| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |

29
NOVI KONCEPT EKVIVALENTNOG MODELIRANJA
SPREGNUTOG NOSAA ELIK BETON
Ilija M. Milii
1
UDK: 624.07:620.172.22
Rezime: U radu se daje novi predlog ekvivalentnog modula elastinosti spregnutog
preseka namenjen modeliranju spregnutih nosaa. Zbog toga se u raunarskom
modeliranju primenom aplikacija za CAA (Computer Aided Analysis) sluimo razliitim
varijantama reenja. Noviji aplikativni softveri, prevazilaze ovaj problem manje ili vie
uspeno specijalnim konanim elementom. Meutim, nametnuti ekvivalentni modul
elastinosti spregnutog preseka je podesan i sa primenom postojeih aplikacija porodice
CAA, i temelji se na geometrijsko mehanikoj analogiji (GMA) karakteristika
spregnutog poprenog preseka tipa elik beton. Na osnovu eksperimentalno
teorijske analize sa gledita kriterijuma nosivosti i upotrebljivosti predloeni koncept
ekvivalentnog modeliranja je tehniki pouzdan.
Kljune rei: ekvivalentni modul elastinosti, modeliranje, model, spregnuti nosa,
konani element, ugib, analogija
1. UVOD
Raunarsko modeliranje se definie skupom logikih aktivnosti koje u aplikacijama za
CAA izgrauju proraunski model konstrukcije. Ovo je u sutini najosetljivije i najtee
mesto u proraunu konstrukcija. U optem sluaju modeliranje predstavlja iskustvo i
intuitivnost strunog lica koje vri pripremu modela konstrukcije.
S druge strane pri modeliranju kostrukcija zahteva se velika kreativnost, prosuivanje i
upornost uz ne malo uloenog konkretnog rada uz raunar. Specijalni modeli za
proraun konstrukcija u aplikacijama CAA dele se prema razliitim kriterijumima, i oni
su dati u [4].
Metodologija izrade proraunskog modela je:
grubi model (2D, 3D),
redukovani model (2D, 3D),
fini model (2D, 3D).
Kada se fiziki model konstrukcije ne poznaje dovoljno potrebno je uraditi grubi
raunski model i na njemu sprovesti proraun minimalan broj vorova i elemenata.
Redukovanje se odnosi na, smanjenje broja vorova, i izbora novog tipa konanog
elementa (KE) sa manje stepeni slobode ili manje vornih taaka. Primeri redukovanja
modela mogu biti kada se:
ploa izloena savijanju zameni membranom,

1
Doc. dr Ilija M. Milii, dipl.in.gra., Univerzitet u Novom Sadu, Graevinski fakultet Subotica, Kozaraka
2a, tel: 024 554 300, e mail: milicic@gf.su.ac.yu
30
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


kada se ploa izloena savijanju zameni ekvivalnetnom ploom,
sanduasti preseci od ploastih KE zamene grednim elementom,
orebljenja i ukruena modelirano ploama zameni grednim elementom,
zapreminski element zameni ploom ili gredom, itd.
Na taj nain ispunjen je uslov da se redukovani model ponaa slino kao grubi ili pak
kao fini model. Tako se skrauje vreme i broj varijanti, kao i obrada rezultata tj. dobija
se jednostavan model. Ponekad grubi proraunski model moe biti i redukovani model.
Poseban znaaj ima modeliranje i sprovoenje simulacija po obavljenom merenju. Inae,
raunarsko modeliranje alatima savremenih tehnologija delimino se formalizuje, pa se
sada znatno olakava reavanje i novih dodatnih zahteva koji se u savremenim
okolnostima nameu.
U veini sluajeva zadravaju se steene navike usvajanja nivoa apstrakcije, ali se esto
pojavljuju situacije kada su one potpuno nepotrebne.
Na osnovu dosadanjeg istraivanja uoavaju se velike mogunosti sloboda u
modeliranju konstrukcija sa aplikacijama za CAA. Sloboda modeliranja se ogleda u
izboru konanog elementa, u spajanju udvajanju linijskih i povrinskih KE u svakoj
situaciji, itd. Sve ovo proizilazi od elje da se proraunski model priblii stvarnosti, tj. da
se prepoznaju teorijske poznate i ako je mogue da se naslute i teorijske nepoznate
formulacije.
Geometrijski identini modeli sa gledita metodologije modeliranja je klasifikacija
modela koji su se prirodno nametnuli s obzirom na interakciju raunarskih aplikacija iz
okruenja CAD CAA.
Geometrijski neidentini modeli su svi modeli koji se ne mogu kreirati u skladu sa
realnom geometrijom objekta ili usled odreenih injenica napred izloenih.
Meutim, esto jedan kreiran model ima samo jednu primenu (npr. samo za statiku
analizu proraun ugiba). Tako model za statiku i model za dinamiku analizu jedne
konstrukcije ponekad ne moraju biti isti, pa ak se deava da i ne lie.!.
Danas, CAA aplikacije poseduju opcije koje korisniku vizuelno "doaravaju" realnu
konstrukciju, a pored toga ponekad slue samo kao kontrola unesenih podataka. Ovde se
navode neke specifine ali i konkretne situacije pri modeliranju, koje kasnije u
procesorskom delu mogu dati potpuno nepouzdane proraunske rezultate.
Na primer, kontakt ploe i "I" nosaa, gde ploa lei na gornjoj "flani" preseka, a
ujedno je spregnuta nekim sredstvom za sprezanje.
U ovoj situaciji simulacije sa geometrijski identinim modelom su bile ne mogue, a
rezulati prorauna nepouzdani.
Primenjeni modeli za proraun mostovskih konstrukcija ove klasifikacije su:
Ravanski rotiljni modeli,
3D rotiljni modeli,
2D model sa sa membranskim elementima za plou i tapni za nosae,
3D model sa sa membranskim elementima za plou i tapni za nosae.
Prve idealizovane modele konstrukcija mostova u svetu dali su (Cussens, 1975), i (Bhatt,
1986).
Kod nas 2D model prema teoriji druog reda belei se na primeru drumsko lananog
mosta preko reke Tise na putu Kanjia Novi Kneevac, (Hiba, ., 1972).

Ipak, tenja za jednim jedinstvenim modelom konstrukcije za sve analize je ne
ostvarena, nauci je postavljen zadatak, a istraivaima novi izazovi.
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
31


2. KONCEPT EKVIVALENTNOG MODELIRANJA

Kako je u predhodnom izlaganju reeno, namee se jedan predlog kojim se eli
preciznije da modeliraju specifina konstruktivna reenja. Na taj nain se omoguava
modeliranje spregnutih konstrukcija geometrijski identinim 3D modelom. Zapravo,
spregnute konstrukcije ili spregnuti nosai u konstrukcijama su dosta zastupljeni, a
prema tehnologiji izvoenje mogu biti izvedene u fabrici ili na licu mesta gradilitu.
Zbog tih injenica, za raunarsko modeliranje to je objektivan problem, koji se sa
aplikacijama CAA prevazilazi sluei se razliitim varijantama reenja. Noviji
aplikativni softveri CAA, prevazilaze taj problem manje ili vie uspeno posebnim
specijalnim konanim elementom. Meutim, ponueno reenje je sa tehnikog gledita
pouzdano i sa primenom postojeeg softvera CAA (Tower 4.3.8, modul PanelPro) i sa
njegovim konanim elementima metodom analogije. Prema tome, ukoliko je popreni
presek tretiran kao kompozit (tj., sastavljen od elinog nosaa i betonske ploe,
meusobno spregnutih) geometrijske i mehanike karakteristike su udvojene ime se
dobija odreena krutost nosaa konstrukcije. Tako, ako se poe od deformacije
sistema, koja predstavlja zbir ugiba i jednog i drugog materijala koji zajedno angauju
ukupnu geometriju preseka kompozita. U tim okolnostima betonskom delu nosaa se
poveravaju sile pritiska, dok su elinom poverene sile zatezanja. Pri takvom spoju
poprenih preseka teorijski jedino materijal sredstava za sprezanje suprostavlja se
smiuim naponima. Angaovanje betonskog dela je preko aktivne sadejstvujue irine
za koju se zna da je njena maksimalna vrednost jednaka meusobnom rastojanju elinih
nosaa. Ako se poe sada od toga, i u proraun za 3D model unese izvedena irina
betonske ploe, to znai da npr. postoji geometrijski identina kolovozna ploa mosta, ta
povrina naziva se realnom povrinom betonskog dela, a analogno tome postoji i realna
povrina elinog dela nosaa A
u
. S druge strane poznate su geometrijske
karakteristike spregnutog preseka koju ine idealizovana povrina i moment inercije
poprenog preseka nosaa. Prema ovom predlogu analogija se zasniva na geometrijskim
i mehanikim karakteristikama poprenog preseka nosaa datih izrazom (1):


-
=
ekv u
b
E A
E
A
( 1 )
Gde je:
-
ekv
E ekvivalentni raunski modul elastinosti za spregnutu konstrukciju,
-
b
E modul elastinosti betona,
-
u
A realna povrina betonske ploe i elinog nosaa,
-
*
A idealizovana povrina spregnutog poprenog preseka,
- koeficijent geometrijsko mehanike analogije (GMA)
Leva strana jednakosti (1) je bezdimenzionalna i predstavlja odnos mehanikih osobina
materijala, dok je desna strana odnos geometrijskih karakteristika preseka, i takoe je
bezdimenzionalna. Kako bi leva i desna strana (1) bile jednake, desna strana se mnoi sa
koeficijentom (). Najpre, treba ispitati kako se ponaa E
ekv
kompozita, ukoliko su
spregnuti elini nosa i betonska ploa izraena od betona kvaliteta, MB 30, 35, 40,
45,50, 55, 60.
32
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


Autor ovom prilikom namee stav, da je ekvivalentni modul elastinosti kompozita
konstantan E
ekv
= const. U prilog ovom stavu nadalje slede tehnika obrazloenja i
raunski primer, kontrolisani sa eksperimentalno utvrenim vrednosti ugiba, dilatacija
odnosno napona. Ako se poe od toga da je nosa u stanju da se suprostavi apliciranom
optereenju kao kompozit sa stanovita ugiba u prvom redu zavisi od mehanikih
karakteristika elinog dela nosaa.
Betonski deo nosaa deformie se od naprezanja koja su njemu poverena tj. od
skupljanja, teenja, ali ne i vertikalnih komponenti deformacija.
Zato ne i betonskog dela, kada sadejstvuju zajedno?
Zato, ako se izazovu elinom delu velike deformacije (to je mogue) prvo e sredstva
za sprezanje izgubiti svoju ulogu (npr. proklizae spoj na kontaktnoj povrini bez sloma
betona). U tom sluaju vertikalne deformacije kompozita nastaju onda kada deformaciju
pone da realizuje elini deo nosaa. Ukoliko se uzme u obzir tehnologija sa kojom je
ostvaren kompozit, imamo da je odreeno naponsko stanje ve uneseno u elini deo
preseka nosaa.
Na taj nain se praktino njemu umanjuju mehanike karakteristike iz domena elastinog
ponaanja materijala. To umanjenje mehanikih karakteristika iskazuje se padom modula
elastinosti preseka kompozita ili preko ekvivalentnog modula elastinosti. Ekvivalentni
modul elastinosti predstvalja ulazni podatak u proraunu za analizu kriterijuma
upotrebljivosti sa geometrijski identinim modelom.
Elasto visko plastino ili visko plastino podruje ponaanja materijala se ne
postavlja kao zadatak u ovom radu, pa ni ovog koncepta ekvivalentnog modeliranja
poprenog preseka nosaa.
Ekvivalentni modul elastinosti prema (1) sa gledita geometrijsko mehanike analogije
GMA, se uspostavlja pomou koeficijenta , datog izrazom (2) .
Koeficijent GMA u prvom redu zavisi od:

odnosa modula elastinosti materijala koji ine kompozit n,
aktivne sadejstvujue irine betonske ploe b
eff
,
meusobnog rastojanja elinih nosaa u osnovi .
Na osnovu toga je:

b

E
E

| |
=
|
|
\ .
( 2 )
Gde je:

geometrijski parametar,
E
b
modul elastinosti betona,
E

modul elastinosti elika.

Znai, ostaje jedino nepoznati geometrijski parametar u izrazu (2), koji iskljuivo
zavisi od aktivne sadejstvujue irine betonske ploe spregnutog preseka b
eff
, i njene
maksimalne vrednosti , Sl. 1.
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
33




Slika 1 Popreni presek spregnutog osaa

Prema tome, ekvivalentni modul elastinosti pogodan za primenu je:


u
ekv b b

E A E
E
E
A

-
| |

=
|
|
\ .
( 3 )
S druge strane sa daljom analizom mehanizma otkaza spregnutog poprenog preseka
konstatuje se da su naruene geometrijske karakteristike poprenog preseka nosaa.
Prema tome, sa promenom geometrijskih karakteristika spregnutog preseka nosaa
prestaje potreba za njegov teorijski tretman kao kompozita kada nema sadejstva
izmeu dva dela jednog poprenog preseka nosaa. Teorijsko razmatranje sa predhodno
iznetim injenicama dalje se raunski dokazuje i uporeuju sa eksperimentalnim
rezultatima.


3. TEORIJSKO EKSPERIMENTALNI REZULTATI

Za ilustraciju kao poseban primer prikazuje se ispitivanje na delu spregnute meuspratne
konstrukcije sprovedeno statikim i dinamikim probnim optereenjem u dograenom
skladitu fabrike kolaa "Banini" A.D. u Kikindi. Ispitivanje je sprovedeno novembra
2004. godine, po programu sastavljenog od strane doc. dr Ilije M. MILIIA, i prof. dr
Ljubomira M. VLAJIA. U okviru ovog rada izdvojen je jedan karakteristian nosa Sl.
2, pozicija SN3`. Ukratko, meuspratna konstrukcija je sistem spregnutih nosaa
izvedena od elinih nosaa I preseka ojaanih podvezicama sa donje strane "flane", i
polumontane betonske ploe tipa "OMNIA". Armirano betonska ploa je debljine
d=4+13=17 cm, izraena od betona MB 35. Statiki sistem nosaa je prosta greda
raspona L=9.00m i L=8.50m, na delu koji je obuhvaen probni ispitivanjem rafirana
povrina na Sl. 2. Spregnuti nosai svoje reakcije prenose preko veza sa zavrtnjima na
viedelne zatvorene zavarene eline stubove. Viedelni zatvoreni stubovi sa aicama
temelja samaca su formirali ukljeteni oslonac. Modeliranje proraunskog modela
p
h
beff

d
34
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


spregnutog nosaa za potrebe izrade Programa ispitivanja prikazano je na Sl. 8, 9. Prema
tome, za definisanje mernih mesta i mernih preseka pored raunskog modela iz
arhitektonsko graevinskog dela projekta, neophodno bilo predvideti jo jedan mogui
2D proraunski model. Ovim na prvi pogled jednostavnim proraunskim modelom
trebalo je da se verifikuje statiki tretman nosaa iz projekta, ali i da se predvidi drugo
mogue ponaanje meuspratne konstrukcije pod dejstvom statikog probnog
optereenja. Graevinski radovi u dograenom delu skladita fabrike okonani su 2000.
godine.


Slika 2 Osnova spregnute meuspratne konstrukcije

Za dalje tretiranje novog koncepta neophodan je proraun geometrijskih karakteristika
spregnutog poprenog preseka za verifikaciju raunskog modela iz projekta, Sl. 3.


Slika 3 Geometrijski podaci poprenog preseka nosaa POS SN3`
SN3'
SN3'
SN3'
S1 N4 N2 S1
SN1
SN1
P
7
P
7
N
6
N
6
S2 S2
N5
S1
S1
S1
P
6
P
6
P
6
P
7
P
7
N2
SN1'
S1
1750
2
5
0
5
0
0
5
0
0
6
0
2
1
8
5
2
1
7
5
6
900 850 35 450 1000 880 900 880 345
6240
4455
5
5
0
5
0
0
5
0
0
6
0
2
6
0
2
6
0
2
5
5
2
3
9
0
8
225
y
y
c
T
T
T
y
y
d
1
2
3
t
g
t
d
p
c
g
c
d
b
c
x
y
INP400
MB 35
180x14

| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
35


elik: 0361 Beton: MB 35
E

= 21000 kN/cm
2
E
b
= 3300 kN/cm
2

A

= 143.20 cm
2
d
p
= 17.0 cm
y
g
= 23.60 cm b
eff
= 225.00 cm
y
d
= 17.80 cm A
b
eff p
b d = = 3825.00cm
2
I

= 38108.00 cm
4
y
bd
= 0.5
p
d = 8.50 cm
W
g

g
I
y
= = 1614.75 cm
3
I
b
3
12
eff p
b d
= = 92118.75cm
4
W
d

d
I
y
= = 2140.90 cm
3

Idealizovani modul elastinosti: E = E

b
b
E
n
E
= = 0.157143

E
n
E
= = 1.0
Redukovane povrine poprenog preseka:

A A n = =

143.20 cm
2
,
b b b
A A n = =

601.07 cm
2
.
Redukovani momenti inercije poprenog preseka:

I I n = =

38108.00 cm
4
;
b b b
I I n = =

14475.80 cm
4
.
Rastojanje teita elinog i betonskog dela preseka:
g bd
c y y = + = 32.10 cm.
Povrina spregnutog poprenog preseka:
*
b
A A A = + =

744.27 cm
2
.
Poloaj teita idealnog poprenog preseka:
b

A
y c
A
-
= =

25.92 cm,

b
A
y c
A
-
= =

6.18 cm,
tg bg b
y y y = + = 14.68 cm,
td d
y y y = + = 43.72 cm.
Idealizovani moment inercije spregnutog preseka:
2

I I A y
-
= + =

134345.11 cm
4
,
2
b b b b
I I A y
-
= + =

37403.45 cm
4
,
* * *
b
I I I = + = 171748.56 cm
4
.
Nadalje, neophodni podaci za objanjenje koeficijenta GMA nalaze se u tabeli 1. Pri
emu je poznato da ukoliko je odnos /
eff
b nepromenljiv, tada je = const. Iz
praktinih razloga usvojeno je za = 0.9, i sraunat je ekvivalentni modul elastinosti
36
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


kolona 6 tabela 1. Vrednosti u koloni 5 predstavljaju odnos realne povrine i njoj
odgovarajue idealizovane povrine poprenog preseka nosaa SN3`. Prema
mogunostima raunarske aplikacije AutoCAD, opcijom / Inquiry Toolbars /
komandom Region / Mass Properties, date su vrednosti za realnu geometriju poprenog
preseka nosaa.

---- REGIONS -------- /cm, cm
2
, cm
4
/ ----------------------------------------------------------------------------------
Area: 3968.5392
Perimeter: 599.9200
Bounding box: X: -112.5000 -- 112.5000
Y: 0.0000 -- 58.4000
Centroid: X: 0.0000, Y: 48.7377
Moments of inertia: X: 9700064.2922 Y: 16138748.6233
Product of inertia: XY: 0.0000
Radii of gyration: X: 49.4393, Y: 63.7705
Principal moments and X Y directions about centroid:
I: 273329.2466 along [1.0000 0.0000]
J: 16138748.6233 along [0.0000 1.0000]
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tabela 1 Raunske vrednosti
ekv
E prema GMA za = 0.90
B
b
E /
b
E E

*
/
u
A A
ekv
E
(kN/cm
2
) ( ) ( ) ( ) (kN/cm
2
)
1 2 3 4 5 6
30 3150 6.6667 0.750 5.535 1.308 10
4
35 3300 6.3636 0.743 5.332 1.307 10
4
40 3400 6.1764 0.738 5.205 1.306 10
4
45 3500 6.0000 0.733 5.082 1.304 10
4
50 3600 5.8333 0.729 4.967 1.304 10
4
55 3700 5.6756 0.724 4.857 1.301 10
4
60 3800 5.5263 0.719 4.751 1.300 10
4

Ili, ako se kolona 6, tabele 1, grafiki prikae u zavisnosti od kvaliteta AB ploe od koga
je izraena, sledi dijagram kao na Sl. 4.

Slika 4 Ekvivalentni modul elastinosti u zavisnosti od MB

Prema tome, sada imamo dokaz da je ekvivalentni modul elastinosti materijala
spregnutog poprenog preseka konstantan, i da se moe uneti u aplikaciju za proraun
kao ulazni podatak, sa odreenom vrednosti.
0
5000
10000
15000
20000
25000
30 35 40 45 50 55 60
MB
E
_
e
k
v
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
37


Nadalje, se proraun vri za raunski primer, kod koga se sadejstvujua irina betonske
ploe menja u koracima kolona 1, tabela 2. Sada treba pratiti promenu odnosa povrine
betonskog dela sa aktivnom irinom koloni 1, tabele 2, i betonskog dela sa maksimalnom
vrednou sadejstvujue irine ploe kolona 5, tabela 2. S druge strane takoe treba
pratiti promenu idealizovanog momenta inercije sa ukupnim idealizovanim momentom
inercije dobijenim za maksimalnu vrednost sadejstvujue irine, kolona 7 tabela 2.
Ukoliko se vrednosti kolone 5 i 7 predstave grafiki u funkciji odnosa / b
eff
, dolazi se
do zakljuka da vrednostima parametra , odgovaraju prosene vrednosti ordinata ove
dve krive, Sl. 5.

Tabela 2 Raunski podaci za definisanje geometrijskog parametra
eff
b /
eff
b
b
A
*
A
( )
/
b
A A

*
x
I
*
( )
/
x x
I I


( cm ) ( ) ( cm
2
) ( cm
2
) ( ) ( cm
4
) ( )
1 2 3 4 5 6 7
200 0.800 3400 677.49 0.800 167341.49 0.970
210 0.840 3570 704.20 0.840 169168.02 0.977
220 0.880 3740 730.91 0.880 170908.06 0.984
225 0.900 3825 744.27 0.900 171748.56 0.987
250 1.000 4250 811.06 1.000 175694.72 1.000


Slika 5 Zavisnost parametra u funkciji odnosa /
eff
b .
Tako se funkcija promene geometrijskog parametra moe napisati u obliku:

7
1 10
2
eff
b
e

| |

|
\ .
= ( 4 )
Brojni primer:
Za spregnuti nosa SN3`, sa pripadajuim optereenjem sistema kao na Sl. 8 i Sl. 9,
sraunati vrednosti ugiba i momenata savijanja:
0.7
0.75
0.8
0.85
0.9
0.95
1
0.8 0.85 0.9 0.95 1
[ b
eff
/ ]
[

]
38
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


sa geometrijskim karakteristikama spregnutog poprenog preseka tretiranog na
klasian nain i manuelno unesenim u PanelPro Model 1, i
sa geometrijski identinim poprenim presekom i ekvivalentnim modulom
elastinosti Model 2.


Slika 6 Karakteristike nosaa SN3` za model 1 (preprocesorski podatak)
Sraunavanje ekvivalentnog modula spregnutog poprenog preseka prema (3):
2
3300 /
b
E kN cm = ,
2
21000 /

E kN cm = , 225
eff
b cm = , 250cm = ,
2
3825 143.20 3968.20 A cm = + = ,
* 2
744.27 A cm = ,
7 225
1
10 250
0.939
2
e
| |

|
\ .
= = ,
4 2
1.37 10 /
*
E A E
ekv b b
E kN cm
E
A

| |

= =
|
|
\ .


Slika 7 Karakteristike nosaa SN3` za model 2 (preprocesorski podatak)




| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
39


Tabela 3 Eksperimentalne vrednosti ugiba za 3+4 fazu probnog optereenja
Merno mesto 1 2 3 12 1
Ugib (mm) 1.0 6.7 1.3 5.7 1.0

Ugib sredine prvog polja, merno mesto 2 iznosi:
( )
2 2 1 3
1
2
u u u A = + = 5.6 mm
Ugib sredine drugog polja, merno mesto 12 iznosi:
( )
12 12 3 1`
1
2
u u u A = + = 4.6 mm
Model 1

Model 2

A B C

Slika 8 Raunske vrednosti vertikalnih pomeranja spregnutog nosaa SN3`

Model 1

Model 2

A B C

Slika 9 Raunske vrednosti momenta savijanja spregnutog nosaa SN3`

Legenda:
Model 1 je proraunski model nosaa SN3` sa manuelno unesenim
podacima idealizovanog poprenog preseka geometrijski ne identian
model,
Model 2 je proraunski model nosaa SN3` sa ekvivalentnim modulom
elastinosti geometrijski identian model.
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
25 kN/m
9.00 8.50
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
1 2 3
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(A) (B)
12
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
25 kN/m
9.00 8.50
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
[mm]
oy
1 2 3
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(A) (B)
12
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
(B)
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
25 kN/m
9.00 8.50
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
1 2 3
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(A)
12
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
[kNm]
Mz
(B)
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
[2] [2]
[1] [1]
25 kN/m
9.00 8.50
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
25 kN/m
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
9.00 8.50
1 2 3
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(A)
12
40
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |


4. ZAKLJUAK

Na osnovu teorijsko eksperimentalne analize, tj. rezultata prorauna i registrovanih ugiba
konstatuje se daje proraunski 2D model nosaa SN3` (Sl. 8 Model 2), a s tim i
predloeni koncept ekvivalentnog modeliranja pomou GMA tehniki pouzdan. Takoe,
nametnuti koncept sa tehnikog gledita je korektno obraen i sa primenom postojeeg
softvera za CAA (u ovom radu, Tower 4.3.8, modul PanelPro) i sa njegovim konanim
elementima metodom analogije. Na taj nain se informacionim tehnologijama
praktino obezbedila primena za modeliranje i sprovoenje simulacija nad spregnutim
konstrukcijama sa geometrijski identinim 3D modelom za verifikaciju kriterijuma
upotrebljivosti.


LITERATURA

[1] Elaborat o ispitivanju spregnute meuspratne konstrukcije u dograenom skladitu
fabrike kolaa "Banini" u Kikindi pod uticajem statikog i dinamikog probnog
optereenja, TMTK 002/04, Subotica, 2004.
[2] Milii, M.I., Vlaji, M.Lj.: Eksperimentalno teorijska analiza spregnute tavanice
regalnog skladita pri statikom dejstvu u fabrici Banini A.D u Kikindi, 12
Kongres JDGK, 27 29. IX., Vrnjaka Banja, Knjiga 2, 2006, str. 25 40.
[3] Milii, M.I.: Prilog analizi kriterijuma upotrebljivosti mostovskih konstrukcija
interakcijom raunarske simulacije i 3D laserskog skeniranja, Magistarski rad,
Subotica, 2004.
[4] Milii, M.I.: Teorijsko eksperimentalna analiza preraspodele optereenja pri
odreivanju kriterijuma upotrebljivosti mostovskih konstrukcija, Doktorska
disertacija, Subotica, 2007.
[5] Vlaji, M.Lj., Beleslin, R., Milii, M.I.: Eksperimentalno teorijska analiza
ponaanja peurkaste meuspratne konstrukcije preduzee "Soko tark"
Beograd, PTIPAR PITSI MENEDZSMENT 2000, Nemzetkzi
konferencia 2000 jlius 3 4, Budapesti Mszaki s Gazdasgtudomnyi Egyetem
pitskivitelezsi Tanszk, Budapest, 2000.
[6] Mihailovi, V.: Spregnute i prednapregnute konstrukcije, Nauna knjiga, Beograd,
1989.
[7] Foli, R.: Analiza aktivne irine ploe i graninih stanja od armiranog i predhodno
napregnutog betona, Novi Sad, 1975.
[8] Foli, R., Tatomirovi, M., Popovi, B.: Uticaj skupljanja i teenja betona
spregnutih armiranobetonskih nosaa u preseku bez prsline, Fakultet tehnikih
nauka u Novom Sadu, Posebno izdanje 10, Novi Sad, 1986.
[9] Proki, A.: Matrina analiza tankozidnih konstrukcija, Kramerprint, Zemun, 1999.
[10] Milainovi, D.D.: The Finite Strip Method in Computational Mechanics, Faculty
of Civil Engineering Subotica, University of Novi Sad, Birografika Subotica, 1997.
[11] EN 1994 1 1: 2004, Evrokod 4: Proraun spregnutih konstrukcija od elika i
betona, deo 1 1: Opta pravila i pravila za zgrade, Graevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu i Jugoslovensko drutvo graevinskih konstruktera
JDGK, Beograd, 2006.
| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |
41


[12] De Corte, W., Van Bogaert, P.: The effect of shear deformations in floor beams on
the moment distribution in orthotropic plated bridge decks, Journal of
Constructional Steel Research, 2006.
[13] Macorini, L., Fragiacomo, M, Amadio, C, Izzuddin, B.A.: Long term analysis of
steel concrete beams: FE modeling for effective width evaluation, Engineering
Structures, 2006.
[14] Mariukaitis, G., Jonaitis, B., Valivonis, J.: Analysis of deflections of composite
slabs with profiled sheeting up to the ultimate moment, Journal of Constructional
Steel Research, 2006.
[15] Upustvo za korienje programa: PanelPro, Planet, Tower 3D model builder,
verzija 4.1 za Windows 95, NT, Radimpeks, Beograd.

NEW COMPENDIUM OF THE EQUIVALENT MODUL
OF COMPOSITE STEEL CONCRETE GIRDERS
Summary: In this paper gives new proposal the equivalent of elasticity modul of
composite section designed of modeling composite girders. Because of the calculation
modeling application for CAA (Computer Aided Analysis) serves the different version of
report. Newer of the applications software transcends this one problem less or farther of
the lucky special FE. However, adjust of the equivalent modul elasticity of the composite
section applicable usage real life software family CAA, based of geometry mechanical
analogy (GMA) characteristic of composite section mode steel concrete. Then base of
the experimentally theoretical analyses with aspects criteria of the bearing and of the
usability nominee draft of the equivalent modeling is technical safe

Key words: Equivalent elastic modulus, modeling, models, composite girder, finite
elements, sag, analogy