Nastavni centar:Nis Studijski program:Pravo Godina stidija:II Predmet: Savremeni pravni I politicki sistemi

NADLEZNOSTI

KONGRES SAD DOMOVI I - ESEJ-

MENTOR: Prof. dr Dusko Radosavljevic

STUDENT: Mandic Danijel

477/11

STA JE KONGRES SAD?

Kongres Sedinjenih Americkih Drava (engleski United States Congress) je zakonodavno telo amerike federalne vlasti.On je dvodoman i sastoji se od donjeg Predstavnikog doma I gornjeg doma,odnosno Senata.Senat ima 100 lanova, dva iz svake drave koji se biraju na period od est godina.Ranije su senatore birali dravni parlamenti, ali usvajanjem sedamnaestog amandmana na Ustav 1913.godine,ova procedura je izmenjena tako da je, od tada,izbor poslanika u rukama graana.Postoje tri generacije senatora i nova generacija se bira svake dve godine.Predstavniki dom (koji se na engleskom skraeno zove House) ima 435 lanova, svaki od kojih zastupa kongresni okrug i ima mandat od dve godine.Mesta u Predstavnikom domu raspodeljena su meu dravama na osnovu broja stanovnika,s tim da svaka drava ima pravo na barem jednog predstavnika. lanove biraju graani na period od dve godine, pri emu svi mandati teku istovremeno.Rezidentni zastupnik Puerto Rico-a (izabran na etiri godine) i delegati iz Amerike Samoa-e,Distrikta Kolumbija, Guam-a i Devianskih Ostrva ine sastav Kongresa SAD-a kompletnim.Delegati se biraju na dve godine.Rezidentni zastupnik i delegati mogu uestvovati u raspravi ali nemaju pravo glasa na plenumu niti na zajednikoj sednici senatora i

predstavnika.Oni,meutim, imaju pravo da glasaju u odborima iji su

lanovi.Kongres zaseda u zgradi Capitol u Washingtonu.Izraz "Kongres" se takoe moe koristiti za tano odreeni saziv Kongresa,s obzirom na sastav poslanika.

FUNKCIONERI
Potpredsednik SAD je u isto vreme predsedavajui Senata.U
njegovom odsustvu, njegove dunosti preuzima predsednik pro

tempore koga bira Senat ili neko koga on odredi.Predsedavajueg Predstavnikog doma bira Predstavniki dom;on moe odrediti bilo kog lana Doma da ga zameni u sluaju njegovog odsustva.Funkcija lidera veine i manjine u Senatu postoji tek od poetka dvadesetog veka.Lideri se biraju na poetku svakog novog Kongresa veinom glasova senatora iz njihovih politikih partija.U saradnji sa njihovim partijama, lideri su odgovorni za ostvarivanje zakonodavnog programa.Ovo podrazumeva upravljanje protokom zakona i

informisanje lanova o predloenim aktivnostima u vezi sa pitanjima u proceduri.Lideri su istovremeno lanovi partijskih organa zaduenih za osmiljavanje politike i organizaciju, a u radu im pomau

partijski bievi i partijski sekretari.Rukovodstvo Doma je u sutini struktuirano na isti nain kao i rukovodstvo Senata, gde su lanovi Doma iz dotinih partija odgovorni za izbor njihovih lidera i bieva. Sekretar Senata,koji se bira glasovima u Senatu, obavlja dunosti predsedavajueg Senata u odsustvu potpredsednika i tokom izbora predsednika pro tempore.Sekretar je uvar peata Senata; on upuuje zahtev Sekretaru trezora za sredstvima potrebnim za nadoknade senatorima,slubenicima i zaposlenima kao i za pokrie izdataka Senata, a takoe je ovlaen da zaklinje slubenike Senata i druge svedoke pred Senatom. Sekretareve izvrne dunosti podrazumevaju overavanje izvoda iz urnala Senata; zaduen je i za overavanje zakona,zajednikih odluka (oba doma) i odluka Senata; u postupcima impimenta, pod nadlenou predsedavajueg, zaduen je za

izdavanje svih naloga, ovlaenja, naredbi i propisa autorizovanih od strane Senata; i zaduen je za overavanje za predsednika SAD tzv. saveta I saglasnosti Senata na ratifikaciju sporazuma i na imena osoba koje su nominovane od predsednika, a potom prihvaene ili odbijene od strane Senata. ef obezbeenja u Senatu bira se u Senatu I slui kao izvrni

slubenik tog tela.On upravlja razliitim odeljenjima i zaduen je za njihov nadzor, a takoe je zaduen i za primenu zakona i protokola. Kao slubenik za primenu zakona, on ima pravo da vri hapenja, da locira odsutne senatore za dobijanje kvoruma, da primenjuje poslovnik

i druga pravila u sali Senata, krilu Kapitola koje pripada Senatu i kancelarijskoj zgradi Senata. On je takoe lan Policijskog odbora Kapitola I predsedavajui istog svake neparne godine; pod nadlenou predsedavajueg, odrava red u sali Senata. Kao slubenik zaduen za protokol, on je odgovoran za mnoge aspekte ceremonijalnih funkcija, ukljuujui i inauguraciju predsjednika SAD; brigu o sprovodima preminulih senatora, pratnju predsedniku kada se obraa na

zajednikoj sednici Kongresa ili prisustvuje drugim dogaajima u Senatu, kao i pratnju efovima drava u poseti Senatu.Izabrani slubenici Doma predstavnika su clerk (prim. prev. eng. clerk slubenik, inovnik,administrativni slubenik i chaplain u Kongresu. Chaplain je lice koje bira Senat sa zaduenjem da molitvom otvara sednice Senata i moe biti predstavnik bilo koje konfesije. Clerk je uvar peata Doma predstavnika i pomae u zakonodavnim aktivnostima Doma. Ove dunosti obuhvataju primanje akreditacija od strane lanova predsedavanje na poetku prve sednice kongresa; voenje urnala; beleenje glasova i potvrivanje usvajanja predloga zakona i obradu legislative. Kroz razliita odeljenja, Clerk je takoe odgovoran za voenje izvetaja sa plenuma i komisija; za dostavljenje zakonodavnih informacija; rukovoenje izvetajima Doma u skladu sa poslovnikom i zakonom kao to je Zakon o etici u organima vlasti i Zakon o otkrivanju lobiranja iz 1995. godine; distribuiranje

dokumentacije u Domu; I rukovoenje Programom za paeve Doma

predstavnika. Clerk je takoe zaduen za rukovoenje slobodnim kancelarijama usled smrti, ostavke ili iskljuenja predstavnika.ef obezbjeenja odrava red u Domu pod instrukcijama predsedavajueg i uvar je skiptra. Kao lan Policijskog odbora Kapitola, ef obezbeenja je glavni slubenik za primenu zakona u Domu i istovremeno je predsedavajui odbora svake parne godine. Ceremonijalne I

protokolarne dunosti su u liniji sa dunostima efa obezbeenja Senata i obuhvataju pripremu inauguracije predsednika SAD,

zajednikih sednica Kongresa, poseta efova drava Domu i sprovoda preminulih lanova Doma. ef obezbeenja se brine i o primeni regulative u vezi sa pristupom holu Doma, ukljuujui pristup galeriji, garanom i parking prostoru, kao i o dostavljanju identifikacionih kartica slubenicima Doma.

ODBORI
Posao na pripremi i razmatranju zakona se u velikoj meri zavrava na odborima u oba doma Kongresa. Postoji 16 stalnih odbora u Senatu i 19 u Domu predstavnika. Pored stalnih odbora postoje razliite komisije i zajedniki odbori koje ine lanovi iz oba doma parlamenta. Svaki dom, takoe, ima pravo da oformi posebne komisije za istragu.lanstvo u stalnim odborima oba doma se bira glasovima celog tela; lanovi drugih odbora se biraju u skladu sa pravilima kojima se i osnivaju.3 Svaki predlog zakona ili odluke se prvo upuuje

odgovarajuem odboru, koji se u izvetaju o tom predlogu moe

izjasniti za ili protiv njegovog originalnog teksta, moe predloiti amandmane, ili dozvoliti da se predlog u odboru ugasi bez daljeg delovanja. Kongresni zapisnik Beleke sa sednica Kongresa se objavljuju u Kongresnom zapisniku (Congressional Record)koji se objavljuje svakog dana kada je Kongres u zasedanju. Zapisnik je poeo da se objavljuje 4. marta 1873. Tada je Savezna vlada po prvi put zvanino zabeleila, odtampala I objavila raspravu. Dnevni pregled (Daily Digest) Kongresnog zapisnika, koji se tampa na kraju svakog izdanja Zapisnika, obuhvata sve sednice koje su se odrale u oba doma, kao i u svakom od njihovih odbora i pododbora. Ovaj pregled takoe predstavlja i zakonodavni program za svaki dan, a na kraju sedmice nudi i program za sledeu sedmicu. Pregled je poeo da se objavljuje 17. marta 1947. Sednice Stav 4 lana 1 Ustava obavezuje da se "Kongres saziva najmanje jedanput u godini..." Ovom je odredbom, takoe, odreen datum sazivanja sednice za prvi ponedeljak u decembru,"osim ako se zakonom drugaije ne odredi". Do 1820. godine, doneeno je 18 zakona kojima su odreeni i drugi dani u toku godine u kojima se odravaju sednice Kongresa. Meutim, od 1820. do 1934. godine Kongres je redovno sazivan prvog ponedeljka u decembru.Dvadesetim amandmanom je 1934. promenjen datum sazivanja Kongresa u 3. januar, osim ako Kongres "zakonom ne odredi drugi datum". Dalje,

prema lanu 2, stav 3, Ustava predsednik "moe u vanrednim okolnostima, sazvati oba doma, ili samo jedan od njih, a u 4 sluaju nesaglasnosti meu njima po pitanju vremena sazivanja sednice, on ih moe odloiti za vreme koje on oceni kao pogodno..." Nadlenosti Kongresa lanom 1, stav 8, Ustava definisane su nadlenosti Kongresa. Obuhvaene nadlenosti su odreivanje visine i prikupljanja poreza to se smatra glavnom nadlenou; regulisanje trgovine, domae i inostrane; kovanje novca; uspostavljanje potanskih kancelarija i potanskih puteva; uspostavljanje sudova niih od Vrhovnog suda; objavljivanje rata; kao I podizanje i odravanje vojske i mornarice. Nadlenost Kongresa je takodje podsticanje vojnika u rezervi da sprovode zakone SAD-a, suzbijaju pobune i odbijaju invazije," kao i "donoenje svih zakona koji su neophodni i odgovarajui kao bi se sprovodile gorepomenute nadlenosti, kao i sve ostale nadlenosti koje su Ustavom date Vladi SAD ili nekom njenom ministarstvu ili dravniku." Amandmani na Ustav Jo jedna nadlenost Kongresa je da predlae amandmane na Ustav, kada god dve treine

oba doma smatraju da je to neophodno. Ukoliko dve treine ova dva zakonodavna tela zatrae promenu Ustava, dunost je Kongresa da sazove ustavotvornu skuptinu. Predloeni amandmani e postati vaei kao deo Ustava kada ih ratifikuju zakonodavna tela ili skup tri etvrtine drava, a kongres moe predloiti bilo koji od ova dva naina ratifikacije. Posebne nadlenosti Senata Prema Ustavu, Senatu su dodeljene odreene nadlenosti koje se ne odnose na Predstavniki dom. Senat potvruje ili ne potvruje odreena imenovanja predsednika veinskim glasanjem, a sporazumi se moraju odobriti dvotreinskom veinom glasova. Posebne nadlenosti Predstavnikog doma Predstavnikom domu je dodeljena nadlenost koja se odnosi na pokretanje svih predloga zakona kojima je svrha prikupljanje prihoda. Oba doma Kongresa uestvuju u procesu impimenta, koji se prema Ustavu moe pokrenuti protiv predsednika, potpredsednika i dravnih slubenika u SAD. Predstavniki dom ima nadlenost

impimenta, dok Senat samo ima mogunost pokretanja postupka. Ogranienja za Kongres Stav 9 lana 1 Ustava takoe predvia i odreena ogranienja za Kongres. "Privilegija

raspisivanja sudskog naloga da se krivac izvede pred sud nije suspendovana, osim u sluajevima pobune ili ugroavanja javne sigurnosti." Ne moe se donijeti zakon o gubitku graanskih prava ili pak zakon sa

retroaktivnim delovanjem. Ne moe se nametnuti izvozna carina. Luke jedne drave SAD-a ne mogu imati prednost nad lukama druge drave. "Novac se ne moe povui iz trezora osim ako sredstva zakonom nisu doznaena za odreenu svrhu..." Plemike titule se ne mogu darivati. Prava lanova Kongresa Prema stavu 6 lana 1, lanovima Kongresa su dodeljene odreene privilegije. lan Kongresa ne moe biti uhapen dok prisustvuje sednici Kongresa i "na putu do nje i nazad..."ni pod kojim okolnostima, osim kada je u pitanju izdaja, zloin ili krenje mira. Takoe, lanu Kongresa se nigde drugde ne mogu postavljati pitanja u vezi sa njegovim izlaganjem u Kongresu. Oba doma mogu iskljuiti svog lana dvotreinskom veinom.

KORISTENI IZVORI I LITERATURA:

Savremeni pravni I politicki sistemi; (prof. dr Dusko Radosavljevic)

Kongres SAD;(internet), www.senate.gov. I

www.thomas.loc.gov. Publikacije sa interneta(prirucnik za Senat,telefonski imenik za Senat I Predstavnicki dom,Poslovnik Predstavnickog doma I Prirucnik) www.access.gpo.gov/su-docs/database.html.