KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

ANALIZA I TUMAENJE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Dragana avi
Saetak: Finansijska analiza predstavlja odabir, ocenu i interpretaciju finansijskih podataka radi sagledavanja poslovnih performansi i finansijskog poloaja preduzea. Osnovni cilj analize je obezbeivanje informacija za donoenje poslovnih odluka. Postoje razliiti metodi analize, a najee se koristi analiza pomou finansijskih pokazatelja. Kljune rei: finansijska analiza, finansijski pokazatelji Summary: Financial analysis refers to selection, evaluation and interpretation of financial data for the purpose of examining the performances and financial position of a business. The basic aim of the analysis is provision of information useful for making business decisions. There are various methods of analysis, and among them the analysis by financial ratio is used most frequently. Key words: financial analysis, financial ratio

Uvod Analiza finansijskih izvetaja predstavlja istraivanje i merenje odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija, kako bi se ocenio finansijski poloaj, uspenost i likvidnost poslovanja preduzea. Rezultati finansijske analize prvenstveno objanjavaju proteklo poslovanje, ali ako se pravilno protumae mogu dati odreene naznake ta se tim povodom moe oekivati u budunosti. Analizom trenda prikazanih podataka u finansijskim izvetajima, poreenjem sa podacima drugih preduzea i izraunavanjem korisnih koeficijenata dobijaju se informacije potrebne za donoenje poslovnih odluka. Na primer, odluke o odobravanju kredita, kupovini akcija ili opreme obavezno se oslanjaju na rezultate finansijske analize. Metodi analize finansijskih izvetaja U analizi finansijskih izvetaja koriste se sledei metodi: Horizontalna analiza; Vertikalna analiza; Racio analiza; Analiza trenda. Horizontalna i vertikalna analiza Postoje razliita shvatanja horizontalne i vertikalne analize. Prema jednom, horizontalna analiza predstavlja poreenje bilansnih pozicija tekue i prethodne godine. Promene izmeu tekue i prethodne godine mogu se izraziti u apsolutnom iznosu (razlika = tekua godina prethodna godina) ili relativnom izosu (razlika/prethodna godina)x100. Vertikalna analiza predstavlja vid analize u kojoj se odreena bilansna pozicija iskazuje kao 100%, a ostale pozicije se iskazuju kao % od te osnovne pozicije. Najee se kao osnovne pozicije tretiraju ukupna aktiva, ukupna pasiva i prihodi od prodaje.1
1

Dragana avi, saradnik u nastavi, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, Srbija Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 105-107

70

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Prema drugom shvatanju, vertikalna analiza predstavlja poreenje monetarnih iznosa za tekuu godinu sa iznosima iz prethodne godine, odnosno poreenje obraunskih perioda. Horizontalna analiza podrazumeva poreenje jednog preduzea sa drugim preduzeima u istoj delatnosti ili sa prosenim vrednostima u odreenoj delatnosti.2 Racio analiza Racio analiza ili analiza pomou finansijskih pokazatelja najei je metod analize finansijskih izvetaja. Pokazatelji ili racio brojevi predstavljaju odnose izmeu dve bilansne pozicije, odnosno njihove kolinike. Pokazatelji imaju vrednost samo kada su pravilno protumaeni. Tumaenje pokazatelja vri se u odnosu na odreene standarde. Standardi za poreenje i tumaenje mogu biti: Standardi koje postavlja sam analitiar, a koji su odraz njegovog iskustva; Prosek grane u kojoj preduzee posluje; Istorijski pokazatelji datog preduzea (pokazatelji iz prethodnih godina); Pokazatelji sadrani u planovima preduzea; Standardi uobiajeni u literaturi.3 Pokazatelji (koeficijenti, indikatori) mogu se grupisati na razliite naine. Naredne dve tabele prikazuju grupe finansijskih pokazatelja, ta ti pokazatelji predstavljaju, kao i najvanije koeficijente iz pojedinih grupa. Tabela 1. Grupisanje finansijskih pokazatelja4
Pokazatelji Finansijske strukture Odraavaju Odnos izmeu pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja Brzinu kojom se kratkorone bilansne pozicije pretvaraju u gotovinu Sposobnost preduzea da uredno isplauje dospele obaveze Poveanje vrednosti kapitala Primeri Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja Odnos dugoronog duga prema sopstvenim izvorima Koeficijent obrta zaliha Koeficijent obrta kupaca Koeficijent obrta dobavljaa Opti racio likvidnosti Posebni racio likvidnosti Stopa poslovnog dobitka Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Aktivnosti

Likvidnosti

Rentabilnosti

Tabela 2. Klasifikacija finansijskih pokazatelja5

Pokazatelji Profitabilnosti Odraavaju Performanse preduzea i njegovih rukovodilaca Efikasnost upotrebe sredstava Primeri Prinos na uposleni kapital Bruto i neto dobit kao procenat od prihoda od prodaje Neto obrt sredstava Obrt zaliha Period naplate potraivanja Period isplate dugovanja

Efikasnosti rukovodstva

2 3

Rada Stojanovi, Finansijsko izvetavanje, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2007, str. 273 Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum Beograd, 2008, str. 105 4 Vladimir Zaki, Slavia ukanovi, Finansijsko raunovodstvo, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, 2008, str. 311 5 Rada Stojanovi, Finansijsko izvetavanje, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2007, str. 275

71

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis Finansijski Finansijsku strukturu i stabilnost preduzea Koeficijent zaduenosti Koeficijent kapitala u odnosu na sredstva Koeficijent tekue i Ubrzane likvidnosti Zarada po akciji Koeficijent cena/zarada Prinos od dividende Pokrie za dividendu Neto sredstva po akciji

Investicioni

Odnos izmeu broja obinih akcija i njihove cene i dobiti, dividendi i sredstava preduzea

Koeficijenti profitabilnosti Koeficijenti profitabilnosti odraavaju mo zaraivanja preduzea i kljuni su koeficijenti u proceni finansijskog uspeha. Apsolutni iznos ostvarene dobiti nema veliki analitiki znaaj, jer veliina preduzea koje ostvaruje dobit moe dosta da varira. Potrebno je dobit uporediti sa veliinom preduzea koja se moe izraziti koliinom uposlenog kapitala ili ostvarenog prihoda. Najvaniji koeficijenti profitabilnosti su: Prinos na uposleni kapital; Procenat bruto dobiti; Neto profitna mara. Prinos na uposleni kapital meri odnos ostvarene dobiti (pre plaanja kamata i oporezivanja) i angaovanog kapitala. Rauna se po formuli: dobit prinos na uposleni kapital = x100% angaovani kapital Procenat bruto dobiti predstavlja maru koju preduzee ostvaruje na prihod od prodaje. Rauna se po formuli: bruto dobit procenat bruto dobiti = x100% prihod od prodaje Neto profitna mara rauna se po formuli: dobit pre odbijanja kamate i oporezivanja neto profitna mara = x100% prihod od prodaje Niske mare ukazuju na loe performanse, ali mogu biti izazvane trokovima irenja poslovanja (lansiranjem novog proizvoda, poveanjem trinog uea i sl.). Visoke mare znak su dobrog upravljanja i rukovoenja, ali mogu podstai konkurenciju. Koeficijenti efikasnosti rukovodstva Koeficijenti efikasnosti ili koeficijenti obrta ocenjuju brzinu kojom se pojedine kratkorone bilansne pozicije pretvaraju u gotovinu. Najvaniji koeficijenti efikasnosti su: Neto obrt sredstava; Koeficijent obrta zaliha; Period naplate potraivanja; Period isplate obaveza. Neto obrt sredstava meri efikasnost rukovodstva u generisanju prihoda od neto sredstava koja su im na raspolaganju. Rauna se po formuli: prihod od prodaje neto obrt sredstava = x100 uposleni kapital (neto sredstva ) Koeficijent obrta zaliha rauna se po formuli: trokovi prodatih proizvoda koeficijent obrta zaliha = zalihe Broj dana tokom kojih se zaliha dri rauna se po sledeoj formuli:

72

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

zalihe x 365 trokovi prodaje Nizak koeficijent (vei broj dana) pokazuje da je obrt zaliha sporiji. Razlog moe biti nedovoljna tranja robe, loa kontrola zaliha, poveani trokovi skladitenja i osiguranja i sl. Meutim, rukovodstvo moe kupovati vee koliine zaliha da bi iskoristilo trgovinske rabate ili izbeglo manjak zaliha. Period naplate potraivanja rauna se po formuli: potraivanja od kupaca period naplate potraivanja = prihod od prodaje sa odloenim placanjem Period naplate potraivanja treba porediti sa utvrenom kreditnom politikom. Ako je 30 dana uobiajeni kreditni period, tada i prosean period naplate treba da bude oko 30 dana. Dui period naplate ukazuje na lou kreditnu kontrolu. Period isplate obaveza predstavlja kreditni period koji preduzee ostvaruje od dobavljaa. Rauna se po formuli: rauni obaveza period isplate obaveza = kupovina na kredit Dui period otplate moe predstavljati za preduzee izvor besplatnog finansiranja, ali tada se ne ostvaruju popusti za promptna plaanja. Takoe, produeno vreme plaanja znai da preduzee ima problema sa likvidnou. Finansijski koeficijenti Za merenje sposobnosti preduzea da izmiruje kratkorone obaveze koriste se dva koeficijenta: Koeficijent tekue likvidnosti; Koeficijent ubrzane likvidnosti. prose no vreme trajanja jednog obrta =
Koeficijent tekue likvidnosti (opti racio likvidnosti) meri sposobnost preduzea da izmiruje obaveze kada one dospevaju. Rauna se po formuli: obrtna sredstva koeficijen t tekue likvidnosti = :1 tekue obaveze Preduzee sa koeficijentom tekue likvidnosti od 2:1 ili veim, ima dobru kreditnu sposobnost. Visok koeficijent se moe javiti usled visokih zaliha i potraivanja ili visokih nivoa gotovine, pa u tumaenju treba biti obazriv. Koeficijent ubrzane likvidnosti (posebni racio likvidnosti) pokazuje da li preduzee ima dovoljno resursa (potraivanja i gotovinu) za izmirenje kratkoronih obaveza. Uobiajena vrednost koeficijenta je 1:1. Rauna se po formuli: obrtna sredstva zalihe koeficijen t ubrzane likvidnost i = :1 tekue obaveze Za ocenjivanje dugorone finansijske pozicije preduzea koriste se sledei koeficijenti: Koeficijent zaduenosti; Koeficijent kapitala u odnosu na sredstva.
Koeficijenti se raunaju na sledei nain: koeficijen t zaduenosti = zajmovi gotovina x100% uposleni kapital

akcijski kapital + rezerve x100% uposleni kapital Visok koeficijent zaduenosti (nizak koeficijent kapitala u odnosu na sredstva) pokazuje da se vei deo poslovanja finansira zajmovima. Nizak koeficijent zaduenosti (visok koeficijent kapitala u odnosu na sredstva) znai da vei deo dugoronog kapitala predstavlja sopstveni kapital. koeficijen t kapitala u odnosu na sredstva =

73

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Preduzee moe imati visok koeficijent zaduenosti ako ostvaruje relativno stabilnu dobit i ima sredstva koja su pogodna kao garancija za zajmove. Koeficijenti investitora Investicioni koeficijenti ocenjuju prinos na uloena sredstva. U ovu grupu spadaju sledei koeficijenti: Zarada po akciji; Koeficijent cena/zarada; Prinos na dividendu; Pokrie za dividendu. Zarada po akciji predstavlja deo dobitka koji se isplauje akcionarima u vidu dividendi. Rauna se po formuli: neto dobitak zarada po akciji = broj akcija Koeficijent cena/zarada predstavlja odnos trine cene akcije i neto dobitka po akciji i dobija se primenom sledee formule: trina cena koeficijen t cena / zarada = neto dobitak po akciji Prinos na dividendu je procenat dividende koju akcionar ostvaruje u odnosu na trinu cenu akcije. Rauna se po formuli: dividenda po akciji prinos na dividendu = x100% trina cena akcije Pokrie za dividendu je odnos izmeu raspoloive dobiti i dividendi koje se isplauju iz dobiti. to je vie pokrie za dividendu, to je verovatnije da e se tekui nivo dividende odrati u budunosti. Koeficijent se izraunava na sledei nain: isplacena dividenda po akciji pokrice za dividendu = zarada po akciji Analiza trenda
Za bolje razumevanje finansijske pozicije preduzea, potrebno je pregledati trend rezultata. Tumaenje odreenog koeficijenta moe biti razliito ako se posmatra jedna ili vie godina. Na primer, ako preduzee ima niske koeficijente likvidnosti za odreenu godinu, to obino ukazuje na problem sa likvidnou. Meutim, ako se niski koeficijenti likvidnosti pojavljuju nekoliko godina i imaju tendenciju porasta, tada je slika drugaija: preduzee moe da opstane i prevazie problem u budunosti.

Znaaj i ogranienja analize finansijskih izvetaja

Analiza finansijskih izvetaja daje odgovore na sledea pitanja: Da li preduzee ostvaruje adekvatnu zaradu? Da li preduzee efikasno koristi raspoloiva sredstva? Da li je ulaganje u preduzee sigurno ulaganje? Da li preduzee moe da ispuni svoje obaveze na vreme? Za odgovore su zainteresovani mnogi subjekti. Kreditore i dobavljae interesuje finansijska stabilnost, odnosno solventnost i likvidnost preduzea. Akcionare i potencijalne investitore zanima sposobnost preduzea da stvori vrednost, odnosno informacije o sadanjim i buduim prinosima, stabilnosti prinosa, ceni akcija i dividendi i sl. Rukovodstvo preduzea razmatra sve aspekte poslovanja i kljune koeficijente u svim kategorijama. Ogranienja finansijske analize su: Veina finansijskih izvetaja se priprema na osnovu stvarne ili realne cene pa se efekat inflacije ne uzima u obzir.

74

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Finansijski izvetaji mogu sadrati proizvoljne procene i cifre koje se zasnivaju na prosuivanju (odreivanje vrednosti zaliha i neispunjenih ugovora). Na mo zaraivanja preduzea mogu uticati faktori koji nisu prikazani u finansijskim izvetajima (jaka uprava, obuena radna snaga). Poreenje finansijskih izvetaja slinih preduzea moe dovesti do pogrenog zakljuka, ako se koriste razliite raunovodstvene politike ili razliite formule za izraunavanje pojedinih koeficijenata. Koeficijenti se ne mogu koristiti kao jedini test efikasnosti, ve zajedno sa ostalim odgovarajuim metodima (horizontalnom, vertikalnom, analizom trenda i sl.).6

Zakljuak
Analiza finansijskih izvetaja svodi se na uporeivanje odreenih bilansnih pozicija i izraunavanje koeficijenata. Koeficijenti ocenjuju razliite dimenzije poslovanja: profitabilnost, likvidnost, finansijsku stabilnost, investicione mogunosti preduzea i sl. Ukoliko se uporede sa istim pokazateljima iz prethodnih godina moe se izvesti zakljuak o razvojnom trendu preduzea. Slino tome, ako se uporede sa koeficijentima drugih preduzea, moe se sagledati poloaj preduzea u odnosu na konkurenciju. Pouzdanost zakljuivanja na osnovu koeficijenata zavisi od pouzdanosti podataka na osnovu kojih su izraunati. Stoga je revizija finansijskih izvetaja preduslov valjane analize. Izraunate koeficijente potrebno je pravilno protumaiti. Potrebno je znati ne samo ta koeficijenti znae, ve ta znae njihove promene i koji su standardni koeficijenti. Na osnovu analize sastavlja se izvetaj o trenutnoj poziciji preduzea koji predstavlja osnovu za planiranje aktivnosti s ciljem poboljanja poslovanja preduzea u budunosti. Primer: Tabela 3. Bilans stanja7
Sredstva/ Izvori Zemljite Graevinski objekti i oprema (nabavna vrednost) Ispravka vrednosti gra. obj. i opreme Graevinski objekti i oprema (sadanja vrednost) Ukupno: Osnovna sredstva Zalihe Potraivanja od kupaca Gotovina Ukupno: Obrtna sredstva UKUPNA AKTIVA Dugoroni dug (12%) Akcijski kapital (10din. po akciji) Akumulirani dobitak Obaveze prema dobavljaima UKUPNA PASIVA
6 7

(u 000 din.)
Iznos Iznos 31.12.05 31.12.06 64.6 451.2 70.0 381.2 445.8 300.0 240.8 3.4 544.2 990.0 200.0 300.0 198.3 291.7 990.0 63.2 451.2 75.0 376.2 439.4 370.8 210.2 3.0 584.0 1023.4 60.0 334.1 302.5 326.8 1023.4

Rada Stojanovi, Finansijsko izvetavanje, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2007, str. 286 www.eknfak.ni.ac.yu

75

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Tabela 4. Bilans uspeha8

Prihod/Rashod Neto prihodi od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda Bruto dobitak Trokovi prodaje, uprave i administracije Trokovi amortizacije Poslovni dobitak Finansijski rashodi (kamate) Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak Dividende Akumulirani dobitak

(u 000 din.)
Iznos Iznos 31.12.05 31.12.06 2.240.8 1.745.4 495.4 220.0 32.0 243.4 24.0 219.4 60.2 159.2 79.6 79.6 2.681.2 2.072.0 609.2 325.0 37.8 246.4 62.0 240.2 76.0 164.2 82.1 82.1

Tabela 5. Rezulatati finansijske analize

Koeficijenti Koeficijenti profitabilnosti Prinos na uposleni kapital Procenat bruto dobiti Neto profitna mara Koeficijenti efikasnosti rukovodstva Neto obrt sredstava Koeficijent obrta zaliha Period naplate potraivanja Period isplate obaveza Finansijski koeficijenti Koeficijent tekue likvidnosti Koeficijent ubrzane likvidnosti Koeficijent zaduenosti Koeficijent kapitala u odnosu na sredstva Koeficijenti investitora Zarada po akciji Koeficijent cena/zarada Prinos na dividendu Pokrie za dividendu 2006 24.08 22.72 6.10 2.62 5.60 28.61 1.18 1.8 0.70 37,50 62.20 4.91 5.09 9.82 50.00

Tumaenje rezultata finansijske analize

8

www.eknfak.ni.ac.yu

76

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Koeficijenti profitabilnosti su povoljni i relativno stabilni. Koeficijenti likvidnosti ukazuju da preduzee nema dovoljno likvidnih sredstava za izmirenje kratkoronih obaveza. Oni su se smanjilii u 2006. u odnosu na 2005. godinu, pa rukovodstvo preduzea mora biti oprezno da se takav trend ne nastavi. Koeficijenti zaduenosti i kapitala u odnosu na sredstva povoljniji su u 2006. godini jer se smanjilo uee pozajmljenih u ukupnim izvorima finansiranja, odnosno poveano je uee sopstvenog kapitala. Period naplate potraivanja od kupaca se smanjio u 2006. u odnosu na 2005. godinu to je za preduzee dobar znak jer kupci izmiruju svoje obaveze u okviru dogovorenog kreditnog perioda od 30 dana. Literatura: [1] [2] [3] [4] [5] Kneevi, G., (2008) Analiza finansijskih izvetaja, Beograd, Univerzitet Singidunum Pavlovi, V., (2008) Teorija i analiza bilansa, Beograd, Megatrend univerzitet Stojanovi, R., (2007) Finansijsko izvetavanje, Beograd, Savez raunovoa i revizora Srbije Zaki, V., ukanovi S., (2008) Finansijsko raunovodstvo, Novi Sad, Visoka poslovna kola strukovnih studija www.eknfak.ni.ac.yu

77