Вы находитесь на странице: 1из 12

Pravni poredak, pravna norma,

izvori prava
Pravni poredak i sistem
 Pravni poredak. Društveni poredak
(ekonomksi, moralni, običajni). Prirodni
poredak
 Prirodni zakoni i društveni zakoni

 Pravni poredak je jedinstvo pravnih normi i


ljudskog ponašanja po tim normama koje se
ostvaruju shodno utvrđenom načelu
zakonitosti i odgovarajućim društvenih i
pravnim vrednostima
Sastav pravnog poretka
 Četirielementa
 Normativan deo – norme i pravni akti

 Faktičan deo – ponašanje ljudi po normama

 Zakonitost

 Vrednosni deo

 Logički povezani elementi


Pravna norma
 Razlikovanje od pojedinačnih članova i paragrafa
 Vrste: apstraktne i konkretne; opšte i posebne
 Dva glavna elementa: dispozicija i sankcija. Dodatni su
pretpostavka sankcije i pretpostavka dispozicije
 Pretpostavka dispozicije je uslov ili rok za nastupanje dispozicije
 Dispozicija je glavno pravilo ponašanja. Naređujuće,
zabranjujuće, ovlašćujuće i deklarativne dispozicije.
 Dispozicije sa pravnim standardima (neodređenim pojmovima),
alternativne dispozicije, kumulativne dispozicije, dispozicije sa
diskrecionom vlašću.
 Dispozitivne (zamenljive) dispozicije – autonomija volje iznad
zakona
Sankcija
 Sekundarno pravilo ponašanja za prekršioca
dispozicije i primarno pravilo ponašanja za
državni organ koji treba da sprovede sankciju
 Podložnost prekršioca dispozicije sankciji je
pravna odgovornost. Krivična, građanska,
disciplinska, prekršajna odgovornost.
 Telesne, imovinske i moralne sankcije.
Važenje pravnih normi
 Teritorijalno važenje pravnih normi. Važenje prostora u pravu
 Vremensko važenje pravnih normi – pravilo je da važe aktivno, tj
u budućnosti (pro futuro). Retroaktivnost je izuzetak
 Stupanje na snagu pravne norme. Vacatio legis. Promulgacija.
Pravnosnažnost.
 Sukob normi. Vremenski – lex posterior derogat legi priori. Sukob
po opštosti primene – lex specialis derogat legi generali
 Retroaktivnost – povratno dejstvo pravne norme. Tri uslova: 1)
da prethodni pravni akti nisu postali pravnosnažni, 2)
retroaktivnost mora biti izričito predviđena i 3) mora biti povoljnija
od prethodne pravne norme
Sistem pozitivnog prava
 Pravna ustanova
 Pravna grana

 Pravna oblast. Javno i privatno. Materijalno i


formalno. Međunarodno i unutrašnje.
Pravni akt
 Pravni akt kao psihički akt. Unutrašnji akt volje i
razume koji je materijalizovan. Stvaranje normi.
 Ništavi i rušljivi pravni akti.
 Forma pravnog akta – skup materijalnih činilaca i
načina pomoću kojih se on stvara i ispoljava – 1)
nadležnost, 2) postupak i 3) materijalizacija
 Sadržina pravnog akta – glavni element (izjava volje
koja stvara pravne posledice) i sporedni element
(označavanje akta)
Opšti pravni akti (izvori prava)
 Materijalni i formalni izvor prava. Dva sistema formalnih izvora –
kontinentalni i anglosaksonski.
 Ustav. Zakon. Zakonici. Podzakonski propisi. Sudski precedenti.
Sudska praksa. Pravna nauka.
 Zakon je opšti pravni akt sa najvećom pravnom snagom posle
ustava.
 Formalni i materijalni pojam zakona
 Osnovni i obični zakoni. Posebni (specijalni) zakoni – budžet,
skupštinski poslovnik
 Zakonodavni postupak – nacrt, predlog zakona. Pretres na
odboru, plenumu. Vacatio legis, stupanje na snagu,
promulgacija, suspenzivni veto.
 Pozakonski propisi predstavničkih organa ili vlade.
 Ustav - Vrh pravne hijerarhijske lestvice
 Ustav u materijalnom smislu – organizacija
državne vlasti i načela celokupnog pravnog
poretka.
 Pisani i nepisani ustavi. Jednodelni i
višedelni. Čvrsti i gipki.
Ostali izvori
 Običaj.Tri uslova – opštost, vršenje i svest o
ispravnost
 Ugovor. Ratifikacija

 Sudski precedent. Sudska praksa


Pravni subjekti
 Fizičkai pravna lica
 Pravna i poslovna sposobnost.
Testamentalna, radna, deliktna i procesna
sposobnost.
 Podela pravnih lica

 Zastupnik

 Imovina