno, odgovarajuie, tadno, pristajuie". "Omne agens agit propter bonum" morala bi se dakle prevesti kao: "Svaki agens tlcluje radi onoga Sto mu odgovara".To, kao Sto znamo, radi i

56 davo. I on poseduje jedan "appetibile" i svakako ne teZi ka u dobrom, vei, naprotiv, u zlu, iz &gaje, medutim, savr5enstvu izvuti zakljudakda zbog toga njegovateZnjaposeduje nemoguie "Su5tinudobrog". 94 Odito je da se zlo moZe prikazati kao umanjivanje dobrog, ali ako bismo sledili tu logiku, mogli bismo reii i ovo: Temperatura arktidke zime na kojoj nam se smrzavaju nos i uSi leZi relativno samo malo ispod toplote koja vlada na ekvatoru. A znamo da arktidka temperaturanije ni5ta manja od dak 230' iznad apsolutnenultne tadke. Sve stvari na Zemtji su "tople", to jest apsolutnanultna tadka se ne dostiZedak ni pribliZno. Slidno kao Sto su stvari vi5e ili manje "dobre", i kao Sto hladnoia nije niSta drugo do smanjivanje toplote, tako ni zto nile drugo do takvo smanjivanje dobrog. Argumentc4a privatio boni ostaje jedan eufemistidki petitio principii, bez obzira na to da li ie zlo vaLiti kao manje dobro ili kao efekat konadnosti i ogranidenosti stvorenih stvari. LaLni zakljudak nuZno sledi iz premise "Deus = dobro Summum Bonum", zato Stoje nezamislivoda je savr5eno je i manje doikada moglo da stvori z1o.Ona samostvorilo-dobro 47.No buduii da se bro (kojJi hik jednostavnoouruuo gorim) mi uprkos vrucini od 230' iznad apsolutne nule gadno slmzavamo, onda bi to znadilo da, eto, postoje ljudi i stvari koje je Bog, istina, stvorio, ali koji su samominimalno dobri a maksimalno lo5i. 95 Iz ove teZnje da se zlu porekne stvarnostpotide svakako i nadelo: "Omne bonum a Deo, omne malum ab homine". Red ie o protivredju usmerenomprotiv istine da je onaj koji je stvorio toplotu odgovorani za hladnoiu (scl. bonitasinferiorum).Avgustinu se svakako moLe priznati da su sve prirode dobre; ali ipak ne toliko dobre da i njihova rdavost ne bi u podjednakojmeri bila jasna. 96 Ono Sto se danas dogada u koncentracionimlogorima diktatorskih drLavateSkobi se moglo oznaditi kao "sludajan mato bi zwdalo kao podsmeh. njak savr5enosti"; 97 Psihologija ne zna 1ta su dobro i zlo po sebi; ona ih poznqe samokao sudoveo relacijama.Dobro je ono Stosa izves-

57 nog stanovi5taizgleda kao odgovarajuie,prihvatljivo ili vredno; 'zlo je tome odgovarajuia suprotnost. Ako je ono Sto nazivamo dobrim za nas "stvarno" dobro, onda onda moraju postojati i rdave i zle stvari koje su zanas "stvarne".Vidimo da psihologija ima posla s jednim vi5e ili manje subjektivnim sudom, to jest s .iednompsihidkom antitezomkoja je za oznatavanjevrednosnih relacija neizbeLna: dobroje ono Stonije lo5e,a lo3eje ono Stonije dobro. Postojestvari koje su s izvesnogstanoviSta krajnje zle, to postoje opasne. prirodi A i stvari u ljudskoj koje su veoma .iest opasnei zato onome ko im se nadena putu mogu da izgledaju u odgovarajudojmeri zle. Ulep5avanjeovog zla nema nikakvog smisla zato Stobismo se time samo uljuljkivali u laZnu sigurnost. Ljudska priroda je sposobna za beskrajnozlo, a zla d,elasu isto lako stvarna kao i dobra, dokle god se pnrLa oblast ljudskog iskustva, i sve dokle psiha prosudujeo ovim delima i utvrduje razliku medu njima. Jedino nesvesnopravi razliku izmedu dobra i zla. Unutar psiholo5ke oblasti zaista se ne zna Sta u svetu pre<rvladuje, dobro lli zlo. Postoji samo nada da je to dobro, dakle ono Sto nam izgleda kao odgovarajuie. Niko nikada nije bio u slanju da navedeStabi moglo da bude op5tedobro. Nijedan uvid u relativnosti vidljivost na5egmoralnogsudanije u stanjuda nas oslobodiovih nedostataka, a oni koji zami5ljajuda su s one strane dobra i z\a po pravilu su najmudniji duhovi dovedanstva koji se koprcajuu muci i strahuvlastitegroznice. 98 Danasje, kao nikada ranije, vaZno da dovek ne previdi rrpasnost zlakoja u njemu vreba.Na Zalost,isuvi3eje jasno zbog Ccgapsihologija mora da insistira na realnosti zla i da odbije svaku definiciju koja zlo obja5njava kao beznadajno ili dak kao nopostojeie.Psihologijaje iskustvenanauka koja ima posla sa stvarnim stvarima. Prema tome, ja kao psiholog nemam ni nameru,ni kompetencijuda se me5amu metafiziku. Upu5tam se rr polemiku samo onda kada metafizrka prelazi u oblast iskustva i lumadi ga na nadin koji se empirijski nikako ne moZe opravdati. Moja kritika privatio boni vahi samodotle dokle seZe psiholo5ko iskustvo. S naudnogstanovi5taobrazloZenje privatio boni jeste, I'ao Stosvako moZeda vidi, petitio principii, kod koga znamoda

58 da na kraju uvek ispadaono Stoseu njegana podetkustavi.Takvi argumenti nemaju nikakvu uverljivost. Ali okolnost da se takvi argumenti ne samo koriste, vei da se u njih van svake sumnje i veruje, predstavljaza mene dinjenicu sa kojom se ne mogu lako pomiriti. Ona, naime, dokazujejednu tendenciju koja postoji a priori, da se prednost da "dobrom", i to svim odgovarajuiim i koja stoje na raspolaganju. neodgovarajuiimsredstvima Kada se, dakle, hri5ianska metafizika dvrsto drLi privatio boni, onda ona time izraLava teZnju da svaki put uveiava dobro, a umanjuje z1o. Privatio boni mohe, dakle, da u metafizidkom smislu bude istinit. U tom pogledu ne usudujem se da donesemnikakav sud. Ali ostajempri tome da su u na5oj oblasti iskustvabelo i crno, svetlost i tama, dobro i zlo ekvivalentne suprotnosti diji jedan deo uvek pretpostavlja drugi. 99 Ova jednostavnadinjenica pravilno je ocenjenajo5 u takozvanim Klimentinskim Homilijanta-", zbirci gnostidkohri3ianskih mkopisa nastalihoko 150. (n.e.) gde nepoznatiautor dobro i zIo razume kao desnu i levu ruku Boga, a svekoliko stvaranje obja5njava sizigijama, to jest parovima suprotnosti. Slidno ovome i udenik Bardesana, Marino tumadi dobro kao "svetlo" i ono Stclse nalazi na desnoj strani (dexion), a zlo kao mradnoi ono Stoje na levoj strani (aristeron)49. L"rro stranaodgovara i Zenskom.Tako se kod Irineja ("AdversusHaereses",I, 30, 3) Sophia Prounikos naziva Sinistra. Kliment smatra da se ovo gledi5tesasvim podudarasa idejom o BoZijoj jedinstvenosti. Ako se pretpostavijedna antropomorfnaslika Boga (svakapredstava Boga je na vi5e ili manje suptilan nadin antropomorfna!) ondaje te5koosporiti koliko logiku, toliko i prirodnostklimentinskog stava.U svakom sludaju,ovo shvatanje, koje je moZdaoko dve stotine godina starije od gornjih citata,dokazuje da realnost zIa ni u kom sludajune vodi nuZnou manihejskidualizam i time ne ugroZavajedinstvo BoZije predstave.Ono dak jamdi njeno jedinstvo u ravni koja prevazilazi su5tinsku razliku izmedu jahvistidkog i hri5ianskog shvatanja.Jahve, kao Sto znamo, nije pravedan, a nepravednostnije dobra. Ilri5ianski Bog, nasuprot tome, jeste samo dobar. Ne moZe se poreii da je klimentinska

59 lcologija uspela da ovu kontradikciju premosti na nadin koji odgovarapsiholo5kimdinjenicama. 100 Isplati se stogada udemo malo pobliZe u Klimentove misaone tokove. "Bog je", kaLe otr, "utvrdio dva carstva (basileias)i postavio dva sveta (ai6nas)tako Stoje odludio da postojeii svet preda zlu (ponerd) zato Stoje on mali i uskoro ie proii. Ali je obeiao da ie buduii svet saduvatiza dobro, zato Sto .io ono veliko i vedno.Kliment dalje kaZeda ova podela na dvoje odgovara strukturi doveka: telo podinje od Zenskog,koje odlikuje omocionalnost; duh potide od mu3kog,kpj" vaLi za racionalnost. 'l'elo i duh Klimentnaziva "obe triade" ru. eovek potide "od dve smese(phyramitdn,doslovno:testo), muSkei Zenske.Zbogtoga su njemu data dva puta, put po$tovanja zakona i put bezakonja. l)va carstva su, naime, utvrdena,jedno koje se iaziva carstvo nelresko, i drugo koje pripada onima koji sada vladaju na Zemljl" ''r. t'Od ova dva jedan dini nasilje onom drugom (ekbi6zetai)." jesu brze ruke, koje toga ova dva vladara (hegem6nes) "Osim <rdgovara racionalnosti" i to BoZije, pozivajuii se na Deuteronomium 32,39: ("Ego occidam et Ego vivere faciam"). On ubija lcvom rukom a spasava desnom.Ova dva principa "nemaju svoje biie izvan Boga, a ne postoji nikakav drugi prvobitni uzrok (arche)".Niti su oni, od straneBoga projektovani(proeblethesan) kao Zivotinje (z6a), "jer su se one s njim slagale(homodoxoi,doslovno: biti istog mi5ljenja)". "Bog je, medutim, projektovaodetiri prva elementa... Posledidno, (ousias), on je Otac svakesupstance (toplo i hladno, vlaZno i suvo) ne i spoznajekoja nastaje iz me5avine(elemenata)". Onima koji su izmesanigapolju nastao jc poput deteta izbor (odnosnoodluka, proiresis)" )r, Sto znali da su me5anjemdetiri elementanastalenejednakostikoje su znadile rrcsigurnostizbogtoga zahtevaleodluke ili dinove itboru. Cetiri clementa grade detvorostruku supstancu tela (tetragenes tou sirmatosousia) a istovremeno i zla (tou poneroff). Ova supstanca ic paZljivo izdvojenai projektovanaod Boga, ali kadaje po volji onogakoji ju je i projektovaoizmesanaspolja,tadaje, kao rezullal ove kombinacije,nastaonaum koji se radujezlu."

60 101 Poslednju redenicu treba razumeti otprilike ovako: je, istina, vedna (ousa aei) i BoZije je detvorostrukasupstanca (he kakois chairousaproairesis)do5laje teLnja ka zlu dete. Ali je napravio Bog. Tako zlo nije stvorenoni spolja me5avini koju od Boga, niti od nekog drugog,niti ga je Bog projektovaoniti je nije, odito, sassamo nastalo.Petar,koji iznosi ova razmi5ljanja, vim siguran da li je to tako. l02Izgleda, prefiia tome, kao da jebez BoZije namere i bez njegovog znanjame$avinadetiri elementakrenula lo5im pravcem Sto se, medutim, ne moZe lako usaglasiti sa klimentinskom pretpostavkom o suprotnim rukama Boga koje jedna drugoj "dine nasilje". Odigledno,Petrukoji vodi dijalog, padate5koda expressis verbis pripi3eTvorcu uzrokovanjezla. 103 Kliment Rimski (Clemens Romanus) zastupapetrinijsko hri5ianstvo iztazito visokocrkvenog (odnosno ritualistidkog) obeleZja i ne samo time, vei i svojim udenjem o BoZijem dvostrukom aspektupokazuje da ima blisku vezu sa ranom judejsko-hri5ianskomcrkvom U njoj prema svedodanstvu Epifanija nalazimo ebinejskumi;ao da Bog ima dva sina,jednog starijeg,Satanu,i mladeg,Hrista'*. Na to ukazujei Mihaija, jedan od udesnikau razgovoru, kada kaZe da a!9 su dobro i zlo nastali na isti nadin,oni bi ondamorali biti braia55. penj e Isaij ino, 104 U fi udejsko-hri5ianskoj?) apokalipsi, Us u njenom sredi5njemdelu-pailazimo na Isaijinu viziju sedamnei njegovu voPrvo je video Samaela besakroz koja je uznosen56). jsku, protiv kojih je na nebesima vodena"velika bitka". Andeo ga je, potorn, odveo iznad toga na prvo nebo ka jednom prestolu. Na njegovoj desnoj strani stajali su andeli koji su bili lep5i nego andeli na levoj strani prestala. Oni na desnoj "svi su pevali u slavujednira glasom"; a oni na levoj su pevali za njima, i njihova pesma nije bila kao kod onih prvih. Na drugom nebu svi andeli bili su lep5i nego na prvom, i nije viSe postojala nikakva nzllka medu njima, kao ni na vi5im nebesima. Samael odigledno jo5 uvek ima vidljiv uticaj na prvo nebo, u meri u kojoj su "levi" andeli manje lepi, isto tako su i nila nebesamanje sjajna nego gornja, iako jedno drugo sve vi5e nadma5uju sjajem. Davo se,

61 poput gnostidkih arhonata nalazi na nebu, i sa svojim andelima sasvim odgovara astrolo5kimbogovima i silama. Njegova sfera lriva pro1eta, zahvaljujuii dalekoseZnomumanjivanju sjaja, boZanskom sferomTrojice, dija svetlostsa svoje stranedoseZe do nalnlheg neba. Tako imamo sliku koia predstavlja odgovarajuie je da i ova suprotnosti,poput desnei leve ruke. Karakteristidno vizija, kao i klimentinska, pada u predmanihejsko vreme (2. stoleie) kada hri5ianstvojo5 nije moralo da se brani od manihe.iske konkurencije. To bi lako mogao biti opis izvornog odnosa izmedu Janga i Juka, slika koja je bliZa pravoj istini od privatio boni. Ona,Stavi3e, ne remeti monoteizamni na koji nadin,buduii da ujedinjuje suprotnostiba5 kao Sto su Jang i Jin ujedinjeni u 'l'aou (koji su jezuiti sasvim logiEnopreveli kao "Bog"). Izgleda kao da je tek manihejski dualizam udinio Crkvene Oce svesnim rlinjeniceda su oni, a da im to nije bilo sasvim.jasno, da tad,a zapravo dvrsto verovali u supstancijalnostzla. Ovq iznenadni uvid ih je verovatno zaveo na sumnjivi antropomorfizam da pretpostavekako je ono Stodovek ne mole da sjedini nespojivo i za lloga. Rani hri5iani su uspeli da izbegnuovu gre5kuzahvaljujuii svom veiem nesvesnom. 105 Verovatno se moZe pretpostviti da je u gnostidkim krugovima sinkretistidkog judejstva nastavljen ovaj problem jahvistidke predstaveBoga o kome se diskutuje nakon Knjige o ,lovu, i to tim pre buduii do hri5ianski odgovg; na ovo pitanje, to jr;st jasno opredeljenje za BoLrju dobrotu)', otj" zadovoljila konzervativneJevreje.Otudaje karakteristidnoda je udenje o dva suprotna BoLrya sina podelo u Palestini, upravo kod judeohri5iana. Unutar hri5ianstva ono se razvilo do bogumila i katara; u judejstvu ono se nastavilo u religioznoj spekulaciji i na5lo je svoj trajan izrazu obe stranekabalistidkogdrveta sefirot i to u hescdu (ljubav) i dinu (pravda). Rabinski naudnik, gospodin Cvi Verblovski (Zwi Werblowsky) bio je toliko ljubazan da mi saslavi giz iskaza iz hebrejskeliterature koji se odnosena ovaj problcm 58. 106 R. Jozef udi: "Ono Sto stoji napisano(fuodus 12,22): "Niko od vas neka ne napu5tasvoju iuiu do jutra59),govori nam

62 da kada upropastitelj jednom dotrije moguinost da slobodno deluje onda on vi5e ne-pzlikuje dobro i zIo. Stavi5e: on dak podinje sa pravednicimao'. O Exodus 33,5 ("kada bih se samona trenutakpopeou va5usredinuuni5tio bih vas") kaZeMidra5: "(Jahve govori) Mogao bih na vas biti besanjednu sekundu - jer toliko traje moj gnev kao Stostoji napisano(Isaija 26,20),'sakrij se tek na trenutak dok gnev ne prode' - i uni5ti vas." Jahveupozorayana svoju jarost kojom ne moZe da vlada. Ako se u ovom trenutku boZanskoggneva izgovori kletva, ona je nuZno delotvorna. Zato je Bileam koji "poznajemisli NajviSeg"ot i koga je Balak prizvao da prokune Izrael bio tako opasq+protivnik, Sto znadidaje on poznavaotrenutakJahvinoggnevao'. 107 BoLija fiubav i milosrde zovu se njegovadesnica;njegova pravednosti upravljanje,medutim, njegova levica. Tako u Prvoj knjizi o carevima, 22,19 ("Vidjeh... svu vojsku nebesku kako mu stoji s desnei s leve strane"):"Zar gorepostoji dgsnoi levo? To ziaii da zagovornici stoje desno, ituzibci 16vo63". U Exodus 15,6 ("Tvoja desnica,o Gospode,velidanstvena u svojoj snazi, tvoja desnica, o Gospode, razbice neprijatelja"): "Ako Izrael postupi po BoZijoj volji onda ie udiniti da i levica postane desnica.Ako.ne,postupi po BoZijoj volji, onda ie dak desnicu udiniti levicom"*." "BoZija levica odbija, a njegova desnica privladi65". 108 Koliko je opasan aspekt BoZije pravde pokazuje sledeie razmi5ljanje: "Tako govora5e Sveti, neka je hvaljen: Stvorim li svet milosrdem prevagnuie gresi; stvorim li ga pravedno5iu kako ie svet opstati? Stuoricu. ga onda s pravedno5iu i milosrdem. O, neka takav bude! oo'rO Postanju 18,23 (Avramovo zauzimanleza Sodomu) Midra5 kaZe (Avram govori): "Ako hoie$ da ima5 svet, onda ne sme biti (stroge) pravde. Ako hoie5 da ima5 pravdu, onda nema sveta. Ti-,Zelis oboje odjednom.Ako negdene popusti5svetneie postojatio/." 109 Bog Stiti gre5nike koji su sepokajali, njima daje dak prednost nad pravednicima - Stiti ih od svoje pravednosti tako Stoih pokriva svojom rukom, odnosnosakrivi ihispod svog prestola68.

63 110 O Habakuk 2,3 (Ako se /Otkrivenje/ odugovladiuzdaj sc u njega"), R. Jonatan kaZe: "I ako poverujes da samo mi Cckamo,a da On ne deka,onda stoji zapisano:'Zato (eka Gospod da se smiluje na vas (Knji4a proroka Isaije 30,18)'. Ali ako mi Cckamoi On"deka, Staonda spredava (spasenje)? Spredava BoL4a pravednost"." IJ tom srnislu treba razumeti i molitvu R. Johanana: "Neka bude tvoja volja da vidi5 na5usramotui da posmalra5na5ubedu. Obuci se u svojemilosrde,poknj se svojom silom, ruvijse u svoju ljubav i opasajse^svojom milo5iu i peka tvoja dobrota i naklonostbudu s tobom ''". Bog biva bukvalno opomenut da prihvati svoje dobre osobine.Tako postojijedna tradicija da se llog moli samom sebi: "Neka bude moja volja da moja milost pobedi i da moje milosrde prevlada druge moje osobine." Ova lradicija nailazi na svoju potvrdu u sledeioj pridi: "Rede R. Ji5mael,sin Eli5e: 'Jednompristupih na najsvetijg.mesto da prinescm Zrtvu paljenicui tamo ugledahAkatrijela " Ja JahveaZcl)aota'' kako sedina visokom i uzvi5enom prestolui On mi rede: Sinemoj Ji5maele, blagoslovime! Ja mu rekoh: Gospodaru sveta! Neka bude Tvoja volja da Tvoje milosrdepobedi Tvoj gnev, i da 'l'voje milosrde nadjada druge Tvoje osobine,i da ti sa tvojom decom postupa5milosrdno, a ne po strogoj pravdi - a On mi klimnu glavom'')." ll,l Iz ovih navoda nije te5ko videti kakvo je dejstvo imala .fovova protivredna predstava Boga. Ona je predmet religiozne spekulacije unutar judejstva i odigledno je, posredovanjem l(abatre, delovala i na Jakoba Bemea (Jakob Biihme) kod koga rrailazimo na jednu slidnu ambivalentnost, i to ambivalentnost liubavi i vatrenoggnevaBoZijeg,u kojem Lucifer gori zalek74. 112 Buduii da psihologijanije nikakva metafizika iz njene k.nstatacije o ekvivalentnim suprotnostima ne mohe se izvesti zakljudak o metafizidkom dualizmu, odnosno,ovaj se ne moZe irnputirati psihologiji/))' Psihologija znada su ekvivalentnesuprrrlnosti neizbeLn| dinu spoznaje inherentni uslovi bez kojih bi razlikovanjebilo nemoguie. Nije, medutim, ba5 verovatnoda ie nc:$to, Sto je toliko povezano sa aktom spoznajeeo ipso pred',r:rvljati i osobinu objekla. Zato je mnogo bliZa misao da je u

& prvom redu na5a svest ta koja imenuje, ocenjuje razlike medu stvarima, i moZda ih dak stvara tamo gde se razlike ne mogu ni opaziti. 113 Op5irnije sam se bavio udenjemo privatio boni zato \to je ono u izvesnom smislu odgovorno za jedno isuvi5e optimistidko shvatanjezla u ljudskoj prirodi i za isuvi5e pesimistidko tumadenjeljudske du5e.Nasuprot tome, hri5ianskapraistorijaje Ilrista krajnje dosledno suprotstavljala Antihristu. Jer kako se moLe govoriti o "visokom", ako nema "dubokog", o "desnom", ako nema "levog", o "dobrom", ako nema "zlog", i ako je jedno isto tako stvarno postojeie kao i drugo? Tek sa Hristom davo se kao stvarni oponent Boga pojavio na svetu,i u ranim judeo-hriSianskim krugovima Satanaje, kao Sto smo spomenuli, vahio za starijeg llristovog brata. 114 I sajednog drugog razlogamorao samda se kritidki osvrnem na privatio boni: joY kod Vasilija nallazimo na teZnju da se zlo zajedno sa karakterom me on-a pripi5e sklopu (stavu, didthesis) du5e. Buduii da, po ovom autoru, zlo ima svoj uzrok samo u ljudskoj lakomislenostii kao posledicatoga svoje postojanje zahvaljuje pukoj nehajnosti, ono u izvesnoj meri postoji previda, a to je takva quantit samouz pomoi nekog psiholo5kog potpuno rastvara poput pare. Svakako daje negligeable da se zlo kauzalna lakomislenost fakat koji treba ozbiljno uzeti u obzir ali ova dinjenicalako moZe odstraniti iz se izmenjenim pona5anjem sveta.Moie se postupiti i drugadije ukoliko se to Zeli. Psiholo5ka uslovljenost jeste ne5to toliko neuhvatljivo i gotovo nestvarno da sve Sto se na nju svodi i samo preuzima karakter futilnog ili nekog sludajnogprevida dime se minimalizuje. Otvoreno je pipotide na5esavremeno potcenjitanje koliko od ove predrasude je predrasuda psihe. utoliko teZa buduii da se njom Ova vanje psiha optuZujeda kao takva predstavljamesto gde se za(inje zlo. Crkveni oci gotovo da uop$tenisu uzeli u obzir kakvu su fatalnu moi time pripisali du5i. eovek bi upravo morao da bude slep pa da ne vidi gotovo nadmoinu ulogu koje zlo igra u svetu. Potrebna oslobodi bi bila dak intervencija samogaBoga da dovedanstvo prokletstva zla, jer bi bez nje dovek bio izgubljen. Ako se ova

65 nadmoina sila zIa pripisuje du5i, onda iz toga moZe da nastane samojedna negativnainflacija, to jest jedan isto tako demonski zahtev za moc nesvesnog,a time njegovo intenziviranje. Ova naizbeLnakonsekvencaanticipirana je u liku Antihrista i reflekluje se u savremenimdogadajima dija priroda odgovaru zalazpcemhri5ianskomeonuRib[. 115 U hri5ianskompogleduna svet Hristos van svakesumnie predstavlja Sopstvo 'o. Kao pojmu individualiteta Sopstvu pripadajuatributijednokratnostii jedinstvenosti. No, buduii da je psiholo5ko Sopstvo transcendentan pojam, tako Sto izrahava rrkupnostsvesnih i.nesvesnih sadr1aja, ono se moZe opisati samo rr liku antinomije ", Sto znadi da se gornji atributi moraju dopuniti svojim suprotnostimada bi se pravilno ocrtalo transcedentno stanjestvari. To je najlk5euraditi u vidu detvorstvasuprotnosti: jednokratno

iodinstv
vedno

opSte

116 Ova formula ne izralava samopsiholo5koSopstvo,vei i dogmatski lik Hrista. Kao istorijski dovek, Hristos je jednokratani jedinstven,kao Bog - op5ti i vedan.Poput Sopstvaono je kao individualitet jednokratno i jedinstveno, kao arhetipski simbol, nasuprottome, ono je predstava Boga, dakle, op5tei "vedno" Ako sada teologija opisuje Hrista kao sasvim dobrog i duhovnog, onda na drugoj strani mora da nastane"zlo" i "materijalno" ili "htonsko",upravo ono Stopredstavlja Antihrista. Iztoga rrastajedetvorstvo suprotnosti koje na psiholo5koj ravni biva siedinjenotime StoSopstvonevaLi kao apsolutno "dobro" i "duh<lvno";kao posledicatoga i njegova Senkaispadamnogo manje crna. Povrh toga suprotnostizmedu "dobrog" i "duhovnog" ne rnoravi5e biti odvojenaod celine: dobro duhovno materijalno ili htonsko

66 jer kao to117 Ovaj quaternioodlikuje psiholo$koSopstvo, per obuhvati svetle i mradne asdefinitionem talitet on mora da pekte, kao Sto Sopstvo sadrZi mu![<o i Zensko, zbog dega je ri^boliruoo svadbenimdetvorstvo-79. Ovo niie nikakvo novo otSu oloug lriie; ono se nalazijo3 kod Ilipolitovih naslnejacas0. predstavlj ga c oniunctionis a "mysterium razlo individuacij a ", tako Sto se^Sopstvo doZivljava kao svadbeno sjedinjenje suprotnih polova6r i predstavlja se kao sloZenacelina u mandalamakoje nastaju spontano. Isus, 118 JoSrano je prepoznatoi izgovorenoda je do"vek Marijin-;in, principium individuationis. Tako Vasilid"' kahe, a Ilipolitbr izve5tava:"Isus je, dakle, postao pwa lrtva razlikovanja u vrstama (phylokrinesis), a pasija nije imala nijedan drugi cilj osim razlikovanja pome$anihstvari u vrstama.Na ovaj nadin, kaZe on, ditavom sinstvu koje je bilo napu5tenou bezoblidnosti (amorphia)...bilo je potrebnorazlikovanje u vrstama (dein phylokrinethenai), na isti nadin kao Stoje i Isus bio podvrgnut razlikovanju (pephylolainetai)." Prema pomalo komplikovanom vasilidanskom udenju, "nepostojeii" Bog stvorio je trostruko sinstvo (hyiotcs): prvi "sin", buduii da posedujenajfinije osobine, ostaje gore kod oca; drugi se, zbog svoje grublje (pachymprirode, spuSta nestoniZe, ali dobija "krila kao Stoih je er6stera) Treii sin, medutim,buduii da je njePlatondao du5i \ FedrLr"o*. govoj prirodi potrebno prodiSienje (apokathirsis), pada najdublje Ovo "sinstvo"je odiglednozbog svoje nedistote u "bezoblidnost". najgrublje i najteLe. U ove tri emanacije ili otkrovenja nepostojeieg Boga nije te5koprepoznatitrihotomiju Duh-Du5a-Telo,i to pneumatik6n-psychik6n-sarkikon. Duh je najfiniji i na najvi5em mestu; du5a je kao "Hgamentum spili-tus et corporis" grublja od duha, ali poseduje"orlovska krila"6r, kako bi teZinu podigla u vi5e predele. Obe su stvorene od fine materije i borave stoga,poput etra i orla, u oblasti svetla, ili u njegovoj blizini, dok je telo, istina, buduii te5ko, mradno i nedisto, liSeno svetlosti, ali ipak sadrZiboZanskuklicu treieg sinstva - dodu5eu nesvesnojbezobliinosti. Ovu klicu je Isus-tgkoreiiprobudio,odistio i osposoi to pomoiu okolnosti Sto su i u bio da se uspinje (anadrome)oo

67 Isusu putem Pasije ("raspeia", Sto znadi podelom na detiri) 87 diferenciranesuprotnosti.Isus je, dakle, uzor za budenje treieg sinstva predstavljanogkao dovedanstvokoje deka u m+I<u. On je "6sd fnthropos pneumatik6s", unutarnjiduhovni dovek 6/. On je potpuni odgovor trihotomiji, tako Sto Isus, Marijin sin, predstavljaotelovljenog doveka; njegov sledeii predstupanj .jeste,medutim, drugi Hristos, sin vrhovnog arhonta Hebdome, a njegova prva prefiguracijaje napokonlhistos, kao sin vrhovnog arhonta Ogdoe, $to znadi demijurga Jahve o'. Ova trihotomija figure antroposa odgovara, dakle, tadno trima sinstvima nepostojeieg Boga s jedne stane, i trostrukoj podeli ljudske prirode, s druge strane.Redje, prema tome, o tri trihotomije: I Prvo sinstvo Drugo sinstvo Treie sinstvo II Hristos Ogdoe Hristos Hebdome Isus,sin Vtarijin

ItI Duh DuSa Telo

119 U sferi mradnog,teskog tela, valja traLiti amorphia, bezoblidnost,u kojoj se nalazi treie sinstvo.Kao Btoje naznadeno, ova bezoblidnostima praktidno isto znadenjekao i "nesvesno". Zil Kispel Giles Quispel) je skrenuopaZnjuna pojam agn6sia(= nesvesno) kod Dpifanija. Ore yop eluplqg 6 Attonutrrlp attdq ev 6avt@ nepwtxe r,d.nayru 6vtcx6v 6uwe .voyvcrloiE(Kada je na podetku Autopator sam doli^o sve stvari koje su se u njemu nalizile u stanju nesvesnog...)90; kao i na pojam irn6enton kod Flipolita koje je najbolje prevestikao "nesvesno". Amorphia se, kao i agn6siai irn6etonodnosi na podetnostanjestvari, to jest na potencijalnost nesvesnihsadrZaja koje Vasilid umesnoformuli5e kao (otr 6v oreppc...tov r6opov nol,tponcoov 6po0 rsr nol,(nepostojeia, voricr"ov) mnogolika i istovremeno na mnogo nadina mocnaklica ivctaie2). 120 Ova sliicatreieg sinstvaposedujeizvesnu analogiju sa srednjovekovim filius philosophorum-mo i sa filius macrocosmi koji takode predstavliaju u miterili uspavanu du5u sveta 93. Jos kod Vasilida telo dobija narodit i neodekivan zna(a1po5to u rriemui njegovoj rnaterijatnosti podiva treiina otkrivenog boZan-

68 stva. To ne znadi ni5ta drugo do da se u materiji sagledavaznalna numinoznost, u demu vidim anticipaciju onog "mistidnog" zna(enjamaterije koja se kasnijejavlia u alhemiji i - last not least - u prirodnim naukama.Sa psiholo5ketadke gledi5ta,naroditoje va[na okolnost StoIsus odgovaratreiem sinstvu i zalo predstavlja i uzor onoga koji budi, buduii da su putem Pasije suprotnostiu njemu rastavljener zato osve5iene,dok su, kada je odgovarao treiem sinstvu bile nesvesnesve dok se to sinstvo nalazilo u stanju bezoblidnostii nerazlikovania.To znadi da u nesvesnom podiva latentnaklica koja odgovaraIsusovomuzoru. dovedanstvu jedino zahvaljujuii svetlosti Kao Stoje Isus dovek postaosvestan je gornjeg iz koja zra(,ila Hrista i razdvojila prirode u njemu, tako se i zahvaljujuii svetlostikoja zradi od Isusabudi klica u nesvesnom doveku i dovodi do slidnog razlikovanja suprotnosti.Ovo shvatanjesasvim odgovarapsiholo5kojdinjenici da se arhetipska predstava Sopstva, kao Sto se moZe dokazati,javlja u snovima, bez obzira Stosvest snevada nema nikakvu predstavuo tome '*. 121 Ne bih Zeleo da ovo poglavlje zavr5im bez jedne primedbe koja mi se, imajuii u vidu vaZnostovde obradenematepsihologrjekoja za predmetima psihidku rije, nameie. StanoviSte pojavu spadaodiglednomedu one stvari koje je tesko razumeti i koje desto bivaju pogre5no shvaiene. Ako, dakle, izlaZuii se opasnostida ponavljam samog sebe,opet navodim neke nadelne postavke,onda to dinim samo zato da bih predupredioodredena pogre5na shvatanja kojima bi moja gornja izlaganja mogla dati povodai da bih na taj nadinditaocapo5tedeo nepotrebnih te5koia. 122 Paralela koju sam ovde powkao izmedu Hrista i Sopstva ne znadi vi3e od jedne psiholoSkestvari, slidno kao Stoje i paralela s ribom mitolo5ka. Ni u kom sludaju nije red o mom prodiranju u metafiziku, to jest u veru. Predstavekoje religiozna fantazija proizvodi o Bogu i Hristu jesu neizbeZno i priznato antropomorfne i stoga,ba5 kao i bilo koji drugi simboli, dostupni psiholo5komosvetljavanju. Kao Stoje Antika verovalada je simbolom ribe iskazalanestovi5e o Hristu, tako je i alhemidarima izgledalo da njihova paralela s kamenom obja5njava predstavu

69 llrista i produbljuje njeno znadenje;i kao Stoje simbolika ribe lokom vremena opet nestala,tako se dogodilo i sa lapisom philosophorumom. O poslednjemsimbolupostojeiskazi koji nam ga prikazuju u jednom posebnomsvetlu, a to su shvatanjakoja tom kamenudaju takvu teZinuda dovek u najmanjuruku moZeda posumnja nije li, konadno, Hristos uzel za simbol kamena, a ne obratno. U tome se ocrtava razvoj koji (uz pomoi izvesnih Hrista uvladi u oblast nepos.iovanovskihi pavlovskihpredstava) rednog unutarnjeg iskustva i time ga prikazuje kao figuru potpunog doveka. Na to se takoreci neposredno nadovezuje psiholo5kidokaz o postojanjuizvesnogarhetipskogsadrlaja koji posedujesve one osobinekoje su karakteristi(nei za predstavu I{rista antidkog i srednjovekovnogkova. Time za nrodernu psijedno pitanje,slidnoonomekakvo su postavljali i hologiju nastaje alhemidari: da li je Sopstvo simbol Hrista, ili je Hristos sirnbol Sopstva? 123 Tokom ovog istraZivanja dao sam potvrdanodgovor na poslednju alternativu. Nastojim da pokaZem kako tradicionalna slika lkista sjedinjujeu sebi odlike jednog arhetipa,i to arhetipa Sopstva.Moja namerai metod ne Zele,dakle, da u nadelu kaZu ni5ta vi$e nego Sto, na primer, doprinosi trud nekog istoridara umetnosti koji poku5avada utvrdi razlidite uticaje koji su doprineli oblikovanju izvesnepredstaveHrista. Nailazimo, stoga,na pojam "arhetip", kako u istoriji umetnosti, tako i u filolo5koj kritici teksta, odnosnonjegovoj istoriji. Psiholo5kiarhetiprazlikuje so od svojih paralelnihprimenajedino po tome 5to se odnosi na icdno ubikvitetno i Livo psihidko stanje stvari, Sto svemu, medutim, daje malo drugadije lice. Lako je, naime, pojmljivo isku5enje da se neposrednoj,Livoj prisutnosti arhetipa da veia lcZina nego ideji istorijskog Hrista. Kao Sto smo rekli, i kod izvcsnih alhemidara moZe se uwrcliti sklonost da se lapis stavi u prcdnji plan ispred Hrista. Buduii da su mi daleko od pameti bilo kakve misionarskenamere hteo bih da izridito izjavim da ovde rri.je red ni o kakvoj veroispovesti, vei o naudnimkonstatacijama. Ako je neko sklon da arhetip Sopstva shvati kao pravi agens, a tirnei Hrista kao simbol Sopstva, taj mora imati u vidu da izmedu

70 savrienosti i potpunosfi postoji bitna razlika: predstava Hrista je pribliZno savr5ena(tako je bar zami5ljena), ali arhetip (koliko je poznato) misli na potpunost, iako je daleko od toga da bude savr5en.To je paradoks,iskaz o neopisivom, odnosno transcedentnom. Ostvarenje Sopstva koje bi moralo da usledi nakon priznavanjanjegove nadmoii vodi, prema tome, u jedan fundamentalni sukob, zaprevoka suspenziji suprotnosti(podseiajuii na Ikista raspetogizmedu razbojnika) i to ka jednoj istina pribliZnoj . Telnla ka teleidsis celovitostikoja je, medutim,li5enapotpunosti (dovrSavanje) ne samo Stoje legitimna, vei u smislu savr5enstva osim toga spada i u dovekove urodene sposobnostii obrazuje jedan od najmoinijih korena civilizaclje. Ova relila je dak tako jaka da se pretvara u strastkoja sve uvladi u svoju sluZbu.Covek, naravno, leLi ka savr5enosti u nekom pravcu. Arhetip Se, medutim, dovr5ava u svojoj potpunosti koja predstavlja telei6sis sasvim druge vrste. Gde arhetip vlada, potpunost, Sto odgovara njegovoj arhaidnoj prirodi, biva nasuprot svoj na5oj svesnojteZnji silom ostvarena. Pojedinacse, istina, moZetruditi oko savr5enosti ("Budite vi, dakle, savr5eni(teleioi) kao Stoje savr5enotac va5 po Mateju 5,48), ali u korist svoje potpunosti nebeski."Jevandelje mora, takoreii, da doiivi patnju kroz suprotnost svoje namere. ("Nalazim, dakle, zakon,kad hoiu do^b1o da dinim, da me na zlo er). nagoni." PoslanicaRimljanima 7,2I) 124 Ovo stanje stvari takoreii potpuno odgovara predstavi Ilrista: Hristos kao savr5endovek i kao razapet.Istinitija ciljna slika etidke teLnle te5ko bi se mogla i zamisliti; u svakom sludaju protiv nje se ne moZenikako pojaviti transcedentna ideja Sopstva je psihologiji kao radna hipoteza,jer, iako ona simbof koja sluZi njoj nedostaje karakter istorijskog dogadaja otkrovenja. Ideja je, poput srodneideje Atmana ili Taoa na Istoku bar jedSopstva nim delom proizvod spoznajekoja se, istina, ne zasniva niti na veri niti nu metafrzidkoj spekulaciji, vei na iskustvu da nesvesno pod odredenim okolnostima spontanostvara arhetipski simbol celovitosti. Iz ove dinjenicese moZe zakljuditi da je arhetipove vrste univerzalan i da posedujeizvesnu numinoznost.Za tako ne5to zaistapostoje brojna istorijska svedodanstva kao i moderan kauzi-

1l stidki dokazni materijal95. Kao Stopokazujenaivno i od uticaja oslobodenolikovno prikazivanje ovog simbola, njemu se pripisuje sredi5njei najviSeznadenje,i to upravo stoga Sto on predstavlja coniunctio oppositorum.Naravno,konjukcija se ne moZe jer sjedinjenjesuprotnosti shvatiti drugadijenegokao paradoksia, jedino je deo svih poni5tavanje zamislivo kao istih. Paradoksia ie transcedentnihstanja stvari zato Sto adekvatnoodslikava njihovu neopisivost. 125 Kad god dominira aihetip Sopstva, onda kao psilrolo5kaposledicaneizbeLno nastajeono konfliktno stanjekoje je vidljivo izrafeno hri5ianskim simbolom crucifixio, a to je ono akutno stanje neizbavljenosti koje svoj kraj nalazi tek sa "consummatum est". Priznavanje arhetipa nikako, dakle, ne'zaobilazi hri5iansku misteriju, vei nuZno stvara upravo psiholo5ki preduslov bez koga bi "izbavljenje" izgledalo besmisleno. "Izbavljenje" ne zna(i, naime, da se nekome oduzima teret koji on nikada nije ni nameravao da nosi. Koliko je dovek samomesebi nepodno5ljiv to doZivljava samo onaj ko je potpun. Sa hri5ianskog stanovni5tvane bi se, stoga,bar po mome mi5ljenju,ni5ta suStinski moglo prigovoriti tome kad neko za sebe smatraobaveznim zadatak individuacije,koji nam je postavilapriroda, i priznavanjecelovilosti, odnosnopotpunostikao obavezujuieglidnog zadatka.Ako <rnto radi svesnoi namerno,onda ie izbeci sve lo5e posledice iedne potisnute individuacije, Sto znatr da ako dobrovoljno preuzmena sebeteret potpunosti,tada neie morati da doZivi da mu se ona dogada,protiv njegovevolje, i to u negativnomobliku. 'l'ime se Leh reci da ie neko kome je odredenoda side u duboku postupiti ako tom poslu pride sa svim meramapredostbolje lamu roZnosti, nego da dopustida hodajuii unazadupadneu rupu. 126 Nepomirljivost suprotnosti u hri5ianskoj psihologiji podiva na njihovoj moralnoj zao5trenosti. Ova zao5trenost nam ir,gleda prirodno, iako je ona, istorijski gledano, nasledenaiz SlarogZaveta i s njegovim naglaSavanjem ispravnostipo5tovanja zakona.Ovaj osobiti uticaj nedostajena Istoku u filosofskim religijama Indije i Kine, Stoje veoma upadljivo. Ne bih, medutim, rrvde razmatrao pitanje da li zao5travanje suprotnosti koje

72 poveiava patnju odgovora moZda vi5em stepenuistine, vei bih samo izrazio Zelju da se sada5njazbivat4a u svetu koja su celo dovedanstvo, kao nikadado sada,rastrglana dva dela,posmatraju u svetlosti na5ih gore naznadenih psiholoSkihpravila: ako neko unutarnje stanje stvari ne bude osve5ieno,onda ie se ono dogoditi, kao sudbinaspolja,Stoznadi - ako pojedinacostane jedinstven i ne postane svestansvoje unutamje suprotnosti,onda ie svet morati da predstavljataj sukob i biie podeljenna dve supropolovine. stavljene

I5

VI

ZNAK NigA
127 Figara Hrista nije ba5 toliko jasna koliko bi se Zelelo. Nciu se ovde osvrtati na ogromne teskoie koje nastaju iz rrporedivanjasinoptidkog i jovanovskog rlrista, nego iu uikazati rra dudnu dinjenicu da u patrislidkoj hermeneutici,koja svoje k'rene vude jos iz primitivnog hrisianstva, Ikistos deri su davolom niz simbola,_odnosno "allegoriae",kao $to su lav, zmt1a, (sr:rpens, guja otrovnica, coluber), ptica (davo - nocturna avis), gavran (Hristos - nycticorax, noini gavran), orao i riba; i da LuciI'cr,odnosnostellamatutina,oznadava kako Hrista tako i davolal. l)rrredzmije, riba je svakako jedna od najstarijihalegoriae. Danas li za to svakako radije koristili termin simbor, buduCida takvi sirronimiipat sadrze ne$toviSeod pukih alegorija,sto postajejasno trresvegakod simbolaribe. Nije verovatnoda je 'I16riqsamoanagramska skraienica od 'I(qoo0q) X (protdq) o (sob) lf lrOqy predstavlja simbolidnu oznaku jednog Xr'rtflp)" vei da, 5taviSe, rnnogo kompleksnijeg stanja stvari. (Kao sto sam vei na drugifr rrrcstimapokazao, simbol ne shvatamalegorijski ili kao znrk,le(, rr rrjegovompravom smislu kao najbolju moguiu oznaku za forrnulacijujednog objekta koji se ne moze sasvim spoznati.u tom srnisluveroispovestse zove "symbolum").Redosledredi ostavlja ulisak kao da su vestadkisastavljene sa ciljem da objasnejedan vci postojeci i rasprostranjeni"Ichthys"r. Simbol ribe ima, rraime, upravo u Prednjoj Aziji bogatu predistoriju, podev od vavilonskogribtrjegboga oana i njegovih svestenilia oiudenih u riblju kozu, do svetih ribljih obeda u kultu fenidanpkeboginje l)crketo-Atargatis i neiasnihmestau zapisuAberkiosai od soterribc Manua u dalekoj Indiji sve do euharistidkogribljeg jela -oase "trakijskih vitezova" u Rinnskom carstw s. zu porrebe rr.pste nije nuzno zalar,iti dublje u ovaj ogromni materijil. Kao iltr SU pokazah Franc Jonef Delger (Franz Jozef D-iilger) i .lrugi, unutar iskonskog,takoredi disto hrisianskog gledanja'na ';r'ct,ima dovoljno zamerkii povoda za simborikuribe. podseiam ';'ro na preporod(u krstionici), kada krsteniciplivaju kao ribe 6.

74 simbola ribe, 128 S obzirom na ovakvu rasprostranjenost njegovo postojanje na nekom mestu ili u nekom trenutku svetske istorije mje ni na koji nadin ne5to posebno. Iznenadno oZivljavanje tog simbola, i njegovo poistovecivanjesa Hristom jo5 u rano vreme Crkve daje nam, medutim, razloga da pretpostavimo kako postoji jo5 jedan drugi izvor. Redie o astroloikom izvom na koji je, kako izgleda, najpre ukazao Fridrih i$inter (Friedrich Miinter). AlfriO JeremLs (Alfred Jeremias)8vraia i spominjeda jedanjevrejski komentaro se na istovetnoshvatanje Danilu iz 14. stoleia odekujedolazak Mesije u znaku ribd. Ovaj komentar spominje Minter u kasnijoj publikaciji' kao komentar Don Isaka Abarbanela @on Isaak Abarbanel) (roden 1417.tr Lisabonu, umro 1508. u Veneciji)"'. U njemu se navodi da je i blistave divote (domicilium kuia ribd (X) kuia pravednosti, Jovis4 u X). Anno mundi 2365 " dogodilase velikalonjunkcija Safurna ( t?) i Jupiter (4) je zauzeomesto u X. " Ove dve velike planete su, kako tu stoji, i najvaZnije za sudbinu sveta, a narodito Jevreja.Ova konjunkcija se odigralatri godine pre Mojsijevog rodenja. (Ovo je, naravno,legenda.)Abarbanel odekuje dolazakMesije u X, to jest kod 4 cr h u X (u toku konjunkcije Jupiterai Saturnau Ribama). On nije bio prvi koji je govorio o takvim odekivanjima.Vei detiri stoleia pre njega nailazimo na odgovarajuie podatke; tako je, na primer, rabin Abraham ben Hija (Abraham ben Chijja) (umro oko 1136) navodnonaredio da Mesiju treba odekivatipovodom velike konjunkcije u Ribama, 1464; isto to radio je Samuel ben Gabirol (1020-1070)". Obe astrolo5ke ideje postajurazumljive ako se ima u vidu da je Saturn zvezdaIzraela, a da Jupiterpredstavlja "kralja" (pravde). Ribama, pripadaju Mesopotamija,Baktrija, Cweno domicilum-u Joyi.s-n, e u Amos 5,26, more i Palestinal4.fevin (h-l Sutr*f se spominj kao "zvezda va5eg boga"r). Jakob od Saruga (Jakob von Sarug, umro 521.) kaLe: "lzrailjci oboZavajuSaturn".Sabejcisu ga mal-i-"BogJevre.ia"to. Sabalje Salurd^ay, Salurnovdan. Albusrednjevekovnoj asir"r".17 svelodi Oa3eh zvezdilz.pelalS.-U davolatv. Lavlje lice posedujui Saturn trologiji h vaLi kao sedi5te i Jaldabaot, demijurg i vrhovni arhon. Origen spominje iz Celzusovog dijagrama da Mihajlo, kao prvi andeo Tvorca, ima

75 "lconina forma"20.On odiglednostoji umestoJaldalpothakoji je rstovetan sa Saturnom, [ako ie uwrdio Origpn2l. lemijuig jeste "ognjeni bog, detvrti po broju"". Prema udenju rrascnejaca Apclesa (Apelles) koje je srodno Markionovom, postoji jedan "lrcii bog, koji je govorio Mojsiju - on je vatren - a postoji jo5 i tctvrti, uzroinik zla"23. Izmedu boga nasenejaca i boga Apelesa postoji kao Sto se i vidi, odigledno blizak odnos i sa Jahveom, tlcmijurgom Starog zaveta. tZg SaturnJe "crna" zvezda24.Od davnina "maleficus". "l)ragons, serpents,scorpions,vipbres, renards,chats et souris, oiscaux nocturneset autresengeances sournoisesso^qt le lot de Saturne", kaZeBuKe- LeklerklBouch6 - Leplercq)2s. Cudno.je rla i magaracspadamedu SaturnoveZivotinjezoo i kao takav on je vaZiokao teriomorfizamjevrejskog Boga. Njegov li$gvni pikaz prcdstavlja poznato izmevanje raspecana PalatiQu''. Predalqia rvc vrste mogu se naci kod Plutartru2S. oioa o*^29,p^ozefusa3o i 'l'acita''. Savaot,sedmi arhon, ima oblik magarca". Na takve glasineodnoseseprimedbeTerulijana (Tertuilian): "Somniastis r'aput,asiminum essedeum nostrum", i "Quod asinarii tanturn sunrus"JJ. Kao Sto $no gore spomenuli,-oguru. pripadaTifonu3a. lJ ranim tekstovima on je, medutim, atribut boga Suppa, a tek postajelik podzemnogsveta(Apep) i zla (Seth)r). k:rsnije 130 Prema srednjevekovnojtradiciji religija Jevreja ima svoje poreklo u konjunkciji Jupitera sa Salulpom, islam u 4 q 9, lrri3ianstvo u 4 g Q, i Antihrist u 4 o c'o. Nasuprot tz je 4. lrlagotvorna zvezda.Po iranskom shvatanjuJupiter zna(i Livot, a Salurnsmrt ''. Konjunkclja4 - h znali dakle sjedinjenjeekstremnih suprotnosti"Ova duvenakonjunkcija, odigrala se u godini 7. prc Hrista ne manje nego tri puta u znaku Ribd. Najveie ilrliZavanje uslediloje 29. maja anno-7, i ono je iznosilo. A,2l', 1rr tr iest, manje, dakle, od polovine Sirine punog Meseca'o' Ova h,'rriunkcijadogodila se usred konnisure"prope flexum lini pis, ium"". Sa astrolo5ke ta0kegledi5taposmatrano ova konjunkcija je jer je pribliLavanjedve planete rrrrrra da izgledalaveomavaZno, I'rlo izuzetnoveliko i otuda su one sijale upedatljivomsvetlo5iu. , trirn 1oga,ona se odigrala heliocentridno u blizini ekvinocijalne

76 tadke,]<ojaje tada leLaIa izmedu Y i X, dakle izmedu vatre i vode*'. U astroloSkukvalifikaciju na5e konjunkcije spada i za nje(crQh 2l;, Sto astrolo5ki zna(i daje planeta nagonskeprirode stajala u suprotstavljenom odnosu prema konjunkciji, 5to je karakteristidno upravo za hri5ianstvo. Buduii da se konjunkcija koju je izradunaoGerhard(Gerhardt) dogodila 29. mrjaT g.pr. e., onda bi l{ristovo rodenie bilo O u X-. Za mu5ki nativitet veoma valna,poziclja Sunca nalazi se u dvostrukom znaku blizanaca (II)"t. Kod ove konstatacije nehotice pomi5ljamo na par neprijateljske braie Horusai Seta,na onog koji staroegipatski Zrtvuje i onog ko je Zrtvovan (uporediti primedbu 27 t vezi sa "martirstvom" Seta) koje na izvestan nadin prefigurira dramu hri5ianskog mita. Istina, u egipatskommitu onqi koji je zaojeste onaj koji biva Zrtvovan na "ropskom stubu"*'. Ali bratski par Heru-ur (takozvani stariji Horus) i Set ponekadje prikazan, (kao Sto smo spomenuli) kao jedno telo sa dve glave. Planeta Merkur pripada Setu, Sto je zanimljivo s obzirom na tradiciju o poreklu hri5ianstva u4 c { (u konjukciji Jupiterasa Merkurom). U Novom carstvu (19. dinastija) Set se pojavljuje u delti kao Suteh.U novoj prestonici koju je sagradio Ramzes II jedna oblast biva posveiena Amonu, a druga Sutehu*'. Ovde su navodno Jevreji radili kao robovi. 131 Dvostrukom aspektuHrista pripadai legendaPistis Sophia-e (3. stoleie). koja je takodenastalau Egiptu (Majka Marija govori Isusu): "Kad si bio mali, pre nego Sto se Duh spustio na je, dok si se ti sa Josifom nalaziou vinogrdu, iz visine tebe,do5ao Duh i krenuo prema meni u kuiu, slidan Tebi, i ia ga nisam poznala, i pomislila sam, da si to ti. I Duh mi se obrati: 'Gde je Isus, moj brat, da ga sretnem?' I kad -i j" to rekao ja sam se zbunila i pomislila da je on neka avet koja me isku5ava. Prihvatila sam ga, medutim, ivezala za krevet u mojoj kuii dok ne odem do vas, do Tebe i Josifa na polju i nadem vas u vinogradu, gde je Josif udaraopritke. Dogodilo se da kada si duo Stagovorim Josifu da si ti to shvatio, obradovaose i rekao: 'Gdeje on da ga vidim, jer ga dekamna ovom mesfu.'Dogodilo se, medutim, da se Josif kadaje duo da to govori5 i odmahsmo po5li gore, u5li zaprepastio

77

u kuiu i naSli Duha vezanog za krevet. I pogledali smo Tebe i rrir:ga i videli da lidi5 na njegai onda smo njegaodvezali,oo*fl j" zagrlio,poljubio Te i Ti si poljubio njegai postali stejedno 132 Kako proizrlazi iz konteksta ove perikope, Isus ovde odgovara"istini koja je nikla iz zemlje", a duh koji na njega lidi "pravdi koja gleda s neba (dikaiosyne)".Tekst kaZe: "'Istina' je, rncdutim,snagakoja je iza5laiz tebe kada si bio u donjim mesfima haosa.Zato je Tvoja snagakroz Davida rekla: 'Isti44 je nicila iz zemlje' zato 5to'si biJu donjim mestima haosa45.'i Isus promatome, biva shvaien kao dvostrukalidnost koja jednim deIrrm izrasta izhaosa, odnosnoHila, a s druge stranekao pneuma silazis neba. 133 Za gnostidkog Spasitelja karakteristidna filokrineza, rrzlikovanje "priroda",te5kobi semogla plastidnijepredstavitiod rrndina na koji to radi astrolo5ko odredivanje vremena.Ove, u Anlici sasvimmoguie as-trolo5ke konstatacije, predstavljajueminenlln dvostruki aipekta6rodenjakoje se Oogodifou toir"posebnom frcnutku, i moLe se razumeti koliko ie astrolo5kom shvataniu ollog vremenamil o Hristu-Anlihristu ftoji se upravopojavljivao nroraoizgledati verodostojno.O dvostrukoj prirodi riba posedujedno, u svakomsludaju,starosvedodanstvo i to pre 6. veka, ;.'rn<l 'l'almuduo u gde stoji: "Cetiri hiljade dve stotinedevedeset i jednu p.odinunakon stvaranjasveta (dakle anno Domini 530.) svet ie hiti opusto5en; usledi_ie ratovi taninima (morskih dudovi5ta),ratovi Goga i Magoga47, a nakon toga ie nastupitimesijanskidani; lck nakon sedamhiljada godina Sveti ie, nekaje hvaljen, ponovo vlspostaviti svoj svet. &.Aho, sin Raba,rekaoje: Tako su udili, rrnkon pet hiljada godina*o."KomentatorTalmudarabin Salomon f sak (Salomo Jizchaki) zvani RaSi (Raschi) (1039-1105) prirneiujeda su taninimdagim - ribe, pri demu se on verovatno ,'slanja na neki stariji izxor, buduii da to ne navodi kao vlastito rrrilljenje.Ova primedbaje vaLna zbogtoga Sto,kao prvo, borbu rrba spominje kao dogadajposlednjegvremena (o borbi izmedu Itt'lromota i Levijatana videti dole!) a kao drugo, predstavlja \('rovatno najstariji dokumento dvostrukojpriradi ribd. Negde iz ,irog vrslnena (to jest u 11. veku) potide i apokrif jednog

78 jovanovskog postanjau kome se spominju dve ribe, ovog puta u nesumnjivo astrolo5kom liku. Oba dokumenta padaju u kritidnu epohu s podetka drugog milenijuma hri5ianske ere, o demu ie u jo3 biti redi. daljem toku ovog istraZivanja astronomski konjunkcija 4 i tz 134 Godinu 531. karakteri5e par koji nije bez unuu Blizancima. Ovaj znak predstavlja bratski tarnje suprotstavljenosti. Grci su ga tumadili kao Dioskure ("Zevsovi dedaci"),one Ledine sinove koie ie imala sa labudom i koji su se izlegli iz jajeta. Poluks je bio besmrtan,dok je Kastor delio ljudsku sudbinu.Jednodrugo tumadenjeII govorilo je kako oni predstavljajuApolona i Herakla ili Apolona i Dionisa. Oba Astronomski ova tumadenjaukazuju na izvesnu suprotstavljenost. gledano vazdu3ni znak Blizanaca stoji inade u jednom kvadratnom, dakle nepovoljnom aspektuprema konjunkciji iz godine -7. Unutarnja suprotstavljenostJI mogla bi svakako da baci izvesno svetlo na prorodanstvo o "ratu taninima", koja Ra$i tumadi kao "ribe". Datiranjem Hristovog rodenja nastaje, kao Sto smo spomenuli,O u JI (Sunceu Blizancima). Motiv braie pojavljuje se takode veoma rano u vezi sa.^Hristom,i to kod jevrejskih o"o49, kod ebionej hri5iana,odnosno l35Iz gore redenogmoglo bi se verovatnopretpostavitida ovo talmudsko prorodanstvo podiva na astrolo5kim pretpostavkama. 136 Astrolozima Antike vei je bila dobro poznatadinjenica precesijeekvinocija. Nju tako koristi vei Origen, gsJanjajuii se i proradune Hiparkusa (Hipparcus)tu, kao dobar na posmatranja argument protiv astrologije koja se zi.snivalana takozvanim morfomatima (stvarnim konstelacijama))r.Ovo, medutim, ne vaLi za razlikqranje morfomata od noeta zodija (fiktivnih zodijadkih slika)r/ koje postoji vei u antidkoj astrologiji. Ako 7000 godina prorodanstvarazumemo kao anno mundi 7000, onda bi ta godina zna$Ia anno Domini 3239. Tada ie^se tadka proleia u odnosu na dana5nji poloLaj pomeriti za oko 180u Akvarijus, to jest u sledeii Vodolije. Buduii da je jednom astrologu eon, i to medu sazveLde iz drugog ili treieg veka procesija bila poznata onda se moZe

79 postaviti pitanje da li su zatakvo navodenjavremenamoZdavezana astrolo5ka stanoviSta.Srednji vek se, u svakom sludaju, bavio proradunomconiunctionesmaximae i magnae,tako tvrde Pjer d' Eli (Pierre d' Ailly) i Kardanus (Cardanus))r. prvi je prvu coniunctio maxima (4 cr h u lf) nakon stvaranja sveta smestiou godinu 5027 . pre Hrista, a drugi desetuu godinu 3613. poslellrista". On je, medutim, kao i onaj prvi, pritom pretpostavio isuviSe veliko meduvreme koje prolazi dok konjukcije opet dodu u iste znakove.Astronomski,ovo vreme iznosi okruglo 795 godina. Prema tome Kardanusova konjukcija bi se dogodila negde oko godine 3234. posle Hrista. Za astrolo5kuspekulaciju ovo vremeje, naravno,od najveiegzna(aja. 137 Sto se tide 5000 godina, datum koji dobijamo jesre 1239.godina posle Hrista. Time dospevamo u epohu koja se odlikuje duhovnom nestalno5iu, revolucionarnimjeresima i hiliiastidkim odekivanjimai koja, osnivanjemprosjadkogreda, daje mona$tvunovi zamah.Jedanod najmoinijih i najuticajnijih glasova koji su najavili dolazak novog vremena duha bio je glas f)okina da Fiore (Gioacshino da Fiore) (+ 1202)dije je udenje osudenovei na detvrtom Lateranskomkoncilu 1215 godine. On ic u relativno bliskoj buduinosti odekivao otvaranje sedmog apokaliptidkogpedata,i dolazak "veditog Jevandelja"i vladavinu "intellectusspiritualis",epohu SvetogaDuha. Ovaj treii eon,kaZe on, podeoje sa svetim Benediktom, osnivadembenediktanskog reda (prvi manastil je verovatno sagraden odmah posle 529. joahimit, franjevacGerard od Borgo San Donino godine).Jedan (Gerard von Borgo San Donnino) najavioje u svom spisu '?clroductorius in evangelium aeternum" da tri glavna spisa Joahirna (Joachim) predstavljajt EvangeliumAele-rnum i da ie ono godine 1260. zamenitiJevindelje Isisa Hrista55). Joahim je, kao (to se zna, rr mona5tvuvideo pravog nosiocaSvetogaDuha i sa ovog razloga on datira tajni podetak nove ere u vreme kad je Ziveosveti Benedikt, koji je osnivanjemsvog reda oZiveoorganizacquzapadnjadko g mona5tva. 138 JoSje Petrus de Aliako (Petrus de Aliaco) smatrao znada.jnimvreme Pape Inodentija III (Innozenz IIf) (1198-

80 on, opetie seispunitiserijaSaturOko godine1189,kaZe 1216). ("corrpletae anno Chriqti 1189.vel circiter"). novih revolucija je kao i jeretidkudokTada pupuorudio tpit opata..[oahima56, je filosofu trinu Almarikusa (Almaricus)". Red o teolo5kom Almariku od Bene (Almarich von Bena)(+ 1204)koji pripada op5tempokretu SvetogaDuha toga vremena.U ovo vreme su "quaeres i franievaca redovi dominikanaca postojalii prosjadki Petrus, dakle, Christiana"'o. magnaet mirandafuit in ecclesia istepojavekoje i namapadajuu odi kaokarakteristidne nagla3ava anticipira' za onovreme,bez obziraStoga on smatraastroloSki nim. 139 Datumom osnivanja manastira na Monte Kasinu pribliZavamo se sadagodini 530. koja je a Talmuduptedvidena u tom trenutkune kao laitidna. Premajoahimitskomshvatanju podinjesamonovi eon, vei podinjei novi "stafus"sveta,i to istina, pada ili carstvoSvetogaDuha. Podetak, vrememonaStva ubedljivnadin joB u oblaststatusa Sina,ali Joahim na psiholo5ki pretpostvlja da ie se novi statusili - kako bismomi rekli - novi stavnajprepojaviti kao viSeili manjepripremnostanjesa kojim U Joai ispunjenje. cvetanje uslediti"fructificatio," ie tek kasnije jo$ moglo nastupilo; videli, nije smo kao Sto ono, himovo weme jedno rasprostrai Siroko neuobidajeno se, medutim,posmatrati i kretanjeduhova.Ceo svetje oseiao uzbunjeno uznemirenje dujuii vetar pneume;bilo je to ipak vreme novih i delimidno katara, u pokretima rasprostirale misli koje su se svuda neduvenih (Pauperes de lionskih siromaha patarena, konkoriiana,valdeZana, Lugdano),begha$a, FratresLiberi Spiritus, "Brod-durch-Gott" koji su (Hlebkroz Boga)", i kakosu sevei svezvali.Na poglede dokumenti bacaju svetlo znadajno krugovima u ovim cirkulisali ostalog ditamo: kojeje prikupioIIan (Hahn).Takoizmedu sine Deumper naturam "Item credunt,seesse acternos... seesse distin-ctione... Item, quodnullo indigentnecDeo necDeitate... Item, quod suntipsumregnumcoelorum.
Item, quod sunt etiam imrnutabilesin nova rupe, quod de nullo gaudent,et de nullo turbantur.".

8l

Item, quod homo magis tenetur sequi instinctum interiorem, quam veritatemEvangeliiquod,cottidie praedicatur... dicunt, secrederemuha ibi (in Evangelio)esse poetica, quaenon sunlveraou". 140 Umesto mnogih dokumenata, ove nekolike redenicesu sasvim dovoljne da okarakteri5uduh koji je dominirao u ovim pokretima:redje o ljudima koji se poisloveiuju s Bogom (ili koji bivaju poistoveieni s njim), koji sebesmatrajunad-ljudima, koji su kritidki nastrojeni prema Jevandelju,koji slede smernicu unularnjeg doveka, a nebeskocarstvo shvatajukao unutarnje stanje. IJ izvesnom smislu red je, dakle, o kvazi modernim ljudima koji, rrrcdutinr, poseduju jednu religioznu inflaciju, za razliku od. tlana5njih,dija se psihoza sastoii u racionatristidkoj i politidkoj rrcsreii. Ove ekstremneideje ne bi, medutim, smeli da imputirrmo Joahimu, iako i on pripada velikom pokretu duha i predslavlja dak jedmr od njegovih najislaknutijih figura. Mora se je to njega i njegoveistomi$ljenikepsiholo5ki lxrstavitipitanje Sta rragnano da gaje tako smela odekivaniakao Stoje zamenjivanje (hri5ianske)poruke Evangelim-omAeternumom-om ili kao 5toje srnenjivanjedrugog lica boZanstva treiim, koji ie vladati novim tkrbom.Ova rrisao je u tolikoj meri jeretidkai pobunjenidka da se rricno nastajanjemoZe razumetijedino ako se pretpostavida je .loahirn oseiao kako ga nosi opSta revolucionarna struja vremena i da ga ona podrZava.On je nju oseiao kao otkrovenje Svetoga l)uha diji Zivot i stvaraladkusnagunijedna crkva nije mogla da je vremenskom zaustavi.Numinoznostovog oseianja podvudena hoincidencijom (sinhronicitetom)epohe u kojoj je on Ziveo sa podetkom sfere antihri5ianske ribe u Ribama. Zato bisrno mogli lrili u iskuSenju da pokret SvetogaDuha, kao i Joahimovu glavnu rni sao razumemo kao neposredanizraz antihri5ianske psihologij e Loja je izvesno zapodinjala. U svakom sludaju,crkvenapresudai {)sudasu sasvim shvatl.jive, jer u izvesnom smislu njegov stav crkvi Isusa Hrista veoma je blizak otvorenoj pobuni, pa t)r(:rna

82 dak i apostaz4i. AE, ako uverenju ovih obnovitelja, da su pokrenuti od strane Svetoga Duha, dopustimo izvestan kredit, onda i jedno drugo shvatanjene samo Stoje moguie, vei je i veoma verovatno. 14L Kao Stoje, naime, Joahim pretpostavio,da je status SvetogaDuha potajno podeojo$ sa Benediktom, isto tako bi se moglo naslutiti da je i Joahim na prikriven nadin anticipirao jedan novi status.On je, istina, svesnomislio da ostvarujestafus SvetogaDuha, kao Stoni Benedikt svakako nije nameravaoni5ta drugo do da kroz mona5tvo utvrdi hri5iansku crkvu i hri5ianski medutim, - ovo je psiholo5ki Livot,i da ih tako produbi.Nesvesno je mogao biti obuhvaien arhetipom Svetoga verovatno Joahim Duha. On je, van sumnje, svoje aktivnosti zasnivao na numinoznom doZivljaju koji je karakteristl(anza sve one koje obuzme neki arhetip.On je Duha,buduii da to nije bilo moguie drugadije, shvatio u dogmatskom smislu, kao treie lice boZanstva,a ne u smislu empirijskog arhetipa. Ovaj poslednji nije, naime. jeddvoslrukafigura"' koja vei je izvorno ambivalentna noznadan, nije samo u alhemijskom pojmu duha ponovo napravila prodor, nego je vei u Pokretu Svetoga Duha sama izazvala najprotivrednije pojave. O ovoj dvostrukoj figuri jo5 je i gnostidkaepoha imala jasne slutnje. Bilo je, stoga sasvim prirodno da je - u jednom dobu koje se podudaralosa podetkomdruge Ribe i koje je, takoreii bilo prinudeno na dvosmislenostispovedanja Svetog Duha u hri5ianskom obliku moglo da pomogne proboju arhetipa Duha sa ovom njegovom karakteristidnom ambivalentno5iu. Ne lik kao Stoje bi bilo opravdanojedan do te mere dostojanstveni jednostranog predstavnika revolucionarne i Joahim razumeti kao anarhistidke turbulencije, kako se Pokret Svetoga Duha na mnogim mestima pona3ao.Naprotiv, moLe se pretpostaviti da je on samuveo jedan novi "status",i to religiozanstav koji se uputio ka cilju da premosti i kompenzule onaj uZasan ponor izmedu Hrista i Antihrista koji je 11. stoleie svojim slutnjamaotvorilo. Antihri5ianska epoha podrazumevada u njoj duh postaje ne-duh, i da Zivototvorni arhetip postepenopropadneu racionalizmu, intelektualizmu i doktrinarizmu, Stoje konsekventnodovelo do one tragike modernih vremenakoja poput Damoklovog madavisi nad

83 na5im glavama, tako blizu da ga moZemo dohvatiti. Staroj forrnuli Trojice, na kojoj se zasnivaJoahim, nedostajedogmatska ligura davola, koji negde na ivici teolo5kemetafizike sumnjivo cgzistirakao mysteriuminiquitatis.Na sreiu, gotovo bi se moglo roii, njegov opasnidolazaknajavljenje jo$ u StaromZavetu. Jeron je utoliko opasniji ukoliko ga manje poznaju. Ali ko bi pogodio kako se on krije pod mno5tvom imena koja tako prijatno 't,vu(e,kao Sto su op5ta dobrobit, egzistencijalna sigurnost,mir rnedu narodima, itd.? On se krije medu idealizmima, medu iz,mima uop5te, od kojih je verovatno najgori doktrinarizarn, ta rrajneduhovnija od svih duhovnih manifestacija. DanaSnje vreme so mora na najdrastidnijinadin raspraviti sa sic et non, to jest sa apsolutnom suprotno5iu koja ne cepa svet samo politidki, vei ccpa i srca pojedinadnihljudi. Nama je potrebanpovratak izvornom, Zivom duhu, koji je, upravo zahvaljujuii svojoj ambivalentrrosti,posredniki ujedinitelj suprotnostio',Stoje misao kojom se alhemija(na pogre5an nadin)bavila tokom mnogih vekova. 142 t\ko po svemu sudeii, eonom Ribfl, uglavnom vlada arhctipski motiv "neprijateljske braie", onda ie se, Stokoincidira s pribliZavanjemnajbliZeg platonovskogmeseca,Akvarijusa, postavitiproblem ujedinjenjasuprotnosti. Tada se neie vi5e iii na to rla se zlo zanemai kao puki privatio boni, vei ie morati da se priznanjegovo realnopostojanje. Ovaj problemneie, medutim, re5ili ni filosofija, ni nacionalnaekonomija,ni politika, niti istorijske vcroispovesti,vei jedino pojedinadni dovek, Sto znadi iz svog iskustvaLivogaDuha, njegovevatre koja se spustilana Joahimao kao na jednog medu rnnogima, i koje je, uprkos svima savrernonimnesporazumima prenetadalje u buduinost. Declaratiosoli'mnis u Assumptio Mariae koju smo doZiveli za na5ihdanajeste lximer sekularnog napretka u razvoju sirnbola. Pokretadki motiv z:r to ne podiva kod crkvenih autoriteta koji su dovoljno pokazali vtkovnim oklevanjem, vei kod pravovernogdoveka koji uvek i u svc veioj meri insistira na oy-ome razvoju: u osnovi, red je o arhctiputoli teZi da se ostvari 63. f43 U vremenu Stoje usledilo, Pokret SvetogDuha je uti,ro na detiri zna(qne lidnosti, pre svegana Albertusa Magnusa

84

85

(1193 - 1280), njegovog udenika Tomu Akvinskogo kasnijeg alhemije (sa Albertusom), RodZera filosofa crkve i poznavaoca Bekona (Roger Becon) (oko l214 - oko 1294),anglosaksonskog preteduprirodnih nauka,i napokon Majstora Ekharta (Meister Eckhart) (oko 1260 - 1327), nezavisnogreligioznog mislioca koii nakon Sestvekova izgubljenostidanasslavi pravo uskrsnuie. kao pretedu Pokret SvetogaDuha su s pravom hteli da prepoznaju Reformacije.Negde u vreme 12. i 13. veka padajui podecilatinpokuSao da prikaZemu moske alhemijediji sam duhovni sadrZaj joj knjizi, "Psihologija i alhemija". Gore spomenutaGirredstava ide"immutabilis in nova rupe" ima dudnu slidnostsa sredi5nom jom filosofske alhemije,i sa Lapis-om Philosophorum-om koji se pojavljuje kao paralela sa l{ristom, "stenom", "kamenom" i "ugaonim kamenom". Tako, na primer, Priscilijanus (Priscillianug) (4. vek) kaZe:"Nobis petra Christus,nobis lapis angularis Jedanalhemijskilekst kaZe: "(Pelraquae).percutialur Jesusor". Irgpit t" virga Mosaica ter, ul aquaeeflluanl largissimae...oo" ozna(avakao "sveta stena" i opisuje kaa ietvorodelanu'. Ambrozije (Ambrosilts)kabe da je voda iz steneprefiguracijakrvi iz bodnerane Hristaoo.Jedanalhemistidkitekst spominje da "voda isto znadenjekao i univerzalni solvens,kao I iz stene" posedgj.e Kunrat (Khunrath)^govorisvojim slikovitim aquapermanenso'. jezikom dak o "PetroleumSapientum"''. Nasanejgiistovremeno nazivaju Adama "stenom" i "ugaonim kamenom"". Medu allegoriae Christi Epifanije u svom "Ancoratus"- u ubraja kameno stenu,ugaoni kamen, bai kao Sto to dine i Firmikus Maternus (Firmicus Maternus)'' i drugi. Ova slika, zajednidka u crkvenom i alhemistidkomjeziku potide sa mestakao Stost Prva poslanica Korincanima 10,4i Prva Petrovaposlanicar2,4. 1,44Nova nrpes dolazi, dakle, na mesto llrista, ba5 kao Sto bi i Evangelium Aeternum trebalo da zameni Ilristovu poruku. Nastanjivanjem Svetoga Duha, treceg lica Trojice, hyiot1s, sinstvo, biva prenesenona svakog doveka i tako svako ko se nalazi u poseduSvetogaDuha postajekamen,jedan nova rvpeq saglasno Prvoj poslgpici Petra 2,5: "et ipsi tamquam lapides vivi superaedificamini"." Ovde, dakle, imamo posla sa doslednimdaljim raz-

v<rjem udenjao Parakletui fillatio, saglasno Luki, 5,35: "et eritis filii Altissimi" i Jovanu, 10,34:"Nonne scriptum est in lege veslra: quia Ego dixi, dii estis?'"" Kao Sto se zna joS su nasanejci krrristili ova uputstvai time anticipiralijedan deo istorijskog razvoial razvoja koji preko mona5tva vodi do duhovnog pokreta, preko "Theologia Deutsch" direktno do Lutera (Luther) i preko llhemije do modernenauke. 145 Vratimo se sada opet predstavljanjuHrista kao ribe. l)remaDelgeru @iilger), hri$fanski simbol ribe se pojavio oko 200. godini u Aleksandriji ", a isto tako rano krstionica je opisana kao piscina (ribnjak). Time se pretpostavlja da su i vcrnici bili ribe, Sto je inade vei predodenou Jevandelju (na lrrimer Matej 4,I9). Hristos LeE da Petra i Andreju pretvori u "ribareljudske", a dudesniulov riba (Luka 5,10) sam Hristos korisli kao paradigmuPetrovemisionarske delatnosti. je dat 146 Astrolo5ki aspektHristovog rodenjaneposredno u Mateju 2,1 i dalje.Magoi, magi, sa istoka,jesu zvezdodatci koji iz jedne upadljive konstelacije donose zakljudak o isto tako rrcobidnom rodenju. Ova anegdotadokazujeda je Hristos moZda vr:cu apostolskovreme posmatranili sa astrolo5kogstanovi3taili lc bar doveden u vezu sa astrolo5kimmitovima. Ovo poslednje Iriva sasvim jasno kada pogledamoiskaze u Apokalipsi. Buduii tla je ceo ovaj komplekspitanja vei obradenod pozvanijih, mi se ovde srremo osloniti na dovoljno sigurnu dinjenicuda kroz pride o svetovnom i nadsvetovnopq Zivotu Spasiteljana nekoliko mesta o. i zbija astroloSka mitologrja' 147 U prvom redu red je o odnosima prema savremenoj e.pohi Ribe koji su kao Sto je redeno, potvrdeni ili vei u .lcvandeljima ("ljudski ribar"oribar kao prvi apostol,dudesno jelo) rli neposredno potom u postapostolsko vreme kroz simboliku rib_e (lf risios i njegbvi vemici kio ribe, riba kao jelo kod AgapaTT , krKtenje u ribnjaku, itd.). U podetku ovi prikazi, istina, ne zna(e rri{tavi5e do dinjenicu da oni takoreii asimiluju od davnina postojr:ie simbole ribe i mitologemeribe kao i lik Spasitelja- Stoje ,lclimidna pojava u recepciji Hrista u krilu tada5njegsveta duha. \li, ako je Hristos shvaien kao novi eon, svakompoznavaocuas-

86 trologije bilo je jasno daje on s jedne stranerodenkao prva riba u epoh!-Ribe,a s druge slraneda je morao da umre kao poslednii ovan'o (arnion, novozavelno:jagnje) eona koji je odlazio''. Matej 27,15 i dalje prenosiovu mitologemu u vidu starogobidaja Zrtvovanjasezonskogboga. Zanimljivo je da se Isusov partner u ovoj ceremoniji zove Barabas,"sin oca". Mogla bi se, s izvesnim pravom, povuii paralela izmedu unutarnje napetosti suprotnosti psihologije i dinjenice da zodijadki znak za Ribe starohri5ianske (X), pokazujedve ribe koje destogledajuna suprotnestrane, kada kao uobidajen u prehri5ianbi njihov protivni pokret bio zapahen sko ili bar u Hristovo vreme. Likovni prlkaz iz najranijeg weo poloZaju ribi niie mi, naZalost, mena koji bi dao obaveStenje poznat.U lepom prikazu zodijadkih znakova na jednom reljefu Akvarius i Pisces. naZalosl, malog Metropolisa u Atini nedostaju, U blizini podetka na5eg radunanjavremena poznajemo, istina, jedan prikaz riba koji je liSen hri3ianskog uticaja; to je globus neba farnezrjskog atlasa u Napulju. Tamo je prva riba usmerena vertikalno glavom prema Severnompolu, severnood ekvatora, a druga horizontalno sa glavom prema zapadu,juZno od ekvatora. Ovaj prikaz odgovara astronomskojkonfiguraciji i zatoje naturalo'. Zodilackj znaci hrama Hator u Denderahu(1. stoleie istidan pre Hrista) sadrZeribe. One tamo gJedajuu istom smeru. Planisferium Timohara (Timochares)br koga spominje Hiparkus (Hipparchus) ima na mestu piscesa samo jedm.r ribu. Na novdiiima i dragom kamenju carskog doba ribe sg.pojavljuju jedna drug% i postavljene paralelnoo',kao i na suprotslavljene enost ribd koj a uglavmitraistidkim spomenicimao'.Suprotstavlj nom nastaje kasnije mogla bi se objasniti dinjenicom da astronomska slika prvu (severnu) ribu prokazuje vertikalno, a drugu (uZnu) horizontalno. Pravci njihovog kretanja stoje gotovo u pravom uglu jedan prema drugom i stoga obrazuju /rrsf. Kretanje u suprotnimpravcima,koje najstariji dokumentine poznaju,postaje iz dega se u kasnijim hri5ianskim vremenima desto naglaS^eno, moLeizvestizakljudako izvesnojtendencioznisti8a. 148 Iako se ne moZe dokazati nikakav odnos izmedu figura Hrista i podetne astrolo5ke epohe Riba, ipak mi istovremenosl

87 riblje simbolike kod Spasiteljai astrolo5kog simbola novog cona tfovoljno zna(e da im bar ukaZem paZnju koju zasluZuju.Ako srno poku5ali da prikaZemorasprostranjene mitolo5ke odnose u paralela, ko.ie nas uvodi ova onda smo to dinili u nameri da opiSemomnogostrukeaspektei odnosejednog arhetipakoji se, s icdne strane, manifestujeu jednoj lidnosti, a s druge, sinhronistidki, u jednom vei pre lfuistovog rodenja,unapredodredenom vrcmenskom trenutku. Da, ovaj arhetip je vei mnogo ranije rrpisan putem projekcija na nebu, da bi onda, "kada se vreme is;rrrnilo",koincidirao sa simbolima koje je proizvela nova epoha. l{iba kako njoj i odgovara,spada, u zimplo kiSno doba, kao i Akvarijus i Kozorog (aigokeros-jarac-riba)dr. Kao zodiiadki znak orra zbog toga nije ni u kom sludaju zna(ajna. Stvar postaje rzncnadujuia tek onda kada se precesijornekvinocija proleina lirdka pomeri u ovaj znak i time otvori vremensko razdoblje u llrme "riba" postajeoznakaBoga koji je postaodovek, koji, kao ilo smo spomenuli, biva Zrtvovan kao ovan i roden kao riba, koji rna ribare za udenikei Zeli da od njih napraviljudske ribare; koji hiljadehrani na dudesan nadin umnoZenimribama; koji sam biva kao riba, "sanctiorcibus" i dije pristalicejesu male ribe, lro.jeden lrisciculi. MoZe se ipak pretpostavitida kod relativno pro5irenog znanja astrologije bar ne5to od ove simbolike u odrc_denim gnostidko-hriScanskim krugovima potide iz ovog izvora86. Ova ne bi, medutim, smelada vaZi zapikaze sinoptidkih lrrctpostavka lcvandelja.Za tako ne$tonedostajesvaki dokaz.Nema nikakvog lxrvoda da se pretpostavida bi ove pride mogle biti preobudeni ;rslrolo5kimitovi. Naprotiv, utisak ie da ribarske epizode pred:rlavljajusasvimprirodne dogadaje, iza kojih nema Stada se traZi. lcdnostavnose i prirodno tako dogodilo i nije poznato da li se hriSianskariblja simbolikatakodepojavila sludajnoi neplanirano. ( )ludabi se isto tako moglo govoriti o naizgled sludajnojkoincirlcnciji ove simbolike sa slidno oznadenimnovim eonom, i to nrrroditostoga Sto,kako izgleda, epoha Ribd, bar u kulturama IsIoka, nije ostavila nikakve nesumnjive tragove. Da li ova pret;xrslavkapostoji s pravom, to, medutim, ne mogu da tvrdim sa .r11urnoSiu, po5to isuvi5e malo poznajem indijsku i kinesku asrr.k;giju. Nasuprot tome, dinjenica da tradicionalna simbolika

88

89

koje se moZeverifikovati, a koje je ribd omoguiava prorodanstvo predstavljajednu pomalo neprivei napravljeno u Novont zavetlt,, jatnu propoziciju. 149 Severna,odnosno istodna riba, koju je tadka proleia dostigla negde oko preokretanaSegradunanjavremenao' vezanil je sa juZnom, odnosno zapadnom ribom, preko takozvane komisure. Ona se sastoji od trake slabih zvezdau kojoj se tadka proleia nalazlla na juZnoj ivici druge treiine konstelacije. Tadka gde se ekliptika sedesa meridijanom druge ribe (odnosnonjenim repom) pada otprilike u 16. vek, doba Reformacije, kt,je je za na5u zapadnjadku istoriju simbola, kao Sto zr'amo) od izuzetne vaZnosti. Nakon toga, proleina tadka se lcreie juZnom ivicom konstelacije druge ribe, da. bi onda tokom treceg milenijuma, oo.Oznakallrista kao postepeno u Akvarijus u51a iedne ribe poisprvom koja stoji vertitovecuje ga u astrolo5komtumadenjusa kalno. Nakon Hrista sledi u poslednjem vremenu Antihrist; Podetakenantiodromijebi onda logidno morao da padne izmedu dve ribe. Kao Sto smo videii upravo tako i jeste. U neposrednom a sa njom dplazi i druge ribe podinjevreme Renesanse, susedstvu onaj duh koji svoj vrhlunacdo Livljavau savremenomdob,rS9.

VII

NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
150 Tok na5e religiozne istorije i time zna(ajm deo grsihidkog nzvaja mogao se u izvesnoj meri vremenski i s'drzajno predskazati iz procesije prolecne tadke kroz konslclaciju Piscesa.Predskazanje je, kao Sto smo videli, i nap_ r:rvljeno,i koincidira sa dinjenicomda se u 16. stoleiu crkva proceskoji bi lxrdelilai da je od tadapodeojedan enantiodromski sc, nasuprot "gotskom" stremljenju navi3e,mogao oznaditi kao lrrrrizontalno kretanje (osvajanjezemrje i savladivanjeprirode). Vcrtikalu je precrtala horizontala, a duhovni i moralni razvoj je krcnuo u sve jasnije vidljivom antihrisianskom pravcu; danis srrr<r svedociknze zapadnjadke kulture drjiie ishod neizvestan. 151 U vezi s tim Zeleo bih da spomenem astrolo5ko prorodanstvo Maitre Mi5ela Nostradamusa (Michel Nostradarrrrrs) u pismu' Stoga je27. iuna 1558.poslaoiz Salonakralju lrrancuske, An'ju II (Yenri II): nakon opisa godine koju izmedu rrslalog karakteri5e" 7+ cr p sa cr tr q, on kaze:"L'ann6esera... It: cs**aocement comperenantce de ce que durera et com_ rrrcngant icelle ann6eserafaite plus grandepersecution h I'Eglise ( 'hrestienneque n'a est6 faite en Afriquer et durera cettJ icy lils(luesa I'an mil sept cents nonantedeux que I'on cuidera estre rrncrenovationde siecle... Et dansiceluy temps,et en icelles conIrccs la puissanceinfernale mettra h l'encontred I'Eglise de Jerrrs-christ la puissancedes adversaires de sa loy, qui sera le Antechrist, persecutera lequel icelle "it'cord Eglise et son vray vit'irirc,par moyen de la puissancedes Roys temporelsqui seront leur ignoranceseduits,par languesqui trancheronfprusque 1r;rr rrrl glaive entre les mains de I'insens6" o ovom progoo,,hriSiina [r{c dalje: "La persecutiondes gens Ecclesiastiquei prendra son ,'r igine par la puissance des Roys Aguilonaires,unis Jvec res ori' ntirux.El cetleperseculion dureraonze ans,quelquepeu moins, ,prrt' pirr lors d6faillira le principal Roy Aguiloniirea."

90 152 Nostradamuso istina, misli da ie "son uny Meriodional" trajati tri godine duZe od prvog. On vidi povratak paganBiblija ie biti stva ("sanctaSanctorumdestruitepar Paganisme"), grandes tribulakrvoproliia: "Si ie do stra5nog i doii spaljena, premier jamais de la fondation soit adventuetelle depuis tions que To ie pogoditi sve latinskezemlje. I'EgliseChrestienne." 153 Postoje istorijske determinantekoje su moZda navele Nostradamusa da za podetaknovog eona odredi upravo godinu 1792. Tako kardinal Pier d'E!i (Pierre d'Aillyo Petrus de Aliaco) u svojoj "Concordantia"Jpi5e o osmoj coniuncitio maxima koja ie podeti 1693.i poziva se na Albumasara: "Et post il' lan erit complementum 10 revolutionum saturnalium anno Christi 1789 eI hoc erit post dictam coniuncitionenper annos 97 veI dicimus quod si mundususque prope...His itaque praesuppositis ad illa tempora duraverit, quod solus deus novit, multae tunc et magnae et mirabiles alterationes mundi et mutationes futurae nam cum praedictacoiuncsunt, et maxime circa legeset sectas, tione et illis revolutionibus Saturni ad hoc concurret revolutio seu per quam et per reversio superioris orbis, id est, octavae sphaerae alia praemissa cognoscifur sectarum mutatio..." "IJnde ex his probabiliter concluditur quod forte circa illa tempora veniet An' tichristus cum lege suavel sectadamnebili, quaemaxime adversa erit et contraria legi Christi; nam licet de adventu sui determinato tempore vel momento haberi non possit humanitus certitudo... Tamen indeterminate loquendo quod circa illa tempora venturis sit potest haberi probabilis coniecturaet verisimilis suspicioper astronomica iudicia. Cum enim dictum sit secundumastronomos circa illa tempora fieri muationem sectarumet secundumeos post machometum erit aliquis potens, qui legem foedam et magicam sonstituet. Ideo verisimili probabilitate credi potest, quod post sectammachometinulla sectaveniet,nisi sectaantichristio." godine 1693,d'Eli spominje 154 Sto se tide proradunavanja podatkeAlbumasara da se annomundi 3200.odigrala pwa coniunctio maxima (h cr 4; u capite Arietis. Tome se sada dodaje (svaki put po) 960 godina, Stona kraju dovodi do anno Domini

9l l(r93, kao godine osme coniunctiomaxi*u7. U treiem delu svog rlcla (poglavlje l7) d'Eli kritikuje ovaj stav i naziva ga "falsa derluctio". U svom traktatu protiv "superstitiosos astronomos"objavljenom 1410. godine, on zasflrpagledi5teda se hri5ianska rcligija ne sme turnaditi astrolo5kim zakonima. On pritom rrarodito misli na RodZera llekona koji je obnovio teoriju da je lrri5ianstvo pod uticajem planete Merkur. d'Eli podmeie astnrlo5kimuticajima samo sujevernaili jeretidkami5ljenja a narotitr dolazak Anlihrisla.6 155 Moglo bi se svakakopretpostavitida je Nostradamus lx)znavaoove proradunei da ie datum 1789. poboIllao 1792. piodinom. Oba datumasu sugestivna, poznavanjem dogadajakoji srr usledili, i nije te5ko potvrditi da su stvari Sto su se tada dop,odilebile znadajnepretedemodernograzvoja. Podetak"D6esse l{aison" uistinu je anticipiraoantihri5ianskipravackojim se tada krcnulo. 156 "Renovation de sibcle" mo?e da zna(i nov eon, i olrrazujezanimljiw podudarnostsa novim radunanjemvremena l;rancuskerevolucije koje je podelo od 22. ^septembra, 1792, i kojc je imalo izrazito antihri5ianski karakter'. Tada se ispoljilo svc ono Sto se odavnopripremalo,a to je enantiodromija koja se .rtlvijala paralelno sa astrolo5kimsimbolom ribe, i koja je jasno lxrCelasa Renesansom.Ovaj trenutak je iz razliditih razloga rffogao da sa astrolo5ketadke gledanja izgleda znar(qan To je, ll'c svega,,biotrenutakkadaje precesijastigla do zvezdau repu rlrrrge ribe''. Zatinje Saturnu godini 1791.stajaou lf, valrcnom znaku. Osim toga, predanjese nadovezalona udenje o ,'oniunctiones maximae" i godiml osme coniuncitio maxima (4 ,r h u lf)), i to godinu 1693, kojqie posmatralokao polaznu l;rtku za proradunavanja buduinosti". Ova godina je kombino\';ulAsa jednom drugom tradicijom koja se zasniva na vremen;kim periodima od po deset Saturnovih revolucija (svake u janju od 300 godina).Petrus de Aliako poziva se ovde na Altr;r lrrrmasarau drjoj "Magnaeconiunctionq;" stoji: "Dixerunt enim ,1rr.dmutatio erit cum completaefuerintrurevolutionesSaturnine

92 et praecipueconveniat illa permutatio Saturni ad signa mobilia"13 (scl.Y , S, E, &i). Prema podacima d' Elia, godine 11. pre Ilrista zavr5enje jedan Saturnov periodoSto on povezuje sa pojavljivanjem llrista. Anno 289. zavr\en je drugi period. On ovo dovodi u vezu sa manihejstvom. Godina 589. predvida islam, 1189.znadajnovreme PapeInoientija III; 1489.najavljuje Sizmu u crkvi, a 1789. ozna(avl, napokon, dolazak Antihrista (ne doslovno, vei putem inferencije!). Ostalo nije bilo te5ko dopuniti uz pomoi ma5te,jer je arhetip vei odavno bio spreman i samo je dekaq.vremeda se ispuni. Da ie jedan severniuzurpator preuzeti vlastl4, nije te5ko razumeti ako ie zna daje Antihrist in6rnalan, to jest davo ili davolji sin, i da je on prema tome Tifon koji svoju vatrenu oblast poseduje u severnoj tadki. Tifonska moi ie trijadiine prirode, tako Sto ima dva saveznika,jednog na istolgg i jednog na jugu. ova moi odgovaratakozvanojiOoo;o'3 trijadi"ls. 157 Nostradamusuoudenomlekaru i astrologu,mora da je bilo dobro poznato shvatanje severa kao regiona davola, nevernika i sveg z\a. Ovo shvatapje se, kao Stoto kaZe Euherijus (Eucherius) iz Liona (+ 450)ro, poziva na Jeremiju l,l4 l'$b Aquilone pendetur malum super ormes habitatores terrae"", i druga mesta, kao na primer Isaija 14,12 : "Quomodo cecidisti de caelo lucifer, qui mane oriebaris? coruisti in terram qui vulnerasubas gentes?qui dicebasin corde tuo: in caelumconscendam, per astra Dei exahabo solium meum, sedeboin monte testamenti, in lateribus Aguilonis itd'o. Benediktanski monah Rabanus Maurus (Rhabanus Maurus) (+856) kaLel9: "Aquilo est Ausi "hostis antiqui suggestio"(Jeremija 1,13); teritas persecutionis" severni vetar predstavlja davola,3to proizilazi iz Jova 26,7: "Qui extendit Aguilone supervacuum", et appenditterram super nihilum", i obrazlaLeto time Sto, "quod illorum mentibus, qui gratia sua vacui, diabolum Deus dominari pemettit"". Avgustin kaZe; 'ponam sedem meam ad "Quis est iste aquilo, nisi qui dixit aquilonerrl et ero simulis Altissim.o?' Tenuerat tegnum diabolus Gentes"itd.22 inipiorum,'etposederat Viktorijanski monah Garnerius kaLe da se "malignus spiritus" naziva aquilo, severac. Njegova hladnoia znadi "frigiditas

93 pcccatorum"23. Adam Skotus (Adam Scotus) zami5lja jednu rrZasnu zmajevu glavu na severuod koje dolazi svako zlo. .On iz tcljusti i nozdrvi bljuje maglu ili dim trostnrke prirode24, i to "trina ignorqnJiavidelicet boni et mali, veri et falsi, commodi et rr1'o je magla".kaZeAdam Skotus, "koju je plo.rrrcommodirrr). rrk Jezekilj u svojoj viziji Boga Xr"deo da dolazi sa Severa"'o, "tlim" o kome govori Isaija 14,3I''. PoboZniautor neprestano rirzmi5ljao tome kako to da prorokovavizlja Boga stiZe baSna krilirna sovernogvetra i kako iz te clavolskemagle izblja trostruko rrcznanje. Gde ima dima, ima i vatre. U tom smislu o velikom oblaku kaZe se da je "okruZenblistavim sjajem i jedn^o.m nepreslanomvatrom, iz (4ega sredi5ta sevakao s.jajna ruda"'o. Severni vctar stiZeiz regionavatre i zato je, uprkos svojoj hladnoii, "venlrrsurens"(vetarkoji gori) kako ga nazivaGrigo$je Veliki (Gregrrrius Magnus) pozivajuii se na Jova 27,2I". Ovaj vetar je spiritusmalignus "koji u srcima pobudujeplamenovepoZude" i svakogLivog stvoranagoni na greh. Kroz "dah zlog podsticajana zcmaljskepoZudeon dini da se uspale srca nepravednih";kako krl,e Jeremija (1,13) :"Vidim lonac gde vri; i prednjamu je strana promaseveru".Kod Grigorija je prepoznatljivastarapredstavao v;rlri na severukoja je kod Jezeklija jo5 uvek neposrednoZiva, ;xr(to se njegov vatreni oblak pojavljuje "ab Aguilone", odakle rfrrlazisva "nesreiana sve stanovnikeZeml.ie"su. 159 Kod ovakvog stanja stvari nije dudno $to Nostradamus u svom predskazanju Antihrista upozoravana "moinika sa sever;r". JoS u vreme pre Reformacije narodna se fantazlja izda5no lrrrvila Antihristom, kao Sto to do\puju brojna izdanla "l','nndkrist"-a iz drugepolovine 15. veka". Ovo.ie, s obzirom na rlrrhovne dogadaje koji su se tada pripremali,potpunorazumljivo: gxrCctak Reformacijebio je pred vratima. Luter (Luther) je zato ,rtlrnahpozdravljen kao Antihrist i bilo bi moguie da Antihrista ji se pojavljuje posle 1792.Nostradamus htr oznadava kao "second jer se prvi vei pojavio sa nemadkimreformatoromili ,\rrlechrist", ;r( mnogo iinije si N".ooom ili Muhamedom32.S tim u vezi ne I'r valialo preiutati koliko se u nacionalsocijalistidkoj Nemadkoj l'.rvilo mi5tju da Hitler predstavljanastavaki dovr5avanje tek do ,l;rsprovedenog Luterovog reformatorskog dela. ".

94 160 Iz postojeiih astrolo5kih podataka, kao i moguinosti Nostradamus je bez veiih te5koia mogao da njihovih tumadenja, predvidi skori podetak enantiodromije hri5ianskog eona; StaviSe, udiniv$i ovo prorodanstvo,on je sam vec stajaousred antihri$ianske faze i sluZio kao njen glasnogovornik. l6L Nakon ove digresije,vratimo se opetsimbolici ribe!

95

VIT

O ISTORIJSKOM ZNACENJURIBE
162 Pored "pisciculi Christianorum"jednu, kao 5to je dovoljno poznato, gotovo jo5 veiu ulogu, igra alegorika pastira i ovdica,a HermesKrioforos, postaoje rrzor "dobrogapastira",bog z;r*titnik stada. I Orfej je, kao dotrar pastir, sluZio za primerr. ( )vaj aspektpoimena (ruorp{v,pastir) dao je povoda za nastanak isloimenog(misterijskog)lika u "PastiruHermasu"(2. stoleie) i hal poput "dZinovske"ribe u natpisuAberkios, tako i pastir stoji rr vcrovatnom odnosu sa vremenski i prostoruo bliskim Atisom. lla.icenStajn(Reitzenstein)dak pretpostavlj a da pos^toj i zavisnost llcrrnasovogrukopisaod Poimandres-ovihspisa,'' koja su sa svo.je stranesasvimpaganskog porekla. Simbolika pastira,ovna i koincidira sa odlazeiim eonomAriesa.U prvom veku po l;rgnjeta rr;r$em radunanjuvremena,poklapaju se takoreii oba eona i dva rrrcdunajvaZnijim misterijskim bogovima ovoga vremena,Atis i llristos podjednakosu obeleZenipastirom,ovnom i ribom. Simlxrliku poimenaRajcen5tajnje vei tako temeljito obradioda ja ni rr kom sludajunisam u stanjuda u tom pogledujo5 nestododatno ,rsvetlim.Drugadije stoji stvar sa simbolom ribe. Ne samo Sto su ,'vclc izvori izda5niji, vei i priroda simbola, narodito njegova rlvostrukost,omoguiuje postavljanje odredenih psiholo5kih pil;rrr.ja koja iu u daljem izlaganjupobliZerazmotriti. 163 Poput svakogjunaka, i Hristosje imao ugroZeno detin;rtvo (Vitlejemski pokolj dece, bekstvo u Egipat). Astrolo3ko "lumadenje" koje se odnosi na to nalazi se u Apokalipsi 1t)tkrivenju)12,1:"JednaZenaobudena u Sunce,sa Mesecompod fl(lgamai na njenoj glavi venac od dvanaest zvezda,,. Ona je pred je proganja i zmaj. Rodiie dedaka,pastira koji ie 1r,'r'<rdajem "p;rstisve narodes palicom gvozdenom"i biti "uzet k Bogu". Ova i{a podseta na brojne srodnemotive Istoka i Zapada;na motiv Jrr ! ,'to-Piton,Afroditg i njenog sinakoji progonjeniskaduu Eufrat i 1,:,tvaraju se u ribe', o Izidi i Horusuu Egiptu. Sirijski Grci pois-

96 tovetili su Derketo-Atargatis, zajednosa nienim sinom Ihtisom, sa sazveLdemribaa. 164 Boginja majka (takvaje apokalipti(nazvezdanaZena) jeste po pravilu parthenos, virgo, devica. Poruka svetenoii: ("'H (Rodenaje devica; svetlostje sve r6rorev; ct(er <p6g") ncrp$6voq jada) jp paganska.O takozvanomKorionu iz Aleksandrije Epifanijer (Epiphanius) govori da su u noii epifanije (5./6.januar) pagani pravili veliku proslalu; "Tamo su probdeli celu noi uz pesme i frule u slavu predstaveBoga; a kada su zavr5ili noinu petlovasido5eu podzemnosvetili5tei proslavu,posle ogla5avanja izneso5ejednu u drvetu izrezbarenusliku sa nagom figurom koja sedi na nosiljci; na delu od zlata ona nosi znak krsta, a na obe ruke druga dva znaka istog oblika, zatim na oba kolena joS dva, a svih pet znakova su isto tako napravljeni od zlata. Ow figuru oni prostorijehramauz nose okolo i sedamputa obilazeoko sredi5nje zvuke frule i dobo5ai himni, i kad se to zavr5ioni je snesudole u podzemnuprostoriju.A kad ih pita5kakavje to tajnoviti postupak oni odgovaraju:U ovaj das na dana5njidan Kora, to jest devica, rodilaje Eon". 165 Epifaniije nagla5avada ovde nije red o hri3ianskoj sekti, vei o idolopoklonicima,i to kako bi ilustrovaomisao da su i paganitakoreii nehoticesvedodiliu korist hri5ianskeistine. 166 Devica kao zodijadki znak ne nosi ni kla; ni dete. Sa njom se u vezu dovodi uhena' iz Apokatipsel26. Red je o prorodanstvukoje predvida rodenje mesije na kraju vremena. Buduii da autor Apokalipse vaLi za hri5ianina postavlja se pitanje: koga predstavljaZenakoja se oznadavakao majka mesije odnosnoHrista? A koga sin Zenekoji ie "pasti sve narodes pali(poimainein)? com gvozdenomrr 167 Buduii da ovo mesto s jedne ukazuje slranena mesijansko predskazanj e Isaija 66,7, i s druge na Jahvin gnev (Psalmi 2,0) ovde bi moglo biti redi o nekoj vrsti buduieg ponovnog je, medutim, na hriSianskomtlu rodenja mesije. Takva predstava 'Jagnjeta", prikazu nemoguia. O Apokalipsa 5,6 i dalje, Bol

97 (Boll) kaZe: "... onaj izrazito bizrcni lik sa sedamrogova i sedam odiju nop5te se ne moLe objasniti hri5ianskom predstavom"'. Osim toga jagnje "razvqa potpuno neodekivane osobine: ono je pobednik u ratu (Apokalipsa 17,14). Pred njegovim gnevom moraju se sakriti zemaljski moinici (Apokalipsa 6,15 i dalje). Ono se uporedujesa "lavofir iz plemenajudejskog" (Apokalipsa 5,5). Ovo jagnje koje podse(ana Psalam 2,9 ("Udariie3 ih gvozdenom palicom; razbiie3 ih kao londarski sud") vi5e ostavlja utisakjednog demonskog ovna, a ni u kom sludajujednog rnradan drugog jagnjeta koje bez otpora dozvoljava da ga vode na klanicu. Jagnje iz Apokalipse spada,bez sumnje, u red rogatih MoZe se zato postavitipitanje nije li dudovi5taovih predskazanja. autor Apokalipse bio pod uticajem jedne Hristu donekle suprotjedne psiholo5ke jedne odnosno figure Senke, stavljenepredstave, "umbra lesu", koja se,u poslednjemvremenu,ktoz akt ponovnog rodenja sjedinjuje sa lkistom koji trijumfuje. Ova pretpostavka mogla bi da objasni ponavljanje mita o rodenju, a isto tako i dudnu dinjenicu da sejedno tako vaZnoodekivanjeiz buduinosti kao Stoje pojava Antihrista u Apokalipsi gotovo^i ne spominje. Sedmorogi ovan je sve Sto Isus izgleda da nije'. On je prava Senka, dakle, ali ne Antihrist koji je kreatura Satane.Iako monstrouzno,ratobornojagnje predstavljai Senkuu smislu antipoda prema Zrtvovanom jagnjetu, i on prema Hristu ne stoji tako nepomirljivo kao Antihrist. Udvostrudenje figure Hrista u Apokalipsi ne mora, dakle, biti u neposrednoj vezi sa hri5iansko-antihri5ianskim rascepom, vei svoje postojanle zahvaljuj e verovatno nekom judej sko-hri 5i anskom antirimskom resantimanu koji se poziva na boga osvete Jahvea i njegovog ratnidkog mesiju. Autoru Apokalipse su verovatno bile poznate jevrejske spekulacije za koje znamo preko kasnijih predanja. U Bereiit Rabatr Moze Ifa-dar5ana (Mose Ha-darschan) pripoveda se kako je Ilija u Vitlejemu na5aojednu mladu Zenukoja sedi pred vratima i pored nje njeno novorodeno i krvlju unr{ano dete kako IeLi na zemlji. Ona mu je objasnila da je njen sin roden u zao das, i to kad je uni5ten hram. Ilija je opomenuo Zenu da negujg dete. Kada je posle pet nedelja opet naiSaoraspitaose za sina. Zena je rekla: on niti hoda, niti vidi, niti govori, niti euje i

98

99

leZi tu poput kamena. U to se podiZe vetat sa detiri ugla zemljeo odnesededakai baci ga u more. Ilija se tad poZalida je gotovo sa zdravljem Inaela; ali jedan batkol (glas) mu rede:".... ntj" tako.... on ie 400 godina ostatiu velikom moru, i 80 godinau dimu Stose diZe kod dece Koraha, i 80 godina pod kapijama rimskim, a ostalo vreme-(e iii po svim velikim gradovimasve dok ne dode kraj danima"lo. 168 Ova pripovest prikazuje Mesiju koji je, istina, roden u Vitlejemu, ali je onda boZanskomintervencijom odnet u onostranost (more - nesvesno).Njegovo detinjstvoje od podetkau toj meri ugroZeno da on gotovo nije sposobanza Zivot. Simptomatidno je da legenda govori o izuzetnoj slabosti i ugroZenosti mesijanskog elementa u judejstvu i time obja5njava odu' govladenjesa njegovompojavom. 560 godina Mesija ostajelatentano da bi tek tada podeo svoju misionarsku delatnost. Ovaj vremenski period ne razlikuje se mnogo od gore spomenutih 5 tako da bismo godina (uporediti str. 88) talmudskog prorodanstva, ih mogli uporediti ako ovu legendu dovedemou vezu sa I{ristom. Verovatnije je da se takvi medusobni dodiri odigravaju u moru jevrejske spekulacijenego da ih nema. Tako neomedenom je i smrtnaugroZenost Mesije, odnosnonjegovanasilnasmrt, mo1 tiv koji se ponavlja i u drugim pridama. Kasnija, uglavnom kabalistidka tradicija, poznaje dvojicu Mesija, Mesiju ben Josifa (ili ben Efraima) i Mesiju ben Davida. Oni se uporedujusa Mo.isijem i Aronom, kao i sa dve srne,i to na osnovuPesmenad pesmama 4,5 : "Dojke su ti poput dva laneta,blizanca gazele"." Mesija ben Josif je, prema Deuteronomiumu33,!1, "njegov prvorodeni bik", a Mesija ben David ja5e na magarcu''. Mesija ben Josif mora da urme, da bi svojom krvlju "izmirio narod Jahvea"'*. On ce pasti u borbi protiv Goga i Magoga, a ubiie ga Armiluq. Armilus je An. timesija koga j6 Satani nadinio od mermeruls. Nl.gu ie ubiti Mesija ben David. Ovaj ie posle toga spusti.linovi Jerusalims neba i probudiie ubijenog Mesiju ben Josifa'o.Ovaj poslednji so u kasnijoj tradiciji pojavljuje u jednoj dudnoj ulozi. JoSTabar!' komentator Korana, spominje da ie Antihrist biti kralj Jevreja", a u Abarbanelovom "Maschmia Jescltua" Mesija ben Josif

/lpravo i jeste Antihrist. On nije, dakle, oznaden samo kao Mcsija koji, nasuprot pobednidkom Mesiji, pqti, vei je dak z;rrni5ljen u krajnjoj liniji kao njegovasuprotnostt6. 169 Kako nagove5tavajugornja predanja, gore spomenuta slabostmesijanskogelementasastojise u njegovom rascepukoji sc poveiava do potpune suprotstavljenosti. S jedne strane,ovaj rlzvoj odgovara u persijskoj religioznoj literaturi jo5 pre Ikista lxrstojeioj misli o enantiodromijivelikih vremenskihperioda,i to rr pogor5avanjudobrog, kao u "Bahman Yest", 1,3 gde stoji: (tlctvrto gvozdenodoba) "is the evil sovereignityof the demons with dishevelledhair of the race of Wrath"". S druge strane,rasrrcp lika Mesije jeste izraz unutarnjeg uznemirenja u odnosu na karakter Jahvea,dija nepravednost i nepouz{4nostnakon Jova rrxrrada je doticalasvakogmisleieg vernikaru.Jov nedvosmislcrro postavlja problem, a hri5ianstvo je na njega dalo isto tako insan odgovor. Jevrejska mistika je, medutim, i5la vtastitim pulcvima,i njena spekulacija kruZi oko dubina koje je hri5dansko rni5ljenjepoku5avaloda s najveiim naporomprikrije. Ne bih ZeIt:o da ovu temu dalje razradujem,vei kao primer navodim pripovcsl Ibn Ezre (Ibn Esra): "U Spanijije bio jedan veliki mudrac, zn koga se govorilo da nikako nije mogao da prodita 89. psalam, te5kopadalo. Redje o Psalmu89,34 i dalje: ;'r mu je to isuvi3e Ali milosti svoje necu uzeti od njega, niti tu prevrnuti istinom svojom. Necu pogaziti zaujetasvojega, i ito je izailo iz usta mojih necuporeci. Jednom se zakleh svetoicu svojom; zar da slaiem Davidu: "Sjeme ce njegovo trajati dovijeka, i prijesto njegov kao suncepreda mnom; On ce stajati uvijek kao mjesec i ujerni svedoku oblacima" A sad si odbacio i zanemario, razgnjevio si se na pomazanika svojega;

100

101 Zanemario si zaujet sa slugom svojim, bacio si na zemlju vijenac njegov Uzeosi mu sujetlost, i prijesto njegov oborio si na zemlju.
(prepev D. Daniiitcr)

Ovde je red o istom problemukao i kod Jova. Kao najvi$a vrednost i kao vrhovna dominanta du5evnehijerarhije, predstava je Boga odmah se dovodi u vezu sa Sopstvom,odnosnoidentidna sa njim, i sve Sto se dogadaprvoj odraZavase na ovo drugo. Nesigurnost u odnosu na prvtt znadi duboko uznemirenje drugog, pitanje po pravilu ignori5e.To, zbogd'ega se usled te neprijatnosti medutim, nikako ne zna(i da se ono ne postavlja u nesvesnom; naprotiv: na njega se dak daje odgovor,na primer putem stavovai uverenja Sto se Sire poput epidemije - kao Sto su materijalizan, aleizam i slidni surogati. Oni se onda sme5taju tamo gde je uzaludno odekivati pravovoljan odgovor. Rezervnetvorevine suzbrjaju postavljanjepravih pitanja i kidaju time kontinuitet istorijske lradicije koja predstavlja karakteristidno obeleZje svake i konfuzija. Hri5ianstvoje kulture. Posledicatogajesu zbunjenost insistiralona dobroti Boga kao oca koji voli i bar je svojevremeno poku5alo da zlu otme supstancu.Prahri5iansko predskazanjeAnteologijemogli bi, medutim, tihrista i izvesneideje kasnojudejske da ukaZu na to da hri5ianskom odgovoru na Jovov problem nedostajejo5 jedna poslednjaredenicadija nam se kobna stvarnost predodava kroz raspoluienost na5eg sveta: nakon uklanjanja B oiij e predstave sledi anuliranj e lj udske liinos ti. Materij alistidki ateizamobrazuje preko svojih utopijskih himera religiju onih racionalistidkihpokreta koji slobodulidnosti predajumasi i tako je briSu. Predstavnici hri5ianstva se tro5e pukim odrZavanjemonog Sto im je predato, ali svoju kuiu ne grade dalje, kako bi im bila prostranija. Zastoj u ovim stvarima preti, medutim, da u sludaju duLegtrajanja ima smrtonosanishod.

171 Kao Stoje Buse (Bousset) udinio verovatnim, dvostuki lik apokaliptidnogHrista podiva na jevrejsko-gnostidkim spekulacijama, na diji odjek nailazimo u gore spomenutim predanjima. Intenzivno bavljenje gnostika problemom zla odudarana najupadljiviji nadin od njegovog bespogovornogponi$tenja od strane otaca i dokazuje da je ovo pitanje postalo aktuelno verovatno vei podetkom 3. veka. U vezi sa tim setimo se vei pomenutogstavaValentina2l po kome je Hristos "roden pod iai"roo- s&kom", koju je, medirtim,kasnije "od sebeodseicao"22. Valentin je Ziveo i delovao negde u prvoj polovini drugog stoleia, a Apokalipsaje verovatno napisanaoko godine 9. pod Domicijanom. Valentin je, kao i drugi gnostici,dublje razmi5ljao o Jevandeljuzbog dega mi ne izgleda nemoguie da je "senku" razumeo kao jahvistidki zakon pod kojim je Hristos bio roden. Apokalipsa i drugo u Novorn zavetu mogli su lako da ga navedu na takvo shvatanje,a da ne govorimo o viSeili manje savremenim ili o prvom Ogdoasukoji se sastoji od shvatanjima o d^eprijurgu svetlostii senke". Nije izvesnoda li je Orig,enovasumnjau odnosu na konadnu sudbinu davola originalna'"; u svakom sludaju on pokazujeda je moguinost ponovnogujedinjenjadavola s Bogom jo5 rano predstavljalapredmet diskusija, i da je to morala predstavljati, osim ako hri5canska filosofija nije htela da krene pravcemdualizma.Ne sme se, naime, zaboravitida udenjeo privatio boni ni u kom sludaju nije raskrstilo s vedno5iu pakla i prokletstva.Izraz dualizmajeste i udenje o bogodoveku,kao Sto pokazuje rasprava izmedu monofizita i diofizita u staroj crkvi. Osim religioznog zna(enjaodludivanjau korist jednog potpunog ujedinjenja obe prirode, monofrzitskadogma poseduje,kako uzgred Zelim da primetim, zanimljiv psiholo5ki aspekt: ona, naime, govori (kada se prevedena psiholo5kijezik) da je Hristos,buduii odnosnoistovreda kao dovek odgovaraEgu, a kao Bog Sopstvu, meno predstavlja Ega i Sopstvo,dakle deo i celinu. Govoreii empirijski svest ne mohe nikada da pojmi celinu, ali je, medutim, prisutnacelina.Ovo bi odgovaralo verovatnoda je u Ja nesvesno stanjunajvi$emoguie teleiSsis(potpunostiili savr3enosti). 172 ViSe sam se bavio razliditim dualistidkim aspektima hristologije zato Stoje Hristos kroz simboliku ribe osimilovan u

102 svet ideja koji je naizgled bio tud Jevandeljima; u jedan izvorno paganski svet koji je bio praLet verom u zvezd.e i astrologijom u meri kakvu danaste5ko moZemo i da zamislimo. Ilristos stoji na podetku eona rib[. Nije ni u kom sludaju iskljudeno da je bilo obrazovanih hri5iana koji su znali za coniunctio magna 4 cr h u bilo Ribama,i tr godini X, jednako kao Stoje, prema Jevandelju, prona5li l{ristovo mesto rodenja. Ribe su, Haldejacakoji su dak medutim. dvostruki znak. 173 Na BoZii, noii kada u ponoi (po staromradunanjuvremena) Sunce prelazi u Capricornus, Virgo stoji iznad istodnog horizonta, a zanjom uskoro sledi Zmija koju drZi Ofiukus. Ovaj komad astrolo5kekoincidencije izgleda mi vredan pomena,ba3 da su dve ribe majka i sin. Ova misao ima dak saskao i shvatanje vim posebnoznadenjebuduii da ovaj odnosukazujena iskonsko jedinstvo ribe. L$oista, u astrologiji Vavilonaca i Indusa bila je jedna ribar). Kasnijeje ovoj majci odiglednoroden sin koji samo je stoga takode bio riba. Tome odgovara fenidanskojDerketo Atargatis koja je, i sama do pola riba, imala sina Ihtisa. Ntje nemoguie da "znil< proroka Jone" (Matej 12,39; 16,4 i Luka II,29 i dalje) podiva na starijoj tradiciji o herojskom "putovanju noiu po moru" i prevazilaLenjusmrti, pri demujn+lk biva progutan od straneribe ("kita-zmaja") i ponovo roden'o. Spasiteljevo grdki J0sous).uvezi je sa ribom; JeSua, ime Jo5ua'' (Jeho5ua, je jeste ime za ribu'". JoSuaben Nun iz sin Nunov. Nun Jo5ua za jelo, ali je I hadirskelegendeu vezije sa ribom koja je odredelra ponovo oiivljena kapljicom vode iz izvora Livola." 174 Mitolo5ke Velike Majke imaju obidaj da za sinove postanuopasne.Jeremija spominje prlkaz ribe na je{nom starohri5ianskom kandilu na kome jedna riba guta drugu". Na tako ne5to bi moglo i da kazuje ime glavne zvezde u Piscis, austrinus Fom - al - haut (Fom-a1-hut), "ustaribe", kao Stose na ribe u istoriji simbola uop5teodnosesvi moguii oblici gutajuiih concupiscentia, i to da su one ambitios-i, libidinos-i, boraces, av44, lascivi, ukratko prava slika venitas mundana i voluptas terrena". LoSeosobine,one imaju da zahvaleu naroditojmeri svom odnosu

103

promabogidi majci i boginji ljubavi I5tar,Astarte,Atargatisi Afroditi. Ova poslednja ima, kao planeta Venera, svoj exaltatio upravo u zodijadkom znakuribi. BaSkao i u istoriji simbolaone su i u astrqlo5koj tradiciji od davninaoptereiene spomenutim osobinama",ilh s druge stranezahtevaju i posebno i visoko znadenje. Ovaj zahtevse,bar u astrolclgiji, zasniva na tome 5to rnaj ko je rodenu znaku ribi mozeodekivati daie postati ribarili nlornar,i da ie kao takav hvatatiribe ili vladati morem; ovo podseia primitivnototemistidko poistoveiivanje lovcai plena! 'l'akoje na donosilac vavilonske kultureOan(Oannes) i samriba, a hriSianski ihtisjesteribar na ljude par exellence; po istoriji simlxrlaon je dakudicaili mamac na pecadkom Stap^u Bogana koju sc hvata Levijatano shvaien kao smrt i davorr. U jevrejskoj je vrstaeuharistidkog lradicijiLevijatan jela koja se za pobohne cuvau buducem Zivotu. Oni seposlesmriiobladiu riblju koZu34. llristos nije samoribar, vei i riba koja biva "euharistidki" pojcdena. Tako Avgustin u svojim "Confessiones,,: kahe "...iako lzcmlla/ribu kojaje izvadena jedena ovomstolukoji si iz dubine 'l'i pred jer onaje izvadena licem vernikapripremio; iz dubine 'nto da nahranipotrebite (aridamscl. terram)".Augustin ovde afudira na riblji obedapostola u Emausu" (Luka 24,42i dalje). "Ribu koja ledi" nalazimo vei u legendio Tobijasu:andeoRalhilo pomaZe Tobijasuda uhvati ribu koja hoie da ga progutai gakako seod srcai jetreribepravidarolija ruci protiv zlih duhova i kakodauzpomoi hudiizle$slepilosvogoca. kaluderekao ^ -175Petrus Damianus (+ 1072)oznadava ribe36, poboZni tako Sto ljudi predstavljajg.ribice koje r. topr.u3u / U natpisupektorios rr mreZi velikog lovca ribara na ljude.r (podetak 4" veka)vemici se nazivajp"ichthyos ouraniou theion gcnos" ("boZanski rodnebeske ribe")'o. 176 Riba Manuaje Spasilac, sd6r3gkoja se po legendi poistoveiuje saVi5nom, kaozlatnom ribicom.On moli Manuada Ira primi,tod sebe jer se boji da ie ga progutati vodena cudovi5ta".On zatimo na bojkovit nadin,narasta ogroman i na kra.juspasava Manua od velike poplavea'.Dvanaestog dana

lu prvog mesecaindijske godine u posudu s vodom stavlja se zlatna ribica i pri tom se uzvikuje: "Kao Sto si ti, o BoZe,u obliku-ribe Vede u donjem .',r.t.r,tako spasii mene,O i(esava!"42p" spasao Gubernatis, a posle njega i.$rugi istraZivadihteli su da hri5iansku ribu objasneindijskom "'. Indijski uticaj nije nemogui, jer su postojalijo3 predhri5ianskiodnosi sa Indijom i u ranohri3iansko vreme je vidljiv izvestanduhovni uticaj sa Istoka, kao Stose moZe razumeti iz izve\taja kod Hipolita (Hyppolytus) i Epifanija (Epiphanius). Uprkos tome, ne postoji nijedan ozbiljniji razlog simbolika ribe da se riba izvodi iz Indije, buduii da ie zapadna tako bogata i istovremeno tako arhaidna da se mirne du5e moZe proglasiti autohtonom. 177 Ukoliko Ribe predstavljajumajku i sina, ondaje time data i mitska tragedija rane smrti sina i ponovnog vaskrsnuia' Ribe zna{e kraj astrolo5kegodine i time Kao dvanaestosazveZde, podetak. Ova odlika koincidira sa zahtevom novi istovremeno podetak i kraj svih stvari, i njegovim neposhri5ianstvada bude rednim .odekivanjem propasti sveta i dolazeieg BoZijeg kratrjevslvaaa.AstroloSke osobine ribe sadrZe, dakle, sasvim su5tinske delove hri5ianskog mita, i to prvo - krst, drugo, moralnu suprotnost i njeno razdvajanje u Hrista i Antihrista, treie, sina device, detvrto klasidnu tragediju izmedu majke i sina, peto opasnostiprilikom rodenja i Sestospasiteljai spasonosca. Nije zato pogre5noako drZimo da se progla5avanjeHrista zaribu odnosi na tada5njipodetaknovog eona Ribfl. Ako je ovaj odnos postojaojo5 u Antici, onda mora da je predstavljaopreiutnu ili namerno prikrivenu pretpostavku,jer u staroj literaturi nema, po mom znanju, nikakvih pokazatella za to da je hri5ianska sim' bolika ribe izvedena iz zodliadkog znaka. Osim toga, astrolo5ki nalazi do 2. veka nisu takvi da bi se suprotnost Hrist-Antihrist mbgla kauzalno izvesti iz suprotstavljenostiribd, jer ova, kako navedeni materijal pokazuje, tada nije bila ni u kom vidu, a narodito ne su5tinski nagla5ena.Pored toga, kod Ihtisa je red' o jednoj ribi, pri, uvek, kako Delger (Diilger) ispravnonagla5ava, je demu, medutim, valja napomenuti da u astrolo5komtumadenj llristos upravo samo jedna riba, dok Antihristu pripada u

105 druge ribe. Uistinu, ne postoje nikakve tadke oslonca za pretpostavkuda bi zodijadki znak Ribd mogao biti prototip lhtisa. 178 Nasuprottome, paganskasimbolika ribe znadajnopreovladuje. Najveiu teZinu poseduje svakako jevrejski materijal koji izlaLe Seftelovic (Scheftelowitz). Jevrejski "pehar blagoslova"-' je povremenobio ukra5enslikamariba, jer su ribe vaLile ,.^ j* blaZenih u Raju. On je stavljan nrtvima kao poklon u grob*'. Ribe kao sepulkralni simboli su Siroko rasprostranjene. llri5ianska riba nam se pojavljuje uglavnom u ovom vidu kori$ienja. PoboZniInaltcani koji Zive "u vodi udenja"uporedivani su sa ribama. Ova a4glogrjase oko 100.godineposle llrista sama po sebi razumevala*". Isto tako, riba ima mesijan,skozna(,enje. l)rema sirijskoj Barqhovoj apokalipsi dolaskom Mesije i Leviiatan izlazi iz mora*". On ie svakako ona "veoma velika riba,, iz rratpisa u Aberkiosu i odgovara"ribi iz izvora" koja u jednom religioznom razgovoruna dvoru Sasanida (oko 4. veka) predstavlja vavilonsku Heru, a u hri5ianskoj molitvi Mariju koja se kako gnostidki (u Tominim aktima), tako i ortodoksno naziva izvorom, pcge.Tako u jednoj himni Sinezija (Synesius)(oko 350.) stoji: lltxyd ncxydlv, op16lv dpXu,pt|drv,ptfc povag sr.povcbrovt'.Ti si rt,v<>r izvora, podetakpodetaka,koren korenja, monada monada. /,a izvor Here se,medutim, kaZeda "sadrZiribu" (monon ichthyn) ''udicom boZanstva" koja je uhvacena i "svojim vlastitim mesom hraniditav svet")r. Na jednoj beotijskojvazividi se slika "majke livotinja" sa ribom izmedu nogu iti u t*tu (?)52,pri demu riba vcrovatno predstavlja sina. Iako se u razgovoru mit o Mariji prcnosina Heru, ipak simbol ribe ne odgovarahri5canskom mitu, icr je po njemu raspeie udica ili mamac kojim Bog hvata Levijirtana". Ovaj je u hri5ianskommitu smrt ili davo ("stara zm4a,,), l ni u kom sludaju Mesija. Pharmakom athanasias (lek. lrcsmrtnosti)u jevrejskoj tradiciji jeste meso LevijLlana, "mesijirrrskeribe", kako ga naziva Seftelovic. IJ Talmud Sanhedrin-u (98 a) stoji da ie se Mesija pojaviti tek on{a "kada bolesnik tclnjivo zatraLiribu koju rQd.; ne moZe naci"S{.Kao Stoje gore rravedeno, pored Levijatana)', prema Baruhovoj Apokatipsi i jelo. Ovo 99 rado previda. Kao Bto sam lfchemotje euharistidko jednom rfavso na drugom mestu)o, izgleda da obe Jahvine

106 praZivotinje predstavljaju par suprotnosti, i to tako Stoje jedna izrazito kopnena, a druga morska Zivotinja. Ova poslednja se u jevrejskoj tradiciji odigledno, kao Sto smo videli, dovodi u vezu S Mesijom. 179 Od davnina se, ne samo u jevrejstvu, nego uop5tena Bliskom istoku, rodenje iztzetnog doveka poistoveiuje sa izlaskom zvezde. Tako Valam (4. Moisije 24,17) kaZe: "Vidim ga, ah ne joS (sada), sagledavam ga, ali ne jo5 izbliza: izlazi zvezdaizJakova..." 180 Mesijanska nada je vazda vezivana za pojavljivanje neke zvezde. Po Sohar-a riba koja je progutala Jonu je umrla, posle tri dana opet vaskrgla i onda ispljunula Jonu. "Kroz ribu ^i"-o Ovaj tekst, istina,jeste srednioveksvet57". naii lek ,i ""o izvora. "Sasvim velika'" i dista ovan, ali potide iz nepouzdanog u natpisu Aberkios, nije, po pg spominje koja s izvora", riba do Levijatan koji nije samo drugi shvatanjuSeftelovica)v, niko najveia riba, vei se srtatra i "distom", Sto autor potkrepljuje odgovarajuiim izvorima iz talmudske literature. U ovaj kontekst monos ichtys" (fednajedspadasvakakoi gore spomenula."heis u Persiji"". ina riba) iz "Razgovora

l07

IX

AMBIVALENTNOSTSIMBOLARIBE
181 Vreme koje predhodi dolasku Mesije rastavlja se, prema sirijskoj Baruhovoj apokalipsi, na dvanaestdelova. Mesija co se pojaviti u dvanaestomodseku.Broj dvanaestkao vremenska podela ukazuje na dvanaest zodijadkih znakova. Dvanaesti odgovaraznaku Ribd. Tada ie, kao Stosmo vei spomenuli,Leviialan izroniti iz mora. "Oba siha morska dudovi5takoja sam stvoriopetog danastvaranja i duvaoih do onog vremena(propasti sveta)posluZiie onda kao jelo za sve koji preostanu.'"Buduii da llchemot van sumnje nije nikakva morska Zivotinja vei, kako Midra5 kaZe, "pase na hiljadu brda"z, onda se oba "morska cudovi5ta"moraju odnositi na dualitet Levijatana.I doista, on se prema svom polu pojavljgie podvojeno, to jest postoji jedan rrru5ke i jedan Zenskevrste'. Isaija 27,I takodealudira na dvoslrukost Levijatana:Gospodie "pokaratimademsvojim ljutijem i vclikim i jakim Levijatana, prugu zmiju i Levijatana, krivuljastu zrniju, i ubuduie zmaja (Vtilgata: cetum), koji je u moru". Ova je kasnije u srednjovekovnoj rlvostrukost alhemiji verovatnodala povodapredstavio dvema zmijama koje,se medusobnobore, od ltrjih je jedna krilata, a druga nrje.* Nagove5tena suprotjavlja seu Knjizi o Jovu gde se Levijatanjavlja samou stavljenost jcdnini, dija skrivena polarnost izlazi na videlo u njegovom suprotnombroju, Behemotu.U poemi rabina Meir ben Jichaka (Meir ben Jizchak) opisuje se apokaliptidna borba izmedu Levijatanai Behemotau kojoj obojica bivaju srnrtnoranjeni. Onda ih llog sedena delovei pripremapoboZnima za jelo). Ova predstava sr: svakakopoklapa sa starojevrejskim obidajemobedana pashu k<rja pada u mesecu Adar (riba). Uprkos izriditom udvostrudavanju Levijatana u kasnijim tekstovirna, ipak je veoma vcrovatno da je izvorno postojao samojedan Levijatan koji je obznanjen jo5 veoma rano, i to u Ugari-tekstovima Ras Samra (oko 2000. pre Fhista).Virolo (Virolleaud) daje sledeii prevod:

108

109 Quand tufrapperas Ltn,le serpentbrh, Tu achiveras le serpent'qkn, Le puissant aux sept ttes. kome je red, ispostaviie se da se monstruozniantagonistBoga udvostrudava,zlto Stoje predstavaBoga nepotpuna,buduii da ne sadrZisve Stobi logidno trebalo da obuhvata.Dok Levijatan predstavljajedno riboliko, dakle primitivno biie hladnekrvi, koje obiluje u dubinamaokeana,Behemotje jedan (bikotiki?) toplokrvni kvadrupedkoji stanujena brdima (bar u kasnijem tumadenju). On se, stoga,prema Levijatanu odnosi kao ne5togornje, vi$e u odnosu na donje, niZe, ne5tokao krilati zmaj prema zmaju bez krila u alhenriji. Sve volucres (ptice) jesu volatilia, to jest isparenjai gasovi,to jestpneuma.Kao Stoje kod Avgustina Hristos riba "1evatus de profundo"' tako sq u 4. Ezra 13,2 i dalje "dovek" po.iavljuje kio vetar iz moralO. Njemu prethodeorao i lav, dalle leriomorfni simboli koji su oznadeni kao negativni, kao Sto Behemot u Jovu uglavnom izaziva uZas.Riba koja je "podignuta iz dubina" nalazi se u tajnom odnosu prema Levijatanu: ona je mamac kojim se Levijatan mami i hvata. Ova riba verovatno potideiz udvostrudenja velike ribe i predstavljanjen pneumatidni aspekt.To StoLevijatan posedujetakav jedan aspekti proistide iz Cinjeniceda je on, kao ihtis, euharistidkojelo. Iz Jova 26,12, iasno proizilazi da se prilikom ovog udvostrudenjaradi o aktu osve5iivanja.Tamo stoji da JahvepobedujeRahabasvojim "uvidom" (tebffnd). Rahab, morsko dudovi3te, odgovara Tijamatu koga je \{arduk ispunio imhullu-om, severnim vetrom i njime ga rascepio". Tebuna dolazi od bin-rastaviti,racepiti, podeliti, Sto znadi diskrimiqgciju koj a predstavlja karakteristiku osvesiivanj a par excellance''. U tom smislu Levijatan, a narodito Behemol predstavljaju stepene razvoja prema svesti, dime bivaju asimilovani i humanizovani. Riba se, preko toplokrvnog detvorono5ca, pretvara u ljudsko biie i ukoliko lik Mesije po hriSianskom shvatanjupostaje drugo lice Trojstva onda se drugom_figurom koja je otcepljenaod ribe nagove5tava incarnatio Dei". Postoianje Covekaje bio, dakle, onaj komad koji je ranije nedostajao predstaviBoga. 186 Uloga koju riba igra u jevrejskoj tradiciji stoji svakako runekoj vezi sa sirijsko-fenidanskim ribljim kultom boginje Atargatis. U blizini njenih hramova nalazili su se ribnjaci sa svetim

182 On uz to primeiuje: "Il est remarquable en effet, que les deux adjectifs brh et'qltn sont ceux-lh m6mes qui qualifient, dans Isaie 27,1, un serpent d'une espbce particulibrement l6viathan, neUt"nLiviatan6."Iz que nous appelons dangereuse, "o ove epohepostojei prikazi borbe izmedu Bala i zmije Ltn" Stoje zanimljivo zato Sto se i ovde vidi suprotnost izmedu Boga i kao Stoje kasnije siudaj. dudovi5ta.ane izmedudva dudoviSta 183 Na primeru Levijatana vidi se kako se velika "riba" postepeno deli u svoju suprotnost, tako Sto najpre sama prednajvi5emBogu i time na izvestannadinnjegovu stavljasuprotnost jest svakako njegovu zlu stranu'. Senku,to 184 Deobom dudovi5tau jednu novu suprotnostnjegova suprotstavljenostprema Bogu se povladi u pozadinu, i monstrum je sadau sukobubilo sam sa sobombilo sa nekim odgovarajuiim dudoviStem(kao na primer Levijatan i Behemot). Ovim razvojem boZanskobiva oslobodenosvog unutarnjeg konflikta, a konfliktno se od sadapojavljuje izvannjega kao neprijateljskipar dudovi5ne brace.U daljem jevrejskom razvoju Levijatan,protiv koga se jo5 u Isaiji 27 bori Jahve, ima, prema navedenom svedodanstvu jelo i, Seftelovica,tendencijuda postane"disto" i "euharistidko" ako bismo odavde hteli da izvedemo simbol ihtisa, onda se isHristos kao postavlja da bi na mesto Levijatana stupio zaqr:avo postale puki tradicije iz Livotinje monstruozne pri bi demu riba, atributi davola i smrti. 185 Ova deoba odgovaraudvostrudenjuSenke koja se ne retko javlja u snovima, pri demu su polovine oznadene kao razh(ite, ili dak suprotstavljenefigure. Ovaj sludaj se javlja kada odnosnokomposvesna(Ego-) lidnost ne obuhvatasve sadrZaje, ostajetada otcelidnosti deo Jedan da sadrZi. nente,koje bi mogla Senkomi gradi zaiedno pljen, mesa se sa uobidajenonesvesnom dvostrukulidnost. Ako ovo sa njom jednu (destoantagonistidku) primenimo na mitolo5ki sludaj o psihologije praktidne iskustvo

ll0

lll

ribama koje niko nije smeo da taknel4. U hramovima su se isto tako odvijali kultni obedi. "Ovaj kult i ovi obidaji, odomaieni u Siriji, verovatno su u hri5{ansko vreme stvorili simboliku "ihtisa", riba boZanska kazb-Kimon (Cumont)ls. u Likeji je oboZavana predstavlja Orfos iJ! Di-Orfos, sin Mitre i "svetoga kamena" koji Kibeluto. Ona predstavljaposebansludaj onih vei spomenutih ribljih boZanstava poput Oana, vavilonskog Nuna, Dagona ili Adonisa koga su Grci zvali lhtis. Riblj e Lrtve su u Kartageni prino3ene Tanitu, a u Vavilonu Ei i Nini. U Egiptu takode susreiemo tragove ribljeg kulta. Tako je egipatskim sveStenicima da jedu ribe, jer su one vaZile za nedistepoput tibilo zabranjeno fons\gg mora. "Od morskih riba svi se uzdrZavaju"kaZe Plu/. Prema svedodenju Klimenta Aleksandrijskog, tarhr stanovnici Sijene, Elefantine i Oksirinhosa oboZavali su jednu ribu. PremaPlutarhu, vladaoje obidaj da se devetogdanaprvog mesecapred vratima kuie jede pedenariba. Delger je sklon pretpostavci da je ,oyaj obidaj moZda pripremio put hri5ianskoj ribi'o. euharistidko.i 187 Ambivalentan odnos prema ribi ogleda se u njenoj dvostrukoj prirodi. S jedne stranenedistai znak mrLnie, ona je, s druge objekat religioznog kulta. Izgleda da je dak vaZila i kao simbol du5eStobi moglo da proistideizprlkaza na jednom sarkofagu iz kasnohelenistidkogvremena: mumija leZi na kovdegu u obliku lva. Ispod kovdega nalaze se detiri kanope diji poklopci odgovaraju trima teriomorfnim i jednoj ljudskoj glavi detiri Hofllsova sin-q.Iznad mumije umesto uobidajene du5e - pti^celebdi jedna ribalg. Kako se iz irteLavidi, redje o otsirinhosuzu,jednoj od tri najomrznutije ripe za koje se govorilo da su pojele falus Ozirisa koga je raskomadaoTifon". One pripadaju Tifonu koji predstavlja ^]'strast du5e, ono titansko, ono nerazumno i nenzloLno"". Zbog svoje proZdrljivosti rilr.epredstavljaju jo3 u kasnom Srednjem veku alegoriju prokletih". Utoliko je dudnije Stose riba izdvaja kao egipatski simbol du3e.Istu ambivalentnost pokazuje, medutim, i figura Tifona - Seta.U kasnijim vremenima on je bog smrti, uni5tenjai pustinje, podmukli protivnik svoga brata Oziisa. U ranijim vremenima, pflk, blisko ie vezan sa Ho.

rusom: on je prijatelj i pomagad mrtuih. U jednom tekstu iz piramide on zajedno sa Heru-ur-om ("starijim Horusom") pomaZe ( )zirisu da se popne na nebo. Nebesko tle se sastoji od jedne gvozdeneplode koja je tako blizu nekim planinskimvrhovima da sc do neba mohedoii pomoiu lestvica.Ova plodapodiva sa svoja tr:tiri ugla na detiri stubakoji odgovarajukardinalnim tadkama.U lckstovima iz piramida hvali se lestvica bogova blizanaca (tekst l'epiI) a u tekstu Unas stoji: "IJnas cometh forth upon the Ladder which his father Ra hath made for him. and Horus and Set take the hand of Unas, and they lead him inio the Tuat24."Drugi tekslovi pokazuju da izmedu Heru-ura i Setapostoji neprijateljstvo, buduii da je prvi bog dana,a drugi bog noii. Hijeroglifski oblik imena Seta ima kao determinativ znak za kamen ili (neidentifikovanu) Set-Zivotinjudugih uSiju. Postoje prikazi na kojima se glave Heru-ura i Setapojavljuju istovremeno na jednom te istom lclu, iz dega se moheprepoznatiidentitet suprotnosti koji obojica prcdstavljaju.O tome Ser Volis Badi (Sir Wallis Budge) kaZe: "'l'he attributes of Heru-ur changed somewhat in early dynastic limes, but they were alwaysthe oppositeof thoseof Set, whether wc regard the two gods as personifications of two powers of naIrrrc,i.e., Light and Darkness,Day and Night, o1_as Kosmos and ('l-laos, or as Life andDeath,or as GoodandEvilr)." 188 BoZanski par predstavlja (latentnu) suprotnostsadrZanu rr Ozirisu, vi5em boZanstvu,kao Sto fu suprotnost pfedstavljaju llohemot i Levi.iatanu odnosu na Jahvea,itd. VaZno je da se suprotnostimoraju sloZiti u zajednidkomudinku kada je red o lome da se Jednombogu, Ozirisu, pomogneda postignedetvorslvo. Ono je i predstavljenoi personifikovanokroz detiri Horusova sina: Mesthu, Hapia, Tuamutefa i Kebsenufa (Qebhsennuf) za koje se govorilo da se nalaze"izabedra severrr<rg neba", odnosno Seta, dije se sedi5te nalazi u konstelaciji Vclikog medveda.Cetiri Horusovasinajesu s jedne straneSetovi rrcprijatelji, s druge su s njim blisko povezani. Oni obrazuju lnalogiju prema detiri nebeska stuba koji nose nebesko tle, r'clv6lssgnonu gvozdenu plodu. Buduii da neretko trojica Horusovih sinova imaju Zivotinjske glave, dok se jedan odlikuje

tt2 ljudskom glavom, moZe se ukazati na slidno stanje stvari u vizijama Jezekilja iz dijih heruvimskih figura potidu, kao Sto se zna, simboli jevandelista (tri Zivotinje i jedan andeo).U Jezekiliu 1,22 dalje stoji: "A nad glavama Zivih biia (heruvima) be5e neSto poput dvrste plode, svetlucajuii kao stra5nikristal, razastrto ozgor nad glavamanjihovijem", a I,25 i dalje: "I gle, ponaddvrsteplode Sto im bija5e nad glavama izgleda5ekao safir kmen, a na njemu besenesto poput prestola;a na onome Stoje izgledalokao presto beseneki lik koji je lidio na doveka". 189 S obzirom na bliske odnose izmedu lzraela i Egipta C,rdoo je da pt"O"o uzajantnaveza simbola nije neverovatnu26. oko Severnog pola arapska tradicija vidi kao riblii lik. Tako Kacvini (Kazwiq!) kaZe:"Severnipol je vidljiv. Oko njega stoje manji Benat na'!z/ i rradne zxezde, koje sve zaje{go obrazuju stku jedne ribe, u dijoj sredini se nalazi Severni pol'o". To dakle zna{i d,a se Severni pol koji u starom Egiptu predstavlja predeo Tifona i istovremeno boravi5te detiri Horusova sina nalazi takona reii u telu jedne ribe. Po vavilonskoj tradiciji Anu ima sedi5te je severnomnebul istovremeno Marduk kao najvi5i bog stvaralac sveta i vladar svetskogkruZnog toka, dakle Severni pol, kao Stou Enuma elii-u o njemu stoji: "Onaj koji zveadamaneba odreduje ,i" bogorr"29." putanje,poput oti"o ie napasati 190 U severnoj tadki ekliptike nalazi se vatreno carstvo (distili5te i prolaz do Anuovog neba). Zato severni krov hrama kod kule u Nipuru obrazuje takozvanu kiblu (to jest orijentaciju). Isto talp Sabejci i Mandejci se prilikom molitve okreiu prema severu". lJ vezi s tim zasluhile da bude spomenut i Mitras iz "Mitrasove liturgiie". U konadnoj verziii pojavljuje se bog, dthet'i Medveda "zlatnu pleiku jednog govedeta","a ona je sazveZde dolazi sa boga koji odigledno pokreie nebo." Ovog i vraia koje vatre". severaobasipatekst obilnim atributima 1.91 Vavilonske predstave o zna(,aju severne tadke omoguiavaju da se u naroditoj meri shvati za5to Jezekiljeva vizija Boga dolazi upravo sa severa, iako ova oblast znadi izvor svih zala. rJ primitivnom shvatanju Boga coincidentia oppositorum

ll3

obrazujenesto nonnalno, buduii da se boZanstvo, nereflellovano, prihvata gotovo. zdravo za Na stupnju svesnog .jednostavno razmatranja,medutim, koincidencija suprotno sti postaje problem prvog reda koji se, kad god je to moguie, zaobilazi.Zbog toga je poloZaj davola u hri5ianskoj dogmatici ne5to veoma nezadovoljavajuie. Ako se u kolektivnim gornjim predstavama,dominantama na5e svesneorijentactle, nahze takve rupe, onda se sa svom izvesnoSiu moZe radunati s postojanjem komplementarnih iti - bolje redeno - kompenzatornih razvojt u nesvesnom.U alhemistidkim spekulacijama nailazimo na takve kompenzatorske poglede.Za njlh se ne bi moglo pretpostaviti da ih adepti uop5te nisu bili svesni. Naprotiv, izgleda da je red o njihovom vi3e ili manje svesnomvaspostavljanjuprimtivne predstaveBoga. Otuda dolazi do tako Sokantnih paradokqija kao Sto je ideja o bogu ljubavi koji gori u paklenomognju ", akoji se ne izdaje ni za lta drugo do za hri5ianski pojam Boga u novoj, ali nuZnoj vezi sa svim Stoznalipakao. Jakob Beme (Jacob Biihme) je pre svih taj koji, pod uticajem alhemije i kabale, u podjednakoj meri skicira paradoksalnu sliku Boga, u kojoj dobri i zli aspekti pripadaju boZanskombiiu na nadin koji bi se mogao uporediti sa gledi5tem Klirnenta Rimskog (ClemensRomanus). 192 Drevna istorija nam pokazuje razdvojenu sliku severne oblasti: s jedne strane sedi5tevrhovnih bogova, s druge - odatle duva z\.qpneuma, aquilo, "cuius nomine malignus spiritus intelligifur"", i napokon, s jedne strane pupak sveta, s druge, medutim, pakao. Bernar iz Klervoa (Bernhard de Clairvaux) dovikuje Luciferu: "Et tu praepostero ordine tendis ad aquilonem? Quppto magis ad alta festinas tanto celerius ad occasum declinas'*" (I ti teZi5 obrnutim redom prema Severu? Sto vi5e hita5 u visinu, utoliko brZe se bliZi5 propasti.) Ovo mqsJoje prema "roy Aquilonaire" kod Nostradamusar). Issous-entendu Iovremenose u redimaBernarovim prepozlaje daje idejp_moine visine, kuda Luciferova slavoljublje teZi, yezanaza Sevet'o.

tt4

ll5

RIBA U ALHEMIJI
L Meduza 193 Lekar i astrolog, Mi5el Nostradamus poznavao je svakako i alhemiju, buduii da su ovu ve5tinu uglavnom primenjivali lekari. Pitanje je, medutim, da li je on znao i to da ona koristi i lapis. Ali je veoma moguie da je simbol rlibeza arkan-supstancu bio upoznats klasidnim delima alhemije.Medu njima je jedno od najveiih autoriteta "Turba Philosophorum", koje je vei dosta rano (i l.-12. vek) s arapskogprevedenona latinski iezlk. Istovremeno, ili ngstokasnije,prevedenisu verovatnoi njegovi dodaci,i to "Allegoriae super librum Turbae", "Allegoriae Sapientum et Distinctiones XXIX supra librurn Turbae"', zatim "Aenigmata Philosophorltm" i "In Turbam Philosophorum exercitationes". "TLtrba"pripada misaonoj sfei "Tabula Smaragdina" itime onim kasnohelenistidkimproizvodima duha koji su nam preneti putem arapskog,uglavnom preko neoplatonskeSkoleHarana (Tabit ibn Qurra i drugi), a koja je cvetalado podetka 11. stoleia. Njihovo misaono dobro je "aleksandrijsko" i recepti, osobito oni u "Alleblisko se nadovezujuna duh i slovo goriae super librum Turbae,", "Papyri Graecae magicae"' . 194 Upravo ove alegorije4 predstavljaju najraniji izvor alhemijske simbolike ribe. Sa ovog razloga podetakupotrebe alhemijske ribe datiramo dosta rano, i to pre 11. stoleca'. Gotovo da ne postoji povod za pretpostavkuda ona potide od hri5ianske ribe. To, medutim, ne spredavada ona, nakon Stoje najpre predpromenom iste postane simbol lapisa, stavljala arkan-supstancu, termin kojim se, kao Sto znamo, ozna(avakako polazna materija (prima materia), tako i krajnji proizvod procesa (lapis philosophorum, elixir vitae, aurum nostrum, infans, puer, filius phiitd.). Ovaj filius je, kao Stosamna losophorum,Hermaphroditus, drugom mestu pikazao, smatranza paralelu sa Hristom. Tako al-

jednog simhemijskariba, bar posredno retko dobija dostojanstvo bola sa Salvatormundi. I njegov otac je Bog, njegova majka je, medutim, SapientiaDei, odnosnoMerkur kao virgo. Filius philosophorum,odnosnomacrocosmi,to jest lapis, znadi, po svim svojim atributima i osobenostima, ni5ta drugo do Sopstvo,kao Sto samvei op5irnoobrazloZio na drugim mestima. 195 Tekst u kome nailazimo na najstarijipomen ribe glasi: "Est in mari pisceisrotundus,ossibuset corticibuscarens,et hallet in se pinguedinem, mirificam virtutem, quae si lento igne coquatu,donec eius pinguedoet humor prorsusrecedit...et quosque lucescat, aquamaris imbuaturo.Ovo mesto se ponavlja u jednom drugo.m(kasnijem?) traktatu iste vrste, u "AenigmataphilosophorLtm"'. Ovde je od "piscis"-anastao"pisciculus",a od "lucascat" "candescat".Oba teksta dele zajednidki (ironida.n) kraj recepta: Ako se pojavi citrinitas (xanthosis, Zutilo), onda "nastaje odna vodica (collyrum) filosofa". Ako njome umiju odi, moii ie lako da razumelu tajne fi lo sofij e. 196 Ova "okrugla riba" nije, medutim, u modernom smislu nikakva riba, vei meku3ac.Na to ukazuje odsustvokostiju (odjednostavno nosno kidme) i "cortex"-a, koji na kasnolatinskom znadilju5turu Skoljke,odnosnoSkoljku".Redje, dakle, u svakom sludaju o nekom okruglom biiu koje prebiva u moru, verovatno o lakozvanoj scifomeduzi koja se desto nalazi u morima drevnog sveta.Njen oblik koji slobodnopliva - akrospeda meduza - sastoji sc od jednog okruglog, zvonastog ili diskolikog tela koje je gradenoradijalno i po pravilu je podeljeno na detiri takozvaneperadije i deliri interradije (diji su uglovi eventualnoprepolovljeli u adradijama)na osamdelova.Kao i sve knidarije' ili nematoforef (medu koje spadajui scifomeduze)one imaju rese koje sadrZe cnide,odnosnokoprividaste kapisledijim otrovom ubijaju plen. 197 Kako u tekstu stoji ta "okrugla riba", kada se na laganoj vati zagreje, odnosno kuva, podinje da "svetli" (lucescit), Sto r,na(i da toplota koja se u njoj vec nalazi postaje vidljiva. Ova okolnost navodi nas na pretpostavkuda je autor na5egreceptabio pod uticajem ili samog Plinija ili bar nekog slidnog predanja kao

116 Sto je njegovo. On, naime, opisuje jednu "ribu" kojoj se vi5e velikih filosofa divilot', i to stellu marinu, "morsku zxezdu"'Za ovu se ribu kaZe. da je vrela i da gori i da sve na Stau rylprunaide rioi"oice di Plinije stellu marinul3 pominje k;;"";iltr.tt ;;;i jednogr pulmo marinus-om koji slobodno pliva tu dahula u moreml), a i ovom pripisuje tako vrelu prirodu - da, kad bi sq njima natrljao Stapon Uir. -ogoo koristiii gotovo kao buktinjal6 - proizlazi moguinost da naS autor nije toliko vodio raduna o za zoolo5kom razlikovanju i da je moZda stelu marinu zalrrrr;nio je poZudno je, simbola vek Zeljan Srednji pulmonesa.Sta god da (Nicolaus prihvatio legendu o stella marina. Nikolaus Kausinus baussinus) je "ribu" pravilno shvatio kao morsku zvezdui opisao je kao takvu. Ova Zivotinja ima, kaZe on, u sebi takvu vrelinu da ne samo Sto opede sve Sto dotakne, vei sebi odmah priprema i svoju hranu. Ona zato predstavlja "veri amoris vis inextinguibilis" '. (neugasivu snaguistinskeljubavi)' 198 Takvo tumadenjemodernom uhu zvudi dudno. Ali za Srednji vek vaZio je stih: "sve prolazno samo je poredenje" drame Stoje ne5too demu dana5njidovek te5ko moZe boZanske da ima neku predstavu.Na isti nadin to tumadi i Picinelus, samo s tom razlikom Stoje njegova amplifikacija mnogo op5tirnija. Tako on kaZe: "Ova riba se Zari uvek usred vode i Stagod dotakne,to se zagrejei zapalil8". Ovai Larje vatra koja ukazuje na Sv.etoga ' Duha. On se zalo poziva na "Knjigu Provednikovu" (48,I)' i na plamene jezike (ida za vreme Duhova. Cudo da vatra stella-e marina-ene moZe da se ugasi u vodi podseia na "divinae gratiae' milosti) koja opet oZivljava srca efficacitas"(delovanjeboZanske pelago)-Sa is' Stosu udavljenau "moru gtehova" (in peccatorum tog razloga rlba zna(i i caritas i amor divinus, kao StoPesma nad pesmama 8,7, kaie: "Aquae multae non potuerunt extinguere caritatemnecflumina obruent illamtu." Kako autor pretpostavlja, riba Siri oko sebe sjaj od podetka Livota, i time ukazuje na religiju dijom svetlo5iu Zive vernici. 199 Prilikom tumadenja vrele morske zvezde predodenje odnos prema amor profanus kako to pokazuje citat iz Pesmenad

tt7 Picinelus hkkaLe da ona (zvezda)predstavljahrjerot)csmama. glife srcaonog koji voli, a dijt Lar ne moZeda ugasi ni celo more, bcz obzfuada li je njegova ljubav amor divinus ili profanus. Ova sc riba, naime, tako na5 autor nedoslednotvrdi, dodu5,e,hari, ali rrr:svetli. On citira Vasilija (Basiliusa)": "Adhaec cogites prolirndum barathrum, inextricabiles tenebras, ignem carentem spcnodore,uredni quidem vim habentem,sed privatum lumine." (/,a to razmisli o dubokom moruo o nerazflnsivim mrakovima. o vatri bez sjaja koja, istina, ima snaguda gori, ali joj je svetlost oteta. "Ignem infernalemhaec idea describit" (Ova ideja opisuje vatru u paklu), uzvikuje on. To je concupiscentia, to je "scintilla voluptatis"(poZuda, iskrapohote). 200 Cudno je koliko desto srednjevekovnisimbolisti daju di.iametralno suprotna tumadenja jednog te istog simbola, ne primeiujuii naizgled dalekoseZnu i opasnu moguinost da njegovo jedinstvo na izvestan nadin jamdi jedinstvo suprotnosti. I'ako dolazi do toga da u alhemrjl"nastaju stavoviprema kojima u rrvoj podzemnoj ili podmorskoj"" vatri "gori" sam Bog. Tako "()loria mundi" kaZe:"Recipitio ignem, vel calcemvivam, qua de l'hilosophi loquuntur, quod in arboribus crescat,in quo (igne) I)ousipse ardet amoredivino... Item, NaturalisMagister ait ad arlem hanc de igne, Mercurium ardeat, sem cum sole in amore tlivino, od solatium omnium hominum: et absqueisto igne ars numquamperfici poterit. Item, ignis Philosophorum quem occullalum occlusumque illi habent... Item, ignis nobilissimusignis est, (luem Deus in terra creavit, millenas enim virtutes habet: Ad haec rcspondet didascalus quod Deus tantam virtutem efficaciamque lribuerit... ut divinitas ipsa cum hoc igne commixta-5iet:Et este ignis purificat, tamquam purgatorium in inferno...23".Vatra ;e "irrcxtin$,uibilis"."Philosophi hunc ignerr Spiritus Sancti ignem lpr:llant"". Ona ujedinjuje Merkur sa Suncem]'4deo ut omneis Ir:cs,s1n res fianti quas nemo separatures siet"25."Pari modo", rrastavlja dalje traktat, "quo in hisce tribus seseuniunt, Deus palcr, Deus filius et Deus spiritus sanctus, S.S.^frinitasin tres personas,et tamen unicus verus Deus remanet'o: ita quoque ignis rrrrithascetres res: utpote co{pus, spiriturn, et animam, hoc est,

118

ll9

Solem, Mercurium, et Animam'" "In igni hoc invesibili artis mysterium inclusum est, quemadmodumtribus in personis Deus PaOva vere coiclusus est27: ter, Filius, et Spiritu; S. io.ro* essentia su Filosofi (ignis aqua). simul je istovremeno" vatra "vatfa i voda sa me5a se sam koji je nazivali "Zivom vatrom" u dast Boga, l'zirro- vodom" (qui seipsumsesein viv"amuqnu* miscetp. Jedan drugi traktat g^vodi kaile da je ona "occultatio et U njenom tt"disto se,naime, nalazi domicilium o-oir lheauri"29. u svom vlastisveta "ovu ma3inu koja sadrZi "Ignis Gehennalls"Ju toir postojaoju"3l.Vatru prouzrokujei pali "primum mobile" kao i uticaj nezda. ona nikad ne prekida svoje univerzalno kretanje (motu universali) i stalnobiva "nebeskigrsilamapotpaljivana(in2 iluentia coelestiumroirtutu- accendi )"3 202 Red je o "protivprirodnoj" valri (innaturalis s. contra naturam). Ona telo podvrgava muci, ona je Stavi5e zmaj koji "besno gori poput vatre u paklu"". Duh Zivota koji vlada prirodom, Piion, ima dvostruki aspekt: postoji njegov infernalan oblik iz koje se priprema kupka' Traktat Abralama i to paklenava1r,:a, (Abraham Eleazar) ozna(avaPitona kao "Boga"'*. Fleazarz Prema Blazijusu Vigenerusu (Blasius Vigenerus), vatra nema dva nego detiri aspekta, i to intelegebilni koji predstavlja distu svetlost; nebeski koji predstavlja toplotu i svetlost; elementarni koji pripada donjem svetu i odlikuje se svetlosiu, toplotom i inJeligipakleni koji je suprotstavljen Larcm(ardor),i, napokon, koji je li5ensvetlostii samose Zari i gori'''. Kod bilnom aspektu, se ponovo javlja detvorstvo koje se od vatrom s ovog autora, davnina vezuje za nitt, kao sto-to pokazuje egipatskepredstaveo Tifonu i Horusovim sinovima'o i Jezekiljeve vizije o oblasti Severa, odnosno vatre. Nije, pritom, nimalo verovatno da je u ovom mislio na Jezekilja''. kontekstuVigenerus eventualno 204 U traktatu "Introitus apertus" Filalete (Philaletha)t arkan-supstancase ozna(ava kao "chalybs" (delik). To je, kaZe autor, "auri minera" (prima materia zlata), "Operis nostri vera, Clavis, sine quo ignis lampadisnulla arte potest accendi".pha'; 'tgnis infernalis38,se,n 8ist duh", on je lybs je "pre svega-n"orrru

cretus... mundi miraculum, virfirtum superiorum in inferioribus systema,quare signo illum notabili notavit Omnipotens,cuius nativitas per Orientem in FlorizonteHemispaeriisui philosophicum :rnnunciafur, Viderunt Sapientesin Evo Magi, et obstupuerunt, slatimque agnoverunt Regem serenissimumin mundo natum. Tu cum ejus Astra conspexeris, sequere ad usquecunabula,ibi videpulerum, bis infantem sordes semovendo,regium puellum honora, gazamaperi, auri donum offeras, sic tandempost mortem tibi earnem sanguinemqup^ dabit, summam in tribus Terrae Monatchiis medicinam39. " je 205 Ovaj pasus od naroditoginteresa,po5to omoguiava tlubok uvid u svet onih mradnih arhetipskihpredstavakojima je ispunjen duh alhemidara.Cefik koji je istovrerreno infernalna vatra, taj "kljud za delo", privladi magnet i zatoje, veli autor, "Magncs noster" prava ruda (minera - prima materia)^delika. Magnet irna tajno sredi5tekoje se s "appetitu archetico"*' okreie prema polu gde je snagadelika poveiana. To sredi5te obiluje solju (sale jer nepolbundans); dime se odiglednomisli na sal sapientiae, srcdno potom tekst kaZe: "Sapiensgaudebit,stultus tamen haec parvi pendet, nec sapientiamdiscet, tiam licet Polum centralem {:xtraversumconspeherit notatumsigno Omnipotentis notabili41." 206 Na polu se nalazi srce Merkurijusa "qui verus est Ignis, nr quo requiesest Domini sui, navigansper mare hoc magnum, ad ulramque pertingat Indiam, cursum dirigat per aspectumAstri Scptentrionalis, quod faciet tibi apparere Magnesnoste(."(Koji je plava vatra u kojoj podiva njegov gospodar.Koji plovi velikim lfrorem taj & moii da nade put do obe Indiie (Istodnei Zapadne lndi.je);taj neka svoj^kurs usnneripreffia Severnjadikoju ie ti lrokazatina5 rragnet"'.) TJ ovom tekstu se aludira na mistidno putovanje, peregrinatio. Ono, kao Sto sam izloZio na drugom rrrcstu,najde5ie vodi prema detiri strane sveta koje su -ovde rraznadene dvema Indijama i severnimpravcem kompasa43. Na l;ri nadin obrazujese krst, to jest detvorstvokoje spadau su5tinu Jer, od ovog kreiu detiri strane sveta,ba5 kao i razdvajanle 1rola. hcmisfera (istodno i zapadno od Grinvidovog meridijana). Tako nirm gore pomenuti Hennisphaerium Septentrionale(severnapolu-

r20 lopta, odnosno luk) izgleda kao telo okrugle hidromeduze dija je kuglastapovr5inapodeljenana detiri i viSe radijusai tako lidi na globus Zemlje ili neba posmatransa pola. sanjednog dvade207 U vezi s tim Zeleobih da spomenem studentakoji je dospeou stanjezbunjenostikad je setogodi5njeg otkrio da mu Filosofski fakultet, na koji se upisao,ne odgovara iz nekih, i njemu samom u podetku nepoznatih nzloga' Njegova dezoiijentacija je bila prilidna, jer nije znao kakvim poslom I'eli da' se bavi. U pomod mu je tada do5ao san koji mu je na op5iran nadinukazaona njegov cilj. 208 Sanjao ie kako ieta po Yumi. Ona ie postepenopostajala sve samotliia i divliiia i na kraju je snevai prepoznao da se nalazi u praiumL Drvete je biho tako visoko, a li\ce tako gusto da je dote na tlu gotovo vladala pomriina. Put i puteliak su davno -prestali da postoie, ali ie on gonien nekim neodredenim i\iekivanjem i radoznaloitu, ifiao napred i uskoro naiiao na okrugao ribnjak od oko 6 - 7 metara u preiniku. Bio ie to izvor podzemne vode iija je kristalno bistra voda izgledala gotovo crna u mrainoi senci drveta. (J vodi, usred ribniaka, leluiao se neito ito ie odavalo slabu, sedefastusvetlost - jedna vodena meduza iiii ie klobuk iznosio oko 50 santimetara u preinifra' Na ovom mesfu snevadse probudio ponet Zestokomemocijom: odmah je odludio da upi5e studije prirodnih nauka, i ta odluka je bila trajna. Moram da naglasim da snevadnije bio ni pod kakvim psiholo5kim uticajima koji bi mu predodavalineko tumadenje.Zaldiu(,akkgji je !1vukao iz snabio je van sumnjepravilan, iako smisaosimbola nije

t2r objavljuje se preko magnetizma. Njegov drugi simbol je Merkur dije se srce nalazi na polu i koji vodi ljude na njihovom opasnom putovanju preko svetskogmora. Misao da severnatadka, odakle svetska zbivanja dobijaju svoj impetus, istovremeno, kao Sto je gore spomenuto,predstavlja pakao i da je ovaj sistem vi5ih sila rcflektovan u donjem svetu,jeste - to se vei moLereii - potresna. Ali isti taj motiv nasluiujemo kada Majstor Ekhart (Meister lfckhart) kale da kada sepovudeu samogsebe,ondadospevana "tle koje je dublje od pakla". Otuda se alhemijskojmisli, koliko god da se grubo inaLava, ne moZeporeii velidanstvenost. U psiholo3kompogleduod posebnogjeinteresa ono Stose nalazi u prirodi predstave koia, naime, predstavlja projekciju arhetipskog obrasca poretka*', mandale, dakle ljudske predstave celovitosti. tJsredsredivanje na pakaokoji je ipak istovremeno i Bog, podiva na neposrednomiskustvu da ono najvi5e i ono najdublje, kada it,bije iz osnovedu5e,moZeda malo vozilo na5esvestiili uni5ti ili ga uvede u sigurnu luku, sa lli bez na5egudesia. Iskustvo ovog "sredstva"je zato s punim pravom numinozno. 210 Picinelus (Picinellus) oseia da njegova stella maris, "hic piscis" koja "in mediis aquis ardetquidet,non tamen 1ucet"45 (koja usred vode istina tinja, ali ne svetli) ne predstavljasamo SvetogaDuha, caritas,milost ili veru, vei i ne5tou doveku, i to nicgov jezik, odnosnonjegov govor i sposobnost izraZavanjau tlcmu se uop5tei obznanjujepostojanjepsihidkogZivota. On pritom misli na nagonsku i nereflektiranu psihidku aktivnost kakva pr<tizilaziiz okolnosti zbog koje citira Jakovljevu poslanicu 3,6: "lrt lingua ignis est, universitasiniquitatis: lingua constituitur in rrrcrnbrisnostris, quae maculat totum corpus, et inflammat rotam rrativitatis nostrae,inflammata a gehenna*o. " 211 Tako se zla "riba" podudara s na5om nesputanom nkf<rno5iu, koja se, izgleda,i ne moZesputati,i koja je poput male v:rlreu stanju da zapaliveliku Sumu,da isprlja celo telo i da dak zapalii "todak radanja"."Trochos tes geneseds" (rota nativitatis) grrr:dstvljau ovom kontekstu sasvim dudan izraz. To(ak alep,rrrizu.je,kaLu, kruZenje ili tok ili kruZni tok Zivota. Ovo trrrnadenje pretpostavlja,medutim, gotovo budistidke predstave,

putovanjapreko''pe1agusmundi'',(svetskogamora''). 20g Da se lrtoti*o na5em tekstu: Zeleo bih da, rekapituli; rajuii, naglasim kako ignis infernalis nije ni5ta drugo do Deus absconditus (skriveni Bog) koji se nalazi na "Severnom polu"

r22 ako pod tim ne podrazumevamosamo lxlmalo banalankruZni tok rodenja i smrtnih sludajeva.Te5koje pitanje kako bi se ovaj todak rlogao zrpthli,jer se na njega bez daljnjeg razmi5ljanja ne moZe imati u vidu da se pritom misli na odgovoriti. Potrebnoje, Stavi5e, sludaj paralelan sa prljanjem celog tela, odnosno na uni5tenje du5e. 2L2 Nakon "Timaios"-auvek se iznova spominjeda je du5a ono okruglo. Kao anima mundi ona se okreie sa todkom svetadiji pupak j5:stepol. Zato se tu nalazi srce Merkura koji je ta anima mundia6. Ona je zapravomotor neba. Todku zvezdanoguniverodgovara horoskop, "thema tos geneseds",to jest ona z:ulrr,a podela neba u dvanaest kuia kakva se vaspostavlja u trenutku rodenja sa prvom kuiom u odnosu na ascendent.Buduii .da se tako podelj6no nebo okreie poput todka, astronomNigidiusag doFigulus (londar) zbog slidnostitodka sa poklopbio je nadi-qrak cem lonca)u. Tema (zapravo ono postavljeno ili zadato) i jeste ftohos, todak. Su5tinski smisaohoroskopa sastoji se u tome da se u formi poziclje planeta i njihovih relacija (aspekata), kao i podele zodijadkih znakovapo kardinalnim tadkamaskicira slika u prvoj liniji psihidke, a u drugoj i fizidke konstitucije. Horoskop, dakle, pre svega predstavlja sistem iskonskih i osnovnih karakternih svojstava i zaro moZe davaLi kao ekvivalent individualne psihe. Priscilianus (+ 385) shvata rola-u odigledno u ovom smislu. Tako o Hristu kaZe: "Samo on ima moi da zaveLevrpcu Plejada i da otvori dveri Oriona; znalutr za promenu zvezdanog neba i uni5tavajuii todak rodenja, on je ponovnim uspostavljanjem krstenja prevazi5aodan na5eg rodenja"". Iz ovog jasno proizilazi da je rota nativitatis u 4. stoleiu uistinu shvaien kao horoskop. Inflammatio rotae predstavlja zato frgtrativan izraz za katastrofalan meteZ svih iskonskih komponenata psihe; konflagraciju koja odgovara panici ili nekoj drugoj neobuzdanoji zato fatalnoj errociji)r. Totalitet katastrofe obja5njavase sredi5njim poloZajem takozvanog "jez7ka", i to davolskog elementa dija je destruklivna tendencija svojstvena svim du5ama. Stella maris predstavlja ono ognji5te izkoga zradi stuaraladkoili uni3tavajuio dejstvo. RIBA 213 Prilikom obradivanja srednjevekovne simbolike ribe bavili smo se do sada ribom, koja je to samo po imenu, i to okruglom hidromeduzor! ne vodeii ozbiljnije radunao okolnosti da ona u zoolo5komsmislu uop5tenije riba i - Stoposedujenaroditu je samonjenaoznakakao pisleZinu- nema oblik ribe. Odigledno cisa to Stoje udinilo predmetomna5epaZnje.U Srednjemveku nije, medutim, bilo tako, jer znamo za izjavejednog adeptaiz 16. veka koje pokazuju da je bar on piscis razumeo kao pravu ribu. Nabrajajuii mnoge sinonimne oznaketinkture, on kaZe i sledeie: "Isto tako su nju (tinkturu) uporedili s ribom. Otuda Mundus u 'furbi kaie: Uzmi deo riblje tudi i jedan deo teleie mokraie, itd. A u zagonetkamamudraca (stoji): U na5emg-loru postoji jedna <rkruglaribica bez kostiju i nogu (cruribus)rr".Buduii da Lu(, pomenut4u citatu moZeda potide samood prave ribe, flogelande (l{oghelande) je pbd "pisciculus rotundus" odigledno razumeo rupravopravu ribu, i po5to se za nevotrjumoZe zamisliti riba bez kostiju, ali qe i bez krljuSti,odnosnokoZe,nerazumljivi "cortices" u izvorniku'- morali su da se pretvore u "crura" (noge). Na kraju krajeva,zna se da ribe nemajuni noge.Ovo mestou tekstu iz 15. vcka dokazuje da je "okrugla riba", "Aenigmata"-e, u okviru allrcmijske tradicije shvaiena ne kao meduza,vei kao prava riba. .lcdnaokrugla i providna riba (koja, dakle, ne posedujecortices) Crrdne vrste, opisuje se t "Kiranidama": Kinedijska riba Zivi u pored rnoru obala Sirije, Palestinei Libije, velidineje Sest prstiju (-paiaca) i predstavlja "pisciculus rotundus". U glavi ima dva Itamena,a pored njih jo$ jedan u treiem repnom prSljenu(spontlilio) ili dvoru na ledima (nodo dorsi). Ovaj tggii kamenje posebno jak i kori$ien je kao ljubavna darolijar). Ovaj kinedijski liamenje, navodno, bio nepoznatjer je veoma redak. Zove se i opsianus,Stose obja5njava kao serotinus-(kasno dolazeii, rastuii, rlogadajudi) i tardus (spor, oklevajuii)ro. On pripada Saturnu. "Ovaj kamen je bhzanrc ili dvostruk; (i) jedan je, istina, taman i t:nl, il drugi pal istina, crn (ali) 'proziran' i sija poput ogledala. { )n je taj koga mnogi traLe,?Ju gu ne poznaju: on je naime zmajcv kamen(dracontius lapis)'"."

t24 214 lz ovog zbunjujuieg opisa moZe se sa sigurno5iujedino prepoznati da je red o kidmenjaku, dakle verovatno o pravoj ribi. Cime se opravdavaoznaka"okrugao",to sejasno ne vidi. Da je riba u stvari mitologema to jasno proizilazi iz toga Stoona navodno u sebi sadrZi "imajev liu**on on je poznaijos Plinijuse, kao i srednjovekovnoialhemiji gde ga nazivaju draconites,dracontiasili drachateso'. On je, navodno,dragi kamen (emma)koji se dobija tako Sto se uspavanomzmaju odsedeglava. Tek onda on, naime, postaje,{ragi kamen, kada je takoreii u njemu oslao deo zmajevedu5e", i to "invidia animalis mori se scnlientis" (mrtnla Zivotinje koja zna da umire). On je, navodno,bele boje i jak.ie alexipharmakon (protivotrov). Kod nas, gde nema zmajeva, kaZetekst, takvi drakoniti su, ponekad nadeni u glavama vodenih guja. Rulandus tvrdi da je video takvo kamenje plave ili crne boje. 215 Kinedijski kamen poseduje dypstruku prirodu, koja, kao 5to tekst pokazuje,nije sasvimjasnao'. Gotovo bi se moglo pretpostaviti da se dvostrukost kamena izvorno izra},avtla u belom i crnom varijetetu, i da je neki prepisivad, nai5avdi na protivrednost,dobio "niger quidem". Rulandus, medutim, nagla3ava, bez dalinieg i jasno, njegovu belu boju ("coloris candidi est"). Pripadnost Saturnumogla bi da rasvetli ovu dilemu. Saturn, astrolo5ki "wezd& Sunca", vaZi kao crn u svom alhemijskom znadenju;on se ovde oznadavadak kao "sol niger" i poseduje arkan-supstancaor kao dvostruku prirodu, tako Sto je spolja crn kao olovo, a iznutta beo. Johan Graseus (Johannes Grasseus) citira miSljenje avgustincaDegenhardusa o olovu: olovo filosofa, nazvano olovo vazduha (Pb aeris), sajrZi "splendida columba alba", koia se naziva solju melalao*. Blez d'ViZener @laise de Vigenere) uveravada se olovo ("quo nihil egl magis opacum") moZe pretvoriti u $jacint, a ovaj opel u olovoo). Ziva, potide iz "srca Saturna'n kako kaZe Milijus (Mylius)ooo i "ona je (Zive) Saturn", dok svetli srebrni sjaj Meg$ura stoji u suprotnosti prema "crnini" olova. Svetla vodao' koja tede iz biljke saturnije je, prema Di,grdLu Ripliju (George Ripley), "najsavr5emja vodg i cvet sveta"o6. Koliko je ova ideja staravidi se iz jedne primedbo

r25 kod llipolita (Hippolytus)6e po kojoj je Kron (to jest Sarurn) "snagaboje vode koja sveuni5tava". 216 Dvostrukapriroda kinedijskogkamenamogla bi, nakon ra'zmatanjasvih okolnosti, da predstavljasuprotstavljenost i islovremeno poricanje suprotnosti, 5to lapis-u philosophorum-u upravo daje narodito ,z^nadenje "ujedinjujuieg simbola" (uporedi paralelulapis-Hristos)'', & time i magijskeili boZanske sile. Tako jc i na5 drakonit postaopodesanzaizuzetnemagijske sile (potenfissimusvalde) koje ga dine podesnimza "ligaturaeAfroditis", to jcst za ljubavnu daroliju. Magija zna{i prisilu koja se provodi protiv svesnoguma i svesne volje Zrtve,Stoznadida u zadaranom loveku nastupajedna njemu stranavolja koja se pokazujejadom od njegovog Ega. Slidno,psiholo3kiutvrdenodelovanjeposeduju samo nesvesni sadrZaji koji upravo svojim nasiljem pokazuju svoju pripadnostili zavisnostod celinetoveka, dakle od Sopstva sa njegovim "karmidkim" odredenjima". Da alhemijski simbol ribe na kraju cilja na arhetipvelidine Sopstva, to smo vei uodili. /,ato nas ne dudi kad vidimo da nadelo spolja5njeneuglednosti koje vaZi za olovo i za lapis jeste isto ono koje se koristi i za llrista. Isto ono Sto se kaZe o lapis-u philophorum-u govori na primer Jefrem Sirijski (Ephraem Syrus) (+ 373) o Hristu: "lfiguris vestitur, typos portat...lhesaurus eius absconditus et vilis cst,ubi autem aperifur,mirum visu...''." 217 U jed4qom traktatuiz 17. veka koji je napisaofrancuski anonimni autor'', "okrugla riba", ovo dudno dvostruko biie, postajekonadnojedan istinski vertebrat koji se zoolo5ki moZe tlokazati,a to je Echeneis vemoraL. Ona pripadaporodici sku5ai odlikuje se time Stona mestu bodljikavog dela rednih peraja ima tluZi usisni kotur na glavi i vratu. Uz pomoi tog kotura ona se zalepiili na veie ribe iii za korito brodovai na taj nadin transporluje. 218 Tekst koji se odnosina ovu ribu glasi: "Ako ima5 pravo znanJeo jedinstvenoj materiji (kamena) orrdaieS iz nje izvuii Merkuriusa mudraca,devidanskuzemlju

126

127 pretvarala se u filosofiju. "Duh sveta" je za alhemiju prve polovine 17. vekt donekle neubidajentermin, buduii da se tada vi5e koristio inaz "anima mundi". Svetska du5a ili, u ovom sludaju, svetski duh, predstavljaju projekcrju nesvesnog,zato Sto nemanijednog metoda ili aparaturekoji bi mogli da obezbedeobjektivno iskustvo ove vrste i time daju dokaz za objektivno postoianje oduhovljenog sveta. Ova ideja, u prvom redu ne zna(i, dakle, ni5ta viSe do analogiju sa animirajuiim principom u doveku koji inspiriSenjegove misli i dinove spoznaje."DuSa" i "duh", to jest psihauop5teuzev, samapo sebije sasvimnesvesna. Ako se, dakle, pretpostavida je psiha negde "spolja", onda to ne predstavlja ni5ta drugo do projekciju nesvesnog. Time je, u zavisnosti od pogledana to pitanje,redenomnogo ili malo. U svakom sludaju znamo da mare nostrum alhemije predstavlja simbol za nesvesnouop5te, Sto je sludaj i u empirijskoj simbolici snova. Mala ribica koja se,medutim, nalazi u sredi5tuuniverzalnog mora ima, uprkos svojoj velidini, snaguda zaustavii najveie brodove. U opisu Eheneisabez te5koia prepoznajemo da je autorubio dobro poznat "piscis rotundus ossibus et corticibus carens" iz "lenigmata'1 Tumadenjeokrugle ribe kao SopstvamoZemo, bez daljnjegproduZiti na Eheneisa. Simbol Sopstvase ovde pojavljuje (valde kao "izuzetno mala" riba exiguas) u ogromnom monr nesvcsnog, kao dovek u pelagus mundi. Simbolidno oznadavanje S<rpstvakao ribe karakteri5e u ovom stanju, kao nesvestan :;adriaj. Ne bi verovatno bilo nikakve nade da se ovo neugledno biie ikada uhvati da u svesnom subjektu nema "magnes sapienlum". Ovaj magnetje odiglednoono Stomajstor moLeda saop5ti jedino pravo dobro od rrdeniku, a to je "theoria" koja predstavlja koga adept moZe da krene. Prima materia se, naime, uvek prvo lr'orapronaii, u koju svrhu mu sluZi "artificiosum secretumsapicntum", odnosnosaop5tiva teorija. 220 Ovo potvrdujeBernardus Trevisanus (1406-1490) u svom traktata "De secretissimophilosophorum opere chemico": propovedi Parmenida t Turbi su, kaZe on, o4l) Sto ga je oslobodilo od zablude i ukazalo mu na pravi put/). Parmenid je, rrrcdutinl rekao isto Sto i Arislej u Turbi"/o, i to: "Natura non

vodu siso prirode,Zivu, nikad presu5ujuiu dragocenu mudraca, nova mudraca,i s time ie5 pripremiti zlato ili metalni sumpori vatru istih. Ali Stagod da sastavitiretku, najtajniju,nesagorivu kaZem,ipak je prilidno nemoguieotkriti i iskusiti ono Stodini, istinitu i jedinu materiju kamenamudracaakoje ne otkrije neki prijatelj koji je poznaje,jerono Stomi primamoda bismo iztoga koja napravilifilosofskodelo nije ni5tadrugodo ribica Eheneis je u dubokom srednjem nemani krvi ni kostiju i koja zatvorena i mala,sama mora.Ovaribicaje veoma predelu velikogsvetskog jedinstvena zbogdega po svomobliku,a moreje veliko i Siroko, je onimakoji ne znajuu kom kraju svetaona boravi,nemogude da je uhvate. Veruj mi da onaj koji ne razume, kako kaZe svodana onu vestinuda se Mesecskinesa nebeskog Teofrast, neie Zemljui da sepretvoriu vodui ondau zemlju,dataj nikada jer prvo teZe nije udiniti naii materijukamenamudraca, ni3ta potajno bezbedni od opasnosti, negonaii drugo.Ako, medutim, prijateljem, ondaiemo ipak nauditi sa pouzdanim razgovaramo kako seta ribica,po imenuremoramoZe skrivenutajnu mudraca, prirodno,brzo i lako uhvatiti; (ribica)kojaje u stanjuda zaustavi
ponosnebrodove velikog mora Okeanusa(to je duh sveta).Oni

t ntsu pak, koji nisu sinovi mudraca, Zive potpunou neznanju i blagakoja je prirodasakrilau dragocenim upoznalidragocena jarku preneo mora.A da bih ti na5eg Zivotnimvodama nebeskim zemlje i materijeili na5edevidanske svetlostna5ejedinstvene odnosno kako da je naudiote najvi5ojve3tinisinovamudraca, je date najpre podudim On potrebno o magnetu mudraca. stekne5, izwde iz sredi3ta i ili remora ima moi da ribicu zvanuEheneis mora. Ako ona budeuhvaienashodnoprirodi ona dubinena3eg ie sena prirodannadinpretvoritinajpreu vodu (i) nakontogau ve5tom tajnom zemlju. Ona ima, ako je pravilno preparirana prolaznimi ih udini sva dvrsta tela i moi da rastvori mudracao $a odisti"o ild.'* tela (od otrova) da svaotrovna
219 Iz ovog teksta saznajemo da se riba nalaz| ako se uop5temoZe naii, u srediStuokeana.More je, medutim, "spirifus

mundi". NaStekst, kao Stopokazujegornja proba,pripadavrelaboratorijskirad i menu u komeje alhemijasve vi5e napu5tala

128

t29 223 Ovo udenjeje tajni i "umetnidki" magnet preko kojeg ribica vemora,tako "malenogoblika", a tako "velike snage"prisiljava ponosnemorske fregate da se zaustave,kako Plinije, koliko zabavno toliko zanimljivo, pripoveda o avanturi Sto se dogodila quinqueremis-u cara Kaligule "u na5e vreme". Ta se ribica, dugadka samo pola stope, kada se car iz Sture vraiao u Entium, prilepila za kormilo i tako zaustavilabrod. Kad se Kaligula posle ovog putovanja vratio u Rim tamo su ga ubili njegovi vojnici. lrheneis se, dakle, potvrdio kao praesagium,nagla5ava Plinije. Slidnu nepriliku napravila je ova ribica Marku Antoniju pre izgubljenepomorskebitke protiv OktavijanaAvgusta. Plinije nikako da se nadudi tajnoj sili Eheneisa.Njegovo dudenje je odigledno veoma uticalo da alhemidari "okruglu ribu u na5em moru" identifikuju sa remorom,i tako je ona postalasimbol nedeg malog i maju5nog u Sirokom prostranstvu nesvesnog koji, medutinr, ima sudbonosanzna(,q; ona je Sopstvo,-Atmiln, za kogasekaZedaje "manji od malogi veii od velikog"ot. 224 Jasnojeda je riblji simbol alhemidara, Eheneisupreuzet od Plinija. Ribe se, medutim, pojavljuju i kod Ripleusao', i to u "mesijanskoj" ulozi: oJqes pticama donose kamen; baS kao u ( )xyrhynchus-papirusuo' one su sa svim "Zivotinjamana Zemlji 1 ispod Zemlje" koje pokazuju put ka nebeskomcarstvu. (Motiv "livotinje koje pomaLl"l) Zodrjadke, paralelno suprotstavljene ri be, simboli^jy u Lambsprinkovim (Lambsprinck) simbolima arkan-matenju"*. Ovaj teriomorfrzamtne predstavlja ni5ta drugo tl<> vizuahzovanje nesvesnogSopstva koje se obznanjuje nagonskim impulsima ("Zivotinje"). Sa jedne straneti impulsi se bez rlaljnjeg mogu pripisati poznatim nagonima,ali najveiim delom sc sastoje od oseianjaizvesnosti, uverenja,prisila, idiosinkrazijai lirbija koje se mogu suprotstavljatitakozvanimbiolo5kim nagonima, a da ne moraju uvek znaditi bolest.Manifestacijacelovitosti je nuZno paradoksalna,Sto predodavaju dve suprotstavljene ribe ili saradnja ribe i ptice. Arkan-supstancase kako njeni ;rlributi pokazuju, odnosi na Sopstvo,kao Stou Oxyrhynchus-logiii to dini^'lbasileiat6n ourandn" (carstvonebesko)ili - "grad" i *upstanci)8s.

potvrdujuii to, a Bernarduso emendaturnisi in sua natnra"77, drugadije, materijase,dakle,ne moZepobolj5ati dodaje:"NaSa je bila (materijom)". teorija Parmenidova negosvojomvlastitom ta koja je Bernardusu pomoglada nakon mnogih beuspe5nih ogledadode na pravi trag, a postoji prida da mu je uspeloda tide,on odigledno Sto se udenja proizvede lapis philosophorum. gore u citiranoj redenici: misaosastoji da-qe njenaosnovna smatra ili samou sebii kroz samusebe, semoZepoboljdati "Priroda"/6 na taj nadin osloboditi od gre5aka.Ista ideja se izraLavai a da se u sadrZaj u drugim traktatima, ponovljenomopominjanju, posudq ne dodajeni5taspolja,buduii da lapis "ima hermetidke sveSto mu tieba"79. piSu, uvekznali Sta da su alhemidari 221 Nije ba5verovatno jer u suprolnom preuvelidavanje sopstveno ne bi mogli da izdthe ni zbora.Ko je taj Stoima sve o lemu, medutim,u literaturinem& ili meteorkruZi oko dalekogsunca Stomu teba? Cak i usamljeni roju braie. Sve,ipak, nuZnozavisi od se oklevajuii pribliZava celinaper definitionem i konadna Jedino apsolutna ostalog. svega je niti prisilane vezuju u sebi,i nikakvapotreba ima svei svakog za nestoStose nalazispolja.To je van svakesumnjeideja istovetna onaj o jednom apsolutnomBogu koji u sebi sadrZi vukuii postojanje. Ko moZeda se izvudeiz modvare celokupno u izolovanosti Ko moZeda se pobolj5a sebeza perdin? samoga koji stanuje bez ikakvogodnosas drugima?Cak i sveti anahoret tri danaputovanjadalekou pustinji mora ne samodajede i pije, zavisnosti od prisutnog vei se,poredtoga,nqlpzii u najstra5nijoj celinamoZeda se iz Jedinoapsolutna Boga koji ne mirujeou. ponovo rada. i da sesama sebe obnavlja same u uvo drugom, 222 Staje, dakle,to 5tojedan adeptSapuie izdajnike ili bolje- onekoji bojaZljivo seobaziruiida ne ugleda pogadaju o demuje red?Ni3ta manje do ovo: da se kroz ovo udenjeJednoi Sve,ono Najveie u pojavnomobliku Najmanjeg, sam Bog u svojim vednimvatrama,moLeuhvatiti poput ribe U
dubokom moru. I jo5 - da se on moZe "izvuii iz dubine"

euharistidkogdjp.a integracije (Sto Acteci nazivaju teoqualo; Boga" ''Joi utelovitiu ljudskotelo. "jedenje

130

l3l

3. Katarski simbol ribe 225 Upotreba ribe kao simbola za psihopompos i za protivrednu prirodu Sopstva ukazuje na jednu drugu tradiciju, koja kao da tede paralelno s Eheneisom.O tome se moZe naii, istina ne u alhemrjskoj literaturi, vei u istoriji jeresi, jedna veoma dudna naznaka.Redje o dokumentu iz arhiva inkvizicije u Karkasoni koji Benoa (Benpjst) navodi u svojoj "Histoire des Albigeois Radi se o navodnomotkroveniu Stogaje et des Yaudois" 169160. imao omiljeni Hristov sledbenik Jovan dok se "odmarao na grudima BoZijim". Jovanje od Gospodahteo da saznau kojem se stanju nalazio Satanapre svog pada i dobio je odgovor: "On je bio tako velidanstvenda je vladao silama neba." Hteo je da bude slidan Bogu, i u tu svrhu si5aoje dole kroz elemente vazduha i vode i otkrio da je Zemlja pokrivena vodom. Kad se probio pod Zemljinu povr5inu "invenit duo piscesjacentes supra aquaset erant sicut bovesjuncti ad atendumtenentestotam lerram invesibilis Patris praecepto ab occasu usque ad solis ortum: Et cum invenit nubespendentestenentespelagum maris: Et descendisset, seorsuminvenit suum ossop quod est genus igdescendisset cum nis" itd. ("nade dve ribe koje su leLale na vodama i behu poput volova ljarmom/ upregnute da oru celu zemlju od zalaska do izlaska Sunca po naredenju nevidljivog Oca. I kada side, nade viseie oblake koji su pokrivali morska prostranstva.I kad side, 'osop' Stoje vrsta ognja"). Zbog planade, odvojen stoga svoj menova nije mogao dalje da silazi, vei se vratio gore i objavio andelima da ie zatzeti svoj presto na oblacima i da Zeli da bude slidan Najvi5em. Prema andelima se tada pona5aokao neverni nakon dega ga je kuiepazitelj prema duZnicima svoga gospo"{ara, ', Bog se, medutim, zqedno s njima Gospod izbacio iz nja" saZaliona njega i dozvolio je njegovim andelima i njemu da seje tada, koristeii dam dana harci pale po volji. U tom roku Satana Postanjel, stvorio sveti ljude. 226Istak,nutikatar"Jovan de Ludo (Johannes de Lugio) ispoveda analognu veruoo. Ona je izgleda bila poznata medu

katarskim krugovima jedanaestogi dvanaestog veka, jer se uverenje da je davo stvorio svet moZe naii kod razliditih sekti. Alhemidar Jovan de Rupescisa (Johannes de Rupescissa) je veoma verovatno pripadao sekti Pauperes de Lugduno (Lionski ,siromasi)r^na koje su uticali katari, svojom "poureshorrmes evangelisans"o'.U svakomsludaju,on dolazi u obzir kao most za ov:u tradiciju. 227 Sto se tide na5egteksta,u odi pre svegapada okolnost da on sadrLi starobugarsku red "osop". Osop, oco6b je red koju Karl H. Majer {$arl H. Meyer) u svom redniku starog crkvenoslovenskog"uobjaSnjava kao rst'r'6r'sv (osoba - na ruskom,poljskom i de5komznadi "pojedinac,lidnost".) Otuda5_e "suum ossop" moheprevestikao "ono Stoje njemu svojstveno"gl. 'f'o je, u sludaju davola,naravnovalratt. 228 Predstavadve ribe koje leLe na vodama i poredenje sa volovima koji oru dudnoje i njemu je potrebnoobja5njenje. U tu svrhu mora prvo da podsetim na Avgustinovu interpretaciju dve ribe u dudotvornom pet hiljadaljudi: one za njegqpredhranjenju slavljaju kraljevsku i svestenidku lidnost, odnosnomoivr koja preZivljuje turbulencije narodnih masa, kao Sto riba preZivljuje rnorskeolqje. Ove dve moii ujedinjenesu u Hristu: on je kralj i *vestenik94l 229 lako se dve rlbe iz katarskog teksta sigurno ne odnose na one iz (uda s obedom, ipak kroz Avgustinovo tumadenje saznajemo ne5to su5tinsko za tada5nje razmi5ljanje: ribe su shvatanekao "vladajuie sile". Buduii da je tekst o kome govorimo van sumnje jeretidki i predstavlja zaprnvo bogumilski rfokument, o jedinstuenom tumadenju obe ibe kao Hrista ne rnoZebiti govora. MoZda one simboli5u,kako bi se moglo pretPostaviti,dve razlidite "osobe" ili sile, i to, u sTislu ove jeresi: Satanaela, starijeg,i Hrista, mladeg sina BoZijeg.e5 JoSEpifanije izveStava u 30. jeresi svog Panarium-ao ebionejcima koji su prihvatili dvostruko BoZije sinstvo: "A dvojica, tvrdili su gqi, postavljenisu od straneBoga, jedan je lhistos, a drugi durro96". ( )vo udenje mora da je odiglednobilo ra5irenou srednjoj Aziji,

132 jer je tamo medu pavilikijancima i,euhetima nastalobogumilsko kao demijutp"' .NaS dokument nije, naime, ieenje o Satanaelu ni5ta drugo do latinska verziia onog izve5taia u "Panoplia" F;u' timija Zigadena (Euthymios Zigadenos) koji se odnosi na biskup Vasiliie u godini 1111. dao priznanjeStoga je bogumi"lski caruAleksiju Komnenu'o. 230 Satananalazi obe ribe - nota bene - pre stvaranjasveta, dakle u predsvetskom prastanju, dok je BoZiji duh jo5 boravio iznad mridnih voda (Postanje1,2). Daje u pitanju brlaiedna iba onda bi se ona mogla tumaditi kao prefiguracija dolazeieg Spasitelja, to jest kao preegzistentni Ilristos iz Jevandelia po Jivanu, kao logos koji je "u podetku bio kod Boga". (I lkistos kaLeu ovom tekstu - ovo se odnosi na Jevandeliepo Jovanu 1,2" - "Ego autem sedebamapud patrem meum.") Red je, medutim, o dve ribe povezanekomisurom (volovskim jannom) koje se mogu odnositi iamo na nbe iz zodijaka.U horoskopimazodijaci igraju ulogu vaLnlhuslova koji bitno modifikuju uticaje planeta Stose u njima nalaze,ili, i kada su bez planeta oni daju posebankarakter aspojedinim kuiama. U nasemshdaiu ribe bi, stoga,oznadavale vv' da kosmogonijski znamo Sada cendent,trenutak radanja sveta simbole nastankasvesti (Sto dalje mitovi u osnovi predstal'Jiaju Predvremenostanje odgovarapritom ovde neiu obrazlagati)tuu. haosu,massaconfusaili nigredo,i redeno, alhemijski nesvesnom, putem opusa Sto ga adept uporeduje sa stvaranjem sveta nastaje ilbedo ili dealbatio, beljenje, koje se sa svoje strane delimi{lp 101. uporedujesa punim Mesecom,delimidno sa izlaskom Srroca Istovremeno , to zna(i i prosvetljenje,to jest prosirenje svesti,koje ide ruku pod ruku sa "delom". Psiholo5ki formulisano, dve ribe koje davo nalazi u pra-vodi oznadavaju,dakle, novonastajuii svet svesti. 231 Naroditu paZnju zasluZujeporedenjedve ribe sa jarmom volova upregnutim u plug. Volovi predstavljaju pokretadku silu pluga. Na isti nadin rlbe zatopredstavljaju pokretadkesile dolazeieg sveta, to jest buduieg stanja svesti. Plug je od davnina znak za ovladavanje zemljom: gde dovek ore tu je oteo komad zernlje izprastanja i udinio ga korisnim za sebe.To dakle zna(i:

133 ribe ie vladati ovim svetom i imati podanike,tako Sto ce (astrolo5ki) delovati kroz dovekai oblikovati njegovo stanje svesti. Cudno je da oranje ne podinje, kao sve druge stvari, na istoku, vei na zapadu.Ovaj motiv nalazi se opet u alhemiji: "Tako zn&f, kaZe Ripleus, "da ie se tvoj podetak dogoditi oko zalaska,odatle ieS se okrenuti oko ponoii; tada ie svetlostisasvimizgubiti svoj sjaj i ostaie5 devedeset noii u mradnoj vatri distili5tabez svetla: onda moraS usmeriti svoj^hod prema Orijentu, tamo ie5 proii kroz nzh(,ite boje", itd.'" Alhemijsko delo podinje silaskom u mrak (nigredo), odnosno u nesvesno.Oranje, to jest zauzimanje zemlje,dogadase "patrispraecepto", po naredenju Oca. Bog nije, dakle, enantiodromijukoja je podela godinu 1000. samo predvideo, vei je i smeraoda je napravi. Svetskim mesecomRiba vladaju tako dva nadela.Ribe su ovde, poput volova, paralelne,to jest usmereneka istom cilju, iako je jedna Hristos, a druga Antihrist. 232 T ako otprilike zamiSljamo verovatno rezonovanj e (uko liko se oval inaz ovde moZe upotrebiti) ranog Srednjegveka. Ne znatrr da li se o jednom takvom argumentu ikad svesno diskutovalo. To bi ipak moglo biti moguie, je_rgore spomenuto talmudskoprorodanstvo za anno Domini 530.tu'dozvoljava da se s jedne strane pretpostavlja astronomski proradun, a s druge astrolo5ka aluzija na X S koju su preferirali jevrejski majstori. Nasuprot tome, postoji i moguinost da ovde nije red ni o kakvom svesnom odnosu prema astroloskim predstavama vei o proizvodima nesvesnog. Da je ovo poslednjesasvimu stanjuda stvara takva "posmatrqnja" to se dovoljno znaiz iskustvasnovai analize bajki i mitova.'* Slika ribd kao takvih bila je svesno, ideja, op5te - da simboli(kt inaLava znadenje. dobro, i mogla je - nesvesno U ovo vreme (11. vek) jevrejski astrolozi podeli su, kao Bto smo spomenuli,da proradunavaju rodenjeMesije u X a op5teoseianje je jasno je inazio Doakino da Fiore podelo da novo doba (Gioacchino da Fiore). 233 Tekst na5eg Otkrivenja po Jovanu te5ko da je nastao pre 11. veka, ili mnogo kasnije. Podetkom 11. veka, to jest, astrolo5ki, usred eona Ribd jeresi su, naime, svuda izbijale poput

t34 je da se vei odmah na pedurakaiz zemlle, i karakteristidno protivnik, pojavljuje druga podetku riba, naimedavokao Hristov jeste vrstagnostidke reneova ideja Istorijskigledano, demijurg. tako 5toje demijurggnosticizpgvaZiokaomanjevrednoili sanse dakzto biie od kogapotidesvezlotu'. U ovoj pojaviie mahlan odreden trenutakkada sepoto jest astroloSki njensinhronicitet, javila. ideje prodreleu alhemijunije nimalo 234 To 5to su katarske poznati nikakvi tekstovikoji potvrduju Nisu mi, medutim, dudno. unutaralhemijei da bi kao tadaje katarskisimbolribe preno5en za Lambsprinkovsimbolribe kao arkav mogaobiti odgovotan antinomije. Lambsprinkov simbol i njeneunutarnje kan-materije pre kraja 16. veka i on oznadava revitaliverovatno nije nastao paralelne ribe dve suprotstavljene On predstavlja zacijnarhetipa. koje plivaju u moru - in nostromari - pri demuse misli na aqua kao spirituset anpermanens, One su oznadene arkan-materiju. jelen jednorog, pas i vuk ili dvepticekoje se dvalava, i ima,kao bore, i time ukazujuna dvostrukuprirodu Merkura mgdusobno
106

135

koja podivajuna izvesnom 235Ako su moja razmi5ljanja enja tadna,onda simbolidnog miSlj poznavanju srednjovekovnog izloLenogna smo ovde doSli do znatnepotvrdemog shvatanja jedandrugi svetkoji podinje, podetku. naime, Sa godinom1000. u dudnimreligioznimpokretimakao Stosu se najpreobznanjuje Spiritus, fratres bogomili, katarioalbigenzi,valdenzi, pauperes itd., i u religiji o SvetomDuhu liberi Spiritus,beguini,beghardi, i procvatalhemijei Eoakina da Fiorea. Meduove pokretespada - last not least- protestantizam, prosvetiteljstvo i prirodnenauke, ga pojadavanje doZivljavana5e do istinski davolskogSto uz rauzmicanje hri5ianstvapred napadima weme, uz istovremeno materijalizma i "realizma". intelektualizma, cionalizma, primeru helimda pokaZem na 236 Na jednom konkretnom nastaje iz nesvesnog. Radi se o koji nadinsimbol ribe autohtono jedne mladeZene Livei koja je oduvekimala neobidno sludaju pogleda plastidne materijalistidog na snove. Bila je pod uticajem je ocakoji Ziveou ne ba$sreinombraku.Od ovih, za svetsvoga

nju, nepovoljnihodnosa, je stvorilaintenzonasebranilatako Sto ivanunutarnjiZivot,i to joSu detinjstvu, Svojerodite[ie zamenila sa dva stabla u ba5ti. je dajaj Od Seste godine do sedme sanjala ie dobri Bog obecaozlatnu ribicu. Od tog vremena destoje saie ,je niala ribe. Kasnijeo neko vremepre nego 5to zbog razliditih je da stoji na obali Limatai da problema do5la na ledenje, sanjala u vodu. iovek bgca zlatnik u reku, tada vodapostaje "Neki Tileda prozirna i vidi se do dnalj7. Tamose nalazi koralni grebei f mnoitvo riba. Medu njima su neke sa srebrnastimsjajnim lrbuhomi zlatnimledima".Tokom ledenja imalaje sledeii san: "Dolazimna obalu iiroke reke. U poietku ne vidim rnnogo, sarno vodu,zemljui stenu, Bacamlistovesa mojimbeleflkama u vodus oseianjemda time neito vraiam reci. Odmahnakontoga dobijam pecaiki itap. Sedam s njint na kameni pecam,Joi uvekne je jedna vidimniita osintvode,zemljei stene. Odjednom zagrizla leika riba. Ima srebrnast je trbuk i zlatna leda.Kad sam izvukla predeoje oiiveo: stenase izdvajakao najstarijaosnova na kopno zemlje;trava i cveie rastlt,a grmlje se iiri premaiumi. Podi\e se vetar i sve se krece.Sedirnneizmerno napetaali sasvimmirno. {)djednorn sa straneiza mene glas gospodina iujem X (X je stariji tovek kogaonapoznaje prekoslikei po pridi,ali koji je za samo rrju autoritet).On kale tiho ali jasno: "Strpljivotn, u najdubljem trnutarnjem predelupripadariba, hranadubine.' U tom trenutku oleomenese pravi krug koji delom dodiruje i vodu.Zatim opet i:ujemglas: 'Hrabrom,u drugompredelu moie biti pobeda; tu, naime,vlada borba.'Tadase oko mene pravi drugt krug koji ovaj put vet dodiruje i drugu obalu. Istovrimenodaliina ie otvara i vidi se razliiito oblikovanazemlja. Suncese rada iznad hortglas kao da govori iz dal,jine:'Treti i ietvrti predeo zonta.Cujern nastaju, na isti naiin povetani,iz prethodnih. Ali ietvrti predeo,ovdeglas zastajenq/yenutak kao da razmiilja -'ietvrti predeose nudovezuje na prni'uo. Onje najviii i istovremeno najdublji;jer najviie i najdubljese sjedinjuju.Oni su u osnovi jedno."' - Txda soprobudila sazujanjem u u5ima. 237 OvaJsan ima sve karakteristike takozvanog "velikog sna", je karaktera osimtogaposeduje kvalitet"promi3$enog" Sto

r3 6 u ovo vremevei Ako je snevad isti0noza intuitivni tip shvatanja. je nedostajalobilo imao izvesna psiholoBkaznanja, ipak mu kakvo poznavanjeistorijske simbolike ribe. O pojedinostima da setako ircazim, trebaprimetiti sledeie:obalarekepredstavljao je intuitivanpoku5aj da se 'upecaju' pragka nesvesnom. Pecanje (ribe),odnosno Srebroi zlatoribe da se shvate. sadrZaji nesvesni jeziku) (na alhemijskom i mu5ko,daklehermaZensko oznalava oppgpifroditlK aspektribe, to ukazujena nju kao complex.io oZivljavanja"'. do magidnog tu dovodi Ona takode torum'u'. Staracje personifikacijaarhetipa starog mudraca. f{.iba kao jelo jelo" vei nam je poznata. Ona je (euharistidko) "dudesno (par(teleioi).Prvi krug koji dodirujevodupredodava "savr5enih" konfliktu suprotodgovara Borba nesvesnog. cijalnu) integraciju je ona izmedusvestii Senke. Drugi krug dodiruje nosti.Kao Sto "drugu obalu", gde se, naime, odvija ujedinjenjesuprotnosti. u indijskom "Zivinomsistemu"zove Tako se arkan-supstanca obalu", a ona je, kao na Zapadt, daje drugu para-da,, ]'$to predposebnim hijatusom Merkurtrr. Cetvrtaoblast,nagla5ena jedno koje,plikljudujuci svedetiri se onim trimaobuhvata stavlja pravemandalu u kojoj se u jednojedinstvor". Krugovinaravno poklapasa srediStem. To podseia periferija, 3toje paradoksalno, na staru BoZiju predstavu: "Deus es[.qirculuscuius centrum vero ourquu-Il3." Motiv podudaranja ubique, circumferentia vei u Marijinom aksiornu:"Od jedprvog sa detvrtim izl:ahenje postaje dva tri, a od treieg dolazijedno kao detvrto" od dva, nog (to hentetarton). 238 Ovaj san,takoreii ukratko,rezimiraditaw simboliku o ovom predprocesa individuacijei to u osobikojoj je literatura Takvi sludajevikoji nisu nikakve metu bila sasvimnepoznata. retkosti hebalo bi da navedu na razmi$ljanje.Oni upravo dokazuju postojanjejednog nesvesnog"znanja" u pogledu istorijskesimbolike. procesa individuacijei njegove XI

137

ALHEMIJSKOTUMACENJERIBE
239'Vratimo se sadaproblemu koji je najavljen gore citiranim "Instructio de arbore solari", naime pitanju kako se riba hvata. Eheneis privladi brodove na nadin koji bi se najbolje mogao uporediti sa uticajem magneta na gvoZde. Privladnost potide, kako pokazuje predanje, iz ibe i zaustavlja vozilo kojim dovek upravlja ili kormilari'. Nagla5avam ovu, naizglednevaZnu pojedinost, jer, kao Sto iemo videti, u alhemijskom gledanju privladnostne potidevi5e od ribe vei od magnetakoji se nalaziu posedudoveka i sa svoje stranevrsi ono privladenjekoje je do lada predstavljalo tajnu snagu ribe. Predodimo li sebi njegov r,na(aj,lako iemo razumeti da od ovog arkanskog sredilta zra(i moina snaga privladnosti koja se lepo moZe uporediti sa magnctizmom Severnog pola'. Kao Stoiemo dalje videti i gnostici su slidno govorili o magnetskomdelovanju njihove sredi3nefigure (tadka, monada, Sin, itd.). Stoga je zna(,ajna novina Sto se alhcmidar priprema da rukuje instrumentom od koga odekuje da ie zraditi istim silama kao i Eheneis, ali u obratnom smeru. Ovo preokretanj e je za psihologiju alhemije vaZno zbog toga Stopredslavlja paralelan sludaj prema zahtevu adepata da stvore filius rnacrocosmi,odgovor Hristu kroz svoju vestinu - Deo concetlonte.Time artifex, odnosnonjegov instrument,na izvestan nadin 'tltuzimamesto Eheneisa,kao i sve ono Stoon znadi kao arcanum. t)n je ribi takoreii ukrao tajnu i Zeleo da arcanum izvude na povr3inukako bi iznjega stvorio lilius philosophorum,lapis. 240 "Magnet mudraca", koji bi trebalo da dudesnu ribu izvude,moZe se,naime,kako tekst najavljuje,uiiti. SadrLaj ovog tajnog udenja jeste stvarni arcanum alhemije koji se tide pronalaskaili proizvodnje prima materia. "Doctrina" ili "theoria" jc personifikovana ili, bolje redeno, konkretizovanakao Mercurius non vulgis id est philosophorum.Ovaj pojam je dvostruk poput antidkog Hermesa;on je dastajna supstanca nalik na Zivu, tas filosofija. Dom Perneti (Dom Pernety) izraLavaovaj quid-

138 proquo drastidno sledeiim redima: "La matibre du mercure philosophique... a une vertu aimantive^qui attire desrayonsdu Soleil et de la Lune le mercuredes Sagesr."O prima materiji adeptigovore veoma mnogo ikaLlu vrlo malo; tako malo.dak da se o tome uglavnom o" trroZ" dobiti nikakva predstava4.Ovo pona5anje ukazuje na zna(,ajnute5koiu u razmi5ljanju, Stoje i razumljivo s obzirom da takva materija iz koje bi se mogao napraviti lapis uop5tene postoji, niti je iz nje ikada napravljenlapis na bilo koji nadin koji bi odgovarao odekivanjima; zato oznakemateria prima ukazuju na neStoSto ne predstavlja nikakvu odredenugradu, vei je mnogo vi5e intuitivan pojam za psihiiku poietnu situaciju. Kao Stoje na primer voda Zivota, oblak, nebo, senka,more, majka, Mesec,zmaj,Venera,haos,massaconfusa,microcosmos, itd. 241 U velikom broju tih imena figurira i "magnesia"pod kojom ne bi trebalo-podrazumevatimagnesia usta (magnezijum oksid) farmakopeje)). Magnesia je naprotiv "tota mixtio" ili 'de qua extrahitur ista humiditas"o(scl. radi"copulatamixtio", calis.lapidis nostri)'. U traktatu"Aristoteles de perfectomagisterio'n opisuje se komplikovana prpizvodnja magnezije. Ona predstavljaizbeljenu arkan-supstancuv. Pandolfusu "Turbi" kahe: "Iubeo g4pereoccultum et honorabile arcanum quod est, magnesia albaru."Kod Ilajnriha Kunrata (Heinrich I(hunrath) magnez1aje sinonim sa "haosom" i "Aes Hermetis". On ie naziva "Katolidko ili univerzalno to je (op5te svetsko)od tela, duha i du5e prirodno sadinjenotrojstvo - ili biie (samo jedno istinsko Subiectum Catholicon) i pravo univer44lno Materiam Lapidis Philgqophoru-l 1." Magneiljaje Zenskel2,u ^ugo"t mu5ke prirode". Ona zato nosi "u svom stomakusal Armoniacum et vegetabile", pri demu ovo poslednje predstavlja arkan-supstancu kamena.'* JoS u grdkoj alhemiji, magnezija,odnosnomagnes, jeste hermafroditskasupstanca za promene". Magnez4aje za alhemidarane samo po zvuku, vei i po smislu, vezanaza "magnes"' kao Sto to pokazuje jedan Rosinusov "recept": "IJzmi dakle ovaj oZivljen kamen, to jest onaj koji u sebi ima duSu i to merkurieleto, koli je obdaren oseianjima, to jest koji opaZa prisustvo i uticaj magnezge i magneta i koji je i calaminaris i
ild. t'

139 kamenkoji je Ziv kretanjemna mestu,vraianjem i odbijanjem", 24212 ovog tekstadovoljno sejasno vidi da se kod alhemrjske procedure nikako ne radi o hemijskim procesima,jer za tako no5to Supstancakoj.a ie se menjati ne mora da ima ni Zivosti ni Culnaoseianja. Njoj su, medutim, neophodnepsihidke funkcije kada se, kao kad je red o rnagneziju,radi o jednom od mnogo i't,razakojima su adepti oznatavali nesvesno,dakle upravo onaj okultni deo psihe koji im je izmakao prilikom spontaneprojekcije runepoznatu hemijsku materiju i koji ih je zaludivao stotinama arkan-supstanci.Naravno, samo glupe medu njima, koji isuvi5e dugo nisu ni5ta primeiivali, iako u tekstovimanjihovih klasika nije bilo malo nagove5taja koji su mogli da ukaZu na pravi put. NaZalost,mi danasnismo toliko izalli iz Srednjegveka da bismo lako mogli da razumemo namere alhemije bez prethodnog savladivanj a znatnih te5koi a. 243 Lapis animalis Rosinusa je, dakle, zami5ljen kao oZivljenobi(e, za koje se pretpostavlj a da osecauticaj magnesije i magneta,odnosno, da lh opaia (sentientem).Magnus je, takode "oZivljenastvar". Tako kaZeJurisconsultus i alhemi{,ar izBazela .foanes Hrisipus Fanianus (Ioannes Chrysippus Fanianus): "Ako se jednom Talesu od Mileta dopalo da onaj Herkulov kamen, to jest magnet, nazove Zivom tvuri, zato Sto privladi gvoZde i izgleda da ga kroti, za$to mi ne bismo i so... nazvali Zivim biiem'"" Dorneus pi5e: "Udi nas magnetskikamen u kome sc (odima) ne vidi a magnetska sila koja privladi gvoZde,zato Sto jc u niemu sakriven duh (spiritus) koga dula ne mogu da primete"." Koliko je neshvatljivostmagnetizmanuminozno deIovala na ljude ranijih vremena upedatljivo svedodi Avgustin: "'/,namo", pi3e on, "za. magngtni kamen da on na dudesannadin privladi gvoilde od dega sam jt^e,kad sam to prvi put video, (vehementerinhomri)". I humanistaAndreja Aliati rra.jeZio" (Andrea Atciati) (+ 1550) uzvikuje: "Quare qui primum magnctis virtutem trahentis femrm agnoverit et viderit, non potest non illico in admirationemrabi... Neque satis est, si aliqui harum renrm arcanam quandam vim tam vulgo tritam nobis obtrudant.

140 illarr vim, de qua nihil preter Quomodo enim definient o^c_cultam nomen possuntostendere?2l" Slavni anatom'i astrolog Gabrijel Falopijus (Gabriel Fallopius) (1490 - 1563)je navodnomagnet zajedno sa Zivom i purgancom smatrao za neobja5njivaduda diji je "effectus cum stupore sit admirandus",kako kaZe Libavijus (Libavius) u svojoj "Ars prolatoria"".Iz takvih izjava moZe se jo5 uvek prepoznati naivna reakcija inteligentnih ljudi sklonih razmi$ljanju za koje su takvi prizori znadili neobja5njiva duda. Razumljivo je zato Sto su objekte kojima su se divili oseiali kao oiivljene (calx viva, lapis animatu itd.). Tako je i magnet jedno oduhovljenobiie, poput tajnovitog kamenakoji posedujesposobnost oseianja. (/ "Duodecim tractatus"z' magnes figurira kao simbol "aquaroris nostri" (voda na5erose),"dija je majka sredi5te kako nebeskih tako i zemaljskih" Sunca i Lune. Ovu vodu (poznatu kao aqua permanens)anonimni autor apostrofira na sledeii nadin: "O sanctaet admirabilis natura, quae filios doctrinae errare non permittis, sicuti in vita humana in dies demonstras.Porro in hisce... Tractatibus tot rationes naturalesin medium attuli, ut... Lector, intelligere qossit ea omnia, quae oculis meis Deo vidi" ild."benedicente 244 Osnovna misao ovde je ideja o udenju, "aqua doctrinae". Kao $to smo gore vei videli, "magnet" ili "nebeskarosatr mogu se uditi. On simbolizuje, ba5 kao i aqua, samo udenje. Nasuprot njemu nalazi se "animirani kamen" koji "opaZa" uticaj magneta, odnosno uticaj para magnesa i magnez;4e. Animirani jeste upmvo kamen, kao i magnet, arkan-materija,i samo takve grade ono jedinjenje koje napokon vodi ka cilju, odsupstance nosno ka lapis philosophorum-u koji ima telo, du5u i duh. Dorneus kaZe: "(Gentiles pagani) Inquiunt enim, natura naturam sibi similem appetit, et congaudersuae naturae,si alienae iungatur, destruitur opus naturaet'". On aludira na onaj aksiom koji se obidno pripisuje alhemidaruDemokritu (Demokritos).'r HrprSolq tf)v qtorv vrr[, rct 1 <priorg tfl <p{ro'er rtpnerut, rot r1tpr5org rflv prirodi; priroda vlada prirodoml qtorv rpcret." Priroda se rg-duje priroda pobeduj e prirodu. ")'o

t4l 245 Kao Sto magnes i magnez4a obrazqu par, tako je, znamo,i "lapis animatussive vegetabilis"'' jedan rebis i hermaliodit koji nastajeiz kraljevskesvadbe.Suprotstavljena su, dakle, dva para koji uzajamnompri"vladnoSiu grade quaternio,to jest Cotvorostruku osnovu celine'". Parovi, kao Sto se iz simbolike jedno te isto, naime iedancomplexiooppositorum,odvidi, znade nosno "ujedinjujuii simbol""'. Ako u naSim tekstovima nisu predstavljenikao jedno te isto i kao podudarni s arkan-materijom, onda za to postoji razlog, koji se medutim ne moZe prepoznati u simbolima postavljenimza kombinovanjeobe supstance. Arkan supstancaje ponekad na primer, magnezia, a tamo voda, ovde magnet, a tamo riba; pa ipak obe oznadavajumateria pnma iz k<rje nastajedudo rodenja. Ono Stoje smatranorazlikom od strane adepatavidi se po mestu iz jednog traktata iz 17. veka koji je napisao Johanes Koleson (Iohannes Collessoh), Ordinis S. llenedicti prior: "Quanfum autem ad substantiam,qua naturaliter cl Philosophice aurum et argentum vulgare solvuntur attine! rromo sibi imaginari debet, ullam aliam, quam anirnam mundi gcneralem, quae per magnetes et media Philosophica trahitur et cltrahitur de corporibussuperioribus maxime vero de radiis Solis t:l Lunae. Unde liquet illos Mercurii seu menstrui Philosophici rrullann haberecognitionem,qyi naturaliteret physicemetallaperlL'cta di ssolvere cogilan t", ild." 246 O(,igledno valja razlikovati dve kategorije simbola: prvo one koji oznadavaju vanpsihidkuhemijsku supstancu ili njen rnetafizidki ekvivalent, kao Sto su serpensmercurialis, Sanctus Spiritus,anima mundi, veritas,sapientia, itd.; kao drugo, one koji irnenuju hemijska sredstvakoja su stvorili adepti, poput solventia (ac1ua,acetum, lac virginis) ili njihov "filosofski" ekvivalent, lheoriaili scientia,a koji, ako su "pravilni", imaju dudesna dejstva na materiiq, kako to obja5njavaDorneus u svojim filozofskim traktatim# 1'. 247 Ova dva shvatanja se kod alhemidara neprestano prepliiu: das arkan-supstanca naizgled nije ni5ta drugo do hemijje sko telo, das ona ideja kakvu bismo danasopisali kao psihidki sadrZaj. Perneti veoma jasno opisuje ovu zbrku u svom

142 obja5njenjumagneta:"Mais il ne faut pas s'imaginerque ce1aiman soit I'aiman vulgaire. Ils (alhemidari) ne lui ont donn6 ce nom qu'a cause de sa sympathienaturelle avec ce qu'ils appellent leur acier (adamas).Celui-ci est la mine (materia prima) de leur or, et l'aiman est la mine de leur acier. Le centre de cet aiman renferme un sel cach6, un menstrue propre h calciner I'or philosophique. Ce sel pr6pare forme leur mercurs, avec lequel ils font le magisteredes Sagesau blanc et au rouge. Il devigntune mine de feu c6leste,qui sert de ferment h leur pierre", itd." Po njegovom mi5ljenju magnet, dakle, sadrZikao tajnu svog dejstva so koju je adeptpripremio. Kad god alhemidargovori o "soli" on veoma uslovno pod tim podrazimeva NaCl ili neku drugu so. S prilidnom sigurno5iu se moZe pretpostavitida on uop5tenije u stanju a da ne uzme njeno simbolidko znadenje, i zato misli i na hemijsku supstancukao sal sapientiae.To je ona u magnetu skrivena i od strane adeptaproizvedena so; to jest ona je s jedne strane proizvod njegove ve3tine, a s druge, ona se ve(, na'laziskrivena u prirodi. Ova protivurednost resava se bez napora pretpostavkom da j e j ednostavnored o proi ekciii i ednog p sihiikog sadrZaia. 248 Slidno stanje stvari nalazimo kod Dorneusa. Ovde, istina, nije red o soli mudrosti,vei o "veritas" koja je zaniega, s jedne strane, skrivena u prirodnim stvarima, a s druge, odigledno predstavlja jedan "moralan" pojam. Veritas za njega zna(i "medicina, corrigens et transutamsid, quod non est amplius, in id quod fuit ante colluptionem, ac in melius, et id quod non est, in id 'isubstantia metaphysica" quod essedebet33"lOva "istina" jeste koja je skrivena ne samo u stvarima, vei i u ljudskom telu: "In corpore humano latet quaedam substantia metaphysica, paucist simis nota, quae nullo... ipdiget medicamento,sed ipsa medistudium camenfumest incorruptum'*". Stogaje "Chemistarum... in sensualibusinsensualemillam veritatem suis cempedibusliberare"35.Prema tome, onaj ko Leli da ovlada hemijskom ve5tinomo taj mora da studira "pravu filosofiju", a ne "aristotelovsku", kako dodajeDorneus, jer pravo udenjeje premaKolesonu magnetko' jim se iz tela moZe osloboditi "Centrum veri" (srediBteistine), i dime se telo moZe menjati. "Philosophi", pi5e Dorneuso "divino

143 quodam afflatu cognoverunt hanc verfutem, caelestemque vigorem a suis compedibusliberari posse:non contrario,... Jed suo simili. cum igitur tale quid, sive in homine sive extra ipsum inveniatur, quod huic est conforme substantiae,... similia similibus essecorroboranda, pacepotius,quam bello", itd.36 249 Utenle, dakle, koje se mote svesnimputem steii preko divino quodam afflatu, ieste istovremeno i instrument koji je u stanju da objekt doctrina-e ili theoria-e oslobodi njegove zatodenosti u "telu", jer simbol za udenje - magnet - istovremeno ozna(ava i jeste misteriozna "istina" o kojoj govori. U svesti adeptaudenjesepojavljuje kao poklon Svetoga Duha. Ono ie thesaurusznanlao tajni vestine,i to blaga skrivenogu prima materia zakoje se smatrada se nalazi izvan doveka.Blago udenja i dragocene tajne za koju se pretpostavljada se nalazi u tamnoj materiji jesu jedno te isto, Stoza nas ne znadi nikakvo otkriie, 6uduii da vei dugo vremena znama da takve tajne svoje postojanje zahvaljujy. nesvesnojprojekciji. Dorneus je mislilac koji je prvi i najjasnije prepoznao dilemu alhemije: Rei je o jednoj te istoj arkan-supstanci,bez obzira da li se nalazi unutar ioveka ili izvan njega. "Alhemijska" procedurase odvija i spolja i iznutra. Ko nije u stanju da oslobodi "veritas" iz okova vlastite duse,tome neie poci za rukom ni fizidki opus, a ko ume da napravi kamen, taj to ume jedino na osnovu pravog udenja, putem kojeg se i jam menja, ili koju proizvodi usled vlastite promene. 250 Na osnovu ovakvih razmi5ljanjaDorneus dolazi do uvfdl da je samospoznajaod fundamentalnog zna(aja. "Fac igitut", kaZeon, I'ut talis evadas, qualetuum esse vis quod quaesieiis opy.''." Odekivanja koja se ulaZu u delo moraJu ,", d*giredima, usmeravati na vlastiti Ego. Proizvodnja arkan-supstance, generatioMercurii, moguia je samo nekome koji posedujepotpuno poznavanje udenja; ali "non possumusde quovis dubio qer_ nec melius quam in nobis ipsis38." !1oresfieri, quam experiendo, Udenje, dakle, izraLava,unutarnje iskustuo ili u velikoj meri zavisi od njega: "cognoscat hominis in homine thesaurumexistere maximum, et non extra ipsum. Ab ipso procedit interius... per quod operatur extrinsecus id, quod oculariter videt. Ergo nisi

144 mente caecusfuerit, videbit (in est) intelliget, quis et qualis sit^tntrinsecus, luceque naturae seipsum .og;ot."i per &terioru39". Arcanum se u prvom redu nalazi u doveku; to je njegovo pravo Sopstvo*' za koje on jo$ ne zna, vei ga upoznajeiskustvom u spolja5njem svetu. Zato Dorneus od alhemidara zahteva'."Disce ut sapiex te ipso, quicquid est et in caelo et in terra, cognoscere, ens fias in omnibus. Ignoras caelum et elementa prius unum ut et te et ominvicem artificio separata, fuisse,divino quoque.ab l" pdsr"it?4 nia generare 251 Buduii da "poznavanje" sveta "stanuje u njegovim vlastitim grudima", adept svoje poznavanjesvetamora da crpe "iz jeste jer njegovo Sopstvokoje tek mora da upozna, samogasebe", je nastala iz prajedinstvaBoga sa svetom. deo te prirode koja Ovde, odigledno,nije re( o onom znanju koje se bavi prirodom Ega, a koje se veoma lako i stogarado zamenjujesa samospoznajom. S ovog razloga, svako ko ozbiljnije poku5a da samoga sebeprepoznakao objekat biva optuZenza egoizami samoljublje. Takva spoznaja nema, medutim, nideg zajednidkog sa subjektivnim znanjemEgoa o samom sebi. To lidi na psa koji juri svoj rep. Ono prvo predstavlja, medutim, tesko i u moralnom pogledu zahtevnoproudavanjeo kome takozvanapsihologija ne zna niSta, a obrazovana publika samo rnalo. Pa ipak je alhemidar makar posrednoimao pojma o tome: on je barem sa sigurno5iuznao da kao deo celine nosi u sebi i sliku celine, "nebe,skisvod" ili "Olimp", kako je tu misao formulisao Paracelzus". Ovaj unutra5nji microcosmus je bio nehotidni predmet ahemijskog istraLivanla. Danas bismo ovaj objekat oznadili kao kolektivno koje se mora oznaditikao objektivno,buduii da u svim nesvesno, individuama ostaje samo sebi identidno i predstavlja zato samo Jedno.Iz ovog univerzalnogJednogu svakom pojedincunastaje subjektivna svest to jest Ego. Tako bismo otprilike danas razumeli Dorneusovo "unum fuisse" ili "separatum divino artifico". 252 Ova objektivna spoznaja Sopstvajeste ono Sto na5 autor ima na umu kada kaZe: "Nemo vero potest cognoscetese, vel cuius sit... nisi sciatquid, et non quis ipse sit, a quo dependeat,

145 et in quem finem factus sit43." Razlikovanje izmedu "quid" i "quis" je izuzetno vaZno: dok "quis" ima jedan izrazito lidni aspekt i zato se odnosina Ego, "quid" je, medutim,neutrumkoji ne pretpostavljani5ta drugo do objekat potpuno liSen svakog personaliteta. Ovde se ne misli na subjektivnuEgo-svestpsihe, vei je samapsiha taj nepoznati, neprejudiciraniobjekatkoji tek valja is1r:aLitr. Razlikovanje izmedu spoznavanjaEga i Sopstvatesko da bi se ta{nije moglo izvesti nego ovom razikom izmedu "quis" i "quid". Ovde je jedan alhemidar iz Sesnaestog veka uspeo da uradi ne5to o Sta se izvesni psiholozi (ili oni koji sebi dozvoljavaju sudoveu psychologicis-u)i dan-danas spotidu. "Quid" (Sta) se odnosi na neutralno Sopstvo, na objektivnu datost totaliteta, buduii da Ego na jednoj strani kauzalno zavisi o Sopstvu, ili mu pripada, a na drugoj strani je usmerenprema Sopstvu kao prema ciju. Ovo poslednje podseia na zna(ajnu prrru redenicu iz "Fundamentum"-a Ignacija de Lojale (Ignatio de Loyola): "Homo creatus est (ad hunc finem), ut laudet Deum Dominum nostrum, ei reverentiam exhibeat,eique serviat, et per haec salvet animamsuam**.t' 253 Covek verovatno poznaje samo manji deo svoje psihe, ba5 kao Sto ima i veoma ogranidenuvid u fiziologiju svoga tela. Kauzalni faktori koji odreduju njegovu psihidku egzistenciju u velikoj meri leZe u nesvesnim procesima izvan svesti, tako u njemu dejstvuju i finalni faktori koji takode potidu iz nesvesnog. Kauzalne faktore je na elementarannadin dokazala psihologija Frojda, a ovo poslednjeAdlera. Causaekao i fines prevazilaze, dakle, u stepenukoji se ne moZe proceniti, svest,Stoistovremeno zna$ da su njihov sastav i dejstvo nepromenljivi i neotklonivi, sve dok naime ne postanupredmet svesti. Oni se mogu korigovati jedino kroz svesni uvid i nnoralno odludivanje, fuog dega od postoji toliki strah, ali zbog dega je ona i neosamospoznaje phodna. Ako, dakle, redenicu iz "Fundamentum"-a oslobodimo teolo5kogjezlka, onda ona glasi: Svestje nastalas ciljem da prepoznl (laudet) svoje poreklo iz vi5eg jedinstva (Deum), da taj izvor briZljivo sagleda(reverentiam exhibeat), da njegove odredbe sprovodi inteligentno i odgovorno (serviat) i time ukupnoj psihi

146 posredde optimum Zivotnih i razvojnih moguinosti (salvet animam suam). 254 Ovaj prevod ne samo Stozvudi, vec i treba da bude racionalistidan, odnosno razuman, jer moderan duh uprkos jezik ozbiljnom trudu vi5e ne razume sada vei dvehiljadugo5nji teologije,ukoliko se ne slaZes razumom.Posledidno, opasnost da ie nedostatakrazumevanjabiti zamenjenpridanjem, afektacijom i prisilnom verom ili pak rezignacijomi ravnodu5no5iu vei odavno je prisutna. 255 Konadnaodredenja koja u nama deluju nisu ni5ta drugo do oni talenti koje "homo quidam nobilis" (Luka 19,13 i dalje) poveravasvojim "servis" (robovima)kako bi oni mogli da trguju njima. Nije potrebno imati previ3e maSteda se zamisli Staovo upetljavanje u svetovno zna(i u moralnom smislu. Samo detinjast dovek moZe da uobrazi da zlo nije uvek i svudaprisutno i ukoliko je on viSe nesvestan, utoliko mu davo vi5e sedi zawatom. Zbog ovog unutarnjeg odnosa prema crnoj strani, masovnom doveku tako neverovatno lako pada da ne razmi5ljajuii udestvuje u najuZasnijimzlodinima. Samojedna Stoobimnija i Stobespo3tednija samospoznaja koja dobro i zlo vidi u pravom odnosu, i u stanjuje da odmeri motive ljudskih postupaka, nudi izvesnojemprevi5e stvo da krajnji renltatneie ispasti 1o5. 256 Odludujuii znadaj samospoznale za alhemijski proces preobraZenj a nalazimo najjasnije kod Dorneusa, u drugoj polovini 16. veka. Sama misao je, medutim, mnogo starija, i prisutnaje jo5 kod Morienusa Romanusa (7 - 8. vek) u sentenciji koju je, kako sam kaZe,napisaona ivici hermetidkeposude: "OnTfs qui secum omnia habent, alieno auxilio nullatenus indigent"." Ovde se ne radi o nekom posedovanjusvih neophodnih hemijskih supstanci,vei o jednoj "moralnoj" stvari kao Sto se iz tekstajasno vidi*o. Bog je, kaZeMorienuso stvorio svet iz &tni nejednakaelementai postavio doveka medu njih kao "veii ukras" (maius ornamentum). "Heac enim res a te extrahitur: cuius etiam minera tu existis, apud te namque illam inveniunt, et ut verius confitear, a te accipiunt: quod quum probaveris, amor eius (rei) et

147 dilectio in te augebitur47." Ova "stvar"je lapis, za koji Morenius kaLe da sadrZi detiri elementa i da se moLe uporediti sa kosPostupakkoji je ggophodan mosom i njegovim sastavom. za dobrjanjetog kamena"ne moZe se voditi rukama"*o.Redje, naime, o "ljudskom stavu" (dispositiohominum). Samoje on u stanjuda sprovede "promenu priroda" (naturarum mutatio). Ova pro-mena 49. si dogadaputem coniunctio,kbja predstavljaesencijudela 257 Ye(, spomenuti traktat "Rosinusad Sarratantam Episcopum" - koji, ako izvorno moLdai nije arapski,ipak spadamedu ngjstarijearapsketekstove,- citira izvesnogmagus philosophusa)u: "Hic lapis est subtus te, quantum ad obedientiam: supra te, quo ad dominium: e{go a te, quantum ad scientiam: circa te, quantum ad aequalesf,r". Ovo mesto je pomalo nejasno.Ali iz proizilazi da kamen stoji u nesumnjivom psihidkom njega ipak odnosu prema doveku: adept moZe da s jedne strane od njega a s drugekamennjim vlada.U meri u kojoj je odekujeposlu5nost, kamen stvar znanja ili "nauke", on potide od doveka.Ali se on nalazi i izvan njega, i to u njegovom okruZenju, kod njemu "aequales"- iztaz koji sam zato preveo sa "sebi ravnim". Moglo bi se reii i "s jednakomnamerom".Ovaj opis odgovaraparadoksalnom stanju stvari kod Sopstva,kao Stopokazuje njegova sim* bolika. On je i najmanji koji se lako moZeprevideti i odgurnuti u stranu. Njemu je dak potrebna pomoi i svest ga mora opaziti, duvati i gotovo izgra;diti,i to tako kao da ranije nije ni postojao i kao da je tek brigom i predano5iu doveka pizvan u bivstvovanje. Nasuprot tome, iskustvomje dokazanoda ono postoji od davnina i da je starije od Ega, i da ne predstavljani5ta manje nego tajni spiritus rector na5esudbine.Sopstvone postajeosve5ienosamo po sebi, vei je oduvek bilo predmet udenja ako se uop5teudilo putem tradicije znanja (na primer PuruSino udenje o Atmanu!). Buduii da predstavljasu3tinuindividuacije, i da je individuacija nemoguia bez dovekovogodnosasa sopstvenom okolinom, ono se nalazi i kod svih onih koji isto misle a sa kojima su moguii individualni odnosi. Osim toga, Sopstvoje arhetip koji uvek predstavlja situaciju u kojoj je sadrZano. Otuda se, kao i svaki arhetip, ni Sopstvo ne moZe lokalizovati u prostoru Ego-svesti, vei se pona5akao atrnosferakoja okruZuje doveka i koja se kako pros-

148 torno tako ni vremenski ne moZe sa sigurno5iu razgraniditi. (Otuda su za arhetipovetako destovezani takozvani sinhronistidki fenomeni!) 258 U-- Rosinustraktat-t nailazimo na paralelu sa Morienusom52: "Hic lapis talis est res, quaein te migis fixa est, a Deo creata,et tu eius minera es, ac a te extrahibur,et ubicunque maner...Et ut homo ex 4 elementis fueris, tecum inseparabiliter ita et lapis, et ita est ex homine, et tu es eiusminest compositus, et de te extrahitur,scil. per divisionem: era, scil. per operationem: scil. per scientiam.Aliter in te fixa, manez et in te insparabiliter tu eius minera es: id est,in te est coscil. in Mercurio sapientum: cum a le reet ex te exlrahilur, nclusaet ips (a) m53occultetenes, ducitur et solvitur: quia sine te completi non potest, et tu si17 ins (a) vivere non potes,et sic finis respicitprincipium et contra 259 Izgleda kao da je ovaj tekst komentar odgovarajuieg mesta kod Morienusa. Iz nlega saznajemoda je Bog u doveka usadio kamen, da dovek u postupku (operatio) predstavljanjegovu prima materia (minera), ili da ekstrakcija odgovara takozvanim divisio ili separatioalhemijskeprocedure,i da kroz svoje poznavanjekamena dovek ostaje neraskidivo vezan za Sopstvo. Pod postupkomkoji je ovde prikazan moglo bi se lako razumeti sadrLaja. Fiksacijamudracau privodenjesvestijednog nesvesnog Merkuru odgovaralabi, otud, tradiclgnalnom hermetidkomznanju buduii da Mercurius olidava nous", i zahvaljujuii tom znanju, Sopstvo, kao sadrZajnesvesnog,postaje svesno i fiksira se u je, kao Sto svesti.Bez vei postojeiih svesnihpojmova apercepcija znafrro)nemoguia. Ovom dinjenicom mogu se objasniti urnoge neurotidke smetnje koje se su5tinski zasnivaju na tome Sto se u koji se zbog nenesvesnomnalazekonstelacijeizvesnih sadrZaja dostatka apercipirajuiih pojmova koji bi ih "pojmili", ne mogu asimimilovati. Zato je toliko izuzetno vaLno da se deci ditaju bajke i legende,a odraslimaobja5njavaju religiozni pojmovi (dogmata), jer oni predstavljaju instrumentalnesimbole pomoiu kojih se nesvesni sadrZaji uvode u svest, tamo tumade i integri5u. Jer, ukoliko se to ne dogodi, onda ie njihova, destoznatna energija,

149 svesnesadrZaje, obidno oticati na manie nagla5ene, i pojadatinjiIz toga nastajunaizgled hovu intezivnostdo patolo5kogstepena. bezrazlolne fobije ili opsesije, kao Sto su prenapregnuteideje, idiosinkrazije, hipohondridne predstavei intelektualne perverzije koje se od mesta do mesta maskiraju u socijalno,religiozno ili politidko ruho. 260 Stari majstor, kao Sto pokazuje tekst, vidi u alhemijskom opusu neku vrstu apokatastasisa, ponovno uspostavljanje podetnogsppja u poslednjemvremenu("finis respicit principium et contra")to. To je tadno ono Sto se dogada u procesu individuacije, bez obzira da li se on odvija kao hri5ianski preobraZaj ("tako da ne postanetepoput dece"), ili kao Satori - doZivljaj u Zenu ("pokaLimi tvoje iskonskolice"), ili kao psiholo5kirazvojni procesu kome iskonski teLnjaka celini postajesvesnode5avanje. 261 Alhemidaruje bilo jasno da 'icentrum",to jest ono Sto ni ozna(avamo kao Sopstvo, ni u kom sludaju ne leZi u Ego svesti,vec izvannje, istina vei "u nama",ali ne "in mentenostra", u onom Sto mi, a da to ne znamo, takode predstavljamo,dakle u onom "quid", koje po Dorneusu jo$ imamo da prepoznamo. Danas to nazivamo nesvesnim i razlikujemo pritom jedno lidno koje nam omoguiuje spoznajuvlastite "Senke",i jedno nesvesno nesvesno koje nam omoguiava spoznaju arhetipskog ne-lidno simbola Sopstva.Buduii da ovo shvatanjealhemidarujoS uvek morao nije bilo dostupno,i da nije imao pojma o teoriji spoznaje, je stoga da svoj arhetip na tradicionalan nadin pomeri u prostoru; kao Sto se to u ovom sludaju,dakle, u materiju, iako je ose6ao, bez sumnje vidi kod Dorneusa i drugih, da se sredi5te,Sto je paradoksalno,nalaziu doveku, a ipak istovremenoizvan njega. 262 "Nekvarljiv lek", to jest lapis, kaZeDorneus, ne moZe se naii nigde osim na nebu,jer on je "nevidljivim zracima koji polaze sa svih stranada bi se susreli u sredi5tuZemlje, proZeo sve elemente i stvari i podiva nad svim stvorenjima". "Nemo in_seipso, sed in sui simiii, quod etian ex ipso sit, lenerare potest 57." 263 Vidimo kako se Dorneus ovde snalazisa svojim paradoksom: niko ne moZe ni5ta da stvori bez "obiectuma" (objekta)

150 koji je njemu slidan.On mu je, medutim, slidanjer potide iz istog irvora kao i ovaj; ako, dakle, Zeli da stvori medicina in comrptibiliso kamen, onda to moZe diniti samo u onome Stoodgovara njegovom vlastitom srediStu, a to je sredi5te u Zemlji i u svim stvorenjima.On, kao i njegov vlastiti centarpotideiz istog iTvora, koji je Bog. Razdvajanjeu naizgled neslidno,kao Sto su nebo, elementi,dovek, i tako dalje, bilo je neophodnosamoza din stvaranja. Sve Stoje razdvojenomora se opet ujediniti u proizvodnji kamena da bi se opet vaspostavilo pra-stanje Jednog. Ah, kaLe Dorneus: "Ex alis numquamunum faciesquod quaeris,nisi prius ex te ipso fiat unum... nam talis est voluntas Dei, ut pium consequantur opus quod quaerunt,et perfecti perficiant aliud cui fucrint quale tuum essevis quod quacut talis evadas, intenti...FaE^igitur 58.; sicrisopus 264 Ujedinjenje suprotnostiu kamenu moguie je, dakle, sanro onda ako je i sam adept postao Jedno. Jedinstvo kamena odgovara individuaciji, pomoiu koje dovek postaje jedno; mi bismo rekli da je kamen projekcija Sopstvakoje je postalojedno. Ova formulacija je psiholo5ki tadna. Ali ona ne vodi dovoljno jedinstvo. raduna o dinjenici da lapis predstavlja transcedentno Zato se mora izridito reii da Sopstvo,istina, moZe postati simbolidan sadrLal svesti, a[ je kao celina koja je neizbeLno nadredena svesti upravo u tolikoj meri transcedentalnonuZno. I)orneus je, istina, uporedio identitet kamena sa (izmenjenim) dovekom, tako Sto je jednom uzviknuo: "Traqgmutemini de lapidibus mortuis in vivts lapides philosophicors9!"Ali njemu pojam jedne nesvesne egzistencije koji bi mu omoguiio nedostaje da ispovest subjektivnog psihidkog sredi5tai objektivnog alhemijskog sredi5taizrazi zadovoljavajuiom formulom. Uprkos tome, uspelo mu je da magnetskuprivladnost izmedu zami5ljenog simbola - "theoria" - i "centrum-a" skrivenog u materiji ili u unutra5njosti Zemlle ili na Severnom polu, objasni identitetom oba ekstrema. Zato on ovu teoriju kao i arcanum u materiji naziva "veritas". Ova istina "sua", dodu5e,u nama,kaLe on, ali ona nije (veritas),sedin imagine Dei quae nobis quarenda od nas,"non-^in in nobis est 60."

t5l 265 Dorneus dakle, izjednadavatranscedentno sredi5teu dovekusa imago Dei. Putemove identifikacijepostajejasno za5to alhemistidki simboli celovitosti vaZe kako zx arcanumu doveku, tako i za boLanstvo,i za5to,napokon, supstancekao Sto su mercurius i sulphur, ili elementi kao Sto su voda i vatra, mogu da se odnosena Boga, Hrista i SvetogaDuha. Dorneus ide dak dalje i predikat bivstvovanja dodeljuje jedino i samo ovoj veritas: "U1terius, ut definitioni veri faciamus satis, dicimus esse,vero nihil adesse,nam uni quid adest quaeso, quid etiam deest, aut qqid contra niti potest?cum nihil vere praeterillud unum existit or." Jedino Sto za nj"ga istinski postoji jeste, dakle, transcendentalno Sopstvo,koje je identidnosa Bogom. 266 Dorneus je verovatnoprvi medu alhemidarimakoji iz obilja simbolidkih termina izvIaf facit i jasno kaZe Staje oduvek bio pokretadki motiv alhemije. Cudno je da je ovaj mislilac, koji po jasnosti nadaleko prevazilazi kasnijeg Jakoba Bemea (Jakob Biihme) ostao do danas potpuno nepoznat istoriji filosofije. On time upravo deli sudbinu hermetidke fiosofije uop5te, koja, bez poznavanja moderne psihologije nesvesnog, ostaje knjiga zatvorena sa sedam pedata. Ova knjiga mora, medutim, jednom da se otvori, da bismo dospeli do razumevanja duhovnog stanja sada5njosti;jer alhemija je majka bitnih nrisaonih sadrZajakonkretnog miSljenja modernih prirodnih nauka, a ne samo skolastika kojoj su5tinski zahvaljujemo samo disciplinu i trening intelekta.

152 XII

153 dinjeniceda se prilikom svojih posmatranjasluZi takonesvesna reii fotografskim aparatomo dijem sastavui strukturi ne zna gotovo ni5ta i diju egzistencijudestone Zeli niti da pizna. To da se mora voditi radunao objektivnoj stvarnostipsihidkih faktora jeste najmodernije dostignuie. Karakteristidno je da je upravo mikrofizika ta koja se najrazgovetnije i na najneodekivaniji nadin sudarila sa psihom. O psihologiji nesvesnogovde neiemo govoriti, iz razumljivih razloga,jer se njena radna hipoteza sastoji upravo u realnosti psihe. Ono Sto je, ovde karakteristidno jeste sivr5ena suprotnostinaimenj en sudir'sa fi zikoml . 269 Za gnostikeje - a tu se krije njena stvarnatajna - psiha postojala kao izvor spoznajeisto kao i za alhemidare.Bez obzira prirodna nauka i filosofija na3egvrena psihologiju nesvesnog, mena znaju samo za spoljaSnje,a vera samo za unutarnje, i to samo u hri5ianskom obliku $to su joj ga dali prvi hri5ianski vepo Jovanu. Vera je, kao i kovi, podev\i s Pavlom i Jevendeljem tradicionalna objektivnost prirodnih nauka, objektivna, i zato se ni vera ni znanje, ba5 kao ni hri5iani ne mogu medusobno pomiriti. 270 llri5ianska doktrina jeste visoko diferencirani simbol koji izraLava transcedentnopsihidko - imago Dei i njihove osobine (kako se izraLavaDorneus). Credo jeste "symbolum". On praktidno obuhvata sve bitno Stose moZeuturditi manifestacijama psihe u oblasti unutarnjeg iskustva, ali se ne pro5iruje na prirodu, bar ne na prepoznatljiv nadin. Zato je u svim hri5ianskim vekovima bilo uzgrednih ili podzemnih strujanja koja su poku3ala da utvrde ne samo spolja5nju, vei i unutarnju stranu prirode u nj enom empirij skom aspektu. 271 lako dogma, kao i mitologija uopSte,izraLava kvintesenciju unutarnjeg iskustva i time formuli5e operativnanadelaobjektivne psihe, to jest kolektivnog nesvesnog, ona to radi jednim jezikom i nadinom posmatranja koji je dana$njem nadinu razmiSljanjapostao tud. Red "dogma" je dak poprimila jedan ne uvek prijatan prizvuk i neretko se koristi da kritidki istakne oko5talost neke predrasude.Time je, za veiinu ljudi na Zapadu, izgublla svoje znadenje simbola za jedno, samo po sebi nepre-

- ALHEMTJSKE opsrE o pslHoI.ocrJr HruScaNSKo

SIMBOLIKE
267 "Mater Alchimia" nrje ne5toprvo i podetno,vei jedna epohakoja je podela otprilike s hriScanstvom, a u XVI i XVIL veku iz seberodila doba prirodnih nauka,da bi onda nepriznatai pogre5noshvaiena, uvenula i kao iZivlieno vreme utonula u tok stoleia. Ali, kao Stoje svakamajka jednom bila ierka, tako je i s alhemijom: neno pravo biie proizilazi iz onog sistemagnostika koji je Hipolitus (Hippolytus) s pravom shvatiokao (prirodno-) filosofski, a koji su s jedne strane uz pomoi klasidne grdke filosofije, a s druge stranegrdke, prednjoazijskei egipatskemitologije, kao i hriSianske dogmatike i jevrejske kabalistike, pravili, sa modernog stanovi5taposmatrano,krajnje zanimljive poku5ajeda dodu do jednog sveobuhvatnog pogledana svet gde bi physica imala ulogu ravnu mystica. Da je ovaj poku5aj uspeo, onda svet ne bi doZiveo dudnovatupredstavudva istovremeno paralelnapogledana svetkoji za drugo neie ili ne mogu da znaju. Hypolitus se jo5 uvek nalazio u zavidnoj situaciji da hri5iansku doktrinu takoreii uporedi sa njenim paganskim sestrama,o demu i kod Justinusa Martira (Justinus Martyr) nalazimo odgovarajuia mesta,i u dasthri5ianskogmi5ljenjamora se spomenuti da sve do Keplerovih vremenanije nedostajalo poku5ajasasvim vrednih po5tovanja da sepriroda u naj5iremsmisluobjasnii shvatiti na osnovuhri5ianskedogme. 268 Ovi su poku5aji, medutim, zbog nedostataka njenog adekvatnog poznavanja prirodnih procesa, morali da doZiveneuspeh. Zato je tokom XVIII. veka do5lo do dobro poznate nespojivosti vere i znanja. Veri je nedostajalo iskustvo, a nauci du5a. Umesto toga, nauka je verovala u apsolutnu objektivnost i priljeZno je zanemarivalanadelnu teskoiu da je stvarni nosilac i proizvodad znanla psiha, a upravo o njoj se najduZe znalo najmanje. Ona je smatranaza simptom hemijskih reakcija, jedan epifenomen bioloSkih procesau ielijama mozgil; ona, Stvi5e,izvesnovreme uop5tenije ni postojala.Pritom je naukabila sasvim

154 poznatljivo a ipak "stvarno"- to jest delujuie - stanjestvari. Cak i unutar teolo5kih krugova svaka stvarna diskusija o dogmi gotovo je prestalasve do nedavnepapskedeklaracije- Stoje znak dataj simbol podinje da vene, ako se vei nije sasvim osuSio.Ovaj razvoj je opasanzanal duhovni Livot jer ne znamoni zajedan drugi svetnesvenog. Zato se u ne maloj meri simbol koji bolje rzraLava ideje u nadi da ie se,na primer u Indiji, naii neka IraLe egzatidne je varljivo, jer iako indijski simboli, isto zamefla. Ovp odekivanje kao i hri5ianski, formuli5u nesvesno,oni, medutim, u visokoj meri predstavljajuvlastitu duhovnupro5lost.Indijska udenjadine esencijuhiljadugodi$njihdoZivljaja indilskog doveka.Mi, istina, moZemomnogo da naudimo od indijskog miSljenja,ali ono niu nam&. NaSapretonu pro5lostkoja.le saduvana kada ne izraLava postavka jeste i ostaje hri5ianstvo, koje obuhvata period od jedanaestogdo devetnaestogstoleia. Pre toga, za vecint zapadnjaka postoji jo5 znatno duZi period politeistidkog i polidemonistidkog stanja duha. Na izvesnim mestima Evrope istorija hri5ianstva obuhvatatek ne5tovi5e od pet stotina godina, dakle generacija.Poslednjave5tica u Evropi ne vi5e od oko Sesnaest spaljenaje one godine kada se rodio moj deda, a varvarstvo sa ljudskeprirode opetje izbilo u 20. veku. svojom degradaciiom 272 Spominjem ove dinjenice da bih njima ilustrovao koliko je tanak zid koji nas deli od paganskogpravremena.Osim toga, trebaimati u vidu da se germanskinarodi nikadanisu organski razvili iz primitivnog polidemonizmau politeizami u njegovu vei su na mnogim mestima hri5ianski filosofsku predi5cenost, primili sa vrhova kopalja rimskih monoteizam i udenje o spasenju legija, baSkao Stoslidno tome u Africi mitrallez predstavljalatentai argument hri3ianske invaz4ez.Sirenje hri5iinstva *Ldn lrurvarskim narodima nije samopogodovalo izvesnoj nesalomivosti i ukodenostidogme,vei ju je verovatnoi traZilo. Slidno se vidi i u Sirenju islama koji je takode bio prinuden da se razvije u fanatizalrri rigidnost. U Indiji je razvoj simbola tekao mnogo vi5e organski i neonnetano. Cak i velika reformacija hinduizma, budizam, zasniva se, s jedne strane, na pravoj indijskoj tradiciji joge; s druge straneje, bar u Indiji, tokom hiljadu godina gotovo u celosti ponovo asimilovan od hinduizma, tako da danas i sam

155 Buda stoluje u panteonu kao avataraVi5ne, zajedno sa Hristom, sa Macijom (ribom), Kurmom (kornjadom), Vamanom (patuljkom) i drugim. 273 Istorijski razvoj na5eg zapadnjadkogmentaliteta jednostavno se ne moLe uporediti sa indijskim. Ko, stoga, misli da moLe neposrednoda preuzme istodnjadkeforme pogleda na svet, taj samomesebeuni5tavakorene, jer ti pogledi ne inaLavalu zapadnu pro3lost,vei ostaju anemidni,intelektualni pojmovi koji ne u na5em dubljem biiu. Mi smo ukorenjeni u mogu da zazstone hri5ianskom tlu. Ovaj fundament, istina, ne dopire previ5e duboko i na mnogim mestima se, kao Stosmo rekli, pokazao zastra5ujuie tanak, tako da je iskonsko paganstvo u izmenjenom obliku i sa sebi svojstvenim oblikom privrede, ropstvom, opet uspelo da zauzmeveliki deo Evrope. 274 Ovaj moderni razvoj potvrduje paganska strujanja jasno izraLena u alhemiji, a koja su se jo5 od antike odrZala u Zivotu ispod hri5ianske povr5ine. U XVI i XVII veku alhemija je doZivela svoj najveii procvat, da bi onda naizgled odumrla. U u prirodnim naukamakoje u stvarnosti,ona je svoj nastavakna51a XIX veku vode u materijalizam, a u XX u takozvani "realizam" diji se kraj za sada uop5te ne moZe sagledati. Ilri5ianstvo, medutim - uprkos svim dobronamernimuveravanjima u suprotno - stoji tu sasvim nemoino. Crkva jo5 ima izvesnu moi, ali ona svoju jagnjad napasa na ru$evinama Evrope.Njena poruka deluje ukoliko neko zna da njen jezik, njene ideje i obidaje poveZe sa razumevanjem sada5njice. Ali ona za mnoge vi5e ne govori, kao je govorio Pavle na trZnici atinskoj, jezikom neposredne 5to sada5njosti,vei se njena poruka obladi u sakrosanktne,staro5iu posveiene redi. Ali kakav bi uspeh imala Pavlova propoved da se on koristio jezikom i mitom minejskog doba kako bi time Atinjanima objavio Jevandelje?Tako se, naZalost,potpuno smeie s uma dinjenicada se od dana5njihljudi ilmogo vi5e odekujenego od onih u apostolskom vrementr: za ove poslednje nije predstavljalo nikakvu te5koiu da veruju u devidanskorodenje heroja i poluboga; zato je Justin Martir u svojoj Apologiji jo5 uvek

t]
156 mogao da koristi ovaj argumenat; pored toga, ni ideja jednog po5to ni5ta neduveno, nije predstavljala bogodoveka spasiteljskog bili boZanske Cezar, kao i rimski su takoreii svi azijatski silnici, prirode. A mi danas vi5e ne znamo dak ni za boZanskumilost kraljeva! Cudesne pride Jevandelja, koje su lako uveravale, petra scanljude, danasbi u nekoj biografiji predslavljale tada5nje Cudesna ili verovanja. od suprotan proizvele efekat bi dali i jo5 je, stotinama zadivljujuia priroda bogovapostojala naravno,u novih mitova i imala je narodito i uverljivo znplenje u njihovom "Hermes tet unus"' ntje bio nikakav filosofskom predi5cavanju. intelektualni apsurd,vei filosofska istina. Na tim osnovamamogla se uverljivo izgraditi dogma o Trojstvu. Za ntodetnog doveka ova dogma medutim, znali iLi nepristupadnu tajnu ili istorijski kuriozitet, verovattrovi5e ovo poslednje.Za(,oveka antike virtus posveiene vode ili promena supstancinije bilo ni5ta neverovatno, jer je bilo lekovitih izvora dija su delovanja bila neshvatljiva,i Danas svaki hemijskih promenadija je priroda izgledaladudesna. dak u nadelu zna vi5e o sastavu prirode nego ditava "Historia naturalis " iednog Plinij a. 275 Danas se, prema tome, Pavle, ako bi preduzeopoku5aj da se u Hajd-parku obrati razumnim ljudim, ne bi vi5e smeo zadovoljiti citatima iz grdke literature i izvesnim poznavanjemjevrejske istorije, vei bi morao da svoj nadin inaLavanja prilagodi moguinostima razumevanja savremeneengleskepublike. Ako to ne bi uradio, lo5e bi obznanio svoju vest, jer niko, sa eventualnim izuzetkom klasidkog filologa - strudnjaka za stare jezike - ne bi gtanje mogao ni pribliZno da,ga razume. No, takvo je sada5nje hri56anskekerigmatike". Ne sarnoStose ona doslednokoristi jednim tudim i mrwim jezikom, vei govori u slikama koje s jedne strane izgledaju odavno poznate i varljivo prepoznatljive, a s druge su, medutim, beskrajno udaljene od modernog svesnog razumevanja,i u najboljem sludaju mogu jo5 da dodirnu nesvesno; ali to jedino u sludajuako je du5agovornika puna poleta. U najboljem sludaju, dejstvo, stoga, ostaje u sferi oseianja, ali najde5iene dopire ni dotle. 157 276 Nedostaje most koji vodi od dogme do unptarnjeg Umesto toga, u dogmu se "veruje"); ona je doZivljajapojedinaca. hipostazirana, kao Bib$a kod protestanatakoja na nelegitiman nadin biva uzdignuta do vrhovnog autoriteta,bez obzira na njene protivurednosti i njena kontroverzna izlaganla. (Biblijom se, kao Stose zna, mofie sve autorizovati! Dogma vi5e ni5ta ne formuli5e, i ne inrLava; ona je postalatvrdnja za sebei po sebi koja se ryr zasniva ni na kakvom doZivljaju Sto bi se mogao dokazatio. Stavi5e, samaveraje postalataj doZivljaj.Vera jednog Pavla,koji uop5tenije video naSegGospodau mesu,jo5 je mogla da se pozove na nadmodnu pojavu prilikom puta za Damask i na otkrivenje Jevandeljau ekstazi, a vera antidkih i srednjovekovnih hri5iana u neshvatljive moguinosti nije nigde imala prepreku " omniuma,vei je, naprotiv,upravoon nju i nosio. Sve consensusa se to, medutim, tokom poslednjih tri stotine godina iz osnova promenilo. Ali kakva nadelnapromena se paralelno s tim odigrala u teolo5kim krugovima? - i oko toga nemanikakve sumnje- da 277 Postoji opasnost i da ie se ono Stose vi5e ie od novog vina popucatistaremeSine, ne razume odbaciti medu stari otpad, kao 5to se vei jednom, u vreme Reformacije, dogodilo. Protestantizamje tada rzgubio za svaku religiju neophodanverski obred (sem nekoliko bledih ostataka) i sveo sejo5 samona sola fides stanovi5te. Od sadrZaja vere, symboluma, stalno se krune komadiii. Sta je od toga zapravo preostalo?Lidnost Isusa Hrista? Fa svaki laik zna da lidnost osnivada, u biografskom pogledu, spadamedu najnejasnijamesta pogledu ova je koja prenosi Novl zavet, a u ljudsko-psiholo5kom lidnost jedna neprozirna zagonetka.Kao Sto je jedan katolidki predstavljajuistoriju jedpisacjednom umesnorekao,Jevandelia jednog doveka, a istovremeno i boga. Ili je preostaosamo nog je Bog? Sta u tom sludaju,sa otelovljenjem,ovim esencijalnim delom symboluma?Po mom mi5ljenju, bolje bi bilo da se papina izreka "Sit, ut est, aut non sit"' prenesena symbolum i da se ovaj za sadaostavi u celini kakav je, jer stvarno niko ne razume na Sta se on zapravo odnosi. Meni to bar tako izgleda. Kako bi se inade moglo objasniti notorno odstupanjeod dogme koje se de5avana mnogim mestima?

158 278 Mom distaocuie moZda izgledati dudno da ja kao lekar i psiholog insistiram na dogmi. Ai ja moram da je naglasim,i to sa istih razlogakoji su nekadanavefi alhemidarada svojoj theoria da posebnuteZinu. Njegova doktrina je bila kvintesencijasimbolike nesvesnihprocesa, slidno kao Sto dogme predstavljaju zgu5njavanjeili destilat lakozvane"pride o spasenju",odnosno mita o boZanskombiiu i njegovim postupcima od pradavnih vremena. Ako Zelimo da razumemo Staje svrha alhemijskog udenja, onda se moramo vratiti kako na istorijsku, tako i na individualnu fenomenologiju simbola, a ako Zelimo da se pribliZi*ro razumevanju dogme, moramo nuZno razmotnti mitolo5ki svet Biskog i SrednjegIstoka na kome se hri5ianstvo zasniva,a zatirr i mitologiju uop5te, kao izraz jedne op5te ljudske dispozicije. Ovu dispoziciju sam, kao Stose zna, ozna(io kao kolektivno nesvesno, dije se postojanjeopet moZezakljuditi samoiz individualnefenomenologije. U oba sludaja istraZivanje se vraia na individualnog doveka,ono dimeje on svevreme okupiranjesu izvesnikompleksni misaoni oblici - takozvani arhetipovi, za koje pretpostavljamo da su nesvesniuredivadina5ihideja. Pogonskasila koja daje pofaktora voda ovim oblicima ne moZese razlikovati od nesvesnog a koji oznadavamo kao instinkt. Nema, stoga, nikakvog opravdanjada se vizualizovaniearhetipaoznadidrugadijedo kao predstava instinktau doveku."/ 279 U ovom razmi5ljanju ne sme se prerano pretpostaviti redukcija religioznog sveta predstavana "ni3ta osim" biolo5kih mi5ljenju da osnova,a isto tako ne bi se smelopodleii pogre5nom religiozni fenomen"psihologizira" se ovim nadinomposmatranja i time pretvara u maglu. Sigurno je da nijednom razumnom doveku neie pasti na pamet da je svodenjedovekovemorfologije na detvoronoZnogsisararavno i4avi o nevaZnostiljudskog obika ili da je ovaj poslednji on sam sobom sebe objasnio. Iza svega toga stoji ipak velika i nerane5ena zagonetka Zivota i razvoja uop5te,a od prevashodnevaZnostinije, napokon, poreklo, vei cilj evolucije. Ali ako se Zivom organizmu sasekukoreni, onda neosnovi, i onda dostajepovratnavezaka njegovoj egzistencijalnoj Kada ovo dogodi, mora da se sasu5i. se "anamnesis"'poreklaje od vitalnog znatap.

159 280 Bajka i mit inaLavalu nesvesne procese i njihovo ponovno pripovedanje dovodi do ponovnog oZivljavanja i ponovnog seianja na ove procesei time do ponovnog povezivanja svesti i nesvesnog.Sta znadi razdvajanje obe psihidke polovine, to u prvom redu zna lekar. On to poznqe kao disocijaciju liinosti, osnovu svih neuroza: svest ide na desno, a nesvesno na levo. Buduci da se suprotnostine mogu sjediniti na vlastitom nivou (tertium non datur!), potrebanje jedan nadredeni treii u kome oba dela mogu da se sjedine. Buduci da simbol potide koliko iz svesti, toliko i iz nesvesnog, on je u stanju da ujedini oboje, mireii njihove konceptualnepolarnosti preko svoje forme a njihovu emocionalnu polarnost preko svoje numinoznosti. 281Zato destoi od davnina simbol uporedujusa vodorn, na primer kao Tao, u kome su ujedinjeni Yang i Yin. Tao je "duh doline", redni tok koji laivuda. Symbolumcrkveje "voda udenja", aqua doctrinae. Ona odgovara dudotvornoj "boZanskoj" vodi alhemije, diji je dvostruki aspekt predstavljen Mercurius-om duplex-om. Lekovita i obnavljajuia priroda ove simbotdne vode - ukazuje na bez obzba da li je ona Tao, kr5tenavoda ili panaceja terapeutski karakter mitolo5kog zaleda odakle dolazi ova predstava.JoSsu alhemistidki orijentisani lekari spoznali da njihov arcanum nije ledio samo telesne,vei i du5evnebolesti ili je bar psihoterapqaznada, istina, postoje trebalo da ih ledi, a savremena firnoga medure5enja, ali u osnovi jedan racionalno nere5iv, moralni problem suprotnosti,kome odgovor moZe da pruZi jedino jedno nadredeno treie, i to kroz simbol koji inaLava oba dela. Oko ove "veritas" (Dorneus) ili "theoria" (Paracelzus)trudili su se stari lekari i alhemidari i nisu to mogli da dine drugadije nego da prime u svet svojih ideja hri5iansko otkrovenje. Oni su nastavili delo gnostika (koji su veiinom bili mnogo manjejeretici nego teolozi) i crkvenih otaca u jednom novom vremenskomrazdoblju, vodeni instinktivno tadnim saznanjemda novo vino ne valja vi5e sipati u stareme5inei da, kao 5to zmlja menja svoju koZu, i mit u svakom obnovljenom eonu ima potrebu za novim odelom da ne bi izgubio svoje terapeutskodejstvo.

160 282 Problemi koji integracija nesvesnog zadaje savremenom lekaru i psihologu mogu se resiti samo na istorijski unapred zacrtanoj liniji, a rezultat ie biti ravan daljoj asimilaciji prenetogmita, pri demu se, medutim, pretpostavljakontinuitet istorijskog rczvoja. Dana5nja tendencija koja ide prema uni5tavanju, odnosno pretvaranju u nesvesno svekolike tradicije mogla bi, medutim, da normalanrazvojni procesprekine na vi5e stotina godina zamenjujuii ga jednim periodom varvarizma.To je privei sludajtamo gde vlada marksistidka utopija. Ali i preteZno rodnim naukama i tehnici posveieno obrazovanje,kakvo je karakteristidno za Sjedinjene DrLave, moZe da izazove nazadovanjeduhovnekulture i time znatnopoveianje psihidkedisocijacije. Samahigijena i blagostanje nisu ni izdalekadovoljni da bi dovek bio zdrav, jer da je tako, onda bi najbogtiji i najprosveieniji ljudi bili i najzdraviji. Kad je red o neuroznma, to nikako nrje sludaj. Naprotiv: iskorenjivanje i odvajanje od tradicije neurotizuje mase i priprema ih za kolektivnu histeriju. Kolektivna histerija zahlesta, medutim, kolektivnu terapiju, koja se sastojiu otimanju slobodei terorisanju.Tamo gde dominira racionalistidki materijalizam, drZave se pretvaraju ne toliko u zatvore.koliko u ludnice. 283 U prethodnom izlaganlu poku5ao sam da pokaZem u kakvoj psihidkoj matrici je asimilovana figura llrista tokom stoleia. Da ne postoji neki afinitet ("Magnet"!) izmedu figure Spasitelja i izvesnih sadrLajanesvesnog?ljudski duh ne bi u Ilristu nikada mogao da ugleda svetlost i da je tako usredno prihvati. Ono Stoih vezuje jeste arhetip Bogoioveka koji je, s jedne strane,u Hristu postao istorijska stvarnost,a s druge, kao "vedito" prisutan, vlada du5om kao nadredenacelina, upravo kao Sopstvo. Bogodovekje poput sve3tenika u Zosimovoj vizlji, jedan "kyrios t6n pneumat6n",ne samo "Gospodarduhova", vei i "Gospodar nad (zlim) duhovima", Stq predstavlja, jedno od suStinskih zna(enjahri5ianskogBoga 1u. 284 Nekanonskisimbol ribe uveo nasje u ovu psihidkumatricu i time u sferu onog Sto se moZe doZiveti, gde nesaznatljivi arhetipovi postaju Zivi, menjajuii svoja imena i odela u beskraj-

l6l

nom nizu i na izvestan nadin, otkrivajuii svoje skriveno jezgro neprestanom cirkumambulancijom oko njega. Lapis koji predstavljaBoga koji je postaodovek ili dovek koji je postaoBog ima "hiljadu imena". On nije Hristos, vei njegovaparalela,ono Sto u subjektivnoj oblasti dogma naziva Hristom. Alhemija nam zato u lapisu daje jasnu sliku o tome StaHristos zna(i u subjektivnom iskustvu i pod kakvim se velovima obmanjivadke i iluminativne moZe doZiveti u svojoj transodeZdenjegova aktuelna sada5njost i u psiholocendentno.jnesagledivosti.Isto bi se moglo pokaza/ri giji moderne individue, kao Sto sam pokuSaoq? uradim u Drugom delu moje knjig" o "Psihologiji i alhemiji"";jedino Sto je ovaj zadatakmnogo zahtevniji i komplikovaniji, buduii da je za to potrebna velika kolidina lidnih biografskih podataka kojom bi se mogli napuniti tomovi. Takav poduhvat bi prevazi5aomoje snage.Moram se stoga zadovoljiti time $to sam pbstavio nekoliko istorijskih i pojmovnih fundamenatazaovaj rad buduinosti. 285 Rezimirajuii, Zeleo bih da jo$ jednom istaknem kako simbol ribe predstavlja spontanu asimilaciju Hristovog lika iz Jevandeljai time takoreii simptom koji pokazuje na koji nadin i s kakvim zna(ajemje ovaj simbol asimilovan od stranenesvesnog. U tom pogledu patristidka alegorija o lovu Levijatana (krst kao udica, na njemu prikucan Hristos kao mamac) sasvimje karakteristidna: uhvaien je jedan sadrZaj (riba) nesvesnog (more) i prikadio se za Hristov lik. Odatle verovatno potide i osoben izraz Augustina "de profundo levatus" (uzdignut iz dubina); to, istina, vaLi za ribu, ali za Hrista...?Slika ribe je, naime,iznikla iz dubine nesvesnogkao ekvivalenat istorijske figure Hrista, i ako je llristos nazivan ihtisom, onda se ta oznaka odnosila na ono Sto je izmamljeno iz dubine nesvesnog. Simbol ribe obrazuje, dakle, most izmedu istorijskog llrista i psihidke prirode doveka u kojoj podiva arhetip Spasitelja.Ovirn putem Hristos je postao unutarnji doZivljaj, "Ilristos u nama". 286 Kao Sto sam pokazao, alhemijska simbolika ribe vodi neposrednom linij om prema lapis-u philosophorum-u, salvator-u, servator-u, i deus-u terrenus-u,to jest, psiholo5ki, ka Sopstvu. Tako nastajejedan novi simbol na mesturibe, i to psiholo5kipo-

162

163

jam ljudskecelovitosti.U onoliko maloj, odnosno velikoj meri, u kojoj je riba llristos, u tolikoj meri Sopstvozna(,iBog. To je ne5to Sto predstavljaodgovor, unutarnji doZivljaj, asimilaciju Ihista u psihidkumatricuili ostvarivanje Sinabotjeg ne vi5eu teriomorfnojformi, vei u pojmovnoj("filosofskoj")simbolici.Ovo, porast u poredenju sanekournesvesnom ribom, obeleZava znatan ,, ivesnom razvitku.l2

XIII

GNOSTICruSIMBOLI SOPSTVA
1. 287 Buduii da svako poznavanjelidi na prepoznavanje,nije neodekivana dinjenicadaje ono Stosam predstaviokao postepen ruzvojni proces vei viSe ili manje postojalo kao anticipacija i prefiguracija podetkom na5eg radunanja vremena. Ove predstave i ideje susreiemo vei u gnosticizmu kome iemo ovde morati da poklonimo na5u paZnju;jer on je velikim delom produkl kulturne asimilacijei usled toga od najveieg interesaza obja5njenje i definisanje onih sadrZajakoji su konstelirani objavom Spasiteljaili putem njegoveistorijskepojave ili putem sinhroniciteta arhetipa'. 288 U Hipolitovom (Hippolytus) "Elenchostt" privladenje izmedu magneta i glohda, spominje se ako se ne varam, tri puta. Najpre u udenju nasanejaca:oni su, naime, udili da detiri rajske reke odgovaraju oku, uhu, mirisu i ustima. Usta, iz kojih izlazi molitva ilcroz koja ulazi hrana, odgovaraju detvrtoj reci, Eufratu. Poznato ma(,enje "detvrtog" obja5njava donekle svoj odnos prema "celom" doveku,jer detvrto uvek dopunjuje trojstvo u celini. "Ova voda.(scl.Eufrata)",nastavljatekst, 'Jesteona iznad nebeskog svoda' o kojoj je, kako kaZu, Spasitelj izjavio: 'Ako bi znao ko je onaj koji pita, oJda bi od njega iskao, a on bi ti dao da pije5 vode''. U tu vodu ulazi svako stvorenje (doslovno Zive, penuSave priroda) tako Sto (to stvorenje) samo bira ono Sto je za nlega su5tinsko,i od ove vode svako stvorenjedobija ono Stonj.emupripada,vi5e nego 5togvoZdedobija Heraklov kamen*", itd.' 289 Cudesnavoda izEufrata ima, kao Stopokazuje veza sa Jovanom 4,10, zna(enje aqua doctrinae, koja svako stvorenje upotpunjuje u vlastitu individualnost, dini, dakle, i doveka celovitim, i to tako 5to mu na izvestan nadin daje magnetsku snagu da privude ono Stomu pripada i Stoje za njega osobenoi da to inte-

t& gri5e. Ovo nasenejskoudenje predstavlja,kao Sto se jasno vidi, potpunu paralelu sa gore prikazanim alhemistidkimshvatanjem: udenjeje magnetkoji omoguiava integracijulapisa,kao i doveka. 290 U peratidkomudenjuopet se vraiaju slidnastanovi5ta u je tolikoj meri da Hipolit dak ponavlja ista poredenja, iako sludaj na suptilniji nadin drugadijepostavljennegou prethodnoopisanoj sittraciji:niko, tako stoji, ne moZebiti spasen bez Sina. "A ovaj je zmija. Jer kao Stoje OdevaobeleZjadoneo sa sobom spustiv5ise odozgo,tako ie ova obeleZja opet odueti gore, kada ih probudi iz sna, i to tako Btoie OdevaobeleZja koja su supstancijalno nastala iz stanjabez supstance odavdeprenetitamo. To je, kaZu,(smisao) izreke: 'Ja sam vrata'o.On, medutim, prenosi (ta obeleZj a), kahu, onima koji sklapajupdni kapak', kao Sto nafta privladi na sele vatru sa svih stranaE,viSe nego heraklovski kamen gvoZdeg... Tako ie, kaZu,od zmije na svet biti donet opet preslikan,dovr5en, suStinskijednak (homoousion),savrsenljudski rod; ali nijedan drugi (neie od njega biti priwd.ep), koji ie takode poslat dole (misli se od boZanske sfere)", itd.ru 291 Na ovom mestu u tekstu sludajje postavljenpotpuno suprotnonego ranije: magnetska privladnostne zradi iz udenja,ili iz vode, vec ,iz "Sina" koji je simbolizovan znrijom (prema Jovanu 3,14)". Hristosje magnetkoji privladi ka sebione delove ili supstanceboZanskogporekla u dovelcu,"patrikoi charakteres" (obeleZjaOca), sakupfiaih i odnosi sa sobomka nebeskommestu rodenja. Zmija predstavlja ekvivalent ribe. Kao Stoje consensus naroda objavljeni lik Spasitelja tumadio kao ribu, tako ga je tumadio i kao zmiju; kao ribu, zato 3toje izronio iz nepoznatedubine; kao zmiju zato Sto se tajno pojavio iz mraka. Riba kao i zmrlajesu, naime, omiljeni simboli za ozna(avanjepsihidkih kretanJa ili doZivljaja koji iz nesvesnog izraqaju iznenada, uZasavajuieili spasonosno. Zato tako desto bivaju inateni kl:oz motiv Zivotinja koje priskaduu pomoi. PoredenjeHrista sa zmijom je autentifnije od poredenjasa ribom, pa ipak manje popularno u ranohri5ianskim krugovima. Gnostici su jepreporudivali kao od davnina poznat vulgarni simbol za povoljnog lokalnog genija, agatodaimona, kao i za nouskoji im je leLaona srcu.Oba simbola

165

Hristovoglika, su s obziromna prirodno,instinktivnotumadenje vrednosti. Teriomorfnisimbolisu veomadestiu od neprocenjive snovima i dnrgim ispoljavanjimanesvesnog.Oni izralavajlu psihidkinivo na kome se nalazi sadrZaj koji su opisali,a to je jedno stanjenesvesnog koje je od ljudskesvestidalekokoliko i psihaneke Zivotinje.Pritom loplokrvni ili hladnokrvnivertebrati takoreii strrpnjeve nesrazliditihvrstapokazuju ili dakavertebrati vaZnozato 5to toga je za psihopatologiju vesnog.Poznavanje takvi sadrZajimogu da izazovusimplomena svim strpnjevima psiholo5kim koji odgovaraju fuukcijamai u skadus ujima su spinalnii simp vani. Takoposloje izraziticerebro atikusovi lokalizo jer, u Ne5toslidnomorada su slutili setijanci, oblici simptoma. vezi sa zmijom, Hipolit spominjeda su setijanci"Oca" uporedivalisa velikim mozgom(enkephalon), "Sina"samalim mozgom i kidmenom moZdinom (parenkephalis drakontoeides). sadrZaje simbolizuje nehumane i tenZmija zaista "hladnokrvne"o prirode, dencije duhovno-apstraktne, kao i konkretno-animalno jednomredju:onovan-ljttdsko tr doveku" 292 Trece spominianje magnetanalazi se u Ilipolitovom doktrini.Ovo udenje izve5taju o setijanskoj ima zanimljive analogije saalhemistidkim vekao udeniem iz Srednjeg iako sene moZe posredovanje. dokazatineposredno Ono po Hipolitovimredima predstavlja teoriju "saslava i me5anja": znak svetlostiodozgo me5ase u vidu jedneminuciozne vodamaduiskre sa mradnim bine. Prilikom smrti Zivogbiia obe supstance se razlaZu, kao i prilikom smrtiu prenosnom dotivljaja.Ovo smislu kaomistidkog je divisio i separatio (rd 6r looar rar' lcrlpioaltd sastavljenog Ovdenameruo ovyKeKpop6vs). koristimlatinske terminesrednjevekovnealhemije pojkoji esencijalno isto Stoi gnostidki znaile movi. Razdvajanjeili razlaganjesluZi hemiji da iz prima materia-eakstrahira animu ili spiritus.Mercuriuskoji pomaZe u je naoruZan (baB ovoj operaciji izgleda madem koji razdvaja kao i adept!),a setijanci se pozivajuna Mateja 10,34: "Non veni pacemmitteresedgladium". Razlaganje imazaposledicu da sveSto je ranije bilo pome5ano sa "drugim" sadabiva privudeno svom chorionidion (vlastitom mestu)i prosta oikeia(srodnom, njemu

166

t67

h6s siderds (pros) Herakleion lithon (kao gvoZde osobeno4)e je zaNa "nakonSto magnetu)t/. isti nadiniskraili zrak svetlosti u odgovarajuiem i udenju udestvovala hvaljujuii podudavanju oou mesiuhita premalogosukoji odozgodolaziu liku-slug".;;r3 kamenu' ka heraklovskom hita ka njemu"viSenegogvoZde On predprivladnost ovdedolaziiz Logosa. 293 Magnetska misao ili pojam,dakle istovrestavljafonnulisanui artikulisanu i proizvod svesti.Time se Logos pribliZavaaqua meno sadrZaj prednostautonomne doctrinaepri demu on, medutim,poseduje pasivni predstavlja objekt ljudskogdelovanja. liInosti, dok ona Kao 5toLogosstoji bliZeistorijskomliku Hrista,tako "voda" stoji blizu magidnevode koja se koristi u obredu(ablucia,prskanje, ukazujuistovredelovanja tri primeramagnetskog NaSa kr$tenje). agensa: magnetskih menona ti razliditaoblika je jedna sama pasivna i po sebineZiva, supstanca, l. Agens posude, ljudnjom rukuju crpi u dubine bunara to voda.Onaseiz eviske ruke i ljudi je koristepo meri potrebe.Ona predstavlja dentnoudenje,aqua doctrinaeili red (Logos) koja se drugima govorom posreduje kaoi obredom. bice,zmiia.Onasepo2. Agensje jedno Zivo,autonomno javljuje spontano njen onafascinira, ili sena nju nailaziiznenada; pogled je ukodeni nezarngljen; njena krv je hladna i ona je ofudenaod doveka:ona gmiZepreko onog koji se odmara,on je ona stogaistovrepronalaziu svojoj izuvenojcipeli ili u dZepu... i njegovo"stranjegov strahod sveganeljudskog meno imahava hopo5tovanje"pred uzvi5enim, onim Sto je uzdignuto iznad (SinboZiji,logos, i najvi5e, i (davo), ljudskesfere. Onaje najniZe prisutna, i pronalazise Zmijaje uZasavajuie nous,agatodaimon). trenutku.Poputribe ona mestuu neodekivanom na neodekivanom predstavljai personifikujemradno i ponorno, vodenu dubinu, 5umu,noi i peiinu. Kadaprimitivna svestkaZe"zfriia" onatime misti na doZivliaj vanljudskog.Ona ne znadi nikakvu alegoriju lik sampo sebi simboniti metaforu,vei je njen karatkeristidan lidan, i bitno je to 5to "Sin" ima lik zmije, a ne obratno,da zmya predstavlja "Sina".

je Logos, s jednestrane filosofska idejai pojmovna 3. Agens telesnog i lidnogsinaBoZijeg, s drugedinamis misli i apstrakcija redi. da prikaZu 294 Jasnoje da ova tri simbola poku3avaju su5tinuinkarniranog Boga.Ali isto je tako jasno nespoznatljivu to je sfrarnavoda, a ne da se oni u velikoj meri hipostaziruju: prenesenom vodau smislukoja sekoristiu obredu. Logosje bio na podetkuo en arch6,i Bog je Logos, nesumnjivodugo pre na "zmiji" je tako jak da su ofiti svoju otelovljenja. Naglasak euharistijuslavili sa stvarnomzmijom, ne manje realisti0nood zmijeu Epidaurusu. Isto tako, "riba" nrje samotajni Eskulapove jezik misterije, vei ona, kao Stoto pokazujuspomenici,znali ne5topo sebi.Osimtogariba je svoj znataju prahriSianstwdoputempisanetadicije, dok se bila bez posebnog obrazloZenja logion. zmiamoZebar pozvatina autentidan 295 Svatri simbolapredstavljaju asimilacijekoji fenomene su sami po sebi numinozneprirode i zato posedujurelativnu autonomiju. Stavi5e, da senikadanisupojaviliondabi to znadilo da objavljivanje Hristovog lika nije imalo nikakvogdejstva. Ovi fenomenidokazujune samodetotvomost objave,vei predstavljaju i neophodan uslovdaobjava moZe dadeluje; drugimredima: ovi simboli predstavljajuprototipove koji odgovarajuobjavljenomliku }kista i koji podivaju u nesvesnom ljudi, koji suHristovompojavomprobudeni i bivaju privudeni kao magnetom. Zato sei Majstor Ekhart koriti istomsimbolikom da bi prikazao odprema nosAdama,pradoveka s jednestrane Bogu,s drugeprema niLimstvorenjima'". postupak psihu orijenti296 Ovaj magnetski revolucioniSe sanuna Ego, tako 5to nasuprotEgu postavljajedan drugi cilj i sredi5tekoje je obeleZeno mno5tvomimena i simbola:ribom, zmijom,sredi5tem morskezvezde, tadkom, monadom, krstomo rajem, itd. Mit o demijurgubez znanla koji zami5ljada je whovni Bog opisujeperpleksitet Egakoje ne moZeviSeda se lcije pred potiskujesa prestola spoznajom da ga jednanadredena instanca je odakle samvladao.Mille nominalapisaphilosophoruma odgo-

168 varaju takoreii mnogostrukim gnostidkim imeniml za ioveka (anthropos);odmah potom biva jasno na $ta se misli: red je o veiem, opseZnijemdoveku; o onoj neopisivoj celovitosti koja se psihidkih procesa. Ovu objeksastojiod zbira svesnihi nesvesnih tivnu celovitost nasuprot subjektivnosti Ego-psihe oznadio sam kao Sopsfvokoje, dakle, tadnoodgovara ideji anthroposa.

169 paradoksalnostanje stvari su od davnina izraLavali slikom zmtje koja grize svoj rep - uroborosom. 298 Isto znanje, iako shodno vremenu nastanka drugadije formulisano,postoji i kod gnostika.Njima nije stranpojam nes, vesnog. Tako u valentinskom pismu Sto ga navodi Epifanije 'EB stoji:" spXqq6 aitoncrtolp.qtrdg 5v 6owQ ruepreils tcr nsws je Autopator sam 6vrcr Bv 6cvt@ 6,vcyvc'loia ....'o"."Od podetka (doslovno:u sve postojeieu samomsebiu nesvesnom" sadrZavao je nespoznatljivosti). Na ovo mestomi ljubaznoukazaog. Ar ,til Kispel (Dr. Gitles Quispel). On spominje i Hipolitov citat": ("Patfir ... 6 svevv6ryoqrst avoilorog,6 pflte appev cpnl.v..." i prevodi ga: "le Pbre...qui est d6pourvude copscience et de sub'rg1ur, ne samo Ituo.", celui qui est ni masculinl ni f6minin'r17. samogsebei 5toje bez kvaliteta postojanja,vei Stoje nesvestan je i nirdvendva-bespredmetan, to jest bez kvaliteta i usled toga nespoznatljiv. Time se prikazuje stanje nesvesnog.Valentinski tekst daje Autopatoru pozitivnije osobine: "Neki su ga nazivali bezvremenim, vedito mladim, mu5ko-Zenskimeonom koji svuda sadrZi svemir, a njega (samog) niSta ne obuhvata".U njemu se nalazlla ennoia (svesnost) koja "posredujebldga velidine onima potidu (kao poklon milosti)". Ali postojanjeenkoji iz velidine noia-e ne dokazuje svest Autopatora, jer diferenciranje svesti nastajetek iz kasnijih sizigija i tetradakoji simbolizuju procese konjunkcije i kompozicqe. Ennoia se ovde moZe shvatiti kao latentno postojeia moguinost svesti.Eler (Oehler) prevodi ennoia kao "mens", Kornarijus (Cornarius) kao "intelligentia" i "notio". Suprotnost svesno - nesvesno, poznalo - nepoznato, izgleda mi odiglednija i zatoverovatnija. 299 Padtnski pojam agnoia-e (ignorantia) ne mora biti jer oba oznadavaju podetno,nesvesno daleko od pojma agnosia, stanjedoveka.Bog je "pogledaodole" na ovo stanjeneznanja,pri demupojam koji se ovde koristi, hyperiddn(Vulgata;despiciens), mohe isto tako da zna(i "potcenjivati" i "prezirati"r6.U svakom sludajugnostidkatradicija zna daje vrhovni Bog video kakva su jadna, nesvesna stvorenjabili ljudi, stvorenjakoja dak nisu umela

2 297 Ako u sludaju neuroze terapija nastoji da neadekvatan (odnosno prilagodljivost) svesti dopuni sadrZajimanesvesstav nog, onda ona u stvari proizvodi jednu opseZnijulidnost i stvara teli5te lidnosti koje ne mora nuZno da koincidira sa Egom, vei naprotiv, uz rastuiu spoznaju moZe da precrta tendencije Ega. Novi centar, "poput magneta",privladi ono Stomu pripada,takozvana "obeleZja Oca"o odnosno sve ono Sto pripada nepromentjivim i iskonskim osobinamaindividualnog osnovnogplana; ono 5to je starije od Ega i Sto se zato prema njemu odnosi kao "makarios ouk on theos" (blaZeni,nepostojeii Bog Vasilidovih sledbenikaprema Arhonu Ogdoasa,odnosnoDemijurgu, i - 5toje paradoksalno - kao sin ovog poslednjeg prema svom ocu, Arhonu. Sin se pokazuje nadmoinijim u meri u kojoj poseduje manje poruke odozgo,i usled degamoZeda podudi oca kako nije ako u obzir vrhovni Bog. Ova prividna protivrednost se razreSava jedne strane uzmemo psiholoSko iskustvo na kome se zasniva: s Sopstvo se u proizvodima nesvesnogpojavljuje takoreii a priori, naimeo u dobro poznatim simbolima krugova i detvorstva, koji mogu da nastanuvei u najranijim dedijim snovima, dakle mnogo pre svakemoguinosti svesti i razumevanja; s druge strane,jedino strp[iiva i napoma rasprava sa sadrZajima nesvesnog i sinteza svesnih i nesvesnihpodatakakoja odatle proizllazi vodi ka jednoj "celini" koja se opg! sluZi simbolima krugova i detvorstvakako bi opisala samu s"bels. I u ovoj fazi priziv-ajuse u seianje i bivaju shvaCeniiskonski dediji snovi. Alhemidari koji su na svoj nadin viSe znafi o procesu individuacije nego mi, moderni ljudi, ovo

170

17'i,

ni uspravno da hodaju,a koiaje stvorioDemijurg. Zbog togaje pripremio on delo spasenja".Na spomenutom mestuu apostolpodseia skojpriii sekaZe kako Pavle da {linjane su oni "boZanskogroda"- "Genus ergocu simusDeiru" - i daje Roggledajuii unazadtakoreii sa neodobravanjem na "vremenanesvesnosti" poslaodovedanstvu poruku, "pantaspantachdn metanoein", da morajuda izmene svojepoglede" i buduii daje ranije "svi svuda stanje bilo previ5e Zalosno,metanoein(preobraZaj uma) je preuzeomoralni karakterokajavanjagreha, tako da je to u Vulgati preneto kao "poenitentian agere"". Grehkoji valjaokaiavati jeste,kao Stose vidi, agnoiaodnosno rJ agnosia, nesvesnost". ovom stanjunije, medutim,samodovek,vei, kao Stosmovideli, po gnostidkom shvatanju i anehno0toso Bog komenedostaje svesnost. Ovo shvatanjepokriva u izvesnom smislu tradicionalni hri5ianskipogledpo kome se Bog iz Starogzavetapromeniou od Bogagneva u Bogaljubavi.OvumisaoizraLava Novom zavetu jasno i^jezuit Nikolaus Kausinus (NicolausCaussinus) u 17. stoleCu". 300 U ovomkontekstu moramda ukaZem na zakljudke koji je proudavanja nastaju Sotane u Sfarom koje obavio zavetu _iz Rivka Serfs (Riwkah Scharfs):istorijskompromenom pojma Sotane menjasei slika Jahve-a tako da semoZeslobodno govoriti predstave o diferenciraniq Bogavei u Staromzavetu, a kamoli u Novomzavetu'*.Misao da Bog koji je stvoriosvetnije svestan vei da moZda sanja, nalazimo i u indijskoj literaturi: Ipak,komeje uspelo da istraZi odaklepotidestvaranj e? posle Bogovisu serodili ovogstvaranja! Ko ieodakle, reii odakle sudoSli? On dijeje stvaranje deloo gleda koji na njega u najvi5ojnebeskoj svetlosti, koji gaje stvorioili ga nije stvorio, on to zna!- ili moZda ine zna?zr

301 TeologijaMajstora Ekharta poz+ije jedno "boZanpostojanjazo, stvo" o kome se,osimjedinstva^! ne moZereii da posedujeijednu drugu osobinu''; ono "nastaje", ono jo5 nije gospodarsamog sebe, i predstavljaapsolutnukoincidenciju jedinstvena je Stoseoblikatide priroda suprotnosti: "Ali njegova bez oblika,5to sepostojanja tide bezpostoj?pja, Stosebitka tide bezbitka,i 5tose stvaritile bez stvari"itd.'o S3edinjenje suprotnostiima isto znadenje kaoi nesvesnost, dokledoseZe ljudska1ogika, jer svesnost pretpostavlja razlikovanje izmedu subjektai objektai istovremeno njihov odnos. Tako gde nemanideg"drugog" ili gajo5 uveknema, tu prestaje moguinost svesti. Tek Otac koji "izvire" iz boZanstva, a to je Bog, "primeiujesebe", "postaje premasamom svestan i "nastupa sebe" kao lidnost sebi".Takood Oca nastajeSin kao Odevamisao o svomevlastitombiiu. U jedinstvu"on ne prepoznaje svom iskonskom ni5ta"osim "nadstvarnog"^Jednog koje on jeste. Kao Stoje botranstvo su3tinski nesvesno"' takoje to i dovekkoji Zivi u Bogu.U propovedio spiritu".(Matej5,3)Majstor kaZe: "Beatipauperes "... dovekkoji poseduje to siromabtvo, taj poseduje sve, sve Stoje bio a nije doZiveo, ni najedannadin, niti u sebi,niti u istini,niti u Bogu:on treba,dakle,da budesasvimbez znanla, da, dakle,u njemubude Zivi Bog kome se ispoveda; a kad dovekbe5eu vednojbrazdi BoZijoju njemunije niko drugi Ziveo: ono 5toje tamoZivelobio je on sam.Govorimo, dakle,da dovekmorabiti li5ensvogvlastitog znanja; on pu5ta da Bog dini Stamuje volja i ondabi dovek je bio samkao kad do$ao od Boga'"." I zatodovektrebada na sledeiinadin"misli" na Boga:"Ti trebada na njegamisli5onako kakavon jeste:jedannebog, neduh, nelidnost, neslika, i viSe:da je on distojasnoJedno, komeje svedrugogre5no i u komeiemo jednommi vedno,utonuti od nidega u niSta. U tomenek namBog pomogne. Amin"." 302 Sveobuhvatan duh Majstora Ehart^ zna) bez diskurzivnog znanja, za indijsko praiskustvo, kao i za gnostidko,a sam je najlep5icvet na stablu liber spiritusa koji je obeleZio podetak11. veka.Majstorovi spisisu, istina,bili pokopani600 jer "njegovovremejo5 nije bilo do5lo".Tek u 19. veku godina,

t72

t73 sada,psihologijanerla nikakvu moguinostda utvrdi neBtovile celovitost individue32. oznidanu celovitosti osim ioga da-simbol Ona,medutim,s drugestranemora ne samoda pizna, ved i da ili sheme naglasi,kako simbolika celovitosti koristi predstave koje od davninai u najrazliditijimreligijama izralavaiu o$novu Takoje krug poznatisimbolBoga,kao i sveta,samoBoZanstvo. uop5te, kaoJezekiljeva snrislu) i detvorostrukost krst (u izvesnom jevandelista, gnosticizmu gloriae u Barbelodetiri sa viz4a,Rex = (Tao, hennaphrodiBog u detiri, Kolorbas sve detiri, dvojstvo ljudskilik (dete,sin, ani tako dalje),i napokon tus,otac-majka, samo lidnost: Hristos i Buda,danavedemo i individuahra thropos) glavnemotive. kao u psiholo5kom iskustvu 305 Sveove slike sepokazuju daje ovaj cilj i desidecelineioveka.Cinjenica izraziujedinjene kao "Bog" dokazujeda on ima numinozan ratum oznadavan fasdoZivljaji,snovii vizije ove vrsteposeduju karakter,i, zaista, cinantnui upedatljivusu5tinukoju i ljudi koji nemajunikakva nipredznanja spontano oseiajukaotakw. Nije stoga psiholo5ka pravi razliku izmedu razum ne nikakvu Sto naivni dudo kakvo predstave. Gde god se nalazesimboli koji Boga i doZivljene da je ukazujuna psihidkucelovitostnalazise i naivno shvatanie tsog.Ako je, na primer,redo jednomne toliko time preelstavljen prikazuSinadovedrjeg u pratnji tri andelasa retkomromanskom jednog glavom,ondabi se glavama i sa ljudskonn Zivotinjskim obidnog da Sin dovedijipredstavlja moglo lako pretpostaviti tri - aludirana poznatushemu dovekai da problem- jedanversus jedne diferencirane i tri nediferencirane funkcije. Ovim tumadepo miSljenju simbolobeznjem bi se,medutim, tradicionalnom u njenom drugulidnostboZanstva vredio;on, naime,predstavlja aspektukoji obuhvataceo svet. Psihologijane detvorostrukom kaovlastitoona moZe naravno, daprisvojiovo tumadenje; moZe, i da ga uporedis dinleniovog iskaza samoda utvrdi postojanje proizvodimanesvesnog nadelnopocom da se u spontanim jedani tri, kada se javljuju isti simboli,narodito dilemeizmedu Oni ukazujuna postojanje na psihidkitotalitetindividue" odnose jednog prirodnoodgovarajuie sklopljenog arhetipa, diji derivat

na5la se publika koja je pribliZno bila u stanju da shvari velidanstvenostekhartovskogduha. 303 Ovakve i4ave o biiu Boga predstavljajupreobraZaje predstave Boga koje teku paralelno sa izmenama stanja ljudske svesti, a da se ne moZe uvek sa sigurno5iu reii Staje posledica dega. PredstavaBoga nije nikakvo otkriie, ve(, doiivljaj koji se ljudima pojavljuje sua sponte; Sto se dovoljno mohe znati ako se ne podlegnepredrasudama premaistini razliditih pogledana svet. je predstava (koja BoZija u podetkunesvesna) u stanjuje stogada menja stanje svesti, kao Sto to stanje svesti moLe da koriguje (svesnu) BoZiju predstavu. Naravno da ovo nema ni(eg zajednidkog sa veritas prima, nepoznatimBogom - ni sa dim Stobi se, konadno,moglo dokazati.Ali u psiholo3kompogledu misao agnosije Boga ili anennotostheos-ajeste od najveieg zna(aja buduii da ona poistoveiuje identidnost BoZanstva sa numinozna5iunesvesnog, o demusvedode filosofrja o Atmanu i FuruSi na Istoku i kao Stosmo videli - Majstor Ekhart naZapadt. 304 Ako psihologija ovlada ovim fenomenomona to moZe uraditi jedino oko izridito odustaneod toga da daje metafizidke sudove i uskrati sebi uobraZenost ispovedanjanekog uverenja na koje bi navodno imala pravo zbog svog naudnog iskustva. O gvom poslednjemne moZe, medutim, biti ni redi. Ono Sto psihologija moZeda utvrdi jestejedino postojanjeslikovitih sim6oh dije tumadenjenije ni u kom sludaju utvrdeno apriori. Ono Sto se izvan toga mole sa izvesnom sigurno5(u razabrati sastoji se u tome Sto simboli predstavljaju izvestan karakter "celovitosti" i zato verovatno oznadavaju"celinu". To su po pravilu "ujedinjujuii" simboli, konjunkcije suprotnostijednostavne(dvojstvo)-ili dvostruke prirode (detvorostrukost), odnosno kvaternioni. Oni nastaju iz sudarasvesnogsa nesvesnimi iz zbunjenostikoja je posledicatoga, a koju su alhemidari oznadavalikao "haos" odnosno "nigredo". Empirijski, ova se zbunjenost izraLava kao uznemirenje i dezorijentacija. simbolika kruga i detvorostrukosti ovde nam izgleda kao kompenzhaluil princip redakoji ujedinjenje suprotnosti Sto se medusobno bore predstavlja kao nesto dovr5enopa time utire put lekovitom smirivanju ("spasenju',).Za

t74

175 elemenata(to jest detiri + jedan)37.IJ Tbmasovimaktima, zmaj o sebi samom kaZe: (Yi6g etpr 6retvov ro0 pldrpcvroE rat rl,f1(awog totg t6oouncg u6el,<p{lg totq 6ordlroq.)" ("Ja sam sin onogakoji je ranio i potukaodetiri stojeie slike".)'o 308 Praslikadetvorostrukosti ujedinjuje se kod gnostidara u lik demijurga, odnosno anthroposa. On je u izvesnom smislu stvaranja, Zrtva svog din^a zato Stobiva zatoden od stranephysis-a u koji silazi". Predstava latentne animae mundi koja podiva u mraku materije, odnosno predstava pradoveka, iztnLava postojanje jednog sredi5takoje transcendirasvest a koji mi, upravo zbog njegove detvorostrukostii zaokruZenostishvatamokao simbol celine. Pritom, jedino oprezno moZemo da pretpostavimo kako je red o psihidkoj celovitosti (kao na primer svesno* nesvesno),iako istorija tog simboladokazujedaje uvek kori5ien kao predstava Boga. Psihologija,kao Stosmo reklionije u moguinosti da postavlja metaftzl(ke tvrdnje. Ona samo moZe da konstatuje kako simbolika psihidke celine koincidira sa predstavomBoga, ali nikako ne moZe da dokaZeda je predstava Boga sam Bog, ili da Sopstvo zauzimamesto Boga. 309 Ova koincidencijase sasvimjasno vidi kod staroegipatske Heb-Sed svedanosti koja Kolin Kembel (Colin Campbell) opizuje na sledeii nadin: "... the king comesout of an apartment called the sanctuary,then he ascendsinto a pavilion open at the four sides,with four staircases leadingup to it. Canying the em, blems of Osiris, he takes his seaton a throneoand furnes to the four cardinal points in succession... It is a kind of second enthronement... and sometimes the king actsas a priest,making offering to himself. This las,t^act may be regardedas the climax of thedeificacion of the king*'." 310 U ovoj psihologiji ukorenjenoje svako kraljevstvo zbog &ga svaki kralj za anonimnogpojedinca u narodu nosi simbol Sopstva.Sve njegove insignije - kruna, kraljevski pla3t skiptar, carska jabuka, ordenje, (zvezdel), itd. - odlikuju ga kao kosmidkog anthroposakoji ne samo Sto proizvodi svet, vei sdm to i jeste. On je onaj homo maximus koga ponovo sreiemo u Svedenborgovim (Swedenborg)spekulacijama. Ali on je i pred-

izgleda daje detvorstvo funkcijakoje orijenti5u svest. Buduii da, medutimo celovitostputem neodredenog i neodredivog Sirenja prekoradi svest,ondata celovitost u sebiuvek obuhvata nesvesno Ovi poslednjipredstavljaju, i time ukupnostarhetipova. medutim, poseduju ekvivalente sveta komplementarne i stoga "spolja5njeg" njihovanuminoznost Time se obja3njava i "kosmidki"karakter, ujedno njihova"boZanstvenost"..
J

306 Radi upotpunjavanja mog prikaza Zeleo bih da sada spomenem izvesne gnostidke simbole za osnovu sveta ili arcanum, pro svegaone sinonimekoji oznadavaju "osnovu sveta". Pod tom idejom psihologija podrazumevapredstavu nesvesne pozadine i proizvodada svesti. Ovde je najbitnija figura demijurga. Gnostici imaju veliki broj simbolakoji oznadavaju poreklo, sredi5tebiie, stvoritelja ili boZanskusupstancuu biiu. Cilalac ne treba da bude zbunjen obiljem ovih predstava,vei neka se svaki put podseti kako svaka nova predstavajednostavno predstavlja neki drugi aspekt svim biiima imanentne boZansketajne. Moj skup gnostidkih simbola predstavlja, dakle, sannoamplifikaciju jedne jedine transcendentne ideje, koja je tako obuhvatnai sama po sebi nesagledivada su potrebni brojni razlifti izrazi kako bi se prikazalanj ena'mnogostranost. 30?,Kod gnostidara Irineja (Irenaeus) Sofija obrazujesvet Ogdoada"; koji predstav[a dvostruko detvorstvo.Ona se u liku golubice spu5ta u vodu i stvara Saturna koji je identidan s Jahveom. Saturn je, kao $to smo spomenuli, "drugo Sunce", alhemijsko sol niger. On ovde vaLi za primus anthropus-a.On je stvolip prvog doveka koji, medutim, ume samo da gni1e poput crva'*. Kod nasenejaca demijurg Esaldaios"theos pyrinos arith(vatreni mon tetartos" Bog, detvrti po hroju) stoji nasuprot Trojstvu Oca, Majke i Sina. Najvi5i je Otac, archanthropos (pradovek), odnosno acharaktaristos (bez svojstava), ho and Adamas (gornji Adagr). U razliditim sistemim Sofija stoji na mestu protanthroposa". Epifanije navodi ebionitslg udenje po kome.ji AOamkio prvobitni eovet identidanHristu36.KodTeodora Bar-Kunija (Theodor Bar-Kuni) pradovekpredstavljapet

176

t77

met gnostidkog truda da to biie, za koje se sluti da je osnova svesti,njegovamatricai princip reda, dobije vidljivu fonnu i odgovarajuii pojam. On je, kao 5to kaZu "Frigijci" (nasenejci) kod Hipolita*', "h ameristos stigm6",nepodeljena tadka,odnosno"kokkostou sinapeos", zmcesenfa koje sepretvara u carstvo BoZije. Ova tadka je "enyparchousa td sdmati" (u telu postojeia). To, medutim, znajt samo pneumatikoi,odnosno duhovni ljudi (nasuprot "psihidkim"/psychikoi/i materijalnim lhylikoi/ ljudima,On je "to rh6ma tou theou", odnosno "iztazBoga (senno Dei) i matica eona, sila,intelegencija bogova, andela i poslatih duhova,postojeiegi nepostojeiego stvorenog i nestvorenog, nerazumljivo - razumljivog, godinaomeseci, dana, dasova..." Ovatadka"kojani u kom sludaju ne postoji(hemeden ousa)i sastojise ni od degapretvara se u "neshvatljivu velidinu (megothos ti akatalepton)". Hipolit prekorevajuiispominje da su jer nasenjejci na sinkretidan nadinsveuvladiliu svojeshvatanje, on odigledno ne moZesasvimda razumokako ta "tadka"(kao theou)imaljudskilik: nasenejci ga,naime, rhema nazivaju i polymorphonAttin (mnogoliki Atis), ranoumiruii sin majke,i[ kako kaZe himna koju citira Hipolit, "to katephesakousmaRheas" (mradna glasinaRe-e).Kao njegovesinonime himna spominje: Adonisa,Ozirisa,Adama, Koribasa,Pana,Bahusai "poimen leukdnastr6n"(pastira belih zvezda). 311 Sami nasenejcisvoju sredi5nuboZanskuinstancu je kao "vlaZnu supshvatajukao Naas (zmiju) i obja5njavaju stancu"(hygra ousia) podudarajuiise sa Talesom iz Mileta (Thales)koji je vodu smatrao za pra-suptancu. Kao i od nje, tako (ophis-a) i od Naasa zavisisavZivot,i "on u sebisadrZi, kao u rogujednorogog bika, lepotusvih stvari".On "proZima svekao (voda koja) tede iz Edenai deli se na detiri porekla(archas)". "Oni tako uporeduju",kaheHipolit, "Eden sa mozgom".Tri rajske rekejesu funkcijedula (Pison- vid, Gihon - sluh,Tigris miris); detvrta, Eufrat,predstavlja, medutim,usta"kroz kojaizl44i motfva i ulazihranai'.-Kao detvrtafunkcija ona,kao i o6idno42, dobija dvostrukoznadenje, i to s jedne straneh"aJnje materijalnu delatnost telesne ishrane drugeo ios ona "raduje*',hrani i oblikuje

(charakterizei) duhovnog, potpunog (teleion) doveka,,44. jestenarodito, - jedandaimonion. "Cetvrto" ambivalentno, Dobar primerza to nudi Danilo 3,24i dalje,gdesetrojici mu5karaca u peii pridruZuje i detvrtikoji izgleda "kaosinBoZiji", 312 Takoje i vodaEufrata"to hyperand tou stere6matos" je iznadnebeskog (ono Sto svod.a) o kojoj s6ter(Spasitelj) govori kao o "Zi.voj vodi" (zdnhyddr)+), a koji poseduje onumagnetsku osobinukoju smo ranijevei naveli.To je ona dudesna voda iz koje maslinovo drvo izvladiu[e, vinovarozuvino,a svaka vrsta svojedarove."Onaj dovek(ekeinos)", nastavlja Hipoli! kao da joS uvek govorio vodi detvrte rekc,"ne uZivapofaiti u svetu..." Time se aludira ua teleios anthrdpos-a (potpunogdoveka); yis.tinu,ova vodajeste "suvrsenidovek" i to rh6maiheou, Red koju je poslao Bog, "od zive vodebiramomi duhovniljudi ono Stonary pripada(to oikeion)"*oo jer svakobiie koje se uroni u ovu vodu bira (eklegousa) u njoj sustinu kojaje za niu karakteristidna,..ir"od ove vode svakobiie dobijaono Sto'muje svojstveno"''. Ova voda, odnosnoovaj Hristoso predstav[iiwstu panspermia-eo matricu svih moguinosti iz kojifi pneumitilqbira ono Stoje za njega svojstvenb "suumossop"o (eklegein)48, pri demuona "ide premanjemu (proserchesthai) brZenego gvoZde prema magnetu". S-vojupneumatsku prirodu "duhovni ljudi", medutim,dostizutako Stoprolazekroz "istinskavrata" toja su "J6sous (Isusblazeni) ho makarios'' i time stiduzuanja o vlastitoj celovitosti, postajuii "potpunidovck".ovaj dovek[oga svetne po5tujeodigledno je unutamjio duhovni doveko koj.g postaju svesnioni koji su usli kroz Hrista kao kroz vratazivoti i to;e 3e Ovde se me5ajudve predstavke, jedna o "uskbi go pT-ojJqtlio. kapiji""' i ona t Jovanu14,6(i{a samput, istina i Zivot; niko neie doii do oca semkrozmene5u.";. ovim slikama seodieledno predstavlja procesintegracijekakav je karakteristidan ia psiholo5ku individuaciju. Pritomseu formulaciji simbolvodestilno mesa.sa rkisJom,a ovaj sa esdanthrdposo unutamjimdovekom. kaone3to nejasno, vei, naprotiv, liaopsiholoSki To ry ne izgleda korektanpnkaz,poito je Hristoss jedne stranekao "RLd" zaista "Zivavoda",a s druge,isto toliko simbolunutar:rjeg, "potpunog" doveka, odnosuo Sopstva.

178

t79

je za nasenejce prvobitnidovek,Adam. 313 Osnovasveta (arche podetkom usavr5avanju njega oni smatraju Poznavanje mostomka spoznpji gndsisanthdpou)i istovremeno leleid.spds otaci majka"", od njega"potidu Boga't. On je mu3ko-Zensko; (nobron), psihidkog i zerazumnog dcla: od od tri se sastoji on jednog u silaze maljskog (choikon). Ovo "troje istovremeno iz njihovih vlastitih Isusa"i "ova tri dovekagovorahu doveka, itd.). Ovim razumnom, svakisebi"(to jest iz razumnog mudrosti, (Hristos pradovekom kaodrugi sa u odnos se stavlja Isus udenjem jest jedno jedna" je (to TroAdam)*NjegovaduSa "trodelnai jstvojr. Medu primerimaza pradoveka tekst spominjeKabiOvaj poslednjiima strasnudu5u,da bi "lik rosat* i Oanesa, do doveka koji je poniZen (plasma) najlepSeg i savr5enog velikogo je i sakrivena kazne.On "istovremeno roba" mogaoda podnese je priroda)svega i 5to postalo physis(blaZena makaria odigledna (Stoie jo5) postati","kraljevstvonebakoje trebatraLiti unutrau dak i "u deci od sedam godina doveku (eltos antbrdpou)", ) r. pri(navi Hipolit, "stvaraladku lj gju, kahe ci stav 5e)" Jer nasenej physintdn ho15n) u stvaraladko rodu svemira(tcn echegonon)o bi ovde Povr5noposmatranje spermati)". seme (en archegond jedne psihidku na teorije" s obzirom podetak videlo "seksualne koja je u njenoj osnovi, 5to podseia na moderne supstancu prevideti daje u stvarnosti poku5aje Ne smese,medutim, te vrste. poseban samo obmu! buduii daje ljudskasnaga,stvaranje sludaj r'To je (nasenejce) physis za tdn hol6n-arr''/: sludaj"atchegonos tajui (aponhctos)i misti0ni Logos", koji, Stoje karakteristidno, postajeu kasnijemtekstu paralelansa falusomOzirisa - "i oni jeste,istina, (ousia) ovogsemena kaZudaje Ozirisvoda".Su5tina uzrok svih stvari;ali onane udestwjeu njihovoj prirodi. Oni zato jesam."Onaj,naime, sta Zelimi jesamono Sta kaZu:"Postajem jedini je dobar jebez pokreta. "Ovaj,kaZu koji svepokreie,-gam pojavljuje seitifalidniHer(agathon Kao dalji sinonim monon)'o. mes Kilenios."Oni, naime,kaZu:Hermesje Logos, izvodadi stvaralac (dmiourgos) nastalih i istovremeno nastajuiih i kao falus po5to poput buduiih stvari." Zato sn biva oboZavan muSkog organa, ima teZnju (hormen) da se podiZe odozdo navi5e".

4 314 Da se u kontekstseksuahie simtrolike ne dovodi samo gnostidkiLogos,vei i samHristospotwdujefragment 3toga Epifanije cilha iz "Intercogationes maiores"Marije, u kome se govori kakoje Ilristos odveoovu Mariiu na jedno brdo, gdeje iz svogbokastvorioZenu sakojomje podeo da sepolnosjedinjuje: sui defluxum assumpsisset, indicasse illi, quodoporteat "seminis je sic facere, ut vivamus"". Shvatljivo da ovaj grubi simbolizam (3-4, ne vreda samomoderno oseianje, vei i da je onda5njem vek) modernom, hri5ianskomduhu moraoda izgledaodbojan;i je po ako setomepridruZijo5 nekokonkretno nerazumevanje, Sto svoj prilici bio sludaju nekim sekta5kim krugovimao onda bi se on mogao samo odbaciti. Da autoru ovih "Intercogationes" ovakvareakcijanije ni u kom sludaju pokazuje bila nepoznata, samtekst.U njemu,naime, stoji,daje MarijadobilatakavSokda je palana zemlju.Ilristosjoj je tadarekao: sumnja5, malo"Za5to verna?" Na to se,naimeukazuje u Jovanu3,12:"Ako samvam govorio o zemaljskimstvarima,niste poverovali,kako iete verovatiako vam govorimo nebeskim stvarima?" Isto tako na to seodnosi Jovan6,53:"Ako nejedete mesoSinadovedijeg i ne pijetenjegovu krv, u vamanemaZivota." 315 Kod ovog simbolizma verovatno bi moglo biti redi o prvobitno vizionarskomdoZivljaju kakav se i danasne retko dogadatokom psihidkogledenja. Za lekara-psihologa nema u tomenidegpotresnog. pokazuje put ka pravilnom Samkontekst jednu psihologemu shvatanju. Slika izraZava koja se racionalno ne da lako formulisati i zatomorada seposluZi odiglednim simbolom,kao Stotako isto morada postupii sanako semanifestuje neka vi5e ili manje "apstraktna" misao unutar abaissement du niveaumental- koji se odigravatokom spavanja. Kod takvih Sokantnih i izuzetnih slika,kojima snoviinadene oskudevaju, red je uveko nekom"kaoda",iakoseoni oblade u dulnuimaginacijuo kojane prezilni od skuriliteta niti od opscenosti. Onesene obaziru na uverljivost,jer na to i ne misle. One mucaju prilikom pokuSaj4da izgovore nasluienismisao koji zaokuplja snevadevu paZnju.ou

180 ove vizije,naimeJovan3012, 316 Kontekst iasnopclkazuje jer ve6 simbolidno; konkretistidki, da sliku ns smemorazumeti jednoj nebeskoj, stvarima, vei o Hristosne govorio zemaliskim ito ieste "misteriia",a to jest duhovnojmisteriji: dakleo nedemu ne zato StoHristos ne5toprikriva iti pravi tainu od toga - ovoj priktendenciju te5ko bismomogli prebaciti opscenosti ogo$enoj joS je njen smisao uvek sakriven rivanja- vei, naprotiv,zatoSto pravilasledimoderna metoda Nakonovog heurjgtidkog od svesti. primenimo na ovu dakle, Ako to, snaor. i interpretacije anahze sledeie: viziju, dobijamo (= duhovan) mistidan narodito 317 1. Planinaznadiuspon, Ovaj ot{r.ovenja. u blizinuBogai mesta uspondo vrha,odnosno je polrebno". poznat nije da dokazivanje motiv toliko kaona pojavuod 318 2. Na lik Hristaje obilatoukazivano srediSnjegzna5enlaza tada$njeweme, U sferi hri5ianskog vizualizaequ Bogakao archantroposa gnosticizma on predstavlja = pojma uop5te: doveka (Prvobitni "Coveki dovek Adam)i time je je unutarnjiiovek koji obogaien stazom Hristos Sin dovediji". on, u doveku".Kao anthropos samospoznaje, "carsffo nebesko arhetipu,a kao "iudex najvaZniicm prema iskustvu,odgovara stvarnomprincipu re{-a vivonrm et mortuorum" i "rex gloriae" -circulus qtradratus-u . Sip sn a,63 odnosno detvorstvtt, nesvesnog, ne tumadise ni$tana silu; naprotiv,moje Ovom konstatacijom i imaju smisao mqgdala podiva da strukture na iskustvu mi3ljenje jednog kvaternitet li0nosti.* Hlistov sredi5ta nesvesnog funkciju je simbolom krsta,priviziju potvrden koji dolaziu obzir za na3u kazimarex gloriae i Hristakao godine. 319 3. Stvsranieiene iz boka ukazujena to da je on govori da on igra Zenu To Stosty4ra shvaienkao Adam secundus. ulogu Boga stvaraocaiz Postania ./or, Kao Stoje Adam p.1e vaZiokao mu5ko-Zensko"", Eve u razliditimtradicijama stvaranje tako ovde-Hristos na drastidannadin demonstrirasvoju antako on i u Prvobitnicovekpo praviluje hermafrodit; droginiju6T. polovinui sjedinjujese s vedskojtradiciji proizvodisvojuZensku njom. U briSianskojalegoriciLenakojaizlazi iz llristovog boka Jagnjeta. predstavlja crkvukaonevestu

l8l 320 PodelaPrvobitnog dovekau suprugai suprugu izraLatra din radanjasvesti;proizvodi sejedan par suprotnosti, dime nastaje moguinost stvaranja svesti. Za posmatradaovog duda, Mariju, vizija znadi ne5to 5to je bio spontanovizualizovano, to jest projekciju jednog nesvesnog procesa koji se odigravau njoj. Iskustvo govori da su nesvesni procesi kompenzatorni u odnosu na odredeno stanje svesti. Otuda se moZe pretpostaviti da proces deobekoji se odvija u viziji kompenzujestanjejedinstvau svesti. Ovo "jedinstvo" tide se, svakako, u prvom redu lika Boga pretvorenogu dovekai anthroposa koji je tada bio u sredi5tureligioznog integgsovanja. On je - kao StokaZe Origen - vir unus, 'Jedandovek"o6.S ovim likom je konfrontirana Manja iz viz;4e. Ako pretpostavimo da je primalac vizije u stvarnosti bila Lena ova pretpostavka nije sasvim bez osnova - onda je njoj u distoj oboZavanoj muZevnosti llrista nedostaiala odgovarajuca Lenstvenost. Zato joj se otkriva: "Ja sam oboje, nlu5karac i Lena". Ova psihologemai danasgradi katolidko shvatanje[Iristove androginije, "virgo de virgine", pri demuje vi5e red o jednoj sentintia communisnego o jednoj conclusio.Srednjovekovna ikonografija poznaje prlkaze Hrista sa dojkama, prema Canticus 1,1 "Meliora sunt ubera tua vino." Kod Mehthilda od Magdebg^rga(Mechthild von Magdeburg) du3a kad je gospodarljubiov, primeiuje je da da on nasuprotodekivanjima,nema bradu. Karakteristidno je, nedostajeznak mu5kosti.Mehthild naime, imao viziju koja odgovara gornjoj, a koja predstavlja isti problem, ali u obratnom vidu: onaje sebevidela na jednom "stenovitombrdu" na kome je sedelaBeata Virgo u odekivanju rodenja boZanskogdeteta.Kada se ono rodilo ona ga je zagrlila i poljubila tri puta. Kako istide tekst, brdom se alegorizuje spiritualis habitus, duhovni stav. "Putem boZanskognadahnuia ona je spoznalada je sin sredi$te je "okrepljujuie,lekovito i (medulla)odinskogsrca."Ovo sredi5te najslade";BoLya "snagai najveia slast",datanam je preko njegovog sina "Spasiteljai najjadeg,najsladegute5itelja","a sredi3te du5e je_pno najslade" (medulla vero animae est illud dulcissimum)/u. Iz toga se vidi da srce oca, sina i unutarnjegdoveka Mehthild stavlja pod pojam "medulla". Psiholo5ki gledano taj

t82 odgovara Sopstvu koje sene moZerazlikovati od "dulcissimum" imagoDei. 32L Znahjna je razlika izmedu ove dve vizije antidko prikazuje stepenu rodenje Eveiz Adamana duhovnom otkrovenje (Hristosa), boka izlazi duhovno Zensko, iz dijeg drugogAdama Eve, naime du5a,u izvesnojmeri kao ierka Hrista. drugi stepen hri5ianskogle{qnjetumadidu5ukao Kao Stosmovei spomenuli doveka"" i Gospodu miropokoja "okruZuje crkvu.Onaje Zena sveti mit: ierka vizija nastavlja Mehthildova mazujenoge. je postala majkai radaOcau liku Sina.To $toSinpritom nevesta ima najbliZi odnos prema Sopstvuproizilazi iz Hristovog naglas (quadruplex glaSe_npg on ima detvorostruki kvaterniteta: pulsa'' i sa njegovog lica vox)'', njegovoqrceima detirivrste novi milenijum.Forzradedetiri zraka'*.Iz ove slikeprogovara muli3uii ovu misaona drugi nadin,Majstor Ekhart kaZeda se se podudaraju u stiBog i Sopstvo Bog radaiz du$ei napokon putnika". Vremena su se sasvim hovima "Heruvimskog promenila:stvaraladka snagakao da vi5e ne potide od Boga; ovaj biva roden iz du$e.Mitologemao ranoumiruiem Stavi5e poprima psiholo$ki lik - kaoznaknjene daljerecepSinuBoZijem razumevanja, cije i svesnog 322 4. Vratimo se sad opet viziji iz "lnterrogationes"! na brduje dolazido snoiaja.Hierosgamos Nakonstvaranj?-Zene, pristarim i alhemijski hermafrodit na motiv/r, kao Sto omiljeni jednom govore o na uzvi5icama. I alhemidari radoprebiva kazima Njihovaconiunctio Adamukoji svoju Evu uvek nosi sa sobom. jesteincestuozan vi5ene sprovode otaci kii, akt koji, medutim, vremenima, brat i sestra ili majka i saglasju sa izmenjenim vei u mitologemio dmonu kao Kasin, Stoodgovarastaroegipatskoj Mutefu, Stoznadine$tokao "suprugsvojeqr4jke"ili o hrabrosti ocai ierka svoga sina"/o. Misaosamosparikojaje "majkasvoga prikazivanju vtata u stvaraoca sveta: tako se Bog desto se vanja deli na svoju mu3ku i Zenskupolovinu", ili samogasebe lako mogao oplodava na nadinkoji bi viziji iz "Intercogationes-a" o liteda posluZikao uzoroako bismouzeli u obzir pretpostavku pripovestio stvaranju Mestou heliopolitanskoj rarnoj zavisnosti.

183

u prevoduser Volisa BadZa(Sir Wallis Budge)tako glasi: "I, hand,I joind myself in an evenI, had union with my clenched I pouredseed into my mouth,my own, with my shadow. embrace sent forth moisturein the of Shu,I I sentforth issuein the fo;qm i 6 fonn of SaithTefnut",itd. misaoo samooplo323 Iako u na5ojviziji niie znzvu(ala nje i kosmogonijda izmedu denju,ipak ne bi trebalosumnjati ne postoji blizak odnos.Iskonskostvaranje skog samotvorca obnovi.Zbog togaiz assumpovdemestoduhovnoj ustupa sveta vidljivo biie, vei ono predstavlja nikakv<l ne nastaje tio seminis Zivota,hina zesdmen, ishranjivanje "da molemo da Zivimo". ow viziju valja razumeti tekstpokazuje, Buduii da, kao $to sann duhovnojravni,kod aponhia(profusio) odnosno na "nebeskoj", (vertrum koji u jeseminale) radi seo jednomlogosspermatikos u izvire predstavlja Zivuvodukoja "veditiZivot." ziku Jevandelja simbolizme. Cela vizija veomapodseiana srodnealhemijske koii se neprijatnoistide u poredenjusa Drastidninaturalizam jezikaukazuje ua vei dule s jednestrane povudenoBiu crkvenog predstavljanja arhaienih r izrtrtavanja nadin vremenaprevazideu jo$ uvek sirovo i na ukazuje medutim, oblikareligije,a s druge, da asimilujearhetip prirodekoje se upravo sprema posmatranje - poku5aj svedo XVII vekakadaie jedan ko.iisenastavlja doveka (Johannes trojstvokao osnovu Kepler) spoznati Johan Kepler dime se, drugim"leIima,ovaj arhetipasimikosmidkestrukture, posmatranje sveta". luje u astronomsko 5 o falidkim sinonimimaPrvobit324 Nakon ovog ekskursa nog Ioveka vraiamo se opet Hipolitovom prikazunasenejskih o Hermesu. iskaza nabrajauje i nastavljamo simbola sredi5njih je prizivadnutvih (psychog6gos), vodid duBa 325 Hermes (psych6n aitos). DuSe suo (psychopompos) i stvoritelj du5a gornjeg ili pradoveka doveka doleod blaZeuog medulim,"donete ili Adama, u lik od gline kako bi posluZiledemijurgu ovuog vatrenom bogu, detvrtom po redu"o'. stvaranja,Esaldaiosu, Esaldaiq; odgovara Jaldabaothu,vrhovnom arhontu, kao i SaturnuSl. "CEtvrti"se odnosina detvrtulidnostsuprotstavljenu

t84

185

brdot'o'.

trojstvu,na davola.Ime Jaldabaoth zuadi"detehaosa", kao Stoi Gete(Goethe) oslanjaiuiisena alhemijg]<u rerminologiju, davola umesno naziva sinom haosa "dudesnim je snabdeven 326Hermes zlatnimdarobnim itapom83. On s njim "spu5ta, kaZu,sanna o(i mrtvih i budi uspavane" Stonasenejci dovode u vezu saEfeser 5,14 : "Probudi seti koji spava5, i ustaniiz mrlvih, tako ie ti se llristos pojaviti kao svetlost." Kao 5to su alhemidari uzeli lapis angularis,ugaoni kamenoovu poznatuallegoriaChristi,za svoj lapis philosophorum, tako su nasenejci za svogprotanthroposa uzeli Adama, to jest, ta(nije,za doveka", koji je stena "unutarnjeg ili kamen(petre), buduii da on potideod "petretou Adamantos" dnonerrolrdrq ond rot op1sv'A8dpavtog (pao $p_Cono1offvrrl,9ev dole od pradoveka, gornjeg Adama)". I kao Stoalhemidari za svoi kamenkaZuda ie "sine manibus abscissus de monte"(bezrukubdseden od brega)ts, tako i nasenejci kahuza "unutarnjeg je spu5ten dovekaj',da dole "eisto plasmates tthes"(u oblik zaborava)6o. Kod Epifanija je brdo Archanthropos Hristos, od kogakamen, odnosno unutarnji doveko biva odseden, to jest, kako Epifanije tumadi,stvoren"6ez ljud"jedanmali kamen"koji se "pretvara u veliko lkog ;l"emena",

(abasileutosgenea), "stvqrenog odozgo", demu prlpadaju proi Jothor""'veliki mudrac, zqtjqUSefora'', "Mariam,traZena, potomstvo iije niie u Egipiu"ef,e3. Njih detvoro rodica, i Mojsije quaterni.o"koji odgovara obrazujujedan takozvanisvadbeni. shemi: klasidnoj - supruga suprug - brat seslra - otac majka - kralj kraljica ljubavnik nepoznata Zena - udaljeni - Animus Anima muSkarcu, Seforasupruzi;Mariam 329 Mojsije odgovara je arhetipStarog (Mirjam) je Mojsijevasestra, Jothor(Jethro) mudraca i odgovara ocu - Animusu,akoje redo kvaternitefu Zenske osobe.einjenica,medutim,da se Jothoruaziva "velikim mudracem", znali daje red o kvatcrnitetu muikarca, Da je red o Zeninaglasak koji ovdepripada mudracu bio bi kod Mariam,koja Velike majke.U na3em bi ondaimala znadenje kvatemitetu nedostaje, doduSeo ina{e destincestuozan odnosbrat - sestra. Zato Mirjam ima izvesuo majdinsko za Mojsija.(Uporediti znadenje 2. (2, lidnost. Mojsije2,4 i dalje).Onaje, kao prorodica, "m&giIna" poredMavarke, i dalie.). Kadje Mojsijelegao Mojsije 15,20 Mirje, dobiv$iospicepclstala "bela kao .jam se toliko naljutila da sneg"(4. Mojsije 12,10), Mirjam je, dakle,nepodesna za ulogu Anime. Najpoznatijafigura Aniryr-e u Starom zavetlt, Sulamit, kaLe: U alhemiji, to jest u "Himi, "Ja samcrna,ali takoljupkae)." jskoj svadbi", je kraljevska ncvesta konkubina mavarskog kralja. Crnac,a posebno Etiop,igra inade u alhemijiizvesnu ulqgu kao glava)i za nigredo"u. sinonimza caputcorvi (gavrauov& Kao predstavnikgre5nog paganskog svetaon se pojavljujeu "Passio berpetuae"9T 330 Trijadase^gznadava onomatopejskim redima Kaulakauo pri Zaulazaui beezarg8, demu Kauiakau predstvlja gonrjeg Adama, a Zaulazau donjeg,smrtnogdoveka,dok se Ceezarod-

327 On je Logoskoga du5eprate"cvrkuiuii" (retrigyiai), , kao slepimi5eviHermesa u nekyia.On ih vodi ka Okeanoiu i'besmrtnjgrredima Homera - nr:;p'Flel.ro1o ntl,og, rot 6flpov (ka dverima ovetpolvS8 Heliosa i u zemljusnova). "Ovaj(llen res) je Okeanos, stvaranje bogova i ljudi, u veditojpromeni wemena, dasnavi5eo dasnaniZe", iz osekenastaju ljudi, iz plime bogovi. 'Rekao kaZu,StosJgjinapisano: "lo jr o.no, sam,vi stebogovii gvi stesinoviNajviSeg'6v". Timeje izgovorena srodnost, odnosno identitetizmeduBoga i doveka, iskazana nistamanieu svetom pismunegou nasenejskom udenju, 6 328 Nasenejcisu, kako kaZeHipolit sve stvari izvodili iz j9dl" trijade,koja se, kao prrro, sastoji od "blaZene prirode go-fl{egdovekao blaZenog, Adama"o kao drugood smrtneprirode dodeg doveka,i kao treie, od "roda bez kralja (nezavisnog)"

186 je Isusnaveoda tede nosi tra "Jordan koji tedenavi$e". Jordan je navi5el on plima koja raste i zato(kao5toje gorenapomenuto) stvoriteljbogova."Ovaj je, ka2g mu5ko-Zenski doveku svima, (naime'hds kggaljudi bezznanjanazivaju Geryones, trotelnim ek ges rheonta',to jest onaj koji iTvire iz zemlje),a Grci ga inade gorepomenuti zovu nebeskim rogom Meseca"." Tekstdefini5e quaternio koji je istovetan saCeezarom, sa Jordanom koji tedeu vis, sa hermafroditom, trotelnim Geryonesom i rogom Meseca, oslanjajuCi se na Jovan 1,3 i dalje,kao kosmogonijski Logos i Zivotkoji je u njemu(1. c.,.14) kaojedanrod (genea) teleioianIuu. thropoi(savrSenog doveka) jeste "pehar"iz koga 331 Ovaj logos,odnosno detXgrstva, pijuii kralj izvladisvojaznamenja'"',ili Anakreoflov pehar. Taj peharvodi Hipolitov prikazdo tuda sa vinom u Kani kojim se jer ono,odigledno, aludirana nebesko carstvo kao vino u peharu jesu itifalidki bogovi i leZi u nama.Dalje paralele ovog pehara pradoveka kilenijski Hermeskoji predstavl.iaju kao i duhovnog pneumatikos). dovekaStose ponovorada (anagendmenos Ovaj je katapanth'homoousios (u svakom poslednji pogledusu5tinski jednak)sapradovekom kogasimboliSe Hermes, itd. Zato Hristos jesti piti kaZe da semora od njegovog mesa i od njegove krvi, jer je on bio svestan prirode svakog individualne od njegovihapostola,kaoi n,eB#hodnosti da "svako dospe do prirode kojaje njemu svojstvena""'. 332 Kao dalji sinonimsledi Koribp koji se spu5ta od te(acharakteriston) menaglavei od neoblikovanog mozga(kao ranije spomenutiEufrat iz Edena)i proZimasve sWari.Njegova - "u zemaljskom slika postoji - neprepoznata obliku" (en t6 plasmati td choik6).On je Bog koji obitavau plimi. DrZim da ovde prikaz ovog.qi^mbolao po3tosamto vei obradiou nije potreban svojojknjizi "Paracelsicotttur . Sto se Koribasatide, njegov paralelizam sa protanthropopo kome su koribanti som mo.{qse obiasniti starim shvatanjem, praljudite. Ime Koribasne oznadava nitiatcvu li0nost,vei anopoputimenaKureta,Kabite,Daktila,i nimnogdlauakolektiviteta, tako dalje.Etimolo$kise ovo ime (nesigurno) dovodiu vezu sa

187

tekstuoznaka Izgledadaje Koribasu na5em koryphe(teme;105. jednu koji ovde, lidnost,i to kilenijskogHennesa za odredenu U vezi satim kao i Kabiri iz Samotrake. dini se,ima istoznadenje Korvbantakalousi" Hermesov tekst kafe:" Touton...Tbrakes... (ovog,TradaninazivajuKoribaso-).106 U jednoj ranijoj putrlipredlidnostmoZda samda ova neobidna kaciji'"' pretpostavio proizvod o Dionisu,zato saKoribasom iz legende stavlja me$anja iz jednesholijeo falidkobiie, SfgproiziIazi 5toje i ovaj, izgleda, delu Dea Syria"'uo. Lukijanovom "De savr5enog doveka istideokean(u kome se, 333 Iz sredi5ta je, kao je gorenapomenuto, dovek nalaziBog)."Potpuni" kao Sto koju dovek mora kapija" lcoz StoIsuskaZe,"istinska "savr5eni" bio roden.Ovdeseu svojo$trinipostavlja da prodeda bi ponovo jer - moramo neko problem prevoda seupitati- za5to rediteleios; kroz novo ima potrebu za obnavljanjem savr5en, ko je peqft^ctus, rodenje?'u' Iz takvog iskaza se moZe samo zakljuditi da dodabi joi onemoguiila ipaknije bila toliko savr5ena savr5enost Slidnute$koiunalazimo i u PoslaniciFilipdatnopobolj5anje. postaopotpun ljanima (3,2) gde PavlekaZe:"gotovoda sam,.. (teteleiomai)"" piSe: samo tri stiha iza toga on Ali "Ilosoi oun (Svi mi sada Cmostidko kori3denje teleioi..." koji smosavr5eni...). s Pavlovom upotrebom tog pojteleios'aodigledno se podudara preciznopnadenje ne5to kaopneumai oznadava ma.Ta rednema o tikos (duhovandovek)"u, sa dime se ne vezuje predstava odnosnoduhovnosti. nekom odredenomstepenusavr5enstva, moZeda prenese Nemadkared "vollkommen"(potpun,savr5en) odnosina koreklnogrdkured teleiossamoako se ova poslednja jo5 potreje doveka, Ukoliko se, medutim, odnosi na kome Boga. bno i novorodenje, ondau najboljem sludaju moZe da znadi"potpun" (vollstanding), utoliko pre,kao 5tona5teksl govori, Stoovaj (sdthenai), potpunidovekne moZe,biti dakni spasen ukoliko ne prode krozow kapiju"'. je "nejasnonapravljeni"ili gomji 334 Otac perfectus-a (acharaktristos), protanthropos. odnosno dovek,"bez svojstava" Njega,kako Hipolit dajenavodi,"Frigijci zovuPapa(Atis)". On je donosilacmira i smiruje"borbu elemenata (polem6nton stoi-

188

189 pradoveka (nebeske kapije) ovde se tumadi kao plima okeana, da stvarabogove. koji, kao Sto smo gore videli, ima sposobnost se verovatno odnosi na ovo mesto toga JevandeUepo Osim Jovanu 7,38 ili na zajednidkiapokrifni izvor. Mesto kod Jovana: "Koji veruje u mene,kao Stopismo kaLe,iz njegovaie tela poteii reka Zive vode", odnosi se na jedan ne-biblijski spis. Ko pije od ove vode_iz nlega ie poteii izvor koji tede u vedni Zivot, kaZe Origent". Ova voda je kao "gornja", aqua doclrinae,kao flumina de ventre Christi, i boZanski Livot, reka iz Hristovog tela, suprotnost"donjoj" vodio aqua abyssi (vodi ponora),u kojoj su, kako kaZu, rnrakovi i,gde Zive Knez ovog sveta i neprijateljski zmaj^i njegovi andeli''*. Reka vode je sam "Spasitelj"(salvaje rekakoja se izliva kroz detvorodelno Jevandelje tor)rr). f-fuistos u svetllo, poput rajskih reka. Ovde namerno navodim nedto opStirnije crkvenu alegoriku kako bi ditalac video u kojoj se meri gnostidka simbolika proLima sa crkvenim jezikom i kako, s druge strane,narodito kod Origenao Zivotnostnjegove amplifikacije i sa gnostidkimpogledima. tumadenjaima mnogo toga zajednidkog je i mnogim njegovim savremenicima i sledbenjemu, kao Tako nicima, sasvim pozntta misao o onome Sto kosmidki odgovara dnhovnom unutarnjem doveku ("spirifualis homo noster"): u Postanju - Propoved1on kaZe da je Bog prvo stvorio nebo koje ("Omnis spiritalis subpredstavljaukupnost duhovne supstance je stantia").Njoj odgovara"na3razum koji j ,.unrduhovaqrlo jest na3duhovni, unutarnjidovekkoji Boga gledai spoznaje."" 337 Ovi primeri hriSianskih paralela sa delirrridno pagangnosticizmabiie dovoljni da ditaocudaju sliku skim predstavama mentaliteta tokonnprva dva stoleia na5egradunanjavremena i da istovremenopokaZukoliko je prisanodnosizmedutada5njeg verpsihidkih udenja i dinjenica. skog
I

chei6n)112" o 6ud.kometelu - izrazkojibukvalno opetnalazimo u srednjevekovnoj alhemijigdgfilius philosophorum facit "pacem inter inimicossive elemente""'. Ovaj "Papa"se zove i nekys jer je sahranjen (1e5), u telupoputmumijeu grobnici. Slidna ideja se opet vraia kod Paracelzusa (Paracelsus). Na podetkusvog traktata,"De vita longa", on kaZe:"Nihil mehercle vita estaliud, nisi mumiaquadam balsamita, conservans mortale corpus a mortalibusvennibus"itd. ("Zivot, doista,nije ni5tadrugo do vrsta balsamovane mumijekoja smrtno telo duvaod smrtnih.*oll4";. Telo Zivi samoiz "Mumia" kroz koju peregrinus micrososmus, (posledqji, u smisluda odgovara mak"dovekdolaokao stranac" rocosmosu) vladafizidkim telom"'. Njegovi sinonimisu Adeh, Arhej,Prototoma, Id, Idehtrum, i takodalje.Onje "protoplastus,l (prvostvoreni) i, kao Id, "kapijaiz koje su poteklaruo 6iiu"ll6 (Uporeditigore "istinska vrata"!)Mumijaje rodena istovremeno t' satelomi odrZpyg gtt , istinao ne u meriu kojoj to radi "Mumia supraceolestis""o. Ova poslednja odgovarala bi gornjemAdamu nasenejaca. O Ideusuili Idesu Paraeelzus, naime._ kaZeda u 19 jedandovek... njemuleZi"samo i to je protopiastus"l 335 Paracelzijska mumija odgovara, dakle,u svakompogleduPrvobitnom doveku koji u smrtnom doveku gradimicrocosmus i kao takavudestvuje u svim silamamacrocosmusa. Buduii da kod Paracelzusa desto dolazedo izrntajakabalistidki uticaji, podsetiti ne bi bilo suvi5no u ovomkontekstu na lik kabalistidkog Metatrona: u SoharuseMesijaoznadava kao "sredi5nji stub"(scl. sefirot-sistema), je Metaa o njemuse daljekale: "Stubsredine tron dije ime je kao ime Gospod. On je stvoren i vaspostavljen (constitutus) po njegovojslici i slidnostii obuhvata u sebi sve goredo dole i od dole do gore i povezuje stepe4gpd (ih) u sre61oi.'r120 336 \4rtvac ie, nastavliaHipolit, vaskrsnutitako Sto ie proii kroz "kapijuneba". je video Na putu u Mesopotamiju Jakov je, nebesku kapiju:"A Mesopotamija kflip, strujavelikogokeana koja istideiz sredine savrsenog dovekat't." To je nebeska kaprja je zaista za kojuje Jakovrekao:'Kakoje uZasno ovo mesto! Ovde kuCa BoZija i ovo su vrata nebeska"". Reka koja istide iz

338 Vratimo se opet nabrajanju simbola kod Hipolita: Prvobitni Covek u svojoj latentnosti - tako bismo mogli da fumadimo oznaku acharakteristos- naziva se Aipolos, "ne zato Stohrani koze i jarce", ve( zato Stoje on aeipolos, t<ljest pol koji

190 okreie kosmosl28.Podseiamna gore spomenute alhemijske paralelne predstave polu. o Merkurukoii se nalazina Severnom (IV, 384)Shodno tome,nasenejci Aipolosa zovuredimrOdiseje ovudadolazistarac Protej.Ovi stihoviglase:"Cesto s mora,.lpz je gre5ke gouotlProtejo silaboZanska, mu koji Egipianima...'129". j],". koji je mora/dubine Toliko citira Hipolit. Homer nastavljai Posejdona"'." Protejje odigledno svekolikeprozreo,podaqi$, je "boZanskog personifikacija nesvesnog"t; tesko starca uhvatiti/ gledajuii pobegne.,." da on naprcd ue D&bi bio nateran da govori On, istina,Zivi u moru,ali on semorazgrabitibrzo i bezobzirno. u sveti podnevni das amfibijski izlazi na usamljenoZalo, gde spavamedu fokama.Njih treba shvatiti kao toplokrvne,to jest nesvesnog, kakvi se spontanoposvesti pristupadnesadrZaje javljuju u odredenovremc u vazdu5nom i svetlosnom carstvu od Protejaput i uslovkoji ie mu svesti.Lutajuii junak saznaje kuii i time se staraciz mora potvrdujekao omoguiiti poyqqtak psihopompos."'"Ou piprasketai", kaZeo njemuHipolit, Stobi govorse verovatnonajbolje moglo prevestifrazom francuskog pasrouler";"vei", nastavlja nog jezika "il ne se laisse tekst,"on kao da se okreie oko samogscbei samogsebemenja(perierpredstava kao jednaneuhvatljiva, chetai)".On se,dakle,pona3a je to n6mrtes, istinito,bezgre5ke. tvorevina, OnoStoon kaZe On je predskazivaf.Zxo naseneicine bez razlogavele da je potpuuog doveka sasvim dutroko i te5ko shvatiti". "spoznaju 339 U daljemtekstuProtejseuporeduje sazelenim klasom Zita Eleuzina.Njemu je upuien misterijski poziv: "'Iegdv(,rere je ("Svetog, r6rvts ro0govBprprb Bpr,p6v." $pdakagospodarica (iaki) (jakima).")"' Brimima rodila,Brimo "Donji" odgovorvisokim eleuzinskim posveienicima,predstavlja mradna staza (koju jo oteo bog donjegsveta)a koji "vodi ka ljuPersefone gajuvisokopo5tovane uzbudenom bavnom deZnjom Afrodite".Na putu ovom donjem da bi bili "ljudi bi trebalu 4q,zastanu", je posveieniu "velike i nebeske" misteriie"*. Jer ova misterija gdestanuje samo kapija"i "kuia BoZija(S otroq $scl0), "nebeska samoza duhovne ljude.Oni bi trebaloda Dobri Bog", odredena (nymphioi, svojehaljinei svi postanu sponsi mladoZenje), odbace

l9l

"kojima je mu5kost oteta devidanskimduhom"l35. Ovdepostoji veza sx Otkrivenjem 14,4 : "... Virgines enim sunt. Hi sequuntur Agnum quocumque abierit.".('Jer su djevstvenici. Oni idu za jagnjetom kud god onopode ''o.") 8 340 Medu objeklivnim simbolima Sopstvasrednjegaroda gore sam spomenuo ameristos stigme, "nedeljivu tadku" kod nasenejaca. Ova predslava se podudarf sa onom o Monadi i Sinom Covedijim o kojima govori Monoimos. Hipolit kaZe: "(Monoimos) smatra da postoji takav jedan dovek, kao ono Sto pesnik (kaZe) o Okeanosu, izra4ava"iuci se .qlprilike ovako: 'Okeanos, poreklo bogova kao i poreklo ljudi'rr/. Opisujuii to drugim redima,on kaZedaje dovek Sve,podetakuniverzuma(t6n h6lon) nestvoren, neraspadljiv, vednotrajan, a Sin prethodnospomenutog dovekaje stvoren, sposobanda pati, roden izvan vremena (achronds), nenameran (abouletds), nlje predodreden (aprooristos)... Ovaj dovek je jedna-_Monada, nrje sloZena, nedeljiva a ipak je sloZena, deljiva, svevoleia,u miru sa svima, u ratu sa svima, u svemu u borbi sa sobom (panta pros heauten polemios), (samoj sebi) neslidna,(i) slidna,nalik na muzikalnu harmoniju koja u sebi sve sadrZi...koja dini sve vidljivim, tako Sto sve stvara. Ona je samamaika, sama otac, ta dva besmrtna imena.^Simbol savrsenogdoveka je, kaZe Monoimoso J<lta,ili nazirrl38. Ovaj naziv piedstavlja'nesloZenu,jednostavnu, nepome5anu Monadu, koja je sastavljena potpunoni iz (ega, a ipak je sloZena, mnogolika, isedena na rnnogo delova,viSedelna. Ova je{1a, nedeljiva (iota) jeste (polyprosopos) sa mnogo lica, hiljadu odiju i hiljadu imena, ona je jedna povlaka slova i. Ona je slika onog potpunog, nevidljivog doveka...Sin dovediji je jedna jota, jedna povlaka (karaia) koia tede odozgo, puna, koja ispunjava sve, koja s^a^drZi u sebi ono Sto ima i dovek (odnosno)Otac Sina dovedillgl39." 341 Ova paradoksalna predstavaMonade kod Monoimosa prikazuje psiholoskuprirodu Sopstva, kako je shvatiojedan misltlac iz II veka pod uticajemhri5ianskeporuke.

192

193 pretvarau kruZan,samoj sebi slidan"l55.Kod Dornglsa "puncfulum vix intelligibile" je polazna talka swaranjar)o. Isto tako DZon Di (John Dee) kaZeda su sve stvari podelena osnovi tadke i monade'''. Sam Bog je sredi5na tadkai istovremeno periferija. Kod Miliusa (Mylius) tadkaje avis Hermetis"o.U ,,Novumluona je duh i vatra, Livot arkan-supstanci, m,en"-Lt slidna spiutheru"'. Ovo shvatanje tadke ide manje ili vi5e paralelno sa gnostidkim shvatanj em. 346 Iz ovih naznaka nije tesko videti kako je llristos asimilovan putem simbola koji vaZei za BoZije carstvo,na primer zrrice senfa, skriveno blago i dragoceni biser, On i njegovo carstvo imaju isto znadenje.Ovo rastvaranjeHristove lidnosti uvek je naravno bilo predmet prigovora, ali se pritom ispu5taloiz vida predstavlja asimilaciju i integraciju l{rista u da ono istovr.eqreno ljudsku dusul60.Rezultat se pojavljuje ri rastu Uidste lidnosti i ramoju svesti. Ova specifidnadostignuia su zato sada,u antihriSianskojepohi,najvi$eugroZena, ne samokroz socijalpolitidke opsene,vei pre svega,i u prvom redu, kroz racionalistidki hibris koji radvaja svestod njenih transcedentnih korenova i stavlja pred nju imanentneciljeve.

342 Paralelno shvtanje nalazimo kod nestokasnijeg Plotina (oko 205-270). Tako on kaZeu svojim "Eneadama".. "Ako, pak, jednadu$a sebe u svakodobapoznaje, ona znada njenoprirodno jedno kretanje nijc nikakvapravalinija, Stoznadidaje doZivela pomerbnje, te pravi kruZnipokretokojednogunutarnjeg principa, jesteono odakle okojednogsredi5ta. Ali to sredi5te krug podinje. DuSa ie seo daklekretatioko svogsredi5ta, lo jest,oko principa iz koga izltzi; drZaie setogal kretaie sepremanjemukao Stotreba da radesvedu5e. Ali samo du3e bogovakreiu sepremanjemui jer je jesteuistinu zatosuto bogovi; ono Sto vezano za to sredi5te Bog; a onp..Sto i ie dalekood njegajeste dovek,nejedinstven zivitinjskilao." 343 U ovom shvtanju tadkajesredi5tejednog krugakoji se na izvestan nadin stvara cirkumambulacijom du5e. Tadka je, j" shvatanje medutim,"srediSte svih stvari",predstava Boga.Qop, - simbola koje i danas leZiu osnovimandala snova'*'. 344 Slidnoznadenje kao Stp.je Monada kod gnostika ima i deslapredstava spinther-a, iskre'*'. Ona.odgovara vi"scintilla tae","iskJicidu5e"\{gjstora Ekharta'"', koju smovei sreliu udenjuSaturninusa'**.Isto tako je, kaZu,Heraklit.- "lrz7(ar", du3u shvatao kao "scintilla stellaris essentiae"ra). Hipolit spominje u udenjusetijanaca da poml{i-na na inteligentan nadin drZi "sjaj i iskru svetlosti u ropstvu"t*o, i da je ova "n.ajgr4nia l'f8 iskra"ni nni nadin, u mradnim vodamal47 "pomesana'idole SUd;" uCfS-i** Cudotvorac(SimonMagus)o da seu ,.*Lou i mleku nalazi jedna veoma qala "is^lca koia se razvlja u neogranideuu i nef,romenljivu silulag,lsO. 345 Simbol tadke dospevado alhemijegde predstavlja arkan-supstaucul tako kod Mihaela Majelp (Michael Maier) tadkaznadi"distotuili hologenost suStine'l1l'. U Zumancetu ona je "punctum solis"koja seplewarau pilels2.Kod Henrika Kunarta (HenricusKhunrath) onp.predstavlja sapientia kag.takozvani "Saltz Punct" (zrno soli)"', kod Majera zlalol)4, Kod skolijastau ttTructatusaureus" ona je sredi5te,"circulus exiguus"(minimalni krug), i "mediator",koji miri neprijateljske elementei "ugaoni oblik kvadratureputem dugotrajnerotacije

t94

195

XTV

STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA

1 347 Prethodno primeri biie dovoljni da prikaZu navedeni postepenu recepcijui amplifikacijuarhetipakoji se nalazi u osnovi Ego-svesti.Ne Zelim da njihov broj prekomernoumnol,avam, Veionaprotiv,da poku5am da ih rezimiramtako da iznjih jedna pregledna nastane slika. Iz razliditih rripolitovih naznika nesumnjivoproizilazi da mnogi gnosticinisu bili ni5tadrugo do psiholozi. On,tako,spominje lako oni govoredaje "du5uveoma te5konaii i te5korazumeti"r,a isto tako teskaje shvatljivai spoznaj a "potpunog" doveka. celovitosti (telei6sis)leste, "Podetak naimeospoznajadoveka; spoznajaBoga jeste pak potpuna savrleno st (apatismene teleiosis). " Kliment Aleksandri; Jti kaze u "fagdagggus"-r(III, D. "Upoznatisamog je, kako izgleda, sebe najveieod svihudenja. Jer,akodovekpoznaje samoga sebe onda 6e spoznati Boga." Monoimosu svom pismu Teofrastu kaZe: (apoheautou) sebe "Trali ga iz samog i udi ko je on, koji uop5te sve $toje u tebi (sebi)pripisujei kaZe:moj Bog, moj duh, moj mojetelo,i udi odakle(dolazi)neraspolotenje ym,m, mgjadu5a, i radovanje i ljubav imrLnja,,i nedobrovoljno bdenje,i-nedobrovoljna. uspavanost, i nedobrovoljna ljutnja, i nedobrovoljno voljeqie,i, ako si to, kaZu,tadnoistraZio, onda ie5 ga naii u samom sebi kao Jedno i Mnogo, Sto odgovaraonoi talkici (keraian), on to u tebi (aph'heautou) ima svojJporeklo iiLlaz2.,, ,348 Citajuii ovaj tekstnehotice mislimo na indijskepredstave Sopstva, poput Bramana i Atmana, kao u KenaUpani1adarna l: 1. Od koga,poslatkudato letim, Mana? Ko gaje pwi zauzdao, kudaproleie dah?

govorkojim sadgovorimo? Ko je prvi otposlao je je Ko Bogkoji nametnuo amnauhoi oko? 2. Slu5anje slu5anja i mi5ljenje mi5tienja, Govorgovora... 4. Stoneizgovorljivo kroz govor, govorljiv".. Onodimegovorpostaje je nezamislivo 5. OnoSto mi5ljenjem, Cimemi5ljenje bivamiSljeno, To, kao Braman, mora5znati'.s 349 U indirektnomobliku Jf,jnavalkia v, Brihaddranyakadefini5e Upaniiadi 3,7,1,5 i23: "Ovaj koji prebiva u svim biiima, koji je od svih bica razliiit, koga nijednobiie ne poznaje,dije telo su sva biia, koji upravlja svim bicima iznutra, on je fuoja, duia, unutat nji upravljai, besmrtni. Nemaosimnjega nikog ko vidi,,nemaosim njeganikog ko iuje, nemaosim njega nikog ko razume, nemaosim njega nikog ko spoznaje. Onje tvojadttia, unutarnjirytravljai, besmrtni. Ono punoje ialosti.'rt ito seod njegarazlikuje, 350 Kod Monoimosa, koji je oznaden kao "Arapin",indijski uticaji nisu nemoguii.U svakomsludaju, njegov isliazje zna(,ajan buduii da pokazuje da je vei u drugomstoleiu) Ego jednog obuhvatnog shvaienkao eksponent totaliteta,upravokao - misaokoja ni u kom sludaju Sopstvo psiholodakni dana5njim zima nije dobro poznata!Kao i u Iudiji takve spoznaje i na Bliskom Istoku predstavljajurezultate intenzivnog introspektivnogposmatrnja koje ne moZebiti ni5tadrugodo psiholoSko. je van sumnje psiholoYka Gnoza spoznaja iiji. sadriaji potiiu iz je nesvesnog. Ona do svojih uvida dogpela kroz konceutraciju paf;riJe na takozvani"subjektivnifaktor"okoji empirijskipostojiu dokazivomdelovanju kolektivnog nesvesnog na svest.Time se

196

t97 i ka nebeskoj ljusci okiienoj zvezdamakoja rotira oko njega. Paralelno s tim postoji horoskop kao rota nativitatis. 353 Slika grada, sobe i posude vodi dalje ka njihovom sadrZaju,dakle do stanovnika grada i kuie, ili ka vodi koja je sadrZanau posudi. SadrZilacima tada opet odnos prema detvorstvu i prema petostrukostikao jedinstvu broja detiri. Voda se pojavtrjujeu modernom iskustvu kao prava voda koja ogleda nebo, kao jezero, kao detiri reke (na primer, Svajcarskakao srce Evrope sa Rajnom, Ticinom, Ronom i Inom, ili kao Raj sa Gihonom, Pisonom,Hidekelom i Eufratom),kao svetai krStena vodica, itd. Voda desto tvori par sa vatrom ili je dak s njom ujedinjenakao vatrenavoda (vino, alkohol). 354 Stanovnik kvadratnogprostoravodi do ljudskog lika, je pored geometrijskogi aritmetidkog,najde5ii simbol Sopkoji stva: to je Bog ili Bogu slidan dovek, knez, sve5tenik,veliki dovek,istorijska lidnost deda,voljeni otac,omiljeni uzor, uspesni stariji brat; ukratko, lik koji nadma5ujeEgo-lidnost snevada,(Zenska psihologijaima odgovarajuieZenske likove.) 355 Kao Stoje krugu suprotstavljenkvadrat, tako je detvorstvu suprotstavljenotri plus jedan i tako je pozitivnoj, lepoj, dobroj, po5tovanja dostojnoj i ljubavi vrednoj ljudskoj pojavi suprotstavljennegativan, ruLan, zao, preztenjavredan i demonska figura koja uliva strah.Kao svi arhetipovi, i Sopstvoima paradoksalan antinomidan karakter. Ono je mu5ko i Zensko,staraci dete, moino i bespomoino, veliko i malo. Sopstvoje istinski "complexio oppositorum"'* Sto,medutim, ni u kom sludajune znadi da je ono samo po sebi sastavljenood takvih suprotnosti.Naime, isto tako je moguie da prividna paradoksalnost nije ni5ta drugo do odraz enantiodromskih promena u shvatanju svesti koje je za celovitost das povoljno, das nepovoljno.Isto to vaLi za nesvesno uop5te,tako Sto njegovi likovi uZasamogu biti izmamljeni strahom svesti od nesvesnog. Zn#q svestise ne sme potceniti, zbog dega se preporudujeda se protivrednamanifestacijanesvesnog, bar u izvesnoj meri, dovede u kauzalan odnos prema svesnom stavu. Svest se, medutim, ne sme ni preceniti, jer iskustvo daje isuvi5e nesumnjivih dokaza za autonomiju nesvesnih konrpen-

paralelizam objaSnjava gnostidke iznenadujuii simbolike sarezultatimapsihologij e nesvesnog. 351 Hteo bih da ovu podudarnost ilustruiem rezimiranjem predstavio. simbolakoje samprethodno U tu svrhumoramosebi najprepredoditione dinjenice koje su psihologijupobudileda uop5teprihvate arhetipcelovitosti,odnosnoSopstva: to su u prvom redu snoyi i vi,zije,u drugom redu, proizvodi aktivne imaginacije, u kojima sepojavljujusimbolitotaliteta. Medunjima valjapre svega spomenutigeometrijske tvorevine koje sadrZe elementekruga i detvorstva', dakle s jedne straneoblike lruga i kugle koji semogu prikazatidistogeometrijski ili predmetno, as druge,kvadratneili detvorodelne figure, ili one u obliku krsta. Osim toga,to mogu biti detiri pojedinadna predmeta ili lidnosti jedanna drugi.Isto koji se svojimporetkom ili smislom odnose znadenje ima osmicakao dvostruka detvorka. Posebna varijacija jeste dilematri plus jedan.Broj dvanaest motiva detvorstva (3 x 4) izgleh da ovde pripada kao resenjedileme i kao simbot (zodijak, godina). celovitosti T'rimoZedavaLizarelativnu celinu, buduii da po pravilupredgtavlja ili duhovni(odnosno zami5ljeni) (odnosno totalitet kao Stosu Trojicao, ili instinktivni htonski), kao je 5to hijadski karakter bogova podzemnogsveta (takozvana se, medutimo trojka, ako se prema "donja trijada"),Psiholo3ki konteksfuodnosina Sopstvo, mora rzumetikao {efektnadetvorstvo,odnosno kao prelazno stanjeka detvorstvu9. Jedna trijada jedqq suprotstavlieno ima kao komplement trojstvo.Komplement ''. jeste jedinstvo detvorsWu 35212 motivakrugai detvorstva izvodi sesimbolgeometrijski obrazovanog kristalai time dudotvornog ftamena. Odavde. -se gradianafggija Jagradom, zarrkom, crkvomll, kuiom, soboml2 i posudom''. Dalja varijantaje todak. Prvi motiv naglabava sadrZanost Egau veiem obimu Sopstva, a drugi rotacijukoja se pojavljujei kao ritualnacirkumambulacija. poU psiholo5kom gledu ona ima znadenjekoncentracijei bavljenja jednim srediBtem koje je zami5ljeno u centm kruga i zbogtoga se formuli5e kaotadka. Odavde odmah nastaje odnos ka nebeskom polu

198

199 ski quaternio. U daljem tekstu poku5aiu da ova dva kvaternija, koji, iako poseduju razliditu strukturu ipak izrahavaju otprilike isto, dovedem psiholo5kine samo u medusoban odnos,vei i da uspostavim njihovu vezu sa kasnijim (alhemijskim) tvorevinama detvorstva. Dok to budem radio ispitivanjeie pokazatiu kojoj su meri oba kvaternija karakteristl(ni za psihologiju gnostidkeepohe i kako se mogu uvrstiti u arhetipsku istoriju duha hri5ianskog eona. 359 Cetvorstvo u Mojsijevom kvaternijulT odigledno je konstruisanopo sledeioj Semi:

zacionihpostupaka da bi se uzrok ovih antinomijamogaoftahiti samo postojivrsta"neou svesnom. Izmedusvesnog i nesvesnog jer dredive relacije", seposmatrad ne moZeodvojitiod predmeta posmatranj a i zrto Stoon aktomposmatranja ometaovog,to jes! zato StotadnoposrTetranje posmatranja na Stetu ncsvesnog ide svesnog i vice-versa''. 356 Tako se Sopstvo pojavljujeu svim oblicima,od najvi5egdo najniLeg, ukoliko oni prekoraduju obim Ego-lidnosti na jednogdaimoniona. nadin i svoju teriomorfnu Ono,naravno, ima jesu, po mom simboliku.Najde5ieslike u modemimsnovima iskustvuo slikeslona, belei cme ptice,ribe konja,bikao medveda, i znije; a povremeno puZ,pauk i buba. sepojavljujui kornjaEa, Biljni simbolisu pre svega anorganskim cveti drvo.Medu tvorevinama destisubregi jezero. 357 U sludajevima seksualnosti, kad postojipotcenjivanje Sopstvo sesimbolizuje moZe kao falus.Potcenjivanje dapostojiu obidnom potiskivanju ili u odiglednom Kao ovo obeavredivanju. poslednje ono kod izvesnih vi5ediferenciranih deluje i kao [udi disto biolo3ko shvatanjei ocenjivanje seksualnosti. Takvo shvatanjd pqe.vida duhovne, odnosno "mistidne"implikacijepolnog nagona". One oduvekpostoje dinjenice, aLiiz kao psihidke racionalistidkih razlogai zbog razliditihpogledana svet bivaju obezvredene i potisnute. U svim takvim sludajevima moZe se odekivatinesvesni falicizamu vidu kompenzacije. Kao dobar primer za to moheda vaili poglavitoseksualistidki nadinposmatranjapsihe kod Frojda (Freud). 2 358 Sto se,pak, tide gnostidkog kod nasimbolaSopstva, senejaca u Hipolitovomtekstuuglavnom se pojavliujupredstave s [iudskim likom; a od geometrijskih i aritrnetidkihsimbolanajde5ii su kvaterniteto ogdoad,trojstvo i jedinstvo.NaSupaZnju preteZno iemo pokloniti simbolucelovitostikvaterniteta, i to pre svegaonom simboluspomenutom u poglavljuXIII, 6, koji bih ukratko oznadio kao Mojsijev kvaternio, a zatim i drugom nasenejskom kvaterriju, i to rajskimrekamakoji iu nazvatiRaj-

Jetro,fiziiki i duhovni
otac

--.-j't-*- \ ;*-y*_*_-li
I f;\

\V

Mi$am,majka, Anima
Sefora,supruga Mojsijeva i ierka Jetrova

360 "Donji Adam" odgovara obidnom srnrtnom doveku, Mojsije kulturnom heroju i zakonodavcu i time, na lidnom stepenu,"ocu"; Sefora, kao ierka kralja i sve5tenikaodgovara "gornjoj majci". Oboje predstavljaju za obidnog doveka "kraljevski par" koji, medutim, kod Mojsija s jedne straneodgovara njegovom "viSemdoveku",a s druge stranenjegovojAnimi (Mirjum)'". "ViSi" dovekje sinonimansa "duhovnim,unutarnjim" dovekom, koga u gornjem quaternio predstavlja Jetro. Tako izgleda zna(enje quaternio-agledano sa stanovi$taMojsija. No, buduii da se on prema Jetru odnosi kao donji Adam, to jest kao obidan dovek prema Mojsiju, onda se kvaternio ne moZe razumeti samo kao struktura Mojsijeve lidnosti, vei se mora posmatrati i sa

200 stanovi5ta donjegAdama.U tom sludajunastaje najpresledeii quatemio: Mojsije kaokulturni heroj DonjiAdam kaoobidan dovek Sefora , kao gornjamajka ......,... Eva kaoobidna Zena

201 Mojsiju. On je, prematome, nadmoinommudro5iupomagao jedna numinozna lidnost, to jest olidenje jednog arhetipa, odiglednoarhetipa"starogmudraca"koji u mitu i folkloru pq1duh ima dvostrukobiie'". sonifikujeduh. Kao Stosampokazao svojuvlaslitu Senku Kao StoMojsije u ovom sludajupredstavlja prosi zemlle, tako bi se i Jetro baS kao pagancrnu ierku Sto time kao "donji",asmogaouvrstitiu kvaternio i tudinac, ski sve5tenik nefastnim pektsamoga sajednimmagijskim znadeqjem''. sebe, Mojsijevquaternio 363 Kao Stosmovei naveli,nasenejski jesteindividualna varijanta op5teg svadbenog kvatemija kakavse pojavljuje istotakomogao oznaditi i u folkloru". On bi se,stoga,
i drugim mitolo5kim imenima.

361 Ovde se sadaispostavlia quaternio da je nasenejski n izvesnom smisluasimetridan, buduii da vodi do senarijusa (broj Sest) koji jasno i iskljudivopokazuje gornjemkvaterniju navi5e: sekao tredi spratmorajudodatijoS Jetroi Mirjam, dime bi Mojsije i Sefora bili gore dopunjeni. Tako dobijamo vrstu redosleda koji vodi odozdoka gornjem Adamu.Ova psihologija odigledno gradiosnovu za prostrane valentinske liste sizigija. Time sedonji Adam,dakledovekkoji Zivi u telu, pokazuje na najdonjem mestu odakle moZe da vidi samo put navi5e.Ali, kao 5to sam vei naznatio,detiri liduosti nasenejanskog kvaternijasu tako ve5to je, izabrana da ne samou svadbenom kvaternijunajav[ienuvek prisutanmotiv incestao (Jetro-Mirjam) psihidke vei i pro5irenje strukture premapodljudskoj, obidnogdoveka mradnoji zloj strani (Senki!): MojsijeZeniMavarku, a Mirjam,proroeica i majka-sestra postaje 5topokazuje daie nienodnos premaMojsiju "kuZna", postaonegativan. To se dalje potvrdujetime StoMirjam uslaje protivMojsijai dakokreieprotivnjeganjegovog brataArona. Takodobijamo sledeiisenarijus: donji Ad a m ........" ...." E..... va Mojsije .....,., Mavarka Jetro,paganski sve5tenik Mirjam, leprozna "belkinja" 362 Jefto,"veliki mudrac", nije istinaoptereien biblijskim tekstovima;kao midijanitski sveStenik onododu5e, ne sluZi Jahveu,i ne pripada izabranom vei seod njegqtazdvaja, narodu, dobiv5i dozvoluod Mojsijada ide u svojudomovinu'v. Izgledada on nosi i ime Reguel ('lBoZiji prijatelj") i da je svojom

Osnovna shemabraka medu rodacima. muZ .......... sestramuZa rodakakao Zenn brat Zene

pojavljuje se u raznim varijacijama; sestru na primer moZe zameniti majka, ili neka odinska figura Zeninogbrata. Kao karakteristika, medutim, ostaje motiv incesta.Buduii da se radi o iskonskoj, za psihologiju ljubavnog odnosa kao i za tradiciju, znadajnojshemi,jasno je da ona, kao i svekarakterolo5ke sheme, ukazuju na jednu "povoljnu" i jednu "nepovoljnu"pojavnu formuo jer i vidovi odnosakoji dolazeu obzir ukazuju empirijski na istu jedan pozitivan i jedan negarazliku: sve Stodovek radi poseduje tivan aspekt. 364 Neka ditaoca,dakle, ne zbune pomalo skurilna gnoslidka imena,jer ona su takoreii sludajna,dok je samashemaopStevahe(,a.IstovaZi i za drugi quaternio,odnosnokvatemio Senke, za koji sam zadrLaoiste oznake, upravo zbog toga Sto Mojsijeva biografija nudi izvesne crte koje su podesne za ilustrovanje Senke.

202 365 Donji senarijus uemavrhunac u "donjem Adamu",vei svojoj tamnoj, (odnosno Zivotiujskoj y teriomorfnoj)pred-etapi istog,i to u zmiji stvorenoj pre doveka, u gnostidkoj Naas.Iztoga ptoizilazi sled ei a stnrktura :
gor nji Adam (Anthrop os) gornji Jetro
ti\

203 (Vasilid),bili su ti koji falidkimHermesom!) Osimtoga,gnostici su iscrpnodiskutovalio problemuzla (pothen1okokan - otkuda potidezlo?).Lik zmijekod Nousai Angathodaimona ne znadini u kom sludajuda je zmija imala samodobaraspekt. Kao Stoje zmijaApofisbila klasidnipeprijatelj egipatskog bogaSunca, tako je davo,"ta starazm;rja"'*, bio neprijatelj l{rista, "novusSol"-a. duhovnom Dobromi savr3enom Bogu suprotstavio sejedannesujetan, neuki nesposoban savr5en, demijurg. Postojale su arhon(rukopis)od ske sile koje su ljudima dale kob-archirographum kojegje llristos*oruo daih spase25. 367 Kasnijiduhovnirazvojjepodetkom drugog milenijuma premanradnoj strani.Demijurg u sveveioj meri pomerao teZi5te je postaodavo koji je stvorio svet,a malo kasnijealhemija je podelada razvija svoj pojam Merkura,tog delom materijalnog, delom imaterijalnogduhakoji proZimai odrZava sve stvari, od kamena i metalado najvi5ih,tivih biia. On u liku znije nastanjuje unutra5njost Zemlje,poseduje telo,du5u i duh,kaohomunculus je zami5ljen kao ljudskilik i shvaien ili "homq_altus" kao "htonski bog"26. Ovdese3asno viOi u kojoj merije zaryaprvistepen doveka ili daleki odraz Anthroposa i koliko je opravdana iednadinaNaas - Nous - Logos - Hristos - Gornji Adam. Srednjevekovnirazvoj ove jednadine prema uuadnoj strani, pripremljenje kao Sto smo vei spomenuli,i gnostidkimfalicizmom.On se pojavljuje vei ^qXV vekuu alhemijskom Codex Ashburnham 1166Laurentiane'' a u XVI vekuMerkurseidenti. fikuje saHermesom Kilenioso-28.

I.Kvaterino gornji iovek gornji Mojsije

-'i"
mudraSefora
a
t

\\ I

T
ft

donji Jetro il, I(vaternio

---fr{

wa Mirjam

Mojsijekao homocarJ

366 Ova shema nije nikakva dokona igra buduii da gnostidkitekstovinedvosmisleno pokazuiuda im je tamni aspekt metafizidkih likova bio dobropoznati to u takvoj meri da sutime prouzrokovali najveieuegodovanje. (Qgtimo se,na primer,poistoveienja dobrog Boga sa Prijapom'r, ili Anthroposasa iti-

je da gnostidkufilosofiju nastavlja 368 Kara![eristidno upravo alhemija2e. Mater at.ni*ii je jedna od majli modenih prirodnihnaukakoja namje posredovala neuporedivo poznavanje "tamne"materije.Onaje prodrelai u tajne fiziologijei istorije razvola i uop5te udinilaje korenove Liveegzistencije predmetom

2M svog istraZivanja. Tako se ljudski duh spustio duboko u sublunarni svet materije i tako ponovio gnostidki mit o Nousu koji, ugledav5isvoj odraz u dubini, silazi dole i biva obgrljen i progutan od Physisa. Vrhunce ovog razvoja ozna(ava1u u XVIII veku francusko Prosvetiteljstvo, u XIX veku naudni materijalizam i u XX veku politidki i socijalni "realizam"koji je todak istorije vratto za punih 2000 godinanazadi opet uspostaviodespotizam, bespravnostindividue, surovost,ljudsko nedostojanstvo i ropstvo prethri5ianskogsveta,diji je "labour problem" bio resen ergastulum-om (Stalom za robove). "Preokretanjesvih vrednosti" odigrava sepred na5imodima. 369 Ovaj nzvoj koji smo ovde sasvim kratko ocrtali izgledada je u srednjevekovnoj, kao i u gnostidkojsimbolici, bio isto tako anticipiran kao i Antihrist u Novom zavetu.Poku5aiu da sadaizloZim na koji se nadinto dogodilo. Videli smo gore da kao Sto gornji Adam odgovara donjem, tako donji Adam odgovara zmiji. U duhu Srednjegveka i kasne Antike prva dvostrukapiramida Anthropos Quaternio, predstavlja svet duha ili metafiziku, a druga, shadow Quaternio, sublunarnu prirodu i to narodito instinktivnu ljudsku dispoziciju, "meso" - da se posluZim ovim gnostidko hri3ianskim pojmom - koje ima svoj koren u animalnom catstvu,tadnijeredenou carstvutoplokr"v^nih Zivotinja.Nadir je hladnokrvnivertebrat,zmija", sa kojom dospeva ovog sistema do svog kraja psihidki odnoskoji se takoreii moZeuspostavitisa svim toplokrvnim biiima. To Sto zm4a, nasuprot svakom odekivanju, predstavljaodgovor Anthroposupotvrduje se time - Stoje bilo narodito znadajnoza Srednji vek - Stoie ona s jedne strane pozntta allegoria Christi, a s d1uge, izgleda da je u posedu dara mudrosti i najvi5e duhovnosti". Kako kaZe [Iipolit gnostici su identifikovali zmiju sa kidmenom moZdinom i medulla-om. A oni su identidni sa refleksnim funkcijama. 370 Drugi od ovih kvaterniteta predstavlja negativ prvog; on je njegova Senka."Senkom"oznadavam inferiornu lidnost diji se najniZi stepen ne moZe vi5e razlikovati od nagonskog biia Zivotinje. Ovo shvatanjepostoji vei u ideji o prosphyespsychE, "na to narasle du5e" kod Isidorusa 32,33. Nalazimo je i kod

205 Origena koji govori o ljudimakoji u sebiposeduju Zivotinje3a. Buduii da je Senkaza veiinu ljudi nesvesna, zmija potpuno odgovara nesvesnom i za osve5divanje nesposobnom koje, medutim,kao kolektivnonesvesno i kao inslinkt,izgledada posedujejednu osobenu mudrosti jedno znanje koje se destooseia To je ono "blago"koje duva zmija (odnosno kao natprirodno. razlogza5tozmija, sjedne strane, zmaj)i istovremeno znadizlo i mrak, a s druge,medutimo mudrost.Njeno nepripadanje iIemr.l, izra[avalanagonsko hladnoia i opasnost koje se bezobzirno okrutno i neumoljivouzdi1eiznadmoralnihi ostalihljudskihZeljai i zatodelujeisto tako uZasavajuie stavova i fascinantno kao susotrovnom ret saopasnom zmijom. je zmia simbolMercuri.us 371U alhemiji non vulgi koji je paralelansa bogom otkrivanja,Hermesom. Obojica su pneuprirode.Serpens matidne Mercurii predstavlja htonskog duhakoji prebivau materiji,narodito u deluiskonskog haosa, skrivenom u stvaranju, u massa confusa ili globosn. U alhemijisimbolzmije ukazujena istorijski predhodeie slike. Buduii da se opus al* podraZavanje hemidara shvata kaoponavljanje, odnosno stvaranja sveta, serpens Mercurii,taj lukavi i varljivi bog,podseiana zmiju u raju i poputnje na davola, isku5ivada koii imje, po njihovom priznanju,u ry.du podmetao prepreke. svakakve Mefistofeldija je Geteovu(Goethe)verziju alhemis"babazmija"", predstavlja tidkogfamilijarisa Merkura. On je, kao i zmaj,varljiv, evazivan, prvi stupanjhermafrodita, otrovan,opasan, koji zbog toga mora dabudeprevaziden. 372 Kod nasenejaca raj kao detvorstvo paralelno Mojsijevom Quaternio ima slidnoznadenje. Njegovodetvorstvo se sas-ioji od ietiri rajskereke, Pisona,"Gihoni, Hedekela i Frata36. personifikovaninumen drveta" ZrcttSa u Postanju 3 predodava Zbogtogaonatradicionalno poreddrvetaili ob, biva prikazivana motana oko njega.Onaje glasdrvetakoji Evu uverava "da bi od drvetadobro bilo jesti i da je ono lepo za gledanje i snaZno, zdravodrvo" (Postanje 3,6, Luter). Isto tako qg u bajci "Duh u hoci" MerkurmoZe fumaditi kao numen drveta". U "Rip[;evom "Scrowle"Merkur se pojavljujekao zmija u liku jedue Meluzine

206 u kro3nji filosofskogdrveta("{luo znanja")38. Drvo predstavlja ruwoj i faze procesapro;mena",a njegovi plodovi ili cvetovi predstavljaju krunu dela"'. U bajci Merkur je skrivenu korenju velikog hrasta, dakle u zemlji. Jer u unutrasnjosti Zemljeobitava Serpens Mercurii. 373 Raj je kod alhemidara omi$enisimbolza abedo4r, to jest ponp^vno dostignuto stanjenevinosti inosti d d.iji diji iii i izvor rada aquaper-43 ;_ je manens'". *u*o*a2 Kod crkvenihOtaca ovaj izvor*r Hristos, a rajpredstavljatle du5eiz kojeg izvire detvorodelna rekaLogosa**. Isti simbol nalazimo,medutim, i kod alhemidara i mistika Diona je "nova zemlja, Pordedla (John Pordage):boZanska mudrost jer nebeska zemlja... iz ove zemljeizrasto5e sva stablaZivota... Takonider$...12 srca,iT.sredi5ta ovenovezemlje, i takoozeleni izgubljeni vrt Eden",itd.a)
Gihon zmija

207

Hidekel

Eufrat

4 374Simbolzmijevodi nasdo slikeraja,drveta i zemlje. To znadiistokoliko i razvojnoistorijska regresija od Zivotinjskog carprirodediji ahemijski stvado biljke i anorganske pojamjestetajna materije, odnosno lapis.Ovdelapisistina,ne trebashvatati kao krajnji proizvodopus-a, vei naprotiv,kao njegovuinicijalnu materiju. Ovaj arcanumalhemidaritakode oznadavaju kao lapis. Simbolikakoja je ovde prikazanantcshe se dijagramskiisto tako predstaviti kao novi quaternio, piramida: odnosno kao dvostruka 375 Lapisje, istina,zami3ljen kao jedinstvoi zato desto prima materia. stoji umesto AIi kao 5toje ova deo pra-haosa za koji semisli daje sakiven negdeu metalima, narodito u mercuriusu, ili drugim materijama,i da sam po sebi nije ni$ta jed(kao 5to nazivwassaconfusa nostavno pokazuje), tako se i lapis sastoji od defiri elementa, odnosno mora da budesastavljen od -deworoa'. tJ haosuoni nisu ujedinjeni njih vei samokoegzistiraju i moraju se povezatiputem alhemijskeprocedure. Oni se

jedni prema drugima odnoseneprijateljskii ne Zeleda se dobrovoljno ujedine. Zato predstavljaju iskonsko konfliklno stanje i medusobnuodbojnost.Takvom slikom prikazuje se rascepi razvoj iskonskog Jednog u mnoStvo odiglednog. Iz razdvojenog jedinstvo lapisa. opus sastavlja detvorstva, u oblasti anorganskog, je Kao Sto poznato,lapis kao filius macrocosmii kao Zivo biie.qe znadi samojednu alegbriju, vei i direlctnuparalelu sa HristonfT i sa gornjim Adamom, nebeskimpradovekom,sa Adamom secundus-om (Hristom) i sa zmijom. Nadir ovog treieg quaternio-a jeste, dakle,ne5toStadalje odgovaraAnthroposu. 376 Kao Sto smo vec spomenuli,konstitucijalapisa podiva na ujedinjenju detiri elementa*o koje sa svoje stranepredstavljaju razvoj nespoznatljivogpra-stanja,odnosnohaosa.Ovo je prima materia, arcanum, pra-materija koja kod Paracelzusa i njegovih naslednika vaLi kao nestvorena (increatum) i zato s Bogom coaetern-a u pravom tumadenju Tehoma (Postanje, 1,2): "I 'nestvorena' zemlja be5epusta i praVpa,i bi tama nad bedanom; i duh BoZiji lebdeoje nad vodom."4v Ova pramaterijaje okrugla (massaglobosa, rotundum, stoiceion i strongylon)okao i svemir i du5a sveta; ona je dak dula sveta i materija sveta u Jednom. Ona

208 je "kamenkoji ima duh"50, jezikom redeno- najelemodernim gradevinski mentarniji kamenmaterije atom - koji je intelektualni model.Alhemidariopisujuokrugli element daskao pra-vodu, daskao pra-vatruili kao pnep.mu ili kao pra-zemljuili kao "corpusculum nostrae sapientiae"t'. Kao "voda"ili "vata" onje sredstvo koje sve rastvara; kao kameni metal ono je nestoStovalja (pneuma, rastvoritii pretvoritiu vazduh spiritus). 377 Ova simbolika lapisa moZe se dijagramskipredoditi piramida: kaodvostruka
lapis

209 du5anaSematerije, odvojeni od svogatela, mogli da telo podignu sa sobom u visinu svog neba". O ovoj kvadraturi pi$e i anonimni autor sholij a o "Tractatus aureus Hermetis" i daje prikaz jednog kvadrata dije uglove obrazuju detiri elementa.U njegovoj sredini nalazi se mali krug. On o tome kaZe: "Razdeli svoj kamen na detiri elementa, rektificiraj i ujedini ih u Jedno, i imaieS ceo Magisterium. Ovo Jedno, na koje se svode elementi, jeste onaj figure. On je, maJ iu5nikrug koji se nalaziu srediniove kvadratne nai4qe,medijator, koji unosi mir medu neprijatelje ili elemente", cfl posude,tog prapoglavuu on daje oaJecrteZ clrugomp^oglavlju rld."-. U u jednom itd.rv. Jednomdrugom na sledeii nadinor: vog filosofskogpelikana"ou,

Ovaj "okrugli element"Zosim (Zosimos)oznadava i kpp predstavlja glavus2. element Omega1o; i t<ao takavon verovatno (vasHermeticum) tobanja sespominje kaoposuda za promene u sabejskom traktatu "PlatonisLiber Quartorymtt", u "filosofi" su se osim toga nazvali"decomzlatneglave")4,Stoverovatno ima isto znafenjekao i "filii sapientiae". "Vas" se destokoristi sinonimno sa lapisom, tako da izmedu posude i njenogptdrlaja ^- ^_:__,_:55Prema ^..-,, nemanikakverazlike,odnosno redje o 1^.^--istoq arcanumu".
^L*,*a^-:.. l,.x^ :^ ^r--,-r^56 -^^ ^!-l^ : --^ ^--r^ je, starom shvatanju du5a pa posuda znumo, okrugla'uo ogda i A+^s^d

mora isto tako biti okrugfa,pop.qt neUaTli,r..-iru57. Okrugloje pradoveka. U skladus tim'o. oblik pradoveka. tim'o, Dorneus eus kaZe kaZe da posuda nosuda mora da mora
biti proizvedena od neke "vrste kvadrature kruga, dime bi duh i

na iz378 Njegov komentar glasi: ".4 jeste unutraSnjost, vestan nadin poreklo i izvor odakle istidu ostala slova, a istovremeno i konadni cilj ka kome se svi vraiaju poput reka u okean ili je dovoljno da pokaZekako ta u veliko more." Ovo obja5njenje posudanije ni5ta drugo do mandalakoja simbolizuje Sopstvo,odnosno gornjeg Adama sa njegove detiri emanacije(slidnog [Iorusu sa njggova detiri sina). Autor ganaziva "septenariusMagicus occultus"o'. Isto tako Marija Prorodica kaLe: "Filosofi podu-

2t0 d-avajusve izuzetkom hermetidneposude, zato sto je ona bozanska i mudrosiu Gospodabila skrivenaod naroda:a oni koji je ne pomajune poznqiu poznaJu pozn*lu ni nl pravl i metod zbog svog nepoznavanjaHermesove posude""', dok Teobald de Hogelande (Theobald de Hoghelande) dodaje: "SeniorkaLeda vise treba teziti viziji nego ka (poznavanuju Svetog)Pisma"fl Manja prorodicakaZe:""ToJe posuda Hermesovakoju su sakrili stoici; to niie nikakva neqro(*^^^-.-^ m enfqlrg nncrtrle r t p f mera mo.o f rznia rrof*o l^.^:^ -,:'rtt65 mantska posuda, vei tvoje vatre (mensura ignis rtui)"65. 379 rz ovih citata jasno proizilazi da je ta posuda imala neobidan,veliki znadajoo. Filaleta (philaletha), renmirajuii sve brojne sinonime Merkura, kaLeda on (Merkur) nrje sumo kgud za alhemijsku vestinu onaj "dvosekli mad u ruci heruvima tcoli i duva put do drveta Livota", vei i "vas nostrum, verum, occultum. hortus item Philosophicus, in quo Sol noster orietur et surgit"67. Na ovom mestu mozemo donekle da razumemo i dudan svet sto ga daje Johan de_Rupescisa(Johannes de Rupescissa);on, naime, kaze: "Fias faire un vaisseau en la manibred'un cherubin qui est la figure de Dieu, et aye six aisles,en la fagonde six bras, revenans en luy mesmes: et dessusune teste-tonde... Et mets 9"duo! iceluy vaisseauladite eau ardant" itd.68 Ukazivanje da heruvim ima "lik Boga" zna(i da autor ovde misli na Jezekiljevu viziju diji raspored,ako se kroz sliku vizije napravi horizontalni presek, daje detvorodelnumandalu. To znadi, kao Bto je gore spomenuto, kvadraturukruga, iz koje valja napraviti posudu,lao Sto glasi ahemijsko uputstvo. Mandala oznadavarjudsko ili boZ-ansko Sopstvo,dakle, celovitost ili viziju Boga, Stoie u ovom jasno sludaju vidljivo. Naravno da se takvo uputstvonb moze razumeti drugadijedo "filosofski", to jest psiholoski.ono onda glasi: napravi hermetidnuposuduod celovitosti tvoje psihe i sipij u nju aqua permanens, id est doctrinae,diji sinonimje, kao Sto se zna, vinum ardens("goruia voda"). Time se naznaduje da adept treba putem alhemijske doktrine da dajdZestirai menja samoga sebe. 380 U ovom kontekstupostajerazumljivo ono Sto ,,Aurora Consurgens"II kaZe o vas naturalekao "matrix": da je ona, nai_ me, 'Jednou kome su troje, to jest voda, vazduhi vatra.Ovo troje

2ll

su staklene alembice u kojima Si4jlosofa. Zatosu (po-k*liusestvara sudu) nawali tinkturomo i jajetom"69. tti retorteukaiu3u na Trojicu. Da je zaistatako, vidi se u ilustracijina strani249 iz 1558,gde poredtri alembica "Pandora"-a koje se ualazeu velikom sudu za kuvanjeostoji lik Hrista iz dijih kopljqrr^r probodenih grudi istidereka krvi (fluminade ventreChristi!)/u. Okruglahermetidka posuda u kojoj se obavljatajnovitapromena (platonsku) oznalava boZanstvo, duSusvetai celovitost doveka. Onaopetodgovara Anthroposu, i istovremeno predstavlia svemir u njegovom najmanjem i najmaterijalnijem obliku.Stogase lako je prvi poku5ajda se napravimodel atoma moLerazumetiza5to planetarni imaozauzor sistem.

5. jeste shema 381 Cetvorstvo poretkaper excellence, uporediva sa kondanicom teleskopa, predstav{a On koordinatni sistem koji setakoredi primenjuje instinktivno za podelui sredjivanjehaotidnog mno5tva, kao na primerkod vidljive zemaljsl<p povr5ine,protoka godineonekoliciue osoba u grupi ljudii r, Mesedevih mena,temperameuata, (alhemijskih) elemenata, boja, jedan itd. Ako, dakle,kod gnostika nailazimo na kvaternio, onda zapravo nailazimo najedan(viSe poku3aj i[ manjesvestan) da se unesered u haotidnomno5tvonuminoznihpredstava koje im se nameiu.Kao Stosmovidet, to sedesilou formi kojaje izvedena iz primitivnog cross-cousin-marriage, i lo u svadbenom kvaterniju'''. Ovaj se od primitivueforme razlikujepo tome Stoje brak sa sestromzameniosvoj biolo5ki karakter,i to tako Sto sestrin suprug nije vi3elurak muZa, to jest bratnjegove Zene, vei jedandrugi blizakrodak(kaona primerotacZene u Mojsijevom kvaterniju) ili dak tudinac. Na mesto karakteristika rodaka ili bratanastupaju po pravilumagijskikvatteti,kao Sto je poveiauje ranga, darobnjadka sposobnost i slidno, i to kakokod sestre muZa, tako i kod brata Zene. Drugim redima,dolazida projekcije Anima-Animus. Ova promena ozna0ava su3tinski kulturni napredak,

2t2 buduii da dinjenica projekcije u-kazuje na konstelaciju nesvesnog - Zeua, u odnosumu5karac to jest da je brak postao psihoto5ki komplikovan. on nije vi5e samobiolosko-socijalna koegzistencija, vei podinje da sepretvara u svestan odnos. Ovaj sludaj nastupq kada izvorni cross-cousin-marriage zastarioSto uajpre predstavlja posledicudaljeg diferenciranja svadbenih krasa u Sestodelni, osmodelnii dvanaestodelni sistem.uzrok za oLivnesvesnog koji s ovim razvojem ide ruku pod rukujeste liavanjg regresija endogarme tendencije, to jest "rodbinskog libida"-koji zbog svg"veie otudenosti partnera ne nalazivi5epotrebnozadovoljenje''. 382 Poredsvadbenog quaternia gnosticisu za uredivanje svojih brojnih simbola,kao Stosmo spomenuli, koristili i kvaternitet rajskih reka. Unutar gore sloZenihsimbolapojavljuje se dakledva puta (kompenzatorski) pokusajstvaranja ieda niilgled nepovezanih slika.To odgovara iskustvima koja postojesa serijama slika kod aktivne imaginacije i kod haotienihpsihidkih stanja. U g,bu sludaja s wcmenana vreme pojavljujese simbol detvorstva",Nasuprot uznemirenju zbog haosao oni oznadavaju smirenje zbogreda.Oni imajukompenzatorski znadaj. Cetirigorepredstavljena kvaterniona najpre oznadavaju - 3.81 jednog nadelnog pgku5aj sredivanja gotovonepregledno raznolikih simbola u gnosticizmu i njegovom nastavku, alhemiji. Takav jedan redosled nadelapokazuje se kao koristani za razumevanje individualne simbolike modernih snova.predstavekoje susrejo5 su raznolikije i tako zbunjujuiiobilneda 9em9u ovoj oblasti je shema guduii da se prerasporedivanja prostoneophodna. porudujeistorijski pristup, kao ishodi5tesam uzeo Mojsijev qu.atemio nasenejaca, zalo Sto se on neposredno naslanja-na primitivnu shemu cross-cousin-marriage. Naravno da ovaj quatemio poseduje samo paradigmatidan znataj. Kao osnova sistenna posluZi bi da i bilo koji drugi svadbeni kvatemio, Fggao ali ne i bilo koji quaternitet, kao na primer kvaternitetHorusai njegova detirisina.Ovaj poslednji nije dovg.ljno iskonski, ier mu nedostaje suprotstavljeni, Zenskielemenat/). Veomaje,. naime, vaLnoda upravokrajnje suprotuosti kao Stosu mu3ko-Zensko, i

2t3 tako dalje, izgledajumedusobno povezane. Zato su i alhemistidki parovi suprotnosti povezani medusobno u kvaternitetima, kao na primer toplo-hladno, suvo-mokro. Primenjena na Mojsijev kvaternio dobilabi sesledeia eidgovarajuia rodbinska shema:

Jetro otac

Mojsije brat

Sefora cerka 384 Dok prva dvostruka piramidaAnthroposQuaternio, je konstrukcija gnostidkom odgovara predlo5ku, druga psihilo5ki izvedena iz pwe ali, podivana podacima iz biblijskogtekstaSto suga koristili gnostici. Goresamvei naveo psiholo5ke razloge za jednog drugogquaternija. konstrukciju Da ovaj drugi mora biti prvoj proizLazi senka iz dinjeniceStodonji Adam,odnosno smrtni dovek,poseduje htonsku psihui zbogtogane moZebiti izraten kvaternitetom koji mu je nadreden. Kad bi takobilo, ondabi on je i gorniiAdamnesimetridan bio nesimetridno oblikovan, kao Sto jednim kvaternitetom i mora biti dopunjen koji mu je podreden. Ovaj sepremanjemuodnosi kaonjegova Senka ili njegovtamniji odraz. 385 Kao StosadaAnthroposQuaternio svoju simetrijsku dopunu nalazi u donjem Adamu, tako se ovaj drti u ravnoteti pomoiu sebi podredenog quaternija Senkekoji je konstruisan premashemionog gornjeg.Simetridna dopunadonjernAdamu jestezmija.Izborovogsimbola opravdava senajpre kroz poznatu

214

2t5 duh", on je homunculus i, kao 5to tekstovi pokazuju, simbol Sopstva. Ali on nije nikakva ljudski Ego, vei jedno kolektivuo biCe, jedna du5a poput indijskog Hiranyagarbha,"zlatne "kolektivna je klice""'. Kamen "otac-majka"metala,jedan hennafrodit. On jeste, dodu5e, jedinstvo, ali ne elementamo, poslednje vei nastalo i sloZeno. Za taj kamen mogle bi se upotrebiti sva ona "mille nomine" koje alhemija ima za svoju sredi5nupredstavu, ali se time ne bi iskazaloni5tanovije ili tadnije. 388 Ni ovaj izbor simbola niie proizvolfan, ved je potvrden alhemijskom literaturom od I do XVIII veka. Lapis, sa svoje strane, proizilazi iz mzdvajanja i ponovnog slaganja detiri elementa, iz rotunduma, kao Sto smo to videli gore. Rotundum je jedna krajnje apstraktna, transcedentna ideja koja se zahvaljujuii tome Stoje okrugla"' i celovitaodnosina pradoveka. 389 Tako bi se detiri dvostrukepiramide poredaleu krug i fonrrirale poznalog uroborosa. U ovom sludaju okruglo bi kao peti stepen bilo identidno sa prvim, to jest teLina, rrak zemlje, metal, nalazese u tajnom odnosu prema pradoveku(anthropos-u). Ovo je u alhemiji odigledno,ali se pojav[juj.e^i u istoriji religije, tako Stose iz Gajomarovekrvi radaju metalior' Ovaj dudni odnos obja5njava se identitetom najdonjeg, najmaterijalnijeg,sa najviSim, najduhovnijim, Sto smo vei videli pritikom tumadenja zmije kao htonske i istovremeno"duhovne"Zivotinje. Kod platona okruglo je du5asvetai jedan blaZenibogo'. 390 Sadaiemo poku5ati da rezimiramo razmatanja iz prethodnog poglavlja i da ih predodimoputem grafidkog prikaza. U vertikalnom poretku shemaizgleda ovako: U ovoj shemi istakao sam tadku najvecenapetostiizmedu suprotnosti,i to dvostruko znadenjezmiie koja zauzima srediste sis-tema. Kao alegorijaHrista, a i davola,ona sadrzii simbolizuje polarnost najjadu u koju upadaAnthropos koji je si5aou physis" Obidan dovek nije postigaoovu napetostsuprotnosti: on je poseduje samo u nesvesnom,odnosno u zmijida. U lapisu, koji odggvaradoveku,suprotnosti su takoreii ujedinjene,ali sajednim vidljivim Savom,odnosnosimbolom hermafrodita,koji isio tako unakaZava ideju lapisakao Sto isuvideljudske osobineto dine sa

asocijaciju Adamasa zmijom.Onaje njegovhtonskidemon, njegov familiaris.Kao drugo, zm4aje uajde5iisimbolza ma(ni, htonski svet nagona.Ona moZebiti zamenjena ekvivalentnom je destosludaj- i to zmajem, hladnokrvnom Zivotinjom- Sto krokodilomi ribom.Ali, zmijanije ni u kom sludaju samonefastno htonsko biie, vei kao Stosmovei spomenuli, ongje istovremeno simbolmudrostii svetlosti, dobrote i lekovitosti/o. JoSu Novorn zavetuona je istovremeno alegorijaHrista i davola,kao Stoje, kako smovei videli, bila i riba. Isto tako, zmaj,koji za nasima poseduje pozitivnoznafenje samonegativno znadenje, u Kini, a ponekad i u zapadnjadkoj alhemiji.Unutamjapolarnost simbola prevazilazi polarnostsimboladoveka,Onaje znije nmogostruko jednostavno manifestna, dokje ljudskadelimidno latentna ili poprevazilazi po pameti tencijalna.Zmija Adama i mudrosti,i u stanjuje da ga nadmudri.Onaje starijaod njegai Bog ju je jednom moZdanadljudskom odiglednosnabdeo inlgligencijom, /. poputonogBoZijeg sinakoji je preuzeo uloguSatane/ 386 Kao Stodoveksvoj vrhunacdoZivljava u ideji jednog jednom svetlogi dobrogBoga,tako dole podivana mradnom i zlom principu koji po tradiciji vahi zt davolaodnosnoza znijl koja olidavaAdamow neposlu5nclst. Kao Sto smo pre dovekn stvorili simetriju preko znije, tako ona, s druge strane,biva dopunjena drugim nasenejskimkvaternijom, i to Rajskim Raj vodi u svetZivotinjai biliaka. On je, naime,vrt Quatemiom. ili ba5tapuna Zivotinja,pojam rastakoji izbija iz zemlje.Zmija kao serpens mercurialis nemaodnossamopremaboguotkrivanja, Hermesu, vei kao vegetacioni numen izaziva "benedicta_yiriditas", celokupnoozelenjavanje i cvetanjebiljnog Zivota78. Da, ovaj serpens stanujedak u urutra5njostiZenIje i on je ona pneuma, koja sekrije u kamenu''. 387 Simetrijska dopunazm4rjeste,daklekamenkao predstavnik zemlje. Ovde nailazimona kasniji razvojni stepensimbolike, i to alhemijske, dijaje sredi5nja ideja lapis.BaSkao Sto zmija gradi donju suprotnost doveku,tako na isti uadin kamen dopunjujezmiju. On, s drugestrane, odgovara doveku; Stavi5e, on je prikazanr ljudskom ne samoSto liku, vei dakima "telo,du5ui

2t6

217

homo.sapienlom. U gornjemAdamukao i u "okruglom",suprotnost-.je nevidljiva. Uprkos tome, jedno je apsolutnosuprotstav[ieno drugomi, ako suobojekao transcedentne datostikoje se jednadrugojidentidne, ne mogurazlikovati je redo jednom onda paradoksukoji, medutim, odgovarapravilu: iskaz o nedemu metafizidkom moZe biti jedinoantinomidan. 391Poredak u uroborosu dajesledeiusliku:
Anthrcpos"Rotundunr

jadu napetost pokazuje Ovaj poredak izmeduanthropos-rojedne tundum-ai serpens-a s strane,a manju izmeduhomo-a i lapis-a,s druge, Sto se vidi kroz razdaljinuizmedu njihovih tadaka. Streletumade descensus u physisi ascensus u duhovno. NajniZatadkaje zmija.Lapis,medutim,iakoje od izrazitomaterijaineprirode,predstavlja takodesimbol duha,a "okrugli elejednu transcedentnu ment" predstavlja velidinukoju simbolizuje tajnamaterije,3tobi se moglo uporeditisa idejomatoma. Antinomijski razvoj ovih pojma odgovara paradoksalnom bicu alhemije. 392Kvatemitetom lapisa koji predstavlja tvorevinu alhemijske gnoze dolazimo do zanimljivihfizidkihspekulacija alhemije: u "Sorutiniumchymicttm"(1687) Mihaela Majera (Michael Maier) (1568-1622)nilnzi se prikaz detiri elementa kao detiri razliilta stupnja vatre(videtitabeluI).

t'trt

tl

1*un,o

218

219

393 Kao 5to pokazujeslika, detiri sferesu ispunjene va_ trom.Autorto komentari5e slededim stihovima: qui imitaris obus,tibi quattuor Naturae orbes interius quos levisignisagat. Quaerendei, ImusVulcanumreferat, benemonstret at alter Mercurium, Lunamtertius orbishabet: Apollo,tnus,nafurae audituret isnis. Quarfus, Ducatin artemanus illa catena tuas85. 1z ploizilazi ovgg da najdonjasferaodgovara Vulcanu,to . jeste zemaljskoi(?) vatri, druga Merkuru, to jest vegetativnom (Zivotnom) duhu,treia Mesecuo Zenskom, psihiekom lrincipu, a CetvrlgSuncu,mu5kom,duhovnom. Iz Majerovog komentara pro.izilazi da se s jedne strane radi o detiri elementa, a s drugeo delirivrstevatrekoje.su odgovorne za nastanak razliiitih agregatnih stanja. N{ajerov "igniselementalis re et nomine"86 odgivarao bi, premaredosledu, vulkanu; vatraMerkuravazduhu; tueZa vatra vodi, dakleLuni; detvrtu,koja bi odgovarala Suncu,on naziva (zemaljska). "terrcus" je, premasvedodenju Igniselementalis Ripleusa.(}iplacus)o_ koje navodiMajero ona vatra "qui accendit lignum"o'_(koja pali drvo);to je, dakle,najverovatnije obidna va_ fra.vatra Suncao nasuprot tome,izgleda daje vatrauZemlji, koju bismo mi danasoznadilikao "vulkansku" i koja bi odgovarala agregatnom (teneus). stanju rz toga nastajusledeii relor*o"n' dosledi: Serija Yigenerusa = ignismundiintelligibilis = igniscaelestis = ignis elementaris ignisinfernalis8S SerijaRipleusa 89= ignisnaturalis 9o= ignisinnaturalis = igniscontra naturam9l = igniselementalis

= = vazduh draco Mercurius ignis aerius = = vatra= vatra ignis elementalis ignis elementalis obidna (Vulcanus) Agregatna stanja = dvrstotelo

= ignisteneus = ignisaqueus

Serija Mihaela Majera Sulfura i Mercurii = Sunce(Apollo) = Zemlla aquae= Mesec(Luna; = voda

agregatnih stanjasa razliditim 394 U ovoj paralelizaciji je pritom da se rad,i, istina,ne vatrezanimljiva dinienica vrstama ali ipak dovoljnojasno: o vrsti "flogiston-teorije" o eksplicite, vatraje svojstvena agregatnim stanjima: svim agregatnim stq4iiza njihov sastav. Ova idejaje staravz i ma i zatoje odgovorna '1' jo! moLese naii u, "Turbi tamoDardaris kale: I'Sulfurasunt quu. in quatuor fuerant occultae corporibus93. animae, "Ovdeaktivno (anima)nije vatra,vei sumpor; misao ie, medutim,ista,a to je da se elementi, to jest agregatna stanjamogu svestina zajednidki imenitelj.Danasse zna da ono Stosuprotstavljeni elejestentolekularno menti imaju zajednidko kretanjei da agregatna stanjaodgovaraju razliditim stupnjevima tih kretanja.Molekularno kretanjeodgovara sasvojestrane izvesnojkoliiini energije, prematome energija. tako da je zajednidki imeniteljelemenata pojmu energije predstavlja Prelaznistupanjka modernog4 Stapodivaopet lova (Stahl) flogiston-teorija'* koja sa svojestrane pretpostavkama na spomenutim alhemijskim u^lojima se stoga prepoznati podeci mogu najraniji teorijeenergijevr. 395 Flogiston-teorija elemenata koju su najavilialhemidari nije jo5 uvek dostigla nivo energetike, ali nedvosmisleno ukazuje poznati na taj pravac.Sedamnaestom veku su inadebili svi oni matemati0ki kao i fizikalnielementi iz kojih semoglaizvestiteoje opetapstraktan pojamkoji je neophorija energije. "Energija" pona5anja dan za opisivanje pokretnihtela. Takvo telo se isto tako moZe poznatisamoputem koordinatnog prostorai sistema vremena.Gde god se utvrdi kretanje,to se dogadau prostorno-

220 vremenskom quaterni.iu, koji se moZe izr:aziti ili kroz Aksiom Marije, tri plus jedan, ili kroz proportio sesquitertia,tri : detiri. Ovaj quatemio bi dakle mogao da zameni quaternio elemenata, pri demu se Jedanili Cetiri koji odgovarajulioordinati vremenau alhemistidkomredosledu elemenatadesto pokazuju u tome Sto svaki putTedan^plementzauzimaizuzetan poloZaj, kao na primer vatra ili zemlja'". poloZajjednog od faktora u kvaternitetumoZe 396 Foseban se izrxziti i kroz njegovu dvostrukost, odnosno duplicitet, kao kad, na primer, detvrta rajska reka, Eufrat, predstavlja usta kroz koja ulazi hrana aizlazi molitva, i zna$ kako reku tako i Logos. U Mojsijevom quateruiju Mojsijeva Zena igra dvostruku ulogu kao Seforai kao Mavarka, Ako od Majerovih imenabogova koji odgovaraju elementima - Apola, Lune, Merkura, Vulkana - konjedan svadbenikvaternio s odstrui3emo detvorstvo,onda nastaje nosombrat - sestral
Luna

221 kvaliteta vremena (pro5lost, sada5njost,buduinost), onda se statidni prostor u kome se odvijaju promene stanja mora dodati kao detvrti izraz. U oba sludajadetvrto predstavljane5toinkomensurabilno drugadije, Sto nam je, medutim, potrebno radi naizmenidnog odredivanja jednog i drugog. Tako prostor merimo vremenom i vreme prostorom. Drugom, detvrtom, odgovara u gnostidkim quaternitetimatheos pyrinos, vatrenom bogu ("detvrti po broju"), dvostrukaMojsijeva Zena(Sefora i Mavarka), dvostruki F*rfrat (reka i logos), u alhemistidkom kvaterniju elemenata - vatrav/, u Majerovom kvaterniju bogova Mercurius duplex !3 "hri5dianskom quaternitetu" (aio jJ ovaj izraz dozvbgengS; Marija ili davo. Ova dva nespojivalika ujedinjeni su u Mercuriusuduplex-ualhemije". 398 Prostorno-vremenski quaternio predstavlja arhetipski uslov i moguinost fizikalne spoznaje uop5te. On je medu psihidkim detvorstvima shema poretka par excel[e..qce. Po svojoj strukturi on odgovarapsiholo5kojshemi funkcijaruu.Relacija tri: jedan pojavljuje se destoi u snovima i spontanimcrteZimamandala. 399 Jednaindividualna,modernaparalelasa detvornostima poredanimjedna iznad druge i povezanimsa idejom ascensusa i descensu.sa, nalazi se medu ilustracijama moga rada o slikama mandalel0l. Ista ideja pojavljuje se i u sfifama jednog tamo op5irnoprikazanogsludajagdeje red o vibracijamakoje obrazuju dvorove'". Svaki od ovih dvorova predstavljajednu istaknutu lidnost kao Sto je to bio sludaj kod prvog spomenutogprikaza. Slidan motiv bi se mogao nalaziti u osnovi priloZeneilustracije knjige. Red je o prikazu Trojice iz jedl.qg rukopisa traktata Joaima od Flore (Joachim von Flores)t"'. U ovom kontestu jo5 svojevrsnoudenjeo stvaranju hteo bih da na kraju spomgqem sveta u "ClementinenI"''*: U Bogu su pneuma i soma (telo) .jedno.Njih dvoje se razdvajajui ono prvo se pojavljuje kao Sin i "arhon buduieg eona";soma,medutim,pravaousia (biie, ono Sto postoji) ili hyle (materija),deli se detvorostruko, odgovaradetvor(koji se prilikom posveiivanja svedano stuu elemenata izvikuju!). lz me5avineova detiri dela nastaiedavo. "archontou aidnostou-

Merkur je u alhemiji, kao Stoznamo,mu5ko-Zensko ine retko sepojavljujei kao virgo. Ovajkarakler(3*1, odnosno 3:4) pripada odigledno i vremensko-pro stornom quaterniju :
Sirina

Dubina

397 Ako se ovaj qualernioposmatrasa stanovi5ta trodiprostora, menzionalnosti ondasevrememoLeshvatitikao detvrta dimenzija. Ako, pak, detvorstvoposmatramosa stanovi5ta tri

222 tou" (gospodar ovog eona)i psiha ovog sveta.Soma(materija)je oduhovljena (empsychon). "Bog vlada svetom kako putem davola,tako putem 'Sina';jer obojica su u njegovim rukama- 105." Bog se u svetu razvija u obliku sizigija (parova suprotnosti) kao Sto su nebo-zemlja,dan-noi, mu5ko-Zensko, itd. poslednji dlan prvog reda obrazuju Adam-Eva. Na kraju ovog procesa deoba sledi povratak na podetak,odnosno "teleule t6n^pant6n" (dovrSavanje univerzuma)kroz prodi5ienjei uniStenjeIU0. 401 Ko poznaje alhemiju tesko ie prevideti slidnost klimentinskog udenja sa osnovnim pogledima alhemije, ako po strani ostavimo moralne aspekte. Tako ovde imamo "neprijateljsku braiu", Hrista i davola, koji su u judeo-hri5danskoj tradiciji, kao Sto znumo, vallli zabra(t, tetrameriju u detiri dela (elemenata) ili podelu procesa na detiri dela, suprotstavljene parove i njihovo konadnosjedinjavanje u jedno, paralelu lapisa i Mercuriusa sa Hristom s jedne strane, i zahvaljujuii simbolici znije odnosno zmaja sa davolom s druge strane, lik Mercurius duplex-ai lapisakoji u sebinerazdvojivoujedinjuje suprotnosti. 402 Ako bacimo pogled unazad,na put koji je na5 argument sledio, onda iemo na njegovom podetku videti dva gnostidka detvorstvaod kojih se jedno pojavljuje kao dovekunadredeno,a drugo kao njemu podredeno:to je, s iedne strane,pozitivni Mojsije, s dnrge stranerajski quaternioru'. Nrj. sigurno sludajnoSto Hipolit spominjeupravo ove dve detvomosti,ili Stosu nasenejci poznavahsamonjih, jer poloZajdovekaje u njihovom sistemuu najbliZoj vezi sa gornjim Adamom, a odvojen od htonskogLivotinjskog i biljnog sveta raja. Preko svoje Senke on ima odnos sa zmijom i njenim dvostrukim znadenjem. Ova situacijaje sasvim karakteristi(na za epohu gnosticizma i ranog hri5ianstva. eovek tog vremena nalazio se blizu genea abasilerios (rodu bez kralja, to jest nezavisnojrasi), odnosnogornjem detvorstvu,nebeskom carstvu,i gledaoje u vis. Ali, ono Stopodinje gore ne penje se u visinu, vei se zavrsava dole. Tako se oseiamo prisiljenim da donjeg Adama nasenejacaudinimo simetridnim preko jednog q-uatemijaSenke; buduii da on ne moZe da se neposrednopodigne do Gornjeg Adama - izmedu toga se nalazi Mojsijev qua-

223 ternio - onda se i izmedu njega i donjeg principa, zmije, mora pretpostaviti jedna donja, odnosno senovita, detvornost koja odgovara gornjoj. Ova operacija odigledno nije bila poznata gnostidkoj epohi,jer nesimetridna veza navi5eizgleda nije nikoje upravo bila poZeljna,odnosnoodgovaralaje me smetala,vei jednom programu. Ako se zato izmedtrljudi i zmije umetnejedna detvornostkoja nije spominjanau tekstovima,onda se to dogada zbog toga Sto mi uopStene moZemo vi5e da zamislimo jednu navi5e orijentisanu psihu, koju u ravnoteZi ne drZi isto tako jaka svest donjeg doveka. Ovde je, dodu5e,ted o jednoj modernoj stvari i to u oblasti istorijskog gnostidkogmi5ljenja predstavlja drzak anahronizamkoji doveka pomera u sredi5tepo$a svesti, gde on ranije svesnonikad nije obitavao.Tek mu je llristos demonstrirao ovu svestpostavljenuizmedu Boga i svetai tako Stoje dovek Ilristovu lidnostpretvorio u predmetsvojepoboZnosti on je postepeno poziciju nadin stekaoHristovu na izvestan medijatora. Od kadaje lkistos razapet medu razbojnicimadovekje postepeuo podeo da stide znanjeo svojoj Senci i o svom dualitetu. Ovaj dualitet je, naime, bio anticipiran dvostrukim znadenjemsimbola zmije. Kao Sto zmija predstavlja ono lekoviloo a i ono destruktivno, tako je jedan razbojnik odredenza o\o gore, a drugi za ono dole, i zato "Senka" s jedne straneznadi slabostvrednu Zaljenjai prekora, a s druge, zdravu instinktivnost i neophodan uslov za vi5u svesnost. 403 QuaternioSenkekoji drZi u ravnoteZipoziciju doveka kao medijatoradolazi na red, dakle, tek ako je ta pozicija postala toliko stvarna da dovek svoju samosvest, odnosno svoje postojanje, oseia jade nego svoju zavisnostili svoju odredenostod strane boZanstva. Ako, dakle, navi5e usmereno pneumatidko shvatanje, koje odlikuie ranohriSiansko-gnostidkostanje duha, dopunimo odgovarajuiom suprotnosti,odnosnoquaternijom Senke, onda ie se to dogoditi u skladusa istorijskim razvojem.Podetna zavisnostod pneumatidke sfere,za koju se dovek drli kao dete majke, bila je ugroZena od straneSataninog carstva.Od ovog poslednjeg pneumatskogdoveka oslobadaSpasiteljkoji je provalio kaprje pakla ili prevario arhonta i u istoj meri ga povezao s ue-

224 beskim carstvom. Na taj nadin ponor ga je razdvajaood zra . ovo je podrzavano svim silama u odekivinju neposredne shvata.nje parusije, P*gog Dolaska. Ali kad se Hristos opet nije-pojavio, nije mogla da izostaneizvesnaregresija.Kada jedna iako velika nada izbledi i tako napeto i5dekivanjese izjalovi onda se neizbezno u ljude vra(a libido i pojadavasvesnostsamog sebe kroz nagla5avanjesvojih lidnih du5evnih procesa, odnosno on se postepenopomera u sredi5tesvog polja svesti. Time s jedne qtrfg nastajeizvesno razdvajanjeod pneumatskesfere,a s druge, dolazi do izvesnog pribliZavanja carstvu senke. U skradu s tim jada moralna svesnost,a paralelno s tim se relativizuje oseianje izbavljenosti. crkva mora da poveia znahj i moi svog ritusa da bi obuzdalaprodor realnosti.Ona pritom neizbelno posta3e "carstvo ovoga sveta". Prelaz od prvog quaternijau drugi prikazuje istovremeno istorijski ruzvoj koji u XI veku na mnogim mestima vodi ka otvorenom priznavanju principa zlakao stvaraocasveta. 494 Zmrja i htonska zmijska mudrost oznadavajuprekret. nicu velike drame. Rajski quaterniokoji se na to nadovezujesa lapisom donosi podetkeprirodnih nauka (RodZer Bekon /Rbger Bacon/o l2L4 - 1294 Albertus Magnuso II93 - 12g0, i 1lhemidari) dija se tendencija, medutim, ne razlikuje od pneumatidke za 180 stepeni,vei samo za 90 stepeni,to jest oni stoji poprednoprema crkveno-spiritualnompravcu i zato za veru predstavlja vi5ej ednu zbunjenostnegoli nj enu protivurednost. 405.Od lapisa,odnosnood alhemije,vodi direktnalinija do savremenihprirodnih nauka, i to do quaternija alhemistidkih agregatnih stanjakoji se, kao Stoje gore izLoLeno, u krajnjoj liniji -asniva na prostorno-vremenskom quaterniju. Ovaj ipad a u niz arhetipskih detvornosti i buduii takav pokazuje se tao neizbeLan princip poretka za dulne utiske koje psiha prima od tela u pokretu. Prostor i vreme obrazuju jedan psiholo5ki apriori, za spoinalu frzikalnih procesa neophodan aspekt arhetipskog kvaterniteta uopSte. 406 Razvoj od Quaternia Senke do euaternia lapisa, ukliudujuii i ovaj poslednji, opisuje izmenu slike sveta tofom drugog hri5ianskog milenijuma. Niz se zavr5ava videnjem

225 odnosno rotacijenasuprot "okruglog"o staticidetvomosti koja se, kao Stosmo spomenuli, pokazuje kao pretpostavka zapoznavanje realnosti.Sa ovim razvojempovezaninastavak naudnog materijalizmaizgleda,sjednestrane, kao logidnaposledica, s drugekao je psiobogotvorenje materije" Ovaj poslednjiaspekt uzrokovan holo5ki time Sto se okruglo podudarasa arhetipompradoveka (Anthroposa). 407 Ovomspoznajom zavr5ava sekruguroboros-a, simbola opus-a circulare, kakoprirode, takoi "umetnosti".

7 408 Serija nalih quaterniona se moZe izraziti i formom jednadine, pri demu sa A oznadavamo podetnostanje (u na3em sludajuAnthroposa),sa Al krajnje stanje,a sa BCD medustanja. Figure koje se.odvajaju oznadavamoodgovarajuiim minuskuluma a b c d. Sto se tide konstrukcije formule, moramo imati u vidu dinjenicudaje ovde red o uznapredovalom procesumenjanja jedne te iste supstance. Ona (i njeno promenljivo stanje)svaki put ie proizvesti sebi slidno,to jest od A ie nastati-a i od B -b, isto tako ie b dati B, i c -C. Takodese unapredpretpostavlja da nakon a sledi b, i da se formula pi5e s leva na desno.Ove pretpostavke su zajednu psiholo5kuformulu legitimne. 409 Formula se'naravno ne moLe postaviti linearno, vei jedino u krugu koji se upravo sa ovog nzloga okreie u desno"Od a proces putem kontingencije napreduje do b, iz (,ega nastaje stanjeB, i tako dalje. Promenase kreie u desno sa Suncem,Sto zna(,i daje to proces osve5iivanja,na 5ta ukazuje vei i deoba (diskrimi,nacija) A B C D na detiri kvalitativno odvojene velidine'"o. NaSa sada5njanaudna spoznaja ne zasniva se na kvate#rjtetu, vei na trojstvu principa (vreme, prostor, kauzalnost)"'. Mi se ovde, medutim, ne kreiemo u oblasti modernog misljenja prirodnih nauka, vei na tlu antidkog i srednjevekovnog pogleda na svet, koji je do Lajbnicovih (Leibniz) vremena priznavao princip "correspondentia", odnosnoprimenjivao ga je

226 naivno i nereflektirano. Da bismo opravdalina5uocenuA kao celovitosto A koju smo izrazili kroz a b c moramo,medutirn, jednim pri+gina5emi5ljeuje uslovljenosavremeno5iu dopuniti pom, i to principomkorespondencije, odnosno sinhronicitete"u. NaSopis prirodeje, naime,u izvesnimaspektima nepotpun i, prema tome,iskljuduje iz spoznaje dinjenice kojesemoguposmatrati ili ih formuli5eneopravdano negatiyno, kao na primer kroz paradoks gean-s;l11. bez goortickikvateruiroka" NoS "dejstvo nitet jeste naivanproizvodnesvesnog i predstavlja, dakle,psiholo3kudinjenicukoja se lako moZedovestiu vezu sa detiri jeste,kao funkcijeorijentacije svesti; a kretanje prggpsa u desno Stosmorckti,izrazsvesne diskriminaci.je'", dakleprimene detiri funkcijekoje nastavljaju pro."si su5tinu svesti. 410 Citav kruZnitok senuZnovraia na podetak i to u trenutkukadaD, kojeje u kontigenciji najdalje stanje od A, prelazi jednojvrsti enantiodromije. u a3,Sto odgovara Dobijamo dakle:
b3 ,/\
c3 lr

227

d -A--a ,/\ c \,/

,/d,

lt

b B

II

d,

tl
Cr ,/\ C .c, \

tl b,
^r

D1

,/

d;

Ova formula tadno pokazuje su5tinske odlike siglbolidnog procesapreobraZaja: ona pokazuje rotaciju mandalel13,ig.u ,uprotnosti komplementamih (odnosno kompenzatornih) procesa,a zatim apokatastiso to jest ponovnouspostavljanje iskonskogstanja

alhemiltri izrahavajusimbolom uroborosa,. celovitosti koje -fo*tula i ponavljastaru alhemijsku tetramerijulla napokononr jedinstva strukturu odnosno kojaje datakroz detvornu A=<lt)" jeste vi5a ravankoja se Ono StoformulamoZesamoda nagovesti procesom preobraZaj postiZe a odnosno integracij e. " Sublimacij a", kvaliteta sastoji seu iednomdetvorodelili promena ili napredak, razvojuceline,5tone znadini5tadrugo do nom i detvorostrukom KadasepsihidkisadrZaji rascepe na detiri asnjenoosve5iivanje. pekta onda to znadi da su oui podvrgnutidiskriminaciji putem Tek uspostavljanjem svesti. ova detiri detiri funkcijeoriientacije se celovit opis. Proceskoji smo prikazali aspekta obezbeduje celovitost u svesnu. naSom formulommenjaiskonskinesvesnu Anthropos(A) silazi odozgona dole preko svoje Senke(B) u physis(C = zmija)i podiZe seopetputem nekevrsteprocesa kris= talizacije (D lapis), koja svodi haos u svoje prvobitno stanje koje se, medutim, u meduvremenu razvojemod nesvesnog promenilo u svesno. Svesto odnosno spozna.ia, nastaje ktoz razlijest (rastvaranje) kovanjeo to ktoz anatizu i sintezu koja sledi,na Sta se_simbolidno odnosi alhemijska sentencija "Solve et coagula"115. Kor.upondencija se predstavlja kroz"identitet slovaa, al., a2, a3, i tako dalje, To znadida je uvek red o istom faktoru koji u formuli samomenjamesto,dok psiholoSki menjai ime i kvalitet. Istovremeno se vidi da promena mestasvaki put znad.i promenumestaStoodgovara enantiodramsku komplementamim, odnosnokompeuzatornim izmenama ukupnepsihe. Na slidan nadinklasidnikineskikomentari, promekao Stozn'dtrro, shvataju ne znakova u Ji Dingu. Svakiarhetipski sledposeduje sebisvojstvenu numinoznost,5to proizilazi iz samognjegovog nazival tako a-d jeste "rod bez kralja (to jest slobodau)", &1 - dl je quaternio Senke koji je ljutit zato Stoprikazuje isuvjggljudskog doveka("Niieovog [Nietzche]) najruZnijeg doveka""o1, aZ - d2 i napokon a3 - d3 je materdalni .je raj koji govori samza sebe, svetdija numinoznost pretida uguli na5svet. u liku materijalizma Smatramda ovde uije potrebnopojedinadno navoditi koje su promeneu istoriji duha tokom poslednjih2000 godina time izraLene.

228 predstavlja 411 Formula jer ono nije samo simbolSopstva, statidna velidinaili istrajnaforma,vei iitovremeno i dinamidan proces, kao StostarimisliociimagoDei u doveku nisuvideli kao ne5toStoje u dovekusamoutisnuto,nestopoputmrtvog pedata, vei kao delujuiu silu. ove detiri promenepiedstavljajuproces ponovnog uspostavljanja ili podmladivanja koji setakoreiibaviiu u unutra5njosti Sopstva,i mogao bi se uporediti sa ciklusom jednougljenikovo ugljenikaazotansuncu,pri demu jezgrohvata deliri protona(od kojih dva odmahpostajuneutroni)i na kraju ciklusaih otpu5ta u vidu jedne u - destice.Iztogprp.cssa jezgro ugljenika izhzi nepromenjeno, "kaofeniksiz pepEli"llT.Moz" r" pretpostaviti da setajnapostojanja, to jest postojanje atomai njegovih sastavnih jednog delova sastojiiz stalnogp.o."ru podmladivanjakoji se ponavlja,a do slidnih pretpostavki se dolazi kadapoku3 amoda objasnimo numino znost irh elipova. 412 Sasvim sam svestankrajnje hipotetidkogkaraktera ovog poredenja, ali smatram umesnimda se vrse takva Dosmaprelt kastr1njadaki po cenuopasnosti da nekogprivid prevari. nije atomska fizika i psihologrja nesvesnog Ze se na zna(ajan nalin ptibliLit, ier obe,nezavisno jedna od druge,i polazeii sa suprotnihstranaulazeu transcedentalnu oblast,jedno s predstavom atoma, a drugas predstavom arhetipa. 4I.3Analogijasa fizikomnije nikakvadigresija poSto sama shema simbola predstavlja silazak u materiju i zintevalaentidnost spoljasnjeg sa unutarnjim. Psihane mozeda bude"nestosasvim jer kako bi onda(materija) drug^o'l od materije, moglada je pok_ rene? I materija ne mozeda budestrana psihi,ier kiko bi je onda ona mogla proizvoditi?Psihai materijasu u jednom te istom svetui jednaudestvuje 11 drugoj,inade bi uzajamno delovanje bilo nemoguie. zato bi trebalo dospeti, ako to istraZivanje uopste fizidkihi psiholoskih pojmova. ryoze,do poslednjeg.podudaranja Nasi sadasnji pokusajimogu izgledatidrskif ah verujem-da su na ispravnojliniji. Matematika je, na primer, vi3e puta pokazalada senjenedistologidkei s onu stranusvakogiskuitva lionstruisane tvorevine, naknadnopokazuju kao nesto sto se podudarasa

229 pona5anjem stvari,Sto, kao i kadje redo sinhronistidkim dogadajima, ukazuje na duboku podudarnost svihfonni postojanja. 414Buduii daje obrazovanje analogija zakon koji u velikoj meri vlada Zivotompsihe, s razlogommoZemo pretpostavitida na*a naizgleddisto spekulativna konstrukcijanije uikakav nov izrm, vei da je postojala i na ranijim stupnjevima razmi3ljaqia. Uop5te se ovi uzori mogu naii na razliditim stupnjevima procesa mistidkog preobraZaja kao i stepenima posveiivnnja kod razliftih misterija kako i u antilkoj, i za hri5ianstvo vaZeiojtri(pneumatikom), hotomijiduhovnog (psychikou) du5evnog i telesnog (hylikon).Jedanod najpotpunijih pokuBaja ove vrstejeste Sesnaestodelna platonski!,tetralogija. shema O tomesamop5irno pisaou "Psihologiji i alhemiji"t'o i moguovdeda se ogranidim na najosnovnije: shematizacija i obrazovanje analogije proizilazi iz (,etii osnove i to: f . iz delnprirode,2, izvade,3, iz sloZenih prirodai 4. iz dula.Uz svaki od ova detiri podetka idu po tri promene stepena (Sto, dakle, zajedno saprvomukupno dini 16delova).Osim ove,horizontalne svakiput Cetvorostruke podeleosnova,postoje i odgovarajuii stepeni vertikalnom u redosledu,
I 1.Opusnaturalium 2. Divisio nafurae
3, Anima 4. Intellectus

II Aqua Terra Aer Ignis

III IV Naturae compositae Sensus Naturae discretae Discretio intellectualis Simplicia Ratio Aetheris Arcanum simplicionis

415 Ova tabelakorespondencije istovremeno predstavlja opus alchemicumkoji je bio prepleteni sa astrologijomi takozvanim nekromontijskim ve5tinama. Ovoposlednje sevidi po upotrebivaZnihbrojevai invokaciji,odnosno prizivapjpr spiritus familiaris-a. Tako se i prastara geomantijska vestinarlvzisniva na Sesnaestodelnoj shemi: detirisredi5ne figure(kojesesastoje od subiudex odnosno (etiri uepotes superiudex, iudexi dvatestes-a), (unuka), detiri filiae,detirimatres. (Redosled sepi5esa desna na

230 levo.) Ove figure se-.postavljaju u astrolosku shemukuia, pri dem_ u je praznosrediste horoskopa zamenjeno kvadratom'kbji sadrLi detiri sredi5ne figure. 416 Atunasiusr.,Kirher (AthanasiusKircher) napravio je sistemkvaterniteta"u koli je vredanpomenau kontekstunasih razma1a:anju. = Deus= Radixomnium= Sim_ I Unim = Monas monadike : = Exemplar plicissima mens Divina essentia = divinum.(Jedno = = Prva monada Bog Koren svim stvari = Najjednostavniji = Bolanskimodel). razvm= BoZanska esencija II 10 (l + 2 + 3 + 4 = 10) Secuuda Monas= dekadikO: = Intellientiaangelica = compositio Dyas= Mundusintellectualis = ab uno et altero i. e. ex oppositis.(Drugamonada: deseti= dvojstvo = Duhovni svet = Inteligbncijaandela= spojjednog i = to jest od suprotnosti.) drugog = 100= TertiaMonas = hekatontdike = Anima= Inm 102 = = = (Treia telligentia. monada stoti du3a "Inteligencija".) = Omniasensiry 103= 1000= Quarta Monas= chiliadike = bilia corpus= ultima et sensibilis unionumexpricatio. (Cetvrta monada= hiljaditi = sve konkretnestvari = telo = poslednji i konkretnirazvojjedinstvenih stvari.) 417Kirher uz to primeiujeda,dok suduladodirivala samo telesno,prve tri jedinice su bile objekt razuma.Ako zeli da se shvationo Stodulaopazaju (sensibilia) ondaseto mozedogoditi samoputem duhovnog."Sve Btodula opaZaju mora, Aatte, Uiti podignuto do razuma ili do 'inteligencije'(uvida) ili do apsorutnog jedinstva.Ako smo, dakle,na ovaj nadiniz celinemooswuko;I se (dulima) moze opahati,koje je razurnno ili intelektualno jedinstvo, sveli na beskrajnu jednostavnost (dyh9v1o)apsolutno (simlicitatem), ondaseo tomenemaSta vi$ereii, i time ni Kamen nije toliko Kamenkoliko uop$tenije Kamen,vei je sve najjednostavnije.I kao $to je Bog uzor za apsolutno jedinstvo ovog

231

konkretnog i racionalnog Kamena, takoje i njegovointelektualno jedinstvointeligencija. Iz ovih jedinstava moZe5 videti kako se (sensus) dulo koje opaha svodina razum,razumna inteligenciju, inteligencija na Boga,gd%ge podetak (consummatio) i dovr5etak nalaze u polpunom krugu"'." 418 Kirherov sistem ima izvestan prema odnos na5ojseriji je, quaterniona. jedno dvojstvo Tako na primer, druga monada koje se sastoji od suprotnostiSto odgovara svetu andela podeljenom nakon Luciferovogpada.Jednadruga i znalajna analogija sastojiseu tome5toKirher shemu zamifljakao kruZni tok koji s jedne strane biva pokrenut od Bogakao primacausa i je ka razvoju, usmeren a s drugestrane putemdelatnosti ljudskog razumevania opet biva vraien Bogu,tako da se kraj opetvraia podetku.To 5to Kirher kao primer diskretnestvari bira upravo lapis (kamen)u smislualhemijetakoreii je samopo sebi razumljivo, jer je lapis philosophorum zapravoarcanum koji sadrZi Bogaili onaj deoBogakoji je skrivenu materiji.I ovoje analogija sa na5omshemom. Alhemijasvoj opusradopredstavlja kao cirkulaciju,kao cirkularnudestilacijuili kao uroboros, kao zntrlu je prikazala koja sebi grizerep,i ovai postupak brojnimslikama. Kao Sto sredi5na predstava lapis-aphilosophorum-a predstavlja Sopstvo, tako opus svojim bezbrojnim simbolima ilustrujenesvesniproces individuacije, to jest postepen razvojSopstva iz nesvesnog u svesno stanje. Zbog togalapis kao oznaka ishodi5ne materije,(materia prima) stoji kako na podetku, tako i na kraju '"'. Zlalo - drugi sinonimSopstva - nastaje, procesa po Mihaelu Majeru, iz opusa circulatoriuma Sunca, Ovaikrugje "linija koja sevraia sebi(kojapoputzmije glavomhvata vlastiti rep)iz koje seprepoznaje onajvedilislikari vajar,Bog"'". Time Sto je prirodanapravila ovajkruZnitok, "onaje u njemudovela u medusoban odnos detiri kvaliteta" i na izvestan nadin "nacfiala jednakostranidni detvorougao, sarazloga da bi suprotnosti suprotnosti i neprijatelji neprijateljabili povezanigotovo veditim sponama i uzajaruro sedrZali".Majer uporeduje ovu kvadraturu s1 I'hoqqo, quadratus" koji u sreci i nesreii ostaje svoj (sibi similis)''". On je naziva illa Domus, "aureola circulus bis sectus,

232 phalanx quadrata, va-llqm, murus, acies quadrilatera"l25.Ovaj krug je za(ar,anikrugkoji se sastoji iz ujedinjenih suprotnosti,"ad omni injuria.., immunus" (saduvan od svakeitete). 419 Nezavisnood zapadne tradicije ista predstava cirkularnog opusa nalazi se u kineskoj alhemiji: "ako se pusti svetlost da tedeu krug, onda se kristalizuju sve sile neba i 4emrje, svetlog i mradnog,"kaZetekst "Zlatnogcveta,,rtb. 420 JoS Olimpiodor (Olympiodor) spominje "organon lryklikon", KyKuKon, crrKulanil cirkulami aparat aparatkolr koji sluZr sluzi istoimenom istoimenom" p.o""iul27 procesu'r,. j e mi5lj enja da "motus circulari s" "fi ziohemidnorn eus. ara,,polazi od zemlj.e kao najniZe-tadke.U njoi, naime, vatra ima svoje poreklo i preobrazava finiie minerale i vodu u vazduh koji se p*j: u visinu, tamo se kondenzuje i tako opet pada dole. Prilikom podizanja, medutim, volatilizirani erementi su od visih zvezdadobili musko semekoje vraiaju dore u detiri matrices.elem94t"eo m94t"eo da bi oa Dl ih spagirijski ln spagurlskr oplodili. To oplodili. To je "destillatio ci circulato"destillario ria"'^ koji prema Johanesu od Rupesciie trebaponoviti hiliadu hiljadu putal29

233

ZAVRSNAREC
U prethodnom izlaganju odvaZio samsena pokuSaj da sa razliditihaspekata objasnim po na5em i amplifikujem sadalnjem uvidu najvaLnijiarhetip,arhetipSopstva, U uvodnomdelu predstaviosamonepojmovei arhetipove vidljivi u takokoji postaju reii svakomdubokoseZnijem psihidkomledenju;dakle, najpre potisnutu, Senku, onu maskiranu, najleSiemaujevrednui krivicom optereienu lidnostkoja svojim poslednjim izdancima seZe svedo carstva Zivotinjskih predaka ditavistorijski i takoobuhvata aspelt nesvesnog. Ikoz analizuSenkei procesa sadrZanih u njoj moZese izdvojiti sizigijaAnimu,g-Anima. kad se powsno Senka, gleda,zavisi od svestikao 5to fizidka senkakoja sleditelo predjedanprivatiolucis.Za ovo povr5no stavlja gledanje, i psihotoSka senka sasvojim moralnimmanjkomvreduosti rroZestogada vaZi kao privatioboni. PrilikombliZegispitivanja ispostavlja se daje ona ne5tomradnoStou sebikrije razHeite, uticajnei autonomne faktore,i to Animusai Animu. Ako ove posmatramo in vivo i u punojakciji - kaouni5tavajuieg, slepo-tvrdoglavog davola u mislima Zenei kao glamuroznu, posesivnu, iudljivu i sentimentalnu - tadadovekpodinje zavodnicu kod mu5karaca da sumnja u to da bi nesvesno trebalo dapredstavlja samo obidan kometinrep svesti bezikakvesupstance i niSta vi5edojedau"privatiolucisacboni"" 423 Ako smodo tadabili mi5ljenja daje ljudskaSenka izvor svekolikog zla, sada, pri tadnijem istraZivanju,moZemo otkriti da se nesvesni dovek,odnosno Senka, ne sastojisamood moralnih tendencija prekora, vrednih vei da pokazuje i niz dobrih kvaliteta,i to normalneinstinkte,svrsishodne reakcije,istinita opa1anjastvarnosti, stvaraladkeimpulse i drugo. Na ovom stepenu spoznaje zlo izgleda viSekao izopadenost, obogaljenost, pogre5no tumadenje i zloupotreba po sebi dinjenica koje su same prirodne. Ova izoblidavanja i karikature kao specifidna izgledaju delovanja Animusai Anime, a ovi kao uzro0nicizla. Ne moZemo jer se ispostavlja se,medutirn, zaustaviti ni kod ove spoznaje, da

421 osnovnaideja ascensusa i descensusa nalazisejos u "Tabula smaragdina"_i stepenipromene su predmet mnogih crte.La, pre svegau- takozvanom "Ripley Scrowle"i njegovim varijantaml koje treb.ashvatitikao porr"dne pokulaje fikurroug razumevanj a nesvesnih proc esa individuac ij e.

234 svi arhetipovi samipo sebirazvijaju povoljnai nepovoljna, svetla i mradna, dobrai zla dejstva. Na kraju se mora spoznati da Sopjedan complexiooppositorum, stvo predstavlja upravo zbogtoga Stonemastvanrosti bez suprotstvljenosti. Pritomsene smeizgubitiiz vidadasuprotnosti svojemoralno zaostravanje dobijajuiek q o,bllstiljudskoghtenjai delanja i da mi nismou stanjudi damo de.finiciju dobrai zla koja bi jednostavno bila op3tevaZeia, to jest, preosiaje, kraju krajeva ne znamo Sta su dobroi zlo po sebi. -se Tiry dakle, {u r,. pretpostavi da oni nastaiuiz nuZnosti u kojoj nalaziljudskasvesti da zatoizvandoveka gubesvojuvaZnost, to jest, nije dopu5teno jer tadagubesvoj hipostazirati ih metafizidki smisao. Ako sve 5to Bog radi ili dozvoljava nazovemo dobrim, je onda i zlo dobropa je "dobro"postalo besmisleno. Ali patnja, pa bila to passio Christiili patnjasveta, ostaje istakaoi pre.Gluposto greh,bolest,starost i smrtobrazuju i da[jemradnu foliju od koje odudara vedrisjajZivota. 424 Uo(,avanje Animusai Anime predstavlja specifidno iskustvo koje izgledadaje uglavnom, ili bar najpre, reiervisano zL psihoterapeute" Pa ipak, neko vei na osnovu izvesnog poznavanja lepekniiZevnosti moZelako da skicirasliku Anime: onaje omileni predmet novelista, uglavnom zapadno od Rajnel. U tu-svrhu nije uvek potrebno briZljivoistralivanje snova. Manje je l1kg prepoznati jer njegovlik je legija.K' j-e, AnimusaZene, medutim, u stanju da,ne inficirajucise,podnese animozitet svoga bliZujeg i istowemeno ga kritidki uzmepod lupu,taj neie moiia dl g. otlaije opsesivno stanjetog drugog.Korisnijeje, i u pogledu postizanja cilja celishodnije, da se vlastitoraspoloZenjl i njgggv promen$iviuticaj na vlastitu lidnostpodvrgne, meduiinl ozbifiqom posmatranju. Malo vredi Sto znamo gde onaj drugi gre5i. Zanimljivopostaje tek kaddovekspozna gdesamgresizato Sto se tadane5tomoZeuraditi, Ono Stokod drugogmoZemo da pobolj5amo je od sumnjive najdesie koristi,akouop5te i detuje. 425 ltka se Animus i Anima najpre susreiu uglavnomu syop negalivnom i nedobrodo5lom pojavomobliku,oni su ipak oboje dalekood toga da budu samoneka vrsta zlih duhova.bni imaju, kao 3to smorekli, i jedan isto tako pozitivni aspekt. Usled

235 svoje pozitivne, numinozne snage sugestivnostioni, oduvek i svuda, naime, predstavljaju arhelipske osnove mu5kih i Zenskih boZanstava, i zahtevalustoga naroditu paZnju,u prvom redu psihologa, a zatim i zainteresovanoglaika. Kao numina Animus i Anima proizvode das dobro, das zlo. Njihova suprotnost jeste u polovima. Oni stoga predstavljajuvrhovni par suprotnostikoji nije beznadeZno radvojenlogidkim protivredjem,vei zahvaljujuii medusobnojatrakciji, koja je karakteristiEnazaovu suprotnost,ne samo Sto obeiava sjedinjenje,vei ga i omoguiava. Coniunctio oppositorumzanimaoje, u vidu Himinejske svadbe,spekulaciju alhemidara, a u liku Tifereta i Malhuta ili Boga i Sehine, kabaliste', da ne ukazujemosadai na svadbuJagnjeta. 426 Dvostruko biie koje proizilazi iz alhemijskogsjedinjenja suprotnosti,Rebis ili Lapis Philosophorumje u dotidnoj titeraturi prikazan tako da u njemu nije teSko prepoznati simbol Sopstva. U psiholo5kom pogledu ovo poslednjeje sjedinjenje svesnog (mu5kog) i nesvesnog (Zenskog). Ono predstavlja psihidku celinu. Tako formulisano ono je psiholo5ki pojam. TJ empirijskom pogledu,medulim, Sopstvose spontano pojavljuje u vidu specifidnih simbola; kao celina, ono je prepoznatljivopre svegakao mandala i bezbroj njenih varijanata. Ovi simboli se istorijski poturduju kao predstaveBoga. 427 Stupani Animus-Anima odgovarapoliteizmu, a Sopstvo monoteizmu'. Prirodna arhetipska simbolika koja opisuje jednu celinu Sto obuhvata svetlo i mradno na,lazise u izvesnom protivredju sa hri5ianskim shvatanjem,ali ni u kakvom, ili relativno malom, sajevrejskim,jahvistidkim gledanjem.Ovo poslednje izgleda da je bliZe prirodi i zatobolje odgovaraneposrednom iskustvu. Pa ipak, makar je hri5ianskajeres poku5alada zaobide sprudove manihejskog dualizma koji je zaraniju crkvu bio tako opasan i to na nadin koji vodi raduna o prirodnom simbolu, i medu hri5ianskim simbolima rlrista ima nekoliko veoma sustinskih koje on deli sa davolom, Sto, medutim, na dogmu nije izvr5ilo nikakav uticaj. 428 Najplodonosnije poku5aje da pronade odgovarajuie simbolidke izraze za Sopstvo preduzimali su gnostici. oni su

236 kao na primer Valentinus i Vasiffitlu stvarnosti velikim delomo d<lzvolili za razliku od ortodoksije, bili teolozi koji su, medutimo prirodnog unuta:njeg pod uticaiem budu meri visokoj u sebi da pravonalazi$te oni stogapredstavljaju Kao i alhemidari, iskustva. za syeone simbolekoii proizilazeiz daljeg razvojadejstvasto znadei No njihove ideje istowemeno proistideiz Jevandelja. o postavilo udenje ko-lu asimetriju ie bozansku m i<ompenzacije poznalih savremenih dotrro privitio boniosasvimna nafin nama iendencija nesvesrog, da se prave simboli celine radi izmedusvestii nesvespukotinekoja se stvori.la premo$cavanja pri prosirila do dezorijentacije postepeno opasno nog, i koja ie pogledu na svet. da ovaj rad, dalekood toga da 429 Sasvimsam svestan izvesna onogapo Cemuse. skicu samo predstavlja potpuno bude psistanoviSta posmatrano sa hri$iansk? shvatanjaodlikuju je istaknem da. Buduii da mi bilo najvaZnije hololkog iskustva. empirijskihnalazai tradicionalnih iz"medu ili razliku paraleliiam ^predstava, je da seu obzir uzmui razliditostivreueizbelno bito je kod simbola jezika. bio sludaj ovo narodito uslovljenog menski polju i ribe. Tu se nije moglo izbeii kretanjepo nesigurnom povremeno korisienje kakve spekulativnehipoteze da bi se, -ogleda se da radi, konstruisaoizvestankontekst.Podrazuureva bolje potvrdi Sto i stavove .irki istrrZiva| mora da svojeualaze hipotezu, usudii da napravi ali bi febalo da sepovfemeno moLe, da ce seprevariti.Zabludesu na kraju makari po cenuopasnosti temelieistine,i ako za neku stvarne obrazovale krajevanajdesce ako je u saznanju toi^o Stijeste, onda ipak izvestannapredak znamoStataslvarniie.

FUSNOTE
I EGO I Erono, - Jahrbuch1946.(kasnije:Theoretische Uberlegungen desPsYchischen') zum Wesen II SENKA I Instinktund Unbewusstes - Der GeistderPsychologie' je iz predavanja tSuarZo3 nqstao poglavlja ovog i sledeieg za DruStvu praldlcnupslig+8. u Svajcarskom Stosamga odrLao kiteschrift Jilr Cirihu.Pojavio,."u dutopisuWiener notogijrr"n ( 1 948) IIIY ete, Grenzgebi f,fri""n" ntundeundderen

m
SZIGIJA: ANIMA I ANIMUS lRouselle, tabla Taoismus, Fiihntngim lebenden seelische I, p. 150 i p. 170:Rousellenazivi pre]juI'1l1Tu{o3du3om"' ledna izreki glasi:"Preljaje ta koja pokreie" (1'c') Antmu sam nesvesnog. kaopersonifikaciju definisao --^---t-';Majka" veC doslovno, nije zamiSljena ovdei u nastavku delujekao "majka". kaosimbolza sveSto 3Nuruuoo da se ona pojavljuje i u lepoj knjiZevnostikao tipidan lik. Novije publikacije k9i" -t" tidu Anime su: Linda Fierz-David,Der kebestraim dis Poliphio' i Jun-g,.lie PslKod humanisie16.veka Richardusa irr' Ubertragung. iiitiAi (u: VitoJ" po prvi putiiilaiimo na Animu kao psiholi5ku.ideiu Up' Jung, Das Ftitsel von BoAeliu LLeliu CiXpX epitaphium). logna.

238 4O_n potideod megarika Eubulidesai glasi: ,,MoZeS li da prepoznaSsvog oca? Da. MoZeS li da prepozna5ovog prerusenog? je tvoj otac. Svog o.a mozes, Ne, ovaj preruseni dakle,. da prepoznas i ue-mozesda piepoznas." (-poDiogenes Laertios, De clarorurn philosophorum-vitis, Z, I0g i dalje.) STio,.ss'-ne misli kao stosevidi, ni na kakvupsihorosku a pogotovo ni na kakvumetafizidku definiciju. Jasami: Die Beziehungen zwisehen demlch und dem (Jnbewussten (odnosi izmedu Ja i nesvesnog) ukazaona to da se sizigijasastoji od po tri elementa,i to od kolidine zenskog koji je svojstven muskarcui mu5kogkoji je svojstvenLeni,zatimod iskustvakoje muskarac ima sa lenom i vic_e-versa, i napokonod arhetipske predstave zenskogi muSkog. Prvi elemenat moze se integisati irocesom osve$civanja lidnosti, dok ovajdrugine mole. "Tako u2. Klimentovompismu (Korinianima) (14,2)stoji: "Bog je stvoriodovekakao muskoi zensko. Musko'je'Firirtor, zensko crkva." umesto crkve na slikama je desto pikazana Ma.rljq. 'njt_ Psychologie , .der Ubertragtng (psihologijaprenosa) /pasus"425 i dalje/. Videti uz to dolenasenejski kvaternio.' " Np. pasus 347 oveknjige./

239

6/"D.moo je, Sokrate,Fros, jedan veliki demon" (PlatonovaGozba). Tvid*ti PsychologischeTypen (PsiholoSki tipovi) lDefinicije:"Racionalni"/. 8l,esF'onctions mentales dansles soci6t6s inf6rieures. gUb", psychische Energetik uncl das Wesen der Trciume /pasus14 i dalje i 20 i dalje/ (= psihidkojenergetici i su5rini snova). 10/ G*ru-o,elteWerkeII (Gedichte) p. 53./ llup. J,tng i Kerenyi Eiffihrung in das Wesen der trfythologie(Uvod u biie mitologije),kao i lJungrlPsychologie und (Psihologija Alchemie i alhemija), pojmova/s. v. filius /registar philosophorum, infansi hermaphroditus, t' Up. Psychologie undAlchemie, II 3. t' Up.pasus 340oveknjige./ ra Klasidan je onajkoji je objavioNelken/Analytishe sludaj Beobachtungen ilber Phantasien einesSchizophrenen. Isto tako Schreberova autobiografrja Denkwilrdigkeiteneines Nervenkranken. V HRISTOS, SIMBOL SOPSTVA l/"Ovoje Antihrist koji poride ocai sina"/ l. Jov2,22. '/Crkvenoshvatanie se pozivaod davnina na 2, Tes.2,3 i dalje,gdeje red o apostasiji, itvnpolnoq rfiq ovoptcxg [trpontioq] (ljudima trezakonjalneprijateljskiraspoloZenim pfema zakonima/)i o vtdqtfiq dnarl.etaE (sinu propasti), koji je prethodio parusijiGospoda. Ovajkoji ie izvanzakona postaviiesena mesto Bolije, ali ie ga na krajukyriosIsusubiti "dahom iz svojihusta". Udiniie dudarat'0v6pyerav toO oqtsvd (odgovarajuii snaziSa-

rV
SOPSTVO t.tldr?: ovog poglavlja je iz rada objavljenog nastao u .... godi5njaku Eranos- Jahrbuch 194t. 2DieBeziehungen zwischen demlch unddem(Jnbewussten. saglasnostisa kori5Cenjem izret<e iz l. Kor.5o2:,,Inflati . ,3U estis(pephysiomenoi) et nonmagisluctumhabuistis" itd. /"I vi se jo5 nadimate, qiesto dapladete"/. ovo seodnosi na dozvoljeni incests maikom. aVid.ti lJung,l Der Geist der psychologie(Duh psiholo.. . elje). r /Delovanj e nekontro li sanihprirodnihsila. i

240 tane).Najvi5e ie seisticatilaZ[iivo5iu. Kao uzrokse smatra Dan. I 1,36i da$e. 'U pogledu "grada" up. Psychologie und Alchemie/pasus 1 3 8i d . / H paorl,e(ctoOoeo0 0vrdE {rpdlv 0otv ("Carstvo BoZije je u vamasamima" ili "meduvama".)"Onone dolazispolja5njim (cumobservatione) znacima koji bi bili vidljivi, takoda bi semoglo reii daje tu ili tamo",vei isto tako unutrakoliko svuda (Luk. 17,20 i dalje)./PreveoJung./ Ono "nije od ovog /spolja3negi/ sveta"(Jov, 18,35). Slidnost BoZijegcarstva sadovekomproizilazi i iz ujegovog poredenja sa sejadem: "Similefactumestregnum coelorum homini qui seminavit" itd. (Mat. 13,24; videti i 13, 45; 18,231'22,2 papirusa i dr.)Fragmenti iz Oksirinhosa imaju: ...n Fsottl,ets ripdlvlb]otr r6v o{lpov6v / Owdg ro1 6o.trg 0owdv/ yv6 rsfrnv erlpq[oer.... (Carstvo je / 6ovtotq yvciloeo6e... nebesko u vama,i ko sebepozna, pronaii ie ga. Prepoznajte sami sebe itd.), New sayingsof Jesusand Fragmentof a Lost Gospel from Oxyrhynchus, izd. GrenfellandHunt, str. 15.) sup. moja izlaganja o Hristu kao arhetipuu: yersucltzu einer psychologischenDeutung des Trinitritsdogmes,IY,2 (Poku5aj psiholoSkog tumadenja dogmeo Trojici) 6"Et h... ergo imago censenda est Dei in homine,quod cosdemmotus et sensuc habeathumanusanimus,quos et Dius, licet non talesqualesDeus."Adversus Marcionem, II, 14 (col. 304t.) 7ContraCelsum,VIII,49 lca| l590l: non in cor"In anima, pore impressus sit imaginiscouditoris character." AJ du5i,ne u teluje utisnuto su5tinsko obeleljesftoritelja./ \In Lucam homilia, VIII leol.l.82)l: "Si considerem DominumSalvatorem imaginem esseinvisibilisDei, et videam meam factam ad imaginemconditoris,ut imato essetimaginis: nequeenim animamea specialiter imago est Dei, sedsimilitudinem imaginis'prioris effecta est."/Kad razmislim daje Gospod i SpasiteljodraznevidljivogBoga onda vidim da je moja du5a

241

oblikovanapremepredslaviStvoritelja,kako bi bila odrazpredstave;onda moja du5anije zapravopredstava BoZija, vei je slidnoprvoj predstavi./ stvorena 9Deprincipiis,I, II, 8:"...sRlvatoris figuraestsubstantiae vel je substantiae Dei. /Lik Spasitelja od supstance ili od onogaod je stvoren dega Bog./In Genesim homilia,I, 13: "Quaeest ergo alia imagoDei ad cuiusimaginissimilitudinem factusesthomo, qui estprimogenitus noster, omniscreaturae?" nisi salvator /Staje je po dijemobrazu dovekstvoren, drugopredstava BoZija, akone svogstvaranja?/ na5Spasitelj koji je prvorodeni Selecta in Genesim, IX, 6: "Imago autemDei invisibilis salvator." /Predstava nevidljivog Bogaje, medutim, Spasitelj./ l\L Guo.hom.,l,l3:"Is autem qui imaginem Dei factus est interior homo nosterest,invisibilis et incorad similitudinem, poralis,et incomrptusatqueimmortalis."/A ono Stoje po predstavi i slidnostiBoZijoj stvorenoo to je na$ unutra5njidoveko nevidtjivi bestelesan, neiskvaren i besmrlan"/ lrDe princip",IY,37 lcol. 412:pamet, pravda, umerenost, vrlina, mudrosti vaspitanje/. 12 I, XXVI I col. 626 Retractati.ones, I : AJnigenitus/... tantumimago est, modo non ad imaginem"/Jednorodeni/ samoon je predstava, a ne po predstavi/. l3\narrationesin Psalntos, XLVII, sennoII lcol. 564/: ubi estintellectus, "ImagoDei intusest,non estin corpore... ubi estmenso ubi ratio investigendae veritatis... ibi habetDeusimaginem suam."Isto tako 1.c.Psalam XLII, 6lcol" 480/: "Ergointelligimus haberenos atiquid ubi imago Dei est, mentemscilicet atquerationem."lZato spoznajemo da imamo nesto u demuje je BoZijapredstava, a to duh i razum./Sermo XC, 10 lcol 566l: "Veritas quaeriturin Dei imagine" /Istina se traZi u predstavi Bolijoj/; dok, nasuprot tome,Liber de vera religionekaZe"in interiorehominehabitatveritas"/u unutra3njem dovekuZivi istina/. Iz togasevidi podudaranje "imagoDei" sa"interiorhomo".

242

l+Enorr.in Ps., LIV, 3 lco|,629l:"Porroautem, . charissimi, meminesse debemus ad imaginem Dei nos essefactos, nec alibi quamin ipso intellectu"/Dalje pak,voljena,moramomisliti na to da smo stvorenipo predstaviBoZijoj, i to nigde drugo do u razumu/... "ubi autemhomoad imaginemDei factumsenovit, ibi aliquidin seagnoscit quamdatumestpecoribus." amplius esse 1 5L .K o r .! s , 4 7 . 16In loonnis evangeli.ttm, tract LXXVilI, 3 /col. 1836/: "Christusest Deus, animarationaliset caro." /Hristosje Bog, razumna du3a i meso./ 17S.*ru CCXXXVII,4 lcol. Il24l: "A/erbun/suscepit totum quasiplenumhominem,animamet corpushominis.Et si aliquid scrupulosius vis audire; quia animam et carnemhabet et pecus." lSEnorr. in Ps., LIV, 1 lcoit628l. 19Contra Faustum, XXII, 38 /col. 4241: "Estenimet sancta EcclesiaDomino JesuChristoin occultouxor. Occultequippe atqueintusin abscondito secreto spiritualianimahumana inhaeret je VerboDei, ut sint duo in cameuna."A sveta Crkva naimepotajno Zena Gospoda Isusa Hrista.Isto tako liudskadu5a potajnoi u sebi u skrivenojtajni drZi do BoZijereti, kako bi dvoje bili u jednommesu.lAvgustin se ovdeodnosina Eph.5, 3l i dalje: "Zbog toga ie jedan doveknapustitioca i majku i drilatise svoje Zene. Ova tajna je (pv<rrt'1ptov, sacramentum) velika, ali ja tumadim daje redo lhistu i crkvi." 2oAugustinus, De Trinitate,XIY,22: "... Refonnamini in novitate mentis vestrae,ut incipiat illa imago ab illo reformati quo formataest."/Obnoviteseu va3em duhu,kako bi ona slika o onomo komeseformirala, poIelada seobnavlja./ 2lukazu3emna kazuistidkiprikaz u: /Jung/ (lber Mandalasymb olik, (A simbolicimandale). z2Psychologie undAlchemie /Pasus 323 i datie:"Uber die Symbole desSelbst"/.

243 23lsu. dobro (potide)od Bogao - Up. sve zlo od doveka. pasus 81 oveknjige./ 24lr"n"*u, (Adversus II, 5, I) spominjekao haereses, gnostidko udenjeda ie Hristos(kao demijuri3kilogos)kadaje oblikovao biie svojemajkenju izbacioiz plerome, tj. odvojioje je naimeusledilo od spoznanja. Stvaranje izvaupleromeo u Sencii praznini. (Adv. udenju u Po Valentinusa haer.,I, 11, 1) Hristos ne potide od eonaplerome,vei od majke koja se nalazi izvrn plerome. Onagaje rodila"saizvesnom senkom". A onje, buduii odsekao "da je mu5karac", svoju senku(ro1 ro0rov [1pr,ordv]pbv <lte&ppevcx {lnuploqto ag'6crvro0 tf\v orldv, cvo6pcpstv etq rd tllrlprrlpo)i u5aoje u pleromu,dok je majka "ostalanazadu senci"da bi tamo"ispraZnjena od duhovne supstance" ipakrodila i pantokratora donjegsveta".Senka, "demijurga medutim,koja je, kao 5to znamo) leZinad svetom iz Jevandelja, huius "princeps mundi",davo. Satans int Alten Testarnent. "tJp. Schiirf, Die Gestaltdes 26/JungDer GeistMercuriuslPasus}Tll. 2hudeohriSiani gnostieko-siulcretistidka partijaisodnosno rih. 28 Gnostidka du3a,koju spominje Epiphanius,Panarium adversus octoginta haereses, LXXX, l-3 i Michaol Pselluso De u: Marsilius Ficinus, AuctoresPlatonici /Iamdaemonibus, hli chus^demyst eri ssAegtp tiorum/. ""Oporluit autemut alter illomm extremorum isqueoptimus appellaretur Dei filius proptersuamexcellentiam: alter vero ipsi ex diametrooppositus, mali daemonis, Satanae diabolique jednim od (On je, medutim, filius diceretur." moraobiti nazvan dvekrajnosti, i to dobrom, sinomBoZijim,zbogsvojeizvanredne dohrote,a drugi koji je bio dijannetralno suprotan moraoje biti - Origenes, nazvan sinomzlog demona, Satane i Diabolusa eontra Celsum, VI,45 lcol. 13671.) Suprotnosti semedusobno dak i uslovljavaju: bonumesse "Ubi quid malum est,..itri necessario malo contrarium... Alterum ex altero sequitur: proinde aut utrimquecolendum estnegandumque bonaet mala esselaut ad-

244

245

misso aliero maximeque malo, bonum quoque admissum (Gdegodima nedeg oportet." zkog... tu morabiti i dobrog, kojeje zlu suprotstavljeno.,. Jednoslediiz drugog;usledtogamorajuse obojeukinuti i opovrgnutida dobroi zlo postoje, ili, ako sepretpostavijedno lkao postojedel i to pre svegazlo, onda se mora priznntii dobro.- 1. c., II, 5ll col. 878.)Nasuprot ovoj jasnoj, ligidnoj tvrdnji Origen ne moZe,a da na drugommestune tvrdi, kako "sile,prestola, pa na niZesve do zlih duhovai kneZevine, nedistih demona (ovosu5tinski substantialiter id habeant" "non ne poseduju scl. "virtusadversaria", suprotno svoistvo) i da oni nisu stvoreni kao zli, vei su iz vlastite pobude izabrali stepenzla ("malitiaegradus"). (De principiis,I, VIII 4l coL l79D. Origen vei vodi raduna o definiciji Bogakao Summum Bonum,bar implicitno i zato odaje sklonostda zlu uzme supstancu. Ona se veoma pribliZavaAvgustinovom pojmu "privatio boni" kada kaZe:"Sertum namque estmalumesse je, (Sigurno bonocarere." naime,da zlo znadi:liSavanje od dobrog.) Ali pre ove redenice dolazisledeia: autem a bonoo "Recedere non aliudestquameffici in malo" (Od dobrogse povuii, medutim, nije, ni5tadrugodo u zlu se usaw5iti.- U: De prineipiis,Ilo IX, 2 lcol. 226 i daljel), jasno pokazujeda umnoZavanje d.ime g zna$ smanjivanje iedno te da dobro predstavljaju i zlo ekvivalentne polovine 1*gog, jednesuprotnosti, 30Adr. hAer.,rr, 4,3. 3loratio ad Graecos, col. 829. lvideti i pasus74 ove knjige./ 32col. 1080, 33Basilius smatra daje mrak svetanastao iz senke koja je izantanatelom (Hexaemeron,II, neba. 5 /col.40/.) 34Homilia: 341. QuodDeusnonestauctormalorum,col. 351D. spiritusancto/ co| 37. 36co[. Ll32idage.

37/Rurponriones ad orthorloxas/ col. l3l3 i dalje lpomala kaol lustini opera spuria. 38SS l8-20 lcol.7l6i dalje/. 39 Prevod: Sa ovog razloga su pak sve stvari dobre, jer su neke stvari u odnosu na druge "bolje", a kvalitet manje dobrih stvari poveiava vrednost boljih... A ono 5to nazivamo lolijim stvarima to su ili nedostacidobrih stvari, pri demu prve same po sebi i ne mogu da postoje izvan dobrih stvari... Ili same ove gre5kesvedodeo dobroti priroda (biia). Ono Stoje, naime, lo5e zbog nedostatka,to je zaista dobro po prirodi. Nedostatakje, naime, ne5to protivprirodno, zato 5to Steti prirodi: a ne bi joj mogao Stetiti sem laoz umanjivanje svoje dobrote.Prema tome, zLoje samo odsustvodobrog. I zato ga nigde i nema osim kraj neke dobre stvari... I zbog toga dobro ntoheda postoji bez zl*, kao na primer, sam Bog i sva vi5a nebeska lbical, zlo s druge stranene moZe da postoji bez dobrog, ako ono ne nanosi Stetuo ono nije zlo; a ako je nanosi,onda umanjujedobro; i ako razjede celinu, onda neie biti nijednog biia konre bi moglo da nanosi 5tetu,i kao posledicatoga neie ondavi5e biti ni zIa koje bi moglo jedno biie diju bi da nanosi Stetu,buduii da ie onda nedostajati dobrotu ono moglo da umanji o5teiivanjem.(Contra adversarium Iegis et prophetarum,I, 4 lcol. 606 i dalje/) Iako Dialogus quaeslionum LXV nije autentidanAvgustinov spis on ipak jasno |zraLava njegov stav. Quaest. XVI: "Cum Deus omnia bona creavit, nihilque sit quod non ab illo conditum sit, unde malum? Resp.Malum natura non est; sedprivatio boni hoc nomen acccpit. Denique bonum potest essesine malo, sed malum non polcst essesine bono,nec potestessemalum ubi non fuerit bonum... Ideoque quando dicimus bonum, naturam laudamus; quando dicimus malum, non naturam,sedvitium, quod est bonaenafurae cuntrarium,reprehendimus." (Buduii da je tsog stvorio sve dobro i nema ni3ta Sto on nije stvorio - otkud zlo? Odgovor: Zlo nije biie, vei je njegova odlika odsustvodobrog. Dalje, dobro moZe da postoji bez zla, ali zLone moZebez dobrog, i ne moZebiti zla lamo gde nema ni dobrog.Ako zalo koristimo izraz "dobro"oonda

246 hvalimojedno biie, a ako kaZemo "zlo"oondane korimo neko biie, vei nekinedostatak koji je suprotstavljen dobrom bicu,) 40"Iniquitas nulla substantia est." (Zlo nije nikakva supstanca /samostalno biie/. - 1.c.,CCXXVII kol.2590L) "Est nitura in qua nullum malum est, vel etiam nullum malum esse potest. Esseautemnatura, in quanullum bonumsit, non potest." jednapriroda hod bi(,alu kojoj nemazla i dak ne moZe (Postoji biti zIL.Ali da postojijedno biie u kome nemadobrog,to nije - l.c.,CIX /col2581i dalje/.) moguie. aICLXXVI (Nemasupstance /samostalnog postojanj al zla, jer ako ga Bog nrje stvorio, ono ne postoji. Zato gre5ka propadanjanrje ni5ta drugo do htenje ili delovanjejedne neobuzdane volje.) 42Sur*or", suppositi,i,I, 3, col. 2287. (Nije zlo gvoZde, vei je zaoonajkoji gvoZde koristizn zLo delo.) 43 Su**o theologica,I, quaest. 48, 1. 4 4 rc . .,48,3 45 Sr**o contra Gentiles, III,3. 46 quaest. Su**o theologica,I, 48,2. a7 U d.kretima IV. Lateranskog koncila stoji: "Diabolus enim et alii daemones a Deo quidennaturacreati sunt boni sed ipsi per se facti sunt mali." A)av<l i ostalidemonistvoreni su po prirodi kao dobri,ali su samiod sebe postalirdavi./(Denzinger, Enchiridion symbolorunt et definitionun6 p. II9) 4sHarnack (Dogmengesclticltte, p. 332) pripisuje Klementinepodetku 4. stoleiai zastupa mi$ljenje da one ne sadrZe "nikakavizvorni spiskoji bi se nekomverovatnoiom mogaoda potide iz 2. veka". Harnack smatrada ie islam bio mnogo nadmoiniji od ove teologije. Jahve, kao i Alah, jesu nereflektirane BoZije predstave, dok ie u Klementinama na delu psiholo5ko-reflektirajuiiduh. Da ovo predstavljarazaranje pojma

247 jasno.Ne valja Boga,kao Stosmatra Harnackoto nije sasvim preterivati psiholo5kim sa strahom. 49Du Diologdes Adantantius,III,4,p. Il9. toUp. Trijadefunkcijau /Jungo/ Zur Phdnomenologie des Geistes im Mdrchen(O fenomenologiji duhau bajci) 425 i -se /pasus dalje/.Zenskaodnosno somatska trijada sastoji od 0nttvpia (poZude) dpyt't @esa) i ltnn (tuee) a mu5ka od l.oyropoE (raz,mi5ljanja), yvdorg (spoznaje) (straha). i tp69oq 5lClementis quae Rontani fenmturHomiliaeXX,hom, XX, II. 52Umestooi5oqq, yvdpngmislim da bi ovo trebaloditati kao o'btffq P. de Lagarde (Clementina, p. 190)ovde navodi n&ong ototcg^... olloqgTv6pnq. r_sHomiliae XX, XX, 3: tflg perd r1q rpdorv. s-lranartum,l, p. 267. t'Clem. Hom. XX, hom.XX, VII. Buduii da kod Klimenta nemanidegaod odbrana5kog stavapremadualistidkom manihei karakteristi(nog podetak za kasnije autoreo Klementinabi istvu semogaolociratiu podetak 3. veka(akoneranije). )oHennecke lHg.l,Neutestamentliche p.309 i Apokryphen dalje. -r tMark. 10.18; Mat. 19.17 pismo K.G.Junguod 12.februara IgS0.l llll.icoo reovo seodnosi na smrtprvorodenog u Egiptu. 60Talmud Babli.Tract.BabaKama60. 6tNr* .24.16 62 Tolmud'Babli. Tract. BeraKoth 7 a. 63 MidraschTanchnma Schemoth XVII. #Raschi. 65Midrur.h o Cant:2.6. 6-6-Bereschit Rabba,XiI, t s.

67 r**xxxlx.6.

6sTaimud nabit. Tract.Pesachin 119i Tract.Sanhedrin II, | 03. un l.".,Tract.Sanhedrin Il, 97.

248 tol...oTract.Berakoth 16. TlAktarielje ve5tadka red (kruna) i el, BoZijeg imena, Tz}urje nabrajanie numinoznih BoZijihimena. T3Talmud Berakoth Babli. T.rrct. 7. 1{Auroro, oderMorgenrdthe int Aufuang,16,54 /p. 2151. ttMoj udeniprijatelj P. Victor White O. P. (Dominican Studies,II,p. 399) misli da moZeda me uhvatina manihejskom tragu.Ja se ne bavim nikakvomnnetafizikom, ali to radi crkvena joj morampostaviti filosofija,zbogdega pitaniekakostojestvari sa vedno$iupakla, prokletstva i davola?Teoretskisve hi to morals da se sastojiod nidega, i kako se dogmaodnosiprema veditom prokletstvu? Ako se oni od nedegasastoje, onda to verovatno nije ni5tadobro.Gde se krije opasnost od dualizma? Osimtogao mom kritidarubi moglobiti poinatou kojoj rnerinajedinstvo Sopstva, gla5avam ovaj centralniarhetipkoji predstavljacomplexiooppositorum par excellence i zbog toga sam naklonjen nidemmanjem do dualizmu. T6Prehacili su mi da Hristosne moZebiti vaZeii simbol Sopstva, odnosno da bi mogacl biti samovarljivazannena za to. Ovom stavunemamStada zamerimako se on odnosistriktnona vremekoje ie u stanju najnovije da koristi psiholo5ku kritiku; ali ni u kom sluEajuako hoie da ocenjujepretpsiholo5ku epohu. predstavljao Hristosnije samo celinu,vei je to kaopsihidkifenomen i bio. O tome svedodi sirnbolika kao i fenomenologija ranijeg vremenilza koie ie - nota bene - zlo bilo privatio boni" Predstava o celinije svakiput onolikocelovita kolikoje to dovek garantuie sam.Ko moZeda pojmu totaliletaisto tako da i na5em nedostaje nekadopuna? Sampo.jam celinega ne zarnenjuje ni u kom sludaju. 77iKu,Sto se transcedentna priroda svetlostimoZe izraziti samo kroz stku destica i talasa. koia se sastojiod ktr, kether

249 78Oirkurtuu Sopstvaup,psyclnlogie und Alchemie/pasus 127: "Die Mandalasin den Triiumen"/i Die Beziehungen zwischendemlch unddemUnbewussten /pasus 398 i dalje/. t1yp, M9j. izkagnnja u Die psychologieder Ubertragung /pasus425i daljel. SoElenchos, V, 8, 2\p.891. SlPsychologie und Alchemie/pasus333: ,,Fazealhemistidkogprocesa"/ i Die Psychologie der Ubertragunglpasus 457: "Die Conjunctio"/. s2Yasilid (Basilides)je Ziveou 2. stoleiu. 83Elenchos,YlI,27,8 i 12 lp.2071. * 0 1. . . , 2 0 ,l 0 / p . 1 9 9 1 . *t1..., 22,Is l p.200l 86lrtu red se nalazi u duvenomKrater-mesfu kod Zosima /llertholot Collectiondes anciensalchimistes grecs, III, li, 8): <xva8pcpe 8ru1 rd yr0voq rd odv /... uzdigni se do svogaporekla (pp.24s/236)1. 87oud* moram da ukaZemna valentijansko udenje o ll<rrosu kod frenaeus-a (Adv.Haer.,I,2,2 i dalje).Horosje koji je identidan icdna"sila" ili numen saHristom, ili bar iz njega proizilazi. Horosovi("granica") sinonimisu:6porBtlq(grani8ar), (onajkoji vodi preko),ropnrorflq(koji oslobada), lretarpretg l,urprir'16.(spasiteli), otavp6g(krst).On ureduje i udvr5iujesvemir kao Hristos(1,2, 5). Kad je Sofija "bila bez lika i oblika poput r:mbriona", tadase "saZali na nju Hristos,izdulije svojimkrstom i dade_joj lik svojomsnagom", tako daje dospela do postojanja; islo.tako9n joj je ostavio"slutnjubesmrtnosti". Iz tekstaproizilazi identidnost krsta sa Horosomodnosno Hristomo sliki koju prcdodava Paulinus Nolanus: "... Regnare deum superomnia ( )hristum, /qui crucedispensa per quattuorexima rigni/ quattuor ndtingitdimensum partibusorbem,/ut trahatad uitam populosex omnibus oris." llznad svega vlada kao Bog Hristos koji na

250 rasireuom lastu kroz_detiri kraja drvetadodirujezemljinkrug u detiri strane sveta, da bi ljude sa svih strana uneo u zivot.t (Carmina,XIX, 639 i dalje,p. 140). O krstu kao boZanskom '!!epku" up. zur Empirie des Individuationsprozesses /pasus s33t. ssElenchos, VII, 27,5lp.2061. unl...,26,5lp. Z04l. 9aPanarium. XXXL 5. 9tElenchos, VII, 22,16l p.2001. n'L",,VII,21,5 /p. 197/.Notesttr ,,Basilide,,. euispelo

251

VI ZNAK NINA lRani spiskovitakvih alegorijanalazese u Ancoratus-u lib. XII, XXIX). U Itpifanija i kod Avgustina (ContraFaustum, vezi nycticoraxi aquila videti Eucherius,Liber formularum . ,spiritalis intelligenti ae, Kp. Y I col. 7 401 2'Avgustin(De civi,tate Dei,Iib, XV[I, XKII /col. 808/), sa kojim je vodio pripoveda Flaccianus kakoje raniji prokonzul eritrejske Sibile i razgovor o Hristu izvukaoknjigu sa pcsmama redikoji predstavlja akpokazao mu mestogdesegornjiredosled 'I1r{E jednim poklapasa celompesmom, rostih sa svojestrane prorodanstvom Sibilei to na sledeiinadin: apokaliptidkim lE coelo rex ad./ndicii signum tellus sudoremadescet, ut iudicel venietper saecula futurus:/Scilicetin carnepraesens <rrbem.lUnde Deum cement incredulusatque fidelis /Celsum animae cum carneadcum Sanctis, aeviiam tenninoin ipso./,Sic crunt,quasiudicatipse,..Grdki original nalazise u knjizi VIII Sibyllinaoracula lp. 723 i dalje/ A'{aznak sudazemljaie biti vlaLna od znoja.Sanebaie doii kralj da ubuduievlada,prisutan U tomeie nevemicikao i u mesu,da upravljazemlinim Sarom. vernici prepoznati sa svetima, dok se vreme Boga,uzvi5enog, budebliZilo kraju. Tako ie du3ebiti u telu, a on ie samnjima upravljati.../ 3Up. J.t.miaso DasAIte Testament im Lichte des Alten )rients, p. 69,Anm. 1. aZ"l"o bih samo dapomenem srednji deoovognatpisa, koji glasi:"Ali svuda po5to samimaojednogpratioca, mi je na kotima scdeo Pavle.Veraje, medutim,svuda(kaovoda)wkla napredi je za jelo stavljala jednuribu izizvorr, ogromnu, svuda distukoju je je (riba) (vera) pruZala priuhvatila sveta Devica. I ona ic

93TJ vezi sa psiholo3kom prirodom gnostidkih izraza up. Philo und die altchristliche Hrjresie, p. 432, gdu Quispel, spominje Irenaeus-a (Adv.haer; lI, 4,2): "Id quodextraet quod intus dicereeos secundum agnitionem et ignoranitam, sem non secundum localem (ovo, sto odgovaru scutentiam" tpoiiu i iznuta ali ne /trebauzetilu doslovnom znadenju). lpoznaji i_neznanjuo ono Stosledi "in pleromate autem, vel in his quaecontinentur a patre,facta a Demiurgoaut ab angelis... contineriab inerrabili magnitudine, velut in circulocentrum"(ali u pleromi,ili onome Sto otac obuhvataonaj koga je stvorio demijurg ili andeli je neizrecivom obuhvaien velidinom poputsredine u-krugu) ieste dakle,nestoStotrebashvatitikao prlkaz nesvesnih saoizi3a. o projekcijevalja kritidki primetiri da ona Quispel-ovomshvatauju ni rr kom sludajune ukida stvarnost dusevnogsairl,qa,niti da je neko stanjestvari nestvarno zato $to se ne moZeokvalifikoviti drugadije negokaopsihidko. je stvarnost Psiha par excellence. noUp Psychologie und Alchemle /pasus52 i "O mandali,, pasus122i daljel;kao i zur EtnpiriedesIndividuationsprozesses. gsvideti Ge staltungen des(Jnbewus stenlnarodito posrednja dvarazmatranja u Ges.WerkeIfI'.lIl.

252 jateljimadajedu i davala je (vera)koja ima dobrovino, piie zajedno sa hlebom."(Ramsay,The Cities antl Bishopricsof Phrygia, p. 424)daljevideti niZe. 5Up. Goodenough,Jewish Symbolsin the Greco-Rornan Period,V, p. 13i dalje./ 6Diilg"ro'IXoY: DasFischsymbol in ffihchristlicher Zeit p. 8 i dalje/. /Aberkios-Inschrift 7Sinnbilderund Kunstvorstellttngen cler alten Christen,p. (sic!), 49. On ovdespominje Abrahanela "koji je po svojojprilici jo5 crpeoiz starijihizvora". 8 1 . c., p.6 9 . 9Der Sternder Weisen, p. 54 i dalje. l0JrheqAbravanelben Jehuda.Komentar o Danilusepojavio pod naslovom (Izvori pomodi)1551.u Ma'jenehaj-jeshua Ferari. I lodgouura godini 1396. preHrista. l2Konjunkcijase u stvarnostiodigralau Coniunctiones magnae Vodolije(S, nt, X) padaju u godine1800. do 1600.i preHrista. do 800. 1000. l3Arrg"", Der Stern cler Weisen uncl das Geburtsjahr Christi,p. 396 i Gerhardt,Der SterndesMessias. Das Geburtsund Todesjahr Jesu Christi nach astronomischer p" Berechnung, s4id. l4Gerhardto p.57.Ptolomej 1.c., i Srednjivek koji se na povezuju njemuzasniva Palestinu s Ariesom. 15 dakle,tamonositi Sakutu, va5eg "Tukomorate, kralja,i Kevana, va5eg zvezdu Boga."Na ovo sepozivaStephanus u svojoj odbrani(Apg. 7,43): "I nosili ste SatorMoloha i zvezdanu sliku boga Kevana."Vulgataima "sidusdei vestri Rempham" ('Poprpu), sakaienj e Kevana. l6Dozyet de Goej e, Nouveaux pour l'etudede Documents p.350. la religiondesHarraniens,

253

lTAbu--u-aschar. + 885. l8Gerhardt,1.c., p.57.Takode Petrusde Allaco: ',saturnus vero ut ait Messahali significationem habetsupergentemiudiacam seu fidem eius." (Ali Saturn,kako MesahalikaZe,on je zna(ajan zajevrejski narodi njegovuveru./(Concordantia astronomiee^cum theologia,III, Kp. 34 fo. ga.) p. 76. Poimandres, "Reitzenstein, 2o ContraCelsum,Vl, 30, angelum leonisimilem aiuntha"1.".,VI,31: "Huncautem bere cum astro Saturninecessitudinem." (KaZu,pak, da ovaj andeo koji lidi na lavanuZnoima vezesa zvezdom Satum.) Isto lako Prslis SophiaKp. 3| lp. 32 i dalje/.Dalje videti Bousseto [ [auptprobleme der Gnosis. 22Hyppoly tus,Elencltos, Y,7,30 lp.86l, 23 VII, 38, I lp. 2241O Elenchos, up.Versueh "detvrtom" zu cinerpsychologischen Deutungdes Trinitdtsdogmas /pasus 243 i dalje"DasProblem desVierten"/. 2azuto bila navodno i" Satumovaslika kod sabejaca napravljena od olovaili crnogkamena (Chwolsohn, Die Ssabier undder Ssabismus II, p. 383). 2slzmajevi,znije, Skorpije, guje, lisice, madkei mi5evi, rr<rine pticei drugapodmukla pripadaju stvorenja Saturnu./ L,Aslrologiegrecque, p. 317. 26Bouch6-Leclercq (1.c., p.318) veruje u jednuod poznatih "ctimologija", i to onu o onosu(magarac) koji je sadrZan u kronosu(Saturn), pozivajuii se na jednu Salu u vezi sa megarikom l)iodorosom. Razlogza analogdu Saturn-magarac leZi svakako rlublje, i to u prirodimagarca koji vaZiza "animalfrigidum,indot:ile, tardum...longaevitae" (hladnu,nepovodljivu, tupu, duZivotinju/.(lz Physiognom. graec. II, pp. 136 i 139, lsovednu physiogt'iliraoBouch6-Leclercqo p. 318Anm.)u Polemonovoj rtttrnia nalazim sledeiipodatak o divljemmagercu: "fugapavidus slolidus indomitus libidinosuszelotypusfeminas suas tuens"

254

25

(spreman za bekstvo,bojaZ[iiv, glup, neukrotiv, pohotan, ljubomornoStitisvojelenke/. Scriptores phltsiognonrici Graeciei Lattn i , I , Kp .II, p. 1 8 2 ). ZTPredloZak za to moglo bi triti ono egipatsko predanje o je S.eta koja prikaznna je u Denderahu. On vezan za "ioprypt."li ski stub",ima "magareiu" glavui prednjim stojiHoruss noZem u ruci. (Mariette,DenderahIY,tabla56.) 28 convivales, Iv, S. Quaestiones

2exxxlv,I.

30Contra Apionem,II,T-8 1p.697 i da[iel. 3rHirtoriorum lib, [V, 3. 32Epiph"n eus, Panariam, XXVI, 10. 33"Ti.i sanjao daje magareia glavana5Bog,'o i ,,dasmomi samr gonidi magaraca",(Apologeticus adversusgenetes,XyI lcol.364i dalje/.) 34Plut"rh, De Isi.de et Osiricle, Kp. 3l i 50, U Kp. 3l plu_ tarh spominjeda legendao bekstvu T'if<rna na magarcui o stvaranju njegova dva sina,Hierosolymusa i Iudacusa nile egipatskavei dapripada'IovSutrd sU Aoi-pupirusu piSe u jednoj hirnniposveienoj boguRa: "Muy I journey frlrth uponthe earth,may I smitethe Ass, may I gryqhthe serpent-fiend Sebau; may I disrroyApep in this hour." A{ekaputujempo zemlji, nekaubijem magarcao neka sunskam glpljatetlq - zmrju Sebau;neka u ovaj Casuni3tim Apepa./ (Budge,TheGodsof tlrcEgtptians II, p. 362) 36Alburn"saro lib. II, De magni,s coniunctianibus, tract.I, a 8: fuerit /iupiter/ complexus "Si saturno significavii |it!..4,,p. dubitationemac volutionem et mutationemet expoilaTionem a fide: et hoc proptervelocitatem corruptionis luneit celeritatem et paucitatem po$s eius. moreeiusin signo." /trkdaje /Jupiter/ u konjunkcijisa Safurnom to znadidaje veragradaua jevrejstvo... A kadaje Mesec u. konjunkciji sa saturnclm to znali sumnju i preokreti promenui odvraianjeod vere:i tclzbog brzinenjegove

prolaznostii Zurbenjegovogkretanjai kratkoie njegovog bo ravkau znaku./Petrus de Aliaco u: Concordantia astronomica veritatis,II,Kp. 62,d 4.Ileidegger,Quaestiones luca ad textum VII, 12-17,spominje u poglavljuIX da Abu Mansor(Ahuman sar)u 6. traktatu,u Introducliomaior dovodiu vezusa zvezdav in ZivotHristakao i ZivotMuhameda. Cardanus(Commentarium Ptolemaeum De astrorumJuiliciis V, p. 188) pripisujeV 4 hri5ianstw,V4jevrejstvu, a Fcr gazna(av Fo crislamu, po njemuidolatriju. 3Tchrirt.n sen, LepremierHomme et le premierroi dansl histoirelegendaire deslraniensI, p. 24. 38Gerhardt, p.74. Der Stern des Messias, 3elBlirukrivuljeu liniji ribe./ 4OProradunato na osnovu Peters and

Knoh el, Ptolemy Catalogueof Stars, 4r Srednji vek je za Hrista izradunao razli$te idealn horoskope. Virgo Albumasari Alhertus uzimajuza akcendenta Petrusde Aliaco (1356-t420) uzima,medutim, Vagukao i Gar danus.Petrus kaZe:"Nam Libra est signum videlice humanum Liberatoris hominis utpotehominisdiscreti et iusti et spiritualis. .lcrvagaje [iudskiznak,to jest oslobodioca ljudi, i to pametno pravednog (Concordantia, i duhovnogdoveka./ K;p. II) Johan Kepler kaZenaprotivu svomDiscursvon der grossenConjunc lion (p. 701) da je Bog samnacrtao"ove velike konjunkcijes svetlim, neobidnim, dudesnim zvezdama navisokomnebu,i to s slavnim delima svoje boZanskeprovidencije" i nastavlj je u vrem svogsinallrista, na5eg "Rodenje podesio Spasitelja, velikekonjunkcije u znakuribe i ovna,circapunctumaequino liolem." Heliocentridki konjunkcija se dogodila kratko pre ekvi joj je astrolo5ki n<rktijalne tadke, Sto Petru daloposeban zrLalaj. rlo Aliaco (Concordantia, fol vez)kaZe: "Magnaautemconiunc tio estsaturni et iovis in principioarietis." /Jedna velikakonjunk cifa jeste konjunkcijaSaturna i Jupitera na podelkuovna./ Ov konjunkcije dogadaju se svakih20 godinai odigravaju setokom

256 svakih200 godina.u istom.-trigonu eremenata. Ista pozicija se mozevratiti, medutin:,svakih800 godina.Najznadajniji poiozaji su izmedudva-trigona elemenata. Albumasai pe mignts cont unct.,hact,3, diff. l, fol. d 8) kaZe da seoneotkrivaju'{n permu_ tationibussectarumet vicium et permutationibus legum et... in adventu prophetarum et prophetizandi et rniraculo.ooiio sectiset vicibusregnorum"/.u promenama partija i sluzbii u promenama pojavi. i... proroka prorodanitva i i dudau partijama i 1*oo.. -u drZavnim sluZbama/. a2kazapinjanje je, kao Stose zna, brla kazna za robove.U ovom kontekstu trebaspomenuti da seu Srednjem veku desto pojav[iyje krst sazmijom (umesto crucifixusa;,aii isto tako u savremeuimsnovima i fantazijama lidnostikoje nisuupoznate saovom tradicijom. Karakteristidansan ove vrste je sledeii: snevai prisustvuieu pqzor.iilu komadukoji prikazuji Isusovo straclanje. glumi koii spasitelia iznenada se-pretvara na putu za Qlulnac Golgotuu zmiju ili u krokodila, a3_n-r-3n, Die Religion cler Ag,,pter,p. I37, Budge, The . Godsof theEgtptiansII, p. 303. 44Pirti, Sophia,p, 89 i dalje. o'Up. s time ribu koja je po Avgustinu ,'izvudena iz dubine"/1,c.,p. 88/. 4ftJ ouo- kontekstu trebaspomenuti figuru "spasiteljabriz.tnagt"(ocoripe6) u Pistis (1.c.,pp. 2,12 ina irugim mes_ Sophia tima). i u hroniciTabari-ja (I, Kp. 23,p. 67). ^ ,"0.'r? se spominje jevrejski Antihristje tu. koji pojavljuje se sa Gogomi rur"goFuti gom. Ovdebi mogaoda p_ostoji odnol si Apok.Z0l i daryel,,I kad se ryyrs9.hilia{u godinasaranaie biti osroboden iz svog zatxora i iza$ ie da zayo{.ljude koji su na detiri kraja sveta, Gogai Magogada ih okupljaza rat.'i Grof von wackdr-Barth Geschichte (M3ylcyiirdige der weltberi)ten Gog und Magog,p. t8 jedne da]je) izve$tava iz engleske svetske p1ic",to;i;i'rzeO. 1 izalla na nemadkom jeziku da su arapski pis.i govorili"kakosu

257

velidine"a "Majui" naprotiv"ne viSi od "Yajui" "veii od obidne lri pedlja".Ova vestukazuje, poreklu uprkosnjenomnejasnom na suprotstavljenost Gogai Magoga, zbogdega oni praveparalel sa ribama.Avgustin tumadi "narodekoji sedena detiri kraja (krovili kuia), drugokao prvo kaotectun sveta, Gogai Magoga", jest (od de tecto krova),to kao nekog "qui proceditde domo (koji izlaziiz kuie). ".., ut illae sinttectum, ipsedetecto":naime narodisu kuia; a davoZivi u kuii i izlazi iz nje. (De civitateDei lib, XX, cap,XI [VII, col. 946),It{aAvgustinuse zasniva Com pendiumtheologicae veritatis,koja je redompripisivanaAlbertusu Magnusuo Hugu yon Strassburgu i Johannes Parisiensisu. To je glavni izvor za legendu o Antihristu.U od (sakri nosuna Avgustinaovde stoji da Gog znadi"occultatio" (Libell. VII, vanje),a Magog naprotiv "detectio"(otkrivanje). cap.11).Takoje bar za Srednji vek obezbedena suprotstavljen Gogai Magoga. Redje o motiw braie, odnosno udvostruden (teZnja Albumasar smatra da Sesta polu ka Severnom "clima" pripadaGogu i Magogui pripisujemu tr+lQ (De magnisconi tunctionibus, Tract.4, diff. 12,p. g 8).

ascotdschmidt,Der Babylonische Talmud,IX, p. 66. R Ilananben Taliphakomesepridao gornjem prorodanstvu stavlj je u spisku (uditelja u usta,spomenut amorejaca Talmuda) i spad u 3. vekp. Chr.n. Epiphanius, Panarium, XXX +sUp.

soHipparchus se smatra otkrivadem precesije, Bol! Sphaer a,p. 1991.

slorig"nrs, Commentaria tom. III' I, 14, 1I in Genesim, lcol 791: "Fertur sane theorema,ostendes zodiacumcirculum perinde ut planetas, deferriab occasu in ortum,intra centruman nos,graduuno...Cum duodecima pars/1 Zodionlalia sit, qua menteconcipitur,alia quaequasiseusu informatur:sic tamenu cx tantum,quaementecoucipitur,queaque visoac ne vis quidem lcneri certo potest,rei veritashabeatur" ffu uistinupostojijedna

258

259

teorija, po kojoj zodijadki krug poput kruga planeta,od izlaska do zalaska u vremenskom periodu od sto godina zaostaje za jedan stepen...Buduii da je dvanaestideo ll znak zodijakarjedan aka se koncipira razumno, a nesto drugo ako se takoreii curno predstavlja,onda semoze uzeti tadnoststvari iz onog stoje koncipirao rta-zlum i jedva se, ili se uop5te ne moze, smatrati sigurninr-itd.i Platonskagodinaje tada obradunata na 36000 godini. Tycho de Br,ale je dospeodo 24120 godina.Konstantaprecesije iznosi 50" (50, 3708") a totalno okreranje(360') 26 000 1iS lZS,A7godina. 52Bouch6-Leclercq, L'Astrologie grecque, p. 5912; Knapp, Antikia, Bolle Sphaera. o konjunkcijama pismeno su zabeleZili Arapi, .s3qC_enje naroditoMessahala oko sredine9. veka. videti Strauss.Die Astrologie des JohannesKepler, p. 98. Pi*rr. d'Ailey bi svojim dodatkom od 960 godina dolao izmeduconiunctiones maximaena godinu 3613 p. Chr. 55U karaLrerizacrlu ovog vremenskog perioda oko IZ40 spada sa asholo5kog stanovi5tavelika konjunkcija 4 sa tl u & godine l?46. vaga je takode dvostruki znak pneumatske prirode kaofi (oblast vazduha),zbog degaje pierre d'Ailty i uzeo kao ascendent za Hrista. Sfoa Lateranskomkoncilu 1215. (Den zinger, Enchiridion, p. 120). 57"Eiu, doctrina non tam haeretica,quam insana sit censenda."a,ljegovo udenje nije toliko jeretidko koliko ludo/. kaze dekret. s8/3to je bilo neStoveliko i divno u hri5ianskoj crkvi./ 59H"hn, Geschichte der Ketzer im Mittelalterll, p. 779:,,... quod nonnulli qui sibi nomine cuiusdamfictae et praesumatae religionis, quos vulgus Begehardoset Schwestrones, Brod durch Gott nominant; ipso vero et ipsae se de secta Liberi spiritus et voluntarie Paupertatis Parvos Fratresvetrsororeslro.aoi' /...neki 54I

koji seu im_e nekogfingiranogi navodnog redau narodunazivaju lleghardii Svestroni ili "Brod durchGott" (Hlebkroz Boga);oni samise,medutim, nazivaju Mala braia i Sestre zajednice slobodnogduhai dobrovoljnog siroma5tva/. 60Hohn,1.c.: "Isto lako oni venriu da su od prirode bez razlikeBog, Isto tako da im niie potreban ui Bog ni boZanstvo. Isto tako da su oni sami carstvonebesko.Isto tako da su nepromenljivi i u novoj steni;da senidemu neie radovatii da ih ni5tane moZezbuniti.Isto tako da je dovekvi5e sklonda sledi unutra5nje nagone nego istinu Jevandelja koja se svakodnevno propoveda. Oni kaZuda tamo (u Jevandelju) ima pridakoje nisu istinite." 6lvideti o tome/Jung/Zur Phdnontenologie desGeistes im Mrirchen, /pasus 394/. 62fiung Der Geist Mercurius/pasus 284 i dalje I i Yersuch zu, einer psychologischen Deutung der Trinitdtsdormas /pasus 257i daljel. 63vid"ti Psycholagieund Religion /pasus 122 i dalje/ i Antwort au"f Hiob /pasus 748 i daljel . #/Purus 139oveknjige.- Nepromenljivo u novoj steni./ 65Oprro, p. 24: "Nama/je/ stena Flristos, nama/je/ ugaoni kamen Isus." 66BeatiThomae (l: HarmoniaeimperAurora consurgens. ,scrutabilis itd. pp. 189,194: petram et effluxerunt "Percussit aquaemetallinae," /On udario stenu, vode/" i poteko$e nretalne 67 Gloria mundi alias Paradysitabula u: Mus. herm., p. 212: "Lapis nostersacra rupesnominatur, et quadrifariam digesta, vcl significataest." A.{aS kamen se naziva svetom stenomi razume sei tumadi na detvorostruki nadin .l Up. Eph.,3,18.U tekslu s piramidePepisI spominje se bog uskrsnuiasa detiri lica: "llomageto thee,O thouwho hastfour faces.,. Thouart endowed

260 with a soul,andthou dostrise (like the sun)in thy boat...Cany thou this Pepiwith theein the Cabinof thy boat,for this Pepiis the sonof the Scarab..." A.{eka si hvaljenti, o ti koji ima5detiri lica...Ti si upoznat s du5omi uzdiZe$ se (poputSunca) u svom jer damcu... Vodi ovog Pepijasa sobomu kolibi tvoga damca, je (Budgeo ovaj Pepi sin Skarabeja.l Godsof the Egtptianr,I, p. 85). *SExplanationes in Psalntos,XXXVIII:"In umbraerataqua petra quasi de sanguis ex Christo."fu sencibesevoda iz stene istakao krv Hristova./ 69Myliur, Phitosophiareformata,p. 112: "Unde philosophuseduxitaquam de petra,et oleumde saxodurissimo." /Odakle je filozof stvorio vodu iz stene i ulje iz najdvrSieg kamena./ ToVon p.272. hylealischen Chaos, TlHippolytus, Elenchos,Y,7,34 i datje" Isto tako ovdeje sinemanibus"(Dan.,2,45) lLuterova "lapis de monteabscisus Biblija: "spomenutikamen, bez ruku od brega otrgnut"/ kao poredenje koriste i alhemidari. 72Dn rrrorc profanarurn religionunt, 20,1. (crkve)od "Zivotkamenja" kulebezSavova "tJp. izgradniu pastira.lPustite u Herrnesovom davasgrade kaoZivokamenje./ 74l"Ibi(*t* sinoviNajvi$eg." - "Ne stoji li u va5em zakonu 'Rekao napisano: sam:vi stebogovi'?"/ TsDiilg*t, 1.c.,I, p. 18.U ovom pogleduvaLannatpis Aberkiosza koji sesmatmdaje iz 3. veka(posle216.)ima sumnjiv hriSianski karakter. Dietrich (Aberlciosovnadgrobni natpis) pokazujesjajno izvodeii dokazeda je "sveti pastir" koji se spominje u natpisu Atis, gospodar svetog ovnai hiljaduokipastir blistavihzvezda. Njegovposeban oblik jesteElogabal od Emere, bog caraHeliogabalusa koji je slaviohierosgamos svogbogasa Uranijomod Kartagine, je nazvanom i Virgo coelestis. Heligabal bio gallusvelike majkediju suribu smelidajedu samosvestenici.

261 Ribu je morala uloviti devica. Pretpostavljase da je Aberkios postavio ovaj zapis kao uspomenuza svoje putovanjeu Rim na veliki hierosgamos, i to posle 216. godine. Sa istih razloga postoje sumnje u hri5ianski karakter Pektoriusovog natpisa u Autunu, gde se takode spominje riba: "Eoore fitvsov l1u{ivBlolv 'tylbT 66onota o6tep: "Ip... raoporq. / fotptsBl &po furl,c1co, (ditanje nesigurno)drheciribu u rukama.Ribom me hrani :"Jedi... sad, deznem zanlim, Spasitelj."Verovatno se dita ovako: prvdcuv Cabrol et Leclercq, Dictionnaire d'Archeolostatpervcrov.Videti gie chrbtienne,XIII, col 2884 i dalje, s.v. Pectorius. Prva hi disje tiha natpisa daju akrostih Ihtis. Datiranje nesigurno(3-5 vek). Videti Diilger, 1.c.,I,p.I2. 76Po*ebnoukazujem na radove Franza Bollao Aus der Of.fenbarung Johannis. Radovi Arthura Drewsa su astroloSku paralelu - moLe se slobodni reii - obradili monomanijskom temeljito3iu, od dega ideja nije profitirala. Up. nuo(ito Der Sternenhimmelin der Deutung und Religion der Alten Ydlker und des Christentums. 77Ribu po Tertullianu (AdversusMarcionern,I, IV (col. 262) zna$ "sanctiorcibus" (svetijejelo). 78o.ig.rr.r, In Genesim hom., VIIL g (col. 208): "Diximus... quod Isaacformam gereretChristi, sedet arieshic nida je Isak hilominus formam Christi gererevidetur." (Rekosmo... nosio Hristov oblik, ali ni ovan izgleda ni5ta manie ne nosi oblik Ilrista.) Augustinus (De civitate Dei, XYI, XXX[, I lcol,707l): "Quis erat ille aries,quo immolato impletum est significativo sanguine sacrificium?...Quis ergo illo figurabaturo nisi Jesus...? /Ko je bio onaj ovan dijim Zrtvovanjem je LrNa upotpunjena u znatajnoj krvi?... Ko je, dakle, predstavljennjime, ako ne Isus?/ O jagnjetu kao ariesu (Y) u Apokalipsi videti Boll, Aus der Offenbarung Johannis. 79Eirl"r, Orpheus- the Fisher, p. 51 i dalje. Bogat materijal nudi i Eislerov rad,Der Fisch als Sexualsymbol.Za tumadenje simbola ribe nema, medutim, mnogo toga, buduii da je pitanje postavljenoobratno. Odavnoje poznatadinjenicada u izgradnji

262 simbolidnih tvorevinaudestvuju sve dusevne pogonske sile,pa i 'isimbolizovaia", seksualnost. ona u tomenije ni u kom sludaju vei je sasvimjasna, kao Sto i pokazujeEi.slerov materijal.ti demugodda dovekudestvuje, pojavljuje sei njegova seksualnost. sasvimtadnom konstatacijom da sekatedrala sv. petrasastoji od kamena, drvetai nestometalanije senimalodoprinelotumadenju njenogsmisla, i ni5tavisetumadenju simbola ri6e akosejos uvek dudimoStoova slika, kao i svedruge,poseduje svojeseksualne komponente. o tenninologijivalja primetiti da s" Lesto sto je poznatonikadane "simbolizuje",vei se samomoze izraziti aiegorijskiili semiotidki. 80Oto*. Thieleo AntikeHimmelshilder, p.29. *. _-.*tUg\,.5p!gera,Pl. I, i Eisler, TheRoyalArt of Astrologt, Pl.Vip.64idalje. 82Gaedesh ens,Der marynorene Hirnmelsglobus... zu Arolsen. 83C_umont, Texteset ntonuments figures relatifs aux de Mithra Mithra,IL *oUq. , 9b" ribe u Lambsprinck-ovim simbolima(Mus. p.. predstavljaiu i suprotnosti koje 4"*., ?43),gde istovremeno ie se ujediniti. Aratus (phainomena, Z. ztg i Oatley spominje s-amo vi5i poloZajseveme ribe premajuznoi, ne naglasavajuii dvostrukostili suprotnost. u modernoj ashoroskojJpetcutali;i, medutinr,istide se dvostrukikarakter.(smitho The-zoftia, or the Cherubim in theBible and the Cherubint in the Slry, p.ZiOy "fe poisson... qui nagede haut en basli.e. juLnu riba/, symbolise le mouvement d'involution de l'Espritdansla Matibre;celui...qui nagede basen haut,le mouvement d'6volution du compos6 Esprit-Matibre retournant h son principe IJn." (Senird, Le Zodiaque, clef de l'ontologi.e appliguee a,la psychologie, p. 4:46) ;; ili z flCapricornus ooJasan odnos prema strologiji,odnosnoprema raspravi Isusasa"odredivadima nativiteta" nalaziseu plsrlssophia(p.21

263 i dalje). "Isus pak odgovorii redeMariji: 'Ako odredivadi nativiteta vide da su heimarmcna i sferapomerene u levo, prema svomprvom Sirenju, ondaic njihoveredibiti tadne i reii ie ono Stomora da se dogodi.Ali ako su heimarmena ili sferaokrenute jer samnjihoveuticajei njina desno, ondaneie reii ni5tatadno, hovedetvorougle (horoskop!/ i njihovetrouglove i njihovufiguru osmice okrenuo..."' sTMeridijanzvezde O in lino pisciumide kroz proleinu tadkuanno 11 p. Chr.n., a meridijanzvezde a 113anno146a. Chr, n. (Proradunato ua osnoviPeters and Knob el, Ptolemy,s Catalogue of Stars.) 88Buduiida je kao Stoznamo, razgranidavanje sazveZda, je veomaneodreden. arbitramoovaj vremenski podatak On seodnosina stvamu konstelaciju stajaiihzvezda, ali nena zodionneolon, odnosno podeljen na zodiakus u sektore od po 30 stepeni. Astrolo5ki bi podetak sledeieg eona, u zavisnosti od togakoja se polazna tadkabira, bio izmcdu 2000. i 2200.Ako se polazi od gorespomenute zvezde 0 u X do5lotri scna osnovupretpostavke platonskog meseca od 2143 godinena godinu 2154, odnosno podetak ereVodolijela ako sebazirana zvezdi a 113,na godinu 2154.Ovaposlednja odgovara duZinskoj oznacizvezda od strane l'tolomeja u Almagestl. 89Mod**u astrolo5ka je takodedovelau vezu spekulacija sa Hristom:"The fishes, then,the inhabitants of the waters,are fitly an emblem of those whoselife beinghid with Christin God, come out of the watersof judgement without being destroyed /A\tzija na ribe koje se u potopu nisu podavile/,and shall find theirtrue sphere wherelife abounds anddeathis not; where,for oversuroundedwith the living wateranddrinking from its founlain,thay shallnot perish, but haveeverlasting life... Thosewho shalldwell for everin the living water areone with Jesus Christ theSonof God,the Living One."/Ribe,stanovnici vodajesutako odgovarajuii amblem onih koje su - buduii daje njihov Zivot sa I{ristom skrivenu Bogu - iz potopasudnjeg iza5leneuni5tene, i

2& naci ce svoju pravu sferutamo gde Zivot postojiu obilju i gde nemasmrti:gde,zauvek okruZene livorn vodomi pijuii je sa-izvora,neie propasti, vei ie imati vediti zivot"." oni koji ie ziveti zauvek u zivoj vodi jesujednos Isusom Hristom, sinornBozijim, Zivim./ Smith,Lc., p. 280i dalje). VII

265

NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
lObiavleno u amsterdamskom izdanju VrayesCenturieset I'rophdties de Maistre Michel Nostraclantus,1668. Koristim (p. 113 i kclnsko izdanje iz 1689 koje sledi za amsterdamskim dalje). 2Kooluok.iju Jupitera i Merkura je, kao Sto se gore za hriSianstvo.Kvadspominje,po staroj tradiciji karakteristiEna ralski aspektizmeduMerkura i Marsa "povreduje"Merkura "mertialnom" nasilno5iu V d 6 znadi prema Cardanusu "lex Mahumeti" (Commentariunt in Ptolomaeutfl,Y, p. 188). Ovaj aspckt bi stogamogaoda ukazujena napadislama.Slidno mi5ljenje itlaLava Albumasar 4 o q: "Et si complexus ei lJovil fuerit Mars, significavit culturamigneam et fidem paganam."/I kada je Mars sa njim /Jupiterom/u konjunkciji, to znadi vatrenu civilizircijui paganskuveru./ (De magnisconiunctionibus, tract.I, diff. ,1.p. a 8r). Po istorijskoj analogiji buduii rdavi dogadajipripisuju sc polumesecu,ali se ne misli na to da protivnik hri$ianstva nesvesnom. Istorijaseponavlja... lxrdivau evropskom 3Gd" rimsko hri5ianstvopalo pred islamom. i" 01.".,p. 26 lPrevodna kraju poglavljastr. 11t/. sD 2 - cp. 60 i 61. Videti i Thorndikeo A History of IV, p. 102. il4ugic.and Science Experintental oPrevod: posletoga ie nashrpitiispunjenje10 Saturnovih "I rcvolucija u godini Hristovoj 1789, i to ie se dogoditi posle slromenutekonjunkcije u vremenu od 97 godina ili tako otprilike... Pod tim pretpostavkama kaZemoda ie se, ako svet do t;rdabude postojao,to samo Bog zna, dogoditi mnoge i velike i fudcsne promene i preobraZenja sveta, i to najvi5e u odnosu na z;rkrrnodavstvo i /religiozne/sekte;jer sa spomenutom konjunkcipodudariie i onim revolucijama Saturnovim se osim toga jo5 lorn jest r okrctanje ili obrtanje gornjeg kruga, to osme sfere putem

266

267

degase kao i kroz drugepreduslove prepoznaje promena sekti... Stogase s verovatnoiom moZezakljuditida ie se upravou to vremepojaviti Antihrist sasvojimzrkonomi svoiomsektom koja prokletstvo,a koja ie premaHristovomzakonubiti u zasluZuje najveioj meri neprijateljski raspolotena i suprotstavljena; o vremenui trenutku njegovog dolaska ljudi ne mogubiti sigurni... ali poda*om da ie on doii negde saneodredenim u to vrememogu imati verodostojuu hipotezui verovatnupretpostavku putem astronomskih odredivanja. Ako je premaastronomima redeno da ie se u to vremedogoditipromena po sekti,ondace njima (astroposleMahometa nomima) docijedanmoCnik koji ie postaviti zao i magijski zakon,Tako se sa verovatnom verodostojno5iu moZe pretpostavitida posle sekteMahometaneie doii niko drugi do sekta Antihrista." 7Concordantia,P.I. Verb.20. 8Up.Thotndike,1.c. p. 103. 9."Renovatio" moZeda znadiu antitkom znadenju te redi je, dana5nju dok meclutim, "r6volution", "revolutio"i u kasnom latinskom zadrLaLosvoje izvorno znadenje.Iko $to tekst pokazuje, Nostradamus je ovaj momenat (1791) smatrao prethodnog progona vrhuncem crkve.Setimo seovdeVolterovog poklida"Ecrasez I'infhmc! " l0N.*. nikakvih znakovada je neko svesnonastoiaoda proride iz precesije I lKuo takva se shvata c/ u, Y bar po pravilu. 00 f jeste proleinatadka. l2N. nnogu da tvrdim da sam razumeo drAilly-ova razmiSljanja. Navodimnjegovtekst: "Et post illam erit complementum 10 revolutiouumsaturnalium anno Christi 1789 et hoc erit post dictam coniunctionem per annnos97 vel prope et inter dictamconiunctionem et illud complementum dictarum10 revolutionum erit statusoctavae sphaerae circiter per annos25 quod sic patet:quai statusoctavaesphaeme erit anno 444 post situm

augmentationum l? {itanje nesigurno/quae secundum tabulasaslronomicassunt adaequatae an annum Christi 1320perfectunl et ideo anno Christi 1764,quibus annis si addas25, sunt anni 1789 qous praedicumus.Unde iterum patet quod ab hoc anno Christi l4l4 usque ad statumoctavaesphaerae erunt 253 anni perfecti."/ A posle toga ie nastupiti ispunjenje 10 Saturnovihrevolucija u godini llristovoj 1789.i to ie se dogoditi posle spomenute konjunkcije tokom 97 godina ili tu negde,i izmedu spomenute konjunkcije i ispunjenja 10 revolucija nastupiie zastoj osme sfere Iokom otprilike 25 godina Sto se izloga vidi: da ie zastoj osme slbre u 444. godini biti posle stanjaporastal?l,koja se po astronomskim tabelama pripisuje krajem godine Hristove 1320, to znadiu godini llristovoj 1764,i ako tome dodamo25 godina, dolazimo do godine 1789.koju smo predskazali.Iztoga se opet vidi da ie se od ove godine Hristove 1414. do zastoja osme sfere zavr5iti 253 godine.l je, naime,da ie preokret 2, diff.3, p. D 6: /Redeno rrastupitikada se dovr5i 10 Saturnovihrevolucija i da ono obrfanie Saturnapre svegaodgovarapokretnim znacima.l l4L t.krtu se ne vidi da li se ovde radi o istom ili obnovljenom "progonu". Zur Phtinomenologiedes Geistesim Mdrchen /pasus 425 i dafile/. r6 Liber Tormularumspiritalis intelli gentiae, col. 739 i datie. 17"Sa severakljudajuii dolazi nesreia na sve stanovnike '/,crnI1e". l8"Kuko si s neba pala, ti blistavajutarnja zvezdolKako si sc razbila o tle, ti pobednide nad narodima! Sebi si rekao: '(Jzdignuiu se do neba, visoko ka zvezdamaBoZijim podiii iu rnoj presto,stolovaiu na BoZijem brdu na krajnjem severu"'. t9Ahegoriae in SacramScripturamicol. 860/. ttup. l3Tract.

268

269 pomeo ga je sa njegovog mesta."/ (ln expositionem beati Job Moralialcol. 54 i dalje/). 30Hi"r.1,13: ego video et faciem eius a "Ollam succensam facie aquilonis et dicit dominus ad me ab aquilone pandetur malum super omnes habitatorestenae." /"Vidim jedan kljudali kotao; on se pojavljuje sa severa.Tada mi Gospodrede: Sa severa stiZekljudajuii nesreiana sve stanovnikeZemlje" l 3lT"krt razliditih rukopisabi trebalo da potide od Compenrlium theologicae veritatis od Hugo-a von Strassburg-a (13. vek). Kelchner, der Enndrist p. 7) 32Tuko kod Hanniusa von Viterbo (1432-1502): videti 'l'horndike, p. 263 i dalje. 1.c., * /PrevodNostradamusa sa str. 110-111:I podelkomove godine ie hriSianskacrkva doZiveti Ze5ii progon od onog 5to se <rdigrao u Africi, i on ie trajati do godine 1792,koja ie se uopSte nazivati podetkom nove epohe...I u to vreme i u tim oblastima paklena ie moi pustiti da se sudareCrkva Isusa Hrista sa silom protivnika njenog zakona. Ovo je drugi Antihrist koji ie spomenuti crkvu i njene prave predstavnikeprogoniti uz pomoi sile svetovnih kraljeva koji ce zbog svog neznanjabiti zavedeni jczicima koji seku o5trije no ijedan mad u ruci ludaka. - Progon klcra podeie silom severnjadkih kraljeva, u sprezi sa istodnim. I ovaj progon trajaie jedanaestgodina,ne5tomanje, nakon degaie na.ivaZnijiseverni kralj podleii. - Tako veliki meteZkakav nakon prvog osnivanjahri5ianskecrkvejo5 niko nije doZiveo./

20ouoje u odiglednoj analogijisa pneumom koja podiva nadvodama dubine(Post.1).Jov 26,7:"Onje razastro sjever nad praznikom, i zemljuobjesio ni nademu." 2l"Zrto StoBog dozvotjava davoluda vlada duhomonih koji suliSeni njegovelBohijel milosti" ll. c.l. 2TErorr.u Ps., XLXII, 3 /col. 591/:"Ko je ovaj severni veje tar, ako ne onaj koji rekao:'Podiii iu svoj prestona severu i biiu najslidniji najvi5em.' Davoje ovladao carstvom bezboZnika i zaposeo narode". 23 SanctiYictorisParisiensis Gregorianum, co|.59i datje. 2aAhrzilana donju trij adu. 25D" triportito tabernaculo, III, c.9, co| 761: "Trostruko neznanje, i to o dobru i zlu, istini i lali, umerenomi neumerenom."Adam Scotus spominje"fumi obscuritas ab aquilone" (1.c.)Clemens ltamudima sasevera/ Romanus(HomiliaerXIX, 22) nagla1ava....., dasnesvesnog. Honorius od Autuna (Speculum de mysteriis col. 833) kaZe:"Per aquilonerrl ecclesiae, ubi sol terra later, Matthaeus exprimifur,a quo divinitas Christi sub carne latuisse gdeje Sunce describitur." /Severom skriveno ispod ZemIje misli se na Mateja, koji opisuje Hristovo boZanstvo skriveno u mesu/,dimesepotvrdujehtonska prirodatrijade. 26Jezek. 1,4: "Et vidi et ecceventusturbinisveniebatab aquilone et nubesmagna." /Videh,medutim, kako sa severa dolazi olujni vetari jedanveliki oblak./ 27"Ulu1u porta clamacivitasprostrata estPhilisthea omnis ab aquilone enim fumusvenit et non est qui effugiatagmeneius" /"Kukaj, kopijo! Vidi, gradu!Pla5ise, ditavazemljo filistarska! Jer sasevera dolazidim i medunjegovimdetama niko seneie odvojiti."/ zg,Iezek. 1.,4. 29"To[1.1 eum ventusurenset auferelet velut turbo rapiet eumde loco suo"/"Istodnivetargaje podigao da otputuje tamo,

27r

VIII

lawiinsche1.c., p. 115. Antihrist. Kod Methodiili Armillus='Porl-L{},oq, usa: "Romulus qui et Annaeleus"/Romuluskoji je i Annaeleus./ l6wiinsche, 1.c., p. l2o. 17 Chronik, Kp. 23, p. 67. lSBousset, Der Antichrist,p.70. l9sorr"d Books of the EastY, p. 193 lje zla vladavina dekosepred rasombesa/. monara5dupane 'oup. gore spomenutu suprotnost milosrda i pravednosti g biia. ru nutat boZansko 2lTo;" bio, kako izg\eda, klerikalac koji se navodnotrudio da dobije dak i stolicu rimskog biskupa. 22Adr"rru, haereses, I, 11, 1. 23ud"o;" valentinijanca Secundusa(Irenaeus, 1.c.,I, II, 2). 24"...i1u ut surnmus ille peccator et in Spirifum sanctum per totum hoc praesens saeculuma peccatodetineablasphemus post Iur, et haec in futuro ab initio ad finem sit nescio quomodo lractandus"/tako da je onaj najvi$i greSniki hulnik protiv Svetog vreme bio odvojen od greha i l)uha koji je kroz sve ovo sada3nje prema njemu ne u lruduinosti ie se od podetkado kraja pona5ati je (De 2T), iz dega nastalostanovi5te zrramkakol Orationenx, "di;rbolumipsum aliquandofore Salvandum"/da ie dak i davo jedrrogdanabiti spasen/. "I to sa ribama stopljen piscis austrinus,dija je glavna 'r,vcz.da Fomalhaut. 'urJp. Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes, i moj i dalje/. spisSymboleder Wandlung/pasus308 ''"Jahveje spas." 'oNun znadi"riba". 29Koron, sura 18. Videti lJung/ Uber Wiedergeburt/pasus TakodeVollers, Chidherop.24I. 244 i dafle/. "Jeremias. Das alte Testarnentim Lichte des alten Orip.69. Ova svetlostse,medutim,nigde ne moZedokazati, t'nt,s, l5A.-ilur

O ISTORIJSKOM ZNACAJU RIBE

lVideti Eisler, Orpheus - theFisher,p. 5l dalje. 2Poimandreso p. 32.i dalje. 3Eirlrro TheRoyalArt of Astrologt, p. I07. a'Bouch6 - Leclercq,L'Astrologie grecque, p. I47. O odnosugyne (tene) premazodionuVirgo up. Boll, Aus der Offenp. 122. barungJohannis, )Panarium, LI, 22, Prevod po Useneru, Das p. 27. Ovo mestose ne nalaziu starijim izdanjiWeihnachtsfest, ma Panariuma,buduii daje nedavno pronadeno u jednom rukopisuuleneciji. uBoil,llc.,p. l2l i dalje. 't.c.rp.44. 8N;*gouu odi predstavljaju sedamduhovaBoZijih (Apok. 5,6)odnosno sedam BoZijiho\u (Zah.4,10). Jagnje itoli sa sedam andelapred prestolomBoga, kao Satanasa BoZljim sinovima (Jov 1,6), pri demu je Bog prikazan pod aspektom Jezekiljeve jahvistidki - kao "umbrain vizije i zutoje zami3ljen lese" ! 9Ako o* uzmemo u obzir mestapoputMat. 2I,19 i ZZ,7i Luk. 19,27. lowi)nsche, Die Leidencles p. 92. Messias, p. 111.Mesijau So1.c., .llTutgu* o Hl. IV,5. Wiinscheo haru je oznaden kao majka.Videti u vezi s tim Schoettgen,Horae Hebraicae et Talmudicae,p. 10 Ukazujemo ovde na blizanaca" "Spasitelja u PistisSophia(videti gore! /pasus133, primedba 46l). tTsoho, (Ed. Solisbac.), fol. 118,sol.3 o Hab.2.3.Wiinsche p. 100. 1,c., 13Sohor, fol. 25 col.2Wiinscheo p.l 14. 1.c.,

272 3llA-bi.iozan, pohotan, - svetpoZudan, nezasit, lascivan - zemaljska skasujeta zadovoljstva/ Picinellus, Mundus svmbolicus,Iib. VI, cap.1. 32Bouche - Leclercqo l. c.,p. I47. 'lU kojoj su meri bliski pozitivno i negativno znadenje p.okazuje u-pravo motiv udicekoji se pripisujevei Cyprianusu (3. vek): "Sicuthamum,esca conseptum, si piscisrapiit non solum escamcum hamo non removet,sed ef ipse de profundo... educitur: nita ut is, qui habebat mortisimperium, rapuiiquidemin mortemcorpusresu, non sentiens in eo hamumdivinitatisinclusum,sed ubi devoravit, haesitipse continuo"itd. /Kao riba koja kada rgrabi udicu skrivenuu mamcu,ne samoStone pu5ta mamac s udice,vei Stavi5e sama biva izvudena iz dubine: takoje i onajkoji je vlastimaonad snniu i koji je telo Isusovo powkio u dubinu, ali zatvorenuudicu boZanstva u njemu nije primetio picinellus,i, 1.c., gu progutao, ostao da zauvek (U: visi/ p. \4 ie 432r.) stephanuscantuarensis(diji spisri6. Aileg.in Habacic meni nije dostupan) kaze:"In hamoescavoluptatiidesiderabilis ostendituro sedunustenaxlatet,qui cum escacomeditur. sic in concupiscentia carnisostendit diabolus escam voluptaris, sedlatet aculeuspeccati." /S andelomse prikazuje,mamac poZeljne poZude, jaka udicakoja ie biti s mamcem ali u njemuje skrivena progutana.Tako davo u poZudi mesa pokazujemamac zxdo_ picinelluso voljstva, ali u njemuvreba udicagreha.l(U: l.c.) 34s.h"ft*lowitz, DasFischsymbol im Judentum und Chrisp.365. tentum, 3sferusalem./ LiberXIII, cp.XXI. 36 quippeMonasterii "Claustrum vivarium estanimarum ibi pisces." lzatvorenost je zaista manastira e-uipqe ribnjak .vivun-t du5a kojeu njemuZivekaoribe.l(picinellus, l.c.) 37J.dou aleksandrijska himnaiz 2. vekakaZe:,,Ribar koji slatkim Livotom/Mami ribiceoposveien dobru,/ Iz ljutih voda

273 zlal Spasava ih tek 5to ih izvladi na kopno."(Diilger, I, p. 4.) I 'fertullian (De baptismo, cap.I) kaZe:"Nospisciculisesundum IX0|fE nostrumIesum Christumin aquanascimur, nec aliter quamin aquapermanendo salvi sumus." /lr4i sekao ribice prema naSoj ribi IsusuHristuradamo u vodi,i ne spasavamo sedrukdije, nego Sto u vodi ostajemo./ Udenici rabina Gamalielastarijeg (podetak 1. veka) nazivanisu razfiditimvrstama riba. (Abot de llabbi Natano c. 40,citiranu: Scheftelowitz, p. 5.) 1.c., 3SPohlo Daslchthys-Monuntent von Autun,i Diilger, l.c.I, p.12. 39"I huu. savedthee" /Spasao sam tel. (Satapatha-Brdhp. 217.) ntana, 40D" Gubrrnatis, Die Thierein der indogermanischen Mythologie,p.596. arSatapatha-Brdltmana, p. 216i dalje. 42Diilg"r, 1.c.,p. 23. Kesavaznadi "imati mnogoili finu kosu"- Visnusov nadimak. 43Diilg"",1.c., p. 21 i dalje. 44orig"n.s, De oratione,cap.27: "Ul anni consummatio rnensis ultimusestpostinitium alterius mensis, sic fortasse cum plurimasaecula veluti annumsaeculorum implevarint, consumrnatioestpraesens postquodfuturaquaedam saeculum, instabunt saccula, quorumprincipiumsit fufurumsaeculum; et in futuris illis ostendat Deusdivitiasgratiaesuaein bonitate." /Kao Stoje poslednji jednog mesec kraj godine, predstoji nakondega podetak novogmeseca, takomoZe triti da vi3evremenskih epoha takoreCi zaokruZuju godinuepoha, paje takotrenutna epoha dovr5avanjao nakon koje sledibuduiaepoha, dijije podetak dolazeia epoha; iu onim buduiim vremenimadokazivade Bog obilno trogatstvo svoj e milostikoozdobrotu. (Eph.2,7)/. 45Narodito trebaimati u vidu kult golubai ribe u susednoj sirijskojoblasti.Ribaje tamo igralai ulogu "euharistidkog" jela.

274

27s s6Psychologische Typen, /pasus 521i dalje/. ''Scheftelowitu,l.c., p. 10.Up. s tim Mat. IZ,3gi 16,4,gde llristosukazuje na Jonino dudos ribomkaona znakmesijanskog vremena i kaoprefiguraciju Hristove sudbine.
to"Pammeqelhes".

(CumontoDie orientalischen Religionenim rdmischen Heidentum,pp. 138i 284).Glavniboglilistarasc zvaoDagon, Stodolazi od dag= riba. a6 rd rotr'1prov 1. Kor. fiq etl,oylog,calix benedictionis. 10, I 6 /"Pehar zahvalnosti"/, p. 357. witzoLc., l]s.nrft.to 4 8 1 . cp ., .3. 49lrtourr-eno saovim otkriie se i Behemoth i obojica"ce zalim biti jelo za sve koji su preostali."(Syrsche Baruchapokalypse,29,4 u Kuut4sch,Apokryphenuntl Pseudoepigraphen des Alten Testaments, II p. 423).Uz predstavu Levijatana koji sediZe je ivizija 4. Esra 13,25 izmoru vezana o doveku koji stiZe iz srca mora.Wischnitzer-Bernsteln, Symbole und Gestalten derjildischen Kunst,pp.122 f" und 134i dalie). s0wirth, Aus orientalischen Chroniken,p. 199. t t l . . . ,p . 1 61,1 9i da l j e . s2Eirl.r, Orpheus - theFishero pl. LXIV, untlAlchemie. "Up. sl. 28 u: Psycholagie 54s.hrft.lowitz, 1.c., p. 9. up. satim "Eoorsprv&rrlv-pektorius - natpisa. 55Zatu^udenjeLevijatana je jedno mestokod zanimtrjivo Moses-a Maimonides-a1 lvfore III, c.p.XXIIL KirchNebuchim, maier ga navodiredirna: Eademfabulatus R. Mos, Maiemon... per Leviathancomplexumgeneralem omnium corporaliumproprietatumquae dispemae sunt in quolibet animali" /R. Mos. Maiemonbrblja o tomeda Levijatandajeop5tupredstawo telesjavljaju kod nim osobinama svih Zivotinja,koje se razdeljene razlilitih Zivotinja(Disputationes p.73)/. zoologicae, Iako prosvetitefiski autor ovu misao naziva "nugamentum" /budalaltina/ ipak mi izgledada onanagove5tava ("comidejujednogarhetipa plexus generalis") za duhteZine.

en Persidiprachthenta". IJp. Wirtho l.c. /"Religionsgosprdch am Hof der Sassaniden", p. 143 i dalje./

p.zloag". l?1..., ourr1u

277

x
AMBIVALENTNO ST SIMBOLA RIBE
r29, I i dalje,u: Kautzsch, Apokryphen undPseudoepigraphendesAlten Testaments, p. 422 i dalje. 2Midr"S Tanhuml3. Mos.cap. l1 i 5 Mos. 29,9,citirano u: ScheftelowlP,Das Fisch-Symbol im Judentum und Christentum, p. 39 i dalje. 3B.bu Batrfl 74bu: Goldschmidt,Der Babylonische Talje od Bogavei ubijen,usoljen Levijatan mudYIII, p. 207,Zenski i tako konzerviran za poslednje vreme.Isto se dogodiloi sa Zenskim Behemotom.MuZjakeje, medutim, kastrirao,inadebi se raznnoLili i uni5tili svet. aoni predstavljaju tipidanpar suprotnosti. Up. s tim borbu zmqevau Ji Dingu u znakuKun (2, heksagram) na 6. crti. sslidooMidra5Tauhumil, l.c. 6/Ako hoies da udari5Ltn, zmiju brh, uui5tiies moinu zmiju sa sedamglava, 'qltn. - Zaistaje zanimljivo da su oba pridevabrh i 'qltn upravooni koji n Isaiji 27,I ozna(avaju zmiju vrste koju nazivamoLevijatan,hebrejskiLivitanaroditoopasne p.357. tan.lNotecompldmentaire sur Iepo'eme deMot et Aleitn, TVirolleau p. d, Le Legencle tle Baal, dieu desPhdnibiens, IX. SMoZdr se odjek ovog psiholo3kograzvoja nalazi u shvatanju MosesaMaimonidesa koji pi$e:"Ononajveieo demu jeste jer ovaj u prikazLevrlatana, se Bog najpodrobnije iskazuje (odnosno sebiujedinjuje telesne snage moii) koje se kod Zivotinja javliaju tek pojedinadno, dok ovaj istovrenileno ide, pliva i leti." (More Nebuchim,p. III, c. 23). Prematome, Lwijatan je wstanad-Zivotinje, vrstanad-doveka. kao$toje Jahve

9Confes sionumliberXIII, cp, XXL. loKautzsch, 1.c., II, 395, llBli*ko motiw deobeu alhemijije proZimanje ili probi(penetratio perforatio). i, 26,13: i Up. Jov "Njegoveruke ianje probifitra zmija". g-diciDr. R. Sch[rf. samzahvalan "Zaovaj podatak r34 Etra je jevrejski spis napisan krajem 1. veka posle I lrista. l4Cumonq Die orientalischen Religionenim riimischen p.283. Ileideryt-um, "1..., pp. 138i284. 16Eirl.r, Orpheus - theFisher,p. 20. r7 VII lpp.9i lol. D, Irid, et Osiride,cp. 18 xeyr I, p. 126 Vaskrslijede "petlenuribu" (Luk, 24,42.) lespiegelberg,Der FischalsSymbol p. 574 der Seele, 2Oorou ribu. Budge,The ibavahiu ditavom Egiptuza svetu (iodsof theEgtptians,II,p. 382. 2lPlut*h, 1.c., cp.XVIII lp.301. 22rv<prbv 6b rflq,VVXvIiq td notqttrcdvrs( tttswrdv rst (Plutarh, d'xl,oyov rat bpnl,qrrov 1.c., cp.XLIX lp.88l. 23Picenellu s, Munclus lib. VI, cap.I. symbolicus, 24No s se penjepo lestvicama koje je za njeganapravio njegovotacRa,a Horusi SetuzimajuUnasa za ruku i vodega u 'l'uat.l Budge,l.c. II, p, 242.Up, satime HristovopreobraZenje u (Mat.1,7,3) prisustvu u PisMojsijai Ilije i "Spasiteljbtzanac" ti,s videtigore. Sophia, 2slAtributi Heru-uramenjajuse pomalou ranodinastidkim vremenima, atributimaSeta,bez ali su uvek trili suprotstavljeui obzira da li oba boga vidimo kao personifikacije dve prirodne sile,i to svetlai time, danai noii, ili kao kosmos i haos,ili kao jtivoti smrt,ili kaodobroi zlol Budge,1.c., p.243.

278 zft-l ovaj kontekstspada svakako i Dan.3: Tri mu5karca u vatrenoj peii kojima se pribliZuje detvrti, jedno nebeskobiie 13.2sl. ' 2TDoslovno "ierke odra"to jest verovatno narikade koje idu ispredkovdega.(Idelero Untersuchungen tiber den (Jrschprung p. IL unddieBedeutung derSternnamen, p. 15. iildeler,1.c., 29J.r.-i1" r, not Alte Testament im Lichte des alten Orip.21. ents, -19r...,p.

RIBA U ALHEMIJI
lova.itraktatnije Stampau zajedno sa Turbornpoput drugih. lz,gleda, medutinl da on pripada istomrodu.28. DistinctiosadrZi izmedu ostalog DictaBelini (Belinus= Apolloniusvon Tyana). 2Up.suovim uglavnomRuska Turbaphilosophorum. , 3l"duoPreisendanz. 4ooi ru Stampani osim u: Artis auriferael, p. 139 i dalje lakode u: Mangef Bibliotheca chemica curiosal, pp. 467i da[iei 494i dalje/dalje u: Theatrr,tm chemicumY,p.64 i dalje/. 5oud. ne shvatam ribu kao tehnidkimaterijal.Kao takva, onaje, naravno, vei bila poznata grdkojalhemiji.Spominjem na primer"Salmanasovu (Berthelot,Collection metodu" desanciens ulchimistes V, V[I, 8 lp. 349 i dalje/)za proizvodenje "olcruglog je desto Iriscra". Riblji lepak koriSten kaosredstvo zavezivtnje. 6Art. aurif I, p. 141: "U moru postojijedna okruglariba jednu silu koja ko.ia nemakostijuni opne,a ima u sebimasnoiu, tini duda,i koja zasvetli, ako sekuvana lakoj vatri, i ako se nalrpi morskomvodom i dok mast i njegovavlaZnost sasvimne omek5aju". 7 Art. aurif,,l,p.146 i dalje. svideti du Cange,Glossarium ad scriptores mediae et inJinrue Latinitatis, s.v. cortex. 9Odkoid., urtica= kopriva.Tako uazivaPlinije (Hist.nat. XXXII, XI, 53)takozvanu morsku koprivu. lOodo.o,u = nit = pipak. llc"urroous (Polyhistor symbolicus, s. v. stella)navodi kaoizvor Aristotela.

2ei dalje.

p. 15. "Dieterich, EineMithrasliturgie, /pasus 646/. iiPsychologteundAlchemie Gregarianum, col. 49 /pod kojim imenom "Garnerlus, fiebarazumeti zloe duha/. gradibus superbiae. col. 961. llTractatushe 3svid.tipoglavlje VII oveknjige. 'oJednazla osobinasevernog vetra - "ventusaquilo constringetin frigore" /severni vetaromamljujehladnoiom/= "torpor maligni spiritus"iomamljivanjeputem zlog duha/:on stvrdnjava srca zlih - pomaZealhemiji da dode do hipotezeo nastanku korala: "Corallusest quoddam vegetabile, nascens in mari, radiceset ramoshabens, et generatur humidus.Vento autemSeptentrionali flanteo indurescit,et fit corpusrubeunr, quod cum vide! qui per marenavigat,secat ipsumsubaquis:cum vero exit, vertitur in lapidem,quiuscolor estrubeus."A(oralje vrstabiljke koja je vlaZan. rasteu moru i ima korenjei grane,i kod nastanka Ali, kadaduva severnivetar,on se stvrdnjava i postajecrvenatvoreje pod vodom;kadje izvadiona vina,koju moreplovac vidi i sede sepretvara u kamendijaje boja crvena.l(Allegoriae superlibrum Turbae u: Art. aurif I, p. 143).

280

28r poputvatredistili5ta odmah u paklu."(Mus.herm.rp.246i dalje) Gloria mundije anoninmi traktatza koji nije sigurnoda li je prvo je samoda se prvi put pojavio napisan na latinskom, Poznato 1620,i to na uemadkom" Koliko znamspominjese tek u traktalima 17. veka. Visokoje cenjeni smatran narodito opasnim. U 'lheatrum VI, 1661.nalazi chemicum-u sena str.513i daljejedan duZi izvod iz n1ega, koji na neobidan nadinpreklinjeditaoca da budediskretan:"Omnes hujus libri possessores per amoremJesu Christi admonitos et rogatosvolo, ut hancartemcoramomnibus tr:merariis, gloriosis,injustispaupetum oppressoribus, superbis, mundanis, irrisoribus, contemptolibus, criminatoribus et similibus indignis hominibudabscondant, nec hanc scripturamin illorum perveniresinant,si iram Dei er pocnas, manus quasprofanatoribustemerariis irrogate solet, iffugere volunt""/Sveposednike ove knjigeZelimdt za ljubav IsusaHristaopomenem i zamolimda ovu njenu umetnostod svih obesnih,slavoljubivih,nepravedno siroma5nih, potladenih, prema svetu olaenutih,od zajedljivih, potcenjivada,IaLnih tuZioca i slidnihnedostojnih ljudi skriju i ne daju da ovaj spis dospeu nedostojne ruke ako lele da umaknu gnovu BoZijem i kaznamakoje on Saliena drske ljude i na oskrnavitelje./ 24"Filosofi zovuovrrvatruvatraSvetog Duha"(I.c.,p. 247). 25"Tuko jednastvar da svetri postanu koju niko nemoZeda (1.c.). rastavi" 26115" isti nadinkako se u ova tri Bog-otac, Bog-sin,BogSvcti Duh ujedinjuje /to jesV najsvetije trojstvou tri lika a ipak jedini istinitiBog" (1.c.,p. 247). rrslaje 27"Uovoi nevidljivojvatri je tajnavestine zatvorena kako su u tri lidnostiuistinusadrZani u jednoj esenciji Bog-otac, Sin i Svoti Duh"(1.c.,p.248). uzetood polaetne voderibnjakau "L"., p. 247.Verovatno (Jov.5,2.) llcthesdi

"|.".,IX, 60. l3Pod jednamorskazvezda timebi semogla zamisliti zato 3to, kakokaZe autor, onaimatvrduspolja$njost. lal...xv[I, 35. tt1.., v,, , 4 7 .

tul.r., xxx[, lo.

r7 p. 414. Polyhittorsymbolicus, l8/M*dur symbolicus, s.v. stella/. tn.l. .., p. 468: quasiignis et verEliaspropheta "Surrexit bum ispius facula arbedat". llzreke Isusa, sina Siraha u: Kautzsch,Die Apokryphen undPseudoepigraphen desAlten TesI, p. 463: "Dok se ne pojavi prorok poput vatre, i redi taments, njegove koje behukaoupaljenupet."l 20citi$k"biblija: reke "Velikevodene moguljubavugasiti, je nemogupreplaviti,"/ 2rHomiliain Ps. XXXru koL 37I/. 22Nu to podseia Arisleusova vizija u kojoj filozofiji,u staklenoj kuii na dnu mora,trpe velike muke zbogizuzetne vruiine koja tamo vlada. (Aenigmaex visioneArislei philosophiu: Art. aurif. I, p. 1.46 i dalje,i Ruska,Die YisiondesArisleus, p. 22 i dalje). 23"TJr ivatre ili nega3ena kredaza koji filozofi vele da na drveiu raste/korali!/; u ovoj vatri sam Bog u boZanskoj ljubavi gori... Isto tako kaZe Prirodni Majstor u odnosuna vatrenu ve5tinuda se Mercuriusmole rastaviti i u neugasivoj vatri fiksirati, i to u Livoj, u kojoj Bog samgorioali sa Suncem u boZanskoj ljubavi svim liudima za utehu;a bez ove vatredelo senikad ne moZedovrliti. Isto tako lje ona/valra filozofa koju oni drZe sakrivenu i pod kljudem... Isto takoje to najplemenitija vatrakoju je Bog u zemlji stvorio:ona poseduje na hiljadevrlina. Uditetj primeiuje daje Bog ulio njoj tako veliku snagu i delotvornost da ses ovomvatrompomeSalo samobo2anstvo. I ta vatraprodiSiava

282 zg"S.kriu*je i prebivali5te ditavogblaga" (Novi luminis u: Mus.herm;p.606). chemici tractatus alter desulphure 3oc*hrnn*= pakao (1.c.) 3l2continens (1.c.) hanc machiuam Mundi in suoesse" trl.".,p. 609 33GeorgiiRiplei Duodecimportarwn axiomataphiloso(1602),II, phicau: Theatr. p. 128. chem. 34(Jraltes Werk,p.80 i dalje. Chymisches 3sD, ign, et saleu: Theatr. (1661) VI, p. 39. chem. 36oni su i sinovi Setaukoliko Heru-uri Set imaju jedno telo sadveglave. 3Tsiotbnlidetvorsva javljaju u snovima koji se spontano ukazuju, koliko vidim, na celinu, odnosnona Sopstvo. Vatra znadistrast,afekat,po2udui emocionalne nagonske sile ljudske prirode uopSte, pod pojmom "lidakle sve Sto se podrazumeva (Up. bido". moja izl.a;gnnja u: Symboleder Wandlung.) Ako alprirodu,ondato znadidaje hemidaripripisuju vatri kvaternitetnu SopsWo izvor energije. 38vrttr pakla identi0na je sa davolom. Njemu se pripisuje (Clavis od strane autoriteta Artefiusa maioris sapientiaeu: 1613, IV, p.237)jednospoliaSnje Theatr. chem., telood vazduha i unuhaSuje koje se sastoji od vatre. 39tJ,Mur. herm.,p. 654 i dalje. Prevod: pravi kljud "... na5eg dela,bezkoga senikakvomve5tinom ne moZeuplatiti vatra vatrfl,tajna.,.svetsko baklje,... - paklena gornjih dudo,spajanje sila u donjem. Zato je Svemoguii onu /vatru/ istakaojednim znakomweduim paZnje;njegovo/Boilijel rodenjeprikazanoje polulopte. filosofskimizlaskomna obzorjunjegove Mudri magi su/napodetku/ eona to videli i iznenadili poznalidaje sei odmah na sveturodennajsvetlijikralj. Ako ugleda5 tu zvezdu, sledi/je/, do kolevkegdeie5 videtijedno lepodeteako skines prljaveprek-

283 rivadel po5tuj kraljevskog dedaka, otvori blago, daruj mu zlatne darove. Tako ie ti na kraju posle smrti dati meso i krv, najvisi rek lri moqarhrje na zeml1i,,, phitaletha (Ljubitelj isiine) je pseudonim. Waite (The Works of Thontas yaughan: Eugenius I'hilaletha) pretpostavlja da se iza toga krije hemretidni flozof 'f'homas Vaughan (1621 - 1665), ali je ta hipotezaiz razLilitih razlogapodlozna phisumnji. (Up. waite, Lives of Alchemysticar p. 187 i Ferguson,Bibliotecachemica,II, pp. 194 i losophers, 197 .) 'aOO Paracelzijusovompojmu ,,Archeus,,.Videti lJungr/ f)aracelsusals Arzt /pasus39/. Rulandus (LexiconAlchemicie lpp. 52 i 53D daje sledeiu definiciju: "Archeusest summus,exallatus, et invisibilis spiritus,qui separafur a corporibus,exaltatur, ol ascendit: occulta naturae virtus, generalis omnibusoartifex, et rncdicus...dispensator, et compositor omnium rerum." /Archeus vrhovni, uzvi5eni i nevidljivi duh koji biva razdvojenod tela, fc ruzdignut i koji se podiZe:tajna snagaprirode, op3teu svim stvarima, umetnik i lekar...koji deli i spajasve stvari./ 4.1.il."., p.6551 "Mudrac ie se radovati, ali glupak ie to ptrlcenjivati i neie lupoznati/ mudrost, dak ni kada ugreda sretli$ni, prema spolja5nosti okrenut pol, koji je nagla5en inadajnim z'akom svemoguieg." ovaj znak se svakakoodnosi na magnetil;un.

42A."./ o'Up. ooup. s tim Psychologieund Alchemie/pasus 4571

s tim lJun gl Zur psychologie tistlicher Meditation /lrasus943 i d,aIje/; osim toga Uber Mandalasymbolik.

as/p. +av/
Testamentum Latinum./Tekstiz kogaje uzet citat t.lule.3,5-8 ciri5ka Biblija) glasi: "Gle, mala vatra, kako veliku irrmu ona zaparllr jezikje vatra. Kao svet nepravdepokazuje se lezik medu na5imudovima, on koji prlja celo ielo i pravi pozar u krrrgu Livota i koga pakag pretvara u pozar. Jer svako biie-, divlje ziv<rtinje kao i ptice, gmizavcikao i morske Zivotinje,biva ukro46lNoru*

284

285 (darolije)itd. Up. du Cangeo cautationes Gloss.,s.v. ligaturae. = Corrisia traka. S6opsianos lithos= cmi kamen, opsidijan. 57"Lucidus"zna(izapravosvetlo,blistavo,a i belo, Sto je u suprotnosti sacrnim.Zato samsvetlopreveokaoprozirno. SSTextes p. latins et vieuxfrangais relatifs aux Cyranides, 56. 59Hirt.nat.,XXXYII, 10. 60Rulandu s, Lexalch.,s,v.draconites. 611..., gemrnascit" numquam "sednisi viventi abscindatur, /akosene dobijaod Zivog lznrrajal, postalidragikamen/. ne moZe 62"Irt" lapis est geminus vel duplex:unusquidemest obscuruset niger, alter autemniger quidem,lucidus et splendidus cst sicutspeculum" /Prevod up. pasus 213fuaJl. Poslednje bi moglo biti tadno zaopsidijan. 63"Sveto olovo mudraca" iz koga sedobijamercurius, sulplruri sal.(Chartier, Scientia plumbi sacrisapientum u: Theatr, t:hem., VI p. 571i dalje) p. 314. arcaniu:Theatr. chem.,Vl, !.rll"o 6slko;"je neprozirno kao ni5ia drugo I De sale et igne u: 'l'heatr. VI, p. 131. chem., 66 p. 305. Philotophia reformata, 6]Pantheu s,Ars transmutationis metallicae, foLg{ . 6-lopera, p.317. V, 16,2 lp.llll. le^Elenchos. '' Psychologie undAlchemie, III, 5. 7lPod ovim bismo mogli da predstavimo, na primer, nusledne uticaje,dakleostatke predaka, Zivota iako ova predstava pokazuje rrr: sveono Sto"Karma"znadiIndusu. TzHymniet sermones, II /col. 7701(Itymnusde resurreclione Chrisfi,XXI, 6: "U slikeje obu0eno simbole nosi... njegova

ljudskogbiia. Ali nijedandovek 6enoi jesteukroieno od strane ne ume da ukroti jezik. On je zlo koje ne miruje,pun smrtonossena Eccl 9,25: "Terribilisestin civitate nog otrova."Podsetimo (Luterova Biblija: Jes.Sir.I0,25: "Opasna suahomolinguosus" je stvar brbljivac u deti"; Kautzsch: Die SprilcheJesus,des seu graduboje").ObrSiraclu,9, l8: "Brbljivogdoveka Sohnes Duha- "disnutoje vatrenijezik i alegorija(ili simbol?)Svetoga podeli5e, kao da su pertitaelinguaetanquam ignis" l"Jezicikoji se (Apg.2,3). od vatre"/ o' rJp.t tim Psychologie 109/. /pasus undAlchemie 48fiang,lDer GeistMercurius/pasusi245i2631. a9P. u 1.vekupreHrista. NigidiusFigulusje Ziveo s0Figuli dixerit,sedidicisse dicitur,quia... nomenaccepisse (Her&, De P. Nisidii rotaefiguli torqueri". orbemad sceleritatem p. 5) Figuli studiisatqueoperibus, Sl"Solu, potensest colligarevinculumPliadaeet Orionis rotam fimtamentiet dishuens sciens demutationem reserare, septa diem nostrae nativitatisevicit" geniturae baptismatis reparatione (Tract. I, 31 u: Opera) O Hristu kao uniStavaocu Heimarmene p.21. videtiPistis Sophia, 52vuto seu ovomsmislu javlja u snovima. desto s3Hoghelande, De alchemiaed.fficuttatibrsu: Theatr. (Ruska, chem.(1602)I, p. 163.Citatiz SermoXVIII Mundusa p. 128)glasiu originalu: philosophorum, Turba "Accipiteergoex candorispartemunam et ex albi vituli gummaalba intensissimi urina partemunam,et ex felle piscis (partem)unam,et ex gumnon potest,partemunam."Munmaecorpore,sinequo emendari dus je arapskomtranskripcijomosakaieni Panneoi6 : (Bar) VidetiRuska,Lc.,p.25. Mnds. 54"Ossibus carens". et corticibus ss"Corrigia i alligaturae vel ligaturae Afroditis."Ligaturae, morbos" /za isterivanje ligamentasu talisman "ad depellendos (otvorene praecme5avine), su veneficiae bolesti/.Suballigafurae

286

287 tem habeto omnia fixa corporadissolvendi, et volatilia faciendiet omniacorpora venenata purgandi" itd. (l.c,p.L72i d) zsrrQui me primum retraxit ab erroribus, et in rectamviam direxit"(Theatr. chem., 1602, I, p. 795). T6Arisleus;e legendaran. On sesmatra autoromTurbe. TT"Priroda je poboli5ava samou njenoj vlastitojprirodi," (Theatr. chem., I, p. 795) 78"Natura"i "naturae"odgovarajuu jeziku Turbe izrtzu gOoerg alhemidara (1, vek,Videti Bwthelot,Alch. Demokritosa. grec.)To su supstance i stanjasupstanci, quoindiget". ]l"Oor" to"Ko, pak,mozeia bdi laaj proZdiruie vatre? Ko moZeda jare?'(1s.33,14) ldi krajvedite 8r/svetdsvatara-(Jpanishad, Thtd Adhyaya,p. 248, Up. ,\ymbole pasus der Wandlurcg 182./ and Hunt, NewSayings of Jesttslp.16l. '"1*t^. herm., p. 343 lpirmaftgural, "'Poslednj e kaokonjektu ra. 86Sturrrpuoo kod Hahna, Geschichte der Ketzerim Mittelalt<'rlI, p. 815i dalje. 87oroo je u suprotnosti s Jevandeljem, gde Gospodsvog ncvernog nadzornika hvali zbognjegove promi5ljenosti, osudila konkoriiane. Iz kruga l*lgOoje sektaovog Jovana p.slednjih potidei naseotkrivenjepo Jovanu.TJsummaFratiis Ileineri (De propriis opinionibus Joh. de Lugio) pi5e:"Itern dicit rluodistemundus esta diabolo"/On kate daje ovaj svetdavolji/. (lIahn,l.c.I,p. 580). 8gRupescis sa,La Vertuet la propridtdde la quinteessence, p 3l: "Pour ce que nousentendons consoler et reconforter par I'aidede nostrelivre les pureshommes evangelisans, h celle fin rlucleurspribreset oraison ne soyent vaines et perdues en ce lahcur,et qu'ilsne soyent fort empesch6s enceste oeuwe,tr leur de-

riznicaje skrivena i vredna prezfua,ali ako se otvori lona pruZ,al predivanpogled." T3Fidelissima jucunda instructio ex et manuscripo Gallico per qLtampater filio suo omni,a psilosophi anonymi desumpta, declarat, quae ad composotionem et preaparationem magni lapidis sapientumsunt necessaria,decemcapitibus comprehensa. Kratka oznaka ovog traktata koji je itampan u Theatrum chemicumVI u 1661. glasi Instructio de arbore solari lp. 163 i dalie/. ' Taloriginalni tekst od 'Jer ono 5toprimamo..."nadaljeglasi: "Quia illud quod accipimus ut opus Philosophicum ex co praeparemus, nihil aliud est quam pisciculus Echen (e) is sanguine et ossibusspinosis carens,et in profunda parte centri magni maris mundi est inclusus.His pisciculusvalde est exiguus,solus et in sua forma unicus, mare autem magnum et vastum, unde illum capere impossibile est illis, qui qua in parte mundi moretur ignorant. Certam mihi fidem habe, illum qui ut Theophrastus1oquifur, artem illam non callet, qua Lunam de firmamento trahat, et de coelo super terram adducat,et in acluamconvertat, et postea in terram mutet, nunquam materiam lapidis sapientum,inventurum, unum tamen non est difficilius facere, quam alterum invenire. Nihllominus tamen, cum fido arnico aliquid in aurem ficleliterdicimus, tunc ipsum occultum secretumsapientumdocemus, quomodopisciculum Remoradictum naturalitercito et facqui navigia magni maris Oceani(hoc est spiritus ile caperepossito mundi,) superba,retinere potest, qui cum filii afiis non sint, prorper naturamin preciosaet sus ignari sunt et preciososthesauros, coelesti aqua vitae nostri marir delitiscentes,non noverunt. Sed ut glarum lumen unicae nostraemateriae,seu terraevirgineae nostrae tibi tradam, et summam artem filiorum sapientiae,quomodo videlicet illam acquirerepossis,te doceam,necesse estut prius de magnetae sapientum te instruam, qui potestatem habet, pisc(i)ulum Echen(e)isvel Remora dictum est ex centro et profunditate nostri maris attrahendi Qui si secundumnatura capitur, naturaliter primo in aquamdeinde in terram convertitur: Quae per artificiosum secretumsapientumdebito modo praeparatapotesta-

lo. lloptro,p. urGrenfell

288

289

claireray et donnerayun secrettir6 du ventre des secretsdes digned'admiraveritablement qui estunechose de Natureo trbsors /Buduii da imamo nameruda uz tion, et doit estrehonor6e." i utesimojadne propovednike pomo6 nale knjige uzdignemo preklinjanje i njihovemolitve ne bi bile njihovo kako levandelja, oni ne bi bili previ$e i kako uzaludnei izgubljeneu tom trudu iz tajnukoja potide u svomdelu,ja iu im odatii objasniti ometani je i divljenje Sto zasluZuje nesto prirodeo i koja riznice krila (u: veri lapidis con"fectione De Rupescissa U traktatu po5tovanje./ citra aenigartisquemetallicae, Gratarolus, Yeraealchemiae rnata, II, p. 229) nalazi se u alhemijskoj literaturi neobidno da je MoZe se pretpostaviti vir Evangelice". obraianjenCredas ovo izvornobio "hommeevangelisant". g0Altkirchenslavisch-griechisches Wiirterbuch des Codex Suprasliensis. 9lDr"gn.ut on (Zabelezhki vrHry slavyanskite relesamo beleZi u vezi s "suumossop" gioznoeticheski Legendi,p.T) primedbuda postoji ciganskalegendapo kojoj goruii pesak davolada stvorisvet. spredava g2SpoljaSnjost i prividno "corpus Diaboli"-aje vazduh, je vatra). "ejusvero ocultumisicl estignus"(a njegovoskriveno 1613,IV, u: Theatr'chent., (Artefius, Clavismaiorissapientiae p.237) 93rrpuo videntursignifiduasillas personas autempisces... regiamscilicetet sacerdocare,quibuspopulusille regebatur... dve lidnostiputem talem"/Dve ribe, pak, izgledada predstavl.jaju (Lisve5tenidku.l i to kraljevsku i onim narodom, vlada se kojih 7}).Izvodenje VVl lcol' quaestionibr.rs LXXXII, ber de diversis ribaiz dve Zivotinjeu 4. Esra 6,49 i daljelKautzsch,I'c., II, p. p'97) izgteda (up. Soederberg, La Religiondes Cathares, 3671 dvabiia'koja si To mesto"Tadasi ostavioza sebe mi sumnjivo, Ali si ih razddrugoLevijatan. Behemoto si nazvao stvorio'ljedno dvema sasvim vojio jednood drugog"itd. Ova slikane odgovara teksta. ribamaiz katarskog

noster. lpse est etiam sacerdos nosterin aeternum secundum ordinem Melchisedech." /Tako se pokazuje na$gospod Isus lkistos kao na5 kralj. On je i na5 sve5tenik u vednostipremaredu Mel(Augustinuso hisedeka./ l.c., lcol.73/) gsvideti pasus 77 oveknjige. nuKp. XVI ed.oehler tI,p.2661.
Psellus, De claemonibus,u izdanju Marsilija (Marsilius lridinp Ficinus) iz 1497.lAuctoresPlatonicil, fol. N. V, VU. esPanoplia clogmatica, col. 1290i dalje. Ime se pi5e i Zigabcnos. 99o',rotumadenjeodgovara i modernim astroloSkim spekulacijama. t ooup. Neumann, (Jrsp rungsgeshichtedesB ewusstns. l0lRipl"",, s, Chymis che Schrffien, p. 35. to'1.".,p.33i dalje. to'rup.pasus 133ove knjige./ novije literaturespomenuo bih Laiblin, Vom mythischen Gehalt unsererMrirchen,u: Schloz und Laiblin, Vom Sinn It':; Mythos. 105Kodgnostika Irineja Demijurg je mladi brat Hristov, je kao Sto gore spomenuto. lo6Mrr. Herm. p.343. l07To Sto voda postajeprozirna dolazi od toga Sto se nesvcsrlomukazuje paLnla(vrednost,zlato). Ona je Zrtva geniju izvrrra. Up. s time viz4l Amitayut-Dhyflna-Sutrau /Jung,l Zur l',s.vchologie iistlicher Meditation (pasus193i dalje). to*Up. s tim Kp. XII. tonup. s tim Psychologie und Alchemie, s.v. Goniunctioo passim. lMOd gTvideti

94"IluDominusnosterJesus Christusostenditur rex

290

llolhtis (= Hrist ili Atis) jeste hranakoja daje (besnrrni) I I lD.urr*n, Allgemeine Geschichte derPhilosophie, I, 3, p. 336i daljei lJung,lDer Geist Mercurius, Kp. 9. /pasus 26 i 209/i Der Geist ""PsychologieundAlchemie Mercurius,/pasus 272lkao i Yersuch psychologischen einer Deutungdes.Trinitritsdogmas /pasus 184i dal.ie./. tadka svuda, a diji obimnije "'/Bog je krug dijaje sredi3na nigde./
livot.

29r XI

ALHEMISTICKO TUMACENJERIBE
l"Echenai's est semipedalis pisciculus,nomen sumsit quod navemadhaerendo leneat,licet ruant veuti, saeviant procellae,navis tamen quasi radicata iu mari stare videtur nec moveri potost...HuncLatini moram (Remora) appellant."/Ehenaisje ribica dugadkapola stope,a svoje ime dobilaje otud 5to se brod kada se onaza.njega zalepizaustavlia, tako da iako duvaju vetrovi i besne oluje, uprkos tome izgleda kao da ukorenjen stoji u moru i ne moZe da se pokrene.".Zato.je Latini zovtt remora, 'zastoj'./(du ()ange, Glossarium, s.v. Echenais.Citat iz rukopisa - Bestiariuma.) Ovo mesto potide doslovno iz Liber etymologiarium(XII, VI) Isidorusa Hispalensisa. Ime ribe je ovde "echinus" Sto u ladnomprevodu znadi morski jeZ. Ova Zivotinja zbog svoje radijalne gradepripadaistoj liniji kao i stellamaris i meduza. 2Du u" snaga eheneisasmatrala magnetsko m proizilazi iz lcgendepo kojoj sejedan usoljeni eheneis mora ubaciti u jamu da lri privukao zlato koje se tamo nalazi i izneo ga na povr5inu. Videti Masenius, Speculum imaginum veritatis occultae, s.v. l.cheneis. "Magnet"je ime i za vodu Salmiak,koja kad se doda r:rstvorimametala "u trenutku sve Sto je unutra dobro/ bilo to zfalo ili tinktura privladi sebi na dno dafe". (Lexicon medicor:lwmicum p.156). 3 Di"tionnoire mytln-hermetique,s.v. Magnes /p. 2631. 4Up. sutim Psychologieund Alchemie /pasus 425i dallel. SBerthelot kalc za"magnesie":"Jusqu,au XVIII-e sicle, /le rrrot/n'a rien eu de commun avec la magnesie des chimistesd'auiourd'hui." (Alch. grecs, Introduction, p. 255). Kod plinija i | )ioscoridesaona ozna(av a magnet. 6Myliuro Phil. ref,,p. 31.

292 Tcoapu, magnesiaeje "radix domus clausae"/ koren zakljudane k'uL(,el, "venter /stomak/ u kome su ujedinjeni Sol i Luna (Aurora consurgens u: Art. aurtf,I, p. 191.). sTheatr. chem.(1602)III, p. 88 i dalje. gMyli m ozna(ava 10. stepen procesa kao "Exaltatio": dealbatae ingeniosa nobilitatio" "Quae est nostrae nnagnesiae je veSto na5epobelelemagnezije/ koje oplemenjivanje Nzdizmje (1.c., p. 129).Zato Rosariumphilosophorum(Art. aurif.II, p. 231) je pun Mesec/. kale: "Magnesiaest Luna plena" lN{agnesija l0"KuZ.trt da se uzme i skrivena i po$tovanja vredna tajna koja je bela magnesija."(SermoXXI, p. 19). rr p. 5 i dalje. haosu(tzv. "Confessio), O hi.tealiiskom l2"Mugo.ria, id est, foemina" Avlagnesija,to jest Lena/. p. 317) (Rulandus, Lexicon alchemiae, l3Postoji, istina, u oblasti Aleksandrije i u froasu jedan magnetni kamen "sexus foemini, et nullius usus" /Zenskogroda i potpunobeskoristan/. (Rulanduso1.c.,p. 3 15) lavid.ti Duodecim tractatus de lapicle philosophonrnx u'. Theatr.chem.(1613)IV, p. 499 i dalje. lSBerthelo t, AIch. grecs,Introductio r, p. 255. lS"Mugo*.ia, akoje pome5ana voda u vazduhutako da odoleva vatri lzemlja kamena/ na5 mercurius, sitio substantiarum, (Rulanduso 1.c., 317). tako daje u samomnjemumercurius." l7Rosinusad Sarratantam (Art. aurif,I, p. 3tr1). "Recipe ergo hunc lapidem animalem: id est, animam in se habentem, scilicet Mercurialem sensimblem:id est, sententiempraesentiamo et influaentiam magnesiaeet magnetis, et calcunarem/et lapidem per motum localem, prosequendo et fugando vegetabilem" itd. Umesto "et lapidem" u tekstu iz 1593. koji imam pred sobonl stoji "ac apicem" 3to nema nikakvog smisla. Lako je vidljiva gre5kaStampara. Rosinusje usled arapsketranskripcije osakaieni Zosim (Zosirnos).

293 lSDe arte metallicaemetamorphoseos et Philiponumliber (1602) Stampano u: Theatr. singularis. chem, I, p. 44. 19Philotophia u: Theatr, chemica chem.(1602),I, p. 497. Na ovom mesfuautorrazmatra svojemi5ljenjeo "animarerum": quo virtutesanimae cuisque rei carcer est, rerumdeti"Corpus... quo minus earumspiritusnalurales nentur,ac impediuntur, in illam vires et actionessuaslibere possintimprimere.Talis est et pro sui eiusdemefficaciaespirituseiusmodireruminsensatarum subiesti ratione,qualisestin hominefidesindubia." /Telo svake stvarije tamnica u kojoj su zarobljene du3evne sposobnosti stvari i gde seone spredavaju, tako da njihovi prirodniduhovine mogu da u njega utiskuju slobodnosvoju snagui dejstva.Duh takvih nerazururihstvarije od istevrstei delotvornosti u odnosu na svoj yera subjekt za doveka,/ kao i dista BoZanske snage zapretene u telimanisuni5tadrugodo raspardani Dionisu Hili. 20DecivitateDei, XXI, cp. IV. Isto tako dudes an je za Avgustina neuga5eni kred (calx viva): "Quammirum est",pi$e (Kakoje dudesno on, "quod cum exstiuguituro tunc accenditur?" da,kadasegasi,upravo tadasepali?)/col,996i 9951. ZlE*bl"*ota, Embl.CLXXI, p. 715&: "Zato nemanikog ko se neie odmah iznenaditi,kada po prvi put primeti i vidi sposobnost magneta da privladigvoZde.,. I nije dovoljno3tonam neki nameiu neku tajnu silu ovih stvari koje su tako op5tepoznate. Jer kako ie definisatione skrivenesile o kojima ne moguda istaknem ni3ta osimjednogimena?" 22/f4" delovanjuse sa du<lenjem divi/ u: Commentariorumalchymiae,pars.Il, lib.V,cp.XVII lp.l0ll. Z3Duodecim tractatusde lapidephilosophorum \: Theatr. (1613) IV, p. 499. chern. 2a/1.".1, svetai divljenia vrednaprirodno,ti koja si"O novima udenjane dozvoljava5 da gre5e, kno Bto svakodnevno pokazuje5 u ljudskomZivotu,Zbog toga samu ovim traktatima izneo tako mnogoprirodnihrazloga, da bi... Iitalac mogaoda

294

295 3l"Ert in rebus nafuralibus veritas quaedemquae non videturoculis externis, sedmentesolapercipitur,cuiusexperientiam feceruntPhilosophi, eiusque talemesse virtute compererunt, jedna odredena ut miracula fecerit." /Ima u prirodnim stvarima istina koja se ne moZe videti obidnim odima, vei se moZe primetiti jedino razumom. Filozofi imaju iskustvoo tome i znalu daje njenasnaga takovelikadamoZe daudiniduda.i (Speculativa philosophia u: Theatr. chern., 1602,I,p.298). 3zDirtionnaire mytho-hermdtique, s.v. aimanlp.L2/. 33"L.k koji pobolj3ava i preobraZava ono koje je manjeu je ono Sto bilo pre propasti, i u bolje, i ono koje nije u ono Sto p. 267). morabiti" (1.c., 34"U ljudukomtelu je sakrivena izvesna metafizidka supstancapoznata najmanjem broju ljudi. Njoj... nije potreban ni(1.c. kakavlek, vei je onasama p. 265), nepokvarljivi" 3s"AdeptiteLe ka tome da u dulnimstvarima oslobode od jednunedulnu okova istinu"(1.c.,p.271). 36"Filosofi su kroz izvesnoboZansko nadahnuie spoznali da se ova sila i nebeska snaga moZeosloboditi od svojihokoval ne kroz suprotnost, vei laoz ono 3toje ujoj slidno. Buduii, dakle, da se tako ne5tonalaziu dovekuili vau njega,jer to ovoj supstanci odgovara... ondaslidno pojadati treba slidnim, radijemirom p.265). nego ratom"(1.c., 3T"Pobrioi se,dakle,zato daizade$ kaotakavkakavZeli5i kakvodelozakojimteZiS (1.c.,p.277). treba dabude" 38'111. moZemose u neku sumnjuuveriti drugadije osim kroz iskustvo,i ne bolje nego ako u sebi samima/stvorimo to iskustvo/".(Philosophia meditativa u: Theatr. chem.1602,I, p, 467). 39"N.ku on prepozna da najveie blago dovekapostoji u dovekuo a ne izvannjega.Od njegapolaziiznutra..., kroz Staon spoljadelujena ono Stoie videti odima.Ako dakleduhomnije

razume sveStosamvideosvojimolima s blagoslovom BoZijim." Naroditoznadenje vode u alhemijimoZese po mom mi5ljenju, objasnitignostidkimizvorima: Tepipqct D0 rs1 td ii6op, rai tolSto doq uedv rlyo{ivtar,o1e6dvqdorovreg etvcr tflv (rrl1v 0r /I voda se oboZava rorlrov. i venrjuu nju kao u Boga,tvrdeii da Zivotpotide iz nje. I (Epiphanius, Panarium, LIII, c.p.I). 25Arcchemistica u: Theatr.chem.(1602)I, p. 252:"/paganil kaht, naime,da prirodazahteva neku sebi slidnuprirodu i radujese zajedno sa svojom prirodom. Ako se,medutim, poveZe je deloprirode sajednomtudom/prirodorn/, onda uni5teno." 26aqporptrov <pvotrdrct pvo'trrs Berthelo to Alch. grecs, II, I, 3) Po pripovedanju Demokritanjegovpokojniuditeljmu je otkrio ovaj aksiom (1.c.).Synesiuspi5e u traktatuupuienom serapijskom svesteniku Dioskurusu(Berthelo! l.c. II, III p. 57) daje Demokritovuditeljbio Ostaneso i da ovaj aksiom potideod njega. 27"Vegetabilis" znali u na5imtekstovima, ako sekoristi za Merkuriusa na quintaessentia "Liv", a akoseodnosi "oZivljujuii". t*Up. s tim Die Psychologie der Ubertragung /pasus 433 i dalje/i Zur Phdnomenologie desGeistes im Mrirchen/pasus429i datjei. zgPsychologische Typen N,3: "Zna(q ujedinjujuiegsimbola",pasus 315i dalje/. 301146 Sto se tide supstance, putem koje se rastvaraju, obidnoztatoi srebrona prirodani filosofskinadin,niko ne bi trebalo da uobrazida se magnetima i filosofskim sredstvima moZe privuii i5tadrugo do op5tasvetska du5aiz gornjih tela, a najvi3e pakiz Sundevih i Mesedevih zrakova. Zboglogaje jasnoda oni koji misle da bi mogli da rastvaraju savr5ene metalena prirodani fizidki nadinne poseduju nikakvoz;nanje o Mercuriusu ili filosofskoj tednosti."(Ideaperfectaphilosophiae herrneticae vi Theatr. je sa chem., 1661,VI, p. L52).Prvo izdanjetraklatadatirano 1630. O Colessonu izgleda danije poznato ni5ta.

296

297

slep onda ie videti, to jest razumeti ko i kako je iznutra stvoren i kroz spolja3njostie pomoiu svetlosti prirode samog sebe prepoznati." (Speculativaphilosophia u: Theatr.chem.16A2, I, p. 307). 40Alhemidar i mistidar John pordage (1607-l6gl) oma(ava unutra5njeg"vednog"dovekakao jedan "izvod i laatak pojam makrokosmosa" (Sophia,p. 34). l"TJpoznai iz samog sebesve Stoje kako na nebu, tako i na Zemlji kako bi u svemu bio mudar. Zar ne zna5 da su nebo i elementi koji su boZanskim dinom stvaranja razdvojeni, jedni od drugih, ranije bili jedno, kako bi mogli da proizvedu kako tebe, tako i sve?"(1.c., p.276), 42Miruo koja je do punog razvojado5la dve stotinegodina kasnije u Lajbnicovoj monadologiji,da bi zatim, suodena sa trojstvom prirodnih nauka - vremettom, prostorom, kauzalno5iu sledeiih dve stotinegodina opet pala u pun zaborav" Herbert Silberer koji se takodebavio alhemijomkaZe:"Radije bih se sasvim predao govoru slika i najdublju podsvest nazvao na5im unutra5njim nebom punim zvezdanekretnica..."(Der Zufall und die Koboldstreichs des Unbewussten, p. 66.) Dalii izvodi o tome u mom radu Der Geist der Psychologie. 43rr41 niko ne nnoZe da samog lsebelspozna ako ne znaytao je ni ko on sam;od koga /ili od dega/on zavisi, ili diji je /odnosno kome ili kuda pripadali u koju svrhuje stvoren"(1.c., p.272). A+Exercitia spiritualia, 1. Hebdomada/p. 26l; "eovek je stvoren lsa ciljem/ da Boga, na5egGospoda,hvali, da mu iskazuje sfrahopo5tovanje i da mu sluZii na taj nadin spasisvoju du5u."

47"Ovustvar,naime,ti izvladi5i ti si njegovaprima materia,jer kod tebeie je pronaii,i dato jo5jasnijekaZem, od tebeie je dobiti. Ako to dokaZeS, onda ie se u tebi umnoZitiliubav i (1.c., p.37) sklonost ka tome" 48"Hu., estilla dispositio, quaescilicet perficinou manibus potest" (1.c., p.40i dalje). 49"Oo*i, huius magisterijperfectioin capturacorponrm coniunctorum, et concordantium constat." /Celasavr5enost ovog magistirijuma povezanih sastojise u obuhvatanju i podudamih tela./ (1,c.,p. 43) - InterpretatiocuiusdamepistolaeAlexandri Macedonun quodnullus regis(Art. aufir.I, p. 384)kaZe: "Et scias nascitur absque mareet foemina." lI znajda seni5tane radaosim - I u. Tractatulus iz morai iz Lene.l Avicennae.(Art. aurif. I, p. 422) stoji: "Et matrumonium estcomrniscere subtilecum spisso." /I bradna vezasastojiseu tome da se suptilnoujedini sagustim./ Up. moja izlaganja s. v. coniunctiou: Die Psychologie der Ubertragung. 50ova.1 tekstima "M&lus"(Art. aurif,I, p. 310),verovatuo pogre5no napisan Magus, koji je poznat kaoautor. 5l"Ova3 je pod tobom,Stozahteva kamen poslu3nost, uad tobom,Stosetide vladavine; dakle,od tebe,ukoliko u obzir dolazi nauka; oko tebe,ukoliko seti0etebijednakih."(Art. aurif,I, p.310).
"Datiranje 53T"krt
<a

ovih tekstova veoma je

dopustenje da gre5im, Morienusov mi izgleda stariji.

ima "ipsum". Objekatje ovde,medutimo "res".

Uz

45D" transmutatione metallica u: Art. aurif. II, p. 11: "Svimakoji uz sebe imaju sve, hlda pomoi ni na koji nadin nije potrebna."
ut ab eo divitias, seu dona inquirerum, sed ut diligenterdonis spiritualibusinstruerem"(1.c., p. I 0). 46"Noo scil.,

s4"Ova; je ona stvarkoja se/vi$e/negonegde kamen drugo nalaziu tebi, stvorena od Bogao i ti si njenaprima materia,i iz tebe biva izwdena, i gde god da ie5 se nalaziti, ona (,e je doveksastavljen neraskidivo ostatiuz tebe... I kao Sto od detiri elementa, takoje i kamen, potide i takoon od ljudi, i ti si njegova primamateria,i to zahvaljujuii postupku; i iz tebebiva izvuden,i to putemdeljenja;i u tebi neraskidivo ostaje,i to zbog nauke.

298

299

Drugadijelrc{eno/,stvarse krije u tebi, i to u Merkurijusumudracalti si njenaprima materia, u tebije zatvorena i ti je duva5 u skrivenorr,iz tebe biva izvudena, buduii da se od tebesvodi/na jer beztebesene moZe svojuesenciju/ i buduii daje ti rastvara5, dovr5itii jer ti bez nje ne moZe5 da Zivi5,i tako se kraj seda podetka i obrnuto"(Art.aurif I, p. 31I i dalje). "Der GeistMercuriusl"Mercuriuskao duh u netelesnonr" metafi,zidkom smislu",/pasus 264i daljel. gledan* pod*tuk, i obratno./ l!n<.r: t"'Niko ne mole da stvarau samom sebi,vei /jedino/u je onome5tomu je slidno, (Speculativa koje od istog lnebal. phin: Theatr. losophjp chem., 1602, I, P. 276). )btt66 drugih neie$nikad napravitijedno koje traZi5, ako jedno ... Jer ovo je volja BoZija,da sam pre toga nisi postao poboZniteileza pobofnimdelomza kojim tragaju, a da savr5eni dovr5avaju svoje druge namere... Pobrini se, dakle, za to da proizide5 onakokako Zeli5, da delokoje traZi5 bude/sastavljeno/" (1 . c . , p , ? 7 i6 d a l j e ). Je"Pretvorite seod mrtvihu Zivefilosofske (1.c., kamenove" p. 267). Ostanjajuiise na L Petr., 2,4: "Ad quefiraccedentes lapidemvivum, ab hominibusquidemreprobatum, a Deo autem electumet honorificatum: et ipsi tamquam lapides vivi superaedificamini"itd. /"Niemupristupite, Zivomkamenu, koji je od ljudi, istiua, odbaden, ali od Boga odabran, i dragocen i sami sebe poputL,iv izgradite og kamenj a."/ ou"Istinune treba traLiti u nama,vei u predstavi BoZijoj (1.c., kojaje-ynama" p. 268). o'"A dage,kakobismozadovoljilidefiniciju Istine,kaZemo da ona postoji,ali da joj se ni$tane nnoZe dodati;jer 5ta moile pristupititom jednom,pitam, 5to mu jo5 nedostaje, ili na demu mo2eda se zasniva? Buduii da ne postojini$taosim onogjedp. 268). nog"(1.c.,

XII

OPSTE O PSIHOLOGIJI HRISCANSKOALHEMISTICKE SIMBOLIKE

lvideti /Jung,/ Der Geist der psychologie. ' O postojanju ovog straha imao sam prilike da se uverim na licu mesta. 3"H"r-", tri putajedan." 4 Uden;e o objavi. 5P. Vi"to, White, O.P., ukazao mi je ljubazno na pojam prima" kod Tome Akvinskog (Summatheologica,Il, II, "vedtas I, I i2): ova "prva istina"je nevidljiva i nepoznata. Onaje ta, a ne dogma koja se nalazi u osnovi vere. 6Ti-" se ne osporavalegitimitet i vaZnostdogme. Crkva posla nema samo sa ljudima koji imaju vlastiti religiozni zivot, vei i sa onima od kojih se ne moZe odekivativi5e nego da neku smatraju istinitom i da se tom formulom zadovolje" 1r0"jl Svakako da veiina "vernika" ne prekoradujeow gornju graniiu. Na ovom stepenudogma duva svoju ulogu magnetai sme, dakle, da postavi zahtevda bude "konadna"istina. 7"N"ku budekako je, ili nekane bude." SDer Geist der Psychologie lTheoretische (Jberlegungen zum WesendesPsychischen,pasus415 i dallel. 9 seianje. l0Kuo starozavetni Jahve Zebaoth, Gospod deta. Up. MAAG, Jahwtis Heerscharen. lllrto tako u: Psychologie und Religion, Die Beziehungen zwischen dem lch und dem (Jnbewussten i (zaledno sa Richardom Wilhelmom) u: Das Geheimnisder GoldenenBlilte. 12O zna{quosve5iivanja u vezi sa mitolo5kom simbolikom videti Neumann, Ursprungsges chichte des Bewusstseins.

XItI

GNOSTICKISIMOBOLISOPSTVA
lU uuuo, kontekstunije mi, na Zalost,moguie da ovaj nagoveltajopStimijeobjasnimili dak potvrdim.Kao 5to Rhine(ESp= extra-sensory perception) pokazuju, ovi ESP-eksperimenti jedno pojadano (emocionalno)interesovanje ili fascinacija pradenisu u izvesnojmeri fenomenima koji se mogu objasniti vremena,prostorai kauzal.,nosti. samo psihidkom relativnoScu Buduii da arhetipgotovo po pravilu poseduje numinoznost, on moZeda izazoveupravoonu fascinacijukoja je sa svoje strane pradena takozvanimfenomenima sinhroniciteta. Oni se sastoje u smlslenojkoincidenciji dva ili vi$e,kauzalnonepovezanih, ali u smislupodudarnihdinjenidnihstanja.Ukazujemditaocuna moj rad koji ie uskorobiti objavljenDie Synchronizitdt als ein Pringe /objavljen 19 52I . zip akaus aler Zus ammenhdn zPost. 1,7. 3Ni.1e doslovan citatiz Jav.4,10. 4Magnet. 5Elenchos,V,9, 18i daljelp"l0ll. 6Jor,, "Ego sum ostium.Per me si quis introierit,salvabituf." 7ood. koristim nadin ditania r<upptovorvorp$cr,l.pod pl.6qcpov. Da li setimemisli na onekoje zatvaraju odi za svet? SPoredenje s haftom se vraia opet kod Vasilidejaca (Elenchoso VII, 24,6 i dalielp. 203/).Tamo se odnosina sina najv5eg arhona kogaobuzimavoflpota drd fiq purcpicg virrpoq (misaoo blaZenom Sinstvu). Hippolytusovprikazovde izgleda unekolikozamr3en, 9N" nno se nadovezuju jo$ nekolikoporedenja, i to, Stoje gore (Elenchos, zanimljivo,ista kao na citiranommestu Y,9,19

tp.r0rt).

301 r0Elenchos,V, 17,8i dalje lp. ILSi daljel. I l"Et sicutMosesexaltavit serpentem in deserto, ita exaltari oportetFilium hominis." /"Ikao 5toje Mojsijeu pustinjiuzvisio zmijt, tako Sin dovedijimorabiti uzviSen."/ l2ond" se,kao i na ranijim mestima o magnetu u Elenchosu /p. 123/ opet spominjuelektroni kobac,pri demu se naglasak stavljana kentron(sredinu) ptice. 13Elenchos,Vo2l,S lp. 1241. U alhemijizrak svetlosti (radius)igra a:ralognu ulogu.Dorneus(Theat, chem.,1602,lp.276) govori o "nevidljivim zracima neba koji se sastajuu sredi5tu Zemlje" i koji tamo,kako kaZeMaier (Symbola aureaemensae, p. 377) svetle"kao nebesko svetlo,kao alemkamen".Arkan-materija se izvlati iz "naka" i ona obrazujenjegow "senku"(umbra), kao Sto pi5e u Tractatusaureus Hermetis (u. De arte chemica, p. l5). Aqua pennanensizvlali se magnetom iz Sundeviii Mesedevih nakova(Myliuso Philosophia p. reformata, 314),ih su Sundevi zraciujedinjeni u "srebmoj vodi" (Aureliaoicultau: Theatr. chem.l6l3,IV,p. 563). 14...und dar umbe diu oberste kraft schouwet in gote ir bestez undegiuzetdazfwbazin di nidersten, dazsieunderscheit wizzentboeses undeguotes. In dirre vereinunge wasAdem,unde die wile er in dirre vereinungewas, die wile hdte er aller croatffren kraft an siner obersten kraft, Alse der agestein giuzet sinekraft an die nfldlenundeziuhetsi an sich,s6 enpfit diu nadel der kraft alsvi[, dazsi si fiir baz giuzetin alle die nfldelen, die under ir sint undehebetsie alle flf undeziuhetsie zuo dem agesteine." (Ed. Preffer, XL: Von der ubervartder Gotheit, p.Aee i dalje). tttp. Psychologie und Alchemie/pasus t27 i dalje/i Zur Empirie desIndividuationsprozes ses. 16 Panarium,XXXI, Kp. V. r7 Elenchos, VI, 42,4 /pasus174).lOtac koji je bez svestii supstance, ni mu5koni Zensko./ (Quispelo Notesur ,,Basilide,,.)

302

303 32I-u ljudi koji mi, 5toje sme5no, to radunaju kao slabost od metafizidkihocena.Naudnasvestne dozSto se ustrudavam voljava da se tvrde stvari koje se nc mogu dokazatiili barem udiniti verovatnim.Neka tvrdqja nije jo3 nikadaimala za posloi pbstoji.'iStagovori,to de biti" iskdicu da ne5toodgovarajuie ljudivoje BoZijiprerogativ. 33Adr"rru,haereses,I, Barbelo-gnoze 30, 3, - U sistemu (1.c., odgovara Ilpotvr"roq, Onatone"in inferiores I, 29,4)Sophia = npo"bvenog (u donjepredele). partes" znadi Njenoime Prunikos je verovatno znadenje Poslednje ona koja nosi teretili poZudno" sektaverovalada ie Borbcli zbog toga 5to je ova gnostidka pneumukoja se izgubilau svetumoii da vrati pomoiu seksualje ta, meteri ennoia, za nog dina.Kod SimonaMagusaJelena angeloset poteskoju se kaZe"degrediad inferiora et generare i stvorilaandele, sile i nebeske tates"ldaje si5lau donjepredele je tr,29, 1-4).Njoj svodove/. Donje sile nasilnodrZe(Irenacu$, mnogokasnije predstava o "anima in comalhemistidka odgovara (Up. Dorneus,Speculativa philoso(du5iu okovima)". pedibus" L.c., phiau: Theatr. 1602,I,p.298;Philosophia chemica, cltem., p. 497. Mylius, Philosophiareformata,p. 262; Rosariumphivi u: Art. aurif,,II, p. 284;Platonisliber quartorurn losophorum V, p. 185 i dalje; BlasiusVigenerus,De Theatr.chem,,1,622, 1661, VI, p. 19).Ovaidejapotide iz igneet saleu: Theatr chem., grdkealhemijei nalaze se kod ZosimalBerthclotl,Alch. grecs, Prevod n: Psychologie IIII,XLIX, 7,lpp.23L-2241. undAlchemie porekla, /pasus 456 i daljel,U Liber quartorum ouaje sabejskog (Videti citat kod Chwohlsohna, Ssabier und der Ssabismus, Die II, p. 494: "L'dme se tourna une fois vers la matibre,elle s'en 6prit, et brfllantde d6sird'dprouver les plaisirscorporels, elle ne /Du5asejedvoulut plus s'end6tacher. Ainsi naquitle monde," da nom okrenula materiji,zaljubilase u nju, i goreii od deZnje osetitelesne radostinije vi3e htelada se od nje odvoji.Tako je je Ogdoas. nastao svet./Kod valentinejaca SofijaAhamot U Pistis Sophia (pp. 264 i 49) ona je Barbelinaierka. Ona biva zarobljena u Haosu,prevarena laZnomljubavlju demonaAuali tadesa. Irenaeus,l, 5,2,oznadava Demijurga kao sedmorstvo,

t8 D"lo Apostolska, 17,30. lgUp. opr. B.Scott lizdava(/, Hermetica I, libellus fV, 3 i dalje /pp. I5n5U, gde se nalazi prikaz kratera ispunjenog nousonc,koji je Bog poslao na Zemlju. U krater mogu uroniti (baptizein)oni ljudi dije srce teLi za svesno5iu(gndrizousaepi ti gegonas)i tako zadobiti nous. Libellus I, 2I lpp. 126, I27lkaL,e: "Bog veli: dovek ispunjen nousom (ennous-om)treba da spozna samogsebe." 20"G.oo, oun hyparchontes tou theou" /1.c. 17,29/. 2I Irto tako metanoeite krstitelja (Mat., 3,2). tes agnoias hamartema",greh nesvesnog,kod "tJp."to Clemensa Romanusa (Hom. XIX, cp. XXID u odnosu na sleporodene (Jov.9,1 i dalje). 23Polyhirtor p. 348: "Deus anteaultionum, tosymbolicr.rs, nans, fulminans, permiscensmundum, ih Virginis sinu, imo utero conquievit,et amorecaptusest." (Bog, prethodnoBog osvetekoji je gromom i munjom poremetio svet, smirio se na srcu Device, Stavi3e u njenomkrilu i bio uhvaien ljubavlju./ zaLiksatane u Starom Zavetu. zst.gv"do, 10, I2g /Strofe 5 i 7; u: Deussen,Allgemeine Geschichte der Philosophie,p. I271. 26ono poslednjeje kontroverzna. Majster kaZe: "Bog u je duhovna supstanca boZanstvu koja je bez dna, o kojoj, dakle, niko ne moheda govori (1.c.) 27"Ouo "Diz endeenhfltkeine wise. ez entwehset der wise (Peifter,II, p.268,24 i d.) p. 497,34i dalje. "1."., 29,... da se bacau neznanje p. 496,Zl) Up. koje je bog (1.c., gore agnosijuboZanstva. '01.r., p.282,6 i datf e. propovedi: "Renovamini autem spiritu" (Ef , 4, Z3); "Ktuj p. 320,27 i dalje. 1.c.,

304

30s davolu kao tvorcu sveta.On nalazi ono Sto mu je svojstveuo (16rov). 49Mot.7,14: su dveri i uzanje put koji vodi do "...uske Livola." 50Kontekst y, koji se ovde obraduje nalazi se t Elenchos, 9,4i rlplielp. 981. t'Elenchos, v,6,6 lp. 78/: Szfllenchos, V, 6o5 lp,781, 53 Elenchos, V , 6,6i dalje. lp.7Bl. saSanadimkomkallipais = "sa lepom decom"ili "lepo dete"(Elenchos, Y, 7,4/p, 791. 55Po je, naimeo Hippokratesu dedak godinapola od sedam oca(Elenchos Y,7 ,2t lp. 831). s6Archegonos jestepraotac (v"c.). s7"Pra-priroda svega" s8lzriditimodnosom na Mat. 19, 17: ,,Llnusest bonuso Deus"/Luterova Biblija: "Niko nije dobar osimjednogo Boga"/. S9Panarium. XXVI, cap. VIIL /Ova bi tok njegovogseprimilau sebe mena dimebi joj on stavio do znanja da on to mora dauradida bismomi Ziveli./ 60N" *ogu da se otmem utisku da se snovi povremeno izvr(t na skurilannadin.Verovatno je ovaj aspekt nagnao Frojda da donese dudnu pretpostavkukako se snovi prikrivaju i izobliduju iz takozvanih"moralnih" razloga. Ovom shvatanju suprotstavlja se,medutim,dinjenica da oni islo tako destodine upravo suprotno,zbog degase radije priklanjamalhemistidkom shvatanju daje Mercurius (nesvesni nous)- 5eret. 6loroonevaLi samo za Frojdovu, "psihoanalitidku" metodu koja manifestovani jer na sadrZaj snauni5tava kaopuku "fasadu", osnovu psihopatologije histerije pretpostavlja inkompatibilne Zeljekao motiv sna.To Stosan,ba3kao i svest, podivana nagonskojosnovinemanikakve vezeni sasmislom likovaiz snaniti sa

Ahamotakao osmorstvo, je sastavljen f, 7, 2: Spasitelj od detiri stvari u ponavljanju prvog detvorstva.Odraz broja detiri je i detvorstvo (I, 17,l), kao i detiri svetlakoja okruZuju elemenata autogenes (I,29,2). Barbelognoze 34lran".ur,I.c.,I, 24,1. 3sBousseto Hauptprobleme der Gnosis,p. 170. 36Panarium. XXX,5. 3T lnscriptions mandaitesdes coupesde Khouabir, II, p. 185. 38od.ryuk 32 l"Dritte Tat" u: Hennecke, Neutestamentliche p. 267 Apokryphen, /. 3gBousset, I.c.,p. 114 i dalje. 40/Sve3teni k izlaziiz stana g svetiliSte,zatimsepenje zv ano do jednogna sve detiri strane otvorenog paviljona do koga vodi detvorostepenica. On nosi amblemeOzirisa,sedana prestoi obraia seredompremasvedetiri stranesveta. Redje o vrsti drugog stupanja na presto,i ponekad kralj delujekao svestenik, koji samomsebiprinosi hrtve.Ovaj poslednjipostupak moZese smatrati vrhuncemdeifikacijekraljal. TheMiraculousBirth of King Amon-Hotep III, p.81. 4tElenchos V, g, 5 i dalje lp.98 i dalje/. a2videtiPsychologie und Alchemie, s.v. "Axiom der Maria". 43Euphrainei, igra redi s euphrathes, dobrogovoreii. 44 Y, 9, 15i dalje lp. 1001. Elenchos, 45onoseodnosi naJov.4,10. 46Elenchos, Y, 9, 2l lp. 102/. 47 Elenchos,Y,9, l: lp. l0l/. 48oud.je red o integraciji Sopstva koja je slidnimredima najavljena u gore spomenutombogumilskom dokumentu o

306 jer kod obojeje bitno ono Stoje psiha smislomsadrZaja svesti, uradilaod instinktivnogimpulsa. u Partenonu nije znadajno to 5to seon sastoji od kamena i Stogaje podiglaambicija Atinjana, vei to 3toje - upravoPartenon, 62Zw Phdnomenologie des Geistesim Miirchen lpasus 4031. 63ZwPsychologie iistlicherMeditationlpasus 942i daljel. & Zu, Empirie de s Individuationsprozer,res. 6sToodgovara njegovom biiu kao logosui drugojlidnosti trojstva. 66crkuu, istina,odbijaovo shvatanje. 67oudrje red o kombinaciji tri Hristovaznadenja. Ovakve kontaminacije nisu karakteristidne samoza gnostidko mi5ljenje, vet i zanesvesno oblikovanje predstava uop5te. 6ScregoriusMagnus,Expostitiones in Librum I Regnunt, lib. I, cap. I, col 23: "Quia Deus et homo unus est Christus... Dum ergounusdicituroincomparabilis demonstratur." (JerBog i dovekje jedan Hristos.Dok se, dakle, nnzivajednim, on se pokazuj e kao neuporediv./ j edinstvenost Neuporedivost, odnosno obrazlate.se, kako to odgovara toj epohi,kroz "excellentia virtus" /istaknuto u njegovojvrlini/. Ali je ona sama po sebiznadajna. pesmama" Pesma nad 1,1: "Bolje su svoje grudi od vina,,.l Luterovai Ciri5ka biblijaprevode sa"ljubav". "ubera" 69119, suumroseum /sicl/ illi praebuit osculandum." /Onjoj ponudisvojaruZidasta ustaza poljubac.l(Liber gratiaespiritualis, fol. J"IV, V'). 'o L"., fol.B, II V'. TlGregorius Magnuso 1.c. Up,Jer,31,22. "L."., fbl. A, VIL0. Cetvorstvose odnosi na detiri Jevandelja. " l.".,fol.B, II vo. 74r.".. fol. B. vII vo.

307 75Na primerhierosgamos visZevsai Herena "Gargarovoj ini" (llijada XIV, 345 i dalje). T6Brugsch, ReligionwndMythologieder alten Ag,,pter,p. 94. 77Pr"^u staroegipatskoj predstavi Bog je "otaci majka" i p. 97).IndijskiPrajapati se pari sebe"(l.c.o "stvarai rada samog polovinom odvojio od sebe. kojuje saZenskom 78llu,dak i ja, sjedinjujem spojio se sa svojompesnicom, semesamusuo u svoja sam se u zagrljajusa svojomsenkom, usta, moje vlastito potomstvoporodio sam u liku Su, vlaZnost samstvorio u liku SaithTefnut,l TheGodsof the Egtptians I, p, 310i dalje. 79Zuorumisaozahvalan oso arhetipskim sampredavanju novama Keplerove astronomijekoje je prof. Wolfgang Pauli laugu. ciriSkom u na5em odrZao 8oElenchosv,7,30 i daljelp.86l, Slvid.ti Bousset,Hauptprobleme p. 351 i der Gnosis, dalje. 82 IFaust,1.deo,Snrdierzimmer./

83 2. odiseia,xxrv,

84 Y, 7, 36 lp. 87 i daliel. Elenchos, 85Don.2,34: "Videbasita donec abscissus est lapis de noge koji razbijaglinene Redje o kamenu montesinemanibus". statue. 86Ti-r se misli na letargiju,to jest stanjezaborava i sna kao kod nulvih. "Unutra5njidovek" ie pokopani zarobljenu ili "in carcere telesnom doveku.On je "animain compedibus" jeziku tela/ u alhemidara. ili u tamnici u okovima corporis"/du5a pojmuncsvesnog, modemom Letheodgovara 87 Ancoratus,40. 88/Cit. . prema Y ,7 , 37, lp. 881 s,Elenchos, Hippolyto

308 . .tnqn, Ps.82,6:"Dobrosamrekao:bogovistevi, svi stevi sinovinajvi5eg. Ali zaista, kao ljudi iete umreti".Na ovo se odnosii Luk. 6,35i Jov. 10,34. 'Io$rilp= = Jethro,laalj - sve5tenik Jothor Septuaginta midijanaca i tastMojsija. 9I S.foru,Zena Mojsijeva. 92oud, se verovatno ukazuje na pneumatskuprirodu jer premaElenchos, koje sledi iz Mojsija, V, i, 4l h. ]!9stpja" je to soma 89/Aigyptos je telo). (Egipat V, 8, 2 /r.891. l3.Etenchos, 9aSvadbeni. kvaternio je arhetip kome odgovara crosscousin maniage na primitivnom stepenu. op$iranpiikaznalazise g Fom spisu Die Psychologieder Ubertragung/pasus 425 i dalie/. " nadpesmanra 1,5(Luterovabiblija)./ lslfrt*a gftJp.Psychologie undAlchemie /pasts 484/. ''Videti Marie-Louise perpetuae. von Franzo Die passio Yersuch einerpsychologischen Deutung. '"/Elenchoso V, 8, a (p. Sg).lOve redisenalaze u /s. 29,10 i dalje.Tamoone opisuju5ta"ljudi mucajuii i na stranom jeziku" govorenarodu.ciri5ka biblija prevodi: "Redenica na redenicu. redenica na redenicu, rednared,redna red,malotu, malotamo."

309 107 Der GeistMercurius/pasus Z7Bl. l0SRoscher, 1.c., s.v,"Korybos", Kol. 1392,47, gd,eje tekst dat in extenso. Spu5tanje mozga moglabi biti aluzijana staro vulgarno shvatanjepo kome se spenna odozgo kroz kidmenu moZdinu dovodido genitalija. l0gAlhemidari kaZu:"Perfectum non perficitur,, /savrseno sene moZe usavr5iti./ llaillenchos,V, 8, 22 lp. 93/ opisuje"pneumatikoi,' kao (razumom "nodroiteleioiantihropoi" potpunidovek)iz obdareni, dega se moZevideti da "duhovnog"dovekadini posedovade jedne"animarationalis". I l lElenchoso V, 8, 2l lp. 931Crzmcr(Biblisch- theologisches Wcirterbuch der neutestamentlichen Grtizifit). prevodi teleioskao "potpun,savrsen, nestodemuni5tane nedostaje, Sto stiZe na cilj svog odredenja", Bauer, (Griechisch-deutsches Wdrterbuch zu den SchriftendesNeuenTestaments, Kol. lj44) ima u vezi saZivotnom staro5iu samisterijama "zteo,punoletan", Lightfoot Q{otes "posveien". on theEpistles of St.paul, p. 173) kaZe:"T6l,eloE, iz properlythat of which the partsarefully developed,asdistuinuished from 6l,6rl.1pog, thatin whichnoneof the partsarewanting, to v6nroq, "fullgrown"asopposed or "childish", je zapravo nar61s,"childhood". /Teleios ouo od degasu delovi potpuno razvijeni, za nzliku od holoklerosa, onog gde ne nedostaje nijedandeo,koje je potpunoodraslo, nasuprot nepiosu, maloletnom, detinjastom, je dovek i paidia,detinjstvu"/ T6l,er,og, koji je primio nous. On posedujegnosis (spoznaju). Videti Guigneberto remarques sur la perfection(rel"etorr,E) ef Quelques sesvoiesdansle mystere Paulinien,p. 419.Weiss (Das Urchrisp. aag)obja5njava tentum, da je upravo"svesto nesavr5enosti i volji da senapreduje znaksavrSenosti", On sepozivana Epikteta (Enchiridion,51,1. i dalje) gde stoji da se onaj koji se anticipirajuii, odludio (npor<6nrerv) nanapredak zove"savr5enim". tt2Elenchoso V, 8, 22 lp.93liV, 8, 19i dalje lp.92l. ili elementima,, (Trac"'"Mir pravi medu neprijateljima p.43). tatus aureus,

(p.89)./ V, 8,4 |lptencnos, r00t\lunchos, rolPo st. i+.s

/pasus 550i dalie/. -

v, 8, i(p. til.l up. psychotogie undAlchemie

trlu i6tou rprSorv Bl.uetv cvcyrrl.Elenchos, V, g, 12 _ ^ _.102gig (p.qt)/"

"tlParacelusus als Geistege Erscheirutng, pasus lg2 i dalie./ " l@Ror.her, Lexikonder griechischen und rdmusclten Mvthologie, s.v."Kureten", Kol. 1608,45. '0t1..., Kol. 1607, 52/pr5ljen, vertex/. lo6El"ncho,s, V, 8,13/p. 9Il.

3t0

24e).

rr{Izdao 1.562, Adam von Bodenstein(Sudhoff III, p.

311 scripturas Evangelicas accipere, vel etiamangelorum, vel coelestium virtutum ergahuiusmodianimasadiutoria: tiganturenim ab illis et inundantur, arquead omnemscientiam et agnitionem rerum caelestium nutriuntur,quamviset Salvator nosterfluvius sit qui lactificatcivitatemDei; et Spiritussanctus non solumipsefluvius sit, sed ex iis quibusdatusfuerit, flumina de ventrecorum procedant". /Jer oni rajevi iznadrekejesu isti i srodnis onim rajem koji se nalazi u drvetu Zivota.RekemoZemo, medutim,da vidimo kao jevandeljske spiseili kao pomoi andela ili nebeskih sila prematakvim du5ama; oni ih, naime,kupajui preplavljujui hranesvim naukamai spoznajom nebeskihstvari; iako je i na5 Spasitelj reka koja radujegrad BoZiji, onimakojimaje to dato, rekeie isticatiiztela.lIn numeros hom.XYII,4 lcol TAT i daljel. l26videti vrednu zbirku patristidke alegorikekod Hugo Rahnero Fluminade ventreChristi,p.269 i dalje"Gomji navod senalazina p. 370 i potidei Hippolytovog Komentara o Danilu

ll5O mumiii piSeu: De cansisnrorborum invisibilium, to jest, o nevidljivimbolestima i njihovimuzrocima. u detvrtu "Uvod knjigu" (Sudhoff IX, p. 308 i dalje): sve snagetrava,drveia nalazese u mumiji, ne samosnaga izraslaiz zenlje, vei i vode, sve osobinemetala, sve prirode markasita,sve su5tinedragog kamenja.Cemu da nabrajami imenujemsve to? Sve su one u doveku niSta manjenegoStosujake i snaZne u mumiji." ll6Argu*rntum in primum librum anatonilae idechtri(Sudp. hoff III, a62). llTMumi.lu je prematomei alexipharmakon. De mumialiSudhoff bellus, I 13p. 3751. llSDe vita longa, Liber quartus, Caputseptimum(Sudhoff 43,p.284). ll9Anatomiae liber primus,Tractatus primus(SudhoffI/3, p. a6\. l2jzohor,fol. 91 col. 368, cit. u: Schoettgen: I{orae hebraeicae p. 16. et TalmudicaeII, r2lElrr"ho,e, V, 8, 20 i dalje lp. 921. l22Post. 28,17. l23rrgl videatisputeum visioniset percupiatis ex co aquam vivam, quaeriat in vobis fons aquae salientis in vitam aeternam" /I takoda vidite izvor vizije i u njoj opazite Ziw vodui nekaona u vama postaneizvor koji izvire u vediti Zivot" (In Genesim homiliaXI, 3 /col. 2241). t24r,". r,2lcol. l4B/. l25"Irti enimparadisi super fluminao simileset cognarisunt illi paradiso in quo lignumvitaeest.Fluminau.ro porr-umus vei

(r,17).

rz7nBtideo illud quidem primum caelum,quod spiritale diximus,mensnostraest,quaeet ipsaspiritusest,id est,spiritalis homo nosterinterior est qui videt ac perspicitDeum." (In Genesimhom.,I,2 lcol. 147 /. r28Elercho,e, V, 8, 34,p.95. Redje o igri rediaipolos (od pastirkoza,i aeipolos, aigopolos), od aei polein,uvek okretati; otudapolos- zemljina pol osa,
flrrll.erpat ttE 6e0poy6qcrlu &l,rog vnpprnqosdvorog, (Elenchos, Ilpcorer)g A1ytrutrog. V, 8, 35, p. 95) r29

t3oOdiseia. IV, 384i daljelp.73l. 13lon imanesto od gorespomenutog karaktera "jestersa". l32ulogu Protejaima mnogozajednidkog s ulogom Hermesa: dar vidovitosti, pre svega,a zntim i sposobnost preo-

312 braZavanja.UFaustu (2. deo,stenoviti zalivt Egejskogmora) on shodnotome savetujuHomunkulu kako i gde da podne. t33/Elenchos, V, 8, 40 i dalje; up. Jung, Symboleder Wandlung, pasus530, bele5ka79l. l34Kud. sam posetio staru pagodu u Turukalukundramu jedan Indija) tamo5njipundit mi je objasnioda su stari hrafiuZna movi spolja namemo od vrha do dna prekriveni opscenim prikazima, da bi podsetili obidan svet na seksualnost. Duh je velika jer Yama (bog mrtvih) ie ove ljude (tj. imperfecti) tog opasnost, dasaodvesti ako odmah, neposrednone krenu putem duha. Erotski prikazi bi trebalo da ljude podsetena njihov dharma(zakon), koji im naredujeispunjavanjenjihovog obidnog postojanja.Tek po$to su ispunili svoju dharmu, oni mogu da krenu putem duha. Opscenostibi trebalo da kod posetiocahrama tzazovuerotsku radoznalost,kako ne bi zaboraviona svoju dharmu; inadeje neie ispuniti. Jedinoneko koga je njegovakarma (sudbinastedena ranijim delima) osposobilai neko ko je podredenza duh moZebez opasnostida prode pored ove opomene,jer mu ona neie znaditi niBta.Sa ovog razlogana ulazu u hram stoje i dve zavodnicekoje bi trebalo da ljude namameu ispunjavanjenjihove dharme,jLr jedino tako obidni ljudi mogu da dodu do vi5eg duhovnog razvoja. Bududi da hram predstavlja ceo svet,u njemu su odslikanei sve ljudske delatnosti,i buduii da ljudi ipak uvek misle na seksualnost, i veii deo slika u hramu je erotske prirode. Zato i lingam (falus) stoji u svetoj jami Aditona (Najsvetijeg) u garbha grha (kuii uterusa). Ovaj pundit je bio tantridar (skolastidar; tantra = knjiga). l35lEl"nchoso V, 8, 44,p.gTlIJzor zatt jeu5kopljeni Atis i sveStenik iz Eleusisakoji slavi hierosgamos, a koji je postaoimpotentanispiv5i piie od kukute.

313 Tetiju majku".Prev.Milo5 N. Durii). lp.364l - "Onereke koja podaruje" svimarodenje i stvaranje lp. 3661. l38Titlu, grdkipisani crtica,(tenmiankeraian) kaonajmanji postoji). znak,odgovara na5oj tadkiiznadi (kojau grdkom ne Up. Luk., 16,17: etrconriltepov 6e 6o'nv tdv otpavdv rq1 riv t) ro0 v6povptov repatav fleoeiv/"Lak5eje pak da ncpel,getv nebo i Zemlla produonego da jedna crtica zakona (titla) propadne". Isto to Mat. 5,t8. Ovdebi se moglonalazitiporeklo (Adv. simbolike kaokodIrenaeusa haer.,I,3,2). "title"o t3eEl"nchos. VIII, 1,2,4i dalje/p. 2321, Ovoje gnostidka parafuaza prikazpsiholoSkog zna0ajan Jov. I i istovremeno "Sopstva".Slidanodnos kao Stoga i ima premaSopstvu ima hebrejsko slovoJod premalapisu,Pradoveka Adamaoznadava kukica nad Jod.(Schaare III,I). Keduschc, l4o YI,9,8nI, p. 126, Enruoden, lalEmpirijski materijal za to nalazise u tomu VII mojih psiholo5kihrasprava,Gestaltungen /Zur Emdes Unbewussten pirie desIndividuation sproze ssesi Ober Mandalasymbolik/. l42Bousset (Hauptprobleme p. 321)kaZe:"... clerGnosi,s, da jedanvi5i elemenat ljudi, ili bar neki ljudi od podetka noseu sebi (onrv$r1p) koji potideiz svetasvetlosti koji im omoguiava da se uzdignuiznadsvetaSedmoro u vi5i svetsvetlosti, nepoznatog oca i nebeske majke." I 43 M.""po hl, MeisterEclcharts LehrevonrSeelenJilnklein. l44l".nu.,rs, Adv. haer., Io 24. Pneukatikoi(spiritales) (II, 29).Up. s tim udenje sadrZe manji deoplerome Satorneilosa (Elenchos, kod Hippolytosa VII,28, 31p.208D. l45Macrobius,Commentariunt in SomniumScipions, N, 19. 146 El"r"hor, v, lg,7 lp. llT l : l47oru se predstava u mnogim varijacijama vraia u alp. hemiju.Up. Maier, Symbola aureae mensee 380 i Scrutinium

l36Mot.5,8: "BlaZenisu oni distog srca,jer oni ie videti Boga."

llijade, XIV, 200 i dalje i 246:,'Idem da vidim zemlji mnogohranoj krajeve krajnje li Okeana, praizvor na5, i l3TPrrp*n

314

315

emblemaXXI /p. 91/: "Rex natansin mari, clamans chymicum, alta voce: Qui me eripietingenspraemiumhabebit."/Kralj, u morudok pliva i glasno dovikuje: ko me izvude dobiie velikunagradu/. Up. i Aurora concurgens I, VI, Parabola prima:"quoniam tempestas dimersitme: ergolaboraviper singulas noctes clamans, taucaefactaesunt fauces meae:qui est homo,qui vivit scienset intelligenso eruensanimammeamde manuinferi?" /Pp. 48 i 50/. /"... po5tome poplavaudavila... zato samvikao u svim noiima dok se nisamumorio,grlo mi je promuklo:ko je dovekkoji tu i razumevanja Zivi, pun znanla i koji ie moju du5uspasitiiz ruke podzemnog pp.49 i 51 u Marie-Louisevon Franz,Myssveta?" teriurn coniunctionis III./ l48ElenchosrY,21,,2 lp. l23l: tdv ontv,9flqa tdv 6l.clrotov rdtrrl rcrcpeptl$cr Lenrdlq. 6v toIE oKorttvotg {56aor tonup,satim viziju koju opisujeFrancis G. Wickes (Zon der innerenWeltdesMensclten,274). Re(,jeo tipidnojsimbolici individuacije:"Onda sam video kako kraj stubavisi ljudski lik koji kao daje u sebisakrivao svusamoiusvetova i prostora. Sim, je i ne nadajuiisenidemu, taj Jedan tu visio i gledao u prazninu. gledao, Dugoje on Jedan i privladiok sebisvu samoiu.A onda sedubokodole u nedokudivoj dubini rodila beskrajno mala iskra. je podigla pela, Polakose iz dubinebezdaua postojala i dok se je visila u sve veia, sve dok nije postalazvezdt.I ova zvezda je isticalana prostoru, ba5preko puta onog lika, i bela svetlost njegaJednog, usamljenog." U preokretanju ove slike Zoroaster govori da je namamioiskre od jedne zvezdekoje su ga opekle. (PoBoussetu, p. 1a6.) Hauptpyobleme der Gnosis, l5oElrnrhos, VI, 17,I lp.1421. l'l De circulophysico qttadrator p. 27. l52lli puortus solis. "In ovo igitur factasuntquatuor:terra, quaaqua,a6ret ignis; saliens /solis/autempunctus his exceptis detvoro: tuor, in mediorubei iquii est pullus."/U jajetu nastaje poredovo koja skade, zemlja,voda,vazduhi vatra;tadka/Sunca/ jeste pile./ (Turba philosophorum, detvoro,usled Zumanceta,

Sermo IY, lp.l12l) Ruska (Turba philosophorurn p.5l) stavlja umesto dakleumesto Sunca", "solis""saliens", "tadke koja "tadka skade", smatrajuiida su svi rukopisikopirali istu gre3ku. Nisamu to ba5sisuran. rslt on Hylealischen p. 194. Chaos, physico quaclrato, p.27. circulo flnu rls-fneatrum ihimicum(16t3)IV, p. 691. tl6-flrcatrum (1602) chemicum I, p. 382. t57 (Pwo izdanje 1564) u: Theatr. Mono, hieroglypltica chem.0602\ tr. p. 218. ata,p. 13L llg^rnim iphie reform 559. herm.. "'Mus. 160Ht"o bih uz to da citiramjedno teoloSko mi3ljenje: "Jesus is a synthesis and a growthoand the resultantfrom is one which tells of a hunderd forceswhich wentto its making.But the interesting thingis thattheprocess did not endwith theclosingof the canon.Jesus is still in the making"./Isusje sinteza i rast i forma koja iz toga proizilazi je takva da svedodio stotinu sila koje tome doprinose. Zanimljivoje, medutim, da se procesnije je jo5 zaustavio zavr5avanjem kanona. Isus uvek u nastajanju."/ (Robertso Jesus or Christ?- A Reply,p. I2a)

316 317

XIV

STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA

' Elenchos, V, 7,8 lp.801. 2illenchos,Vl[, 15,1 i dalje lp. 235/. 3D.u.**no (lpanishad's Sechzig p.204i dalje. desVeda, 4D.urr.o, 1.c,, p. 442i dal1e.
t'

17 V, 8, 2 lp. 891. Elenchos, Videti odeljak XIII Kp. 6 /pasus 328i dallel. t*Up. Die Psychologie der UbertragungIII: "Kdnig und pasus K6nigen" 410/. re2.Moit. :8,27. 202u,Phd,nomenologie der Geistes im Mdrchen. 2lukoliko ceo kvatemio Senke predstavlja konstrukciju koja proiziltzi iz mzlogasimetije, onda se "dobrommudracu" ovdemorapredstaviti odgovarajuii mradni htonski lik. 22vid.ti Die Psychologie der (jbertragungs /pasus 425 i dalje/. 23U gnozi Justinusa. Videti I{yppolytus, Elenchos, V,26, 32lp.I32l:

SHippolytus je Ziveooko 230. Mongimos mora zatoda se datiraranije. $Psychologi.schg Typen 13.Inaovertnitip, a. Op5ti poloZaj pasus svesti, 691i dalje/. TKnrgima karakter celinezbog "savr5enosti" svogoblikai detvorstva kao minimaluogbrojaprirodnepodele kruga. 8I fersuch einerpsycholo gis chenDeutungde s Trinitd,tsdogmas,lpasus t82 i daljel. gup. uz to prilog Zur Phtinontenologie desGeistes irn Mrjrchen. lOPrtodgnuora nerazlikovanju Cetvorstva i jedinstva. I lup. gradenje crkvesapojedina(nim kamenjem u Hirt des Hermas. 12Wil.h.1* und Jung, DasGeheimnis der Goldenen BIilte (izdanje 1929,p.112). t3Psychologie undAlchemielpasus 33t1. laDefini.i.|.boZanstva kod Cusanusa. Die psychologie der Ubertragunglpasus 537 /. l5O iodiuidualnoj kauzisticimotiva mandale up. Zur Empirie desIndividuationsprozesses i Uber Mandalasymbolik. l6ukazujemna rad Sigrnunda Hurwitza koji ie seuskoro Archetypische qgjqyili, Motive in der Chassidischen Mystik, Kp. VI /knjigasepojavila19521.

zatotk . rz,4.l
2sKol. 2,14: Hristosje poni5tio "povelju (chirographum) koja je bila izdataprotiv nas";"i on je uklonios putatako Stoje pridvrstio na krst". Rukopisje utisnut u telo. Ovo milljenje potvrduje Orisius (AdAurelium Augustum commonitorium de errore Priscillianisarum et Origenistarlmr,, p, 153),kadakaZeda po mi5ljenju Priscillianusa dula na svom silasku kroz sfere u rodenjebiva uhvaienaod zlih sila i po volji pobednika (victoris principis)gurnuta u razlidita tela na kojimaje "rukopis"ispisan. Delovi duBe(membraanimae)dobijaju boZanski chirographum, delovitela (membra corporis) opisanisu znacima (caeli zodijaka sigma). 26Dq Geist Mercurius. undAlchetnie sl, l3l. "rJp.Psychologie 28ouo se dogodilo u Chrysopoeia /Gratarolus, Veraealchemiaeartisquemetalicae, citra aenigmata, doctrina,2 deo,p. 269b/, koju je Augurellusposvetio papiLaw X. Ovdesenalazi jedno prizivanje "alma soror" Feba: "Tu quaque,nec coeptis

318

319 4lRipl"*ur Cantilena, Vers 28 i dalje,i Chymische Schrifo p. p. ophiareformata, t24. ften, 5I ; Mylius, Philos 42"T".ru- clara aqua paradisi inigandam" /zemlja koju treba poprskatibistrom vodom raja/. (IsacusHollandut, Fragrri Theatr.chem.,L602rII, p. mentumde lapidephilosophorutn) 142.)Tractatus Aristotelus ad Alexandrum Magnum("conscriptus Philosopho et a quodamChristiano collectus") u: Theatr. chem., (1622)V, p. 885,uporeduje Aristotelis" sa vodomraja "practica koja dovekadini "potpunim"(incolumem) i besmrtnim:"Ex hac veri Philosophi aquaornnes vitam habuerunt et divitias infinitas." pravi /Od ove vode ie svi filosofi imati Zivot i bezbrojna bogatstva./ 43Didymos od Aleksandrijeo De trinitate, col.456. 44A-btorius, Explanationes in Psalmos, Ps.45, tl,p.337. Up. Rahner,Fluminade ventreChristi,p.269 i dalje. 45Sophia, p.9. 46lapis se sastojiod detiri elementa, kao i Adam. SrediSte kvadraturekruga jeste "mediator,pacemfaciensinter inimicos ut convenienti sive elementa amplexuse invicem giligant" Poskoji sklapa mir rednik meduneprijateljima ili elementima kako bi se voleli u harmonidnom zagrljalul.(HermetisTrismegistiTracp. 691). tatus aureus,u: Theatr. chem.,1613,IV, o'rJp. dokaze za to u: Psychologie undAlchemie,passim, asMylior (Phit. ref,, p. 15) identifikujeelemente koji konstitui3ulapis kao corpus,spiritusi anima:corpusje materia,to jest zemlja,spiritus je "nodusanimae et corporis" lvezaizmedu duSei telal i odgovara stogaignis medius/srednjojvatnl. Voda i pripadajuanimi sutakode"duh". Redje o tri vazduhkoji zapravo j edno nasuprot m nepokretnom. "pokretna"elementa, 49/I,rrt"ronaBiblij a/.

Cylleni audacibus usquarn/ Defueris,tibi nam puro de fonte perennis/Rivulus argentum, wlgo quod vivere dicunt, /Sufficit, er tantis praestat primordia rebus". il ti, Kilenije, odvaZnim poduhvatima jer tebije dovoljansadistoga nikadne budi daleko, izvorutrajanpotobii onogsrebra koje se obidno'Zivim' nazivai na prapodetku tako znadajnih stvaristoji." 29U predelu ZaprdnogRimskog Carstvapostoji u ovom razvojujedna praznina koja traje od 3. veka posleHrista do oko 11.veka,odnosno prvih prevoda do vremena saarapskog. 30sinonimje zmaj, zato Sto drakon (draco) ozna(avai zmrJu. 3loou je vaLila za zoon pneumtikotaton (najduhovnija Livotinjil'
sin Vasilida. Videti Kliment Aleksandrijski (Clemens Alexandrinus)o Stromata, II, 20,1I3. "Dodaci" se sastoje u vrsti Zivotinjskih du5a,kao $to su wkovi, majmuni, lavovi 32l*idoru. je

ird. 33KodValentinusa su "privesci"duhovikoji ulaze u

doveka. ClemensAlexandrinuso 1.c.,lT2 i II4. 34Tuko na primer trn Leviticum homiliae, y, 2 /col. 450/: "Cum ergo videas habere te omnia quae mundus habet, dubitare non debesquod etiam animalia, quae offeruntur in hostiis, habeas intra te." /Po3to,dakle, izgleda da u sebi irna$ sve $to ima sver,ne sme5 sumnjati u to da su i Zivotinje koje se prinose kao Zrtva u tebi./ 35 lFaust "1. deo, Scenasa dakom./ 36Phr"t= Euphrat. 37 Dq Geist Merutrius. 38videti sL.257 u: PsychologieunclAlchemie. 391... lp"uus 3571.

001...,sL.122,i /Jung,/ Der philosophische Baum /pasus 402i daIlel.

320 'Atch. SOO*tanesov citat u: Zosimo s, Sur l'art (Berthelot, grecs,III,VL 5 (pp. I2l-129). SlAuroro consurgens llu: Art. aurif,I, p. 208. glaveu: DasWano znadenju "Up. s tim moja izlaganja dlungssymbol in der Messe. "Aput" zna$ i "podetak", napr.caput Nili, izvor Nila. 53Theatr. (1622)V, p. 150i dalje. chem. S4Berthelo t,l.c.,III, x,l lpp,144-1461. 55"Uou* estlapis,unamedicina, unumvas,unumregimen, jedna medicina, jedan sud, unaque disposito." /Jedanje kamen, jedan postupak (Rosarium i jedan propis./ philosophorum u: Art. aurif,II, p. 206.) "In aquanostrafiunt omnes modi...In dicta aquafiunt tanquamin vaseartificiali, quod est maximumsecrefum." AJ na5ojvodi nastaju sve stvari... U redenoj vodi nastaju posudi,3toje jednaveomavelika tajna./Mylius, kao u ve5tadkoj Phil. ref,,,p. 245) "Vas philosophorumest aqua eorum." Sud je njihovavoda(1.c., filosofa p. 33). Ova redenica potideiztraktataHoghelandesa lLiber de alclmniaeclfficultatibus/ u: Theatr. (1602)I, p. 199.Tamosespominje chem. i: "Sulphur itemvasnaturaea Lullio... nominatur"./SumporLullius nazivai sudomprirode/; takodei oznakaz vas kao "ovum" od Haly-a. Jajeje n&Laj i sud istovremeno. Vas naturaleje aqua permanens i (Aurora filosofa. consurgens u: p. "$irie" Art. aurtf,I, 203). 56caesarius Hristerbacensiso Dialogusmiraculorum,Kp. XXXtr i XXXN. 57KodOlympiodora sudpromena jeste phiale sphairoides /sferidna fiala/ ili organon kyklikon (aparat kruZnog oblika) (Berthelot,1.c., II, IY,44lpp.96-1051). ad similitudi"Vas spagiricum nem vasis naturalis esseconstruendum. Videmus enim totum eaelum et elementasimilitudinem habere sphaericicorporis." /Spagirijskisudbi trebaloproizvodititako da lidi na prirodni sud. Vidimo, naime, da celo nebo i elementiimaju slidnostsa ok-

321 u: Theatr.chem., ruglim telom./ @orneuso PlrysicaTrismegisti p. huius est,ut Mercurius 1602,I a30), "Totiusmagisterijfinis positus", caelica Afuajcelogovogresit in sphaera Philosophicus mek-delasastojise u tome da se filosofski Merkur stavi u nevas kao besku kuglu/ (1.c,, p. 499). Trevisanus oznadava (okrugli bradnikrevet).De alchemialiber v "rotundumcubile" p. 790,) Theatr. chem.,1602,I, 58D, tronrmutatione (1602) u'.Theatr.chem., metallontm,

r.s74.

5eTheatr, (1613) IV, p. 691. chent. 60"N.. alius estin toto mundoquarendus" /I u celom svetu je posuda p. 789).Pelikan za desnemaSta drugoda setraZil(1.c., vei sevraia u tbuh rene tedenapred, tilaciju kod koje destilat proces osve5iivanja i reaplikacije torte. Time se predodava vitaeincolumitatem/ morti uvidana nesvesno. svesnih "Pristinam iam proximis/ restituit" /"Onome koji je blizak smrti on vl ,da koji, kao Sto ranijegZivota",kaZeautoro pelikanu neokmjenost (1.c.). predstavlja alegoriju Hrista se zna, utup. Psychologie (pasts177). undAlchemie 62"Okoltoi magijski broj sedam"11.c,,p.7901. On, naime, slova,F i G koji preddva u gomjemprikazuizostavljena dodaje gomjei donje. stavljaju 63lPractica lArt.Aurif,I,p.324. alchenricamt: in artem 6atLibudealcemiae (1602) u: lThaetr. dfficultatibus chem. I, p. 199. utup. satim Psychologie uncl Alchemielpasus338l. 67'rtr1*5 instiniti,tajni sud,kao i filozofskivrt, u komena3e u: Mus Sunceizlazi i podile se." (Metallorummetamorphosis p.770). Iterm., 68lDaida senapravisudna nadinjednogheruvima, koji je ruku koje privija: iznad slika BoZija,i ima Sest krila, kao Sestoro

322 togajednu okruglu glavu...I sipaj u ovaj sudpomenutu vatrenu vodu./La Yertuet la propridtd de la quinteessence, p.26. 69"... quia (vas)estunamin quo sunttria, scilicetaqua, aer et ignis: quae sunt tria alembicavitrea, in quibus genitusphilosophorumgeneratur.propter quod nominaveruntTincturam, sanguinenr, et ovum. " (Art.aurif,I, p. 203). 7Ovidisliku u: Paracelsus geistige als Erscheinung. TlKlur. vendanja i stanovanje. T2Psychologie der (]bertragunglpasus 433i datrjel. 1,c. /pasus 438/. "tJp. satim mojeizlaganje 'orJp.kauzistidkipfikazu: Psychologie und Alehemie /II,: u procesu individuacije"/, "Simbolisnova Rede sepojav$uju i trijadskisimboli. TsGnostidki kvatemio je, naravno,vremenskimladi nego Horusovo detvorstvoo ali psiholo5ki stariji, s obziromda Zenski elemenatopet dobija svoja prava nasuprotpatrijarhalnomHorusovomkvaterniju. i Agatodaimonova zmija. ]!nuo na primerEskulapova 77s.he"f, Die Gestalt des Satansim Alten T'estarnent, p. 151i dalie. 78'iBlagosloveno zeleno". Tekstglasi: "O benedicta viridiquae taso cunctas res generas: undenoscas quodnullum vegetabile, atquefructusnullus apparet germinando, quin sit ibi viridis color. Similiter scias,quod huius rei generatio viridis est, quare Philosophi germen ipssum appellaverunt".lO blagosloveno zeleno ti koje stvaraB svestvari:iz togaie5 prepoznati da nijedna plod u klici ne nastaje biljka i nijedan drugadije do u zelenoj boji. Isto tako trebada znaS da je nastajanje ovih stvarizeleno, zbog degasuga filosofi nazvah phil. u: Art. ourtj ll, {. klicom.'i(R os. 220). tn.Up.Ostanesov citatkod Zosima (BerthelotAlch.grecs, III, VI, 5 pp. 121-130). 8oD.,rrr"n,Sechaig (Jpanishad's des Vecla,Index s.v.

323 8loudr bi se mogla videti naznaka rotacije kao principa materija. 82Pr*-u jednom izveStaju Damdad-Nask(Reitzensteinaus lran und Schaeder,Studien zum antiken Synkretismus je pradovek p. 18).Gayomard u teozofijskojformi Griechenland, sistema.Yima je nasuprottome pradovekstare zaratustridkog Njegovo ime je Yimd ksha0t6= blistavi Yima. asirskelegende. PremaMinokhiredumetali su stvoreniod njegovogtela, (Kohu{ pp. 68 i 70). Prema Adamssage, Die talmudisch-midraschische Gayomardovo telo sa sastojalood metala. Velikoj Bundahiini premier (Chistensen, Les Typesdu Homnteet du premier roi deslraniens,p. 201). dansl'histoirelegendaire 83lTimaios, 8, p. 521. 8adovekne raspolaZe onom Sirinomsvestikoja bi bita potrebnaza realizacijustvarnih suprotnostiu ljudskoj prirodi. ostajezato nalve(imdelomnesvesna, ali moZe Njihova napetost Zmija po tradiciji oznadava ranjivo mesto da sepojavi u snovima. njegovu Senku,to jest njegovu u doveku: ona personifikuje poslednjem U ovom se,naime,krije najveia slabost i nesvesno. je podloZnost sugestijama. Delovanjesugestije a to opasnost, jedne nesvesne dinamike. Ukoliko je ona podivana pokretanju utolikoje delotvomija. Zato sa sve veiim rascevi5e nesvesna, psihidke rasteopasnost pom svestiod nesvesnog infekcijei time masovne psihoze. Gubitkom simbolidkib ideja poruSeni su Tada vi5e nijedaninstinkt ne pruZa mostovi prema nesvesnom. za5tituod nezdravihideja i Supljihparola.Razumbez tradicije i bezinstinktivnepodlogenije za5tiienni od kakvogapsurda. 8s"Ti ko.lipodraZava5 deloprirodemora5lr;aLiti detiri lcruga koja iznutra pokreie laka vatra.NajniZi se odnosina Vulcauusa, dok drugi predodavaMercuriusa;treii predstavljatunu; tvoj se i kao vatraprirode.Neka taj lanacvodi detvrti Apollo razrrme (Emblema XVII, p. 49). tvojerukedok delaS." 86n.".,p.501.

324

87 n.".1 88vig.nerus daje sledeiikomentar: autemig"Quadruplex quorumprimusestmundi intelligibilis, qui totus nis constituitur, lumenest,altercaelestis qui de caloreet lumineparticipat:tertius elementaris inferior luminis caloris et ardoris:quartusest Infernalis intelligibilis oppositus, ardoriset incendii absqueullo lumine". Natra je detvorostruko sazdana. Prvo, od sveta,to je razumljivo, to je sve svetlost; drugoje nebesko, udestwjeu toploti i svetlosti;treie, elementarno, ima manjesvetlosti, vreline i jare; detvrto,podzemno, je razumljivom,ono ima suprotstavljeno jaru i vrelinuoali je bez ikakve svetlosti/ (De lgne et sale u: Theatr. chem.,1661, VI, p. 39). 89"Inest je stvari/. cuiquerei" /U svakoj 90"Culo, cinerumet balneorum" /Vrelinapepela i kupatila/. 9l"Excruciat corpora, estdraco"/Mudi telo,to je zmaj/. g2Nu;rt*i.ji izvorje, koliko se zna,Heraklit.
Ruska), Sermo XLI[, p. I49,30 i dalje: "Sumpori su du3ekoje su bile skriveneu detiri tela (elementa)". gac. je pretpostavljao E. Stahl (1660-1734) da sva tela koja gore (tj. koja oksidi5u) sadrZe jednu vatrenu materiju. pretpostavljalo se da je ona bez teLine,ili da dak posedujenegativnu teZinu. Videti II. E. Fierz-David, Die Entwichlungsgeschichte der Chemie,p. 148 i dalje. 9sPriholo5ki je, medutim, primitivna teorija o mani mnogo je starija.Ali, red o naudnimpojmovima. U jednadini sulfur : anije jo5 deo iskonsketeorije o mani. Karakteristidno ma sadrZan je da se ranije mana pogre$noshvatalakao animistiika. 96vut u kao duhovna, drugi elementi kao materij alni; Zem[a kao nepokretna,drugi kao pokretni. th. Biih-e naziva"vatru vedite prirode,,,,detvrtimlikom,,. (Rabulaprincipiorum,4I u: De si.gnatuia p.279). rerLtm, 93Turbo (izd.

325 g8Nedovol,lno obja5njeno udenje Sabelliusa (podetak 2. veka) o pred-svetskom Monasu, tom "iutljivom nedelotvomom bogu" i njegove tri Prosope (nadini pojavljivanja) ostav$a moguinost za kvaternaridnoshvatanje.Tako Joachim von Flores prebacujePetrusu Lombardusu "Quod in suis dixit Sententiis, quoniam quaedamsurlma res est Pater,et Filius, et Spiritus Sanctus et illa non est generans,neque genita, neque procedens:unde asserit,quod illae non tam Trinitatem, quam quaternitatemastruebat in Deo, videlicet tres personas,et illam communen essentiam quasi qurtam..." lDa je u svojim sentencijama rekao da postoji jedno najvi5ebiie, Otac, Sin i Sveti Duh, i da ono niti stvara,niti je stvoreno, niti proizllazi; pri demu on /Joahinr/ dodaje da onaj nije pripisivao Bogu trojstvo koliko detvorstvo,naime, tri lidnosti je ono zajednidkobiie gotovo kao detvrto.../(Concilii Lateransis IV. a. 1215. decretau: Denzinger, Enchyridion Symbolorum et defi,nitionum,p. l2l). Ukazujem ovde na psiholo5karazmiSljanja koja sam iznosio u svojim istraZivanjima o tojstvu. (Yersuch zu ei ner 4y cho Iogi schen D eutung des Trinit ritsdogmas ). "Up. Der Geist Mercurius. I 00Relativnodiferencirane funkcij e i j ednanadiferencirana, "manje vredna" funkcija. (Videti Psychologische Typen i dijagrame u: Jolande JacobioDie Psychologie C. G. Jungs.) lolZu, Empirie desIndividuationsprozesses, slika 2. 'o'1."., slika 4 i tekst uz nju. l03cirisku centralna biblioteka, zbirka grafika Vx 606. Videti tablu II. lwRealencyclopaedie fur protestantische Theologie fV, p. 173,s.v. lo5Hornack, Ichrbuch der Dogmengeschichtel, p. 334. l06Poriuuse na rekonstrukciju Uhlhorna (Realencyclopaedie,l.c.).

326 l07Da bi seizbeglinesporazumi Zelimda naglasim da seraj ovdene pojavljujeu prenesenom znadenju kao "buduienebo"ili kao boraviSte blaZenih, vei kao zemafiski vrt Eden. 108P.*., gorevi5eputaspomenutom phylokrinesisu. l09S kontinuumau mo,izuz.tkom vrcmensko-prostornog ernoi fizici. 'lljlsynchronizitdt als ein Prinzip akausale Zusammenhiinse/. - trt p, 220:"Dogadajbez razloga"; /Physikund Phylosophie p.253.1 takode ll2N.porr.dni razlogjeste ditauje pisma na desnu na3eg stranu.Na desnoj strani vlada takoreii svesnirazum.Desnoje pravo,pravedno, pravilno.Levoje naprotivstrana srca,emocionalno, nesvesno. ' tamogdedelu.je tt3z; Emptiie des Individuatiansprozesses i (Jber MandalasylTtpolik, slike 20, 41,59 i 60. 'tt4Psychologie und'Alchemie /pasus18gi 209JRedje o detiriregimina i dispositiones. I lS"Raswori i udvrsti". 116lAlto p. 382i dalje/ sprach Zarathustra, ll7c"rnurn, AtomicEnergt in Cosmicand HumanLfe, p. 72. llSAnonimni haranijski traktat naslovljen Liber platonis quartorumu:Theatr. (1622) je chem. V, p" 114i dalje.Verovatno u 12.veku preveden saarapskog . Up. Psvchologie undAlchemie, pasus t66idahjel. llgFludd, De animaeintellectualis scientia sevgeomantia 16lpp.35 i dalje/. l20Arit*ologia, siveDe abditis nunNerorum p.260 mysteriis i dalje.Za ovo ukazivanje zavaljujem se g-dici Dr. M. - L. von Franz. t"r.".,p.266.

327 f 22Potvrde za ovo nalazese u: Psychologie und Alchemie, pnssim. 123 De curculophysico quadrato,p. 16. zlatna kuia, dva puta podeljeni krug, detvorougaonafalanga,zid, bedem,detvorostrukiborbeni poredak" p 19) /poimoyj u tekstunisu povezani/. t'owilhelm und Jung, Das Geheimnis der Goldenen ljlilte,gr111. "'Berthelot Alch. grecs,II, 44 lpp.96-1051. "'lPhysica genesisu: lTheatr. chem. (1602) I, pp. 391 i 129 p. 26. La Yertu et la propri\td de la quinte essence,

p. 17. "0r."., l25r'gou

42s.

XV

ZAVRSNAREC
r.U Svajcarskoj knjiZevnosti istideseSpittelerovImago. 'Hurwitz, Archetypische Motive in der chassidischen Myslift, Kq. VI. 'Ovom temombavi se opSirna oksfordska disertacija Amy f , Allenby-a, A Psychological Studyof the Origins of Monotheism.