Deficit panje i hiperaktivnost kod deceKako biti dobar roditelj nepaljivog i hiperaktivnog deteta Pojam ADD/ADHD, uestalost, opasnosti

ta je to ADD-ADHD? To su skraenice za attention deficit disorder-attention deficit hyperactivity disorder. U prevodu na srpski: deficit panje, sa ili bez hiperaktivnosti. ADD/ADHD je najea dijagnoza koju dobijaju deca u SAD. Brojna istraivanja naunih i zdravstvenih institucija u svetu ukazuju na to da je sve vei procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit panje. U izvetajima amerikih i kanadskih zdravstvenih organizacija taj procenat se sa 2,8 % 1990 god. popeo na 5% 1995. Po novijim istraivanjima od 7-10% dece uzrasta od 5-18 god. ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremeaji panje se sa veom uestalou javljaju kod deaka (3:1 u odnosu na devojice. Po nekim istraivanjima odnos je ak 6:1 do10:1). Statistike zapadnih zemalja govore da ADHD zauzima oko 70% od ukupnog broja dijagnoza koje dobijaju deca. Longitudinalne studije pokazuju da ovi problemi u 70% sluajeva ne nestaju sa odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje nakon puberteta. Te studije pokazuju i to da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremeajima panje u daleko veem riziku od: neuspeha u koli, ili uspeha uspod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanja razreda, izbacivanja iz kole. Statistike pokazuju da je 20-30 % takve dece imalo sukobe sa zakonom, da nakon punoletstva imaju daleko vei broj (4 puta vie od onih bez ADD) saobraajnih prekraja u kojima je neko povredjen, da je uestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko vea, da je vea sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti...Deca sa ADD problemima su, od strane nastavnika i sredine u kojoj ive, esto doivljena kao lenja, bezobrazna, nevaspitana, nemirna...to u velikoj meri utie na njihovo samopotovanje i formiranje negativne slike o sebi. ADD-ADHD-Poremeaji panje kod dece uglavnom se ispoljavaju kroz 4 osnovne karakteristike ponaanja: 1. Selektivna panja: deca sa ADD funkcioniu u dva ekstrema panje, za razliku od veine ija se panja odrava u srednjim vrednostima vei deo vremena. Ona mogu imati ekstremni fokus panje, ali samo u situacijama koje su za njih nove i interesantne (najee su to video igrice ili gledanje T.V.), i izrazito lou koncentraciju kada su u pitanju svakodnevne kolske aktivnosti. 2. 2)Pometenost: lako im se pomete tok misli, privue ih i odvue bilo koja spoljanja stimulacija, ili bujica ideja koje nisu u funkcionalnoj vezi sa zadatkom koji obavljaju. 3. Impulsivnost: akcija ide pre refleksije, to ih esto dovodi u opasnost i nevolje. 4. Hiperaktivnost. Preterana aktivnost koja je neprikladna situaciji. Veina ovih osobina javlja se kod sve dece povremeno. Kod dece sa poremeajima panje prisutna je veina ovih osobina, vei deo vremena, i u ektremnijem obliku. est pratilac ADD su drugi problemi u uenju kao to su disleksija , disgrafija, diskalkulija... ta ADD jeste ADD je skup osobina koji odraavaju detetov urodjeni, neuroloki zasnovan temperament. Taj skup osobina ini ADD klince veoma tekim za podizanje. U paketu ADD osobina ima, naravno, i pozitivnih: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak koji sami odaberu. A ima i osobina koje mogu pretstavljati potencijalni problem: Selektivna panja, pometenost, impulsivnost i, ponekad, hiperaktivnost (hiperaktivnost je neto kao izborni predmet medju ADD crtama). Razjasniemo, kasnije, svaku od ovih crta. U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opaeno i oblikovano od strane roditelja i vaspitaa, ova kombinacija predispozicija se moe razviti kao njegova prednost ili nedostatak. Naravno, koliko god slinosti imaju, osobe sa ADD temperamentom su veoma razliite medjusobno. ADD grupa je veoma heterogena. Postoje brojni varijeteti, oblici ispoljavanja, razliite kombinacije osobina, stepena zastupljenosti osobina...Da bismo mogli rei da je neko dete ADD tip, njegovo ponaanje mora da znatno otstupa od ponaanja vrnjaka, i da izaziva probleme u funkcionisanju deteta u kui i koli. Da bi se definisalo ta neka pojava jeste, obino pomae da se, jo na poetku definie ta ta pojava nije. To emo i uiniti. Definisaemo ta ADD nije, pa tek onda nastaviti sa razjanjavanjem osobina ADD dece. ta ADD nije ADD nije deficit panje. Verovatno ete se zapitati: Kako sad to?! Zar ADD nije skraenica od Attention Defficit Disorrder, ili Poremeaji Deficita Panje. Jeste. Tako nazivaju ovu pojavu, ili sklop osobina. Ali, niti je ADD poremeaj, niti je u pitanju deficit panje. Znamo da zvui zbunjujue, ali,

razjasniemo konfuziju koja nastaje zbog imena datog ovoj pojavi. Imena, esto, ne oznaavaju dobro ono to pretstavljaju. Deficit znai nedostatak neega. Da li deca sa ADD osobinama imaju nedostatak panje? Odgovor je: kako kada, zavisno od toga na ta je panja usmerena. ADD-erita (esto ih tako nazivamo u ali, posebno kad ih uhvate pundravci ili nezadr) mogu da imaju izuzetnu panju kad se koncentriu na neto to je njima interesantno. (esto su to video igrice, ili neka njima posebno interesantna oblast). Tada se toliko unesu u ono to rade da bukvalno ne uju ako ih dozivate. Za razliku od veine ljudi kod kojih se panja ne koleba mnogo i obino je negde u sredini, kod ADD osoba su upadljiva dva ekstrema panje: izraena otsutnost i nepaljivost kod aktivnosti koje su im dosadne (posebno kolske obaveze) i intenzivni fokus, hiperfokus panje na stvari koje su im interesantne. Hiperfokus moe biti prednost kada deca rade neto kreativno, ali i nedostatak kada ih hiperfokus u jednoj oblasti spreava da obrate panju na stvari koje drugi ljudi smatraju vanim. Dete, na primer, moe provesti nekoliko sati crtajui kreativnu ilustraciju za neki zadatak, pravii naslovnu stranu, ukraavajui zadatak...ali da, pri tome, ne obrati dovoljno panju na sam sadraj zadatka, na pravopis, gramatiku...Naravno, nee dobiti dobru ocenu. Ili e se, ako voli matematiku, hiperfokusirati na problem, reiti ga u glavi, bez postavljanja zadatka da nastavnik vidi postupnost, nakrabati zadatak da izgleda nepregledno i esto, na kraju, kad je reilo za svoju duu ono to ga interesuje (problem, nain reavanja zadatka, zagonetku) sabrati pogreno 2 i 2. Malo je nastavnika koji e zanemariti ove objektivne pokazatelje znanja. Krajnji rezultat je netaan. I roditelj i dete se mogu oseati frustriranima kad vide da deca sa manjim matematikim (i intelektualnim) sposobnostima imaju bolje ocene iz matematike. Ali, ne zaboravimo, ta sposobnost hiperfokusa pretstavlja stvarni potencijal za budunost. Ako vaspitai uspeju da izdre ADD-erita teka za vaspitanje i pomognu im da sazreju i razviju produenu sposobnost hiperfokusa na neku ozbiljnu oblast koja ih bude interesovala u srednjoj koli ili fakultetu, vrlo je verovatno da e imati tu ast da su uestvovali u stvaranju izuzetnog strunjaka. Pa, i ako kau, uz uzdah Boe, kakvo je ovo malo udovite bilo u osnovnoj koli, a eto ta ispade od nje (ili njega)..., bie to sa oseanjem ponosa i ispunjenosti. Ako ste roditelj ili nastavnik nekog ADD-erita, imajte to uvek na umu. Naravno, postoji opasnost da dete ode i na drugu stranu, da svoju razliitost pretvori u svoj nedostatak, i zato ste mu vi potrebni. Da mu pomognete da se oblikuje i usmeri. Mi emo se potruditi da vam damo neke korisne savete kako da to uinite. ADD nije samo problem sa panjom. Da, jo je komplikovanije, i zato jo tee za vaspitavanje. Pria o ADD-eritima ima jo zapleta. Pored selektivne panje, u paket osobina uglavnom ulaze i impulsivnost, pometenost, i ponekad hiperaktivnost. Tim osobinama emo se posebno pozabaviti kasnije. Za sada, rei emo da su ADD-erita, sa jedne strane, nezrelija od vrnjaka, a sa druge strane pokazuju kreativnost i uvide koji prevazilaze njihov uzrast. ADD nije poremeaj u uobiajenom smislu rei. Deca sa ADD osobinama su, jednostavno, drugaija. Kao to su to, na primer, levoruka deca. Levorukost, kao ni ADD, nije poremeaj, ve razliitost. U vreme kada su nastavnici i roditelji prevaspitavali levoruku decu da piu desnom rukom, i levoruka deca su se oseala hendikepiranom. To se uglavnom deava sa decom koja imaju ADD sklop crta. kolski sistem nije napravljen po njihovoj meri, pa se oseaju hednikepiranima i gube samopotovanje. Za takvu decu ne moemo rei da imaju poremeaj, ve da su, zbog svojih osobina, zbog svoje razliitosti, u loijoj situaciju nego druga deca ije su osobine prilagodjenije kolskom sistemu. Kako to moe da izgleda, a da se ipak iskoristi ADD sklop u pozitivnom smeru, moemo videti iz kratkih iseaka vezanih za biografije poznatih i uspenih ljudi koje smo pomenuli ranije: Mocart:udo od deteta, kako su ga nazuvali, bio je teko dete za podizanje. Iako je jedan od najveih kompozitora svih vremena, njegov sklop ADD osobina ga je inio genijalnim, sa jedne strane, ali i gubitnikom sa druge strane. Umro je u srednjim tridesetim kao siromaan ovek. Mogao je da se hiperfokusira, i napie celu operu za samo nekoliko nedelja, ali je mnoge stvari radio u minut do dvanaest, a mnogo toga to je zapoeo ostavio nedovrenim. Nije vodio rauna o praktinim stvarima, posebno o svojim finansijama, to ga je skupo kotalo. Njegova impulsivnost u socijalnim situacijama bila je prepreka da bude finansijski adekvatno nagradjivan.. Vinston eril, premijer Engleske za vreme II svetskog rata, bio je nemogue i neuspeno dete u koli. esto su ga izbacivali sa asova da se istri po dvoritu i isprazni viak energije. Bio je hiperaktivan i sklon incidentima. Kao student, bio je indiferentan, sve dok se nije zainteresovao za istoriju kada je bio mladi oficir u Indiji. Tada je upotrebio svoju ogromnu energiju, sposobnost hiperfokusiranja i kreativnost u prouavanju istorije i medjunarodnih odnosa. Tomas Edison, veliki pronalaza, tipian je primerak osobe sa ADD crtama. Osobe koja nije u stanju

da se bavi samo jednom aktivnou, i kojoj misli stalno lutaju u vie razliitih pravaca prema onome to mu privue panju. Pre nego to je napustio kolu, kau biografi, uglavnom je provodio vreme na asovima zamiljajui sebe na nekom drugom, dalekom mestu, ili se klatei na stolici. Kasnije, ta osobine-skakutanje i lutanje misli, sklonost imaginaciji, i sposobnost hiperfokusiranja, dovele su do velikog broja pronalazaka. Osobe sa ADD strukturom imaju izvesnu neurobioloku razliitost koja dovodi do toga da misle drugaije, ponaaju se drugaije i ue drugaije. Kod neke dece moe da postoji situacioni ADD. Ta deca mogu pokazivati sliku ADD deteta iako nemaju za to neurobioloku podlogu. Razlozi su, uglavnom, nesporazumi i problemi na relaciji dete-kola, dete-roditelji, i drugi sredinski uslovi iji se uticaji mogu ispoljavati kroz ponaanje deteta i nain na koji ono ui. Iako su ispoljavanja slina, situacioni ADD ne bi trebalo svrstati u istu pojavu. Iako ima nekih slinosti u pristupu deci sa pravim i situacionim ADD, postoje i veoma bitne razlike, o kojima emo kasnije govoriti. Postoji i trea grupa dece koju e, moda, neko okarakteristati kao ADD tip temperamenta, a ona to svakako nisu. To su samo bistra, energina, kreativna deca koja se ponaaju drugaije i ue drugaije, iscrpljuju roditelje i uznemiravaju nastavnike svojom netipinou. Nema svako naporno dete ADD. Deca mogu biti, jednostavno, neobina, nekovencionalna, izuzetna, drugaija. Kod nas, u Srbiji, je ADD relativno nepoznat pojam i pojava. U SAD je, moda, ADD postala moderna dijagnoza. Treba se uvati i te mogunosti, pa svaku razliitost u stilu uenja i ponaanja okarakterisati kao ADD. Postoje testovi i kriterijumi na osnovu kojih se mogu napraviti razlike i precizije odrediti da li dete stvarno ima ADD, ili samo lii na takvu neurobioloku konstituciju po svom ponaanju. Kasnije emo govoriti i o tome kako roditelj moe da proceni da li njegovo dete ima ADD, i kako moe da potvrdi tu svoju procenu uz pomo kompetentnog strunjaka. ........................................................... este pratee osobine ADD Intenzitet emocija ADD klince esto opisuju kao preterano emotivnu decu koja prave probleme. Osobe sa ADD strukturom teko odvajaju svoja trenutna oseanja od sadraja koji pokuavate da im prenesete. Oseanje dominira nad njihovim rasudjivanjem i, koliko god se trudili da im objasnite neto argumentima, to vam nee uspeti. Ako, na primer, ele sladoled momentalno, nita im ne znai vae objanjenje da u tom trenutku nemate novca, ili da je radnja zatvorena, ili da urite...Dete e sa intenzivnim emocijama nastaviti da trai ono to eli. esto ete slino ponaanje, iako ne tako oigledno, videti i kod odrasle osobe sa ADD strukturom. Pozitivan aspekt ove osobine moe biti sklonost ka tome da se uloi ogromna energija u ostvarivanje svojih elja i ciljeva. Ako se razvije upornosti i izvesno strpljenje, nedostatak se moe pretvoriti u veliku prednost osobe sa ADD strukturom. Na putu ka ostvarivanju svojih ciljeva one nee prihvatati razloge koji drugima izgledaju kao opravdani argumenti za odustajanje. Ako naue da vladaju svojim nestrpljenjem i kanaliu snagu emocija ka ostvarivanju cilja, mogu napraviti prave podvige u koje se oni normalni , oni sa manjim intenzitetom elja i emocija, ne bi ni uputali. Normalan ovek bi rekao treba biti dovoljno lud da poveruje da je neto takvo mogue ostvariti, a jo ludji da pokua da to i uradi. ADD osobe su dovoljno lude, ili imaju dovoljno strasti, i da poveruju u svoje mogunosti, i da ih ostvare uz ulaganje ogromne energije. Naravno, ako naue da pravilno kanaliu svoju strukturu i okrenu je u svoju prednost. Svet bi, svakako, bio dosadniji i siromaniji bez takvih ljudi. Intenzitet emocija esto je povezan je i sa sledeom osobinom: Skolonost ka preteranom reagovanju Deca sa ADD strukturom sklona su preteranom reagovanju sa minimalnim povodom (drugima izgleda da je povod minimalan, ali njima izgleda kao maksimalni razlog za reakciju). Roditelji su esto u udu kako brzo dete moe, iz ista mira, da dodje do emotivne erupcije, a da se, za pet minuta, opet ponaa kao da se nita nije desilo. Oprene emocije mogu da se brzo smenjuju. Roditelji mogu da uivaju u pozitivnoj strani ove pojave, u entuzijazmu i radosti svog deteta kada je preterano reagovanje u spektru pozitivnih emocija. Ali, kada je dete razoarano, kada mu nije zadovoljena neka elja, izgleda kao da se itav svet sruio. Preteranu reakciju nee ublaiti ni saznanje deteta da e mu se elja ostvariti u budunosti. Ono eli zadovoljenje odmah, i teko mu je da odloi potrebu. To nije neobino za malu decu, za uzrast do 3-4 godine. Kod ADD struktura, ovakvo neodlono, autocentrino ponaanje moe se videti kod dece od 810 godina. I odrasle ADD osobe, sa izvesnom izgradjenom vetinom prikrivanja i racionalizovanja ovog obrasca, esto pokazuju sklonost ka preteranom reagovanju i tenju za momentalnim zadovoljenjem. Jedna od estih racionalizacija (opravdavanja osobine, navodjenje racionalnih razloga za njeno postojanje) ovog obrasca od strane osoba koje ga imaju je da su oni ljudi trenutka, da ih vodi trenutak,

duboko doivljavanje sadanjosti...To jeste delimina istina. Ali, vodjenost trenutkom ima i drugu stranu medalje: Vodjeni momentom Deca sa ADD strukturom izgleda kao da su vodjena samo onim to se deava u sadanjosti. Ona ne ue iz prolosti, i ne razmiljaju o malice daljoj budunosti. Zaboravljaju pravila koja su uila u prolosti, ne razmiljaju o posledicama koje njihove aktivnosti mogu imati u budunosti. Kada su u neprilici, rei e bilo ta, neku nebuloznu la, samo da se trenutno izvade iz problema, iz trenutne neprijatnosti. Ne razmiljaju o tome da ih to vadjenje moe dovesti u jo veu neprijatnost u budunosti. Vano je da se oslobode tenzije u sadanjosti, a budunost im nije ni na kraj pameti. Vodjenost momentom, oseanjem sadanjosti, dovodi i do brzih promena fokusa od jedne do druge aktivnosti, od kojih se svaka radi kratko i sa velikim intenzitetom. Potreba za estim nagradama i pohvalama Kod ADD-erita ne pale retke i odloene nagrade. Da bi sistem nagradjivanja dao efekta u vaspitanju, nagrade i pohvale moraju biti veoma este. To znai na svakih nekoliko minuta. Vremenom se moe smanjivati uestalost negrada-pohvala. I kod starije dece sa ovom strukturom moemo videti da nisu u stanju da, kada rade neki projekt, imaju na umu njegov kraj i nagradu koju e dobiti kada zavre. Potrebne su im nagrade za svaki zavreni deli posla. Kada god udju u hiperfokus, i obave deo posla dok su u njemu, neophodna im je pohvala (ako ne spoljanja, onda unutranja-da pohvale sami sebe), i tek onda su u stanju da nastave dalje i ponovo udju u novi hiperfokus i odrade naredni deo zadatka. U radu sa ADD decom veoma je vano da se uobroe ciljevi i zadaci, a sa njima i pohvale i nagrade. Suvie dalekoroni i krupni ciljevi im ne znae nita. Aktivnosti treba podeliti na manje pakete, i posle svakog odradjenog pakete mora da sledi nagrada ili pohvala. Ako paket traje due (a to je vie od 5 minuta), treba pohvaljivati dete za savladavanje delova paketa, za svaki mali uspeh i uloeni trud. Lo rukopis Lo rukopis je veoma esta pojava kod dece i odraslih osoba sa ADD strukturom. Roditelje i nastavnike zbunjuje to to deca mogu imati odlinu motornu koordinaciju, mogu odlino da crtaju, ali im je rukopis neitak. Ponekad je poetak teksta itak, ali ubrzo se rukopis pretvori u vrakopis. Da li je to posledica injenice da im misli idu bre od motornog odgovora, posledica nestrpljenja, odraz dosade...ili sve to smeano zajedno, tek neretko se deava da ni sami ne mogu da proitaju svoj rukopis. Naravno, i to moe uticati na ocene, posebno na pismenim zadatcima. Dosada, smaranje Od svakog deteta ete povremeno uti da mu je dosadno, ili kako se to danas kae smorno, neto to radi. Deca sa ADD strukturom e to rei za gotovo svaku aktivnost. Ona ne podnose stvari koje se odvijaju sporo. itanje je za njih suvie sporo u odnosu na film ili video. Kada naidju na tekst u kojem ima previe opisa, bacie knjigu. Knjige sa akcijom i komikom mogu da im zadre panju. Dosada nije neto to karakterie osobe sa ADD. Naprotiv, one konstantno trae stimulaciju i ne podnose dosadu. Za njih je teko da mirno sede, askaju, itaju...uvek trae neto to e im podii uzbudjenje, zaposliti ruke, intenzivno privui panju. O niskoj toleranciji na dosadu mora se voditi rauna kada pravimo program za rad sa decom ADD strukture. Jo neke zbunjujue osobine ADD struktura Ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti Kod ADD struktura postoje ekstremna kolebanja panje, nivoa uzbudjenja, oseanja i radnih sposobnosti. Iako kada pomislimo na ADD-ADHD decu obino zamislimo dete koje je impulsivno i hiperaktivno, moemo rei da su ADD strukture vei deo vremena zapravo pod niskim nivoom fiziolokog uzbudjenja. Zato im je i potrebna stalna stimulacija da bi im odrala panju i nivo budnosti. Spomenuli smo da u frontalnom regionu mozga ovakvih osoba dominiraju spori Teta modani talasi koji su karakteristini za stanja pospanosti. To je posebno izraeno u popodnevnim asovima (to se i veini ljudi deava, posebno posle ruka) i moe predstavljati veliki problem kada idu u kolu popodne. Kod dece sa ADD je izuzetno vano da se dobro naspavaju i da ne ostaju budni do kasnih asova uvee. Njihovi modani talasi u toku dana su veoma slini modanim talasima ljudi koji nemaju ADD ako ih snimamo onda kada su pospani, ili spavaju. Kada ADD-eritima damo knjigu da itaju, amlituda Teta talasa se jo poveava. Elektrodermali odgovor koe (EDR), koji je mera fiziolokog uzbudjenja, drastuno pada. itanje ih uspavljuje. Ali, iz te pospanosti, ako im neto njima znaajno privue panju, mogu postati momentalno hiperaktivni i impulsivni. Ponekad e traiti da rade domae zadatke uz glasnu muziku, dok im drugi put smeta i ako neko kripne

stolicom ili ispusti olovku. Kada su u stanju hiperfokusa, nee toleristi bilo kakav um i ometanje. esto emo uti da mogu da ue dosadne stvari u autobusu, okrueni velikim brojem spoljanjih stimulusa, a da ne mogu da se koncentriu na dosadan zadatak u tiini sobe, jer im misli stalno skakuu sa jedne teme na drugu. Velike su dnevne oscilacije u njihovim radnim sposobnostima. Jedan dan mogu biti super u koli, dok drugi dan mogu biti totalno rasejani i nepaljivi, i nesposobni da ponove za dvojku ono to su prethodnog dana znali za peticu. Slaba sposobnost da se sasluaju drugi Na jedno uvo udje-na drugo izadje je izreka koja dobro pristaje osobama sa ADD strukturom. Pored nestrpljenja da se sasluaju drugi, ono to se uje brzi izvetri, zaboravi se. Zaboravnost Osobina koja se uklapa sa prethodnom. Ono na ta dete nije obratilo panju, to mu je samo prolo kroz glavu, brzo se i zaboravlja. Nije nita neobino da takvo dete zaboravi u koli jaknu ili ak cipele, knjige, sveske, ta ima za domai. Ne moete se pouzdati da e vam preneti poruku koju je primilo ako vas je neko zvao telefonom dok niste bili kod kue. Moe biti od pomoi ako ga nauite da zapie poruke, ali samo ako ste zakaili olovku i notes pored telefona. Inae, ako ode po olovku, velika je verovatnoa da e zaboraviti zato je polo, i zaigrati se neim drugim. Lo oseaj za vreme ADD klinci mere vreme prema svom interesovanju, a ne prema satu. Imaju veoma slabo razvijen oseaj za to koliko je vremena stvarno prolo u odredjenoj aktivnosti. Jo slabiji im je smisao za uvremenjenost neke aktivnosti. Obino sve rade u pogreno vreme. Gledae televiziju onda kada treba da se oblae i spremaju za kolu, ili da rade domae zadatke. Zakasnie u kolu ako ih ne kontroliete. Nemaju prestavu o tome koliko vremena im treba da zavre pismeni zadatak, pa ga esto i ne dovre, ne zato to ne znaju nego zato to se razvlae. O onome to se zove menadment vremena, planiranje i raspodela vremena, da i ne govorimo. ADD-erita nemaju ni predstavu ta je to. Znaju da bi to moglo biti ono to rade roditelji umesto njih, i pri tome ih strano maltretiraju. Egocentrizam Egocentrizam je nesposobnost osobe da se stavi u poziciju druge osobe, da pogleda na situaciju iz ugla gledanja drugoga. Deca sa ADD strukturom e se esto aliti da neko prema njima nije bio fer. Vrnjaci, nastavnici ili roditelji. Kada sasluate njihove albe, jasno moete videti da je dete doivelo tudje ponaanje kao nekorektno zato to je oekivalo da i drugi misle i oseaju isto to i ono. To ne znai da je dete sebino, ve da ivi u svom svetu i da oekuje da i drugi dele isti svet, ideje i ideale. ak i kad odrastu, ADD strukture su jako frustrirane kada neko ne deli njihovu taku gledita. Egocentrizam moe u velikoj meri da im smeta u izgradjivanju prijateljstava. Mada, ne retko, njihova spontanost, kreativnost, entuzijazam, to na um, to na drum nain komuniciranja, dovode do toga da nadju prijatelje koji ih vole ba takve aave kakvi jesu. ADD bez hiperaktivnosti-sanjalice i vanzemaljci Rekli smo ve da nisu sve osobe sa ADD hiperaktivne. Mnoge od njih su povuene, letargine, ive u svom svetu, sklone su dnevnom sanjarenju. esto ih smatraju lenjima i nezainteresovanima. Poto deca sa ADD kod koje dominira nedostatak panje ne prave probleme kao oni hiperaktivni i impulsivni, ADD se uglavnom otkriva tek kasnije, u tinejderskom uzrastu, kada postane upadljiv njihov neuspeh u koli, iako je oigledno da taj neuspeh nije posledica njihovih manjih intelektualnih sposobnosti. esto su to veoma inteligentne sanjalice, vanzemaljci (nadimak koji ne retko dobijaju. Ili Izgubljeni u Svemiru...Marsovci...). ee se pojavljuje kod devojica. Kako su devojice sklonije tome da budu dobre, da ne prave nevolje, ne uznemiravaju odrasle, sredina ne reaguje tako dramatino kao na nemogue ADHD klince, i deava se da problem ostane neotkriven do tinejderskog uzrasta, ili nikada i ne bude otkriven. Za razliku od hiperaktivne dece, ADD sanjalice su esto veoma senzitivne, anksiozne osobe sa niskim samopotovanjem. esto ih, nepravedno, optuuju da su lenje i nemotivisane. Ove njihove osobine temperamenta mogu biti izrazito frustrirajue za roditelje koji ele da ih prodrmaju, probude, podstaknu da se ukljue u ivot, da pokau neku unutranju motivaciju. Dodue, neke ADD osobe mogu imati visok uspeh u aktivnostima kao to su muzika, sport, umetnost, ples...Mogu iskoristiti svoju sposobnost da se hiperfokusiraju u onim podrujima koje vole, a da i dalje pokazuju lenjost i nemotivisanost u koli. Svetla strana ADD-ADHD Mnoga deca sa ADD-ADHD imaju ogroman energetski naboj. Ona mogu biti zabavna, predizimljiva i kreativna. Njihov entuzijazam moe biti zarazan za vrnjake, i esto su motor aktivnosti u neformalnoj grupi. Veinu dece sa ADD strukturom moe da eka lepa budunost ako se njihove potrebe i

specifinost prepoznaju i prihvate od strane roditelja i vaspitaa, i ako se razvija pozitivna strana njihove razliitosti i posebnosti. Ponoviemo koje su to osobine koje ADD-erita imaju, a koje treba ceniti i podsticati: -Spontanost (umesto impulsivnosti) -Kreativnost (ak i kad luta po raznim oblastima. Malo discipline i doslednosti, kada se razviju, mogu dovesti do izuzetnih postignua) -Brzo miljenje: Sposobnost da se vidi ira slika, sutina, da se brzo uoe skrivene veze izmedju pojava. -Hiperfokus: Intenzivna koncentracija na neto to ih interesuje -Upornost: jedan od aspekata liderske strukture -Visok energetski naboj: moe voditi do hiperproduktivnosti Iako mogu da budu prilino naporni za roditelje i vaspitae, veina ovih klinaca je bistra i posebno nadarena. Ta nadarenost se retko ispoljava u svakodnevnim, obaveznim kolskim aktivnostima. Najee dolazi do izraaja u neformalnim grupama i aktivnostima. No, prepoznavanje i podsticanje ove svetle strane ADD paketa osobima je od presudne vanosti za njihovo samopotovanje i to u kom smeru e se deca usmeriti. Da li e iskoristiti svoj ADD sklop kao prednost, ili e se on odraziti kao njihov nedostatak. ADD najee nije ni deficit, niti poremeaj u uobiajenom smislu rei. Ispravnije bi bilo prevesti ADD, kako sugerie Dr. Linda Tompson, jedan od vodeih strunjaka u ovoj oblasti, kao Attention Differently Developed-Drugaije Razvijena Panja. Razumevanje specifinosti ADD deteta i usmeravanje razvoja u skladu sa tim razumevanjem ADD deca su teka za podizanje. Njihov temperament naporan za roditelje bitno utie na interakciju sa roditeljima i na socijalni razvoj deteta. Potsetimo se nekih psiholokih injenica koje su ve opte mesto u psihologiji. Toliko se podrazumevaju da esto i ne obraamo panju na njih, a jo redje ih se pridravamo u vaspitanju dece (ast izuzecima). Koje su to psiholoke injenice? Osobine temperamenta deteta utiu na poruke koje dobija od roditelja. Te poruke dodatno oblikuju dete i detetova uverenja o sebi i svetu. Oni koji podiu decu konstantno alju detetu poruke o tome kako da misli, osea i ponaa se, kao i o tome kakvo je ono. Lako je uoljivo da deca koja su nepaljiva, koja se lako pometu, koja su ekstremno aktivna i impulsivna, dobijaju drugaije poruke (Ne, ne diraj to...ne radi to...) od dece koja po svojoj prirodi nisu takva. Te uglavnom negativno formulisane poruke dodatno oblikuju sliku deteta o sebi i oekivanja o tome kako e drugi ljudi da reaguju na njega. Takve nesvesne pretpostavke i oekivanja (Ja sam dobar-dobra nasuprot Ja uvek pravim nevolje) odredjuju detetovo doivljavanje sveta. Da li je svet za ili protiv njega. Percepcija sebe odredjuje kako e se dete ponaati. Ponaanje deteta proizvodi predvidljive reakcije roditelja, nastavnika i vrnjaka. Te predvidljive reakcije gotovo uvek potvrdjuju i pojaavaju pretpostavke i sliku o sebi koje dete ve ima. I tako se stvara zaarani krug. Ne samo kod dece. Poznato je da ljudska bie tee da reafirmiu svoje pretpostavke o sebi i svetu kako bi nastavila da se ponaaju na naviknut nain koji dovodi do predvidljivih reakcija, makar te reakcije bile i negativne. Iako su negativne, reakcije su predvidljive i pruaju detetu oseaj da je sposobno da predvidi i kontrolie okolinu. Ovo pravilo, poznato iz psihoanalize kao repeticija kompulsije, ili prisila ponavljanja, naziva se jo i zaarani krug abra-kadabra. ta znai abra-kadabra? Abra-kadabra su skraenice od engleskih rei: ABRA= Assumption-Behavior-Reaction-Affirms (Pretpostavke(o sebi i svetu), Ponaanje, Reakcija, Potvrda), CADABRA=Children Assumptions Determine All Behavior Regardles of Age (uverenja deteta u oveku determiniu sva ponaanja nezavisno od uzrasta osobe). Bez stalnog prisustva u svesti ovog Abra-Cadabra modela-zaaranog kruga, teko je izai iz njega i vaspitavati bilo koje dete, a posebno dete sa ADD strukturom. I koliko god nam ovaj model izgledao poznat, veoma esto u praksi zaboravljamo na njega. ABRA-CADABRA zaarani krug

Jasno je da poruke roditelja u velikoj meri oblikuju sliku deteta o sebi i svetu, i da da to utie na ponaanje deteta. Nije teko zakljuiti da je kod dece sa temperamntom kakav imaju ADD strukture posebno vano da roditelji i vaspitai alju pozitivne poruke ak i ako se dete ponaa tako da je mu nije lako poslati pozitivnu poruku. Slanjem negativnih poruka samo emo potvrditi negativnu sliku deteta o sebi, to e uticati na dalje negativno ponaanje koje e dovesti do predvidljive negativne reakcije, i ponovnog potvrdjivanja negativnih pretpostavki. Znamo da je to lake rei nego uraditi, ali, nema drugog naina da se prekine zaarani ABRA-CADABRA krug. Dajte pozitivne poruke u negativnim situacijama Zvui jednostavno, ali nije. ADD deca su teka za podizanje. Ako su jo i hiperaktivna, predstavljaju veliko iskuenje ak i za veoma fleksibilne porodice. Kako poslati pozitivnu poruku kada se dete ne ponaa pozitivno? Spontana reakcija je obino negativna poruka. Pretvaranje negativne poruke u pozitivnu treba usavravati i trenirati. To je vetina koju treba vebati da bi se mogla primeniti u brojnim prilikama koje ADD deca priredjuju roditeljima i vaspitaima. Kada se pojavi situacija u kojoj se dete ponaa impulsivno, i na koju treba reagovati pozitivnom porukom u relativno kratkom vremenu, roditelj e uglavnom reagovati spontano negativnom porukom, u koliko nije uvebao pozitivne reakcije. Savladavanje ove vetine nije ni malo lako. Zahteva dosta uvebavanja da bi se brzo mogao smisliti i dati adekvatan odgovor. Sakupljajui brojne takve primere situacija koje teka ADD deca priredjuju roditeljima, i njihove reakcije na takve situacije, planiramo da napravimo Zbirku zadataka za roditelje teke dece. Neku vrstu vebanke preko koje bi se usavravale vetine davanja pozitivnih poruka u negativnim situacijama. Primer: Aleksa je veoma aktivan estogodinjak. Iznenada, potpuno neoekivano, sruio je svom etvorogodinjem bratu zamak od lego kockica koji je mladji bata strpljivo sastavljao, u elji da pokae kako je njegov Action Man(figurica superheroja od plastike) najjai na svetu. Aleksa nije razmiljao o svojoj akciji pre nego to je sproveo. Nije razmiljao o tome da e njegovog brata povrediti to to e mu sruiti zamak koji je gradio celo jutro. Aleksa to nije uradio iz zlobe, iz besa prema bratu ili majci, niti da bi izazvao bratov bes ili majinu ljutnju. Nije delao sa predumiljajem. Kako bi trebalo da reaguje Aleksina majka? S jedne strane, Aleksa mora da naui da je to njegovo ponaanje neprihvatljivo. Sa druge strane, ne treba ga ostaviti sa oseanjem da je lo. Ako je cilj da se razvije detetova slika o sebi kao dobroj osobi, moramo biti svesni modela koji jasno govori da e negativna reakcija na problematino ponaanje samo potvrditi detetovu sliku o sebi kao loem, i da e iz toga proistei dalje negativno ponaanje koje e provocirati sline reakcije kod roditelja i okoline. Tako se nastavlja zaarani krug. Dakle, ta da radi majka kojoj nije lako u ovakvoj situaciji? (a tu je jo i mladje dete koje je povredjeno i oekuje pravdu i zatitu). Pre nego to reguje, roditelj mora da postavi sebi nekoliko pitanja, ako eli da reaguje ispravno. Koja su to pitanja? Pitanja na koje roditelj mora da odgovori pre nego to reaguje Kakva je bila stvarna namera mog deteta kad je to uinilo? Kako se moje dete sada osea? Kako e moje dete reagovati na moju reakciju? Kakvu poruku ja elim da mu poaljem? Kakvu poruku elim da izbegnem da mu poaljem?

ta elim da moje dete misli o sebi? Kako mogu da afirmiem nezavisnost svog deteta? Kako mogu da postignem da se moje dete osea povazanim, da je u kontaktu? Kako mogu da podstaknem svoje dete da preuzme odgovornost? Puno pitanja, a pri svemu tome treba reagovati relativno brzo. Majka moe da reaguje na dva mogua naina. Prvi je da reaguje spontano, pre nego to razmisli o navedenim pitanjima (zapravo, da reaguje kao i Aleksa, pre nego to razmisli), ili da prvo razmisli i promisli svoju reakciju pre nego to reaguje (da uradi ono to Aleksa ne ume, ali bi mogao da naui od majke). Razmotriemo i jednu i drugu opciju u odnosu na efekat, imajui na umu model zaaranog kruga koji smo spomenuli, i mogue odgovore na gore postavljena pitanja. Reakcija 1-Majka reaguje pre nego to razmisli Aleskina majka reaguje besno viui na njega, utrava u sobu i poinje da vriti na Aleksu. Ovo se najee i deava. Takva reakcija nije udna, i moe se rei da je spontana. Aleksi svakako nije prvi put da uini neto slino to izludjuje majku. I Aleksino ponaanje i majina reakcija su deo kunog miljea. Nita novo. Naravno, nita se nee ni promeniti ako se sve okree u krug. Aleksa je veoma senzitivno dete. Majin kriticizam ga dodiruje i povredjuje. On nije imao nameru da porui zamak svog mladjeg brata, ali izgleda kao da majka to ne razume. Medjutim, kada se Aleksa osea povredjenim, on ne izgleda tuno, ve ljutito. Moda je na veoma ranom uzrastu nauio da je napad najbolja odbrana. On reaguje nastupom besa branei se od loih oseanja okrivljivanjem svih drugih. Njegov napad besa sigurno provocira majku da i dalje obraa panju na Aleksu (jo vie vritei na njega) i da zaboravi na oseanja mladjeg deteta. To je za Aleksu veoma predvidljivo. Njegov ekstrovertni temperament ini ga veoma asertivnim u svakoj situaciji. On ispoljava bes i negodovanje. (Introvertna osoba bi pogledala u sebe i potraila svoj doprinos neprijatnoj situaciji, i verovatno se oseala anksioznom i depresivnom). Poruka koju je Aleksa dobio je da je on jedno uasno teko, loe dete. Njegova majka nije stvarno to rekla, niti je to mislila, ali je to ono to je Aleksa razumeo iz njenog ljutitog tona. Posle veeg broja takvih interakcija, on ima predstavu o sebi kao o osobi koja nije dobra i za koju e drugi uvek smatrati da je kriva. Njemu izgleda kao da negativno ponaanje uvek privlai panju. Ono to privlai panju, potkrepljuje se. Te predstave su uglavnom nesvesne i kontroliu dalje ponaanje, tako da e on koristiti svoje loe ponaanje da privue panju i uspostavi kontrolu nad svojom okolinom. Kontrola reducira anksioznost tako to ini okolinu predvidljivom. Medjutim, takva vrsta kontrole ini dete uplaenim. Dete ima potrebu da bude voljeno i obuzdano. Da stariji budu odgovorni i da dre kontrolu u svojim rukama. Deca, zapravo, ne podnose razuzdanost. Veoma nesigurnima ih ini ako roditelji ne vladaju situacijom. Iako dete nije svesno toga odakle dolazi njegova anksioznost, ona izaziva vie potrebe za panjom i prisustvom odraslih (da bi ovladali situacijom), i tu panju privlai sa jo vie negativnog ponaanja. Aleksa nije nauio da preuzme odgovornost za svoje ponaanje ili da inicira pozitivnu interakciju sa drugima. Reakcija majke mu nije pomogla u tome. I majka je bila van kontrole. Reakcija 2-Majka razmilja pre nego to reaguje Aleksina majka oseti potrebu da reaguje ljutito i uputi se urno ka sobi, ali onda uspori i udje u sobu smirenija i oprezna u odnosu na svoju reakciju. Spusti se na pod izmedju dvoje dece i kae Andreja, to je bio divan zamak. Znam da je Aleksi jako ao to ti ga je sruio. Hajde da vidimo da li zajedno moemo da napravimo jo vei zamak koji emo pokazati tati kad dodje sa posla. ta mislite da napravimo posebnu igralite u zamku za vas? ta misli Aleksa, ta bismo mogli da stavimo u igralite? A ti Andrej? Da li biste obojica voleli malo okolade dok gradimo zamak?... Majina pitanja su usmerena na to da dobije pozitivne odgovore i da uspostavi situaciju za pozitivnu, konstruktivnu interakciju u kojoj e se oba deaka oseati voljenim, shvaenim i podranim. Ona se brzo prebacivala menjajui poziciju tako da ni jedan od deaka nije imao vremena da se pomeri iz svoje pozicije koju je zauzimao na podu, tako da nisu imali priliku da nastave sukob sa njom izmedju dve vatre. to je najvanije, ostala je vrsta, ali smirena. Smirenost je kljuna re, jer deca vie rade ono to vi radite, nego ono to kaete. Ako izgubite smirenost samo na jedan moment, bie vam potrebno nekoliko dana da povratite ono to je ve osvojeno u vaspitanju deteta. Kasnije su Aleksa i njegova majka tiho popriali o tome kako se Andrej verovatno oseao kada mu je bio sruen zamak. ta je omoguilo Aleksinoj majci da preokrene tu negativnu situaciju u pozitivnu? To to je znala da Aleksa nije stvarno imao nameru da uini neto loe. On je samo bio impulsivan. I ona je vodila rauna o tome da njena reakcija ne bude odraz u ogledalu njegove impulsivnosti. Pokazala mu je model promiljenosti i, umesto da se zadrava na njegovom loem ponaanju, okrenula ga je ka dobrom

kooperativnom zadatku, gde je deak mogao da osea kako ima kontrolu i kako je povezan sa svojom porodicom. Deca sa ADD strukturom ne izvlae ba ono najbolje iz odraslih. esto e i roditelji koji inae nisu impulsivni reagovati impulsivno na ponaanje tekog deteta. Ljudska priroda je takva da reaguje pozitivnim porukama na dobru i saradljivu decu. To ide spontano i lako. Kod teke dece je potrebno uloiti svestan napor da bismo bili pozitivni prema njima. Postoji izreka koja kae Iz posla dobije srazmerno onome to unese u njega. Iako zahtevaju mnogo vie napora od roditelja, ovakva deca mogu da roditeljima prue i veliku nagradu. Ispunite um deteta koje se razvija porukama o tome ta je dobro kod njega mnogo vie nego porukama o tome koliko su vam neprijatna neka njegova ponaanja. Tretirajte loa ponaanja kao izuzetak, sa porukom da je vae dete u osnovi dobro, ali, eto, desilo mu se... ....................................................................................................................................................... III-Tretman ADD ADD nije samo jedan problem koji utie na samo jednu osobu (dete). Obino se, kada je dete ADD strukture, pojavljuje vie problema koji utiu na vie osoba. Zbog toga ne postoji jedan univerzalni pristup kojim se mogu prevazii svi problemi ADD deteta. Ne moemo se fokusirati samo na dete, ve i na odnose: roditelji-dete, bliski rodjaci-dete, nastavnik-dete, vrnjaci-dete. U narednom tekstu izneemo brojne pristupe koji mogu biti korisni u pruanju pomoi ADD detetu da bolje izadje na kraj sa sobom i svetom oko sebe. Prezentovaemo mnogo vie tehnika za modifikaciju ponaanja nego to roditelj moe da primeni u radu sa svojim detetom. Cilj nam je da pruimo iri opseg mogunosti iz kojih svaki roditelj (ili strunjak koji savetuje roditelje, radi sa detetom...) moe da izabere ono to mu se ini prikladnim za njegovo dete. Za veinu dece uglavnom je potrebno raditi u svim podrujima koja emo obraditi: Strategije za modeliranje ponaanja (Praktini naini da se oblikuje ponaanje deteta kako bi nauilo da samo vodi rauna o sebi i svojim obavezama. Porodino okruenje-podeavanje porodice za uspeh (organizacija porodice prema uivanju u zajednikom ivljenju. Dete e imitirati onaj model za koji osea da donosi zadovoljstvo ivljenja. Strategije uenja-metakognitivne strategije (uenje kako da se ui) (Ove tehnike treba da pomognu detetu da naui kako da efikasnije ui i da preuzme odgovornost za sopstveno postignue. Govoriemo i o tehnikama menadmenta vremena koje treba da pomognu detetu da se bolje organizuje u kui, koli i socijalnim aktivnostima.