Вы находитесь на странице: 1из 291

13.1.

KRIVINO MATERIJALNO PRAVO

13. KRIVINO PRAVO

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

KRIVINE SANKCIJE I NJIHOVA OPTA SVRHA (lan 4. Krivinog zakonika)

1.
U odluivanju o putanju osuenog na uslovni otpust, drutvena opasnost i teina krivinog dela koje je izvreno od strane osuenog su okolnosti koje ne mogu biti cenjene. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je molbu za putanje na uslovni otpust imenovanog osuenog odbio kao neosnovanu, nalazei da se iz izvetaja odnosnog Kazneno popravnog zavoda ne moe zakljuiti da je postignuta resocijalizacija osuenog. To, prema stavu vea, ukazuje da u odnosu na osuenog nije ostvarena svrha specijalne prevencije, kao komponenta svrhe kanjavanja propisane odredbama l. 4. i 42. Krivinog zakonika. Pri tome, kako je to navedeno u obrazloenju pobijanog reenja, prvostepeni sud je imao u vidu injenicu da je imenovani osuen zbog izvrenja krivinog dela razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od trii godine, dakle - u visini posebnog minimuma trajanja kazne, pri emu je cenio i drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, kao i neizdrani deo kazne zatvora. Meutim, navedeni razlozi, izneti u obrazloenju pobijanog reenja, ne mogu se prihvatiti kao pravilni. Ovo stoga to iz izvetaja Kazneno-popravnog zavoda o vladanju osuenog tokom izdravanja kazne proizilazi da osueni disciplinski do sada nije kanjavan, da prema slubenim i osuenim licima ima korektan odnos i da potuje odredbe kunog reda, da krivino delo priznaje i da prema kazni ima pravilan odnos, pa kada se ima u vidu i injenica da je zapoeo sa izdravanjem kazne 12.08.2009. godine i da je istek kazne predvien za 19.02.2011. godine, dakle - da je izdrao vie od dve treine izreene kazne, to je nejasan zakljuak prvostepenog suda da se iz ovog izvetaja ne moe zakljuiti da je postignuta resocijalizacija osuenog. Osim toga, prvostepeni sud je, prilikom donoenja odluke o osnovanosti uslovnog otpusta, cenio injenicu da je osuenom izreena kazna zatvora u trajanju od tri godine odn. u visini posebnog minimuma trajanja kazne za krivino delo iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, za koje je oglaen krivim pravnosnanom presudom, kao i drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, koje okolnosti, shodno odredbi lana 46. stav 1. ovog Zakonika, nisu od uticaja prilikom donoenja odluke o uslovnom otpustu. Relevantne odredbe: Osuenog, koji je izdrao dve treine kazne zatvora, sud moe uslovno otpustiti sa izdravanja kazne, ako se u toku njenog izdravanja tako popravio da se moe osnovano oekivati da e se na slobodi dobro vladati, te da e se pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne i izvravanje radnih obaveza u odnosu na njegovu radnu sposobnost i druge okolnosti koje pokazuju da li je u konkretnom sluaju postignuta svrha kanjavanja lan 46. stav 1. Krivinog zakonika. U tom smislu, okolnosti koje se odnose na visinu kazne na koju je imenovani osuen, drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, koje okolnosti je prvostepeni sud imao u vidu prilikom
-2-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO donoenja odluke, ne mogu biti cenjene prilikom donoenja odluke o primeni instituta uslovnog otpusta. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je, uvaavanjem albe osuenog, ukinuo pobijano reenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 4066/10 od 04.11.2010. godine)

VREMENSKO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA (lan 5. Krivinog zakonika)

2.
Za uinioca su blae odredbe lana 48. Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije o odmeravanju kazne za krivina dela u sticaju u odnosu na odgovarajue odredbe lana 60. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: S obzirom na to da je Prvi optinski sud u Beogradu prilikom donoenja ispitivane presude, povredio zakon na tetu imenovanog okrivljenog odredbu iz lana 369. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, jer je u pogledu odredbi o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju primenio zakon koji se ne moe primeniti. Zbog toga je Zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca osnovan. Iz izreke i obrazloenja ispitivane presude, naime, proizilazi da je ovaj sud, primenom odredbi lana 405. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku i l. 60. i 63. Krivinog zakonika imenovanog okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina i etiri meseca, ime je postupio protivno odredbi lana 5. Krivinog zakonika. Relevantne odredbe: Na uinioca krivinog dela primenie se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, a ukoliko je posle izvrenja krivinog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primenie se zakon koji je najblai za uinioca - lan 5. Krivinog zakonika. U konkretnom sluaju, oigledno je da je sud prilikom primene odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne u navedenom trajanju za dela u sticaju primenio opte odredbe Krivinog zakonika, koji nije blai po uinioca, te time poinio navedenu povredu zakona na tetu okrivljenog. Ovo zbog toga jer je odredbom lana 48. stav 2. taka 3. Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji je vaio u vreme izvrenja krivinih dela obuhvaenih pravnosnanom presudom Prvog optinskog suda u Beogradu od 12.07.2006. godine, propisano da e sud, ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie krivinih dela za koje mu se istovremeno sudi, prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za ta dela izrei jedinstvenu kaznu koja mora biti vea od svake pojedinane utvrene kazne, ali ne sme dostii zbir utvrenih kazni, niti prei 15 godina zatvora. Nasuprot tome, odredbom lana 60. stav 2. taka 2. Krivinog zakonika predvieno je da e sud u istoj situaciji izrei jedinstvenu kaznu tako to e povisiti najteu utvrenu kaznu, s tim da ista ne
-3-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO sme dostii zbir utvrenih kazni, niti prei 20 godina zatvora, iz ega se zakljuuje da su navedene prethodne odredbe blae za osuenog, u odnosu na odredbe ovog lana. Zato je navedene odredbe i trebalo primeniti. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 172/10 od 13.10.2010. godine)

3.
Poto raniji propisi nisu predviali zabranu izricanja uslovne osude ako nije proteklo due od pet godina od poslednje osude na efektivnu kaznu za umiljajno krivino delo, sud prilikom odluivanja o kazni ne moe primeniti odredbu lana 66. stav 3. Krivinog zakonika, ako je krivino delo izvreno pre stupanja na snagu Krivinog zakonika, jer se radi o stroem zakonu. Iz obrazloenja: Apelacioni sud je - odluujui o albi javnog tuioca naznaenom presudom od 23.02.2010. godine, povodom nje a i po slubenoj dunosti, preinaio prvostepenu presudu i okrivljenog, za krivino delo za koje je prvostepenom presudom oglaen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od etiri meseca. Naao je da je prvostepeni sud odlukom o krivinoj sankciji povredio odredbu lana 66. stav 3. Krivinog zakonika, jer je okrivljeni presudom nadlenog Optinskog suda od 24.04.2008.godine, zbog izvrenog krivinog dela iz lana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, osuen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Relevantne odredbe: Na uinioca krivinog dela primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela lan 5. stav 1. Krivinog zakonika. Ako je posle izvrenja krivinog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primenie se onaj koji je najblai za uinioca - lan 5. stav 2. Krivinog zakonika. Imenovani okrivljeni je predmetno krivino delo izvrio 10.08.2001. godine. U vreme izvrenja krivinog dela odredbe koje su regulisale uslove za izricanje uslovne osude nisu predviale zabranu izricanja uslovne osude ako nije proteklo due od pet godina od poslednje osude na efektivnu kaznu za umiljajno krivino delo, kao to je to predvieno odredbom lana 66. stav 3. Krivinog zakonika koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. U tom smislu vaei Zakonik je stroiji za okrivljenog, pa shodno odredbi lana 5. Krivinog zakonika u konkretnom sluaju nije ni mogao biti primenjen. Istovremeno, drugostepeni sud je, prilikom odluivanja o albi javnog tuioca, mogao preinaiti prvostepenu presudu, ali ne sa pozivom na odredbu lana 66. stav 3. Zakonika, jer za primenu te odredbe nije bilo zakonskog osnova. Ovo posebno imajui u vidu da je primenio navedenu odredbu ("povodom albe a po slubenoj dunosti" ), iako je javni tuilac albu protiv prvostepene presude izjavio samo zbog odluke o krivinoj sankciji, u smislu lana 367. stav 4. u vezi lana 371. stav 1. Zakonika o krivinom postupku. Poto je, dakle, drugostepeni sud primenio odredbu lana 66. stav 3. Krivinog zakonika, koja je nepovoljnija za okrivljenog od odgovarajue odredbe vaee u vreme izvrenja krivinog dela, to je drugostepenom presudom povreen krivini zakon - lan 369. taka 4. Zakonika o krivinom postupku, i to na tetu okrivljenog. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 165/10 od 06.10.2010. godine)
-4-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

4.
Samo kada se radi o postupku preinaenja pravnosnanih sudskih odluka tzv. nepravom ponavljanju postupka mogua je primena blaeg krivinog zakona. To, meutim, ne dolazi u obzir kada su u pitanju nepravnosnane sudske odluke. Iz obrazloenja: Naznaene pravnosnane presude Okrunog suda u Beogradu od 21.10.2005. godine, Okrunog suda u Beogradu od 29.12.2008. godine, Treeg optinskog suda u Beogradu od 13.10.2009. godine i Prvog optinskog suda u Beogradu od 15.01.2009. godine preinaene su presudom Vieg suda u Beogradu od 09.11.2010. godine samo u pogledu odluke o kazni. Tako je imenovani okrivljeni osuen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, u koju kaznu mu je uraunato vreme provedeno u pritvoru i na izdravanju kazne zatvora po presudi Okrunog suda u Beogradu od 21.10.2005. godine, vreme provedeno u zadravanju po presudi Treeg optinskog suda u Beogradu od 13.10.2009. godine u periodu od 01.9.2006. godine do 22.09.2006. godine i vreme provedeno u pritvoru i na izdravanju kazne zatvora po presudi Okrunog suda u Beogradu od 29.12.2008. godine. Drugostepeni sud je imao u vidu i albene navode osuenog: da sud, u konkretnom sluaju, nije mogao da ga osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, s obzirom na to da je u periodu kada je osuen za neka krivina dela maksimalna kazna bila petnaest godina zatvora. Takve navode ocenio je neosnovanim. Naime, o primeni blaeg zakona moe se govoriti iskljuivo kada je u pitanju nepravnosnana odluka. Nakon pravnosnanosti sudskih odluka, izmena zakona u tom smislu ne moe biti od uticaja. U prilog stavu da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je osueni osuen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina ide i to to je odredbom lana 45. stav 1. Krivinog zakonika, koji je vaio u momentu odluivanja i donoenja oalbene presude, propisano da kazna zatvora ne moe biti dua od dvadeset godina. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 7198/10 od 28.12.2010. godine)

5.
Novi krivini zakon blai je od ranije vaeeg zakona jer je Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakonika neovlaeno dranje opojnih droga inkriminisano kao krivino delo samo ako se radi o dranju droge za sopstvene potrebe i u manjoj koliini. Iz obrazloenja: Imenovanom okrivljenom je u konkretnom sluaju optunim predlogom nadlenog javnog tuioca stavljeno na teret da je dana 10.03.2008. godine neovlaeno drao supstancu koja predstavlja opojnu drogue - 1,92 grama meavine heroina u obliku baze, kofeina i paracetamola, ime bi izvrio krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3. tada vaeeg Krivinog zakonika. Navedeno krivino delo, prema zakonskom opisu njegove radnje izvrenja, predstavlja samo po sebi svako neovlaeno dranje opojnih droga, bez obzira na koliinu i razloge, pa injenica dranja droge za sopstvenu upotrebu nije od znaaja za postojanje navedenog krivinog dela, jer nije zakonsko obeleje ve je samo davala mogunost oslobaanja uinioca od kazne (lan 246. stav 4.).
-5-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Nakon donoenja prvostepene presude kojom je ovaj okrivljeni oglaen krivim za krivino delo za koje je optuen, na snagu su (11.09.2009. godine) stupile izmene i dopune krivinog zakona. Shodno odredbama lana 95., krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga vie ne postoji kao oblik krivinog dela iz lana 246. (iz stava 3. tog lana), jer je iz naziva tog krivinog dela brisana re "dranje", a zakonski opis radnji izvrenja istog dela izmenjen je tako da ne sadri radnju neovlaenog dranja opojnih droga, ali je neovlaeno dranje opojnih droga propisano lanom 246 a. vaeeg Krivinog zakonika i predvieno kao posebno krivino delo, koje - prema zakonskom opisu - ini onaj ko neovlaeno dri u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge. To znai da je novim zakonom neovlaeno dranje opojnih droga inkriminisano kao krivino delo, ali ne svako neovlaeno dranje opojne droge, kao to je bio sluaj sa krivinim delom iz lana 246. stav 3., ve samo dranje droge za sopstvene potrebe i u manjoj koliini. Izvan toga (i dranja droge radi prodaje ali koje je radnja drugog krivinog dela) neovlaeno dranje opojne droge iz bilo kojeg drugog razloga vie nije krivino delo, te je u tom smislu novi krivini zakon blai od ranijeg zakona, pa je suprotna tvrdnja izneta u zahtevu neosnovana. Imajui ovo u vidu, i da opis radnje izvrenja okrivljenog u optunom aktu, ne sadri injenice koje se tiu motiva dranja droge, a koje se kao zakonsko obeleje zahtevaju za postojanje krivinog dela iz lana 246a. Krivinog zakonika, dakle - da je predmet optube radnja okrivljenog koja novim zakonom nije inkriminisana kao krivino delo, drugostepeni sud je, i po oceni ovog suda, pravilno naao da je iz navedenih razloga novi zakon blai za okrivljenog, i shodno obavezi primene istog (lan 5. stav 2. Krivinog zakonika) i ovlaenju iz lana 391. stav 1. Zakonika o krivinom postupku, pravilno preinaio prvostepenu presudu i na osnovu lana 355. taka 1. istog Zakonika, okrivljenog oslobodio od optube za krivino delo iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika, jer delo za koje je optuen po zakonu nije krivino delo. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 191/10 od 22.12.2010. godine)

6.
Stvoreno protivpravno stanje predstavlja posledicu trajnog krivinog dela. Ono moe da traje due ili krae, ali za sve to vreme krivino delo postoji (protivpravno lienje slobode, nedozvoljeno dranje oruja, bekstvo iz vojske, zloinako udruivanje, trgovina ljudima, i dr.). Svrenost dela traje sve dok posledica ne prestane (materijalna svrenost dela). Iz obrazloenja: U albi Okrunog javnog tuioca osnovano se istie, imajui u vidu neosporno utvreno injenino stanje, da je period izvrenja predmetnog krivinog dela od avgusta 2002. godine do jula 2007. godine te da se, u konkretnom sluaju, mora izmeniti zakon koji je vaio u vreme izvrenja tj. u vreme izvrenja zadnje radnje krivinog dela - a to je 11. jun 2007. godine. Imenovani okrivljeni se u izvrenje krivinog dela ukljuio u poslednjoj godini izvrenja, te nije bilo mesta uinjenoj pravnoj kvalifikaciji (po lanu 111b po ranijem Zakonu), kako to ini prvostepeni sud. Ovo zbog toga to je u pitanju trajno krivino delo pa se u tom sluaju primenjuje zakon koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, pa Vrhovni sud krivino- pravne radnje okrivljenih i kvalifikovao po lanu 388. stav 1. Krivinog zakonika. Dakle, osnovani su albeni navodi da je na krivino-pravne radnje okrivljenih trebalo primeniti krivine zakone koji se primenjuju od 01. januara 2006. godine, budui da se radi o krivinom delu
-6-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ija je prva radnja izvrena 2002. godine a zadnja od sredine jula 2007. godine, znai u vreme kada je u primeni Krivini zakonik. Iz tih razloga je drugostepeni sud preinaio preostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela, tako to je naao da se krivino-pravne radnje imenovanog okrivljenog pravno kvalifikuju po lanu 388. stav 1. Krivinog zakonika, a radnje ostalih okrivljenih kao pomaganje u izvrenju ovog krivinog dela, dakle - po lanu 388. stav 1. u vezi lana 33. istog Zakonika. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 12018/09 (2) od 24.09.2009. godine)

7.
Kod utvrdivanja koji je zakon blai, shodno l. 5 st. 2. KZ u konkretnoj krivino-pravnoj situaciji, ne treba ceniti samo predvienu visinu kazne za navedeno krivino delo po starom i novom zakonu ve treba imati u vidu i primenu ostalih instituta krivinih prava. Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u aku K 716/04 od 31. decembra 2007. optuenom je za izvreno krivino delo klevete iz l. 171 st.2 u vezi st.1 KZ izreena sudska opomena. Presudom Okrunog suda u aku K 214/08 od 8. septembra 2008. preinaeno je Reenje Optinskog suda u aku K 716/04 od 31. decembra 2007. tako to Okruni sud optuenog na osnovu l. 355 t.1 ZKP u vezi l. 92 st.4 KZRS, a primenom l. 391 ZKP oslobaa od optube da je izvrio krivino delo klevete iz l. 92 st.2 KZRS. Shodno obavezi drugostepenog suda za ispitivanje povreda po slubenoj dunosti utvreno je da je u pogledu krivinog dela klevete koje je predmet optube primenjen zakon koji se ne moe primeniti tj. primenjen je u konkretnom sluaju KZ, a trebao se primeniti KZRS koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela i koji je blai za ovo delo od KZ, a prvostepeni sud je bio u obavezi da u toj situaciji primeni blai zakon a to je KZRS i da se primeni l. 92 t.4 KZRS. Stoji injenica da je stari zakon koji regulie krivino delo klevete u l. 92 KZRS stroiji po zapreenoj kazni od novog Krivinog zakonika predvienog u l. 171 KZ, meutim taj stari zakon u ostalim odredbama l. 92 stavlja optuenog za delo klevete u privilegovaniji poloaj u odnosu na novi zakon, jer stari zakon propisuje da se nee kazniti za klevetu ko je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga to je iznosio, a takvu odredbu o nekanjavanju ne sadri novi Krivini zakonik. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 214/08 od 8.09.2008. godine)

8.
Pobijanom presudom oglaen je krivim okrivljeni zbog izvrenja produenog krivinog dela prevare iz lana 171. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS). Iz obrazloenja: Meutim, neosnovano se albom branioca okrivljenog istie da je prvostepenom presudom povreen krivini zakon na tetu okrivljenog, na taj nain to je prvostepeni sud primenio krivini zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, a po navodima albe sud je trebao da primeni krivini zakon koji je stupio na snagu nakon izvrenja krivinog dela koji je vaio u momentu presuenja. Ove albene navode, Okruni sud odbija kao neosnovane, s obzirom na to da je prvostepeni sud
-7-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO naveo jasne i razumljive razloge zbog ega je primenio KZ RS, odnosno krivini zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, a koji je i po nalaenju Okrunog suda blai po uinioca. Ovo stoga, to je na nesumnjiv nain utvreno da je okrivljeni izvrio produeno krivino delo prevare iz lana 171. stav 1. KZ RS, pa shodno odredbama lana 61. stav 5. Krivinog zakonika (dalje: KZ) kojim je regulisano da ukoliko produeno krivino delo, to je u navedenom sluaju, obuhvata krivina dela ije je bitno obeleje odreeni novani iznos, smatrae se da je produenim krivinim delom ostvaren zbirni iznos ostvaren pojedinanim delima ukoliko je to obuhvaeno jedinstvenim umiljajem uinioca. Dalje, ukoliko bi dolo do sabiranja iznosa ostvarenih svakim od navedenih krivinopravnih radnji, dolo bi se zaista do iznosa od 450.054,70 dinara, te ukoliko bi dolo do primene novog KZ, onda bi postojalo krivino delo prevare iz lana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, a za koje delo je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Stoga se u ovom delu albeni navodi branioca okrivljenog odbijaju kao neosnovani. (Presuda Okrunog suda u Beogradu, K. 408/07 od 5.04.2007. godine)

9.
Ako se sud opredeli da za krivino delo ubistva ublai kaznu, blai je stari zakon koji predvia da se kazna moe ublaiti do jedne godine, dok KZ predvia da se kazna moe ublaiti do dve godine. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u presudi primenio odredbe l. 42. i l. 43. OKZ i ublaio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma za ovo krivino delo, s obzirom da je krivino delo ostalo u pokuaju, a to znai da je ve zakonom propisana mogunost blaeg kanjavanja. Odredbe l. 42. OKZ u konkretnom sluaju zastupljena su oba osnova za ublaavanje kazne ispod zakonom propisanog minimuma, a odredbe l. 43. st.1. ta.1. OKZ predvia da ako je zakonom za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor do tri godine i vie, kazna se moe ublaiti do jedne godine. Novi Krivini zakonik l. 57. st. 1. ta.1. predvia, da ako je najmanja mera kazna zatvora od pet godina ili tea (kao to je kod krivinog dela ubistva), kazna se moe ublaiti do dve godine zatvora, tj. novim krivinim zakonikom data je znatno manja mogunost za ublaavanje kazne, pa je samim tim novi Krivini zakonik nepovoljniji za uinioca. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1969/05 od 12.04.2006. godine)

10.
Kada je uinilac krivino delo izvrio i u vreme vaenja starog i u vreme vaenja novog zakona, s obzirom da je re o krivinom delu u produenom trajanju, primenjuje se novi zakon. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela iz lana 245. stav 1. KZ SRJ. Vrhovni sud je preinaujui prvostepenu presudu okrivljenog oglasio krivim za isto krivino delo, ali iz lana 245. stav 1. OKZ u produenom trajanju. Prvostepeni sud je primenjujui KZ SRJ uinio povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 4. ZKP, s obzirom da je primenio zakon koji se u konkretnom sluaju ne moe primeniti. Ovo stoga to je optueni oglaen krivim zbog
-8-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO izvrenja krivinog dela neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz lana 245. stav 1. KZ SRJ u produenom trajanju, a iz izreke presude vidljivo je da je poslednja radnja izvrena 16.09.2003. godine, kada je Osnovni krivini zakon ve bio stupio na snagu. Kako je optueni krivino delo izvrio i u vreme vaenja starog i u vreme vaenja novog zakona, s obzirom da je re o krivinom delu u produenom trajanju to je prvostepeni sud bio duan da primeni novi zakon, dakle Osnovni krivini zakon, jer je radnja izvrena u vreme donoenja Osnovnog krivinog zakona. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 154/05 od 2.06.2005. godine)

VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA NA TERITORIJI SRBIJE (lan 6. Krivinog zakonika)

11.
Nisu ispunjeni uslovi za ustupanje krivinog gonjenja okrivljenog stranca nadlenim organima druge drave ukoliko svedoci i sudski vetaci, ije je sasluanje predloeno, imaju prebivalite na teritoriji Republike Srbije, na ijoj teritoriji ima prebivalite i oteeni, koji je i dravljanin Republike Srbije. Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka za ustupanje krivinog gonjenja imenovanog okrivljenog nadlenim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivinog dela ubistva u pokuaju iz lana 47. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije u vezi lana 19. Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije. Naime, iako je odredbom lana 6. stav 5. Krivinog zakonika propisano da se krivino gonjenje stranaca, u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana, moe, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj dravi, odredbom lana 11. Ugovora izmeu Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o izmenama i dopunama ugovora izmeu Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima, koji se privremeno primenjuje, propisano je da e se, prilikom donoenja odluke o ustupanju gonjenja, ceniti i mesto gde se nalazi glavni ili najvei deo dokaznog materijala. U konkretnom sluaju, iz spisa predmeta proizilazi da se glavni deo dokaznog materijala nalazi u Republici Srbiji, odnosno da svedoci, kao i sudski vetaci, ije je sasluanje predloeno u naznaenom predmetu Vieg suda u Beogradu imaju prebivalite na teritoriji Republike Srbije, na ijoj teritoriji ima prebivalite i oteeni, koji je i dravljanin Republike Srbije. Zbog toga, i prema stavu ovog suda, nisu ispunjeni uslovi za ustupanje krivinog gonjenja imenovanog okrivljenog nadlenim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivinog dela ubistvo u pokuaju iz lana 47. stav 1. KZ RS, u vezi lana 19. KZ SRJ, jer bi ustupanje krivinog gonjenja vodilo daljem odugovlaenju ovog krivinog postupka i uveanju njegovih trokova, a dovelo bi u pitanje i ostvarivanje prava oteenog koji je dravljanin Republike Srbije. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 4125/10 od 14.12.2010. godine)
-9-

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

POSEBNI USLOVI ZA KRIVINO GONJENJE ZA KRIVINO DELO UINJENO U INOSTRANSTVU (lan 10. Krivinog zakonika)

12.
Ako domai dravljanin uini krivino delo u inostranstvu, sud e proveriti da li je to krivino delo kanjivo i po zakonu drave u kojoj je uinjeno, pa e - ako jeste - sprovesti krivini postupak. Ako nije- krivini postupak se moe voditi samo po odobrenju republikog javnog tuioca. Iz obrazloenja: Budui da pobijana presuda nema razloga o odlunim injenicama, a oni koji su dati su potpuno nejasni, to je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Na to se osnovano istie u albi a pobijanu presudu je bilo nuno ukinuti. Pre svega, prvostepeni sud gubi iz vida injenicu da je predmetno krivino delo, koje je optuenom stavljeno na teret, uinjeno u inostranstvu, a da je optueni dravljanin Republike Srbije, te da se - u skladu sa odredbom lana 108. stav 3. Osnovnog krivinog zakona (lan 10. stav 2. Krivinog zakonika) - krivino gonjenje preduzima samo kada se za krivino delo kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno, a ako se u toj zemlji to krivino delo ne kanjava, gonjenje se moe preduzeti samo po odobrenju Republikog javnog tuioca. S tim u vezi, prvostepeni sud je bio u obavezi da prvo proveri da li se za predmetno krivino delo kanjava u zemlji gde je uinjeno, pa ako je ono kanjivo i tamo - da sprovede krivini postupak. Ako se za ovo krivino delo ne kanjava u toj zemlji, tada mora zatraiti odobrenje za krivino gonjenje od Republikog javnog tuioca. Meutim, u vezi sa tim, prvostepeni sud ne daje nikakve razloge u obrazloenju pobijane presude, a isto se pojavljuje kao prethodno pitanje u ovom krivinom postupku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3110/10 od 21.12.2010. godine)

VREME IZVRENJA KRIVINOG DELA (lan 16. Krivinog zakonika)

13.
injenini opis krivinog dela, u izreci osuujue presude, mora da sadri vreme izvrenja krivinog dela.
- 10 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivinog postupka iz l. 368 st. 1 ta. 11 ZKP, pa je ista morala biti ukinuta. Ova povreda sastoji se u tome to je izreka pobijane presude nerazumljiva i to presuda nema razloga, ili su pak navedeni razlozi potpuno nejasni u pogledu odlunih injenica. Nerazumljivost izreke pobijane presude ogleda se u tome to injenini opis krivinog dela, za koje se okr. oglaava krivim, uopte ne sadri vreme izvrenja krivinog dela, tj. vremenski period u kome okrivljeni ne daje izdravanje za lice koje je po zakonu duan da izdrava. U pogledu toga, postoji i potpuno odsustvo razloga u obrazloenju pobijane presude, budui da ni u obrazloenju prvostepeni sud ne navodi u kom periodu okrivljeni nije davao ovo izdravanje i time uinio predmetno krivino delo. Osim toga, injenini opis krivinog dela, u izreci osuujue presude, mora da sadri vreme izvrenja krivinog dela, koje je po zakonu odreeno l. 16 KZ, pored ostalog i stoga to se na osnovu vremena izvrenja krivinog dela ceni i eventualno nastupanje zastarelosti krivinog dela, ukoliko je nakon izvrenja krivinog dela zakon jednom ili vie puta menjan, u smislu odredaba l. 5 KZ. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 675/10 od 4.02.2010. godine)

DELO MALOG ZNAAJA (lan 18. Krivinog zakonika)

14.
Delo, iako sadri obeleja krivinog dela, nije krivino delo ako predstavlja delo malog znaaja. Iz obrazloenja: Po oceni Apelacionog suda, iako se u radnjama okrivljenog sadrana obeleja krivinog dela nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 1. Krivinog zakonika, oigledno je u pitanju delo koje je od malog znaaja, tako da shodno odredbi lana 18. KZ-a, delo za koje je okrivljeni u pobijanoj presudi oglaen krivim nije krivino delo. Naime, po oceni ovoga suda, imajui u vidu preduzete radnje okrivljenog i sve okolnosti u vezi sa preduzetim radnjama, kao i odsutnost tetnih posledica, injenicu da je oduzet predmetni pitolj, te nizak stepen krivice okrivljenog, jer je okrivljeni sam prijavio predmetni pitolj policiji, to delo za koje je okrivljeni oglaen krivim prvostepenom presudom nije krivino delo iako sadri obeleja krivinog dela poto predstavlja delo malog znaaja, imajui pri tom u vidu i to da okrivljeni nije osuivan, protek vremena od etiri godine od izvrenja dela, zbog ega prema istom nije neophodno izrei krivinu sankciju. Stoga je Apelacioni sud uvaavanjem albe branioca okrivljenog pobijanu presudu preinaio i okrivljenog shodno odredbi lana 355. taka 1. ZKP-a u vezi lana 18. KZ-a oslobodio od optube da je izvrio krivino delo nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 1. KZ-a. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 4258/11 od 26.09.2011. godine)
- 11 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

15.
U sluaju izvrenja krivinog dela iz l. 149. Zakona o planiranju i izgradnji, nema mesta primeni l. 18. KZ. Iz obrazloenja: Ispitujui prvostepenu presudu u pogledu albenih navoda, Apelacioni sud nalazi da nii sud nije povredio Krivini zakon i da se u konkretnom sluaju ne moe primeniti institut predvien u l. 18. KZ jer se ne radi o delu malog znaaja, s obzirom da je rasprostranjena praksa da se objekti grade bez odgovarajue dozvole, pa ak i na mestima gde izgradnja nije dozvoljena, imajui u vidu planski akt. Pored iznetog, u prvostepenom postupku je nesumnjivo utvreno da je okrivljeni u prostoru Nacionalnog parka "Tara", kao fiziko lice, zapoeo izgradnju dva vikend objekta bez odobrenja za gradnju, i daje takva njegova gradnja u suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pozivanje u albi na odredbe o legalizaciji, ne iskljuuju krivinu odgovornost okrivljenog, jer su te odredbe donete posle zapoete bespravne gradnje s njegove strane i ta injenica, ukoliko se oba zapoeta objekta mogu legalizovati, s obzirom da su graenia u prostoru Nacionalnog parka, moe uticati na drugi postupak koji se vodi pred nadlenim upravnim organom i on nije u direktnoj vezi sa konkretnim postupkom. (Presuda Optinskog suda u Bajinoj Bati K. 107/09, od 16.10.2009. i Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu K. 1536/10, od 11.03.2010. godine)

16.
Dranje jedne tablete ekstazija za svoje potrebe, na muzikoj manifestaciji, ako su ispunjeni svi drugi uslovi, moe predstavljati delo malog znaaja. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: kod okrivljenog je navedenog dana u naznaeno vreme na Petrovaradinskoj tvravi prilikom pretresa od strane ovlaenih radnika policije pronaena opojna droga - jedna tableta "ekstazija", teine 0,6 grama, koju drogu je okrivljeni kod sebe neovlaeno drao. Sud je u prvostepenoj presudi utvrdio i da je optueni oenjen, da je otac dvoje maloletne dece, da je bez imovine i nezaposlen - volonter u Optinskom sudu u K, te da ranije nije osuivan. S obzirom na tako utvreno injenino stanje i navedene okolnosti, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom sluaju ima mesta primeni odredaba lana 8. st. 2. ZKP - nije krivino delo ono delo, koje iako sadri obeleja krivinog dela odreena zakonom - predstavlja nezanatnu drutvenu opasnost zbog malog znaaja i zbog neznatnosti ili odsustnosti tetnih posledica. U vezi krivino-pravnih radnji okrivljenog, po miljenju ovog Suda, iskljuena je drutvena opasnost dela, i time ono nije krivino delo. Okrivljeni je drao minimalnu koliinu droge, teine 0,6 grama, u vidu jedne tablete, koju je - po svojoj odbrani - dobio na poklon od prijateljice iz Zagreba i stavio u dep pantalona, gde je prilikom pretresa od strane pripadnika policije i naena. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K 1493/05 od 25.10.2005. godine)
- 12 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

NUNA ODBRANA (lan 19. Krivinog zakonika)

17.
Ako prvi izvri napad na imovinu drugog lica razvaljujui kapiju na njegovom dvoritu i istovremeno mu zapreti da e ga ubiti, pa tako isprovocira i skrivi napad na sebe - optuenom se ne moe priznati pravo na nunu odbranu Iz obrazloenja: Zakljuak prvostepenog suda da je optueni vrio napad na imenovanog svedoka i njegovu imovinu tako to je pretio njemu i njegovoj supruzi, pozivajui ga "na megdan", lupajui i razvaljujui kapiju - pravilan je. Navedene injenice sud je utvrdio na osnovu saglasnih iskaza ovog svedoka i njegove supruge, koji imaju potvrdu u izjavi drugoimenovane svedokinje - da je ula lupnjavu. injenica da je udaranjem optueni kapiju otetio tako to je limene table deformisao i u veem delu odvojio od konstrukcije, utvrena je na osnovu saglasnih iskaza imenovanih svedoka a potvreni su i u pisanim dokazima uviajnoj kriminalistiko - tehnikoj dokumentaciji. Iz tih razloga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da optueni nije postupao u nunoj odbrani, jer je on sam na opisani nain skrivio napad i izazvao fiziki sukob. Imajui to u vidu, navodi u albi branioca da je optueni postupao u nunoj odbrani su neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K. 3205/10 (1) od 07.12.2010. godine)

18.
Za postojanje nune odbrane potrebno je da uinilac odbije od sebe istovremeni protivpravni napad. Iz obrazloenja: Po nalaenju Apelacionog suda, albeni navodi branioca okrivljenog da se u radnjama okrivljenog ne stiu sva bitna obeleja krivinog dela ubistvo na mah, ve da se radi o krivinom delu ubistva u prekoraenju nune odbrane, usled jake razdraenosti izazvane napadom, ocenjeni su kao neosnovani. I po stavu ovoga suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, ne radi se o nunoj odbrani, pa samim tim ni o prekoraenju iste, jer je za postojanje nune odbrane potrebno da uinilac odbije od sebe istovremeni protivpravni napad, to u konkretnom sluaju ne stoji. Okrivljeni navodi da je pokojnom O. izbio no iz ruke, da bi tek nakon toga, u stanju jake razdraenosti, sa stola pokraj kreveta dohvatio drugi no i istim oteenom naneo smrtonosnu povredu u trenutku dok je oteeni kleao na krevetu, bez noa u ruci, pa se stoga ne moe govoriti o nunoj odbrani. Po nalaenju Apelacionog suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, okrivljeni je liio na mah ivota O., pri emu je radnja okrivljenog usledila odmah nakon napada i vreenja od strane pokojnog, koju radnju izvrenja dela je okrivljeni preduzeo u vreme trajanja jake razdraenosti u koju je doveden bez svoje krivi- 13 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ce i to napadom i vreanjem od strane sada pokojnog, a to upravo predstavlja elemente krivinog dela ubistvo na mah. Kako je napad upravo jedan od naina dovoenja u jaku razdrenost, predvien odredbom lana 115 KZ, to su albeni navodi branioca okrivljenog da kod ubistva na mah izvrilac dela nije napadnut, te da se stoga u konkretnom sluaju ne moe govoriti o krivinom delu ubistvo na mah, po nalaenju Apelaocionog suda, ocenjeni kao neosnovani. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 207/10 od 26.10.2010. godine)

19.
Ukoliko okrivljeni odbije istovremeni protivpravni napad koji nije niim skrivljen, pa u stanju nune odbrane jednom od napadaa nanese laku telesnu povredu, bie osloboen od optube da je izvrio krivino delo ubistva u pokuaju. Iz obrazloenja: Iz utvrenog injeninog stanja proizilazi da je okrivljeni sa svojom prijateljicom bio napadnut od strane pijanih lica, najpre psovkama i uvredama, a potom udaranjem motkom po krovu automobila, provlaenjem kroz prozor zailjene motke i dodirivanjem optuenog u telo, kao i da napad od jednog napadaa predstoji, jer je u obe ruke drao sekiru udaljen dva metra od vrata vozila okrivljenog. Zbog toga su okrivljeni i svedok bili u strahu, pa je pravilan zakljuak prvostepenog suda da je okrivljeni bio ovlaen shodno l. 19. KZ da od sebe i svedoka odbije istovremeni protivpravni napad koji nije niim skrivljen, s obzirom da su se oboje trudili da sa lica mesta praktino pobegnu pa se okrivljeni nalazio u stanju nune odbrane. Ovo posebno iz razloga to imajui u vidu konkretnu situaciju: broj napadaa na okrivljenog, da je bila smanjena vidljivost, da je jedan napada drao sekiru u rukama, da se u grupi napadaa nalazio i oteeni koji je povreen hicem iz pitolja i kome je naneta laka telesna povreda. Zbog svega toga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da nuna odbrana nije prekoraena u intenzitetu, jer postoji srazmera izmeu napada i odbrane s obzirom da je, nalazei se u nunoj odbrani, okrivljeni jednom od napadaa naneo laku telesnu povredu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 871/09, od 28.05.2009. godine)

U situaciji kada je oteeni, kao mlai i fiziki jai, okrivljenog udario rukom u predeo nosa, a potom ga stezao za vrat, a okrivljeni iz depa izvadi no i udari oteenog u predeo stomaka i nanese mu teke telesne povrede, izvrio je krivino delo ubistvo u pokuaju u prekoraenju nune odbrane iz l. 113. u vezi l. 30. i 19. st. 3. KZ. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 846/08 od 22.05.2008. godine)

20.

21.
Kada prvostepeni sud donese presudu kojom se optueni oslobaa od optube da je izvrio predmetno krivino delo, jer je postupao u nunoj odbrani, shodno l. 19 st.1 KZ, tada je duan u izreci da navede radnje napada oteenog, a ne kako je to u izreci navedeno "da je napadnut od pet lica".
- 14 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda u aku K 89/06 od 14. marta 2007. optueni se na osnovu odredbe l. 355 t.2 ZKP u vezi l. 19 st.1 KZ oslobaa od optube da je izvrio krivino delo ubistva u pokuaju iz l. 113 u vezi l. 30 KZ. Reenjem Vrhovnog suda Srbije K 2400/07 od 23. aprila 2008., uvaavanjem albe Okrunog javnog tuioca, ukida se presuda Okrunog suda u aku K 89/06 od 14. marta 2007. i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. Osim toga, prvostepeni sud je propustio da u izreci svoje presude u injeninom opisu dela navede radnje oteenog koje su kritinom prilikom predstavljale napad na optuenog ve je samo konstatovao da je odbijajui istovremeni protivpravni napad optueni ispalio hitac koji je pogodio oteenog, na koji nain je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz l. 368 st.1 t.11 ZKP. Prvostepeni sud je bio duan, ukoliko nalazi da je optueni postupao kritinom prilikom u nunoj odbrani, da utvrdi od kog lica je tano bio napadnut, u emu su se sastojale radnje napada, te da ovakvo svoje utvrenje unese u izreku presude saglasno l. 361 st.7 ZKP da u obrazloenju navede odreeno i potpuno koje injenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili ne dokazane, kao i iz kojih injenica proizilazi konaan stav da u konkretnom sluaju ima mesta primeni l. 19 st.1 KZ i zbog ega nalazi da je postupanje optuenog bilo neophodno potrebno da od sebe odvije istovremeni protivpravni napad, te u emu su se ogledala ova neophodnost kao i protivpravni napad oteenog. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 2400/07, od 23.04.2008. godine)

22.
Optueni se ne moe pozivati na postupanje u nunoj odbrani u situaciji kada je prihvatio predlog oteenog da se meusobno fiziki obraunaju i kada je u tom obraunu oteenom naneo smrtonosne povrede, jer se u takvoj situaciji svako od njih nalazi istovremeno u ulozi napadaa i napadnutog. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u konkretnom sluaju ne radi o napadu oteenog na optuenog, kako se to branio optueni, ve o obraunu u koji su oni svesno uli, pa u konkretnom sluaju nije od znaaja ni ko je od njih dvojice prvi udario onog drugog, niti se optueni, prema okolnostima konkretnog sluaja, kada su obojica i on i oteeni bili spremni na meusobni obraun do koga je dolo, moe pozivati na nunu odbranu. Iz obrazloenja: Naime, iz iskaza svedoka oevidaca kritinog dogaaja D. T. i M. R. se vidi da je oteeni sada pokojni N. P. pozvao optuenog da izau na put da se pobiju, u trenutku kada su se oni nalazili u bati kafane P. k. . Odmah posle toga je optueni na poziv oteenog da izau na put da se potuku krenuo prema kolovozu puta, a oteeni je poao za njim. Zatim je oteeni skinuo sako i oigledno se pripremao za tuu Tu na kolovozu puta dolo je do fizikog obrauna s tim to je u tom fizikom obraunu optueni koristio no, a oteeni N. samo pesnice, pritom su obojica bili pod dejstvom alkohola. Kada su optueni i oteeni izali na put ispred kafane, stajali su jedan naspram drugog, s tim to je optueni tada iz depa izvadio no, a oteeni je prvi udario pesnicom optuenog u predelu lica, odmah zatim optueni je udario noem oteenog u predelu stomaka, oteeni je tada zadao jo jedan udarac pesnicom optuenom u predelu vrata, a ovaj ga je jo jednom udario noem u predelu stomaka i tua se time zavrila. U navedeni sukob nije se umeao niko od prisutnih svedoka. Prema tome, netana je odbrana optuenog da je bio iznenada napadnut u letnjoj bati kafane, ve naprotiv
- 15 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO oteeni P. je njega pozvao da se pobiju, da izau iz bate na put, to je optueni prihvatio i krenuo u tom pravcu to znai da je prihvatio poziv za tuu Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da pristajui na tuu, bez obzira to je bio izazvan, optueni je i sam bio u protivpravnom napadu, tako da se u konkretnom sluaju ne moe primeniti institut nune odbrane. Zatim su optueni i oteeni stali jedan naspram drugog na putu i gotovo istovremeno su jedan drugom zadavali udarce, optueni je oteenog udario noem, koji je u rukama imao i pre nego to je fiziki obraun poeo. Optueni tom prilikom nije mahao noem ispred sebe, kako se branio u toku krivinog postupka, ve je naprotiv oteenom zadavao snane udarce u predelu stomaka, to se vidi iz nalaza i miljenja sudskih vetaka koji tvrde da se pravac sve tri ubodne rane u predelu stomaka prua od napred do unazad i sleva u desno i navie i da su te povrede nanete direktnim, aktivnim zamasima, pogotovu to su dubine tih rana od 5 do 10 cm. Stoga se optueni ne moe pozvati na postupanje u nunoj odbrani u situaciji kada je prihvatio predlog oteenog da se meusobno fiziki obraunaju i tada je u tom obraunu oteenom naneo smrtonosne povrede, jer se u takvoj situaciji svako od njih nalazi istovremeno u ulozi napada i napadnutog. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u konkretnom sluaju ne radi o napadu oteenog na optuenog, kako se to brani optueni, ve o obraunu u koji su oni svesno uli, pa u konkretnom sluaju nije od znaaja ni ko je od njih dvojice prvi udario onog drugog, niti se optueni, prema okolnostima konkretnog sluaja, kada su obojica i on i oteeni bili spremni na meusobni obraun do koga je dolo, moe pozivati na nunu odbranu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K- 2122/07 od 27.11.2007. godine)

23.
Prekoraenje nune odbrane postoji ukoliko primenjena odbrana nije bila neophodno potrebna da bi se odbio istovremeni protivpravani napad. Iz obrazloenja: Kako oteeni kritinom prilikom nije imao nikakvo oruje niti orue, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je okrivljeni koristei no u tui sa oteenim prekoraio granice nune odbrane, jer takva odbrana nije bila neophpodno potrebna da bi se odbio protivpravni napad. Ovo tim pre kada se ima u vidu da je oteenom okrivljeni naneo est udaraca noem i to u predelu grudnog koa i stomaka, a brojnost i ozbiljnost povreda koje je naneo oteenom oigledno ukazuju da je bio svestan svoga dela i da na ovaj nain moe naneti telesne povrede opasne po ivot, koje posledice je i hteo, odnosno da je postupao sa direktnim umiljajem. Na to ukazuje i nalaz i miljenje vetaka neuropsihijatra iz kojeg proizilazi da tada maloletni okrivljeni nije bio u stanju jake razdraenosti ili prepasti, da je bio u stanju od lakog do srednjeg straha izazvanog napadom, ali da to njegovo stanje ne iskljuuje njegovu krivicu, jer je njegova sposobnost da shvati znaaj dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km - 41/07 od 15.05.2007. godine)

24.
Da bi postojala nuna odbrana, pa samim tim i prekoraenje nune odbrane neophodno je da odbrana bude istovremena sa protivpravnim napadom.
- 16 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Po oceni Vrhovnog suda, da bi postojala nuna odbrana, a samim tim i prekoraenje nune odbrane, nuno je da odbrana bude istovremena sa napadom, a o tome u izreci prvostepene presude, sem navoda da je oteeni optuenog samo ''napao'', ne navodi se da li je taj napad jo uvek trajao kada je optueni noem povredio oteenog, a to je uslov da bi se moglo govoriti o postupanju optuenog u nunoj odbrani, odnosno prekoraenju nune odbrane. Kako u obrazloenju prvostepene presude o tome nisu dati razlozi, to pobijana presuda ne sadri razloge o odlunim injenicama od kojih zavisi pravilna primena zakona za oteenog, zbog ega je pobijana presuda morala biti ukinuta da bi prvostepeni sud ovu injenicu utvrdio u ponovnom postupku. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, K - 1930/06 od 6.06.2007. godine)

25.
Okrivljeni je prekoraio granicu nune odbrane kada je oteeni krenuo pesnicom da ga udari, a on u svojoj odbrani iskoristio sredstvo podobno da se telo teko telesno povredi i oteenom naneo laku telesnu povredu. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je prekoraio granicu nune odbrane i lako telesno povredio oteenog. On je, odbijajui od sebe istovremeni protivpravni napad oteenog, koji je poao pesnicom da ga udari, ovog udario u predelu glave sredstvom podobnim da telo teko povredi, i to punjenom metalnom cevi duine oko 40 cm, nanei mu pri tome povrede u vidu razderotine koe sa nagnjeenjem na elu, potres mozga i istezanje miia vrata. (Presuda etvrtog optinskog suda u Beogradu K. 23/05, od 29.12.2005. i Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 824/06, od 21. 03. 2006. godine)

U situaciji kada je okrivljeni prihvatio predlog oteenog da se fiziki obraunaju i kada je u tom obraunu oteenom okrivljeni naneo telesne povrede, optueni se ne moe pozivati na postupanje u nunoj odbrani, jer se u takvoj situaciji svaki od njih nalazi istovremeno u ulozi napadaa i napadnutog. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K.1227/04 od 7.12.2004. godine)

26.

KRAJNJA NUDA (lan 20. Krivinog zakonika)

27.
Pucajui iz pitolja u pravcu pasa koji su lajui trali prema njemu, a u blizini mesta dogaaja nije bilo ljudi, okrivljeni je postupao u krajnjoj nudi jer je na taj nain otklanjao od sebe objektivno postojeu opasnost od povrede tela tj. ugroavanja ivota.
- 17 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, to to su tri psa lajui trala ka okrivljenom predstavljalo je realnu opasnost. Prema navedenim objektivnim okolnostima faktike situacije, osnovan je i u subjektivnom i u objektivnom smislu - zakljuak o verovatno neizbenoj povredi tela i ivota okrivljenog kao pravnog dobra. Dakle, opasnost u konkretnom sluaju je bila realna i radnja koju je preduzeo okrivljeni - pucanje u pravcu pasa koji su trei nailazili je imalo za cilj upravo otklanjanje istovremene opasnosti dejstvom na sam njen uzrok. Pri tome, ova opasnost nije bila niim skrivljena i neizostavno je bila usmerena na povredu tela i ivota okrivljenog, a mera koju je preduzeo okrivljeni u konkretnom sluajuna opisani nain je bila nuna radi otklanjanja te opasnosti. Pri tome, tano je da je ubijanje ivotinja, pa i pasa, protivno lanu 25. stav 1. taka 9. Odluke o dranju domaih ivotinja na teritoriji grada Beograda i da je kanjivo prema lanu 269. stav 1. Krivinog zakonika. Tano je i da je pucanje iz pitolja na mestu gde u blizini postoji objekat u kom borave ljudi predstavlja opte opasnu radnju, kojom se moe izazvati opasnost za ivot i telo ljudi. Meutim, u konkretnom sluaju, telo i ivot okrivljenog predstavljaju znaajnije pravno dobro od tela i ivota psa, odnosno zla koje je uinjeno, a ubistvo psa je manje od zla koje je pretilo - povreivanje tela i ivota okrivljenog. Ugroavanje ivota i tela drugih ljudi prilikom pucnja, pri emu se posebno ima u vidu da, prilikom pucnja u blizini mesta inkriminisanog dogaaja, nije bilo ljudi, nije vee zlo od zla koje je pretilo okrivljenom, a to je povreivanje njegovog ivota i tela. Imajui sve to u vidu, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni u konkretnom sluaju postupao u krajnjoj nudi. Zbog toga, prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku, u vezi lana 20. Krivinog zakonika, okrivljenog oslobodio od optube da je izvrio krivino delo izazivanje opte opasnosti iz lana 278. stav 1. Krivinog zakonika u sticaju sa krivinim delom ubijanje i muenje ivotinja iz lana 269. stav 1. istog Zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 2104/10 od 12.03.2010. godine)

28.
Uinilac koji je kao dostavlja robe za privatnog poslodavca prisvojio naplaeni novac, ne moe se pozivati da se nalazio u stanju krajnje nude jer mu poslodavac nije isplatio zaradu za prethodni mesec, a on nije imao sredstava za ivot. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim to je prisvojio novac i ekove u ukupnom iznosu od 33.000,00 dinara koji su mu bili povereni na radu kao dostavljau robe za privatnog poslodavca posle ega se udaljio u nepoznatom pravcu. Neosnovano se albom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda zbog pogrene primene krivinog zakona i navodi da je trebalo primeniti institut krajnje nude iz razloga jer je okrivljeni novac uzeo zato to nije imao sredstava za ivot, jer mu nije bila isplaena zarada. Ovo iz razloga to se ne moe smatrati da se okrivljeni nalazio u stanju krajnje nude, odnosno da je postupanje okrivljenog u konkretnom sluaju predstavljalo otklanjanje od sebe istovremene i neskrivljene opasnosti, kako to branilac u albi navodi.
- 18 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Okolnost da okrivljeni nije imao sredstava za ivot moe da bude cenjena kao razlog ili motiv za njegovo postupanje, ali ne kao opravdanje za protivpravno prisvajanje novca i ekova koji su mu povereni na radu kao dostavljau. Stoga nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta krajnje nude. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 300/06 od 16.02.2006. godine)

29.
Okrivljena se ne moe pozivati na institut krajnje nude kada je izdala ekove bez pokria, jer joj je novac bio potreban za leenje. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljena je oglaena krivom za izvrenje krivinog dela izdavanja ekova bez pokria iz lana 228. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Pobijajui prvostepenu presudu, branilac okrivljene istie da je okrivljena upotrebljavajui ekove za koje je znala da nema pokrie postupala u krajnoj nudi, pa samim tim da u njenom ponaanju nema protivpravnosti jer joj je novac bio potreban za leenje. Bolest okrivljene ne predstavlja istovremenu neskrivljenu opasnost, pa u konkretnom sluaju njeno ponaanje, tj. izdavanje eka bez pokria, a koje je okrivljena izvrila sa direktnim umiljajem to i sama ne spori, ne mogu se podvesti pod institut krajnje nude u smislu lana 20. Krivinog zakonika, na koji se branilac okrivljene poziva u svojoj albi. Samim tim, po nalaenju Okrunog suda prvostepeni sud je na pravilno utvreno injenino stanje pravilno primenio krivini zakon kada je naao da je ona izvrila krivino delo izdavanje eka i korienje platne kartice bez pokria iz lana 228. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika, za koje krivino delo je sud oglasio krivom. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 3009/06 od 27.11.2006. godine)

30.
Odbrana okrivljenog koji je u istoj naveo da je zbog reketiranja zemunskog klana pozajmljivao novac, te da nije odgovoran za prevaru s obzirom da je to uinio u krajnjoj nudi je neprihvatljiva, s obzirom da se ova opasnost mogla otkloniti na drugi nain tj. prijavljivanjem lica koja su ga reketirala nadlenim organima. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog produenog dela prevare iz l. 171. st. 3. u vezi st. 1. KZ RS, s obzriom da je uz razne izgovore pozajmljivao novac od oteenih koji nije vraao. Odbrana okrivljenog da je novac pozajmljivao s obzirom da je bio reketiran od strane zemunskog klana, te je bio u krajnjoj nudi, neprihvatljiva je. Po zakonskoj formulaciji krajnja nuda postoji kada je delo uinjeno da uinilac od sebe ili drugog otkloni, istovremenu, neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.
- 19 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Opasnost mora da bude stvarna, neskrivljena i sadanja. Uslovi za otklanjanje opasnosti su da se ona nije mogla otkloniti na drugi nain, kao i da uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. to znai da uinjeno zlo mora biti isto ili manje, i da uinilac nije bio po zakonu duan da otklanja zlo, jer ako je bio (po zakonu, profesionalno, radnom odnosu, ugovoru ili sl.) tada nema krajnje nude (vatrogasac, rudar, policajac i sl.). Ostvarivanje bia nekog drugog krivinog dela, otklanjanjem krajnje nude dozvoljeno je samo ukoliko se opasnost na drugi nain nije mogla otkloniti, a u konkretnom sluaju opasnost ukoliko je i postojala, mogla se otkloniti prijavljivanjem pripadnika zemunskog klana zbog krivinog dela iznude nadlenim organima. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. 2078/04 od 20.09.2005. godine)

SILA I PRETNJA (lan 21. Krivinog zakonika)

31.
Krivino delo uinjeno pod pretnjom predstavlja krivino delo shodno lanu 21. stav 2. Krivinog zakonika, a ta okolnost moe samo predstavljati osnov za ublaavanje kazne. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom branioca okrivljenog osporava utvreno injenino stanje. Naime, u albi se ne negira da je okrivljeni kupovao opojnu drogu, ali se nastoji da prestavi da je drogu nabavljao za sopstvene potrebe pri emu je bio prinuen da svedocima prodaje, odnosno daje drogu. Po braniocu nije razjanjeno zato je okrivljeni opojnu drogu prepakivao u paketie od 0,5 grama i koju koliinu je nabavljao, kao i motive zato je prodao drogu - heroin svedoku V., odnosno dao heroin svedoku G., koja injenica moe biti vana za njegov poloaj s obzirom da mu je pretila opasnost od tih lica koji su narkomani da ga prijave ukoliko ne udovolji njihovim traenjima. Takoe nije razjanjeno ni pitanje da li je okrivljeni svedoku G. prodao ili poklonio drogu, pa je zato trebalo proveriti odbranu okrivljenog, jer ukoliko je okrivljeni nabavljao drogu za sopstvene potrebe, a bio je prinuen da navedenim svedocima daje, odnosno prodaje drogu, onda po braniocu te okolnosti omoguavaju okrivljenom dalje ublaavanje kazne u smislu lana 57. stav 1. ta. 3. KZ. Vrhovni sud iznete navode albe nije mogao prihvatiti iz sledeih razloga. Naime, okrivljeni je priznao da je kupovao opojnu drogu heroin, kao i da je drogu prodavao svedoku V. To potvruje i svedok V. u svom iskazu navodei da je u vie navrata od okrivljenog nabavio opojnu drogu i pri tom detaljno opisao paketie u kojima je droga bila upakovana i gde su se sretali i obavljali kupoprodaju. U odnosu na svedoka G., okrivljeni je tvrdio da je tom svedoku drogu davao bez naknade. Meutim, imajui u vidu iskaz ovog svedoka, koji je tvrdio da optuenog poznaje i da je od njega u vie navrata kupio po jedno pakovanje heroina koji je bio upakovan u foliju od cigareta u obliku praougaonika po ceni po 1.000 dinara, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da je okrivljeni i svedoku V. prodavao opojnu drogu heroin. Ovo tim pre ako se ima u vidu da oba svedoka identino opisuju pakovanje heroina, koje su kupovali od okrivljenog, a uostalom nije bilo razloga da svedok neosnovano te- 20 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO reti okrivljenog. Prema tome, odbrana okrivljenog je u potpunosti proverena, pa se suprotni navodi albe pokazuju neosnovanim. Uostalom, i delo uinjeno pod pretnjom predstavlja krivino delo shodno lanu 21. stav 2. Krivinog zakonika, a ta okolnost moe samo predstavljati osnov za ublaavanje kazne. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. 2214/06 od 21.02.2007. godine)

KRIVICA (lan 22. Krivinog zakonika)

32.
Okrivljeni je opojnu drogu drao skrivenu i to ukazuje da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, u smislu lana 22. Krivinog zakonika koji propisuje uslove za krivicu uinioca. Iz obrazloenja: Okrivljeni je je bio svestan svojih radnji (da time to neovlaeno dri supstance proglaene za opojne droge ini krivino delo koje mu je optunim predlogom stavljeno na teret, tj. krivino delo iz lana 246a. stav 1. Krivinog zakonika), hteo je njegovo izvrenje a i sam je u svojoj odbrani naveo da je znao da dranje opojne droge nije dozvoljeno. Dakle, navedeno krivino delo izvrio je sa direktnim umiljajem Okrivljeni je, prema nalazu i miljenju vetaka medicinske struke neuropsihijatra i klinikog psihologa, u vreme izvrenja krivinog dela bio pod dejstvom uobiajene doze heroina na koju je dobro adaptiran. On ispoljava zavisniko ponaanje od upotrebe psihoaktivnih supstanci, ali je njegova sposobnost shvatanja znaaja dela i mogunost da upravlja svojim postupcima bila ouvana. Zbog toga je predloeno da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana na slobodi, sa obrazloenjem da postoji rizik od recidiva zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali ne i rizik od vrenja krivinih dela. Ovaj nalaz je ocenjen kao objektivan. Tako je, prema stavu Apelacionog suda, okrivljeni u vreme izvrenja krivinog dela bio uraunljiv i svestan njegove zabranjenosti, jer je jedan paketi sa opojnom drogom drao skriveno, dok je ostalu opojnu drogu drao u svojoj kui - takoe skrivenu, s obzirom da je ista najpre bila spakovana u jedanaest manjih paketia, a potom i u dve vee kese. Dakle, izvrenje krivinog dela za koje je oglaen krivim je i hteo i tako postupao. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 3837/11 od 22.12.2011. godine)

33.
Uraunljivost okrivljenog kao elemenat krivice pretpostavlja se, a ako je dovedena u sumnju, mora se utvrivati. Iz obrazloenja: Drugostepeni sud je uvaio albu okrivljenog i ukinuo presudu prvostepenog suda, po kojoj je okrivljeni oglaen krivim zbog krivinog dela iz l. 23. st. 1. Zakona o javnom redu i miru. U l. 22.
- 21 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO st. 1. KZ je definisana krivica koja postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uraunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. To znai da je jedan od elemenata pojma krivice uraunljivost okrivljenog, a u obrazloenju presude je sud naveo da je izvrio uvid u zapisnik o alkotestiranju i da je utvreno da okrivljeni ima 1,58 promila alkohola u organizmu, a potom takoe u obrazloenju navodi da se u toku postupka nisu pojavile okolnosti koje bi iskljuile njegovu krivinu odgovornost. Meutim, citirani razlozi presude su protivreni, a tiu se odlune injenice uraunljivosti kao sastavnog dela elementa pojma krivice, zbog ega je i injenino stanje u pogledu uraunljivosti okrivljenog pogreno i nepotpuno utvreno. Naime, injenica da je u vreme izvrenja krivinog dela uinilac bio pod dejstvom alkohola, a na tu injenicu se pozivao tokom itavog postupka, dovoljna je za stvaranje sumnje u pogledu uraunljivosti okrivljenog kao elementa krivice, pa je moralo biti odreeno vetaenje psihijatrijskim pregledom - l. 130. ZKP, da bi se utvrdilo da li je iskljuena ili smanjena uraunljivost okrivljenog usled prisustva alkohola u krvi u navedenoj koliini. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu K. 1963/10, od 20.04.2010. godine)

Opis subjektivnog odnosa okrivljenog lica prema krivinom delu odn. oblik vinosti, kao i svest o protivpravnosti dela moraju biti sadrani u izreci osuujue presude. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 1. 388/10 od 12.03.2010. godine)

34.

35.
Krivica okrivljenog je potpuno opisana ukoliko je u izreci osuujue presude navedeno da je okrivljeni bio svestan svoga dela, da je zabranjeno i da je hteo njegovo izvrenje, jer je osoba koja je u vreme izvrenja imala ovakav psihiki odnos prema radnji i posledici uinila delo sa direktnim umiljajem, pa je samim tim bila uraunljiva, odnosno sposobna da shvati znaaj dela i upravlja svojim postupcima. Iz obrazloenja: Presudom Vieg suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz l. 246. st. 1. Krivinog zakonika (KZ) i osuen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i est meseci. U izreci presude je navedeno da je krivino delo uinio tako to je juna 2010. godine, svestan svoga dela u putnikom vozilu prenosio iz N. P. opojnu drogu heroin, ukupne neto mase 497,14 grama koja je bila upakovana u PVC kesu i smetena u fabriki napravljenoj pregradi sa poklopcem u podu vozila iza sedita suvozaa, ali su ga oko 10.40 sati na ulazu u Raku zaustavili slubenici policijske stanice u Raki i u toku kontrole vozila pronali i oduzeli opojnu drogu. Odluujui o albama Apelacioni sud je utvrdio da su neosnovani navodi odbrane da je prvostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi odredaba iz l. 368. st. 1. ta. 10. ZKP-a. Naime, izreka prvostepene presude pored objektivnih sadri i sve subjektivne elemente krivinog dela, to se posebno odnosi na elemente krivice, jer je u izreci navedeno da je optueni bio svestan svoga dela, njegove zabranjenosti, i da je hteo njegovo izvrenje, iz ega proizlazi da je krivino delo uinio sa direktnim umiljajem i da je pri izvrenju dela bio u potpuno uraunljivom stanju. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1-5807/10 od 20.12.2010. godine)
- 22 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

36.
Izreka presude je jasna i razumljiva ukoliko je okrivljeni oglaen krivim zbog krivinog dela krae iz lana 203. stav. 1. Krivinog zakonika a u njoj je navedeno da je izvreno oduzimanje tue stvari u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. To ini nepotrebnim navoenje elemenata iz opteg pojma krivinog dela i elemenata krivice iz lana 22. Krivinog zakonika - elementi uraunljivosti, umiljaja i svesti o zabranjenosti dela. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom ukazuje na nerazumljivost izreke presude, jer u njoj prema navodima albe nema rei o krivici kao jednom od konstitutivnih elemenata opteg pojma krivinog dela. Naime, izreka presude je potpuno razumljiva s obzirom da je navedeno da je imenovani okrivljeni oduzimanje elektrine energije preko brojila u svom domainstvu skidanjem i poputanjem mernih ureaja vrio u nameri da tako sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, ime ju je u navedenom periodu protivpravno prisvojio u vrednosti od oko 27.000,00 dinara. Dakle, u izreci prvostepene presude sadrani su i objektivni i subjektivni elementi dela krae odn. sva zakonska obeleja tog krivinog dela, tako da bi suvino bilo unoenje elemenata iz opteg pojma o krivinom delu i elemenata krivice iz lana 22. Krivinog zakonika. Ti elementi u postupku nisu ni bili sporni, a posebno je svest o zabranjenosti dela krae oigledno prisutna kod svakoga, pa time i kod ovog okrivljenog. Znai, prvostepeni sud je navoenjem u izreci da je okrivljeni oduzimanje tue stvari izvrio u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na potpuno jasan i razumljiv nain oglasio krivim i osudio za delo krae. U tom smislu, navodi albe nisu osnovani. (Iz Presude Okrunog suda u aku, K. 534/06 od 27.02.2007. godine)

NEURAUNLJIVOST (lan 23. Krivinog zakonika)

37.
Utvrujui neuraunljivost uinioca vetak je duan da u obzir uzme ne samo stepen alkoholisanosti, ve i iskaz okrivljenog i njegovo psihofiziko stanje kao i iskaz oteenog i svedoka koji su dogaaju prisustvovali. Iz obrazloenja: Prihvatanjem nalaza i miljenja vetaka - neuropsihijatra, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u vreme kritinog dogaaja koncentracija alkohola u krvi kod okrivljenog iznosila 2,25 do 2,52 promila, da ista kliniki odgovara obinom tekom akutnom napitom stanju, te da je zbog toga uraunljivost okrivljenog bila smanjena, ali ne bitno. Nalaz pomenutog vetaka zasnovan je na navodi- 23 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ma iz odbrane okrivljenog, oteenog i svedoka koji su inkriminisanom dogaaju prisustvovali, kao i na neposrednom pregledu okrivljenog. Zbog toga su albeni navodi branioca okrivljenog, kojima se pravilnost utvrenog injeninog stanja u ovom delu osporava, takoe ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 291/12(2) od 28.02.2012. godine)

38.
Ukoliko uinilac boluje od trajnog duevnog oboljenja, koje u potpunosti iskljuuje njegovu sposobnost shvatanja znaaja dela i mogunost upravljanja postupcima, protivpravne radnje koje je u takvom stanju preduzeo mogu se kvalifikovati samo kao protivpravna dela koja su zakonom propisana kao krivina dela, a ne i kao krivina dela koja je okrivljeni uinio u neuraunljivom stanju. Iz obrazloenja: Na osnovu l. 80. i 81. Krivinog zakonika, reenjem nadlenog Osnovnog suda od 24.06.2010. godine imenovanom okrivljenom je izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, zbog krivinog dela ugroavanja sigurnosti. Osnovano se u albi branioca ukazuje i argumentovano obrazlae da je prvostepeno reenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba krivinog postupka - izreka je nejasna i protivrena sama sebi, a izostali su razlozi o odlunim injenicama dok su dati razlozi nepotpuni, nerazumljivi i protivreni sami sebi. Tokom postupka za primenu mere bezbednosti utvreno je da imenovani okrivljeni boluje od trajnog duevnog oboljenja, koje u potpunosti iskljuuje njegovu sposobnost shvatanja znaaja dela i mogunost upravljanja postupcima, a protivpravne radnje koje je u takvom stanju preduzeo mogu se kvalifikovati samo kao protivpravna dela koja su zakonom propisana kao krivina dela, a ne kao krivina dela koje je okrivljeni uinio u neuraunljivom stanju, kako to prvostepeni sud pogreno navodi i na taj nain izreku pobijanog reenja ini nejasnom i protivrenom. Prema lanu 14. Krivinog zakonika krivica je subjektivno obeleje kriinog. dela, a njeni konstitutivni elementi su svest o zabranjenosti i uraunljivost, koji se pretpostavljaju, i vinost tj. psihiki odnos izvrioca dela prema svom delu i posledici. Prema lanu 23. stav 1. Krivinog zakonika nije krivino delo ono delo uinjeno u stanju neuraunljivosti. Neuraunljivost sama za sebe predstavlja osnov koji iskljuuje postojanje kriinog dela, pa je nepotrebno da izreka reenja o izricanju mere bezbednosti, u smislu lana 81. Zakonika, sadri injenini opis dela sa svim obelejima predmentog. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, K.1 3689/10 od 15.12.2010. godine)

39.
Uraunljivost okrivljenog kao elemenat krivice pretpostavlja se, a ako je dovedena u sumnju, mora se utvrivati. Iz obrazloenja: Drugostepeni sud je uvaio albu okrivljenog i ukinuo presudu prvostepenog suda, po kojoj je okrivljeni oglaen krivim zbog krivinog dela iz l. 23. st. 1. Zakona o javnom redu i miru. U l. 22.
- 24 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO st. 1. KZ je definisana krivica koja postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uraunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. To znai da je jedan od elemenata pojma krivice uraunljivost okrivljenog, a u obrazloenju presude je sud naveo da je izvrio uvid u zapisnik o alkotestiranju i da je utvreno da okrivljeni ima 1,58 promila alkohola u organizmu, a potom takoe u obrazloenju navodi da se u toku postupka nisu pojavile okolnosti koje bi iskljuile njegovu krivinu odgovornost. Meutim, citirani razlozi presude su protivreni, a tiu se odlune injenice uraunljivosti kao sastavnog dela elementa pojma krivice, zbog ega je i injenino stanje u pogledu uraunljivosti okrivljenog pogreno i nepotpuno utvreno. Naime, injenica da je u vreme izvrenja krivinog dela uinilac bio pod dejstvom alkohola, a na tu injenicu se pozivao tokom itavog postupka, dovoljna je za stvaranje sumnje u pogledu uraunljivosti okrivljenog kao elementa krivice, pa je moralo biti odreeno vetaenje psihijatrijskim pregledom - l. 130. ZKP, da bi se utvrdilo da li je iskljuena ili smanjena uraunljivost okrivljenog usled prisustva alkohola u krvi u navedenoj koliini. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu K. 1963/10, od 20.04.2010. godine)

40.
Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti (lan 23. stav 1. KZ) Iz obrazloenja: Izreka prvostepenog reenja je nejasna, kada je naveden injenini opis radnje izvrenja krivinog dela, a u pogledu pravne kvalifikacije je navedeno da "je u stanju neuraunljivosti izvrio krivino delo izazivanje opte opasnosti iz l. 278. st. 1. KZ", pa je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz l. 368. st. 1. ta. 11. ZKP. Prema odredbi lana 23. stav 1. KZ nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti. Prema odredbi l. 81. st. 2. KZ ima mesta izricanju mere bezbednosti - obavezno leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino delo. (Iz Reenja Okrunog suda u aku K - 389/07 od 16.10.2007. godine)

Kod maloletnih lica bitno smanjena uraunljivost iskljuuje postojanje visokog stepena njegove krivine odgovornosti. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km br. 27/04 od 26.02.2004. godine)

41.

SKRIVLJENA NEURAUNLJIVOST (lan 24. Krivinog zakonika)

42.
Bitno smanjena skrivljena uraunljivost ne moe se primeniti kao osnov za ublaavanje kazne optuene.
- 25 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud razloge presude o odlunim injenicama uinio nejasnim i protivrenim time to nalazi da se "opt. N. N. zbog injenice da je krivino delo uinila u stanju bitno smanjene uraunljivosti (zbog upotrebe alkohola) ne moe ublaiti kazna u smislu lana 24. stav 2. Krivinog zakonika jer se krivica uinioca krivinog dela koji se upotrebom alkohola doveo u takvo stanje utvruje prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje", ali prvostepeni sud pri tom uopte ne utvruje niti daje razloge o tome da li je umiljaj optuene N. N. pre nego to se dovela u stanje bitno smanjene uraunljivosti zbog upotrebe alkohola obuhvatao radnju izvrenja krivinog dela ubistva iz lana 113. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglaena krivom, jer samo u tom sluaju stanje bitno smanjene uraunljivosti ne moe biti osnov za ublaavanje kazne. U suprotnom, ukoliko prvostepeni sud nae da kod optuene nije postojala skrivljena neuraunljivost (lan 24. KZ) tada e prvostepeni sud primeniti odredbe o neuraunljivosti iz lana 23. Krivinog zakonika i gde je u stavu treem odreeno da bitno smanjena uraunljivost moe biti osnov za ublaavanje kazne. Postupajui na napred navedeni nain prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. ZKP-a pa se ukidanje oalbene presude pokazuje nunim. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. I 326/07 od 4.04.2007. godine)

UMILJAJ (lan 25. Krivinog zakonika)

Samo ako su radnje izvrioca preduzete s namerom da se drugome oduzme ili ogranii sloboda kretanja - postoji krivino delo protivpravno lienje slobode. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1439/11 od 18.04.2011. godine)

43.

Direktni od eventualnog umiljaja mora se razgraniiti pri utvrivanju oblika krivice okrivljenog, pri emu direktni umiljaj ne karakterie pristajanje okrivljenog na posledicu krivinog dela nego njeno htenje. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 7413/10 od 12.07.2011. godine)

44.

45.
NEHAT (lan 26. Krivinog zakonika)

46.
Sud e, prilikom utvrivanja da li je okrivljeni kao uinilac krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja, bio svestan mogunosti nastupanja tee posledice krivinog
- 26 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO dela ili nije bio svestan mogunosti nastupanja tee posledice, svoj zakljuak o obliku nehata zasnovati osim na subjektivnim kriterijumima koji se odnose na svojstva uinioca, i na objektivnim okolnostima koje se odnose na mesto nezgode, na brzinu kretanja vozila, injenicu da je delo uinjeno udarom automobila koji predstavlja opasno sredstvo, na oceni mogunosti da udarom automobila u telo peaka budu nanete teke telesne povrede opasne po ivot, tj. na svim okolnostima pod kojima je dolo do saobraajne nezgode. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud utvruje da je okrivljeni osnovno krivino delo izvrio postupajui sa svesnim nehatom jer je bio svestan da upravljajui automobilom na opisani nain moe ugroziti javni saobraaj i dovesti u opasnost ivot ljudi, ali je olako drao da do toga nee doi, a da je u odnosu na teu posledicu postupao (nanoenja tekih telesnih povreda opasnih po ivot usled kojih je okrivljeni preminuo) sa nesvesnim nehatom, jer nije bio svestan da takva posledica moe nastupiti, iako je prema okolnostima i svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. U tom delu prvostepeni sud ne navodi razloge kojima se rukovodio kada je zakljuio da se radi o nesvesnom nehatu. Prema odredbama l. 26. KZ nesvesni nehat postoji kada uinilac nije bio svestan da svojom radnjom moe uiniti krivino delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Sud je stoga bio duan da, polazei od konkretnih okolnosti: da se okrivljeni kretao automobilom najprometnijom ulicom u gradu Niu, od svojstava automobila i mogunosti da udarom u telo peaka istom nanese teke telesne povrede opasne po ivot, od brzine kretanja automobila, da se pribliavao peakom prelazu pored kojeg je bilo vie peaka razliite ivotne dobi, pa meu njima i starijih ljudi kao to je oteeni koji je imao 73 godine, utvrdi da li je okrivljeni bio svestan ili kod njega nije postojala svest o tome da udarom automobila u peaka istom moe naneti teke telesne povrede opasne po ivot, bilo time to e ga povrediti udarom u njega ili odbacivanjem i padom peaka na asfaltni kolovoz. Pri tom je morao izvriti objektivnu i kritiku ocenu svih tih okolnosti u vezi sa pouzdano utvrenom injenicom da je oteeni zadobio teku telesnu povredu opasnu po ivot koja se zbog svoje obimnosti i nastalih komplikacija zavrila smrtnih ishodom. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu K. 1861/08)

STVARNA ZABLUDA (lan 28. Krivinog zakonika)

47.
Kazus predstavlja sluajno prouzrokovanje posledice u spoljnjem svetu koje se ne moe pripisati okrivljenom u krivicu, te stoga ne postoji krivino delo ve samo objektivno prouzrokovanje krivinog dela, jer nema subjektivnog - psihikog odnosa okrivljenog prema izvrenom krivinom delu.
- 27 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: to se tie krivinog dela teke telesne povrede iz lana 121. stav 4. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, u odnosu na oteenog Z.N, izreka prvostepene presude je u potpunosti nerazumljiva i protivrena sama sebi i razlozima presude tako da se iz izreke presude ne vidi uopte zato je optueni osloboen od optube na osnovu lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku. Meutim, u razlozima presude prvostepeni sud navodi da je optueni kritinom prilikom postupao u nunoj odbrani, pa je tako delujui naneo povredu i oteenom Z.N. koji mu je roak u situaciji kada je ovaj poturio nogu izmeu oteenog i optuenog, sa namerom da sprei oteenog da dalje udara optuenog i to upravo kada je optueni A. zamahnuo noem da ubode oteenog G, u takvoj situaciji prvostepeni sud smatra da u radnji optuenog A. nema ni umiljaja ni nehata za nanoenje oteenom Z.N. teke telesne povrede, to znai da nema ni krivinog dela, a s druge strane postupanje optuenog u nunoj odbrani iskljuuje postojanje krivinog dela i u odnosu na oteenog Z.N. Ovakvi razlozi prvostepenog suda su potpuno nerazumljivi i protivreni sami sebi, prvostepeni sud prvo tvrdi da je optueni delovao u nunoj odbrani, a zatim istie da na strani optuenog nema uopte vinosti u odnosu na nanoenje oteenom N. teke telesne povrede, to znai da nema ni krivinog dela. Prvostepeni sud takoe utvruje da je kritinom prilikom oteeni Z.N. pokuao da sprei oteenog I. da dalje ne udara optuenog, to znai da na strani oteenog N. nedostaje bitan elemenat za postojanje nune odbrane, a to je protivpravni napad oteenog na optuenog. Pored toga ne vidi se na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio da upravo kada je optueni A. zamahnuo noem da ubode oteenog G. udario je noem i povredio oteenog Z.N. u situaciji kada je ovaj poturio nogu izmeu optuenog i oteenog sa namerom da sprei oteenog I. da dalje udara optuenog. Onako kako prvostepeni sud objanjava da je optueni delovao u nunoj odbrani u odnosu na oteenog N, takvi sluajevi se reavaju primenom odredaba Krivinog zakonika o stvarnoj zabludi, odnosno takozvanoj putativnoj nunoj odbrani, a gde se u obrazloenju prvostepene presude govori da na strani optuenog uopte nema vinosti, to moe da predstavlja takozvani kazus - sluaj, odnosno sluajno prouzrokovanje posledice, gde ne postoji krivica za krivino delo, ve postoji samo objektivno prouzrokovanje krivinog dela, a nema subjektivnog psihikog odnosa prema izvrenom krivinom delu. Prema tome to su dve stvari koje se potpuno iskljuuju. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 2223/08 od 20.10.2008. godine)

PRAVNA ZABLUDA (lan 29. Krivinog zakonika)

48.
Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, ali da bi ovaj oblik zablude postojao nuno je da uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.
- 28 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Osnovano se albom zastupnika javne tube ukazuje da je neprihvatljiv zakljuak prvostepenog suda da kod okrivljene kao "starije ene, seljanke, neuke", nije postojala svest da ini predmetno krivino delo i to da izjavom da ona i pokojni suprug nisu imali dece, dovodi u zabludu sud kao nadleni organ da u ostavinskom postupku na predmetnom zapisniku koji sadri njenu izjavu, overi tako neistinitu izjavu koja je kasnije sluila kao dokaz u daljem toku postupka, a na osnovu koje izjave je i doneto ostavinsko reenje da je okrivljena jedini naslednik svog pokojnog mua, a pri emu ovaj sud, kao drugostepeni, ukazuje i na elemente krivice iz l. 22. KZ i to na onaj element koji se sastoji o svesti da je delo zabranjeno, pa se shodno zakonskoj formulaciji krivice iz l. 22. st. 1. KZ, ne zahteva svest da se predmetnim radnjama ini krivino delo, niti da uinilac zna da svojim radnjama ini tano odreeno krivino delo, ve se navedenom zakonskom odredbom trai, pored ostalog, da je uinilac bio svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, s tim to prema odredbi l. 29. st. 1. KZ, nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, ali da bi ovaj oblik zablude postojao nuno je da uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, s tim to se onom uiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna, kazna moe samo ublaiti, u smislu odredaba l. 29. st. 2. i st. 3. KZ. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 1626/11 od 10.05.2011. godine)

49.
Okrivljeni e odgovarati za krivino delo neovlaenog noenja vatrenog oruja i municije ako je prilikom pretresa kod njega pronaeno oruje a posebno ako se ima u vidu da okrivljeni oruje i sakuplja. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga i neovlaenog noenja vatrenog oruja i municije. Branilac u albi ukazuje da optueni iz opravdanih razloga nije znao da je u Srbiji zabranjeno dranje gasnog pitolja i municije, obzirom da je taj pitolj sa municijom kupio u slobodnoj prodaji u Nemakoj gde je boravio zadnje etiri godine i gde nije zabranjeno dranje ovakvog oruja i municije. Po oceni Vrhovnog suda pravilno je zakljuio prvostepeni sud da nisu opravdani razlozi koje optueni iznosi u svojoj odbrani. On je imao realne mogunosti da se raspita kod svojih bliskih roaka u Srbiji da li je dozvoljeno dranje ovakve vrste oruja i municije u Srbiji. Sem toga prilikom legitimisanja od strane policije optueni nije prijavio gasni pitolj sa municijom, iako su ga policajci pitali da li ima oruje ve su mu taj pitolj i municija pronaeni i oduzeti prilikom pretresa. Pitolj sa municijom nije prijavio ni prilikom ulaska u SCG to ukazuje da je bio svestan odreenosti ovog dela u zakonu, posebno kada se ima u vidu da optueni ima oruje i da isto sakuplja, to samo po sebi pretpostavlja i posedovanje znanja o zakonskim odredbama kojim je regulisana materija o oruju i municiji. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1090/04 od 5.10.2004. godine)
- 29 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

POKUAJ (lan 30. Krivinog zakonika)

50.
Krivini zakon je povreen u korist okrivljenog kada je naeno da se u radnjama okrivljenog stiu sva bitna obeleja krivinog dela razbojnitvo u pokuaju, a ne krivinog dela razbojnitvo. Iz obrazloenja: Imenovani okrivljeni je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 16.05.2011. godine oglaen krivim da je izvrio dva krivina dela razbojnitvo u pokuaju iz lana 206. stav 1. u vezi lana 30. Krivinog zakonika, pa je osuen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u koju mu se uraunava vreme provedeno u pritvoru. Protiv navedene presude albe su izjavili Osnovni javni tuilac zbog odluke o kazni i branioci okrivljenog iz svih zakonom predvienih razloga. Apelacioni sud, kao sud treeg stepena, je odrao sednicu vea na kojoj je ispitao pobijanu presudu po slubenoj dunosti, pa je, po oceni navoda u izjavljenim albama Osnovnog javnog tuioca i branilaca okrivljenog, naao da su albe neosnovane. Na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno je Apelacioni sud, kao drugostepeni, primenio krivini zakon kada je naao da se u radnjama okrivljenog stiu svi elementi krivinog dela razbojnitva u pokuaju iz lana 206. stav 1. u vezi lana 30. KZ, izvrenog na tetu oteenog, dok je - po nalaenju Apelacionog suda - kao suda treeg stepena, povredio krivini zakon u korist okrivljenog kada je naao da se u radnjama okrivljenog stiu sva bitna obeleja krivinog dela razbojnitvo u pokuaju iz lana 206. stav 1. u vezi lana 30. Krivinog zakonika. Ovo zbog toga to je krivino delo razbojnitvo iz lana 206. stav 1. Krivinog zakonika sloeno delo, koje obuhvata prinudu i krau. Okrivljeni je upotrebio pitolj, kao sredstvo prinude, kako bi ostvario krau, a koju je i ostvario, jer je novac uzeo i na taj nain prekinuo priteanje oteene, a zasnovao svoje priteanje i faktiku vlast na novcu, pa je istim i raspolagao kada ga je bacio na pod. Zato se u konkretnom sluaju radi o svrenom krivinom delu razbojnitvo, jer je upotrebljena sila i pretnja prema oteenoj i izvreno krivino delo kraa, tako da se u radnjama okrivljenog stiu sva bitna obeleja krivinog dela razbojnitvo iz lana 206. stav 1. ovog Zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.3 15/11 od 04.11.2011. godine)

Optunim predlogom okrivljenima je stavljeno na teret da su izvrili krivino delo sitno delo krae u saizvrilatvu. Okrivljeni su proturili ispod ograde fabrikog kruga oduzete cevi. Te cevi su delom bile unutar fabrikog kruga, a delom van fabrikog kruga. Okrivljeni nisu stekli mirno priteanje, jer su zadrani unutar fabrikog kruga i spreeni da uspostave nesmetani posed na stvarima.
- 30 -

51.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Okruvljeni su blagovremeno uoeni od strane radnika obezbeenja tako da je oteeni u svakom trenutku bio u mogunosti da uspostavi nesmetan posed na stvarima, to je u konkretnom sluaju i uinio. Kako je nesumnjivo utvreno da je vrednost cevi 3.000,00 dinara i da je krivino delo ostalo u pokuaju, obzirom da pokuaj sitnog dela krae nije kanjiv, to su pravilno okrivljeni osloboeni od optube. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 124/05 od 23.02.2005. godine)

Okrivljeni je pokuao da izvri krivino delo teke krae obijanjem prostorije dispanzera, pri tom pokuavajui da oduzme pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist ne znajui u momentu izvrenja krivinog dela kolika e ta korist biti, na taj nain to je uz pomo podesnog predmeta otvorio prozor sa zadnje strane objekta i izvrio premetainu. Lice mesta napustio je ne oduzevi nita nakon aktiviranja alarmnog ureaja. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2854/04 od 8.12.2004. godine)

52.

DOBROVOLJNI ODUSTANAK (lan 32. Krivinog zakonika)

53.
U situaciji kada uinilac krivinog dela ispali iz pitolja dva projektila u pravcu rtve i promai je, tada je u pitanju svreni pokuaj kod kojeg nije mogu dobrovoljni odustanak. Iz obrazloenja: Suprotno navodima albe branioca optuenog, a i po oceni Apelacionog suda, iz celokupnog ponaanja optuenog kritinom prilikom ne moe se zakljuiti da je on odustao od izvrenja krivinog dela. Naime, optueni nije pokuao izvrenje krivinog dela, pa dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenja ili spreio nastupanje posledice (to je - po lanu 32. stav 1. Krivinog zakonika - uslov za postojanje dobrovoljnog odustanka), ve je umiljajno zapoeo izvrenje krivinog dela pa ga nije dovrio. Zbog toga je prvostepeni sud, na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, pravilno primenio krivini zakon kada je radnje optuenog (opisane u stavu I izreke) pravno kvalifikovao kao krivino delo ubistvo u pokuaju iz lana 113. u vezi lana 30. Krivinog zakonika. Ispitujui povodom albe branioca optuenog prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Apelacioni sud nalazi da je isti pravilno utvrdio sve okolnosti koje su, na osnovu lana 54. Krivinog zakonika, od znaaja za odmeravanje vrste i visine kazne. Pravilno su utvrene kao olakavajue okolnosti, koje je prvostepeni sud ocenio kao naroito olakavajue, line, porodine i imovinske prilike optuenog, da je re o mladom oveku, doprinos oteenog, kajanje i izvinjenje za izvreno krivino delo, kao i to da se pomirio sa oteenim, sa kojim je sada u dobrim odnosima, zbog ega se oteeni
- 31 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO i nije pridruio njegovom krivinom gonjenju. Od oteavajuih okolnosti cenio je objektivnu teinu uinjenog krivinog dela i stepen krivice optuenog. Kazna zatvora u trajanju od dve godine, na koju je optueni osuen, i po oceni Apelacionog suda predstavlja kaznu adekvatnu utvrenim okolnostima, nunu i neophodnu da se prema optuenom ostvari svrha kanjavanja predviena lanom 42. Krivinog zakonika, u okviru opte svrhe krivinih sankcija iz lana 4. stav 2. istog. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K. 1 163/10 (1) od 29.09.2010. godine)

Za postojanje instituta dobrovoljnog odustanka potrebno je da okrivljeni dobrovoljno odustane od izvrenja krivinog dela, ali ne zbog toga to ne moe da nae nita od vrednijih stvari, ve je potrebno da je zapoeo radnju izvrenja krivinog dela, ali je nije dovrio, usled na primer njegovih unutranjih motiva, grie savesti, a ne zbog toga to objektivno nije mogao da nae nita to je vrednije u vozilu. Dobrovoljni odustanak od pokuaja krivinog dela pretpostavlja da je odluka o odustanku od njenog izvrenja rezultat dobrovoljnog opredeljenja uinioca. Odustajanje nije dobrovoljno kada na njeno donoenje odluuju spoljni inioci. U konkretnom sluaju okrivljeni nije dobrovoljno odustao, pod uticajem unutranjih motiva, da ne dovri krivino delo, ve zbog injenice da u vozilu nije naao nikakve vrednije stvari koje bi prisvojio. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K. 84/06 od 22.02.2007. godine)

54.

Kad uinilac odustane od zapoetog izvrenja krivinog dela razbojnitva zbog prepreka koje znatno oteavaju izvrenje dela, ne postoji dobrovoljni odustanak od izvrenja krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K- 2136/06 od 29.05.2007. godine)

55.

SAIZVRILATVO (lan 33. Krivinog zakonika)

56.
Za postojanje sauesnitva u izvrenju krivinog dela neophodna je subjektivna veza koja se ogleda u postojanju svesti uinioca o ueu sauesnika u zajednikom delovanju. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud odbrane optuenih smatra suprotnim izvedenim dokazima, iz kojih razloga ih i nije prihvatio. U pogledu umiljaja optuenih daje se samo formalna definicija umiljaja i delimina analiza odbrane prvoimenovanog optuenog, pa sud utvruje da je postupao sa umiljajem da pomogne drugoimenovanom optuenom u izvrenju krivinog dela. Meutim, izuzev navedenog dela obrazloenja, presuda ne sadri razloge o sauesnitvu odn. saizvrilatvu u smislu lana 33. i pomaganju u smislu lana 35. Krivinog zakonika.
- 32 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Sauesnitvo u krivinom delu postoji kada je u izvrenju dela uestvovalo vie lica koja su svesna zajednikog delovanja to podrazumeva da postoji objektivna veza izmeu njih a koja se sastoji u tome da svaki sauesnik mora da odreenim svojim radnjama doprinese izvrenju krivinog dela i nastupelih posledica, to znai da je radnja svakog od sauesnika deo iste celine, usmerena ka prouzrokovanju iste posledice. Za postojanje sauesnitva je neophodna i subjektivna veza koja se ogleda u postojanju svesti o postojanju sauesnika u zajednikom delovanju, to znai da uinioci znaju jedan za drugog i da znaju ko je izvrilac, a pri tome lino poznanstvo nije neophodno. Sauesnitvo ima etiri oblika: saizvrilatvo, podstrekavanje, pomaganje i organizovanje zloinakog udruenja. Saizvrilatvo postoji ako vie lica neposredno uestvuje u radnji izvrenja to znai da izmeu njih postoji objektivna veza (koja se odnosi na deliminu ili u celini preduzetu radnju izvrenja koja je data u opisu krivinog dela) i subjektivna veza (da lica koja uestvuju budu svesna zajednikog delovanja). Po pravilu, ali nije neophodno, postoji prethodni dogovor o zajednikom izvrenju dela, mogue i preutni pristanak na izvrenje dela ili naknadno ukljuenje odreenog lica, to zavisi od konkretnog sluaja. Pomaganje je umiljajno doprinoenje drugom licu da izvri krivino delo to znai da pomaga svojim radnjama koje su izvan radnje izvrenja, neposredno ili posredno, olakava izvrenje dela. Pomaganje moe biti razliito i to kao prethodno, pre zapoete radnje izvrenja krivinog dela ili naknadno, psihiko (npr. davanje saveta i podrke izvriocu) ili materijalno (npr. omoguavanje smetaja pre izvrenja dela) i dr. Pobijana presuda i ne sadri razloge o navedenim oblicima sauesnitva, a dati razlozi su nerazumljivi, tako da je zbog navedenih bitnih povreda krivinog postupka i nepotpuno utvrenog injeninog stanja presuda morala biti ukinuta. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, 4 K.1 1954/11 od 09.08.2011. godine)

57.
Saizvrilatvo postoji kada neko od saizvrilaca preduzme drugu radnju koja omoguava i doprinosi izvrenju tog dela i potpuno je neodvojiva od radnje izvrenja odn. sa istom predstavlja celinu, pri emu svaki od okrivljenih hoe delo kao zajedniko a ne samo kada svaki od njih preduzme radnju izvrenja krivinog dela. Dakle, ukoliko su dvojica okrivljenih pucali na jedno lice koje je pogoeno jednim projektilom, obojica okrivljenih su saizvrioci krivinog dela ubistva, iako nije utvreno ko je ispalio projektil koji je pogodio. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda se neosnovano pobija albama okrivljenog i njegovih roditelja, izmeu ostalog, i zbog pogreno utvrenog injeninog stanja. Navodi se da je prvostepeni sud pogreno utvrdio da je imenovani okrivljeni izvrio krivino delo ubistva, s obzirom da tokom postupka nije utvreno ko je od dvojice okrivljenih ispalio projektil koji je usmrtio oteenog, niti je sa sigurnou utvreno da su obojica napadaa na njega pucali, u vezi sa injenicom da su na licu mesta pronaene samo dve aure ispaljene iz istog pitolja. Naime, prvostepeni sud je iz iskaza navedenih posrednih svedoka utvrdio da su obojica okrivljenih kritinom prilikom pucali u pravcu oteenog, a ova okolnost je potvrena i iskazom neposrednog svedoka, a koji i ovaj sud prihvata samo u delu u kome se istie da su se navedenom prilikom ula tri pucnja.U vezi sa tim, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je mogue da je jedan od
- 33 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO okrivljenih kritinom prilikom pucao iz revolvera koji ne izbacuje aure, jer su na licu mesta pronaene samo dve aure ispaljene iz istog pitolja. Pri tome, ima se u vidu nalaz i miljenje sudskog vetaka, koji i ovaj sud u potpunosti prihvata, a iz koga - izmeu ostalog - proizilazi da je prostrelina kod oteenog mogla nastati kako hicem iz revolvera kalibra 38 to odgovara kalibru od 9 mm, tako i hicem iz pitolja kalibra 7,62 mm, koji je ovom prilikom nesporno i korien. U konkretnoj situaciji, iako je oteeni preminuo usled prostreline nanete od strane jednog projektila ispaljenog iz oruja, prvostepeni sud je pravilno naao da su obojica okrivljenih saizvrioci krivinog dela ubistva, iako nije utvreno ko je od okrivljenih ispalio smrtonosni projektil. Naime, ovaj sud nalazi da saizvrilatvo postoji ne samo kada svaki od saizvrilaca preduzme radnju izvrenja konkretnog krivinog dela, ve i kada neko od njih preduzme drugu radnju koja omoguava i doprinosi izvrenju tog dela i potpuno je neodvojiva od radnje izvrenja odn. sa istom predstavlja celinu. U tom sluaju potrebno je da postoji volja tih lica da krivino delo izvre zajedniki, tj. da svaki od njih hoe delo kao zajedniko, tako da njihove radnje ine prirodnu i logiku celinu. Kako je u ovom sluaju, na opisani nain, utvreno da su obojica okrivljenih pucali u oteenog, to je ovaj sud naao da je potpuno irelevantno ko je od njih ispalio smrtonosni projektil, imajui u vidu da su opisane radnje, koje su okrivljeni u konkretnoj situaciji preduzeli, oigledno neodvojive, da predstavljaju prirodnu i logiku celinu, i da bitno doprinose izvrenju krivinog dela, te da su okrivljeni preduzimanjem istih iskazali zajedniku nameru da oteenog lie ivota. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 804/11 od 22.09.2011. godine)

58.
Za krivino delo uinjeno u saizvrilatvu u izreci osuujue presude moraju biti precizno, tano i nesumnjivo oznaene radnje svakog od saizvrilaca odn. mora nedvosmisleno biti oznaeno koje radnje je koji okrivljeni preduzeo ili je - ostvarujui zajedniku odluku - drugom radnjom bitno doprineo izvrenju konkretnog krivinog dela. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda je doneta prema stavu Apelacionog suda - uz bitne povrede odredaba krivinog postupka. Na to se osnovano ukazuje u izjavljenim albama, pa je - u smislu lana 389. Zakonika o krivinom postupku - ukidanje prvostepene presude obavezno. U tom smislu, povredu iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku je prvostepeni sud uinio na taj nain to je izreka pobijane presude nerazumljiva, a u odnosu na odlune injenice u obrazloenju pobijane presude nisu dati dovoljni razlozi pa se ova ne moe ni ispitati, te je njeno ukidanje nuno. Izrekom oalbene presude prvoimenovani okrivljeni i drugoimenovani okrivljeni oglaeni su krivima to su " neovlaeno radi dalje prodaje drali supstancu koja je proglaena za opojnu drogu i to ukupno 40,64 grama marihuane koja je bila upakovana u ukupno 36 kesica, koje su prilikom nailaska policijskih slubenika od sebe odbacili ". Meutim, iz ovakve izreke kao ni iz dokaza koji su izvedeni tokom postupka ne moe se zakljuiti koje radnje je koji od okrivljenih preduzimao, jer iz same izreke proizlazi da su oba okrivljena drala 36 kesica opojne droge, kao i da su oba okrivljena iste kesice od sebe odbacili tj. na osnovu izreke prvostepene presude moglo bi se zakljuiti da su zajedniki drali i odbacili 36 kesica sa opojnom drogom - marihuanom.
- 34 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Nasuprot tome, iz potvrda o privremeno oduzetim predmetima nadlene policijske uprave od 02.10.2009. godine proizlazi da je od prvoimenovanog krivljenog oduzeta 1 PVC kesa u kojoj su se nalazile 22 PVC kesice ispunjene odreenom koliinom zeljaste materije, nalik na opojnu supstancu marihuanu, dok iz druge potvrde proizlazi da je od drugoimenovanog okrivljenog oduzeta jedna PVC kesa i u njoj 14 PVC kesica ispunjenih odreenom koliinom zeljaste materije nalik na opojnu drogu marihuanu To bi vodilo zakljuku da je svako od okrivljenih drao po jednu kesu u kojoj se nalazilo vie manjih kesica, a koju su od sebe odbacili. Izreka presude mora da sadri injenice i okolnosti od kojih zavisi primena zakona, pa se - samim tim - osnovano albama istie da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. Naime, kada je u pitanju radnja izvrenja krivinog dela, a posebno krivinog dela koje je izvreno u saizvrilatvu, u izreci moraju biti precizno, tano i nesumnjivo oznaene radnje svakog od saizvrilaca odn. mora nedvosmisleno biti oznaeno koje radnje je koji okrivljeni preduzeo ili je - ostvarujui zajedniku odluku - drugom radnjom bitno doprineo izvrenju konkretnog krivinog dela. Takoe, pobijana presuda nema razloga o odlunim injenicama koje se tiu saizvrilatva, s obzirom da prvostepeni sud u obrazloenju pobijane presude ne analizira radnje svakog od okrivljenih niti daje razloge za svoju odluku, ve samo navodi da je okrivljene oglasio krivim zbog izvrenja krivinog dela u saizvrilatvu. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 6811/10 od 08.02.2011. godine)

59.
Za postojanje saizvrilatva nije neophodan izriit dogovor izmeu okrivljenih, ve samim svojim ponaanjem saizvrioci mogu da se saglaavaju sa radnjom drugog okrivljenog i da te radnje prihvataju kao svoje. Iz obrazloenja: Pravilan je zakljuak prvostepenog suda, pa s tim u vezi Apelacioni sud ocenjuje albene navode neosnovanim, da su sva trojica okrivljenih zajedno i to dui vremenski period proveli u poti (u unutranjosti ovog objekta ili pak ispred), gde su uoili pok. oteenu da je podigla veu sumu novca, nakon ega su doneli odluku da od nje ovaj novac oduzmu i to uz primenu sile, dakle, izvrenjem krivinog dela razbojnitvo, jer je realno bilo oekivati da oteena nee dobrovoljno dati novac, pa su se saglasili sa primenom sile od strane neposrednog izvrioca dela, tj. okr. Z. i pri tome su podelili svoje uloge, tj. dogovorili se ko e ui u stambeni objekat - zgradu, a ko e biti i gde ispred ovog objekta, te gde e se kasnije nai i podeliti novac pribavljen izvrenjem ovog krivinog dela. Za postojanje saizvrilatva nije neophodan izriit dogovor izmeu okrivljenih, ve samim svojim ponaanjem saizvrioci mogu pokazati da se saglaavaju sa radnjom drugog okrivljenog i pri izvrenju dela te radnje prihvataju kao svoje, s tim to u konkretnom sluaju, kako to pravilno zakljuuje prvostepeni sud, nesporno su izvedeni dokazi i uputili na zakljuak da je izmeu okrivljenih postojao dogovor za izvrenje krivinog dela razbojnitvo, koje delo su i uinili, podelivi meusobno uloge pri izvrenju dela, s tim to se nastupanje tee posledice i time izvrenje kvalifikovanog oblika krivinog dela, u smislu teke telesne povrede kod pok. oteene, moe pripisati samo umiljaju okr. Z. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 44/10 od 1.04.2010. godine)
- 35 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

60.
Ako se okrivljeni oglasi krivim zbog odreenog krivinog dela, ali u sauesnitvu (l. 33. KZ), tada se u izreci presude moraju navesti radnje izvrenja krivinog dela od strane okrivljenih, koje su rezultat zajedniki donete odluke. Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela teke krae iz l. 204. st. 1. ta. 1. u vezi l. 33. KZ. Reenjem Vrhovnog suda Srbije K. 1459/08, od 29. septembra 2008, uvaavanjem albe branioca okrivljenog i po slubenoj dunosti ukida se presuda Okrunog suda i predmet se vraa istom sudu na ponovno suenje. Oalbenom presudom okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela teke krae iz l. 204. st. 1. ta 1. KZ u saizvrilatvu sa maloletnim licem, jer je na bazi prethodnog dogovora i podele posla ekao maloletnike koji su "na isti nain kao kod krivinog dela opisanog pod ta. 1. dispozitiva predloga za izricanje vaspitne mere", to je samo po sebi nerazumljivo i neprihvatljivo. Iz takvih navoda izreke presude proizilazi da je okrivljeni samo ekao maloletnike dok oni ne uzmu novac iz kue oteenog, dakle, ne navodi se preduzimanje nikakve druge konkretne radnje koja bi ukazivala na njegovu ulogu saizvrioca. Takoe i u razlozima presude ne daju se konkretni razlozi u smislu ocene izvedenih dokaza. U obrazloenju se navodi da je prethodno okrivljeni nagovarao maloletnike da idu i uzmu novac od oteenog, to je protivreno izreci presude, jer takvi razlozi bi mogli ukazivati na podstrekavanje maloletnika u smislu l. 34. KZ, ili eventualno pomaganja u smislu l. 35. KZ. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije K. 1459/08, od 29.09.2009. godine)

61.
Ima mesta primeni instituta saizvrilatva iz l. 33. KZ i u situaciji kada je jedan okrivljeni oglaen krivim, a prema drugom je optuba odbijena na osnovu l. 354. ta. 2. ZKP (presuena stvar). Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Bakoj Topoli K. 229/06 od 31. marta 2008. okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela teke krae iz l. 204. st. 1. ta. 1. KZ, a prema drugookrivljenom je optuba odbijena na osnovu l. 354. ta. 2. ZKP da je izvrio krivino delo teke krae u saizvrilatvu iz l. 204. st. 1. ta. 1. u vezi l. 33. KZ. Presudom Okrunog suda u Subotici K. 324/08 od 30. juna 2008. preinaena je Presuda Optinskog suda u B. Topoli K. 229/06 od 31. marta 2008. u pogledu pravne ocene dela, tako to se radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuju kao krivino delo teke krae u saizvrilatvu iz l. 204. st. 1. ta. 1. u vezi l. 33. KZ. Prvostepeni sud je prilikom donoenja presude pogreno smatrao da se institut saizvrilatva u smislu l. 33. KZ ne moe primeniti u situaciji donoenja osuujue presude kojom se oglaava krivim samo jedan od saizvrilaca, a pri tome se u odnosu na drugog saizvrioca saglasno odredbi l. 354. ta. 2. ZKP optuba odbija. Prvostepeni sud zanemaruje da je odbijajua optuba strogo formalna sudska presuda i da se jednom takvom sudskom odlukom ne moe obezvrediti opti institut kri- 36 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO vinog prava materijalnopravnog karaktera. Time to je prvostepeni sud naao i ocenio da se u konkretnom sluaju u odnosu na krivinopravnu delatnost okrivljenog R. R. ima primeniti odredba l. 354. ta. 2. ZKP u smislu presuene stvari, to ni u kom sluaju ne iskljuuje njegovu saizvrilaku ulogu u predmetnom krivino-pravnom dogaaju. Stoga je Okruni sud uvaavajui albu OJT otklonio povredu Krivinog zakona iz l. 369. ta. 4. ZKP koja je pobijanom presudom uinjena u korist drugookrivljenog A. S. time to je radnje okrivljenog A. S. za koje je istom presudom oglaen krivim pravno kvalifikovao kao krivino delo teke krae u saizvrilatvu iz l. 204. st. 1. ta. 1. u vezi l. 33. KZ. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K. 324/08 od 30. 06.2008. godine)

62.
Kod postojanja saizvrilatva kao sauesnitva u irem smislu, kod saizvrilaca mora postojati subjektivna veza. Iz obrazloenja: Objektivna veza kod saizvrilaca postoji u odgovarajuem doprinosu u izvrenju krivinog dela u vidu preduzimanja radnje izvrenja krivinog dela ili neke druge radnje koja je u tesnoj vezi sa radnjom izvrenja, a subjektivna veza u svesti o zajednikom delovanju saizvrilaca ako zajedniki preduzimaju radnje izvrenja, ili u njihovom zajednikom umiljaju ukoliko postupaju na osnovu dogovora i time sa nekom drugom radnjom bitno doprinose izvrenju krivinog dela (l. 33. Krivinog zakonika). Pri svemu tome u injenii opis optunog akta, pa time i osuujui deo izreke presude prvostepenog suda, mora nuno da sadri jasno i precizno opisanu radnju izvrenja ili neku drugu radnju koju konkretno preduzima svaki od saizvrilaca u smislu objektivnog bia predmetnog krivinog dela sa jedne strane, kao i neophodne elemente iz subjektivnog bia predmetnog krivinog dela, da bi se krivino pravna delatnost svakog sauesnika pravilno i jasno predstavila, kako sa injeninog tako isto i sa pravnog stanovita. (Iz Reenja Okrunog suda u Subotici K. 496/07 od 19.12.2007. godine)

Uinio je krivino delo razbojnike krae i optueni koji, posle oduzimanja tue stvari nije upotrebio silu u nameri da ukradenu stvar zadri, ako je sa drugim uesnikom koji je upotrebio silu u izvrenju dela - postupao kao saizvrilac. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2239/06 od 12.12.2006. godine)

63.

POMAGANJE (lan 35. Krivinog zakonika)

64.
Krivica pomagaa uslovljena je osudom izvrioca za odreeno krivino delo.
- 37 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Naime, prvostepeni sud je optuenog A.S. oglasio krivim za krivino delo izazivanje opte opasnosti pomaganjem iz l. 278. st. 1. u vezi l. 35. KZ, ali nije imao u vidu da je uslov postojanja ovog oblika sauesnitva, osuda izvrioca. Same po sebi radnje pomaganja ne predstavljaju krivino delo, jer njihova posebna obeleja nisu propisana u posebnom delu krivinog zakona, usled ega su one relevantne samo ako doprinose izvrenju odreenog krivinog dela od strane konkretnog izvrioca. U sluaju da se odvojeno sudi pomagau, u izreci presude kojom se pomaga oglaava krivim mora se utvrditi krivino delo koje je izvrio uinilac, a prvostepeni sud iako utvruje da se pred Optinskim sudom u Niu pod brojem Ki.br.___/08 vodi krivini postupak protiv A.D. za krivino delo izazivanje opte opasnosti izvreno dana __ 2006. godine u ul. P. u Niu, u izreci pobijane presude utvruje da je optueni A.S. sa umiljajem pomogao A.D. u izvrenju krivinog dela za koje se vodi odvojeni krivini postupak. Dakle, preduslov za krivicu pomagaa je osuda izvrioca za odreeno krivino delo, uz ocenu postojanja i kvaliteta doprinosa pomagaa izvrenju krivinog dela. Iz odnosa izvrenog krivinog dela i radnji pomaganja proizilazi da je krivinopravna relevantnost radnji pomaganja akcesorne prirode, to dalje znai da se prvo mora utvrditi krivino delo koje je izvrio odreeni uinilac, da bi se potom moglo utvrditi da li su radnje pomaganja doprinele izvrenju odreenog krivinog dela. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu K. 1.br.67/10 od 31.03.2010. godine)

GRANICE ODGOVORNOSTI I KANJIVOSTI SAUESNIKA (lan 36. Krivinog zakonika)

65.
Sud je ovlaen da protiv pojedinih okrivljenih i za pojedina krivina dela razdvoji krivini postupak i posebno ga dovri. Iz obrazloenja: Apelacioni sud, Posebno odeljenje, neosnovanim ocenjuje albeni navod Okrunog javnog tuilatva u Beogradu - Specijalnog tuilatva, da je prvostepeni sud, time to je razdvojio postupak protiv okrivljenih A, B. i V. u odnosu na tada saokrivljene S. i D. uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. st. 2. ZKP-a, ukazivanjem da su radnje pomaganja zavisne od dela izvrioca, zbog ega se bez prethodnog utvrivanja da li je preduzeta radnja izvrenja ne moe pristupiti utvrivanju injenice da li su okrivljeni radnjama pomaganja uestvovali u krivinim delima izvrilaca. Okolnost da je krivini postupak razdvojen, sama po sebi, pobijanu presudu ne ini nepravilnom i nezakonitom, jer je sud ovlaen shodno odredbi l. 34 st. 1 ZKP-a, da protiv pojedinih okrivljenih i za pojedina krivina dela razdvoji krivini postupak i posebno ga dovri pa je prvostepeni sud, imajui u vidu stepen akcesornosti radnje pomaganja u odnosu na radnju izvrenja, koja je, a suprotno albenim navodima Okrunog javnog tuilatva u Beogra- 38 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO du - Specijalnog tuilatva, limitirana, to se pre svega ogleda u autonomiji krivine odgovornosti pomagaa u odnosu na krivinu odgovornost izvrioca, a to proizilazi iz odredbe l. 25 st. 1 OKZ-a, odnosno odredbe l. 36 st. 1 KZ, kojima je, izmeu ostalog, propisano da je izvrilac krivino odgovoran, odnosno da je odgovoran za izvreno krivino delo u granicama svog umiljaja, a pomaga u granicama svog umiljaja, doao u mogunost da u ovako razdvojenom postupku utvruje odlune injenice. Kako su, po oceni Apelacionog suda, u oalbenoj presudi pravilno i pouzdano utvrene odlune injenice, a naime da nema dokaza da su okrivljeni A. i B. poinili krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja u pomaganju iz l. 242. st. 1. KZ RS u vezi l. 22. i 24. OKZ-a, i da nema dokaza da je okrivljeni V. poinio krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja u pomaganju iz l. 359. st. 3. u vezi st. 1. KZ, u vezi l. 35. KZ, to, po nalaenju ovoga suda, ovo i ovakvo razdvajanje krivinog postupka protiv okrivljenih A, B. i V. u odnosu na ostale saokrivljene, nije uticalo na pravilnost utvrenih odlunih injenica i sledstveno tome na zakonito i pravilno presuenje. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1 Po1 6/10 od 12. 04. 2010. godine)

ODGOVORNOST UREDNIKA (lan 38. Krivinog zakonika)

66.
U spornom tekstu objavljenom u novinama postoje inicijali, ali ova injenica ne ukazuje automatski i da je autor teksta poznat. Iz obrazloenja: Na osnovu lana 441. stav 1. a u vezi sa lanom 274. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku, pobijanim reenjem je odbijena privatna krivina tuba zbog krivinog dela klevete iz lana 171. stav 2. Krivinog zakonika. Ovo zbog toga to se po nalaenju prvostepenog suda injenina tvrdnja izneta u asopisu ne moe smatrati radnjom koja bi kodila neijoj asti i ugledu, pa stoga delo koje je predmet optube nije krivino delo. Takoe, autor objavljenog teksta nije nepoznat. Stav je vea Okrunog suda da je ovakav zakljuak prvostepenog suda preuranjen. Naime, prvostepeni sud nije mogao bez odranog glavnog pretresa zakljuiti da li neto moe da kodi asti i ugledu privatnog tuioca to predstavlja bitna obeleja krivinog dela klevete iz lana 171. stav 2. Krivinog zakonika. Osim toga, iz obrazloenja pobijanog reenja je ostalo nejasno da li je autor zaista nepoznat, jer se stoga privatna krivina tuba odbija na osnovu lana 274. stav 1. taka 2. Zakonika o krivinom postupku. S tim u vezi, posebno treba ukazati da postojanje inicijala u spornom tekstu ne moe automatski ukazivati da je autor poznat, to prvostepeni sud nije utvrdio. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 345/07 od 12.02.2007. godine)
- 39 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

67.
Kada su direktor RTS i glavni i odgovorni urednik emisije "Dnevnik" putem televizije preneli neistinitu informaciju koja moe koditi asti i ugledu slubenih lica sudija i osueni za klevetu, ispunjeni su uslovi da se sudska presuda objavi u izvodu u istoj emisiji o troku osuenih. Iz obrazloenja: Vrilac dunosti glavnog direktora RTS i glavni i odgovorni urednik emisije "Dnevnik 2" na RTS oglaeni su krivim za izvrenje krivinog dela klevete iz lana 92. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZS. Oni su preneli u emisiji "Dnevnik" neistinitu informaciju koja moe koditi asti i ugledu slubenih lica u vezi sa vrenjem njihove funkcije, da su trojica sudija primili mito za ukidanje pritvora jednom okrivljenom. Poto su okrivljeni osueni za krivino delo klevete nanete putem televizije sud je imajui u vidu sve okolnosti sluaja, a naroito karakter klevete, njen intenzitet i posledice koje su nastupile, prihvatio zahtev javnog tuioca u skladu sa kojim je radi moralne satisfakcije oklevetanim oteenima obavezao RTS da presudu u izvodu objavi o troku okrivljenih u 10 minutu emisije "Dnevnik 2" RTS. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2707/04 od 30.11.2004. godine)

68.
Odgovorni urednik koji u svom listu objavi neistinu za privatnu tuilju kako je postala zvezda striptiza, time je izvrio krivino delo klevete putem tampe. Iz obrazloenja: Okrivljeni odgovorni urednik oglaen je krivim zbog krivinog dela klevete iz l. 92. st. 2. u vezi st. 1. KZS u vezi l. 27. OKZ. On je u svom listu - magazinu kao glavni i odgovorni urednik izneo neistine koje mogu koditi asti i ugledu privatne tuilje, tako to je objavio tekst da je privatna tuilja postala nova zvezda striptiza posle pokuaja da napravi karijeru u svetu manekenstva i muzike. Odluujui o albi branioca okrivljenog okruni sud je naao da okrivljeni nije dokazao da ima osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga to je iznosio, pa je pravilan zakljuak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog stoje obeleja krivinog dela klevete iz l. 92. st. 2. u vezi sa st. 1. KZS. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 872/04 od 31.3.2004. godine)

SVRHA KANJAVANJA (lan 42. Krivinog zakonika)

69.
Sa principom individualizacije kazne u skladu je institut uslovnog otpusta - kazna se svodi na onu meru koja je realno potrebna za ostvarenje ciljeva kanjavanja odn. svrhe kanjavanja sa stanovita specijalne prevencije.
- 40 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Nesporna je injenica da je potrebno vreme predvieno zakonom za putanje na uslovni otpust osuenog lica, u smislu odredbe lana 522. Zakonika o krivinom postupku i lana 46. stav 1. Krivinog zakonika - proteklo. Prema stanju u spisima predmeta, imenovani osueni do sada je izdrao 2/3 kazne zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca. Iz izvetaja KPZ za maloletnike od 26.06.2012. godine proizilazi da je osueni po izlasku iz prijemnog odeljenja razvrstan u zatvoreno odeljenje, da je posle zavrene obuke u kolskoj bravarskoj radionici premeten u proizvodni pogon, te da je, kako je pokazao napretke na svim poljima, naknadno razvrstan u neto povoljniju. Nakon toga mu je ukazano poverenje prelaska u devetu vaspitnu grupu i na dosta odgovornije radno mesto graevinska reija, te da za sada to u potpunosti opravdava. U predmetnom izvetaju je dalje navedeno da je, kako je u kontinuitetu prisutna uzlazna linija u sveukupnom ponaanju, osueni razvrstan u jo povoljniju grupu u okviru poluotvorenog odeljenja, te je nakon mesec dana poeo da koristi vanzavodske pogodnosti bez zloupotrebe. Njegovi stavovi prema krivinom delu i kazni su pozitivni, priznaje izvrenje krivinog dela, kaznu procenjuje kao pravednu i kaje se. Program postupanja je uao u zavrnu fazu i stie se utisak da je osueni usvojio drutveno prihvatljive vrednosti i da vie nee initi krivina dela. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je izneo nedovoljno jasne i kontradiktorne razloge u pogledu ispunjenosti kako objektivnih, tako i subjektivnih uslova neophodnih za primenu instituta uslovnog otpusta odn. razloge koji se odnose na postojanje okolnosti koje pokazuju da nije postignuta svrha kanjavanja. Pri tome, naroito treba imati u vidu prirodu instituta uslovnog otpusta koji je u skladu sa principom individualizacije kazne, jer se svodi na onu meru koja je realno potrebna za ostvarenje ciljeva kanjavanja tj. svrhe kanjavanja sa stanovita specijalne prevencije. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2898/12 od 31.07.2012. godine)

70.
Sud e primenom odredaba o sticaju, prilikom utvrivanja jedinstvene kazne zatvora, uzeti u obzir pojedinane kazne zatvora koje su prethodno utvrene, i imati u vidu da je jedinstvena kazna adekvatna kako sa stanovita individualne i generalne prevencije, shodno l. 4. i 42. KZ-a, tako i teini izvrenih krivinih dela i stepenu krivice okrivljenog. Iz obrazloenja: Ispitujui odluku o krivinoj sankciji, shodno navodima albe okrivljenog i njegovog branioca, kao i Vieg javnog tuioca, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom donoenja odluke o vrsti i visini krivine sankcije imao u vidu sve okolnosti od znaaja za odmeravanje kazne predviene l. 54. KZ-a, pa je pravilno od olakavajuih okolnosti na strani okrivljenog cenio priznanje krivinog dela iz l. 246a st. 1 KZ-a i da je predao opojnu drogu ovlaenim radnicima PU, a od oteavajuih okolnosti da je ranije krivino osuivan, pa je pravilno okrivljenom utvrdio pojedinane kazne zatvora, a potom je pravilno uzeo kao utvrenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine zbog produenog krivinog dela teke krae iz l. 204. st. 1 ta. 3 u vezi sa l. 61. st. 1, 4. i 5. KZ-a po pravnosnanoj presudi Optinskog suda od 17. 4. 2008. godine, pa je okrivljenog za navedena krivina dela u sticaju, na osnovu l. 60. st. 2. ta. 2 KZ-a, pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Po oceni Apelacionog suda, izreena kazna zatvora u trajanju od dve godine dovoljna je i nuna za ostvarivanje svrhe kanjavanja kako sa stanovita individualne prevencije tako i generalne, shodno l. 4. i 42. KZ-a i adekvatna je teini izvrenih krivinih dela i stepenu krivice okrivljenog. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 4299/10 od 17. 9. 2010. godine)
- 41 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

71.
Okolnost da je optueni ranije osuivan za krivino delo koje ne ukazuje na njegovu sklonost ka nasilju ne utie znaajnije na odluku o kazni za krivino delo nasilje u porodici. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u U. K.br.431/09 od 4.12.2009.godine, optueni M. R iz U. oglaen je krivim zbog krivinog dela nasilje u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika (U daljem tekstu: KZ), i osuen je na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju se uraunava vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2009. godine pa nadalje. Suprotno navodima albe, prvostepeni sud je u toku prvostepenog postupka pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje i dao jasne i dovoljne razloge o odlunim injenicama. U albi se osporava pravilnost utvrenog injeninog stanja u pogledu linosti optuenog i okolnosti vezanih za njegov brak sa oteenom M. Navodi su neosnovani i njima se ne dovodi u sumnju verodostojnost iskaza oteene, koji je potvren i drugim izvedenim dokazima, a delimino iz odbrane optuenog, kao i pisanih dokaza, lekarskih izvetaja i nalaza i miljenja vetaka hirurga i specijalistikog izvetaja za maloletnu oteenu, dok se o linosti optuenog u potpunosti i struno izjasnio vetak neuropsihijatar. Kako je injenino stanje pravilno utvreno, to je alba branioca odbijena kao neosnovana. U albi optuenog se osporava u sutini samo injenino stanje utvreno presudom, da izmeu njega i njegove bive supruge nije bilo sukoba, da nije tukao svoje maloletno dete, da se radi o jednom amariu, a da je prvostepeni sud neosnovano poverovao iskazu oteene. Po oceni drugostepenog suda, neosnovani su navodi u albi optuenog, jer je prvostepeni sud u dokaznom postupku nesporno utvrdio injenino stanje kao u izreci presude i o tome dao u obrazloenju presude jasne i logine razloge o svim odlunim injenicama, pa se u radnjama optuenog stiu sva obeleja krivinog dela za koje je oglaen krivim. Stoga je drugostepeni sud odbio albu optuenog kao neosnovanu. Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno ocenio sve okolnosti znaajne za odluku o kazni, kao i okolnost da je optueni ranije osuivan, ali za krivino delo koje ne ukazuje na njegovu sklonost ka nasilju, pa ova njegova ranija osuivanost ne moe znaajnije uticati na odluku suda u pogledu izricanja krivine sankcije. Drugostepeni sud je naao da je pravilnom ocenom utvrenih olakavajuih i oteavajuih okolnosti na strani optuenog prvostepeni sud pravilno ocenio da je za postizanje svrhe kanjavanja iz lana 42. KZ nuna osuda optuenog na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju se uraunava vreme provedeno u pritvoru. Sa iznetih razloga Apelacioni sud je doneo odluku kao u izreci, a na osnovu lana 388. Zakonika o krivinom postupku. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 1604/10 od 23.2.2010. godine)

Okolnost da je okrivljeni ranije osuen zbog krivinog dela falsifikovanje isprave, za koje mu je izreena uslovna osuda, ima karakter oteavajue okolnosti, bez obzira to se ne radi o specijalnom povratu poto je sada izvrio krivino delo iz lana 159. stav 1. zakona o energetici, kada se ima u vidu teina ranije izvrenog krivinog dela, da je oba dela izvrio s umiljajem i da su
- 42 -

72.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO od ranije osude protekle samo dve godine, jer te okolnosti ukazuju na sklonost okrivljenog ka vrenju krivinog dela. Na pravilno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio Zakon o energetici kada je radnju okrivljenog kvalifikovao kao krivino delo iz lana 159. stav 1. Zakona o energetici, poto su se u radnjama okrivljenog stekla sva objektivna i subjektivna obeleja ovog krivinog dela. Ispitujui prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni Okruni sud je naao da je alba i u tom delu neosnovana. Prilikom odluivanja o kazni prvostepeni sud je pravilno u smislu lana 54. Krivinog zakonika od olakavajuih okolnosti na strani okrivljenog uzeo to da je porodian ovek i da je otac petoro dece. Pogreno je meutim uzeo da se okrivljenom ne moe kao oteavajua okolnost uzeti to da je osuivan presudom Optinskog suda u N. K. br. 52/04 zbog krivinog dela iz lana 233. stav 3. Krivinog zakona Republike Srbije, kojom mu je izreena uslovna osuda, navodei kao razloge za to da se radi o krivinom delu druge vrste, poto se radi o okolnosti koja se odnosi na njegov raniji ivot, a okolnost da je on osuen zbog krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i da je okrivljeni novo krivino delo izvrio u roku proveravanja (prema izvetaju KE rok proveravanja je istekao 26.1.2007) pokazuje da na njega izreena uslovna osuda nije popravno uticala. Kada se jo ima u vidu stepen krivice okrivljenog i teina izvrenog krivinog dela, izreena novana kazna u iznosu od 100.000 dinara predstavlja kaznu koja je srazmerna stepenu krivine odgovornosti okrivljenog i teini izvrenog krivinog dela, odnosno kaznu koja je nuna i dovoljna da se njome ostvari svrha kanjavanja propisana lanom 42. Krivinog zakonika. (Presuda Okrunog suda u Niu, K. 831/08 od 25.7.2008. godine)

USLOVNI OTPUST (lan 46. Krivinog zakonika)

73.
Prilikom odluivanja o uslovnom otpustu irelevantni su vrsta i teina izvrenog krivinog dela, kao i duina neizdranog dela kazne. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud ceni vrstu i teinu izvrenog krivinog dela i uopte okolnosti konkretnog sluaja, to je potpuno nejasno budui da su one bile predmet ocene prilikom utvrivanja injeninog stanja u toku trajanja prvostepenog postupka, kao i da su nesumnjivo bile predmet ocene prilikom odmeravanja kazne. U smislu lana 46. stav 1. Krivinog zakonika, te okolnosti ni na koji nain nisu relevantne prilikom odluivanja o uslovnom otpustu, jer ova norma odreuje da e se pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne, izvravanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kanjavanja, a koje se po nalaenju drugostepenog suda tiu dranja i ponaanja osuenog lica nakon donoenja pravnosnane presude, na osnovu kojih se moe zakljuiti da li se on u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe osnovano oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna nee uiniti novo krivino delo.
- 43 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Isto tako, irelevantna je za donoenje odluke o uslovnom otpustu okolnost koliki je deo neizdrane kazne, budui da lan 46. stav 1. Krivinog zakonika postavlja dva uslova za putanje na uslovni otpust. Jedan je objektivne prirode i tie se dela izdrane kazne, a drugi je subjektivne prirode i tie se ocene da li se osueno lice u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna nee uiniti novo krivino delo. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2049/12 od 01.06.2012. godine)

74.
Prilikom odluivanja o uslovnom otpustu, ostvarenost svrhe specijalne prevencije (koja se ogleda u tome da li se osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je kazna izreena nee uiniti novo krivino delo), ocenjuje se na bazi opisa ponaanja osuenog koji je dat u izvetaju kaznene ustanove. Iz obrazloenja: Po oceni Apelacionog suda a imajui u vidu sadrinu izvetaja Kazneno-popravnog zavoda, ne moe se kao pravilan prihvatiti zakljuak iz pobijanog reenja da - iako je u odnosu na imenovanog osuenog ostvarena svrha specijalne prevencije - nisu ispunjeni uslovi za njegovo uslovno otputanje sa izdravanja izreene mu kazne zatvora, zbog toga to nije ostvarena svrha generalne prevencije. Naime, svrha generalne prevencije postie se izricanjem pravnosnane presude dok se okolnost da li je u odnosu na osuenog ostvarena svrha specijalne prevencije, u smislu zakonske odredbe lana 46. stav 1. Krivinog zakonika, koja se ogleda u tome da se osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito do isteka vremena za koje je kazna izreena ne uini novo krivino delo, mora utvrivati na bazi opisa njegovog ponaanja koje je sadrano u izvetaju kaznene ustanove u kojoj osueni kaznu izdrava. Zbog toga je pobijano reenje moralo biti ukinuto. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 967/11 od 04.04.2011. godine)

75.
Ispunjenost uslova za putanje osuenog na uslovni otpust zavisi iskljuivo od ostvarenosti svrhe specijalne prevencije. Iz obrazloenja: Molba imenovanog osuenog za putanje na uslovni otpust sa izdravanja kazne zatvora u trajanju od 14 godina odbijena je Reenjem nadlenog Vieg suda od 18.5.2011. godine. U prvostepenom reenju sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, koja se sastoji u tome to su u njegovom obrazloenju navedeni potpuno nejasni razlozi o odlunim injenicama, a na koju povredu se osnovano ukazuje albom osuenog i zbog ega je ukidanje pobijanog reenja nuno.
- 44 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Kao razloge za svoj zakljuak, prvostepeni sud u obrazloenju reenja, izmeu ostalog, navodi da iz izvetaja Uprave KPZ o vladanju osuenog proizilazi da je izreena kazna u svom dosadanjem toku dala pozitivne rezultate i da je ostvarena svrha specijalne prevencije, ali da u odnosu na osuenog nije ostvarena svrha generalne prevencije, u smislu uticanja na druge da ne ine krivina dela, imajui u vidu da je isti osuen zbog izvrenja najteih krivinih dela iji su zatitni objekti najvrednija ljudska dobra te da zbog navedenog nema mesta putanju na uslovni otpust. Ovaj sud nalazi da je pobijanim reenjem pravilno utvreno da putanje osuenog na uslovni otpust, izmeu ostalog, zavisi od postignutosti svrhe kanjavanja, koja se, u skladu sa odredbom lana 42. Krivinog zakonika, sastoji od specijalne prevencije (spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticaj da ubudue ne ini krivina dela) i generalne prevencije (uticaj na druge da ne ine krivina dela i izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona). Meutim, osnovano se albom osuenog istie da je prvostepeni sud u obrazloenju pobijanog reenja naveo potpuno nejasne razloge zbog kojih smatra da u konkretnom sluaju nije ostvarena svrha kanjavanja na taj nain to nije ostvaren jedan od njenih elemenata - svrha generalne prevencije, u smislu uticanja na druge da ne ine krivina dela. Naime, ovaj sud smatra da se ostvarenje generalne prevencije titi delom odredbe lana 46. Krivinog zakonika, kojom je propisano da sud moe uslovno otpustiti osuenog koji je izdrao dve treine kazne zatvora, iz ega proizlazi da je navedeni period izdravanja kazne zatvora dovoljan da utie na druge da ne ine krivina dela tj. da je navedeni period izdravanja kazne zatvora dovoljno dug da utie na jaanje morala i uvrivanje obaveza potovanja zakona. Zbog toga, ispunjenost uslova za putanje osuenog na uslovni otpust nakon isteka navedenog perioda, po oceni ovog suda, iskljuivo zavisi od ostvarenosti svrhe specijalne prevencije u odnosu na osuenog odn. od ispunjenosti ostalih uslova predvienih odredbom lana 46. Krivinog zakonika i ocene da li se osueni tako popravio da se osnovano moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 1898/11 od 14.06.2011. godine)

76.
Generalna prevencija - vaspitni uticaj na druge da ne ine krivina dela ostvaruje se drutvenom osudom kroz osuujuu presudu, tako da je generalna prevencija bez znaaja prilikom odluivanja o uslovnom otpustu. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud odbio je molbu imenovanog osuenog za putanje na uslovni otpust kao neosnovanu. Na strani 3. obrazloenja oalbenog reenja navedeno je da je prilikom donoenja odluke vee imalo u vidu da iz izvetaja o vladanju tokom izdravanja kazne uprave KPZ proizlazi da je u odnosu na osuenog ostvarena specijalna prevencija, jer se on u dosadanjem delu izdravanja kazne dobro ponaao i vladao, da je svestan svoje krivice i da izraava kajanje, pa da se zbog toga oekuje da e nastaviti sa korektnim ponaanjem i odnosom, kako je to navedeno u zakljuku izvetaja. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti. Relevantne odredbe: Osuenog, koji je izdrao dve treine kazne zatvora, sud moe uslovno otpustiti sa izdravanja kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na
- 45 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO slobodi dobro vladati, a naroito ako do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo - lan 46. Krivinog zakonika. Pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti, uzee se u obzir njegovo vladanje za vreme izvrenja kazne, izvravanje radnih obaveza u odnosu na radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kanjavanja. Ne moe se uslovno otpustiti osueni koji je pokuao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne. Imajui u vidu navedenu zakonsku odredbu, oalbeno reenje je nerazumljivo i nejasno, budui da Vii sud u izreci odbija kao neosnovanu molbu osuenog za uslovni otpust, dok na strani 3. obrazloenja oalbenog reenja konstatuje da je ostvarena specijalna prevencija - to je prema navedenom lanu uslov da se okrivljeni pusti na uslovni otpust sa izdravanja kazne. Takoe, prvostepeni sud u obrazloenju oalbenog reenja navodi da, s obzirom da je svrha kanjavanja ne samo spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina dela, ve i uticanje na druge da ne ine krivina dela, odnosno izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona, prvostepeni sud je naao da, u konkretnom sluaju, nije ostvarena svrha generalne, odnosno opte prevencije. Apelacioni sud, meutim, nalazi da - kada je u pitanju generalna prevencija - ista nema znaaja prilikom odluivanja o uslovnom otpustu, s obzirom da je prvostepeni sud, kroz svoju osuujuu presudu, izrazio adekvatnu drutvenu osudu, na koji nain se ostvaruje generalna prevencija, odnosno vaspitno utie na druge da ne ine krivina dela. Zbog toga je potpuno nejasno zato se u oalbenom reenju navodi da u konkretnom sluaju nije ostvarena svrha generalne prevencije. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 1633/11 od 19.05.2011. godine)

77.
Drutvena opasnost i teina krivinog dela koje je izvreno od strane osuenog nisu okolnosti koje mogu biti cenjene pri odluivanju o putanju osuenog na uslovni otpust. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je molbu za putanje na uslovni otpust osuenog I. A. odbio kao neosnovanu, nalazei da se iz izvetaja KPZ P. ne moe zakljuiti da je postignuta resocijalizacija osuenog, to po nalaenju vea ukazuje da u odnosu na osuenog nije ostvarena svrha specijalne prevencije, kao komponenta svrhe kanjavanja propisane odredbama l. 4. i 42. Krivinog zakonika (u daljem tekstu: KZ). Pri tome, kako je to navedeno u obrazloenju pobijanog reenja, prvostepeni sud je imao u vidu injenicu da je I. A. osuen zbog izvrenja krivinog dela razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dakle u visini posebnog minimuma trajanja kazne, pri emu je cenio i drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, te neizdrani deo kazne zatvora. Meutim, navedeni razlozi, koji su izneti u obrazloenju pobijanog reenja, ne mogu se prihvatiti kao pravilni. Ovo stoga to iz izvetaja o vladanju osuenog tokom izdravanja kazne Kazneno-popravnog zavoda P.- Z. proizlazi da osueni disciplinski do sada nije kanjavan, da prema slubenim i osuenim licima ima korektan odnos i da potuje odredbe kunog reda, da krivino delo priznaje i da prema kazni ima pravilan odnos, pa kada se ima u vidu i injenica da je zapoeo sa izdravanjem kazne 12.8.2009. godine i da je istek kazne predvien za 19.2.2011. godine, dakle da je izdrao vie od dve
- 46 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO treine izreene kazne, to je nejasan zakljuak prvostepenog suda da se iz ovog izvetaja ne moe zakljuiti da je postignuta resocijalizacija osuenog. Osim toga, prvostepeni sud je, prilikom donoenja odluke o osnovanosti uslovnog otpusta, cenio injenicu da je osuenom izreena kazna zatvora u trajanju od tri godine, odnosno u visini posebnog minimuma trajanja kazne za krivino delo iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglaen krivim pravnosnanom presudom, kao i drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, koje okolnosti, shodno odredbi lana 46. stav 1. KZ nisu od uticaja prilikom donoenja odluke o uslovnom otpustu. Naime, odredbom lana 46. stav 1. KZ propisano je da osuenog, koji je izdrao dve treine kazne zatvora, sud moe uslovno otpustiti sa izdravanja kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro vladati, te da e se pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne i izvravanje radnih obaveza, obzirom na njegovu radnu spososbnost i druge okolnosti koje pokazuju da li je u konkretnom sluaju postignuta svrha kanjavanja. Stoga, okolnosti koje se odnose na visinu kazne na koju je je I. A. osuen, drutvenu opasnost i teinu uinjenog krivinog dela, koje okolnosti je prvostepeni sud imao u vidu prilikom donoenja odluke, ne mogu biti cenjene prilikom donoenja odluke o primeni instituta uslovnog otpusta. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u B. je, uvaavanjem albe osuenog, ukinuo pobijano reenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K2. 4066/10 od 4.11.2010. godine)

78.
Ako se kazna zatvora izdrava po reenju kojim je neplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvora, sa izdravanja takve kazne nije dozvoljen uslovni otpust. Iz obrazloenja: M. P. iz A... presudom Optinskog suda u A... K. br. 172/06 od 12. 2. 2007. godine oglaen je krivim zbog krivinog dela laka telesna povreda iz l. 122. st. 2. u vezi sa st. 1. KZ u sticaju sa krivinim delom nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz l. 348. st. 1. KZ i osuen na jedinstvenu novanu kaznu u iznosu od 200.000 dinara. S obzirom da istu okrivljeni nije platio u ostavljenom roku od 3 meseca, sud je istu zamenio kaznom zatvora u trajanju od 6 est meseci. Osueni navedenu kaznu izdrava u Kazneno popravnom zavodu u ... poev od 18. 2. 2008. godine, a istek kazne predvien je za 25. 7. 2008. godine. Reenjem Optinskog suda u A... Kuo. br. 36/08 od 29.05.2008. godine odbijena je kao neosnovana molba osuenog za putanje na uslovni otpust. Protiv navedenog reenja albu je izjavio osueni M. P. sa predlogom da Okruni sud preinai pobijano reenje i on se otpusti sa izdravanja kazne. alba osuenog je neosnovana. Naime, M. P. je presudom Optinskog suda u A... K. br. 172/06 od 12. 2. 2007. godine zbog krivinih dela laka telesna povreda iz l. 122. st. 2. u vezi sa st. 1. KZ i nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz l. 348. st. 1. KZ osuen na jedinstvenu novanu kaznu u iznosu od 200.000 dinara. S obzirom da istu nije platio u ostavljenom roku, sud je istu zamenio kaznom zatvora od est meseci.
- 47 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Osueni M. P. znai nije osuen na kaznu zatvora, ve na novanu kaznu i kazna zatvora u konkretnom sluaju predstavlja izvrenje neplaene novane kazne. U l. 51. st. 3. KZ zakon izriito propisuje da ako osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje kazne zatvora e se obustaviti, odnosno srazmerno smanjiti. Ovo predstavlja poseban i jedini osnov za oslobaanje od izdravanja kazne zatvora koja predstavlja zamenu za neplaenu novanu kaznu. Kazna zatvora koja se izdrava kao zamena za neplaenu novanu kaznu ne moe se poistovetiti sa kaznom zatvora iz l. 45. KZ, jer je ova kazna autonomna i specifina i po svojoj prirodi predstavlja nain izvrenja novane kazne. S obzirom na autonomnost i specifinost ovakve kazne zatvora, uslovni otpust sa izdravanja iste, kada ona predstavlja zamenu za neplaenu novanu kaznu nije dozvoljen. Pravo na uslovni otpust pripada samo osuenima na kaznu zatvora pod uslovima iz l. 46. KZ. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu K. br. 1110/08)

NOVANA KAZNA U ODREENOM IZNOSU (lan 50. Krivinog zakonika)

79.
Kada je za krivino delo propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine, onda se na osnovu odredbe lana 50. stav 3. ta. 3. KZ uiniocu predmetnog krivinog dela moe izrei novana kazna u iznosu od 30.000 do 300.000 dinara. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca istie da je Apelacioni sud na tetu okrivljenog povredio krivini zakon iz lana 369. ta. 3. ZKP-a, jer je u pogledu krivinog dela koje je predmet optube primenio zakon koji se ne moe primeniti. Iz spisa predmeta se utvruje da je protiv okrivljenog javni tuilac podneo optuni predlog zbog krivinog dela ugroavanje javnog saobraaja iz lana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglaen krivim i osuen na novanu kaznu u iznosu od 30.000 dinara, te da je drugostepeni sud uvaenjem albe javnog tuioca preinaio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog, za krivino delo za koje je oglaen krivim prvostepenom presudom osudio na novanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara sa obrazloenjem da je to najmanja novana kazna koja se za predmetno krivino delo moe izrei pozivajui se na odredbu lana 50. stav 3. taka 5. KZ-a. Meutim, za krivino delo iz lana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a propisana je novana kazna ili zatvor do jedne godine, pa se na osnovu odredbe lana 50. stav 3. ta. 3. KZ uiniocu predmetnog krivinog dela moe izrei novana kazna u iznosu od 30.000 do 300.000 dinara, zbog ega, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrean stav drugostepenog suda da je novana kazna u iznosu od 100.000 dinara najmanja novaana kazna koja se za predmetno krivino delo moe izrei. Samim tim u konkretnom sluaju, nije ni mogla biti primenjena odredba lana
- 48 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO 50. stav 3. ta. 5. KZ-a koja propisuje visinu novane kazne koja se moe izrei za krivino delo ali za koje je zapreena kazna zatvora do tri godine. Meutim, to ne znai da drugostepeni sud prilikom odluivanja o albi javnog tuioca nije mogao preinaiti prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osuditi i na novanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara, ali ne na osnovu odredbe lana 50. stav 3. ta. 5. ZKP, kako je to uinio drugostepeni sud, jer za njenu primenu u konkretnom sluaju nije bilo zakonskog osnova. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 19/11 od 30. 3. 2011. godine)

80.
Ako je za krivino delo propisana kazna zatvora do etiri godine bez odreenja najmanje mere, tada se kazna moe ublaiti na novanu kaznu od najmanje 100.000,00 dinara. Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Odredbom propisano je da se Novana kazna kao glavna kazna izrie se u iznosu od najmanje 100.000,oo dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine - lan 50. stav 3. taka 5. Krivinog zakonika. U konkretnoj situaciji za predmetno krivino delo propisana je kazna zatvora do etiri godine. Dakle, kada je za krivino delo propisana kazna zatvora do etiri godine, bez naznaenja najmanje mere, tada se - na osnovu lana 57. stav 1. taka 6. Krivinog zakonika - kazna moe ublaiti na novanu kaznu u smislu lana 50. stav 3. taka 5. istog Zakonika od najmanje 100.000,oodinara. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 162/10 od 15.09.2010. godine)

IZVRENJE NOVANE KAZNE (lan 51. Krivinog zakonika)

81.
Ukoliko je optueni pravnosnanom presudom osuen na kaznu zatvora kao glavnu kaznu, kao i na novanu kaznu kao sporednu, novana kazna moe mu se zameniti kaznom zatvora u sluaju da je ne plati u ostavljenom roku. Iz obrazloenja: Reenjem Vieg suda od 02.07.2012. godine novana kazna u iznosu od 50.000,oo dinara, koja je imenovanom okrivljenom izreena presudom Vieg suda od 02.06.2011. godine, pravnosnana 19.10.2011. godine, zbog izvrenja krivinog dela nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 1. Krivinog zakonika, kao sporedna kazna - zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 50 (pedeset) dana.
- 49 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Suprotno albenim navodima branioca osuenog, injenica da je osueni pravnosnanom presudom osuen na kaznu zatvora kao glavnu kaznu, ne predstavlja smetnju da se izvri zamena novane kazne kao sporedne u kaznu zatvora, ako osueni istu ne plati u ostavljenom roku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2825/12 od 30.07.2012. godine)

82.
U izreci presude kojom se okrivljeni osuuje na novanu kaznu sud nije duan da navede trajanje zatvorske kazne kojom e novana kazna biti zamenjena ukoliko okrivljeni ne plati novanu kaznu u ostavljenom roku. Iz obrazloenja: Suprotno albenim navodima branioca imenovanog optuenog, a po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud izreku oalbene presude nije uinio nerazumljivom time to nije naveo vreme trajanja kazne zatvora ukoliko novana kazna, kao sporedna, bude zamenjena kaznom zatvora. Naime, prvostepeni sud je u izreci prvostepene presude naveo da je optueni izreenu mu sporednu novanu kaznu u odreenom iznosu od 100.000,00 dinara duan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnanosti presude, a ukoliko to ne uini - sud e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako to e za svakih zapoetih 1.000,00 dinara novane kazne odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora. U tom smislu, prvostepeni sud nije u obavezi da unapred odreuje vreme trajanja kazne zatvora ukoliko novana kazna bude zamenjena kaznom zatvora, budui da postoji mogunost da optueni u ostavljenom roku plati deo ili celokupan iznos izreene mu novane kazne. Relevantne odredbe: Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako to e se za svakih zapoetih 1.000,00 dinara novane kazne odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne moe biti dua od 6 (est) meseci - lan 51. stav 2. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 5981/10 od 27.01.2011. godine)

83.
Ukoliko je osuenom za plaanje ostavljen najdui zakonom predvieni rok, tokom koga nije traio da mu se odobri plaanje u ratama on se ne moe osnovano albom pozivati na teke porodine i finansijske prilike zbog kojih novanu kaznu nije platio u takvom ostavljenom roku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2. 1331/10 od 13.04.2010. godine)

84.
Povodom albe osuenog, uvaavajui porodino stanje osuenog, a prvenstveno potrebe maloletne dece i njihovo kolovanje, sud nalazi da ima mesta preinaenju reenja prvostepenog suda kojim je izvrena zamena novane kazne u kaznu zatvora, tako da ce odobrava osuenom plaanje novane kazne u vie rata, shodno lanu 51. KZ. (Iz Reenja Okrunog suda u Subotici K. 37/09 od 30.01.2009. godine)
- 50 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

85.
U postupku zamene novane kazne u kaznu zatvora, ne ispituje se razlog neppaanja novane kazne shodno l. 51. st. 2. KZ. Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 252/07 od 9. aprila 2009. osuenoj je zamenjena novana kazna od 10.000 dinara koja je izreena... u kaznu zatvora u trajanju od 10 dana. Reenjem Okrunog suda u aku K. 232/09 od 22. maja 2009. godine, odbija se kao neosnovana alba branioca osuene, a reenje Optinskog suda u G. Milanovcu K. 252/ 07 od 9. aprila 2009. se potvruje. Neosnovano se albom ukazuje da prvostepeni sud nije utvrdio razloge zbog kojih osuena nije platila novanu kaznu, a pri tome se istie da nije imala novanih sredstava i da e novanu kaznu platiti kasnije. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se ne ispituju razlozi neplaanja, ve se za sluaj neplaanja primenjuje odredba l. 51. st. 2. KZ, tako to se vri zamena u kaznu zatvora na nain to za svakih zapoetih 1000 dinara novane kazne odreuje jedan dan zatvora, a to je prvostepeni sud navedenim reenjem pravilno odluio i dao potpune razloge. (Iz Reenja Okrunog sudau aku K. 232/09 od 22.05.2009. godine)

86.
Novana kazna moe se zameniti kaznom zatvora tek kada sud utvrdi da se nije mogla ni prinudnim putem izvriti. Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda novana kazna u visini od 15.000,00 dinara izreena osuenom, zamenjuje se kaznom zatvora u trajanju od dva meseca i petnaest dana. Naime, u obrazloenju reenja se navodi da se novana kazna nije mogla ni prinudnim putem naplatiti. Prvostepeni sud nije izvrio uvid u spise toga suda I. br. 2649/04 i nije se prethodno utvrdilo da li je novana kazna mogla da se prinudnim putem naplati, imajui u vidu odredbe Zakona o izvrnom postupku koji regulie tu materiju. Tek nakon ostvarenja tog uslova, ima mesta primeni da se novana kazna zameni kaznom zatvora. (Iz Reenja Okrunog suda u aku, K. br. 150/05 od 8.04.2005. godine) RAD U JAVNOM INTERESU (lan 52. Krivinog zakonika)

87.
Bez pristanka okrivljenog, prilikom donoenja odluke o izvrenju novane kazne sud ne moe odrediti njenu zamenu kaznom rada u javnom interesu.
- 51 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Povodom albe branioca okrivljenog a ispitujui prvostepenu presudu u delu odluke o krivinoj sankciji, ovaj sud nalazi da je alba i u ovom delu neosnovana. Ovo zbog toga to je novana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, na koju je imenovani okrivljeni osuen pobijanom presudom zbog izvrenja predmetnog krivinog dela, i po oceni ovoga suda u svemu u skladu sa teinom uinjenog dela i stepenom krivice okrivljenog kao uinioca, kao i sa ostalim relevantnim okolnostima iz lana 54. Krivinom zakonika - olakavajuim na strani okrivljenog, koje je prvostepeni sud pravilno utvrdio i naveo u obrazloenju pobijane presude. Istima, a nasuprot iznetim albenim navodima branioca okrivljenog, sud je dao adekvatan znaaj, pravilno nalazei da olakavajue okolnosti na strani okrivljenog (njegove line, porodine i materijalne prilike, s obzirom da je neoenjen, bez dece, bez nepokretne imovine, da domainstvo u kome ivi poseduje kuu, kao i da je ranije neosuivan, a naroito mladost okrivljenog, koji je u vreme izvrenja krivinog dela bio mlae punoletno lice) - a u odsustvu oteavajuih okolnosti - imaju karakter naroito olakavajuih okolnosti koje opravdavaju primenu instituta ublaavanja kazne - l. 56. i 57. Krivinog zakonika. Ovako odmerenom novanom kaznom, i po oceni ovoga suda, u potpunosti e se ostvariti svrha kanjavanja propisana odredbom lana 42. istog Zakonika. Ipak, prvostepeni sud je prilikom odluke o izvrenju novane kazne pogreio kada je odredio dva naina za zamenu novane kazne, pa e - ukoliko okrivljeni ne plati novanu kaznu u ostavljenom roku i doe do zamene novane kazne - voditi rauna o tome da se kazna rada u javnom interesu moe izrei samo ako na to pristane okrivljeni, shodno lanu 52. stav 4. Krivinog zakonika. Pri tome, ovaj sud nije mogao da povodom albe branioca okrivljenog preinai prvostepenu presudu samo u delu odluke o izvrenju novane kazne, jer za zamenu novane kazne kaznom rada u javnom interesu nema pristanka okrivljenog, a ako bi odredio samo zamenu kaznom zatvora, povredio bi pravilo o zabrani preinaenja na gore - zabrana reformatio in peius, jer je alba izjavljena samo u korist okrivljenog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 6398/10 od 18.02.2011. godine)

Kazna rada u javnom interesu moe se izrei i uiniocu krivinog dela u produenom trajanju, vodei rauna o koliini kriminalne aktivnosti okrivljenog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu K. 1 br. 3704/10 od 15.11.2010. godine)

88.

89.
Sud ne moe u presudi odrediti da e se novana kazna, ako je okrivljeni ne plati u odreenom roku, zameniti na jedan od dva naina: kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu, ve je duan da odredi samo jedan nain zamene novane kazne. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je zbog krivinog dela iz lana 297 stav 3 u vezi lana 289 stav 3 u vezi stava 1 KZ osuen je na novanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, te je odreeno da ako okrivljeni kaznu ne plati u roku od 90 dana ista e se zameniti kaznom zatvora tako to e se za svakih zapoetih 1.000,0 dinara novane kazne odrediti jedan dan zatvora ili tako to e za svakih 1.000 dinara novane kazne odrediti 8,00 asova rada u javnom interesu.
- 52 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Po nalaenju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud u presudi kojom izrie novanu kaznu ne moe odrediti da e se novana kazna, ako je okrivljeni ne plati u roku koji mu sud odredi, zameniti na jedan od dva naina: kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu, ve je potrebno da odredi samo jedan nain za zamenu novane kazne, s tim to kod zamene novane kazne kaznom rada u javnom interesu mora voditi rauna o odredbi lana 52 stav 4 KZ. Meutim, u konkretnom sluaju, prilikom odluke o izvrenju novane kazne prvostepeni sud je pogreio kada je odredio dva naina za zamenu novane kazne, pa s toga e, ukoliko okrivljeni ne plati novanu kaznu u ostavljenom roku da doe do zamene novane kazne voditi rauna o tome da kazna rada u javnom interesu moe izrei samo ako na to pristane okrivljeni, shodno lanu 52. stav 4. KZ. Pri tome ovaj sud nije mogao da povodom albe branioca okrivljenog preinai prvostepenu presudu samo u delu odluke o izvrenju novane kazne jer zamenom novane kazne kaznom rada u javnom interesu nema pristanka okrivljenog, a ako bi odredio samo zamenu sa kaznom zatvora, povredili pravilo zabrane preinaenja presude na gore, tj. naelo "reformatio in peius", jer je alba izjavljena samo u korist okrivljenog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 6398/10 od 18.02.2010. godine)

OPTA PRAVILA O ODMERAVANJU KAZNE (lan 54. Krivinog zakonika)

90.
Za postojanje krivinog dela pronevere nije od znaaja povraaj prisvojenog novca, ali tu okolnost sud ipak moe uzeti u obzir kao olakavajuu prilikom odmeravanja kazne. Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda, a suprotno navodima albe, optueni se prema novcu koji mu je poveren na radu uopte ponaao vlasniki, pa povraaj kasnije prisvojenog novca ne iskljuuje postojanje krivinog dela pronevera - delo je svreno. Meutim, povraaj novca moe uticati na odmeravanje kazne (dranje uinioca posle izvrenog krivinog dela, njegovo iskreno i stvarno kajanje kao olakavajue okolnosti). Zbog toga su albeni navodi, u pogledu pogrene pravne kvalifikacije dela u pobijanoj presudi, ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 3879/11(2) od 10.11.2011. godine)

91.
injenica da se protiv okrivljenog vodi jo neki krivini postupak ne moe se prilikom odmeravanja kazne ceniti kao oteavajua okolnost, jer bi time bila prekrena prezumpcija nevinosti.
- 53 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: U albenim navodima VJT u Beogradu iznosi se da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio raniju osuivanost okrivljenog,budui da je vie puta osuivan i to zbog krivinog dela iz lana 246. stav 1. i lana 348. stav 1. Krivinog zakonika, za koja dela je osuen oalbenom presudom, te da se protiv njega vodi krivini postupak pred Prvim osnovnim sudom, to nesumnjivo govori o njegovoj nepopravljivosti te da prethodne kazne uopte nisu delovale na njega, ve je nastavio sa vrenjem krivinih dela. Apelacioni sud ne nalazi da je injenica o ranijoj osuivanosti okrivljenog potcenjena, ve da je prvostepeni sud ovu okolnost pravilno cenio kao oteavajuu, ime joj dao pravilan znaaj. injenica da se protiv istog lica vodi jo neki krivini postupak svakako se ne moe ceniti kao oteavajua okolnost, jer bi se na taj nain prekrila prezumpcija nevinosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 7350/10 od 21.06.2011. godine)

92.
Samo ukoliko je doprinelo utvrivanju materijalne istine, priznanje okrivljenog moe biti olakavajua okolnost. Iz obrazloenja: Imenovani optueni je navedenom presudom nadlenog Optinskog suda od 16.09.2009. godine oglaen je krivim zbog izvrenja krivinog dela ugroavanje javnog saobraaja iz lana 289. stav 1. Krivinog zakonika, i izreena mu je uslovna osuda - kazna zatvora u trajanju od est meseci koja se nee izvriti ukoliko okrivljeni u periodu od dve godine ne uini novo krivino delo. Izreena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom "B" kategorije u trajanju od sedam meseci, raunajui od dana pravosnanosti presude, i obavezan je da plati navedeni paualni iznos i da nadoknadi trokove krivinog postupka u naznaenom iznosu u roku od 15 dana po pravosnanosti presude. Meutim, prvostepeni sud je prema stavu Apelacionog suda - prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, u smislu odredbe lana 54. Krivinog zakonika i donoenja odluke o krivinoj sankciji, pogreno cenio oteavajue i olakavajue okolnosti na strani okrivljenog, a na ta osnovano u albi ukazuje nadleni Optinski javni tuilac. Naime, prvostepeni sud je kao oteavajuu okolnost cenio samo raniju osuivanost okrivljenog, ali ne i injenicu da je okrivljeni krivino delo za koje je sada oglaen krivim izvrio u vreme proveravanja u trajanju od jedne godine koje mu je utvreno u okviru uslovne osude izreene presudom navedenog Optinskog suda od 28.09.2007. godine. Takoe, prvostepeni sud je propustio da uzme u obzir stepen alkoholemije koji je u vreme izvrenja krivinog dela kod okrivljenog bio znatno vii od dozvoljenog. Sa druge strane, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pogreno cenio kao olakavajue okolnosti delimino priznanje okrivljenog i njegovo iskreno kajanje, jer priznanje okrivljenog moe biti olakavajua okolnost samo kada je doprinelo utvrivanju materijalne istine, a to nije bio sluaj u ovom krivinom postupku. Apelacioni sud ne nalazi da na strani okrivljenog postoji iskreno kajanje, imajui u vidu njegovo dranje nakon izvrenja krivinog dela odn. da se ni na koji nain nije interesovao za zdravstveno stanje oteene niti joj ponudio bilo kakvu pomo.
- 54 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Shodno navedenom, cenei nastupele posledice i stepen krivice okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu je, u kontekstu istaknutih optih pravila o odmeravanju kazne, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, nalazei da e ovako odmerena kazna po meri i vrsti dovoljno uticati na okrivljenog da ubudue ne vri krivina dela, te da e se na ovaj nain u potpunosti ostvariti svrha krivinih sankcija i svrha kanjavanja predviena odredbom l. 4. i 42. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.I 1506/10 od 10.02.2010. godine)

93.
Kod odmeravanja kazne znaaj olakavajue ili oteavajue okolnosti ne moe imati ponaanje okrivljenog pred sudom (korektno ili nekorektno) kao ni okolnost da je od izvrenja krivinog dela do izricanja presude protekao znatniji vremenski period. Iz obrazloenja: U albi branioca okrivljenog neosnovano se istie da prvostepeni sud, donosei odluku o krivinoj sankciji, kao olakavajuu okolnost na strani okrivljenog nije uzeo njegovo korektno dranje pred sudom kao ni injenicu da je od izvrenja krivinog dela do izricanja presude proteklo tri godine. Naime, disciplinovano ponaanje i izraavanje potovanja pred sudom ("korektno" ponaanje), kao ni nepristojno i nedozvoljeno ("nekorektno" ponaanje) - nemaju znaaj olakavajue ili oteavajue okolnosti. Razume se da sud raspolae odgovarajuim procesnim mogunostima da sprei grubo, drsko i nedolino ponaanje i okrivljenog i drugih stranaka u postupku. Shodno odredbi lana 54. stav 1. Krivinog zakonika, ni protek vremena od izvrenja krivinog dela do izricanja presude ne predstavlja okolnost koja utie na odmeravanje kazne. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 1981/09 (2) od 09.06.2009. godine)

94.
Ne moe se uzeti kao oteavajua okolnost od znaaja za odmeravanje kazne osuda koja se okrivljenom, opozivanjem izreene uslovne osude, uzima kao utvrena i ulazi u sastav presude. Iz obrazloenja: Imenovani okrivljeni su prvostepenom presudom oglaeni krivim za izvrenje krivinog dela teke krae iz lana 204. stav 1. taka 1. u vezi lana 33. Krivinog zakonika, a drugookrivljeni i za krivino delo krae iz lana 203. stav 1. ovog Zakonika. Za krivino delo teke krae iz lana 204. stav 1. taka 1. u vezi lana 33 . Krivinog zakonika prvostepeni sud je okrivljenima utvrdio kazne zatvora u trajanju od po est meseci, a drugookrivljenom za krivino delo krae iz lana 203. stav 1. Krivinog zakonika kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Imenovanom prvookrivljenom je potom - na osnovu odredbe lana 68. stav 1. u vezi lana 61. stav 3. istog Zakonika - opozvao uslovnu osudu izreenu presudom navedenog optinskog suda od
- 55 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO 06.07.2007. godine, pravnosnane od 14.12.2007. godine, pa mu je kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uzeo kao utvrenu. Zatim ga je prvostepeni sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i etiri meseca, dok je imenovanog drugookrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci (u koju kaznu mu je uraunao vreme provedeno u pritvoru od 09.10.2008. godine kada je lien slobode pa nadalje). Prvostepeni sud je, prema oceni Okrunog suda a nasuprot albenim navodima, prilikom odluivanja o izboru vrste i visine krivine sankcije koju e izrei okrivljenima, imao u vidu sve okolnosti iz lana 54. Krivinog zakonika, koje su za to od uticaja. Od olakavajuih okolnosti na strani prvookrivljenog sud je cenio injenicu da se radi o mladom oveku, da je priznao izvrenje krivinog dela i time doprineo da se u potpunosti rasvetli ova krivino-pravna stvar. Od oteavajuih okolnosti sud je cenio injenicu da je do sada osuivan, dok osuda koja je ula u sastav navedene presude nije cenjena kao oteavajua okolnost, s obzirom da je donoenjem prvostepene presude prestala samostalno da postoji. Prvostepeni sud je pobrojanim olakavajuim okolnostima dao karakter osobito olakavajuih okolnosti, okrivljenom ublaio kaznu ispod zakonom predvienog minimuma, pa mu je prethodno za krivino delo teke krae iz lana 204. stav 1. taka 1. u vezi lana 33. Krivinog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od est meseci, a potom - na osnovu odredbe lana 68. stav 1. u vezi lana 67. stav 3. istog Zakonika - opozvao navedenu uslovnu osudu, pa mu je kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uzeo kao utvrenu, a potom ga je - primenom odredbe lana 60. Krivinog zakonika - osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i etiri meseca. U obrazloenju presude dao je razloge koje kao pravilne prihvata i Okruni sud. Od olakavajuih okolnosti pa strani drugookrivljenog sud je cenio injenicu da je on u potpunosti priznao izvrenje krivinog dela koje mu se stavlja na teret, da se oteeni nije pridruio krivinom gonjenju i nije istakao imovinsko-pravni zahtev, da je tokom postupka iskazao kajanje zbog uinjenih krivinih dela. Od oteavajuih okolnosti imao je u vidu da je okrivljeni do sada vie puta osuivan i to zbog istovrsnih krivinih dela. Pobrojanim olakavajuim okolnostima dao je karakter naroito olakavajuih i okrivljenom ublaio kaznu ispod zakonom predvienog minimuma. Tako mu je prethodno za krivino delo teke krae utvrdio kaznu zatvora u trajanju od est meseci, a za krivino delo krae iz lana 203. stav 1. Krivinog zakonika kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Zatim ga je, primenom odredbe lana 60. istog Zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju kaznu mu je - u skladu sa lanom 63. - uraunato vreme provedeno u pritvoru od 09.10.2008. godine, kada je lien slobode, pa nadalje. albenim navodima tuioca i drugookrivljenog ovi zakljuci se ne dovode u sumnju, s obzirom na stepen povrede zatienih drutvenih vrednosti i stepen krivice okrivljenih. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2468/09 od 09.09.2009. godine)

95.
To to je okrivljeni svojom odbranom doprineo razjanjenju krivinopravne stvari kao i da je otac jednog maloletnog deteta - potrebno je ceniti kao olakavajua okolnost pri odmeravanju kazne. Iz obrazloenja: Povodom albe nadlenog optinskog javnog tuilatva, a ispitujui prvostepenu presudu u delu odluke o krivinoj sankciji, Okruni sud nalazi:
- 56 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja vrste i visine krivine sankcije imenovanom okrivljenom za krivino delo nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika, imao u vidu sve okolnosti koje - u smislu lana 54. istog Zakonika - utiu na odluku i tim okolnostima je dao pravilan znaaj. Pravilno je prvostepeni sud kao olakavajue okolnosti okrivljenom cenio njegovo dranje nakon izvrenog krivinog dela, da je svojom odbranom doprineo razjanjenju krivinopravne stvari kao i line prilike okrivljenog - da je otac jednog maloletnog deteta. Takoe, pravilno je prvostepeni sud kao oteavajuu okolnost okrivljenom cenio njegov raniji ivot tj. raniju osuivanost, imajui u vidu, pri tome, da okrivljeni do sada nije osuivan zbog istovrsnog krivinog dela u odnosu na krivino delo za koje je prvostepenom presudom oglaen krivim. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2979/09 od 01.09.2009. godine)

96.
Kao olakavajua okolnost od znaaja za odmeravanje krivine sankcije moe se ceniti injenica da se oteeni nije pridruio krivinom gonjenju okrivljenog niti je istakao imovinskopravni zahtev. Iz obrazloenja: Povodom albe nadlenog optinskog javnog tuilatva, a ispitujui prvostepenu presudu u delu odluke o krivinoj sankciji, Okruni sud smatra: Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja vrste i visine krivine sankcije imenovanom okrivljenom, imao u vidu sve okolnosti koje - u smislu lana 54. Krivinog zakonika od uticaja na odluku. Tim okolnostima je dao pravilan znaaj: da je okrivljeni porodian ovek, otac dvoje maloletne dece te da se oteeni nije pridruio krivinom gonjenju niti istakao imovinskopravni zahtev. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2329/09 od 10.08.2009. godine)

97.
Okrivljeni, prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, nije duan da se brani, a pravo na utanje i pravo svakog lica da samo sebe ne inkriminie predstavljaju opte priznate meunarodne standarde. Zbog toga, nepriznavanje izvrenja krivinog dela i neizraavanje kajanja od strane okrivljenog ne mogu predstavljati oteavajue okolnosti i biti od znaaja pri odmeravanju kazne. Iz obrazloenja: Prilikom odmeravanja kazne, prvostepeni sud je pravilno - u smislu lana 54. Krivinog zakonika - od olakavajuih okolnosti na strani okrivljenog uzeo to da je mlad i siromanog imovnog stanja, ropustivi da uzme i to da je on otac maloletnog deteta i oenjen. Kao oteavajuu okolnost, prvostepeni sud je pogreno na strani okrivljenog uzeo pobude iz kojih je izvrio krivino delo, kao i jainu povrede zatienog dobra, jer uopte ne obrazlae iz kojih razloga to ini kada su u pitanju pobude.Pri tome, ima se u vidu da se stranke ranije nisu poznavale i da je okrivljeni udario oteenog zbog toga to ga je neprekidno pratio, pa pobude zbog kojih je delo
- 57 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO izvreno ne mogu predstavljati oteavajuu okolnost. to se tie jaine povrede zatienog dobra, u konkretnom sluaju teka telesna povreda predstavlja obeleje ovog krivinog dela i ne prelazi meru potrebnu za postojanje ovog krivinog dela u smislu lana 54. stav 3. KZ, pa ni ona ne moe predstavljati oteavajuu okolnost. Neosnovane su albe Optinskog javnog tuioca i branioca okrivljenog u pogledu izreene kazne. U albi tuioca navodi se da oteavajuu okolnost predstavlja to to okrivljeni nije priznao izvrenje krivinog dela, nije izrazio kajanje niti griu savesti. Za Okruni sud takav stav je neprihvatljiv. Okrivljeni, prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, nije duan da iznese svoju odbranu i da prizna izvrenje krivinog dela, ve je njegovo pravo da nita ne izjavi u svojoj odbrani, tako da se ovo njegovo pravo ne moe uzeti kao tetno. Pravo na utanje i pravo da lice samo sebe ne inkriminie su opte priznati meunarodni standardi koji lee u osnovi pravinog sudskog postupka i tesno su povezani s pretpostavkom nevinosti predvienoj lanom 6. stav 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Iz tih razloga, a uzimajui jo u obzir okolnosti pod kojima je delo izvreno, teinu izvrenog krivinog dela i svrhu kanjavanja, prvostepeni sud je pravilno okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od est meseci, jer je ona u srazmeri sa stepenom njegove krivice i teinom izvrenog krivinog dela, tako da predstavlja kaznu koja je nuna i dovoljna da se njome ostvari svrha kanjavanja. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1651/09 od 29.09.2009. godine)

98.
Prilikom ocene visokog stepena krivice kod maloletnika i izricanja kazne maloletnikog zatvora, prvostepeni sud je morao uzeti u obzir skup svih subjektivnih okolnosti koje karakteriu linost maloletnika i njegov odnos prema krivinom delu. Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda u B, Km. 387/06 od 31.12.2008, mal. sada punoletni A.S. oglaen je krivim da je izvrio krivino delo ubistva iz lana 113. Krivinog zakonika i izreena mu je kazna maloletnikog zatvora u trajanju od tri godine i est meseci, u koju mu je uraunato i vreme provedeno u pritvoru poev od 14.12.2005. do 13.02.2006. Prvostepeni sud je mal. sada punoletnom S. izrekao kaznu maloletnikog zatvora, a nije dao nikakve razloge niti objanjenja koja se odnose na visok stepen krivice mal. sada punoletnog (subjektivne okolnosti), tako da se ni odluka o krivinoj sankciji uopte ne moe ispitati, jer se radi o odlunoj injenici koju prvostepeni sud uopte nije rasvetlio, ime je uinio apsolutno bitnu povredu odredaba krivinog. Prvostepeni sud je morao uzeti u obzir skup svih subjektivnih okolnosti koje karakteriu linost maloletnika i njegov odnos prema delu (da li je maloletnik prilikom izvrenja krivinog dela ispoljio upornost, brutalnost, bezoseajnost, surovost, grupno delovanje, da li je njegova uraunljivost bila smanjena i ako jeste u kom stepenu i dr.). Sve je to u prvostepenoj presudi u potpunosti izostalo, sud nije utvrdio takvo ponaanje maloletnika kritinom prilikom, niti je objasnio zato je maloletniku izrekao najteu krivinu sankciju, kaznu maloletnikog zatvora u smislu lana 28. Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 44/09 od 11.05.2009. godine)
- 58 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

99.
Oteavajuu okolnost od znaaja za odmeravanje kazne predstavlja injenica da je u konkretnom sluaju samo spletom okolnosti izbegnuto tee povreivanje oteenih policijskih slubenika, koje je okrivljeni napao. Iz obrazloenja: Prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji koju e izrei okrivljenom, prvostepeni sud je naao da, od olakavajuih okolnosti, stoji da se korektno drao pred sudom tokom celog postupka, da nije ranije krivino osuivan niti prekrajno kanjavan, kao i da je nezaposlen. S obzirom na to, a nalazei da na strani okrivljenog nema oteavajuih okolnosti, prvostepeni sud mu je izrekao uslovnu osudu tako to mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, odredivi da se ista nee izvriti ukoliko u roku od jedne godine ne izvri novo krivino delo. albom nadlenog tuioca prvostepena presuda se pobija zbog odluke o krivinoj sankciji. Istie se da je neadekvatno izreena, ukoliko se ima u vidu stepen drutvene opasnosti i jaine ugroavanja zatienog dobra, kao i okolnosti pod kojima je delo uinjeno, zbog ega se ne moe na pravi nain izraziti drutvena osuda za predmetno delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze u vezi potovanja zakona, niti ostvariti ciljevi generalne prevencije, a sve to u smislu odredbe lana 4. Krivinog zakonika. Posebno je ukazano da se samo spletom okolnosti izbeglo tee telesno povreivanje policijskih slubenika, koji su se nalazili u kordonu radi spreavanja naruavanja javnog reda i mira, a kada je okrivljeni kamenicom gaao policijske slubenike u nameri da ih povredi. Iako stoje navedene olakavajue okolnosti koje je prvostepeni sud cenio prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, albom se osnovano ukazuje da je, uz to, propustio da na adekvatan nain ceni stepen drutvene opasnosti izvrenog krivinog dela, jainu ugroavanja zatienog dobra, a naroito okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno, a posebno da je u konkretnom sluaju samo sticajem okolnosti izbegnuto tee telesno povreivanje policijskih slubenika. Imajui sve to u vidu, , uvaivi albu, Okruni sud je preinaio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o krivinoj sankciji i okrivljenom izrekao uslovnu osudu, tako to mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od etiri meseca, sa rokom provere od dve godine. Tako je doveo u sklad visinu utvrene kazne i vreme proveravanja sa svim okolnostima predmetnog krivinog dela - sa olakavajuim okolnostima koje je prvostepeni sud pravilno cenio, ali i sa oteavajuim okolnostima koje prvostepeni sud nije uzeo u obzir prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji. Ovako izreenom uslovnom osudom, sa stroijom utvrenom kaznom i duim vremenom proveravanja, postii e se njena svrha (lan 64. Krivinog zakonika). (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 3418/08 od 05.10.2009. godine)

100.
Uslovna osuda moe se izrei i kada je okrivljeni vie puta osuivan, ali ne i za istovrsna krivina dela.
- 59 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga iz lana 246. stav 3. KZ i izreena mu je uslovna osuda. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu javnog tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Po oceni Vrhovnog suda, alba javnog tuioca je neosnovana, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio i ocenio sve okolnosti od znaaja za odmeravanje krivine sankcije u smislu lana 54. KZ, i to od olakavajuih okolnosti da se radi o mlaoj osobi, da delo priznaje, da pokazuje odreeni stepen zrelosti i shvatanja tetnosti svojih postupaka kako kroz davanje obeanja tako i u promeni svog porodinog statusa, jer se oenio, ima stalni posao i prema sopstvenoj izjavi prvi put je u mogunosti da radi i da sebe i lanove svoje porodice izdrava, a od oteavajuih okolnosti da je vie puta osuivan, ali ne i za istovrsna krivina dela. Svim navedenim okolnostima dat je odreeni znaaj koji oni imaju kod odmeravanja krivine sankcije, pa je okrivljenom u predmetnom sluaju pravilno izreena uslovna osuda. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 595/08 od 3.04.2008. godine)

Ocenjujui da li e osuenog uslovno otpustiti sud ne uzima u obzir teinu krivinog dela i okolnost da je prema njemu kao maloletnom licu izreena vaspitna mera, jer su to okolnosti koje se - u smislu lana 54. Krivinog zakonika - uzimaju u obzir pri odmeravanju kazne. Prilikom odluivanja o uslovnom otpustu ocenjivae njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne, izvravanje radnih obaveza u skladu sa radnom sposobnou i druge okolnosti koje pokazuju da li je postignuta svrha kanjavanja. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu, K. 112/08 od 21.01.2008. godine)

101.

102.
injenica da je optueni otac dvoje dece iz braka sa rtvom dela, za njega kao uinioca krivinog dela teko ubistvo ne predstavlja olakavajuu okolnost. Iz obrazloenja: Imenovani optueni je prvostepenom presudom nadlenog Okrunog suda oglaen krivim zbog krivinog dela teko ubistvo iz lana 114. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika i osuen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Presuujui, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti iz lana 54. istog Zakonika koje su od uticaja na odmeravanje kazne optuenom. S tim u vezi, osnovano je od oteavajuih okolnosti na strani optuenog cenio injenicu da je on liio ivota svoju suprugu - majku dvoje dece i jedinog hranioca porodice te da nije izrazio ni kajanje zbog izvrenog krivinog dela. Opravdano je ocenio bezobzirnim njegovo ponaanje i dranje nakon izvrenog dela oteenoj je, poto ju je liio ivota, stavio najlon kesu na glavu oblepivi je selotejp trakom, da bi potom njeno telo uklonio, njen bicikl odvezao do grada pokuavajui da opere tragove krvi kako bi uklonio dokaze. Posebno je cenio i raniju osuivanost optuenog. Takoe pravilno je prvostepeni sud kao olakavajuu okolnost na strani optuenog prilikom odmeravanja kazne cenio njegovu smanjenu uraunljivost prilikom izvrenja predmetnog krivinog dela, istovremeno zakljuujui i to da injenica to je optueni otac dvoje dece u konkretnom sluaju ne moe predstavljati olakavajuu okolnost.
- 60 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Ovo naroito imajui u vidu da njihovu decu teko pogaaju posledice izvrenja krivinog dela te da je za odrastanje i vaspitanje mlae erke koja je bila prisutna u kui kada je optueni ubio pokojnu oteenu - povoljnije da odrasta u odsustvu optuenog. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 118/07 (2) od 20.02.2007. godine)

103.
Za optuenog kao uinioca krivinog dela teko ubistvo odgovarajue osobine linosti predstavljaju oteavajue okolnosti. Iz obrazloenja: Utvrenom kaznom zatvora u trajanju od 13 godina za krivino delo teko ubistvo iz lana 114. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika - po oceni Vrhovnog suda Srbije - ne moe se ostvariti svrha kanjavanja. U sutini, prvostepeni sud je dao preveliki znaaj olakavajuim okolnostima. Pri tome, zanemario je sledee injenice:optueni je izvrio vie krivinih dela u relativno kratkom vremenskom periodu; vetaenjem karakteristika i strukture njegove linosti utvreno je da nije sklon niti sposoban za sutinski doivljaj krivice i kajanja, da je emocionalno indiferentan prema drugim ljudima i njihovim potrebama, da nema respekta prema vaeim drutvenim normama i vaeem vrednosnom sistemu, da ne uvaava opte prihvaena pravila ponaanja, da je njegovo ponaanje pod uticajem unutranjih podsticaja i tenji da zadovolji svoje potrebe bez odlaganja, da je uinjeno delo svojstveno njegovoj linosti. Zbog svega toga se moe oekivati da e i u budunosti njegovo ponaanje biti u neskladu sa zakonskim normama, to ukazuje na vei stepen drutvene opasnosti dela i uionica, nego to je to naao prvostepeni sud. Imajui to u vidu, Vrhovni sud Srbije je naao da prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni treba preinaiti. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 219/07 od 13.02.2007. godine)

104.
Ne predstavljaju oteavajue okolnosti - okolnost da se protiv okrivljenog vodi drugi krivini postupak, okolnost da je oglaen krivim zbog krivinog dela presudom koja nije pravnosnana kao ni dranje okrivljenog koji u toku krivinog postupka promenio svoj iskaz. Iz obrazloenja: albama okrivljenih osnovano se ukazuje da to to se protiv njih vodi drugi krivini postupak ne moe biti cenjeno kao oteavajua okolnost. Jer, prema odredbama lana 3. stav 1. Zakonika o krivinom postupku - svako e se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom nadlenog suda, te voenje krivinog postupka ili postojanje nepravosnane presude ne mogu biti cenjene kao oteavajue okolnosti. Na drugoj strani, takoe osnovano se ukazuje da pokuaj izbegavanja krivine odgovornosti menjanjem iskaza u toku krivinog postupka ne moe biti cenjena kao oteavajua okolnost. Jer, okri- 61 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO vljeni je slobodan u izboru naina odbrane. Dakle, radi se o njegovom pravu pa stoga to ne moe biti oteavajua okolnost. Jednostavno, priznanje krivinog dela moe biti olakavajua okolnost ali nepriznavanje ne moe oteavati. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1659/06 od 22.01.2007. godine)

POVRAT (lan 55. Krivinog zakonika)

Ako u vreme donoenja nove osuujue presude ranija osuujua presuda nije postala pravnosnana, optueni se ne moe smatrati osuivanim. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1968/07 od 27.09.2007. godine)

105.

106.
Ranija osuda ne moe se okrivljenom uzeti kao oteavajua okolnost ako sud u postupku za novo krivino delo ne opozove raniju uslovnu osudu, ve okrivljenom ponovo izrekne uslovnu osudu uzimajui i utvrenu kaznu iz ranije uslovne osude. Iz obrazloenja: Po stavu Vrhovnog suda, prvostepeni sud je nepravilno raniju osuivanost okrivljenog cenio kao oteavajuu okolnost, budui da je prilikom izricanja uslovne osude za krivino delo u pitanju nakon to je za isto utvrdio kaznu zatvora, uzeo kao utvrenu kaznu zatvora iz ranije izreene uslovne osude pravnosnanom presudom nadlenog Okrunog suda i utvrdio mu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Kako je - dakle - kazna zatvora u trajanju od est meseci iz ranije uslovne osude izreene navedenom pravnosnanom presudom inkorporirana u utvrenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci iz pobijane presude, to se ranija osuivanost okrivljenog ne moe ceniti kao oteavajua okolnost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 170/07 od 28.02.2007. godine)

UBLAAVANJE KAZNE (lan 56. Krivinog zakonika)

107.
Sud je duan da, prilikom odmeravanja ili ublaavanja kazne, kao olakavajuu okolnost uzme stav oteenog u krivinom postupku da optuenog ne treba kazniti za uinjeno delo.
- 62 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja krivine sankcije optuenom, imao u vidu sve okolnosti propisane odredbom lana 54. Krivinog zakonika. Pravilno je naao da na strani optuenog nema oteavajuih okolnosti, a kao olakavajue okolnosti pravilno je cenio raniju neosuivanost, porodine prilike (oenjen i otac dvoje maloletne dece), da je polovinu od iznosa prisvojenog novca vratio i tako otklonio u znatnoj meri tetne posledice dela, da je delimino priznao izvrenje dela i izrazio stvarno kajanje. Meutim, prilikom ocene okolnosti iz lana 54. Krivinog zakonika, prvostepeni sud je propustio da na strani optuenog kao olakavajuu okolnost ceni stav oteenog da ne trai da se optueni osuuje, zbog ega je, prema stavu Apelacionog suda, zbog neadekvatnog znaaja datog olakavajuim okolnostima dolo do izricanja prestroge kazne. To ini da je alba optuenog i njegovog branioca u ovom delu uvaena i prvostepena presuda je preinaena. Ranija neosuivanost optuenog, delimino priznanje dela, dranje optuenog posle uinjenog krivinog dela i izraeno stvarno kajanje i otklanjanje tetnih posledica dela u znatnoj meri su takve olakavajue okolnosti da predstavljaju naroito olakavajue okolnosti, u smislu lana 56. taka 3. Krivinog zakonika, koje ukazuju da se kod optuenog i ublaavanjem kazne ispod minimuma propisanog za krivino delo pronevera iz lana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika, moe postii svrha kanjavanja. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 3879/11(3) od 10.11.2011. godine)

108.
Kada je za krivino delo propisana kazna zatvora sa naznaenjem najmanje mere, putem ublaavanja kazne okrivljenom se ne moe izrei novana kazna. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca ukazuje da je pravnosnanom presudom Okrunog suda uinjena povreda krivinog zakona iz lana 369. ta. 4. ZKP-a u vezi lana 50. i 57. stav 1. ta. 6, u vreme donoenja drugostepene presude, (sada ta. 7) KZ-a, jer je, drugostepeni sud odluujui o krivinoj sankciji prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu i to u korist okrivljenog. Naime, odredbom lana 56. KZ propisano je da sud moe uiniocu krivinog dela izrei kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau vrstu kazne pod uslovom da zakon predvia da se kazna moe ublaiti, ili kad zakon predvia da se uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne ili kada sud utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti i oceni da se i sa ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja. Nadalje, u situaciji kada su ispunjeni uslovi za ublaavanje kazne iz lana 56. KZ-a, lan 57. KZ-a predvia granice ublaavanja kazne, pa je tako izmeu ostalog u ta. 6. stava 1. toga lana bilo propisano da se, ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere, umesto zatvora moe izrei novana kazna ili rad u javnom interesu. Sobzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravostepenom presudom oglaen krivim za krivino delo teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 297. stav 1. u vezi lana 289. stav 1. KZ-a, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to jest da je za predmetno krivino delo propisana kazna zatvora sa naznaenjem najmanje mere
- 63 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO (godinu dana zatvora, koja je po lanu 57. stav 1. ta. 4 /sada ta. 5/ KZ-a, mogla biti ublaena do tri meseca zatvora), to se u smislu odredbi lana 57. stav 1. ta. 6. KZ-a, okrivljenom nije mogla izrei novana kazna. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 174/10 od 20. 10. 2010. godine)

109.
Naroito olakavajue okolnosti predstavljaju injenice da je optueni u vreme izvrenja krivinog dela razbojnitva za koje je oglaen krivim bio smanjeno uraunljiv iako ne bitno, kao i da oteena nije zainteresovana za krivini progon optuenog. Iz obrazloenja: Vrhovni sud - ispitujui prvostepenu presudu u delu odluke o krivinoj sankciji - nalazi da se ona albom nadlenog Okrunog javnog tuioca neosnovano osporava zbog izreene krivine sankcije. Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti iz lana 54. Krivinog zakonika, koje su od znaaja za odmeravanje kazne uiniocu krivinog dela. Zatim je okolnost da je optueni u vreme izvrenja krivinog dela bio smanjeno uraunljiv do stepena bitnog, ali ne i bitno, kao i okolnost da imenovana oteena nije zainteresovana za krivini progon optuenog, u smislu lana 56. Krivinog zakonika, pravilno ocenio kao naroito olakavajue. Konano, osudio je optuenog zbog izvrenog krivinog dela razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika , na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2530/06 od 23.01.2007. godine)

110.
Oklonosti da je prvooptueni u vreme izvrenja krivinog dela bio mlae punoletno lice, koje do tada nije osuivano, a drugooptueni iveo u tekim porodinim i materijalnim prilikama, kao i to da se lei od bolesti zavisnosti, zasluuju ocenu naroito olakavajuih. Iz obrazloenja: Ispitujui prvostepenu presudu u delu odluke o krivinoj sankciji, Vrhovni sud je naao da je utvrena kazna adekvatna teini uinjenog krivinog dela, stepenu krivice optuenih, te kao takva podobna da ispuni zahteve specijalne i generalne prevencije, odnosno ostvari svrhu kanjavanja propisanu zakonom u okviru opte svrhe izricanja krivinih sankcija iz lana 4. stav 2. i lana 42. i 43. Krivinog zakonika. Ocenom svih relevantnih okolnosti, Vrhovni sud je naao da na strani optuenog M. K. treba ceniti injenicu da je, u vreme izvrenja krivinog dela neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz l. 246. st. 2. u vezi st. 1. KZ. za koje je oglaen krivim, bio mlae punoletno lice, koje do tada nije osuivano, a na strani optuenog N. S. koji je oglaen krivim za isto delo, njegove teke porodine i materijalne prilike, kao i to da se lei od bolesti zavisnosti, koje okolnosti, zasluuju ocenu naroito olakavajuih, pa su kod odluke o kazni dovele do adekvatne primene odredbe lana 56. i 57. KZ, te su optuenima izreene kazne zatvora za predmetno krivino delo - i to svakom, u trajanju od po 2 (dve) godine sa uraunatim pritvorom. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu K. I. 1140/06 od 20.09.2006. godine)
- 64 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

GRANICE UBLAAVANJA KAZNE (lan 57. Krivinog zakonika)

111.
U situaciji kada je za krivino delo propisana kazna zatvora u trajanju od tri do 15 godina, koja kazna se mogla ublaiti do jedne godine, onda nema zakonskih mogunosti za ublaavanje kazne okrivljenima ispod ovog zakonom propisanog minimuma. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca ukazuje da su pravnosnane presude Okrunog suda u Beogradu od 22.9.2008. godine i Vrhovnog suda Srbije od 17.2.2009. godine donete uz uinjenu povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 5. ZKP-a, vaeeg u vreme donoenja ovih presuda (koja povreda je predviena odredbom lana 369. taka 4. sada vaeeg ZKP-a u smislu odredbe lana 100. Zakona o izmenama i dopunama ZKP-a - ''Sl. glasnik RS'', broj 72/09 od 3.9.2009. god.), u vezi lana 56. i 57. Krivinog zakonika, u korist okrivljenih. Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je najpre Okruni sud odluujui o krivinoj sankciji u napred citiranoj presudi prekoraio svoja ovlaenja koja ima saglasno odredbama lana 56. i 57. KZ-a, jer je okrivljenima za krivina dela razbojnitvo iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a i razbojnitvo u pokuaju iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi lana 30. KZ-a, utvrdio kazne zatvora ispod granice propisane zakonom. Ovo iz razloga to je, odredbom lana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, koja je vaila u vreme izvrenja predmetnih krivinih dela, za navedeno krivino delo bila propisana kazna zatvora u trajanju od tri do 15 godina, koja kazna se primenom odredbi lana 56. i 57. stav 1. taka 2. KZ (lan 57. stav 1. taka 3. sada vaeeg KZ-a), mogla ublaiti do jedne godine, tako da nije bilo zakonskih mogunosti za ublaavanje kazne okrivljenima ispod ovog zakonom propisanog minimuma. Stoga je Okruni sud u Beogradu time to je okrivljenima za krivino delo razbojnitvo iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po devet meseci, a za krivino delo razbojnitvo u pokuaju iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi lana 30. KZ, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po est meseci, dakle ispod posebnog zakonom propisanog minimuma od jedne godine zatvora, postupio suprotno odredbama lana 56. i 57. stav 1. taka 2. KZ-a i na taj nain prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu uinivi u korist okrivljenih povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 5. ZKP-a (sada lan 369. taka 4. ZKP-a), u vezi lana 56. i 57. stav 1. taka 2. KZ - a(sada 57. stav 1. taka 3. KZ-a). Kako je drugostepeni sud odluujui o albi nadlenog javnog tuioca izjavljenoj protiv prvostepene presude istu odbio kao neosnovanu, te nije otklonio navedenu povredu krivinog zakona na koju se tom albom sutinski ukazivalo, to je i taj sud uinio istu povredu krivinog zakona u korist okrivljenih. Nalazei, stoga da je zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je uvaenjem zahteva utvrdio da je navedenim presudama Okrunog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije povreen zakon u korist okrivljenih, nedirajui u pravnosnane presude protiv kojih je zahtev podignut. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 198/10 od 19. 1. 2011. godine)
- 65 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

112.
Ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za isto krivino delo. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnana presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu doneta uz uinjenu povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 4. ZKP-a, u vezi lana 57. stav 3. KZ, jer je prvostepeni sud odluujui o kazni prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu i to u korist okrivljenog. Naime, odredbom lana 57. stav 1. Krivinog zakonika propisane su granice ublaavanja kazne u sluajevima kad postoje uslovi za ublaavanje kazne iz lana 56. KZ, s tim to je odredbom stava 3. lana 57. KZ, propisano da se izuzetno, od stava 1. tog lana, ne moe ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za isto krivino delo. Kako je odredbom lana 204. stav 1. ta. 1. KZ za krivino delo teke krae propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, to je prvostepeni sud time to je okrivljenom za predmetno krivino delo ublaio kaznu ispod granice propisane zakonom i osudio ga na kaznu zatvora od sedam meseci, iako je ranije osuivan za isto krivino delo, postupio suprotno odredbi lana 57. stav 3. KZ i na taj nain odlukom o kazni prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu uinivi u korist okrivljenog povredu krivinog zakona iz lana 369. ta. 4. ZKP-a, u vezi lana 57. stav 3. KZ. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 40/11 od 25. 5. 2011. godine)

OSLOBOENJE OD KAZNE (lan 58. Krivinog zakonika)

113.
Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela uinjenog iz nehata kad posledice dela teko pogaaju uinioca pa izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja. Iz obrazloenja: Presudom osnovnog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela tekog dela protiv bezbednosti javnog saobraaja iz l. 297. st. 4. u vezi sa l. 289. st. 3. u vezi sa st. 1. Krivinog zakonika i na osnovu odredbe l. 58. st. 2. KZ-a osloboen je od kazne. Kada je u pitanju odluka o krivinoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno naao da u konkretnom sluaju ima mesta primeni lana 58. st. 2. KZ-a, kojim je propisano da sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela uinjenog iz nehata kad posledice dela teko pogaaju uinioca pa izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja.
- 66 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Naime, izricanje kazne u ovom sluaju po nalaenju i ovog suda ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja imajui u vidu da je pok. oteena B. bila supruga okrivljenog te da je posledica ovog krivinog dela uinjenog iz nehata teko pogodila okrivljenog koji je gubitak supruge i majke svoje dece teko podneo, pri emu je prvostepeni sud pravilno imao u vidu i injenicu da je okrivljeni otac troje dece, da ivi u zajednici sa najmlaom erkom koja je student i za iji je razvoj u narednom periodu potrebno prisustvo roditelja, ovde okrivljenog, za ta je prvostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge u obrazloenju prvostepene presude koje u svemu prihvata i ovaj sud. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 25/11 od 18. 1. 2011)

PORAVNANJE UINIOCA I OTEENOG (lan 59. Krivinog zakonika)

Ukoliko uinilac krivinog dela neovlaenog korienja tueg vozila vrati vozilo vlasniku i nadoknadi mu priinjenu tetu u skladu sa prethodno postignutim sporazumom, ispunjeni su uslovi za oslobaanje od kazne po osnovu poravnanja. Po nalaenju ovog suda, neosnovani su albeni navodi javnog tuioca u delu u kojem se ukazuje da je nejasno i to na osnovu koje odredbe zakona se okrivljeni oslobaa od kazne, te da je za primenu odredbe lana 59. stav 1. Krivinog zakonika (dalje: KZ) nuno postojanje sporazuma izmeu okrivljenog i oteenog, uz uslov da je okrivljeni ispunio sve obaveze tog sporazuma. Ovo stoga to je dana 3.12.2007. godine oteeni pred sudom izjavio da su mu optueni vratili vozilo i na ime procenjene tete isplatili 10.500,00 dinara, da je on obeteen te da se ne pridruuje krivinom gonjenju, koja izjava i po nalaenju ovog suda ukazuje da je izmeu optuenih prethodno bio postignut sporazum da se oteeni obeteti i da su oni sve svoje obaveze ispunili. Osim toga, utvrene olakavajue okolnosti - da je okrivljeni NJ.. mlae punoletno lice, da je priznao izvrenje krivinog dela, da ga oteeni ne tereti jer je sa njim postigao poravnanje u pogledu tete koja mu je naneta, okolnost izvrenja krivinog dela i ispunjenje sporazuma o obeteenju ukazuju na opravdanost primene odredbe lana 59. stav 1. KZ u odnosu na optuenog, te na pravilnost odluke prvostepenog suda da se oslobodi od kazne. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 262/08 od 24.3.2008. godine)

114.

STICAJ KRIVINIH DELA (lan 60. Krivinog zakonika)

115.
Ukoliko je krivino delo nedozvoljeno dranje oruja posluilo za izvrenje krivinog dela ubistvo u pokuaju tada postoji prividni idealni sticaj krivinih dela.
- 67 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da se u konkretnom sluaju radi o prividnom idealnom sticaju krivinih dela za koja je okrivljeni optuen, imajui u vidu njihov meusobni odnos i injenicu da je krivino delo nedozvoljeno dranje oruja iz lana 348. stav 1. Krivinog zakonika posluilo da se izvri drugo krivino delo - ubistvo u pokuaju iz lana 113. u vezi lana 30. istog Zakonika, u kom sluaju se ima smatrati da je uinjeno samo jedno krivino delo - ubistvo u pokuaju. Uz ovaj pravilan zakljuak, prvostepeni sud je izneo i svoje uverenje da kod imenovanog optuenog nije dokazano postojanje umiljaja (da dri oruje koje je u zakonitoj i mirnoj dravini njegovog oca, niti umiljaj na sticanje faktike vlasti nad njim), o emu je dao jasne i logine razloge. Te argumente u svemu prihvata i ovaj sud, te su suprotni navodi iz albe Okrunog javnog tuioca ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K. 1 163/10 (2) od 29.09.2010. godine)

116.
Povreen je krivini zakon u korist okrivljenog, kada sud prilikom izricanja jedinstvene kazne za krivina dela uinjena u sticaju, za koje je prethodno utvrdio samo novane kazne, izrekne okrivljenom kaznu koja je manja od zbira utvrenih novanih kazni. Iz obrazloenja: Apelacioni sud ukazuje da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu l. 60 st. 2 ta. 4 KZ, koja se odnosi na izricanje jedinstvene kazne u situaciji kada su za krivina dela uinjena u sticaju utvrene samo novane kazne, budui da je prvostepeni sud, za krivino delo laka telesna povreda iz l. 122 st. 1 KZ, utvrdio novanu kaznu u iznosu od 30.000 dinara, a za krivino delo uvreda iz l. 170 st. 1 KZ, utvrdio novanu kaznu u iznosu od 40.000 dinara, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu novanu kaznu u iznosu od 50.000 dinara i pored toga to je navedenom zakonskom odredbom propisano da se u ovoj situaciji jedinstvena novana kazna izrie tako to e ona biti odmerena u visini zbira utvrenih kazni, pri emu je sud ogranien samo visinom jedinstvene novane kazne, a koja visina je odreena zakonom (l. 60 st. 2 ta. 4 KZ). U ovom delu, budui da nije bilo albe privatnog tuioca, Apelacioni sud samo ukazuje na ovu povredu zakona u korist okrivljenog i prvostepeni sud pri izricanju nove presude, imae u vidu odredbu l. 394 st. 4 ZKP, koja ne dozvoljava oglaavanje okrivljenog novom presudom krivim za tee krivino delo, niti izricanje stroije krivine sankcije. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1136/10 od 27.1.2010. godine)

117.
Izricanje jedinstvene kazne jednake zbiru pojedinano utvrenih kazni zatvora je prekoraenje ovlaenja koje sud ima po zakonu i predstavlja povredu zakona na tetu okrivljenog. Iz obrazloenja: Nerazumljiva je odluka o utvrivanju kazne zatvora i primeni odredbe l. 60. Krivinog zakonika, na ta i Osnovni javni tuilac u albi ukazuje, jer prvostepeni sud utvruje za dva krivina dela
- 68 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i izrie uslovnu osudu kojom utvruje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od est meseci, a obzirom da je odredbom l. 60. st. 2. ta. 2. Krivinog zakonika predvieno da u takvoj situaciji, pri odmeravanju kazne za delo u sticaju jedinstvena kazna ne sme dostii zbir utvrenih kazni, pa je na opisani nain prvostepeni sud prekoraio ovlaenja koja ima po zakonu i povredio zakon na tetu okrivljenog u smislu l. 369. st. 4. KZ. (Iz Presude Osnovnog suda u Prokuplju 4.K.br. 1029/10 od 19.04.2010. godine)

118.
Prividni idealni sticaj postoji onda kada se jednom radnjom prouzrokuje vie posledica, odnosno izvri vie krivinih dela. Ukoliko okrivljeni - pucajui iz pitolja iz neposredne blizine pogodi ulazna vrata kue u ijoj blizini se nalazila oteena, a zatim polomi vrata deije sobe, nasilno ue i pone rukama i nogama da udara drugog oteenog pa mu stavi cev pitolja u usta - vri krivino delo izazivanja opte opasnosti i krivino delo nasilniko ponaanje u realnom sticaju. Iz obrazloenja: Branilac okrivljenog navodi, pobijajui prvostepenu presudu zbog povrede krivinog zakona, da je sud pogreno utvrdio postojanje realnog sticaja krivinih dela izazivanje opte opasnosti iz lana 278. stav 1. Krivinog zakonika (opisanog u izreci presude pod takom 2.) i krivinog dela nasilniko ponaanje iz lana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika (opisanog u izreci presude pod takom 3.), jer opisane radnje predstavljaju jedinstvenu celinu, pa se u konkretnom sluaju radi o prividnom idealnom sticaju po osnovu specijaliteta. Kao opte delo u konkretnom sluaju se pojavljuje krivino delo izazivanje opte opasnosti kojim se ivot i telo ljudi i imovina tite sa opteg stanovita, dok nasilniko ponaanje predstavlja specijalno krivino delo kojim se posebno titi telo ljudi. Umiljaj okrivljenog je takoe obuhvatao samo njegovu svest i htenje da izrazitom agresivnou ugrozi spokojstvo oteenih i tako ih natera da potuju njegova prava u odnosu na dete. Okruni sud nije prihvatio ovakvo stanovite odbrane. Naime, prividni idealni sticaj postoji onda kada se jednom radnjom prouzrokuje vie posledica odn. izvri vie krivinih dela, ali - postoji samo jedno krivino delo koje u sebi objedinjuje sva ostala krivina dela. U konkretnom sluaju okrivljeni je izvrio vie protivpravnih radnji, prostorno i vremenski odvojenih, najpre - stojei ispred ulaznih vrata i pucajui iz pitolja ka ulaznim vratima, ime je izazvao konkretnu opasnost za ivot i telo oteene; zatim, nasilno otvorivi ulazna vrata deije sobe a zatim oteenog udario vie puta rukama i nogama i stavio mu pitolj u usta. Dakle, u konkretnom sluaju optueni je izvrio vie radnji koje su vremenski i prostorno odvojene i prouzrokovao nastupanje vie razliitih posledica prema vie lica. Time je ostvario obeleja dva razliita krivina dela, svrstana u dve posebne grupe krivinih dela (protiv opte sigurnosti ljudi i imovine i protiv javnog reda i mira). Zbog toga ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu specijaliteta. Upravo suprotno, radi se o realnom sticaju jer je uinilac s vie radnji uinio vie krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi. Iz tih razloga, Okruni sud je naao da ne postoji povreda krivinog zakona iz lana 369. taka 4. Krivinog zakonika, na koju u svojoj albi ukazuje branilac optuenog. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1589/09 od 25.08.2009. godine)
- 69 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Realan je sticaj izmeu krivinog dela protiv bezbednosti javnog saobraaja i neovlaenog korienja tueg vozila, u situaciji kada okrivljeni oduzme tue vozilo pa zatim se takvim vozilom izvri krivino delo protiv bezbednosti javnog saobraaja. (Iz Presude Presuda Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1678/08 od 29.12.2008. godine)

119.

Na uinioca koji je optuen za vie krivinih dela u sticaju, u odnosu na neka dela moe biti primenjen novi Krivini zakonik kao blai, a u odnosu na druga krivini zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K- 841/06 od 5.04.2007. godine)

120.

Kod krivinih dela uinjenih u sticaju sud je duan da prethodno utvrdi novane kazne za svako od tih krivinih dela, a tek potom izrekne jedinstvenu novanu kaznu. (Iz Reenja Okrunog suda u aku K.br. 226/06 od 5.07.2006. godine)

121.

122.
Sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, shodno odredbi l. 60. st. 2. ta.1. KZ, poto je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, a zadravajui ranije izreene kazne zatvora od tri godine i jedne godine kao pravilno utvrene. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom na osnovu l. 62. primenio odredbe l. 60. st. 2. ta. 1. KZ, koji predvia da ako je za neko od krivinih dela uinjeno u sticaju utvrdio kaznu zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina, sud e izrei samo tu kaznu. Deliminim uvaavanjem albe okrivljenog VSS je preinaio presudu prvostepenog suda i utvrdio da za krivino delo tekog ubistva iz l. 114. ta. 4. KZ, kaznu zatvora od 30 godina, pa zadravajui kao pravilno odreene kazne zatvora pravnosnanih presuda za krivino delo teke krae u trajanju od 3 godine i za krivino delo neovlaeno dranje vatrenog oruja i municije 1 godine, osudio ga je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 113/06 od 13.03.2006. godine)

Ako je za neko od krivinih dela izvrenih u sticaju utvrena kazna zatvora od trideset do etrdeset godina sud e izrei samu tu kaznu, kao jedinstvenu kaznu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. 213/06(2) id 16.03.2005. godine)

123.

Kada okrivljeni izvri krivino delo ugroavanja javnog saobraaja, a zatim nakon saobraajne nezgode nanese teke telesne povrede oteenom, izvrio je u sticaju krivino delo ugroavanja javnog saobraaja i krivino delo teke telesne povrede. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 212/04 od 14.09.2004. godine)
- 70 -

124.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

PRODUENO KRIVINO DELO (lan 61. Krivinog zakonika)

125.
S obzirom da je krivino delo razbojnitva krivino delo upravljeno ne samo protiv imovine ve i protiv linosti, to vie krivinih dela razbojnitva mogu initi jedno produeno krivino delo samo ako su uinjena protiv istog lica. Iz obrazloenja: Radnje okrivljenih u konkretnom sluaju nisu mogle biti kvalifikovane kao produeno krivino delo razbojnitva, jer radnja izvrenja krivinog dela razbojnitva sastoji se u oduzimanju tue pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje prema nekom licu. Kao takvo, krivino delo razbojnitva upravljeno ne samo protiv imovine, ve i protiv linosti. lanom 61. stav 2. Krivinog zakonika propisano je da krivina dela protiv linosti mogu initi produeno krivino delo samo ako su uinjena prema istom licu. Konkretno - to nije sluaj, tako da se, prema stavu Apelacionog suda, albe branilaca okrivljenih u tom delu ocenjuju neosnovanim. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 44/10 od 10.03.2011. godine)

Krivina dela koja su upravljena protiv linosti mogu initi produeno krivino delo samo ako su uinjena prema istom licu, tako da kod krivinog dela nedavanje izdravanja iz l. 195. st. 1. KZ nema mesta primeni konstrukcije produenog krivinog dela iz l. 61. st. 2. KZ jer su u pitanju dva oteena lica. (Iz Presude Okrunog suda u Suboti ci K. 298/09 od 18.05.2009. godine)

126.

Produeno krivino delo je jedno delo na koje se primenjuje jedan Krivini zakon, pa, ukoliko je zapoeta radnja produenog krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja u vreme vaenja Krivinog Zakona Republike Srbije i uinilac nastavio da je kontinuirano vri i u vreme vaenja Krivinog zakonika, ima se primeniti Krivini zakonik, a Vee je ovlaeno da vodi rauna i odluuje o stvarnoj nadlenosti suda. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu K. br. 623/08 od 12.11.2008. godine)

127.

128.
Kada su radnje okrivljenog pravno istovetne i uinjene u vremenskom kontinuitetu - u toku iste noi, sa ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi i obezbeenja sredstava za
- 71 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO zadovoljenje svojih potreba, ispunjeni su uslovi za postojanje produenog krivinog depa, a ne dva krivina dela teka kraa. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Niu B. D. iz Nia oglaen je krivim zbog krivinog dela teka kraa u pokuaju iz l. 204. st. 1. taka 1. KZ i krivinog dela teka kraa iz l. 204. st. 1. taka 1. KZ, za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od est meseci i od osam meseci, a potom dosudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Po albi Optinskog javnog tuioca Okruni sud u Niu preinaio je navedenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije i u delu odluke o kazni, tako to radnje okrivljenog kvalifikuje kao jedno produeno krivino delo teka kraa iz l. 204. st. 1. taka 1. KZ, u vezi sa l. 41. KZ, i osuuje na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i est meseci. Prvostepeni sud pogreno je primenio krivini Zakon, oglasivi okrivljenog krivim zbog dva krivina dela teka kraa iz l. 204. st. 1. taka 1. KZ, od koga jednog u pokuaju. Po nalaenju Okrunog suda, u konkretnom sluaju ima mesta primeni konstrukcije produenog krivinog dela u smislu l. 61. KZ. Ovo stoga to su radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno istovetne i uinjene su u vremenskom kontinuitetu - u toku jedne iste noi. Pri svemu ovome, u konkretnom sluaju cilj okrivljenog je bio da oduzimanjem tuih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist i obezbedi sredstva za zadovoljavanje svojih potreba, ime su ispunjeni i alternativni uslovi za postojanje produenog krivinog dela - istovrsnost predmeta dela i jedinstveni umiljaj okrivljenog. Iz tih razloga, time to je radnje okrivljenog kvalifikovao kao sticaj dva krivina dela teka kraa, jednog svrenog, a jednog u pokuaju, a ne kao jedno produeno krivino delo, prvostepeni sud je povredio krivini Zakon na tetu okrivljenog.

129.
Ukoliko optueni izvri dva krivina dela krae u vremenskom razmaku od mesec dana, delo je izvrio u vremenskom kontinuitetu, tj. kratkom vremenskom periodu, pa je na taj nain ispunjen jedan od obaveznih uslova za postojanje produenog krivinog dela, vremenska povezanost izmeu vie istih krivinih dela. Iz obrazloenja: Ispitujui pravilnost primene krivinog zakona Okruni sud je naao da na okrivljenog S. T. i njegovo delo treba primeniti odredbe lana 61. Krivinog zakonika (dalje: KZ). Ovo iz razloga, jer je okrivljeni dva krivina dela, kraa iz lana 203. stav 1. KZ, za koja je oglaen krivim, izvrio u kratkom vremenskom periodu od mesec dana, korienjem iste situacije, tj. jedinstva mesta i ulaenjem i oduzimanjem iz kancelarija istovetnih predmeta (novanika sa novcem), zbog ega Okruni sud nalazi da se u konkretnom sluaju radi o produenom krivinom delu kraa iz lana 203. stav 1. KZ i zbog ega je preinaio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i radnje okrivljenog. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 993/07 od 26.06.2007. godine)
- 72 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

130.
Jedinstvenost umiljaja, kao jedan od uslova za postojanje produenog krivinog dela postoji ukoliko optueni krivino delo krae vri kako bi obezbedio sredstva za kupovinu opojne droge, a istovrsnost predmeta - ako delo krae vri obijanjem automobila i oduzimanjem radio CD plejera i ostalih stvari koje se nalaze u vozilima. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom je prema stavu Okrunog suda - povreen krivini zakon na tetu okrivljenog time to je oglaen krivim za pet krivinih dela tekih kraa iz lana 204. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika. Okruni sud nalazi da se radi o produenom krivinom delu teka kraa iz lana 204. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika jer su ispunjeni uslovi iz lana 61. istog: postojanje vie istih ili istovrsnih krivinih dela istog uinioca, vremenska povezanost i celina ponaanja vezanih za uinjena dela i uinioca. Svih pet krivinih dela za koja je okrivljeni oglaen krivim su krivina dela tekih kraa iz lana 204. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika tj. radi se o istim krivinim delima; pri tome, oigledna je i vremenska povezanost jer su sva krivina dela uinjena u navedenom periodu. Da bi uinjena krivina dela predstavljala celinu prema lanu 61. Krivinog zakonika moraju postojati najmanje dve od sledeih okolnosti: istovetnost oteenog, istovrsnost predmeta dela, korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora, izvrenje ili jedinstveni umiljaj uinioca. Prvostepeni sud je utvrdio da je optueni sva dela izvrio da bi doao do sredstava za kupovinu droge pa je oigledno postojanje jedinstvenog umiljaja. Istovrsni su i predmeti dela jer su sva dela izvrena obijanjem putnikih vozila i oduzimanjem naznaenih predmeta. Dakle, postoje svi uslovi iz lana 61. Krivinog zakonika za produeno krivino delo. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1070/07 od 11.07.2007. godine)

131.
Konstrukcija produenog krivinog dela iz l. 61 KZ kod krivinog dela razbojnitva iz l. 206 st.1 KZ nije mogua. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u aku K 117/06 od 14. aprila 2006. optueni je oglaen krivim zbog produenog krivinog dela razbojnitva iz l. 206 st.1 KZ a izrekom pod takama 1-3. Presudom Okrunog suda u aku K 316/06 od 4. oktobra 2006. preinaena je presuda prvostepenog suda samo u pogledu krivine sankcije tako da ... Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzz 44/07 od 9. maja 2007. uvaen je zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca Srbije Ktz 1100/06 od 29. marta 2007. kao osnovan, pa se utvruje da je pravnosnanim presudama Optinskog suda u aku K 117/06 od 14. aprila 2006. i presudom Okrunog suda u aku K 316/06 od 4. oktobra 2006. povreen Krivini zakon u korist osuenog. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je pravno shvatanje prvostepenog i drugostepenog suda u vezi primene konstrukcije produenog krivinog dela razbojnitva iz l. 206 st.1 KZ
- 73 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO u vezi l. 61 KZ nije pravilno i da nije bilo zakonskih uslova da se na krivino pravne radnje osuenog iz take 1-3 izreke prvostepene presude primeni institut produenog krivinog dela. Ovo iz razloga to kod pomenutog krivinog dela kao bitno obeleje se pojavljuje prinuda koja podrazumeva napad odnosno pretnju napadom na ivot ili telo kao lino dobro, pa svaki pojedini napad na ovo dobro uiva posebnu krivino pravnu zatitu zbog ega sama priroda ovih dela ne dozvoljava spajanje istih u jedno delo (l. 61 st.3 KZ) kada se tim delima ugroava ili povreuje ivot ili telo razliitih lica. Kako je osueni krivina dela izvrio u svakom pojedinom sluaju koji predstavljaju tri odvojena ivotna dogaaja pretnjom neposrednim napadom na ivot ili telo tri lica, to zbog line prirode ovih inkriminacija nije bila mogua primena l. 61 st.1 i 4 KZ pa iz iznetih razloga Vrhovni sud je uvaio zahtev za zatitu zakonitosti kao osnovan u smislu l. 425 st.2 ZKP ne dirajui u pravnosnane presude, utvrdio da je istim uinjena povreda Krivinog zakona iz l. 369 t.4 ZKP u vezi l. 61 KZ. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz 44/07 od 9.05.2007. godine)

132.
Dva vremenski povezana krivina dela prevare, koja predstavljaju celinu zbog postojanja istovetnosti oteenog i jedinstvenog umiljaja uinioca, ine jedno produeno krivino delo koje se pravno kvalifikuje prema zbiru pojedinanih iznosa pribavljene protivpravne imovinske koristi. Iz obrazloenja: U izreci prvostepene presude opisane radnje izvrenja u potpunosti sadre elemente produenog krivinog dela iz lana 61. Krivinog zakonika. Jer, optueni je izvrio dva istovrsna vremenski povezana krivina dela koja predstavljaju celinu zbog postojanja istovetnosti oteenog i jedinstva umiljaja koji proizilazi iz naina izvrenja krivinog dela (lan 61. stav 1. Krivinog zakonika), a ispunjen je i uslov iz stava 5. iste oredbe, jer zbir novanih iznosa pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 450.000,00 dinara (lan 208. stav 3. istog Zakonika). Imajui to u vidu, Vrhovni sud Srbije je povodom albe branioca optuenog a po slubenoj dunosti preinaio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela, tako to je protivpravne delatnosti opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produeno krivino delo prevare iz lana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika i u vezi lana 61. istog. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2599/06 od 05.03.2007. godine)

Kod krivinog dela nasilje u porodici konstrukcija produenog krivinog dela nije mogua kad su radnje izvrene prema razliitim oteenim i postoji onoliko dela u sticaju koliko ima oteenih. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 567/06 od 5.04.2006. godine)

133.

134.
Ukoliko sud nae da pojedine radnje koje ulaze u sastav produenog krivinog dela nisu dokazane, treba da te radnje izostavi iz injeninog opisa izreke presude, a u razlozima presude da navede zbog ega su te radnje izostavljene.
- 74 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Okrivljenom je stavljeno na teret da je izvrio produeno krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja. Prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz l.368 st.1 ta.11 ZKPa, jer je za pojedine radnje izvrenja koje ulaze u sastav produenog krivinog dela doneo oslobaajuu presudu. Naime, ukoliko prvostepeni sud nae da pojedine radnje izvrenja koje ulaze u sastav produenog krivinog dela nemaju dokaza, treba da te radnje izostavi iz krivinog opisa izreke presude, a u razlozima presude navede zbog ega su te radnje izostavljene. Kako je produeno krivino delo pravna konstrukcija i u sutini predstavlja jedno krivino delo koje ima vie radnji izvrenja, kao i da nije re o sticaju krivinih dela, onda se ne moe za jedno produeno krivino delo okrivljeni i osloboditi i oglasiti krivim. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K.br. VP 4/05 od 6.03.2006. godine)

Produeno krivino delo predstavlja u sutini jedno krivino delo sa vie radnji izvrenja, pa se u tom sluaju za jedno krivino delo okrivljeni ne moe i oglasiti krivim i osloboditi od optube. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. br. VP 4/04 (2) od 6.04.2005. godine)

135.

ODMERAVANJE KAZNE OSUENOM LICU (lan 62. Krivinog zakonika)

I u nepravom ponavljanju krivinog postupka moe se primenjivati odredba lana 62. stav 2. Krivinog zakonika, pa e za krivino delo uinjeno u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora sud uiniocu izrei kaznu nezavisno od ranije izreene kazne ako se primenom odredaba l. 60. ovog Zakonika, s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne, ne bi mogla ostvariti svrha kanjavanja. (Pravno shvatanje Krivinog odeljenja Vrhovnog suda Srbije sa sednice od 25. i 26.02.2008. godine) URAUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE (lan 63. Krivinog zakonika)

136.

137.
Neuraunavanjem pritvora u izreenu novanu kaznu povreen je krivini zakon na tetu okrivljenog.
- 75 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Osnovani su navodi albe da je pogreno primenjen krivini zakon, jer okrivljenom nije uraunato u novanu kaznu u iznosu od 70.000,00 (sedamdesethiljadadinara) vreme provedeno u pritvoru od 20.09.2010. godine do 30.09.2010. godine. Kako su ispunjeni uslovi za primenu odredbe l.63.Krivinog zakonika o uraunavanju vremena provedenog u pritvoru u novanu kaznu, to je Apelacioni sud preinaio presudu u delu odluke o kazni, tako to je okrivljenog, zbog krivinog dela nasilje u porodici iz l. 194. st. 1. Krivinog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglaen krivim osudio na novanu kaznu u iznosu od sedamdeset hiljada dinara, koju je duan da plati u roku od dva meseca, to ako ne uini u ostavljenom roku sud e istu zameniti kaznom zatvora, tako to e za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a u koju novanu kaznu mu se uraunava vreme provedeno u pritvoru od 20.09.2010. godine do 30.09.2010. godine, tako to se jedan dan proveden u pritvoru rauna kao hiljadu dinara novane kazne (Iz Presude Apelacionog suda u Niu 6 K. 1.br. 2554/11)

138.
Okrivljenom se u izreenu kaznu ima uraunati i vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud primenom lana 63. KZ kada je okrivljenom u izreenu kaznu uraunao i vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru na osnovu reenja o odreivanju pritvora suda Bosne i Hercegovine, pre nego to je predat naim vlastima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 1912/06 od 19.07.2006. godine)

SVRHA USLOVNE OSUDE I SUDSKE OPOMENE (lan 64. Krivinog zakonika)

139.
Ako se ima u vidu da je okrivljeni slubenim licima koja su vrila slubenu radnju pretio sekirom, ne moe se oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne na njega uticati te da vie nee vriti krivina dela. Jer, teina dela se ne moe ocenjivati samo u odnosu na zapreenu kaznu, ve i kroz intenzitet ugroavanja ili povrede zatienog dobra. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 703/07 od 31.10.2007. godine)

- 76 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO USLOVNA OSUDA (lan 65. Krivinog zakonika)

140.
Pravnosnanou odluke kojom je opozvana, uslovna osuda prestaje da bude uslovna tako da ispunjenje odreenih obaveza posle njenog opoziva vie nije od uticaja. Iz obrazloenja:

Relevantne odredbe: Sud moe odrediti postavljanje drugih obaveza osuenom, koje su sastavni deo uslovne osude a ije neispunjenje moe dovesti do njenog opozivanja - lan 65. stav 2. Krivinog zakonika. Tako je i uinjeno u pobijanoj presudi i u naznaenoj presudi nadlenog Optinskog suda od 13.10.2008. godine u kojoj je reeno kakav je specijalni uslov odreen imenovanom okrivljenom uz uslovnu osudu izreenu ovom presudom. U vezi opozivanja uslovne osude zbog neispunjenja odreenih obaveza potrebno je imati u vidu da naknadno ispunjenje tih obaveza od strane okrivljenog, a poto je uslovna osuda upravo zbog neispunjenja tih obaveza pravnosnanom presudom opozvana, ne moe biti vie od uticaja na uslovnu osudu. Ona je nastupanjem pravnosnanosti odluke kojom je opozvana prestala to da bude. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 5211/10 od 21.10.2010. godine)

S obzirom da uslovna osuda nije kazna ve predstavlja jednu od krivinih sankcija, u istu seb ne moe uraunavati vreme koje je optueni proveo u pritvoru. Meutim, ukoliko uslovna osuda bude opozvana u nju se ima uraunati vreme koje je optueni proveo u pritvoru. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. br. 64/06 od 30.11. 2006. godine)

141.

Nisu ispunjeni uslovi da se uiniocu izrekne uslovna osuda kada je godinu dana ranije bio osuen za istovrsno krivino delo nasilja u porodici na kaznu zatvora i meru bezbednosti obaveznog leenja narkomana, pa je po izlasku sa izdravanja kazne nastavio da ugroava telesni i duevni integritet svojih roditelja, zato to su odbijali da mu daju novac za kupovinu droge. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2894/04 od 18.11.2004. godine)

142.

USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNE OSUDE (lan 66. Krivinog zakonika)

143.
Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe se izrei uslovna osuda.
- 77 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni krivino delo nasilja u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ-a za koje je osuen, izvrio u novembru 2009. godine i da je prema KZ-u vaeem u vreme izvrenja tog krivinog dela za isto bila propisana kazna zatvora od dve do deset godina. Odredbom lana 66. stav 2. KZ-a propisano je da se za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe izrei uslovna osuda. Imajui u vidu navedenu odredbu lana 66. stav 2. KZ-a, i kaznu koja je zapreena za predmetno krivino delo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud time to je okrivljenom za krivino delo nasilja u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ-a izrekao uslovnu osudu, koja se kao krivina sankcija nije mogla izrei, povredio odredbu lana 66. stav 2. i prekoraio ovlaenje koje ima po zakonu u smislu navedenog propisa ime je uinio povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 4. ZKP-a i to u korist okrivljenog. Imajui u vidu da je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaenjem zahteva utvrdio povredu zakona u korist okrivljenog ne dirajui u pravnosnanu sudsku odluku. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1/12 od 25. 1. 2012. godine)

144.
Uslovna osuda ne moe se izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti osude kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo. Iz obrazloenja: Odredbom lana 66. stav 3. KZ propisano je da se uslovna osuda ne moe izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti osude kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo. Osuenom, prema utvrenju u prvostepenoj presudi na osnovu izvoda iz kaznene evidencije, za takvo krivino delo (iz lana 233. stav 1. KZ RS) izreena je kazna zatvora u trajanju od dva meseca presudom Optinskog suda, pa iako u prvostepenoj presudi nije naznaen datum pravnosnanosti presude, inae naveden u izvodu iz kaznene evidencije (11.12.2007. godine), iz samog podatka da je krivini postupak voen 2006. godine, nesumnjivo proizilazi da od pravnosnanosti te presude do presuenja za predmetno krivino delo nije protekao rok iz lana 66. stav 3. KZ, koji je uslov u smislu tog zakonskog propisa da bi se uiniocu za novo krivino delo uopte mogla izrei uslovna osuda. Stoga se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je drugostepeni sud svojom odlukom o krivinoj sankciji - izreenom uslovnom osudom, povredio odredbu lana 66. stav 3. KZ i prekoraio ovlaenja koja shodno tom propisu ima prilikom odluivanja o krivinoj sankciji i time u korist osuenog uinio povredu krivinog zakona iz lana 369. taka 4. ZKP. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 103/10 od 9.06.2010. godine)

Sud e izrei uslovnu osudu kada oceni, da se i upozorenjem, uz pretnju kaznom zatvora, moe dovoljno uticati na okrivljenog da vie ne vri krivina dela, te da je izreena krivina sankcija srazmerna jaini povrede zatienog dobra, stepenu krivice i linosti okrivljenog, a imajui u vidu i njegov raniji ivot, i da je nuna ali i dovoljna za ostvarivanje svrhe uslovne osude. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 136/09, od 4.02.2009. godine)
- 78 -

145.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Sud moe uslovnu osudu izrei samo za kaznu zatvora, ako okrivljenom utvrdi i kaznu zatvora i novanu kaznu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 4/07 od 6.02.2007. godine)

146.

OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE ZBOG NOVOG KRIVINOG DELA (lan 67. Krivinog zakonika)

147.
Primenjujui lan 70. stav 1. Krivinog zakonika, sud moe, ali i ne mora, opozvati uslovnu osudu. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud - ocenjujui navode zahteva za zatitu zakonitosti - nalazi da prvostepenom i drugostepenom presudom nisu uinjene povrede zakona na koje se u istom ukazuje. Relevantne odredbe: Sud e opozvati uslovnu osudu ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju - lan 67. stav 1. Krivinog zakonika. Ako osueni u toku vremena proveravanja uini krivino delo koje povlai opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvreno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda se moe opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja - lan 70. stav 1. Krivinog zakonika. Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi da se uslovna osuda, ako je ispunjen uslov iz lana 67. stav 1. Krivinog zakonika, mora opozvati do isteka vremena proveravanja, a u dodatnom roku od jedne godine (koji ima karakter prekluzivnog roka) uslovna osuda se moe opozvati, ali i ne mora. Pri tome, odluka o opozivu uslovne osude u tom dodatnom roku mora biti pravnosnana. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 20/10 od 17.03.2010. godine)

148.
Ukoliko uslovna osuda bude opozvana u nju se ima uraunati vreme koje je optueni proveo u pritvoru. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u , optueni A. B. je oglaen krivim zbog krivinog dela nasilja u porodici iz lana 118. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS te mu je izreena uslovna osuda kojom mu je
- 79 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO utvrena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i u koju mu se uraunava vreme provedeno u pritvoru od 15.11. do 6.12.2004. godine i istovremeno je odreeno da se ova kazna nee izvriti ukoliko u roku od jedne godine ne uini novo krivino delo. Presudom Okrunog suda u navedena prvostepena presuda je potvrena. Protiv ovih pravnosnanih presuda Republiki javni tuilac je podigao Zahtev za zatitu zakonitosti zbog povrede Krivinog zakona iz lana 369. taka 6. ZKP-a s predlogom da se zahtev usvoji i utvrdi povreda zakona. Odluujui po podnetom zahtevu, Vrhovni sud je naao da je isti osnovan. Naime, odredbom lana 5. stav 1. OKZ je predvieno da u krivine sankcije spadaju: kazne, uslovne osude i sudske opomene, mere bezbednosti i vaspitne mere. lanom 50. OKZ je propisano da se vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom zbog koga se vodi postupak, uraunavaju u izreene kazne zatvora, maloletnikog zatvora ili novanu kaznu. Imajui ovo u vidu Vrhovni sud nalazi da su navedenim presuda ma povreene odredbe o uraunavanju pritvora iz lana 50. OKZ i lana 369. stav 1. taka 6. ZKP-a, zbog ega je doneo deklaratornu presudu kojom je utvrdio povredu zakona pri tom ne dirajui u pravnosnanu odluku. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. br. 64/06 od 30.11.2006. godine)

ROKOVI ZA OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE (lan 70. Krivinog zakonika)

149.
Postupak opoziva uslovne osude mora biti pravnosnano okonan u roku od jedne godine od isteka vremena proveravanja odreenog pravnosnanom presudom. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Optinskog suda od 29. 10. 2008. godine okrivljeni oglaen krivim zbog krivinog dela nedavanja izdravanja iz l. 195. st. 1. KZ i izreena mu uslovna osuda, tako to je utvrena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno odreeno da se kazna nee izvriti ukoliko okrivljeni za vreme od 1 (jedne) godine po pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo. Istom presudom je odreeno da e se uslovna osuda opozvati ukoliko osueni u roku od 6 (est) meseci od dana prijema presude ne plati maloletnoj iznos od 66.000 dinara, a na ime dospelih a neisplaenih rata izdravanja. Odredbom l. 70. st. 2. KZ propisano je da ako osueni u odreenom roku ne ispuni neku obavezu iz l. 65. st. 2. ovog Zakonika, a ista je utvrena u pravnosnanoj presudi, sud moe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvri utvrena kazna u uslovnoj osudi. Po nalaenju Apelacionog suda, postupak opoziva uslovne osude mora biti pravnosnano okonan u roku od jedne godine od isteka vremena proveravanja odreenog pravnosnanom presudom. Prvostepena presuda Optinskog suda postala je pravnosnana 16. januara 2009. godine, vreme proveravanja od jedne godine je isteklo 16. januara 2010. godine, a rok za opozivanje uslovne osude istekao je 16. 1. 2011. godine, posle kog dana se po oceni Apelacionog suda uslovna osuda u konkretnoj situaciji vie ne moe opozvati.
- 80 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Kako je u vreme odluivanja po albi osuenog, rok za opozivanje uslovne osude istekao, to je Apelacioni sud povodom albe osuenog, a po slubenoj dunosti pravilnom primenom zakona preinaio pobijanu presudu i obustavio postupak opozivanja uslovne osude. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 1008/11 od 11.4. 2011)

IZBOR MERA ZATITNOG NADZORA (lan 74. Krivinog zakonika)

150.
Kada okrivljeni izvri krivino delo nasilja u porodici, moe mu se izrei i zatitni nadzor, i to obavezno poseivanje specijalizovanom branom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom dvoje okrivljenih je oglaeno krivim da su jedno prema drugom i to mu prema eni i ena prema muu izvrili po jedno krivino delo nasilja u porodici iz lana 194. KZ RS. Prvostepeni sud je pravilno na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka psihijatra utvrdio da su brani odnosi okrivljenih kao suprunika ve vie decenija poremeeni, da je njihova sposobnost tolerancije veoma niska, da se u konkretnoj situaciji pojavljuje i ulozi nasilnika i u ulozi rtve i da je neophodno oboje okrivljenih uputiti branom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Na osnovu toga pobijanom presudom, na osnovu pravilne primene lana 71., 72. , 73., 74., 75. i 76. Krivinog zakonika prvostepeni sud je okrivljenima uz izreene uslovne osude izrekao zatitni nadzor i to obavezno poseivanje specijalizovanom branom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i odredio da se izreene uslovne osude mogu opozvati ukoliko se okrivljeni ne podvrgnu zatitnom nadzoru. (Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 3062/06 od 21. 11. 2006. godine)

VRSTE MERA BEZBEDNOSTI (lan 79. Krivinog zakonika)

151.
Prema uiniocu krivinog dela moe se izrei mera bezbednosti oduzimanja predmeta koji su neposredno korieni za izvrenje krivinog dela. Iz obrazloenja: Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odelenje, nalazi da je prvostepeni sud nakon pravilno cenjenog i utvrenog injeninog stanja, pravilnom primenom odredbi lana 87. u vezi lana 78. i 79.
- 81 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO KZ-a, prema okrivljenim izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to znakova za vrednost, a koji su od okrivljenih oduzeti po osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima, i koji su nastali izvrenjem krivinog dela falsifikovanje znakova za vrednost iz lana 226. KZ-a, a koji su blie navedeni u izreci presude, obzirom da su isti neposredno korieni za izradu lanih znakova za vrednost, kao to je papir, maina za seenje papira, pri emu su od okrivljenih oduzeti i mobilni telefoni navedenih marki sa telefonskim karticama, a blie oznaenim u izreci prvostepene presude, obzirom da je tokom postupka utvreno da su okrivljeni radi izvrenja krivinih dela za koja su prvostepenom presudom oglaeni krivim, u meusobnim komunikacijama koristili navedene telefone, pri emu je sud u obrazloenju presude za napred navedenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta takoe dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1 Po1. 22/10 od 11. 2. 2011. godine)

152.
Sud ne mora zakljuivati samo na osnovu nalaza vetaka medicinske struke ve i na osnovu drugih dokaza, o postojanju ozbiljne opasnosti da e uinilac, koji je krivino delo izvrio usled zavisnosti od upotrebe alkohola, usled te zavisnosti i dalje vriti krivina dela. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u K... K.br. 801/07 od 25.02.2008. g., okr. M.K. iz K... oglaen je krivim zbog krivinog dela nasilje u porodici iz l. 194. st. 2. u vezi st. 1. KZ i izreena mu je uslovna osuda a u presudi su dati razlozi zbog ega prvostepeni sud nije izrekao meru obaveznog leenja alkoholiara. Protiv ove presude albu je izjavio javni tuilac upravo zbog toga to prvostepeni sud nije izrekao meru bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara. Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje na osnovu izvedenih dokaza ali je pogreno zakljuio, da prema nalazu vetaka psihijatra, ne postoje uslovi za izricanje mere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara. Prema l. 84. st. 4. u vezi st. 1. KZ uiniocu se ova mera obaveznog leenja alkoholiara moe izrei ukoliko je uinio krivino delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod koga postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, te ukoliko se ova mera izrie uz uslovnu osudu kao u konkretnom sluaju, mera se izvrava na slobodi i ne moe trajati due od dve godine. U konkretnom sluaju vetak psihijatar se izjasnio da je okrivljeni delo uinio i zbog prekomerne upotrebe alkohola i da je vie puta zbog toga leen u Z.C. "Studenica" u K... i da ovom uiniocu krivinog dela treba izrei meru obaveznog leenja alkoholiara. Istina, ono na ta se prvostepeni sud poziva u presudi, jeste injenica da se vetak izjasnio da postoji "verovatnoa" da okrivljeni ponovi krivino delo, to nije dovoljan stepen izvesnosti za zakljuak suda da postoji ozbiljna opasnost da e usled zavisnosti i dalje vriti krivina dela. Meutim, do takvog zakljuka o tome da li postoji takva, ozbiljna opasnost, sud moe doi i na osnovu drugih dokaza. Ne samo da vetak ukazuje na to da je okrivljeni vie puta leen, ve i iz iskaza oteene proizlazi da je okrivljeni dugi niz godina vrea i tue uglavnom u alkoholisanom stanju, to ukazuje na ozbiljnu opasnost da okrivljeni ponovi krivino delo, tim pre to ive u istom stanu. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K.313/08 od 28.05.2008. godine)
- 82 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

IZRICANJE MERA BEZBEDNOSTI (lan 80. Krivinog zakonika)

153.
Mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi moe se izrei uiniocu krivinog dela ija je uraunljivost bitno smanjena ako mu je izreena uslovna osuda ili je puten na uslovni otpust. Iz obrazloenja: Osnovano se albom javnog tuioca ukazuje da je prilikom izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi prvostepeni sud povredio krivini zakon u smislu l. 369. ta. 4. ZKP-a budui da je odlukom o meri bezbednosti prekoraio ovlaenje koje ima po zakonu. Odredbom lana 80. st. 3. KZ propisano je da se mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi mogu izrei uiniocu krivinog dela ija je uraunljivost bitno smanjena ako mu je izreena kazna ili uslovna osuda, dok je odredbom l. 82. st. 3. KZ propisano da se mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi moe izrei uiniocu ija je uraunljivost bitno smanjena ako mu je izreena uslovna osuda ili je na osnovu l. 81 st. 5 KZ puten na uslovni otpust (u situaciji ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi krae od trajanja izreene kazne kada e sud po prestanku mere bezbednosti odrediti da se osueni uputi na izdravanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust). Dakle, imajui u vidu da je prvostepeni sud okrivljenog pravilno osudio na efektivnu kaznu zatvora za krivina dela koja je izvrio u stanju bitno smanjene uraunljivosti, to je prilikom izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi prekoraio ovlaenje koje ima po zakonu budui da je izrekao kombinaciju kazne i krivine sankcije nepravilnom primenom odredbe l. 80. i 82. KZ, na ta se osnovano ukazuje albom javnog tuioca, tako da je Apelacioni sud preinaio prvostepenu presudu u tom delu i primenom odredbe l. 81. KZ okrivljenom izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi koja e trajati dok postoji potreba za leenjem, a vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi se uraunava u vreme trajanja izreene kazne. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 2988/11 od 25. 7. 2011. godine)

154.
OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE I UVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI (lan 81. Krivinog zakonika)

Izricanje vaspitne mere pojaanog nadzora od strane organa starateljstva punoletnom licu, nije opravdano ako na strani okrivljenog postoje samo obine olakavajue okolnosti.
- 83 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Optunicom je okrivljenom stavljano na teret izvrenje krivinog dela razbojnitva iz l. 168. st. 1. KZ RS, dok je prvostepeni sud naao da u radnjama okrivljenog postoje obeleja krivinog dela iznude iz l. 180. st. 1. KZ RS, s obzirom da je naao da je protiv pravna imovinska korist koja je pribavljena ozbiljnom pretnjom, vaenjem noa i upuivanjem verbalnih pretnji radniku trafike, a visina pribavljene koristi (3.000 dinara) je relativno mala. Imovinska korist je vraena, tako da imovinsko pravnog zahteva nije bilo, delo je izvreno upotrebom pretnje, a ne upotrebom sile, a okrivljeni nije ranije evidentiran u Centru za socijalni rad kao uinilac krivinih dela. Okrivljeni je izrazio aljenje zbog celog dogaaja, te je prvostepeni sud naao da bi upuivanje okrivljenog u kaznene institucije, te izdvajanje iz porodine sredine u kojoj ivi imalo uticaja na njegovo dalje sazrevanje i razvoj, te da je boravak u pritvoru ve preventivno delovao na okrivljenog. Prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka s obzriom da je prekoraio granice optube, s obzriom da je izmenio pravnu kvalifikaciju tj. nainio je povredu iz l. 368. st.1 ta. 8. ZKP-a, kao i povredu odredaba krivinog postupka iz l. 368. st.1. ta. 11. ZKPa, jer je pobijana presuda protivrena kako sama sebi tako i razlozima presude i ista ne sadri razloge o odlunim injenicama, a dati razlozi su nejansi i u znatnoj meri protivreni sami sebi. VSS je naao da je nejasan zakljuak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog ne postoje bitna obeleja krivinog dela razbojnitva, s obzirom da nije dokazana prethodna namera okrivljenog da pribavi protiv pravnu imovinsku korist od oteenog. Dalje je VSS naao da je nejasna primena odredaba l. 82. OKZ-a, po kojoj je sudu data mogunost da izrekne odgovarajuu meru pojaanog nadzora ili zavodsku meru, ako se s obzirom na okolnosti pod kojima je delo uinjeno, te linost okrivljenog moe oekivati da e se i primenom vaspitnih mera postii svrha kanjavanja koja bi se ostvarila i izricanjem kazne. Po nalaenju strunog tima Centra za socijalni rad proizilazi da okrivljeni ima prosene intelektualne sposobnosti, nisu uoene crte nedovoljne socijalne i emocionalne zrelosti, a nalazom i miljenjem vetaka psihologa i neuropsihijatra utveno je da je u vreme izvrenja dela bio uraunljiv. Ovo sve su razlozi po oceni VSS koji nisu dovoljno jasni da bi pruili osnova za izricanje vaspitne mere uiniocu, a naroito imajui u vidu da se vaspitna mera primenjuje u onim sluajevima gde imajui u vidu celokupnu linost uinioca i okolnosti pod kojima je delo izvreno, teina izvrenog krivinog dela ne izuskuje izricanje kazne radi ostvarivanja ciljeva generalne prevencije. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br.1300/06 od 28.02.2006. godine)

155.
Odredbe o pritvoru se ne primenjuju u postupku za primenu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi. Sud okrivljenom u pritvoru, za koga su sudski vetaci psihijatrijske struke izneli miljenje da boluje od tekog oblika izofrenije, ne moe produiti postojei pritvor, niti pustiti na slobodu. Do zavretka postupka za primenu mere bezbednosti okrivljeni e se privremeno smestiti u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu K - 54/06, od 8. 06. 2006. godine)
- 84 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

OBAVEZNO LEENJE NARKOMANA (lan 83. Krivinog zakonika)

156.
Sud e, ukoliko utvrdi - na osnovu izvetaja ustanove u kojoj se mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana izvrava - da ne postoje medicinske indikacije za daljim hospitalnim leenjem osuenog, obustaviti izvrenje ove mere. Iz obrazloenja: Naznaenim prvostepenim reenjem od 23.12.2009. godine, nadleni Optinski sud je obustavio izvrenje mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana, izreenu navedenom presudom istog Optinskog suda od 10.08.2009. godine, pa je imenovani osueni upuen na dalje izdravanje kazne na koju je osuen. Isti je protiv navedenog reenja izjavio albu, predlaui njeno usvajanje i nastavak daljeg leenja. Meutim, ovom albom se neosnovano pobija prvostepeno reenje od 23.12.2009. godine. Naime, osueni u albi navodi da je, zbog krivinog dela iz lana 206. stav 1. Krivinog zakonika, osuen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, te da mu je izreena i mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana. Dalje navodi da se u Odeljenju za narkomaniju Specijalne zatvorske bolnice u B. nalazi svega par meseci, to je period u kome se ne mogu reiti njegovi trinaestogodinji problemi zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, za koje vreme nije uspeo da uspostavi znaajniju apstinenciju. Iz spisa predmeta utvreno je da je Specijalna zatvorska bolnica u B. naznaenim aktom od 16.12.2009. godine predloila sudu da se prema osuenom prekine mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana. U tom aktu je navedeno da se on u Odeljenju za narkomaniju nalazi od 20.10.2009. godine, da su laboratorijsko-biohemijske analize vezane za njegov somatsko - neuroloki status bile u fiziolokim granicama, da je odravana apstinencija u zatienoj sredini i da je postignuta verbalna distanciranost od dalje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. U izvetaju se takoe navodi da ne postoje medicinske indikacije za daljim hospitalnim leenjem te da bi trebalo prekinuti meru bezbednosti njegovog obaveznog leenja od narkomanije. Zbog toga se suprotni albeni navodi osuenog smatraju neosnovanim. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. II 608/10 od 04.02.2010. godine)

Mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana koja se izvrava na slobodi ne moe biti izreena uz kaznu zatvora. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 481/08 od 4.09.2008. godine)

157.

158.
Kada je okrivljeni vie puta izvrio krivino delo neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojne droge iz lana 246. KZ, da je ranije leen od zavisnosti od upotrebe
- 85 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO opojnih droga, te da je predmetno krivino delo uinio usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga, upuuje na to da postoji ozbiljna opasnost da e i dalje vriti krivina dela, pa da je opravdano, ukoliko su za to ispunjeni i drugi zakonski uslovi, izricanje mere bezbednosti obavezno leenje narkomana. Iz obrazloenja: Presudom okrunog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3. KZ. Vrhovni sud je ukinuo presudu okrunog suda i predmet vratio na ponovno suenje. U pobijanoj presudi okruni sud je utvrdio da je okrivljeni ranije osuivan zbog istovrsnog krivinog dela, da je predmetnu opojnu drogu herojin neovlaeno drao za vlastitu upotrebu i da je ranije leen od zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Pri tome, prvostepeni sud navodi da je prihvatio iskaz svedoka, majke okrivljenog, da je kritinom prilikom okrivljenog zatekla u besvesnom stanju, da je znala da se njen sin drogira dugi niz godina, kao i da je zadnjih nekoliko godina koristio heroin i leio se od zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Iz tih injenica moglo bi se zakljuiti da je okrivljeni predmetno krivino delo uinio usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i upuivalo bi na mogunost da postoji ozbiljna opasnost da e i dalje vriti takva krivina dela, pa je bilo opravdano, ukoliko su ispunjeni uslovi u smislu lana 83. KZ, izricanje okrivljenom mere bezbednosti obavezno leenje narkomana. Meutim, prvostepeni sud nije uopte dao razloge u pogledu navedenih injenica koje utvruje, niti je izvrio neuropsihijatrijsko vetaenje okrivljenog da bi na nesumljiv nain bilo mogue utvrditi da li je okrivljenom, s obzirom na navedene utvrene injenice, eventualno neophodno izrei meru bezbednosti obavezno leenje narkomana iz lana 83. stav 2. KZ, kao i odgovarajuu krivinu sankciju. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. 125/08 od 5. 2. 2008. godine)

159.
Nema zakonskih uslova da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti obavezno leenje narkomana iz l. 83 KZ samo na osnovu ranije izreene iste mere bezbednosti, u ranijoj pravnosnanoj presudi, a koja nije izvrena. Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda u aku K 10/08 od 10. marta 2008. okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz l. 246 st.1 KZ, i izreena mu je mera bezbednosti obavezno leenje narkomana shodno l. 83 KZ koja e se izvriti u Zavodu za izvrenje kazne ili ... Presudom Vrhovnog suda Srbije K 1347/08 od 8. jula 2008., izmeu ostalog, ukinuta je Presuda Okrunog suda u aku K 10/08 od 10. marta 2008. u odnosu na okrivljenog ... i u tom delu se predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. Izrekom pobijane presude prema okrivljenom je na osnovu l. 83 KZ izreena mera bezbednosti obavezno leenje narkomana koja e se izvriti u Zavodu za izvrenje kazne ili ..., a iz obrazloenja pobijane presude proizilazi da je ova mera bezbednosti izreena s obzirom da se radi o dugogodinjem zavisniku od opojnih droga kome je ranijom presudom Okrunog suda u aku K 85/03 od 13. aprila 2005. bila izreena ova mera ali ista nije izvrena.
- 86 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Osnovano se albom Okrunog javnog tuioca ukazuje da se mera bezbednosti ne moe izrei prema okrivljenom samo zato to izreena mera po pomenutoj ranijoj presudi nije izvrena. Naime, radi utvrivanja okolnosti predvienih l. 83 st.1 KZ od znaaja za izricanje mere bezbednosti, tj. da li je okrivljeni uinio krivino delo u zavisnosti od opojnih droga i da li postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, bilo je nuno pribaviti nalaz i miljenje vetaka neuropsihijatra, na napred navedene okolnosti, pa tek onda odluiti o opravdanosti izricanja navedene mere bezbednosti. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 1347/08 od 8.07. 2008. godine)

160.
Samo u sluaju ako je okrivljeni zbog krivinog dela za koje je oglaen krivim, osuen na kaznu zatvora, izrie se mera bezbednosti obavezno leenje narkomana shodno l. 83. st. 1. KZ u Zavodu za izvrenje kazne, a ne iste mere otvorenog tipa. Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda od 10. novembra2008. okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela iz l. 246. st. 1. KZ i osuen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, a prema njemu je izreena mera bezbednosti obavezno leenje narkomana u zavodu za izvrenje kazne ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Presudom Vrhovnog suda Srbije K. 2900/08 od 4. februara 2009. odbijaju se kao neosnovane albe branioca okrivljenog i Okrunog javnog tuioca, a presuda Okrunog suda od 10. novembra 2008. se potvruje. Neosnovano se albom branioca okrivljenog prvostepena presuda pobija zbog pogrene primene materijalnog prava i da je sud pogreno izrekao meru bezbednosti obavezno leenje narkomana a u vezi sa tim se istie da su sudski vetaci neuropsihijatri u svom nalazu predloili obavezno leenje otvorenog tipa na koji stranke nisu imale primedbu, pa je prvostepeni sud s obzirom na sadrinu nalaza i miljenja vetaka bio u obavezi da prema okrivljenom izrekne meru leenja otvorenog tipa. Ovakvi albeni navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani jer su vetaci utvrdili da je okrivljeni u vreme izvrenja krivinog dela i pritvaranja bio zavisnik od heroina, da kod njega postoji mogunost ponovnog uzimanja droge i vrenja slinih krivinih dela, pa je prema njemu potrebno odrediti meru obaveznog leenja. To znai, kada su ispunjeni uslovi izricanje ove mere je obavezno, s obzirom da je prvostepenom presudom okrivljeni osuen na kaznu zatvora pa je sud pravilno postupio kada je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno leenje narkomana koja e se izvriti u Zavodu za izvrenje kazne ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, a ne meru obaveznog leenja otvorenog tipa koja se prema citiranim zakonskim propisima - l. 83. KZ izrie kada je uiniocu izreena novana kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili osloboenje od kazne. (Presuda Vrhovnog suda Srbije 2900/08, od 4. 02. 2009)
- 87 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA (lan 84. Krivinog zakonika)

161.
Moe se izrei mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara iz l. 84. st. 1. Krivinog zakonika, ukoliko postoji ozbiljna opasnost da e okrivljeni usled zavisnosti od alkohola i dalje vriti krivina dela i ako je krivino delo izvreno usled zavisnosti od alkohola. Iz obrazloenja: U odnosu na izreenu meru bezbednosti, prvostepeni sud nije dao odgovarajue razloge za svoju odluku, ve se samo pozvao na odredbu l. 84. Krivinog zakonika. Ova zakonska odredba odnosi se na obavezno leenje alkoholiara, ali pod uslovom da je krivino delo uinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola i ako kod okrivljenog postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je ovu meru doneo na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka, koji je predloio obavezno leenje okrivljenog u specijalizovanoj bolnici, ali se pri tome nije decidirano izjasnio da li postoji ozbiljna opasnost da e on usled zavisnosti od alkohola i dalje vriti krivina dela, a prvostepeni sud, obrazlaui svoju odluku, nije utvrdio da li je okrivljeni delo izvrio usled zavisnosti od alkohola, to je bio duan da uini pre izricanja ove mere. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu K. 1.br. 3587/10 od 09.11.2010. godine)

162.
Mera bezbednosti obavezno leenje alkoholiara na slobodi ne moe se izrei okrivljenom koji je osuen na kaznu zatvora, ve iskljuivo uz izreenu novanu kaznu, uslovnu osudu ili sudsku opomenu. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog kriviog dela neovlaeno korienje tueg vozila iz lana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i izreena mu je mera bezbednosti obavezno leenje alkoholiara na slobodi. Uvaavajui albu javnog tuioca drugopstepeni sud je preinaio prvostepenu presudu tako to je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno leenje alkoholiara koja se ima izvriti u zavodu za izvrenje kazne i ima da traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora. Izricanjem mere bezbednosti drugostepeni sud je pogreno primenio odredbu lana 84. KZ, koja predvia meru bezbednosti obavezno leenje alkoholiara okrivljenog uz izreenu kaznu zatvora, a kojom je i izreena pomenuta mera bezbednosti. Pri tome prvostepeni sud zanemaruje da se mera bezbednosti obavezno leenje alkoholiara na slobodi, u smislu lana 84. stav 4. i 5. KZ, ne moe iz- 88 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO rei izvriocu krivinog dela koji je osuen na zatvorsku kaznu ve iskljuivo uz izreenu novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje od kazne. U konkretnom sluaju prvostepeni sud je postupio nezakonito, jer je izrekao navedenu meru bezbednosti iako za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi i pretpostavke. (Presuda Okrunog suda u Subotici, K. 4/08 od 15. 1. 2008. godine)

163.
Kada je okrivljenom uz uslovnu osudu izreena mera leenja na slobodi, pa se on ne podvrgne tom leenju, sud e naloiti prinudno izvrenje ove mere, neopozivajui uslovnu osudu niti se uputajui u odluku o opozivanju uslovne osude. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljenom je izreena uslovna osuda i naloeno leenje na slobodi. Poto se okrivljeni bez opravdanih razloga nije podvrgnuo leenju, o emu je sud izvrio izviajne radnje, to je prvostepenim reenjem odredio da se ova mera ima prinudno izvriti. Prvostepeni sud se nije uputao u odluku o opozivanju uslovne osude, a odredio je da ova mera ne moe trajati due od utvrene kazne zatvora. Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu lana 84. stav 5. KZ, na osnovu koje je naredio da e se mera prinudno izvriti u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Naime, ranijom odredbom lana 65. OKZ je bilo predvieno da ako se uinilac bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju na slobodi, sud moe odrediti da se opozove uslovna osuda ili da se mera obaveznog leenja prinudno izvri u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. lanom 84. stavom 5. je predvieno da ako se uinilac bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju na slobodi, sud e odrediti da e se mera prinudno izvriti u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi. Znai, prema novom KZ ne postoji mogunost opozivanja uslovne osude, ukoliko se okrivljeni dobrovoljno ne podvrgne leenju, te je stoga pravilno prvostepeni sud ne uputajui se u utvrivanje razloga za opozivanje uslovne osude, samo odredio da e se mera obaveznog leenja alkoholiara prinudno izvriti.

ZABRANA VRENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUNOSTI (lan 85. Krivinog zakonika)

164.
Prema uiniocu krivinog dela moe se izrei mera bezbednosti zabrana vrenja delatnosti kada je zloupotrebom legalno registrovane delatnosti izvrio krivino delo. Iz obrazloenja: Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odelenje, nalazi da je pravilna i odluka prvostepenog suda da se prema okrivljenom , a na osnovu lana 85. KZ-a izrekne mera bezbednosti zabrane vr- 89 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO enja grafike delatnosti u trajanju od pet godina, obzirom da je ovaj okrivljeni, kao vlasnik tamparije, izvrio krivina dela za koja je oglaen krivim, pri emu je zloupotrebljena legalno registrovana delatnost tamparije okrivljenog, to prvostepeni sud i po nalaenju ovog suda pravilno nalazi da ukoliko bi on nastavio sa obavljanjem grafike delatnosti postojala bi opasnost od vrenja krivinih dela koja su u vezi sa obavljanjem ove delatnosti, kao to su krivina dela falsifikovanja, te da se izreenom merom u navedenom trajanju u potpunosti ostvaruje svrha iste, predviena odredbom lana 78. KZ-a, koje razloge takoe kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1 Po1. 22/10 od 11. 2. 2011. godine)

ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM (lan 86. Krivinog zakonika)

165.
Uiniocu, koji je bez poloenog vozakog ispita izvrio krivino delo protiv bezbednosti javnog saobraaja moe se na osnovu lana 86. KZ izrei mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, a koja se izvrava tako to mu se vozaka dozvola oduzima, ako je u meuvremenu poloio vozaki ispit, ili mu se ne izdaje vozaka dozvola za vreme na koje je mera izreena. Iz obrazloenja: Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.5713/10 od 21.06.2010. godine okrivljena D.J., oglaena je krivom zbog izvrenja krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 297. stav 1. u vezi lana 289. stav 1. KZ, te joj je izreena uslovna osuda tako to joj je utvrena kazna zatvora u trajanju od etiri meseca i istovremeno odreeno da se utvrena kazna nee izvriti ako okrivljena za vreme od jedne godine od dana pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo. Prema okrivljenoj je izreena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od est meseci, s tim to e se uslovna osuda izreena okrivljenoj opozvati ukoliko prekri ovu zabranu. Protiv navedene presude albu je izjavio javni tuilac Prvog osnovnog javnog tuilatva u Beogradu, zbog odluke o krivinoj sankciji iz lana 367. stav 1. taka 4. u vezi lana 371. stav 1. ZKP-a, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinai pobijanu presudu i okrivljenoj D.J. izrekne stroiju krivinu sankciju, te meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom u duem trajanju. Apelacioni sud u Beogradu je odrao sednicu vea na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu lana 380. ZKP-a i albom, pa je po oceni albenih navoda i predloga naao da je ista neosnovana. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je pravilno izrekao okrivljenoj meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od est meseci, shodno odredbi lana
- 90 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO 297. stav 5. i lana 86. KZ, s tim to e se ova mera izvriti, obzirom da okrivljena nema poloen vozaki ispit, tako to e joj se dozvola oduzeti, ako je u meuvremenu poloila vozaki ispit, ili ako nije poloila vozaki ispit nee joj se izdati vozaka dozvola za vreme na koje je mera izreena, nakon polaganja ispita.

166.
Po okonanju krivinog postupka predmeti pribavljeni krivinim delom ne mogu se vratiti oteenom ako on nije vlasnik oduzetih stvari. Iz obrazloenja: Reenjem vea prvostepenog suda odbijen je kao neosnovan zahtev oteenog za povraaj oduzetih predmeta. Povodom albe oteenog Vrhovni sud je naao: odredbom lana 86. ZKP propisano je da e se predmeti koji su u toku krivinog postupka privremeno oduzeti vratiti vlasniku, odnosno draocu, ako postupak bude obustavljen a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (lan 512. ZKP). Iz spisa proizilazi da su predmeti koji su oduzeti od osuenog vraeni zlatari za koju je nesumnjivo utvreno da je oteena i vlasnik oduzetih stvari. Zahtev osuenog da mu se vrate predmeti sud je odbio kao neosnovan, s obzirom na to da se radi o predmetima pribavljenim krivinim delom koji nisu njegovo vlasnitvo. (Reenje Vrhovnog suda Srbije K II 1419/06 od 07. 11. 2006. godine)

ODUZIMANJE PREDMETA (lan 87. Krivinog zakonika)

167.
Predmet koji je upotrebljen za izvrenje krivinog dela i koji se po tom osnovu moe oduzeti moe biti samo predmet pomou kojeg je dolo do izvrenja krivinog dela, a koji je po svojoj prirodi takav da moe da slui za izvrenje krivinog dela, ili je podeen da tom cilju slui, to ne moe biti motorno vozilo kojim je prevoena opojna droga, ukoliko na vozilu nisu vrene nikakve prepravke u cilju pravljenja bunkera ili skladita. Iz obrazloenja: Po nalaenju vea Apelacionog suda u B. alba branioca okrivljenog M. J. advokata P. B., kojom se prvostepena presuda pobija u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta - motornog vozila marke "B.", registarskih oznaka L. - ..., a koje je uz potvrdu o oduzetim predmetima oduzeto od okrivljenog M. J., je osnovana. Naime, po nalaenju Apelacionog suda u B., motorno vozilo marke "B.", registarskih oznaka L ..., kojim je upravljao okrivljeni M. J., a koje je vlasnitvo njegove vanbrane supruge D. J., po nalaenju vea Apelacionog suda u B. ne moe predstavljati predmet upotrebljen za izvrenje krivinog
- 91 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO dela, u ovom sluaju krivinog dela iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika, ve, po nalaenju Apelacionog suda u B., to moe biti samo predmet pomou kojeg je dolo do izvrenja krivinog dela, a koji je po svojoj prirodi takav da moe da slui za izvrenje krivinog dela, ili je podeen da slui tom cilju. Napred navedeno iz razloga to, imajui u vidu injenicu da, iz uvida u fotodokumentaciju broj Kt upisnika ... od 26.4.2010. godine, proizlazi da je navedena droga pronaena u pregradi, koja se nalazi u komandnoj tabli vozila, levo od upravljaa volana, koja predstavlja sastavni deo komandne table - dakle nije vrena niti bilo kakva prepravka u cilju pravljenja bunkera, skladita ili neeg drugog, to ukazuje da navedeno motorno vozilo ne moe biti predmet pomou kojeg je dolo do izvrenja krivinog dela, te su, stoga, albeni navodi branioca okrivljenog osnovani, pa se navedeno putniko motorno vozilo marke "B.", registarskih oznaka L. - ..., ima vratiti okrivljenom M. J. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 253/11 od 17.2.2011. godine)

168.
Za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta neophodna je kumulativna ispunjenost sledeih uslova: da je predmet upotrebljen za izvrenje krivinog dela i da bi se isti predmet ponovo mogao koristiti kao predmet izvrenja krivinog dela. Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, prilikom razmatranja izreene mere bezbednosti oduzimanje predmetnog putnikog vozila, na osnovu odredbe lana 87. Krivinog zakonika, prvostepeni sud nije dao razloge o odlunim injenicama. Relevantne odredbe: Za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta neophodno je kumulativno ispunjenje dva uslova, i to da je predmet bio upotrebljen za izvrenje krivinog dela i da postoji opasnost da e se taj predmet ponovo upotrebiti za izvrenje krivinog dela - lan 87. stav 1. Krivinog zakonika. Prilikom obrazlaganja izreene mere, prvostepeni sud je u oalbenoj presudi samo naveo na osnovu kog lana je navedena mera izreena, smatrajui da je vozilo sredstvo koje je optueni upotrebio za izvrenje krivinog dela, ali je propustio da navede razloge i obrazloi zato smatra osnovanim izricanje takve mere. Naime, po oceni ovog suda, prvostepeni sud je morao dati jasne razloge o tome na koji nain e predmet biti i dalje korien za izvrenje krivinog dela, to je jedan od uslova za izricanje navedene mere. Ovo stoga to je re o vozilu za koje nema podataka da je bilo posebno prilagoeno prevozu opojne droge, pa su izostali razlozi o sutinskoj vezi ovog vozila i izvrenja krivinog dela, koji bi ovom vozilu dali karakter predmeta koji je bio upotrebljen prilikom izvrenja. Imajui u vidu ovakvo stanje stvari, Apelacioni sud je ukinuo presudu u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanje putnikog vozila, te vratio predmet u tom delu na ponovni postupak i odluku. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 7109/10 od 10.02.2011. godine)

169.
U situaciji kada je optueni oglaen krivim zbog krivinog dela nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz l. 348 st.1 KZ, a izreenom merom bezbednosti oduzimanje pred- 92 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO meta iz l. 87 KZ se ne navede ta se oduzima, izreka presude je nejasna, nerazumljiva i neizvriva, pa je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz l. 368 st.1t.11 ZKP. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u aku K 250/08 od 2. juna 2008. optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija iz l. 348 st.1 KZ i izreena mu je uslovna osuda, a prema optuenom je izreena mera bezbednosti oduzimanje predmeta. Presudom Okrunog suda u aku K 619/08 od 29. septembra 2008. uvaavanjem albe branioca optuenog, ukida se presuda Optinskog suda u aku K 250/08 od 2. juna 2008. samo u pogledu izreene mere bezbednosti oduzimanje predmeta i u tom delu predmet se vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, a u preostalom delu alba branioca optuenog se odbija kao neosnovana, a prvostepena presuda se potvruje. alba branioca optuenog je osnovana u pogledu izreene mere bezbednosti. Naime, u izreci prvostepene presude je samo navedeno da se prema optuenom izrie mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz l. 87 KZ ali u ovom delu izreka oalbene presude je nejasna i ovako izreena mera bezbednosti je neizvriva s obzirom da se ne zna na koje predmete se konkretno izreena mera bezbednosti odnosi. Prvostepeni sud je morao u izreku presude uneti tano koji se to predmeti krivinog dela od optuenog oduzimaju, jer se samo takva mera bezbenosti moe sprovesti a u krajnjem sluaju i povodom albe i ispitati. Stoga je u ovom delu prvostepena presuda ukinuta, pa e prvostepeni sud posebnim reenjem ponovo odluiti o meri bezbednosti oduzimanje predmeta. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 619/08 od 29.09.2008. godine)

Putniki automobil u kome je pronaena opojan droga nije posebno prepravljeno i opremljeno za prenos droge, ne moe se uzeti da predstavlja predmet koji je upotrebljen za izvrenje krivinog dela neovlaenog dranja i stavljanja u promet opojnih droga. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 2536/06 od 25.01.2007. godine)

170.

OSNOV ODUZIMANJA IMOVINSKE KORISTI (lan 91. Krivinog zakonika)

171.
Nema osnova za oduzimanje novca pronaenog kod okrivljenog ukoliko ga sud oglasi krivim da je neovlaeno radi prodaje drao opojnu drogu a ne i da je opojnu drogu prodavao, jer nema osnova da se zakljui da predmetni novac potie iz krivinog dela. Iz obrazloenja: Od imenovanog optuenog prvostepeni sud je oduzeo imovinsku korist u navedenom iznosu, dok ga je izrekom pod takom jedan pobijane presude oglasio krivim da je neovlaeno radi prodaje
- 93 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO drao supstance koje su proglaene za opojnu drogue (i to 7,83 grama opojne droge heroin i 1,75 grama marihuana). Na taj nain je prvostepeni sud izreku pobijane presude uinio nerazumljivom i protivrenom samoj sebi. Naime, odredbom lana 91. stav 1. Krivinog zakonika propisano je da niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom, dok je odredbom lana 92. stav 1. istog Zakonika propisano, izmeu ostalog, da e se od uinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivinim delom. Dakle, s tim u vezi, prvostepeni sud je od optuenog oduzeo novac, a nije ga oglasio krivim da je opojnu drogu prodavao, u kom sluaju bi se jedino moglo zakljuiti da je novac pronaen kod optuenog pribavljen krivinim delom, ve ga je oglasio krivim da je opojnu drogu u pitanju neovlaeno drao radi prodaje. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 64/12 od 15.03.2012. godine)

Odgovornost dvoje okrivljenih za isplatu steene imovinske koristi je jednaka u situaciji kada se ne moe utvrditi ko je od njih ostvario veu ili manju imovinsku korist. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu K. 188/10 od 18.02.2010. godine)

172.

OPTI POJAM REHABILITACIJE (lan 97. Krivinog zakonika)

173.
Brisanjem osude i prestankom svih pravnih posledica osude u smislu rehabilitacije, znai da se ranije uinjena dela ne mogu smatrati razlogom za odreivanje ili produenje pritvora. Iz obrazloenja: Tako se u albi branioca okrivljenog navodi, da ne postoje razlozi navedeni u prvostepenom reenju, a koji bi opravdali pritvor protiv okrivljenog po osnovu iz lana 142. stav 2. taka 3) Zakonika o krivinom postupku (dalje: ZKP), jer se shodno lanu 98. stav 2. taka 2) Krivinog zakonika (dalje: KZ), okrivljeni ima smatrati neosuivanim licem. Osnovani su ovi navodi iz albe branioca okrivljenog. To zbog toga, to je okrivljenom pravosnanom presudom Optinskog suda u B. br. K. 65/94. od 6.2.1995. godine zbog krivinog dela krae iz lana 165. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS), izreena uslovna osuda i utvrena kazna zatvora u trajanju od dva meseca, sa rokom proveravanja od jedne godine (Presuda je pravosnana od 6.2.1995), a pravosnanom presudom Optinskog suda u B.P. br. K. 292/02 od 5.12.2002. godine zbog krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 201. stav 1. KZ RS i dr, mu je izreena uslovna osuda i utvrena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, sa rokom proveravanja od tri godine (Presuda je pravosnana od 5.12.2002).
- 94 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Prema odredbama lana 98. stav 2. taka 2) KZ, zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne uini novo krivino delo. Iz spisa predmeta, konkretno iz kaznene evidencije za okrivljenog proizilazi da okrivljeni u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, kada su u pitanju obe citirane pravosnane presude, nije uinio krivino delo. Tako da se okrivljeni prema lanu 97. stav 1. KZ smatra neosuivanim, jer se rehabilitacijom (koja je u konkretnom sluaju zakonska) brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice. Ovo bez obzira na injenicu da nadleni organ uprave nije formalnom odlukom obrisao predmetne osude, jer brisanje osude i njenih posledica nastupa po sili zakona. Stoga ne postoje razlozi koji bi opravdavali da se okrivljeni zadri u pritvoru po osnovu lanu 142. stav 2. taka 3) ZKP, a ne postoje ni drugi razlozi koji bi eventualno ukazivali na opravdanost nekog od pritvorskih osnova propisanih u istom lanu ZKP. (Reenje Okrunog suda u Subotici, K. 20/08 od 18.1.2008. godine)

ZAKONSKA REHABILITACIJA (lan 98. Krivinog zakonika)

174.
Ne moe se ceniti kao relevantna okolnost prilikom donoenja odluke o pritvoru ranija osuda okrivljenog koja je brisana. Iz obrazloenja: U izjavljenoj albi branilac okrivljenog ukazuje da je sud uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka i da je pogreno utvrdio injenino stanje, imajui u vidu injenicu da - po stavu odbrane, u smislu lana 98. i lana 102. stav 6. Krivinog zakonika - izriito proizilazi da brisanjem osude prestaju sve njene pravne posledic, te da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati. U tom smislu, branilac ukazuje da sud nikako nije mogao kao dokaz izvesti utvrivanje injenica iz izvetaja iz kaznene evidencije od 20.05.2011. godine, te da tu injenicu nije mogao tretirati u smislu ranijeg ivota okrivljenog. Izneti albeni navodi ocenjeni su kao neosnovani jer - uprkos injenici da je predmetna osuda brisana i da, u tom smislu, ne treba da se ceni kao okolnost koja je relevantna prilikom donoenja odluke o pritvoru - sve druge okolnosti koje je prvostepeni sud naveo u pobijanom reenju jesu pravilno utvrene i one u svojoj meusobnoj povezanosti ukazuju na opravdanu bojazan da e okrivljeni, ukoliko bude puten na slobodu, ponoviti krivino delo. Zbog toga se pritvor prema imenovanom okrivljenom, po zakonskom osnovu iz lana 142. stav 1. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, pokazuje kao nuna i neophodna mera. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2770/12 od 19.07.2012. godine)
- 95 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

175.
Samo se u zakonom propisanom postupku utvruje nastupanje zakonske rehabilitacije, pa - ukoliko ranija osuda na taj nain nije brisana - okrivljeni se ne moe smatrati neosuivanim. Iz obrazloenja: U svojoj albi imenovani osueni istie da je prvostepeni sud pobijanom presudom povredio zakon na njegovu tetu, jer je cenio okolnost da je on ranije osuivan, iako je, shodno odredbi l. 97. i 98. Krivinog zakonika, nastupila zakonska rehabilitacija kojom se briu osude i njene pravne posledice, te se on smatra neosuivanim licem. Ovi albeni navodi osuenog su ocenjeni kao neosnovani. Naime, injenicu da li je nastupila zakonska rehabilitacija ili nije ocenjuje nadleni dravni organ u zakonom propisanom postupku. Iz spisa predmeta ne proizlazi da je na taj nain utvreno da je nastupila zakonska rehabilitacija, te da ranije osude nisu brisane. Zbog toga je prilikom donoenja odluke prvostepeni sud pravilno imao u vidu da je okrivljeni ranije osuivan, zbog ega je Apelacioni sud isti albeni navod ocenio neosnovanim. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3056/12 od 13.06.2012. godine)

176.
Zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kome je izreena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne uini novo krivino delo. Iz obrazloenja: Odredbom lana 98. stav 2. KZ je propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kome je izreena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne uini novo krivino delo. Prema odredbi lana 523. ZKP, kada su ispunjeni zakonski uslovi iz lana 98. KZ za nastupanje zakonske rehabilitacije, organ nadlean za voenje kaznene evidencije e doneti reenje o rehabilitaciji, s tim to e pre donoenja reenja obaviti potrebna proveravanja, a naroito prikupiti podatke o tome da li je protiv osuenog u toku krivini postupak za novo krivino delo koje je uinjeno pre isteka roka predvienog za zakonsku rehabilitaciju. Ukoliko organ nadlean za donoenje ovog reenja ne postupi u skladu sa ovom zakonskom odredbom i ne donese reenje o rehabilitaciji, osueno lice moe samo zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po sili zakona. Imajui u vidu izneto i injenicu da se iz spisa predmeta kao ni iz obrazloenja prvostepene presude za sada ne moe utvrditi da li je organ koji je bio nadlean doneo reenje o nastupanju zakonske rehabilitacije u odnosu na okrivljenog, niti se pak, sa sigurnou moe utvrditi kada je izvrio krivino delo za koje je oglaen krivim presudom optinskog suda od 5.10.1994. godine, od ega zavisi ocena da li je nastupila zakonska rehabilitacija u odnosu na osudu optinskog suda od 19.10.1989. godine, za sada je preuranjen zakljuak prvostepenog suda da se okrivljeni ima smatrati neosuivanim. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K1. 3419/11 od 14. 07.2011. godine)
- 96 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

177.
S obzirom da se krivini postupak protiv odreenog lica moe voditi i po privatnoj tubi, ne moe se iskljuivo na osnovu podatka da policija nije u odreenom periodu protiv odreenog lica podnosila krivine prijave zakljuiti da se protiv istog ne vodi postupak. Iz obrazloenja: U albi javnog tuioca osnovano se istie da prvostepeni sud, prilikom donoenja pobijanog reenja, nije utvrdio odlune injenice u vezi sa pitanjem da li je protiv osuenog u toku krivini postupak za novo krivino delo, uinjeno pre isteka roka predvienog za zakonsku rehabilitaciju, a to je morao uiniti na osnovu lana 523. stav 2. Zakonika o krivinom postupku. Na drugoj strani, iz obrazloenja pobijanog reenja proizilazi da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na izvetajima Policijskih uprava nadlenih po mestu roenja i mestu prebivalita. Na tim izvetajima, meutim, nije mogao zasnovati svoj zakljuak o tome da okrivljeni u zakononm propisanom roku nije izvrio novo krivino delo, te da protiv njega nisu podnete krivine prijave na teritoriji Republike Srbije u periodu od 19.07.2006. godine do 19.07.2009. godine. Naime, krivini postupak se ne pokree samo na osnovu krivinih prijava koje podnose policijski organi, ve se moe voditi i po privatnoj tubi, u kojim sluajevima policija ne vodi evidenciju. Zbog toga se ne moe samo na osnovu podataka o tome da li je policija podnosila krivine prijave protiv okrivljenog utvrditi da li je u toku krivini postupak za novo delo ili ne, kako se osnovano istie u albi javnog tuioca. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 4067/10 od 04.11.2010. godine)

178.
Neosuivanim se smatra i osueni kome je za ranije izvreno delo nastupila rehabilitacija, a ukoliko je re o zakonskoj rehabilitaciji ona je automatska, nastupa po sili zakona i nije potrebno da se aktom nadlenog organa konstatuje njeno nastupanje. Iz obrazloenja: Reenjem Okrunog suda u K... Kv. 99/08 od 9.07.2008. godine utvrena je zakonska rehabilitacija osuenog A.S. pa je odlueno da se brie uslovna osuda izreena presudom Okrunog suda u K. K. 71/05 od 15.11.2005. godine, kojom mu je zbog krivinog dela neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 245. stav 3. Osnovnog krivinog zakona izreena uslovna osuda tako to mu je utvrena kazna zatvora u trajanju od est meseci uz odreenje roka proveravanja od jedne godine. Ovakva odluka doneta je u skladu sa odredbama lana 98. stav 2. taka 2) u vezi lana 97. Krivinog zakonika. U podnetoj albi tuilac ocenjuje da je prvostepeni sud povredio krivini zakon jer je utvrdio zakonsku rehabilitaciju licu koje je pre osude na koju se odnosi rehabilitacija bilo osueno pravnosnanom presudom Optinskog suda u K K. 320/05 od 13.04.2005. godine, a u meuvremenu nije doneta pravnosnana odluka nadlenog organa o brisanju ove prethodne osude. Zakljuak tuioca je da se A.S, s obzirom na izneto, ne moe smatrati ranije neosuivanim, te nisu ispunjeni uslovi za donoenje odluke kao u izreci pobijanog reenja. Prednji navodi albe su
- 97 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO neosnovani jer odredbe lana 98. Krivinog zakonika jasno propisuju da se zakonska rehabilitacija ne daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuivana, ve i onim licima koja se po zakonu smatraju neosuivanim. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. II 1928/08 od 21.08.2008. godine)

179.
Nema zakonskih uslova za brisanje osude po samom zakonu (zakonska rehabilitacija) ako je pre donoenja sada vaeeg Krivinog zakonika, podnosilac zahteva bio osuivan pre osude za koju se trai rehabilitacija. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom osuenog osporava zakljuak prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi u smislu lana 98. stav 1. Krivinog zakonika (KZ), za primenu instituta zakonske rehabilitacije (brisanje osude po samom zakonu), po pravosnanoj presudi okrunog suda kojom je isti osuen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, zbog krivinog dela silovanja iz lana 103. stav 1. KZ RS. Naime, osueni je podneo zahtev, u smislu lana 524. ZKP, za donoenje reenja o brisanju navedene osude, koje je, po njegovom miljenju, nastupilo po samom zakonu (zakonska rehabilitacija), budui da je proteklo vreme od 10 godina od dana izdrane kazne, predvieno lanom 98. stav 2. ta. 5. KZ i da nadleni organ unutranjih poslova nije po slubenoj dunosti doneo reenje o brisanju osude. Meutim, kako zakonska rehabilitacija, kad je re o osudi na kaznu zatvora preko jedne godine, nije bila mogua prema odredbama lana 93. Osnovnog krivinog zakona i Krivinog zakona SRJ i Krivinog zakona SFRJ, vaeih u vremenu od donoenja predmetne presude do stupanja na snagu sada vaeeg KZ (l. l. 2006.), a nije mogua ni prema odredbi lana 98. stav 1. KZ, u odnosu na lica koja su osuivana pre osude za koju se trai rehabilitacija, to je ovde sluaj, jer je podnosilac zahteva ranije osuivan dva puta, to je prvostepeni sud pravilno naao da nema zakonskih uslova za brisanje predmetne osude po samom zakonu (zakonska rehabilitacija). S tim u vezi, neosnovano je isticanje u albi da prvostepeni sud nije mogao uzeti u obzir pomenute ranije presude koje su brisane to za posludicu ima da se osueno lice po zakonu smatra neosuivanim, jer brisanje osude nema to pravno dejstvo u sluajevima postupanje suda i drugih dravnih organa u vezi sa krivinim postupkom protiv ranije osuenog lica, zbog novog krivinog dela (lan 102. stav 2. KZ). (Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. 1092/06 od 27. 6. 2006. godine)

ZASTARELOST KRIVINOG GONJENJA (lan 103. Krivinog zakonika)

180.
Svakim prekidom relativna zastarelost poinje ponovo da tee, pa ukoliko ne bude prekinuta nekom novom procesnom radnjom u roku koji je predvien kao rok zastarelosti za kon- 98 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO kretno krivino delo, sud e odbiti optubu zbog nastupanja relativne zastarelosti krivinog gonjenja. Iz obrazloenja: Pobijajui presudu po osnovu povrede Krivinog zakonika (u daljem tekstu: KZ), Vii javni tuilac u albi osporava zakljuak prvostepenog suda da je nastupila relativna zastarelost krivinog gonjenja, ukazujui da je krivino delo izvreno 1996. godine, da je Okruni javni tuilac u P. protiv optuenog podigao optunicu KT 14/96 dana 2.12.1997. godine te da je tom radnjom prekinuta relativna zastarelost krivinog gonjenja, i da se od tada vie ne gleda relativna zastarelost ve apsolutna zastarelost a koja za predmetno krivino delo shodno lanu 104. stav 6. u vezi lana 103. stav 4. KZ nastupa protekom roka od 20 godina od dana izvrenja krivinog dela, a koji jo nije istekao. Iz spisa predmeta proizilazi da je Okruni javni tuilac u P. protiv optuenog podigao optunicu KT 14/96 dana 2.12.1997. godine za krivino delo neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 245. stav 1. Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: KZ SRJ) i da je kao vreme izvrenja krivinog dela naznaen januar 1996. godine. Kad se ima u vidu da je prvostepeni sud utvrdio da je Okruni sud u P. doneo presudu K. br. 117/97 dana 16.12.1997. godine kojom je optuenog oglasio krivim zbog predmetnog krivinog dela i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od est meseci, a koja presuda je ukinuta reenjem Vrhovnog suda Srbije K. br. 2046/98 od 16.2.1999. godine, te da nakon toga nisu preduzimane nikakve procesne radnje i po oceni Apelacionog suda nastupila je relativna zastarelost krivinog gonjenja za predmetno krivino delo. Neosnovano je isticanje u albi Vieg javnog tuioca da nakon podizanja optunice kojom je prekinut rok zastarelosti, da se o relativnoj zastarelosti krivinog gonjenja vie ne pazi kad se imaju u vidu odredbe lana 96. KZ SRJ, sud je u odnosu na zastarelost krivinog gonjenja duan da pazi tokom celog krivinog postupka. (Presuda Apelacionog suda u Niu, K. 250/11 od 10.2.2011. godine)

181.
Zastarelost izvrenja kazne nastupa u roku od dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, a u svakom sluaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne. Iz obrazloenja: Odredbama lana 105. stav 1. ta. 7. KZ-a propisano je da zastarelost izvrenja kazne nastupa u roku od dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, a odredbama lana 107. stav 1. ta. 6. KZ-a propisano je da zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom sluaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne. S obzirom da je u konkretnom sluaju osueni A. osuen na kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, da je presuda kojom je osuen na tu kaznu postala pravnosnana 2. 9. 2008. godine, to zastarelost izvrenja predmetne kazne nastupa 2. 9. 2012. godine tako da u konkretnom sluaju nije nastupila zastarelost izvrenja predmetne kazne. S obzirom na to, predmetna alba je ocenjena kao neosnovana. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 2725/11 od 21. 12. 2011. godine)
- 99 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

182.
Povodom predloga za obustavu krivinog postupka zbog apsolutne ili relativne zastarelosti krivinog gonjenja, prema Zakoniku o krivinom postupku ne postoji obaveza suda da negativno odlui. Iz obrazloenja: Predlog advokata branioca imenovanih okrivljenih od 23.04.2010. godine za obustavu krivinog postupka zbog apsolutne zastarelosti krivinog gonjenja a za krivino delo teke krae u saizvrilatvu iz lana 204. stav 1. taka 1. u vezi lana 33. Krivinog zakonika odbijen je Reenjem nadlenog osnovnog suda. U tom reenju sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku - izreka pobijanog reenja je nerazumljiva i sadri potpuno nejasne razloge o odlunim injenicama, zbog ega je njegovo ukidanje nuno. Isto tako, potpuno su nejasni razlozi zbog kojih je prvostepeni sud i doneo pobijano reenje tj. zbog kojih je odluio povodom predloga branioca okrivljenih radi obustave krivinog postupka, imajui u vidu da Zakonik o krivinom postupku ne predvia negativno odluivanje povodom inicijative za obustavljanje krivinog postupka zbog apsolutne ili relativne zastarelosti krivinog gonjenja. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2364/10 (2) od 22.06.2010. godine)

183.
Ukoliko je za krivino delo za koje je uinilac optuen nastupila apsolutna zastarelost krivinog gonjenja, ne moe se vriti izmena optube u smislu l. 341. st.1. ZKP, bez obzira kada je sud o tome doneo odluku. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tuilac optunim predlogom od 8.06.2001. g., okrivljenog optuio za krivino delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz l. 136. st. 1. KZRS. Izmenom optunog akta od 25.11.2003. g., podneskom van glavnog pretresa, javni tuilac nije izmenio pravnu kvalifikaciju. Prema navodima optube, krivino delo je okrivljeni uinio u toku meseca maja i juna 2000. g., pa, s obzirom na zapreenu kaznu zatvora za krivino delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz l. 136. st. 1. KZRS u trajanju od tri godine a prema l. 95. i 96. OKZ zastarelost krivinog gonjenja za ovo krivino delo, u svakom sluaju, nastupa po proteku vremena od est godina, dakle, u konkretnom sluaju, a bez blieg oznaenja dana u junu mesecu, a koje je najpovoljnije po okrivljenog, zastarelost krivinog gonjenja je nastupila 1.6.2006. g. Javni tuilac je optuni akt izmenio 24.08.2006. g., tako to je sada radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivino delo zloupotreba ovlaenja u privredi iz l. 238. st. 1. ta. 4. KZ, dakle, poto je nastupila apsolutna zastarelost za krivino gonjenje prema optuenju za krivino delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz l. 136. st. 1. KZRS. Protiv reenja kojim je prvostepeni sud obustavio krivini postupak protiv okrivljenog za krivino delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz l. 136. st. 1. KZRS, javni tuilac je izjavio albu
- 100 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO u kojoj ocenjuje da je prvostepeni sud naknadno preduzetim radnjama prihvatio izmenjenu optubu od 24.08.2006. godine. Pogreno je zakljuivanje javnog tuioca u albi da radnje koje je preduzeo prvostepeni sud na obnovi spisa i druge procesne radnje ukazuju da je prvostepeni sud prihvatio izmenjenu optubu. Ovo zakljuivanje je pogreno zbog toga to je prvostepeni sud duan da o injenici nastupanja zastarelosti krivinog gonjenja vodi rauna tokom itavog postupka i to na njeno nastupanje ne moe uticati ni vreme donoenja odluke prvostepenog suda pa ni naknadno preduzete procesne radnje od strane prvostepenog suda niti moe uticati okolnost da je javni tuilac nakon nastupanja zastarelosti krivinog gonjenja izmenio prvobitnu pravnu kvalifikaciju iz svog optunog akta i okrivljenom stavio na teret tee krivino delo sa duim rokom zastarelosti jer se time naruava pravna sigurnost okrivljenog i graana uopte. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu K.br. 385/08 od 23.07.2008. godine)

TOK I PREKID ZASTARELOSTI KRIVINOG GONJENJA (lan 104. Krivinog zakonika)

184.
Upuivanje podneska punomonika privatnih tuilaca sa predlogom da se zakae glavni pretres predstavlja procesnu radnju ovlaenog procesnog subjekta koja je preduzeta radi uticanja na tok i okonanje krivinog postupka, te se istom prekida rok zastarelosti krivinog gonjenja koji od njenog preduzimanja poinje da tee iznova. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca neosnovano ukazuje da je prvostepenim i drugostepenim reenjem, na tetu okrivljenog povreen krivini zakon iz lana 369. taka 2. ZKP-a u vezi sa lanom 104. stav 3. KZ-a, sa obrazloenjem da se kritini dogaaj desio 29. 6. 2007. godine, a da je reenje kojim je okrivljenom zbog izvrenja krivinog dela uvrede iz lana 170. stav 1. KZ-a i krivinog dela unitenje i oteenje tue stvari iz lana 212. stav 1. KZ-a-i izreena sudska opomena, doneto 9. 5. 2011. godine, iako je 30. 6. 2009. godine nastupila relativna zastarelost krivinog gonjenja, shodno odredbi lana 103. taka 7. KZ-a, koja predvia da se krivino gonjenje ne moe preduzeti kad protekne dve godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora do jedne godine ili novana kazna. Republiki javni tuilac nalazi da se podnesak punomonika privatnih tuilaca od 15. 4. 2008. godine upuen prvostepenom sudu sa ciljem da postupajui sudija zakae glavni pretres, ne moe smatrati procesnom radnjom koja je preduzeta radi otkrivanja krivinog dela ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog izvrenja krivinog dela i da je stoga pogrean zakljuak drugostepenog suda da je preduzimanjem navedene radnje prekinut tok zastarelosti krivinog gonjenja. Meutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izneti stav Republikog javnog tuioca neprihvatljiv iz razloga to u konkretnom sluaju upuivanje podneska punomonika privatnih tuilaca sa
- 101 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO predlogom da se zakae glavni pretres predstavlja delatnost - procesnu radnju ovlaenog procesnog subjekta koja je preduzeta radi uticanja na tok i okonanje krivinog postupka pri emu je osnov navedene radnje odreen u procesnom zakonu, te se istom prekida rok zastarelosti krivinog gonjenja koji od njenog preduzimanja poinje da tee iznova. Osnov za preduzimanje navedene radnje punomonika privatnih tuilaca predvien je odredbom lana 171. ZKP-a, koja pod podneskom podrazumeva zahteve, predloge, prijave, molbe, tube, albe, prigovore i druga saoptenja procesnih subjekata koje stranke i drugi uesnici u postupku upuuju organima pred kojima se vodi postupak. Upravo korienjem ove zakonske mogunosti podnet je podnesak punomonika privatnih tuilaca kojim se od prvostepenog suda trai zakazivanje glavnog pretresa, iskljuivo radi uticanja na tok i okonanje postupka zbog procesne neaktivnosti suda - sudije i postupanja suprotno odredbi lana 439. stav 2. ZKP-a, koja ga obavezuje da, nakon prethodnog ispitivanja privatne tube, dostavi optubu okrivljenom, odmah zakae glavni pretres, a ako glavni pretres ne zakae u roku od mesec dana od dana prijema privatne tube o razlozima obavesti predsednika suda koji e preduzeti mere da se glavni pretres to pre odri, na koji nain se titi jedno od naela krivinog postupka iz lana 16. stav 1. ZKP-a da je dunost suda da postupak sprovede bez odugovlaenja. Poto je navedeni podnesak punomonika privatnih tuioca imao karakter procesne radnje kojom je prekinut tok zastarelosti krivinog gonjenja, to nije dolo do nastupanja relativne zastarelosti krivinog gonjenja, te se samim tim podnetim zahtevom neosnovano ukazuje da je osporenim reenjima na tetu okrivljenog povreen krivini zakon iz lana 369. taka 2. ZKP-a u vezi sa lanom 104. stav 3. KZ-a. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 70/11 od 26. 10. 2011. godine)

185.
O zastarelosti krivinog gonjenja drugostepeni sud vodi rauna po slubenoj dunosti, pa e - preinaavanjem prvostepene presude - odbiti optubu u sluaju nastupanja apsolutne zastarelosti gonjenja. Iz obrazloenja: Naznaenom presudom nadlenog Trgovinskog suda od 02.12 2009. godine navedeno okrivljeno pravno lice i imenovani okrivljeni oglaeni su odgovornim da su izvrili privredni prestup iz lana 64. stav 1. ta. 3. i stav 2. Zakona o privatizaciji, na nain blie opisan izrekom pomenute presude. Okrivljeni su zatim osueni na novane kazne i to okrivljeno pravno lice na iznos od 100.000,00 dinara a okrivljeno odgovorno lice na iznos od 20.000,00 dinara i obavezani na njihovo plaanje, kao i na plaanje trokova na ime sudskog pauala. Imenovani okrivljeni pobija prvostepenu presudu blagovremeno izjavljenom albom zbog povreda pravila postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, pogrene primene materijalnog prava i odluke o kazni. U obrazloenju ove albe navodi se da je likvidacioni postupak nad preduzeem u pitanju poeo 03.07 2009. godine reenjem Agencije za privatizaciju, te da od toga dana ovo preduzee i ne postoji a po Zakonu o privatizaciji je drutvena/dravna svojina. Postupak je trebalo da bude obustavljen danom pokretanja likvidacije ovog drutvenog preduzea - 03.07 2009. godine, pa je sud doneo odluku za nepostojee preduzee dana 02.12.2009. godine.
- 102 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO U albi se takoe navodi da to preduzee ne radi i nema promena na raunu (to je konstatovao likvidacioni upravnik), nema linih dohodaka za zaposlene i nisu mogli platiti privatizaciju, niti direktor ima prihoda za kaznu, te da ga izdravaju deca i da on povremeno radi po graevinama na crno da bi preiveo. Apelaciono javno tuilatvo je podneskom od 26.11.2010. godine predloilo Privrednom apelacionom sudu da se, postupajui po albi okrivljenog, po slubenoj dunosti preinai prvostepena presuda i da se, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, donese presuda kojom se optuba odbija. Privredni apelacioni sud je, ispitujui pobijanu presudu po slubenoj dunosti, povodom albe okrivljenog naao da ima mesta donoenju preinaujue i odbijajue presude u ovom privredno-kaznenom postupku, bez posebne potrebe za razmatranjem albenih navoda. Izrekom pobijane prvostepene presude oglaeni su odgovornim okrivljeno pravno lice i imenovani okrivljeni zato to su postupili suprotno odredbi lana 16. stav 6. Zakona o privatizaciji poto su u postupku privatizacije koji je pokrenut po inicijativi za sprovoenje privatizacije pred Agencijom za privatizaciju dana 21.07.2003. godine propustili da u propisanom roku dostave Agenciji odgovarajui prospekt sa podacima o pravnom licu - subjektu privatizacije, niti su to uinili posle opomena od strane Agencije 28.10.2003. godine i 01.11.2004. godine radi objavljivanja u sredstvima javnog informisanja, ime su izvrili privredni prestup iz lana 64. stav 1. ta. 3 i stav 2. istog Zakona, za ta ih je prvostepeni sud oglasio odgovornim i kaznio izreenim novanim kaznama. Iako se iz ovako formulisane izreke prvostepene presude ne moe sa sigurnou utvrditi kada su istekli rokovi za dostavljanje Agenciji za privatizaciju prospekta sa potrebnim podacima za objavljivanje u sredstvima javnog informisanja, kao datumi isteka roka, pa time i vremena izvrenja ovog privrednog prestupa, oznaavaju se 21.07.2003., 28.10 2003. i 01.11 2004. godine. ak i kada bi se uzelo da je delo izvreno 01.11 2004. (a ne 21.07 2003. godine, kada je zapravo vreme izvrenja dela) odn. kada bi se rokovi za izvrenje opisane zakonske obaveze raunali najnepovoljnije po okrivljene, apsolutna zastarelost u ovom privredno-kaznenom predmetu je nastupila 01.11 2010. godine tj. po proteku est godina od dana izvrenja ovog dela privrednog prestupa, shodno lanu 37. i 40. Zakona o privrednim prestupima u vezi lana 104. Krivinog zakonika. Naime, prema odredbi lana 37. Zakona o privrednim prestupima zastarelost gonjenja za privredni prestup nastaje kada proteknu tri godine od dana izvrenja privrednog prestupa odn. prema lanu 104. Krivinog zakonika nastaje u svakom sluaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost gonjenja. Prema evidencionom listu - potvrdi o prijemu (u spisu predmeta Privrednog apelacionog suda pod brojem Pk 602/10), predmet prvostepenog suda - pod brojem Pk 55/08 od 02.12 2009. godine dostavljen je na razmatranje i odluivanje po albi okrivljenog dana 25. 11. 2010. godine u 9,23 asova i istog dana prosleen je Apelacionom javnom tuilatvu te je drugostepenom sudu vraen 29.11.2010. godine. Dakle, prema stanju u spisima predmeta, apsolutna zastarelost gonjenja za privredni prestup iz lana 64. stav 1. ta. 3. i stav 2. Zakona o privatizaciji nastupila je (bilo da se radi o 21.07 2003. godine ili 01.11 2004. godine) u svakom sluaju i pre nego to su spisi predmeta stigli drugostepenom sudu na postupak po izjavljenoj albi. Imajui u vidu sve to, Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni, vodei po slubenoj dunosti rauna o zastarelosti gonjenja za privredni prestup, shodno lanu 380. u vezi lana 369. Zakonika o krivinom postupku u vezi lana 56. Zakona o privrednim prestupima, primenom lana 391. Zakonika o krivinom postupku odluio je kao u izreci ove presude. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pk. 602/10 od 23.12.2010. godine)
- 103 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

186.
Poternica koja je na snazi prema jednom okrivljenom ne predstavlja radnju koja prekida tok zastarelosti krivinog gonjenja prema drugim saokrivljenima. Iz obrazloenja: Navedenim Reenjem Prvog osnovnog suda od 05.05.2010. godine odbijen je predlog advokata branioca imenovanih okrivljenih od 23.04.2010. godine za obustavu krivinog postupka zbog apsolutne zastarelosti krivinog gonjenja, zbog krivinog dela teke krae u saizvrilatvu iz lana 204. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika, u vezi lana 33. KZ, po naznaenoj optunici javnog tuioca Prvog optinskog javnog tuilatva od 03.03.2010. godine. U prvostepenom reenju sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku - izreka pobijanog reenja je nerazumljiva i sadri potpuno nejasne razloge o odlunim injenicama, zbog ega je njegovo ukidanje bilo nuno. Naime, potpuno su nejasni razlozi o odlunim injenicama zbog kojih prvostepeni sud smatra da raspisivanje poternice prema imenovanom okrivljenom predstavlja trajnu aktivnost nadlenih organa preduzetih u cilju gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela koja deluje i prema drugim saizvriocima odn. prema drugim saokrivljenima, imajui u vidu nespornu injenicu da je poslednja procesna radnja preduzeta u odnosu na njih donoenje reenja o sprovoenju istrage od 17.08.1994. godine. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2364/10 (1) od 22.06.2010. godine)

187.
Zastarelost krivinog gonjenja prekida se svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivinog dela, ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela. Iz obrazloenja: Za krivino delo nedozvoljena trgovina iz lana 243. stav 1. KZ-a, koje je okrivljenom optubom stavljeno na teret, zapreena je novana kazna ili zatvor do dve godine, a odredbom lana 103. ta. 6. KZ-a predvieno je da se krivino gonjenje ne moe preduzeti kad protekne tri godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne godine (relativna zastarelost krivinog gonjenja). Imajui u vidu da odredba lana 104. stav 3. KZ-a propisuje da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivinog dela, ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela, to je, po nalaenju ovoga suda, usled nepreduzimanja procesnih radnji radi gonjenja okrivljenog zbog krivinog dela za koje je optuen, u periodu duem od tri godine, poev od 5. 5. 2004. godine (kada je odloen pretres), nastupila relativna zastarelost krivinog gonjenja dana 5. 5. 2007. godine. Budui da nije bilo okolnosti koje utiu na obustavu ili prekid zastarelosti krivinog gonjenja uinioca, koji bi produili vreme za nastupanje zastarelosti, to se osnovano zahtevom za zatitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud povredio krivini zakon - lan 369. taka 3. ZKP-a, vaeeg
- 104 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO u vreme donoenja presude, donosei citiranu presudu, iako je pre njenog izricanja nastupila relativna zastarelost krivinog gonjenja i da stoga, vie nije bilo mesta daljem voenju krivinog postupka i donoenju osuujue presude, tj. izricanju krivine sankcije. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 29/10 od 10.03.2010. godine)

188.
Zastarelost krivinog gonjenja nastaje u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost. Iz obrazloenja: Okrivljenom je optunicama javnog tuioca stavljeno na teret da je dana 26.11.2001. godine i 21.11.2001. godine izvrio produeno krivino delo krae iz lana 203. stav 1. KZ, za koje je oglaen krivim, a za koje je zapreena novana kazna ili zatvor do tri godine. Odredbom lana 103. taka 6. Krivinog zakonika propisano je da se krivino gonjenje ne moe preduzeti kad protekne tri godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne godine, odnosno kad nastupi relativna zastarelost krivinog gonjenja, a odredbom lana 104. stav 6. Krivinog zakonika propisano je da zastarelost krivinog gonjenja nastaje u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost. U konkretnom sluaju, u smislu lana 104. stav 6. KZ, protekom vremena od est godina, dana 26.11.2007. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivinog gonjenja za produeno krivino delo krae iz lana 203. stav 1. KZ. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 53/10 od 31. 3. 2010. godine)

ZASTARELOST IZVRENJA KAZNE (lan 105. Krivinog zakonika)

189.
Zastarelost krivinog gonjenja za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne do tri godine nastupa u roku od tri godine od izvrenja krivinog dela, a apsolutna zastarelost kada protekne dvostruko vreme potrebno za zastarelost, odnosno est godina od izvrenja krivinog dela. Iz obrazloenja: Odredbama lana 103. stav 1. taka 6. KZ-a propisano je da zastarelost krivinog gonjenja za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne godine nastupa u roku od tri godine od izvrenja krivinog dela, a apsolutna zastarelost, shodno odredbama lana 104. stav 6,
- 105 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO kada protekne dvostruko vreme potrebno za zastarelost, odnosno est godina od izvrenja krivinog dela. S obzirom da je predmetno krivino delo (umska kraa) izvreno 22. 9. 2002. godine, to je apsolutna zastarelost krivinog gonjenja nastupila 22. 9. 2008. godine. Meutim, presuda Osnovnog suda doneta je 23. 2. 2007. godine, a postala je pravnosnana 2. 9. 2008. godine, odnosno pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivinog gonjenja. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 2725/11 od 21. 12. 2011. godine)

Zastarelost izvrenja kazne zatvora nastaje u svakom sluaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne, bez obzira to se osueni nalazi u bekstvu i to je za njim bila raspisana poternica. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. br. 631/05 od 18.04.2005. godine)

190.

TOK I PREKID ZASTARELOSTI IZVRENJA KAZNE I MERA BEZBEDNOSTI (lan 107. Krivinog zakonika)

191.
Kada je osuenom omogueno da novanu kaznu plati u pet mesenih rata a poto se zastarelost izvrenja kazne prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne - nastupio je prekid zastarelosti . Iz obrazloenja: Odluujui o predlogu postupajueg sudije, prvostepeni sud je okrivljenom pravilno zamenio novanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara kaznom zatvora u trajanju od 94 dana, u skladu sa odredbom lana 51. stav 2. Krivinog zakonika, a imajui u vidu injenicu da se okrivljeni nalazio u pritvoru ukupno est dana. Branilac okrivljenog u izjavljenoj albi navodi da je u konkretnom sluaju nastupio relativni rok zastarelosti izvrenja novane kazne, pa je predloio da se utvrdi da je nastupila zastarelost izvrenja kazne preinaenjem pobijanog reenja. Meutim, prema stanju u spisima predmeta, proizlazi da je presuda od 12.06.2009. godine postala pravnosnana dana 10.09.2009. godine, a relativna zastarelost u konkretnom sluaju nastupa protekom dve godine od osude na novanu kaznu, u smislu odredbe lana 105. stav 1. taka 7. Krivinog zakonika. S obzirom da je odredbom lana 107. stav 4. ovog Zakonika propisano da se zastarelost izvrenja kazne prekida svakom radnjom nadlenog organa, koja se preduzima radi izvrenja kazne, prema stavu Apelacionog suda, kada je osuenom omogueno da novanu kaznu plati u pet mesenih rata nastupio je prekid zastarelosti. Zbog toga je alba branioca okrivljenog ocenjena neosnovanom. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 1220/12 od 18.04.2012. godine)
- 106 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

192.
Zastarelost izvrenja novane kazne prekida se svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, ali se ne prekida deliminim uplatama novane kazne od strane samog osuenog lica. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud iznosi sledee razloge: Imenovanom osuenom je Okruni sud dana 09.04.2008. godine poslao nalog za plaanje novane kazne, a dana 23.04.2008. godine postupajui sudija mu je odobrio plaanje novane kazne u osam mesenih rata. Osueni je (dana 15.05.2008. godine, 13.06.2008. godine i 18.09.2008. godine) platio na ime novane kazne iznos od ukupno 16.500,oo dinara, a ostatak novane kazne u iznosu od 23.500,oo dinara nije platio. Zbog toga je postupajui sudija dana 13.05.2010. godine izdao naredbu da se spisi predmeta iznesu krivinom veu Vieg suda radi donoenja odluke o zameni neplaene novane kazne kaznom zatvora, jer - prema zakljuku prvostepenog suda - zastarelost izvrenja kazne nije nastupila, s obzirom da je (u smislu lana 107. stav 4. Krivinog zakonika) zastarelost prekinuta svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne. Dakle, prema razlozima prvostepenog suda, rok zastarelosti izvrenja kazne prvi put je prekinut nalogom za plaanje novane kazne od 09.04.2008. godine, a nakon toga odobrenjem postupajueg sudije da okrivljeni novanu kaznu plaa u osam mesenih rata od 23.04.2008. godine, a zatim i radnjama osuenog od 15.05., 13.06. i 18.09.2008. godine, od kada je rok zastarelosti iznova poinjao da tee. Tako dana 13.05.2010. godine, kako to navodi prvostepeni sud, kada je postupajui sudija izdao naredbu da se spisi predmeta iznesu radi zamene novane kazne kaznom zatvora - nije bilo proteklo dve godine od poslednje radnje kojom je prekinut rok zastarelosti. Meutim, osnovano se albom osuenog istie da je zakonom - lanom 107. stav 4. Krivinog zakonika - odreeno da se zastarelost prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, u kom smislu su potpuno nejasni razlozi prvostepenog suda da je tok zastarelosti prekinut i radnjama osuenog. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2 27/11 od 21.01.2011. godine)

193.
Bez obzira na kasnije donetu presudu povodom predloga za ponavljanje krivinog postupka, zastarelost izvrenja kazne zatvora se rauna od dana pravnosnanosti presude kojom je ta kazna izreena.

Iz obrazloenja: Reenjem nadlenog Osnovnog suda od 04.06.2010. godine odbijen je zahtev imenovanog okrivljenog da se utvrdi da je nastupila zastarelost izvrenja kazne zatvora koja tee od pravnosnanosti prve presude od 03.04.2006. godine. Apelacioni sud je reenjem od 07.07.2010. godine odbio kao neosnovanu albu okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog reenja.
- 107 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Protiv navedenih pravnosnanih reenja Osnovnog suda i Apelacionog suda je Republiki javni tuilac podigao zahtev za zatitu zakonitosti od 25.10.2010. godine zbog povrede krivinog zakona iz lana 369. taka 2. u vezi lana 413. stav 5. Zakonika o krivinom postupku i bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. taka 9. u vezi lana 382. istog Zakonika, sa predlogom da se zahtev uvai, da se konstatuje da su navedenim reenjima uinjene bitne povrede Zakonika o krivinom postupku i Krivinog zakonika - odredaba lana 368. taka 9. u vezi lana 382. i lana 369. taka 2. u vezi lana 382. Zakonika o krivinom postupku i lana 105. taka 7. i lana 107. stav 6. Krivinog zakonika, te da se reenja preinae i konstatuje da je nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne. Vrhovni kasacioni sud je, poto je postupljeno u smislu lana 422. stav 2. i 3. Zakonika o krivinom postupku, odrao sednicu vea u odsustvu uredno obavetenog zamenika Republikog javnog tuioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa reenjima protiv kojih je zahtev za zatitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, naao: Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje da su prvostepeni sud (odbijanjem zahteva okrivljenog da utvrdi nastupanje apsolutne zastarelosti izvrenja kazne), i drugostepeni sud (koji je potvrdio prvostepeno reenje) povredili krivini zakon na tetu imenovanog okrivljenog. Meutim, takvim odlukama nisu povreene procesne odredbe - lan 369. stav 2. u vezi lana 413. stav 5. i lan 368. taka 9. u vezi lana 382. Zakonika o krivinom postupku, koje javni tuilac navodi kao osnov podnoenja zahteva, ve se radi o povredi materijalnog prava i to odredaba lana 105. taka 7. i lana 107. stav 6. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, kako to i tuilac navodi u predlogu u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu. Prema stavu prvostepenog i drugostepenog suda rok zastarelosti izvrenja kazne poinje da tee od dana pravnosnanosti presude Okrunog suda od 16.01.2008. godine kojom je ostavljena na snazi prvobitna presuda Optinskog suda od 03.04.2006. godine, a kojom presudom je okrivljeni u odsustvu oglaen krivim i osuen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovite niestepenih sudova je pogreno, jer u krivinom postupku u kome je sueno u odsustvu okrivljenog i u kome doe do ponavljanja krivinog postupka, pa se ranija presuda u celosti odri na snazi, rok zastarelosti izvrenja kazne, poinje da tee od dana kada je ta prvobitna presuda postala pravnosnana, a ne od dana pravnosnanosti presude donete u ponovljenom postupku, jer se takvom presudom samo nastavlja raniji kontinuitet. Prema odredbi lana 107. stav 1. Krivinog zakonika, zastarelost izvrenja kazne poinje da tee od dana kada je presuda kojom je kazna izreena postala pravnosnana. U konkretnom sluaju, kazna zatvora okrivljenom izreena je presudom Optinskog suda od 03.04.2006. godine, pa se rok zastarelosti izvrenja kazne mora raunati od dana pravnosnanosti presude. Prema spisima predmeta, presuda od 03.04.2006. godine bila je istaknuta na oglasnoj tabli suda od 06.04. do 25.04.2006. godine, pa se - u smislu lana 163. stav 2. u vezi stav 1. Zakonika o krivinom postupku datum 14.04.2006. godine uzima kao dan dostavljanja presude okrivljenom i od tog dana tekao je rok od 15 dana za izjavljivanje albe. Kako alba nije bila izjavljena, presuda je postala pravnosnana istekom tog roka - 03.05.2006. godine. Kako se, u konkretnom sluaju, shodno odredbi lana 105. taka 7. Krivinog zakonika, izreena kazna ne moe izvriti kad protekne dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine i kako, shodno odredbi lana 107. stav 6. istog Zakonika, zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne, to je dana 03.05.2010. godine nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora u trajanju od jedne godine na koju je okrivljeni osuen presudom Optinskog suda od 03.04.2006. godine.
- 108 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Imajui sve to u vidu, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je povreen krivini zakon na tetu okrivljenog - lan 105. taka 7. i lan 107. stav 6. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, te je preinaio navedena reenja i utvrdio da je nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora. Ista se ne moe izvriti. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 186/10 od 17.11.2010. godine)

194.
Tok zastarelosti izvrenja novane kazne ne prekida traenje izvetaja od izvrnog suda o tome u kojoj se fazi nalazi izvrni postupak radi naplate novane kazne na koju je osueni osuen u krivinom postupku. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem Vieg suda od 12.07.2010. godine, imenovanom okrivljenom zamenjena je novana kazna u navedenom iznosu na koju je osuennaznaenom pravnosnanom presudom Okrunog suda od 24.04.2007. godine kaznom zatvora u trajanju od 60 dana. Odredbom lana 105. taka 7. Krivinog zakonika je propisano da relativni rok zastarelosti izvrenja novane kazne iznosi dve godine, a odredbom lana 107. stav 1. istog Zakonika da zastarelost izvrenja kazne poinje od dana kada je presuda kojom je kazna izreena postala pravnosnana. Prema stavu Apelacionog suda kao drugostepenog, osnovano se albom imenovanog osuenog ukazuje da radnja koju je Okruni sud preduzeo dana 16.12.2008.godine, kada je uputio zahtev etvrtom optinskom sudu da mu se dostavi izvetaj o tome da li je sprovedeno izvrenje na osnovu reenja o dozvoli izvrenja, kao i u kom stadijumu postupka se nalazi izvrna stvar za okrivljenog, ne predstavlja radnju preduzetu radi izvrenja kazne u smislu odredbe lana 107. stav 4. Krivinog zakonika, ve samo zahtev informativne prirode o tome u kojoj fazi postupka se nalazi navedeni predmet, tako da se - i po oceni ovoga suda - ne moe smatrati da je ovom radnjom prekinut rok zastarelosti izvrenja novane kazne, a kako je to zakljuio prvostepeni sud u pobijanom reenju. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 4190/10 od 14.12.2010. godine)

Reenje o izvrenju protiv lica osuenog u krivinom postupku a doneto u izvrnom postupku radi prinudne naplate izreene novane kazne na koju je osuen - nije radnja koja prekida tok zastarelosti izvrenja novane kazne. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 2. 3104/10 od 03.09.2010. godine)

195.

196.
Shodno l. 107 st. 6. KZ nema prekida zastarevanja u sluaju nastupanja apsolutne zastarelosti izvrenja kazne zatvora. Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u K 545/04 od 14. avgusta 2008. odbijen je zahtev osuenog kojim je traio da se utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora po presudi ...
- 109 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Reenjem Okrunog suda u K. 601/08 od 29. septembra 2008., uvaavanjem albe osuenog, preinauje se reenje Optinskog suda u K 545/04 od 14. avgusta 2008. pa se utvruje da je dana 9. juna 2007. nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora u trajanju od etiri meseca na koju kaznu je osuen ... Imajui u vidu injenino stanje a polazei od toga da je presuda Optinskog suda u K 545/01 od 22. novembra 2002. postala pravnosnana 9. juna 2003., to je dana 9. juna 2007. nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora po navedenoj presudi. Pri tom su bez znaaja okolnosti koje prvostepeni sud navodi u oalbenom reenju o navodnom prekidu zastarevanja s obzirom da je u konkretnom sluaju nastupila apsolutna zastarelost izvrenja kazne zatvora, koja do sada nije izvrena, a to se utvruje uvidom u spise Optinskog suda u Ik 136/03. (Iz Reenja Okrunog suda u aku K 601/08 od 29.09.2008. godine)

197.
Ukoliko osueni izdrava kaznu zatvora po jednoj presudi, za to vreme mu ne tee rok relativne zastarelosti izvrenja kazne zatvora izreene drugom presudom. Iz obrazloenja: Vrhovni sud nalazi da su albeni navodi optuenog neosnovani i da je prvostepeni sud pravilno naao da nije nastupila zastarelost izvrenja kazne zatvora u trajanju od est meseci po presudi Okrunog suda u U, K. 323/02 od 28.08.2002. godine. Naime, zastarelost izvrenja kazne poinje da tee od dana pravnosnanosti presude (lan 107. stav 1. Krivinog zakonika) dana 28.08.2002. godine i prekida se radnjom suda preduzetom radi izvrenja, tj. danom dostavljanja presude na izvrenje 24.09.2002. godine. S obzirom na to da je osueni M.M. ve bio na izdravanju kazne po drugoj presudi, u takvom sluaju ne tee relativni rok zastarelosti. Apsolutni rok zastarelosti tee za sve vreme za koje se osueni nalazi na izdravanju kazne, poev od pravnosnanosti presude 28.08.2002. godine i za kaznu zatvora od est meseci iznosi etiri godine (lan 105. taka 7) u vezi lana 107. stav 6. navedenog zakonika), pa bi zastarelost nastupila 28.08.2006. godine. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 498/06 od 25.05.2006. godine)

ZNAENJE IZRAZA U OVOM ZAKONIKU (lan 112. Krivinog zakonika)

198.
Venana snaha (supruga potomka) i svekrva - majka supruga (predak) smatraju se lanovima porodice, u smislu lana 112. stav 28. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Imenovana okrivljena je prvostepenom presudom nadlenog Osnovnog suda, na osnovu lana 355. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, osloboena od optube da je izvrila krivino delo nasilje u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika.
- 110 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Obrazlaui ovakvu svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da snaha (ni venana, ni nevenana) nije lan porodice, u smislu odredbe lana 112. stav 28. Krivinog zakonika, pa da zbog toga delo koje joj se stavlja na teret nije krivino delo. Ovom odredbom je propisano da se lanovima porodice, izmeu ostalog, smatraju i preci suprunika u pravoj liniji krvnog srodstva, dakle i venana snaha (supruga potomka) i svekrva - majka supruga (predak). U navedenoj situaciji, a s obzirom da prvostepeni sud nije utvrdio da li je oteena brana ili vanbrana supruga sina okrivljene, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu, uz nalog prvostepenom sudu da u ponovnom postupku utvrdi ovu injenicu kao odlunu za donoenje odluke u predmetnoj krivinopravnoj stvari. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 1336/12 od 05.04.2012. godine)

UBISTVO (lan 113. Krivinog zakonika)

Okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela ubistva u pokuaju (lan 113. u vezi lana 30. KZ), a ne krivinog dela tekog ubistva u pokuaju (l. 114 st. 1. ta. 1. KZ) jer se u radnjama okrivljenog nisu stekli objektivni i subjektivni uslovi podmuklosti. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 1744/07 od 5.11.2008. godine)

199.

Ubistvo je izvreno sa direktnim umiljajem kada je optueni bio svestan da nanoenjem udaraca sekirom u vitalni deo tela - glavu, oteenu moe liiti ivota, to je i hteo, na ta posebno ukazuje i injenica da je posle nanoenja udaraca oteenoj pozvao sina i saoptio mu ta je uinio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 1735/06 od 13.09.2006. godine)

200.

Ubistvo je izvreno sa direktnim umiljajem kada je uinilac bio svestan svojih postupaka i hteo da ispaljivanjem hica i to jednog za drugim u pravcu oteenog koji su ga i pogodili, istoga lii ivota. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 278/06, od 30.03.2006. godine)

201.

202.
Postojanje namere da se neko lii ivota nije element ovog krivinog dela, jer za subjektivni odnos uinioca prema krivinom delu ubistva dovoljno je da postoji odreeni oblik umiljaja. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela ubistva .U svojoj odbrani okrivljeni je naveo da je kritinom prilikom konzumirao alkohol i to pivo, pa kako mu je nestalo piva, krenuo je po jo u
- 111 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO oblinju prodavnicu. Ispred prodavnice se umeao u razgovor prodavaca diskova i nekih momaka koji su eleli da zamene kupljene diskove. Okrivljeni nije dozvoljavao da se izvri zamena, a kako na njega nisu obraajali panju iz pojasa je izvukao revolver i uperio ga u glavu jednog od prisutnih lica, te na udaljenosti od 20 cm, od njegove glave opalio projektil koji ga je pogodio u glavu i naneo mu smrtonosnu povredu u vidu prostrelne rane glave i mozga. Vetaenjem je nesporno utvreno da je krititnom prilikom okrivljeni bio pod dejstvom alkohola, ali je njegova sposobnost da shvati znaaj svog dela, kao i mogunost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno. Vetaenjem je dalje utvreno da je okrivljeni osoba prosenih intelektualnih sposobnosti sa emocionalno nestabilnom linosti i sklonosti da se olako pasivno prepusti raspoloenjima i izazovima spoljnih emocija. albeni razlozi u pogledu subjektivnog odnosa uinioca prema delu, odnosno da je okrivljeni imao samo nameru da zaplai oteenog i njegove drugove, u konkretnom sluaju su neosnovani. Naime, okrivljeni je mogao znati da ovakvom svojom radnjom moe izazvati smrtnu posledicu, to je i hteo, to znai da je postupao sa direktnim umiljajem. Namera nije bitan subjektivni elemenat ovog krivinog dela, odnosno namera nije uslov za postojanje ovog krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. 444/05 od 29.06.2005. godine)

TEKO UBISTVO (lan 114. Krivinog zakonika)

203.
Za postojanje krivinog dela teko ubistvo izvreno na svirep nain neophodno je da uinilac bude svestan da rtvi nanosi teke i suvine patnje uz odsustvo oseanja saaljenja i samilosti. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se kod optuenog, nakon to je zadobio prvi udarac, razvio strah srednjeg intenziteta a potom - kad su napadai nastavili da ga udaraju - i fizioloki strah jakog intenziteta, da je bio u stanju bitno smanjene uraunljivosti i da na njegovoj strani nije postojala volja da rtvi - oteenoj, kojoj je zadavao veliki broj udaraca, mui i komada i kod nje izazove vee patnje. Takoe je utvrdio da je bio pod uticajem alkohola u stanju tekog pijanstva, te da je prisustvo alkohola u to vreme kod optuenog posluio kao "okida" da se lake odlui na izvrenje krivinog dela, a to sve ima potvrdu u nalazu vetaka neuropsihijatra. Imajui u vidu da je optueni oteenoj povrede naneo zadavanjem udaraca u kratkom vremenskom periodu od nekoliko desetina sekundi do nekoliko minuta (to pouzdano nije mogue vremenski tano utvrditi kao ni redosled zadavanja istih jer nisu sve smrtonosne), prvostepeni sud pravilno utvruje da nanoenje ovih povreda nije praeno izrazito intenzivnim fizikim bolovima kao to je to kod upotrebe tupine mehanikog orua, a ovo takoe na osnovu nalaza vetaka. Nadalje, kad se imaju u vidu nalazi oba vetaka, prvostepeni sud pravilno izvodi i zakljuak da nije utvreno postojanje subjektivnih obeleja na strani optuenog da bi postojalo krivino delo teko ubistvo izvreno na svirep nain, jer on nije eleo da oteenoj nanese teke patnje.
- 112 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Zbog toga su neosnovani navodi u albi javnog tuioca da je oteena tom prilikom trpela fizike bolove jakog intenziteta. Neosnovano je isticanje da se kod oteene prilikom zadobijanja udaraca prvo razvio, a potom i da je trpela panini strah od smrti, jer se vetak izjasnio o tome kao o mogunosti, s obzirom da je bila licem okrenuta ka optuenom. Ovo posebno zbog toga to nije mogue utvrditi koliko dugo je eventualno trpela taj strah, s obzirom da su neke povrede bile na granici bezuslovno smrtonosnih a da nije mogue utvrditi redosled njihovog nastanka, te postoji mogunost i da joj je odmah naneta takva jedna povreda, koja je izazvala nastupanje smrti a samim tim uinila da panini strah od smrti nije ni mogao nastati. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K. 3205/10 (2) od 07.12.2010. godine)

Osim objektivnih elemenata koji se sastoje u nanoenju rtvi tekih bolova i patnji koji prelaze intenzitet patnji redovno vezanih za lienje ivota, svirep nain izvrenja kao obeleje krivinog dela teko ubistvo sadri i subjektivne elemente koji se ispoljavaju u svesnom, eljenom nanoenju rtvi tekih bolova i patnji ili u pristajanju na takve patnje ili ak u oseanju zadovoljstva u mukama rtve. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 2198/06 od 22.01.2007. godine)

204.

Pripadnik policije koji u vreme ratnog stanja samovoljno napusti jedinicu i u pijanom stanju, van konteksta rata i bez bilo kakve veze sa svojim policijskim dunostima, lii ivota dva lica u jednom stanu i dva lica u automobilu koji je zaustavio, izvrio je krivino delo ubistva, a ne krivino delo ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1379/05 od 6.10.2005. godine)

205.

Postoji sticaj dva krivina dela ubistva, od ega je jedno delo ostalo u pokuaju, ako je jedno od ovih dela prema okolnostima izvrenja "situaciono". (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I br. 840/04 od 3.03.2005. godine)

206.

UBISTVO NA MAH (lan 115. Krivinog zakonika)

207.
Pojam jake razdraenosti predstavlja pravni institut, i Ocena postojanja stanja jake razdraenosti pripada sudu, a ne sudskim vetacima jer je u pitanju pravni institut. Iz obrazloenja: injenica je da sud psihiko stanje okrivljenih, u vreme izvrenja krivinog dela, utvruje na osnovu nalaza i miljenja u kome su vetaci pozvani da objasne psihiko svojstvo okrivljenih kao
- 113 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO uinilaca u vreme njihovog protivpravnog postupanja. U konkretnom sluaju, prema nalazu i miljenju Komisije vetaka - neuropsihijatara i psihologa, okrivljeni su bili u stanju jake razdraenosti. Meutim, Apelacioni sud tu injenicu nije utvrivao samo na osnovu nalaza vetaka, ve je uzeo u obzir i druge okolnosti koje proizlaze iz spisa predmeta. Nesporno je da je kritinog dana sada pokojni vreao okrivljene, te im i pretio, na nain kako je to opisano u izreci ove presude. Meutim, po oceni Apelacionog suda, te uvrede i pretnje, objektivno gledane, nisu mogle prouzrokovati afektivno stanje izraeno u jakoj razdraenosti, usled koje bi okrivljeni, bez kritikog rasuivanja, u trenutku odluili da izvre ubistvo. Ovo posebno imajui u vidu ponaanje okrivljenih nakon upuenih rei koje im je on uputio, gde prvoimenovani okrivljeni prvo kae svojoj supruzi "idi odavde", jer, da se zaista uplaio tih rei (" da ih napolju eka esnaest snajperista koji su rasporeeni oko restorana ") sigurno je da ne bi svoju suprugu uputio da izae sama, a potom - nakon izvrenog krivinog dela, koje nije svojstveno uplaenim licima, odlaze u stan svog prijatelja, od koga trae da im donese sredstva za higijenu, zatim neto za jelo, a najzad i naruivanje devojaka iz tzv. poslovne pratnje, to sve oigledno govori o njihovom stanju, kako pre, tako i nakon izvrenog krivinog dela, i koje nikako, po nalaenju Apelacionog suda, ne odgovara licima koja su bila u strahu visokog intenziteta, uzbueni zbog onoga to se prethodno desilo. U konkretnom sluaju, sudski vetaci (Komisija vetaka neuropsihijatara i psihologa Instituta za psihijatriju KCS) su prekoraili svoja ovlaenja, navodei da su okrivljeni postupali u stanju "jake razdraenosti", budui da pojam "jake razdraenosti" predstavlja pravni institut, i ocena da li se neko lice nalazi u stanju "jake razdraenosti" pripada sudu, a ne vetacima. Zbog toga Apelacioni sud u ovom delu nije prihvatio miljenje pomenute komisije, dok je u preostalom delu nalaz i miljenje prihvaen. Ponaanje ubijenog u konkretnom sluaju je bilo drsko i izazivako, ali oigledno, imajui u vidu navedeno, nije imalo karakteristike tekog vreanja, koje bi okrivljene moglo dovesti u jaku razdraenost i opravdati pravnu kvalifikaciju krivinog dela po lanu 48. Krivinog zakona Republike Srbije (lan 115. Krivinog zakonika). Pod tekim vreanjem podrazumeva se takvo uvredljivo ponaanje ubijenog koje moe u velikoj meri da uzruja uinioca i dovede do uzbuenja, gneva i revolta; dakle, mora biti takvog intenziteta da, po objektivnoj oceni, prouzrokuje jaku razdraenost uinioca, u kojoj se on bez kritikog rasuivanja i u trenutku (na mah) odlui da izvri ubistvo. Kako po objektivnoj oceni ponaanje ubijenog prema okrivljenima (imajui u vidu opisano ponaanje okrivljenih pre i posle ubistva) nije imalo vid tekog vreanja, zakljuak Apelacionog suda je da se u ovom sluaju ne moe raditi ni o krivinom delu ubistva na mah, iz lana 48. Krivinog zakona Republike Srbije (lan 115. Krivinog zakonika). (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 6777/10(2) od 20.05.2011. godine)

Okolnost da se optueni u vreme izvrenja dela nalazio u stanju jake razdraenosti ne iskljuuje umiljaj optuenog na lienje ivota. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 2449/05, od 7.02.2006. godine)

208.

Meusobno se ne iskljuuju, kod krivinog dela ubistva na mah, stanje jake razdraenosti i postupanje u nunoj odbrani. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K 1057/04 od 1.06.2005. godine)
- 114 -

209.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

NAVOENJE NA SAMOUBISTVO I POMAGANJE U SAMOUBISTVU (lan 119. Krivinog zakonika)

Surovo ili neoveno postupanje kao obeleje krivinog dela navoenja na samoubistvo iz lana 119. stav 5. u vezi stava 1. KZ, mora se ostvariti sukcesivnim vremenski kontinuiranim postupcima prema drugom licu, gde izmeu uinioca dela i samoubice, mora postojati odnos podreenosti i zavisnosti. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 128/04 od 1.06.2004. godine)

210.

TEKA TELESNA POVREDA (lan 121. Krivinog zakonika)

211.
Za razgranienje teke telesne povrede kvalifikovane smru (iz lana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika) od ubistva moraju se primeniti objektivni (priroda radnje, sredstvo izvrenja, okolnosti sluaja) i subjektivni kriterijumi (ocena vinosti). Iz obrazloenja: Nadleni Okruni javni tuilac alio se na prvostepenu presudu zbog pogreno utvrenog injeninog stanja, povrede krivinog zakona i izreene krivine sankcije. Prema navodima iz albe, u konkretnom sluaju u sutini se radi o krivinom delu teko ubistvo iz lana 114. stav 1. taka 2. Krivinog zakonika, s tim da je delo izvreno uz eventualni umiljaj odn. da su izvrioci pristali na nastupanje posledice u vidu smrti lica koje su fiziki zlostavljali, koje nije moglo da se brani niti se branilo i koje je ve bilo oboreno, pa su ga udarali i obuvenim stopalima u predelu glave i vrata, dakle - u predelu vitalnih organa. Vrhovni sud je odrao sednicu vea i razmotrio sve spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i reenjem, pa je - po oceni navoda u izjavljenim albama i predloga Republikog javnog tuioca - naao: Prvostepeni sud je utvrdio: Poto je imenovani oteeni bio oboren ispred bifea i pao na beton, potpuno bespomoan je leao na leima; maloletnici su ga udarali pesnicama, utirali i gazili nogama. I pored ovakvog utvrenja, prvostepeni sud nalazi da kritinom prilikom umiljaj uinioca - maloletnika nije bio upravljen na lienje ivota oteenog, da oni to nisu hteli odn. na to nisu pristali. Za ovo svoje pravno shvatanje ne daje odgovarajue razloge i pored loginog pitanja - dokle su ga oni tukli tj. do kog momenta je oteeni davao znake ivota, budui da je prvostepeni sud izrekom utvrdio da je oteeni preminuo na licu mesta.
- 115 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Prvostepeni sud takoe nalazi da maloletnici nisu pri bezobzirnom nasilnikom ponaanju iz obesti liili ivota oteenog, ve su mu samo naneli teku telesnu povredu iz lana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, ne objanjavajui razliku izmeu ova dva krivina dela odn. teke telesne povrede i ubistva pri bezobzirnom nasilnikom ponaanju, za ta, inae, postoje objektivni i subjektivni kriterijumi. Kod krivinog dela iz lana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, smrt oteenog nastupa kao posledica teke telesne povrede, a ne kao posledica radnje izvrenja ubistva, jer bi se tada radilo o krivinom delu ubistva. Za razgranienje teke telesne povrede kvalifikovane smru od ubistva moraju se primeniti objektivni (priroda radnje, sredstvo izvrenja, okolnosti sluaja) i subjektivni kriterijumi (pitanje vinosti), to prvostepeni sud nije uinio. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 37/09 od 27.04.2009. godine)

212.
Krivino delo teke telesne povrede u saizvrilatvu postoji u sluaju kada su dvojica okrivljenih naizmenino tukli oteenog i naneli mu teke telesne povrede. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u K. 54/06, od 6. februara 2008. okrivljeni su oglaeni krivim zbog izvrenja krivinog dela teke telesne povrede iz l. 121. st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u K.782/08, od 11. februara 2009. odbijaju se kao neosnovane albe OJT u i branioca okrivljenih, a presuda Optinskog suda u K. 54/06, od 6. februara 2008. se potvruje. Neosnovani su navodi albe kojim se istie povreda Krivinog zakona, tj. da nije utvreno ko je od okrivljenih naneo teke telesne povrede oteenom, pa stoga oni mogu odgovarati samo za krivino delo uestvovanje u tui. Meutim, i u ovom delu alba je neosnovana jeg je prvostepeni sud sigurno utvrdio da su okrivljeni zajedno tukli oteenog viestrukim udaranjem pesnica, utiranjem nogama, stezanjem, davljenjem i tako oteenom naneli brojne teke povrede, pa je pravilan zakljuak prvostepenog suda da su okrivljeni navedeno krivino delo izvrili u saizvrilatvu i sa istim oblikom krivice - umiljajem. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 782/08, od 11.02.2009. godine)

213.
Ako je napadnuti namerno provocirao napad, ne postoji pravo na nunu odbranu. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo teke telesne povrede iz lana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika. Okrivljeni se u toku postupka branio da je oteenom naneo teku telesnu povredu opasnu po ivot, jer se branio od napada oteenog koji je bio pijan, kao i da verbalni sukob koji je prethodio ovom dogaaju, nije od uticaja na pravo na nunu odbranu. Ne postoji pravo na nunu odbranu u sluaju ako je napadnuti namerno provocirao napad, da bi u navodnoj nunoj odbrani naneo povredu ili oteenje dobara provociranog lica. Priznanje nune odbrane u ovakvom sluaju znailo bi sankcionisanje zloupotrebe prava na nunu odbranu. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K- 3520/06 od 16.01.2007. godine)
- 116 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

214.
Unitenjem slezine ostvaruje se kvalifikacija iz lana 121. stav 2. Krivinog zakonika. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2334/06 od 15.09.2006. godine)

215.
Kada je okrivljeni u kafani ubo tri lica i naneo im teke telesne povrede ne moe postojati produeno krivino delo, nego okrivljeni odgovara za tri krivina dela teke telesne povrede. Kod krivinih dela protiv ivota i tela ne moe postojati krivino delo u produenom trajanju. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K.771/06 od 7.09.2006. godine)

LAKA TELESNA POVREDA (lan 122. Krivinog zakonika)

216.
Ne moe se kvalifikovati kao pokuaj teke telesne povrede iz l. 53. st. 1. KZ u vezi l. 19. OKZ radnja uinioca, koji pitoljem puca u noge oteenom nanevi mu pri tome laku telesnu povredu, samo zato to je ona naneta pitoljem kao opasnim orujem i to je drugom licu isti uinilac naneo teku telesnu povredu. Iz obrazloenja: Optunicom Optinskog javnog tuioca u K... okr. Z.K. optuen je da je uinio jedno produeno krivino delo teka telesna povreda iz l. 53. st. 1. KZRS i jedno krivino delo teka telesna povreda u pokuaju iz l. 53. st. 1. KZ u vezi l. 19. OKZ. Presudom Optinskog suda u K... K.br. 975/06 od 3.12.2007. g., okr. Z.K. je oglaen krivim zbog jednog krivinog dela teka telesna povreda iz l. 53. st. 1. KZRS i jednog krivinog dela laka telesna povreda iz l. 54. st. 2. u vezi st. 1. KZRS. Protiv ove presude blagovremeno je albu izjavio javni tuilac a nakon razmatranja spisa drugostepeni sud je albu javnog tuioca odbio iz sledeih razloga:Radnje uinioca se kvalifikuju kao pokuaj ukoliko je izostala posledica a u konkretnom sluaju oteenom V.R. je okr. Z.K. pucanjem iz pitolja u noge naneo telesnu povredu koja je kvalifikovana kao laka telesna povreda, dakle, delo je svreno a za postojanje krivinog dela laka telesna povreda iz l. 54. st. 2. KZRS, kao element bia krivinog dela, potrebno je da to uini sredstvom podobnim da se telo teko povredi pa samo s obzirom na prirodu oruja kojim je krivino delo uinjeno ne moe se radnja okrivljenog kvalifikovati kao pokuaj teeg krivinog dela kao ni zbog toga to je istim orujem drugom licu naneta teka telesna povreda jer je u sluaju oteenog V.R. nastupila posledica u vidu lake telesne povrede. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K. 341/08 od 11.6.2008. godine)
- 117 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

217.
Kod krivinog dela laka telesna povreda iz l. 122. st. 1. KZ nije potrebna namera ve je dovoljan umiljaj, da okrivljeni zna ili je svestan da privatnog tuioca udara pa hoe ili pristaje da mu nanese povredu. Ukoliko je telesna povreda indirektna posledica nekog postupanja onda je ona naneta iz nehata, odnosno okrivljeni je olako drao da ona nee nastupiti a nehatno postupanje pri izvrenju ovog krivinog dela nije kanjivo. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu K. 3/07 od 31.01.2007. godine)

218.
Ukoliko iz iskaza okrivljenog proizilazi da je neposredno pre izvrenja dela imao u posedu i puku i municiju, nije osnovana tvrdnja odbrane da je krivino delo izvreno sa nehatom, jer uinilac nije znao da je puka napunjena. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 57/07 od 10.05.2007. godine)

219.
Prvostepeni sud je okrivljenog oglasio krivim zbog krivinog dela laka telesna povreda iz lana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a da je pri tome naveo u izreci presude da je okrivljeni nekontrolisano udario oteenog dva puta u predelu glave sekirom i to prvi put drvenom dralicom, a drugi put metalnim unikom, a u obrazloenju presude se navodi da je okrivljeni delo izvrio sa umiljajem, pa je izreka presude u pogledu vinosti suprotna obrazloenju pa je time uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. ZKP. (Iz Reenja Okrunog suda u aku K .br. 200/05 od 1.06.2005. godine)

220.
Ruke kojima je okrivljeni naneo povrede po licu oteenom u vidu krvnih podliva i oguljotina predstavljaju sredstvo podobno da telo teko povredi obzirom da je okrivljeni poznavalac borilake vetine karatea i nosilac crnog pojasa esti dan. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 504/05 od 9.03.2005. godine)

221.
Kada okrivljeni prema trojici mladia puca u pravcu njihovih donjih ekstremiteta i teko telesno povredi jedno lice, a drugoj dvojici nanese lake telesne povrede, izvrio je u sticaju krivino delo teke telesne povrede i dva kritina dela lake telesne povrede. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3107/04 od 23.10.2004. godine)
- 118 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO UESTVOVANJE U TUI (lan 123. Krivinog zakonika)

222.
Tua je krivino delo ugroavanja, pa je njena posledica opasnost da doe do povrede nekog lica. Izvrilac krivinog dela uestvovanja u tui moe biti samo ono lice koje se smatra uesnikom u tui. U pogledu vinosti potreban je umiljaj uinioca u smislu njegove svesti da uestvuje u tui u koju se svesno i voljno upustio, ali smrt ili teka telesna povreda prouzrokovani u tui treba da su van umiljaja uinioca, jer bi se tada radilo o drugom krivinom delu. Iz obrazloenja: Izreka prvostepene presude u delu gde su okrivljeni M.V. i drugi oglaeni krivim da su izvrili krivino delo uestvovanje u tui iz lana 123. Krivinog zakonika (dalje: KZ) ne sadre odlune injenice vezane za vinost okrivljenih u odnosu na navedeno krivino delo zbog ega je izreka u ovom delu nerazumljiva, pa je presuda u ovom delu zahvaena apsolutno bitnom povredom odredaba krivinog postupka na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti u smislu lana 380. stav 1. taka 1) Zakonika o krivinom postupku (dalje: ZKP). Prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11) ZKP, na taj nain to je u obrazloenju pobijane presude na strani 52 naveo da su okrivljeni M.V. i drugi izvrili krivino delo uestvovanje u tui iz lana 123. KZ sa eventualnim umiljajem, jer su bili svesni da uestvovanjem u tui ine protivpravne radnje u kojoj neko lice moe zadobiti teku telesnu povredu ili biti lieno ivota, pa su na to pristali. Osnovano se u dopisu Republikog javnog tuioca istie da su dati razlozi u pogledu vinosti okrivljenih potpuno nejasni i sami sebi protivreni, jer prvostepeni sud nalazi da su okrivljeni uestvovanjem u tui iz lana 123. KZ izvrili krivino delo sa eventualnim umiljajem jer su bili svesni da uestvovanjem u tui ine protivpravnu radnju u kojoj neko lice moe zadobiti teku telesnu povredu ili biti lieno ivota pa su na to pristali, iz ega bi se dalo zakljuiti po stanovitu prvostepenog suda da su ovi okrivljeni ustvari sauesnici u izvrenju krivinog dela ubistva iz lana 113. KZ za koje krivino delo je oglaen krivim okrivljeni M.B, a ne da su izvrili krivino delo iz lana 123. KZ, ovo stoga jer su pristali na nastupanje zabranjene posledice u konkretnom sluaju na smrt sada pokojnog A.P. Po miljenju Republikog javnog tuioca, krivino delo uestvovanje u tui moe se izvriti samo sa direktnim umiljajem, koji obuhvata svest uinioca i njegovo htenje da samo uestvuje u tui, a ne njegovo pristajanje na nastupanje teke telesne povrede i smrti drugog lica, jer su to samo objektivni uslovi inkriminacije ovog krivinog dela, van domaaja umiljaja lica koja uestvuje u tui, jer u suprotnom, kao to je navedeno radilo bi se o saizvrilatvu u izvrenju krivinog dela ubistva ili teke telesne povrede. Po miljenju Vrhovnog suda, izvrilac krivinog dela uestvovanja u tui iz lana 123. KZ moe biti samo ono lice koje se smatra uesnikom u tui. U pogledu vinosti potreban je umiljaj, uinilac treba da je svestan da uestvuje u tui u koju se svesno i voljno upustio. Smrt ili teka telesna povreda prouzrokovani u tui treba da su van umiljaja uinioca, jer bi se u protivnom sluaju radilo o ubistvu ili tekoj telesnoj povredi. Nije dakle, re o posledici ovog krivinog dela ve o objektivnim uslovima za njegovo postojanje. Tua je krivino delo ugroavanja, pa je njena posledica opasnost da doe do povrede nekog lica. Stoga umiljaj ne treba da bude
- 119 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO obuhvaen objektivnim uslovima inkriminacije. U protivnom postojalo bi ubistvo ili teka telesna povreda, kako to osnovano istie Republiki javni tuilac u svom dopisu Kt. 521/08. Ukoliko bi se mogao utvrditi doprinos uesnika u tui u pogledu nastupanja smrti ili teke telesne povrede nekog lica, a u odnosu na tu posledicu kod njega postoji umiljaj ili nehat, takvi uesnici u tui e se smatrati saizvriocima krivinog dela ubistva odnosno teke telesne povrede i odgovarati samo za to krivino delo, jer kod njih postoji i objektivna i subjektivna veza za postojanje tog teeg krivinog dela. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. I 367/08(2) od 23.06.2008. godine)

223.
Tua znai ugroavanje ivota i tela, jer sadri opasnost da neko od uesnika u tui ili drugo lice bude telesno povreeno ili lieno ivota. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je osloboen od optube da je uestvovao u izvrenju krivinih dela uestvovanja u tui iz lana 123. KZ. Po stavu prvostepenog suda, tua je fiziko obraunavanje izmeu dva ili vie lica gde se uesnici u tui ili meusobno napadaju, ili jedni napadaju a drugi se brane, tako to ih sami napadaju, a pri tome sud ipak zakljuuje da nisu ostvarene opasne situacije koje konstituiu element krivinih dela uestvovanja u tui. Takav stav prvostepenog suda je neprihvatljiv kada se ima u vidu da tua, u smislu krivinih dela uestvovanja u tui, u svakom sluaju znai ugroavanje ivota i tela, jer sadri opasnost da neko od njenih uesnika ili drugo lice budu telesno povreeni, ili lieni ivota. Uestvujui na taj nain na ugroavanje nekog lica - oteenog, svaki uesnik je time doprineo ostvarenju neophodnog uslova da neko bude ubijen ili telesno povreen, pa stoga treba da odgovara za uestvovanje u takvoj tui bez obzira to svojom delatnou nije neposredno ostvario navedenu posledicu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 1668/06, od 27.09.2006. godine)

UGROAVANJE OPASNIM ORUEM PRI TUI I SVAI (lan 124. Krivinog zakonika)

224.
Bitan elemenat krivinog dela ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai iz lana 124. KZ jeste, izmeu ostalog, da se uinilac u toku svae ili tue mai opasnog orua u cilju izazivanja svae ili tue. Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda okrivljeni je osloboen od optube za krivino delo ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai iz lana 124. KZ. Okruni sud je odbio kao neosnovanu albu javnog tuioca i potvrdio prvostepenu presudu.
- 120 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Pravilno cenei odbranu okrivljenog, kao i iskaze svedoka, prvostepeni sud je pravilno utvrdio i zakljuio da je okrivljeni kritinom prilikom izvadio pitolj ne u cilju da bi potencirao neki sukob ili izazvao i pojaao svau sa oteenima ve upravo da bi spreio da doe do svae, a pogotovo do tue koja bi eventualno u daljem toku dogaaja mogla da proizvede i tee posledice. U tom pravcu je i zakljuak prvostepenog suda da je upravo okrivljeni kritinom prilikom potencirao da se pozove policija. I prema nalaenju okrunog suda, okrivljeni oigledno prestavljen fizikim sposobnostima i izgledom oteenog kritinom prilikom iz svog epa izvadio je slubeni pitolj plaei se ozbiljnijh posledica. (Presuda Okrunog suda u Subotici, K. 394/07od 7. 11. 2007. godine)

NEPRUANJE POMOI (lan 127. Krivinog zakonika)

225.
Da bi postojao kvalifikovani oblik krivinog dela nepruanje pomoi iz lana 127. stav 3. krivinog zakonika nuno je da u odnosu na smrt oteenog, kao teu posledicu, izvrilac krivinog dela postupa s nehatom u smislu lana 27. krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Pravno ocenjujui utvreno injenino stanje sud je naao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva zakonska obeleja krivinog dela nepruanje pomoi iz lana 127. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Ovo krivino delo vri ko ne prui pomo licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot iako je to mogao uiniti bez opasnosti za sebe ili drugog, pa usled nepruanja pomoi nastupi smrt kod povreenog lica. U konkretnom sluaju sud je utvrdio da okrivljeni nije pruio pomo oteenom V. koji se nalazio u neposrednoj opasnosti za ivot zbog povrede koju mu je nanela okrivljena M, a to je mogao uiniti bez opasnosti za sebe ili drugog. Usled nepruanja te pomoi posle nekoliko asova nastupila je smrt oteenog. S obzirom na to u njegovim radnjama su se stekla sva objektivna obeleja ovog krivinog dela. Radnju osnovnog krivinog dela iz lana 127. stav 1. Krivinog zakonika optueni je izvrio s umiljajem jer je bio svestan da oteeni, koji je zadobio teku telesnu povredu opasnu po ivot zbog ega se njegov ivot nalazio u neposrednoj opasnosti nije pruio potrebnu pomo iako je bio u mogunosti da to uini pozivanjem hitne slube ili transportovanjem okrivljenog do najblieg centra. Volju da mu ne prui pomo on je odmah manifestovao nakon povreivanja oteenog kome nije eleo da prie i da mu ukae pomo kada je on pao i u nesvesti leao u dvoritu. Na to ukazuje i okolnost da o povreivanju oteenog nije obavestio nikoga pa ni svoju sestru a erku oteenog, kao ni komije. U odnosu na smrtnu posledicu kao teu posledicu okrivljeni je postupao s nehatom. Prema stanovitu suda okrivljeni je bio svestan da je njegov otac zadobio teku telesnu povredu zbog ega je izgubio svest, teko se kretao, oteano disao, alio se da mu je teko u grudima, ali je i pored toga on olako drao da smrt oteenog nee nastupiti i nastupanje iste nije eleo. S obzirom na to u njegovim radnjama su se stekla i sva subjektivna obeleja ovog krivinog dela.
- 121 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Imajui u vidu da je vetaenjem utvreno da je okrivljena M. u vreme izvrenja krivinog dela bila uraunljiva, kao i da se u toku postupka nije pojavila sumnja da je smanjena ili iskljuena uraunljivost okrivljenog S, kao i da su postupali s umiljajem i da su bili svesni da su njihova dela zabranjena, sud je naao da su izvrenje krivinih dela skrivili. (Presuda Okrunog suda u Niu, br. K. 200/07 od 21.1.2008. godine)

226.
Voza moe odgovarati za krivino delo nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nesrei i u sluaju kada on nije kriv za saobraajnu nezgodu koju je prouzrokovao tim vozilom. Iz obrazloenja: Okrivljeni je svojim vozilom udario i na kolovoz oborio peakinju koja je zadobila laku telesnu povredu, ali ju je ostavio bez pomoi i sa svojim vozilom napustio lice mesta. Tuilatvo nije nalo da postoji krivica okrivljenog za saobraajnu nezgodu, ve ga je u optuilo samo za krivino delo nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nesrei, za ta ga je sud oglasio krivim. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2040/05 od 20.10.2005. godine)

PROTIVPRAVNO LIENJE SLOBODE (lan 132. Krivinog zakonika)

227.
Samo ako su radnje izvrioca preduzete s namerom da se drugome oduzme ili ogranii sloboda kretanja - postoji krivino delo protivpravno lienje slobode. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno, prema stavu Apelacionog suda, ocenom odbrane okrivljenog u vezi sa ostalim dokazima, zakljuio da nema dokaza da je okrivljeni izvrio predmetno krivino delo tj. da je oduzeo i ograniio slobodu kretanja oteenom. Ovo i pored injenice da je okrivljeni na silu izvukao oteenog iz vozila sa mesta vozaa i rekao mu da sedne na zadnje sedite, a zatim je sam upravljao vozilom oteenog do stadiona jer iz svih dokaza proizilazi da je oteeni, kao taksista, kasnio sa vonjom te da je i sam naveo da nije ni pokuao da izadje iz vozila, da je sedeo na zadnjem seditu, da je mogao je da otvori zadnja vrata ali to nije hteo videvi da je okrivljeni pijan. Takoe je naveo da mu okrivljeni nije zabranjivao da izadje iz vozila, da su zadnja vrata na vozilu bila otkljuana i da se on samo plaio da okrivljeni u toku vonje ne napravi udes. Za izvrenje krivinog dela protivpravno lienje slobode, iz lana 132. stav 1. Krivinog zakonika, neophodan je umiljaj izvrioca, koji obuhvata i svest o lienju slobode kretanja i svest da se to
- 122 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ini protivpravno. Ovaj umiljaj mora da postoji u momentu liavanja ili ograniavanja slobode kretanja, a imajui u vidu injenicu da je, nakon zavrene vonje, okrivljeni izaao iz vozila, a potom je i sa oteenim seo i popio pie u ugostiteljskom objektu, platio prevoz, itd. Iz tih razloga je prvostepeni sud pravilno zakljuivao donosei presudu kojom se okrivljeni oslobaa od optube, primenom lana 355. stav 1. taka 2. Zakonika o krivinom postupku. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1439/11 od 18.4.2011. godine)

Da bi postojao osnovni oblik ovog krivinog dela nije od znaaja koliko je dugo trajalo oduzimanje kretanja. Svest uinioca treba da obuhvati i protivpravnost ponaanja jer je protivpravnost bitno obeleje bia ovog krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Kragujevcu K br.131/04 od 6.10.2004. godine)

228.

Protivpravno lienje slobode uinjeno od strane slubenog lica moe biti izvreno ili usled toga to nije bilo zakonskog osnova za lienje slobode illi je do lienja slobode dolo povredom zakonom utvrenog pravila postupanja za lienje slobode. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 869/04 od 31.03.2004. godine)

229.

OTMICA (lan 134. Krivinog zakonika)

230.
Krivino delo otmice predstavlja specijalni sluaj protivpravnog lienja slobode odvoenjem ili zadravanjem nekog lica sa elementima iznude ili prinude, zavisno od toga, da li se protivpravno lienje slobode vri sa namerom da se od odvedenog odnosno zadranog lica ili nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga imovinska korist ili pak, da se to ili koje drugo lice prinudi, da neto uini ili ne uini ili trpi. Iz obrazloenja: U novom postupku, prilikom izvoenja injeninih i pravnih zakljuaka, prvostepeni sud mora imati u vidu da krivino delo otmice iz lana 134. Krivinog zakonika predstavlja specijalni sluaj protivpravnog lienja slobode odvoenjem ili zadravanjem nekog lica sa elementima iznude ili prinude, zavisno od toga, da li se protivpravno lienje slobode vri sa namerom da se od odvedenog odnosno zadranog lica ili nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga imovinska korist ili pak, da se to ili koje drugo lice prinudi, da neto uini ili ne uini ili trpi. Prvostepeni sud treba da se izjasni da li su optueni C. i . odveli i zadrali oteenog B.A. sa namerom da ga ne puste na slobodu (faktiki) dok od njega ne iznude novac (kada je oteeni pristao da plati dug svog brata, pustili su ga).
- 123 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Svaka otmica predstavlja protivpravno lienje slobode i slobode odluivanja, oteeni se pokorava svim naredbama optuenih, a o tome se prvostepeni sud uopte nije izjasnio, niti je taj deo optube uopte reavao. Time je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 7) Zakonika o krivinom postupku, jer svojom presudom nije potpuno reio predmet optube, a to osnovano istie OJT iz N.S. u svojoj albi. Optuba nije reena, ako sud nije reio pitanje i doneo odluku o vanim i bitnim injenicama koje se odnose na elemente bia krivinog dela. Prvostepeni sud uopte nije utvrivao kako je optueni preao (ili je prebaen), iz putnikog vozila marke "Volvo" u putniko vozilo marke "Buba". Oteeni istie da su optueni napravili krug oko njega da ne pobegne, dok je on prelazio iz jednog u drugo putniko vozilo, a da mu je posle toga optueni C, upuivao pretnju ubistvom, to je tei oblik otmice. Prvostepeni sud nije cenio ni da li je prema oteenom postupano na svirep nain od strane optueni C.G. i .G, a posmatrano sa objektivnog i subjektivnog aspekta. I na kraju prvostepeni sud treba da da odgovarajue razloge, da li se ovde radi o svrenom krivinom delu otmice ili nekom drugom krivinom delu i da objasni da li su nastupile posledice radnje izvrenja ovog krivinog dela ili nisu, ili nije dokazano da su optueni izvrili bilo koje drugo krivino delo. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 1268/06 od 26.9.2006)

PRINUDA (lan 135. Krivinog zakonika)

231.
Krivino delo prinude postoji samo ako su ostvarena oba elementa: radnja izvrenja i posledica (tzv. posledino krivino delo). Iz obrazloenja: Iz naznaene presude nadlenog Optinskog suda od 06.06.2009. godine proizilazi da su, izmeu ostalog, imenovani okrivljeni oglaeni krivim zbog krivinog dela prinude iz lana 135. stav 1. u vezi lana 33. Krivinog zakonika (izreka pod III). U opisu radnje izvrenog krivinog dela prinude se navodi da je prvoimenovani okrivljeni "priao sa leve strane vozila i sprejom koji je drao u ruci poprskao oteenog po licu", dok je drugoimenovani "priao sa desne strane vozila odn. sa suvozaevih vrata i oteenog uhvatio za ruku", da bi potom obojica " zapretila oteenom da obavezno doe u zakazano vreme i donese traeni novac". Dakle, prvostepeni sud je u izreci presude, navodei silu i pretnju koju su prilikom izvrenja krivinog dela upotrebili okrivljeni, opisao radnju izvrenja krivinog dela prinude. Meutim, izreka pod navedenom takom III ne sadri opis bilo kakvog injenja ili uzdravanja oteenog usled dejstva sile ili pretnje, kao ni injenice iz kojih bi proizilazilo da je oteeni zapoeo sa odreenim postupanjem pod njihovim dejstvom tj. da je aktivnost okrivljenih prouzrokovala posledicu krivinog dela u pitanju.
- 124 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Naime, krivino delo prinude iz lana 135. stav 1. Krivinog zakonika spada u tzv. posledina krivina dela, kod kojih se smatra da je delo dovreno kada su ostvarena oba elementa - i radnja izvrenja i posledica krivinog dela. Ukoliko upotrebljena sila ili pretnja nema za posledicu ono ponaanje pasivnog subjekta zbog koga je upotrebljena, postojae pokuaj krivinog dela prinude, koji - s obzirom na zapreenu kaznu do tri godine - nije kanjiv. U konkretnom sluaju, s obzirom da sud nije utvrdio da je oteeni zapoeo sa injenjem, neinjenjem ili trpljenjem pod uticajem sile i pretnje ispoljene od strane okrivljenih, to se izrekom prvostepene presude ne upuuje na zakljuak da su ostvareni svi elementi predmetnog krivinog dela odn. opisana je samo radnja izvrenja bez posledice, zbog ega bi se radilo o pokuaju krivinog dela. Imajui to u vidu, osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti navodi da je prvostepeni i drugostepeni sud u odnosu na krivino delo prinude iz lana 135. stav 1. Krivinog zakonika povredio zakon na tetu okrivljenih (lan 369. taka 1. Zakonika o krivinom postupku) a s obzirom da pokuaj predmetnog krivinog dela nije kanjiv, shodno lanu 30. Krivinog zakonika. Zato to delo za koje su okrivljeni osueni nije krivino delo, to je Vrhovni kasacioni sud preinaio pobijane presude i na osnovu lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku okrivljene oslobodio od optube za krivino delo prinude u saizvrilatvu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 125/10 od 02.06.2010. godine)

Za postojanje kvalifikovanog oblika krivinog dela prinuda nije bitno vetaenjem utvrditi vrstu i teinu telesnih povreda oteenog. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1519/10 od 11.03.2010. godine)

232.

233.
Pretnja se moe sastojati i u tome da e se uini neto naao drugom licu, a ne samom oteenom. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela prinude. Okrivljeni je krivino delo prinude izvrio tako to je pretnjom nanoenja teke telesne povrede drugarici oteene, sa umiljajem pokuao da prinudi oteenu da mu vrati mobilni telefon koji su mu njih dve prethodno uzele. Prilikom susreta sa njima, on je pesnicama poeo da udara drugaricu oteene po glavi i otvorenim akama da je amare, zahtevajui od njih da mu odmah vrate mobilni telefon, naredivi tada oteenoj da to uini kako zna i ume, a da e za to vreme njenu drugaricu odvesti u svoj stan i da e je tamo tui i muiti sve dok mu ona ne vrati telefon. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 339/07 od 6.03.2007. godine)

Pretnju predstavlja svaka izjava okrivljenog ukoliko je podobna da slomi otpor kod oteenog. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2225/05 od 25.10.2005. godine)
- 125 -

234.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

ZLOSTAVLJANJE I MUENJE (lan 137. Krivinog zakonika)

235.
Za krivino delo zlostavljanje i muenje iz l.137 st. 3. u vezi st. 1. KZ i krivino delo teke telesne povrede iz l.121. st. 4. u vezi st. 1. KZ, koja su izvrena u vreme vaenja KZ RS, poto imaju iste zapreene kazne kao i novi Krivini zakonik, kazna se izrie po starom zakonu, tj. po zakonu koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. Iz obrazloenja: Nakon stupanja na snagu novog Krivinog zakonika prvostepeni sud je jednog okrivljenog oglasio krivim za krivino delo zlostavljanje i muenje iz l.137. st.3. u vezi st.1. KZ, a drugog okrivljenog za krivino delo teke telesne povrede iz l. 121. st. 4. KZ. Drugostepeni sud je naao da su albe branioca okrivljenih, kao i javnog tuioca osnovane, te je preinaio presudu prvostepenog suda u pogledu pravne kvalifikacije, tako to je prvookrivljenog oglasio krivim za krivino delo zlostave u slubi iz l. 66. KZ RS, a drugookrivljenog za krivino delo teke telesne povrede iz l. 53. st. 4. u vezi st.1. KZ RS. Kako je za oba krivina dela zapreena ista kazna i po starom i po novom zakonu, koji je stupio na snagu od trenutka izvrenja dela, do pravnosnanosti presude, sud je bio u obavezi da primeni zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K.br.464/06 od 24.02.2006. godine)

UGROAVANJE SIGURNOSTI (lan 138. Krivinog zakonika)

236.
Za postojanje krivinog dela ugroavanje sigurnosti potrebno je da pretnja bude ozbiljna, konkretna i da se odnosi na individualno odreeno lice odn. lica, te da bude takvog kvaliteta da, kod lica kojima je upuena, izazove oseaj nesigurnosti tj. ugroenosti. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, po oceni Apelacionog suda, u pobijanom reenju pravilno zakljuio kada je odbio optuni predlog javnog tuioca Vieg javnog tuilatva u Beogradu protiv imenovanog okrivljenog, zbog krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz lana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika.
- 126 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni na internet portalu Fejsbuk, preko svog profila, na stranici grupe Stop gej paradi, ostavio poruku: " ja sam spremio namaeni glogov kolac i dve tone benzina da zapalimo te , to nas sramote na svakom oku " Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je navedena pretnja, koju je okrivljeni uputio, uoptena i da se odnosi na poimence neodreeni broj lica, te da je za postojanje krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz lana 138. stav 2. Krivinog zakonika, koje je okrivljenom stavljeno na teret optunim aktom, potrebno da upuena pretnja bude ozbiljna, konkretna i da se odnosi na individualno odreeno lice odn. lica kojima se u izgled stavlja neko zlo, te da navedena pretnja bude takvog kvaliteta da kod lica kojima je upuena izazove oseaj nesigurnosti tj. ugroenosti. S obzirom da, po nalaenju ovog suda, navedena pretnja nije individualizovana, utoliko vie to je u samom optunom predlogu, izmeu ostalog, navedeno " koja je bila upuena svim eventualnim uesnicima planiranog dogaaja " - to je pravilan zakljuak prvostepenog suda da, u konkretnom sluaju, nisu ostvareni bitni elementi krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz lana 138. stav 2. Krivinog zakonika. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 Po3. 9/11 od 31.03.2011. godine)

237.
Pretnja okrivljenog da e izvriti samoubistvo bombom u dvoritu kue u kojoj ive oteeni predstavlja kvalifikovanu pretnju koja ini obeleje krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz l. 138 st. 2 u vezi st. 1 Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Presudom Osnovnog suda u Jagodini okrivljeni V.M. je oglaen krivim da je ugrozio sigurnost vie lica pretnjom da e napasti na njihov ivot ili telo ili ivot i telo njima bliskih lica, tako to je pretio oteenoj da e izvriti samoubistvo, ali da e sa njim jo neko da ode, da je u toku noi pozivao oteenu i uputio joj rei "ako ne bude bila sa mnom nee da bude ni sa kim". kao i da je uputio pretnje u vidu pokazivanja bombe oteenom propraene reima reima da e da se ubije u njihovom dvoritu. Pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za krivino delo ugroavanje sigurnosti iz l. 138 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Naime, Apelacioni sud nalazi da pretnja okrivljenog da e izvriti samoubistvo bombom u dvoritu porodine kue oteenih ne moe se smatrati samo eljom okrivljenog da izvri samoubistvo i da druge ne ugroava, budui da se stavljanje u izgled samopovreivanja bombom na nain na koji se ugroava i ivot i telo drugih lica, tim licima stavlja u izgled odreeno zlo u vidu napada i na njihov ivot i telo, tako da ovakva pretnja predstavlja kvalifikovanu pretnju koja ini obeleje krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz l. 138 st. 2 u vezi st. 1 KZ. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1 br. 77/11 od 24.01.2011. godine)

Kod krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz lana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, esto se pojavljuje dilema da li je uopte neophodno precizno imenom i prezimenom oznaiti pasivnog subjekta oteenog ili je za optuni predlog dovoljno da je on odrediv, tj. da se iz dispozitiva zna na koja lica
- 127 -

238.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO se odnosi pretnja kojom se preti zlom, a to ima za posledicu stvaranje nespokojstva, straha i naruavanja pravne i fizike nesigurnosti, tj. line slobode. Kad je pretnja upuena direktno, neposredno, onda nema dileme na koga se odnosi. Meutim, kada je pretnja upuena veem broju neidentifikovanih lica, preko internet prezentacije drutvene mree "Facebook" ili kakvog drugog preciznog sredstva elektronske komunikacije koje je dostupno svima jer je pristup toj mrei neogranien, onda je za optuni akt dovoljno da su pasivni subjekti odredivi, a koja su njihova imena i prezimena i da li su za pretnju saznali je stvar dokazivanja u krivinom postupku. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Krivinog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda dana 28.11.2011. godine)

239.
Kada je okrivljeni prema oteenim licima preduzeo tzv. uslovnu pretnju, tada se ima osloboditi od optube zbog krivinog dela ugroavanje sigurnosti iz l. 138. st. 2. u vezi st. 1. KZ. Iz obrazloenja: alba javnog tuioca izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojom je okrivljeni primenom l. 355. taka 3. osloboen od optube da je izvrio krivino delo utroavanje sigurnosti iz l. 138. st. 2. u vezi st. 1. KZ, neosnovana je. Dokazima je utvreno da se okrivljeni nalazio udaljen 10 metara od oteenih, drei u ruci tesarsku sekiru. On se obratio oteenima s pozivom da mu priu da pokae kako see, pri emu je oteeni poao kada je i zaustavljen od ostalih prisutnih lica. Pravilno je prvostepeni sud naao da se radi o uslovnoj pretnji, odnosno navedena pretnja je uslovljena nekom radnjom oteenog koju on nije izvrio. Ovakav postupak oteenog sam po sebi ukazuje na njegovu spremnost za dalje razraunavanje sa okrivljenim i time odsustvo bilo kakvog oseaja ugroenosti za sopstveni telesni integritet, ili telesni integritet prisutnih ostalih lica. (Iz Presude Okrunog suda u Uicu K. 520/09 od 21.09.2009. godine)

240.
Ne radi se o ozbiljnoj pretnji, pa samim tim ni o pretnji koja je podobna da izazove strah kod privatnog tuioca, kada je pretnja izreena u svai izmeu privatnog tuioca i okrivljenog u kojoj su obojica aktivno i ravnopravno uestvovali. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je osloboen od optube za izvrenje krivinog dela ugroavanja sigurnosti. Okrivljenom je stavljeno na teret da je privatnom tuiocu u liftu rekao: "ubiu te", pa je zatim onemoguio privatnog tuioca da izae iz lifta sve dok drugi stanar zgrade nije otvorio lift. Cenei sve izvedene dokaze sud nalazi da okrivljeni kritinom prilikom tuiocu nije uputio pretnju koja bi kod tuioca izazvala oseanje ozbiljnog straha i ugroenosti. Ovakav zakljuak suda proizilazi iz injenice da je tuilac u raspravi uzeo aktivno uee, da je pozvao okrivljenog da pretnju ponovi, to ukazuje pre na reenost tuioca da ovu raspravu sa okri- 128 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO vljenim nastavi, nego oseanje ozbiljnog straha i ugroenosti. Ovakav zakljuak suda se potvruje iskazom samog tuioca da je po zaustavljanju lifta okrivljenom rekao: "izlazi iz lifta trae komije lift". Ovakav imperativni stav dovodi u sumnju tvrdnju tuioca da je navodna pretnja okrivljenog kod njega izazvala oseanje straha i ugroenosti. Tvrdnja tuioca da je tek po dolasku u svoj stan osetio ozbiljni strah i ugroenost neuverljiva je, jer je nelogino da se tuilac upusti u raspravu sa okrivljenim, a strah oseti tek kasnije kada vie nije bio u neposrednom kontaktu sa okrivljenim. Kasniji poziv policije radi intervencije nije motivisan oseanjem ozbiljnog straha i ugroenosti, ve je prava pobuda u nesporno naruenim komijskim odnosima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1813/04 od 30.08.2004. godine)

241.
Kada optueni uputi privatnoj tuilji preko treih lica rei pretnje "da e je ubiti ako je vidi na njenom imanju", tada se radi o uslovnoj pretnji, pa se optuena ima osloboditi od optube da je izvrila krivino delo ugroavanja sigurnosti. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optuena je osloboena od optube da je izvrila krivino delo ugroavanje sigurnosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu privatne tuilje i potvrdio je prvostepenu presudu. Neosnovano je isticanje u albi privatne tuilje da je sud pogreno primenio zakon i da se u radnjama optuene stiu elementi krivinog dela ugroavanja sigurnosti. Dokazima je utvreno da je optuena preko treih lica prenela privatnoj tuilji "da e je ubiti ako je vidi na njenom imanju". Dakle, radi se o pretnji koja se ima ostvariti tek u sluaju ostvarenja uslova navedenog u reima optuene, pa je ista time uslovljena. Tada se ne radi o krivinom delu, i optuena se ima osloboditi od optube. (Iz Presude Okrunog suda u aku, K. br. 388/04 od 3.11.2004. godine)

242.
Kod teeg oblika krivinog dela ugroavanja sigurnosti izvrenog prema vie lica, ozbiljna pretnja ne mora biti izvrena neposredno prema svima ve i posredno, kada se zapreti oteenom da e biti pobijeni i on i njegova ena i deca. Iz obrazloenja: Za postojanje krivinog dela ugroavanje sigurnosti nije bitno da li su pretnje upuene pojedinano, ponaosob svakom od oteenih, niti se trai istovremena prisutnost svih oteenh, odnosno svih lica kojima se pretnja upuuje, ve je potrebno da je pretnjom ugroena sigurnost vie lica. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2110/04 od 27.08.2004. godine)
- 129 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

243.
Izazvane su teke posledice usled ozbiljne pretnje uinioca da e napasti na ivot i telo oteenog kada je ovaj provalio u sobu u samakom hotelu u kome je stanovao oteeni, i sa skalpelom uputio mu pretnje da e ga ubiti, usled ega je oteeni uplaen za svoj ivot skoio kroz prozor sa prvog sprata hotela, sa visine od 5 metara i tom prilikom zadobio teke telesne povrede. Iz obrazloenja: Nakon vie udaraca nogom u vrata od sobe oteenog okrivljeni je provalio u sobu u kojoj je oteeni spavao, pa kada je oteeni skoio iz kreveta, okrivljeni je drei u ruci skalpel viui uz psovke pretio da e ubiti oteenog. Usled ovih pretnji, oteeni je uplaen za svoj ivot skoio kroz prozor sobe sa prvog sprata hotela sa visine od 5 metara i tom prilikom zadobio teke telesne povrede. U konkretnom sluaju psihiki odnos okrivljenog prema delu bio je da je on bio svestan svojih dela i da je hteo njihovo izvrenje, to znai da je postupao sa direktnim umiljajem, dok je u odnosu na teu posledicu iz osnovnog krivinog dela postupao sa nesvesnim nehatom, ali je bio duan i mogao biti svestan da provaljujui u toku noi u sobu okrivljenog koji je spavao, moe doi do teih posledica. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1964/04 od 5.08.2004. godine)

NARUAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA (lan 139. Krivinog zakonika)

244.
Bitan elemenat krivinog dela naruavanje nepovredivosti stana iz l. 139. st. 1. KZ je "neovlaeno prodiranje", a to je svako nasilno ulaenje u tu stan. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 29/08 od 9. maja 2008. okrivljeni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela naruavanje nepovredivosti stana iz l. 139. st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u aku K. 396/08 od 29. avgusta 2008. odbija se kao neosnovana alba okrivljenog, a presuda Optinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 29/08 od 9. maja 2008. se potvruje. Bitni elementi krivinog dela naruavanje nepovredivosti stana su sigurno utvreni, a oni proizilaze ne samo iz iskaza privatnih tuilaca, ve iz odbrane okrivljenog koji je i sam naveo da je "po slobodi" uao u kuu tuilaca tako to je dva puta rukom gurnuo vrata a sa druge strane iz iskaza privatnih tuilaca - koje iskaze je sud pravilno prihvatio, proizilazi da je okrivljeni neovlaeni prodro u njihov stan tako to je nogama udarao u vrata, izvalio rajber i zatim uao u stan u kome su se nalazili tuioci, pa sigurnost zakljuka prvostepenog suda ne dovodi u pitanje albenim navodima. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 396/08 od 29.08.2008. godine)
- 130 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO UVREDA (lan 170. Krivinog zakonika)

245.
Nema obeleje krivinog dela uvrede izjava (kletva) izreena privatnom tuiocu, kojom okrivljeni izraava elju da se njemu bliskom licu dogodi zlo. Iz obrazloenja: U zahtevu za zatitu zakonitosti se tvrdi da je drugostepeni sud povredio krivini zakon u korist okrivljene kada je naao da delo za koje je optuena i oglaena krivom prvostepenom presudom nije krivino delo tj. da se ne radi o povredi asti privatnog tuioca ve o kletvi, koja ne sadri omalovaavanje, nepotovanje, ponienje niti potcenjivanje, a to je imanentno biu krivinog dela uvrede. U zahtevu je izneto stanovite da se navedene vie puta izgovorene rei, upuene privatnom tuiocu od strane okrivljene, iako po sutini kletva, po sadrini ne razlikuju od psovke koja nesporno predstavlja uvredu i, takoe, predstavljaju ponienje i potcenjivanje privatnog tuioca, koji trpi kletvu kao verbalni napad na jednu od najdragocenijih vrednosti porodinog oveka - ivot njegovog unueta. To je i in omalovaavanja i vid ponienja privatnog tuioca, koji u toj situaciji trpi psiholoku, emotivnu i moralnu tetu izgovaranjem tih kletvi od strane okrivljene i trpljenjem kletve, koja po intenzitetu prevazilazi prosene uvrede i ukazuje na visok stepen moralne i psiholoke brutalnosti izvrioca dela prema privatnom tuiocu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi i stavovi izloeni u zahtevu za zatitu zakonitosti nisu osnovani. Zatitni objekt kod krivinog dela uvrede je ast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizikih i drugih osobina i vrednosti) i ugled (kao odraz tih vrednosti u drutvu), pa radnju izvrenja krivinog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovaavanjem ili potcenjivanjem, kojim radnjama se u sutini izraava nepotovanje ili poniavanje dostojanstva linosti. Pri tom, karakter tih radnji kao uvredljivih ceni se sa stanovita opteusvojenih drutvenih stavova i merila. Prema tome, pravilno je stanovite drugostepenog suda da radnja okrivljene koja je predmet optube nema obeleje krivinog dela uvrede. Rei koje je okrivljena uputila privatnom tuiocu predstavljaju izjavu (kletvu) kojom izraava elju da se njemu bliskom licu dogodi zlo, dejstvom "boje sile", i koja izjava nema vrednosni znaaj sa stanovita pojma asti i ugleda drugog lica. U tom smislu, predmetna izjava objektivno nije mogla prouzrokovati kod privatnog tuioca oseanje omalovaenosti njegove linosti i takva izjava kod drugog lica kome je upuena eventualno moe izazvati samo oseaj uznemirenosti, ljutnje ili besa, a kod sujevernih lica i strah od nastupanja zla koje je predmet izjave koja ini kletvu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 39/11 od 25.05.2011. godine)

246.
Samo ako u konkretnom sluaju nisu ostvarena zakonska obeleja nekog drugog krivinog dela protiv asti i ugleda postoji krivino delo uvrede.
- 131 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Krivino delo uvrede uvek je supsidijarnog karaktera u odnosu na druga krivina dela protiv asti i ugleda. Zbo toga ono postoji samo ako u konkretnom sluaju nisu ostvarena zakonska obeleja nekog drugog krivinog dela. Imajui to u vidu, Apelacioni sud je radnje imenovanog okrivljenog, opisane izrekom prvostepene presude, kvalifikovao kao jedno produeno krivino delo klevete iz lana 171. stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 2913/10 od 13.04.2010. godine)

Da bi postupanje nekog lica imalo obeleje krivinog dela uvreda, treba izmeu ostalog, da ima uvredljiv karakter i sa subjektivnog stanovita privatnog tuioca-oteenog, i sa stanovita opteg shvatanja. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K-1-5208/10 od 9.11.2010. godine)

247.

248.
Okrivljeni e se osloboditi optube ukoliko je on, kao odbornik skuptine optine, postavio pitanje privatnom tuiocu izgovaranjem odreenih rei koje po objektivnim merilima predstavljaju uvredu asti i ugleda privatnog tuioca, ali u vrenju svoje politike delatnosti. Iz obrazloenja: Na inicijativu jednog metanina, okrivljeni je kao odbornik u skuptini optine postavio pitanje na koje je traio odgovor od nadlenih organa. Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da i pored izgovorenih rei koje objektivno predstavljaju uvredu, da je okrivljeni te rei izgovorio u vrenju svoje politike delatnosti i u odbrani prava zadrugara i zatiti opravdanih interesa metana pomenutog sela gde je zadruga locirana. S obzirom da je privatni tuilac osuen pravnosnanom presudom toga suda zbog krivinog dela poreske utaje iz l. 229. st. 1. i da mu je izreena uslovna kazna zatvora, proizilazi da je okrivljeni imao realnog osnova da veruje u ono to mu je preneto da privatni tuilac ima odreene probleme i propuste u poslovanju, i da od strane nadlenog organa trai da se utvrdi da li je to tako i da li protiv privatnog tuioca treba preduzimati druge mere u okviru zakona. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 18/08, od 12.02.2008. godine)

Kada je okrivljeni kao profesor fizikog vaspitanja na asu oamario uenika, izvrio je krivino delo uvrede iz l. 170. st. 1. KZ, pa se ne moe pozivati da je on kritinom prilikom radnju udaranja tuioca u predeo lica preduzeo radi zatite nekih svojih opravdanih interesa, tim pre to je privatni tuilac maloletan i to je sve to uradio i preduzeo pred ostalim uenicima pa se stoga ne moe pozivati da je delo izvrio u odbrani svog prava, bez obzira na aktivnost privatnog tuioca u kritinom trenutku. (Iz Presude Okrunog suda u aku K 415/08 od 4.08.2008. godine)
- 132 -

249.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

250.
Za postojanje krivinog dela uvrede ne trai se da je kod uinioca postojala namera omalovaavanja, ve samo da izjava po svom objektivnom znaenju i shvatanju drutvene sredine preedstavlja omalovaavanje privatne tuilje i naruavanje njene asti i ugleda, a to je obuhvaeno umiljajem uinioca. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela uvrede iz lana 93. stav 1. KZS, jer je na strunom sastanku nastavnika kole uputio tuilji rei "rekao sam da grokete, grokete". U albi okrivljenog se navodi da kod njega nije postojala namera da omalovaava privatnu tuilju. Ovakva izjava okrivljenog upuena privatnoj tuilji u prisustvu kolega pravno je kvalifikovana kao izjava koja po svom objektivnom znaenju i shvatanju drutvene sredine u kojoj je izgovorena predstavlja omalovaavanje privatne tuilje i povredu njene asti i ugleda. Pravilno je prvostepeni sud naao da je izjava data sa direktnim umiljajem, odnosno sveu i voljom da kod privatne tuilje prouzrokuje posledicu u vidu omalovaavanja i naruavanja njene asti i ugleda. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 130/05 od 10.02.2005. godine)

Kada je okrivljeni na skupu stanara zgrade saoptio da je privatni tuilac lopov i da je proneverio 200.000,00 dinara, a povodom ega je protiv privatnog tuioca podneta i krivina prijava, tada je okrivljeni izneo neto uvredljivo za privatnog tuioca, ali bez namere da ga omalovaava, a u zatiti svojih interesa i tada se ima osloboditi od optube za krivino delo uvrede. (Iz Presude Optinskog suda u Gui K.13/04 od 17.11.2004. godine)

251.

252.
Krivino delo uvrede moe se izvriti na razliite naine, tako da valja razlikovati verbalnu, simbolinu i realnu uvredu. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijena je privatna tuba privatne tuilje podneta protiv okrivljenih J. M. novinara "Radio 014" zbog krivinog dela uvrede. Prvostepeni sud smatra da inkriminisane rei koje se okrivljenima stavljaju na teret ne sadre uvredljiv karakter pa samim tim ni bitna obeleja krivinog dela uvrede. Takav zakljuak prvostepenog suda je po miljenju drugostepenog suda za sada preuranjen i osnovano se u albi punomonika privatne tuilje istie da je prvostepeni sud donoenjem oalbenog reenja povredio krivini zakon. Krivino delo uvrede predstavlja svaki akt omalovaavanja drugih lica, njegovo potcenjivanje, nepotovanje ili ponienje. Da li su izjave ili postupci nekog lica uvredljivi ceni se objektivno po njihovoj sadrini, nainu i okolnostima pod kojima se vre, odnosu okrivljenog i privatnog tuioca a
- 133 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO sve polazei i cenei po jednoj objektivnoj oceni od drutvenog vrednovanja zatite, asti i ugleda i shvatanja i obiaja sredine gde se dogaaj odigrao. Ono to je bitno ovo se se krivino delo moe izvriti na razliite naine, tako da valja razlikovati verbalnu, simbolinu i realnu uvredu. Prema tome, krivino delo uvrede se ne mora izvriti samo izgovorenim reima a prvostepeni sud u svom reenju upravo polazi od inkriminisanih rei koje su okrivljeni kritinom prilikom izgovorili. U albi se istiu neke injenice koje prvostepeni sud uopte nije proveravao, a to je da su okrivljeni u stvari koristili jednu optepoznatu hendikepiranu osobu, koju su pozvali na razgovor na "radio 014" u emisiju "osinjak", da su tom prilikom podravali kominu i uvredljivu situaciju po privatnu tuilju, a na ta ukazuje nain kako je voen taj razgovor, kako se taj razgovor nastavio i poto je ta hendikepirana osoba pomenula nadimak privatne tuilje koju naziva "rodom" to za privatnu tuilju predstavlja uvredu, pa je zakljuak istaknut u albi, da se upotrebljava jedna hendikepirana osoba kao sredstvo koje se koristi za vreanje drugih lica konkretno privatne tuilje i njeno omalovaavanje, to za nju lino predstavlja uvredu. Stoga sud u sprovedenom postupku treba da utvrdi kako je dolo do navedenog razgovora, da li je za razgovor stvarno koriena jedna hendikepirana osoba i u kom smislu je ta osoba hendikepirana i da se po jednoj objektivnoj oceni proceni nain kako je voen ceo taj razgovor sa tom osobom i da li se iz svega izloenog objektivno moe zakljuiti da je to uinjeno da bi se omalovaavala linost privatne tuilje. Za sada se samo na osnovu privatne tube ne moe izvesti zakljuak da inkriminisano ponaanje okrivljenih ne predstavlja krivino delo uvrede. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, K. br. 204/04 od 6.04.2004. godine)

IZNOENJE LINIH I PORODINIH PRILIKA (lan 172. Krivinog zakonika)

253.
Ukoliko se radi o istom krivinopravnom dogaaju, krivino delo klevete obuhvaeno je krivinim delom iznoenja linih i porodinih prilika. Iz obrazloenja: Dalje, po nalaenju Apelacionog suda, a Kada se u istom krivinopravnom dogaaju iznesu neistinita tvrenja koja mogu koditi asti i ugledu nekog lica, a iznesu i injenice iz linog i porodinog ivota tog istog lica, onda su radnje koje predstavljaju krivino delo klevete (lan 171. stav 1. Krivinog zakonika) konzumirane radnjama krivinog dela iznoenje linih i porodinih prilika (lan 172. stav 1. Krivinog zakonika). Zbog toga se, u konkretnom sluaju, u radnjama imenovanog okrivljenog stiu sva zakonska obeleja bia samo krivinog dela iznoenje linih i porodinih prilika iz lana 172. stav 1. Krivinog zakonika. Prema stavu Apelacionog suda, po naelu specijaliteta, ne postoji sticaj izmeu krivinog dela iznoenje linih i porodinih prilika, krivinog dela kleveta i krivinog dela uvreda (lan 170. stav 1. Krivinog zakonika), ve samo krivino delo iznoenje linih i porodinih prilika (lan 172. stav 1. Krivinog zakonika).
- 134 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Zbog toga je Apelacioni sud naao da na pravilno utvreno injenino stanje, treba pravilno primeniti Krivini zakonik i prvostepenu presudu preinaiti, a radnje imenovanog okrivljenog pravno oceniti kao krivino delo iznoenje linih i porodinih prilika iz lana 172. stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 3236/10 od 05.11.2010. godine)

254.
Krivino delo iznoenja linih i porodinih prilika vri ko iznosi ili pronosi neto iz linog i porodinog ivota nekog lica, to moe koditi njegovom ugledu. Za razliku od krivinog dela klevete neistinitost tvrenja nije zakonsko obeleje ovog krivinog dela, pa se s toga pitanje istinitosti ili neistinitosti inkriminisane izjave ne moe dokazivati osim u sluaju iz lana 96. stav 3. Krivinog zakona Republike Srbije. Iz obrazloenja: Okrivljenom je privatnom tubom stavljeno na teret da je izvrio krivino delo klevete iz lana 92. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije, a prvostepeni sud ga je oglasio krivim za krivino delo uvrede iz lana 93. stav 1. ovog Zakona, naavi da je okrivljeni dokazao istinitost svog tvrenja, ali da je postupao u nameri omalovaavanja. Sud prema odredbi lana 351. stav 2. Zakonika o krivinom postupku - nije vezan predlozima tuioca u pogledu pravne ocene dela. Delo koje se privatnom tubom okrivljenom stavlja na teret sadri sva obeleja krivinog dela iznoenja linih i porodinih prilika iz lana 94. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije, a u stavu 4. istog lana propisano je da se istinitost ili neistinitost onog to se iznosi ili pronosi u pogledu linog ili porodinog ivota nekog lica ne moe dokazivati, osim u sluaju iz lana 96. stav 3. istog Zakona. Prvostepeni sud je utvrivao istinitost onoga to je okrivljeni prema navodima tube izneo iz linog ivota privatnog tuioca, ali pri tome nije imao u vidu da se to to je iznosio odnosi i na lini ivot supruge okrivljenog a samim tim i na brane odnose kako okrivljenog tako i privatnog tuioca. Poto je to iznosio pred suprugom privatnog tuioca, jasno je da okolnost da li je privatni tuilac odravao odnose sa drugom osobom, tj. sa suprugom okrivljenog jesu injenice koje se tiu i branog ivota tuioeve supruge. Utvrujui umiljaj okrivljenog sud je sve te injenice zanemario i nije ih sagledavao niti ih cenio. Pobijana presuda ne sadri razloge za uverenje suda da je okrivljeni postupao u nameri da omalovai privatnog tuioca kod njegove supruge. Iznete okolnosti ipak ukazuju na mogunost da je okrivljeni to to je izneo za privatnog tuioca i svoju suprugu izneo u zatiti svojih branih odnosa, a ne u nameri omalovaavanja privatnog tuioca. Meutim, sve te injenice prvostepeni sud nije utvrivao iako ih je, shodno odredbama lana 96. stav 3. Krivinog zakona Republike Srbije, bio duan da utvrdi. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 159/06 od 10.02.2006. godine)

255.
Iznoenje linih i porodinih prilika za privatnog tuioca u pogledu njegovog zdravstvenog stanja moe biti elemenat ovog krivinog dela i u sluaju kada je takva tvrdnja istinita, pod uslovom da je podobna da nakodi njegovoj asti i ugledu.
- 135 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijena je privatna krivina tuba privatnog tuioca. Tubom privatnog tuioca stavlja se na teret okrivljenom da je kao predsednik upravnog odbora preduzea u odluci u kojoj ju je razreio dunosti direktora akcionarskog drutva iznosio pojedinosti iz njenog linog ivota koji kodi njenoj asti i ugledu, tako to je u obrazloenju reenja napisao da "zbog njenog nestabilnog zdravstvenog stanja u kome se nalazi smatramo da je najbolje za imenovanu kao i za preduzee da privatna tuilja bude razreena dunosti direktora jer nije u stanju da ovo preduzee vodi na najbolji nain", ime je izvrio krivino delo iznoenjem linih i porodinih prilika iz lana 172. stav 1. Krivinog zakonika. Uvaavanjem albe privatnog tuioca prvostepeno reenje je ukinuto. Krivino delo iznoenje linih i porodinih prilika iz lana 172. stav 1. Krivinog zakonika ini ko iznosi ili donosi togod iz linog ili porodinog ivota nekog lica, to moe koditi njegovoj asti i ugledu. Iz tog proizilazi da iznoenjem linih prilika privatnog tuioca i u pogledu njenog zdravstvenog stanja moe biti elemenat ovog krivinog dela i u sluaju kada je takva tvrdnja istinita, pod uslovom da je podobna da nakodi njenoj asti i ugledu, a razlozi o toj odlunoj injenici izostali su u obrazloenju pobijanog reenja. S druge strane, obrazloenje pobijanog reenja da nema dovoljno dokaza za nameru okrivljenog da se privatnoj tuilji nakodi je takoe nejasno i suvino, jer takva namera nije elemenat ovog krivinog dela, ve je za njegovo postojanje potrebno da uinilac iznosi i pronosi to god iz linog ili porodinog ivota nekog lica to po objektivnom znaenju te tvrdnje i shvatanju drutvene sredine u kojoj je izneto moe koditi njegovoj asti i ugledu, a o toj odlunoj injenici pobijano reenje ne sadri nikakve razloge. (Reenje Okrunog suda u Beogradu K. 3184/06 od 21. 11. 2006. godine)

SILOVANJE (lan 178. Krivinog zakonika)

Da bi postojao tei oblik krivinog dela silovanja, potrebno je da intenzitet poniavanja u konkretnom sluaju prevazilazi onaj stepen koji redovno prati izvrenje ovog krivinog dela dakle, da delo bude izvreno na naroito poniavajui nain odn. da rtva silovanja doivljava patnje i poniavanje mnogo veeg intenziteta. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 1. 5652/10 od 19.10.2010. godine)

256.

257.
Kod krivinog dela silovanje iz l. 178 st. 1 KZ, u obrazloenju presude moraju se navesti razlozi kojima se opravdava zakljuak da je optueni prema oteenoj primenio sredstva prinude da bi izvrio obljubu, kao i blie obrazloenje otpora oteene. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivinog postupka iz l. 368 st. 1 ta. 11 ZKP, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni sud, u smislu l. 380 st. 1 ta. 1 ZKP, pazi po slubenoj dunosti, a na koje se osnovano ukazuje u albi branioca optuenog. Ove povrede, po miljenju Apelaci- 136 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO onog suda, prvostepeni sud je uinio, jer presuda nema razloge o odlunim injenicama, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivreni, meusobno i sadrini dokaza izvedenih u postupku. Naime, u obrazloenju presude ne navode se razlozi kojima se opravdava zakljuak suda da je optueni prema oteenoj primenio sredstva prinude da bi izvrio obljubu, niti se blie obrazlae otpor oteene, koji je morao postojati naspram sile i pretnje (osim u sluaju kada iz opravdanih razloga rtva nije u mogunosti da prui otpor). Pri tome, po nalaenju ovog suda, iz izvedenih dokaza proizilazi da oteena kritine prilike nije pruala otpor, iako za to nije bilo opravdanih razloga. Tako oteena nije vikala, niti zvala u pomo, mada se sa optuenim due vremena nalazila u stambenoj zgradi, u centru grada, ali nita odlunije nije preduzela da bi stavila do znanja da je ugroena, iako je optueni ustajao i naputao prostoriju u kojoj je bio sa oteenom. Zbog toga je nuno, radi provere odbrane optuenog, u ponovnom postupku jo jedanput ceniti iskaz oteene u pogledu radnji koje je optueni prema njoj preduzeo, pa i u pogledu otpora koji je oteena tada pruala, jer se i iz kazivanja oteene ne moe zakljuiti da je optuenom pruala otpor, pogotovo ne kontinuirano i jaeg inteziteta, poto iz njenog iskaza proizilazi da je optueni vie puta pitao da imaju seksualni odnos, da ona nije pristajala, a zatim na kraju rekla da hoe, pa su odnos imali u spavaoj sobi. Dakle, i po oceni ovog suda, kada bi se uzeo kao verodostojan iskaz oteene iz postupka istrage, da je optueni prinudio na obljubu, oteena u svom otporu obljubi nije ustrajala na jasan i nedvosmislen nain, jer je protivljenje obljubi prestalo, pa ak i verbalno, te je takvo ponaanje oteene, optuenom moglo dati privid njene saglasnosti na obljubu, bez obzira da li je to odgovaralo volji oteene. Pri tome nije dokazano da je otpor oteene ve ranije savladan, jer objektivno nije imala razloga da bi prestala sa bilo kakvim otporom, niti je dokazano da se nalazila u psihikom stanju, usled koga nije mogla da prua aktivno fiziki otpor optuenom. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 205/10 od 23. 4. 2010. godine)

258.
Produeno krivino delo silovanja iz lana 178. KZ, postoji ako isti uinilac prema istoj oteenoj, izvri najmanje dve radnje silovanja u posebno vremenski odvojenim situacijama. Iz obrazloenja: U lanu 61. KZ, predvieno je da produeno krivino delo ine vie istih ili istovrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog uinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledeih okolnosti: istovetnost oteenog, istovrsnosti predmeta dela, korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa, ili ista mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstvenog umiljaja uinioca, dok je stavom 2 istog lana predvieno da krivino delo upereno protiv linosti mogu initi produeno krivino delo samo ako su uinjena prema istom licu. Po nalaenju Apelacionog suda, produeno krivino delo silovanja iz lana 178. KZ, postoji ako isti uinilac prema istoj oteenoj, uz ispunjenje i ostalih uslova iz lana 61. KZ, izvri najmanje dve radnje silovanja (na bilo koji od navedenih naina opisanih u stavu 1 iz lana 178. KZ) u posebnom vremenski odvojenim situacijama od strane istog uinioca prema istoj oteenoj. U konkretnom sluaju vrenje obljuba od strane izvrioca u dva navrata u istom vremenskom i krivino pravnom dogaaju naizmenino, ne predstavlja posebne vremenske situacije, pa se stoga radi o jednom krivinom delu, a ne o produenom krivinom delu kako se to neosnovano ukazuje albom javnog tuioca. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 273/10 od 20.10.2010. godine)
- 137 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

259.
Kod krivinog dela silovanja, neophodno je da sila i pretnja neposredno prethode obljubi i da su usmerene na savladavanje otpora rtve radi izvrenja obljube, to je cilj njihove upotrebe prinuda pasivnog subjekta. Iz obrazloenja: Navodi albe da je prvostepeni sud kod krivinog dela silovanja iz lana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika dao nejasne i protivrene razloge - neosnovani su. injenica je da optueni nije preduzeo, iako je neposredno uputio pretnje i primenio silu prema oteenoj, ni jednu radnju usmerenu na vrenje obljube, do koje je dolo znatno kasnije i na drugom mestu, bez upotrebe sile ili pretnje. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je pravilno naao da nema dokaza da je izvrio krivino delo silovanja. Dakle, pogrean je stav albe da se - ako je nekad upotrebljena sila ili pretnja pa mnogo kasnije, i to u vie navrata, doe do obljube - radi o krivinom delu silovanja iz lana 178. Krivinog zakonika jer je - navodno - oteena sve vreme bila u strahu, te tako i prinuena na naredne obljube. Zbog toga su razlozi koje je izneo prvostepeni sud potpuno jasni i uverljivi. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K.I 1228/10 od 25.03.2010. godine)

260.
Prinuivanje istog lica na obljubu i protivprirodni blud koje bi po zakonu koji je vaio u vreme izvrenja dela bilo kvalifikovano kao krivino delo silovanje iz lana 103. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije i krivino delo protivprirodni blud iz lana 110. stav 1. istog zakona - primenom novog Krivinog zakonika kao blaeg zakona, treba kvalifikovati kao jedno krivino delo silovanje iz lana 178. stav 1. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela silovanje iz lana 103. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS) u sticaju sa krivinom delom protivprirodni blud iz lana 110. stav 1. KZ RS. Budui da je 1.1.2006. godine stupio na snagu Krivini zakonik (dalje: KZ), to je Vrhovni sud, po slubenoj dunosti, ispitujui vremensko vaenje krivinog zakonodavstva naao da se u smislu odredbe lana 5. stav 2. KZ u odnosu na krivinopravne radnje optuenog opisane u izreci prvostepene presude ima primeniti pravna kvalifikacija krivinog dela silovanja iz lana 178. stav 1. KZ. Ovo stoga to je tom zakonskom odredbom (lan 178. stav 1. KZ), propisana kazna zatvora od dve do deset godina, koja je blaa od one propisane odredbom lana 103. stav 1. KZ RS (najmanje jednu godinu, dakle do petnaest godina) i odredbom lana 110. stav 1. KZ RS (najmanje jednu, dakle do petnaest godina zatvora), koji su vaili u vreme izvrenja inkriminisanih krivinopravnih radnji. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 56/06 od 23.02.2006. godine)
- 138 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

261.
Optueni je uinio delo silovanja u pokuaju, poto je u nonim satima uao u nezakljuanu kuu oteene, poeo da joj otkopava spavaicu, vezao joj maramom usta, bez obzira to je samovoljno odustao od izvrenja krivinog dela kada je oteena sa usta skinula vezanu maramu i tome se usprotiivila. Iz obrazloenja: Po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da je optueni prinudom na obljubu - upotrebom sile i ozbiljne pretnje i cilju izvrenja obljube oteene J.S., u kasnim nonim, odnosno ranim jutarnjim satima, oko 02,45 asova, otvorio nezakljuana vrata na kui vlasnitvo oteene J.S., koja ivi sama, a zatim uao u sobu u kojoj je oteena spavala, priao poluotvorenom prozoru - zatvorio ga i spustio roletne uz rei objanjenja: "da se ne vidi", da je potom priao krevetu u kome je oteena leala i poeo da joj otkopava dugmad na spavaici, pa poto se oteena tome protivila verbalno i fiziki - tako to ga je odgurnula od sebe nogama i rukama, istoj je vezao usta maramom, a kada je oteena sa usta skinula vezanu maramu, optueni je dobrovoljno odustao od zapoetog izvrenja krivinog dela i samovoljno, bez spoljnih uticaja napustio kuu oteene. Takoe je prvostepeni sud pravilnom ocenom nalaza i miljenja vetaka neuropsihijatra, te s obzirom da uraunljivost optuenog M.M. niim nije dovedena u sumnju, utvrdio da je optueni konkretnom prilikom mogao shvatiti znaaj svoga dela i upravljati svojim postupcima. Stoga je Vrhovni sud naao da je pravilan zakljuak prvostepenog suda o pravnoj oceni radnji optuenog da je izvrio krivino delo silovanje u pokuaju iz l.103. stav 1. KZ RS u vezi l. 19. KZ SRJ, te su stoga neosnovani suprotni albeni navodi branioca optuenog M.M. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je optueni M.M. predmetno krivino delo izvrio sa direktnim umiljajem jer je bio svestan da prema oteenoj vri prinudu i to ozbiljnom pretnjom i uz upotrebu sile radi izvrenja obljube, pri emu se voljni elementi ogledaju u htenju da se zadovolji polni nagon, za koju ocenu je prvostepeni sud na str. 9 presude, dao jasne i argumentovane razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud. S obzirom na napred navedeno, pravnu ocenu radnji optuenog, a uz uvaavanje drugih okolnosti i to da je optueni mlad, koji je izrazio kajanje zbog uinjenog dela, da je optueni sa oteenom J.S. sainio poravnanje u pogledu naknade tete, i po nalaenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je pravilnom primenom l. 21. stav 1. i l. 44. KZ SRJ, optuenog M.M. oslobodio od kazne, pa su navodi Okrunog javnog tuioca u odnosu na navedeno, ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 1321/06 od 24.10.2006. godine)

OBLJUBA NAD NEMONIM LICEM (lan 179. Krivinog zakonika)

262.
Za postojanje krivinog dela obljube nad nemonim licem neophodna injenica je da oteena, usled fizike iscrpljenosti, nije bila u stanju da prui otpor izvriocima a da su oni bili svesni njene nemoi vrei obljubu nad njom.
- 139 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prema etvorici maloletnika je prvostepenim reenjem, a na osnovu lana 78. stav 2. Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica u vezi lana 355. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, obustavljen krivini postupak. Meutim, prvostepeni sud je propustio da odgovori na niz vanih pitanja i da objasni mnoge odlune injenice od kojih zavisi postojanje krivinog dela obljube nad nemonim licem iz lana 179. stav 2. Krivinog zakonika: Stanje maloletne oteene tj. da li se radilo o fizikoj iscrpljenosti ili o tekom stepenu alkoholisanosti (kako to istie javni tuilac u svojoj albi) - prvostepeni sud uopte nije cenio na osnovu nalaza i miljenja lekara vetaka. Prvostepeni sud nije na pravi nain ocenio ni iskaz sudskog vetaka - specijaliste sudske medicine u pogledu alkoholisanosti maloletne oteene, koji je izjavio da izraunavanje alkoholemije za maloletnu oteenu na osnovu izjave ne moe biti egzaktno. Sudski vetak je izneo: ako se radilo o etiri popijene aice od 30 do 40 ml, maksimalna alkoholemija bi mogla da iznosi od 0,9 do 1,2 promila - laki stepen pijanstva; u sluaju da je popijeno 10 aica od 30 ml do 40 ml, alkoholemija bi iznosila od 2,264 do 3,018 promila - teko pijanstvo. Prvostepeni sud je propustio da ispita vetaka na okolnost - kako bi u prvom sluaju alkoholemija od 0,9 do 1,2 promila delovala na maloletnu oteenu, koja ima samo 15 godina i teka je 53 kilograma i koja objektivno inae ne konzumira alcohol, bez obzira na izjave maloletnika. Sudskom vetaku je takoe trebalo predoiti ponaanje maloletne oteene po kritinom dogaaju tj. da li takvo ponaanje maloletne oteene indicira fiziku iscrpljenost ili teku alkoholisanost, o emu se sudski vetak uopte nije izjanjavao a nije ni pitan. Tek imajui u vidu odgovore na ova pitanja, prvostepeni sud e moi da razjasni da li oteena nije bila u stanju da prui otpor maloletnicima i da li su oni bili svesni nemoi maloletne oteene kada su nad njom vrili obljubu. Osim toga, u spisima predmeta nema podataka o ranijem dranju i ponaanju maloletne oteene u tom smislu da bi svesno elela da vodi ljubav odjednom sa etvoricom mladia, koji su joj potpuno nepoznati i koje je prvi put videla kritinom prilikom. Prvostepeni sud, dakle, ne navodi na osnovu kojih dokaza je utvrdio kao injenicu da se u konkretnom sluaju radi, u stvari, o fizikoj iscrpljenosti a ne o tekom stepenu alkoholisanosti, koja je navodno nastala tek posle kritinog dogaaja. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 153/09 od 12.10.2009. godine)

Za uinioca krivinog dela obljube nad nemonim licem koje je navrilo etrnaest godina novi Krivini zakonik je blai od Krivinog zakona Republike Srbije koji je vaio u vreme izvrenje krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 1904/06 od 30.10.2006. godine)

263.

264.
Kada je oteena mentalno retardirano lice, a okrivljeni je to znao, te kada iskoristi njenu postojeu nesposobnost da bi nad njom izvrio obljubu, njen eventualni pristanak ili ak inicijativa ne utiu na postojanje krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K 2247/05 od 17.10.2005. godine)
- 140 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

OBLJUBA ZLOUPOTREBOM POLOAJA (lan 181. Krivinog zakonika)

Kada su okrivljenom deca poverena na uvanje, pa on nad starijim detetom izvri bludnu radnju, smatrae se da je izvreno krivino delo obljube zloupotrebom poloaja. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu K.br. 11/06 od 8.02.2006. godine)

265.

266.
Optueni je u porodinoj kui zloupotrebom poloaja kao otac u vie navrata izvrio obljubu nad svojom kerkom starom 13 godina, koja mu je faktiki bila poverena od strane majke radi uvanja i vaspitanja, jer je majka naputala domainstvo. Iz obrazloenja: Optueni je u periodu od dva meseca zloupotrebio ulogu oca i ostvaren autoritet i prilike koje mu je takva uloga pruala da ostane sam sa erkom i izvri obljubu, ime je izvrio krivino delo iz lana 181. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Optueni je iskoriavao priliku da je majka u to vreme u vie navrata naputala domainstvo, i maloletnicu poverila ocu na staranje (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. 1605/06 od 11.09.2006. godine)

NEDOZVOLJENE POLNE RADNJE (lan 182. Krivinog zakonika)

267.
Okrivljena je radi zadovoljenja svojih polnih nagona pozivala u svoj stan maloletnu oteenu koja je tada imala 13 godina, pa bi se najpre obe skidale nage i u krevetu je dodirivala po celom telu, ljubei je u usta i pri tome koristila jezik, a zatim penetrirale prstima jedna drugoj polni organ. Iz obrazloenja: Okrivljena je oglaena krivom za izvrenje krivinog dela bludnih radnji. Ona je iskoristila okolnost da je sa roditeljima oteene bila u prijateljskim odnosima i druila se, zloupotrebila poverenje i emotivnu nezrelost oteene koja je tada imala 13 godina. Sve ovo u cilju zadovoljenja svog polnog nagona. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 454/05 od 14.03.2005. godine)
- 141 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

268.
Izvreno je delo bludnih radnji sa licem koje nije navrilo 14 godina, kada je okrivljeni koji je star 74 godine, na ulici sreo maloletnu oteenu staru 11 godina i na prevaran nain, uz obeanje da e joj dati neto istu odveo u svoj stan, te im su uli zakljuao vrata i pod izgovorom da e pod njegovim nadzorom kao bivim profesorom fizikog vaspitanja raditi vebe, naterao oteenu da se nasloni na naslon stolice, pa joj je skinuo trenerku i hulahopke i dodirivao je po nogama, zadnjici i polnom organu, a onda i sa sebe skinuo farmerke i priljubio svoj polni organ uz telo oteene. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2478/04 od 16.11.2004. godine)

269.
Radi se o krivinom delu bludnih radnji, a ne o krivinom delu silovanja u pokuaju, kada je okrivljeni prema oteenoj primenio silu i izvrio bludne radnje u nameri zadovoljenja svog polnog prohteva. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 553/04 od 22.10.2004. godine)

270.
Okrivljeni je izvrio dva, a ne jedno krivino delo bludne radnje kada je oteenima koje su stare 10 i 11 godina kada su dole u njegov stan dao pornografski asopis da ga razgledaju, pa skinuo donji deo trenerke i sa oteenima koje su se skinule gole legao u krevet gde ih je naizmenino ljubio, nakon ega mu je jedna od njih masturbirala. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom povreen je krivini zakon u korist okrivljenog koji je izvrio dva krivina dela bludne radnje, poto su u pitanju dve oteene, a radi se o krivinom delu koje spada u grupu krivinih dela protiv dostojanstva linosti i morala, pa prema tome, koliko ima oteenih toliko i krivinih dela. Poto je alba javnog tuioca izjavljena samo zbog odluke o krivinoj sankciji, to je Okruni sud navedenu povredu samo konstatovao. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1458/04 od 16.06.2004. godine)

271.
Okrivljeni je izvrio krivino delo bludne radnje, s obzirom da je kao profesor maloletnu oteenu uenicu u svom kabinetu, zagrlio, poljubio i traio od nje da i ona to uini, pa kada je ona to uradila, on je privukao, vrsto stegao i milovao po grudima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br.156/03 od 14.02.2003. godine)
- 142 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

PODVOENJE I OMOGUAVANJE VRENJA POLNOG ODNOSA (lan 183. Krivinog zakonika)

Ima mesta konstrukciji produnog krivinog dela podvoenja ili omoguavanja bluda u situaciji kada je okrivljena oglaena krivom za etiri radnje ovog krivinog dela iz l.111. stav 1. KZS. (Iz Presude Optinskog suda u aku K. br. 680/02 od 21.05.2004. godine)

272.

POSREDOVANJE U VRENJU PROSTITUCIJE (lan 184. Krivinog zakonika)

273.
Kada se vri prema maloletnim licima tada postoji tei oblik krivinog dela posredovanja u vrenju prostitucije. Dakle, starosna dob oteenih predstavlja kvalifikatornu okolnost a to mora biti obuhvaeno umiljajem optuenog, bar u meri da je svestan da je re o mladoj osobi. Iz obrazloenja: albama branilaca prvo- i drugooptuenog neosnovano se osporava zakljuak prvostepenog suda u delu u kome on zakljuuje da su optueni imali svest o tome da je imenovana oteena - maloletna, te da prvoimenovani optueni nije u obavezi da je legitimie, to je za posledicu, istie se dalje u albi, imalo pogrean zakljuak prvostepenog suda da su ovi optueni izvrili krivino delo iz lana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Eventualno se moe samo raditi o krivinom delu iz lana 184. stav 1. istog Zakonika. Nasuprot albenim navodima, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbranu optuenih, u delu u kome su tvrdili da su imeovanu maloletnicu angaovali za pruanje seksualnih usluga u uverenju da se radi o punoletnoj osobi - odbacio kao neistinitu, dajui o tome jasne i potpune razloge, koje prihvata i ovaj sud. Prvostepeni sud u tom smislu, izmeu ostalog, navodi da odbranu ovih optuenih u ovom delu ne prihvata i zbog toga to je u vreme kritinog dogaaja ova oteena imala 15 godina, te da je neivotno i nelogino da optueni, starosti 45 i 34 godine, pri emu i sami imaju kerku sline starosti, nisu mogli proceniti da se radi maloletnici. Na taj zakljuak upuuje i injenica, kako to pravilno primeuje i prvostepeni sud, da optueni, i po iskazu ove oteene i po sopstvenom priznanju, samo od ove oteene nisu traili nikakva lina dokumenta. Dakle, iz dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom nesumnjivo proizilazi da su optueni znali da ova oteena, u vreme kritinog dogaaja, nije bila punoletna. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 5681/10(4) od 18.01.2011. godine)
- 143 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

274.
Trgovine ljudima je kao krivino delo sloeno jer u svom opisu sadri bitna obeleja vie drugih samostalnih krivinih dela, pa i bitna obeleja krivinog dela posredovanja u vrenju prostitucije. Iz obrazloenja: U albi branioca optuenog neosnovano se navodi da je prvostepeni sud prekoraio svoja ovlaenja, menjajui injenini opis i pravnu kvalifikaciju optunog akta, te da je optuene morao osloboditi od optube za krivino delo trgovine ljudima iz lana 388. Krivinog zakonika a ne oglasiti ih krivim za krivino delo posredovanja u vrenju prostitucije iz lana184. istog Zakonika. Prvostepeni sud je u toku dokaznog postupka utvrdio da nema dokaza da su okrivljeni prema oteenima primenjivali bilo koji nain izvrenja krivinog dela predvienog u lanu 388. Krivinog zakonika (ni pretnju niti su zloupotrebili teke prilike oteenih da bi ih naveli na prostituciju). Prvostepeni sud je zakljuio da iz izvedenih dokaza proizilazi da su ovi optueni preduzimali radnje (raspisivanje oglasa, obavljanje razgovora sa oteenim i dogovaranja uslova pod kojima e se seksualne usluge pruati, omoguavanje pruanja seksualnih usluga u svojim stanovima, prevoenje oteenih do svojih klijenata i dr.) koje predstavljaju radnje izvrenja krivinog dela posredovanja u vrenju prostitucije iz lana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika (a koje se moe izvriti navoenjem, podsticanjem, predajom drugom, propagiranjem i reklamiranjem prostitucije). Zbog toga je pravilno i postupio kada je, na osnovu dokaza izvedenih u prvostepenom postupku i utvrenog injeninog stanja, izmenio injenini opis optunog akta i zakljuio da se, u tako opisanim radnjama optuenih, stiu sva bitna obeleja krivinog dela posredovanja u vrenju prostitucije iz lana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Za to delo ih je i oglasio krivim, ne prekoraivi ovlaenja koja ima po zakonu. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 5681/10(3) od 18.01.2011. godine)

275.
Okrivljeni je uestvovao u predaji enskih lica drugome radi vrenja prostitucije na taj nain to je organizovao vrenje prostitucije preko agencije za poslovnu pratnju, iznajmio za te svrhe tri stana, angaovao etiri lica kao sekretare koji su se javljali na telefonske pozive i dva lica kao vozae, a takoe i najmanje pet enskih lica za vrenje prostitucije. Iz obrazloenja: Okrivljeni je preko objavljenih oglasa nudio pruanje seksualnih usluga Agencije za poslovnu pratnju i poto bi se angaovani sekretari javljali na telefonske pozive klijenata i zakazivali termine dolaska klijenta u prostorije agencije ili odlaska na adresu klijenta, angaovani vozai su vozili prostitutke na dogovorene adrese i od klijenata uzimali novac za izvrene seksualne usluge. Angaovani sekretari prilikom dolaska klijenta u prostorije Agencije, odnosno u iznajmljene stanove uzimali su novac od kojih su 10% zadravali za sebe, 50% su predavali prostitutkama, dok su ostatak od 40% predavali okrivljenom. Ovako utvrenim radnjama okrivljeni je izvrio krivino delo posredovanja u vrenju prostitucije iz lana 251. stav 1. OKZ. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 56/05 od 10.03.2005. godine)
- 144 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

276.
Optueni je uestvovao u predaji enskih lica radi vrenja prostitucije na taj nain to je u dogovoru sa prvooptuenim koji je organizovao vrenje prostitucije, svojim putnikim vozilom prevozio devojke na dogovorene adrese sa klijentima, gde ih je ekao i u sluaju potrebe pruao im fiziku zatitu. Iz obrazloenja: Optueni su oglaeni krivim zbog krivinog dela posredovanja u vrenju prostitucije. Prvooptueni je vrbovao na prostituciju enska lica i sa drugooptuenim uestvovao u njihovoj predaji drugome radi vrenja prostitucije. To su inili na taj nain to je prvooptueni najpre davao oglase u listovima koji objavljuju oglase da angauje devojke, sa kojima je ugovarao saradnju po principu da zaradu dele na pola, pa bi u istim listovima u rubrici "lini kontakti" objavljivao oglase iz ije sadrine se videlo da se nude seksualne usluge. Na date telefone prvooptuenog javljali su se klijenti sa kojima je ugovarao vrstu, cenu i mesto pruanja seksualnih usluga, sklapao dogovore sa njima, a zatim pozivao angaovane devojke koje su pruale usluge na dogovorenim adresama gde ih je odvozio u svom vozilu drugooptueni, koji ih je za to vreme ekao i pruao im po potrebi fiziku zatitu. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1247/04 od 27.05.2004. godine)

PRIKAZIVANJE, PRIBAVLJANJE I POSEDOVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIAVANJE MALOLETNOG LICA ZA PORNOGRAFIJU (lan 185. Krivinog zakonika)

277.
Obeleja teeg oblika krivinog dela prikazivanja pornografskog materijala i iskoriavanja dece za pornografiju ostvarena su time to je maloletni uinilac nagovorio dvojicu deaka uzrasta od est godina da skinu odeu od pojasa do kolena i da se meusobno ljube i dodiruju, oponaajui polni akt, i te njihove radnje snimao mobilnim telefonom. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 31/07 od 26.04.2007. godine)

278.
Radi se o krivinom delu bludnih radnji, a ne o krivinom delu silovanja u pokuaju, kada je okrivljeni prema oteenoj primenio silu i izvrio bludne radnje u nameri zadovoljenja svog polnog prohteva. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.553/04 od 22.10.2004. godine)
- 145 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

VANBRANA ZAJEDNICA SA MALOLETNIKOM (lan 190. Krivinog zakonika)

279.
Za izvrenje krivinog dela vanbrane zajednice sa maloletnim licem iz lana 190. stav 1. KZ-a, potrebno je da je ostvarena zajednica ivota izmeu okrivljenog i oteene. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom okrivljeni, na osnovu odredbe lana 355. ta. 1. ZKP-a, osloboen je od optube da je izvrio krivino delo vanbrane zajednice s maloletnim licem iz lana 190. stav 1. KZa. Protiv navedene presude albu je izjavio javni tuilac zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka, povrede krivinog zakona i pogreno utvrenog injeninog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud preinai pobijanu presudu i okrivljenog oglasi krivim zbog izvrenja krivinog dela iz lana 190. stav 1. KZ-a i osudi ga po zakonu. Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano albom javnog tuioca prvostepena presuda pobija zbog pogreno utvrenog injeninog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogreno utvrdio kako okrivljeni i oteena u konkretnoj situaciji nisu zasnovali vanbranu zajednicu, imajui u vidu njihove iskaze iz kojih prema miljenju javnog tuioca proizlazi njihova namera za zasnivanjem vanbrane zajednice, bez obzira na duinu trajanja njihove zajednice ivota. Naime, tani su navodi iz albe javnog tuioca da duina vremenskog perioda koji su okrivljeni i oteena proveli zajedno nije od uticaja na odluku da li je u konkretnom sluaju postojala njihova zajednica ivota, s obzirom na to da ista moe postojati ak i ako lica provedu zajedno i krai vremenski period od vremena koje je oteena provela u kui okrivljenog. Meutim, pravilna je ocena prvostepenog suda da u konkretnoj situaciji nije ostvarena zajednica ivota izmeu okrivljenog i oteene, s obzirom na njihove iskaze koje i ovaj sud u potpunosti prihvata, a iz kojih proizlazi da isti nisu imali nameru da zasnuju trajnu zajednicu ivota i da o tome uopte nisu razgovarali, ve da je oteena dve noi prespavala kod okrivljenog, jer je imala problema u koli. Pri tome, ovaj sud nalazi da eventualno postojanje emotivne i seksualne veze izmeu okrivljenog i oteene, a u odsustvu drugih relevantnih okolnosti, ne ukazuje sa dovoljnom sigurnou na postojanje njihove zajednice ivota, niti je od uticaja injenica da je okrivljeni u vie navrata pokuavao da stupi u kontakt sa oteenom nakon njenog odlaska iz kue okrivljenog. Prema tome, a nasuprot navodima iz albe javnog tuioca, prvostepeni sud je pravilno primenio krivini zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe lana 355. ta. 1 ZKP-a oslobodio od optube da je izvrio krivino delo vanbrane zajednice sa maloletnim licem iz lana 190. stav 1. KZ-a. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 444/12 od 9. 2. 2012)

280.
Kada optueni ivi u vanbranoj zajednici sa licem koje je navrilo 14 godina, izvrio je krivino delo vanbrane zajednice sa maloletnim licem iz lana 115. stav 1. KZS, pa se ne moe
- 146 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO prihvatiti stav branioca optuenog da krivino delo ne postoji, jer po Zakonu o braku i porodinim odnosima brana zajednica je izjednaena sa vanbranom zajednicom. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda, optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela vanbrane zajednice sa maloletnim licem iz lana 115. stav 1. KZS. Drugostepeni sud je albu branioca optuenog odbio kao neosnovanu, i potvrdio je prvostepenu presudu. Neosnovano je isticanje u albi da optueni nije izvrio krivino delo, jer su po Zakonu o braku i porodinim odnosima, brana i vanbrana zajednica izjednaene. Ovo stoga to brana zajednica podrazumeva zajednicu odraslih lica i lica koja su navrila 16 godina, uz odreenu dozvolu suda, proceduru i lekarske preglede. Kada je u pitanju vanbrana zajednica sa maloletnim licem koje ima manje od 16 godina, a navrilo je 14 godina starosti, radi se o izvrenju krivinog dela iz lana 115. stav 1. KZS. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. br. 133/05 od 6.04.2005. godine)

ODUZIMANJE MALOLETNOG LICA (lan 191. Krivinog zakonika)

281.
Za krivino delo oduzimanje maloletnog lica iz lana 191. KZ, ne moe suditi sudija pojedinac. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda, kojom je okrivljena oglaena krivom zbog izvrenja krivinog dela oduzimanje maloletnog lica iz lana 191 stav 2 KZ, doneta je uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368 stav 1 ta. 1 ZKP-a, s obzirom da prvostepeni sud nije bio propisno sastavljen. Naime, u konkretnom sluaju radi se o maloletnom licu, a odredbom lana 150 stav 1 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivino-pravnoj zatiti maloletnih lica, predvieno je da vee kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivino-pravne zatite maloletnih lica, sudi punoletnim uiniocima krivinih dela, ako je oteeni u krivinom postupku maloletno lice, za dela taksativno nabrojana ovom odredbom, izmeu ostalog, i za krivino delo oduzimanje maloletnog lica iz lana 191 KZ. Meutim, u konkretnom sluaju krivinim postupkom je rukovodio i prvostepenu presudu doneo sudija pojedinac, pa je time uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368 stav 1 taka 1 ZKP-a, usled ega je ista povodom albe branioca okrivljene, a po slubenoj dunosti, morala biti ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K1. 4185/11 od 8. 9. 2011. godine)

282.
Usmeni dogovor ili pisani pristanak roditelja kome je odreen nain odravanja linog odnosa, koji menja odluku nadlenog organa o nainu odravanja linih odnosa maloletnog dete- 147 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ta sa roditeljem, iskljuuje protivpravnost radnji drugog roditelja koji ne postupa po odluci nadlenog organa, kao opti element krivinog dela oduzimanje maloletnog deteta iz l. 191 st. 2 Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Presudom Osnovnog suda u ., okrivljena A.S. je oglaena krivom da je izvrila krivino delo oduzimanje maloletnog deteta iz l. 191 st. 2 KZ, tako to je onemoguila izvrenje pravnosnane i izvrne presude kojom je odreen nain odravanja linih odnosa mal. P.G. sa oteenim ocem B.G. iako se okrivljena u toku postupka branila da se oteeni od oktobra 2009. godine do marta 2010. godine nije pojavljivao da trai vienje sa detetom, a i sam oteeni je u toku postupka naveo da je nakon donoenja presude, kojom je ureeno vianje sa detetom postigao sa okrivljenom poravnanje pred drugim sudom. Odredbom l. 191 st. 2 KZ propisano je da krivino delo vri ko onemoguava izvrenje odluke nadlenog organa kojom je odreen nain odravanja linih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom. Meutim, Apelacioni sud nalazi da kada roditelj kome je odreen nain odravanja linih odnosa sa maloletnim detetom pristane da se drugaije odredi nain odravanja linih odnosa od onog u sudskoj odluci, usmenim dogovorom ili uz pisani pristanak, navedena okolnost iskljuuje protivpravnost radnji drugog roditelja koji ne postupa po odluci nadlenog organa, to je opti element svakog krivinog dela (ime se ne dira u prava roditelja kome je odreen nain odravanja linih odnosa kao stranke u izvrnom postupku), pa s obzirom da prvostepeni sud nije proverio odbranu okrivljene u napred navedenom smislu, preuranjen je zakljuak prvostepenog suda da se u radnjama okrivljene stiu svi elementi krivinog dela oduzimanje maloletnog deteta iz l. 191 st. 2 KZ. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1 br. 6095/10 od 18.01.2011. godine)

283.
Ne podrazumevajui ispoljavanje sile, pretnje i obmane, kao i spreavanje da dete ode, skrivanje deteta i odvoenje u drugo mesto - radnja izvrenja krivinog dela oduzimanje maloletnog lica iz lana 191. Krivinog zakonika sastoji se u protivpravnom zadravanju ili oduzimanju maloletnog lica ili u onemoguavanju izvrenje odluke o njegovom poveravanju. Iz obrazloenja: Na osnovu ocene svih dokaza, pojedinano i u ukupnoj vezi, koju ocenu dokaza u svemu prihvata i drugostepeni sud, injenino stanje pravilno je i potpuno utvreno. albeni navod da okrivljeni maloletnu oteenu nije protivpravno zadrao je neosnovan. To da je onemoguavao izvrenje sudske odluke okrivljenom se i ne stavlja na teret, pa su irelevantni albeni navodi o tome da je izvrni sud mogao, a nije uzeo i preuzeo dete, a to nije uinio ni Centar za socijalni rad, a ni majka kada se na ulici viala sa detetom. Postupanjem nadlenih organa nije naruen lan 9. Konvencije o ljudskim pravima, slobodama i pravima deteta. Neosnovan je albeni navod da radnja zadravanja kod ovog krivinog dela podrazumeva ispoljavanje sile, pretnje i obmane, kao i spreavanje da dete ode, skrivanje deteta, odvoenje
- 148 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO u drugo mesto i sl. Takoe je neosnovan i albeni navod da nema ni oduzimanja, ni ina zadravanja, da je sud presudio u "pravnoj magli i da optuba i sud razliito predstavljaju i radnje okrivljenog i vreme izvrenja, a da ono to sud navodi protivrei smislu i sadrini lana 191. Krivinog zakonika. Na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje krivini zakon je pravilno primenjen, kada je za radnje opisane u izreci presude okrivljeni oglaen krivim zbog krivinog dela oduzimanje maloletnog lica iz lana 191. stav 1. ovog Zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1 1508/10(2) od 29.03.2010. godine)

284.
Za postojanje radnje izvrenja krivinog dela iz lana 191. stav 1. Krivinog zakonika nije dovoljno obino proputanje da se maloletno lice preda licu kome je povereno. Volja da se maloletno lice zadri mora da se ispolji kroz odreene radnje ili prema maloletnom licu ili prema licu odn. nadlenom organu koje je ovlaeno da se o njemu stara Iz obrazloenja: Zadravanje pretpostavlja da je maloletno lice dobrovoljno dolo kod uinioca a da ga uinilac spreava da se vrati licima koji se o njemu staraju odn. odbija da ga preda tom licu ili ustanovi kojima je maloletno lice povereno na staranje. Ta situacija ne postoji u konkretnom sluaju. Naime, maloletno lice tj. maloletna oteena je samoinicijativno napustila lice kome je poverena - kuu svoje majke i dobrovoljno boravi kod drugog maloletnika, jer eli da bude sa njim. U tom sluaju obino proputanje da se maloletno lice preda licu kome je povereno nije dovoljno za postojanje radnje izvrenja odn. ne moe se smatrati zadravanjem maloletnog lica. Naime, zadravanje zahteva neto vie. Volja da se maloletno lice zadri mora da se ispolji kroz odreene radnje ili prema maloletnom licu ili prema licu odn. nadlenom organu koje je ovlaeno da se o njemu stara. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 141/09 od 14.09.2009. godine)

ZAPUTANJE I ZLOSTAVLJANJE MALOLETNOG LICA (lan 193. Krivinog zakonika)

285.
Dete staro 12 godina je zlostavljano od strane oca, na taj nain to ga je tukao kablom i pesnicama po glavi, veao ga za noge i tako ostavljao da visi i zabranjivao mu kretanje. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog zlostavljanja maloletnog lica iz lana 118. stav 2. KZS. On je zlostavljao svoga sina primenjujui prema njemu neadekvatne i surove mere koje ne odgovaraju svrsi vaspitanja i pravilnog razvoja, a posle toga ga je tukao i veao za noge. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 216/05, od 16.02.2005. godine)
- 149 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO NASILJE U PORODICI (lan 194. Krivinog zakonika)

286.
Utvrenje i obrazloenje intenziteta i trajnosti posledice u vidu ugroavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana svoje porodice, a radi utvrivanja stepena naruavanja porodinih odnosa nuno je za postojanje krivinog dela nasilje u porodici. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda ne sadri razloge o svim odlunim injenicama. Doneta je uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, o kojim povredama Apelacioni sud, kao drugostepeni, shodno lanu 380. stav 1. taka 1. istog Zakonika, vodi rauna po slubenoj dunosti. Zbog toga je njeno ukidanje bilo nuno. Naime, ova bitna povreda odredaba se ogleda u tome to je izrekom pobijane presude imenovana okrivljena oglaena krivom zbog krivinog dela nasilje u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, jer je primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponaanjem, ugroavala spokojstvo, telesni integritet i duevno stanje lana svoje porodice maloletne erke, oteene, na taj nain to je vikala a zatim joj zadala vie udaraca otvorenim akama u predelu glave. Maloletna oteena zadobila je laku telesnu povredu blie opisanu u izreci pobijane presude. Prvostepeni sud je naao da se u navedenim radnjama stiu obeleja krivinog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret, ali - pri tome - u obrazloenju uopte nije izneo razloge o tome da li je napred navedeno ponaanje okrivljene dovelo do trajnog naruavanja porodinih odnosa okrivljene kao majke i maloletne oteene kao erke iako je sutina krivinopravne zatite kod predmetnog krivinog dela upravo zatita i ouvanje kvalitetnih porodinih odnosa, to je u interesu svih lanova porodice a prvenstveno u interesu maloletne dece. Prvostepeni sud je - imajui u vidu prevashodno zatitu interesa maloletne oteene, kao i injenicu da je porodica zatitni objekt krivinog dela nasilje u porodici - bio duan da utvrdi i obrazloi okolnosti koje ukazuju da je u konkretnom sluaju dolo do naruavanja porodinih odnosa u meri koja opravdava zakljuak da su se stekli svi bitni elementi bia krivinog dela iz lana 194. stav 3. Krivinog zakonika. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 1974/12 od 25.05.2012. godine)

287.
Kod krivinog dela nasilje u porodici, samo u situaciji u kojoj je prouzrokovana konkretna opasnost na strani oteenog koja traje odreeno vreme postoji ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice kao posledica ovog krivinog dela. Iz obrazloenja: S obzirom da je u izreci pobijane presude navedeno da je okrivljeni u oznaeno vreme i na navedenom mestu primenom nasilja i drskim ponaanjem ugrozio telesni integritet, duevno stanje i spokojstvo lana svoje porodice - svoje tadanje supruge, ista je nerazumljiva.
- 150 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Naime, ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice koji su kod ovog krivinog dela predvieni u trajnom obliku, predstavljaju posledicu, a ne radnju dela. Posledica u vidu ugroavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice postoji samo u situaciji u kojoj je prouzrokovana konkretna opasnost na strani oteenog koja traje odreeno vreme, krae ili due, pa je sud u konkretnom sluaju bio u obavezi da na nesumnjiv nain utvrdi da li radnja koju je kritinom prilikom preduzeo okrivljeni moe da bude ocenjena kao krivino delo nasilje u porodici. Ovo stoga to radnja krivinog dela u vidu pretnje da e se napasti na ivot ili telo ili drsko ili bezobzirno ponaanje mora dovesti do odreenog kontinuiranog stanja ugroenosti u kome se nalazi oteeno lice. Shodno tome, prvostepeni sud je u obavezi da pouzdano utvrdi da je jednokratno ponaanje okrivljenog (budui da zakljuuje da je u konkretnom sluaju okrivljeni samo u jednoj situaciji ugrozio telesni integritet, duevno stanje i spokojstvo lana svoje porodice) dovelo do stanja ugroenosti na strani oteene u odreenom trajanju. To je prvostepeni sud propustio da uini. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 444/11 od 18.02.2011. godine)

U situaciji kada je prilikom izvrenja krivinog dela nasilje u porodici, iz lana 194. stav 2, u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika, oteenom naneta laka telesna povreda, ne postoji stvarni nego prividni sticaj krivinih dela nasilje u porodici i laka telesna povreda. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 142/11 od 5.04.2011. godine)

288.

289.
Radnju izvrenja krivinog dela nasilja u porodici ne predstavlja ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice, jer je to u stvari posledica. Zbog toga za postojanje ovog dela nije dovoljna jedna radnja, ve je potrebno da ugroavanje spokojstva lanova porodice traje odreeno - due ili krae vreme. Iz obrazloenja: Uvidom u spise predmeta Apelacioni sud je utvrdio da u izreci pobijane presude nije opisana posledica predmetnog krivinog dela, koja ini obeleje krivinog dela (lan 356. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku). Zbog toga je ona nerazumljiva, jer ne sadri sve potrebne podatke u smislu odredbe lana 361. stav 4. istog Zakonika. Relevantne odredbe: Smatra se da je delo uinjeno ukoliko je radnja izvrena jednom ili vie puta u sluaju kada je radnja krivinog dela odreena trajnim glagolom - lan 112. stav 30. Krivinog zakonika. Meutim, ovaj sud nalazi da ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice predstavlja posledicu, a ne radnju izvrenja predmetnog krivinog dela. Zbog toga se ne moe primeniti citirana odredba zakona odn. zbog toga u konkretnoj situaciji nije dovoljno da uinilac predmetnog krivinog dela jednom ugrozi spokojstvo lanova svoje porodice, ve je neophodno da ugroavanje traje krae ili due vreme. Dakle, kod ovog krivinog dela ugroenost predstavlja jedno kontinuirano stanje u kome se nalazi lan porodice. Imajui to u vidu, ovaj sud nalazi da okrivljeni drskim ponaanjem, kao radnjom izvrenja navedenog krivinog dela opisanom u izreci pobijane presude, nije ugroavao spokojstvo oteenih, s ob- 151 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO zirom da se okrivljenom stavlja na teret da je navedenu radnju preduzeo samo jednom - navedenog dana. Pri tome, ovaj sud je imao u vidu iskaze imenovanih oteenih, koje su navele da okrivljeni dui niz godina konzumira alkohol u veim koliinama i da ih u takvom stanju fiziki i psihiki maltretira tj. da okrivljeni primenom nasilja i drskim ponaanjem, dui niz godina ugroava spokojstvo i telesni integritet lanova svoje porodice. Ovo, meutim, nije od uticaja na drugaiju odluku suda, s obzirom da se optunim predlogom javnog tuioca okrivljenom stavlja na teret da je navedene radnje preduzeo samo naznaenog dana, kako je to ve navedeno. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 5139/10 od 22.02.2011. godine)

Postojee okolnosti ukazuju da su okrivljeni i oteena imali nameru da formiraju vanbranu zajednicu kao trajniju zajednicu ivota (iveli su u iznajmljenom stanu nekoliko dana), znai da je postojao zatitni objekat ovog krivinog dela, jer je oteena zasnivanjem takve zajednice stekla status vanbranog partnera, odn. status lana porodice, bez obzira na duinu njenog trajanja. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 36/10 od 07.04.2010. godine)

290.

291.
Sud, odluujui o kazni za izvreno krivino delo nasilje u porodici, mora imati u vidu da je okrivljeni ranije osuivan i da je izvrio krivino delo u stanju akutne alkoholne napitosti tekog stepena, to ukazuje da se radi o linosti sa poveanim stepenom drutvene opasnosti i da ranije izreene krivine sankcije oigledno nisu ostvarile vaspitni uticaj na njega da prestane sa vrenjem krivinih dela. Imajui u vidu ove oteavajue okolnosti - nema mesta izricanju uslovne osude. Iz obrazloenja: Imenovani okrivljeni je pobijanom presudom oglaen krivim zbog krivinog dela nasilje u porodici iz lana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Izreena mu je uslovna osuda - utvrena kazna zatvora u trajanju od est meseci i istovremeno odreeno da se kazna prema njemu nee izvriti ukoliko za vreme od dve godine po pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo, a na osnovu lana 84. istog Zakonika izreena mu je i mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara koja e se izvravati na slobodi i koja ne moe trajati due od dve godine, raunajui od pravnosnanosti presude, pod uslovom da e, ukoliko se okrivljeni bez opravdanih razloga ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje samovoljno napusti, sud odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Zbog odluke o krivinoj sankciji, protiv te presude albu je izjavio nadleni Optinski javni tuilac, uz predlog da drugostepeni sud presudu preinai i okrivljenom izrekne kaznu zatvora. Ispitujui povodom albe prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti (u smislu lana 54. Krivinog zakonika) koje utiu na izbor vrste i visine krivine sankcije. Meutim, utvrenim olakavajuim okolnostima dat je neopravdano veliki znaaj. Posebno, prvostepeni sud nije pravilno cenio okolnost da je okrivljeni ranije osuivan, a takoe da mu je bila izreena uslovna osuda i mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara, te da je i ovo krivino delo izvrio u stanju akutne alkoholne napitosti tekog stepena sa alkoholemijom od
- 152 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO 2,80 promila. To ukazuje da se radi o linosti sa poveanim stepenom drutvene opasnosti i da ranije izreene krivine sankcije oigledno nisu ostvarile vaspitni uticaj na njega da prestane sa vrenjem krivinih dela. Zbog toga je Apelacioni sud uvaio albu javnog tuioca, preinaio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i, dajui pravu meru utvrenim olakavajuim i oteavajuim okolnostima, osudio okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od est meseci i izrekao meru bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara. Ovo zbog toga to je krivino delo izvrio usled zavisnosti od upotrebe alkohola i to kod okrivljenog postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, odreujui shodno odredbi lana 84. st. 2. i 3. Krivinog zakonika - nain izvrenja ove mere, s obzirom na izreenu kaznu zatvora. Po oceni Apelacionog suda, tako odmerena kazna i izreena mera bezbednosti srazmerna je teini i stepenu drutvene opasnosti izvrenog krivinog dela i stepenu krivice okrivljenog i nuna je za postizanje svrhe propisane lanom 4. stav 2. i lanom 42. istog Zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1 1545/10 od 12.02.2010. godine)

292.
U smislu krivinog dela Nasilje u porodici iz lana 194. Krivinog zakonika, lanom porodice smatra se i biva supruga iako okrivljeni ve due vreme ne ivi sa njom u bilo kakvoj zajednici. Iz obrazloenja: Imenovana oteena je u svom iskazu u prethodnom toku postupka i na glavnom pretresu navela da je okrivljeni u periodu od 16.01.2009. godine pa do 23.02.2009. godine drskim i bezobzirnim ponaanjem ugroavao njeno spokojstvo i duevno stanje, vie puta dolazei do njene kue i to po nekoliko puta na dan, lupao na vrata, ponekad i ulazio bez odobrenja, traio da oteena ili njihova zajednika maloletna erka izae, spavao na terasi na leaju, a na dan slave lupao na vrata i grdio je pred gostima. Dana 23.02.2009. godine pozvao ju je telefonom i pretio dok oteena nije prekinula vezu. Dalje, sredinom aprila 2009. godine je ponovo u vidno alkoholisanom stanju vie puta dolazio do kue oteene po nekoliko puta u toku dana, lupajui na ulazna vrata. Tom prilikom dva puta je bez odobrenja oteene ulazio u njenu spavau sobu. Iskaz oteene u potpunosti je prihvaen a prvostepeni sud mu je pravilno poklonio veru, imajui u vidu da je ovaj svedok detaljno opisao ta se deavalo kritinom prilikom a nije bilo razloga da neosnovano tereti okrivljenog. Prvostepeni sud je iz nalaza i miljenja sudskog vetaka neuropsihijatra takoe pravilno utvrdio da se kod okrivljenog radi o bolesti zavisnosti od alkoholizma, i to takvog stepena da je neophodno leenje. albom okrivljenog se neosnovano istie da je prvostepena presuda doneta uz povrede krivinog zakona, a s obzirom da biva supruga sa kojom okrivljeni ve due vreme ne ivi u bilo kakvoj zajednici - nije lan porodice okrivljenog, a to je bitan element krivinog dela nasilje u porodici iz lana 194. Krivinog zakonika. Apelacioni sud ovakve navode okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, jer se lanom 112. stav 28. Krivinog zakonika lanovima porodice smatraju i braa i sestre, te njihovi suprunici i deca, kao i bivi suprunici i njihova deca, a i roditelji bivih suprunika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. I 1489/10 od 10.02.2010. godine)
- 153 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

293.
Zbog toga to je krivino delo nasilje u porodici - trajno krivino delo, iako je radnja dela izvrena vie puta prema istom licu u pitanju je jedno, a ne produeno krivino delo. Iz obrazloenja: U pogledu krivinog dela koje je predmet optube, primenjen je zakon koji se ne moe primeniti, pa Okruni sud nalazi - ispitujui pravilnost primene krivinog zakona, u smislu lana 380. stav 1. taka 2. Zakonika o krivinom postupku - da je prvostepenom presudom krivini zakon povreen na tetu okrivljenog Naime, krivino delo nasilje u porodici iz lana 194. Krivinog zakonika je trajno krivino delo ija se posledica sastoji u ugroavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice, te se isto u svom osnovnom obliku moe izvriti sa jednom ili vie radnji, ija posledica moe trajati krae ili due vreme. Kako se s obzirom na prirodu krivinog dela radi o jednom kontinuiranom stanju u kome se nalazi jedan lan porodice, usled radnji koje prema njemu preduzima drugi lan porodice, to preduzimanje vie radnji u jednom duem vremenskom periodu ne predstavlja krivino delo u produenom trajanju, ve jedno krivino delo. Dakle, opis dela nije "ko ugrozi spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana porodice" ve ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana porodice. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1454/09 od 31.08.2009. godine)

Krivino delo nasilje u porodici je upravljeno protiv linosti, tako da vie tih dela mogu initi produeno delo samo ako su uinjena prema istom licu, ali ne i ako su uinjena prema vie lanova porodice. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1379/07 od 20.12.2007. godine)

294.

Zbog toga to je krivino delo nasilja u porodici trajno delo - postojae jedno krivino delo, kada se vri prema istoj osobi, bez obzira da li je preduzeta jedna ili vie radnji izvrenja. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 491/07 od 05.03.2007. godine)

295.

296.
Kada okrivljeni koji ima prebivalite u K. povremeno doe u rodno selo u optini ., gde je suvlasnik jednog dela kue, u ijem drugom delu ive brat i snaja, pa doe do fizikog sukoba, ne moe se pojaviti kao izvrilac krivinog dela nasilja u porodici iz l. 118a st. 1. KZS. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u ., K 357/04 od 29.06.2005, okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela nasilja u porodici iz l. 118a st. 1. KZS. Okruni sud u . je svojim reenjem ukinuo pomenutu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odluivanje. Iz izreke prvostepe- 154 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ne presude ne proizilazi bitan elemenat krivinog dela nasilja u porodici iz l. 118a st. 1. KZS, a to je da su pasivni subjekti brat i snaja okrivljenog. Taj bitan elemenat krivinog dela ne sadri ni obrazloenje prvostepene presude. Stoji injenica da u Porodinom zakonu nije definisan pojam porodice, ali se pod porodicom smatra ivotna zajednica roditelja i dece i da u iri pojam porodice ulazi ivotna zajednica roditelja, dece i drugih srodnika ali kada se radi o drugim srodnicima izmeu njih mora da postoji trajna zajednica ivota a to ovde nije sluaj, jer je okrivljeni davno napustio kuu i sada ivi u K. Stoga se opravdano postavlja pitanje da li okrivljeni koji ne ivi ve dugi niz godina u svojoj porodinoj kui sa svojim bratom, snajom i majkom, moe biti izvrilac krivinog dela nasilja u porodici. Kako ne postoje razlozi o bitnom elementu toga krivinog dela, uinjena je bitna povreda postupka iz l. ZKP. 368. st. 1. ta. 11. ZKP. (Iz Reenja Okrunog suda u aku, K. 166/06 od 30.05.2006. godine)

Krivino delo nasilja u porodici iz lana 194. KZ moe biti izvreno i samo jednom radnjom. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. br. 1022/06 od 25.10.2006. godine)

297. 298.

Re je o jednom krivinom delu nasilja u porodici iz l.194 KZS u sluaju kada je okrivljeni izvrio nasilje prema svojoj supruzi i troje svoje dece. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K.br.1723/06 od 22.06.2006. godine)

Za postojanje krivinog dela nasilja u porodici, nije neophodna trajnost ili viekratnost radnje izvrenja, delo moe biti izvreno i jednim aktom nasilja prema rtvi dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 46/06 od 15.06.2006. godine)

299.

300.
Kod krivinog dela nasilje u porodici konstrukcija produenog krivinog dela nije mogua kad su radnje izvrene prema razliitim oteenim i postoji onoliko dela u sticaju koliko ima oteenih. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 567/06 od 5.04.2006. godine)

301.
Kod krivinog dela nasilja u porodici uslov za ostvarivanje ovog krivinog dela je kontinuitet nasilja kojim uinilac ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice. (Iz Presude Okrunog suda u Zrenjaninu K. br. 120/05 od 2.06.2006. godine)

302.
Izvedenim dokazima je utvreno da je okrivljeni sa oteenom u branoj zajednici, gde su odnosi due vreme poremeeni, da je u toku postupak razvoda braka, te da okrivljeni oteenu due vreme maltretira, vrea i tue, kao i da joj je jednom prilikom naneo lake telesne povrede, a drugom prilikom da je poeo da je maltretira, vue za kosu i tom prilikom joj udario pet amara. (Iz Presude Okrunog suda u aku K.504/04 od 9.02.2005. godine)
- 155 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

303.
Prekomerno i bezrazlono brutalno kanjavanje dece ne predstavlja vaspitavanje dece, ve upravo radnju ovog krivinog dela. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je nezadovoljan uspehom svoje dece u koli, otvorenom akom, a zatim i cipelom udarao maloletnog sina po glavi i telu, zatim ga naterao da se skine go, da tri po dvoritu i da se valja po snegu, da je njega i drugog sina naterao da legnu preko kreveta, pa ih je dvadesetak puta udario kaiem preko zadnjice, da bi zatim prvom sinu zabranio izlazak iz sobe i uskratio hranu, a tom prilikom mu naneo viestruke lake telesne povrede. Nakon par dana, nezadovoljan to je njegov drugi sin dirao mobilni telefon pocepao mu je duksericu, kaiem ga udario vie puta po vratu i golim leima, pa mu zatim pretio reima: "sad u da ti odseem uvo", da bi ga iz sobe izgurala majka, nakon ega je otiao u deiju sobu, razbacao stvari po sobi i rekao: "imate rok do sutra da sredite sve ovo, inae u vas pobiti". Neosnovano se albom branioca okrivljenog istie da okrivljeni nije izvrio krivino delo nasilja u porodici, ve da okrivljeni vaspitava svoju decu, da prilikom vaspitavanja mora da koristi otrije metode obzirom da sa decom ima probleme, da ga deca ne sluaju i da su slabi aci u koli. Upravo prekomerno i brutalno kanjavanje dece za svaku sitnicu koju oni uine ne predstavlja radnju vaspitavanja dece, ve upravo radnju izvrenja ovog krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2049/04 od 14.09.2004. godine)

304.
Dovoljno je da je samo jednom povreen ili ugroen telesni integritet lana porodice za postojanje krivinog dela nasilja u porodici. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 3286/03 od 11.11. 2003. godine)

305.
Kada je optueni u vie navrata svoje osmomeseno dete koje je plakalo tukao i tako mu naneo prelome kostiju lobanje sa oteenjem po ivot vanih modanih centara, olako drei da tea posledica nee nastupiti, pa je onesveeno dete odneo u bolnicu gde je ono istoga dana umrlo od zadobijenih povreda, izvrio je krivino delo nasilja u porodici. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1572/03 od 21.10.2003.godine)

306.
U smislu ovog krivinog dela, povredom ili ugroavanjem telesnog ili duevnog integriteta smatra se i bezrazlono zlostavljanje dece, zabranjivanje da se igraju sa drugom decom bez razloga, onemoguavanje da se igraju na otvorenom prostoru, bezrazlono zatvaranje, onemoguavanje normalnih kontakata sa drugim lanovima porodice. (Iz Presude Okrunog suda u Kruevcu K.br. 118/02 od 24.06.2003. godine)
- 156 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

NEDAVANJE IZDRAVANJA (lan 195. Krivinog zakonika)

307.
Van izvrne sudske odluke odn. poravnanja kojima je njegova obaveza tano utvrena, obveznik zakonskog izdravanja nije ovlaen da proizvoljno odreuje visinu iznosa i nain ispunjenja obaveze. Iz obrazloenja: Imenovana okrivljena je naznaenom presudom Petog optinskog suda u Beogradu od 15.12.1994. godine obavezana da na ime izdravanja svog maloletnog deteta isplauje meseno iznos od 15% garantovane zarade u Republici na ruke njegovog oca kao zakonskog zastupnika, i to svakog meseca dok za to postoje zakonski uslovi i pomenuta presuda ne bude izmenjena. Tokom prvostepenog postupka, na osnovu svih izvedenih dokaza, nesporno je utvreno da okrivljena nije davala izdravanje za svoje maloletno dete u iznosu i na nain kako je to utvreno navedenom sudskom odlukom. Drugostepeni sud u razlozima citirane presude navodi da je, prilikom donoenja odluke, cenio da okrivljena nije ispunjavala svoju obavezu na nain kako je to utvreno sudskom odlukom, ali da ta okolnost u konkretnom sluaju nije od znaaja za drugaiju odluku suda, jer je okrivljena svoju obavezu izvravala na drugaiji nain, u iznosima koji su vii od njene obaveze utvrene presudom, koji uopteni razlozi su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nejasni i protivreni. Radnja izvrenja krivinog dela iz lana 195. stav 1. Krivinog zakonika jeste nedavanje izdravanja u iznosu i na nain kako je to utvreno izvrnom sudskom odlukom ili poravnanjem, pa se opisano postupanje okrivljene, van ispunjenja obaveze utvrene izvrnom presudom, moe ceniti samo generalno, kao doprinos obavezi izdravanja njenog maloletnog deteta. Naime, izdravanjem se obezbeuju osnovne ivotne potrebe izdravanog lica, pa iznos i nain davanja izdravanja predstavlja tano utvrenu obavezu u izvrnoj sudskoj odluci ili poravnanju. Lice koje je duno da daje izdravanje nema mogunost da proizvoljno odluuje o tome koliko i na koji nain e to initi, zadovoljavajui tako samo neke od drugih potreba izdravanog lica, pa ak i ako je to eventualno uinjeno u nekom veem iznosu od utvrenog. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 42/11 od 15.06.2011. godine)

308.
Bespotrebno je i nezakonito upuivanje oteene na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u smislu l. 206. st. 2. ZKP, kad se ima u vidu injenica da je sud okrivljenom zbog krivinog dela nedavanje izdravanja odredio dodatnu obavezu da u roku od mesec dana po pravnosnanosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdravanja maloletne oteene i ubudue uredno plaa izdravanje, u smislu l. 195. st. 3 KZ.
- 157 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Sud je izreku presude uinio protivrenom, time to je okrivljenog najpre oglasio krivim zbog krivinog dela nedavanje izdravanja iz l. 195. st. 1. KZ, te mu izrekao uslovnu osudu, utvrdivi kaznu zatvora u trajanju od etiri meseca sa rokom provere od jedne godine, i obavezom da u roku od mesec dana po pravnosnanosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdravanja maloletne oteene i ubudue uredno plaa izdravanje, a potom je maloletnu oteenu uputio, primenom l. 206. st. 2. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, na parnicu. Kod injenice da je sud okrivljenom odredio dodatnu obavezu da u roku od mesec dana po pravnosnanosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdravanja maloletne oteene i ubudue uredno plaa izdravanje, u smislu l. 195. st. 3. KZ, potonje upuivanje oteene na parnicu u smislu l. 206. st. 2. ZKP, pokazuje se bespotrebnim i nezakonitim. Visina obaveze izdravanja odtetnog zahteva kod ovog krivinog dela uvek mora biti utvrena izvrnom sudskom odlukom ili izvrnim poravnanjem, to predstavlja element bia ovog krivinog dela. Bez izvrne odluke o visini izdravanja, nema bitnog elementa ovog krivinog dela, pa u takvom sluaju nema krivinog dela i okrivljenog treba osloboditi od optube. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 1628/08)

309.
Bie krivinog dela nedavanje izdravanja iz lana 195. stav 1. KZ je sama injenica nepostupanja po pravosnanoj sudskoj odluci i nedavanje utvrenih mesenih iznosa na ime izdravanja, a ne izbegavanje davanja izdravanja. Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela nedavanje izdravanja iz lana 195. stav 1. KZ. Okruni sud odbio je kao neosnovanu albu okrivljenog i potvrdio presudu optinskog suda. Pravilnom ocenom odbrane okrivljenog i iskaza oteene kao svedoka, prvostepeni sud je sa sigurnou tvrdio da okrivljeni na osnovu poravnanja zakljuenog pred optinskim sudom, nije davao izdravanje za svoje maloletno dete, a ta obaveza je utvrena sudskom odlukom plaanjem utvrenog mesenog iznosa, a i iz same odbrane okrivljenog proizilazi da on tu obavezu nije izvravao. Navod iznet u albi okrivljenog da zbog zdravstvenog stanja, oteenog sluha, nije mogao da nae odgovarajui posao je bez ikakvog znaaja zbog toga to se radnja ovog krivinog dela sastoji u nedavanju izdravanja, pa je irelevantno da li je okrivljeni svesno izbegavao da daje izdravanje ili nije bio u mogunosti da to ini. Za postojanje ovog krivinog dela bitna je sama injenica nepostupanja po pravosnanoj sudskoj odluci i nedavanje utvrenih mesenih iznosa na ime izdravanja. (Presuda Okrunog suda u aku, K. 189/08 od 21.03.2008. godine)

310.
Za postojanje krivinog dela nedavanje izdravanja iz l. 195. st. 1. KZ, nije potrebno da su interesi izdravanog lica ugroeni, ve je dovoljno da okrivljeni ne daje izdravanje koje je duan da daje na osnovu izvrne sudske odluke, a u iznosu i na nain kako je to odlukom utvreno.
- 158 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda okrivljeni D. R. iz Nia oglaen je krivim za krivino delo nedavanja izdravanja, pa mu je izreena uslovna osuda sa utvrenom kaznom zatvora od tri meseca i rokom proveravanja od jedne godine. Okruni sud odbio je albu branioca okrivljenog. Kod injenice da okrivljeni, iako je bio duan da po presudi koja je postala izvrna 30. 06. 2006. godine daje svakog meseca po 5.000,00 dinara na ime izdravanja i da zaostale obaveze izmiri u roku od 15 dana, na iro raun zakonskog zastupnika mal. L. R., on do 08. 03. 2007. godine nije na taj iro raun uplatio nita, pravilno je prvostepeni sud naao da okrivljni nije u iznosu i na nain, kako je to sudskom presudom utvreno davao izdravanje. To to je on platio letovanje i zimovanje, ne iskljuuje njegovu obavezu plaanja, odnosno, davanja izdravanja na nain predvien presudom. Stogaje okrivljeni i oglaen krivim zakrivino delo nedavanje izdravanja iz l. 195. st. 1. KZ. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 1786/08 od 17.10.2008. godine)

311.
Kada je proteklo vie od pet godina od dana prestanka braka obaveza na izdravanje razvedene supruge prestaje. Iz obrazloenja: Sudija optinskog suda odbio je optuni predlog oteene kao tuioca protiv okrivljenog zbog krivinog dela nedavanja izdravanja iz lana 195. stav 1. KZ. Sud je utvrdio da je brak izmeu okrivljenog i oteene kao tuioca razveden u 1985. godini kada je ustanovljena i obaveza izdravanja. Prema lanu 163. stav 2. Porodinog zakona, ta obaveza traje pet godina. Kako je proteklo vie od pet godina od dana prestanka braka, a kako ne postoji druga sudska odluka, to je sud naao da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivino delo. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu K. 1719/06 od 21.06.2006. godine)

312.
Pravno je irelevantna odbrana okrivljenog da nije davao izdravanje za svoje dete jer sumnja da dete nije njegovo kada nijednom svojom radnjom nije osporio oinstvo deteta. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je pravno irelevantna odbrana okrivljenog da je sumnjao da dete nije njegovo, s obzirom na to da da okrivljeni nijednom svojom radnjom nije osporio oinstvo deteta, a na osnovu izvoda iz matinih knjiga nesumnjivo je utvreno da je dete roeno u toku trajanja braka izmeu okrivljenog i njegove bive supruge i da je kao otac deteta upisan okrivljeni. (Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 2220/06 od 06. septembra 2006. godine)
- 159 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

313.
Okrivljeni je duan da uestvuje u izdravanju maloletnih oteenih na nain kako je to utvreno pravosnanom sudskom odlukom, i nije ovlaen da sam vri izmenu naina i visine izdravanja. Iz obrazloenja: Neosnovano se u albi okrivljenog navodi, da svojoj deci na ime izdravanja daje onoliko koliko je u mogunosti, jer je okrivljeni duan da uestvuje u izdravanju maloletnih oteenih na nain kako je to utvreno pravosnanom sudskom odlukom. Dakle, okrivljeni nije ovlaen da sam vri izmenu naina izdravanja i visine izdravanja. Kako je nesumnjivo u postupku utvreno da okrivljeni nije davao izdravanje svojoj maloletnoj deci u smislu navedene pravosnane sudske odluke, to proizilazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio, da su se u radnjama okrivljenog stekli bitni elementi bia krivinog dela nedavanje izdravanja iz l. 119. st. 1. KZRS. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 564/05)

KRENJE PORODINIH OBAVEZA (lan 196. Krivinog zakonika)

314.
Kada okrivljeni kao otac maloletnog deteta napusti stan i svoju suprugu, a dete se nije moglo samo o sebi starati, pravilno je doneta presuda kojom se on oslobaa od optube shodno l. 355. ta. 3. ZKP, da je izvrio krivino delo krenja porodinih obaveza iz l. 196. st. 1. KZ. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Adi K. 5/08, od 6. maja 2008. okrivljeni se na osnovu l. 355. ta. 3. ZKP oslobaa od optube radi krivinog dela krenje porodinih obaveza iz l. 196. st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u Subotici K. 427/08, od 11. novembra 2008. odbija se kao neosnovana alba OJT, a presuda Optinskog suda u Adi K. 5/08, od 6. maja 2008. se potvruje. Iz spisa proizilazi da je vanbrana zajednica izmeu okrivljenog i majke maloletne oteene prestala sporazumno, tako da se okrivljeni iz zajednikog stana iselio 12. novembra 2002. godine nakon ega je maloletna oteena podvrgnuta medicinskom ispitivanju zbog zdravstvenih problema, o emu je okrivljeni obaveten nekoliko meseci nakon razdvajanja sa majkom maloletne oteene. Prema tome, oteena je, nakon raskida vanbrane zajednice njenih roditelja, poverena na uvanje i vaspitanje svojoj majci, to se ne moe smatrati ostavljanjem u tekom poloaju bez obzira na njeno zdravstveno stanje s obzirom da se inae, imajui u vidu njenu ivotnu dob nije mogla starati o sebi, ve je to obaveza onog lica kome je dete povereno na uvanje i vaspitanje, to je u konkretnom sluaju njena majka.
- 160 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Prema tome, s obzirom na sporazum okrivljenog i majke maloletne oteene, okrivljeni je napustio zajedniko domainstvo, a staranje o maloletnoj oteenoj, preuzela njena majka. Time je oteena poverena na uvanje i vaspitanje svojoj majci koja je inae u stanju da se o njoj brine,s tim to je za okrivljenog nastala obaveza da doprinosi njenom izdravanju. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K. 427/08 od 11.11.2008. godine)

POVREDA MORALNIH PRAVA AUTORA I INTERPRETATORA (lan 198. Krivinog zakonika)

315.
Ne postoji krivino delo povrede moralnih prava autora, kada okrivljeni kao autor romana za jedan od svojih likova upotrebi ivot i delo knjievnika koji nije u ivotu, pri emu, da bi postigao autentinost svog knjievnog dela, navodi delove njegovih objavljenih radova u formi citata. Iz obrazloenja: Okrivljeni je osloboen od optube da je kao autor romana "Zelena oja Montenegra" izvrio krivino delo povrede moralnih prava autora u sticaju sa krivinim delom neovlaeno iskoriavanje autorskog dela. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da nema dokaza da je okrivljeni izvrio krivina dela koja mu se stavljaju na teret. Vetak je naao da je roman pisan u prvom licu, da se jasno vidi da je autorsko ja u romanu okrivljeni, koji se bavi delom pokojnog knjevnika Zuha Dumhura. Oteeni je knjievni junak, a tema romana je jednim delom ivot oteenog. Sudski vetak je naao da je jedini stvarni autor romana okrivljeni, dok Zuho Dumhur ima status knjievnog lika. Sporni scenario iz 967. godine koji je napisao oteeni nije relevantan za roman ve u romanu ima status dokumenta koji se citira. Njegova uloga je da osnauje i ini uverljivijim oteenog. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1875/04 od 15.09.2004. godine)

NEOVLAENO ISKORIAVANJE AUTORSKOG DELA ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA (lan 199. Krivinog zakonika)

316.
Kada u dispozitivu optunog akta kojim je okrivljenom stavljeno na teret da je neovlaeno stavio u promet kopije primeraka autorskih dela, nisu navedena imena autora i nazivi dela
- 161 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO primeraka stavljenih u promet, ne postoji krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili srodnog prava iz lana 199. st. 1. KZ. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda okrivljeni je oglaen krivim to je neovlaeno stavio u promet kopije primeraka autorskih dela, na taj nain to je 27 komada DVX filmova strane proizvodnje prodavao na robnoj pijaci, ime je izvrio krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili srodnog prava iz l. 199 st. 1 KZ. Kako u dispozitivu optunog akta za filmove DVX formata nisu navedeni nazivi dela i imena autora, na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi da li su kompakt diskovi nosioci autorskih dela zatienih zakonom, to radnja okrivljenog koja mu je optunim aktom stavljena na teret ne predstavlja krivino delo, jer ne sadri sve bitne elemente krivinog dela, pa je iz tog razloga okrivljeni, na osnovu l. 355 ta. 1 ZKP, osloboen od optube da je izvrio krivino delo neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili srodnog prava iz l. 199 st. 2 KZ. (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 2313/10 od 26.5.2010. godine)

317.
Kada je okrivljeni prodavao veliku koliinu kompakt-diskova, sud nije duan da u presudi nabroji sve naslove kompakt-diskova koje je stavio u promet, ve je dovoljno da navede broj diskova i imena preduzea koja su nosioci autorskih prava. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo neovlaenog korienja autorskih prava. On je na iznajmljenoj tezgi nemajui ovlaenje nosilaca autorskih prava preduzea: "PGP", "Mjuzik lend", "Metropolis", "Kroacia rekords", "Super saund digital", "Haj faj centar", "BK saund", "Saund master", "Mjuzik rekord", "Balkan ton", "Pale rekord" i "MSMG mjuzik", stavio u promet 804 kompakt-diska sa snimljenim muzikim delima izvedenim od strane razliitih autora koji su korienje autorskih prava za svoja muzika dela preneli na navedene distributere. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2005/04 od 13.09.2004. godine)

KRAA (lan 203. Krivinog zakonika)

318.
Poseban oblik krivinog dela krae moe predstavljati i samovlasno pribavljanje elektrine energije.
- 162 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Iz obrazloenja: Kada je prvostepeni sud inkriminisane radnje imenovanog okrivljenog, za koje je oglaen krivim, prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivino delo iz lana 159. stav 1. Zakona o energetici i kada je naao da je okrivljeni za to krivino delo krivino odgovoran pravilno je na utvreno injenino stanje primenjen krivini zakon. Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno okrivljenog oglasio krivim zbog ovog krivinog dela a budui da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, ve injeninim opisom. Naime, samovlasno pribavljanje elektrine energije predstavlja poseban oblik krivinog dela krae, te kako je delo iz lana 159. Zakona blae po uinioca od krivinog dela krae iz lana 203. stav 1. Krivinog zakonika (koje je optunim predlogom okrivljenom stavljeno na teret), to je prvostepeni sud pravilno, shodno odredbi lana 4. stav 2. Osnovnog krivinog zakona - primenio upravo navedene odredbe Zakona. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 2914/10 od 29.04.2010. godine)

319.
Nemaju vrednost nepopunjeni ekovni blanketi. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim da je oduzeo od ot. DS est ekovnik blanketa Srpske banke AD B... u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist koja nije mala tako to je sa stola iz porodine kue oteene oduzeo navedene ekovne blankete i time izvrio krivino delo kraa iz l. 203. st. 1. KZ, i oglaen krivim da je navedene ekovne blankete potpisao imenom i prezimenom oteene a na poleini svakog eka upisao adresu i broj line karte oteene a potom iste u tri navrata kupujui robu u prodavnicama, realizovao i da je time izvrio krivino delo falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ. Postupajui po albi Optinskog javnog tuioca a po slubenoj dunosti, Okruni sud kao drugostepeni naao da je izreka presude nerazumljiva jer sami ekovni blanketi nemaju vrednost, pa je nejasno na osnovu ega prvostepeni sud oglaava okrivljenog krivim da je oduzimanje ekovnih blanketa izvrio u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. Ti blanketi mogu biti predmet krivinog dela tek ako su neovlaeno ispunjeni i iskorieni. Naime, oduzimanje ekovnih blanketa u nameri da se njihovom upotrebom pribavi protivpravna imovinska korist ne moe se smatrati krivinim delom kraa jer se upotrebom tih blanketa poto ekovi glase na ime vlasnika tekueg rauna, ne moe pribaviti imovinska korist i pored toga to je to bila subjektivna namera uinioca. Takoe, kada okrivljeni ekovne blankete do kojih je doao na nedozvoljen nain ispuni i potpie imenom lica kome su ekovni blanketi izdati pa potom ih upotrebi kao prave prilikom plaanja, u odreenim prodavnicama, ini samo krivino delo prevare a ne i falsifikovanja isprave. Okruni sud je postupajui po albi Optinskog javnog tuioca a shodno odredbama l. 380. st. 2. ta. 1. i 2. ZKP po slubenoj dunosti naao da prvostepena presuda sadri bitne povrede odredaba krivinog postupka i povredu krivinog zakona na tetu okrivljenog iz kojih razloga je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K. 628/08 od 6.11.2008. godine)
- 163 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Kada okrivljeni zadri mobilni telefon, koji mu je od maloletnog lica dat samo na kratko da se poslui, a sve to uini u nameri da prisvajanjem mobilnog telefona pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, postoji krivino delo krae, a ne krivino delo utaje. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 35/06 od 10.05.2006. godine)

320.

321.
Krivino delo krae je ostalo u pokuaju kada okrivljeni prie oteenoj i iz depa joj izvadi novanik a u tom momentu policajac ga hvata za ruku i liava slobode. Iz obrazloenja: Pravilan je stav prvostepenog suda da okrivljeni nije ostvario priteanje na stvari kada je priao oteenoj i iz depa na demperu izvadio joj novanik, jer ga je istog trenutka, dok mu je novanik jo bio u ruci, policajac uhvatio za ruku i liio slobode. Da bi se ostvarilo mirno priteanje na stvari, potrebno je da okrivljeni bar u jednom trenutku moe mirno da raspolae sa stvari koju je prisvojio, to se u konkretnom sluaju nije desilo. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 1802/05 od 15.07.2005. godine)

Kraa moe biti izvrena i od lica koje je izvrilo krau kada je uinilac oko ponoi videvi da nepoznato lice iz obijenog kioska iznosi torbu povikao "drte lopova" pa se to lice uplailo i pobeglo, doao do kioska i uzeo torbu koju je nepoznato lice odbacilo u blizini kioska, nakon ega se sa tom torbom punom stvari udaljio sa lica mesta. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2670/04 od 4.11.2004. godine)

322.

Kada postoji vie radnji izvrenja kod krivinog dela krae u produenom trajanju, to moe ukazati da okrivljeni nije iao za tim da pribavi malu protiv pravnu imovinsku korist. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu K br. 270/02 od 27.08.2002. godine).

323.

TEKA KRAA (lan 204. Krivinog zakonika)

324.
Kada je okrivljeni posle otimanja torbe od oteene sa oduzetom torbom utrao u svoj automobil u nameri da pobegne, ali ga je oteena u tome spreila zbog ega nije bio u mogunosti da zasnuje svoju dravinu na toj stvari - postoji pokuaj krivinog dela teke krae, a ne svreno krivino delo.
- 164 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u konkretnom sluaju povredio krivini zakon na tetu okrivljenog pogreno izvrivi pravnu kvalifikaciju njegovih radnji, iako je pravilno i potpuno utvrdio celokupno injenino stanje. Naime, iz injeninog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilazi da je imenovani okrivljeni kritinom prilikom, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist vee vrednosti, od imenovane oteene na drzak nain oduzeo ensku torbu. Iznenada joj je priao sa lea i povukao joj torbu sa desnog ramena. Kako je oteena vrsto drala kai, jako ju je odgurnuo pa je ona pala na trotoar a zatim je snano povukao torbu, pokidao kai i poeo da bei u pravcu navedene ulice gde je uao u parkirano vozilo. Oteena je trala za njim i sela mu u krilo dok je pokuavao da startuje motor, to je video imenovani graanin, upitao ija je torba i nagnuo se kroz otvorena vrata na vozilu u nameri da uzme torbu i vrati je oteenoj. U tom trenutku je okrivljeni startovao vozilo i krenuo u rikverc, te je tako povezao oteenu koja je bila u vozilu, ali i ovog graanina, kada je naiao drugi imenovani graanin i izvukao oteenu iz vozila, dok je prvi uspeo da dohvati torbu oteene i izbaci je iz vozila. Tada je okrivljeni zaustavio vozilo, a oteena uzela torbu i udaljila se, pri emu je i okrivljeni napustio lice mesta. Pri ovakvom stanju stvari, nesumnjivo je da je izvrenje predmetnog krivinog dela ostalo u pokuaju. Ovo prvenstveno zbog toga to u konkretnom sluaju okrivljeni nije uspeo da na pokretnoj stvari koju je oduzeo uspostavi takvu dravinu koja bi mu omoguila da sa njom moe slobodno raspolagati. Dakle, iako je okrivljeni oduzimanjem predmetne torbe uspeo da ima ovu stvar u posedu, injenica da je sa istom beao dok ga je oteena jurila, ukazuje da usled preduzetih aktivnosti oteene nije uspeo da na toj pokretnoj stvari uspostavi potpunu dravinu, koja bi mu omoguila raspolaganje istom. Sa druge strane, iako je okrivljeni preduzeo radnju izvrenja predmetnog krivinog dela i od okrivljene oduzeo torbu, posledica dela nije mogla da nastupi jer je oteena svojim radnjama uspela da povrati torbu u situaciji kada je okrivljeni pokuavao da nad istom zasnuje dravinu onog kvaliteta koja bi mu omoguila potpuni posed i raspolaganje nad njom odn. oduzimanje. Iz tih razloga je Okruni sud, uvaavajui albene navode branioca okrivljenog, preinaio pobijanu presudu u pogledu pravne kvalifikacije opisanih radnji, tako to je te radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivino delo teka kraa u pokuaju iz lana 204. stav 1. taka 3. Krivinog zakonika u vezi lana 30. istog. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1888/09 od 22.10.2009. godine)

325.
Za postojanje krivinog dela teke krae objektivni uslov inkriminacije je visina protivpravno pribavljene imovinske koristi. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda sadri bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Naime, izreka presude je nerazumljiva a presuda nesadri razloge o odlunim injenicama. Iz izreke presude se ne vidi, a radnje izvrenja su dovrene, u kolikoj vrednosti je okrivljeni pribavio pro- 165 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO tivpravnu imovinsku korist, to je objektivni uslov inkriminacije za postojanje krivinog dela teke krae iz lana 204. stav 1. Krivinog zakonika, kumulativno sa jednim od naina iz lana 204. stav 1. ta. 1 6. Okrivljeni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo teke krae iz lana 204. stav 1. taka 1. Krivinog zakonika, pa je ovakva izreka presude nerazumljiva. O ovoj odlunoj injenici presuda nema ni razloge, a oteeni su se izjasnili kolika je vrednost stvari koje je, eventualno, okrivljeni oduzeo i okolnosti pod kojima je to uradio. Prvostepeni sud e u ponovnom postupku otkloniti ove povrede odredaba krivinog postupka, nakon ega e biti u mogunosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 365/09 od 17.03.2009. godine)

326.
Ako je utvrdio da okrivljeni nije direktno iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, sud nije u obavezi da vetaenjem utvruje vrednost oduzetih stvari. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda se albom pobija zbog nepotpuno utvrenog injeninog stanja i povrede krivinog zakona. Istie se da je prvostepeni sud propustio da utvrdi odlunu injenicu tj. vrednost oduzetih stvari, to je - po albenim navodima - bitno za pravnu kvalifikaciju krivinog dela, jer se samo tako eliminie mogunost da je u pitanju sitno delo krae. alba je neosnovana. Naime, tano je da nije izvreno vetaenje oduzetih stvari od strane prvostepenog suda. Meutim, i Okruni sud nalazi da u konkretnom sluaju to nije bilo bitno jer je prvostepeni sud pravilno, cenei izvedene dokaze, utvrdio da okrivljeni kritinom prilikom nije iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, to beznaajnim ini tanu vrednost oduzetih stvari. Imajui u vidu, s obzirom da je Sud je utvrdio da je okrivljeni u konkretnom sluaju obilazio vie stanova, gledajui u koji e provaliti. U navedenom stanu izvrio je premetainu i oduzeo navedeni nakit kao i ostale stvari pobrojane u izreci presude. Iz izjave samog okrivljenog utvreno je da okrivljeni nije pronaao novac niti tehniku robu. Sve to ini da je pravilno utvrena namera od strane prvostepenog suda a na strani okrivljenog, kao to je pravilno utvreno i da je navedeno krivino delo izvreno savlaivanjem veih prepreka (s obzirom da je okrivljeni penjanjem preko izboina od fasadnih cigli doao na terasu oteenih). Dakle, sud je ne samo pravilno utvrdio injenino stanje, ve je na pravilno utvreno injenino stanje pravilno i primenio krivini zakon. Povrede krivinog zakona na koje se branilac u albi poziva ne postoje, pa su i albeni navodi odbijeni kao neosnovani. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 952/09 od 07.05.2009. godine)

327.
Kada je uinilac oduzeo bakarnu icu sa telefonskih stubova, penjui se na njih i presekavi bakarne provodnike izvrena je teka kraa savlaivanjem veih prepreka. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 584/07 od 28.12.2007. godine)
- 166 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Kada jedan od okrivljenih zagovara oteenu prodavaicu, a drugi okrivljeni iz lokala oduzme novanik sa novcem - kraa je izvrena od strane vie lica. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 484/07 od 23.02.2007. godine)

328.

Krivino delo teke krae izvreno obijanjem zatvorenog prostora postoji i onda kada izvrioci iskoriste neznatno oteenje na ianoj ogradi sa june strane dvorita trafo stanice, raspletu icu i naine otvor, a zatim kroz taj otvor uu u dvorite i oduzmu sektor kabla. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K.br.1538/06 od 26.12.2006. godine)

329.

Radnja provaljivanja kod krivinog dela teke krae, sastoji se u ulaenju ili otvaranju zatvorenih prostora bez fizikog oteenja ureaja za zatvaranje. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K.br. 1992/06 od 6.09.2006. godine)

330.

Za optuenog kao uinioca krivinog dela teke krae, izvrenog na naroito opasan ili naroito drzak nain, i teeg oblika krivinog dela falsifikovanje isprave - novi Krivini zakonik je blai zakon od Krivinog zakona Republike Srbije, koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 850/05 od 20.02.2006. godine)

331.

U situaciji kada je nakon obijanja prodavnice su na komadima razbijenog stakla pronaeni tragovi papilarnih linija za koje je vetaenjem utvreno da potiu od okrivljenog, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je okrivljeni i izvrio krivino delo teke krade iz lana 204. stav 1. taka 1. KZ, te je odbio predlog branioca okrivljenog da se izvri i DNK analiza. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. br. 232/05 od 27.05.2005. godine)

332.

Okolnost da je prozor na stanu oteenog iz koga je izvrena kraa bio rasklimatan i da ga je bilo mogue otvoriti neznatnom snagom ruke nije od znaaja za pravnu kvalifikaciju jer za postojanje provaljivanja jaina upotrebljene sile nije odluujua ve je bitno da je uinilac neovlaeno protiv volje vlasnika koji je taj prozor zatvorio, otklonio postavljenu prepreku za ulaenje u zatvoren prostor. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 1326/04 od 25.05.2004. godine)

333.

Kraa je izvrena savlaivanjem veih prepreka kada je uinilac prislonio na spoljni zid crkve merdevine pomou kojih se popeo na sims na visini od 3 metra, pa kroz otvor prozora uao u crkvu odakle je oduzeo novac. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1714/04 od 20.07.2004. godine)
- 167 -

334.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

335.
Kraa je izvrena na naroito drzak nain kada je okrivljena poto je provela no sa oteenim, kada je on zaspao pokupila vredne stvari, a onda ga zakljuala od stana i kljueve ponela sa sobom. Iz obrazloenja: Nakon provedene noi sa prijateljem oteenim, okrivljena je iskoristila trenutak kada je on zaspao i sa fotelje uzela novanik oteenog u kome se nalazio novac, strana valuta, mobilni telefon sa punjaem i digitalnu kameru i sa navedenim stvarima napustila stan, poto ga je prethodno zakljuala, a klju ponela sa sobom. Poto je okrivljena ispoljila posebnu drskost zloupotrebivi poverenje oteenog, radi se o krivinom delu teke krae iz lana 166. stav 1. taka 3. KZS. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3001/04 od 25.11.2004. godine)

Kraa je izvrena iskoriavanjem nemoi oteenog kada je okrivljeni uao u stan oteenog, koji je leao u krevetu jer mu je amputirana noga, pa ga stavio u invalidska kolica, pretresao mu depove i oduzeo razne vredne stvari pre nego to se udaljio iz stana. (Iz Presude Okrunog suda Beogradu, K. br. 2587/04 od 21.10.2004. godine)

336.

RAZBOJNITVO (lan 206. Krivinog zakonika)

337.
Kod krivinog dela razbojnitvo sila mora biti upotrebljena prema oteenom licu u cilju savladavanja otpora, a ne prema predmetu u cilju njegovog oduzimanja. Iz obrazloenja: albom branioca imenovanog okrivljenog osnovano se istie da je prvostepeni sud dao nejasne razloge zbog kojih smatra da je okrivljeni kritinom prilikom upotrebio silu prema oteenoj, oduzimajui od nje tanu. Naime, iz iskaza svedoka u istrazi i iskaza svedoka na pretresu, izmeu ostalog, proizilazi da je okrivljeni skoio na oteenu i iznenada joj otrgao tanu sa ramena, a zatim je odgurnuo, usled ega je oteena pala. To ukazuje da oteena u toj situaciji nije ni pruala otpor okrivljenom, jer, zbog njegovog iznenadnog delovanja, nije ni bila u mogunosti da odreaguje. S tim u vezi nejasni su razlozi prvostepenog suda da je u konkretnom sluaju re o krivinom delu razbojnitva, s obzirom da zbog iznenadnog delovanja okrivljenog nije postojao otpor oteene,
- 168 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO kako je to napred navedeno, a u vezi sa tim da kod krivinog dela iz lana 206. Krivinog zakonika sila mora biti uperena upravo na savladavanje otpora oteenog. U tom smislu treba ceniti nalaz i miljenje sudskog vetaka medicinske struke, iz koga proizlazi da je do povreivanja oteene dolo usled iznenadnog i naglog povlaenja tane ija drka - kai je bila preko njenog levog ramena ili leve ruke, a ne prilikom njenog naknadnog pada, to ukazuje da je okrivljeni primenio silu prema predmetu, oduzimajui ga od oteene, a ne prema samoj oteenoj u cilju savladavanja njenog otpora. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2858/12(1) od 28.06.2012. godine)

338.
Ukoliko bie jednog krivinog dela nuno i u potpunosti obuhvata bie nekog drugog lakeg krivinog dela - postoji konzumpcija. Iz obrazloenja: Izrekom prvostepene presude (pod I) utvreno je da je imenovani maloletnik (sada punoletno lice) izvrio krivino delo tekog ubistva iz lana 114. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika. Protiv navedene presude albu je blagovremeno izjavio nadleni Okruni javni tuilac, i to zbog povrede krivinog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Vrhovni sud Srbije oalbenu presudu preinai tako to e okrivljenog maloletnika za krivino delo teko ubistvo iz lana 114. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika u sticaju sa krivinim delom razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. istog i osuditi ga na kaznu maloletnikog zatvora u maksimalnom trajanju. Okruni javni tuilac nalazi da je prvostepeni sud pogreno primenio zakon kada je naao da je maloletnik (sada punoletno lice) izvrio samo krivino delo tekog ubistva iz lana 114. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika te da u konkretnom sluaju nema sticaja sa krivinim delom razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. istog Zakonika. Smatra da bi pravna kvalifikacija koju je dao sud u oalbenoj presudi bila mogua da kritinom prilikom nije dolo do tekog povreivanja i drugog lica prilikom izvrenja krivinog dela razbojnitva. To znai da bi kvalifikacija data od strane suda bila mogua samo o sluaju da je samo jedno lice oteeno. Meutim, u konkretnom sluaju se radi o jo jednom oteenom licu, kome je maloletnik - pri izvrenju krivinog dela razbojnitva - naneo teku telesnu povredu. Zbog toga javni tuilac smatra da se radi o krivinom delu tekog ubistva iz lana 114. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika u sticaju sa krivinim delom razbojnitva iz lana 206. stav 3. istog Zakonika. Od strane Vrhovnog suda albeni navodi nadlenog tuioca ocenjeni su neosnovanim. Prvostepeni sud je pravilno naao da su se u radnjama maloletnika stekla sva zakonska obeleja krivinog dela tekog ubistva iz lana 114. taka 4. Krivinog zakonika, dakle - pri izvrenju krivinog dela razbojnitva. Dakle, naao je da ne postoji sticaj ovog dela sa krivinim delom razbojnitva iz lana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Sticaj je samo prividan, jer teko ubistvo kao glavno delo - konzumira (obuhvata) razbojnitvo kao pratee delo. U konkretnom sluaju, oteeni je lien ivota a njegova supruga teko povreena prilikom prinude oba lica naizmeninim zadavanjem udaraca u glavu od strane maloletnika da bi se dolo do novca. Dakle, razbojnitvo je sastavni deo kvalifikatornog oblika tekog ubistva iz lana 114. taka 4. Krivinog zakonika kao teeg krivinog dela, za koje je prvostepeni sud - pored drugih krivinih dela izvrioca - pravilno oglasio krivim i osudio na kaznu maloletnikog zatvora. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 93/09 od 22.06.2009. godine)
- 169 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

339.
Konstrukcija produenog krivinog dela za krivino delo razbojnitva nije mogua zbog njegove prirode. Iz obrazloenja: Za krivino delo razbojnitva, zbog njegove prirode, nije mogua konstrukcija produenog krivinog dela. Zbog toga je takvom kvalifikacijom, a imajui u vidu odsustvo albe Okrunog javnog tuioca na taj deo prvostepene presude, uinjena povreda krivinog zakona u korist optuenih. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1720/08 (2) od 10.03.2009. godine)

340.
Sila i pretnja mogu biti upravljenje ne samo na savlaivanje otpora koji se prua, ve i na spreavanje oekivanog otpora. Iz obrazloenja: Kako se radnja ovog krivinog dela sastoji u oduzimanju tue pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje, sila i pretnja moraju biti u tesnoj vremenskoj i prostornoj vezi sa oduzimanjem stvari, te kako za postojanje sile potrebnog intenziteta, nije neophodno da je postojao otpor pasivnog subjekta, a kod pretnje je sasvim jasno da otpor nije potreban, dakle, sila i pretnja ne moraju biti upravljeni na savlaivanje otpora koji se prua, ve je dovoljno da su upravljene na spreavanje oekivanog otpora, to se u konkretnom sluaju, sama pojava okrivljenog na vratima prodavnice u kojoj se oteena nalazila sama, sa navuenom maskiranom crnom pletenom kapom preko glave sa prorezima za oi i pitoljem u ruci, svakako ima smatrati pretnjom oteenoj neposrednim napadom na njen ivot i telo, kako je to ona i doivela, zbog ega je pobegla kroz magacin kue, pa s tim u vezi neosnovani i ovakvi albeni navodi branioca okrivljenog. (Iz Presude Okrunog suda u Novom Sadu, K-587/08 od 29.05.2008. godine)

341.
Prilikom utvrivanja da li je okrivljeni radnju krivinog dela razbojnitvo izvrio u nameri da pribavi malu protivpravnu imovinsku korist u novcu, sud mora izvriti objektivnu ocenu svih okolnosti koje se odnose na mogunost pasivnog subjekta da poseduje vie od 10.000 dinara, njegov uzrast i materijalni status, vreme i mesto izvrenja krivinog dela, kao i okolnosti pod kojima je delo uinjeno, a, s druge strane i motive okrivljenog za izvrenje dela. Iz obrazloenja: Osnovani su albeni navodi da prvostepeni sud nije naveo razloge u odnosu na umiljaj okrivljenog, tj. da li je okrivljeni kao uinilac krivinog dela iao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili
- 170 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO korist koja prelazi iznos od 10.000 din, to je od znaaja prilikom utvrivanja da li je okrivljeni izvrio krivino delo razbojnitvo iz l. 206. st. 1. ili stava 4. KZ. Privilegovani oblik iz l. 206. st. 4. KZ postoji ako vrednost ukradenih stvari iz st. 1. ovog lana ne prelazi iznos od 10. 000 dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Prvostepeni sud utvruje da je okrivljeni od oteenog oduzeo 200 dinara, a zatim samo konstatuje da je okrivljeni postupao u nameri da prisvoji sav novac koji bi naao kod okrivljenog. U obrazloenju uopte ne navodi da li je okrivljeni imao predstavu o tome koliko je oteeni imao novaca kod sebe, a opisana konstatacija da je imao nameru da prisvoji sav novac ne sadri u sebi razloge o umiljaju okrivljenog, jer je pojam "sav novac" neodreen pa moe podrazumevati iznos od 100, 200, 500, ali i 50. 000 dinara. Stoga, prema stanovitu Okrunog suda, u prvostepenoj presudi nije jasno utvreno da li je okrivljeni iao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili korist veu od 10.000 din. Tu injenicu sud mora utvrditi objektivnom ocenom okolnosti vezanih za linost pasivnog subjekta (da li se radi o detetu i ueniku, kao u konkretnom sluaju, koje samo u retkim prilikama moe imati vei iznos novca, ili na primer o licu za koje uinilac zna da poseduje novac u veoj koliini), okolnosti pod kojima se vri oduzimanje novca, motiv okrivljenog koji moe ukazati na to iz kojih razloga i radi zadovoljenja kojih potreba to ini pa i koliko novca eli prisvojiti, okolnosti vezanih za mesto izvrenja dela i vreme izvrenja dela, kao i drugih na osnovu kojih se na objektivan nain moe utvrditi da li je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili korist veu od 10.000 din koja je neophodna za postojanje krivinog dela razbojnitvo iz l. 206. st. 1. KZ. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu K. br. 1371/08)

Kada je oteeni usled straha izazvanog neposrednom pretnjom okrivljenog da e ukoliko mu ne preda jaknu dobiti batine, istu predao, radi se o krivinom delu razbojnitva a ne iznude. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kr.141/07 od 4.02.2007. godine)

342.

343.
Kad uinilac odustane od zapoetog izvrenja krivinog dela razbojnitva zbog prepreka koje znatno oteavaju izvrenje dela, ne postoji dobrovoljni odustanak od izvrenja krivinog dela. Iz obrazloenja: Optueni N. A. oglaen je krivim, zbog krivinog dela razbojnitvo u pokuaju iz lana 206. stav 1. u vezi l. 30. i 33. Krivinog zakonika, krivinog dela iznuda u pokuaju iz lana 214. stav 1. u vezi l. 30. i 33. KZ i krivinog dela nedozvoljeno dranje oruja iz lana 348. stav 2. KZ. Neosnovani su i albeni navodi branilaca da se u odnosu na krivino delo razbojnitvo opisano u taki 1. izreke pobijane presude oigledno radi o dobrovoljnom odustanu. Jer, iz samih okolnosti predmetnog kritinog dogaaja opisanih u izreci i odgovarajuim delovima obrazloenja pobijane presude potpuno je jasno da su optueni N. A. i maloletni N. D. od izvrenja krivinog dela odustali zbog prepreke na koju su naili - zakljuana kapija, oteena S. K. nije otvorila kapiju navodei da su joj kljuevi od kapije u kui, tako da se odustanak od zapoetog krivinog dela zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znatno oteavaju izvrenje krivinog dela, ni u kom sluaju ne moe smatrati dobrovoljnim odustankom u smislu odredbe lana 32. KZ. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K- 2136/06 od 29.05.2007. godine)
- 171 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

344.
Kod krivinog dela razbojnitva, da bi postojao najlaki, privilegovani oblik, potrebno je da budu ostvarena dva kumulativna obeleja dela: da vrednost ukradenih stvari ne prelazi deset hiljada dinara i da je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 2539/06 od 13.02.2007. godine)

345.
U sluaju kada je u izvrenju razbojnitva uestvovalo vie lica, krivini zakonik nije blai za uinioca. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom branioca optuenog O.H. ukazuje i da je radnje ovog optuenog trebalo kvalifikovati po Krivinom zakoniku, kao blaem zakonu u odnosu na zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela jer je, prema injeninom opisu radnji ovog optuenog (taka 1. izreke pobijane presude), jasno da je krivino delo izvreno od strane vie izvrilaca. Bez obzira to nisu tueni kao saizvrioci po Krivinom zakoniku radnje ovog optuenog mogle bi biti kvalifikovane samo po lanu 206. stav 3. KZ-a za koje delo je novim, Krivinim zakonikom i zakonom koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela propisan isti minimum kazne. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 2115/06 od 08.11.2006)

346.
Kada kod izvrenja krivinog dela razbojnitva uinilac sa umiljajem nekom licu nanese teku telesnu povredu, a ne uspe da oduzme tuu pokretnu stvar, to postoji najtei oblik tog krivinog dela kao svrenog, a ne pokuaj dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 1129/06 od 14.06.2006. godine)

347.
Kada je prilikom izvrenja krivinog dela razbojnitva nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda, tada postoji svreno krivino delo razbojnitva, a ne pokuaj tog oblika krivinog dela. Takoe, kad uinioci nisu uspeli da od rtve dela oduzmu stvari, okolnost da je u izvrenju krivinog dela uestvovalo vie lica predstavlja oblik dela a ne saizvrilatvo kao oblik sauesnitva. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 790/06 od 17.05.2006. godine)

348.
Kod krivinog dela razbojnitva, objekat radnje moe biti lice koje nije vlasnik pokretne stvari koja se oduzima, ali i dralac stvari i svako drugo lice koje predstavlja prepreku da se stvar oduzme. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K.br. 25/05 od 5.09.2005. godine)
- 172 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Osnovna razlika izmeu krivinog dela iznude i krivinog dela razbojnitva je u tome to se kod krivinog dela razbojnitva upotrebljena sila ili pretnja pojavljuje kao sredstvo za oduzimanje stvari, a kod iznude kao sredstvo uticaja na volju pasivnog subjekta dela da on sam neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. I 1579/04 od 13.06.2005. godine)

349.

Kod krivinog dela razbojnitva, pretnja treba da je neposredna i takva da je napadnuto lice shvati kao ozbiljnu, pa da se zbog nje uzdri od pruanja otpora oduzimanju stvari, tako da je bez znaaja da li je ona upuena korienjem plastinog pitolja koji je po izgledu slian pravom pitolju. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K.br. 266/04(1) od 10.03.2005. godine)

350.

351.
Krivina dela razbojnitva i razbojnike krae su sloena krivina dela kod kojih je objekat napada ne samo imovina ve i linost, pa ukoliko vie tih dela prema razliitim oteenjima nisu izvrena iskoriavanjem iste prilike i okolnosti, i ako ta dela nisu obuhvaena jedinstvenim umiljajem, onda se ona ne mogu kvalifikovati kao jedno produeno krivino delo. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je oglaen krivim zbog izvrenja vie krivinih dela razbojnitava i razbojnikih kraa. U albi branioca optuenog zbog povrede krivinog zakona i odluke o krivinoj sankciji predlae se da se presuda preinai tako to e se optueni oglasiti krivim za produeno krivino delo razbojnitva i ublaiti kazna. Vrhovni sud je naao da su u konkretnom sluaju krivina dela u pitanju izvrena iskoriavanjem razliitih prilika i okolnosti i umiljaj optuenog bio je usmeren pojedinano prema svakoj rtvi, a ne prema istima zajedno i jedinstveno, pa bez obzira to svaka od opisanih radnji u izreci pobijene presude sadri elemente krivinog dela prinude i krae i to postoji vremenski kontinuitet izmeu tih radnji, nisu ispunjeni uslovi za konstrukciju produenog krivinog dela razbojnitva, tim pre to ova konstrukcija nije opravdana ni sa razloga kriminalne politike. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1498/04 od 4.11.2004. godine)

352.
Kada su u izvrenju razbojnitva uestvovala trojica uinilaca, uloga prve dvojice bila je da uu u stan oteenih, a treeg da stoji ispred stana oteenih, gasi i pali svetlo i pazi da neko ne naie, te se radi o saizvrilatvu. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u pobijenoj presudi naveo sve u vezi objektivnih radnji treeoptuenog, ta je sve uradio, a to praktino nije ni sporno, da je njegova uloga i zadatak bio da stoji ispred vrata ote- 173 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO enih, da gasi i pali svetlo i pazi da neko ne naie, a da su za to vreme prva dvojica optuenih od oteenih oduzimali stvari, posle ega su se svi udaljili. to se tie drugog bitnog elementa saizvrilatva, svesti o zajednikoj radnji prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza i odbrane optuenih utvruje da je i to kod treeoptuenog bilo prisutno. On je u prethodnom postupku u prisustvu branioca detaljno opisao tok dogaaja i da mu je prvooptueni rekao "ti ostani tu i pazi da neko ne naie", to ukazuje da je ovaj optueni bio svestan u ta se upustio, ta je njegova uloga i zadatak, a ta drugih, te da u konkretnom sluaju zajedno deluju i da meu njima postoji tesna zajednika saradnja u ostvarivanju cilja. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1520/04 od 18.11.2004. godine)

353.
Oteena je sa eventualnim umiljajem liena ivota kada joj je uinilac sipao u aj lekove koji predstavljaju omamljujue sredstvo, a u nameri da je onesposobi za pruanje otpora, nakon ega je u nameri sticanja protivpravne imovinske koristi izvrio premetainu traei novac pa kako ga nije naao uzeo videorekorder. Iz obrazloenja: Optueni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo teki sluaj razbojnitva upotrebom sile prema oteenoj, pri emu je ovu sa umiljajem liio ivota, oduzeo videorekorder u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na taj nain to se javio na oglas oteene da izdaje sobu. Doavi u njen stan, predstavio se kao lekar koji trai sobu, te joj je u pogodnom momentu u aj sipao omamljujue sredstvo pomeana etiri leka koji je doneo sa sobom, pa je ona popila aj i nakon kraeg vremena zaspala, posle ega je optueni izvrio premetainu stana i uzeo videorekorder, dok je oteena usled dejstva lekova preminula. Optueni je iako mu je oteena rekla da je srani bolesnik i da je popila lek za srce, znajui da se radi o starijoj osobi istoj sipao u aj koji je skuvao lekove koji predstavljaju omamljujue sredstvo, a u nameri da je onesposobi za pruanje otpora pri oduzimanju stvari. Optueni je sa eventualnim umiljajem oteenu liio ivota. U elji da oteenu to pre onesposobi za pruanje otpora pri oduzimanju stvari, sipao joj u aj veliku koliinu omamljujuih lekova, iako je znao da je stara i srani bolesnik i da usled prekomerne doze tih lekova moe umreti, no na takvu posledicu je i pristao. Iako optueni nije lekar kao svakoj prosenoj osobi mu je poznato da prekomerne doze lekova sa sedativnim dejstvom mogu dovesti do smrti nekog lica. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 471/04 od 22.04.2004. godine)

UTAJA (lan 207. Krivinog zakonika)

354.
Radnja izvrenja krivinog dela utaje sastoji se u prisvajanju tue pokretne stvari koja je izvriocu poverena, a stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom prite- 174 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO anju po nekom pravnom osnovu, a prisvajanje postoji kada izvrilac pone da se prema stvari ponaa kao vlasnik, pri emu za utvrivanje postojanja prisvajanja nije od odluujue vanosti okolnost da li je predmet koji je okrivljenom poveren isti otuio budui da se prisvajanje stvari, odnosno ophoenje prema istoj kao da je sopstvenik moe manifestovati na razliite naine. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud u obrazloenju pobijane presude ukazuje da krivino delo utaje iz lana 207. stav 3. KZ-a ini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuu pokretnu stvar koja mu je poverena, s tim to je vrednost stvari stavom 3. kvalifikovana iznosom preko 450.000 dinara, a Krivinim zakonikom koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine i koji je vaio u vreme kada se okrivljenom stavlja na teret predmetno krivino delo, krivino delo utaje je definisano kao takvo i njegova obeleja se nisu menjala Zakonom o izmenama i dopunama KZ-a iz septembra 2009. godine. Prvostepeni sud dalje ukazuje da se u predmetnoj krivino-pravnoj stvari postavlja pitanje da li se okrivljeni ponaao prema predmetu lizinga (traktoru) kao prema svojoj stvari na taj nain prisvajajui je, ako je istu dao na popravku, te prvostepeni sud nalazi da u navedenom nema manifestacije volje okrivljenog da se prema stvari ponaa kao prema svojoj, ve se radi o odravanju, odnosno popravci stvari, to je obaveza okrivljenog prema ugovoru o lizingu, u kojem je navedeno da mora da se brine o predmetu lizinga da isti ostane u funkcionalnom stanju, obavljajui tehnike preglede, servisiranje i odravanje, a sve navedeno u svetlu injenice da se traktor nalazi i dalje u dravini okrivljenog prema utvrenom injeninom stanju, kao i da taj oblik prisvajanja oteeni kao tuilac nije opisao kao nain izvrenja dela u optunom predlogu. Po nalaenju drugostepenog suda radnja izvrenja predmetnog krivinog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret sastoji se u prisvajanju tue pokretne stvari koja je izvriocu poverena, a stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom priteanju po nekom pravnom osnovu, a prisvajanje postoji onda kada izvrilac pone da se prema stvari ponaa kao vlasnik, pri emu za utvrivanje postojanja prisvajanja, odnosno za utvrivanje okolnosti da li se okrivljeni prema poverenoj stvari ponaa kao vlasnik, nije od odluujue vanosti okolnost da li je predmet koji je okrivljenom poveren isti otuio budui da se prisvajanje stvari, odnosno ophoenje prema istoj kao da je sopstvenik moe manifestovati na razliite naine. Nesumnjivo je da odravanje, odnosno popravka stvari nije ovlaenje koje je iskljuivo vezano za titulara prava svojine, ve iste radnje moe preduzimati i lice kome je stvar data po osnovu ugovora o zakupu ili ugovora o lizingu, ali imajui u vidu okolnosti konkretnog sluaja, a naime injenicu da je predmetni ugovor o lizingu zakljuen 27. 3. 2006. godine, da je okrivljeni predmet lizinga (traktor) preuzeo 27. 6. 2006. godine, da je okrivljeni plaao nekoliko lizing rata po ugovoru uredno, a zatim je prestao sa isplatom istih, te kako je oteeni kao tuilac pokrenuo izvrni postupak pred Osnovnim sudom, da je po pravnosnanom reenju pomenutog suda dozvoljeno traeno izvrenje protiv okrivljenog popisom i predajom predmeta lizinga, da je sudski izvritelj iao u domainstvo okrivljenog gde je popisan predmet lizinga, ali isti nije i predat oteenom kao tuiocu, a radi predaje popisanih stvari sudski izvritelj je iao u domainstvo okrivljenog gde nije zateen predmet lizinga sa objanjenjima okrivljenog da se isti nalazio na popravci, te u situaciji kada okrivljeni ignorie svoje materijalne obaveze koje ima prema ugovoru o lizingu prema oteenom kao tuiocu, a koristi samo ovlaenja po predmetnom ugovoru, posebno imajui u vidu vremenski period u toku koga postoji takvo stanje, onda je nejasan stav prvostepenog suda da na strani okrivljenog nema manifestacije volje da se prema stvari ponaa kao prema svojoj, odnosno da nije dokazano da je okrivljeni izvrio krivino delo utaje iz lana 207. stav 3. KZ-a.
- 175 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Imajui u vidu navedeno, u daljem toku postupka prvostepeni sud e na nesumnjiv nain utvrditi da li se ponaanje okrivljenog prema predmetnom traktoru moe tretirati kao prisvajanjem istog, te e za svoju odluku dati jasne i argumentovane razloge nakon ega e biti u mogunosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K1. 5273/11 od 1. 11. 2011. godine)

355.
Da bi se radilo o prisvajanju poverene stvari u smislu krivinog dela utaje iz lana 207. stav 1. Krivinog zakonika, stvar se prethodno morala nalaziti u priteanju izvrioca, a ne nekog drugog lica. Iz obrazloenja: Osnovno krivino delo utaje, predvieno lanom 207. stav 1. Krivinog zakonika, sastoji se u prisvajanju poverene stvari. Da bi dolo do prisvajanja stvari koja je nekom poverena, dakle, potrebno je da se ta poverena stvar nalazi u priteanju tog lica, a ne nekog drugog. U konkretnom sluaju, a to proizilazi iz izvedenih dokaza, stvar (bera za kukuruz) od momenta preuzimanja od lizing kue ni u jednom trenutku se nije nalazio u preteanju okrivljene. Osim toga, kod pribavljanja imovinske koristi u konkretnom sluaju nema elemenata protivpravnosti obzirom da je bera za kukuruz drugo lice otuilo treem licu, protiv volje okrivljene koja se pojavljuje kao dralac predmeta lizinga. Zbog toga, u radnjama okrivljene nema elementa krivinog dela utaje iz lana 207. stav 1. Krivinog zakonika - to krivino delo ini onaj ko tuu pokretnu stvar prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Nesporno je utvreno da je okrivljena odmah po saznanju da je bera prodat obavestila davaoca lizinga, a to je u skladu sa lanom 2. ugovora o lizingu (primalac lizinga je duan da titi prava davaoca lizinga i da ga bez odlaganja obavesti posebno u sluaju radnji treih lica koje su usmerene na povredu ili umanjenje njegovih prava), insistirajui da se oduzme bera, a na ta je davalac lizinga kao iskljuivi i neogranieni vlasnik predmeta lizinga bio ovlaen. Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da je naznaenom pravnosnanom presudom nadlenog Optinskog suda, okrivljeni neovlaeni prodavac osuen za krivino delo prevare jer je lanim prikazivanjem injenice da e lino izmirivati obaveze koje oteena ovde okrivljena preuzima na sebe na osnovu ugovora o lizingu doveo oteenu u zabludu i time je naveo da na tetu svoje imovine kao primalac lizinga zakljui sa navedenim preduzeem ugovor o lizingu po kome je na svoje ime uzela bera za kukuruz i traktor, koje stvari je on odmah i preuzeo. Takoe, u meuvremenu nakon podizanja optunog akta u ovom predmetu, izmeu oteenog kao tuioca i okrivljene je dolo do zakljuenja poravnanja, te je okrivljena u tom poravnanju isplatila oteenom naknadu za navedeni bera za kukuruz sa pripadajuom kamatom i trokovima postupka. Ta injenice nesporna proizilazi iz toga to punomonik oteenog kao tuioca nije istakao nikakav imovinsko pravni zahtev prema okrivljenoj. Imajui u vidu da su u toku postupka pred prvostepenim sudom na glavnom pretresu izvedeni svi potrebni dokazi, koje je ovaj sud cenio kako pojedinano tako i u njihovoj meusobnoj vezi, zajedno sa odbranom okrivljene - to je i zakljuio da u radnjama okrivljene nema elemenata krivinog dela utaje iz lana 207. stav 1. Krivinog zakonika, pa je - na osnovu lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku - oslobodio od optube za napred navedeno krivino delo. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 2219/10 od 01.06.2010. godine)
- 176 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

356.
Okrivljeni je protivpravno prisvojio tuu pokretnu stvar do koje je sluajno doao tako to je u vie navrata sa tekueg rauna svog preduzea podigao novani iznos koji je grekom referenta banke odobren u korist ovog rauna umesto u korist rauna drugog preduzea. Nakon obavetenja od strane banke, odbio je da vrati novac do koga je na ovaj nain doao. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je u vie navrata sa tekueg rauna svog preduzea podigao naznaeni iznos, koji je nedelju dana pre toga grekom referenta banke odobren u korist ovog rauna umesto u korist rauna drugog preduzea. Nakon obavetenja od strane banke odbio je da vrati novac do koga je sluajno doao, sve u nameri da njegovim protivpravnim prisvajanjem pribavi sebi imovinsku korist. Okruni sud odrao je sednicu vea u prisustvu branioca okrivljenog, a u odsustvu uredno obavetenog javnog tuioca, pa poto je - u svemu postupivi u smislu lana 375. Zakonika o krivinom postupku - razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom (koju je po slubenoj dunosti ispitao u smislu lana 380. Zakonika o krivinom postupku) i albom, te pismeni predlog nadlenog javnog tuioca - naao je da je alba neosnovana. Jer, pobijana presuda ne sadri bitne povrede odredaba krivinog postupka niti povrede Krivinog zakonika, na koje Okruni sud kao drugostepeni po izjavljenoj albi pazi po slubenoj dunosti, a u smislu lana 380. stav 1. ta. 1. i 2. Zakonika o krivinom postupku. Samim tim neosnovano se pobija prvostepena presuda zbog povrede krivinog zakona u smislu da se u pogledu krivinog dela utaje iz lana 207. stav 5. Krivinog zakonika - novac na iro-raunu ne moe smatrati pokretnom stvari. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 468/07 od 21.03.2007. godine)

PREVARA (lan 208. Krivinog zakonika)

357.
U osnovnom obliku, krivino delo prevare iz lana 208. stav 1. Krivinog zakonika postoji ako imovinska korist, pribavljena izvrenjem tog dela, ne prelazi zakonom odreeni iznos za postojanje istog dela u teem obliku i ako nisu ispunjeni uslovi za postojanje lakeg oblika tog dela - sitne prevare iz lana 210. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Prema injeninom utvrenju u prvostepenoj presudi, pribavljanje imovinske koristi u konkretnom sluaju u iznosu koji odgovara zbiru svih novanih iznosa pribavljenih pojedinanim radnjama okrivljenog, bilo je obuhvaeno jedinstvenim umiljajem okrivljenog, to proizilazi iz okolnosti isto- 177 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO vetnog naina izvrenja i ponaanja okrivljenog u svim inkriminisanim dogaajima, gde je on, iskoriavanjem ljudskih slabosti odreene kategorije lica (crkvenih lica), izazvanih lanim prikazivanjem injenice da mu je potrebna novana pomo za operaciju srca njegovog sina, kao i da je u mogunosti da za potrebe crkve ili tih lica nabavi raznu tehniku robu pod povoljnijim uslovima i voljan da to uini kako bi se oduio za pruenu pomo - navedena oteena lica dovodio u zabludu i navodio da mu u oznaene svrhe predaju novac crkve ili sopstveni novac, u iznosima blie oznaenim u izreci prvostepene presude. Kod takvog stanja stvari, u sluaju primene novog zakona - Krivinog zakonika, inkriminisane radnje okrivljenog mogle bi se kvalifikovati samo po lanu 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog i u vezi sa odredbom lana 61. stav 5. istog, jer zbir novanih iznosa pribavljenih pojedinanim radnjama okrivljenog prelazi iznos od 450.000,00 dinara, to opredeljuje postojanje ovog teeg oblika krivinog dela prevare odn. u najpovoljnijem sluaju za okrivljenog (raunajui iznose u evrima po najpovoljnijem kursu u vreme izvrenja dela) taj iznos je najmanje 506.290,00 dinara. Meutim, u konkretnom sluaju, ovu pravnu kvalifikaciju i nije mogue primeniti, ve i iz injenice to je u pitanju i kvalifikovani oblik krivinog dela prevara, a alba javnog tuioca se odnosila samo na odluku o krivinoj sankciji. Iz navedenog sledi da Krivini zakonik nije blai zakon za okrivljenog od zakona koji je vaio u vreme izvrenja dela i koji je primenjen u prvostepenoj presudi, jer je za krivino delo iz lana 208. stav 3. propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, pa je od strane drugostepenog suda u konkretnom sluaju pogreno primenjena i odredba lana 5. stav 2. Krivinog zakonika. Shodno reenom, osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje da nije bilo mesta ni primeni odredaba l. 103. i 104. ovog Zakonika i donoenju presude kojom se, u smislu lana 354. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, usled apsolutne zastarelosti odbija optuba za predmetno krivino delo, jer apsolutna zastarelost krivinog gonjenja za delo iz lana 171. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije nije nastupila u vreme donoenja pravnosnane presude, ve nastupa, za poslednju radnju dela, dana 13.01.2014. godine (lan 95. stav 1. taka 4. i lan 96. stav 6. Osnovnog krivinog zakona, kao i istovetna odredbe lana 103. taka 5. i lana 104. stav 6. Krivinog zakonika). Zbog svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu povreene odredbe krivinog zakona (lan 208. stav 1., lan 61. stav 1., l. 103. i 104. i lan 5. stav 2. Krivinog zakonika), u korist okrivljenog, ne dirajui u pravnosnanu odluku protiv koje je podignut zahtev za zatitu zakonitosti. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 48/11 od 29.06.2011. godine)

358.
Kod uinioca krivinog dela prevare, postojanje namere da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, koja predstavlja obeleje ovog krivinog dela, utvruje se - izmeu ostalog - i na osnovu karaktera odnosa uinioca i oteenog pre izvrenja radnje zbog koje je okrivljeni optuen i njegovog dranja posle toga. Iz obrazloenja: Na osnovu postupaka - ponaanja okrivljenog pre izvrenja krivinog dela kao i nakon izvrenja krivinog dela moe se - izmeu ostalog - utvrivati prevarna namera izvrioca predmetnog krivi- 178 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO nog dela. koje je Prvostepeni sud je, na osnovu svih izvedenih dokaza tokom glavnog pretresa, nedvosmisleno utvrdio da je u konkretnom sluaju postojala veoma uspena poslovna saradnja izmeu preduzea okrivljenog i preduzea oteenog u duem vremenskom periodu i pre nego to je okrivljeni izdao sporne menace. Takoe je utvreno da je nakon izdavanja menica od strane okrivljenog, okrivljeni pokuao da dugovanja prema oteenom preduzeu izmiri putem kompenzacije. U vezi ovih bitnih injenica prvostepeni sud je izneo izuzetno detaljne, argumentovane i ubedljive razloge. Te razloge u potpunosti prihvata i ovaj sud: u konkretnom sluaju se prevarna namera na strani okrivljenog na pouzdan nain nije mogla utvrditi. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 1271/09 od 08.09.2009. godine)

359.
Kada okrivljeni u vrenju krivinih dela koristi svojstvo odgovornog lica kao vlasnik ili direktor privatnog preduzea kome je poveren odreen krug poslova u upravljanju imovinom ne moe se raditi o krivinom delu prevare iz l. 208. st. 3. u vezi st. 1. Iz obrazloenja: Okrivljeni je presudom Okrunog suda oglaen krivim zbog produenog krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja iz l. 242. st. 4. u vezi st. 3. u vezi st. 1. KZ RS. Presudom Vrhovnog suda preinaena je ova presuda Okrunog suda u pogledu pravne ocene dela, te je optueni oglaen krivim zbog krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja iz l. 359. st. 4. u vezi st. 3. i 1. KZ. Prema stanovitu Vrhovnog suda, navodi albe branioca optuenog da se u ovom sluaju moe eventualno raditi o krivinom delu prevare iz l. 208. st. 3. u vezi st. 1. KZ za koje je predviena blaa kazna i za koje je nadlean Optinski sud neosnovani su. Naime, okrivljeni nije krivina dela vrio kao fiziko lice, ve je u vrenju krivinih dela koristio svojstvo odgovornog lica kao vlasnik ili direktor privatnog preduzea kome je poveren odreen krug poslova u upravljanju imovinom. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 2313/07 od 09.06.2008. godine)

360.
Krivino delo prevare izvreno je na taj nain to je okrivljeni ponudio oteenom da ga upozna sa svojom prijateljicom sa kojom bi mogao da se oeni, pokazao mu fotografiju enske osobe, a kada je oteeni na to pristao uz obeanje okrivljenog da e se to desiti ve sledeeg dana, zatraio od oteenog da mu na ime transporta njenih stvari, navodnog kvara na kamionu i naknadni troak za novo angaovanje prevoza preda naznaeni novani iznos. Iz obrazloenja: Krivino delo prevare iz lana 208. stav 1. Krivinog zakonika okrivljeni je izvrio tako to je, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo u zabludu oteenog lanim prikazivanjem injenica, ime ga je naveo da mu na tetu svoje imovine uini kako je opisano.
- 179 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Naime, navedenog dana ponudio je oteenom da ga upozna sa svojom prijateljicom, sa kojom bi mogao da se oeni, pokazao mu fotografiju enske osobe, a kada je oteeni pristao da se sa njom upozna, uz obeanje okrivljenog da e se to desiti ve sledeeg dana - zatraio od oteenog na ime transporta njenih stvari, navodnog kvara na kamionu i naknadnog troka za novo angaovanje prevoza ukupan iznos od 270 eura u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos mu je oteeni predao u roku od nekoliko dana. Zatim mu je ponovo zatraio novac na ime prevoza kamionom, koji mu je oteeni takoe predao. Pri svemu tome, oteenog nije ni sa kim upoznao niti mu novac vratio, izbegavajui svaki kontakt sa njim. Imajui sve to u vidu, prvostepeni sud je pravilno utvrdio injenino stanje i ustanovio da je okrivljeni u vreme i na mestu koje je oznaeno u izreci presude lano prikazao injenicu da e oteenog da upozna sa svojom prijateljicom sa kojom bi mogao da se oeni, pa od oteenog na ime transporta navedene osobe i njenih stvari i popravke kamiona uzeo novac u navedenom iznosu, a da oteenog nikada nije upoznao kako je opisano niti mu je novac vratio. S obzirom na utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivino delo prevare iz lana 208. stav 1. navedenog Zakonika, za koje ga je i oglasio krivim. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 431/07 od 21.03.2007. godine)

Prevara iz lana 208. stav 1. Krivinog zakonika se vri pribavljanjem protivpravne imovinske koristi - obmanom nekog lica. Mora postojati uzrona veza izmeu dovoenja u zabludu i postupanja oteenog lica, koji su obmanuti,. Kao bitan element krivinog dela i kao subjektivni odnos uinioca prema delu, prevarna namera se - po pravilu - utvruje iz objektivnog ponaanja optuenog, preduzetih radnji i svih okolnosti pod kojima su ove radnje preduzete. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 2067/06 od 13.2.2007. godine)

361.

362.
Uslovi za obustavu krivinog postupka ispunjeni su poto je zapreena kazna za krivino delo prevare blaa po novom Krivinom zakoniku, prema kome je nastupila apsolutna zastarelost krivinog gonjenja. Iz obrazloenja: Postupajui po predlogu istranog sudije, Vanraspravno vee donelo je reenje o obustavi istrage protiv okrivljenog zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivinog gonjenja dela koje mu se stavlja na teret i donelo reenje kojim se protiv njega ukida pritvor. Krivini zakonik je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, a po njemu je za krivino delo prevare iz lana 208. stav 1. propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Ranije vaeim Krivinim zakonom Republike Srbije je za isto krivino delo predviena kazna zatvora do pet godina. Primenjujui blai zakon na uinioca krivinog dela, u smislu lana 5. stav 2. Krivinog zakonika, vee je pravilno izvrilo izmenu pravne kvalifikacije i nalo da je nastupila apsolutna zastarelost krivinog gonjenja u smislu lana 103. taka 6. i lana 104. taka 6. ovog Zakonika. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 437/06 od 20.02.2006. godine)
- 180 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

363.
I preko treeg lica - posredno - se moe izvriti krivino delo prevare. Iz obrazloenja: Optuba prema okrivljenom za izvrenje krivinog dela prevare (pribavio etiri ukradena eka, potpisao ih imenom vlasnika, a zatim zamolio prijateljicu da ih unovi na pumpi, to je ona i uinila) - odbijena je prvostepenim reenjem. Ovako opisana radnja izvrenja koja se stavlja okrivljenom na teret prema stanovitu prvostepenog suda - ne predstavlja krivino delo prevare iz lana 171. KZ RS. Za postojanje krivinog dela prevare neophodno je da neko, tano odreeno lice, pod dejstvom zablude u koju je dovedeno od strane okrivljenog (a ne od nekog treeg lica) uini neto na tetu svoje ili tue imovine. Prvostepeno reenje ukinuto je drugostepenim reenjem: ne moe se prihvatiti stav da nee postojati krivino delo prevare ukoliko je ono uinjeno preko drugog lica prikazivanjem lanih injenica i dovoenjem u zabludu radnika oteenog preduzea. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 630/06 od 07.07.2006. godine)

Lano prikazivanje injenica, te postojanje elemenata krivinog dela prevare, postoji i kada okrivljeni lanim prikazivanjem injenica da ima saglasnost svog odsutnog oca za prodaju stana, sa oteenim zakljui kupoprodajni ugovor o prodaji ovog stana i na ime predugovora primi novac u iznosu od 141.000,00 dinara. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K 2186/05 od 25.10.2005. godine)

364.

SITNA KRAA, UTAJA I PREVARA (lan 210. Krivinog zakonika)

365.
U pogledu iznosa pribavljene koristi, namera se ceni prema vremenu izvrenja dela i u odnosu na vrednost koja je u to vreme zakonom propisana kao objektivni uslov za eventualnu kvalifikaciju dela krae kao sitne, bez obzira na to da li je u meuvremenu zakonom taj iznos povean. Iz obrazloenja: albom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na povredu krivinog zakona iz lana 369. st. 3. i 4. Zakonika o krivinom postupku a da je prvostepeni sud povredio krivini zakon jer je u pogledu krivinog dela koji je predmet optube primenio zakon koji se ne moe primeniti - u radnjama okrivljenog eventualno ima elemenata krivinog dela sitno delo krae iz lana 210. stav 1. Krivinog
- 181 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO zakonika za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivinog gonjenja, a da nisu ostvarena obeleja krivinog dela teke krae iz lana 204. stav 1. taka 6. ovog Zakonika za koje je okrivljeni oglaen krivim. Ovo zato to krivino delo krae prerasta u teku krau ukoliko je kraa izvrena pod nekom od kvalifikatornih okolnosti tj. u teku krau moe prerasti samo osnovni oblik krae, a ne i sitna kraa. Tako se u smislu lana 210. stav 2. Krivinog zakonika kraa smatra sitnom jer vrednost ukradene stvari ne prelazi 15.000,00 dinara, pa je prvostepeni sud povredio krivini zakon na tetu okrivljenog jer ga je oglasio krivim za krivino delo teke krae, iako je vrednost oduzetog novca 600,00 dinara. Nadleni Okruni sud, meutim, nalazi da se kraa - u smislu lana 210. stav 2. Krivinog zakonika - smatra sitnom ne samo ako vrednost oduzete stvari ne prelazi iznos od 15.000,00 dinara, ve i ako je ispunjen subjektivni uslov - da je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Imajui u vidu da je okrivljeni oduzeo sav novac iz jednog depa pantalona oteenog kada je ovaj bespomoan i prebijen leao na podu, to se ne moe smatrati da je njegov umiljaj sraunat da pribavi malu imovinsku korist, ve (kao to je to pravilno zakljuio prvostepeni sud) da pribavi maksimalnu protivpravnu imovinsku korist odn. da oduzme sav novac koji je u depu oteenog naao. Okrivljeni i nije pretresao sve depove oteenog, o emu se oteeni jasno izjasnio, da bi znao koliko je ukupno novca imao oteeni, ve je pretresao samo jedan dep i iz tog depa oduzeo sav novac koji je u njemu naao. U vreme izvrenja krivinog dela 1996. godine, osim toga, krivinim delom sitno delo krae iz lana 173. stav 2. ne moe se smatrati kraa ako vrednost ukradene stvari prelazi iznos od 150,00 novih dinara. Ako iznos ne prelazi 150,00 novih dinara, kraa se moe smatrati sitnom ako je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. U konkretnom sluaju, od vremena izvrenja do vremena donoenja presude, dolo je do izmene lana 173. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakona Republike Srbije, u odnosu na visinu novanog iznosa protivpravno pribavljene imovinske koristi izvrenjem krivinog dela sitne krae. Primenom blaeg krivinog zakona u inkriminisanim radnjama izvrenim 1996. godine objektivan uslov za postojanje krivinog dela iz lana 173. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakona RS je ostvaren. Meutim, prema stavu Okrunog suda, za postojanje tog krivinog dela nije ispunjen i drugi uslov - da je uinilac iao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Navedena subjektivna injenica - namera uinioca da pribavi malu imovinsku korist procenjuje se prema vremenu izvrenja krivinog dela, a ne prema vremenu presuenja. Zbog toga se u konkretnom sluaju ne moe smatrati da je okrivljeni iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, pogotovu imajui u vidu koristoljubive motive izvrenja krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 3554/09 od 04.11.2009. godine)

366.
Sud je pravilno postupio kada je prihvatio vrednost telefona koji je predmet izvrenja krivinog dela sitne krae koju nisu osporili ni oteeni ni okrivljeni, ne odredivi vetaenje, sa ocenom da bi to vodilo odugovlaenju krivinog postupka i stvaranju novih trokova za poreske obveznike. Iz obrazloenja: Zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, presuda se pobija albom. Navodi se da prvostepeni sud nije vetaio predmetni mobilni telefon od strane vetaka ekonomsko-komisione
- 182 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO struke, a u cilju utvrivanja njegove trine vrednosti u vreme izvrenja krivinog dela. Ima se u vidu da je ova vrednost bitan elemenat za postojanje krivinog dela sitne krae iz lana 210. stav 1. Krivinog zakonika. Ovakav navod albe je neosnovan, jer vrednost predmetnog telefona od oko 8.500,00 dinara nije osporena ni od strane okrivljenog ni od strane oteenog. O tome sud daje jasne razloge, pravilno ocenjujui da bi vetaenje neposredno vodilo odugovlaenju krivinog postupka i stvaranju novih trokova na teret poreskih obveznika. injenino stanje je u konkretnoj krivinopravnoj stvari pravilno utvreno, kako u pogledu objektivne strane bia krivinog dela za koje je optuba odbijena, tako i u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog i namere pribavljanja male protivpravne imovinske koristi, kao posebnog obeleja bia krivinog dela sitna kraa iz lana 210. stav 1. Krivinog zakonika. Dakle, suprotni albeni navodi su neosnovani. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2848/09 od 02.09.2009. godine)

367.
Okrivljeni koji je - u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist - doveo u zabludu oteenog tako to nakon toenja auto-gasa u svoj automobil nije platio raun ve se automobilom jednostavno udaljio sa benzinske pumpe - izvrio je Krivino delo sitne prevare iz lana 210. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Imenovani okrivljeni u izjavljenoj albi, pobijajui prvostepenu presudu zbog pogreno utvrenog injeninog stanja, ne ukazuje na postojanje neke nove injenice, okolnosti ili pak dokaza koji nisu bili cenjeni od strane prvostepenog suda a koji bi doveli u sumnju pravilnost njegovog zakljuivanja. On ponavlja raniju odbranu i istie da kritinom prilikom nije imao nameru da pribavi protivpravnu imovinsku korist. Zbog toga smatra da u njegovim radnjama nema elementa krivinog dela koje mu se stavlja na teret, te da je i krivini zakon povreen kada je za isto oglaen krivim. Okruni sud iznete albene navode ocenjuje neosnovanim, nalazei da je prvostepeni sud pravilnim sagledavanjem izvedenih dokaza, cenjenih u smislu lana 352. Zakonika o krivinom postupku zajedno sa odbranom okrivljenog, pravilno i potpuno utvrdio sve odlune injenice iz kojih proizilaze objektivna i subjektivna obeleja krivinog dela u pitanju. Pri tome je za svoja injenina utvrenja i pravne zakljuke iznete u pobijanoj presudi dao potpune i valjane razloge koje u potpunosti prihvata i Okruni sud. Suprotno albenim navodima, namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, kao subjektivni element krivinog dela sitne prevare iz lana 210. stav 1. Krivinog zakonika, u konkretnom sluaju je nesumnjivo utvrena jer je okrivljeni, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo u zabludu radnicu oteenog preduzea lanim prikazivanjem injenica da e joj nakon toenja auto-gasa u putniko vozilo, isplatiti kupoprodajnu cenu. Time ju je naveo da mu prui traenu uslugu, a zatim se, ne plativi raun, udaljio sa benzinske stanice. Imajui u vidu da su se u radnjama okrivljenog stekla ne samo objektivna ve i subjektivna obeleja krivinog dela za koje je oglaen krivim, suprotni albeni navodi kojima se presuda pobija po ovom osnovu ocenjeni su neosnovanim. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 300/09 od 20.02.2009. godine)
- 183 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

368.
Dravni tuilac je nadlean za gonjenje za krivino delo sitno delo krae izvreno na tetu samostalne trgovinske radnje. Naime, preduzetnik predstavlja subjekt privrednog poslovanja, pa se u tom sluaju radi o oduzimanju imovine u svojini privrednog subjekta, a ne graanina. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 146/07 od 14.02.2007. godine)

369.
Protivpravno korienje tueg plaenog vremena na internetu ima tano utvrenu vrednost i predstavlja predstavlja pokretnu stvar. Naime, kada neko otkrije tuu ifru i lozinku korisnika kompjuterskog sistema, pa se prikljui na Internet i preko identifikacionog znaka tog korisnika Interneta, troi njegovo plaeno vreme na Internetu, u njegovom delovanju se mogu stei obeleja krivinog dela kraa, odnosno u konkretnom sluaju sitna kraa iz l. 173. st. 1.tada vaeeg KZRS. Iz obrazloenja: Pobijanom prvostepenom presudom optueni su oglaeni krivim da su uinili po jedno krivino delo sitne krae iz l. 173. st. 1. KZRS, a kao radnja izvrenja dela u izreci presude je navedeno da su optueni svako posebno, otkrili ifru i lozinku drugih korisnika kompjuterskog sistema, pa su se prikljuili na Internet, preko identifikacionog znaka tih korisnika Interneta i troili njihovo plaeno vreme na Internetu. Po nalaenju drugostepenog suda iz opisa radnji navedenih u izreci prvostepene presude, proizilaze sva bitna obeleja bia krivinog dela za koje je svaki od optuenih oglaen krivim, zbog ega su navodi podnetih albi, ocenjeni kao neosnovani. Naime, kada neko otkrije ifru i lozinku korisnika kompjuterskog sistema, pa se prikljui na Internet i preko identifikacionog znaka korisnika Interneta, troi plaeno vreme na internetu tog korisnika, dakle tue plaeno vreme, u njegovom delovanju se stiu sva obeleja krivinog dela u pitanju. Neovlaeno postupa lice, koje preduzima takvu delatnost. Sve to se meri i emu se merenjem odreuje vrednost, predstavlja pokretnu stvar u smislu krivinog dela u pitanju. Dakle, time to su optueni, svaki pojedinano troili plaeno vreme na internetu drugih korisnika, oni su tim korisnicima priinili tetu u visini vrednosti utroenog vremena. Priinjena teta predstavlja odnos utroenog vremena i utvrene cene merne jedinice vremena. Istovremeno, tako se izraunava vrednost oduzetih tuih pokretnih stvari - utroenog tueg plaenog vremena na Internetu. Cena vrednost pokretne stvari u konkretnom sluaju je odreena prema jedinici vremena korienja interneta. Pojedinano utvreni iznos korienja tueg plaenog vremena na Internetu, od optuenog do optuenog je razliit u meri u kojoj je svaki od njih razliito koristio to vreme, a ti iznosi su utvreni na osnovu listinga telefonskih poziva sa specifikacijom vlasnika, korienih naloga sa pojedinih brojeva telefona. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 635/03)
- 184 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ODUZIMANJE TUE STVARI (lan 211. Krivinog zakonika)

U situaciji kada se okrivljeni samovlasno prikljuio na niskonaponsku mreu "Elektrodistribucije"i sproveo elektrinu energiju u svoje domainstvo, iji se utroak evidentirao preko elektrinog brojila, tada je izvrio krivino delo oduzimanje tue stvari iz l. 211. st. 1. KZ. alba okrivljenog u kojoj se ukazuje na pogrenu primenu krivinog zakona se pokazuje neosnovanom. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 188/08 od 31.03.2008. godine)

370.

UNITENJE I OTEENJE TUE STVARI (lan 212. Krivinog zakonika)

371.
Optueni je unitio tuu stvar a u smislu krivinog dela oteenje tue stvari iz l. 212 st.1 KZ kada je unitio ulazne vrata stambene zgrade u kojoj stanuje i na kojoj ima zajedniku svojinu. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G. Milanovcu K 127/08 od 28. maja 2008. optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela unitenje i oteenje tue stvari iz l. 212 st.1 KZ. Presudom Okrunog suda u aku K 586/08 od 9. oktobra 2008. odbija se kao neosnovana alba optuenog, a presuda Optinskog suda u G. Milanovcu K 127/08 od 28. maja 2008. se potvruje. Pored iznetog, nije od odluujueg znaaja da li je privatni tuilac i dalje predsednik Skuptine stanara stambene zgrade ... jer privatnu tubu moe podneti svako od stanara koji stanuje u toj zgradi i koji ima zajedniku svojinu odnosno suvlasniki deo na stvari zbog ega se tuom u smislu krivinog dela iz l. 212 KZ smatra i stvar na kojoj uinilac krivinog dela ima suvlasniki deo. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 586/08 od 9.10.2008. godine)

NEOVLAENO KORIENJE TUEG VOZILA (lan 213. Krivinog zakonika)

372.
Kada je okrivljeni uao u otkljuano putniko vozilo, pa je polomio plastinu oblogu volana u pokuaju da vozilo stavi u pokret, izvrio je krivino delo neovlaeno korienje tueg vozila u pokuaju iz l. 213 st.1 u vezi l. 30 KZ a ne isto delo iz st.2.
- 185 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u aku K 15/04 od 3. decembra 2007. okrivljeni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela neovlaeno korienje tueg vozila u pokuaju iz l. 213 st.1 a u vezi l. 30 KZ, a drugom radnjom ostvario obeleje istog dela iz st.2 l. 213 KZ koje sud pravno je ocenio kao jedno produeno krivino delo neovlaeno korienje tueg vozila u pokuaju iz l. 213 st.2 KZ. Presudom Okrunog suda u aku K 202/08 od 18. juna 2008. preinaena je Presuda Optinskog suda u aku K 15/04 od 3. decembra 2007. u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni tako to Okruni sud radnje okrivljenog koje su injenino opisane u t. 1 i 2 izreke prvostepene presude pravno ocenjuje kao krivino delo neovlaeno korienje tueg vozila u pokuaju iz l. 213 st.1 u vezi l. 30 KZ, a u pogledu kazne je ... Osnovano se albom branioca ukazuje da je prvostepeni sud radnju okrivljenog opisanu u t.2 prvostepene presude pogreno pravno ocenio kao navedeno krivino delo iz st.2 l. 213 KZ. Ovaj albeni navod je uvaen s obzirom na injenicu da je okrivljeni uao u otkljuano putniko vozilo, pokuao da vozilo stavi u pokret, ali u tome nije uspeo, pa je time ostvario obeleje navedenog krivinog dela iz st.1 l. 213 u vezi l. 30 KZ. injenica da je okrivljeni kada je uao u otkljuano vozilo i pokuao da ga stavi u pokret, polomio plastinu oblogu volana i poupao kablove kontakt brave ne utie na drugaiju pravnu ocenu, s obzirom da okrivljeni nije uao u vozilo provaljivanjem ili obijanjem istog. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 202/08 od 18.06.2008. godine)

IZNUDA (lan 214. Krivinog zakonika)

373.
Pretnja je stavljanje u izgled nekom licu nekog zla, ije nastupanje zavisi od volje onog koji preti, koje e se, prema tom licu, uiniti ako ne postupi kako se od njega zahteva. Meutim, ponuda oteenom da e se, ako preda odreeni iznos novca, preduzeti odreena radnja u korist licu bliskom oteenog, ne predstavlja pretnju - ne sadri stavljanje u izgled nekog zla. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju sud je primenio odredbu lana 214. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika - kaznom zatvora od dve do 12 godina kaznie se onaj ko, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugoga da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Dakle, bitno obeleje krivinog dela iznude je, izmeu ostalog, prinuda drugog - silom ili pretnjom. U konkretnom sluaju, prema injeninom opisu optunice, okrivljenom je stavljeno na teret da je pretnjom prinudio oteenu da mu na tetu svoje imovine da novac u iznosu od 30.000 evra. Pretnja je stavljanje u izgled nekom licu nekog zla, ije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, a koje e se prema tom licu uiniti ako on ne postupi onako kako se od njega zahteva ili - kada se to zlo u izgled stavlja nekom drugom, njemu bliskom licu.
- 186 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Meutim, u injeninom opisu optunice upravo nedostaje injenini opis tog bitnog elementa - pretnje, odnosno stavljanja u izgled nekome nekog zla po njemu blisko lice, u konkretnom sluaju, ovde imenovanog svedoka. Javni tuilac nije opisao u emu se sastoji ta pretnja odn. koje je to zlo koje se stavlja u izgled bliskom licu oteene. Jedino je naveo da je okrivljeni oteenoj ponudio da, za odreeni novani iznos, preduzme neku radnju, koja bi, u krajnjoj liniji, onako kako je opisana, predstavljala korist za lice blisko oteenoj. Stoga je prvostepeni sud, na inae pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, pogreno primenio krivini zakon, nalazei da se u radnjama okrivljenog stiu sva bitna obeleja krivinog dela iznude iz lana 214. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Naime, prvostepeni sud nije bio ovlaen da iz injeninog opisa izvodi zakljuak o krivici okrivljenog, tako to e konkretnu ivotnu situaciju, opisanu u optunici, tumaenjem upodobiti bitnim elementima krivinog dela za koje se okrivljeni tereti, jer su uslovi inkriminacije jasno i precizno propisani upravo u cilju zatite pojedinca od samovolje drave. Pri tome, i sam prvostepeni sud ne zakljuuje da je radnje okrivljenog oteena shvatila kao pretnju, ve - kao to je pravilno primetio i Apelacioni javni tuilac u datom miljenju - da su radnje okrivljenog objektivno mogle predstavljati pretnju. Time sud zapravo konstatuje da u konkretnom sluaju pretnja nije postojala, ali da je mogla postojati, pa - kako se radi o bitnom elementu krivinog dela iznude iz lana 214. stav 1. Krivinog zakonika - koji, u injeninom opisu krivinog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, izostaje. Zbog toga je Apelacioni sud u Beogradu, uvaavanjem albe branioca okrivljenog, preinaio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optube, nalazei da krivinopravne radnje koje su mu stavljene na teret ne predstavljaju krivino delo. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3592/11 od 07.09.2011. godine)

Za izvrenje krivinog dela iznude potrebno je da uinilac u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili ozbiljnom pretnjom prinudi drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1612/05 od 5.10.2005. godine)

374.

Za postojanje najteeg oblika krivinog dela iznude iz stava 3 lana 180 KZS dovoljno je da postoji sporazum dva ili vie lica da izvre ovo delo, to moe biti uinjeno i nekom konkludentnom radnjom, pod uslovom da se neko od tih lica javlja kao organizator i da kod izvrilaca postoji svest da se iznuda tako vri, pri emu nije bitan nain i u kom svojstvu ko uestvuje, jer odgovaraju i organizator i izvrilac, s tim to sud treba da utvrdi ko je organizator, a ko izvrilac. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 1502/04 od 23. 06. 2005. godine)

375.

376.
Kada prvookrivljeni uzme od oteenog mobilni telefon da mu ga navodno zameni za bolji i dva puta uzme novac za doplatu, pa ga pozove da mu preda telefon i tada ga saeka drugookrivljeni koji ga udari zbog navodnog duga njegovoj devojci, pa ga prinude da u tedionici u periodu od dva meseca u tri navrata podigne sa svog tekueg rauna 20.000,00 dinara i preda im da bi ga navodno titili od mafije, ine krivino delo iznude.
- 187 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Dvojica okrivljenih su oglaeni krivim zbog izvrenja krivinog dela iznude iz lana 180. stav 1. KZS to su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist silom i ozbiljnom pretnjom prinudili oteenog da neto uini na tetu svoje imovine, na taj nain to ga je po prethodnom dogovoru drugookrivljeni saekao ispred stana prvookrivljenog, priao mu s lea, rukama ga uhvatio za kragnu zbog nekakvog navodnog duga koji je oteeni dugovao njegovoj devojci. Kada su uli u stan prvookrivljenog, drugookrivljeni ga je udario u glavu u predelu oka i potom su ga prinudili da u tedionici u njihovom prisustvu podigne 4.000,00 dinara i dvojici okrivljenih preda po 2.000,00 dinara, pri emu su mu zapretili da o navodnom dogaaju nikoga ne obavetava jer e mu u suprotnom poslati mafiju. Naredili su mu da im daje novac kako bi ga titili od mafijaa pa je on podigao ukupno 20.000,00 dinara i predao im u tri navrata. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1160/04 od 14. 02.2005. godine)

377.
Protivpravna imovinska korist pri izvrenju krivinog dela iznude moe se sastojati i u upotrebi sile i ozbiljne pretnje da oteeni odustane od naplate duga od uinioca. Iz obrazloenja: Okrivljena je dugovala oteenom novac na ijem je povraaju on insistirao. Radi toga okrivljena je angaovala drugookrivljenog i jo dva lica da "priprete oteenom". Sa njima je dola kolima do prodavnice oteenog pa je u kolima ostala, a umiljajno podstreknuti drugo okrivljeni i jo druga dva lica koja nisu identifikovana pronali su oteenog koji je ekao prvo okrivljenu, pa su mu se obratili sa reima "da li e jo da zove i trai pare", a potom su ga udarali. Ovakve radnje okrivljenih pravilno su kvalifikovane kao krivino delo iznude. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2780/04 od 9.12.2004. godine)

UCENA (lan 215. Krivinog zakonika)

378.
Kada okrivljeni pozove telefonom oteenog i zapreti mu da, ukoliko mu ne da 150 evra, da e objaviti da je korisnik erotske masae i da e poslati devojku da ga izblamira na radnom mestu, izvrio je krivino delo ucene. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim za krivino delo ucene. Oteeni je koristio erotsku masau koje usluge je i platio.
- 188 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Nakon par dana pozvao ga je okrivljeni i saoptio mu da je za neplaene usluge erotske masae ostao duan 150 evra, zbog ega je traio da mu plati 150 evra inae e u protivnom poslati devojku da ga izblamira u pozoritu gde oteeni radi. Obzirom da je tada u stanu oteenog bila prisutna i supruga te je bila neprijatna situacija, oteeni je pristao da plati 150 evra koje je dao taksisti koga je poslao okrivljeni. Nakon toga okrivljeni se ponovo javio oteenom i opet mu traio novac. Oteeni mu je dao broj mobilnog telefona da bi ga nakon kraeg vremena okrivljeni ponovo pozvao na mobilni telefon i traio mu 300 evra. Oteeni je tada pozvao policiju i okrivljeni je bio uhapen. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 607/04 od 29.03.2004. godine)

ZELENATVO (lan 217. Krivinog zakonika)

379.
Kao bitan element i kao uslov postojanja krivinog dela zelenatva, okolnosti tekog imovnog stanja oteene i njene lakomislenosti moraju se utvrditi dokazima. Iz obrazloenja: albama okrivljene i njenog branioca se osnovano pobija prvostepena presuda, jer nema razloga o odlunim injenicama, a dati razlozi su nejasni. Naime, i po stavu Apelacionog suda, u prvostepenoj presudi nema razloga na osnovu kojih je sud utvrdio da je okrivljena koristila teko imovno stanje oteene i njenu lakomislenost. Umesto toga, samo se konstatuje da je oteena bila u tekoj materijalnoj situaciji, jer joj je suprug bio na izdravanju kazne zatvora, pa je ona morala da plaa njegove dugove poveriocima i da nije bila sposobna da proceni da okrivljenoj vraa nesrazmerno vei iznos novca od iznosa koji je dobila na zajam. Do takvog zakljuka prvostepeni sud dolazi samo na osnovu iskaza oteene i svedoka, koji su se izjanjavali samo o posrednim saznanjima do kojih su doli posredstvom oteene. Njihovi iskazi nisu proveravani. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e detaljno sasluati oteenu (na okolnosti: kada je tano uzela novac na zajam od okrivljene i u kom iznosu, u ijem prisustvu je novac dat i gde, zbog ega joj se obratila za pozajmicu, koji su to poverioci kojima je vraala dugove svog supruga i koliki iznos novca je vratila na ime tog duga, taan iznos novca i vreme u koje je pozajmljivala novac, navodno od koleginica i rodbine za povraaj ugovorene kamate, da li je o tom pozajmljenom novcu sainjavala priznanice, da li je za vraanje ugovorene kamate podigla kredit i kod koje banke). Zatim e ponovo sasluati ve sasluane svedoke (na okolnost da li su bili prisutni prilikom predaje novca od strane oteene okrivljenoj), sasluae poverioce kojima je oteena navodno isplaivala dugovanja svog supruga, zatraie izvetaj od banke o eventualno podignutom novanom kreditu, potom izvesti i druge dokaze koje oceni potrebnim, sve dokaze detaljno analizirati - pojedinano i u vezu sa ostalim izvedenim dokazima i odbranom okrivljene, a shodno odredbi lana 352. Zakonika o krivinom postupku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 4851/10 od 02.11.2010. godine)
- 189 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

380.
Bitan elemenat krivinog dela zelenatva iz l. 217. st. 1. KZ izmeu ostalog je, od strane okrivljenog iskoriavanje nedovoljne sposobnosti oteenog za rasuivanje. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Bakoj Topoli K. 138/06 od 20. marta 2008. okrivljeni je osloboen od optube primenom l. 355. ta. 1. ZKP, zbog krivinog dela zelenatva iz l. 217. st. 2. u vezi st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u Subotici K. 331/08 od 22. jula 2008. uvaena je alba oteenog kao tuioca, pa se Presuda Optinskog suda u Bakoj Topoli K. 138/06 od 20. marta 2008. ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. Imajui u vidu predmetne spise, nije mogue dati pravilnu ocenu iskaza okrivljenog kao i iskaza oteenog kao tuioca, a naroito u delu visine pozajmljenog novca. S tim u vezi se posebno ukazuje na iskaz oteenog kao tuioca da je prvi put navedeni ugovor proitao neposredno pre potpisivanja u Optinskom sudu, a to priznaje i okrivljeni, pa se opravdano postavlja pitanje da li je oteeni u takvim okolnostima bio u stanju da u potpunosti shvati sadraj ugovora i koje obaveze prema tom ugovoru preuzima. Ovo posebno ako se ima u vidu nalaz i miljenje vetaka neuropsihijatra iz kojeg proizilazi da je oteeni hronini alkoholiar sa karakterolokim izmenama linosti koje imaju hronini tok. Imajui to u vidu, potrebno je neposredno sasluati vetaka neuropsihijatra u ponovljenom postupku, posebno na okolnost da li je oteeni s obzirom na svoje psihiko stanje bio sposoban da shvati pravi znaaj i posledice zakljuenja navedenog ugovora i uopte njegova sposobnost da raspolae vlastitom imovinom. Posebno je potrebno da se vetak izjasni da li je opisano psihiko stanje oteenog u komunikaciji sa drugim licima, odavalo prepoznatljive osobine alkoholiara. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K. 331/08 od 22.07.2008. godine)

PROTIVPRAVNO USELJENJE (lan 219. Krivinog zakonika)

381.
Nisu ispunjeni uslovi za suenje u odsustvu kada okrivljeni ne doe na glavni pretres a poziv mu se nije mogao uruiti jer izbegava prijem pismena i privoenje, tako to ne otvara vrata svoga stana iako je pouzdano utvreno da se u njemu nalazi. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni S.S. oglaen je krivim da je izvrio krivino delo protivpravnog useljenja iz lana 219. stav 1. Krivinog zakonika i izreena mu je uslovna osuda.
- 190 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO albenim navodima branioca okrivljenog pobija se prvostepena presuda, po osnovu bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 2. Zakonika o krivinom postupku (dalje: ZKP), a koja je bila od uticaja na pravilno i zakonito donoenje presude. Naime, u albi branioca okrivljenog se istie da je nejasno kako je prvostepeni sud odrao glavni pretres 6.11.2006. godine. Sud konstatuje da je usledio telefonski izvetaj PS L., da okrivljeni izbegava prijem pismena i privoenje jer ne otvara vrata a pouzdano se utvruje da se isti nalazi u stanu u ulici D.K. 35. Ako je pouzdano utvreno da se okrivljeni S. nalazio u stanu jer je takav telefonski izvetaj onda su ovlaena slubena lica PS L. mogla da primene odredbe iz lana 81. stav 1. ZKP. Okruni sud napred navedene albene navode branioca okrivljenog, ocenjuje kao osnovane. Prvostepeni sud je odrao glavni pretres dana 6.11.2006. godine, konstatujui na zapisniku o glavnom pretresu da nije pristupio okrivljeni S.S. te da naredba za prinudno dovoenje preko PS L. nije sprovedena uz telefonski izvetaj PS L. sudu da okrivljeni izbegava i prijem pismena i privoenje jer ne otvara vrata a pouzdano se utvruje da se isti nalazi u stanu. Meutim, Okruni sud kao drugostepeni, nalazi da se osnovano albom branioca okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu lana 445. stav 3. ZKP na koju se poziva u obrazloenju presude, a kojom je predvieno da ako okrivljeni ne doe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanje sudu promene adrese ili boravita sud moe odluiti da se glavni pretres odri i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo prisustvo nije nuno i da je pre toga bio sasluan. Kako u konkretnom sluaju a kako to proizilazi iz spisa predmeta odnosno povratnica koje se nalaze u spisima, okrivljeni nije uredno obaveten o odravanju glavnog pretresa koji je odran dana 6.11.2006. godine, te kako u konkretnom sluaju nije promenio ni adresu ili boravite, to sud nije mogao odrati glavni pretres bez prisustva okrivljenog a kako je to predvieno odredbom lana 445. stav 3. ZKP. (Reenje Okrunog suda u Beogradu, K. 285/07 od 20.2.2007. godine)

GRAENJE BEZ GRAEVINSKEDOZVOLE (lan 219a Krivinog zakonika)

382.
Kada se okrivljenom stavlja na teret da je u svojstvu investitora zapoeo graevinske radove na pretvaranju tavanskog prostora u stambeni prostor, potrebno je najpre utvrditi da li radovi na adaptaciji tavanskog prostora predstavljaju objekat, prema Zakonu o izgradnji objekata. Iz obrazloenja: Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za krivino delo iz l. 149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji u vreme presuenja vie nije vaio. Meutim, u Zakonu o izmenama i dopunama Krivinog zakonika ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009), kao novo krivino delo, propisano je odredbom l. 219a, krivino delo graenje bez graevinske dozvole, kojim se u stavu 2. kanjava lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor objekta, koji se gradi bez graevinske dozvole.
- 191 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO S obzirom na navedena bitna obeleja krivinog dela graenje bez graevinske dozvole iz l. 219a st. 2. Krivinog zakonika, bilo je potrebno da prvostepeni sud utvrdi da li su obeleja ovog krivinog dela identina sa obelejima krivinog dela iz l. 149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koje se okrivljenom stavlja na teret, te da oceni da li ima mesta primeni odredbe l. 219a Krivinog zakonika. Ovo iz razloga to je odredbom l. 149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koja se okrivljenom stavlja na teret, propisano da e se kazniti fiziko lice, koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor objekta, koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta. Dakle, bilo je potrebno utvrditi da li su navedenim zakonskim odredbama propisani isti elementi, koji treba da postoje u radnjama okrivljenog, da bi se zakljuilo da se radi o nelegalnoj izgradnji. Osim toga, trebalo je imati u vidu i opis krivinog dela, kako je dat u optunom predlogu, iz koga proizilazi da se okrivljenom stavlja na teret da je u svojstvu investitora objekta zapoeo graevinske radove na pretvaranju tavanskog prostora u stambeni prostor u cilju formiranja nove stambene jedinice, bez glavnog projekta i odobrenja za izgradnju nadlenog dravnog organa. Dakle, trebalo je na pouzdan nain utvrditi da li radovi na adaptaciji tavanskog prostora predstavljaju objekat, kako je to odreeno odredbom l.2. ta.11. Zakona o izgradnji objekata, te, shodno tome, da li delo opisano u optunom predlogu sadri elemente krivinog dela. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu K. 1. br. 2214/10 od 19.04.2011. godine)

OTEENJE TUIH PRAVA (lan 220. Krivinog zakonika)

383.
Krivino delo oteenje tuih prava, iz lana 220. stav 2. Krivinog zakonika, uinio je izvrni dunik ako je, posle pokretanja prinudnog postupka izvrenja radi naplate novanog potraivanja, otuio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, u nameri da na taj nain osujeti izmirenje poverioca. Iz obrazloenja: U postupku su, na osnovu svih izvedenih dokaza, kao odlune injenice ustanovljene sledee: da je imenovani okrivljeni, u nameri da osujeti namirenje privatnog tuioca, u toku prinudnog izvrenja u naznaenom predmetu Optinskog suda u Oseini otuio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, tako to je sve nepokretne i pokretne stvari poklonio svom sinu, zakljuivi ugovor o poklonu, znajui da e, na taj nain, otetiti privatnog tuioca kao poverioca. Imajui to u vidu, kao i injenicu da ni sam okrivljeni u svojoj odbrani ne negira da je u izvrnom postupku popisan njegov automobil i da privatnom tuiocu nije platio navedeni dug, to je u potpunosti pravilan zakljuak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog stoje svi objektivni u subjektivni elementi krivinog dela oteenja tuih prava iz lana 220. stav 2. Krivinog zakonika, za koje ga je i oglasio krivim. Okrivljeni u albi istie da je navedeni poklon svom sinu, u koji je ukljuen i predmetni automobil, uinio pre popisa, te da zakljuenjem ovog pravnog posla nije imao nameru da bilo koga oteti ili osujeti u namirenju njegovog potraivanja.
- 192 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Meutim, ovakvi albeni navodi ne mogu se prihvatiti kao osnovani, i to zato to je na nesumnjiv nain, u toku postupka, utvreno da je okrivljeni samo dva dana nakon to je primio predlog za izvrenje, sa svojim sinom zakljuio ugovor kojim mu je preneo i predmetni automobil, a iz ega proizilazi da je kritinom prilikom postupao sa direktnim umiljajem kao oblikom krivice. Stoga su neosnovani albeni navodi okrivljenog, kojima se pobija injenino stanje utvreno prvostepenom presudom i u sutini ponavlja odbrana izneta u toku postupka. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3626/10 od 13.05.2010. godine)

Izvrilac koji - u nameri da osujeti izmirenje poverioca u toku prinudnog izvrenja - otui, uniti, oteti i sakrije delove svoje imovine vri radnju krivinog dela oteenje tuih prava. Predmet radnje ovog krivinog dela ne predstavlja iskljuivo imovina koja je popisana u toku postupka za prinudno izvrenje, ve imovina uopte: pokretne stvari, nepokretna imovina i imovinska prava. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 779/07 od 19.06.2007. godine)

384.

PRIKRIVANJE (lan 221. Krivinog zakonika)

injenica da je okrivljeni primio telefon od maloletnika koji mu je rekao da nije njegov, ve njegovog druga, da telefon nema punja, i da maloletnik koji mu je predao telefon odbija da poe sa njim na ugovoreno mesto radi prodaje telefona ukazuje da je okrivljeni ostvario obeleja krivinog dela prikrivanja nesvesnim nehatom kao oblikom krivice. (Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu K.br. 9/05 od 8.06.2005. godine)

385.

U radnjama okrivljenog stiu se elementi krivinog dela prikrivanja, iako u konkretnom sluaju nije preduzeo radnju koja je odreena kao radnja izvrenja krivinog dela. Naime, bitno je da je okrivljeni svestan prikrivanja koje ini lan zajednikog domainstva, pri emu ne preduzima radnje radi spreavanja aktivnosti koje su zakonom odreene kao radnje krivinog dela prikrivanja. (Iz Presude Okrunog suda u Zrenjaninu K.br. 79/05 od 26.01.2005. godine)

386.

FALSIFIKOVANJE NOVCA (lan 223. Krivinog zakonika)

387.
Kod pribavljanja lanog novca, kao radnje izvrenja krivinog dela falsifikovanje novca, irelevantan je nain na koji je lani novac pribavljen.
- 193 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Izreka prvostepene presude sadri potpun i jasan opis radnji izvrenja, nasuprot albenim navodima Okrunog javnog tuioca. To se odnosi i na prvoimenovanog optuenog P, u kom opisu su sadrana sva bitna obeleja krivinih dela za koja su optueni i oglaeni krivim. Pri tome je prvostepeni sud, shodno utvrenom injeninom stanju, samo preciznije opisao posebno one radnje preduzete od ovog optuenog, koje se sastoje u tome da je on od drugoimenovanog optuenog preuzeo 12 lanih novanica i od toga tri stavio u opticaj kao prave a sa jednom to pokuao da uini. Takav opis radnji izvrenja dela ovog prvoimenovanog optuenog sadri u sebi sve bitne injenice krivinog dela falsifikovanja novca, ali njegovog lakeg oblika iz stava 2. lana 223. Krivinog zakonika u odnosu na onaj oblik dela za koji je optuen - lan 223. stav 1. u vezi sa lanom 33. istog Zakonika. S tim u vezi, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud dovoljno jasno opisao na koji nain je ovaj optueni preuzeo od drugog optuenog lani novac, a u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi. Iz toga takoe sasvim jasno proizilazi na koji je nain taj optueni preduzeo inkriminisanu radnju "pribavljanja" lanog novca, predvienu stavom 2. navedene zakonske odredbe. Okruni javni tuilac u albi navodi da je prvostepeni sud povredio krivini zakon, kada je u radnjama tog optuenog naao da postoje sva bitna obeleja krivinog dela falsifikovanja novca iz lana 223. stav 2. Krivinog zakonika, umesto da prihvati kvalifikaciju iz optunice da se u tim radnjama stiu sva bitna obeleja krivinog dela falsifikovanje novca iz lana 223. stav 1. u vezi sa lanom 33. ovog Zakonika. Tuilac kao argument za svoj stav navodi da je ve prilikom prijema predmetnog novca ovaj optueni znao da se radi o lanom novcu, kao i da su se optueni dogovorili da stave u opticaj lani novac kao pravi. Po tuioevom miljenju, radnja "pribavljanja" lanog novca, inkriminisana stavom 2. navedene zakonske odredbe, odnosi na situacije kada se falsifikovani novac kupuje, razmenjuje, krade i slino, a to - po tuiocu - prvostepeni sud nije jasno ni opredelio kao nain izvrenja sporne radnje preduzete od prvoimenovanog optuenog. Takav stav iznet u albi tuioca za Vrhovni sud je neprihvatljiv, pre svega - zbog injenice da je za postojanje navedenog oblika krivinog dela falsifikovanje novca iz stava 2. lana 223. Krivinog zakonika bez znaaja nain na koji je taj lani novac pribavljen. Jer, zakonska obeleja tog dela sastoje se u sledeem: " Ko pribavi lani novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lani novac stavi u opticaj kao pravi " a iz opisa radnji izvrenja za koje je prvoimenovani optueni oglaen krivim proizilazi da je on istima ostvario upravo obeleja tog oblika krivinog dela tj. falsifikovanja novca iz stava 2. citirane zakonske odredbe. Stoga je izneti albeni navod javnog tuioca neosnovan, a pogotovo kada se ima u vidu da prvostepeni sud i nije utvrdio da je postojao dogovor optuenih da naprave lani novac, pa - prema tome - nije bilo mesta pravnoj kvalifikaciji radnji ovog optuenog prema tuioevom predlogu. Prema tome, pravilno je prvostepeni sud radnje tog optuenog pravno kvalifikovao kao krivino delo falsifikovanje novca iz lana 223. stav 2. Krivinog zakonika, o emu su u pobijanoj presudi dati dovoljni i pravilni razlozi, koji nisu dovedeni u sumnju albenim navodima Okrunog javnog tuioca. Zbog toga je alba tuioca u tom delu i ocenjena kao neosnovana. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 742/09 od 12.05.2009. godine)
- 194 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

388.
Kada je upotrebljen odn. kada je omoguena njegova dalja upotreba - laan novac je stavljen u optica. To se najee omoguava njegovom predajom drugom licu. Bitno je da je prilikom prijema novca to drugo lice odn. okrivljeni unapred znao da se radi o lanom novcu. Delo je svreno stavljanjem u opticaj falsifikovanog novca. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 350/07 (3) od 25.12.2007. godine)

389.
Sud mora ceniti da li je u konkretnom sluaju uopte mogue falsifikovane novanice staviti u opticaj kao prave. To zavisi od mogunosti da se odreene kategorije lica dovedu u zabludu i to: lica koja uopte ne dolaze u kontakt sa novanicama tog tipa ili to retko ine, kao i lica koja nemaju odgovarajui dar zapaanja ili mogunost poreenja falsifikovanih novanica sa originalnim. (Iz Presude Okrunog suda u Kragujevcu, K.br. 119/04 od 27.10.2004. godine)

390.
Ako je pretresom kod okrivljenog pronaen falsifikovani novac za koji nema dokaza da ga je okrivljeni napravio ili preinaio, on moe biti odgovoran samo ako ima dokaza da ga je pribavio u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela falsifikovanja novca. Oglaen je krivim da je pribavio laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi tako to ga je nabavio od lica iji se nadimak navodi. Iz spisa proizilazi da je kod okrivljenog pretresom od strane policije pronaena i oduzeta novanica od 500 eura za koju je utvreno da je falsifikovana. Okrivljeni se brani da je novanicu pribavio od lica iji nadimak navodi i da je im je video novanicu zakljuio da je lana jer je bila loe uraena kopija, da ga je to lice zamolilo da mu nekoliko dana priuva novanicu i da mu je vrati, a da je u meuvremenu uhapen i odveden u policiju gde mu je ta novanica pronaena u novaniku i oduzeta. Vrhovni sud je naao da nije utvren bitan elemenat krivinog dela falsifikovanja novca, jer nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali da je on imao nameru da lani novac stavi u opticaj kao pravi, s obzirom da je falsifikovana novanica pronaena kod njega prilikom pretresa, da je novanicu uvao u novaniku i da postoji njegova odbrana da nije imao nameru da novanicu stavi u promet. Sa tih razloga prvostepena presuda je ukinuta. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1519/03 od 9.09.2003. godine)
- 195 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

FALSIFIKOVANJE I ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA (lan 225. Krivinog zakonika)

391.
Kada je okrivljeni u periodu od etiri dana upotrebio lane platne kartice pa je u dva navrata njima platio robu, a u dva navrata novana transakcija nije uspela, izvrio je produeno krivino delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz lana 225. stav 2. u vezi lana 61. KZ. Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog produenog krivinog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz lana 225. stav 2. u vezi stava 1., a u vezi lana 61. KZ, i produenog krivinog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica ali iz lana 225. stav 1. KZ. Okruni sud je preinaio presudu optinskog suda u pogledu pravne kvalifikacije tako to se opisane radnje u izreci prvostepene presude kvalifikuju kao jedno produeno krivino delo iz lana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Ispitujui prvostepenu presudu po slubenoj dunosti, okruni sud je naao da je na tetu okrivljenog povreen krivini zakon time to su radnje opisane u ta. 1. i 2. izreke prvostepene presude kvalifikovane kao dva produena krivina dela i to jedno iz stava 1. a drugo iz stava 2. lana 225. KZ. Ovo iz razloga to delo iz take 1. izreke predstavlja samo tei oblik istog krivinog dela, a oba dela su izvrena u vremenskoj povezanosti od strane istog poinioca, a koja zbog jedinstva mesta izvrenja i jedinstvenog umiljaja predstavljaju celinu. Dokazima je utvreno da je okrivljeni u dva vremenska perioda u istom mestu lane platne kartice upotrebio kao prave s tim to je kod upotrebe lanih platnih kartica u prvom periodu (dva dana) izvrio plaanje robe, a upotrebom lanih platnih kartica kao pravih u drugom vremenskom periodu (etiri dana) novane transakcije nisu uspele. Imajui u vidu preduzete radnje, znai da se ima primeniti odredba lana 61. stav 1. KZ i imaju se smatrati jednim produenim krivinim delom. Zbog toga je preinaena prvostepena presuda, pa se radnje izvrenja u ta. 1. i 2. kvalifikuju kao jedno produeno krivino delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz lana 225. stav 2. u vezi stava 1. i lana 61. KZ. (Presuda Okrunog suda u Subotici, K. 289/08 od 26. 6. 2008. godine)

IZDAVANJE EKA I KORIENJE PLATNIH KARTICA BEZ POKRIA (lan 228. Krivinog zakonika)

392.
Okrivljena se ne moe pozivati na institut krajnje nude kada je izdala ekove bez pokria, jer joj je novac bio potreban za leenje.
- 196 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljena je oglaena krivom za izvrenje krivinog dela izdavanja ekova bez pokria iz lana 228. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Pobijajui prvostepenu presudu, branilac okrivljene istie da je okrivljena upotrebljavajui ekove za koje je znala da nema pokrie postupala u krajnoj nudi, pa samim tim da u njenom ponaanju nema protivpravnosti jer joj je novac bio potreban za leenje. Bolest okrivljene ne predstavlja istovremenu neskrivljenu opasnost, pa u konkretnom sluaju njeno ponaanje, tj. izdavanje eka bez pokria, a koje je okrivljena izvrila sa direktnim umiljajem to i sama ne spori, ne mogu se podvesti pod institut krajnje nude u smislu lana 20. Krivinog zakonika, na koji se branilac okrivljene poziva u svojoj albi. Samim tim, po nalaenju Okrunog suda prvostepeni sud je na pravilno utvreno injenino stanje pravilno primenio krivini zakon kada je naao da je ona izvrila krivino delo izdavanje eka i korienje platne kartice bez pokria iz lana 228. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika, za koje krivino delo je sud oglasio krivom. (Iz Presude Prvog optinskog suda u Beogradu K. 1859/05 od 20.01.2006. godine)

PORESKA UTAJA (lan 229. Krivinog zakonika)

393.
Ukoliko se radnja izvrenja dela ne vezuje za zakonito steene prihode, tada ne postoji krivino delo poreske utaje. Iz obrazloenja: U izjavljenim albama branioci navode da je prvostepeni sud povredio krivini zakon, imajui u vidu da sporna preduzea nemaju sedita ni imovinu na teritorije Republike Srbije, kao i da nemaju poslovne raune u Srbiji. Ni njihova odgovorna lica nisu dravljani Srbije, te i ne potpadaju pod zakonodavstvo Republike Srbije. Prema stavu Apelacionog suda, navedeni albeni navodi su neosnovani, imajui u vidu da je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni u Beogradu izraivali fiktivne fakture na kompjuteru, i to prvoimenovani okrivljeni tako to je preko interneta ulazio u knjigovodstvenu bazu etiri preduzea koja su osnovana na Kosovu i fakture popunjavao po uputstvima koje je dobijao od odgovornih lica iz domaih preduzea, te da su te fakture, nakon overe i potpisa na Kosovu takoe slate potom u Beograd. Odatle su ih okrivljeni predavali ili slali vlasnicima i ovlaenim licima domaih preduzea, a koji su im nakon toga predavali devizni novac u gotovini, umanjen za proviziju. Imajui u vidu da su radnje izvrenja navedenog krivinog dela preduzete u Beogradu, da je korist, kao i tetna posledica, nastala na teritoriji Republike Srbije, to su neosnovani albeni navodi, imajui u vidu da je sud u Republici Srbiji nadlean da sudi za krivina dela koja su izvrena na njenoj teritoriji. U konkretnom sluaju, radnje izvrenja predmetnog krivinog dela preduzete su upravo na teritoriji Republike Srbije, pa samim tim potpadaju i pod njeno krivino zakonodavstvo.
- 197 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Branioci u albama istiu da radnje, koje sud navodi u izreci prvostepene presude, ne sadre zakonska obeleja krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja, ve eventualno radnju krivinog dela poreske utaje, iz lana 229. Krivinog zakonika, i to od strane odgovornih lica u domaim preduzeima, te da, u konkretnom sluaju, okrivljeni mogu biti samo pomagai u tom krivinom delu. albeni navodi branilaca okrivljenih, u kojima se navodi da se, u konkretnom sluaju, eventualno moe raditi o krivinom delu poreska utaja, takoe su ocenjeni kao neosnovani. Naime, da bi postojalo krivino delo poreska utaja, neophodno je da je roba pribavljena na legalan nain, pa da ovlaeno lice u svojoj poslovnoj dokumentaciji umanji visinu poreza ili na drugi nain prikae neistinite podatke o porezu. To nije sluaj u konkretnoj situaciji, jer su okrivljeni slali fakture koje nije pratila roba, pa se ne moe govoriti o krivinom delu poreska utaja, s obzirom da se radnja izvrenja ne vezuje za zakonito steene prihode. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 4/11 od 10.06.2011. godine)

394.
Za robu, koja je popisana kao manjak u njegovom magacinu, okrivljeni je duan da plati porez na dodatu vrednost. U protivnom, izvrio je krivino delo poreske utaje. Iz obrazloenja: Okrivljeni je u kritinom periodu rashodovao odreenu koliinu robe zbog proteka roka njene vanosti i bacio je kako bi oslobodio magacin. O tome da poseduje robu kojoj je istekao rok vanosti nije obavestio poreske inspektore, mislei da su oni to konstatovali po slubenoj dunosti prilikom vrenja kontrole rada njegovog preduzea. Iz nalaza i miljenja vetaka ekonomske struke proizilazi da je okrivljeni bio duan da na robu koja se nalazi u knjigovodstvenoj evidenciji preduzea, a ija vrednost je utvrena, plati porez na dodatu vrednost u utvrenom iznosu, da se ta roba vodila kao manjak u magacinu i da nema dokaza da je okrivljeni izvrio popis te robe i istu prijavio poreskoj upravi radi osloboenja od plaanja poreza zbog proteka roka vanosti artikala. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 4378/10 od 02.12.2010. godine)

Krivino delo poreska utaja postoji samo u situaciji u kojoj je uinilac propustio da odgovarajue poreze plati na zakonit prihod, a ako prihod nije bio zakonit, moe biti rei samo o nekom drugom krivinom delu. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, K. 431/10)

395.

396.
Da bi postojalo krivino delo poreske utaje iz lana 229. stav 1. Krivinog zakonika, namera izbegavanja plaanja poreza mora biti oigledna i jasna.
- 198 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda, paljivom analizom odbrane okrivljenog i svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da nema dokaza da je imenovani okrivljeni, kao odgovorno lice - direktor navedene Zemljoradnike zadruge, postupio u nameri da ne plati porez na propisan uplatni raun javnih prihoda, a na nain opisan u izreci pobijane presude. Svi izvedeni dokazi ukazuju na osnovanost i pravilnost zakljuivanja prvostepenog suda (posebno pisana dokumentacija, te nalaz i miljenje vetaka ekonomske struke iz kojih se nesumnjivo utvruje da je okrivljeni - kao odgovorno lice - osnovano u svojoj odbrani ukazivao da je Zemljoradnika zadruga, u kojoj je bio direktor od 2000. godine, imala finansijske tekoe, da je obraunska sluba za ceo navedeni sporni period od 27.08.2004. godine do 21.11.2007. godine - vrila redovno obraun dospelih poreza i doprinosa, ali da nije bio u mogunosti da izmiri utvrene obaveze kako ne bi pogorao materijalni poloaj radnika u proizvodnji zadruge. Takoe, iz spisa predmeta proizilazi da nije sporno da je okrivljeni u navedenom vremenskom periodu radnicima isplaivao neto zarade, to se vidi iz tabela datih u nalazu i miljenju vetaka finansijske struke. Isto tako nije sporno da, u tom periodu, okrivljeni nije izvrio uplatu poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko, invalidsko i zdravstveno), ali da je za taj period uradio i pravilno izvrio obraun poreza na zarade i doprinose. Zbog svega toga prvostepeni sud pravilno zakljuuje da u konkretnom sluaju nije bilo dovoljno nesumnjivih dokaza koji bi ukazivali na postojanje namere neplaanje poreza kod optuenog, kao bitnog elementa predmetnog krivinog dela. Takoe, injenica da su svi porezi tj. obaveze zadruge pravilno obraunati i prikazani i o tome uredno obavetena Poreska uprava javnih prihoda po vrsti i visini, jeste takva da stvara sumnju u postojanje namere kod okrivljenog da ne uplati porez. Kako je re o bitnom elementu krivinog dela, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je okrivljenog oslobodio od optube za ovo krivino delo. Meutim, prvostepena presuda je doneta 06.11.2009. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/09 od 03.09.2009. godine - stupio na snagu 11.09.2009. godine), pa je okrivljeni - pogrenom primenom l. 355. ta. 3. Zakonika o krivinom postupku, osloboen od optube. Naime, navedenim izmenama ovog Zakonika u l. 355. ta. 2. je brisana, a dotadanja ta. 3. je oznaena kao ta. 2. Kako se navodima albe tuioca ne dovodi u ozbiljnu sumnju pravilnost zakljuivanja prvostepenog suda po pitanju dokazanosti subjektivnog elementa krivinog dela poreske utaje iz l. 229. st. 1. Krivinog zakonika, to je - po oceni Apelacionog suda - alba javnog tuioca ocenjena neosnovanom. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 4192/10 od 01.11.2010. godine)

397.
Samo fiziko lice koje ima status poreskog obveznika ili fiziko lice koje je kao zastupnik pravnog lica upisano u registar moe biti Izvrilac krivinog dela poreske utaje. Iz obrazloenja: Izreka prvostepenog reenja je nerazumljiva, reenje nema razloga o odlunim injenicama a dati razlozi su nejasni, zbog ega prvostepeno reenje sadri bitnu povredu odredaba krivinog postup- 199 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Na to se osnovano ukazuje albama imenovanog okrivljenog i njegovog navedenog branioca advokata. albeni sud nalazi: Izreka prvostepenog reenja je nerazumljiva jer se iz opisa radnje izvrenja krivinog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, a zbog ega je prvostepeni sud doneo reenje sprovoenju istrage, ne vidi na osnovu ega je on oznaen kao izvrilac krivinog dela i kome je to davao lane podatke o injenicama koje su od uticaja za utvrivanje poreza na promet. Ovo zbog toga to izvrilac krivinog dela poreske utaje, a koje se zahtevom za sprovoenje istrage nadlenog javnog tuilatva okrivljenom stavlja na teret, moe biti samo lice koje ima status poreskog obveznika ili zakonski zastupnik pravnog lica (tj. fiziko lice koje je kao takvo upisano u sudski registar). Samim tim, okrivljeni kao suvlasnik preduzea (a ne lice koje je ovlaeno za zastupanje) ne moe davati podatke o prihodima preduzea, ve to ini njegov zakonski zastupnik. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 2302/09 od 30.10.2009. godine)

398.
Ne moe se govoriti o poreskoj utaji iz l. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekraju, ve o krivinom delu zloupotreba slubenog poloaja kada je u postupku utvreno da se radi o takozvanoj "prodaji na crno", dakle o nezakonito steenom prihodu. Da bi postojalo krivino delo poreska utaja iz l. 229. st. 1. KZ, mora se raditi o "zakonito steenim prihodima", o kojima se daju lani podaci radi izbegavanja plaanja poreza, pa, dakle, izvrilac krivinog dela iz l. 229 st. 1 KZ moe biti samo obveznik plaanja poreza, doprinosa ili drugih dabina. Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije, reavajui po zahtevima za ispitivanje zakonitosti pravnosnanih presuda Optinskog suda u N... i Okrunog suda u N..., koje su podneli branioci osuenog J. G. nalazi, da se neosnovano svim zahtevima istie da je povreen zakon na tetu osuenog, tj. da se radi o krivinom delu poreska utaja iz l. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekraju, a ne o krivinom delu zloupotreba slubenog poloaja, za koje je J. G. oglaen krivim. Naime, da bi postojalo krivino delo poreska utaja iz l. 229. st. 1. KZ, mora se raditi o "zakonito steenim prihodima", o kojima se daju lani podaci radi izbegavanja plaanja poreza, a kako je u postupku utvreno da se radi o takozvanoj "prodaji na crno", dakle o nezakonito steenom prihodu, ne moe se govoriti o poreskoj utaji iz l. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekraju i radnje osuenog su pravilno kvalifikovane kao krivino delo zloupotreba slubenog poloaja. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 283/07)

399.
Kod krivinog dela poreske utaje, radnja krivinog dela je odreena trajnim glagolom: "daje" lane podatke o zakonito steenim prihodima, tako da u smislu lana 112. stav 30. KZ, postoji samo jedno krivino delo iako je radnja istog izvrena vie puta, a ne kao produeno krivino delo. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. br. 1001/06 od 7.11.2006. godine)
- 200 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

KRIJUMARENJE (lan 230. Krivinog zakonika)

400.
U radnji krivinog dela krijumarenja iz lana 230. stav 1. Krivinog zakonika sadrano je da uinilac preduzima kontinuirano u vidu zanimanja - u vie navrata te da je spreman i da je ponovi. Iz obrazloenja: Navod tuioca da je radnja predmetnog krivinog dela (prenoenje) odreena trajnim glagolom je osnovan. Meutim, pored trajnog glagola postoji i "bavljenje kao trajna odrednica. To, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podrazumeva da uinilac postupa kontinuirano u vidu zanimanja tj. u vie navrata i da je spreman da iste radnje i ponovi. Kada se roba prenosi samo jedanput, onda bavljenje moe postojati samo u sluaju ako je uinilac imao nameru da se i ubudue bavi takvom delatnou, to je ve pitanje injeninog stanja i to niestepeni sudovi u konkretnom sluaju nisu nali dokazanim. Pored toga (iz izvetaja Republike uprave carina od 10.02.2010. godine) nesumnjivo je utvreno da je okrivljeni radnju koja mu je stavljena na teret uinio prvi put. Uz to, okrivljeni robu nije smestio u posebno pravljeni bunker, ve je za to iskoristio postojei prostor u okviru teretnog vozila za prevoz metalnih koturova. Kako, dakle, ne postoji ni jedan dokaz da se okrivljeni bavio niti da je imao nameru da se i ubudue bavi prenoenjem robe preko carine, izbegavanjem carinskog nadzora, to je pravilan zakljuak prvostepenog suda da odsustvo takvog obeleja ukazuje na nepostojanje jednog od bitnih elemenata navedenog krivinog dela. Prema tome, prvostepeni sud je, suprotno navodima zahteva, pravilno primenio krivini zakon kada je imenovanog okrivljenog oslobodio od optube za krivino delo iz lana 230. stav 1. Krivinog zakonika, pa su, stoga, neosnovani navodi zahteva o uinjenoj bitnoj povredi iz lana 369. taka 3) Zakonika o krivinom postupku, a, sledstveno tome, navedenu povredu zakona nije uinio ni drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 65/11 od 19.10.2011. godine)

401.
Kako su za postojanje krivinog dela krijumarenje iz l. 230. st. 1. KZ propisane alternativno preduzete radnje izvrenja, to okolnost koja predstavlja odlunu injenicu vezanu za radnju mora biti jasno i odreeno naznaena u injeninom opisu optunog akta, tako i utvrena u prvostepenoj presudi jer je to zakonsko obeleje krivinog dela i elemenat odreenosti u zakonu.
- 201 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Iz pobijane presude, kako iz izreke, tako i iz obrazloenja, ne moe se zakljuiti za koje krivino delo je okrivljeni M.M. oglaen krivim, a okrivljeni P.P. osloboen optube, imajui u vidu zakonsko obeleje predmetnog krivinog dela. lanom 230. st. 1. KZ propisano je kanjavanje za alternativno preduzete radnje izvrenja, i to bavljenje prenoenjem robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora, ili za prenoenje robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora od strane naoruanog lica, u grupi, ili uz upotrebu sile ili pretnje, ali se iz injeninog opisa izreke i iznetih razloga presude ne moe izvesti zakljuak, niti je utvreno i obrazloeno, koju od navedenih radnji krivinog dela je preduzeo okrivljeni M.M. lanom 356. st. 1. ta. 1. ZKP propisano je da e u presudi u kojoj se okrivljeni oglaava krivim, sud izrei za koje delo se oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleje krivinog dela kao i onih od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakona. Kako je navedenom odredbom propisano da je radnja izvrenja krivinog dela krijumarenje, pa i ako je preduzeta u pokuaju kako je ovde primer, bavljenje prenoenjem robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora, ili izbegavajui mere carinskog nadzora prenoenjem robe preko carinske linije u grupi ili upotrebom sile ili pretnje ili od strane naoruanog lica, tada okolnost koja predstavnja odlunu injenicu vezanu za radnju mora biti jasno i odreeno naznaena u injeninom opisu kako optunog akta, tako i utvrena u prvostepenoj presudi, jer je to zakonsko obeleje krivinog dela i elemenat odreenosti dela u zakonu. Ukoliko se radnja uinioca sastoji u bavljenju to podrazumeva da se radi o kolektivnom krivinom delu sa odgovarajuom sadrinom objektivnih i subjektivnih elemenata, ije postojanje sud mora utvrditi i obrazloiti. (Reenje Apelacionog suda u Novom Sadu, K I 762/10 od 18.01.2011. godine)

402.
Pokuaj krivinog dela krijumarenja iz lana 230. stav 1. Krivinog zakonika je mogu. Iz obrazloenja: Neosnovani su navodi osuenih u podnetom zahtevu da nije mogu pokuaj krivinog dela iz lana 230. stav 1. Krivinog zakonika. Pravnosnanom presudom, pored ostalog, utvreno je da su osueni, izbegavajui mere carinskog nadzora, zapoeli prenoenje robe preko carinske linije, koje nisu dovrili, jer su u tome bili spreeni od strane ovlaenih slubenih lica. Nadalje, odredbom lana 230. stav 1. KZ, pored ostalog, propisano je da je krivino delo krijumarenja uinjeno "ko izbegavajui mere carinskog nadzora, prenese robu preko carinske linije". Kako se radnja krivinog dela sastoji u prenosu robe preko carinske linije, izbegavanjem mera carinskog nadzora, naelno je mogu pokuaj ovog krivinog dela, kada prenos robe preko carinske linije nije dovren, a kako je to i utvreno u pravnosnanoj presudi. Pri tome je ovaj sud imao u vidu zakonom zapreenu kaznu za navedeno krivino delo (od est meseci do pet godina zatvora i novana kazna), kao i da je odredbom lana 30. stav 1. KZ, propisano kanjavanje za pokuaj krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, te su stoga neosnovani navodi u zahtevu da pokuaj navedenog krivinog dela nije mogu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzp. 379/08 od 28.10.2008. godine)
- 202 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

403.
Krivino delo krijumarenje iz l. 230. st. 1. Krivinog zakonika, spada u tzv. kolektivna krivina dela. Iz obrazloenja: Istina, irelevantno je u ovom predmetu na koji nain je okrivljena nabavila navedene zlatnike i u koju svrhu je nameravala da ih iskoristi, ali u ovom predmetu je odluno da li se radnje okrivljene koje su opisane u izreci prvostepene presude mogu kvalifikovati kao krivino delo krijumarenje u pokuaju iz l. 230. st. 1. u vezi l. 30 KZ. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da bavljenje prenoenjem robe preko carinske linije, izbegavajui mere carinskog nadzora u smislu l. 230. st. 1. krivinog zakonika podrazumeva najmanje dve takve krivinopravne radnje, a ne samo jednu, koja je u konkretnom sluaju ostala u pokuaju, kako to proizilazi iz injeninog osnova u izreci prvostepene presude. U konkretnom sluaju kolektivno krivino delo se moe uiniti preduzimanjem dve ili vie radnji izvrenja, za razliku od tzv. krivinih dela sa indiferentnim brojem injenja ili prouzrokovanja kod kojih je radnja izvrenja oznaena trajnim glagolskim oblikom i koja se smatraju uinjenim ako je radnja izvrena jednom ili vie puta. alba optinskog javnog tuioca izjavljena protiv presude prvostepenog suda, kojom je okrivljena osloboena od optube zbog navedenog krivinog dela, neosnovana je. U albi se ukazuje da je okrivljena iste zlatnike prenela preko carinske linije i prilikom ulaska u Republiku Srbiju. Meutim, ove radnje okrivljenoj se optubom ne stavljaju na teret, pa nisu mogle biti ni obuhvaene prvostepenom presudom. Osim toga, teko da se, prenoenje iste robe preko iste granice, samo u dva razliita smera, moe kvalifikovati kao bavljenje prenoenja robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora, a u smislu bitnog elementa krivinog dela iz l. 230. st. 1. KZ. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K - 241/07 od 12. 09. 2007. godine)

PRANJE NOVCA (lan 231. Krivinog zakonika)

U odluci o oduzimanju novca i imovine kod krivinih dela pranja novca, mora se precizno navesti da se od okrivljenog oduzima dobit steena izvrenjem krivinog dela koja mora biti opredeljena novanim iznosom, odnosno stvarima koje treba oduzeti. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije K. 111/06, od 26.10.2006. godine) ZLOUPOTREBA POLOAJA ODGOVORNOG LICA (lan 234. Krivinog zakonika)

404.

405.
Kada okrivljena neistinito prikae stanje o rezultatima poslovanja svog preduzea da bi na taj nain dovela u zabludu predstavnike Republikog zavoda za trite rada da zakljui ugovor sa za- 203 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO vodom kojim se obavezuje da preuzme deset nezaposlenih lica sa evidencije po kom osnovu je preduzee okrivljene dobilo novana sredstava, a potom preuzela radnike i na nezakonit nain ih otpustila pre isteka roka od dve godine, a sredstva koja je dobila iskoristila za graevinske radove, izvrila je krivino delo zloupotrebe ovlaenja u privredi iz lana 139. stav 1. ta. 2. i 4. KZS. Iz obrazloenja: Okrivljena je kao odgovorno lice - direktor preduzea koje vri privrednu delatnost, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za organizaciju u kojoj je zaposlena, lanim prikazivanjem injenica neistinito prikazala stanje i kretanje sredstava i rezultate poslovanja i na taj nain dovela u zabludu organe upravljanja u Republikom zavodu za trite rada prilikom donoenja odluke o odobrenju sredstava za zasnivanje radnog odnosa sa licima sa evidencije biroa nezaposlenih, koji su ostali bez posla u preduzeima oteenim usled ratnih dejstava. Tako je svoje preduzee stavila u povoljniji poloaj prilikom dobijanja drutvenih sredstava koja inae ne bi dobila prema postojeim propisima, na taj nain to je predstavnicima zavoda prikazala da e dobijena sredstava iskoristiti shodno njihovoj nameni tj. za zapoljavanje radnika i omoguavanje istima da rade. Sa Republikim zavodom za trite rada zakljuila je ugovor kojim se obavezala da preuzme deset nezaposlenih lica sa evidencije i po tom osnovu je njeno preduzee dobilo novana sredstva, a potom je preuzela radnike i na nezakonit nain ih otpustila pre isteka roka od dve godine, a sredstva iskoristila protivno njihovoj nameni, za graevinske radove. Time je izvrila krivino delo zloupotrebe ovlaenja u privredi iz lana 139. stav 1. ta. 2. i 4. KZS. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 634/05 od 20.04.2005. godine)

OTEENJE POVERIOCA (lan 237. Krivinog zakonika)

Za postojanje krivinog dela iz lana 237. stav 2. Krivinog zakonika - oteenje poverioca neophodno je da izmeu poverioca kao oteenog i preduzetnika ili preduzea u kome okrivljeni ima svojstvo odgovornog lica - ve postoji duniko-poverilaki odnos. Znai - ovo delo ne moe izvriti uinilac koji prevarnu radnju preduzima u momentu zasnivanja takvog odnosa sa oteenim. (Iz Reenja Okrunog suda u Niu, K. 1540/07 od 15.10.2007. godine)

406.

ZLOUPOTREBA OVLAENJA U PRIVREDI (lan 238. Krivinog zakonika)

407.
U sluaju da okrivljenog oglasi krivim zbog jer je, kao odgovorno lice u privrednom drutvu, grubo povredio ovlaenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korienja imovinom sud je u obavezi da navede koja su konkretno ovlaenja povreena.
- 204 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Pre svega, u prvostepenoj presudi sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, a na koju povredu Apelacioni sud kao drugostepeni, povodom izjavljene albe, pazi po slubenoj dunosti, u smislu lana 380. istog Zakonika. Ova bitna povreda odredaba krivinog postupka sastoji se u tome to je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva. Naime, prvostepeni sud je imenovanog okrivljenog oglasio krivim zbog izvrenja tri krivina dela zloupotreba ovlaenja u privredi iz lana 238. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika, jer je u vreme i na mestu blie oznaenim u izreci pobijane presude, pod takama 1, 2 i 3, u uraunljivom stanju, kada je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, u svojstvu odgovornog lica - direktora preduzea, takoe blie oznaenih u izreci presude pod takama 1, 2 i 3, pribavio protivpravnu imovinsku korist za navedena preduzea, u iznosima oznaenim u izreci, na taj nain to je grubo povredio ovlaenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korienja imovinom, tako to je doveo u zabludu... Meutim, ni u izreci, a ni u obrazloenju pobijane presude nije navedeno koja ovlaenja je okrivljeni kao odgovorno lice povredio, to je prvostepeni sud bio u obavezi da uini, a ne samo da navede zakonski tekst take 4) navedenog lana. Ovo zbog toga to je u pitanju blanketna odredba, pa je prvostepeni sud bio u obavezi da tano navede koja ovlaenja u pogledu upravljanja i korienja imovinom je okrivljeni kritinom prilikom grubo povredio. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 655/11(1) od 31.03.2011. godine)

408.
Ne moe se obavezati da lino isplati oteenom imovinskopravni zahtev okrivljeni koji je oglaen krivim da je kao odgovorno lice - direktor privrednog drutva pribavio protivpravnu imovinsku korist privrednom drutvu iji je direktor. Iz obrazloenja: U prvostepenoj presudi sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku - u njoj nisu dati razlozi o odlunim injenicama - dosuenom imovinskopravnom zahtevu. Na to se osnovano ukazuje albom branioca okrivljenog. Naime, prvostepeni sud je obavezao okrivljenog da na ime postavljenih imovinskopravnih zahteva isplati navedenim privrednim drutvima iznose oznaene u izreci pobijane presude, navodei u obrazloenju da je tokom postupka nesumnjivo utvrena visina duga okrivljenog prema oteenima, kako njegovim priznanjem tako i navedenim pismenim dokazima. albeni navodi branioca okrivljenog, meutim, su osnovani: u konkretnom sluaju ne radi se o nekom privatnom, linom dugu okrivljenog kao fizikog lica prema drugoj strani, ve o odnosima izmeu dva pravna lica, kao posebnih pravnih subjekata, koji -izmeu ostalog - poseduju sopstvenu imovinu, odvojenu od imovine njenih vlasnika, osnivaa, direktora, zastupnika i slino, kao i sopstvenu odgovornost, razliitu i odvojenu od odgovornosti navedenih lica. Dakle, u konkretnom sluaju okrivljeni kao samostalni pravni subjekt ni sa kim nije stupao u bilo kakve pravne odnose, pa ni sa oteenim privrednim drutvima, a u pogledu te injenice nisu dati razlozi od strane prvostepenog suda, a oni koji su dati su nejasni - da se okrivljeni obavee na plaanje postavljenih imovinskopravnih zahteva.
- 205 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Ovo naroito zbog toga to je prvostepeni sud naao da je okrivljeni imao za cilj da pribavi imovinsku korist za navedeno privredno drutvo, iji je direktor bio u kritinom periodu, a to iskljuuje njegovu linu obavezu na isplatu postavljenih imovinskopravnih zahteva. Takva obaveza bi eventualno mogla biti pripisana oznaenom privrednom drutvu u ijem je interesu okrivljeni postupao. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 655/11(2) od 31.03.2011. godine)

409.
Ne postoji krivino delo zloupotreba ovlaenja u privredi iz lana 238. stav 1. ta. 4. KZ, ako kod okrivljenog ne postoji namera da se lanim prikazivanjem injenica oteeni navede da neto uini na tetu svoje imovine. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda okrivljeni je osloboen od optube da je izvrio krivino delo zloupotrebe ovlaenja u privredi iz lana 238. stav 1. ta. 4. KZ. U situaciji kada je dokazima utvreno da u vreme zakljuenja predmetnog ugovora iro raun preduzea okrivljenog nije bio u blokadi, da je preduzee imalo neznatno dugovanje prema ogromnim nenaplaenim potraivanjima, da je oteeno preduzee znalo da je u momentu prijema akceptnog naloga preduzee okrivljenog bilo u blokadi i da isto ima nenaplaenih potraivanja, to je osnovana odbrana okrivljenog da je realno oekivao priliv novanih sredstava po osnovu nenaplaenih potraivanja. Na osnovu toga, pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optube primenom lana 355. ta. 3. ZKP da je izvrio predmetno krivino delo, jer nije dokazana namera da je postupao sa umiljajem, odnosno namerom koja bi bila usmerena da lanim prikazivanjem injenica oteenog navede da neto uini na tetu svoje imovine. (Presuda Okrunog suda u Subotici, K. 70/08 od 19. 2. 2008. godine)

410.
U situaciji kada optueni kao odgovorno lice u svom preduzeu kupi naftu, a potom je prodaje po veim cenama od propisanih, grubo je povredio ovlaenja u pogledu upravljanja imovinom te je izvrio krivino delo zloupotreba ovlaanja u privredi iz l. 238 st.1 t.4 KZ. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G. Milanovcu K 384/07 od 5. marta 2008. , izmeu ostalog je optueni oglaen krivim i zbog krivinog dela zloupotreba ovlaenja u privredi iz l. 238 st.1 t.4 KZ. Presudom Okrunog suda u aku K 392/08 od 10. septembra 2008. odbijaju se kao neosnovane albe OJT, optuenog i njegovog branioca, a presuda Optinskog suda u G. Milanovcu K 384/07 od 5. marta 2008. se potvruje. Neosnovano se albom ukazuje da ni u izreci ni u obrazloenju presude se ne navodi u emu se sastoji "grubost" kao bitan elemenat krivinog dela, u povredi ovlaenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korienja imovinom, jer suprotno albama, Okruni sud smatra da se radi o povredi jaeg intenziteta s obzirom da je optueni nabavio veu koliinu naftnih derivata, da ih je prodavao po cenama veim od propisanih i da su zbog toga, a u cilju prikrivanja i teeg otkrivanja tih radnji, po- 206 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO red izdavanja otpremnica i rauna sa istinitim sadrajem, izdavali otpremnice i fakture sa neistinitim sadrajem i to u vreme kada je na tritu bila nestaica naftnih derivata. Drugostepeni sud smatra da nema protivrenosti u tome to je u obrazloenju presude navedeno da uvoz nafte optueni nije vrio iz patriotskih razloga ve da bi istu prodavao i ostvario zaradu jer su te injenice utvrene u toku prvostepenog postupka, to je i optueni potvrdio svojim priznanjem, ali pored tih koliina koje su navedene u izreci presude koje je optueni prodavao po veim cenama od propisanih, on je naftne derivate i poklanjao humanitarnim organizacijama, bolnicama i izbeglicama, pa je pravilno prvostepeni sud postupio kada mu je tu injenicu uzeo kao olakavajuu okolnost. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 392/08 od 10.09.2008. godine)

Nije uinjeno krivino delo iz lana 238. stav 1. taka 4. Krivinog zakonika, ukoliko odgovorno lice ugovori niu cenu skladitenja robe u sopstvenom preduzeu i primenu povoljnijeg deviznog kursa za drugu ugovornu stranu za obraun proizvoda koje je isporuilo - ako iz okolnosti sluaja (npr. prolongiranje rokova i avansno plaanje druge strane) proizlazi da je re o uobiajenim kompromisima u meusobnoj poslovnoj saradnji. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici, K. 189/07 od 3.09.2007. godine)

411.

NEDOZVOLJENA TRGOVINA (lan 243. Krivinog zakonika)

412.
U izreci presude mora biti jasno opredeljeno da li se okrivljeni neovlaeno i u veem obimu bavio trgovinom ili je nemajui ovlaenje za trgovinu nabavio robu u veoj vrednosti u svrhu dalje prodaje Iz obrazloenja: Krivino delo nedozvoljena trgovina iz l. 243. st. 1. KZ moe biti izvreno na vie naina, a oblici izvrenja krivinog dela su nabavljanje robe ili drugih predmeta u veoj vrednosti u svrhu prodaje bez ovlaenja za trgovinu, neovlaeno i u veem obimu bavljenje trgovinom, posredovanje u trgovini ili bavljenje zastupanjem u unutranjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga. Iz izreke prvostepene presude proizilazi da se je okrivljeni neovlaeno i u veem obimu bavio trgovinom sa navoenjem konkretne radnje izvrenja iz koje, pak, ne proizilazi bavljenje trgovinom u veem obimu niti o ovoj odlunoj injenici presuda sadri razloge. Izreka presude je nerazumljiva jer se iz iste ne moe utvrditi da li je okrivljeni oglaen krivim jer se neovlaeno i u veem obimu bavio trgovinom ili je nemajui ovlaenje za trgovinu nabavio robu u veoj vrednosti u svrhu dalje prodaje jer u razlozima presude nisu dati razlozi o tome ta predstavlja veu vrednost, odnosno vei obim bavljenja trgovinom. U pogledu ovih odlunih injenica presuda uopte ne sadri razloge iako je bio u mogunosti da pravilno oceni da li se radi o veoj vrednosti, da li navedena roba predstavlja robu vee vrednosti imajui u vidu da je obavljeno vetaenje vrednosti robe. (Presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.1200/10 od 20.05.2010. godine)
- 207 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

413.
Kada okrivljeni nemaju ovlaenje za trgovinu u svrhu prodaje narui veu koliinu robe tako to telefonskim putem ugovori kupovinu i preuzimanje robe, ali do toga ne doe jer je prilikom transporta robe do mesta preuzimanja ista oduzeta od strane pripadnika policije, time je krivino delo nedozvoljene trgovine ostalo u pokuaju koji nije kanjiv. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijen je optuni predlog javnog tuioca podnet protiv okrivljenog zbog krivinog dela nedozvoljene trgovine, jer krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije krivino delo. Okruni sud je naao da treba odbiti kao neosnovanu albu javnog tuioca iz sledeih razloga: Pravilno je prvostepeni sud ispitujui optuni predlog naao da okrivljeni prema opisu injeninog stanja koje je tuilac oznaio u optunom predlogu nikada nije doao u posed robe, da istu nije nabavio, a to se zahteva za postojanje krivinog dela nedozvoljene trgovine. Ovo "nabavljanje" ostalo je u pokuaju jer je spreeno intervencijom policije, pa je time eventualno krivino delo nedozvoljene trgovine ostalo u pokuaju. Kako pokuaj krivinog dela nedozvoljene trgovine nije kanjiv, to u konkretnom sluaju i nema krivinog dela, jer predmet optube nije krivino delo. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3233/04 od 29.12.2004. godine)

NEOVLAENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA (lan 246. Krivinog zakonika)

414.
Uinjena je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku u situaciji kada je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za krivino delo neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a da pri tom nije utvrdio procenat THC (tetrahidrokanabinola) u pronaenoj biljnoj maternji. Iz obrazloenja: Imenovani okrivljeni je prvostepenom presudom oglaen krivim za izvrenje krivinog dela neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. Ispitujui pobijanu presudu, Apelacioni sud je naao da je doneta uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, jer ne sadri razloge o odlunoj injenici da li biljna materija (konoplja roda Cannabis), pronaena kod okrivljenog, predstavlja opojnu drogu odn. supstancu koja je proglaena za opojnu drogu, u smislu lana 246. stav 1. Krivinog zakonika, u vezi lana 58. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Naime, i
- 208 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO pored injenice da sadri psihoaktivnu supstancu THC (tetrahidrokanabinol), i da se nalazi na listi navedenih opojnih droga i psihotropnih supstanci, potrebno je utvrditi da li je vrednost THC-a vea od 0,3 odsto, jer bi se u suprotnom radilo o vlaknastom tipu biljke, ije dranje nije zabranjeno. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 2211/12 od 14.06.2012. godine)

415.
Od kazne moe biti osloboen optueni koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu. Iz obrazloenja: Imenovani optueni je presudom nadlenog Vieg suda od 30.03.2011. godine oglaen krivim zbog krivinog dela neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika i osuen je na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Navodima iz albe branilaca nije dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude (da je u konkretnom sluaju bilo mesta primeni lana 246. stav 5. Krivinog zakonika jer je optueni jo prilikom intervencije policije na autobuskoj stanici, otkrio od kog lica je dobio drogu, dobrovoljno je predao jedan paketi sa opojnom drogom i detaljno je objasnio svoju ulogu, a ovo lice je upravo na osnovu toga kasnije i uhapeno; upravo to, prema navodima iz albe, govori da je optueni trebalo osloboditi od kazne). Naime, po oceni ovog suda, u konkretnom sluaju nema mesta primeni oslobaanja od kazne, jer je iz iskaza imenovanog ovlaenog slubenog lica utvreno da je na osnovu operativnih saznanja vrena operativno-taktika mera i radnja zasede gde ive optueni i ovo drugo lice, za koje su imali sumnju da se bave preprodajom opojne droge heroin; da je oko 12,00 asova optueni priao nekom licu na autobuskom stajalitu, pozdravio se sa njim i zadrao na kratko, nakon ega se uputio prema kui, a da su oni krenuli za tim licem koje im je pobeglo i odbacilo predmet za koji se utvrdilo da se radi o opojnoj drogi, da je oko 13,30 asova uoen optueni koji je parkirao vozilo ispred njegove kue gde se zadrao oko pet minuta i koga su kolege ovog svedoka zaustavile i u vozilu pronale paketi opojne droge, koji je priznao od koga je nabavio opojnu drogu za sopstvene potrebe, a da je istog dana oko 15,00 asova video optuenog kako ovome predaje neki novac, kojom prilikom su im ovlaena slubena lica prila i privela, a da je kasnije optueni prilikom pretresa predao paketi heroina. Kako je lanom 246. stav 5. Krivinog zakonika propisano da se uinilac dela iz st. 1 - 4. ovog lana, koji otkrije od koga nabavlja drogu, moe osloboditi od kazne, po oceni ovog suda priznanje optuenog koji je uhvaen na delu i koga je policija po operativnim saznanjima observirala u toku celog dana nema karakter otkrivanja lica od koga je opojna droga nabavljena, ve samo priznanja izvrenja krivinog dela, a kako ovaj lan zakona daje mogunost, a ne predstavlja obavezu, da se uinilac oslobodi od kazne - odlueno je kao u izreci presude. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K.1 1369/11 od 18.10.2011. godine)

416.
Ukoliko nije navedeno da je okrivljeni opojnu drogu drao neovlaeno tada je izreka presude nerazumljiva.
- 209 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Branilac advokat imenovanog okrivljenog osnovano ukazuje da je izreka presude nerazumljiva, ime je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, jer nedostaje bitan element krivinog dela - da okrivljeni radnju dranja opojne droge preduzima neovlaeno. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 834/11 od 20.04.2011. godine)

417.
Dekriminalizacija radnji neovlaenog dranja opojnih droga u manjoj koliini i za sopstvene potrebe, uinjenih pre 11.09.2009. godine, nije izvrena izmenama i dopunama Krivinog zakonika iz septembra 2009. godine. Iz obrazloenja: U prvostepenoj presudi sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku - u njenom obrazloenju dati su potpuno nejasni razlozi o odlunim injenicama. Na ove povrede Apelacioni sud, povodom izjavljene albe, pazi po slubenoj dunosti, zbog ega je nuno ukidanje pobijane presude. Imenovanom okrivljenom je optunim predlogom javnog tuioca stavljeno na teret da je naznaenog dana u Beogradu neovlaeno drao, u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu, susptancu koja je proglaena za opojnu drogue (2,55 grama marihuana), pri emu je bio svestan svoga dela i njegove protivpravnosti i eleo njegovo izvrenje. Time bi izvrio krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga iz lana 246a. stav 1. Krivinog zakonika. Tana je konstatacija prvostepenog suda da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakonika (stupio na snagu 11.09.2009. godine) neovlaeno dranje opojnih droga u manjoj koliini za sopstvene potrebe propisano kao krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246A stav 1. Zakonika. Meutim, lanom 246. stav 3. Krivinog zakonika je, kao krivino delo, bilo propisano neovlaeno dranje opojnih droga, pa i u manjoj koliini i za sopstvene potrebe. Tako su u pobijanoj presudi dati potpuno nejasni razlozi - zato prvostepeni sud smatra kako neovlaeno dranje opojnih droga u manjoj koliini i za sopstvene potrebe nije bilo propisano kao krivino delo pre 11.09.2009. godine, te da, iz tog razloga, treba primeniti tekst Krivinog zakonika pre izmena, kao blai - u smislu lana 5. stav 2. istog. Naime, ovaj sud nalazi kako navedenim izmenama nije izvrena dekriminalizacija radnji neovlaenog dranja opojnih droga u manjoj koliini i za sopstvene potrebe, uinjenih pre 11.09.2009. godine. Dakle, konkretne radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret optunim predlogom javnog tuioca su bile propisane kao krivino delo i u vreme njihovog preduzimanja (lan 246. stav 3.) i u vreme donoenja pobijane presude (lan 246A stav 1.). (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3308/11 od 05.07.2011. godine)

418.
Kao radnja njenog stavljanja u promet, prodaja opojne droge ostvarena je i samim postizanjem dogovora o prodaji, bez obzira da li je do primopredaje i dolo, a stavljanje u promet,
- 210 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO osim prodaje, podrazumeva i druge naine stavljanja u promet - poklanjanje, pozajmljivanje i razmenu. Iz obrazloenja: Iz same odbrane okrivljenih proizilazi da su oni imali aktivno uee u neovlaenom stavljanju u promet opojne droge, da je jedan kritinom prilikom posedovao opojnu drogu heroin u koliini od 0,75 grama, koju je drugi trebalo "da proda ili da da", i da je njihov susret ostvaren nakon to ga je ovaj pitao "ima li neto", to je podrazumevalo drogu i da novanice koje su "pruene" nisu preuzete, jer je "pritrala" policija. Iz odbrane drugog okrivljenog proizilazi da ga je okrivljeni, pre kritinog dogaaja, porukom putem mobilnog telefona, obavestio da ima opojnu drogu heroin, iju je kupoprodaju spreila policija, kao i da je, dana 16.07.2003. godine, za novac koji su mu dali drugi okrivljeni, kupio opojnu drogu heroin koju je trebao zajedno sa njima da koristi, to proizlazi i iz odbrana drugih. Ako se ima u vidu uraunljivost okrivljenih i preduzete radnje za koje su oglaeni krivim, po oceni ovoga suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su svi okrivljeni hteli izvrenje dela, i za takva svoja injenina utvrenja dao detaljne, jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ono to svakako treba istai je da je prodaja opojne droge, kao radnja kojom se ova stavlja u promet, ostvarena i samim postizanjem sporazuma izmeu kupca (u ovom sluaju prvoimenovanog okrivljenog) i prodavca (u ovom sluaju drugoimenovanog okrivljenog) o kupoprodaji droge, tako da za postojanje dela nije neophodno da je droga i predata kupcu (treeimenovanom okrivljenom). Dakle, stavljanje u promet podrazumeva ne samo radnju prodaje, ve i druge naine stavljanja u promet - poklanjanje, pozajmljivanje i razmenu za istu ili neku drogu drogu ili robu. Dakle, i da je jedan okrivljeni zaista nameravao da drogu pokloni drugom okrivljenom ili da je razmeni za istu ili drugu, to bi opet predstavljalo radnju stavljanja u promet. Isto tako, inkriminisana je radnja posredovanja u kupovini ili prodaji droge, s obzirom da predstavlja delatnost koja je upravljena na realizaciju njene prodaje ili kupovine. Za postojanje dela nije od znaaja da li je to posredovanje bilo uspeno ili ne tj. da li je prodaja ili kupovina obavljena. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3480/11 od 30.08.2011. godine)

419.
Iako u izreci osuujue presude nije naveden propis kojim je odreena supstanca proglaena za opojnu drogu, ista nije nerazumljiva jer je opte poznata injenica da heroin, kokain i metadon predstavljaju opojne droge. Iz obrazloenja: Suprotno albenim navodima branioca imenovanog optuenog - da je prvostepeni sud izreku oalbene presude uinio nerazumljivom time to nije naveo odluku nadlenog organa kojom su odreene supstance proglaene za opojne droge a s obzirom da se radi o krivinom delu sa blanketnom dispozicijom - po oceni Apelacionog suda izreka osuujue presude, i pored toga, nije nerazumljiva, jer je opte poznata injenica da heroin, kokain i metadon predstavljaju supstance koje su proglaene za opojne droge. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 7239/10 od 08.02.2011. godine)
- 211 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

420.
S obzirom da je radnja krivinog dela neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga propisana trajnim glagolom, tada e postojati jedno ovo delo iako je radnja izvrena vie puta. Naime, lanom 112. taka 30. Krivinog zakonika propisano je da se smatra da je delo uinjeno ako je radnja izvrena jednom ili vie puta, ukoliko je ta radnja odreena trajnim glagolom. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, nije pravilno primenio materijalni zakon kada je radnje optuenih pravno kvalifikovao kao krivino delo neovlaeno dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. U pogledu pravne ocene dela koja su optueni izvrili bilo je neophodno preinaiti pobijanu presudu na nain kako je to navedeno u izreci ove presude. Apelacioni sud nalazi da su u radnjama imenovanih optuenih, blie navedenim u izreci prvostepene presude, sadrana sva bitna obeleja po jednog krivinog dela neovlaeno dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. U ovom delu se izjavljenim albama prvostepena presuda osnovano pobija, jer iz injeninog utvrenja prvostepenog suda nesumnjivo proizilazi da je svako od optuenih izvrio po jedno krivino delo neovlaeno dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. ovog Zakonika, te je prvostepena presuda preinaena kao u izreci ove presude. Po stavu ovog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve ostale okolnosti iz lana 54. Krivinog zakonika. Pravilnom ocenom svih utvrenih okolnosti, ocenom stepena krivice optuenih i teine izvrenih krivinih dela, a posebno pravilnom ocenom okolnosti koja se tie koliine opojne droge, prvostepeni sud je prvoimenovanog optuenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od est godina, a drugoimenovanog optuenog na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koje kazne se optuenima ima uraunati i vreme provedeno u pritvoru. Ove kazne su adekvatne i teini izvrenih krivinih dela i stepenu krivice optuenih, imajui pri tom u vidu i zakonski okvir zapreenih kazni za ovo krivino delo i injenicu da su radnje izvrenja krivinih dela preduzeli u vie navrata, te da su iste dovoljne i nune za postizanje svrhe kanjavanja iz lana 42. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Niu, K. 3481/10 od 14.12.2010. godine)

421.
Ve u trenutku postizanja dogovora izmeu prodavca i kupca o prodaji svreno je krivino delo neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Iz obrazloenja: Sud nalazi - pravno kvalifikujui utvreno injenino stanje - da se u radnjama optuenog najpre stiu sva obeleja krivinog dela neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. Naime, optueni je, na nain opisan u izreci presude, neovlaeno u periodu maj - oktobar 2009. godine stavljao u promet - prodavao supstancu heroin deset do pet- 212 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO naest puta za iznose od po 500,00 dinara u pakovanjima od po 0,25 i 0,30 grama ili u pakovanjima teine od 0,50 grama za iznose od po 1000,00 dinara, a u periodu od juna do 02.10.2009. godine prodavao opojnu drogu heroin deset do petnaest puta po jedan paketi za iznose od po 1000,00 dinara, sve po prethodnom dogovoru sa ovde svedocima telefonom (bilo u razgovoru bilo razmenama SMS poruka) da se na dogovorenom mestu nau i da izvre primopredaju heroina i novca, i to optuenog kao prodavca a svedoka kao kupaca. Dana 02.10.2009. godine optueni je zateen od strane ovlaenih radnika Policijske stanice prilikom predaje paketia opojne droge a svedok njemu predao novanicu od 1000,00 dinara, koja novanica je kasnije pronaena i u vozilu optuenog, zajedno sa PVC kesicom sa tragovima opojne droge. U pogledu vinosti, optueni je ovo krivino delo izvrio sa direktnim umiljajem, jer je bio svestan i radnje i posledice, tj. bio je svestan da je navedena radnja prodaje heroina zabranjena i da predstavlja krivino delo, ije je izvrenje hteo. Krivino delo je svreno kako samim postignutim dogovorom izmeu optuenog kao prodavca i svedoka kao kupaca, tako i realizacijom dogovora, tj. predajom opojne droge i isplatom kupoprodajne cene. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1 3877/10 od 04.08.2010. godine)

422.
Zbog prividnog sticaja, ukoliko okrivljeni neovlaeno radi prodaje dri opojnu drogu, od koje bi deo iskoristio i za sopstvenu upotrebu, postoji samo krivino delo neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Iz obrazloenja: Ovaj sud nalazi, uvaavanjem albe okrivljenog i njegovog branioca u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivinoj sankciji, da prvostepeni sud nije pravilno primenio zakon kada je delo za koje je okrivljeni oglaen krivim kvalifikovao kao jedno krivino delo neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika i krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246A stav 1. istog Zakonika. Naime, u protivpravnim radnjama okrivljenog stiu se obeleja jednog krivinog dela neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. Dakle, radnja opisana pod takom 2. konzumirana je radnjama opisanim pod takom 1. u izreci pobijane presude. Radi se o identinim vrstama opojne droge, pa samim tim se osnovano moe pretpostaviti da je ona istovremeno i nabavljana, a sama injenica da bi deo droge okrivljeni iskoristio za sopstvene potrebe ne dovodi u sumnju zakljuak da je ona veim delom bila namenjena daljoj prodaji. Kako se u konkretnom sluaju radi o prividnom sticaju, budui da se u albi branioca okrivljenog osnovano istie da se promet ne moe obaviti ako se droga prethodno i ne dri, ovaj sud je, uvaavajui albu, preinaio pobijanu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela za koje je okrivljeni oglaen krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 5 (pet) meseci, u koju kaznu mu je uraunao vreme provedeno u pritvoru, jer nalazi da je takva kazna srazmerna teini izvrenog krivinog dela i stepenu krivice okrivljenog, te da e se istom ostvariti svrha izricanja krivinih sankcija. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 6472/10 od 02.12.2010. godine)
- 213 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Nejasno je u emu se sastoji protivpravnost radnji okrivljenog ukoliko sud utvrdi da je on drao lekove koji su proglaeni za opojne droge u cilju leenja i za to ga oglasi krivim. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 1. 394/10 od 11.03.2010. godine)

423.

Samo radnje koje se odnose na setvu i negu do biolokog zrenja i okonanja vegetacije predstavljaju neovlaeni uzgoj biljaka koje sadre psihoaktivne supstance. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 130/10 od 23.06.2010. godine)

424.

425.
Pitanje da li je droga proizvedena za sopstvenu upotrebu ili neku drugu svrhu bez znaaja je za postojanje krivinog dela proizvodnje opojne droge - dovoljna je sama radnja proizvodnje. Iz obrazloenja: U albi se navodi da je prvostepeni sud izveo pogrean zakljuak da se u radnjama okrivljenog stiu obeleja krivinog dela neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. Po braniocu, nije svaka proizvodnja sankcionisana ovom odredbom, ve samo ona koja je u vezi sa prodajom ili na drugi nain stavljanjem u promet. Kako je u konkretnom sluaju okrivljeni istu proizvodio za sopstvenu upotrebu, to bi - po braniocu - moglo da se radi samo o krivinom delu iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika, uz primenu odredbe stava 4. istog lana a to bi rezultiralo i izricanjem drugaije krivine sankcije. Vrhovni sud nalazi da su albeni navodi branioca okrivljenog neosnovani. Prvostepeni sud je pravilno naao da je za obeleje krivinog dela u pitanju (lan 246. stav 1. Krivinog zakonika) dovoljna radnja proizvodnje opojne droge, to ovde i jeste sluaj. Dakle, nije od znaaja da li je ta opojna droga proizvedena za linu upotrebu ili radi dalje prodaje - kanjiva je svaka proizvodnja opojne droge. Zato je i primena odredbi lana 246. stav 1. Krivinog zakonika pravilna i na zakonu zasnovana. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 60/09 (2) od 30.03.2009. godine)

426.
Ako je okrivljeni opojnu drogu-marihuanu drao za linu upotrebu i ima mesta ublaavanju kazne, a prvostepeni sud to utvrdi tada radnje okrivljenog treba da kvalifikuje po lanu 246. st. 3. u vezi st. 4. KZ. Iz obrazloenja: Vrhovni sud je - ispitujui po slubenoj dunosti pravilnost primene Krivinog zakona naao da je pogreno prvostepeni sud primenio Krivini zakonik kada je radnje okrivljenog kvalifikovao po njegovom lanu 246. st. 3.
- 214 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Prvostepeni sud je, naime, utvrdio da je okrivljeni opojnu drogu drao za sopstvenu upotrebu i ublaio mu je izreenu novanu kaznu, a da pri tome nije primenio odredbe o ublaavanju kazne - u konkretnom sluaju izreena novana kazna nije mogla biti manja od 100.000,00 dinara (lan 50. st. 3. ta. 5. Krivinog zakonika). Odredba stava 4. lana 246. ovog Zakonika daje mogunost sudu da uinioca krivinog dela iz lana 246. st. 3. KZ, koji opojnu drogu dri za linu upotrebu, moe osloboditi od kazne. Ta odredba ujedno je i osnov za blae kanjavanje (pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije usvojeno na sednici Krivinog odeljenja u martu 2007. godine). Zbog toga je prvostepeni sud, kada je ve naao da su ispunjeni uslovi iz st. 4. l. 246. Krivinog zakonika, te da ima mesta ublaavanju kazne - radnje okrivljenog trebalo da kvalifikuje po lanu 246. st. 3. u vezi st. 4. istog. Vrhovni sud je po slubenoj dunosti preinaio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela okrivljenog. Njegove radnje opisane u izreci pobijane presude pravno je kvalifikovao kao krivino delo neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. st. 3. u vezi st. 4. Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 1004/08 od 15.05.2008. godine)

Pod proizvodnjom opojne droge se podrazumeva stvaranje opojne droge, odnosno to je svaka aktivnost izvrioca kojom se iz odreenog materijala moe dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge. za postojanje ovog oblika krivinog dela irelevantno je da li se opojna droga proizvodi za linu upotrebu ili je namenjena tritu. pod dranjem opojne droge marihuane radi dalje prodaje, subjektivno obeleje ove radnje izvrenja se utvruje posredno, preko objektivnih okolnosti kod konkretnog sluaja, na to ukazuje obino koliina opojne droge, njeno pakovanje, okolnost da li je uinilac i sam konzument opojne droge kao i svaka druga okolnost koja moe ukazivati nameru uinioca da se bavi prodajom opojne droge. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 811/08 od 5.05.2008. godine)

427.

Ukoliko okrivljeni unapred dogovore ostvarenje dela odn. podele uloge u cilju vrenja dela, pri emu je ostvarenje dela u njihovom zajednikom interesu - postoji udruivanje za vrenje krivinog dela iz lana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 466/07 od 19.06.2007. godine)

428.

U izreci osuujue presude, injenini opis krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga treba da sadri okolnost da je okrivljeni opojnu drogu drao radi sopstvene upotrebe ako je takva injenica utvrena. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 797/07 od 23.04.2007. godine)

429.

430.
Kod krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga, iako je utvrdio da okrivljeni dri drogu za sopstvenu upotrebu, sud moe primeniti odredbu lana 246. stav 4. u vezi sta- 215 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO va 3. KZ samo ukoliko nae da postoje uslovi za blae kanjavanje odnosno oslobaanje uinioca od kazne. Iz obrazloenja: U radnjama imenovanog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude po stanovitu Vrhovnog suda - stiu se sva zakonska obeleja krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga iz lana 246. st. 3 Krivinog zakonika, i to bez obzira to je u prvostepenom postupku nesumljivo utvreno da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu drao radi sopstvene upotrebe. U konkretnom sluaju u pitanju je osnovni oblik krivinog dela iz lana 246. st. 3. Krivinog zakonika, s obzirom da se stav 4. istog lana primenjuje samo u situaciji kada se okrivljeni blae kanjava. U ovom sluaju za to nije bilo zakonskog osnova, pa se ni njegove protivpravne radnje ne mogu pravno oceniti kao krivino delo iz lana 246. st. 3. u vezi stava 4. Krivinog zakonika. Zbog toga je Vrhovni sud po slubenoj dunosti preinaio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela tako to je protivpravne radnje okrivljenog, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. st. 3. Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K 881/07 od 13.09.2007. godine)

431.
Svaka aktivnost izvrioca kojom se dobija supstanca opojne droge predstavlja proizvodnju opojne droge Iz obrazloenja: albeni navodi branioca optuenog svode se na ponavljanje odbrane optuenog da on nije proizveo opojnu drogu, posebno - da je nije proizveo radi daljeg prometa. Prema albi, optueni je samo ubrao biljku i stavio je u kesicu; nije je usitnio, kako to pogreeno zakljuuje prvostepeni sud, "ve se osuena biljka izmrvila u depu optuenog bez njegove namere ili svesne radnje". Izneti albeni navodi su, po stanovitu Vrhovnog suda, neosnovani. Proizvodnja opojne droge u smislu lana 246. st. 1 Krivinog zakonika podrazumeva svaku aktivnost izvrioca kojom se iz odreenih materijala moe dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge (u sluaju konkretnog optuenog, kako je to na osnovu provedenih dokaza i utvreno, preduzetim radnjama: ubrao delove biljke cannabis sativa i to listove, koje je potom osuio i usitnio), zbog ega se ove preduzete radnje i smatraju proizvodnjom opojne droge u smislu navedene odredbe. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K br. 1185/07 od 07.06.2007. godine)

432.
Kada je okrivljeni deo opojne droge dao drugom licu na uivanje, a ostatak zadrao i ista je kod njega pronaena, tada je izvrio krivino delo omoguavanje uivanja opojne droge iz lana 247. stav 2. KZ i krivino delo neovlaeno dranje opojne droge iz lana 246. stav 3. KZ u sticaju.
- 216 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela omoguavanje uivanja opojnih droga iz lana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a osloboen od optube da je izvrio krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3. KZ, primenom lana 355. ta. 2. ZKP. Osnovano se u albi javnog tuioca istie da je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. ta. 11. ZKP u odnosu na oslobaajui deo prvostepene presude, jer ista nema razloge o odlunim injenicama. Naime, prvostepeni sud je zakljuio da je za krivino delo iz lana 246. stav 3. KZ, za koje je okrivljeni osloboen optube primenom lana 355. stav 2. ZKP, utvreno da postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost okrivljenog, a u obrazloenju presude je navedeno da drugo krivino delo ne postoji kao samostalno, jer se radi o prividnom sticaju. Po oceni Vrhovnog suda, radi se o jednom jedinstvenom dogaaju, da je u isto vreme okrivljeni neovlaeno drao opojnu drogu i istovremeno omoguavao uivanje opojne droge, a to znai da je izvrio dva samostalna krivina dela, pa radnje izvrenja krivinog dela iz lana 246. stav 3. KZ nije sadrana u radnji izvrenja omoguavanja uivanja opojnih droga iz lana 247. stav 2. KZ. Kako se, po oceni Vrhovnog suda, radi o izvrenju dva krivina dela, to je pogrean zakljuak prvostepenog suda da se radi o prividnom sticaju po osnovu alternativiteta, te da se jedna ista radnja pojavljuje u dva oblika istog krivinog dela. Shodno tome, prvostepeni sud je pogreno primenio krivini zakon kada je naao da ima mesta prividnom sticaju, jer je tada trebao okrivljeni da bude osloboen optube shodno lanu 355. ta. 1. ZKP, a ne primenom lana 355. ta. 2. ZKP, kako se to osnovano istie u albi javnog tuioca. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K - 1173/06 od 2. 04. 2007. godine)

Jedna od alternativnih radnji krivinog dela neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga je i neovlaena proizvodnja opojne droge, i za postojanje elemenata ovog krivinog dela bez znaaja je da li je uinilac drogu neovlaeno proizveo za svoje potrebe ili radi prodaje. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 2127/06 od 20.12.2006. godine)

433.

Ocenu o tome da li dranje opojne droge u konkretnom sluaju predstavlja delo malog znaaja treba dati na osnovu rezultata sa glavnog pretresa, a ne u postupku prethodnog ispitivanja optunog akta. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K.br. I 1435/06 od 26.09.2006. godine)

434.

Ukoliko uinilac izvesnu koliinu opojne droge stavi u promet, a drugu koliinu droge neovlaeno dri, postoji samo osnovni oblik krivinog dela neovlaenog dranja i stavljanja u promet opojnih droga, a ne sticaj izmeu ovog oblika i lakeg oblika krivinog dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. I 843/06 od 30.05.2006. godine)

435.

436.
Novi zakon blai je po uinioca kada je u pitanju krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga.
- 217 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: S obzirom na mogunost da se - u smislu st. 4. - uinilac i oslobodi od kazne, novi zakon blai je po uinioca kada je u pitanju krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga iz l. 246. st. 3 Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 361/06 od 07.03.2006. godine)

437.
Pravilna primena zakona zavisi od toga da li je droga namenjena prodaji, na ta ukazuju injenice vezane za koliinu droge. Iz obrazloenja: Suprotno iznetim albenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom ocenom odbrane optuenog i svih dokaza provedenih tokom postupka, pravilno utvrdio da je optueni dana 16.8.2005. godine na Keju rtava racije u N...S... oko 20 asova neovlaeno radi prodaje drao opojnu drogu heroin, bruto teine 206 grama. Ovakvo injenino stanje utvreno je na osnovu iskaza svedoka .B., S.S. i P.N. koji su i u istrazi i na glavnom pretresu potvrdili da je optueni zamahnuo levom rukom u kojoj su mu bile novine koje su pale u Dunav a da je iz novina ispao sadraj koji je ostao na platou a zatim je utvreno da se radi o paketiu za koji je nalazom vetaka utvreno da se radi o opojnoj drogi heroin. S tim u vezi pravilno prvostepeni sud nije prihvatio odbranu optuenog kojom je negirao izvrenje krivinog dela, nalazei da je ista nelogina, neuverljiva, iskonstruisana i usmerena na izbegavanje krivine odgovornosti s obzirom da je ista u suprotnosti sa iskazima svedoka kojima je prvostepeni sud poklonio veru kao i sa pismenim dokazima u spisima - potvrda o privremeno oduzetim predmetima i fotodokumentacija. Pravilan je i zakljuak prvostepenog suda da je optueni drogu drao radi dalje prodaje a na pravilnost tog zakljuka ukazuje pre svega velika koliina opojne droge heroin koji je optueni drao kod sebe (206 grama bruto odnosno 201,41 gram neto opojne droge). Ovo posebno kada se ima u vidu injenica da je optueni tvrdio da je bivi sportista, da nikada nije koristio heroin niti bilo koju drugu vrstu droge to sve upuuje na pravilnost zakljuka prvostepenog suda da je optueni pomenutu koliinu opojne droge heroin drao u cilju dalje prodaje. Na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivini zakon kada je naao da se u radnjama optuenog M. D. Stiu sva bitna obeleja krivinog dela iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika o emu je u obrazloenju pobijane presude dao jasne, iscrpne i uverljive razloge koje i Vrhovni sud u svemu prihvata. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 1277/06 od 13.9.2006. godine)

438.
Sud e oglasiti optuenog krivim za delo iz lana 245. stav 3. OKZ, ako je delo uinjeno pre stupanja na snagu Krivinog zakonika, u sluaju kada oceni da u konkretnom sluaju nema mesta oslobaanju optuenog od kazne po lanu 246. stav 3. i 4. Krivinog zakonika.
- 218 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Naime, prvostepeni sud je u obrazloenju svoje presude na strani 5. dao razloge zato je radnje optuenog pravno kvalifikovao kao radnje krivinog dela iz lana 245. stav 3. OKZ, a ne lana 246. stav 3. i 4. Krivinog zakonika. U vezi iznetog, Vrhovni sud nalazi da kada se radi o krivinom delu neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika, i stava 4. istog lana koji predvia da se uinilac dela iz stava 3. tog lana, koji opojnu drogu dri radi sopstvene upotrebe moe osloboditi od kazne, nebitna je razlika u upotrebi termina "drao za sebe" i "drao radi sopstvene upotrebe", ve je odluujue da u svakom konkretnom sluaju treba dati razloge, ukoliko sud primeni ovaj institut, koji opravdavaju primenu ovog instituta. Sledom iznetog, Vrhovni sud ukazuje i na sledee: Prvo, predmetno krivino delo je izvreno 22.07.2004. godine, a prvostepena presuda je doneta 31.01.2006. godine, znai kada je ve otpoela primena Krivinog zakonika, koji krivino delo neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga iz lana 245. stav 3. OKZ predvia u lanu 246. stav 3. Krivinog zakonika. Budui da prvostepeni sud nalazi da nema mesta primeni instituta oslobaanja od kazne predvienog stavom 4. lana 246. Krivinog zakonika za radnju izvrenja iz stava 3. lana 246. Krivinog zakonika (neovlaeno dranje opojne droge radi sopstvene upotrebe), to je prvosepeni sud pravilno primenio pravnu kvalifikaciju koja je vaila u vreme izvrenja dela lan 245. stav 3. OKZ, jer je ovaj zakon blai, s obzirom na visinu novane kazne koja se mogla izrei po OKZ u odnosu na KZ. Dakle, Vrhovni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud primenio Krivini zakon oglaavajui krivim optuenog za krivino delo iz lana 245. stav 3. OKZ, a ne za krivino delo iz lana 246. stav 3. u vezi stava 4. Krivinog zakonika, budui da je naao da nema mesta oslobaanju od kazne optuenog za radnju neovlaenog dranja predmeta opojne droge. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 710/06 od 20.04.2006. godine)

439.
Bez obzira to optueni lino nije vrio prodaju opojne droge, postoji umiljaj ako kod njega postoji svest da je opojna droga namenjena prodaji. Iz obrazloenja: Izvedenim dokazima nesumnjivo je utvreno da je optueni u periodu od 01.10.2003. godine do 10.10.2003. godine, u svojoj kui drao opojnu drogu marihuanu u neutvrenoj koliini, koju je kupovao M.J. i koji je, prema sopstevenom kazivanju, ovu marihuanu kupovao radi dalje prodaje. Inae protiv M.J. je voen i okonan krivini postupak zbog krivinog dela neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga iz lana 245. stav 1. Osnovnog krivinog zakona. Iako se optueni J. bavio prodajom marihuane, nije smeo da je nosi svojoj kui, pa je imajui poverenja u optuenog .I., ovome davao da je nosi svojoj kui, da je dri i uva kod sebe. Optueni I. je znao da J. marihuanu prodaje narkomanima, ali je i pored toga prihvatio da za J. dri ovu drogu koju je prepakivao u manje paketie znajui da e je J., kada mu je preda, neovlaeno prodavati uivaocima droge. Kritinom prilikom optueni je doneo J. marihuanu koju je kod sebe drao i to osam paketia, ukupne bruto teine 44,50 grama koja je pronaena prilikom pregleda vozila, koje je vlasnitvo J., ispod sedita suvozaa, na kome je sedeo optueni, u zelenoj torbici, koja je pripadala optuenom I.
- 219 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Po navodima odbrane, kako na glavnom pretresu, tako i u albi, injenino stanje je pravilno utvreno, ali je na tako utvreno injenino stanje pogreno primenjeno materijalno pravo, odnosno radi se o krivinom delu iz lana 246. stav 3. KZ, a ne o krivinom delu iz lana 246. stav 1. KZ. Po oceni Vrhovnog suda, injenina osnova presude je potpuna i razumljiva, kako u pogledu objektivnih elemenata navedenog krivinog dela, tako i subjektivnog odnosa optuenog .I., prema ovom krivinom delu. Takva sadrina injeninog opisa dela je u potpunom skladu sa kvalifikacijom koja je navedena u izreci prvostepene presude i njenim razlozima. Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je umiljaj optuenog usmeren na neovlaeno dranje opojne droge koja je namenjena daljoj prodaji i da je stoga, potpuno irelevantno da li je on lino prodaje ili neko drugi. Upravo tom svojom radnjom bitno doprinosi izvrenju krivinog dela neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 1. KZ i da je tom svojom radnjom u sutini, saizvrilac u realizaciji ovog krivinog dela. Osnovni oblik ovog krivinog dela sadri vei broj alternativno odreenih radnji izvrenja. Radnja izvrenja se moe sastojati u proizvodnji, prodaji ili nuenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, dranju ili prenoenju radi prodaje opojnih droga kao i svako drugo neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga. U konkretnom sluaju, pod pojmom "dranje" podrazumeva se odreen odnos uinioca prema opojnoj drogi, a u prilog tome je i injenica da je marihuanu drao u svojoj kui i pored injenice da ta droga nije njegova, da je prepakivao u manje paketie jer je znao da je namenjena daljoj prodaji, pa je i njegov umiljaj usmeren na neovlaeno dranje opojne droge koja je namenjena daljoj prodaji. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 1507/06 od 18.09.2006. godine)

440.
uvajui u svom stanu prvooptuenom kesu sa paracetamolom i kofeinom, optuena je izvrila krivino delo iz lana 246. stav 6. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: uvajui u svom stanu za prvooptuenog kesu sa paracetamolom i kofeinom, kao supstancama koje se meaju sa heroinom koje je ovaj pripremao za prodaju na "crnom tritu", optuena je izvrila je krivino delo iz lana 246. stav 6. Krivinog zakonika: " ko neovlaeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina". (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 8/05 od 21.02.2006. godine)

441.
Ne moe se samo na osnovu pakovanja opojne droge izveti zakljuak o nameri da se opojna droga prodaje, posebno kad je optueni zavisan od konzumiranja opojnih droga, a u pitanju je relativno mala koliina opojne droge. Iz obrazloenja: Neosnovano istie javni tuilac u albi, da su odlune injenice pogreno utvrene, kada prvostepeni sud, nalazi, da je opojna droga heroin (u koliini 1,1986 grama upakovano u 21 paketi), ma- 220 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO rihuana (u koliini 0,533 grama) i tablete tramadola (50 komada), namenjena za sopstvenu upotrebu optuenog. Naime, javni tuilac u albi ponavlja tvrdnje sa stanovita optube, ne dajui sudu razloge za drukije injenine zakljuke, jer nema novih injenica ili dokaza uz pomo kojih bi se one proverile, a one injenice, na koje se poziva javni tuilac, ve su cenjene u prvostepenoj presudi. Optueni je priznao, da je neovlaeno drao predmetnu opojnu drogu u navedenim koliinama, tvrdei da je zavisnik od upotrebe opojne droge, heroina od 2003. godine. Medicinska dokumentacija, koja je sastavni deo spisa predmeta, kao i nalaz i miljenje vetaka neuropsihijatrijske struke, potvruje, da je optueni poeo sa redovnim uzimanjem heroina, nakon povreda glave, usled kojih je izgubio san, te oseao i psihike tegobe. Opojnu drogu marihuanu, ali i tablete tramadola, konzumirao je povremeno i pre ovog perioda - od 2001 godine. Vetak neuropsihijatrijske struke, nesumljivo iznosi, da se kod optuenog razvila bolest zavisnosti, te da u kritinom vremenu konzumira opojnu drogu heroin i vie puta dnevno. U vremenu, kada je sproveden prvostepeni krivini postupak, uspostavljena je asptinencija ali je leenje nuno nastaviti, zbog izraene nemogunosti kontrole konuzmiranja, koja je uoena kod optuenog. Ovi zakljuci iz nalaza i miljenja vetaka, nesumnjivo ukazuju, da je kod optuenog izraen visok stepen zavisnosti od upotrebe opojne droge heroina u periodu od dve i vie godina, te da bi kupljena koliina heroina, koje je predmet ovog krivinog dela (1,1986 grama u 21 paketi), pokrila sa utvrenom dinamikom konuzmiranja, dvodnevne potrebe optuenog R.V. Optueni je, takoe, izneo, da je drao i tablete "tramadol" u sluaju kada mu ponestane heroina. Za optuenog kao redovnog konzumenta, sa izraenom boleu zavisnosti od upotrebe heroina, oigledno nije imalo znaaja u kakvom pakovanju ili koliini po paketiu je kupio heroin, ve mu je bilo od vanosti, samo, da doe u posed ove droge i obezbedi krae ili due vreme, dovoljnu koliinu za sopstvene potrebe. Na ovo ukazuju dokazi izvedeni sasluanjem svedoka, oca optuenog .V., te potvrda zlatare "Ajduk" u N.S., iz kojih se utvruje, da je optueni dolazio do novca za opojnu drogu, prodajom linih stvari (vee vrednosti), pa je sa ciljem obezbeenja novanih sredstava za opojnu drogu heroin, koja je predmet inkriminisanih radnji, prodao zlatni nakit, dobijen kao roendanski poklon u ranijem periodu. Stoga se, ne moe prihvatiti teza optube, ponovljena i u albi javnog tuioca, da je nain pakovanja heroina (21 paketi) indicija u prilog tome, da je opojna doga namenjena prodaji, a isto je i sa injenicom, da je drao i druge vrste opojnih droga, jer je optueni R. V., dao sasvim prihvatljivo objanjenje za ovo u svojoj odbrani. Spisi predmeta i razlozi prvostepene presude, predstavljaju jednu loginu celinu, bilo da se kritini dogaaj posmatra ivotno ili pak, sa krivino pravnog stanovita, pa je prvostepeni sud osnovano naao da je neprihvatljiva pravna ocena iz optunog akta, da je R.V., na opisani nain izvrio krivino delo neovlaeno stavljanje u promet opojnih droga iz lana 245. stav 1. OKZ. Drugim reima, prvostepeni sud je pravilno ocenio inkriminisane radnje i naao da se u njima stiu sva zakonska obeleja kako objektivna, tako i subjektivna, krivinog dela neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 245. stav 3. OKZ, pri emu je optueni postupao sa direktnim umiljajem, to proizilazi iz ukupnosti njegovog ponaanja i sa smanjenom uraunljivosti, do stepena bitno, ali ne i bitno. Nema povrede Krivinog zakona, jer je pravna ocena u skladu sa odlunim injenicama, koje proizilaze iz spisa predmeta i razloga pobijane presude. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K I 2176/05 od 28.11.2005. godine)
- 221 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

442.
Osobito olakavajue okolnosti kod izvrioca krivinog dela iz l. 245 st.1. KZ SRJ predstavlja okolnost da se izleio od zavisnosti, da je u vreme izvrenja dela imao 19 godina, da je neosuivan, kao i da se protiv njega ne vodi drugi postupak. Iz obrazloenja: Naime, prvostepeni sud je prilikom odluivanja o vrsti i visini kazne pravilno utvrdio, ocenio i uzeo u obzir sve olakavajue okolnosti u smislu lana 41. OKZ koje utiu na vrstu i visinu kazne. Tako je od olakavajuih okolnosti prvostepeni sud imao u vidu da je optueni u vreme izvrenja krivinog dela imao 19 godina, da je neosuivan, da se protiv njega ne vodi nijedan drugi postupak, da se izleio od zavisnosti, kao i protek vremena od momenta izvrenja krivinog dela. Po nalaenju Vrhovnog suda, ovako pravilno utvrene olakavajue okolnosti, kako to pravilno zakljuuje i prvostepeni sud, imaju karakter osobito olakavajuih okolnosti i iste u konkretnom sluaju opravdavaju primenu lana 42. i 43. OKZ za izricanje kazne ispod zakonom propisanog minimuma. Stoga, i po nalaenju Vrhovnog suda izreena uslovna osuda optuenom za krivino delo u pitanju je pravilna i izreena u smislu lana 42. stav. 2. i lana 43. stav 2. ta. 3 OKZ i u smislu lana 5. OKZ nalazei da e se u konkretnom sluaju moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K I 1609/05 od 13.12.2005. godine)

443.
Krivino delo neovlaene proizvodnje opojne droge kada optueni sa umiljajem posee sluajno pronaene biljke cannabis sative i potom od listova i cvetova saini cigaretu, za koju se kasnije utvrdi da ne sadri dovoljno psihoaktivne supstance, usled ega se nije mogla zloupotrebiti kao opojna droga. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom branioca opotuenog pobija prvostepena presuda zbog povrede krivinog zakona i s tim u vezi navodi da se u radnjama optuenog ne stiu obeleja navedenog krivinog dela, ve eventalno prekraja iz lana 37. Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Vrhovni sud nalazi da je optueni radnjama, time to je sa umiljajem posekao sluajno pronaene biljke cannabis sative i odneo u svoj stan, pa potom sa njih skinuo vrne delove listova i cvetova i od njih sainio cigaretu, a za koju se kasnije ispostavilo da u sebi sadri apsolutnu vrednost psihoaktivnog tretrahitrokanainola ispod 0,30%, a relativni odnos kanabinoida ispod vrednosti 1, usled ega se nije mogla zloupotrebiti kao opojna droga, pokuao da izvri krivino delo. Prema tome, radi se o nepodobnom pokuaju, jer je optueni pokuao da izvri nepodobnim sredstvom navedeno krivino delo. Nadalje, samim tim to se radi o nepodobnom pokuaju, vrhovni sud nalazi da optueni navedenim radnjama nije ostvario obeleje prekraja, kako se to u albi navodi. Pri tome je ovaj sud imao u vidu da se radi o drutveno opasnom delu, te da samim tim to je u pitanju nepodoban pokuaj u navedenim radnjama optuenog nije iskljuena drutvena opasnost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, K. I. br. 528/04 od 21.04.2004. godine)
- 222 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

NEOVLAENO DRANJE OPOJNIH DROGA (lan 246a Krivinog zakonika)

444.
Dranje tableta koje su proglaene opojnom drogom a propisane su kao terapija u leenju optuenog, ne predstavlja radnju krivinog dela jer nije protivpravno niti skrivljeno. Iz obrazloenja: Imenovani vetak - neuropsihijatar u dopuni svoga vetaenja ostaje u svemu pri pisanom nalazu u kome je utvrdio da optueni boluje od bolesti zavisnosti od narkotika, da je sklon zloupotrebi tableta i da je delo izvrio usled zavisnosti od opojnih droga. to se tie vrste i svojstva tableta koje su pronaene kod njega objanjava da se radi o istim lekovima koji su i odreivani kao terapija optuenom, ali sa drugim nazivima. Ove okolnosti dovode u sumnju zakljuke prvostepenog suda da je optueni tablete drao radi prodaje, posebno to te zakljuke prvostepeni sud zasniva na razliitim vrstama tableta koje je optueni drao kod sebe i na njihovoj veoj koliini. Dakle, vetak je objasnio da se terapija optuenog sastojala od metadonske terapije i terapija tabletama bensendina, floramidala, zolofta i lamihtala te da je - u stvari - identina sa lekovima koje je optueni drao kod sebe i to tabletama midazolama (flormidal) i tabletama dijazepama (bensendin). Prvostepeni sud je propustio da izvri ocenu dela odbrane u kojoj optueni objanjava da je upotrebljavao jednu tabletu bensendina ujutru i jednu uvee, a da je uvee uzimao i tabletu flormidala i nije izvrio ocenu te koliine u odnosu na ukupnu koliinu tableta koje su pronaene kod njega, a dati razlozi (da se radi o veoj koliini) su uopteni i ne oslanjaju se na rezultate izvedenih dokaza, tako da je i injenino stanje u tom delu ostalo nepotpuno i nepravilno utvreno. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, K.1 1887/11(2) od 06.09.2011. godine)

445.
Krivinim delom neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga konzumirano je krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga. Iz obrazloenja: Navodi branioca imenovanog optuenog ne mogu se prihvatiti: da je na osnovu izvedenih dokaza tokom glavnog pretresa nedvosmisleno utvreno da je optueni uhapen i pre nego to je video predmetni "LSD", u ije priteanje po prirodi stvari nije mogao doi, jer je njegova supruga preuzela na poti paket znatno pre nego to je optueni doputovao sa puta, ime su razlozi o odlunoj injenici - dranju opojne droge protivureni. Ovo zbog toga to sama injenica da optueni nije bio u posedu opojne droge nije iskljuila nesporno utvrenu injenicu da je od NN lica naruio opojnu drogu, te dao instrukcije svojoj nevenanoj supruzi kako da je i gde podigne, a za ta je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge,
- 223 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO koje u potpunosti prihvata i ovaj Sud. Naime, prvostepeni sud je pravilno cenio odbranu optuenog sa glavnog pretresa, navodei da je neubedljiva i nelogina, usmerena ka izbegavanju krivice, tim pre to je imenovana optuena, prilikom davanja iskaza u policiji, navela da joj je optueni rekao " da e se u kesi nalaziti deija garderoba i igrake, te da e u jednoj igraki biti karton sa "LSD" nalepnicama koje treba da izvadi iz kese i negde ih sakrije ", a koju odbranu je pravilno prvostepeni sud prihvatio, navodei da je data u prisustvu branioca, te da je optuena zapisnik potpisala bez primedbi. Istovremeno, neosnovani su albeni navodi branioca optuenog da je izreka presude nerazumljiva u odnosu na koliinu opojne droge marihuane u iznosu od 1,23 grama, s obzirom da sama za sebe ne moe initi element bia krivinog dela iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. Naime, prvostepeni sud je pravilno naao da je pronaena marihuana u iznosu od 1,23 grama pripadala optuenom, koju je isti povremeno koristio po sopstvenom priznanju, a da se radi o manjoj koliini, dakle - koliini koja je namenjena za linu upotrebu optuenog, iz kog razloga je krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a. stav 1. konzumirano krivinim delom iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 1474/11 od 05.05.2011. godine)

446.
Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, koji je stupio na snagu 11.9.2009. godine, nije izvrena dekriminalizacija krivinog dela neovlaenog dranja opojnih droga iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika. Uvoenjem krivinog dela iz lana 246a. izvreno je preciznije razgranienje radnji neovlaenog dranja opojne droge za sopstvenu upotrebu i u manjoj koliini od radnji propisanih ranijim lanom 246. stav 3. Krivinog zakonika - svako neovlaeno dranje opojne droge predstavlja krivino delo. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda sadri bitne povrede pravila postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku, zbog ega se njena pravilnost ne moe ispitati tako da se mora ukinuti. Naime, prvostepeni sud je u obrazloenju svoje odluke naveo da je Krivini zakonik izmenjen, izmeu ostalog, i u pogledu krivinog dela dranje opojne droge iz lana 246. stav 3. na taj nain to je na osnovu Zakona o njegovim izmenama i dopunama, koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, u lanu 95. propisano da se iz naziva krivinog dela, propisanog u lanu 246. Krivinog zakonika, brie re "dranje. Nesumnjiv je zakljuak da je krivino delo dranje opojne droge iz lana 246. stav 3., kao poseban oblik ovog krivinog dela, prestao da postoji odn. da po zakonu vie nije krivino delo. Meutim, prema stanju u spisima, imenovanom okrivljenom je, optunim predlogom VJT u Beogradu, izmenjenim dana 23.11.2010. godine na glavnom pretresu, stavljeno na teret da je opojnu drogu neovlaeno drao za sopstvenu upotrebu, i to u manjoj koliini, i da je tako izvrio krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a. stav 1. Krivinog zakonika. Zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela, kao i zakon koji je vaio u vreme donoenja presude, propisao je kao kanjivu radnju neovlaeno dranje za sopstvenu upotrebu u manjoj koliini supstance ili preparata koji su proglaeni za opojnu drogu, iz ega proizlazi da nema pravnog diskontinuiteta odn. da naknadnim izmenama i dopunama Krivinog zakonika nije izvrena de- 224 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO kriminalizacija dela, jer oba zakonika propisuju, kao radnju izvrenja dela, neovlaeno dranje za sopstvenu upotrebu supstanci ili preparata koji su proglaeni za opojnu drogu. Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud, donoenjem oalbene presude, uinio povredu krivinog zakona iz lana 369. stav 1. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, a da, pri tom, za svoju odluku nije dao jasne i neprotivrene razloge, ime je uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Naime, pomenutim Zakonom o izmenama i dopunama nije dekriminalizovano krivino delo iz lana 246. stav 3., kako to pogreno zakljuuje prvostepeni sud, ve je inkriminacijom krivinog dela iz lana 246a. Krivinog zakonika izvreno preciznije razgranienje krivinopravnih radnji neovlaenog dranja opojne droge za sopstvenu upotrebu i u manjoj koliini od krivinopravnih radnji propisanih u lanu 246. stav 3. istog Zakonika, po kom lanu je svako neovlaeno dranje opojne droge krivino delo. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 7280/10 od 23.02.2011. godine)

447.
Sud, po izricanju krivine sankcije prema krivinom zakonodavstvu Republike Srbije, nema ovlaenja da presudom o priznanju strane krivine presude istog osuenog ponovo oglasi krivim.

Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Sud e, ako usvoji zamolnicu, u izreku presude uneti odluku o usvajanju zamolnice, naziv nadlenog suda drave molilje, potpunu izreku strane krivine presude i izrei krivinu sankciju, a u obrazloenju presude izneti razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja krivine sankcije - lan 62. stav 2. Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima. Prvostepeni sud u izreku pobijane presude nije uneo odluku o usvajanju zamolnice, ve je lice osueno presudom Vieg suda od 26.09.2008. godine ponovo oglasio krivim, unosei izreku strane krivine presude, potom radnje izvrenja osuenog kvalifikovao po domaem Krivinom zakoniku kao krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a. stav 1. i izrekao mu krivinu sankciju. Izreku pobijane presude to sve ini nerazumljivom. Osim toga, u izreku pobijane presude uneta je potpuna izreka strane krivine presude, gde se, kao radnja izvrenja krivinog dela, iz presude drave molilje oznaava "unoenje" supstance "kanabis", koja je proglaena za opojnu drogu, a zatim je prvostepenom presudom takva radnja kvalifikovana kao krivino delo iz lana 246a. stav 1. Krivinog zakonika. Meutim, odredbom lana 246a. stav 1. Krivinog zakonika kao radnja izvrenja krivinog dela predvieno je "neovlaeno dranje" supstance koja je proglaena za opojne droge. Zbog toga, po oceni Apelacionog suda - prvostepeni sud nije razjasnio da li radnje za koje je presudom Vieg suda okrivljeni oglaen krivim predstavljaju obeleja krivinog dela za koje je okrivljenog pobijanom presudom oglasio krivim. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 3682/10 od 10.11.2010. godine)
- 225 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

448.
Samo ono neovlaeno dranje supstanci ili preparata proglaenih za opojnu drogu, koji su namenjeni za sopstvenu upotrebu i to u manjoj koliini, predstavlja krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Naznaenom presudom nadlenog Okrunog suda od 20.10.2009. godine, imenovani okrivljeni oglaen je krivim zbog izvrenja krivinog dela neovlaena proizvodnja dranje i stavljanje u promet opojnih droga iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika i osuen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca. Blagovremenu albu protiv ove presude izjavio je okrivljeni iz svih zakonom predvienih razloga uz predlog da se prvostepena presuda ukine ili preinai i on oslobodi od optube. Apelacioni sud je, odluujui u drugostepenom postupku povodom albe a po slubenoj dunosti, preinaio oalbenu presudu i - primenom odredbe lana 355. stav 1. Zakonika o Krivinom postupku - okrivljenog oslobodio od optube za krivino delo iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika. To je obrazloio injenicom da je, nakon izvrenja krivinog dela od strane okrivljenog za koje je on prvostepenom presudom oglaen krivim i osuen a pre odluivanja u albenom postupku, Krivini zakonik izmenjen u pogledu ovog krivinog dela na taj nain to je na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika (koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine) u lanu 95. propisano da se iz naziva krivinog dela propisanog lanom 246. brie re "dranje". Iz toga je Apelacioni sud zakljuio da je krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3. Krivinog zakonika za koje je okrivljeni oglaen krivim, kao poseban oblik ovog krivinog dela, prestalo da postoji odn. po zakonu vie nije krivino delo. Kako je lanom 5. st. 1. i 2. istog Zakonika propisano da e se na uinioca krivinog dela u svakom sluaju primeniti krivini zakon koji je blai a posebno ako je posle izvrenja krivinog dela zakon izmenjen jednom ili vie puta, Apelacioni sud je naao da stupanjem na snagu odredbe lana 95. Zakona o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika, na okrivljenog treba primeniti novi Zakonik kao blai po uinioca, jer u vreme donoenja odluke drugostepenog suda, radnje okrivljenog nisu propisane kao radnje krivinog dela, te je isti - primenom lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku - osloboen od optube. Protiv pravnosnane presude Apelacionog suda, Republiki javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti zbog povrede zakona iz lana 369. ta. 1. i 3. Zakonika o krivinom postupku, uz predlog da Vrhovni Kasacioni sud utvrdi da je drugostepenom presudom Apelacionog suda povreen zakon u korist okrivljenog. Vrhovni Kasacioni sud je odluujui o zahtevu za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca naao da je zahtev osnovan. Naime, prema miljenju Vrhovnog Kasacionog suda osnovano se zahtevom za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca istie da Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine nije u potpunosti dekriminalizovano krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246. stav 3., kako to pogreno nalazi Apelacioni sud. Naime, tano je to da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika u lanu 95. propisano da se iz naziva krivinog dela iz lana 246. brie re "dranje". Meutim, iz toga ne proizilazi, kako to pogreno zakljuuje Apelacioni sud, da je krivino delo neovlaeno dranje opojnih dro- 226 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ga iz lana 246. stav 3. u popunosti prestalo da postoji kao krivino delo. Ovo stoga to je navedenim izmenama i dopunama Krivinog zakonika neovlaeno dranje opojnih droga kao krivino delo propisano odredbom l. 246a koja glasi "ko neovlaeno dri u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglaeni za opojnu drogu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do 3 godine a moe se i osloboditi od kazne". Dakle, za razliku od odredbe lana 246. st. 3. Krivinog zakonika, koja je vaila u vreme izvrenja krivinog dela i prema kojoj je krivino delo predstavljalo svako neovlaeno dranje supstanci i preparata koji su proglaeni za opojne droge, bez obzira na koliinu i motive dranja (osim dranja radi prodaje to je inilo bie krivinog dela iz lana 246. st.v 1. Zakonika), Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika koji se primenjuje od 11.09.2009. godine krivino delo predstavlja samo ono neovlaeno dranje tih preparata i supstanci koje su namenjene za sopstvenu upotrebu i to u manjoj koliini. To dalje znai da je zakonodavac ovim izmenama i dopunama dekriminalizovao, u lanu 246a, neovlaeno dranje opojnih droga izvreno iz svih ostalih razloga osim iz razloga korienja za sopstveno uivanje. Stoga je Vrhovni Kasacioni sud utvrdio da je Apelacioni sud, nepravilnim tumaenjem odredbe lana 5. Krivinog zakonika, pogreno zakljuio da svako neovlaeno dranje opojnih droga od poetka primene Zakona o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika po zakonu vie nije krivino delo, zbog ega je - oslobaajui od optube okrivljenog - uz primenu lana 355. taka 1. Zakonika o krivinom postupku - primenio zakon koji se ne moe primeniti. Time je u korist osuenog povredio krivini zakon iz lana 369. ta. 1. i 3. Zakonika o krivinom postupku. (Iz Presude Vrhovnog Kasacionog suda, K. 133/10 od 09.06.2010. godine)

449.
Za delo neovlaenog dranja opojne droge iz lana 246a Krivinog zakonika, izreka osuujue presude mora sadrati naznaenje da se radi o manjoj koliini opojne droge. Iz obrazloenja: U albi nadlenog Vieg javnog tuioca osnovano se istie da je izreka presude nerazumljiva i nejasna, a da u presudi nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama. Naime, prvostepeni sud je imenovanog okrivljenog, kome je optunicom stavljeno na teret izvrenje krivinog dela iz lana 246. stav 1. Krivinog zakonika, oglasio krivim za ovo delo, a da pri tome u dispozitivu izreke presude nije naveo da je okrivljeni drao manju koliinu opojne droge heroina. Apelacioni sud nalazi da je nejasno da li je prvostepeni sud koliinu od 9,61 gram heroina, koji je kod okrivljenog pronaen, ocenio kao malu koliinu ili ne, a ako nije - iz kog razloga je radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao lan 246a stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K 1. 5570/10(1) od 12.10.2010. godine)

Sama radnja dranja opojnih droga, bez naznaenja da se radi o manjoj koliini opojne droge koja se dri za linu upotrebu, izvrena pre 11.09.2009. godine, nije krivino delo. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1. 3126/10 od 16.06.2010. godine)
- 227 -

450.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

451.
Opojna droga marihuana u ukupnoj neto teini od 15,25 grama predstavlja manju koliinu opojne droge u smislu objektivnog elementa krivinog dela neovlaeno dranje opojnih droga iz l.246a st.1 Krivinog zakonika. Koliina opojne droge koja ini obeleje krivinog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglaen krivim ne moe biti cenjena kao oteavajua okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom. Iz obrazloenja: Presudom Osnovnog suda u . okrivljeni O.V. oglaen je krivim da je izvrio krivino delo neovlaeno dranje opojnih droga iz l. 246a st. 1 KZ, pri emu mu je optunim aktom stavljeno na teret da je za sopstevenu upotrebu drao manju koliinu opojne droge marihuane u ukupnoj neto teini od 15,25 grama. Prvostepeni sud je pravilno naao da se u konkretnom sluaju radi o manjoj koliini opojne droge marihuane i okrivljenog oglasio krivim. S obzirom da je prvostepeni sud prihvatio optuni akt javnog tuioca, odnosno prihvatio je da koliina opojne droge marihuane u ukupnoj neto teini od 15,25 grama predstavlja manju koliinu opojne droge kao objektivni element bia krivinog dela iz l. 246a st. 1 KZ, to su neosnovani navodi albe javnog tuioca da je prvostepeni sud propustio da kao oteavajuu okolnost prilikom odmeravanja kazne ceni koliinu opojne droge, jer element bia krivinog dela ne moe biti cenjen kao oteavajua okolnost. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1 br.5003/10 od 19.10.2010. godine)

OMOGUAVANJE UIVANJA OPOJNIH DROGA (lan 247. Krivinog zakonika)

Za izvrenje krivinog dela omoguavanje uivanja opojnih droga za koje je okrivljeni oglaen krivim nije neophodno da je lice kome se droga daje poelo sa njenim uivanjem, ve da postoji samo svest da se istima daje radi korienja, odnosno uivanja. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu K. 109/10 od 20.04.2010. godine)

452.

453.
Kada sud optuenog oglasi krivim zbog krivinog dela omoguavanje uivanja opojne droge, tako to je svoje prostorije stavio na raspolaganje za vie lica, tada se u izreci presude moraju navesti imena tih lica, to znai da moraju biti identifikovani i prethodno sasluani kao svedoci.
- 228 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela omoguavanje uivanja opojnih droga. Drugostepeni sud je uvaio albu branioca optuenog i prvostepenu presudu je ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. to se tie kriv. dela iz lana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZJ izreka prvostepene presude je nerazumljiva u toj meri da se prvostepena presuda uopte ne moe ispitati. Optueni je oglaen krivim: "to je u tano neutvrenom vremenskom periodu do 12.04.2003. godine u ... stavio na raspolaganje prostorije svoga stana u tano neutvreno veem broju za sada nepoznatih lica, radi uivanja opojne droge heroina, koji su ova lica i uivala". Iz izreke prvostepene presude se ne vidi u kom periodu je optueni izvrio krivino delo, o kom broju lica se radilo, niti se znaju njihova imena. Sve je to nepoznato i nita od toga nije utvreno ni u obrazloenju presude. Pogotovu je nejasno kako je sud utvrdio da je optueni izvrio krivino delo prema vie lica, kada konkretno nije utvrdio ni o kojim licima se radi. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. br. 18/05 od 19.04.2005. godine)

NESAVESNO PRUANJE LEKARSKE POMOI (lan 251. Krivinog zakonika)

454.
Nesavesno ponaanje lekara anesteziologa (neobezbeivanje dovoljne koliine kisaonika za operaciju) kvalifikuje se kao krivino delo teko delo protiv zdravlja ljudi. Iz obrazloenja: Okrivljena je bila u kliniko bolnikom centru angaovana kao lekar anesteziolog pri operaciji bolesnice koja je imala tumor bubrega. Oglaena je krivom da je nesavesno postupala jer za operaciju nije obezbedila dovoljnu koliinu kiseonika u toku davanja opte anestezije, iako je bila svesna da moe prouzrokovati pogoranje zdravstvenog stanja, olako drei da do toga nee doi, na taj nain to je prilikom uvoenja u optu anesteziju u cilju omoguavanja operativnog zahvata postavila tubus u neadekvatan poloaj usled ega je kod pacijentkinje nastupilo oteano disanje to je dovelo do usporenja rada srca i sranog zastoja kao posledice smanjenog snabdevanja kiseonikom. Okrivljena koristei medicinske pokazatelje nije prepoznala i nije prekinula sa davanjem anestezije i primenila ostale mere reanimacije radi omoguavanja prolaska vazduha u plua, usled ega je dolo do oteenja modanih centara, to je direktno prouzrokovalo teak poremeaj svesti komu i kasnije obostrano zapaljenje plua i smrtni ishod kod pacijentkinje. Ovakve radnje okrivljene kvalifikovane su kao krivino delo teko delo protiv zdravlja ljudi. Odbijajui kao neosnovanu albu branioca okrivljene i uvaavajui albu javnog tuioca Okruni sud je preinaujui uslovnu osudu izrekao okrivljenoj kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i meru bezbednosti zabrane vrenja poziva lekara anesteziologa u trajanju od pet godina. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3053/03 od 17.11.2003. godine)
- 229 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

TEKA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI (lan 259. Krivinog zakonika)

Lekar anesteziolog, okrivljena je da je u toku pruanja lekarske pomoi u toku operacije nesavesno postupala jer nije obezbedila dovoljnu koliinu kiseonika u toku davanja opte anestezije, iako je bila svesna da na ovaj nain moe prouzrokovati pogoranje zdravstvenog stanja bolesnice koja je operisana, pa je time i prouzrokovala oteenje modanih centara to je dovelo do smrtnog ishoda. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 3853/03 od 17.11.2004. godine)

455.

PUSTOENJE UMA (lan 274. Krivinog zakonika)

Ukoliko je nesporno da je okrivljeni izvrio seu na parceli za koju je prvostepeni sud utvrdio da po kulturi nije uma, ve livada, i da je ta parcela ranije ak obraivana, a da se na njoj tek poslednjih godina pojavilo samoniklo rastinje, retko, bunasto bez kvalitetnije drvne mase, seom tih stabala nije dolo do pustoenja uma i okrivljeni se oslobaa od optubi za to krivino delo. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 279/09, od 29.05.2009. godine)

456.

Ukoliko faktike okolnosti (npr. koliina poseene drvne mase, kultura, nain see, i dr.) ukazuju da je re o zemljitu koje se moe smatrati umom - tada za postojanje krivinog dela pustoenja uma nije od znaaja da li se radnja preduzima na mestu koje je i u formalnom smislu uma. (Iz Reenja Okrunog suda u aku, K. 361/07 od 4.09.2007. godine)

457.

458.
Sud je slobodan da logikom i povezivanjem dokaza oceni koji dokaz se prihvata a koji ne, pa time i utvrdi da li je optueni izvrio krivino delo umske krae. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela umske krae i izreena mu je uslovna osuda. Drugostepeni sud je albu optuenog odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Neosnovano je isticanje u albi da sud na osnovu izvedenih dokaza nije mogao zakljuiti da je upravo on optueni izvrilac krivinog dela.
- 230 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Dokazima je utvreno da je izvrena sea u dravnoj umi, da su poseena stabla svee odseena zatim odvuena preko parcele optuenog i naena kod strugare, vlasnitvo optuenog, a vetaenjem od strane vetaka umarske struke je utvreno da su stabla poseena u dravnoj umi. U takvoj situaciji sud je pravilno primenio pravila u vezi ocene izvedenih dokaza, kako pojedinano tako i povezano sa ostalim dokazima, pa je primenom logike i pravilnog rezonovanja zakljuio da je optueni izvrio seu stabala u dravnoj umi ili pak druga lica koja su angaovana od optuenog, s obzirom da optueni ne prua dokaze da je seu izvrilo drugo lice. (Iz Presude Okrunog suda u aku, K. br. 485/04 od 27.12.2004. godine)

NEZAKONIT LOV (lan 276. Krivinog zakonika)

459.
Bitan element krivinog dela nezakonit lov iz lana 276. stav 1. KZ je lov divljai za vreme lovostaja, a ne koliina ulovljene divljai ili da li je divlja ostreljena ili uhvaena. Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda okrivljeni su oglaeni krivim zbog krivinog dela nezakonit lov iz lana 276. stav 1. u vezi lana 33. KZ. Okruni sud je odbio kao neosnovanu albu branioca okrivljenih i potvrdio prvostepenu presudu. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da su okrivljeni u vreme i na mestu oznaenom u izreci presude lovili divlja za vreme lovostaja, bez prethodne najave i dozvole lovakog udruenja, pa su na taj nain postupajui suprotno propisima iz Zakona o lovstvu izvrili navedeno krivino delo. albom se neosnovano ukazuje na to da se u konkretnom sluaju moe govoriti o postojanju prekraja u radnjama okrivljenih, ali da nema elemenata krivinog dela. Takav albeni navod je neosnovan iz razloga to su okrivljeni u lovu postupali suprotno Zakonu o lovstvu, pa su vrili lov u vreme lovostaja i bez dozvole i prethodne najave lovakom udruenju, a pri tome nije od znaaja koliina ulovljene divljai niti je za postojanje ovog krivinog dela neophodno da je divlja ostreljena ili da je uhvaena. (Presuda Okrunog suda u aku, K. 348/08 od 10. 6. 2008. godine)

NEZAKONIT RIBOLOV (lan 277. Krivinog zakonika)

460.
Za postojanje krivinog dela nezakont ribolov iz lana 277. stav 2. KZ, kao sredstvo za masovno unitavanje riba ne moe se smatrati upotreba ribarskih mrea.
- 231 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom optinskog suda okrivljeni su oglaeni krivim zbog krivinog dela nezakonit ribolov iz lana 277. stav 2. KZ. Okruni sud je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje. Osnovano se u albi okrivljenih navodi da iz prvostepene presude nije jasno kako se to mreama riba masovno unitava, s obzirom da je Pravilnikom o nainu, alatima i sredstvima kojima se obavlja ribolov (''Slubeni glasnik RS'', br. 25/95.) propisano da je mreasti alat (mrea) propisan kao dozvoljen ribolovni alat. U injeninom opisu u izreci prvostepene presude navodi se da su okrivljeni lovili ribu sredstvima kojima se riba masovno unitava, a zatim se konstatuje da su postavili vie komada ribarskih mrea razliite duine. Iz takvog opisa proizilazi da su mree sredstvo kojima se ribe masovno unitavaju, mada je u lanu 277. stav 2. KZ taksativno navedeno na koji nain se ovo krivino delo moe vriti, pa se kao sredstvo za lov riba navodi sredstvo za omamljivanje, to se ni u kom sluaju ne mogu smatrati ribarske mree. To znai da se ribarske mree ne mogu smatrati sredstvom koje je tetno za razmnoavanje riba ili kojim se one masovno unitavaju. Prema tome, u pogledu injenice od koje zavisi kvalifikacija dela u ovom predmetu, u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi niti su radi utvrenja te injenice izvedeni relevantni dokazi, tako da ostaje nejasno na osnovu ega prvostepeni sud zakljuuje da se u radnjama okrivljenih stiu obeleja krivinog dela nezakonit ribolov iz lana 277. stav 2. KZ. (Reenje Okrunog suda u Subotici, K. 139/08 od 22. 4. 2008. godine)

IZAZIVANJE OPTE OPASNOSTI (lan 278. Krivinog zakonika)

461.
Posledica krivinog dela izazivanja opte opasnosti je opta opasnost koja se sastoji u ugroavanju ivota ili tela individualno neodreenog kruga lica ili pojedinog, ali individualno neodreenog, lica ili individualno odreenog veeg broja lica, pa ovo krivino delo ne moe postojati kada je ugroen ivot ili telesni integritet jedne konkretno odreene osobe. Iz obrazloenja: albom branioca optuenog se osnovano ukazuje da prvostepena presuda sadri bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku jer u njoj nisu dati razlozi o odlunim injenicama, a oni koji su dati su nejasni. Prvostepeni sud je, naime, optuenog pobijanom presudom oglasio krivim zbog izvrenja predmetnog krivinog dela, navodei da je na mestu gde je okupljen vei broj ljudi izazvao opasnost za ivot i telo imenovanog oteenog na taj nain to je sa udaljenosti od pola metra od oteenog ispalio jedan projektil u vazduh, koji je proao pored njegovog levog uha. Meutim, u albi branioca optuenog osnovano se istie da prvostepeni sud o odlunim injenicama nije dao razloge, a oni koje je dao su nejasni. Ovo stoga to je za postojanje predmetnog krivinog dela neophodno da je ta opasnost nastupila prema individualno neodreenom krugu lica ili poje- 232 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO dinom, ali individualno neodreenom, licu ili individualno odreenom veem broju lica. Dakle, predmetno krivino delo ne moe postojati kada je ugroen ivot i telesni integrtet samo jedne konkretno odreene osobe, kao to je u ovom sluaju. Naime, krivino delo iz lana 278. Krivinog zakonika spada u grupu krivinih dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine. To delo, kao i sva ostala iz te grupe, ima zatitni objekat - optu sigurnost, a kao posledicu - optu opasnost. Ta opta opasnost se sastoji u ugroavanju ivota ili tela individualno neodreenog kruga lica ili pojedinog, ali individualno neodreenog, lica ili pak individualno odreenog veeg broja lica, kako je to ve navedeno. Ovo krivino delo ne postoji u sluaju kada je ugroen ivot ili telesni integritet konkretno odreene osobe, jer bi se u tom sluaju radilo o nekom drugom krivinom delu ugroavanja odn. povrede. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1 6219/10 od 14.12.2010. godine)

462.
Okrivljeni koji je, posle fizikog sukoba sa oteenima koji su poeli da bee, uao u automobil i upravljajui istim pod dejstvom alkohola velikom brzinom pojurio ka njima, pri emu je automobilom udario u dvoje oteenih koji nisu mogli da se sklone s puta i naneo im lake telesne povrede, i time uinio krivino delo izazivanja opasnosti za ivot i telo ljudi opte opasnim sredstvom i opte opasnom radnjom, pri emu je kao sredstvo za nanoenje povreda, odnosno ugroavanje sigurnosti oteenih, upotrebljen automobil. Iz obrazloenja: Ne mogu se prihvatiti kao osnovani navodi albe da je okrivljeni uinio krivino delo ugroavanje saobraaja, kada je posle fizikog sukoba s vie oteenih, dok su oni beali s mesta dogaaja, uao u automobil, a zatim upravljajui automobilom pod dejstvom alkohola u koliini od 0,69 promila velikom brzinom pojurio ka njima, ali su se oni sklonili s puta, posle ega je na raskrsnici okrenuo svoj automobil i ponovo na njih pojurio velikom brzinom, pa je udario dvoje oteenih koji nisu uspeli da se sklone s puta i naneo im lake telesne povrede. Na opisani nain okrivljeni je opte opasnim sredstvom doveo u opasnost ivot i telo vie peaka koji su se nalazili na kolovozu, pri emu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. br. 756/08)

Okrivljeni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo izazivanje opte opasnosti iz lana 278. KZ, jer je poarom izazvao opasnost za telo ljudi na taj nain to je izaao iz stana a da je u njemu ostavio upaljenu sveu na vitrini, svestan da usled takvog njegovog postupanja moe doi do zabranjene posledice ali olako drei da do nje nee doi. Svea je pala na fotelju na kojoj je izbio poar koji se ubrzo proirio na vie delova stambenog objekta, a potom i na krovnu konstrukciju iznad susednih stambenih jedinica, dok je u stanovima bilo ljudi. (Iz Presude Okrunog suda , K - 299/07, od 19. 02. 2007. godine)

463.

Kada je sama ispaljena iz lovake puke u lovu na fazana rikoetirala o mokro perje fazana i povredila oko oteenom u pitanju je sluaj koji se nije mogao predvideti i koji iskljuuje svaki oblik vinosti. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, K. 1. 112/06 od 14.02.2006. godine)
- 233 -

464.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

465.
Ako optueni preduzetom opte opasnom radnjom izazove opasnost za ivot ili telo ljudi, moe se raditi o izvrenju krivinog dela izazivanje opte opasnosti iz lana 187. stava 1. KZS. Ako je izazvana opasnost po ivot ili telo samo oteenog, moe se raditi o drugom krivinom delu. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela izazivanje opte opasnosti iz lana 187. stav 1. KZS. Povodom albe Optinskog javnog tuioca na odluku o krivinoj sankciji, po slubenoj dunosti, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. Naime, izrekom presude dat je opis da je optueni sekirom udario u prozor i stub putnikog motornog vozila vozaevih vrata, svestan da moe povrediti vozaa - oteenog, pa je time ugrozio ivot ili telo oteenog. U obrazloenju nije navedeno da li se radi o preduzetoj opte opasnoj radnji i da li je stvorena konkretna opasnost samo za telo ili ivot oteenog - vozaa putnikog motornog vozila, ili pak i drugih lica, pa je time uinjena bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. ZKP. Ako je nastala konkretna opasnost za oteenog kao pojedinca, onda se moe raditi o drugom krivinom delu ugroavanja sigurnosti - oteenje tue stvari, ili nasilniko ponaanje. (Iz reenja Okrunog suda u aku K. br. 141/05, od 7.04.2005. godine)

466.
Okrivljeni je, ispaljivanjem projektila u pravcu objekata u kojima se nalaze i druga lica, preduzeo i prouzrokovao konkretnu opasnost za ivot i telo u smislu odredaba krivinog dela izazivanja opte opasnosti. (Iz Presude Okrunog suda u Novom Pazaru, K. br. 28/03 od 11.07.2005. godine)

NEPROPISNO I NEPRAVILNO IZVOENJE GRAEVINSKIH RADOVA (lan 281. Krivinog zakonika)

Krivino delo nepropisno i nepravilno izvoenje graevinskih radova nee postojati kada okrivljeni, prilikom rukovoenja graevinskih radova, izda naloge radnicima za postupanje, a jedan od radnika preduzme radnje van tih naloga i time izazove opasnost. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. 311/07 od 14.02.2007. godine)
- 234 -

467.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

TEKA DELA PROTIV OPTE SIGURNOSTI (lan 288. Krivinog zakonika)

468.
Pri osudi za teko delo protiv opte sigurnosti sud mora jasno opredeliti oblik vinosti uinioca kako u odnosu na osnovno krivino delo tako i teu posledicu. Iz obrazloenja: Dajui opis radnji izvrenja dela u izreci prvostepene presude sud navodi da je optueni opte opasnom radnjom izazvao opasnost za ivot prisutnih, tako to je sedei za stolom i drei prst na obarau pokazivao otkoeni pitolj sa metkom u cevi sada pokojnoj, "iako je bio svestan da usled ovakvog njegovog injenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je na to pristao te je u jednom trenutku pritisnuo okida usled ega je dolo do opaljenja metka koji je pogodio u grudi oteenu od ega je nastupila smrt", a isti projektil je pogodio i drugo lice kome je naneo teku telesnu povredu. Ovakav opis radnji optuenog ne sadri opredeljenje oblika vinosti optuenog u odnosu na osnovno delo i teu posledicu. Iz onog to je izloeno u opisu injenice i okolnosti pod kojima se kritini dogaaj desio proizilazi da sud opredeljuje da je tea posledica, smrt oteene nastupila kao posledica eventualnog umiljaja optuenog, jer sud navodi da je optueni bio svestan da usled njegovog injenja moe nastati zabranjena posledica, ali je na to pristao te je tada dolo do opaljenja metka koji je pogodio oteenu od ega je nastupila njena smrt. Meutim, krivino delo teko delo protiv opte sigurnosti za koje je prvostepeni sud optuenog oglasio krivim, moe postojati samo ako je izvrilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. Ako je ista obuhvaena umiljajem optuenog, kako je to u konkretnom sluaju prvostepeni sud naao, radilo bi se o nekom drugom krivinom delu kod kojeg ta posledica predstavlja zakonsko obeleje krivinog dela (ubistvo, teka telesna povreda). (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. br. 1148/04 od 23.09.2004. godine)

UGROAVANJE JAVNOG SAOBRAAJA (lan 289. Krivinog zakonika)

Svaki uesnik u saobraaju se moe pouzdati da e se drugi uesnici u saobraaju pridravati saobraajnih propisa, shodno naelu poverenja. Dosledna primena ovog naela znai da se od uesnika u saobraaju ne moe zahtevati da predvide iznenadno krenje saobraajnih propisa od strane drugih lica. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici, K. 277/07 od 15.10.2007. godine)
- 235 -

469.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

injenica da je maloletnik upravljao putnikim vozilom bez poloenog vozakog ispita nedozvoljenom i neprilagoenom brzinom, ime je uinio krivino delo teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja, ini da je osnovno delo izvrio sa eventualnim umiljajem. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 26/07 od 10.04.2007. godine)

470.

Krivino delo teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja koje je izvreno u vreme kada bi bilo kvalifikovano po lanu 201. stav 2. u vezi lana 195. stav 1. KZ, treba kvalifikovati po novom krivinom zakoniku kao blaem. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije K. br. I 242/06 od 21.02.2006. godine)

471.

472.
Kada je privatni tuilac sedeo u putnikom motornom vozilu na mestu suvozaa, a optueni je lopatom mahao iznad vozila sa desne bone strane, tada nije izvreno krivino delo ugroavanje sigurnosti iz l. 67. st. 1. KZS, jer nema elemenata ozbiljne pretnje napada na ivot i telo privatnog tuioca. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda optueni je osloboen od optube primenom l. 355. ta. 1. ZKP da je izvrio krivino delo - ugroavanje sigurnosti iz l. 67. st. 1. KZS. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu albu privatnog tuioca i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvreno da su postojale nesuglasice izmeu optuenog i privatnog tuioca, da je kritinom prilikom privatni tuilac sedeo u putnikom vozilu na mestu suvozaa, vrata su bila zatvorena, optueni je priao i sa podignutom lopatom mahao iznad vozila, vozilo nije udario niti je otvarao desna vrata vozila. Neosnovano je isticanje u albi privatnog tuioca da je sud pogreno primenio zakon nalazei da nema krivinog dela u radnjama optuenog. Naime, preduzeta radnja optuenog nema bitan elemenat krivinog dela iz l. 67. st. 1. KZS, a to je ozbiljna pretnja napada na ivot ili telo privatnog tuioca, s obzirom da se nalazio zatien u putnikom motornom vozilu. (Iz Presude Okrunog suda u aku, K. br. 43/05 od 11. 02. 2005. godine)

Voza koji na prednjem seditu do njega stavi da sedi lice koje je oigledno pod uticajem alkohola, odgovoran je za ugroavanje javnog saobraaja koje nastupi u toku vonje nekontrolisanom radnjom tog lica jer je postupao protivno propisima o bezbednosti saobraaja na putevima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2831/05 od 23.11.2005. godine)

473.

474.
Voza koji je oborio peaka i naneo mu smrtonosne povrede, morao je da predvidi situaciju i prilagodi brzinu pribliavajui se peakom prelazu.
- 236 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela tekog dela protiv bezbednosti javnog saobraaja. On je pribliavajui se peakom prelazu, uoio peaka koji je sa desne prelazio na levu stranu kolovoza i doavi do sredine kolovoza, iznenada se vratio unazad kada je dolo do kontakta sa vozilom okrivljenog. Okrivljeni je morao pribliavajui se peakom prelazu i blagovremeno uoivi peaka, da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da je mogao da zaustavi vozilo, a to on nije uinio ispred peakog prelaza. Ponaanje peaka koji se vratio unazad, ne dovodi u pitanje postojanje krivice okrivljenog. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 316/05 od 28.02.2005. godine)

475.
Voza vozila hitne pomoi sa upaljenim rotacionim svetlom, zapoeo je skretanje u levo kada mu je na semaforu bilo upaljeno crveno svetlo, usled ega je dolo do kontakta sa motorom koji se propisno kretao u susret vozilu. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 2324/03 od 25.09.2003. godine)

476.
Relevantna je samo ona alkoholisanost optuenog koja je u uzronoj vezi sa krenjem saobraajnih propisa. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka spec. neuropsihijatra utvrdio kolika je alkoholisanost optuenog iznosila u vreme izvrenja krivinog dela i u kom stadijumu pijanstva se optueni nalazio, ali je propustio da utvrdi i bitnu injenicu da li je zbog te alkoholisanosti optueni bio sposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom. Prvostepeni sud mora da utvrdi i da li postoji uzrona veza izmeu takve alkoholisanosti optuenog i izvrenja krivinog dela, odnosno da li je optueni usled nesposobnosti, ili bitno umanjene sposobnosti za bezbedno upravljanje motornim vozilom, vozio na nepropisan nain, odnosno postupio suprotno odredbama l. 38. st. 1. ZOBS-a na putevima. Pored toga, treba sud treba da utvrdi i da li je optueni bio svestan da vonjom u alkoholisanom stanju moe ugroziti javni saobraaj i time dovesti u opasnost ivot ili telo ljudi, i da je na to pristao, odnosno da je osnovno krivino delo izvrio sa eventualnim umiljajem. Ovo je bitno utvrditi jer ne moe svaka alkoholisanost optuenog i svako umanjenje njegovih vozakih sposobnosti biti u uzrono-posledinoj vezi sa nastupanjem udesa, kako se to osnovano istie u albi branioca optuenog. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, K. 4/03 od 15.4.2003. godine)
- 237 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO NEPRUANJE POMOI LICU POVREENOM U SAOBRAAJNOJ NEZGODI (lan 296. Krivinog zakonika)

477.
Svako naputanje mesta saobraajne nezgode u kojoj je oteeni povreen od strane vozaa motornog vozila, predstavlja radnju izvrenja krivinog dela ne pruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi iz l. 296. st. 1. KZ, bez obzira na razloge naputanja. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je dao jasne razloge zbog ega nije prihvatio odbranu okrivljenog, gde je ovaj isticao da je lice mesta napustio, jer je bio napadnut, naao se u opasnosti, a i sam je okrivljeni iznosei svoju odbranu potvrdio da je lice mesta napustio iako je bio svestan da je dolo do povreivanja oteene u saobraajnoj nezgodi, koja je neposredno pre toga nastala, te je bez ikakvog uticaja njegova odbrana da se te iste veeri dobrovoljno prijavio najblioj policijskoj stanici. Te injenice nisu od znaaja za postojanje predmetnog krivinog dela, pa po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno izveo zakljuak da je okrivljeni prisutnima na lice mesta predoio da e preparkirati vozilo (oteenoj i njenom suprugu), a u stvari seo je u svoje vozilo i lice mesta napustio ostavljajui povreeno lice bez pomoi. Pravilno je prvostepeni sud izveo pravni zakljuak da je okrivljeni, postupajui na taj nain, poinio krivino delo ne pruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi iz l. 296. st. 1. KZ. (Presuda Optinskog suda u ajetini K. 46/09, od 16. oktobra 2009. godine)

478.
Voza nije prilagodio brzinu kretanja svog vozila pri nailasku na prepreku na putu kada je preao preko tela oteene koja je leala pod uticajem alkohola na kolovozu i poto joj naneo telesne povrede napustio lice mesta ostavljajui oteenu bez pruanja pomoi. Iz obrazloenja: Optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela protiv bezbednosti javnog saobraaja i nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi. Okrivljeni brzinu kretanja svog vozila nije prilagodio nailasku na prepreku koja se nalazila na putu, a koju je pod ulinim svetlom koje je radilo uoio i mogao da predvidi, usled ega je vozilom preao preko tela oteene koja je leala na kolovozu i naneo joj telesne povrede nakon ega je izaao iz svog vozila, pogledao oteenu i udaljio se. Telo oteene koja je leala pod uticajem alkohola na kolovozu je prepreka koju je morao uoiti blagovremeno na kolovozu. Umesto toga on je bespomonu ostavio oteenu koju je svojim vozilom povredio. Ovakve radnje predstavljaju krivino delo nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi iz l. 296. st. 1. KZ. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 903/06 od 10.4.2006. godine)
- 238 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

I u situaciji kada je okrivljeni nije kriv za saobraajnu nezgodu koju je prouzrokovao vozilom, nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi predstavlja krivino delo. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2040/05 od 20.10.2005. godine)

479.

480.
Ostavljanje bez pomoi lica koje je povreeno prevoznim sredstvom moe se sastojati i u tome to je voza posle povreivanja oteenih ostao u svom vozilu neizlazei iz njega do dolaska policije, proputajui da povreenima ukae pomo. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinih dela ugroavanje javnog saobraaja i nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nesrei. On je upravljao putnikim vozilom neprilagoenom brzinom saobraajnim uslovima pa je tako kreui se udario i oborio tri peaka koji su tom prilikom zadobili lake telesne povrede. Nakon toga ostavio je povreene bez pomoi tako to je ostao u vozilu iz koga nije izlazio do dolaska policije. Sud je naao da je on mogao izai iz vozila i pomoi povreenim u nesrei ili ih prevesti do mesta gde im se moe pruiti pomo ili bar pozvati hitnu pomo. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2734/04 od 4.11.2004. godine)

TEKA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAAJA (lan 297. Krivinog zakonika)

481.
Na osnovu injenice da je optueni upravljao putnikim vozilom bez poloenog vozakog ispita, pod uticajem alkohola i brzinom veom od dozvoljene, moe se zakljuiti da je kao uinilac krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja - osnovno delo izvrio sa eventualnim umiljajem. Iz obrazloenja: Presudom Okrunog suda u S, K- br. 25/05 od 08.02.2006. godine optueni A. S. oglaen je krivim zbog izvrenja krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 297. stav 2. u vezi lana 289. stav 1. Krivinog zakonika. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je optueni A. S. osnovno krivino delo ugroavanja javnog saobraaja iz lana 289. stav 1. pomenutog zakonika izvrio sa eventualnim umiljajem jer je znao da upravlja putnikim vozilom i da je pored to- 239 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO ga konzumirao alkoholno pie i vozio bez poloenog vozakog ispita i bio svestan da u takvom stanju moe ugroziti javni saobraaj pa je obzirom na koliinu alkohola u krvi i nain upravljanja vozilom vozei brzinom veom od dozvoljene, oigledno pristao na ugroavanje ali je olako drao da do teih posledica nee doi ili pak da e uspeti da ih sprei, pri emu je do teih posledica ipak dolo, pa je usled radnji optuenog dolo do smrti tri lica i teke telesne povrede kod njegovog saputnika. Za ovu svoju ocenu prvostepeni sud je na strani 12 pobijane presude dao argumentovane i valjane razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud, dok se suprotni albeni navodi branioca optuenog kojima se osporava utvrenje i oblik vinosti sa kojim je optueni postupao kritinom prilikom ocenjuju neosnovanim. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K - 1023/06 od 19.02.2007. godine)

482.
Za optuenog kao uinioca krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja predstavlja oteavajuu okolnost injenica da je nakon udara vozilom u peaka koji je od udara preminuo, napustio mesto dogaaja, ne zaustavljajui se. Iz obrazloenja: Na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivini zakon kada je optuenog AA oglasio krivim zbog izvrenja krivinog dela teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 201. stav 2. u vezi sa lanom 195. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije. Meutim, kako je 1. januara 2006. godine stupio na snagu Krivini zakonik (dalje: KZ), to su radnje optuenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovane po odredbi lana 297. stav 2. u vezi sa lanom 289. stav 1. KZ. Odluujui o kazni, Vrhovni sud je kao olakavajue okolnosti cenio dosadanju neosuivanost optuenog, njegove porodine prilike, s obzirom da je oenjen i otac jednog maloletnog deteta, te da oekuje roenje drugog deteta, a posebno propust oteenog koji je kritinom prilikom prelazio kolovoz van peakog prelaza, dok je kao oteavajuu okolnost cenio ponaanje optuenog nakon izvrenja krivinog dela, obzirom da je bez zaustavljanja, nakon udara u oteenog OO, koji je usled udara i preminuo, nastavio vonju i napustio mesto saobraajne nezgode. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 756/05 od 2.3.2006)

483.
Voza kamiona koji je na prilaznom putu deponiji, videvi oteenog koga je poznavao, da mu daje znak da ga poveze skoro zaustavio vozilo da bi se oteeni popeo na papuicu i okaio rukom o otvoren prozor, preduzeo je radnju a da se prethodno nije uverio da to moe uiniti bez opasnosti za drugog uesnika u saobraaju oteenog koji je pao pod kamion i okrivljeni je preao zadnjim tokom preko njega i usmrtio ga. Iz obrazloenja: Okrivljeni se nije pridrao odredbe lana 38. stava 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima mada je bio svestan da time moe ugroziti javni saobraaj tako da je doveo u opasnost ivot ljudi, ali je olako drao da takva posledica nee nastupiti.
- 240 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO U njegovim utvrenim radnjama stoje sva obeleja krivinog dela tekog dela protiv bezbednosti saobraaja iz lana 201. stav 4. u vezi l. 195. st. 3. u vezi stava 1. KZS, za koje krivino delo je oglaen krivim. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3343/04 od 31.12.2004. godine)

IZAZIVANJE NACIONALNE, RASNE I VERSKE MRNJE I NETRPELJIVOSTI (lan 317. Krivinog zakonika)

484.
Umiljaj okrivljenog, kod krivinog dela iz lana 317. stav 1. Krivinog zakonika, mora obuhvatati svest da svojim radnjama moe izazvati nacionalnu, rasnu ili versku mrnju i netrpeljivost a nije neophodno da ona i bude i izazvana. Bitno je da se radi o radnjama koje objektivno mogu izazvati takvu posledicu i to treba utvrditi u svakom konkretnom sluaju. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je za predmetno delo obustavio postupak prema imenovanom okrivljenom maloletniku (sada punoletnom), na osnovu lana 78. stav 2. Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica u vezi lana 355. taka 3. Zakonika o krivinom postupku. Naao je da je nesporno da je maloletnik dana 18.10.2006. godine na fudbalskoj utakmici uzvikivao citirane parole, ali se bez sumnje moe smatrati da to nije inio s namerom da izazove ili povea meuetniku i versku netrpeljivost izmeu konkretnih nacionalnih zajednica. Cilj, dakle, nije bio da se ojaa negativan stav prema odreenoj nacionalnoj i verskoj zajednici. Parole su uzvikivali svi navijai u masi u navijakom aru, pa i okrivljeni u sklopu podrke klubu za koji je navijao, zajedno sa drugim navijakim parolama. Za postojanje ovog krivinog dela neophodan je umiljaj uinioca koga - s obzirom na okolnosti sluaja - evidentno nema, a citirane parole uzvikivao je kao navija bez posebno definisanog cilja, tako da se ne moe smatrati da su one usmerene na ono to iziskuje predmetno krivino delo. albom nadlenog javnog tuioca osnovano se istie da je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka u stavu 2. izreke reenja kojim je obustavio krivini postupak prema maloletniku zbog krivinog dela iz lana 317. stav 1. Krivinog zakonika na osnovu lana 355. taka 3. Zakonika o krivinom postupku, budui da obrazloenje reenja ne sadri razloge o odlunim injenicama, a oni koji su dati su protivreni i meusobno kontradiktorni. U obrazloenju reenja nije naveden injenini opis krivinog dela iz lana 317. stav 1. Krivinog zakonika, kako je to blie opisano u podnetom predlogu za izricanje krivine sankcije prema maloletniku. Okruni javni tuilac nalazi da je sud pogreno i nepotpuno utvrdio injenino stanje kada je obustavio krivini postupak. Neprihvatljivi su navodi suda iz obrazloenja reenja da je maloletnik, zajedno sa ostalim navijaima, uzvikivao parole " No, ica, Srebrenica " i " Srbija Srbima, napolje sa Turcima ", te da ih je uzvikivao u navijakom aru u sklopu podrke klubu za koji navija a da nije imao negativan stav prema odreenoj nacionalnoj ili verskoj zajednici, kao i da nije postupio sa umiljajem koji je potreban za izvrenje ovog krivinog dela.
- 241 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Pri tome, prvostepeni sud nije cenio okolnost da je maloletnik priznao da je sa ostalim navijaima vie puta uzvikivao navedene parole, pa nije ni dao odgovarajue razloge zbog kojih smatra da se ovde radi o obinom navijakom aru i podrci klubu, jer se za navijanje i podrku klubu koriste parole druge sadrine sportskog karaktera, a ne sadrine koja moe izazvati versku mrnju prema muslimanima i netrpeljivost prema Turcima, s obzirom da su uesnici fudbalske utakmice ili navijai dolazili sa podruja koje je naseljeno veinom licima muslimanske vere. Prema stavu Vrhovnog suda, iz tih razloga je potrebno da prvostepeni sud oceni da li je sada punoletni okrivljeni postupao sa direktnim ili eventualnim umiljajem. Jer, ovde je bitna sadrina umiljaja tj. da li je njegovim umiljajem bila obuhvaena svest da time to upuuje odgovarajue poruke izaziva i raspiruje nacionalnu, rasnu i versku mrnju i razdor meu narodima i narodnostima koji ive na naem podruju. Pri tome, potrebno je imati u vidu i izvetaj nadlenog Centra za socijalni rad, po kome je maloletnik duevno adekvatno razvijen, poznaje osnovne socijalne norme ponaanja i prihvata ih, iz ega proizilazi da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno. Za postojanje krivinog dela iz lana 317. stav 1. Krivinog zakonika je bitno da umiljaj okrivljenog obuhvata njegovu svest da svojim radnjama moe izazvati nacionalnu, rasnu ili versku mrnju i netrpeljivost, s tim da nije neophodno da ona i bude izazvana. Bitno je da se radi o radnjama koje objektivno mogu izazvati takvu posledicu i to treba utvrditi u svakom konkretnom sluaju. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Km. 88/09 od 08.06.2009. godine)

Za postojanje krivinog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti dovoljno je i ako se radnje izvrenja, u vidu izazivanja rasne mrnje, preduzimaju i prema samo jednom pripadniku crne rase. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 2917/08 od 23.09.2009. godine)

485.

Krivino delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti je u svom osnovnom obliku dovreno preduzimanjem bilo koje zakonom odreene radnje, i to bez obzira da li je nastala posledica u konkretnom sluaju - da li je stvorena ili raspirivana mrnja odn. izazvana netrpeljivost meu narodima ili etnikim zajednicama u Republici Srbiji. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 2528/07 od 21.01.2008. godine)

486.

SPREAVANJE SLUBENOG LICA U VRENJU SLUBENE RADNJE (lan 322. Krivinog zakonika)

487.
Nekulturno ophoenje okrivljenog prema slubenom licu koje ne sadri pretnju da e se neposredno upotrebiti sila, ne predstavlja radnju izvrenja krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje.
- 242 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Kako je slubeno lice, turistiki inspektor, kao oteena izjavila da kritinom prilikom nije obavljala ni jednu slubenu radnju prema okrivljenom, da joj nije preeno i da nije ugroavana, a drugo slubeno lice oteena turistiki inspektor je istakla da je ponaanje okrivljenog kritinom prilikom bilo nekulturno i nevaspitano, njen ef je odluio da se zbog ponaanja okrivljenog na licu mesta koje je protokolisano u zapisniku podnese krivina prijava. Iz navedenog proizilazi da u konkretnom sluaju sile nije bilo, a upotrebljeni izrazi okrivljenog kritinom prilikom ''sledei put emo drugaije, vi ste bezobrazni, preterali ste svaku granicu, videete, ja sam tek poeo'', nemaju svojstvo pretnje da e se neposredno upotrebiti sila, niti su objektivno mogli da spree slubena lica u vrenju slubene radnje, ve se pre moe okarakterisati kao nekulturno i nevaspitano ponaanje okrivljenog. Imajui u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je povodom albe, a po slubenoj dunosti preinaio prvostepenu presudu tako to je okrivljenog, na osnovu odredbe lana 355. taka 1. ZKP, oslobodio od optube da je izvrio dva krivina dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz lana 322. stav 1. KZ RS, jer dela za koja je optuen po zakonu nisu krivina dela. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K. 1630/10 od 4. 3. 2010.)

488.
Kada je okrivljeni prema slubenom licu koje je vrilo slubenu radnju upotrebio silu i pretnju, a slubeno lice je slubenu radnju dovrilo, ne radi se o izvrenju krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz l. 322. st. 1. KZ, ve o izvrenju istog krivinog dela u pokuaju iz l. 30. KZ. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Subotici K. 512/07 od 2. oktobra 2007. okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz l. 322. st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u Subotici K. 22/08 od 1. februara 2008. preinaena je prvostepena presuda u pogledu pravne ocene dela, tako to Okruni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog stiu zakonska obeleja krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje u pokuaju iz l. 322. st. 1. a u vezi l. 30. KZ. Prvostepeni sud pogreno nalazi i zakljuuje da su se u radnjama okrivljenog stekla obeleja dovrenog krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz l. 322. st. 1. KZ, zanemarujui injenicu da su slubena lica kritinom prilikom u potpunosti izvrila slubenu radnju koju su zapoeli pa se u takvoj situaciji inkriminisana delatnost okrivljenog moe tretirati jedino i iskljuivo kao spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje u pokuaju iz l. 322. st. 1. u vezi l. 30. KZ. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K. 22/08 od 1.02.2008. godine)

489.
Kada policajac podigne znak "stop", a optueni se ne zaustavi, pa vozilom kojim je upravljao udari oteenog policajca i nanese mu lake telesne povrede izvrio je krivino delo spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz l. 322 st.3 u vezi st.1 i 2 KZ a ne prekraj.
- 243 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u G. Milanovcu K 339/07 od 28. marta 2008. optueni je oglaen krivim zbog krivinog dela spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz l. 322 st.3 KZ. Presudom Okrunog suda u aku K 344/08 od 10. septembra 2008. odbija se kao neosnovana alba branioca optuenog, a presuda Optinskog suda u G. Milanovcu K 339/07 od 28. marta 2008. se potvruje. albom se neosnovano ukazuje da u radnji optuenog mogu stajati samo elementi prekraja a nikako krivinog dela. Ovi navodi su neosnovani jer iz izreke presude je potpuno jasno i razumljivo da je optueni upotrebom sile spreio policajca ... kao slubeno lice u vrenju slubene radnje i to tako to na znak oteenog tablicom "stop" ne samo da nije stao ve je vozilo usmerio prema policajcu, i kao posledica kontakta naneo mu lake telesne povrede u predeo nogu, a pri tom vozilom produio ne zaustavljajui se. Ovo je jasan opis iz izreke presude i predstavlja delo protiv dravnog organa koga je optueni spreio u vrenju slubene radnje i pri tom mu naneo lake telesne povrede. Ovakav injenini opis proizilazi iz izvedenih dokaza, pre svega iskaza oteenog a iji iskaz je prvostepeni sud pravilno cenio kao verodostojan. Neosnovani su albeni navodi da se radi o prekraju, a takoe je neosnovano isticanje da je trebalo izvriti vetaenje oteenje na vozilu optuenog a u poreenju sa povredama koje je oteeni zadobio jer je to oigledno suvino s obzirom na izvedene dokaze i sigurnost zakljuka prvostepenog suda. (Iz Presude Okrunog suda u aku K. 344/08 od 10.09. 2008. godine)

490.
Stalni sudski vetak, koji je privatno angaovan za potrebe fizikih lica, bez naredbe suda ili organa uprave u odgovarajuem postupku, nema svojstvo ovlaenog slubenog lica. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijen je optuni predlog da je okrivljeni izvrio krivino delo tako to je pretio stalnom sudskom vetaku geodetske struke da e mu razbiti instrumente traei, da napusti lice mesta i da e ukoliko se ne ukloni biti krvi do kolena, spreivi ga na taj nain da izvri premer katastarske parcele. Imajui u vidu da se krivino delo spreavanje slubenog lica u vrenju slubene dunosti sastoji u tome da izvrilac pretnjom neposredne upotrebe sile sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje koje je preduzelo u okviru svojih ovlaenja, a da je kritinom prilikom sudski vetak izaao na katastarsku parcelu angaovan od strane advokata, a za potrebe fizikog lica, dakle bez naredbe suda ili organa uprave u odgovarajuem sudskom ili upravnom postupku, sud je naao da isti nema svojstvo ovlaenog slubenog lica u smislu lana 46. stav 1. KZS. Pravilno je sud naavi da delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivino delo. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1146/04 od 6.05.2004. godine)

491.
Sudski pozivar kada vri dostavu sudskih poziva predstavlja slubeno lice koje vri slubenu dunost.
- 244 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je izvrio krivino delo iz lana 213. stav 2. u vezi st. 1. KZS tako to je spreio slubeno lice u vrenju slubene radnje koja je bila preduzeta u okviru ovlaenja. On je odbio da primi od sudskog pozivara poziv. Nakon to mu je pozivar ostavio poziv u kancelariji, okrivljeni je sustigao oteenog u hodniku, uhvatio ga rukama oko vrata, pretresao i ugurao mu poziv u dep, kojom prilikom je oteeni zadobio laku telesnu povredu. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1980/03 od 27.08.2003. godine)

NAPAD NA SLUBENO LICE U VRENJU SLUBENE DUNOSTI (lan 323. Krivinog zakonika)

Komunalni redar predstavlja slubeno lice, pa kada mu je naneta laka telesna povreda pri vrenju slubene radnje koju je preduzeo u okviru svojih ovlaenja, to predstavlja krivino delo napad na slubeno lice u vrenju slubene dunosti. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2457/04 od 5.10.2004. godine)

492.

LANO PREDSTAVLJANJE (lan 329. Krivinog zakonika)

Uinilac se lano predstavio kao slubeno lice policajac i izvrio radnju koju je ovlaeno da izvri samo slubeno lice tako to se oteenoj koja je prelazila ulicu na nedozvoljenom mestu predstavio kao policajac i pokazujui joj znaku na konom privesku naplatio od nje novanu kaznu u iznosu od 500,00 dianra, u nameri da na taj nain pribavi sebi korist.Ovakve radnje uinioca pravilno su kvalifikovane kao krivino delo lanog predstavljanja. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 311/05 od 14.02.2005. godine)

493.

SAMOVLAE (lan 330. Krivinog zakonika)

494.
Radnja okrivljenog koja se ogleda u prikljuenju njegovog objekta na elektrinu mreu u situaciji kada nije platio prethodno utroenu elektrinu energiju, ne predstavlja krivino delo samovlaa.
- 245 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Po nalaenju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio injenino stanje kada je naao da je okrivljeni samovlasno prikljuio svoje domainstvo na distributivni sistem oteene ED, tako to je nakon to su ga iskljuili sa distributivne mree zbog postojanja velikog duga prema ED, odluio da se samovlasno prikljui na mestu gde je izvreno iskljuenje. Meutim, po oceni Apelacionog suda, na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, pogreno je prvostepeni sud primenio krivini zakon kada je naao da se u radnjama okrivljenog stiu zakonska obeleja krivinog dela samovlaa iz lana 330. st. 1. KZ-a, a ovo iz sledeih razloga: Radnja krivinog dela samovlaa sastoji se od delatnosti kojom se pribavlja svoje pravo ili pravo za koje se smatra da postoji, to dalje znai da ostvarivanje tog prava treba da se pojavljuje kao osnovano na zakonu po svojoj sadrini, a protivzakonito po nainu pribavljanja. Sledom toga, ovo krivino delo nee postojati ako se pribavlja pravo za koje izvrilac dela zna da njemu ne pripada i da ga ni zakonskim putem ne moe pribaviti i nije potrebno da to pravo stvarno postoji, odnosno da pripada izvriocu krivinog dela. Polazei od iznetog i utvrenih injenica da je okrivljeni iskljuivan sa elektrine mree zbog neplaanja prethodno utroene elektrine energije i odbrane okrivljenog da on nema mogunosti da dug isplati pod uslovima koje postavlja ED kao poverilac, radnja okrivljenog koja se ogleda u prikljuenju njegovog objekta na elektrinu mreu u situaciji kada nije platio prethodno utroenu elektrinu energiju, nije pribavljanje nekog prava koje mu pripada ili za koje smatra da mu pripada, a to dalje znai da u njegovim radnjama nema elemenata ovog krivinog dela, zbog ega je Apelacioni sud preinaio prvostepenu presudu, tako to je okrivljenog oslobodio od optube da je poinio krivino delo samovlaa iz lana 330. stav 1. KZ-a. U konkretnom sluaju, po nalaenju ovoga suda, moe se eventualno raditi o krivinom delu krae, ali injenini opis dat u dispozitivu optunog akta javnog tuioca ne daje osnov za primenu ove pravne kvalifikacije, jer bi sud primenjujui ovu kvalifikaciju prekoraio optubu. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 6234/11 od 24.1.2012. godine)

495.
Zadravanjem slubenog vozila koje mu je poslodavac predao na korienje po osnovu radnog odnosa a dok mu ne bude isplaeno dospelo potraivanje prema poslodavcu - zaposleni nije uinio krivino delo samovlaa iz lana 330. stav 1. Krivinog zakonika. Iz obrazloenja: Nesporno je ustanovljeno da je imenovani okrivljeni bio u radnom odnosu kod navedenog preduzea, od koga na korienje zaduio, prema sainjenom protokolu o preuzimanju, navedeno vozilo. Takoe je nesporno da je okrivljeni od 02.06.2007. godine pa do 17.10.2007. godine odbijao da preda predmetno vozilo svom poslodavcu, navodei kao razlog za takav postupak da je po savetu advokata zadrao vozilo kao sredstvo obezbeenja potraivanja prema oteenom preduzeu, u kome mu je u meuvremenu prestao radni odnos. Dana 17.10.2007. godine vozilo je predao ovlaenom licu ovog preduzea. Relevantne odredbe: Poverilac dospelog potraivanja, u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar, ima pravo zadrati je dok mu ne bude isplaeno potraivanje lan 286. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima
- 246 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Samovlae je protivpravno pribavljanje nekog prava; ne postoji ovo delo ako postoji neki opti ili poseban osnov iskljuenja protivpravnosti, kad je, dakle, titular prava ovlaen da ga ostvaruje preduzimajui u tom cilju odreene delatnosti - lan 330. Krivinog zakonika. U konkretnom sluaju okrivljenom je vozilo bilo predato na korienje i kod njega se nalazilo od 01.06.2007. godine do 17.10.2007. godine. Pravo za koje okrivljeni smatra da mu pripada je pravo potraivanja koje ima prema preduzeu, i to pravo novanog potraivanja u iznosu od 800 evra na ime popravke predmetnog vozila, koje bi moglo da bude eventualno predmet krivinog postupka, i koje nije tokom krivinog postupka osporavano od strane pomenutog preduzea. Zato on, u smislu navedene odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ima pravo zadravanja vozila. To zadravanje predstavlja samo legalan nain na koji je okrivljeni pokuao da pribavi pravo za koje smatra da mu pripada, iz kojih razloga je pravilno prvostepeni sud postupio kada je utvrdio da u radnjama okrivljenog nisu ostvarena obeleja krivinog dela koje mu je stavljeno na teret. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K I 1321/10 od 23.02.2010. godine)

496.
Okrivljeni koji se samovlasno prikljuio na distributivni sistem, ostvario je sva bitna obeleja krivinog dela samovlae iz lana 330. stav 1. KZ Iz obrazloenja: Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom povreena odredba lana 369. taka 1. ZKP u korist okrivljenog. Naime, prvostepeni sud je okrivljenog oslobodio od optube za krivino delo samovlae iz lana 330. stav 1. KZ, nalazei da je okrivljeni radnje koje su mu optunim aktom stavljene na teret preduzeo u samopomoi, radi otklanjanja posledica nezakonitog postupanja oteenog Preduzea JP EDB N., pa je u konkretnom sluaju iskljuena protivpravnost, a time i krivino delo. Prema stavu prvostepenog suda, JP EDB N. je okrivljenom iskljuilo elektrinu energiju nezakonito jer je potraivanje u vezi koga je elektrina energija iskljuena, zastarelo. Pri tome prvostepeni sud tu injenicu da se radi o zastarelom potraivanju nije sa sigurnou ni utvrdio. Meutim, ak i da je postupanje elektrodistribucije bilo nezakonito, okrivljeni, u konkretnom sluaju nije imao pravo na samopomo odnosno na samovlasno prikljuenje instalacije na distributivni sistem JP EDB N.. Prema odredbi lana 64. stav 1. Zakona o energetici, zabranjeno je samovlasno prikljuivanje objekata, ureaja ili instalacija na prenosni, transportni ili distributivni sistem. Shodno navedenoj odredbi, okrivljeni je, ukoliko je smatrao da mu je elektrina energija nezakonito iskljuena, trebalo da zatrai sudsku zatitu podnoenjem tube u tom smislu, sa predlogom donoenja privremene mere radi nastavka isporuke elektrine energije, a ne da se samovlasno prikljui na distributivni sistem. Kako okrivljeni to nije uinio ve se samovlasno prikljuio na distributivni sistem, time je ostvario sva bitna obeleja krivinog dela samovlae iz lana 330. stav 1. KZ, te kako u konkretnom sluaju nije postojao ni jedan zakonom propisan osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela, a to je neophodan uslov za donoenje oslobaajue presude u smislu lana 355. stav 1. ZKP, to je prvostepeni sud povredio odredbu lana 369. taka 1. ZKP u korist okrivljenog. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 145/10 od 30. 6. 2010. godine)
- 247 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

497.
Dokazivanje da je neko samovlasno pribavio neko svoje pravo mogue je i posrednim dokazima. Iz obrazloenja: Imajui u vidu da je okrivljeni oteenom preduzeu dugovao znatan novani iznos po osnovu naknade za korienje vode, da je prema iskazima svedoka pouzdano utvreno da je izvrenje naloga o iskljuenju vode za potrebe ugostiteljskog objekta koji dri okrivljeni bilo privremeno odlagano kako bi okrivljeni izmirio svoju obavezu, protivno je kako logici stvari tako i ivotnom iskustvu da bi neko drugi, osim okrivljenog imao razlog da samovlasno zameni vodomer jer je jedino on i imao motiv da to uini, pri emu je krivino pravno nebitno da li je to uinio lino ili angaovanjem nekog strunog lica. (Iz Presude Okrunog suda u Uicu K - 519/07 od 22.10.2007. godine)

POMO UINIOCU POSLE IZVRENOG KRIVINOG DELA (lan 333. Krivinog zakonika)

498.
Umiljaj izvrioca ovog krivinog dela mora obuhvatati i svest o stvarnim bitnim elementima krivinog dela koje je uinilo lice kome se prua pomo. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom imenovani okrivljeni oglaeni su krivim, i to prvoimenovani zbog izvrenja krivinog dela tekog ubistva iz lana 114. taka 5. Krivinog zakonika, zbog ega je osuen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, u koju kaznu mu je uraunato vreme provedeno u pritvoru, imenovana okrivljena zbog izvrenja krivinog dela tekog ubistva u podstrekavanju iz lana 114. taka 5. u vezi lana 34. Krivinog zakonika, zbog ega je osuena na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, u koju kaznu joj je uraunato vreme provedeno u pritvoru i treeimenovani okrivljeni zbog izvrenja krivinog dela pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333. stav 3. Krivinog zakonika, zbog ega je osuen na kaznu zatvora u trajanju od etiri godine, u koju kaznu mu je uraunato vreme provedeno u pritvoru. Osim toga, prvostepeni sud nije dao jasne razloge u pogledu umiljaja treeimenovanog okrivljenog - u presudi je navedeno zbog ega sud smatra da je okrivljeni znao da je pitoljem koji je preuzeo od prvoimenovanog okrivljenog ovaj ubio oteenog, ali je propustio da obrazloi kako je utvrdio da je znao da je ubistvo izvreno iz koristoljublja. Ovo zbog toga to umiljaj kod krivinog dela za koje je osuen mora da obuhvata i svest o bitnim stvarnim elementima krivinog dela koje je uinilo lice kome se prua pomo. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3236/11 od 20.09.2011. godine)
- 248 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

499.
Umiljaj uinioca kod krivinog dela iz lana 333. stav 2. Krivinog zakonika, mora da obuhvati bitna - stvarna obeleja krivinog dela, koje je uinilo lice kome se prua pomo. Zapreena kazna ne mora biti obuhvaena umiljajem uinioca, ali kod njega mora postojati svest o teini dela, koje je izvrilo lice kome se prua pomo, a ako je kod uinioca postojala zabluda u pogledu teine dela, on e odgovarati za laki oblik krivinog dela. Iz obrazloenja: to se tie krivice okrivljenog N.G. koji je oglaen krivim da je izvrio krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika (dalje: KZ), prvostepeni sud nije dao jasne, potpune i razumljive razloge u vezi krivice ovog okrivljenog. Naime, tei oblik krivinog dela iz lana 333. stav 2. KZ postoji ako se prua pomo uiniocu krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, za ta je oglaen krivim okrivljeni N.G. Ovaj oblik je mogu samo kod pruanja pomoi uiniocu dela da ne bude otkriven, a kvalifikovan je teinom izvrenog krivinog dela. Zapreena kazna ne mora biti obuhvaena umiljajem uinioca, ali kod njega mora postojati svest o delu koje je izvrilo lice kome se prua pomo na primer ubistvo i slino, ako meutim, postoji zabluda u pogledu teine dela uinilac odgovara za delo iz lana 333. stav 1. KZ. Ovo je znaajno zbog toga to se iz odbrane okrivljenog M.B. vidi da je on po kritinom dogaaju svom drugu N.G. rekao ta se desilo, da je ubo jednog momka u tui u . i da se nada je ovaj momak preiveo. Ove bitne injenice prvostepeni sud uopte nije cenio na odgovarajui nain. Prema tome, prvostepeni sud nije utvrdio oblik umiljaja okrivljenog G. u odnosu na delo koje je izvrio okrivljeni M.B, to jest svest o delu koje je izvrio okrivljeni M.B, a kome okrivljeni N.G. prua pomo, a to je odluujue za injenicu za postojanje krivinog dela iz lana 333. stav 2. KZ. Prema tome, umiljaj okrivljenog mora da obuhvati bitna - stvarna obeleja krivinog dela, koje je uinilo lice kome se prua pomo. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 367/08(4) od 23.06.2008. godine)

500.
Prilikom utvrivanja da li je okrivljeni proturanjem stvari pribavljenih krivinim delom izvrio krivino delo prikrivanje ili krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela sud e poi od sadrine umiljaja uinioca, pa e istog oglasiti krivim za krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela ako je proturanje stvari imalo za cilj da se sprei otkrivanje uinioca, a za prikrivanje u ostalim sluajevima. Iz obrazloenja: Krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333. Krivinog zakonika (dalje: KZ) vri ko krije uinioca posle izvrenja krivinog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojim
- 249 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO je delo uinjeno, tragova ili na drugi nain pomae da ne bude otkriven ili ko krije osueno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide sa tim da se ne izvri izreena kazna. U konkretnom sluaju optuenom se stavlja na teret da je izvrio prikrivanje i proturanje zlatnog lanca koji je pribavljen izvrenjem krivinog dela teko ubistvo, na taj nain to je 10.12.2005. godine u veernjim satima od maloletnog D. primio zlatni lanac, koji je oduzet prilikom izvrenja krivinog dela teko ubistvo od maloletnog M. a po saznanju dobijenom od D. i A. da su poinili navedeno krivino delo lanac je prikrivao u svojoj kui do neutvrenog dana 13. odnosno 14.12.2005. godine kada ga je dao njegovom drugu M.N. da isti proda na teritoriji B. Pravno ocenjujui utvreno injenino stanje sud je naao da opisanu protivpravnu radnju optuenog treba kvalifikovati kao krivino delo prikrivanja iz lana 221. stav 1. KZ. Sud je prilikom takve ocene najpre imao u vidu da krivino delo iz lana 333. KZ spada u grupu krivinih dela protiv pravosua, dok je krivino delo prikrivanje imovinsko krivino delo. Da bi se izvrila pravilna kvalifikacija izmeu ova dva krivina dela koja su esto povezana neophodno je, prema stanovitu suda, utvrditi kakav je bio umiljaj izvrioca krivinog dela. Ako je prikrivanje ili proturanje stvari pribavljenih krivinim delom imalo za cilj da sprei otkrivanje izvrioca, odgovara se za pruanje pomoi, a u ostalim sluajevima za prikrivanje. (Presuda Okrunog suda u Niu, K. 53/06 od 1.6.2006. godine)

Ne moe postojati krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 204. stav 1. KZS kada je izvrilac osnovnog krivinog dela osloboen optube. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. 519/04 od 5.04.2005. godine)

501.

502.
Kada okrivljeni krije osueno lice, za pravnu kvalifikaciju teeg oblika ovog krivinog dela iz stava 2. nema uticaj izreena kazna zatvora, ve zapreena kazna za krivino delo za koje je osueno lice osueno. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim da je pruao pomo osuenom licu, koje je osueno za krivino delo iz lana 53. stav 2. KZS i lana 33.stav 1. Zakona o oruju i municiji na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Neosnovano se albom branioca pobija prvostepena presuda da nije bilo osnova za kvalifikaciju krivinog dela po stavu 2. obzirom da je osueno lice osueno kaznom zatvora u trajanju od jedne godine. Stavom 2. lana 204. KZS je predvieno pruanje pomoi uiniocu krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina. Znai relevantno je koje je krivino delo okrivljeni izvrio, a ne na koju kaznu je osuen. Takoe su neosnovani navodi da se osueno lice ne moe osuditi po stavu 2. lana 204. KZS jer stav 1. predvia radnju izvrenja prema uiniocu krivinog dela i prema osuenom licu za razliku od stava 2. koji prua kvalifikaciju samo za pruanje pomoi uiniocu krivinog dela. Ovo stoga to je stav 2. kvalifikovani oblik stava 1. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 689/04 od 24.03.2004. godine)
- 250 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO LANO PRIJAVLJIVANJE (lan 334. Krivinog zakonika)

503.
Nije uinjeno krivino delo lanog prijavljivanja iz l. 205. st. 1. KZRS kada je na osnovu postojeih ili pretpostavljenih okolnosti u krivinoj prijavi izneta samo sumnja da je odreeno lice uinilac krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti. Iz obrazloenja: Nasuprot navodima albe sud prvog stepena je pravilno i u potpunosti utvrdio injenino stanje izvoenjem potrebnih dokaza i pravilnom ocenom istih jer u konkretnom sluaju ne postoji krivino delo lanog prijavljivanja iz l. 205. st. 1. KZRS kad podnosilac prijave na osnovu postojeih ili pretpostavljenih okolnosti sumnja da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti i da je odreeno lice uinilac ak i ako njegova sumnja nema realnog osnova. Naime, u ovoj krivino-pravnoj stvari navodi optunog predloga nisu niim dokazani jer uvidom u slubenu beleku OUP-a L. koju je svojeruno potpisala okrivljena a koja je sainjena od ovlaenog slubenog lica OUP-a L., T. R., okrivljena je i pred policijom kao i pred sudom izjavila da joj od avgusta meseca snaha ne dolazi u kuu a da je krau primetila u oktobru mesecu, kada joj je nestalo 9.000,00 dinara i iz sadrine te izjave se utvruje da je najvea sumnja usmerena ka maloletnom unuku Z. a ne prema njenoj snahi ovde oteenoj J. I. iz V. Kod takvog stanja stvari, sud prvog stepena je pravilno postupio kada je okrivljenu na osnovu l. 355. taka 3KP oslobodio od optube jer nije dokazano da je okrivljena uinila krivino delo za koje je optuena. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, K. br. 291/05 od 4.10.2005. godine)

504.
Okrivljeni koji je neoprezno rukujui pitoljem upucao sebe u nogu, pa u bolnici ispriao pripadnicima policije da su ga napali razbojnici koji su mu oteli mobilni telefon, izvrio je krivino delo lanog prijavljivanja. Iz obrazloenja: Okrivljeni je priajvio da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pa kako je znao da to nije uinjeno izvrio je delo lanog prijavljivanja. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3116/04 od 27.12.2004. godine) DAVANJE LANOG ISKAZA (lan 335. Krivinog zakonika)

505.
Nije neophodno da je na lanom iskazu i zasnovana sudska odluka da bi postojalo krivino delo davanje lanog iskaza iz lana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika.
- 251 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Pogrean je stav niestepenih sudova, izraen u napadnutim odlukama - da iskazi imenovanog svedoka nisu bili od znaaja za injenice u postupku protiv okrivljenog i da isti ne predstavljaju dva krivina dela davanje lanog iskaza, iz lana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika - jer na njima nije zasnovana odluka. Naime, tano je da nije dovoljno u krivinom postupku (ili pod zakletvom) izneti bilo kakvu lanu injeninu tvrdnju da bi se radilo o ovom krivinom delu. Neophodno je zaista i da se ta lana tvrdnja odnosi na bitne i vane injenice u pogledu izvrenja dela i uinioca u tom konkretnom postupku. U konkretnom sluaju, injenice koje iznosi okrivljeni - sasluan kao svedok u istrazi, su evidentno i bitne i vane, jer sutinski tereti imenovanog okrivljenog za poslugu. Kada nakon toga okrivljeni, kao svedok (u dva navrata), negira da je uopte sasluavan od strane istranog sudije, on time (posredno ali sutinski) negira i taj svoj iskaz, te tako, u krivinom postupku, nakon to je poloio zakletvu, u odnosu na bitne injenice daje laan iskaz. Sledstveno tome, u njegovim radnjama se stiu obeleja krivinog dela davanje lanog iskaza, iz lana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Za postojanje ovog krivinog dela nije neophodno i da je na lanom iskazu zasnovana sudska odluka, a kako to pogreno zakljuuje Apelacioni sud. Ovaj uslov je potreban za postojanje osnovnog oblika dela iz stava 2. i u pojedinim situacijama, prema stavu sudske prakse, kod teeg oblika iz stava 4. lana 335. Krivinog zakonika. Meutim, kod dela iz stava 3. bitno je da je lani iskaz dat u krivinom postupku (ili pod zakletvom) i krivino delo je izvreno onog trenutka kada je okrivljeni dao laan iskaz. Zbog toga je bez uticaja injenica da li ga je sud prihvatio ili ne, te da li je na njemu zasnovao svoju odluku ili nije. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 43/11 od 22.06.2011. godine)

506.
Naslednik u davanju naslednike izjave i podataka u ostavinskoj raspravi ne moe izvriti krivino delo davanja lanog iskaza, jer ovo krivino delo vri onaj ko prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lani iskaz, pa na tom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku. Iz obrazloenja: Apelacioni sud, pored toga to je alba zastupnika javne tube ocenjena osnovanom, ukazuje da se u ovoj albi navodi i pravno shvatanje koje je za ovaj sud neprihvatljivo i to da je prvostepeni sud mogao "izvriti pravnu prekvalifikaciju, jer na osnovu injeninog stanja i na osnovu izvedenih dokaza okrivljena je dala laan iskaz, te je uinila krivino delo davanja lanog iskaza iz l. 335. st. 2. Krivinog zakonika", za koje delo je dakle prvostepeni sud mogao da je oglasi krivom. Ovo shvatanje, izraeno u albi javnog tuioca, nije pravilno, budui da naslednik u davanju naslednike izjave i podataka u ostavinskoj raspravi ne moe izvriti krivino delo davanja lanog iskaza, jer ovo krivino delo vri onaj ko prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lani iskaz, pa na tom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku, a u predmetnom ostavinskom postupku okrivljena je u toj ostavinskoj raspravi sasluana kao uesnik u postupku, a ne prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka, tako da nedostaje nuni element postojanja predmetnog krivinog dela. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 1626/11 od 10. 5. 2011. godine)
- 252 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

507.
Naslednika izjava data u ostavinskom postupku ne predstavlja radnju koja je predviena inkriminacijom krivinog dela davanja lanog iskaza. Iz obrazloenja: Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da treba odbiti predlog oteenog kao tuioca za krivino delo davanja lanog iskaza. Ovo sa razloga to su okrivljeni dali nasledniku izjavu, a ostavinski sud nije izveo dokaz sasluanjem vanparninih stranaka. Prilikom davanja naslednike izjave, stranke se ne upozoravaju da su dune da govore istinu i da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo, ve se samo u smislu lana 220. Zakona o nasleivanju upozoravaju na neopozivost naslednike izjave. Osim toga lan 115. Zakona o nasleivanju je predvideo da se, ukoliko stranke ne dou na ostavinsko roite ili ne daju nasledniku izjavu, pretpostavlja da su se prihvatile nasleivanja, to znai da okrivljeni i da nisu doli na ostavinsko roite smatralo bi se da su se prihvatili naslea. Samim tim pravilan je zakljuak prvostepenog suda da naslednika izjava ne predstavlja radnju koja je predviena inkriminacijom krivinog dela davanja lanog iskaza. (Reenje Okrunog suda u Beogradu K. 3559/06 od 27. 12. 2006. godine)

508.
Bez znaaja je za postojanje krivinog dela to okrivljena pre davanja lanog iskaza od strane sudije za prekraje nije bila upozorena da je duna da govori istinu, ako je bila svesna da je govorila neistinu. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optinskog suda okrivljena je na osnovu lana 355. taka 1. ZKP osloboena od optube da je izvrila krivino delo davanja lanog iskaza iz lana 206. stav 1. KZS. Okruni sud je uvaavajui albu javnog tuioca i punomonika oteene ovu presudu preinaio tako to je okrivljenu oglasio krivom za krivino delo davanja lanog iskaza iz lana 206. stav 1. KZS. Protiv drugostepene presude okrunog suda okrivljena je izjavila albu pa je Vrhovni sud kao sud treeg stepena naao da je alba okrivljene neosnovana. Okrivljena je kao svedok pred sudijom za prekraje dala laan iskaz, pa u tom smislu nema nikakve nedoumice koji je od dva meusobna potpuno razliita iskaza pred sudom ili u prekrajnom postupku neistinit, te su stoga albeni navodi okrivljene ocenjeni kao neosnovani. Okrivljena je na glavnom pretresu izjavila da je svesna da je kritinom prilikom pred sudijom za prekraje dala neistinit prikaz dogaaja i da je bila svesna da time ini krivino delo, ali da tome nije pridavala preteranu vanost. Iz toga proizilazi da je zakljuak drugostepenog suda da je u konkretnom sluaju bez znaaja za postojanje predmetnog krivinog dela to to okrivljena pre davanja lanog iskaza od strane sudije za prekraje nije bila upozorena da je duna da govori istinu, da ne sme nita preutati i da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo, kao to drugostepeni sud pravilno nalazi da se okrivljena ne moe pozivati ni na institut pravne zablude s obzirom da je bila svesna da davanjem lanog iskaza ini krivino delo. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K III. 4/05 od 14.11.2005. godine)
- 253 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

509.
Uinilac koji prijavi da mu je nestala vozaka dozvola i u upravnom postupku kao stranka da lani iskaz o tome, na osnovu ega mu je izdat duplikat vozake dozvole koji je predao nadlenom organu radi upisa mere zabrane upravljanja motornim vozilom, da bi originalnu dozvolu upotrebio kada ga je saobraajna policija zaustavila, izvrio je krivino delo davanja lanog iskaza. Iz obrazloenja: Okrivljeni je kao stranka u upravnom postupku prilikom izvoenja dokaza sasluanja stranaka dao lani iskaz na osnovu koga je doneta odluka u tom postupku. Naveo je da je izgubio svoju vozaku dozvolu i podneo zahtev za izdavanje nove dozvole na osnovu ega mu je izdat duplikat koji je predao radi upisivanja mere zabrane upravljanja motornim vozilom koja mu je bila izreena. Kada ga je saobraajna policija prilikom kontrole zaustavila pokazao je originalnu vozaku dozvolu, a kod sebe je imao i duplikat dozvole. Poto je utvreno da vozaku dozvolu nije izgubio i da je sasluan kao stranka dao laan iskaz na osnovu koga je doneta odluka da mu se izda duplikat vozake dozvole, izvrio je krivino delo davanja lanog iskaza. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3285/04 od 30.12.2004. godine)

Kada je prekrajni postupak obustavljen, jer nije dokazano da je okrivljeni izvrio saobraajni prekraj, tada svedoci koji su u ovom postupku sasluani ne mogu odgovarati za krivino delo davanje lanog iskaza. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu K.br.2758/04 od 29.10.2004. godine)

510.

511.
Pod lanim iskazom parnine stranke podrazumeva se i priznanje tubenog zahteva u parninom postupku. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijen je optuni predlog zbog krivinog dela davanja lanog iskaza. Optunim predlogom oteene stavljeno je na teret okrivljenom da je priznao tubeni zahtev u parninom postupku kao stranka. Postupak je voen u predmetu utvrivanja svojine na stanu. Okrivljeni je priznao tubeni zahtev, iako je znao da je svojina na tom stanu reena na drugaiji nain u drugom parninom predmetu istog suda. Kako je za postojanje krivinog dela davanja lanog iskaza potrebno da izvrilac kao stranka prilikom izvoenja dokaza u parninom postupku dala iskaz, a kako je okrivljenom stavljeno na teret priznanje tubenog zahteva to u konkretnom sluaju nisu ostvarena bitna obeleja krivinog dela davanja lanog iskaza. Ovo stoga to okrivljeni nje ni bio sasluan u svojstvu parnine stranke ve je priznao tubeni zahtev. Priznanje tubenog zahteva ne moe se izjednaiti sa iskazom stranke u smi- 254 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO slu tog zakona, te je optinski sud naao da delo koje je u konkretnom sluaju predmet optube nije krivino delo, pa je stoga odbio tubeni zahtev. Drugostepenim reenjem ukinuto je prvostepeno reenje sa obrazloenjem da je okrivljeni u parninom postupku bio tuena stranka u postupku, te se stoga ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da priznanje tubenog zahteva ne predstavlja iskaz stranke u smislu odredaba ZPP-a. Ovo stoga to stranka u parninom postupku moe priznati tubeni zahtev samo davanjem iskaza, bez obzira u kojoj procesnoj formi je taj iskaz dat, a na takvom iskazu je nesumnjivo zasnovana presuda po priznanju. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2709/03 od 31.10.2003. godine)

IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA (lan 343. Krivinog zakonika)

512.
Posledica krivinog dela izazivanja panike i nereda iz lana 343. KZ alternativno je odreena i pored izazivanja panike moe biti i naruavanje javnog reda i mira znaajnijeg intenziteta, to se mora procenjivati u svakom konkretnom sluaju. Iz obrazloenja: Posledica dela izazivanja panike i nereda iz lana 343. KZ alternativno je odreena i pored izazivanja panike moe biti i tee naruavanje javnog reda i mira, a ova posledica po nalaenju Apelacionog suda nastupila je kad je naruavanje javnog reda ili mira znaajnijeg intenziteta, to se mora procenjivati u svakom konkretnom sluaju. U obrazloenju pobijane presude prvostepeni sud zakljuuje samo da su tvrdnje koje je izneo okrivljeni podobne da izazovu paniku ili tee naruavanje javnog reda ili mira, ali uopte ne daje razloge da li je do izazivanja panike ili teeg naruavanja javnog reda ili mira zaista i dolo i ako jeste u emu su se ove posledice sastojale. Osnovano se albom branioca ukazuje da prvostepeni sud nijednim dokazom nije utvrivao postojanje panike ili teeg naruavanja javnog reda ili mira, pa je u vezi sa ovim injenicama po slubenoj dunosti u smislu lana 17. ZKP-a, bio u obavezi da izvede dokaze ne samo one koji terete okrivljenog nego i one koji mu idu u korist i eventualnim sasluanjem svedoka razjasni da li je tvrdnja okrivljenog dovela do panike kod zaposlenih u sudu, a i drugih graana na podruju B. i ako je dolo do izazivanja panike, da li je ista dovela i do teeg naruavanja javnog reda ili mira ili ne. (Reenje Apelacionog suda u Kragujevcu, K1. 2081/10 od 5. 11. 2010. godine)

NASILNIKO PONAANJE (lan 344. Krivinog zakonika)

513.
Kada okrivljeni peva navijake pesme, ije rei grubo vreaju drugog, u konkretnom sluaju oteenu, omalovaavajui njenu linost, njen privatni i profesionalni integritet, vulgar- 255 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO nim izrazima, na meunarodnoj utakmici, koju prenosi televizijski kanal koji pokriva teritoriju itave drave, u svetlu slinih dogaaja na sportskim terenima, to nesumnjivo dovodi do zabranjene posledice - znaajnijeg ugroavanja spokojstva graana zbog strepnje i nelagodnosti prouzrokovanih oekivanjem incidenta. Iz obrazloenja: Po nalaenju Apelacionog suda, za postojanje krivinog dela nasilnikog ponaanja iz lana 344. stav 1. KZ dovoljno je da uinilac jednom od est alternativno propisanih radnji izazove, takoe alternativno, propisane posledice znaajnije ugroavanje spokojstva graana ili tee remeenje javnog reda i mira. U konkretnom sluaju, okrivljenom je stavljeno na teret da je grubim vreanjem drugog znaajnije ugrozio spokojstvo graana. Rei pesama, za koje je, kako je prethodno navedeno, utvreno da je pevao okrivljeni i po nalaenju ovog suda predstavljaju grubo vreanje linosti oteene u profesionalnom i privatnom smislu, s obzirom da se u jednoj od pesama implicira da se u jednoj od najznaajnijih emisija istraivakog novinarstva u poslednje vreme iznose neistine, a zatim, da je motiv autorke navedene emisije, ovde oteene, za kreiranje takve emisije lina frustracija, pri emu se omalovaava njena linost, da bi se u drugoj pesmi izrazio nipodatavajui stav prema oteenoj kao eni i kao novinaru, vulgarnim izrazima, ije izraavanje u javnosti, s obzirom na mesto i vreme odigravanja utakmice, karakter utakmice (meunarodna utakmica), injenicu da je istu prenosio kanal koji pokriva teritoriju itave drave, nesumnjivo predstavlja grubo vreanje celokupne linosti okrivljene, a s druge strane, izaziva zabranjenu posledicu - znaajno ugroavanje spokojstva velikog broja graana, prebacujui teite sa terena, odnosno igre zbog koje se utakmica i prati, na tribine, vreajui moral, dostojanstvo i mir gledalaca koji prate prenos, a s druge strane, u svetlu slinih dogaaja u periodu koji je prethodio navedenoj utakmici, dovodi do strepnje i nelagodnosti gledalaca prouzrokovanih oekivanjem incidenta. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu K. 1 6051/10 od 15.03.2011. godine)

514.
Posledica krivinog dela jeste znaajnije ugroavanje spokojstva graana ili tee remeenje javnog reda i mira, pa u injeninom opisu moraju biti naznaene injenice i okolnosti koje ine bitna obeleja predmetnog krivinog dela, a odnose se na posledicu. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz l. 368 st. 1 taka 11 ZKP-a na taj nain to u injeninom opisu nisu naznaene injenice i okolnosti koje ine bitna obeleja krivinog dela nasilnikog ponaanja iz l. 344 st. 1 KZ, a odnose se na posledicu - znaajnije ugroavanje spokojstva graana ili tee remeene javnog reda i mira, budui da zakonski opis predmetnog krivinog dela polazi od toga da se ovde mora raditi o ponaanju koje, za razliku od istorodnog prekraja, ima ozbiljne posledice po spokojstvo graana ili javni red i mir. Ujedno, u obrazloenju pobijane presude se uopte ne utvruje niti navodi da li je usled radnji okrivljenog dolo do znaaj nijeg ugroavanja spokojstva graana ili teeg remeenja javnog reda i mira, dakle, kako u obrazloenju presude uopte nisu utvrene ove od lune injenice koje su bitni elementi za postojanje ovog krivinog de la, to ni injenino stanje nije u potpunosti utvreno. (Reenje Apelacionog suda u Novom Sadu, K I 981/10 od 27.04.2010. godine)
- 256 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

515.
Stekla su se zakonom propisana obeleja krivinog dela nasilniko ponaanje u teem remeenju javnog reda i mira koje je okrivljeni izvrio svojim radnjama - napadom na imovinu i telesni integritet na javnom mestu, u ulici sa brojnim trgovinskim i zanatskim radnjama. Iz obrazloenja: Ocenjujui utvreno injenino stanje, sud je naao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva zakonska obeleja krivinog dela nasilniko ponaanje. Relevantne odredbe: Ovo krivino delo vri ko grubim vreanjem ili zlostavljanjem drugog, vrenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tue ili drskim ili bezobzirnim ponaanjem znaajnije ugroava spokojstvo graana ili tee remeti javni red i mir - lan 344. stav 1. Krivinog zakonika. Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u grupi ili je pri izvrenju dela nekom licu naneta laka telesna povreda ili je dolo do tekog poniavanja graana, u pitanju je kvalifikovani oblik - lan 344. stav 2. Krivinog zakonika. Iako je u optunici navedeno da je okrivljeni delo izvrio grubim vreanjem, izazivanjem tue i drskim i bezobzirnim ponaanjem, proputeno je da se navede kako je to okrivljeni vreao imenovanog oteenog, tako da to sud nije mogao sam da unosi u izreku presude, budui da bi time prekoraio optunicu. Utvreno je, meutim, da je optueni metalnom ipkom polomio staklo na izlogu radnje za narezivanje kljueva oteenog, a zatim ga fiziki napao, udario ga metalnom ipkom po glavi i naneo mu laku telesnu povredu. Lomljenje stakla na izlogu moe se kvalifikovati kao drsko i bezobzirno ponaanje optuenog, a fiziki napad na oteenog i povreivanje - kao izazivanje tue. Na opisani nain, napadom na imovinu i telesni integritet oteenog na javnom mestu, okrivljeni je tee remetio javni red i mir, jer je delo izvrio u toku dana, u ulici sa brojnim radnjama smetenim jedna uz drugu u kojima su se nalazili ljudi. S obzirom na to da je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana oteenom naneo laku telesnu povredu, u njegovim radnjama su se stekla sva objektivna obeleja kvalifikovanog oblika ovog krivinog dela iz stava 2. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 53/09 (1) od 17.11.2009. godine)

516.
Ako su optueni zlostavljali oteenog kao vozaa u njegovom taksi vozilu i ako su na opisani nain izvrili krivino delo nasilniko ponaanje iz l. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ, onda je prvostepeni sud duan da ocenom izvedenih dokaza utvrdi postojanje bitnog elementa krivinog dela teeg remeenja javnog reda i mira. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Uicu K. 344/07, od 8. maja 2008. godine okrivljeni su oglaeni krivim zbog krivinog dela nasilniko ponaanje iz l. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ. Presudom Okrunog suda u Uicu K. 541/08, od 12. novembra 2008. uvaavanjem albe branilaca okrivljenih, ukida se presuda Optinskog suda u Uicu K. 344/07, od 8. maja 2008. u
- 257 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO odnosu na krivino delo iz l. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. Osnovano se albama branilaca okrivljenih prvostepena presuda pobija iz razloga predvienih u l. 368. st. 1. ta. 11. ZKP, jer su nejasni razlozi o odlunim injenicama navedenim u prvostepenoj presudi. U razlozima pobijane presude se navodi da su okrivljeni tee remetili javni red i mir, jer su zlostavljajui i vrei nasilje prema oteenom i pri tome ga lako telesno povredili u vreme kada je obavljao taksi prevoz i kada je koristio svoje motorno vozilo, ime su svojim postupcima u znatnoj meri odstupili od potrebnog ponaanja u prostoru namenjenom za obavljanje javne delatnosti naruili javni red i mir u teem stepenu. Dati razlozi u prvostepenoj presudi nisu jasni, jer prvostepeni sud nije dao potpune razloge - da li je kritinom prilikom nastupila posledica krivinog dela u vidu teeg remeenja javnog reda i mira. Nije jasan stav prvostepenog suda da je kritinom prilikom dolo do remeenja javnog reda i mira u veoj meri, kada se imaju u vidu injenice da dogaaju nisu prisustvovala druta lica, gde se sve odigralo u vozilu oteenog, dakle bez prisustva javnosti. (Iz Presude Okrunog suda u Uicu K. 541/08, od 12.11.2008. godine)

517.
Radnja izvrenja krivinog dela nasilniko ponaanje predvia drsko i bezobzirno ponaanje, a takvim se ne moe smatrati svako nepristojno ponaanje, ve ono koje je u potpunoj suprotnosti sa prihvaenim pravilima ponaanja. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela nasilniko ponaanje. Drugostepeni sud je uvaio albu okrivljenog, ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno suenje. Oalbenom presudom okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela iz lana 344. stav 1. KZ, a pri tome je sud naao da je grubim vreanjem, drskim i bezobzirnim ponaanjem i zlostavljanjem oteenog znaajnije remetio javni red, Meutim, iz opisa radnje ne moe se sa sigurnou tvrditi da li ponaanje okrivljenog kritinom prilikom predstavlja grubo vreanje i drsko i bezobzirno ponaanje, da li je oteeni zaista zlostavljan, niti prvostepeni sud u obrazloenju presude navodi na osnovu ega se zakljuuje da se radilo o znaajnijem remeenu javnog reda. Radnja izvrenja ovog krivinog dela predvia drsko i bezobzirno ponaanje, a takvim se ne moe smatrati svako nepristojno ponaanje, ve ono koje je u potpunoj suprotnosti sa prihvaenim pravilima ponaanja. Pri tom, kod utvrivanja ta se ima smatrati drskim i bezobzirnim ponaanjem sud mora da vodi rauna o uesnicima dogaaja, u konkretnoj situaciji starosti okrivljenog, njihovim meusobnim odnosima, o mestu gde se radnja odvija, kao i o drugim injenicama koje e pomoi da se utvrdi da li je dolo do znaajnijeg remeenja javnog reda. (Reenje Okrunog suda u aku, K. 288/08 od 20. 5. 2008. godine)

Sklonost ka nasilnikom ponaanju se ne utvruje samo na osnovu injenice da li je uinilac krivinog dela ranije osuivan, ve se moe utvrivati i drugim dokazima, pa i izvetajem o tome da je okrivljeni vie puta kanjavan reenjima sudije za prekraje zbog prekraja protiv javnog reda i mira. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 523/07 od 30.04.2007. godine)
- 258 -

518.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

519.
Grubo vreanje obuhvata teke oblike napada na ast i ugled lica, kao i teke povrede oseaja drugog lica. Iz obrazloenja: Zlostavljanje drugog predstavlja primenjivanje takvog postupka prema licu koje izaziva fizike bolove ili telesne nelagodnosti u veoj meri. Vrenja nasilja prema drugom postoji ako se upotrebom fizike sile povreuje telesni integritet drugog lica, ako mu se oduzima sloboda kretanja i sloboda da nesmetano odlui o svojim postupcima. Drsko ili bezobzirno ponaanje je ponaanje koje u znatnoj meri odstupa od usvojenih normi pristojnog ponaanja, kao i nasilniki postupci prema stvarima i imovini uopte, ali da bi se takvi postupci mogli smatrati drskim ili bezobzirnim oni moraju biti izraeni u jaem stepenu. (Reenje Okrunog suda u Beogradu K - 2180/06 od 15. septembra 2006. godine)

520.
Za postojanje krivinog dela nasilniko ponaanje iz lana 344. KZ nije potrebno da raniji ivot uinioca ukazuje na sklonost za ovakvim ponaanjem, ali mora da se radi o znaajnijem ugroavanju spokojstva graana ili teem remeenju javnog reda i mira, to bi moglo ukazivati da je novi zakon blai i da ga u smislu l. 5. st. 2. KZ treba primeniti. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Niu K. br. 972/2004 od 28.10.2005.godine M. C. je oglaen krivim zbog krivinog dela nasilniko ponaanje iz lana 220. st. 2. u vezi st. 1. KZRS. Presudom Okrunog suda u Niu K. br. 263/06 od 07.09.2006. godine, navedena presuda je preinaena za navedeno krivino delo u pogledu odluke o kazni. Vrhovni sud Srbije je reavajui po zahtevu za ispitivanje zakonitosti navedenih pravosnanih presuda, razmotrio spise predmeta i po oceni navoda iznetih u zahtevu naao da za postojanje krivinog dela nasilniko ponaanje iz lana 344. KZ nije potrebno da raniji ivot uinioca ukazuje na sklonost za ovakvim ponaenjem, ali mora da se radi o znaajnijem utroavanju spokojstva graana ili teem remeenju javnog reda i mira, to bi moglo ukazivati da je novi zakon blai i da ga u smislu l. 5. st. 2. KZ treba primeniti. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 491/06)

NASILNIKO PONAANJE NA SPORTSKOJ PRIREDBI ILI JAVNOM SKUPU (lan 344a Krivinog zakonika)

521.
Iako flaa jeste sredstva koje moe da izazove telesnu povredu u sportskom objektu ili na sportskom terenu, samo njeno dranje nije inkriminisano kao radnja krivinog dela.
- 259 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Budui da nema razloga o odlunim injenicama, prvostepena presuda je doneta po osnovu bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Naime, prvostepeni sud imenovanog okrivljenog oglaava krivim, izmeu ostalog, i zbog toga to je kritinom prilikom, a nakon to je neovlaeno uao na sportski teren preskoivi ogradu na junoj tribini stadiona, drao staklenu flau u ruci. U konkretnom sluaju prvostepeni sud ne obrazlae na koji nain je okrivljeni doao u posed flae, da li je i kako istu uneo na sportski teren, pri emu samo dranje flae kao sredstva koje moe da izazove telesnu povredu nije inkriminisano, u smislu lana 344A stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 2050/11 od 25.01.2012. godine)

522.
injenica da je okrivljeni trener jednog od fudbalskih timova, te da je u ovom svojstvu uinio krivino delo nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi, predstavlja okolnost koja delu daje posebnu teinu i zahteva stroe kanjavanje nego kada je re o drugim izvriocima ovog krivinog dela. Iz obrazloenja: Presudom Vieg suda okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi iz l. 344a st. 1. Krivinog zakonika (KZ). U izreci presude je navedeno da je krivino delo uinio tako to je 1. 5. 2010. godine u selu T., postupajui kao uraunljivo lice, svestan da je takvo njegovo delo zabranjeno, te da na takav nain napada uesnika sportske priredbe, to je i hteo, neovlaeno uao na teren i fiziki napao uesnika sportske priredba tako to je nakon zavrene fudbalske utakmice, nakon to je sudija oteeni odsvirao kraj utakmice, stajao na centru terena i ekao da igrai sa terena odu u svlaionice, priao sudiji, uputio mu vie uvreda psujui ga, uhvatio ga rukom za lice i vrat i naneo mu lake telesne povrede u vidu ogrebotina koe ispod onog kapka i na desnoj vilici, a potom sudiju tri puta oamario. Odluujui o krivinoj sankciji koju e izrei okrivljenom, sud mu je kao olakavajue cenio okolnosti da je porodian ovek, da je trener i bavi se pedagokim radom, da nije osuivan, da je priznao greku ispoljenu u nesportskom ponaanju i izvinio se oteenom koji se nije pridruio krivinom gonjenju, niti istakao imovinsko pravni zahtev. Istovremeno, sud nije naao oteavajue okolnosti na strani optuenog. Na osnovu ovakve ocene okolnosti iz l. 54. KZ-a sud je okrivljenom za uinjeno krivino delo izrekao uslovnu osudu tako to mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se nee izvriti pod uslovom da u roku od jedne godine od pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo, takoe, izrekao mu je novanu kaznu u iznosu od 5.000,00 dinara koju je duan da plati u roku od 15 dana od pravnosnanosti presude. Izrekao mu je i meru bezbednosti zabrane prisustvovanja fudbalskim utakmicama tog kluba u trajanju od jedne godine od pravnosnanosti presude koja e se izvriti tako to je u obavezi da se neposredno pre poetaka fudbalskih utakmica javlja slubenim licima Policijske uprave u Kraljevu i boravi u prostorijama uprave za vreme odravanja utakmice, a ako prekri ovu zabranu sud e opozvati uslovnu osudu. Odluujui o albama, Apelacioni sud je uvaio navode Vieg javnog tuioca i preinaio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, a po slubenoj dunosti u pogledu mere bezbednosti. Prema miljenju Apelacionog suda prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenice i okolnosti
- 260 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO od znaaja za odluku o krivinoj sankciji, ali nije u dovoljnoj meri vrednovao teinu izvrenog dela, te upornost i drskost ispoljenu od strane okrivljenog, injenicu da je okrivljeni trener, te da je bio u obavezi da posebno vodi rauna o ponaanju jer je u tom svojstvu bio odgovoran za vaspitanje fudbalera i u obavezi da utie kritiki na njihovo eventualno loe ponaanje. Okrivljeni je zanemario ovu svoju obavezu, pa umesto da primerom utie na druge, bez datog povoda i razloga nasrnuo je na oteenog kao fudbalskog sudiju. Dakle, imajui u vidu stepen krivice okrivljenog, njegovu drskost i upornost u izvrenju krivinog dela, ali olakavajue okolnosti koje je uoio prvostepeni sud, a koje je i Apelacioni sud cenio u smislu l. 56. i 57. KZ-a, Apelacioni sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, takoe, na novanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, nalazei da su ovakve kazne neophodne i dovoljne da se prema okrivljenom postigne da vie ne ini krivina dela. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 1-5836/10 od 27.01.2011. godine)

523.
Izricanje mere bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, zbog krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, mogue je ako su ispunjeni uslovi iz lana 344a stav 1. KZ-a. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno na osnovu l. 20. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, i l. 344a st. 1. KZ-a, ocenio da okrivljeni kao igra FK iz K., na utakmici pomenutog kluba u kojoj je u pomenutom svojstvu uestvovao, nije neovlaeno uao u sportski teren. Zbog toga i pod uslovom da je uinio radnju koja mu se optunim predlogom stavlja na teret nije mogao izvriti navedena krivina dela, jer istu na sportskom terenu napadom na uesnika sportske priredbe i po oceni Apelacionog suda moe uiniti samo lice koje je neovlaeno ulo na sportski teren. To nije bio sluaj sa okrivljenim pa je prvostepeni sud pravilno primenio krivini zakon kada je odluio da nema mesta optubi prema okrivljenom zbog krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi iz l. 344a st. 1. KZ-a. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, K. 2-1457/10 od 2.11.2010. godine)

NEDOZVOLJENA PROIZVODNJA, DRANJE, NOENJE I PROMET ORUJA I EKSPLOZIVNIH MATERIJA (lan 348. Krivinog zakonika)

524.
Zakonodavac je sankcionisao vie alternativno postavljenih radnji izvrenja krivinog dela nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija koje su
- 261 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO usmerene ka objektu izvrenja, pa je tako propisao da e se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina onaj ko neovlaeno nosi predmete koji su objekt radnje njegovog izvrenja. Iz obrazloenja: Naznaenom Presudom nadlenog Vieg suda od 08.11.2010. godine, imenovani okrivljeni oglaen je krivim zbog izvrenja krivinog dela ubistva iz lana 113. Krivinog zakonika u sticaju sa krivinim delom nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 4. istog Zakonika i - poto su mu prethodno utvrene pojedinane kazne za svako od ovih krivinih dela - osuen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina uz uraunavanje pritvora. Protiv ove presude albu je izjavio branilac okrivljenog iz svih zakonskih razloga, istiui - izmeu ostalog - da u radnjama okrivljenog ne stoje elementi krivinog dela iz lana 348. stav 4. Krivinog zakonika, imajui u vidu da (posle njegovih izmena i dopuna od 11.09.2010. godine) noenje pitolja za koje postoji odobrenje nadlenog dravnog organa da se nabavi i dri ne predstavlja radnju ovog krivinog dela, ve eventualno prekraj. Prema stavu Apelacionog suda, neosnovani su albeni navodi branioca u ovom delu. Krivino delo nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. Krivinog zakonika spada u grupu krivinih dela protiv javnog reda i mira. Dakle, zatitni objekat ove grupe krivinih dela jesu javni red i mir. Kako to iz samog naziva tog krivinog dela proizilazi, objekat radnje izvrenja ovog krivinog dela jesu oruje i eksplozivne materije i zakonodavac u samoj odredbi koja ima vie stavova razliito sankcionie pojedine alternativne radnje izvrenja koje su usmerene ka tom objektu izvrenja. Tako propisuje i kaznu zatvora od 2 do 12 godina ukoliko je radnja izvrenja nedozvoljeno noenje objekta radnje izvrenja. Imajui u vidu da je sankcionisana neovlaena izrada, prodaja, nabavljanje, razmena ili noenje oruja i eksplozivnih materija, to istovremeno znai da postoji i ovlaeni oblik ovih radnji, koji ureuje Zakon o oruju i municiji. Ministarstvo unutranjih poslova u zakonom predvienoj proceduri izdaje odobrenja za nabavljanje i noenje oruja i municije, u smislu odredbi l. 6. do 11. ovog Zakona, s tim to je posebno odredbom njegovog lana. 5. stav 3. predvieno da je zabranjeno noenje oruja za linu bezbednost. To se, u konkretnom sluaju, odnosi i na pitolj koji je imenovani okrivljeni neovlaeno nosio sa sobom, bez odgovarajue dozvole nadlenog organa. S obzirom na izneto, suprotne albene navode branioca okrivljenog Apelacioni sud je ocenio neosnovanim. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 27/11 od 08.02.2011. godine)

525.
Bez obzira to je u vreme izvrenja krivinog dela, kao i po pravnoj kvalifikaciji tuioca iz optunog akta, za predmetno krivino delo bila zapreena nia kazna, zbog ega bi za suenje bio nadlean osnovni sud, za suenje za krivino delo nedozvoljenog dranja oruja nadlean je vii sud.
- 262 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Optunicom etvrtog optinskog javnog tuioca u Beogradu od 10.12.2008. godine, preciziranom 24.06.2009. godine, imenovanom okrivljenom stavljeno je na teret izvrenje krivinog dela neovlaeno dranje oruja i eksplozivnih materija, iz lana 348. stav 1. Krivinog zakonika. Odluujui o sukobu nadlenosti izmeu etvrtog optinskog suda u Beogradu (odn. Prvog osnovnog suda u Beogradu) i Vieg suda u Beogradu, nakon razmatranja spisa predmeta, kao i miljenja nadlenog tuioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ovog reenja. Naime, odredbom lana 22. stav 1. Zakona o ureenju sudova propisano je, izmeu ostalog, da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud, pa kako je radnja noenja vatrenog oruja inkriminisana u lanu 348. stav 4. Krivinog zakonika i za istu propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 12 godina - to osnovni sud nije nadlean za voenje konkretnog krivinog postupka. Pri tome, bez uticaja na drugaije odluivanje je to to je Krivini zakonik, pre izmena i dopuna, povoljniji za okrivljenog, to je i kvalifikacija tuioca, budui da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, ve injeninim opisom. Pitanje kvalifikacije e reiti nadleni sud. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K. 97/11 od 15.06.2011. godine)

526.
Izreka presude (kojom sud oglasi okrivljenog krivim zbog radnje izvrenja krivinog dela neovlaenog noenja oruja, a navede da je utvrdio da je okrivljeni prenosio predmetno oruje) je nejasna i nerazumljiva - ne moe se utvrditi da li je okrivljeni bio u priteanju oruja a to je od znaaja za postojanje radnje izvrenja krivinog dela koja se sastoji u noenju oruja. Iz obrazloenja: albom branioca okrivljenog se osnovano pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Istie se da je izreka presude nerazumljiva i u suprotnosti sa razlozima datim u obrazloenju presude. Naime, imenovani okrivljeni je izrekom presude oglaen krivim da je neovlaeno nosio vatreno oruje i municiju, navedeno u izreci, dok se u obrazloenju presude navodi da je sud nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni neovlaeno prenosio predmetni pitolj. S obzirom na ovu protivrenost izmeu izreke i obrazloenja, prvostepena presuda je zbog uinjene bitne povrede odredaba krivinog postupka, uvaavanjem albe branioca okrivljenog, morala biti ukinuta. Uz to, u albi branioca okrivljenog se osnovano ukazuje da ni u samoj izreci pobijane presude nije opisano u emu se sastoji radnja izvrenja predmetnog krivinog dela za koje je on oglaen krivim. I po oceni ovog suda, izreka ne sadri detaljan opis naina na koji je okrivljeni nosio predmetno oruje, zbog ega se iz izreke ne moe nesumnjivo utvrditi da li je okrivljeni bio u priteanju pitolja, a to je od znaaja za postojanje radnje izvrenja noenja vatrenog oruja i municije koja je okrivljenom stavljena na teret i za koju je oglaen krivim. Umesto toga, u izreci se samo navodi da je, prilikom pregleda vozila, ispod sedita suvozaa, na kome je sedeo okrivljeni, pronaen pitolj i uz potvrdu oduzet. To izreku ini nejasnom i nerazumljivom, kako se to osnovano u albi branioca okrivljenog i istie.
- 263 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO S obzirom na navedeno, a imajui u vidu i injenicu da se u obrazloenju presude navodi da je okrivljeni neovlaeno prenosio oruje za koje njegova supruga ima ovlaenje za dranje tj. da je sud na nesumnjiv nain utvrdio da se u konkretnom sluaju radi o prenoenju oruja od strane okrivljenog, a ne noenja, kako je to navedeno u izreci presude, nejasno je koje je tano radnje okrivljeni konkretnom prilikom preduzeo. Zbog toga je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.1 3618/11 od 07.09.2011. godine)

527.
Ukoliko je optueni neovlaeno nosio oruje, a to je utvreno policijskom kontrolom na graninom prelazu, tada je krivino delo nedozvoljeno noenje oruja izvreno je na teritoriji Republike Srbije. Iz obrazloenja: Samim dolaskom na granini prelaz, dolaskom do policijske kontrole, optueni je preao granicu i uao u Republiku Srbiju sa orujem, bez obzira to je za isto imao dozvolu koja vai na teritoriji BIH. albeni navodi branilaca - da nije nosio oruje na teritoriji Republike Srbije, da nije preao carinsku liniju i samim tim nije uspeo da prenese predmete od zlata - neosnovani su. Carinsko podruje ogranieno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Republike Srbije, zbog ega je krivino delo i ostalo u pokuaju i to je prvostepeni sud pravilno kvalifikovao - isti je pokuao nelegalno da unese preko granice odn. prikrio robu koja podlee carinjenju. Osim toga, optueni nije ni morao da stigne do carinika na graninom prelazu, jer je uobiajeno da se, kada predmeti koji podleu carinjenju budu pronaeni prilikom pregleda od strane radnika policije, ne vri carinska kontrola, ve se tada na osnovu njihove slubene beleke sainjava zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i vri komisijska procena vrednosti robe. Prema tome, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio krivini zakon kada je u radnjama optuenog naao sva bitna obeleja krivinog dela nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivinog zakona i krivino delo krijumarenje iz lana 230. stav 1. istog Zakonika. Za ovakvu ocenu u obrazloenju pobijane presude sud je dao jasne, dovoljne i uverljive razloge, tako da su albeni navodi branilaca optuenog i u ovom pogledu neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 3680/10(1) od 31.08.2010. godine)

528.
U situaciji kada je okrivljeni izvrenjem krivinog dela razbojnitva oduzeo novac i slubeni pitolj, pa je zatim taj pitolj nosio u trenucima dok je beao sa lica mesta, u njegovim radnjama nema elemenata krivinog dela nedozvoljene proizvodnje, dranja, noenja i prometa oruja, jer se radi o prividnom sticaju.
- 264 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, u odnosu na krivino delo iz lana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivinog zakonika u konkretnoj situaciji se ne stiu elementi ovog krivinog dela, i to iz sledeih razloga: oruje mora biti neovlaeno nabavljeno na jedan od sledea dva naina - bilo graanskopravnim poslom, koji je u naelu dozvoljen (ali da bi bio legalan mora da postoji odobrenje nadlenog organa za nabavljanje, i ukoliko nema tog odobrenja onda se radi o neovlaenom nabavljanju i dranju) ili da se do oruja doe na protivpravan nain koji predstavlja svrenu radnju, da se na oruju zasnuje nesmetano priteanje, i da ga, nakon izvesnog vremena, posle ovakvog neovlaenog nabavljanja, izvrilac svesno i voljno neovlaeno nosi. S obzirom da je iz utvrenog injeninog stanja utvreno da je okrivljeni, prilikom izvrenja krivinog dela razbojnitva iz lana 206. stav 1. Krivinog zakonika, pored novca oduzeo i slubeni pitolj, koji je nosio u trenucima dok je beao sa lica mesta, to se radi o prividnom sticaju - preduzetom radnjom okrivljenog ostvareno je bie krivinog dela razbojnitva koje obuhvata i krivino delo nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija iz lana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivinog zakonika. Zbog toga je Apelacioni sud u Beogradu, primenom lana 355. stav 1. Zakonika o krivinom postupku, okrivljenog oslobodio od optube da je izvrio navedeno krivino delo jer obzirom da elemenata ovog dela u njegovim radnjama nema. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 5867/10 od 26.10.2010. godine)

529.
Za postojanje krivinog dela neovlaenog dranja oruja i/ili municije bitno je samo da se dranje oruja i/ili municije ini neovlaeno, bez obzira da li je u pitanju dranje za sebe ili za drugog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K. 1. 241/10 od 26.04.2010. godine)

530.
Radnja izvrenja krivinog dela nedozvoljenog dranja oruja i eksplozivnih materija odreena je kao trajna, pa zastarelost krivinog gonjenja poinje da tee od dana prestanka radnje. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 485/08 od 10.04.2008. godine)

531.
Neovlaeno nabavljanje i dranje metalne sprej boce koja sadri "suzavac" ima obeleja krivinog dela nedozvoljenog dranja oruja, jer to predstavlja gasno oruje. Iz obrazloenja: Radnje optuenog opisane u izreci prvostepene presude sadre bitne elemente krivinog dela nedozvoljeno dranje oruja iz lana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivinog zakonika, za ta je prvostepeni sud dao jasne, uverljive i na zakonu zasnovane razloge. Vrhovni sud ih u svemu prihvata. Iz odbrane optuenog prvostepeni sud je nedvosmisleno utvrdio da je optueni neovlaeno nabavio i drao gasno oruje- sprej, poznat pod nazivom "suzavac", ije nabavljanje, dranje i noenje graanima uopte nije dozvoljeno.
- 265 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Imajui u vidu odredbu lana 1. taka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oruju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 44 od 8.12.1998. godine), gasno oruje je ono oruje koje izbacuje ili isputa gas ili druge supstance tetne za zdravlje. I po stavu Vrhovnog suda, u konkretnom sluaju nesumnjivo je utvreno da navedena sprej boca izbacuje gas suzavac, a po nalazu i miljenju vetaka gas SS koji se u argonu zove "suzavac" predstavlja otrov koji se koristi od strane vojske i policije pri suzbijanju nereda u koncentracijama koje izazivaju momentalne znakove trovanja kao i brzo iezavanje simptoma trovanja nakon prestanka njegove primene. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 485/06 od 20.04.2006. godine)

532.
Jedno je krivino delo ukoliko okrivljeni u isto vreme dri pitolj koji graani uz odreene uslove mogu nabaviti po vaeim propisima i automatsku puku ije nabavljanje graanima uopte nije dozvoljeno. Iz obrazloenja: Izvrilac u konkretnom sluaju neovlaeno dri revolver - vatreno oruje koje graani po vaeim propisima uz odreene uslove mogu da nabave. Istovremeno, dri automatsku puku - vatreno oruje ije nabavljanje graanima prema vaeim propisima uopte nije dozvoljeno. U ovoj situaciji nema sticaja izmeu krivinog dela iz lana 33. st. 1. i 2. Zakona o oruju i municiji. Tee delo konzumira lake tj. ostvarenje tog teeg dela obuhvata i ono lake, koje je u njemu sadrano, tako da postoji samo krivino delo iz lana 33. stav 2. u vezi stava 1. navedenog Zakonika. Na to optueni opravdano ukazuje albom. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, K. 377/06 od 28.08.2006. godine)

NEDOZVOLJEN PRELAZ DRAVNE GRANICE I KRIJUMARENJE LJUDI (lan 350. Krivinog zakonika)

533.
Pribavljanje kakve koristi uinioca je bitno obeleje krivinog dela nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi iz l. 350. st. 3. u vezi st. 2. KZ, tako da izreka presude mora da sadri opis te koristi i u emu se ona ogleda, a obrazloenje presude razloge o odlunim injenicama za utvrivanje vrste i visine te koristi. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud u razlozima presude daje formalne zakljuke da je optueni delo izvrio sa direktnim umiljajem jer je bio svestan da omoguava nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i to 4
- 266 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO strana dravljana koje je pokupio u blizini granice Republike Makedonije i da je to sve hteo radi pribavljanja novane koristi, ali ne daje razloge o oceni dokaza na osnovu kojih je utvrdio postojanje namere kao vieg stepena direktnog umiljaja. Iz izvedenih dokaza proizilazi da je opt. R.B. kao radnik preduzea i voza taksija za izvrenu vonju dobio nadoknadu u vidu plate, pa su s toga razlozi presude o nameri optuenog da izvri krivino delo radi pribavljanja novane koristi nerazumljivi i ne potvreni izvedenim dokazima. Navedene nedostatke sadri izreka presude jer se u njoj pri opisu dela govori o nameri optuenog da sebi pribavi kakvu korist bez oznake i opredeljenja o kakvoj se koristi radi da li je ona novane ili druge prirode i bez oznake same koristi koju je pribavio optueni izvrenjem dela ili koju je nameravao da pribavi tako da je u tom delu izreka protivrena a presuda zahvaena bitnom povredom odredaba krivinog postupka iz l. 368. st. 1. ta. 11. ZKP. U ovom pravcu prvostepeni sud nije ni cenio dokaze pre svega odbranu optuenog koji objanjava koliku naknadu dobija za navedeno putovanje i ne ceni navode putnika koji su govorili da su po njihovom ulasku u vozilo od optuenog uli da e o trokovima prevoza naknadno da se dogovore. Prvostepeni sud nije raspravio sva sporna pitanja i nije pravilno izvrio ocenu svih dokaza u cilju utvrivanja odlunih injenica za postojanje elemenata krivinog dela, tako da je i injenino stanje u tom delu postojanja namere ili pribavljanja imovinske koristi optuenog ostalo nepotpuno utvreno. (Iz Reenja Apelacionog suda u Niu 4 K. 1.br. 887/11 od 01.09.2011. godine)

Iskljuivo lice koje je strani dravljanin ili apatrid, odnosno lice bez dravljanstva, moe biti pasivni subjekt krivinog dela iz lana 350. stav 2. Krivinog zakonika. (Iz Reenja Okrunog suda u Subotici, K. 104/07 od 21.03.2007. godine)

534.

ZLOUPOTREBA ZNAKA ZA POMO I ZNAKA ZA OPASNOST (lan 351. Krivinog zakonika)

535.
Kod krivinog dela zloupotrebe znaka za pomo i znaka za opasnost iz lana 351. stav 1. KZ-a, znaci za pomo ili opasnost predstavljaju zvune ili optike signale (sirena i dr.) koji moraju biti navedeni i opisani u izreci prvostepene presude, a sam poziv policiji ne moe predstavljati znak u smislu lana 351. KZ-a. Iz obrazloenja: Apelacioni sud nalazi da se neosnovano albom javnog tuioca prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. ta. 11. ZKP-a, navodima da je izreka pobijane presude protivrena razlozima navedenim u obrazloenju iste iz kojih se, prema miljenju javnog tuioca, ne moe utvrditi da li je okrivljeni osloboen, jer je opravdano pozivao deurnu slubu 92, ili to to je okrivljeni uinio ne predstavlja krivino delo. Ovo stoga to je izreka pobijane presude i prema oceni ovoga suda jasna, razumljiva i neprotivrena datim razlozima o od- 267 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO lunim injenicama iz kojih nedvosmisleno proizlazi da postupanje koje je okrivljenom stavljeno na teret po zakonu nije krivino delo, iako je nesporno da je isti ak 18 puta pozivao policiju i prijavljivao da su nad njim izvrena odreena krivina dela iako je znao da to nije istina, upuivao pitanja: "kako ste, ta radite". Izjavljenom albom prvostepena presuda se neosnovano pobija i zbog pogreno utvrenog injeninog stanja navodima da je prvostepeni sud pogreno utvrdio kako opisano postupanje okrivljenog ne predstavlja zloupotrebu znaka za pomo u smislu odredbe lana 351. KZ-a. Ovo stoga to je prvostepeni sud pravilno naao da delo za koje je okrivljeni optuen po zakonu nije krivino delo, s obzirom na to da injenini opis dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ne sadri sve bitne elemente predmetnog krivinog dela, imajui u vidu da, i prema oceni ovoga suda, znaci za pomo ili opasnost predstavljaju zvune ili optike signale (sirena i dr.) koji moraju biti navedeni i opisani u izreci prvostepene presude, a da sam poziv policiji ne moe predstavljati znak u smislu lana 351. KZ-a. Prema tome, nasuprot navodima iz albe javnog tuioca, prvostepeni sud je pravilno primenio krivini zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe lana 355. stav 1. ZKP-a oslobodio od optube da je na opisani nain izvrio krivino delo iz lana 351. stav 1. KZ-a. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 3525/11 od 3. 11. 2011. godine)

536.
Krivino delo zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost iz lana 351. KZ ima dva oblika radnji izvrenja i to zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost, a u drugom sluaju radnja je neosnovano pozivanje u pomo. Iz obrazloenja: Reenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu prema A., koja je u stanju neuraunljivosti izvrila sedam protivpravnih dela predvienih u zakonu kao krivina dela zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost iz lana 351. KZ, je na osnovu lana 81. KZ izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi. U prvostepenom reenju sadrana je bitna povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. ta. 11. ZKP-a, koja povreda se sastoji u tome to u istom nisu dati razlozi o odlunim injenicama, a na koju povredu ovaj sud kao drugostepeni povodom albe pazi po slubenoj dunosti u smislu lana 380. ZKP-a. Naime, prvostepeni sud je pobijanim reenjem naao da je okrivljena ''u stanju neuraunljivosti izvrila sedam protivpravnih dela predvienih u zakonu kao krivina dela zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost iz lana 351. Krivinog zakonika i to tako to je u periodu od 14.2.2010. godine do 3.3.2010. godine u Beogradu, u neuraunljivom stanju u sedam navrata zloupotrebila znakove za opasnost i to usmene dojave da je u vie objekata na teritoriji grada Beograda koje koriste meunarodne organizacije, verske ustanove i privredni subjekti, podmetnuta bomba i time izazvala preduzimanje nepotrebnih mera dravnih organa i to jedinica MUP-a RS koje su po prijavama izlazile na lice mesta i preduzimali mere i radnje na pronalaenju i demontai navodno postavljenih eksplozivnih naprava... '' Meutim, iz ovako date izreke prvostepenog reenja ne vidi se koji je znak za pomo ili znak za opasnost okrivljena zloupotrebila kritinom prilikom. Naime, krivino delo zloupotreba znaka za po- 268 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO mo i znaka za opasnost iz lana 351. KZ ima dva oblika radnji izvrenja i to zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost, a u drugom sluaju radnja je neosnovano pozivanje u pomo. Dakle, kako prvostepeni sud u izreci pobijanog reenja nije oznaio element predmetnog krivinog dela i to koji je znak okrivljena zloupotrebila, niti je u obrazloenju objasnio koji je to znak za opasnost zloupotrebila to je time uinio navedenu bitnu povredu odredaba krivinog postupka. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K1 5362/10 od 7. 9. 2010. godine)

POVREDA GROBA (lan 354. Krivinog zakonika)

537.
Kod krivinog dela povrede groba, radnju izvrenja predstavlja fiziki nasrtaj ili mehanika povreda ili oteenje postojeeg groba odn. mesta gde je sahranjeno neko lice. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Leskovcu od 02.02.2009. godine (u osuujuem delu izreke pod I), oglaeni su krivim: Imenovani prvookrivljeni za krivino delo povreda groba iz lana 241. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije (opisano pod takom 1. izreke) i imenovani drugookrivljeni za krivino delo povreda groba iz lana 241. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije u vezi sa lanom 24. Osnovnog krivinog zakona (opisano pod takom 2. izreke). Za ova dela izreene su im uslovne osude tako to su im utvrene kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i istovremeno odreeno da se one nee izvriti ako u roku od jedne godine od pravnosnanosti presude ne uine novo krivino delo. Okrivljeni su obavezani na plaanje trokova krivinog postupka oteenima kao tuiocima solidarno u naznaenom iznosu i pauala sudu, u roku od 15 dana po pravnosnanosti presude pod pretnjom prinudnog izvrenja. Sa imovinskopravnim zahtevom, oteeni kao tuioci upueni su na parnicu. Istom presudom (izrekom pod II), imenovana okrivljena je - na osnovu lana 355. taka 3. Zakonika o krivinom postupku - osloboena od optube za krivino delo povreda groba iz lana 354. stav 1. Krivinog zakonika. Presudom od 22.05.2009. godine, Okruni sud u Leskovcu odbio je kao neosnovane albe punomonika oteenih kao tuilaca i obojice okrivljenih i njihovih branilaca i navedenu prvostepenu presudu potvrdio. Republiki javni tuilac Srbije podigao je zahtev za zatitu zakonitosti od 30.07.2009. godine protiv navedenih pravnosnanih presuda u delu koji se odnosi na imenovanog drugookrivljenog, i to zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku i povrede krivinog zakona iz lana 369. stav 1. taka 1. istog Zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud uvai zahtev, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odluivanje ili da eventualno, po lanu 355. taka 1. ovog Zakonika oslobodi okrivljenog od optube.
- 269 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Postupivi u smislu lana 422. st. 2. i 3. Zakonika o krivinom postupku, Vrhovni kasacioni sud je na sednici vea razmotrio spise ovog predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet i - po oceni iznetih navoda i predloga - naao da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan. Osnovano se u zahtevu istie da je pobijanim pravnosnanim presudama u odnosu na imenovanog drugookrivljenog uinjena povreda krivinog zakona iz lana 369. taka 1. Zakonika o krivinom postupku jer je oglaen krivim za krivino delo povreda groba iz lana 241. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije u vezi sa lanom 24. Osnovnog krivinog zakona, za koje delo mu je izreena uslovna osuda kao u izreci prvostepene presude. S tim u vezi, u zahtevu se s pravom ukazuje da je radnja krivinog dela povrede groba iz lana 241. stav 1. Krivinog zakona Republike Srbije (koja se sastoji u neovlaenom prekopavanju, razruenju, oteenju ili gruboj povredi groba ili drugog mesta u kome se umrli sahranjuje) odreena tako da predstavlja fiziki nasrtaj ili mehaniku povredu ili oteenje postojeeg groba odn. mesta gde je sahranjeno neko lice, pa da se - shodno tome - radnja stavljena na teret ovom okrivljenom (dodela novog grobnog mesta radi ukopa posmrtnih ostataka pokojnika), ne moe dovoditi u vezu sa zakonskim biem krivinog dela povrede groba. Naime, nije u pitanju postojee grobno mesto, ve se radi samo o davanju mogunosti za korienje novog grobnog mesta. Prema injeninom opisu dela (i u izreci i u obrazloenju prvostepene presude, koja u tom pogledu, kao i u pogledu iznete pravne kvalifikacije dela po zakonu vaeem u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji - nije pobijana albom punomonika oteenih kao tuilaca), ovaj okrivljeni je, kao zamenik predsednika Mesne zajednice zaduen za poslove oko groblja, imenovanom prvookrivljenom izdao potvrde samo o injenicama koje postoje - da je pokojnik sahranjen na naznaenom groblju i da je dodeljena nova grobna parcela u starom delu tog groblja radi ukopa njegovih posmrtnih ostataka), a sve da bi ovaj te potvrde upotrebio za dobijanje reenja za ekshumaciju. Dakle, prema tom opisu, ali i prema opisu radnji u optunom predlogu (dodela neodgovarajue grobne parcele i bez pribavljenog odobrenja nadlenog organa za to), radnje ovog okrivljenog odnose se na obezbeenje nove grobne parcele, a ne na pruanje pomoi prvookrivljenom u nasrtaju na postojei grob odn. grobno mesto. Iz toga je jasno da iz samog opisa dela drugookrivljenog ne proizilazi postojanje ni objektivnih ni subjektivnih obeleja pomaganja u krivinom delu povrede groba. Sledstveno tome, u radnjama imenovanog drugookrivljenog nisu sadrana zakonska obeleja krivinog dela za koje je optuen i oglaen krivim oznaenom pravnosnanom presudom. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud uvaio kao osnovan zahtev za zatitu zakonitosti u pogledu navoda o uinjenoj povredi krivinog zakona iz lana 369. taka 1. Zakonika o krivinom postupku i predlog za donoenje oslobaajue presude, primenom lana 355. taka 1. istog Zakonika, te je i odluio kao u izreci ove presude. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 31/2010 od 24.03.2010. godine)

FALSIFIKOVANJE ISPRAVE (lan 355. Krivinog zakonika)

538.
Predmet krivinog dela falsifikovanje isprave ne moe biti pristupnica sindikatu, jer ista ne predstavlja ispravu.
- 270 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Drugostepeni sud je, odluujui povodom albe javnog tuioca, razmotrio spise predmeta i ocenio da (poto je sud iskljuivo vezan injeninim opisom radnji krivinog dela, koje se okrivljenima stavlja na teret) iz injeninog opisa ne proizlaze bitna zakonska obeleja krivinog dela falsifikovanje isprave iz lana 355. stav 1. Krivinog zakonika. Okrivljenima je stavljeno na teret da su napravili lane isprave u nameri da takve isprave upotrebe kao prave, pa su ih i upotrebili, na taj nain to su u obrazac pristupnice Sindikata potanskih radnika na njihovo ime uneli neistinit podatak o tome kada su postali njegovi lanovi. Relevantne odredbe: Ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz kakve injenice koja ima znaaj za pravne odnose, kao i raunarski podatak - lan 112. stav 2. Krivinog zakonika. Budui da pristupnica Sindikatu potanskih radnika po svom karakteru ne predstavlja ispravu, da nema konstitutivnog obeleja odn. nema vrednost za pravne odnose, iz kog razloga se ne moe smatrati ispravom, niti se njome dokazuju bilo kakve injenice koje imaju znaaj za pravne odnose - drugostepeni sud smatra da u konkretnom sluaju nedostaje bitan element krivinog dela. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 6444/10 od 04.03.2011. godine)

539.
Kada okrivljeni upotrebi lanu saobraajnu dozvolu i na svoje vozilo stavi registarske tablice koje su upisane u pomenutoj saobraajnoj dozvoli, ali ne odgovaraju tom vozilu, izvrio je samo krivino delo falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ a ne i krivino delo posebni sluajevi falsifikovanje isprave iz l. 356. st. 1. ta. 5. u vezi l. 355. st. 2. KZ u sticaju. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u Subotici K. 104/08 od 2. juna 2008. okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZRS. Presudom Okrunog suda u Subotici K. 395/08 od 22. septembra 2008. odbija se kao neosnovana alba OJT u Subotici... pa se presuda Optinskog suda u Subotici K. 104/08 od 2. juna 2008. potvruje. Pravilno je prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza utvrdio da se u radnjama okrivljenog stiu sva obeleja krivinog dela falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ bez obzira to je okrivljeni, prema utvrenom injeninom stanju, u isto vreme kada je upotrebio saobraajnu dozvolu kao lanu javnu ispravu upravljao i vozilom sa registarskim tablicama... koje nisu pripadale tom vozilu ve putnikom vozilu... vlasnitvo treeg lica. Ovo iz razloga to po shvatanju ovog suda, saobraajna dozvola i navedene registarske tablice koje su pod istim brojem upisane u falsifikovanoj saobraajnoj dozvoli, predstavljaju jednu javnu ispravu koja u pravnom saobraaju slui kao dokaz da je navedeno vozilo registrovano u propisanom postupku i kao takvo, u formalnom smislu, osposobljeno za uestvovanje u javnom saobraaju. Prema tome, u konkretnom sluaju iako je okrivljeni istovremeno upotrebio lanu javnu ispravu i neovlaeno upotrebio pravi znak ne radi se o dva krivina dela ve o tzv. prividnom sticaju krivinih dela. (Iz Presude Okrunog suda u Subotici K. 395/08 od 22.09.2008. godine)
- 271 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Kao izvrilac krivinog dela falsifikovanja slubene isprave moe se pojaviti samo slubeno lice koje je inae ovlaeno da izda, odnosno overi slubenu ispravu, da unese odreene podatke u slubeni list, knjigu ili spis, s tim to izvrilac moe biti i odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu, a to svojstvo mora imati u vreme kritinog dogaaja. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. I 671/08(2) od 26.05.2008. godine)

540.

541.
Krivino delo - falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 2. KZ postoji i kada se utvrdi postojanje falsifikovane vozake dozvole koju je posedovao okrivljeni, na osnovu izvetaja MUP-a Beograd, a ne samo vetaenjem. Iz obrazloenja: Navod albe okrivljenog izjavljene protiv presude kojom je oglaen krivim zbog navedenog krivinog dela je neosnovan, kada se istie da se falsifikat mora utvrivati samo vetaenjem. Iz izvetaja MUP-a Beograd proizilazi da u njihovoj evidenciji ne postoji okrivljeni ve drugo lice sa generalijama koje ne odgovaraju generalijama okrivljenog, a sve imajui u vidu sadrinu sporne vozake dozvole. Stavljanje tuih registarskih tablica na svoje vozilo (okrivljeni nije sainio ispravu ve je upotrebio lanu javnu ispravu kao pravu) i upotreba istog vozila za vonju imaju obeleja krivinog dela falsifikovanje isprave. (Iz Presude Okrunog suda u Uicu, K. 618/07 od 19.12.2007. godine)

Kada se u linoj karti sa linim podacima jednog lica stavi fotografija drugog lica re je o krivinom delu falsifikovanja isprave, i to tako to je izvreno preinaenje javne isprave. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 2703/05 od 26.10.2006. godine)

542.

Kada okrivljeni na izdravanju kazne zatvora podnese laan nalaz konzilijuma lekara da bi dobio odobrenje za prekid izdravanja te kazne, uinio je krivino delo upotrebe lane javne isprave. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 3174/05 od 20.12.2005. godine)

543.

Falsifikovanje taksi dozvole predstavlja falsifikovanje javne isprave, s obzirom da ovu dozvolu izdaje nadleni organ Skuptine grada u skladu sa vaeim propisima. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 3117/05 od 31.10.2005. godine)

544.

Kada je upis okrivljene kao direktora preduzea, u trgovinskom sudu izvren na osnovu falsifikovane odluke, ovlaeno slubeno lice - radnik suda je doveden u zabludu da u javnoj knjizi upie neistinit sadraj a koji slui kao dokaz u pravnom saobraaju. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 2693/04 od 5.01.2005. godine)
- 272 -

545.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

546.
Zaposleni nema pravo na naknadu tete zbog izostale zarade za vreme voenja disciplinskog postupka, iako je disciplinska mera prestanak radnog odnosa ponitena zbog zastarelosti disciplinskog postupka, ako su u istim radnjama sadrana i obeleja krivinog dela za koje je pravosnano osuen. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da je protiv tuioca voen krivini postupak zbog krivinog dela falsifikovanje isprave zbog toga to je radi upotrebe pribavio diplomu Vie poslovne kole u Beogradu i tu lanu ispravu upotrebio kao pravu, predavi je neposrednom rukovodiocu Uprave javnih prihoda u Ljigu, po osnovu koje mu je uvean koeficijent za platu i za ovo krivino delo osuen je na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Kod napred utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je pravilno odluio kada je odbio tubeni zahtev tuioca za naknadu tete za izgubljenu zaradu zbog voenja disciplinskog postupka i izreene disciplinske mere prestanka radnog odnosa. Naime, u konkretnom sluaju disciplinska mera prestanka radnog odnosa ponitena je zbog zastarelosti voenja disciplinskog postupka. Meutim, ovaj disciplinski postupak voen je zbog povrede radne obaveze koja predstavlja ujedno i krivino delo za koje je tuilac pravnosnano osuen. Stoga je sud pravilno odluio kada je odbio tubeni zahtev tuioca nalazei da ne stoji odgovornost tuenika za naknadu tete jer je tuilac sam sebi, svojom protivpravnom radnjom, prouzrokovao tetu. To to je odluka o prestanku radnog odnosa ponitena zbog zastarelosti disciplinskog postupka ima uticaja samo na zakonitost ove odluke, na mogunost voenja disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere, ali ne moe biti razlog da zaposleni ostvari naknadu tete zbog izostale zarade usled voenja disciplinskog postupka. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. I. br. 239/04 od 11.10.2004. godine)

547.
Zastarelost krivinog gonjenja uinioca krivinog dela falsifikovanja isprave poinje od dana kad je krivino delo uinjeno bez obzira kad je posledica nastupila. Iz obrazloenja: Pogreno je stanovite niestepenih sudova da u konkretnom sluaju nije nastupila zastarelost krivinog gonjenja iz razloga da se, u konkretnom sluaju radi o trajnom krivinom delu i ija posledica traje due vreme. Ovakvo stanovite, po oceni Vrhovnog suda je pogreno, iz razloga to zastarevanje krivinog gonjenja poinje od dana kada je krivino delo uinjeno, a krivino delo je uinjeno u vreme kad je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kad je posledica nastupila. Niestepeni sudovi utvruju da je optueni predmetno krivino delo uinio na dan 15. maja 1997. godine, kada je upotrebio lanu ispravu kao pravu i to diplomu o poloenom zavrnom ispitu saobraajne kole. Kako je zahtev za sprovoenje istrage od strane nadlenog javnog tuioca stavljen dana 24. juna 2003. godine, znai po proteku relativnog roka zastarelosti za predmetno krivino delo, to je zahtev za zatitu zakonitosti republikog javnog tuioca osnovan, jer zastarevanje krivinog gonjenja poinje da tee od dana ka- 273 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO da je krivino delo uinjeno, a ne od dana dokle god posledica traje, kako to pogreno zakljuuju niestepeni sudovi, pa je sa iznetog Vrhovni sud, utvrujui da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan, preinaio niestepene presude i odbio optubu prema okrivljenom da je uinio krivino delo falsifikovanja isprave. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 22/04 od 3.06.2004. godine)

548.
Kada je od predaje lane fakultetske diplome (kadrovskoj slubi Narodne banke kod koje se okrivljeni zaposlio), prolo pet godina i rok za tu upotrebu zastareo, nije zastarela upotreba iste pri rasporeivanju okrivljenog na novo radno mesto direktora odeljenja. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim zbog krivinog dela falsifikovanja isprave. U albi branioca okrivljenog se navodi da je pogreno utvreno injenino stanje i povreen krivini zakon na tetu okrivljenog. Neosnovani su albeni navodi branioca da je u konkretnom sluaju nastupila relativna zastarelost krivinog gonjenja, jer je okrivljeni lanu ispravu diplomu predao kadrovskoj slubi 1996. godine, a krivina prijava je podneta posle est godina 2002. godine, usled ega je protekao rok od pet godina koliko iznosi relativna zastarelost gonjenja za ovo krivino delo. Ovi navodi se ne mogu prihvatiti jer je prvostepeni sud dao razloge, zato je naao da je vreme izvrenja krivinog dela 1999. godina. Okrivljeni je najpre predao kadrovskoj slubi Narodne banke lanu diplomu o zavrenom fakultetu, a zatim preko kadrovske slube upotrebio je kao pravu na taj nain to je 1999. godine rasporeen na novo radno mesto direktora sektora za koje je potrebna visoka struna sprema. Sve to uinjeno je sa znanjem i odobrenjem okrivljenog koji nije istakao prigovor na reenje o postavljanju na radno mesto direktora za koje je potrebna fakultetska diploma. Za krivino delo falsifikovanja isprave, falsifikovana isprava ne mora biti neposredno upotrebljena prema onom koji treba da na osnovu nje neto uini, ve ona moe biti upotrebljena i preko posrednika, a u konkretnom sluaju kadrovska sluba Narodne banke je bila posrednik i preko kadrovske slube okrivljeni je 1999. godine lanu diplomu upotrebio kao pravu, jer je tada na osnovu tako lane diplome doneto reenje o njegovom postavljanju na mesto direktora. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2902/03 od 20.11.2003. godine)

549.
Taksi dozvola predstavlja javnu ispravu, jer je izdaje nadlean organ Skuptine grada u skladu sa vaeim propisima. Iz obrazloenja: Okrivljeni je oglaen krivim da je upotrebio lanu javnu ispravu taksi dozvolu navodno izdatu za njegovo vozilo, tako to je prilikom redovne kontrole pripadnicima policije dao na uvid taksi dozvolu pod brojem za koji je utvreno da je izdata na ime drugog lica i za drugo vozilo. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 3117/03 od 31.10.2003. godine)
- 274 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO POSEBNI SLUAJEVI FALSIFIKOVANJA ISPRAVE (lan 356. Krivinog zakonika)

550.
Ukoliko lice izda ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlaenja ili u ime lica koje ne postoji, pri emu je tu ispravu potpisao svojim imenom, uz naznaku da to ini po ovlaenju izdavaoca isprave, uinio je krivino delo posebni sluajevi falsifikovanja isprave iz l. 356. st. 1. ta. 3. KZ Republike Srbije. Iz obrazloenja: Protivpravne radnje koje je izvrila okrivljena, prvostepeni sud je kvalifikovao kao krivino delo posebni sluajevi falsifikovanja isprave iz l. 356. st. 1. ta. 3. u vezi l. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ, pri emu nalazi da je okrivljena, kao higijeniar Zdravstvenog centra, napravila i upotrebila pet lanih recepata za podizanje lekova, koji predstavljaju javnu ispravu, tako to je u pet recepata navela imena svojih roaka, dijagnoze i terapije i overila peatom i faksimilom lekara, a zatim u apoteci podigla lekove. Stanovite prvostepenog suda da recept predstavlja javnu ispravu se ne moe prihvatiti kao pravilno. Koje se isprave smatraju javnim, propisano je Zakonom o optem upravnom postupku i Zakonom o parninom postupku. Prema odredbama ovih zakona, javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzee ili organizacija u vrenju javnih ovlaenja, koje joj je povereno Zakonom i njome se dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili utvruje. Recept kojim lekar propisuje izdavanje odreenog leka, pacijentu kod koga je utvreno postojanje neke bolesti, ne predstavlja javnu ispravu poto nije izdat u vrenju javnih ovlaenja. Pored toga, za postojanje krivinog dela posebni sluajevi falsifikovanja isprave iz l. 356. st. 1. ta. 3. KZ potrebno je da izvrilac krivinog dela izda ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlaenja ili u ime lica koje ne postoji, pri emu je neophodno da uinilac potpie ispravu svojim imenom, uz naznaenje da to ini po ovlaenju izdavaoca isprave. OJT u N... okrivljenu ne optuuje da je bilo gde navela da je utvrene radnje preduzela u ime lekara, niti je to sud u izreci presude utvrdio, te je prvostepeni sud prilikom pravne kvalifikacije krivinog dela povredio Zakon na tetu okrivljene. Drugostepeni sud je radnju okrivljene pravno kvalifikovao kao krivino delo falsifikovanje isprave iz l. 355. st. 1. KZ, nalazei da su se u opisanim radnjama stekla sva zakonska obeleja navedenog krivinog dela. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. 2/08 od 16.01.2008. godine)

FALSIFIKOVANJE SLUBENE ISPRAVE (lan 357. Krivinog zakonika)

551.
Pronevera konsumira falsifikovanje slubene isprave ukoliko izvrenje ovog krivinog dela slui za ostvarenje pronevere. Meutim, ukoliko je falsifikovanje slubene isprave ui- 275 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO njeno naknadno, u cilju prikrivanja pronevere - ostvarena su obeleja bia oba krivina dela u sticaju. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je naao da se u radnjama imenovanog optuenog stiu sva zakonska obeleja krivinog dela pronevera iz lana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika i krivinog dela falsifikovanje slubene isprave iz lana 357. stav 3. u vezi sa st. 1. i 2. istog Zakonika. Time je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio krivini zakon. U tom smislu, neosnovani su navodi albi optuenog i njegovog branioca kojima se ukazuje da su se u radnjama optuenog u konkretnom sluaju stekla obeleja krivinog dela posluga iz lana 365. Krivinog zakonika i da se radi o prividnom sticaju ovog krivinog dela sa falsifikovanjem slubene isprave. Naime, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je, prilikom davanja pravne ocene dela optuenog - i njegove radnje i njegove posledice cenio u njihovoj sveukupnosti, pa je pravilno utvrena visina protivpravne imovinske koristi steene izvrenjem krivinog dela pronevera iz lana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivinog zakonika, a da su radnje falsifikovanja slubene isprave iz lana 357. stav 3. u vezi sa st. 1. i 2. istog Zakonika izvrene naknadno, radi prikrivanja krivinog dela pronevere te da u tom sluaju predstavljaju samostalnu protivpravnu radnju koja nije konsumirana krivinim delom pronevere. Prvostepeni sud je u izreci (pod takom drugom) pobijane presude pravilno izostavio iz optunice one radnje falsifikovanja isprave koje su konsumirane izvrenjem radnje krivinog dela pronevera i posluile za izvrenje tog krivinog dela i zakljuio da se u odnosu na njih zaista radi o prividnom sticaju sa krivinim delom pronevera. Protivpravne radnje optuenog, opisane u taki drugoj izreke presude, su posluile za prikrivanje krivinog dela pronevere, pa time ne gube svoju samostalnost, niti pak krivino delo pronevera konsumira krivino delo falsifikovanje slubene isprave. Ovo zbog toga to svaka od tih radnji ima poseban umiljaj i to nije neophodno da izvrenje tih dela uvek bude meusobno povezano, usled ega se radnje falsifikovanje slubene isprave pojavljuju kao samostalne krivinopravne delatnosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, K.1. 3879/11(1) od 10.11.2011. godine)

552.
Kada je falsifikovanje slubene isprave posluilo za prikrivanje izvrenog krivinog dela pronevere, postoji realni sticaj izmeu ova dva krivina dela. Iz obrazloenja: albom okrivljenog, koji je oglaen krivim zbog dva krivina dela i to pronevere iz l. 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i falsifikovanje slubene isprave iz lana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pobija se prvostepena presuda, posebno u delu da falsifikovanje slubene isprave ne moe biti posebno krivino delo, jer je oigledno radnja izvrenja krivinog dela pronevere takva da ovo delo okrivljeni ne bi mogao izvriti, a da ne unese netane podatke u slubene knjige u pogledu vrednosti bonova, pa da u konkretnom sluaju ne moe postojati sticaj krivinih dela. Prvostepeni sud je dao potpune razloge zbog ega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiu elementi krivinog dela pronevere, a ne krivinog dela posluge s obzirom da je okrivljeni u periodu u trajanju od devet meseci prisvojio novac iz blagajne koji mu je bio poveren u radu, a pri tome je
- 276 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO znao da njegove finansijske mogunosti ne omoguavaju vraanje uzetog novca. Takodje, pravilno je prvostepeni sud naao da je okrivljeni preduzeo radnju prikrivanja manjka gotovog novca sainjavanjem slubenih isprava neistinite sadrine o broju i vrednosti bonova kao i ulaz novanih bonova u blagajnu preduzea, pa je na taj nain pravilno primenjen krivini zakon kada je zauzet stav da je falsifikovanje slubene isprave posluilo za prikrivanje izvrenog krivinog dela pronevere. Stoga postoji realan sticaj izmeu ova dva krivina dela. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K. 79/10 od 17. 5. 2010. godine)

Postoji krivino delo falsifikovanja slubene isprave kada zapovednik broda u brodski dnevnik unese neistinite podatke da je izvrio prevoz odreene robe koja nije utovarena. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K - 1928/06 od 19.06.2007. godine)

553.

554.
Predmet izvrenja krivinog dela falsifikovanje slubene isprave mogu biti samo slubena isprava, slubena knjiga ili spis. Iz obrazloenja: Predmet izvrenja krivinog dela falsifikovanje slubene isprave mogu biti samo slubena isprava, slubena knjiga ili spis, dok reenje i presuda predstavljaju pojedinane pravne akte dravnog organa kojima se reguliu pojedina prava i obaveze stranaka kao uesnika postupka, pa se kao takvi ne mogu smatrati ispravom u smislu navedenih zakonskih odredbi. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu K. 270/06 od 26.05.2006. godine)

Neoverena fotokopija slubene isprave nema karakter isprave i ne moe biti predmet krivinih dela falsifikovanja isprave i falsifikovanja slubene isprave. (Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, K. 274/06 od 20.06.2006. godine)

555.

Delo nema obeleja krivinog dela falsifikovanja slubene isprave, niti bilo kog drugog krivinog dela, ako je u dispozitivu optunice za jednog uesnika u sainjavanju i overavanju neistinitih ugovora navedeno da je postupao kao predstavnik optinskog fonda za graevinsko zemljite i puteve, a za drugog da je vlasnik preduzea, a nije oznaeno da su oni imali svojstvo odgovornog lica i da su ugovori imali karakter slubene isprave. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 72/04 od 25.04.2005. godine)

556.

Kada je uinilac falsifikovao slubenu ispravu da bi time prikrio zloupotrebu slubenog poloaja tada postoji sticaj krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja iz lana KZ i krivinog dela falsifikovanje slubene isprave iz lana KZ, a ne konsumcija drugog dela prvim. (Iz Presude Okrunog suda u Novom Sadu K. br. 137/03 od 19.04.2004. godine)
- 277 -

557.

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

NAVOENJE NA OVERAVANJE NEISTINITOG SADRAJA (lan 358. Krivinog zakonika)

558.
U radnji davanja lanih podataka slubeniku pote, u vezi sa poiljkom koja se alje, nema elemenata bia krivinog dela navoenje na overavanje neistinitog sadraja, jer se o tome ne sainjava nikakva isprava ili drugi dokument u vidu beleke ili izjave niti se podatak o prijemu poiljke unosi u kakvu knjigu ili drugu vrstu evidencije. Iz obrazloenja: to se tie krivinog dela - navoenje na overavanje neistinitog sadraja iz lana 358. stav 1. Krivinog zakonika, prvostepeni sud je pravilno naao da, u konkretnom sluaju, nema elemenata bia ovog krivinog dela, s obzirom da je, iz iskaza imenovanog svedoka - direktora Direkcije za pismonosne usluge Javnog preuzea Pota Srbije, utvreno da se, prilikom prijema poiljke od strane pote, ne sainjava nikakva isprava ili drugi dokument u vidu beleke ili izjave, niti se podatak o prijemu poiljke unosi u kakvu knjigu ili drugu vrstu evidencije. Poto navedene radnje, shodno takvom postupanju pote, nisu preduzete ni kada je okrivljeni poslao lekove - sredstva licima u inostranstvo, to je sud naao da se u konkretnom sluaju ne moe raditi o radnji izvrenja krivinog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. Naime, za ostvarenje bia krivinog dela navoenje na overavanje neistinitog sadraja iz lana 358. stav 1. Krivinog zakonika neophodno je da okrivljeni, dovoenjem u zabludu, navede nadleni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi togod neistinito, to moe da slui kao dokaz u pravnom saobraaju. To se u konkretnom sluaju nije dogodilo, budui da okrivljeni nije doveo u zabludu slubenika pote da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi togod neistinito, jer do overe sadrine poslatog paketa nije ni dolo, imajui u vidu da se prilikom slanja poiljke o njenoj sadrini ne sastavlja nikakva javna isprava, zapisnik ili knjiga. Zbog toga su suprotni albeni navodi tuioca ocenjeni kao neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, K.1 2518/11 od 04.07.2011. godine)

ZLOUPOTREBA SLUBENOG POLOAJA (lan 359. Krivinog zakonika)

559.
Ukoliko je krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja izvreno falsifikovanjem slubene isprave, tada je u pitanju prividni sticaj po osnovu konzumpcije - krivino delo falsifikovanja slubene isprave konzumirano je krivinim delom zloupotrebe slubenog poloaja.
- 278 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Najpre je pravnosnanom presudom utvreno da je imenovani okrivljeni u vremenskom periodu od 31.02.2006. do 20.05.2006. godine, u svojstvu predsedavajueg Skuptine navedenog privrednog drutva i pomonika direktora, dakle - kao odgovorno lice, na nezakonit nain sproveo postupak istupanja iz drutva i otkupa sopstvenog udela (iako nije imao svojstvo predsednika upravnog odbora drutva, zakazao je sednicu drutva, lanovima drutva je dostavio dnevni red za ovu sednicu u kome nije bilo naznaeno da e se odluivati o otkupu njegovog udela iz drutva, potom je sainio zapisnik sa sednice u koji je uneo neistinit podatak da je odlueno o otkupu njegovog udela kao osnivaa i na osnovu ovog zapisnika doneo odluku o otkupu sopstvenog udela u drutvu u naznaenom iznosu, i pri tome - mimo zakonom predviene procedure - sam utvrdio vrednost svog udela). Potom je sa imenovanim okrivljenim zakljuio fiktivne ugovore o zajmu od 31.03.2006. godine i kompenzaciji od 17.04.2006. godine, na osnovu kojih je dolo do prenosa novca na tekui raun navedene okrivljene. Odredbe odeljka XIII Zakona o privrednim drutvima propisuju osnove, uslove, postupak i nadlenost u sluaju prestanka svojstva lana drutva, kao i prava lana drutva koja ima po tom osnovu, a odredba lana 178. tog Zakona predvia da e opravdanost razloga za istupanje iz drutva nekoga lana, ukoliko mu se to pravo osporava od strane ostalih lanova, utvrditi iskljuivo nadlean sud u odgovarajuem postupku. Iz ovako utvrenih odlunih injenica proizlazi da je ovaj okrivljeni u kritinom periodu postupao u svojstvu odgovornog lica u navedenom Privrednom drutvu i da je prekoraenjem i korienjem svog poloaja sainio lane slubene isprave i time sebi pribavio korist - pogodnost da istupi iz drutva kao fiziko lice u trenutku i na nain kako to njemu odgovara, proizvoljno odreujui trinu vrednost udela, takoe suprotno zakonu, prenosei novac na svoj raun odnosno tekui raun svoje supruge. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u njegovim radnjama stiu sva obeleja krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja iz lana 359. stav 1. Krivinog zakonika, te da je, zbog toga, pogrean stav drugostepenog suda da se u navedenim radnjama ovih okrivljenih stiu zakonska obeleja produenog krivinog dela falsifikovanje slubene isprave iz lana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi lana 61. Krivinog zakonika. Naime, sainjavanje navedenih slubenih isprava sa neistinitom sadrinom u konkretnom sluaju predstavlja samo nain izvrenja krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja iz lana 359. stav 1. Krivinog zakonika, a ne radnju krivinog dela falsifikovanje slubene isprave, kako to pogreno zakljuuje drugostepeni sud. Dakle, navedeni falsifikati nisu bili sami sebi cilj, ve ih je okrivljeni sainio sa sveu i voljom da, zloupotrebom slubenog poloaja i ovlaenja, sebi pribavi korist, iz ega proizlazi i subjektivni element ovog krivinog dela - umiljaj okrivljenog. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 20/11 (1) od 13.04.2011. godine)

560.
U smislu krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja, korist se moe ogledati i u sticanju pogodnosti u vidu istupanja i izvlaenja udela iz privrednog drutva mimo zakonom propisanog postupka.
- 279 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: U smislu odredbi l. 445. i 446. Zakona o privrednim drutvima (koje propisuju prava lanova drutva sa ogranienom odgovornou i nain utvrivanja trine vrednosti udela), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni u konkretnom sluaju, istupajui iz drutva mimo zakonom propisanog postupka, bez odluke Upravnog odbora drutva i procene trine vrednosti svog udela od strane suda, proizvoljno odreujui trinu vrednost svog udela na navedeni iznos, pribavio sebi korist, u irem smislu, koja se ogleda u sticanju pogodnosti u smislu izvlaenja udela mimo postupka, a to u konkretnom sluaju predstavlja posledicu krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja iz lana 359. stav 1. Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 20/11 (2) od 13.04.2011. godine)

561.
Status odgovornog lica, u smislu odredbe lana 359. Krivinog zakonika, ne stie se samim deponovanjem potpisa kod banke. Iz obrazloenja: U zahtevu se iznosi da okrivljeni nije izvrio krivino delo prevare ve krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja. Meutim, ovi navodi se ne mogu prihvatiti, s obzirom da izvrilac krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja moe biti slubeno ili odgovorno lice, a imenovani okrivljeni nije imao taj status. Naime, prema dokazima u spisima predmeta, odgovorno lice u navedenoj samostalnoj trgovinsko-ugostiteljskoj radnji bio je prvoimenovani - sin okrivljenog, a odgovorno lice u naznaenoj STR "B." drugoimenovani. Okrivljeni je imao deponovan potpis kod navedenog privrednog akcionarskog drutva, ali mu ta injenica - pravo potpisa, ne daje ni na koji nain status odgovornog lica u smislu odredbe lana 359. Krivinog zakonika. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, K. 77/10 od 19.05.2010. godine)

562.
Kvalifikovanim oblikom krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja inkriminisana je ona zloupotreba slubenog poloaja kada je slubeno lice, korienjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granica svog slubenog ovlaenja ili nevrenjem slubene dunosti, pribavilo imovinsku korist u visini koja prelazi odreeni novani iznos. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud nalazi i da je prvostepeni sud povredio krivini zakon kada je okrivljenog oglasio krivim za produeno krivino delo zloupotreba slubenog poloaja iz lana 359. stav 4. u vezi stava 2. i 1. u vezi lana 61. Krivinog zakonika. Naime, lanom 359. stav 2. KZ, kao kvalifikovanim oblikom krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja inkriminisana je ona zloupotreba slubenog poloaja kada je slubeno lice, korienjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granica svog slubenog ovlae- 280 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO nja ili nevrenjem slubene dunosti, pribavilo imovinsku korist u visini koja prelazi iznos od 450.000 dinara, a stavom 3, kada je izvrenjem dela pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 1.500.000 dinara. Prema utvrenju prvostepenog suda, okrivljeni je navedene radnje izvrio u produenom trajanju, dakle u smislu lana 61. KZ, gde je u stavu 5. navedeno da ako produeno krivino delo obuhvata krivina dela ije je bitno obeleje odreeni novani iznos, smatrae se da je produenim krivinim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinanim delima, ukoliko je to obuhvaeno jedinstvenim umiljajem, to bi prema utvrenju iz izreke prvostepene presude, iznosilo preko 1.500.000 dinara. Prvostepeni sud, i pored toga, okrivljenog oglaava krivim po stavu 2. lana 359. KZ (po kom stavu je visina pribavljene imovinske koristi preko 450.000 din.), pa na ovaj nain prvostepeni sud pravi konstrukciju produenog krivinog dela po pojedinano najveem iznosu to je suprotno lanu 61. stav 5. KZ i tako datom pravnom kvalifikacijom krivinog dela optuenog stavlja u povoljniji poloaj, pa je time povreen krivini zakon to ovaj sud samo konstatuje. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 73/10 od 14. 4. 2010. godine)

Produeno krivino delo je jedno delo na koje se primenjuje jedan Krivini zakon, pa, ukoliko je zapoeta radnja produenog krivinog dela zloupotreba slubenog poloaja u vreme vaenja Krivinog Zakona Republike Srbije i uinilac nastavio da je kontinuirano vri i u vreme vaenja Krivinog zakonika, ima se primeniti Krivini zakonik, a Vee je ovlaeno da vodi rauna i odluuje o stvarnoj nadlenosti suda. (Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu K. br. 623/08 od 12.11.2008. godine)

563.

Faktiko je pitanje da li se kod krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja radi o pribavljanju obine koristi ili imovinske koristi. To zavisi od okolnosti sluaja, koje se moraju utvrivati u svakom konkretnom sluaju, i to prema vremenu izvrenja krivinog dela. (Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, K. 1894/07 od 11.10.2007. godine)

564.

565.
Pripadnik saobraajne policije koji pri obavljanju kontrole javnog saobraaja iskoristi svoj slubeni poloaj i pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist od 600,00 dinara, tako to zaustavi vozaa i za saobraajni prekraj naplati mu mandatnu kaznu 1.200,00 dinara, s tim to mu izda potvrdu na 600,00 dinara, a ostatak zadri, ini krivino delo iz lana 359. stav 1. KZ. Iz obrazloenja: Okrivljeni je prvostepenom presudom oglaen krivim zbog krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja iz lana 242. stav 1. KZ. On je kao ovlaeno slubeno lice MUP-a - saobraajne policije, prilikom obavljanja poslova i kontrole saobraaja iskoristio svoj slubeni poloaj i pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 600,00 dinara. To je uinio tako to je zaustavio uesnika u saobraaju zbog izvrenog prekraja i zatim mu naplatio novanu kaznu na licu mesta u iznosu od
- 281 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO 1.200,00 dinara, umesto da za taj prekraj napie prijavu sudiji za prekraje. Posle toga, on je izdao vozau potvrdu za izvreni saobraajni prekraj u iznosu od samo 600,00 dinara, a sve ovo kako bi preostali iznos primljenog novca zadrao za sebe. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 472/06 od 5.04.2006. godine)

566.
Ugovaranje posrednike provizije samo po sebi ne mora ukazivati na nameru da se nanese teta. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je osloboen od optube da je izvrio krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja iz lana 242. stav 1. u vezi stava 4. KZS. Preduzee u kome je okrivljeni bio direktor je proizvelo i prodalo osam uljanih transformatora. Prilikom prodaje ove robe drugom preduzeu, posredovalo je preduzee sa kojim je okrivljeni ugovorio posredniku proviziju. Prvostepeni sud je pravilno zakljuuje da pravnim poslom izmeu preduzea okrivljenog i posrednikog preduzea nije bilo odreeno postojanje rabata, kako je optunicom javnog tuioca predstavljeno, ve da je bila predviena posrednika provizija, a to proizilazi iz ugovora izmeu preduzea u kojem je okrivljeni direktor i preduzea posrednika. Pravilno je zakljuio prvostepeni sud da nije dokazano postojanje namere da okrivljeni iskoriavanjem slubenog poloaja nanesu tetu svom preduzeu, ve da iz izvedenih dokaza na glavnom pretresu proizlazi da su okrivljeni ugovorili dobar pravni posao koji je realizovan, a koji je preduzeu okrivljenog doneo dobit, pri emu je kao takav posao ocenjen i od strane upravnog i nadzornog odbora. Iz nalaza i miljenja vetaka finansijske struke, na koje stranke nisu imale primedbi, je utvreno da preduzee okrivljenog nije imalo tetu ve iskazanu dobit, pa su stoga navodi iz albe javnog tuioca kojim se osporava dati nalaz i miljenje neosnovani. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. 1817/04 od 5.08.2004. godine)

KRENJE ZAKONA OD STRANE SUDIJE, JAVNOG TUIOCA I NJEGOVOG ZAMENIKA (lan 360. Krivinog zakonika)

567.
Neophodan uslov za postojanje krivinog dela krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika neophodna je namera uinioca da se drugom pribavi kakva korist ili da mu se nanese kakva teta donoenjem nezakonitog akta ili na drugi nain. Iz obrazloenja: Kada je, na osnovu odredbe lana 441. stav 1. u vezi sa lanom 274. stav 1. taka 1. Zakonika o krivinom postupku, odbio kao neosnovan optuni predlog oteenog kao tuioca, podnet preko pu- 282 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO nomonika - advokata protiv imenovane okrivljene zbog krivinog dela krenja zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika iz lana 360. stav 1. Krivinog zakonika, prvostepeni sud je pravilno postupio. Naao je da delo koje je predmet optube, koje se okrivljenoj stavlja na teret, nije krivino delo. Prvostepeni sud je uvidom u spise predmeta Privrednog suda utvrdio da je okrivljena, postupajui kao sudija, preduzimala sve radnje u postupku pred privrednim sudom u skladu sa zakonom i svojim slobodnim sudijskim uverenjem, na ije odluivanje je oteeni kao tuilac imao pravo da podnosi redovne pravne lekove, to je i inio, a viestepeni sud po istima postupao O tome su u obrazloenju pobijanog reenja dati jasni, dovoljni i argumentovani razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj Sud, zbog ega su suprotni albeni navodi punomonika oteenog kao tuioca ocenjeni kao neosnovani. Naime, za postojanje predmetnog krivinog dela neophodna je namera izvrioca dela, u konkretnom sluaju sudije, da se drugom pribavi kakva korist ili da mu se nanese kakva teta donoenjem nezakonitog akta ili na drugi nain. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 2458/12 od 05.07.2012. godine)

NESAVESTAN RAD U SLUBI (lan 361. Krivinog zakonika)

568.
Kada je oteeni iskljuen iz politike stranke, predsednik disciplinske komisije koja je donela takvu odluku nije nesavesno postupao ako je takva odluka doneta po sprovedenom postupku po statutu stranke i kada je takvu odluku potvrdio izvrni odbor stranke. Iz obrazloenja: albenim navodima oteenog kao tuioca ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog reenja, jer je lanstvo u politikoj stranci dobrovoljno i u stranku se ulazi i iz stranke izlazi po pravilima koja ta stranka regulie svojim statutom. Onaj ko ulazi u odreenu politiku stranku podvrgava se voljno prihvaenim pravilima rada utvrenim pravilima i aktima te stranke, a krenje tih propisa moe voditi izricanju odreenih disciplinskih mera ukljuujui u krajnjem i meru iskljuenja iz stranke, kako je to predvieno statutom ove stranke. (Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, K. br. 1542/04 od 17.06.2004. godine)

PRONEVERA (lan 364. Krivinog zakonika)

569.
Za postojanje krivinog dela pronevera iz l. 364. KZ potrebno je da se na osnovu izvedenih dokaza utvrdi da je radnjom okrivljenog ostvaren i subjektivni element ovog krivinog de- 283 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO la a to je namera da se prisvajanjem novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu,preduzeu,ustanovi ili drugom subjektu ili radnji sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Iz obrazloenja: Oalbenom presudom Prvi osnovni sud u Beogradu je okrivljenog primenom odredbe l. 355. taka 2. ZKP oslobodio od ogpube da je izvrio krivino delo pronevera iz l. 364. st. 2. u vezi st. 1. KZ. Odredbom l. 364. st. 1. KZ je predvieno da e se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartiju od vrednosti ili druge pokretne stvari, koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Krivino delo je i po oceni Apelacionog suda svreno prisvajanjem novca, hartije od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, a prisvajanjem se smatra ostvarenje mogunosti kasnijeg korienja te stvari, koje moe biti izvreno na razliite naine (pa i na nain na koji je to uinio ovde okrivljeni), ali to prisvajanje, shodno odredbi ovog lana treba da bude izvreno u nameri da uinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa s obzirom na to, svako prisvajanje ne mora se smatrati krivinim delom pronevere, ve je sud duan da u svakom konkretnom sluaju utvruje i postojanje namere da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist preduzetom radnjom prisvajanja novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari. U konkretnom sluaju, na osnovu izvedenih dokaza, ne moe se utvrditi postojanje te namere, s obzirom pre svega na injenicu da iz izreke presude proizilazi da je vrednost predmetnog agregata 12.515 evra ili u dinarskoj protivvrednosti 960.000,00 dinara, a vrednost ugovorenog posla izmeu okrivljenog i oteenog je 100.000,00 dinara odnosno 210.490,00 dinara, kako to okrivljeni iskazuje. Zatim, iz odbrane okrivljenog se utvruje da se agregat nalazi kod njega, pokriven odgovarajuim folijama, to znai da ga nije otuio i iz toga naplatio svoje potraivanje, ve eka, kako se brani u ovom postupku, da se zavri suenje pred Trgovinskim sudom u Beogradu i to po njegovoj tubi, pa se time zakljuuje da je on ovaj agregat zadrao kao obezbeenje plaanja a ne u nameri da njegovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. Shodno tome, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da u konkretnom sluaju nema dokaza za postojanje subjektivnog elementa bia krivinog dela pronevera iz l. 364. st. 2. KZ, odnosno nema dokaza da je okrivljeni predmetni agregat prisvojio u nameri da time sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa je na osnovu pravilno utvrenog injeninog stanja i pravilne primene zakona prvostepeni sud u ovoj krivino-pravnoj stvari pravilno odluio da donese oslobaajuu presudu primenom odredbe l. 355. st. 2. KZ, ime se zakljuuje da su albeni navodi tuioca neosnovani. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu K. 1 788/11 od 04.08.2011. godine)

570.
Proneveru moe izvriti i okrivljeni koji nije u stalnom radnom odnosu ve je zaposlen po ugovoru preko omladinske zadruge. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni je oglaen krivim daje prisvojio 4.500,00 dinara koji mu je poveren u radu u saobraajnom preduzeu tako to je kao zadrugar omladinske zadruge bio angao- 284 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO van na poslovima konduktera - prodavca karata u vozilima po kom osnovu je zaduio karte u iznosu od 4.500,00 dinara koje je prodao, a novac nije predao na blagajni oteenog preduzea ve ga je zadrao za sebe, ime je izvrio krivino delo pronevere. Neosnovano se albom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda sa obrazloenjem da okrivljeni nije bio u stalnom radnom odnosu u preduzeu te da rad po ugovoru ne predstavlja rad u preduzeu, pa time nije ni ostvaren elemenat krivinog dela pronevere, obzirom da svaki rad u preduzeu predstavlja osnov za izvrenje krivinog dela pronevere bez obzira da li je okrivljeni u stalnom radnom odnosu ili je bio zaposlen u preduzeu po ugovoru za privremeno obavljanje poslova. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. 1919/06 od 1.09.2006. godine)

571.
Kada je radnja falsifikovanja prethodila protivpravnom prisvajanju i predstavlja sastavni elemenat obeleja krivinog dela pronevere, radi se o prividnom sticaju na osnovu supsidijarnosti. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom optueni je oglaen krivim zbog izvrenja krivinog dela pronevere. Okrivljeni je u nalogu radi omoguavanja protivpravnog prisvajanja novca u slubene isprave tednih uloga unosio podatke da su vlasnici rauna podizali novac, pritom falsifikujui njihove potpise na nalozima svojim potpisom i peatom oteene banke overio te lane podatke. Ocenjuje se kao neosnovan navod u albi da sud nije u potpunosti reio predmet optube s obzirom na to da da je optuenom optunicom stavljeno na teret i krivino delo falsifikovanja slubene isprave, s obzirom na to da da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je naao da u konkretnom sluaju nema sticaja izmeu krivinog dela pronevere i falsifikovanja isprave. Radi se o prividnom sticaju po osnovu supsidijarnosti, jer je radnja falsifikovanja prethodila protivpravnom prisvajanju i predstavlja sastavni elemenat obeleja krivinog dela pronevere, a to je prvostepeni sud pravilno utvrdio u pobijenoj presudi. (Presuda Vrhovnog suda Srbije K. 1413/05 od 06. juna 2006. godine)

PRIMANJE MITA (lan 367. Krivinog zakonika)

572.
Za postojanje krivinog dela primanje mita iz lana 367. stav 1. KZ nije neophodno da je slubeno lice u vezi sa zahtevanim ili primljenim poklonom ili drugom koristi i izvrilo slubenu radnju. Iz obrazloenja: Za postojanje krivinog dela primanje mita iz lana 367. stav 1. Krivinog zakonika nije neophodno da je slubeno lice u vezi sa zahtevanim ili primljenim poklonom ili drugom koristi i izvrilo
- 285 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO slubenu radnju, pa to to sud u prilog svog zakljuka navodi, da je okrivljeni B. ostavio okrivljenom A. na volju da u okviru svog slubenog ovlaenja izabere slubenu radnju i nain na koji e cilj biti ostvaren, nikako ne opravdava zakljuak prvostepenog suda da je okrivljeni B, bio svestan da moe uiniti delo pa je na njega pristao. (Reenje Apelacionog suda u Beogradu, K1 Po1. 6/11 od 6. 9. 2011. godine)

573.
Krivino delo primanje mita iz lana 367. stav 2. KZ, moe da izvri samo slubeno lice koje u okviru svog slubenog ovlaenja moe da izvri ili ne izvri odreenu radnju. Iz obrazloenja: Krivini zakonik u lanu 367. stav 2. propisuje krivino delo primanje mita kao delo koje ini slubeno lice koje zahteva ili prima poklon ili drugu korist, ili koje primi obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da bi, u okviru svog slubenog ovlaenja, izvrio slubenu radnju koju ne bi smeo da izvri, ili da ne izvri slubenu radnju koju bi morao da izvri. Iz toga proizilazi da lice koje prima mito, da bi se u njegovim radnjama stekla sva obeleja navedenog krivinog dela mora biti slubeno lice, mora da zahteva ili primi poklon ili drugu korist, ili u krajnjem sluaju da primi obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog, te da u okviru svog slubenog ovlaenja izvri ili ne izvri odreenu radnju. Iz sadrine Statuta Narodne banke proizilazi da je za davanje dozvole (licence), ili ukidanje dozvole (licence) iskljuivo ovlaen guverner. Lica koja uestvuju u postupku sastavljanja odreenih odluka i akata koje potpisuje guverner samo su struno osoblje Narodne banke Srbije (NBS) koje priprema nominalni tekst odluka, ali nisu ovlaena lica u smislu predmetnog Statuta i lana 367 stav 2 KZ. Guverner NBS ne potpisuje ''samo formalno'' akte. Potpisivanje konstitutivnih akata, kakva je predmetna dozvola, nije samo ''forma''. To podrazumeva da je konkretni akt proitan i da postoji saglasnost sa sadrajem, a potpis je konfirmacija te saglasnosti, pri emu se, u krajnjem sluaju, smatra da je potpisnik akta formalno i donosilac tog akta. Bez tog potpisa, predmetni akt faktiki i ne postoji, ve predstavlja samo nacrt, koji sa pravnog gledita, nema nikakvu snagu i ne moe proizvesti nikakve posledice. Uloga Guvernera NBS je stoga ''krajnja'', jer on konano odluuje po zahtevu za dozvolu. Time je i jedino ''ovlaeno lice'' u smislu gore navedenih zakonskih odredbi, jer je po Statutu NBS institut ''potpisa guvernera'' potvrda ovlaenog lica. Zakon o NBS propisuje da Guverner NBS moe da poveri vrenje odreenih ovlaenja svojim zamenicima, viceguvernerima i dr. Meutim, u konkretnom sluaju ne postoji odluka kojom je Guverner NBS prenosio ovlaenja vezana za davanje predmetne saglasnosti. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, K1. 6601/10 od 27. 12. 2010. godine)

574.
Ako sud utvrdi da je optueni primio novac za vreme preduzimanja slubene radnje, njegovo delo treba kvalifikovati kao primanje mita iz lana 254. stav 3. Krivinog zakona Republike Srbije. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K 7/07 od 26.06.2007. godine)
- 286 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Krivino delo primanja mita je svreno samim prijemom poklona od strane uinioca. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, K. I 704/05 od 23.02.2006. godine)

575.

DAVANJE MITA (lan 368. Krivinog zakonika)

576.
Okrivljeni je izvrio krivino delo davanja mita kada je slubenom licu, koje odluuje o njegovim pravima, dao novac i pored toga to od slubenog lica nita zauzvrat nije traio. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom okrivljeni kineski dravljanin je oglaen krivim da je u prostorijama GSUP-a Beograd, inspektoru za strance uinio poklon da u okviru svojeg slubenog ovlaenja izvri slubenu radnju koju bi morao izvriti davanje miljenja u vezi zahteva za dobijanje vize njegovoj supruzi, tako to je doao da se interesuje da li je iz ambasade stigao zahtev u vezi izdavanja vize za njegovu suprugu, pa kada mu je inspektor zatraio putnu ispravu radi utvrivanja podataka predao mu paso u kome se nalazila novanica od 50 eura. Kada mu je inspektor vratio novanicu, okrivljeni pokuava da novanicu ugura u dep inspektoru, a kada ni to ne uspeva novanicu je stavio na sto ispod papira koji su se nalazili na stolu ispred inspektora. U toku postupka je jo utvreno da je okrivljeni prilazei policajcu rekao: "ovo je za sok", i da nita od njega nije zahtevao za uzvrat. Prema zakljuku suda, okrivljeni je novac dao da bi svedok dao pozitivno miljenje u vezi sa dobijanjem vize, odnosno da izvri slubenu radnju koju bi morao izvriti. Okrivljeni prilikom davanja novca nije zahtevao od svedoka da da pozitivno miljenje, te stoga prema stavu suda okrivljeni je samo zahtevao od svedoka dajui mu novac da izvri slubenu radnju koju bi inae morao da izvri. Neosnovani su albeni navodi branioca okrivljenog koji se odnose na povredu krivinog zakona u odnosu na nameru okrivljenog, da namera okrivljenog nije bila da podmiti svedoka, da s obzirom na njegovo slabo poznavanje jezika i odsustvo stvarne namere da podmiti svedoka su okrivljenog doveli u takvu situaciju da je on praktino svojim ponaanjem insistirao da inspektor primi ast, odnosno da ni jednog trenutka okrivljeni nije traio da svedok uradi bilo ta u vezi predmeta. Ovo sa razloga to je jedan od oblika radnji izvrenja krivinog dela davanja mita samo davanje poklona. elja za predajom poklona, se ispoljava tako to okrivljeni prolazi iza stola i pokuava da novanicu ugura u dep inspektora, pa kada ni to nije uspelo novanicu je stavio na radni sto inspektora ispod papira. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, K. br. 2216/04 od 15.09.2004. godine)
- 287 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO

Nije mogu pokuaj ovog krivinog dela u sluaju obeanja poklona, odnosno u situaciji kada je slubeno lice primilo obeanje poklona i pristalo na obavljanje odreene slubene radnje, jer je svakom delatnou koja znai obeanje delo ve svreno. (Iz Presude Okrunog suda u Beogradu K. br. 879/03 od 5.03.2003. godine)

577.

TRGOVINA LJUDIMA (lan 388. Krivinog zakonika)

578.
Kao nain izvrenja krivinog dela trgovine ljudima iz lana 388. Krivinog zakonika, teke materijalne prilike podrazumevaju takvo imovinsko stanje svake oteene - ona nema sredstava za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba (ishranu, odeu, stanovanje) ili se nalazi u takvim ivotnim okolnostima koje podrazumevaju da su joj novana sredstva neophodna za sopstveno leenje ili za leenje nekog teko obolelog lana ue porodice, a da, pri tom, nema nikakvih drugih mogunosti da do novanih sredstava doe. To je dovodi u stanje nude, zbog ega je prinuena da do tih sredstava dolazi iskljuivo pruanjem seksualnih usluga. Iz obrazloenja: Radnje izvrenja krivinog dela trgovine ljudima, iz lana 388. Krivinog zakonika, koje je optunicom okrivljenima stavljeno na teret, predviene su alternativno i taksativno nabrajane u stavu 1. istog lana. Optunim aktom Vieg javnog tuilatva je ovim optuenima, kao nain izvrenja krivinog dela trgovine ljudima iz lana 388. KZ, stavljena na teret zloupotreba tekih prilika oteenih i pretnja. Oba ova naina su u stavu 1. lana 388. zaista predviena, kao nain izvrenja ovog krivinog dela. Meutim, analizom injeninog opisa optunog akta, vidljivo je da se teke materijalne prilike oteenih, osim to se navode kao nain izvrenja krivinog dela, ne opisuju na konkretan nain, pa se ne vidi u emu se teke materijalne prilike svake od oteenih sastoje, a za koje su optueni saznali, potom iste zloupotrebili, te oteene naveli na pruanje seksualnih usluga. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, K. I 5681/10(1) od 18.01.2011. godine)

579.
Alternativno je propisana radnja izvrenja krivinog dela trgovine ljudima (lan 388. stav 1. Krivinog zakonika) i moe se izvriti vrbovanjem (nagovaranjem) tj. zloupotrebom tekih prilika, ali ne i "korienjem" tekih prilika oteenog.
- 288 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO Iz obrazloenja: Oalbenom presudom je nadleni Vii sud oglasio krivim imenovanog za krivino delo iz lana 388. stav 1. Krivinog zakonika i osudio na kaznu zatvora. Uvaavanjem albe njegovih branilaca, a i po slubenoj dunosti, Apelacioni sud je okrivljenom ukinuo pomenutu presudu Vieg suda i predmet vratio na ponovno suenje. Naime, albama branilaca osnovano se istie da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. Prvostepeni sud u izreci navodi da je optuena "vrbovala oteene korienjem njihovih tekih prilika ". Pri tome je nejasno zato on koristi izraz "korienje ako zakonodavac koristi izraz "zloupotreba, to je radnja izvrenja vrbovanja. Zbog toga je u ovom delu izreka nejasna, to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. (Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 3610/10(1) od 20.10.2010. godine)

580.
S obzirom da je jedan od naina izvrenja krivinog dela trgovine ljudima (lan 388. stav 1. Krivinog zakonika) korienje tekih prilika drugog - sud to mora utvrditi u svakom konkretnom sluaju i za to dati odgovarajue razloge, jer je - u protivnom - izreka prvostepene presude nerazumljiva i ne moe se ispitati. Iz obrazloenja: albama branilaca okrivljene osnovano se istie da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. U izreci prvostepene presude se neka lice navode samo po imenima (bez prezimena I dr.). Ovako pomenute oteene oito nisu poznate ni sudu, identitet tih lica nije utvren, pa je nejasno kako je prvostepeni sud utvrdio njihove prilike uopte, a naroito na koji nain je ustanovio da su njihove prilike teke. Prvostepeni sud u izreci samo navodi da je okrivljena, korienjem tekih prilika oteenih, iste vrbovala. Meutim, nije navedeno koje su to prilike i kao ih je okrivljena koristila tj. zloupotrebila a radi postizanja odreenog cilja - vrenja prostitucije, kako dalje proizilazi iz injeninog opisa prvostepene presude. Iz toga proizilazi da izreka nije razumljiva, to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku. Prvostepeni sud nije dao ni dovoljne ni valjane razloge zato smatra da su po imenima navedene oteene vrbovane, na osnovu kojih to dokaza utvruje, na osnovu kojih injenica i okolnosti je utvrdio da su one vrbovane korienjem njihovih tekih prilika - jer nema nijednog razloga o tome. albama branilaca se osnovano istie da ni injenino stanje nije potpuno ni pravilno utvreno. Pre svega, prvostepeni sud nije utvrdio one injenice i okolnosti koje se odnose na prilike oteenih. U spisima prvostepenog suda postoje podaci o imovinskim i porodinim prilikama samo jedne od njih a to proizilazi iz razloga prvostepene presude, u kojima sud - interpretirajui iskaz ove oteene - navodi imovinske i porodine prilike. O drugim licima, koja se u izreci navode kao oteeni, nema nikakvih podataka. Pored toga, prvostepeni sud ne utvruje na koji nain su ostala lica, osim dve oteene - vrbovane, kako su dole u kontakt sa okrivljenom, ta su se dogovarale, itd. Prvostepeni sud e u ponovnom postupku utvrditi identitet lica, zatim materijalne i druge prilike svih oteenih, te na osnovu tih podataka izvesti zakljuak o tome da li su te prilike uopte teke i
- 289 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO dati razloge zbog ega smatra da su oteene bile u tekim prilikama. Prvostepeni sud mora utvrditi i to kako su i ostale oteene, koje se samo po imenu spominju, vrbovane te kakav je dogovor postignut izmeu njih i okrivljene. (Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, K.I 3610/10(2) od 20.10.2010. godine)

581.
Krivino delo trgovine ljudima iz lana 388. stav 1. Krivinog zakonika se, izmeu ostalog, moe izvriti upotrebom sile ili dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi pasivnog subjekta ili zloupotrebom poverenja. Njegova posledica je liavanje ili ograniavanje slobode i prava drugog lica (pre svega, slobode kretanja ili slobode odluivanja). Iz obrazloenja: Prema oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio injenino stanje u ovoj krivinoj stvari i za to je dao jasne i uverljive razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. Naime, okrivljeni je doveo oteenog u zabludu, obeavi da e ga odvesti u Italiju radi kupovine proteze i vetake ruke. Zatim je zloupotrebio poverenje koje je oteeni prema njemu imao, poznavajui ga od roenja a budui da je lako mentalno zaostao i invalid bez obe ruke. Zbog toga mu je bila stalno potrebna pomo a inae je povodljiv i sklon tuim uticajima, to je sud utvrdio iz nalaza i miljenja komisije vetaka od 07.04.1998. godine. Okrivljeni je odveo oteenog u Bosnu i Hercegovinu (emu se protivila majka oteenog), a zatim vratio u Srbiju - sve.u periodu od avgusta 2002. godine pa do 11.6.2007. godine. Za to vreme je oteenog odravao u zabludi, tako to mu je obeavao da e mu kupiti stan i lokal od novca koje ovaj isprosi, drei ga sve vreme uz sebe i spreavajui mu slobodu kretanja. Kada je oteeni pokuao da pobegne, primenio je silu prema njemu, pri emu su mu pomagali imenovani okrivljeni, svako u odreenom periodu, za navedene novane iznose. U tome im se maja meseca 2007. godine pridruio I treeimenovani okrivljeni, stavljajui se prvookrivljenom na raspolaganje tako to su oteenog odvozili do mesta gde je prosio, nadgledali ga, obilazili, dolazili da pokupe novac koji je isprosio, koji bi mu zatim predavali. Na kraju bi oteenog i dovozili u njegovu kuu. Ovaj prvookrivljeni je isproeni novac uzimao sebi i koristio ga iskljuivo za sticanje sopstvene koristi. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, k. 12018/09 (1) od 24.09.2009. godine)

Kod ovog krivinog dela cilj je eksploatacija. Imajui u vidu odredbe lana 3. Protokola UN za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, eksploatacija obuhvata, minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili slubu, ropstvo ili odnos slian ropstvu. (Iz Presude Okrunog suda u Niu K. br. 224/05 od 4.11.2005. godine)

582.

583.
Optueni su izvrili krivino delo trgovine ljudima tako to su ilegalno prevozili strane dravljane u inostranstvo, jer ta lica nisu imala posao u svojoj zemlji, pa su bili prinueni kao
- 290 -

KRIVINO-MATERIJALNO PRAVO nekvalifikovani radnici da prihvate bilo kakav posao na zapadu, a okrivljeni su koristei njihovu materijalnu situaciju u cilju eksploatacije njihovog rada u inostranstvu, uestvovali u njihovom prevoenju na zapad i za to primali odreenu naknadu. Iz obrazloenja: Svo troje optuenih oglaeni su krivim da su zloupotrebili zavisnost i teke prilike 34 turska dravljanina kurdskog porekla i uestvovali u njihovom ilegalnom prebacivanju iz Turske preko granice Srbije i Crne Gore do Beograda. Oni su ih prevozili radi predaje drugim licima i posredovali u predaji u cilju eksploatacije njihovog rada u inostranstvu, a sve u cilju sticanja koristi u vidu naplate za prevoz do italijanske granice od svakog dravljanina iznos od 2.500 do 4.000 eura. Radi toga stupili su u kontakt sa turskim dravljanima od kojih su preuzimali prihvat ovih lica na granici i prevozili ih do Beograda i Paneva gde su ih smetali radi daljeg transporta iz Beograda. Sve ove injenice ukazuju na pravilnost zakljuka da se u radnjama optuenih stiu obeleja krivinog dela trgovine ljudima, jer je delo uinjeno prema vie lica. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kz. br. 483/04 od 25.05.2004. godine)

KRAA ORUJA I DELA BORBENOG SREDSTVA (lan 414. Krivinog zakonika)

584.
Za postojanje krivinog dela kraa oruja i dela borbenih sredstava nije od znaaja okolnost da oruje i borbena sredstva nisu na adekvatan nain obezbeena i uvana od strane vojske. Iz obrazloenja: Sa sigurnou je izvedenim dokazima utvreno da su optueni, na nain kako je to predstavljeno u izreci presude, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, svesni da ine zabranjene radnje koje predstavljaju krivino delo, ije izvrenje su hteli, dakle - postupajui sa direktnim umiljajem, najpre makazama presekli ice i kroz proseeni prolaz uli u krug kasarne, zatim - seenjem katanca na ulaznim vratima magacina i skidanjem blombe sa vrata magacina i sanduka sa orujem, prisvojili puke oznaene u izreci: est pukomitraljeza, jedan lovaki karabin, jedan pitolj signalni i 24 okvira za automatsku puku, ija vrednost je 600.000, oo dinara. Poneto su stavili u dva sanduka i u gepeku automobila odvezli u selo a sledeeg dana elektrinom brusilicom uklonili fabrike brojeve. Prigovor branilaca (da se radi o krivinom delu iz lana 414. stav 1. Krivinog zakonika, jer je kraa izvrena provaljivanjem u magacin prethodnim seenjem katanca na ulaznim vratima i skidanjem blombi i otvaranjem sanduka u kojima se oruje nalazilo) - ne stoji. Pri tome je sud prihvatio procenu vojske da je vrednost ukradenog oruja i okvira preko 600.000,oo dinara. Prigovor branilaca (da je naoruanje slabo obezbeeno i uvano od strane vojske) je bez uticaja u ovom postupku, mada je svakako, s obzirom na vrstu i koliinu oruja odloenog neposredno pored ulice kojom prolaze civili, stepen i intenzitet te zatite u uvanju morao biti vii. (Iz Presude Vieg suda u aku, K. 39/10 od 16.07.2010. godine)
- 291 -