Вы находитесь на странице: 1из 2

1. Zbog ega Rajt Mils odaje priznanje Lazarsfeldu? 2. Navesti 4 Lazarsfeldova metodska naela u prouavanju drutvenih pojava. 3.

Navesti koja je najvanija imanentna vrednost naunog istraivanja. Tenja za objektivnou, nepristrasnou i proverljivou su tri razliita izraza za istu stvar i predstavljaju imanentnu vrednost naunog istraivanja. 4. Uloga empirijskog shvatanju. istraivanja prema hipotetiko-deduktivnom

Hipotetiko-deduktivno shvatanje uloge konkretnog istraivanja ima mnoge prednosti nad skupljakim empirizmom koje proizilaze iz jasnog uoavanja aktivne uloge teorijske misli u svakom razvijenom naunom istraivanju. Ipak, ono jednostrano tumai istraivaku praksu teorijski najrazvijenijih nauka. Za ovu metodoloku struju je dosta karakteristino da poistoveuje nauno istraivanje sa pojedinanom akcijom prikupljanja podataka i da pokazuje naroitu sklonost prema anketnim i slinim statistikim ispitivanjima. 5. Zadatak etologije prema D.S. Milu. Etologija je Milov termin za nauku koja treba da objasni kako u odreenim drutveno-istorijskim uslovima, opte i svim ljudima zajednike osobine, dobijaju specifian karakter. Etologija prouava, dakle, konkretnu psihologiju odreene drutvene sredine koja je nastala pod uticajem delovanja istorijske tradicije te sredine i njenog aktuelnog stanja, za razliku od psihologije koja se bavi najosnovnijim univerzalnim zakonima ovekove psihike prirode. 6. ta je sekundarna analiza? 7. Uzroci graaka u stvaranju, obradi i sreivanju iskustvene evidencije . Istraiva, ukoliko eli da utvrdi uzrok greaka, neophodno je da ih ralani prema njihovim izvorima i fazama stvaranja iskustvene evidencije. Greke koje nastaju prilikom izrade programa istraivanja. Njihov izvor se nalazi u organizatoru istraivanja- a) ako predmet istraivanja nije jasno definisan, b)nepaljivi postupci u utvrivanju iskustvenog delokruga. Greke koje se pojavljuju u toku prikupljanja podataka- a) greke iji su izvori u licima koja prikupljaju podatke( nestrunost, nedovoljna pripremljenost...), b) greke iji je izvor u licima koja daju obavetenje. Greke koje se javljaju u toku obrade i sreivanja izvornih obavetenja( druga i trea faza)-a) nepouzdanost klasifikacije i merila, b) tehniki nedostaci ( npr. nedovoljna preglednost, nejasno ispisivanje ifara...). U treoj fazi nastaju sintetiki oblici. Ovde mogu nastati neke neznatne greke(npr. zamena pretkolone i zaglavlja i nastane ,tako, obrnuta tabela), ali fatalne.

8. VERBECJUNG-Rikert i Veber. Kulturne pojave se mogu razumeti jedino ako se utvrdi njihova veza sa odreenim vrednostima ( vertbeziehung). Rikert je stalno naglaavao vanost ove veze, jer je ta odreena vrednost pokretala ljudsku delatnost koja je neku pojavu stvorila. 9. Maksimalan br. poena na Sorokinovom indeksu utucajnosti. Vrednosti se kreu od 1-12 poena. 10. Definicija ordinalne skale. Pomou ordinalne skale utvruje se red du nekog kontinuuma, ali ne i razlike u apsolutnim veliinama.