Вы находитесь на странице: 1из 14

INDICIJE I VERZIJE Pojam i znaaj indicija Indicije (osnovi sumnje, osnovi podozrenja) jesu utvrene injenice i okolnosti koje

posredno ukazuju na mogunost postojanja krivinog dela, na odreeno lice kao mogueg izvrioca ili na druge injenice ili okolnosti vezane za delo ili uinioca. Postoje dve osnovne vrste injenica koje su od znaaja za otkrivanje krivinog dela i uinioca, i u vezi sa tim odreivanje krivinih sankcija u krivinom postupku. To su indicije i pravno-relevantne injenice (dokazi). Pravno-relevantne injenice sud utvruje primenom pojedinih radnji dokazivanja (istranih radnji), a samo izuzetno i organ unutranjih poslova vrenjem pojedinih istranih radnji u krivino-procesnoj formi. Procesno pravno-relevantne injenice predstavljaju osnovu na kojoj se gradi krivini postupak. Na ove injenice se u krivinom postupku nadovezuju krivine sankcije koje izrie sud. Ove injenice predstavljaju predmet izuavanja krivinoprocesnog prava. Indicije predstavljaju predmet angaovanja organa unutranjih poslova, po pravilu, u pretkrivinom postupku, najee na osnovu vrenja pojedinih optih operativno-taktikih mera i radnji. Indicije imaju veliki kriminalistiki znaaj, meutim njihova dokazna vrednost je veoma sporna. Indicijalna metoda dokazivanja (kada se indicije uzimaju kao dokazi i na osnovu njih donose sudske odluke), primenjivana u prolosti, dovodila je, po pravilu, do tekih sudskih zabluda. Prema tome, znaaj indicija je mnogo vei u fazi otkrivanja krivinog dela i uinioca, odnosno indicije su predmet svakog operativnog rada i nalaze se u osnovi svakog injeninog stanja ili dokaza. Do indicija o krivinom delu i uiniocu dolazi se na razliite naine. Izvori saznanja o krivinom delu i uiniocu su ne samo u samoinicijativnoj delatnosti organa unutranjih poslova, ve i u angaovanju mnogobrojnih subjekata, prvenstveno njihovim prijavljivanjem dela i izvrioca. Pojedine indicije stiu se aktivnou i drugih strunih organa: kao to su dravno tuilatvo, finansijska policija, carinska sluba, trina inspekcija itd. Na osnovu tih indicija organ unutranjih poslova preduzima dalju aktivnost. Ako je u pitanju samoinicijativna delatnost organa unutranjih poslova, do indicija se dolazi vrenjem pojedinih operativno taktikih mera i radnji na osnovu lana 225. ZKP-a. Znaaj indicija je u tome to predstavljaju poetnu osnovu svakog kriminalistikog istraivanja. Indicije mogu biti manje ili vie zasnovane na stvarnim injenicama, a 1

kriminalistika svojim metodama mora da utvrdi njihovu osnovanost. Poseban je problem kako doi do indicija, kako ih saznati, u onim situacijama kada je delo izvreno na tajni i konspirativni nain ili je takvo da kriminalna posledica nije uoljiva u spoljnom svetu. U poetnoj fazi otkrivanja krivinih dela i uinilaca indicije su polazna osnova na kojoj se gradi otkrivaka delatnost organa unutranjih poslova. S druge strane, indicije doprinose utvrivanju dokaza ili predstavljaju osnovu za njihovo utvrivanje. Taj put od indicija do dokaza (materijalnih i linih) ispunjen je operativno taktikim merama i radnjama koje preduzimaju organi otkrivanja krivinih dela i uinilaca. Pri tome se mnoge indicije tokom operativnog rada pokazuju kao neosnovane, druge kao delimino osnovane ili sasvim osnovane. Ponekad e indicije meusobno biti kontradiktorne, a ponekad e ii u istom pravcu. Eliminisanje onih, manje izvesnih i verovatnih, moe se ostvariti samo upornim operativnim nastojanjem i radom uz pomo logikog zakljuivanja. Sam odnos indicija i na osnovu njih utvrenih dokaza moe biti razliit. Ako su u osnovi utvrenih dokaza prethodno saznate indicije, pa zatim proverene i potvrene, injenino stanje je potpunije utvreno, a dokazi vri. Meutim, naknadno utvrene indicije mogu ponekad da budu kontradiktorne sa ve utvrenim dokazima, to obavezuje organe unutranjih poslova na nove operativne napore u pravcu potvrivanja odnosno odbacivanja samih indicija ili ve pravno utvrenih dokaza. Takav postupak stalnog proveravanja indicija (njihovog potvrivanja, dopune ili odbacivanja) naroito je prisutan u toku otkrivanja krivinog dela i uinioca, do pokretanja krivinog postupka, mada se on moe protezati i na sam krivini postupak, prvenstveno istragu. Indicije imaju izuzetan znaaj ukoliko je izvrilac krivinog dela nepoznat, pa je potrebno da se on otkrije, rasvetli krivino delo i prikupe dokazi. Vrste indicija Indicije moemo podeliti prema razliitim kriterijumima. Za nas je znaajna njihova podela prema delu i uiniocu, pa u tom smislu i postoje indicije koje se odnose na krivino delo i indicije koje se odnose na uinioca. Odreenost indicija koje se odnose na krivino delo u velikoj meri zavisi od posledice krivinog dela i njenog manifestovanja u spoljanjem svetu, s obzirom na to da postoje veoma raznovrsna krivina dela, kao ona ije su posledice pritajene i latentne, odnosno, koje se u spoljanjem svetu tee uoavaju, tako i one koje su neposredne i vidljive. S druge strane, pojedine faze krivinog dela, poev od 2

pripremnih radnji do nastupanja posledice, manje ili vie su indikativne, pa ih samim tim organi otkrivanja lake ili tee saznaju. Indicije se mogu podeliti i prema osnovnim elementima krivinog dela na: mesto, vreme, nain, motiv izvrenja. One se mogu javiti pre izvrenog krivinog dela, u vreme izvrenog krivinog dela ili posle njega. Prema sadrini, indicije mogu biti line i stvarne, materijalne i psiholoke, uzrone i posredine. Prema znaaju, mogu biti glavne i sporedne, opte i posebne, verovatne i istinite. Glavne indicije ukazuju na osnovne elemente bia krivinog dela i linost uinioca, dok se sporedne odnose na oteavajue i olakavajue okolnosti, oblik vinosti i slino. Opte indicije se odlikuju veom neodreenou i javljaju se kod veine krivinih dela, a posebne samo kod pojedinih. Prethodnoj klasifikaciji pripada i podela koja indicije razvrstava u zavisnosti od njihove prirode, na materijalne (vezuju se za materijalnu stranu dela i uinioca) i psiholoke (vezuju se za unutranju, psihiku stranu linosti uinioca).

Prethodne, istovremene i naknadne indicije U odnosu na faze izvrenja krivinog dela, podela na prethodne, istovremene i naknadne indicije ima poseban operativini znaaj, ne samo za spreavanje krivinog dela, nego i za njegovo otkrivanje. Kao indicije pre izvrenja krivinog dela javljaju se: izraavanje spremnosti za izvrenje krivinog dela, postojanje motiva, sumnjivo dranje, naroito ranije osuivanog, sklonost devijantnom ponaanju, psihofizika svojstva, profesionalna znanja i vetine, poznavanje okolnosti koje pogoduju izvrenju. Meu indicijama koje se odnose na izvrenje krivinog dela (radnja, posledica, uzrona veza) posebno su znaajne indicije: prisustvo na mestu izvrenja krivinog dela, posedovanje sredstava vrenja, profesionalna znanja i vetine, motiv za uee u vrenju krivinih dela i samo uestvovanje u delu. Mada su indicije injenice koje se u postupku utvruju kao i sve druge injenice, one su vie faktike, a manje pravno-relevantne injenice. Da li e jedna injenica posle njenog utvrivanja postati pravno-relevantna (dokaz) ili faktika, zavisi od dva uslova: formalnog (procesnog) i materijalnog (faktikog). Formalni se odnosi na nain i formu utvrivanja te iste injenice, pri emu je za postojanje dokaza neophodno da su pribavljene istranim radnjama (radnjama dokazivanja). 3

Za indicije takav uslov nije potreban jer je njih mogue pribaviti preduzimanjem optih operativnih radnji. Kada su u pitanju materijalni uslovi, oni se, pre svega, odnose na sadrajnu stranu: u kojoj je meri odreena injenica meritorna sa aspekta njene istinitosti, osnovanosti i objektivnosti. Nivo istinitosti koji predstavlja osnove sumnje odgovarao bi indicijama, dok bi injenice koje imaju stepen izvesnosti, sadrajno imale znaaj dokaza. Formalni uslov je odreeniji za razlikovanje, s tim to i same istrane radnje nemaju za rezultat iskljuivo dokaze u pravno-relativnom smislu, ve i indicije iji je posredni dokazni znaaj u postupku nesporan, izmeu ostalog i zbog postojanja slobodnog sudijskog uverenja. Obrnuto, optim operativno taktikim radnjama ne mogu se pribaviti dokazi kao pravno-relevantne injenice, ve samo indicije. Indicije koje se odnose na stanje i period po izvrenom krivinom delu u vezi su sa tragovima krivinog dela koji se mogu nai na izvriocu, rtvi ili na licu mesta, ueem u dogaaju, koriu od izvrenog krivinog dela, psihikim dejstvom koje ima krivino delo na izvrioca (koje se ogleda u njegovom sumnjivom dranju, neuverljivom objanjavanju odreenih okolnosti koje se odnose na izvreno krivino delo ili izvrioca). Da bi indicije bile od znaaja za dokazivanje, u sklopu dokaza i dokaznih informacija, kao i slobodnog sudijskog uverenja, treba da su odreene i jednoznane, pogodne za deduktivno zakljuivanje, da su podudarne, da ih je vei broj i da su u kauzalnom odnosu sa krivinim delom. Indicije mogu upuivati na odreeno lice, kao izvrioca krivinog dela. Tako, na primer, u pluima utopljenice nije pronaena voda i ako je njen suprug tvrdio da je skoila u bunar i izvrila samoubistvo. To znai da je baena u bunar mrtva, to indicira na ubistvo od strane supruga ili nekog drugog lica. Taktika i metodika otkrivanja kriminalne delatnosti pojedinih lica najee je usmerena prema sledeim injenicama: da li su ta lica i ranije vrila istovrsna dela, na slian ili razliit nain, da li su odreena lica mogla da imaju motiv za izvrenje ba tog krivinog dela, da li je utvreno njihovo prisustvo pre kriminalnog dogaaja, u vreme kriminalnog dogaaja i posle njega na mestu izvrenja krivinog dela, u kojoj meri pojedina lica poseduju znanja i vetine za vrenje ba tih krivinih dela, odnosno da li su njihova telesna svojstva takva da su mogla da izvre odreeno krivino delo, u kojoj meri se na pojedinim licima ispoljavaju ili ogledaju psihike implikacije izvrenog krivinog dela, da li po izvrenom delu neka od lica poseduju ili raspolau predmetima krivinog dela, odnosno imaju li neke koristi od izvrenog dela i slino. 4

Za praktian rad organa unutranjih poslova najinteresantnije su indicije koje se pojavljuju ee i na osnovu kojih se mogu postavljati manje ili vie realne verzije, odnosno pretpostavke o krivinom delu i izvriocu.

Operativne indicije Nain izvrenja krivinog dela kao indicija Preduzimajui odreene kriminalne aktivnosti, veina uinilaca ostavlja iza sebe peat prepoznatljivosti, koji se moe manifestovati izborom objekta napada, mesta, vremena, sredstva i preduzete radnje u fazi pripreme, tokom izvrenja krivinog dela i posle toga. Ukoliko se utvrdi da postoje specifine okolnosti koje ukazuju na navedene elemente, velika je verovatnoa da iz njih proistekne osnov sumnje o meusobnoj povezanosti uinjenih dela, tj. o okolnosti da ih je uinilo isto lice, odnosno ista grupa. U operativnom radu se tada moe poi od ve poznatih uinilaca, koji su u kriminalistike evidencije uvedeni upravo zbog ispoljavanja osobenosti u izvrenju krivinih dela, a faktiki su bili u mogunosti da uine novo krivino delo. Isto tako zaticanje uinioca na izvrenju krivinog dela, odnosno njegovo otkrivanje na drugi nain, predstavlja osnov za njegovo dovoenje u vezu sa drugim nerasvetljenim krivinim delima koja su izvrena na isti ili slian nain, kao i delo zbog kojeg je lien slobode. Sredstva izvrenja krivinog dela kao indicija Na vrstu i karakteristike sredstava izvrenja krivinog dela mogu ukazivati: nain izvrenja dela, pronaeni tragovi i delovi upotrebljenih sredstava, ali i iskazi oevidaca, oteenih, rtvi i drugih lica. Posle utvrivanja grupne pripadnosti upotrebljenih sredstava, vano je, izmeu ostalog, odgovoriti na sledea pitanja: kakva su to sredstva, da li je potrebna posebna strunost za njihovu upotrebu, ko ih proizvodi ili prodaje, ko ih je posedovao ili ih jo poseduje, odnosno kome su bila dostupna, da li ih poseduje osumnjieni itd. Sredstvo za koje se pretpostavlja ili je u veoj ili manjoj meri, izvesno da je upotrebljeno za izvrenje krivinog dela, moe biti pronaeno vrenjem uviaja na licu mesta, pregledom i pretresanjem, upotrebom slubenih pasa, na osnovu iskaza o tome gde se nalazi, kome je prodato ili ustupljeno, gde je odbaeno ili uniteno. Posle pronalaenja takvih sredstava, neophodno je utvrditi sledee: da li su posledice uinjenog dela mogle biti 5

prouzrokovane pronaenim sredstvom, da li je pronaeno sredstvo (npr.otrovna supstanca) po svom hemijskom sastavu i drugim karakteristikama identino sa materijalom pronaenim na licu mesta, da li su tragovi na licu mesta nainjeni pronaenim sredstvom, da li na pronaenom sredstvu ili njegovoj ambalai ima tragova sa lica mesta i tragova uinioca, da li je mogue uklapanje sa delovima predmeta naenim na licu mesta, da li oevidci mogu prepoznavanjem identifikovati upotrebljeno sredstvo. Na osnovu pronaenih sredstava izvrenja krivinog dela ne sme se olako zakljuivati o identitetu uinioca, budui da izvrioci mogu upotrebiti sredstva koja nisu njihovo vlasnitvo, niti su u njihovom stalnom i drugima poznatom posedu (kriom su uzeti i korieni), pa ih stoga namerno ostavljaju na licu mesta ili ih, pak podmeu radi fingiranja. U radu na rasvetljavanju krivinog dela, osim sredstava izvrenja, mogu se pronai i drugi predmeti koji mogu da ukau na sujeverje uinioca, njegovu pripadnost odreenoj profesiji, etno i mikro geografske karakteristike regiona iz kojeg potiu i slino. Sumnjivo ponaanje odreenog lica kao indicija Sumnjivo ponaanje, koje se javlja kao posledica psihikog optereenja uinioca ostvarenim krivinim delom (usled postojanja svesti o delu, oseanja krivice i straha od otkrivanja, osude sredine i kazne), ne manifestuje se u istoj meri i na isti nain kod svih lica. Do neznatnog ispoljavanja, ili ak, potpunog odsustva sumnjivog ponaanja uinioca krivinog dela, dolazi esto i zbog toga to on ima potpuno drugaiji sistem vrednosti od onog koji je prihvaen u odreenom drutvu. To je naroito sluaj kada je izvrenim delom uinilac ostvario izvesnu korist,razreio dugogodinji problem, ostvario neki vii cilj i slino. Uinilac dela moe na sebe skrenuti panju, izmeu ostalog, i: bekstvom; sakrivanjem; estom promenom adrese stanovanja; noenjem lanih isprava; menjanjem fizikog izgleda, nadimka i navika (traenjem utehe u alkoholu, preteranim troenjem novca u igrama na sreu, na kocki i slino); korienjem znakova iz sujeverja; povratkom na mesto krivinog dogaaja; samoprijavljivanjem ili samoodavanjem o izvrenju lakeg krivinog dela; tajnim sporazumevanjem sa drugim osumnjienim licima; traenjem kupaca za odreenu robu; prijavljivanjem fingiranog krivinog dela; podmetanjem lanih tragova; pisanjem anonimnih pisama u kojima ukazuje na tobonje motive izvrenja i uinioce; neuobiajeno velikim interesovanjem za rezultate i pravac delovanja organa otkrivanja ( ve pri vrenju obezbeenja lica mesta i uviaja), za pojavu novih svedoka i ono o emu su oni govorili; stalnom i neodoljivom potrebom da pria o dogaaju (ak i kada su ga drugi, smatrajui ga rasvetljenim, potisnuli u zaborav); neodazivanjem na pozive i izbegavanjem 6

susreta sa policijom; preteranom predusretljivou ili simuliranjem bolesti i pojedinih emotivnih stanja pri obavljanju razgovora; odbrambenim stavovima i loim pravdanjem pri obavljanju informativnog razgovora; nastojanjem da pri razgovoru sazna definitivno miljenje policije o dogaaju; nuenjem alibija za odreeno vreme ( uprkos injenici da pri rasvetljavanju dogaaja vreme izvrenja nije precizno utvreno, odnosno nije poznato irem krugu ljudi); nesmotrenim iznoenjem detalja koji su mu mogli biti poznati prvenstveno zbog uea u delu. Na kraju, treba ukazati na to da esta putovanja lica bez nekog vidljivog razloga predstavljaju sumnjivo ponaanje koje ne mora biti posledica psihomotornog nemira uinioca, ve bitan uslov uspenog izvrenja pojedinih krivinih dela ( prevare, nedozvoljene trgovine i kriumarenja, provalne krae, razbojnitva, rasturanja falsifikovanih novanica, pijunaa i slino). Motiv za izvrenje krivinog dela kao indicija Motiv se moe odrediti kao unutranji pokreta i regulator ljudskog ponaanja. On se esto javlja kao indicija na osnovu koje se u fazi otkrivanja i rasvetljavanja konkretnog krivinog dogaaja mogu sainiti pretpostavke o tome ta se desilo, o obliku vinosti i psihikom odnosu uinioca prema delu, kao i o odreenom licu kao uiniocu (u poslednjem sluaju posebno je znaajan ukoliko je individualan). Motivi izvrenja krivinog dela utvruju se na osnovu mnotva injenica koje se ispoljavaju u spoljanjem svetu. Pri tome su od naroitog znaaja: 1.Vrsta dela (valja imati na umu da se osim jednog ili vie tipinih motiva za konkretnu vrstu uinjenog dela koristoljublje kod krae, mrnja,osveta i ljubomora kod ubistva, kod odreenog uinioca mogu javiti i drugi, veoma specifini, individualni motivi, npr. silovanje moe biti motivisano ne samo zadovoljavanjem seksualnog nagona, ve i osvetom, politikim i drugim, za ovo delo, neuobiajenim motivima). 2.Vreme, mesto i objekat izvrenja (podmetanje poara u zbornici kole i na kraju kolske godine ili prodavnici pred popis, ubistvo jednog od pretendenata na naslee u toku ostavinske rasprave, aktiviste politike stranke pred izbor, oevidca u toku sprovoenja kriminalistike obrade ili voenja krivinog postupka itd.). 3.Nain i sredstvo izvrenja (nanoenje velikog broja ubodnih rana noem kod ubistva ukazuje na mrnju uinioca, premetaina u stanu ubijenog, izvrtanje xepova i skidanje nakita na koristoljublje kao motiv ubistva). 7

Prilikom utvrivanja motiva izvrenja krivinog dela treba biti veoma oprezan s obzirom na to da postoji mogunost fingiranja dela ( uinilac se trudi da uini oiglednim postojanje fingiranog dela, naina i sredstava tobonjeg izvrenja, pa sa tim ciljem odstranjuje stvarne tragove i ostavlja nove koji treba da ukau na tobonji motiv izvrenja i na neko drugo lice kao uinioca). Uz to, motivacioni proces pojedinih lica moe da ima odreene specifinosti (naroito kod lica koja pokazuju znake duevnih poremeaja, odnosno oboljenja), a mogue je da doe i do greaka prilikom opaanja, odnosno u voljnoj i intelektualnoj aktivnosti uinioca ( npr. cilj preduzete radnje se ne poklapa sa posledicom, usmreno je pogreno lice i sl.). Karakter izvrioca kao indicija Karakter je trajna psihofizika crta linosti koja treba, u skladu sa odgovarajuim regulativnim principima da kontrolie ovekove reakcije, zbog ega se javlja kao znaajna orijentaciona eliminaciona indicija. Uinjeno delo moe, u veoj ili manjoj meri, biti pokazatelj linosti uinioca (njegove podmuklosti, brutalnosti, svireposti, sadizma, perfidnosti, temeljitosti, dovitljivosti, lukavstva, hladnokrvnosti, kolebljivosti, povodljivosti i sl.). Ova okolnost je od naroitog znaaja prilikom otkrivanja i razjanjavanja krivinih dela koja se ree deavaju, pri emu objekt napada, mesto, vreme, nain i sredstva izvrenja pokazuju izvesne specifinosti. U takvim situacijama je, po pravilu, najvanije dati ispravan odgovor na pitanje ko je bio u stanju da uini dato krivino delo. Potrebno je, meutim, voditi rauna da uinjeno krivino delo moe biti u protivrenosti sa optim crtama linosti i ranijim ponaanjem lica. Ovo je naroito vano u sluaju kada je izvrenje dela praeno sticajem neuobiajenih okolnosti. S druge strane, injenje dobrih dela i korektno ponaanje moe biti samo paravan iza kojeg neko skriva svoju pravu linost i tajno kriminalno delovanje.

Telesna svojstva izvrioca kao indicaija injenice koje ukazuju na telesna svojstva uinioca (pol, lini opis, specifina gestikulacija i hod, boja i druge odlike glasa) mogu biti utvrene na odnosu naina izvrenja krivinog dela (ubistvo zadavljivanjem), predmeta (naroito odee i obue) i tragova 8

pronaenih na licu mesta, iskaza dobijenih od oevidca, rtve, oteenog ili drugog lica, kao i na osnovu drugih relevantnih okolnosti (velika teina odnetog predmeta, mali otvor na provaljenom zidu i sl.). Prisustvo na mestu kriminalnog dogaaja kao indicija Utvreno prisustvo na mestu krivinog dogaaja predstavlja osnov za sumnju o ueu u izvrenju krivinog dela. Ova okolnost se moe utvrditi ako je policija zatekla lice na mestu izvrenja dela, pomou predmeta i tragova koje je lice ostavilo na mestu dogaaja, odnosno onih koji potiu sa mesta dogaaja, a naeni su kod njega, pomou informacija dobijenih od graana, na osnovu poznavanja uobiajenog stanja na odreenom mestu i uz upotrebu slubenih pasa. U operativnom radu, planiranom na osnovu ove indicije treba biti veoma oprezan, s obzirom na mogunost podmetanja predmeta i tragova (kako bi se ukazivalo na pogreno lice), na greke u opaanju, subjektivnost u davanju iskaza i slino. S druge strane, prisustvo na mestu izvrenja dela se moe utvrditi ne samo na osnovu okolnosti koje se vezuju za vreme izvrenja, nego i za period koji je prethodio, odnosno usledio izvrenju dela. Posedovanje i rasturanje predmeta krivinog dela kao indicija Ukoliko su preduzimanjem odgovarajuih mera i radnji kod lica pronaeni predmeti za koje se zna ili se pretpostavlja da su nastali ili su pribavljeni krivinim delom, to predstavlja znaajnu indiciju o vezi draoca predmeta sa uinjenim krivinim delom. U takvom sluaju treba utvrditi najpre od kog krivinog dela oni potiu, a potom i okolnosti pod kojima su doli u posed lica kod kojeg su pronaeni (neovlaenom proizvodnjom, protivpravnim oduzimanjem, utajom, prikrivanjem, primanjem radi popravke, dobijanjem na poklon i sl.). Neosnovano bogaenje i nerazumno troenje novca kao indicija Neosnovano bogaenje i nerazumno troenje novca moe posluiti kao osnov za pretpostavku o kriminalnoj delatnosti lica ukoliko ono nema, ili nije imalo, izdaan, stalan ili povremen, legalan izvor prihoda. Sama priroda ove indicije ukazuje, pre svega, na konkretno lice kao izvrioca krivinog dela iz grupe dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist, a ako postoje i druge indicije koje ukazuju na to isto lice, onda se moe govoriti i o konkretnom krivinom delu. Najee su to krivina dela iz oblasti imovinskog kriminaliteta, ali se moe raditi i o drugim krivinim delima, ijim se izvrenjem pribavlja 9

imovinska korist (razni oblici falsifikovanja, nedozvoljena trgovina, primanje mita, krivina dela protiv ivota i tela, pijunaa itd.). Ispoljavanje volje za izvrenje krivinog dela kao indicija Ova indicija se moe manifestovati nizom ponaanja koja predstavljaju, pre svega, posledicu uzbuenja i nemira nastalog posle donoenja odluke o izvrenju krivinog dela, kao i nastojanja budueg uinioca da stvori optimalne uslove za donoenje odluke o izboru napadnutog objekta, mestu i vremenu kada e delo izvriti, potrebnim sredstvima koja e tom prilikom koristiti, angaovanju sauesnika ako su nuni, kao i o merama koje treba da onemogue njegovo otkrivanje, odnosno lienje slobode. Profesionalna znanja i vetine kao indicija U pojedinim sluajevima nain izvrenja, tragovi i druge okolnosti pod kojima je krivino delo izvreno, mogu ukazivati na profesiju, navike i vetine kojima uinilac vlada. Tako, na primer, nain na koji je raskomadan le moe ukazivati na profesiju uinioca hirurg, patolog, mesar, kvalitetan falsifikat umetnikog dela na to da je uinilac kolovan ili talentovan umetnik odreenog profila, provalna kraa uunjavanjem u stanove na viim spratovima ukazuje na izuzetnu spretnost uinioca, nain vezivanja vora na profesiju ili vetinu, npr. mornar, alpinista. Prilikom izvrenja krivinog dela uinilac moe pokazati i umenost u rukovanju orujem, poznavanje borilakih vetina i slino. Poznavanje odreenih prilika i okolnosti kao indicija Postojanje indicije o tome da je uinilac poznavao i iskoristio okolnosti koje nisu svima poznate, moe se utvrditi na osnovu izbora napadnutog objekta, vremena, mesta, naina i sredstava izvrenja. Ova indicija postaje posebno znaajna u sluajevima kada su iskoriene okolnosti bile poznate ogranienom broju ljudi iji je identitet poznat. Na primer, ukoliko se utvrdi da je prilikom krae iz objekta sa vie prostorija obijena samo jedna od njih, s tim da u njoj nije vrena premetaina ili je ona fingirana, a otvoren je samo sto u ijoj su se fioci nalazili vredni predmeti (dokumentacije, novac, zlato), realno se moe pretpostaviti da je uinilac (podstreka, pomaga, izvrilac ili saizvrilac) neko kome su detalji o rasporedu prostorija i predmeta poznati od ranije.

10

Verzije pojam, vrste, planiranje Verzije su misaone konstrukcije (radne pretpostavke) o krivinom delu ili uiniocu sainjene na osnovu indicija, prikupljenog operativnog materijala iju osnovanost treba da potvrdi ili opovrgne dalja delatnost u okviru operativnog plana, odnosno kriminalistike obrade. Planiranje pretpostavki verzija jedna je od najznaajnijih kriminalistikih metoda. Ova metoda je nuno uslovljena nedostatkom potpunih i istinitih informacija o krivinoj stvari, pa planiranjem verzija i njihovom proverom treba da se rasvetli kriminalni dogaaj i otkrije izvrilac. Postavljanjem dve ili vie raznovrsnih verzija, prua se mogunost uspenog rasvetljavanja krivine stvari, pa samim tim i pokretanja i voenja krivinog postupka. Verzije treba postavljati prilikom otkrivanja bilo koje krivine stvari, ak i kada injenino stanje nesumnjivo ukazuje na odreena reenja. Kriminalistike hipoteze Hipoteza podrazumeva tipian sistem istraivanja, pri emu se treba pridravati odreenih pravilnosti meu injenicama. Hipoteze su u velikoj meri prisutne u pretkrivinom postupku (podruje heuristike kriminalistike), pre svega radi postavljanja diferencijalne dijagnoze. U krivinom postupku (podruje silogistike kriminalistike), hipoteze slue za popunjavanje pojedinih praznina koje se, inae, nadomeuju iskustvom. NJima se pretpostavljaju pojedini odnosi, razlozi, uzroci, pravilnosti dogaanja, kao i zakonitosti utvrivanja injenica koje su u vezi sa krivinom stvari. Da bi hipoteza bila pravilno postavljena ona treba da bude uslovljena logikim pretpostavkama opteg karaktera, pa tek potom posebnim kriminalistikim sadrajem. Istraivanjem e se pokazati da li je hipoteza bila osnovana, da li je njome pretpostavljano reenje i jedino mogue. Istraivanje, odnosno dokazivanje hipoteza u kriminalistici ima odreene specifinosti u odnosu na njihovo dokazivanje uopte. Mogunosti dokazivanja kriminalistikih hipoteza su ograniene, jer je i vanost naunih zakona, po pravilu, ua nego kod hipoteza u naunim istraivanjima opteg karaktera. Kriminalistike hipoteze se u operativnoj praksi nazivaju verzije. Verzija ima sve karakteristike hipoteze i njena specifinost se odnosi na to to objanjava nastanak, svojstva meusobne veze, odnose i okolnosti koje su u vezi sa krivinim delom, izvriocem, rtvom i sl. 11

Upotreba verzija u pretkrivinom postupku ima neto drukiji smisao i svrhu nego u krivinom. Meutim, i za podruje silogistike kriminalistike verzije su takoe znaajne, budui da su najveim delom usmerene u pravcu obezbeivanja dokaza. Samo postavljanje verzija nije formalna, ve neformalna, neprocesna delatnost. To se posebno odnosi na heuristiku kriminalistiku delatnost. Neophodno je da postoje najmanje dve verzije (verzija i protivverzija). Postoje vie vrsta verzija. Za operativno postupanje je interesantna podela na opte i posebne. Opte verzije mogu biti optune i odbrambene, u zavisnosti od toga na koje su injenice usmerene one koje treba da obezbede odbrambene ili optune dokaze. Opte verzije ine konstrukciju rasvetljavanja krivine stvari, za razliku od posebnih verzija koje se planiraju u okviru optih i odnose se na pojedine ue elemente krivinog dela (o subjektu, objektu, motivu, nainu izvrenja sl.). Posebne verzije se planiraju u okviru optih i njima su usmerene. NJihov zadatak je da dopune opte verzije konkretnim sadrajima. Osim toga, verzije mogu biti preliminarne, radne i pomone, glavne i sporedne, osnovne i dopunske. Planiranje operativnog rada na osnovu indicija i verzija U ovoj dinamikoj aktivnosti u kojoj se prikupljaju nove indicije i odbacuju nepotvrene, misaoni proces i logino zakljuivanje imaju izuzetan znaaj. Da bi ovaj intelektualni napor bio u skladu sa operativnim radom, neophodno je da se zasniva na rezultatima preduzetih mera i radnji po osnovu dobro organizovane operativne delatnosti i to, poev od dobijanja prvih saznanja, dosticanja osnovane sumnje, kada, po pravilu prestaje nadlenost organa unutranjih poslova i nastaje aktivnost drugih organa. Pre ili kasnije, na osnovu steenih osnova sumnje ili indicija, celishodnost daljeg pretkrivinog postupanja zahteva njegovo planiranje da bi se izbeglo neorganizovanao, spontano i neracionalno postupanje. Ovo planiranje se sastoji u donoenju plana koji treba da obuhvati verzije metodoloki sistematizovane i po njima predviene operativno-taktike mere i radnje. Krajnji smisao plana sadran je u odgovoru na osnovna, tzv. zlatna pitanja kriminalistike.

12

SADRAJ 1. Pojam i znaaj indicija................................................................1 2. Vrste indicija...............................................................................2 3. Predhodne,istovremene i naknadne indicije...............................3 4. Operativne indicije......................................................................4 5. Verzijepojam,vrste,planiranje...................................................9 6. Planiranje operativnog rada na osnovu rada i verzija................10

13

LITERATURA

1. Kriminalistika taktika - prof.dr. Vladimir Krivokapi (Beograd 2005. god.) 2. Osnovi kriminalistike dr. Mio Bokovi (Novi Sad 2009.god.)

14