Izdaa: OLJA IVANOVSKA

11000 Beograd
IJulevar revolucije 543/A
Na osnovu miJjenjll Republikog komitett za kulturu
broj 413-467/89-06 od 14.3.1989. godine ne plaa sc po
rez n promcl.

'rat: 1.000 primcraa
.lampa: RO "OraKln Srni - Sab:c
COLIN BENNETT
PRAKTINE
TEHNIKE
PUTOVANJA KROZ
VREME
BEOGRAD, 1990.
,
I
Naslov originala:
"PRACTICAL TIME TRAVEL"
b,
Colin 8(DIIIII

11,0(.on. Publish/III: Group, LTD, GrCI Bri/ain, 1980.
Sva PfVQ pfl'Jtampavon}u, p'o{flio / prtralvono, I cdl
ni il I vidu izvoa, II bilo kom obI/ku pr/drova i:ovat.
ISBN O 85030 203 X (UK)
O 87728 457 I (USA)
86 1U367 07 2 (VU)
pf,yod:
Oljo 1vanovska
Omnka lvanovska
Hrcrl/zla:
Vuk Slambolovi
K I/ge il is/e serijI:
REINKARNACIJA
PRAKTICNE TEHNIKE PSlIlICKE SAMOODBRANE
EZOTERICNA FILOZOFIJA LJUBAVI l BItAKA
KAKO SE CITA AURA
KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST
KTNO, KRISTALNA KUGLA I MAGIJSKO
OGLEDALO
PRAKTICNI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM
ZIVOTU
PROBLEMATIKA SEKSUALNE CISTOTE U
IlERMETiZMU
KOSMICKA DOKTRINA
MlSTICNA KASALA
6

S A D R1AJ:
SUDI/D
Uvod
l'oXIDUI
'
I. Pripreme la putovanje kroz vreme:
.
telepatija I S
2. Kreacija i projekcija misaonih oblika
2
4
3. Struktura vremena
.
I 4. Putovanje kroz vreme i gledanje u knsta
4
0
5. Hipnotiki raktor u koncentraciji
.
.
4
5 6. Psihika koncentracija i kontemplacija
56 7. Pre-natalna realnost i sanjarenja
60 8. Sistematizovanje napora
70 9. Psihika i druga pomona sredstva
79 10. Prethodne inkarnacje i aura
11. Brzo postizanje rezultata 86
UVOD
Toliko ljudi uver/ivo kaie: nSiguran sam da sam tiveo
ral/ljcu da se, i kada Ile bi bilo drugih dokaza o stvaro
sti metempsihoze. dosta oklflQ I odbacivanju njihovog
verovanja kao pogrenog. Drllgi, koji I svojoj svesti Ile
llose odreene tragove seanja o ranijem poslojanju,
imali su iskustva istog lipa ali ih pOlisktu I umu kao
udna I uzncmlravqua. To su esto ljUl koje nepozna
lo ispl/njava s/rohom i tile ZI/atoli /lapor da svoje I/eob
janvo iskUS/Io etiketiraju kao wpogrello seanje".
Tipian primer ow' vhre je da se doe pn;; pm nl neko
meslo a da je udno i neobjanjivo pozlIato I blisko.
Mo(a prepoznajete ulicu i morski pejza! I dajete sebi
razumIlO objanjnll da!te /0 videli na flekoJJ% grajj;
a da s/e zaboravili gdl' i kada.
Molda imoll'illSI;lIkl;vI/O QSt'COlljl' da jt' soba /I slar/n
skoj kuCi koju SII' poseIili prvi pUl nekada bilo vaa, Ov
de je objanjllIje sa zaboravlenom jOlograj1jom )o
maflj!' lIverIjiva,
C
lSIO je lako uslalIovifj da ona II/kada
nije III bila snimljena. Ili, pOl/ova, moda razg/edale pl'
illU, posmalrate prostralla movarno Ilo lli pealli' (Ii
l! II pustin)i koje :allstavlju dah ...
010 pO:II/m - IIzvikujl'le - bio sam OVI/P rallijl'!"
Rei izl('/p slvie brzo da bisrl jh zalstavilI i ko od dtl
jp sa vama bno e vas udilO pog/t'dali jer, / jedillolII
smislu u kome va prijatel moe da shvati, 0110 to sie
rekli Ilije railO. Medulim, pitalIje ko)l' iskrsava u )'amo
lilje da li je to ist/na, ve nrIto sasvim drugo.
Otkrili ste da prepoznajele meSlo, osobe ili sp/el okolI/O
Sli o kojima u /lOb/ajl'lIom smislu Ile moete lIiIta da
ZIIa/l. Odkuda OI/da pOlie oseaj bliskosti? Jo je illle
feslll tllije kada se pri pIli sfetnu dve osobe koje Sll pa
Ipuli sIralIci I oseaju uzajamflu bliskost. Veliina Ia
kvih ljudi OIU t'l'l1l1tllll simpatiju" osea kao V/IIII {N'
thodlloj pziSlllIcijl.
,
Primer melempsiho7,C
.00 primlr lPI0m5|h02P I|0I00|m0 5|tj K0j jP dt'-
I0QII0 | 0I|t|/0 50vP5tI0 |5|0I/ | 00l00Pn u Kn}2vOc-
05II0 0h-0 h|IP)
,
-0 ,l00Pm )0I|0PII0 l0dcII}0.
l L0mt'0 0m0n0 2 10tlm0 I|0 |C|(j|JI' 15.3,19/0,
udtr|t 2u0|0 )t'|00d|Sg|| |(PlKu PX0I|dr|I|t!. 1r|
tmw 05P 5mrf dtl0 mjK0 jP S0tIj00 dtI.( dC 0j|C0
0}0v|0 rcK0j0j.,%0m0, l|0m0} P50 d0 0c. |50m
lP 05|0v|0 20uPPK. I0|u St'0c m00, 0v0k0 ...` 0-
K02lgu| IuK0m0 V'|uu 0P0P. 05P |r| d0I|050n 5P 0-
n0v0 m0j.D 0 j' |5l00 lq0|P|jttt K0j0 }P 5m0|l00
d0 jr I0 IPud(j rtnK0O0C{c |tIIIl0 dP|P|0.
%0jK0 ||mP /|(jP 0|0um|Dm. 0 r0lP, 0Pr0C(j0 K0j0j
5P r0n{|P rIdPld 05|0r|0 ju }c t/ uvPIt'IQu 00 ISP lIt'P
m0| d0 m0 dtCc. 08II{jP, II0 5|l||u05||K0 j 5P0n5I,
d000 (P I|0\'II 0It|Ku 0d PXtII|r|nP.
,0mCP, IIcm0j I'|5P t00Pju cU St j05 jtdIl0m r00|l|
K00 |I'0jP dMP, rP 020 0|CPIII0 2qjPdn0.
O-d0 0m0n0JI lO, 0l0 0|Kr0 00 jP |/1Idt|0 tI u5K0-
l0 2mm | d0 n0.\ 0|20nCt'. 0l0d0 8r 22. I!0vPm0I0.
JPdII0 0d 0|2|l0K|0 5t' l0t0 S( 00t'tlm0 K00 t-
X0Iltllt|0, 00JI' n 0ruK0, |m00 jP III0 IIjP lPK0CP 50 v-
d0II | 5|IK05n05l| K0jc 5u 5vP K0mlPIlI00P I .( ..
//|II k0d0 jc dPt' 0t'P0 d0 50(j 0\0 I|t .\'tIIn0 PX0|I-
drI|hc I//0I|rP PP O0|g0. P0r0jPn0 uI0JI' .tv0Cl0-
0

0110 5|0 Sc d00d00 t\0nt/1||OIIc' Ig0j. Jd0n Od

lh 0000q}0 m0I0m0 d0 0mt'IIcm0 0 20 05l0c I'Q.I'
uutPn| n0 kIgu K0ju 5m0 Il0vc. 0d|:'Q| Stt 0vP|
02I|0KnjP fO 0dm0r l %0IlIrc0P, dP I|0P0I00Pn0 d0-
\'0}Ic0 II(jP 00 0| tX0ndln0 jP5|c. P|t' jP 0qPdn0m
l0d05n0 u2v|Knu0, .0 d0.1v0P 50m 00 I'ldP0PIIIO
IPS|PnK0 u CIV'cI|0m
L|IIjPnC0 jC 00 00 }P 20 vlPmP PX0rI0rn|nP 05Plc
rd0m roS0 0v0rK0 5v0SlcI|K0 1 CrvPn|m m0h/0"
m0 I d0 jP dP|c' |0 v|dP0.
0d0 jP |m00 P|l 0d|IIP, h0m r9| 2 Lh|H |0-
n0-P / Ph(ju, 0P0 }P d0 lC0 0 l0u %ullI K0j }P
10
ud0{jPn 5I0ln0m0 m|{0 0d PhQ0, K00 0 5v0m d0mu.
0K }P l0 0v0l0 00u2|m00 ju }P CPt0| P5|0 jP 0|5-
P00 dPI0(t llC0ju 0 ov0m ,mII/I, (frleru" t t!cC.
j20djc nPK0 0d 5K05Kh dru0

\'0 I/Ptt0 d0 Il05P

mP 5v0 mI120. U2 m0ll rtl05|0vKu d0 0| r/P5l0 |2

II}PIIP l|P| m00 0|| 5|lI|0, ld5|P0IIjtm 5P 502l|00
d0 0vcK K0 jP mPh0V0 K00 mu20 05l0j| t0 jt
08Id0 ud0\0C KI0|0 vlttvrP 110 5|0 5P h0nI c'9 l0-
d|0.1Q0n|20v0I|je 5u5rP| 0d0dP0jC I|Sl0 IIQP l0c-
II0.1dm0h 0 }rrP02n00, 20l|0 |r0 2u d0jPvr0l
Ku| K0ju jP d0 dPl0Q0 0.|00| d0tt.'V 0d0|Kt 0

dr-
C lt1dc||0} 20 vrtItlP IIjt'Il0 lP|h0dIIP I||.0O0C(jP.
Reinkarnacia lalfla
10t'I|l0\'dr/(r0rICu.'Kl I5|r02P0 | |50C PX0I|dr0 0-
vd-cP|, 0l0 jP 1917. 00|/:' |0K0m 00l?lvK0 l|u 1l0tI||
5PPt0K 0lKrP0|g0 rPlIIK0l0II0CP (tt 2v0rl0 |llKuJ 0
IIIP. LP0 I0K 0l d000j0 K0mc jP 5Iqjn0 I5u1lV0
P00 0500 jP / 5v0j0j 02n0l0} KI|j2l 0 m|5||0|m0 |
m00v|m0.
%0| utI|u, 02II0| K00 Hn0l 180I|, 2 m0II05|l/U |l 0|-
2n| IIId0-0 11/1 P9Pr0-|5|0II0m J0t|lt, |tml0 jP IIPK0|-
K0 0drI0 lP 0|50r|0 d0dd0}0 | IgQ0P0 0KuC5lI'0 jt'
0 rcu5|PI|0 0r2 d0m0II0.
JrdI|0 d0I|0, 0S0P l n000vKu, d0m0lII }c 5vl0||0 n0
I/PKu m0IIjP I, d0k }P PK00 02d0lCu, 2vuK00 jt' 0ul-
mu|Cu 0d 20d0 K0}0 jP r|0d00 IgP0v0m 0K0jn0m
050d0Iu. t60K K0}| SP tld0 I 0|2|II 0dm0ll_P d0Ir-
00 I r0|tSI90P00.
,Z05|0 K0l5|5 lu 0urmu||Cu:| 1tm0| ml j0 vr0l|1||0
jP m0j0``
P0t'd0II0 PX0ndr0 0vd-Pt' jt VP0 Sl0 II
5l08K0 .m m0Ig0 um0|0II0 tt 05I 0d 2m0 0r0K0|0
PO.fOVli'II0g lil Crn0 0n(j0 0Klu2rn0K0||dtlm0.0}|
.|( ,P |Iu| d0mu Il0 150n-0.
,Z05l0 Jm0 .rtIIIl!| Pv0: 0(j0 20 uIIllI0qjP dv0r|5lP
JI dPSIl0|(jP 00I|0dP5n0j 5|r0I||, 0| jP |2mPn0 2Pr-
II
Jeml pos/e smrli prethodnog lame. POlIOVO. za vreme c
remollija/nog s/uienja aja. dete je ltaiJo posebnu olju
od porecelalla za ie poslojanje Ilije ZIlOO li jedan od
kaludera ali je sluajIlO prOI/adelia / sobi u kojoj su bile
spakovane lomille fllle stvari. HrOl/iarka ovog dogaa
ja bila je I sama ml/I onima kaji SII ekali da se prol/a
e IlpOZllata Jola.
Ovog pula jr dosta retelIO da se raVasIlI sum1ua i da
uverava"je o ii\'olll 10 zemli pre sadainjeg treba da de-
luje Ila ljude da 1( sumnjqu II svoju razboritost i da l!
odbacuju m/Jljellje o svom 1I0blajl'llom osetal/ju.
Zl mlIOXl. malda i za VeiIIII Qllih koji itaju ovu klljlgu.
pravQ pUQU(' I/('e bili: .Da li sam liveo ral/ijer u
_Gde, kada i pad kojim uslovima jp bila moja prethodna
Iflkamacljar. Tako pitanj!' nie u sl/protllosli sa toko
vima moderog flaul/og miljenja o Idejl .m!la 1/ prosto
r i vremeIIII koju je !ormullsao %inowskl a usvojio Ed-
1iI/KtOIl.
Svi zI/amo da mollmo ( da stvamo) putllj(' mo u prosto
r. a smJo je nauka. sa svojim postIJIatom o kontillllll
mil prostor-vrl'me. poela da uvita prosIOr i vreme kao
razlitI izrazi jldnog i istog !lIuJamemalllog matema
tikog kOlclta.
Sa take g/NJ/ta IIIajmanjt' teore/skl mogunosti ovo
zIIai da IIauka lIema lIiJta da kale protiv rozllllmostl
puloVll/ja u vremelll. Za Qstvarlvanje, to lIijt vie ad
problema kako Ila drugaii I/aill posmatrati koml
lII/i prostor-vreme. ZapadIla ku/wra Ilie do sada Iz
wadila llle za pUlOvlllje kroz vrl'lIl' onako kako Sl' PI/_
iije kroz prostor, ali to Ilije dokaz protiv. ve praktiOI/
problem koji iskrsava pred ljude da ga ref kako znaju i
umeju.
Dunne-ovo eksperimCllisall.c vremenom
J. W DUline, poznali IIlunik i pro/esar mallmatike.
proveo je vei deo svog rodI/og vfkl IstraiYllci pIlIovanje
kroz vreme u sI/ovima i njegovi osnovni zakljuci su
12
sadroni u knjizi Eksperimellisanje vremellam koja je
pni pul abjlljella 197. godille.
Dil/ml je otkrio da l'SIO salija predstojee dogaaje. Ne
i od I/jih .su bile trivla/ni, kao do jae konjl preko po
lja, a drugi Sll bill od svetskog zI/oaja, kao erupcija
MoulI( Pelle-a. DIlIme je bio zaprepacell kada je u IIovi
Ilama proitao o velikoj nesrei koju je sQlljao prethodne
1I0i. To je U IUemu stvorilo stroh da je malda .psihist"
l, kao hladnokrvan. logian matematitar sa ugraellim
osealljf' lII za distlncirallje od svega Ito S Ill' male do
kazati lIOUIlim eksperimell/om, dosta se posvfllo ideji
razvoja vidovitosti.
Otkrio je da Itiegovi sllovi prethode stvarnom iskustvu sa
istim e/nnentlma i to ga je llavelo O sll/atra da ljudi
lllogu Ia imaju ;stillile snOle ii najvei I lIajtt'i dl'o
sadri buduce dogaaje.
DUlllle-M slell'l korak je bio da /I eksperimel/l ukljutil
bro!"e prija/(le i da ih podvrglle It'stiralju (a zapisuju
sVOJe snove tlm Sl probude koristt'l rallie sprellllellll
olovku i papir. Iz tih blllkl je dokazao da /lopi/I'no 1'
llailli ali jo uvek o/reeno prepoZIIatljivi sllovi tesiQ
sadrl prlmes/' istinskog pfl'dvldala.
Na ost/OvlIl/tvr(/e,,;h tll/jl'lIica DIlIlIH' je IZgflJiO dublll
ski illeresalllllu ali vrlo teko razumIjivII stmklllfll 1110-
tema/itke teoriji. Olia se ilS IIII/ago bllie tll' u momel/
tu kada dobijamo nt(o rnultat Iljeovog ekspI'rlmellla
Sl zabeJdkama silova. Doazao je da u Slili, kao I POIII'
kad / stoluima bUIlle apstrakcIt,. mozak molI'. bez pi_
tanja, da tumara ak Izval/ kra/uih gruIlica rUllije pr;h
HICCllih fizitkih mogullo:Jli.
O\'de smo doli do lIelzmefllo vain,. take llale pitalja:
Ukoliko um koji sal/ja moie da kroi Ilapred preko lat
ke ivota gde smo stigli. itl ga spretava da se vraa /
ranije iI/kOfi/acije?
Drli Sl ove mogucnosti tflb(odmah da vidimo i stazll
ka svom cilju l da Ill put kroz vreme krenemo sa verom
u uspeh. Da budemo logitni. moramo da priznomo da,
13
Ilkoliko je mogue za um da SI kree nlzavisno od tela u
I'rrml'IIU, mogue je do sr krre nezaviSIlu of lela I /I
prostonl.
PRIPREME ZA PUTVANJE KROZ
VREME: TELEPATfA
Pre no to sc krene na put momju da sc izvre
pripreme, pa emo tako i mi odmah da ponemo
da se spremamo za putovanje kroz vreme. Treba
lo jc da uvodno poglayije razjasni temu i sada je
ispred svakog itaoca pitanje:
"Mogu li ja to da uradim i kako?"
Pre svega, uveri te sebe da li ozbiljno elite da po
kuate da putujete. Privremeno presecanje stru
janja sa posebnog poloaja I vremenu i prostoru
koji nazivamo sadanjim trenutkom zvui uz
budljivo, ali za psihiki nestabilne nije udobnije
od prelasku Atlantiku u ribarskom anlcu za fizi
ki plaljive. Prvo o emu treba da odluimo je da
li smo pogodni za md koji numera vamo da pre
duzmemo.
Postoji uporedivo jednostavan i brz nain da stig
nemo do odluke. Ukoliko clit da unapred ascti
tt kako izglcda kad odbacite ue i lansiratc sc b.
na talase bezvremenosti primenite sledei test da
bi utvrdili da li imate potrebne nerve i samo-kon
trolu za sistematski psihiki razvoj.
Preliminari lest
Najbolje ga je obaviti bda je vreme loplo i ima
tc mogunosti da budete na mlfnum mestu k1O
to je pusto polje ili morska obala. Pronaite ra-
\)
van i uzvien prostor daleko od ljudi i bilo ka
kvog uznemiravanja i odaberite tihu, zvezd

nu
no. Lezite na leda, tako d glcdal

u
.
nebo I da
ne moete da vidite nita osim bezgramnog pro
stranstva iznad sebe.
Idealna no je bez meseinc. Ukoliko mesec sij
.
a
ne treba da bude u vaem vidnom polju. GledaJ
te u zvezde i ponite da razmiljate koliko su
udaljene.
Pomoi e vam da sc podsetitc da, madajeSunec
udaljeno od Zemlje preko 90 miliona milja, na
blia od svih zvezda je dvestoline i pedeset
hiljada puta udaljenija od Sunca, II najvei broj
zvezda je stotinama puta jo dalje ak i od l
?
ga.
Dozvolite da sc ove nezamislivo velike daljine
sve vre i vre usaduju u vaem umu.
Recite glasno: "Kadu bih pao sa Zemlje iao bih
sve dalje i dalje, sve vie i vie. Sada u duhu po
injem da sc uzdiem sa Zemlje i da sc meam sa
zvezdama!"
Koncenlriite svoj um na ovu ideju tako da n
.
e
ostane nikakvog prostora za bilo koju drugu mI
sao osim da I)adate sa Zemlje. Uskoro, ka
.
k

gJe
date iznad sebe, osetiele da zvezde POinJu da
vuku vae telo kao da je omotano konopcem ko
jim ste podignti. Istovremeno, Zem
.
lja ispod v

s
klizi kao avion oji l.lzlee i pada, ah vas ostavlja
na pvrini vaz(\unog proslOra. Neki ljudi im

ju slian oseaj kad

lift pone naglo o se podi
e. Oseanje lebdenja raste sve dok ne Izgleda da
vas je progutala praznina prostora.
Ukoliko moete d doivite oseaj koji sc stvara
na ovom stadijumu testa a da pri tome nema i
kakvog straha, moete bezberno da se posvetite
ozbiljnom prouavanju praktinih mctoda pro-
16
stornih i vremenskih projekcija i da izvedete vebe
koje poploavaju put za putovanje u ranije inkar
nacije. Oni koji urade test i otkriju da izaziva ne
rvno rastrojstvo ne treba da gaje nadu da e na
ovakav nain da naue glavne injenice o svo
jim ranijim postojanjima. Za njih je savladivanje
vremenskog koridora manjc direktno ali jo uvek
vredno uz korienje metoda kao to su istrai
vanje snova, astrologija i psihomctrija.
Neki ljudi nemaju odmah pozitivne reakcije na
lest sa gledanjem zvezde. Za njih se period psi
hike pripreme proporcionalno pruduava, dok
one koji su potpuno neosetljivi na psihike utica
je, vrlo retko ili nikada ne privlae nadfizika pi
tanja ili eksperimcnti.
Test, mada je mnogo efkasniji ukoliko se izvodi
napolju, moe ou sc prilagodi i unutranjim uslo
vima ako postoji prostor koji omoguava neis
prekidan pogled na nebo. Obezbedite jastu
e ili neku prosIi rku da bi sc naslonili ali imaj
te na umu du pre svega glava mora da bude nisko
a pogled upravljen ka nebu. Ukoliko se nameu
zemaljski objekti kao crkveni toranj ili dimnjaci,
zaklonite ih.
Uzmite veliki komad karlona i napravile u njemu
otvor tako da, kada sc postavi prema prozoru,
moe da sc vidi nebo, i samo nebo. Ukoliko bilo
ta drugo ude u va vidokrug oi e se uhvatiti za
taj objekt kao davljenik za slamku kada ponete
da oseate kako vas zvezde "vuku". Tada zemalj
ski predmeti deluju kao psihika sidra koja va
duh vrsto ukotvljuju ovde i sada.
i1
POl'rlak na Zemlju
Ukoliko moete da potpuno reagujcte na uvodni
test prostor-vremc i da ostanete na tai at

rira
nja a da. ne skaete odmah na noge I dollet
.
c
to vam je najblie da bi sc uverili da vas svet nI-

je napustio, vebu treba nastavIti usmera
.

allJem
pogleda na sopstveno telo uz konecntraelJ
.
u uma
na ideju povratka na Zemlju, dok oseanje plu
tanja ne opadne.
Ukoliko se OVO ne uradi kada se oset i da je telo
ostalo bez teine iznenadni ili postepeni povra
tak u normlu me du dade i sam po s..bi, ili. u
izuzetnim sluajevima, vC'lba moe da ima dnIgu
ii zavretak, kuua se oscanje lebdenja I pro
storu pretvara u oblik sna. Kasnije cmo da na
uimo kako da koristimo ovakvo slanje. Za sado
10 nije niti potrebno niti preporuljivo.
Vebu gledanja I zvezde je zaista vie od
.
uvod
nog testa, i Istonjaki mastori je poznaJu ka
?
dragocenu pomo za irenje n . J-fizie svestI.
Stoga, kada postignete uspeh
?
moete Je pon

v
ljati s vremena na vreme uz vidno napreovanJ.
U kasnijem vcbanju, vana taka do kOJe se sU
e nije toliko svesnost o gubljenju kontakta

a
Zemljom, koliko stanje sta
.
panja,
.
ad

.
prestaje
pitanje d li je vrsto tlo Ispod Iii Olje.
Ove vebe moete da razviilte u pravcu stanja
slinog transu u kome se Ic'cr:'l. vraate na Ze
mlju. Dobar nain za povratak Je da par puta
pljesnete rukama. U isto vreme
?
i sc usmerava
ju na okolinu koja vas okrUUJe.
18
Vdbe dubokog disana
Sirom sveta sc praktikuju elementarne joga-ve
be zasnovane na regulisanju dubokog disanja i
preporueuju se kao koristan uvodni trening koji
priprema um i telo za kasnije pokuaje psihikih
putovanja u prostoru i vremenu.
Tipian primer ovakve vebe je da se pojako i
duboko udie kroz jednu nozdrvu, zadrava dah
pet sekundi, a onda polako izdie kroz drugu.
Druga dobra veba je da stojite uspravno i da po
dignete spojene ruke lagano iznad glave. Potpu
no ih istegnite dok se plua ispunjavuju vazdu
hom. Zadrite go pet sekundi. savijte se lagano
na dole i izdahnile dok rukama dodirujele prste
stopala.
U svom isto fizikom aspektu, sve takve vebe
disana su nekompletne. Da bi dobile punu vred
nost kao dopunsko sredstvo psihikog razvitka
mora da sc uzme u obzir drugi i potpuno razliit
vid - kontrola stanja uma.
Pre svega, potreban je mir. Ne moete uspeno
da obavite ni najjednostllvniju joga-vcbu dok
ste ljuti, uvredeni ili uzbudeni. Sloga, svi sistemi
psihikog razvoja istiu potrebu da se meditacja
obavlja tokom izvesnog perioda, sve dok se ne iz
meni nain reagovanja na razdraljivosti i brige
svakodnevnog ivola.
Vebe dubokog disanja potpuno su efikasne
ukoliko su povezane sa sistematskom samo-dis
ciplinom uma i telu. Sa svakim udisajem treba
uvlaiti u sebe ideju istinske pravednosti i huma
nosti; sa svakim isputanjem vazduha treba izba
civati iz uma sve zaostale tragove ljutnje ili ne
pravde koji se nesvesno gaje.
19
Skladitene animalnog magnetizma
Stanit

uspravno prema ivinoj liniji poda oko
met
.
ar I po udaljeni od zida na kome moete da
fikslrat taku koncentracije u visini oiju. Jedna
o
d ma
.
llh kartonskih meta koje se prodaju za ko

lenJe kao minijaturni niani za puke, veoma

Je p
?
odna taka koncentracije ali moe da po
slUI I okrugla crna oznaka ili odgovarajui ko
mad belog papira.
Kada s
.

okrenete ka taki konccmracie treba da
r

zdvoJlte stopala, da vam ruke budu na razlii.

tlm s
.
tra

,ama
.
tela u nivou sa ramenima a prsti ra
stavIJe
.
nt. Reene sebi: .,Animalni magnetizum mi
pr
,
?
lazl kroz vrhove prstiju, kroz ruke i ulazi u te
lo . Uskoro ete poeti da oseute vrlo odreden
tok, prv
?
kao g
?
licanje u rukama, zulim naglo
poveu nJe u prstima koje prelazi u rameni pojas.
Pred vama

e st

ara tanka plaviasta izmaglica i

oseate da IZ nje vuete energiju.
K
.
raz praksu
.
cte naui
.
ti da se na ovaj nain pu
nite magnetizOlom toliko da, ukoliko stojite iza
le

druge
.
osobe, postavite rke na njena rame
na I o
.
nd l
.
h lagano pOvuete unazad, osoba e
se poUuUatl prema vama lano kao $(0 se komad
gvo

1
7
Pi
.
na ma
.
gnel. Nepotrebno je rei da ni
su SVI ljudi podjednako osetljivi na animalni
ma

nelizam. Efekat je najuoljiviji sa dobrim

subjektom.
Alternativni
-
- ukoliko ne i toliko jednostavan _
gen

rator
.
ammainom magnetizmu za koji sam
otkno
.
da Je vrlo efikasan je krug od aluminijuma
premka oo 2 dm momiran na izolacianu pod
logu. Da 1 ga koristili treba da vrsto postavite
ruke na njegove obe strane i da postupite kao u
prethodnoj vebi.
20
Telepatski eksperimenti
Sve ovakve vebe su u skladu sa visinom naeg
psihikog odgovora na mentalnu stimulaciju.
One ine odlinu pripremu za sledeu vcbu ko
ja je jednostavan telepatski eksperiment. Telepa
tija je preteno supru - psihiko putovanje misli
kroz prostor koji ima svoj odnos i prema vreme
nu.
Supra - psihiko prostorno putovanje je uporedi
vo jednostavno, i to je oblik vebc koju student
ne treba da previa.
Telepatski opiti imaju dva kraja. Oni se obavljaju
izmeu .,agensa" (poiljaoca nad-fizike poruke)
i .,perceptoru" (primaoca poruke). Za to vam je
potreban pomaga. Izaberite nekoga ko je mir
nog temperamenta i prema kome oseate simpa
tiju ali to ne moru da bude osoba koju Interesuje
psihizam.
Uzmito u ruke $pil obinih karala za igranje i ko
mad kartona stranice oko 1,5 dm i na njemu na
inite otvor guranjem olovke kroz sredite.
Izdvojto 6 karata iz promeanog pi1a. Udaljite se
oko metar od stola, pokrijte jedno oko rukom i
drite probijeni karton ispred drugog oka tako da
moete da vidite samo jednu od karata koje ste
izabrali.
Koncentriitc se na tu kartu izmeu pola minuta
i minut. Onda zatvorite oi i pokuajte da vidite
karlu u umu. Kada je njena subjektivna pojava
toliko jasna kao da je stvarno moete uzeli reci
te: "Sad!"
Va pomaga koji je do tada pasivno sedeo sa}tQ
otvorenijim lumom i opaanjem pogaa o kooj
karti je ret na osnovu impulsa. U prvo vrem
t
21


moete da oekujete veliki broj greaka. Zabele
ite rezultat uspeha j neuspeha i zapamtite da,
po teoriji verovatnoe, promaaji mogu da pre
mae uspehe sa 5:1. Ukoliko je va rezultat bolji
od toga imate dokaz telepatske misaone transmi
sije.
Zatim, ponovite eksperiment, uz izme nu uloga
vrioca i posmatraa. dopustite svom kolegi da se
koncentrie dok vi pasivno sedite i mislima po
kuavale da "pogodile" karlu. Uspeh kako vrio
e tako i posmatraa dokazuje psihiku snagu.
Ukoliko prvi rezultati razoaraju. promenite po
smatraa. U dvostranim psihikim vcbama per
sonalni element je vrlo bitan. Cak i ljudi koji
pre ovoga nisu izvodili nikakve druge vebc za
poveanje opte senzitivnosti, esto postiu
upadljive uspeh e ve na samom poetku razvoja
elementarne telepatije.
Jednostavni komunikacioni diagram i
Kada doslignele znaajan stepen uspeha I izbo
ru karata, treba dn pristupite sledee m koraku
nad-fizike komunikacije preko jednostavnih di
jagrama velikih slova alfabeta i kratkih rei. Za
ovo, i uesnik i posmatra uzimaju olovku i pa
pir, a uesnik ima kao i lIpredhodnoj vebi. pro
bueni komad kartona radi poboljanja mentalne
koncentracije.
Na poetku, oba uesnika u ovom ambicioznom
telepatskom poduhvatu mogu da ostanu u istoj
sobi, sedei leima okrenuti jedan prema dru
gom ili sa platnom izmeu sebe. Kako psihika
obuka napreduje za njih je bolje da budu u za
sebnim prostorijama.
22
\
Agens" kae "Start!" i poinje da crta dijagram:
kvadrat krug trougao ili neku drugu jednostav
nu figru. Kko crta tako se i kooc

ntrie na
oblik i ovde se ponovo ulae mcntalnl napor da
se formira subjektivna slika koja se moe videti
kasnije kada se oi zatvore.
..
.
.
Posle dogovorenog intervala, ,.perceptor c

ta III
skicira ono to mu dolazi I um. Posle pet mmuta
dva crtea se uporeuju i prOUVajll slinosti I
detaljima. Tako se trougao telepatski

oe pri
miti kao lice atora, polukrug kao latica cvet

.
Kada se postigne znaajan Ilspeh, moe se pn
stupiti prenoenju jednosta",lih poruka na od
.

o
varajui udaljen prostor s tim da
.
sc
.
razd1J
.
I

a
poveava, kao na primer izmeu Itela razliItih
zgrada.
Bez obzira koliko dobre rezultate postiete, ne
mojte u vebama iti suvie

Iek

, uk

liko
.
lite
da sauvate bilo koju od SVOJIh pnvat01h nil od
saradnika sa kojim radite. U ovom momentu,
moda vam upozorenje zvui luck\sno i pretera
no. U praksi moe da se potvrdi da nije tako.
23
KREACIJA I PROJEKCIA MISAONIH
OBLIKA
Koncentracja na dijagram ili re oznaava krei
ranje misli-slike u vuSem umu. Ukoliko moete
da saradniku telepatski prenesete ovu mentalnu
sliku, uspeli ste da projektujete misaoni oblik.
Istina je da la misaona forma nije nita stvarnija
od ideje, mada je dokazivo da se odgovarajuim
sredstvima uz dovoUno prakse metodama psihi
ke koncentracie ideje mogu obui I vidljivu
adeu.
Najjednostavnija od svih misaonih formi za pro
jekIovanje I prostor je ideja sebe. Mnogi psihiki
senzitivni ljudi Zapadnog svela su, uz odgovara
juu praksu, postigli uspeh I onome to se ne
zvanino naziva "puIni eksperimenti". U poetku
ovakve opite treba preduzimati sa nekim ko je
prethodno ispitan kao dobar te!cpatski opaalae
.
Metoda je vrlo jednostavna. Dogovorite sa opa
aocem pogodno vreme i mesto za eksperiment
.
Obratite panju da opaalue u odabrano vreme
bude nervno stabilan i dobrog psihikog i fizi
kog zdravlj
a
. Oko etvrt sata pre dogovorenog
vremena sedite udobno ili, moda i bolje, oprui
tc se na krevet ili kau u potpuno mirnoj sobi
osvetljenoj samo blagim indirektnim svctlom.
Ukoliko ncmate pogodnu stonu lampu s abau
rom, moe da poslui svea, lampa na gas ili no
na baterijska lampa. Opit koji sada pokuavate da
24
izvedete uvek je uspeniji ukoliko sc obavlja ka
da je mrak.
Posmatrajte plamen i istovremeno dovedite svoj
um u !to je mogue savrenije stanje spokojstva.
Kako vas obuzima blaeni mir ponite da kon
centriete misli na svog kolegu. Zamislite da je
tu ispred vas. Postepeno ete stvoriti subjektivnu
sliku druga kao da gledate fotogruliju. Na loj taki
recite sebi: .. Idem kod prijatelja!"
Psihiko putovanje
Ponite da obavljale putovanje korak po korak u
svom umu kao da obavljate stvaru fiziku rad-
,
nJu:
"Ustajem sa kauu - prolazim kroz sobu - otva
ram vrata
.
Prolazim kroz hodnik i silazim niz ste
penice - stigao sam do ulaznih vrala - otvaram ih
i izlazim na ulicu -" itd .. ,
Na svakom stepenu psihikog putovanja morate
izvesno vreme da vizualiziratc svoju uktivnost i
okolinu kao da sc ne radi samo o vaem umu ve
i o telu. Zapamtite, vae misli, koje su i najvital
niji deo vas, u stvari putuju. Kao to i liziko pu
tovanje oduzima vreme, tako morate du odvojite
i potrebno vreme za svoje nad-lizi tko putovanje,
Krol izvesno vreme misao, koja je duh i koja ini
vas stii e u kuu prijatelju, doi u njegovu blizi
nu i razotkriti se.
Ukoliko se ovo izvede pravilno sami ete se uve
riti da je putovanje bilo vie od akta imaginacije
.
Sa jedne strane vi zaista vidite ta va prijatelj
radi; sa druge stranc, uz potpuni uspeh putnog
eksperimenta, priatel vidi 'as,
Kao i uvek kada u praksi primenjujete neto no-
75
vo moda neete uspeti prvi put, aJi je iznenau
jue otkrie kojom brzinom neki ljudi dostiu
savrenstvo u ovoj vrsti komunikacija nad fizi.
kim sredstvima sa prijateljem ili roakom. Covek
kome se potpuno moe verovati opisao mi je
iskustvo koje je imao neposredno poto je poeo
da praktikuje putovanje kroz vreme. Jedne veeri
je odluio da preduzme eksperimentalno puto
vanje do kue svoja udate sestre.
Drhtanje i guene
Putovanje uma je poelo sasvim normalno. Pro
jektavao je svoje umno stanje izlaskom iz kue,
niz ulicu, ka eleznikoj stanici, boravak u vozu
zbog neophodnog putovanja do predgraa, iz.a
zak iz voza do breuljka gde je kua njegove se
stre. Dotle je stigao i od tc take poeo je da ose
a takvo drhtanje i guenje da nije rogao da na
stavi rad. Prekil1LlOjc proces i,jo uvek se osea
jui jadno i nesiguro, izaao da se proela al
.
i je
i na sveem vazduhu oseao da ne moe da dIe.
Sledee" iutraje dobio telefonsku poruku da mu
je sestr.t iznenada dobila pneumo niju i da umalo
nije umrla prethodne noi. Sreom, ena se apo
ra'l:la. isti ovck jc mogao ca nad-fiziki posma
tra odsutne iriiat!:" : da st mentalno projektuje
u njihovo "IOno oIJe.
Molio hi." ,,S da obratite p?nju na isticanje vre
mcnkog rkmenl,t u navedenoj vebi prostor
nog proicklovanja. Isti vremenski. clement koji
nije tohko oigledan u jenOSlaVlloj telepatskoj
komunikaciji preko dijagrama, nije nita manjr
neizvodljiv u njemu. Pre par gorinJ !)opularni pi
sac je ovu ideju oblikovao u fr&.u: "Nema takve
20
stvari kao
.
to je trenutna kocka". Cak i prizor
sve
!
l a od bljesaka munje u noi bez zvezda ima
svoJu vremensku komponentu mada trajanje nije
due od estmilionilog dela sekunde.
Potpuna astralna projekcija
N

ojte d pistoveujete ,.putni eksperiment"

Ojl smo opisah sa potpunom astralnom projekci.
Jom. Ona se odvija sa subjektom I dubokom
tr
.
ans

intenziteta slinog smrti. Za posmatraa,
dlS

l1Je moe da bude n

prjmetno. Subjektivno,
t

.
Je kao da duh tumara Izvan tcla; povezan je sa

Jlm samo poluektoplazmatinim uetom. Ono

Izgle
.
da kao d

je neodreeno rastegljive duine i
delujc kao SIdro za materijalni svet.
Svai po
.
k

.aj astralnog projcktovanja sebe uz ki.

IHve pSIhIkog veznog ueta moe da dovede do
Izncn

dnog povratku u koljku od krvi i mesa iti

do trajnog odvajunja od nje, .to je u stvari smrt
(\stralni dvojnici ivih ljudi mogu se projektovati
I
.
U ubokom snu. U Engleskoj se popularno na.
zivaJu "Su?lazlli" i pretpostavlja se da uopteno
predskazuJu smrt oso
?
e
.
ija s

utvara vidi. To je

erovatno znto to pnbilavnJe smrti slabi vezu

Izmeu fzikog i astralnog tela.
lst

obj
.
aenjc postoji i tamo gde e smrt biti
naSIlna III Iznenadnu I osoba ija se sablast vidi u
to" trenutku )c olinog zdravlja, zbog pove.
anja lab

vostl spojne veze izmedu zemaljskog

omotaa
.
1 astralno

kontTU-,Ielu,
.
dvojnika ili Ka,
ako se Ita ll. usl?vlma ultimativnog ili serijskog
vremena. (VIdeti sledee poglavlje).
U prethodnom paragrafu ponavlja se re "smrt" i
treba da kaem da sam to uinio namero. Za
27
mene je smrl isto tako smrt kao to je .,pop pop a
bob bob", kao to je i pisaa maina pisaa mai
na". To je prava re da se opie odvajanje
besmrtnog od onoga to se raspada, i ni na koji
nain ne implicira ideju kompletnog iwminll1ia.
Zato odbaciti savreno dobru re zato tO n.:ki
ljudi tee da joj pripiu nekorektno znaenje?
Vratimo se astralnoj projekciji. Ona se pominje
samo da objasnim zato svoje napore nismo us
meriti direktno ka njoj, vec vioj snazi tdcpatije
koja se razotkriva kreiranjem misaonih tragova i
oblika koje opaaju i drugi bez fizikih sredstava
prenosa.
Ovo je samo jedan korak dalje od kreiranja mi
saonih oblika koji su osobi realni, koje svi stvara
mo kada spavamo a mnogi od nas i kada su u
stanju budnog sanjarena. Kada ovo shvatimo
spremni smo da nauimo neto vie O oblicima
misli projektovunim u prostor. Oni ne tr.: ba uop
te da budu kopije stvarih sliku.
28
STRUKTURA VREMENA
U ovom odeJjkfl Sl' ra=matraju Isrotlljake i Zapal/Ilja
ke idde o prirodi vremena; njtovom uricajll Ila poje
dinCI. Oni itaoci koji S vife zalllflreSOMlli za prak.fII
neo za teoriju mogu odmah da predIl tl sledett' po
glavlje.
Ukoliko elimo da pobedimo oigledan napor
vremena da nas nemilostivo zadri u sadanjem
momentu, to pre pokuamo da saznamo neto
vie O njegovoj prirodi to cemo imati vie anse
za uspeh.
Pre otprilike etvrt veka nauka je prihvatila vre
me kao zagonetan paradoks. Bilo da ga merite
prema kretanju senki pod uticajem Sunca ili mc
mem koji aktivira brojanik ili mehanikim be
leenjem, necele ga uskladiti s iskustvom ljudi
.
Pola sata u ekaonici zubarske ordinacije neupo
redivo je due od tridesetak minuta provedenih
u prijatnoj zabavi. Izmeu oigledno sigurnog
asovnika ili sunanog sata i vremena poznatog
ljudima kroz iskustvo retko ima slaganja jednog
sa drugim, a malo se zna o njegovoj prirodi.
Vremenske serije
U prvom poglavlju govorili smo o radu J. W.
Dunne-a o vremenu. Dodatno uz zapaanje sna
ge sopstvenog sanjanja dogaaja pre no to sc
29

odigraju i na otkrie da i snovi drugih ljudi sadr
e proroke elemente, Dunne je obelodanio i
injenicu koja je sa nae take gledita ak od vc
e vanosti. Otkrio je da proroke misli mogu da
se stvaraju I budnom umu ukoliko se odrava I
stanju receptivnosli. Do ovog otkria je doao
kroz eksperimente s obinim a ne posebno medi.
jumistikim ljudima. Na bazi ovog rada Dunneje
istom matematikom razvio svoju teoriju vre
menskih serija.
Detaljni argumenti i dokazi ove teorije suvie su
komplikovani da bi sc saeli. Matematiki obda
reni studenti koji se jo nisu upoznali sa Dunne
ovom teorijom trebalo bi da proue njegove ob
javljene radove.
Prihvatajui vreme kao stvarnu etvrtu dimenzi
ju Dunne dokazuje dn protok vremena, smatran
prosto kao matematiki izraz, mora i sam da za
hteva vreme ili, kako ga je on nazvao, "vreme 2",
dokje originalno vreme .. vreme l " (trenutno vre
me ili vreme u vremenu 2). Sla vie, ponavlja
njem iste linije argumenata, vreme 2 moe da
bude samo drugi izraz serije vremena koje se za
vrava u neodreeno udaljenom n-tom ili kraj
njem (ultimativnom) vremenu.
Poto je na ovaj nain svrstao vreme u serije i
priznao njegov protok kao realnost, ovek mora
da odobri i sHnu serijsku prirodu polja preko
koga vreme prolazi i posmatraa koji zauzima po
loaj na raskrsnici serijskih polja vremena i pro
stom.
Posmatra (koji je sam) umeslO da je u ovom
smislu jedna konana jedinica, sada se tretira kao
vezna karika uslova koja je, kada se jednom po
krene neki posrednik izvan njc same sa izuzet
kom njenog poetnog uslova, beskrajna.
JO
Ludsko a veno
Ovde vraajui se na obimne matematike doka
ze iamo isto naunu nepristrasnu izjavu Ijud
skg bia kao uzorka koji je izbacila neodreeno
vea sila koju je Dunne nazvao "opti po

tra"
a neki ljudi, jednostavno, Bog
:
DeluJuI pod
monom sitom koja je katapullIrala oveka na
putovanje vidimo bie koje (osim u nestal
.
nom
omotau od krvi i mesa) traje do venosll. Po
istoj emi, ljudski mozak zauzim

.
svoje m

sto
kao sredstvo obrazovanja a u Viim uslOVima
personalnog posmatraa, misli
'
0 manje male
matiki o zbiru toga kao o dUI oveku.
.
Konano, i prolost i sadanjost vide se kao t

ne realnosti sakrivene samo delom nas kOJim

dominira Uu
'
dski mozak, ali koje moe da razot
krije nefziki duh oveka (poslednji posmt

a)
pod uslovom da se panja mozga moe odehIl o
ustaljenog obiaja da se primeuju sa

o stva n
koje se odigravaju u vremenu I. Z
'
pamll

mo da
je vreme 1 sinonim za trenutak kOJI
.
prolazI. u
.
ko:
me sc odvijaju dogaaji od vanosti u saanJ

tt
z obavljanje obine svakodnevne egzistencIJe.
Osim onog dela nas koji je sadran u u
.
slo

u ,
nema niega to bi odredilo kadu je suttna IOdl
vidualnosti u nama poela, ili koliko vekova i
.
1i
eona treba da protekne pre no to se reapsorbujc
u neodreeno odakle je dolo.
Ovaj pogled nas oslobaa od
.
smatranja sebe za
bie koje se duhovno obnavlja od trenutka do
trenutka' roenje i smrt ne ograniwaju ove se
rije pOligeneze osim samo 0r:e jedne
.
oj

odgo
vara napretku kroz ivot naih matenjalmh lela.
Bilo kad ili ma kako, moemo da skrenemo pa-
JI
I
nju mozga sa uslova ] ove udne serijske vre
menske prie; uslov 2 je stoga u nama slobodan
da kontaktira svoj odgovarajui uslov 2 vremena.
Sada, ovaj uslov 2 u serijskom nastavljanju vrc
mena je iSlO tako stvaran kao i uslov I ili vreme
tasovnika, i nije ogranien istim usloom 1 ba
rijerom roenja i smrti; ono je slobodno da Iig
ne do ncodreenog, bilo u prolosti ili buduno
sti.
Zato se ostvaruju snovi
lako kod vcine ljudi cerebralna panja retko
mnogo poputa, osim tokom spavanja ali i tada
minimalno, znamo zalO se snovi u eclast i ili de
limino ostvaruju. Pokazau kako se neki snovi
ostvaruju primerom iz moje prakse. U dva mese
ca P

lio sam pisma od dva oveka, nepoznata i

e
.
nt I meu sobom. Obojica su profitirali sanja
JlII da e konji koji su bili autsajderi, pobcditi nu
trka mu.
odsvcsno
.

asu
.
i
.
van

e moc biti objanjenje
Jcr su to bih konji kOJI msu ranije pobeivali niti
su se isticali bilo imc da bi ih registrovale no
vlOske rubrike
:
J

dan od snevaa jc video konje

kako nose svoJa Imena upisana bojom na teli ma
kao iO je imc broda upisano na pramcu.
Interesantno je Up
?
rediti moderna istraivanja
ra

um
.
no
.
g m

tem

ar

su
.
tradicijom polinczij
skIh divijuka I otknIl da I om poznaju mogunost
predvidanja b

lduih dogaaja ve mnogo vekova

a verovatno I preko hiljadu godina.
Slina vcrovanja, mada na neki nain prekrivcna
ritualistikim dotcrivanjcm, sreu se kao deo Bu
distikih i Pre-budistikih doktrina u Indiji, Tibe
J2
tu i Kini. Istonjaka filozofija ima nekoliko po
drazdcla nae rei "um", teei da pokae kako
ideja uma u umu nije nikakva novina.
Kahuanizam na Havajima predstavlja ljudski um
ili duh kao proizvod interakcije tri bia: Minihi
pili, bia kojc kontrolie pod-svesnc aktivnosti;
Uhane, bia koje kontrolie ljudsku snagu volje i
Aumakua, "Bogu-oveka", bia koje predstavlja
super-svesni most izmeu oveka i Boga.
Uporedite ovu Aumakua koncepciju sa Dunne
ovim "poslednjim individualnim posmatracm".
U teozorskoj terminologiji "siddhi" je skoro ekvi
valentan istoj ideji.
Vreme i magia
Vrlo interesantna i preosvetljiva knjiga Max-u
Freedom Long-a "Otkrivanje drevne magije"
opisuje i podrava uz impresivnu koliinu doka
zu, kako - pravilnom evokacijom Aumakuc u Ku
hunn magiji - nematerijalno moe da se pretvori
u materijalno i stvnrno. Slino, Kundalini - Shnk
ti, ili Vatre magijskc zmije iniciranih u Indiji,
mogu da stvore udesnu snagu pramenom prav
cu njihovog protoka (prolak je vremenska kon
cepcija).
Radi poredenja, vratimo se Dunne-ovom dijagra
mu serijskog remena i otkriemo u njemu polo
aje u kojima se, presecanjem planova prostira
nja, prolost i budlInost stapaju sa sadanjou.
Kad god scrijski posmatra moe da opazi ove
take preseka za njega rcalno i nerealno menjaju
mesta, i umeslo da ivi u sadanjem trenutku on
- izvesno vreme - iv; u "bilo jc" ili "bic".
Potrebno je samo podsetiti se da ono to "nije"
JJ
danas, obino ,je" jue i li sutra i u veri .starih ili
novih Istonjaka i Zapadnjaka stvaraju se potvr
eni ili nepotvreni elementi koji obuhvataju
trajnost duha i prostiranje vremena sa uobiaje
nom pozadinom u potvrdi drevnih eksperimena
La.
34
PUTOVANJE KOZ VREME l
GLEDANJE U KSTAL
Gledane u krsil
Ovo je verovatno najjednostavniji od svih siste
matinih puteva za dobijanje direktne informaci
je o ranijim ivotima za ljude koji ne ele da
praktikuju due metode kojima se razvija jedno
strana kontemplacija.
Popularna kola misli' smatra da sfera kris lala ili
stakla jednostavno obezbeuje pogodan objekt
za koncentraciju da bi osoba koja gleda u kristal
postigla lako hipnotino ili hipnodelino stanje.
Ukoliko je ovo verovanje pravilno iz njega sledi
da svaki manji predmet koji sija, kao to je tam
bler (visoka ravna aa bez postola) ili mala
ukrasna posuda u obliku zlatne ribice napunjena
vodom, moe biti podjednako efikasan za kon
centraciju kao i skupa lopta ispeena iz velikog
kritala od prirodnog transparentnog kvarca.
Ne bi se svi ljudi sloili da je tako. Prema magij
skom verovanju, u kome s vremena na vreme
uspevamo da otkrijemo supstrat naune istine,
materija istog kristala pokazuje najnii oblik i
vola. Ne samo da suptilno deluje na svog vlasni
ka ve se i od strane osobe koja njime rukuje po'
javljuje reciprono dejstvo. Ukoliko moemo da
verujemo ovoj drevnoj alhemijskoj ideji, radije
emo za svoje gledanje u kristal odabrati sferu io
35

stog kvarca nego uglavnom, njegov neisti deo
koji je komercijalno staklo.
Van svake sumnje je i da sc rezultati slini onima
koji se dobijaju doslovnim gledanjem u kristal
mogu postii i bez upotrebe kvarcnog kristala uz
dodatno irenje psihike snage. Tibetanski ' vi.
dovnjaci koji gledaju u kristal koriste crni kristal
ni kamen iz planinskih ste na. Dok "zure" u nje
ga, odravaju mu sjaj povrine polivajui ga vo
dom
.
U Indiji je uobiajena upotreba male posu.
dc, zdelice, pa ak i skupljene ake napunjene
mastilom, kao ekvivaletne zamene zn kristalnu
kuglu.
Kada se koristi staklo ili prava kristalna sfera
moe se pasUi isti efekat sjajnog crnila POSluv
ljunjem nn jastui od crnog soma ta, a mnogi vi.
dovnjaci smatraju da im lo pomae. Neki korisni.
ci su otkrili da sfera bre reaguje ukoliko se dri
u rukama dok se ne ugreje.
Zurenje u kristal je prepoznatljiv nain gledanja
u budunost, esto se koristi i poznat je svakom
itaocu. Da bi se vratio kroz vreme onaj ko "zuri"
mora bezusl
.
avno da okrene proces, na prvom
mestu podstiui koncentraciju svojih misli una
zad.
Gledanje u prolost kroz kristal
Zurite u kristal svrsishodno. Slikajte sebi vreme
kao put u ivom seanju. Mislite o drumu kao o
prelazu izmeu sebe i srca kristala. Kako se kon.
centriete, osetiete da izmedu vas i kristala po
inje da raste tanana veza. Ona postaje karika ko
ja sa jedne strane stie sve dalje i dalje u kristal a
sa druge sve dublje i dublje u dubine vaeg pod
svesnog umu. Ovaj oseaj koji je u poetku ma-
36
glovit nagovetaj postaje sve vie i vie impera
tivna stvarnost.
Sada psihiki lanac prelazi iz kristala u vas, posta
je beskrajan i poinje mirno ali bez otpora puto
vanje unazad - u jue u prekjue u prolu se
dmicu prethodni mesec - prolu godinu rano
detinjstva i onda jo. dalje unazad u sivilo gde
vreme za vas nije ni poelo.
Proces e se odvijati sopstvenom brzinom. On
ne moe da se ubrza. Moete mu posvetiti 20 mi
nuta ili pola sata na svom prvom putovanju i po
navljati vebu ne vie od jednom dnevno dok se
ne postignu odluujui rezultati .
Najraniji nad fziki renomen je esto naoblaenje
povrine kristala tankom,plaviastom izmaglicom
koja moe da se proiri oko srere i da lebdi iznad
nje kao komad magle. Kada se ova pojava jed
nom vidi, samo je stvar strpljenja pre no to
oblak ispred lica kristala pone da se razdvaja ili
rasplinjuje pravei prostor za sliku.
Dogaaj u prolom vremenu
Ukoliko ste dovoljno obu ili svoj um i pripremili
ga za putovanje kroz vreme slika e, u skladu sa
time, prikazati dogaaj iz prolog vremena. Uko
liko ne, moete otkriti da posmatrate dogadaj iz
budunosti, iiii ak insert nekog prilino neva
nog prostornog putovanja, kao to je prijatelj to
kom vonje ili u kupovini.
Od sada ne treba da vas podseam na blisku vezu
izmedu vremena i prostora kao korelativnih di
menzija samog nad-fizikog kontinuuma, tako da
svaki va propust vebanja kontrole nad jednim
moe da izazove posledice na viim (nad-fzi
kim) uslovima drugog.
37
Postoji prilino razliit i vrlo iznenaujui put u
kome kristal moe da utie na onoga ko gleda u
njega. Ovakvo iskustvo se retko doivlava i to
samo posle duge i strpljive prakse, ali njegovi re
zultati su toliko odluujui kada se iskau da bi
i h ovde trebalo pomenuti. Mistini fenomen je
da kristal apsorbuje onoga ko zuri u njega.
Sfera poinje da se naduva tako da njeno lice
privlai sve blie i blie dok se onaj ko gleda ne
nae obmotan u njoj. Ova laka kulminacije je
uvek iznenadna i njeno ukupno trajanje je prili
no kratko
.
Dok traje posmatra vie ne vidi proli
dogaaj u minijaturi na povrini kristala ve po
staje i uesnik.
Stapanje sa kristalom se ee postie uz kombi
naciju zurenja u kristal sn drugim vebama jed
nostrane koncentracije.
Sjedinjavanje I magija vatre
u svojoj knjizi "Otkrivanje drevne magije" Max
Long je opisao i profesionalnog gutaa vatre sa
kojim se sreo dok je vodio cirkuske predstave na
jednom amerikom sajmitu . .. Trikovi" koje je
ovaj ovek izvodio sn vatrom ukljuujui - izme
u ostalog - i igru u kojoj nekoliko sekundi za
drava u grlu otvoreni plamen olovnog benzina,
nisu uopte bili nikakvi trikovi ve istinski magij
ski postupci. Covek ih je nauio kao deak od In
dusa iji je bio pomonik i od koga je dobio inici-
. . .
JacIJu.
Zamoljen da opie nain na koji je obuavu
lu vatre je priao kako je postavljen ispred svete
buterske lampe da satima i satima posmatra pla
men. Najzad, jednog dana, tanani plamen se iz-
38
duio i obavio ga. Time je postigao mistino je
dinstvo sa vatrom i preao pod nje

u zat
.
itu.
Svi ozbiljni i marljivi ljudi koji gledajU u knstal
lebde na rubu slinih uda.
39
HIPNOTICKI FAKTR U
KONCECl
Slinost izmedu koncentracije onoga ko gleda u
okrugli komad stakla ili kristala i hipnotikog
koncentrisanog posmatranja lake je isuvie veli
ka da bismo jc ostavili po strani u naim raz
matranjima. Svako ko je upoznat sa praksom hip
noze brzo e doi do zakljuka da gledanje u kri
stal mOfa da ima svoj sopstveni hipnotiki raktor.
Prva reakcija mnogih Uudi na ovu misao bie da
pokuaju da omalovnc vizije viene Ul pomo
kristala. To ne bi trebalo da bude tako.
Poveana svesnosi
Hipnotika i hi pnodelika slanja su stanja povc
ane f ne smanjene svesnosli. Postoji mnotvo
dokaza za to. Hipnotisana osoba ima bolje pam
enje nego IO ga ima u normalnom stanju. Mo
e da vidi, uje, okusi i pomiric uk mnogo bolje
nego da je budna; esto u ovom stanju iskazuje
svoje mogunosti do krajnjih granica. Uz to,
hipnoza omoguava i ispoljavanje posebnih moi
koje se nc mogu podstai niim izvan nje.
Svest pod hipnozom jc izvesno razliita od nor
malne percepcije i ova izme na je dokaziva inje
nicom da izlazak iz hipnotikog stanja brie se
anje na ono to se dogaalo u njemu.
I Meutim, memorija, u obinom smislu i mental
na snaga su dve vrlo razliite stvari. Svakome ko
40
poklanja panju mislima oigledna je razlika iz
meu njih.
Da l i ste, na primer, svesno prepoznali i imeno
vali sebi pojedinana slova u reima koje upravo
itate? Kada, kao mala deca, uimo da itamo lO
svi radimo. Kasnije prevazilazima to stanje sri
canja. Samo kada se prekine svesno obraanje
panje na pojedinana slova poinje prava umet
nost itanja.
Povlacnje svesne patnjc
Isto sc primenjuje u sticanju svih oblika mental
ne i psihike obuke, mada izvesni talenti, kao to
je uenje svirara na muzikim instrumentima,
moraju mnogo vie da se ispolje nego drugi.
Uvek otkrivamo da pravo obuavanje poinje sa
mo sa pOVlaenjem svesne parie od sluajnih
detalja. Ovako povuena energia se pripaja sves
nosti vieg nivoa.
Precizno znam da do ovog vieg nivoa svesnosti
stiemo uz pomo sadanjih psihikih vebi. Iz
toga sledi da gledanje u kristal ili bilo koja druga
izabrana metoda koncentracije moe da bude do
bar oblik za putovanje kroz vreme. Pretpostavi
mo da slediro liniju misli do loginog zakljuka
da moemo da se upitamo: nZato sc stvar ne
produbljuje korienjem usluga proresionainog
hipnotizera?" Pun hipnotiki trans treba, s jedne
streme, da obezbedi krajnje laka sredstva za sti
zanje i stanje gde c sc otkriti pre-natalno iskus
tvo, umesto da se stigne do informacije kroz
uporedivo duu i teu tehniku psihikog ponov
nog obrazovanja.
4 1
Sta god da tragalac na putovanju kroz vreme mo
e da misli o tome, sa take gledita hipnoze po
stupak nije bez velikih slabosti.
. . . .
Rezultati dobijeni na ovaj naIO mogu biti I
proizvod sugestije druge osobe i nema naina da
se utvrdi granica do koje deluje clement stranog
uticaja.
Neprovcril'a otkria
Sugestija u hiponozi da c sujekt kontaktir

ti
raniji vremenski period, data zajedno sa post-hip
notikom slIgestijom da e sc iskustvo pamtili po'
buenju, redovno vodi do otria koja su zbog
svoje dramatinosti neprovcnva.
. .
Nimalo malo ili ponekad eksperiment vodi do
istine psebno ukoliko ga prati dovoljan interval
ispitivanja snova i pasivnih razmiljanja da bi se
pokrenuli na traeni p

t.
'
. .
Najbolji nain za hipnol1zera da proglaSI ekspen
ment putovanja kroz vreme interesantnom te
mom je du pone du uestvuje u diskusiji
i ispitivanju sukupljcnih snova. Odatle moe
da se prede na razmiljanje o njihovim osobina
ma. Posle toga ovek moe da prede u lak hipno
tiki san izazvan dodirim prolazima ili bilo ko
jom poznatom metodom kontakta s animalnim
magnetizrom.
. . . .
Osobi ne treba davati usmene sugestije I im se
uvede u hipnotiko stanje ili posebnu hipnode
liku dremljivost, treba je ostaviti samu dok sc
prirodno ne probudi.
Pre-natalne informacije
Postoji moguenost da se iz uma samog hipnoti
zera bez njegovog znanja ili namere dotakne ne-
42
ki materijal o subjektivnom ranijem postojanju.
Isto mora da se ima na umu i kada nestrpljivi pi
ta trai pomoc medijuma ili senzitivca d bi do
bio traene pre-natalne informacije iz druge ru
ke.
lako postoje vrsti dokazi da dobar senziti

ac
moe esto da ostvari jak kontakt sa podsvesOlm
umom pitaa, nije odredivo koliko daleko pre
inkarnatornu prolost laj kontakt moe da pro
dre.
Niko ne treba du pristupa javnom demonstrira
nju medijumstva, a u manjoj meri i privatno.
ukoliko ne shvata pravilnost u postupku kako se
nzitivac dolazi do obavetenja izvuenih iz pod
svesti kljenta i esto tako duboko pohranjenih
da sc na drugi nain uopte ne mogu dostii.
Pravei upit" medijum e sc uporno zalagati uz
psolulnu predrasudu: "Otkricete da je to i to Ia
ko i tako!" l u skladu sa time injenice se i po
stavljaju.
Intervencia duhovnog vode
Cesto se dogada da se od medijuma zahteva da
dobije informacije kroz duhovnog vodu, koji
.
se
razliito identifikuje sa Uha ne-om u KahuaOLz
mu ili sa manad ima Dr Williama Mc Dougall-u.
Prihvatanje realnosti intervencije duhovnog vo
de nije kontradiktorna ve vie preneglaena mo
gunost da medijumstvo moe da pomogne u
istraivanju ranijih inkarnacija.
Kad god duhovni svet moe ili je voljan da po
mogne treba imati na umu napomenu datu za
korienje medijuma i pomoi hipnotizera. U
oba sluaja dobijeni materijal je oivljen dopuna-
43
1
ma iz ideja podsvesnog uma samog scnzltlvca.
Da rezimiramo, veina ljudi koji se jednom upu
lc da ozbiljno tragaju la su bili i kako su iveli u
ivotu pre sadanjeg, vrlo brzo otkrivaju da je
istraivanje toliko fascinantno i muno da su pri
nueni da nagaaju o pravcima koji e doneti br
ze rezultate uz manje napom
.
Za onc koji vole pomo druge osobe na takvim
putevima, postoji nezgoda da, koristei jc, mogu
da upiju prethodnu inkarnaciju pomagaa ume
sto ili zajedno sa svojom.
Zbog ovakvih okolnosti, savelujem da delujete
kao sopstveni voda i da sami obavljate putovanje
krOl vreme.
44
PS[H[KA KONCENTRACfJA [
KONTEMPLACfJA
Svaka od iznetih metoda jc pogodan nain kojim
student putovanja kroz vreme moe da stekne
znanje ispod povrine normalne vremenske sves
nosti i zauzima visoko mesto u poznatom siste
mu psihikih disciplina. Ubudue smatram da ste
ranije date vebe prouili i primenili u praksi. Pre
no to nastavimo, upozorio bih vas da, ukoliko
jo niste pokuali da lakim putem izotrite pa
nju u sadanjem trenutku i tako oslobodile duh
da moe da se vrati dll puta kroz vreme, teko
da SIe spremni za tee psihike vebe koje slede.
Ne dajem teka upoiorenja da su nefleksibilna
pravila rezervisana samo za pojedine osobe. Do
bar deo zla u svetu jc sasvim izvesno transiran
ovekovim runim obiajem da zahteva da zna
sve ta svi osim njega treba i ne treba da pokua

JU.
Napredne metode
Uz pretpostavku da obavljate kratke pripreme za
putovanje kroz vrcme, na vuma je da odluite ko
liko brzo smete da napredujete
.
Oni koji startuju
bez adekvatne pripreme po naprednim metoda
ma koje slede izvee nesmotren banalan korak
tamo gde se aneli plae da kroe ali, ukoliko mi
slite da moete da postignete uspeh, to je vaa
sopstvena odluka.
45
Sve vebe koje sada iznosim su pomona sreds
tva za bri pristup do poloaja gde se seku vii
planovi prostora i vremena i time omoguavaju
da realno i nerealno (u svom sadanjem smislu)
stignu do zemlje.
Kao to je Mojsije stajao na vrhu brda i posma
trao Obeanu zemlju, lako i mi, kada stignemo
do ove mistine take preimustva, dobijamo vi
e od letiminog pogleda na neizrecivo "doi e
da bude" koje prevazilazi svako znanje koje mo
e da apsorbuje na fziki registarski posrednik
ljudski mozak.

Da bismo ovo ostvarili moramo namerno da po
vuemo iz mozga sve injenice koje odvlae
panju; i to ne samo one koje su usmerene ka
spoljnim predmetima ve i one koje se raaju iz
normalne introspektivne igre misli.
Prvi korak je da se naui da se formira mentalna
slika predmeta razmiljanja tako ivo da moe da
se "vidi" zatvorenim oima. Skoro svaki objekt je
pogodan, a za ovu svrhu na Istoku se obino ko
risti drvo, grm ili neka druga biljka.
Od svih objekata za razmiljanje verovatno se
najee koristi sveti lotos, ali kako nama na Za
padu nije dostupan, moe dobro da poslui i dr
vo. Za prvi deo vebe preporuuje se otvoreni
vazduni prostor i dnevno svetlo.
Vefba sa drvctom koje raste
Izaberite
m
alo drvo koje raste tako postavljeno
da moete da sedite ispred njega u fiksiranom
poloaju k
?
ji omoguava neprekidan pogled.
R

ke

pustlte na kolena. Gledajte u drvo. Zapa

!ajte nJeov oblik brojei i pamtei broj l veliinu
prvo veIh a onda i manjih grana.
46
Ukoli
.
kO
.
je
.
?rvo alistalo uinite isto to je mogu
e pnbhn\je po grupama. Posmatrajte kolorit i
nain na koji se lie i granice lelujaju na vetru.
Zamislite sebe kako bojite sliku drveta u duhov
nom oku, kao to umetnik slika na platnu.
Posl

pet minuta zatvorite oi i usmeravajui
panju kroz sputene kapke, pokuajte da vidi
te" drvo u umu. Uporedite ovo drvo vide'o ra
dom

emorije sa stvarnim koje je ispred vas.

PostOji verovatno mnogo razlika u ivosti izme
du subjektivne slike koju ste izgradili u umu i
stvarne fizike slike drveta koje se prostire ispred
vaih oiju
.
Posvetite desetak minuta ispitivanju drveta pre
no to ponovo zatvorite oi i opet prizovete u um
otru mentalnu repliku. Ovo alternativno vienje
predmeta razmiljanja i pokuaja da ga mentalno
pon

v

kreirate zatvorenim oima mora se po
n
.
avlJall mnogo puta. moda nedeljama ili mese
C1ma sve dok se drvo ne "vidi" rotpuno isto otvo
renim ili zatvorenim oima.
Od sada na daUe psihiki eksperimenti se izvode
unutra u mranoj sobi zatvorenim ili povezanim
oima.
Postupak za iZC1vanjC drveta
Ukoliko je subjektivna slika koju ste fiksirali u
umu 0list810 drvo, zamislite da lie opada dok
ne ostanu vidljive samo gole grane.
Zatim zamislite kako se grane smanjuju i sue ta
ko da ostane samo stablo drveta.
Prcnik stabla poinje da se smanjuje sve dok ne
postane debljine vlasi. Kompletno izezava sve
osim zemlje na kojoj je drvo raslo.
47
Na kraju mora da nestane i 110 tako da ne ostane
nita osim praznine. Na ovoj taki postajete njen
deo i oseate kao da ete i vi izeznuti. Praznina
vas je progutala i prelazite u san slian transu.
Ovo razmiljanje o nestajanju drveta je prva od
vebi za razvoj koneentracijc i dobro je poznata
studentima tajnih znanja jer slui kao okvir za
pristup psihikim stanjima koja prevazilaze obi
an prostor i vremc.
Varijanta ove vebe koja sledi imu direktnije us
merenje ka viim nivoima putovanja kroz vreme.
To je razmiljanje koje se moe praktikavati u
sobi od poetka do kraja, mada morate da shvati
le vanost izvoenja svih vebi z unapreenje
psihike koncentracije u prostorima gde je mno
go sveeg vazduha i 10 posle uvodnog perioda
dubokog disanja.
Kontempllcia o b:cl.uvanju suta
Odaberite asovnik. Zauzmite poloaj odakle
moete miro i lako da ga posmatrate. Obratite
panju n brojanik, oznake brojeva ...
Potraite sva manja obeleja kao to su marku
proizvoaa, ema mehanizma ili ugravirani ele
menti. II svom umu sc koncentriite na izgrad
nju subjektivne slike. Posle pet minuta zalvorile
oi i pokuajte da reprodukujete sliku kao du ga
zaisla vidile.
Isto kao sa vebom izezavanja drveta, tako i u
ovoj gde nestaje sat prolazite kroz rutinski pOSIU
pak: prvo uite da vidite lice sata sa savrenom
ivou i jasnoom kada su oi zatvorene, a onda
eliminietc njegovu mentalnu sliku deo po deo.
Be<korisno je da ponete detaljnu eliminaciju
48
sve dok sat koji vidite subjektivno zatvorenih
oiju potpuno ne odgovara predmetu koji je is
pred vas.
Kada ste doli do te take i samo tada, morate da
zamislite da se skazaljka za pokazivanje minuta
uklanja tako da mentalna slika sata prizvana u
um izgleda jednostavno i nepogreivo sa jednom
skazaljkom.
Postupite slino i sa "misaonim odbacivanjem"
skazaljke za sate.
Vebajte nestajanje ornamenata i oznaka proiz
voaa dok odsustvo ne postane mentalno stvar
no i ispred vas ne ostanu samo brojanik i broje
vi. Od te take nastavite da razmiljate o ukla
njanju brojeva, na isti nain govorei sebi: .. Mi
slim o odstranjivanju vremena".
Sada jc lice sata prazno. Mislite o odbacivanju
brojanika .
.
govorei sebi: "Vreme tee unazad".
Kako ovo radite vidite kako se brojanik smanju
je sve dok ne dostigne veliinu take. Onda nc
staje.
Nita ne ostaje osim draa asovnika. Sada raz
miljajte o uklanjanju poslednje veze sa vreme
nom. Kada i ona ode sve je nestalo i povezuje se
sa vaom objektivnom linou. Pojavljuje se sa
mo praznina koja guta vau izdvojenu individual
nost.
Uz trans koji prati poslednji Slepen ovog razmi
ljanja prelazite sa vremenom u bilo koji period
koji moe da vas primi.
Nemojte misliti du se vcba kao ova moe brzo
usavriti. Niko ne moe da kae koliko je kome
potrebno da je savlada. Neki studenti postiu re
zultate z svega par nedelja napornog rada, drugi
nikada, dok je broj onih koji brzo postiu uspeh
vrlo mali.
49
i I
Cave k koga smo pomenuli, koji je uio da posta
ne mag vatre, razvijao jc svoju snagu slinom
metodom psihike koncentracije, mada je bila
prilagoena za drugu svrhu. On je mesecima sc
deo ispred svete lam pc dok se nije, kada je
najmanje oekivao, plamen iznenada proirio i
obavio ga, sjedinjujui ga sa vatrom.
Ovaj ekstremni vid realizacije mogu da prime
njuju samo oni ija strpljivost i samosvesnost od
govaraju ovakvom pristupu.
Japanski ko-an
Jednu veba prilino drugaija, mada vodi stu
denta krajnjem cilju du iste staze putovanja
kroz vreme, poznata je japanskoj mistinoj filo
zofiji kao ko-an, ili pitanje bez odgovora.
Ko-an ima prednost da moe da se nosi u umu
kao stalni drubenik i da sc koristi kako i kada
mogunosti dozvoljavaju, dan za danom, mesec
za mesecom. Mudu se potpuna kontemplacija
moe obavljati samo II okolnostima mira i tiine
nita ne sprcavu parcijalno razvij:lOje vebc ak i
u takvom okruenju kao toje prevozno sredstvo
tokom putovanju, na poslu, dok obedujctc sami
u restoranu ili pijete kafu.
Ko-an ta putovanje kroz vreme
Otkrio sam da je sledei ko-an najpogodniji z
vebanje eksperimenta za psihiko pUlovanje:
Koja je veliina od mil/US jedan?
Oigledno je da se na ovo pitanje I fzikim uslo
vima ne moe dati nikakav odgovor, poto minus
50
jedan oznaava jedan manje od nita. Ovo nije
matematika tvrdnja iz jednostavnog razloga to
to i nije ono to se trai. Na svoj sopstveni nain
osoba koja preduzima reavanje ko-ana mora da
stigne nad-fziki do realizacije postojanja u ne
postojanju.
Pokuaj da naete reenje ko-ana ak i na maloj
razdaljini du staze kojom mora da se putuje je
pokuaj ncmogueg; odgovor svake osobe na ko
an mora biti potpuno subjektivan u kontaktu
nad-svesnosti koja ne uzima oblik rei ve stanja
uma.
U svakom sluaju, du bi veba bila korisna i za
studentc koji nisu naviknuti na ovaj tip razmi
ljanja, trebu postupiti na sledei nain:
mislitc o jcdnostavnoj gcometrijskoj figuri: kva
dratu, kocki, krugu . . . To je neto. Ali ideja koju
traimo radi obrude je manje od neega, lako da
moru da se zamisli smanjenjc figure. Time se
ulazi u vremenski faktor.
Nastavite da smanjujele fguru dok ne postane
nita, mada ostaje njena sutina metafizike
"supstancc"; lO je njen ideniitet kao geometrij
skog oblika. Ova pojava bez veliine jo uvek nije
manja ni od ega.
Sada smo dostigli samo uvodno stanje naeg ko
ana, ali dalje morate da nastavite bez pomoi da
sleditc idcju dok sama ne pOSlane minus a da pri
tom ne izgubi svoj identitet ili stvarnost. Kada
ovo uradite pribliavat e sc ne samo minus pro
storu ve i minus vremenu.
Kompleks neverovatnosti
Vie puta razmatrajte u svom umu problem iz
poetka. Prvo e vam se inili da vas je obuzeo
5 l
l,
kompleks neverovatnog naslao kao rezultat rani
jeg utilitaristikog obrazovanja i mentalnih obi
aja. Ovo kompleksno odbacivanje ideje koja se
ne uklapa u mehanike koncepte eksperimental
ne nauke mora da nestane. Slamanje nije ni u
kom sluaju deo svrhe ko-ana. Uverite se da e
te ukoliko dovoljno sledite svoje razmiljanje,
di do postojanja minus jedan kao realnosti; bu
janje pozitivnog u negativnom.
Ova ligura nije ni u prostoru ni u vremenu. Kako
se pribliavate reaJi7.ciji idete du nepoznatog
puta gde je sve vreme .,sada" i gde se mogu nai
odgovori na transccdentalna pitanja.
Imaete pogled na konano vreme-prostor koje
omoguavn uvid i u prolost i u budunost.
Intenzivno ko-an razmiljanje, kao i pretIlodne
psihike vebe, moe dovesti do uslova slinih
transu izazivajui stnpanje individualnog sa ne
odreenim i privremenim gubitkom linog iden
titeta. Samo na ovaj nnin moe da se direktno i
kompletno pree kroz TUmpu sadanjeg vreme
na.
Salimarije centra svesti
Saimanje centra svesti je vrlo interesantna me
toda ulaska u blag trans, esto praena znaaj
nom Slobodom da se izade izvan uobiajenih gra
nica prostora i vremena. Neki ljudi postiu lako i
brzo rezultate na ovaj nain tako da je eksperi
mentu dobro pristupiti ukoliko je zdravlje sna
no i ako su svi ostali uslovi, kako objeklivni tako
i subjektivni, povoljni. Oni koji imaju osetljive
nerve mogu da doive iskustvo kao neku vrstu
oka.
52
Postoji Istonjaka doktrina koja dui oveka
odreuje mesto u gornjem delu mozga. Prema
tom verovanju dua bei pri smrti kro

v

h 1
0
:
banje. Lame sa Tibeta izvode iznad ljudi kOJI
umiru ritual uz "rei snage" da bi olakali uspon
osloboenog duha. Sa nae sadanje take gle
dita vana je veza izmeu ljudske due i vrha
mozga.
Postoji veba koja se zasniva na unutranjem od
nosu izmeu fizikog tcla ooveka i besmrtne du
e. Vrlo je jednostavna i esto dovodi do uoljivo
brzog i odlunog uvida pri putovanju kroz vre
me.
Izaberite tihu, zamraenu sobu u kojoj vas niko
nee uznemiravati. Lezite na lea, sa rukama uz
telo i opustite se. Dobro mesto za pokuaj iz

o
enja ove votbe je va krevet kada ste spremOI za
poinnk.
. .
Zatvorite oi. Mislite o sebi kao o duhovnoj l
materijalnoj stvarnosti. Mislite o egu koji je vae
duhovno ja koncentrisana u delu mozga negde
iza oiju. Navedite svoj duh da se
.
uzdie I

gano
sve blie i blie vrhu glave. Ukollko osclite da
vum je potrebno pomono sredstvo pritisnite
vrsto srednjim prstom jedne ruke teme ave. U
isto vreme mislite prema" taki pritiska.
e
im ste
"
.
se potpuno koncentrisali prema Visokom poloa-
ju mozga pomerite ruku
.
u stranu .
.
Uskoro poinjete da kliZIle u praznIOu nestvar
nog. Odutle na dalje vae putovanje bie u istom
pravcu kao i prethodne vremenke vebe.
Verovatno i ovde r repoznajete hipnotiki ele
ment. U ranijem tekstu opisao sam hipnotiko
delovanje koje je vrlo slino ovoj metodi brze
trans samo-indukcije. Ovo nita ne oduzima ve

53
I
bi od efi kasnost i ali jo jed nom demonst rira vezu
izmeu hi pnotikog stanja i uspenog ulaska u
vie nivoe prostora i vremena koji izmiu nor
malnom opaanju.
Sklonost konlemplacii
Sledea introspektivna metoda stizanja do nad
fizikog znanja preporuuje se onim studentima
ije je uverenje da ista misao, kada se uzdigne
dovoljno visoko, moe da savlada sve prepreke.
Uvoenje u vebu poinje prikupljanjem i siste
matskim ispitivanjem snova i njihovog preovlau
jueg znaenja.
Poto ste sistematizovali misli da idu u zahteva
nom pravcu, sedite i poloite ruke na kolena.
Moete du zatvorite oi ili da ih drite otvorene.
U ovom sluaju treba da gledaju samo u nepre
gledno nebo, ist zid, i l i drugi predmet koji ne
izaziva interesovanje, niti odvlai panju.
Dozvolite lancima misli da formiraju i izgrade
svoje sopstvene neometane veze odgovarajuih
mentalnih stika iz elemenata snova koji su ve u
vaem umu.
Kako se stvori koji niz misli posmatrajte ga ne
pristrasno. Idejni agregati e zauzeti svoj odrede
ni pravac. Uspeh u celosti zavisi od ekspanzije
kojom moe da se izvri raZdvajanje. Moda ve
ba mora da se izvede nekoliko puta pre no io se
opazi tendencija njenog pravca, ali kada se jed
nom dostigne donosi sa sobom razumevanje va
ih prethodnih inkarnacija i izgraduje otporost
na sumnju sve dok ne dobije dimenzije realnosti.
Ponovno prikupljanje podataka o ranijim egzi
slencijama dobijenim na ovaj nain ne dovodi do
54
prekida sa linim i
.
denlitetom ni do prelaza u
kompletan ili dclimIH1
.
1 tran
.

. Ov

mtoda ne
ma kvalitet .,osvedoenJa svoJIm

lma st

arr

o
sti koja ostaje posle brLog prolaza IZ sada

osll
.
u
krajnje vreme. Medutim, njena vrenost niJe ni
ta manje ubedljiva od trenutnog Iskustva.
55
PRE-NATALNA REALNOST I
SANJARENJA
Sada prelazimo U vreme koje se obino naziva
.. prolost"
.
Kada stignemo suoavamo se sa izne
nadenjima i otkriima. Koje vrste?
Sla mofemo lamo da oekujemo?
To su pitanju na koja odgovori ne mogu da se na
g

.
aju. Nki
.
tn
!
gai obnavljaju seanja do najsit

1J
.
lh deta
.
uu
.
I tTlvijalnih injenica celog ivota ko
JI Je prol

Ue
.
n pre

da
.
njeg. Neki reprodukuju
sekvence IZ vie ranijih ivota dok drugi stiu sa

o do otpa
.
dak

i parcijalno
,
8 razumevanja ranijih
Iskustava vlemh kao kroz kovitlace magle.
Za neke druge eksperimentatore svi pokuaji do
vode o
.
uS
.
ko

eane svesnosti okrutnih ap

st
.
raktnlh IdeJ

Isprepletanih sa plutajuim inje
OIcal!l8 sa kOJima se ne moe izai na kraj. Ova
kvo Iskustvo se moe razmatrati na dva naina
ili je dotaknuta ranija i nkarnacija koja se odvija
da)ekol!l vremenskom periodu tako da je njeno
znaenje zagonetka za um naviknut na moderne
iv

ne uslove, i.l.i se inkarnacija uopte nIje

odvlJa na ZemUI, ve na nekoj drugoj planeti
ovog 111 drugog solarnog sistema.
Dominantna emocionalna reakcia
Posebna panja mora da se obrali na kvalitet
preovlaujue emotivne reakcije koja prati iskus
,
56
IvO nastalo putovanjem kroz vreme. Jake fizike
reakcije obino su tragovi pilekantropoidnih ili
ncandertalnih i nkarnacija koje datiraju unazad
moda preko etvrt miliona godina.
Eksperiment bi trebalo ponoviti posle odgovara
jueg intervala, uz impuls usmerenja unutar vre
menskih granica, kada postoji dobra verovatnoa
da e se dobiti povoljniji izlaz I period zabelee
ne istorije.
Kontakt sa inkarnaciom preleno iz drugog sve
la moe se povezati sa prijemom bl edi h ideja vc
likog mira i lepote mada su modeli toliko udni
da ih mozak zemaljskog sklopa ne moe potpuno
razumeti. Kada se uini korak unapred do take
iza koje mozak jo uvek moe jasno da odgovara,
nastaju vrlo neuhvaUjivi ali lepi kontakti koji po
vezuju s inkarnacijom koju e doi u bliskoj bu
dunosti. Rezultate ovukvih putovanja kroz vre
me treba smatrati deliminim promaa.iem u od
nosu na injenicu da su nai napori bili direktno
usmereni na kontaktiranje prolih uslova. Kao i
snovi, dok slede uobiajeni vremenski smer una
zad, tako i Slanja pri putovanjima kroz vreme I..a
odreenoj taki mogu ponekad da stignu daUe oc
sadanjosti i dobU u proroki .adraj.
Za iskustva iz prethodnih inkarnacija koja su iva
i detaljna, mora se jednostavno rei Ji su uopte
okrutna sa sadanje take gledita civilizovanih
postupaka. Cesto otkrivamo da su nagla, grozna
a ponekad i potpuno tragina. S vremena na vre
me su jo i gora, jer i h ne slede postupci i reakci
je koji bi, po naem sadanjem shvatanJu, trebalo
da prate tragediju
.
Uzudno utroena inklracia
Primer mi je dao siromaan ovek koji je iveo
na ivici bede, stalno sc borei protiv ncsavladivih
tekoa. Nevolje su ga toliko pritiskale da se ini
lo da ga svi kinje i da se cca svet zave rio protiv
njega.
Ovaj ovek jc kontaktirao sebe kao samozado
voljno& slobodnog seljaka I drevnim vremeni
ma, velikih linih prohteva, sklonog prekomer
nom jelu i piu i punog ponosa jer "nikada ni a
na u ivotu nije bio bolestan". Bio jc na strani lo
kalne vlasti, traio mito i sv poloaj koristio
uzimajui sve to jc vredno.
Z
ena mu je umrla
od prekomcrnog rada i neleenih bolesti, deca su
mu radila na imanju skoro kao robovi. Svi su ga
proklinjali i mrzeli a on jc likovao jer jc to sma
tfao dokazom sopstvene nadmoi.
U vreme kontaktiranog ivota, ovaj ozloglaeni
ovek moro da je imao preko 70 godina i uivao
je u ivotu dok su ga se svi klonili kao kuge.
Naslednik u ovoj kasnijoj i nkarnaciji, kako je
iskustvo pokazalo jer je o tome govorio, najvie
je oslobodio um. Zavrio je !)riu reima: "Do ta
da nikada nisam znao koliko su mi bile potrebne
lekcije!" Dodao je da ni kakva pobuda ne bi bila
dovoljna da se vrati u inkarnaciju materijalnog
prosperiteta. Govorei to, znao je da je njegova
budunost satkana od isto toliko nevolja koliko
je imao i Ioslednjih godina sadanje egzistencije.
Drugim reima, dokazao je da je spreman ue
nik.
Nasilna smrt
Poznati pisac i istraiva psihizma Show Des
mond se jasno i detaljno seao prethodnog ivo-
58

ta u kome je kao rimski gladijator izgubio ivot
nasilnom smru - iseen je u areni na komade.
Ovu temu je iskoristio u jednoj od svojih knjiga.
Seao se i nevezanih dogaaja druge inkarnacije
kao Viking.
Gladijatorska priseanja Show Desmonda - su
tipina za varvarska iskustva i kada se namerno
vraamo u loa "dobra, stara vremena" moramo
da budemo spremni i da i h ponovo proivljava
mo.
Uporedite ovo sa seanjem profesora Gustava
Geley-a o polasku iz svela dobrih duhova pre
svoje poslednje zemaljske inkaracije. Ovde se
anje nije strano ali predstavlja videnje uslova
neke druge naprednije planete f ne onc koja,
slino naoj Zemlji, krivuda i bolno menja prav
ce nn kursu moralne i spiritualne evolucije.
Svako od nas eli da ivi u miru, dn se spiritualno
uzdigne, da radi prave stvari ... Nevolja je to e
limo da to obavimo bez mnogo napora. Ali bilo
da putujemo unapred kratkom ili dugom stazom,
nadamo se i verujemo da ostavljamo loije radi
boljeg.
Ukoliko je to istina moramo da oekujemo da
smo u ivotima koje smo ostavili iza sebe bili
manje ili vie Iraumirani. Ni jedna tragedija uz
nasilje nije toliko okrutna koJiko obnavljanje tra
gova u vremenu snmo da bismo saznali kakve
sve anse i mogunosti nismo iskoristili.
59
SISTEMATIZOVANJE NAPORA
Vraamo se na metode i vebe za razvoj mogu
nosti za putovanje kroz vreme da bismo ih grupi
sali da slue kao vodii.
Potrebna nam je velika sveska ili uloak za pisa
nje. Ukoliko vie volite uloak, stranice moraju
da se numeriu i da se obrati panja na reanje.
Sveska ima prednost jer pitanja mogu da se zapi
suju na levoj strani a odgovori koji se odnose na
njih na desnoj, tako da ovakvo sreivanje belea-


ka ,odgovara svrsI.
Postoji uvodno i 1 4 glavnih pitanja koja student
putovanja kroz vreme treba da postavi i da na
njih pismenim putem odgovori sam sebi. Po
I stavljanje pitanja i odgovaranje na njill u svojoj
glavi nema ni priblino isti vitalni efekat u raz
janjenju misli i raanju podsvesnih ideja u sve
sti. Preliminarno pitanje treba da zauzme prvu
levu stranu sveske ili prvi liSI uloka za pisanje.
Ono glasi:
PUTOVANJE KOZ VREME: Koji Sit moji razlozi
za to?
Dok to ne znate, ne moete biti sigurni kuda vas
vode n:pori koje ulaete. Moda je vaa osnovna
reakcija jednostavno ljudska znatielja? Ukoliko
jeste, zapiite to. To nije zao motiv za poetak bi
lo ega, ukoliko ne nastavi da bude i jedir>l
. 60
Mnogo dobrih dela na svetu je obavljeno iz puke
.
znatielje. Ali, ukoliko to ostane va jedini ili
glavni razlog, treba da znate i da ne obmanjujete
sebe.
Ukoliko elite da putujete I vreme iz elje da bi
mogli da priate prijateljima o lome, vrlo je jadan
razlog za ozbiljnu psihiku avanturu I koju se
uputate. Jo jednom. budite poteni prema sebi.
Kao i znatielja, i ovo jc vrsta originalnog motiva
iz kog esto izrasta i bolji.
Da l i elite da se suoite sa putovanjem kroz vre
me zalo to ste nekada itali o Drakuli ili ili na
predstave strave i uasa da bi vas obuzimala je
za? Iznesite istinu, ukoliko jc to istina, i I tom
sluaju odustanite od duljeg rada
.
Putovanje kroz
vreme je vie od naina za uenja kako se "drhti i
trese".
Ve sam vam skrenuo panju da ne izvodite psi
hike vebe u stanju straha ili zebnje i dau vam
jo jedno upozorenje.
Da li radile u duhu zabavne neverice? Da l i sIc
rekli sebi: "Naravno, znam da nema nieg u lo
me, ali u pokuati da bih mogao da kaem da ne
deluje?" Ukoliko se vebe izvode u ovakvom
slanju uma nee dovesti do pozitivnih rezultata.
Ali, ukoliko dovedu, prelaz iz neverice je pravi
ok za nerve. Spiritualista mora da posmatra ma
terijalizaciju u potpunosti bez ikakve fizike ili
emot:vne reakcje, dok e pogled na nesavreno
opredmeenog duha izazvati tremu fizikaliste.
I skustva koja se stiu tokom putovanja kroz vre
me veoma su udna za nespremne.
61

I
Ozbilni zahtevi
Vrlo je verovatno da je veliki broj onih koji za
putovanje kroz vreme imaju daleko uzvienije
motive od navedenih. Oni prilwataju i pravilno
usvajaju oo kaze o prethodnoj inkarnaciji - kao
!to usvajaju i ideju o trajanju duha koji je besmr
tan. Ukoliko stejedan od ovakvih ozbiljnih traga
a, nee samo istota motiva da vas zatiti od
besmislenih i beskorisnih renomena ve e mno
go skratili period vebanja pre uspene koncen
tracije u kontaktiranju prolosti.
Poto ste obavili uvodno samo-ispitivanje, pred
varaje put ist da nastavite sn 14 glavnih pitanjn
iz naeg upitni kn.
1. Kakva Sit moja pre-uatalna seanja?
Mnogi Uudi koji ne mogu da se poale na sponta
no seanje rnijih i nkarnacija imaju manje vie
uoptenu ideju o osnovnom pravcu svog iskustva
u prethodnom postojanju. Oni .,osenju sigurno"
da mora da su iveli na odreenoj lokaciji, da su
radili izvesne stvari ili poznavali neke ljude.
Moda i vi imate iste ideje i kada ih oset ile prvi
pUl one Sll maglovite i nestvarne, ali se stalno iz
poetka vraaju sa dodatnom snagom. Gde je to
sluaj, primarna svrha putovanja kroz vreme bie
da se dokae ili opovrgne istinitost tih ideja.
Ukoliko poinjete bez polu-seanja ili jakih aso
cijacja o okolnostima svog ivota pre sadanjeg,
ostavite prazan prostor za odgovor na ovo pitanje
i preite na sledee.
2. Kaba je preteno moja lIarav?
Da l i ste jedan od onih Uudi koji oseaju da Sll
preteno "sreni" iJi "nesreni'

Da l i postoji nc-
62
ki splet okolnosti da uvek idete pravo dok drugi
skreu I pogrenom pravcu? Sa kakvim mislima
se preteno budite ujutru?
Da li se budite sa konfuznom idejom da se pen
jete uz planinu ili da plivate u moru? Da li plani
rate i ematizujete neto ega ne moete da se
setite?
Kada zapiete odgovor na ovo pitanje biete veo
ma iznenadeni analizom. Iz nje ete moi da sa
znate da li je vaa prethodna i nkarnacja bila
uspena ili ne, da li ste preteno bili zaokupljeni
svakodnevnim aktivnostima ili ste negovali vie
duhovnu stranu svoje prirode.
3. Do kakvog zakluka dovode moji snovi?
Ovo podrazumeva da ste vodili beleke o snovi
ma i da ste ih klasifikovali. Va odgovor na pita
nje broj 2 mnogo e pomoi i lj ovom zakljuku.
Prvo razmatrajtc ud svojih snova i uporedite ih
sa preovladujuom dnevnom naravi. Iz poreen
ja nije teko zakljuiti gde iskustvo iz ranijeg i
vota prekorauje a gde pokazuje nedostatak II od
nosu na sadanji.
Neprijatno oseanje jednolinosti, blisko mno
gim ljudima iji sadanji ivot izgleda da sadri
neophodne sastojke da bi izgledao srean i jed
nostavan obino je nesvesno poreenje sa pre
thodnim ivotom punim avantura.
Oseanje nestabilnosti, z koje se u sadanjem
ivotu ne moe pronai dovoljan razlog, moe
biti posledica katastroralnog okonanja ranijeg.
Slian uzrok je i prikrivena snaga iza mnogih
snova koji se ponavljaju.
Preite na uporeivanje doivljaja u snovima.
63
Polako ih zapiite, pauzirajui radi priseanja i
pasivne kontemplacije o njima.
4. ta iznosi Ila povrinu razmiljanje o snovima?
Da l i je bilo iznenadnih "blic" uvida u uslove ra
nije inkarnacije kakve ponekad stvara pasivno
razmiljanje o snovima? Ukoliko ih ima, oni for
miraju sjajnu polaznu taku za dali rad i sticanje
detaljnog pre-natalnog znanja kroz negovanje
snage usmerene koncentracije.
Ukoliko niste jo postigli direktan uvid, ko Illi
nuelno razmiljanje o snovima moe da dovede
do njega. Student putovanja kroz vreme moe da
uini dalje napore kao to je serija kratkih raz
miljanja iza kojih sledi deset minuta "pismene
analize misli. naravi i seanja".
5. Da li sam doiiveo ostan)!' b/isJ.osli sa IIl'b/i
skim?
Ukoliko se to dogodilo bilo kada, napiite okol
nosti sa svim detaljima. One mogu da dovedu do
drugih slinih seanja. Uporedite svoje zakljuke
sa onima koji su formirani na osnovu ispitivanju
doivljaja i Ilrirode snova.
NAPOMENA: Do sada su sc pitanja odnosila di
rektno na vae prethodne inkaracije, mada na
vakom Slepenu psihike obuke um moe da os
tvari kontakt sa viim uslovima vremena i tako
direktno dobije informacije. Sledeih 6 pitanja
odnose se na direktne metode putovanja kroz
vreme.
6. StalUe uspeha / telepatskim eksperimentima
Ukoliko ste oprobali svoje telepatske snage bilo
kao "agens", "perceptor" ili oba, zapiile svoje
uspebe zajedno sa zakljucima koje ste izvukli iz
64
rada. Oni slue kao uverenje u ranom stadijumu
da um moe da alje i prima poruke nad-fiziki.
Vreme je faktor svake aktivnosti, ak i naliedno
stavnija telepatska veba ima direktnu realnost u
putovanju kroz vreme.
7. Beletenje uspeha I prostoToj melllollloj projek
ciji
lako student putovanja kroz vreme ne mora da
praktikuje ni prostornu mentalnu projekciju ni
tclepatiju, one su od veli"-l vanosti zbog kom
parativne brzine kojom se postiu interesantni i
esto odluujui rezultati. Uspeh u mental noj
projekciji je odlim znak porasta psihike snage i
pokazuje vaem umu kako da dode u najbolje
stanje da bi stekao korist iz naprednijih vebi
koncentracije
.
Zabelcite sve eksperimente u projektovanju mi
saonih obliku sa rezultatima. Da li ste mogli da
vidite, ili da osctite, ta jc odsutna osoba radila lj
vreme kada ste projektovali svoje misli? Da li je
odsutna osoba osetila ili stvarno videla vae pri
sustvo?
8. Kakvi u rezultati tesla kotlcentrisarlog gledanja
/I nebo?
Odmah zapiite svoje reakcijc_ Da li vas je isklls
Ivo uplailo ili vam je prijao oseaj nestabilnosti
tla? Da Ji se test produio do deliminog ili tOlal
nog transa? Da li stc utonuli u san zurei, i posle
sanjali? Ukoliko je tako, ta ste sanjali?
9. Zabl'letite rezultat uzdizalya centra svesti
Sada prelazimo I Slanje psihikih vebi gde je
precizno i detaljno voenje beleki sve lee i 'lcCI
65
u odnosu na uspeh. Ukoliko znate d ste ovim
sredstvom preli u vreme vieg nivoa nego to

oe da prepozna mozak kada razmilja o obi

mm svakodnevnim ivotnim stvarima bie do
voljno da l? . ko

statujet

.
, ukratko dodajui po
datke o ranijim mkarnal:IJama koje ste dobiH na
ovaj nain.
10. Reultati lIebe usmerene koncentracije
vde trea zapisivt! uspehe
.
vebanja kao to je
IzczavanJe drveta iii asovmka. Dokle ste doli
u kom stadijumu vebanja? Da li stc ak i na
kratko, izgubili svaki oseaj odvojene linosti ili
sIe mogli da to izvedete samo delimino kontk
tirajui krajnje vreme delom uma dok j ostatak
polu-svesnosti sline snu bio prisutan kao i uobi
ajena okolinu.
II. Da li je ko-an pomogao koncentraciji?
Moe da pomogne ili da stvori slanje mentalne
zbunjenosti premu vaem lipu uma i nainu na
koji reavate enigme; moe da fascinira iJi iritira
Ukol
.
ik
.o
vas sllmo iritira, ovu kontemplaciju pri

menJuJte ree i u slabijem intenzitetu. U svakom
sluaju njegovi erekti su relativno spori dok su u
dubini . Za neke studcn!e to je najbolji od svih
puteva uvoenja uma u nad-fiZiko. Prime nji
vanje ko-ana s vremena na vreme mnogo e po
moi vaem napredovanu.
NAPOMENA: Na sledea tn pitanja treba odgo
varati periodino, ako i kada iskrsnu radi razma
tranja. Ona su usmerena ka odranju potrebnog
stava uobiajene razboritosti u odnosu na psihi
ke vebe i obuku.
66
12, Da li sam zadovoljan f lleadovoljan svojim
napretkom?
Gde iza starta punog nade brzo sledi gubitak in
teresovanja i oseanje: .. Nikada neu biti dobar II
lOme
I
" Misao pokriva na svim instancamtI po
novnu tvrdnjU prethodno izravnanog ai duboko
usderog kompleksa suprotnog svesnim napori.
ma studenta. Gde ovo izaZiva nevolje kompleks
e se uvek nanovo otkrivati na drugi nain.
Na primer, neki studenti se ale da im je spava
nje postalo btl snova, drug! navode is\.rsavanje
neoekivanih _ obavcla koje spreavaju koncen
Irnciju. Ukoliko patitc od kompleksnih konica
morate ih sc otarasiti pre no to moete da na
predujete
13. Da li vetbe donost' strah?
Ukoliko je tako, utvrdite kako i zaIO. Jo jed
nom konice rade, ali strah je dokaz da su druga
ije od samozadovoijnih i duboko ukopanih
komplekasa obuhvaenih pitanjem 1 2, vae sops
tvene konice blie svom poslednjem udahu.
Strah nije nita manji od oajnike borbe za ou
vanc nadmonoti. Prepoznajte ovo i . zblia
vr.njC e roditi prezir" ogranienja i konvencio
nalnih uzoraka ranog razvoja.
Kako napro!dujcte u vcbanju putovanja kroz
vreml:, moda poqanete sve vie svesni da te na
lviei da otkrijete neto to je' bolje da ne znate.
Majo ljudi bi bilo sreno uz diskretno otlsie da
im jt prethodna tnkarnacija prola u zemaljskom
omotau Kaligele ili Sudije Jefrey-a, a da i ne
i,ominjemo linoo kao to je Juda L :eariot.
67
I
I
,
Ukoliko ste se u prethodnoj metempsihozi upo
reivali u zlu ili moda, u kukaviluku sa nekim
od pomenutih, vae sadanje stanj e je sjajan do
kaz o uzlaznoj stazi trajnog dela vaeg duha, ali
se time ne kae da morate da imale palrebu ili
elju da znate kakvim koracima je dolo do uspo
na. Moda ete biti sreniji ukoliko tu kompo
nentu napustite uz misao da je sve dobro u sa
danjosti i da ne treba hrlili nazad na put kojim
ste ranije ili. Sve se preputa vaoj sopstvenoj
odluci.
,
14. Kakav je Op.ffi ('/('t.(I( 0/1It.1 1/(1 zdravle i flef1e?
Psihika obuka, ukoliko nije previe intenzivna.
ili se II nju ne krene naglo, donee zdravlje i osc
anje dobrog opteg stanja, kao i blie jedinstvo
izmeu individualnog egu i linog rezervoara
ukllpne snuge.
Ukoliko otkrijete da vas neke vebe previe uz
buuju. ostavljaju bez daha ili izazivaju druge
simptome mentalne iscrpljenosti, treba ih obu
staviti izvesno vreme i poeti ponovo tek kada je
obuka dovoljno napredovala u drugim pravcima
tako da joj vie ne mogu nakoditi. Ista predo
stronost moe sc primeniti na svaki sistem ve
bi, bilo da su mentalne ili fizike. Postoji odlian
moto: "Niega previe!"
Nagli prekid psihike koncentcije
Iznenadni prekid duboke koncentracije uvek je
praen manjim ili veim okom. Cak i kada je
izazvan bukom ili rukom na ramenu moe dove*
sli do neprijatne mentalne konfuzije. Loe je i
kada okolni predmeti odvlae panju a jo je gori
68
prekid usled iznenadnog ometanja. ak i tamo
gde mozak moe da nastavi da delimino odra
va svcsnost o spoljnom okruenju tokom psihi
ke koncentracije, iznenadni prekid jo uvek je
Jo. bilo da je izazvan spoljnim uznemiravanjem
ili po sopstvenoj elji. Dekoncentracija treba da
sc obavi polako, kao io atleliur postepeno
usporava korak poto jc protrao kroz cilj.
Psihiki povratak I sadanji trenutak spojlc sa
nekom laganom muskulaturnom kretnjom koja
c vam pomoi da usmeritc panju na sebe a po
tom na spoljni svet. Drugi dobar nain je da po
veete opaanje vremena sa idejom protoka.
Pokuajte da svoj um naviknele da se kad god
brojite polako do deset, potpuno vraa I normal
no stanje svcsnosti. Nije potrebno mnogo vebe
du se ova ideja vrsto usadi u podsvesnom umu i
da je on prihvati.
Kuda ste odbrojali do Iri ili etiri ponite da po-.
kreete miie. Okrenile glavu na jednu, pa na
drugu stranu, protrljlljte dlanove, protegni tc ru
ke.
Polako usmerite panju na okolinu. Vratite um u
sadanji trenutak i mislite o onome to ste rudili
pre no to ste poeli kontemplaciju. Razmotrite
problem vredan panje u kui ili na poslu koji
vas okupira.
Ustanite i proetajte po sobi. Za dva, tri minuta
najvie, nestae udno oseanje koje je ostalo iza
obavljene koncentracje.
69
PSJHICKA I DRUGA POMONA
SREDSTA
Ako astrologiju moe da se koristi kao indirektno
sredstvo za otkrivanje nezcmaljskih tajni skrive
nih iza magle vremena, ta je Sl fziognomikom,
grarologijom, l1umerologijom, gledanjem u dIM
.
.
. ? Sta je sa kabalistikom divinaci jom, upotre
bom tarota i ostalih sistema u koje isto toliko
vrsto veruju njihovi poklonici?
Fiziognomika: glcdal\ic u dlan
Nema nikakve sumnje da je ljudski izgled naslc
en od predaka. U irem smislu isto mQe biti
istina zn oblik i neke od glnvnih li nija na ruci.
Dok govorimo o telesnim osobinama pitamo se
dokle dosee ono to smo nasledili iz ranijih eg
zistencja i to smo bez sumnje dobili od svojih
predaka? Posmatnmo 1a lica, moe da se odgovo
ri da telo i duh koji ga nastanjuje rormiraju dva
vida jedne iste linosti. Ukoliko usvojite ovu li
niju postoji mnogo agrumenata koji se mogu po
drati.
Vrlo esto se otkriva obilje mudrosti u porodica
01 koje nose prezime Sharp (otrouman, pro
nicljiv). Nije puka koinci dencija da ljubitelj spor
ta tipian, istokrvni Englez bude opisan ime
nom John Bull; ak i najvei deo onih oji nose
ovo prezime odgovara opisu.
10
Ne treba mnogo da bi se dokazalo da sc posebne
[zike osobine izvesno i leslo tvrdoglavo nasi e
uju; dovo l jno je samo u sVlkoj aristo
.
kratskoj
porodici potraiti "crne ovce". Argumenti upuu
ju na zakljuak da su telo i duh Ilovezani meu
sobno naslednim vezama.
Potpuno drugaiji pogled imaju oni koji zemalj
ski ivol vide kao tranzitnu scenu u kompleks
nom sistemu regulisanog duhovnog razvoja. Po
ovom shvatanju, ego dolazi roenjem kao ljud
sko bie, nije silom uteran u fiziki omota kome
je dosude n, ve dobrovoljno prihvata onaj kome
odgovara.
Na fzikom planu Irekti ove razlike teko mogu
da se pokau. Nad-fzika razlikaje rundamental
na. Umesto da tretira ljudski duh kao zbir poro
dinih karakteristika koje se predaju iz generacije
u generociju kao nnmetaj ili dragoeenosti, ovek
vidi ego koji prihvata svoje tclo po izboru, kao
to se bira klub u koji sc ulanjuje - zato to
upravo on najvie odgovara.
Sa tog gledita, fiziki dokaz prethodnih-i nkarna
cija ega nije nita drugaiji od povrnosti mladih
ljudi - kako godine koje prolaze i duhovno iskus
tvo ostavljaju tragove na telu tako i utisci iz rani
jih ivota mogu da budu izraeni. Najee, veza
izmedu ega i njegovog omotaa od krvi i mesa
nikada nije vra od bliskog, privremenog dru
garstva, uz razvijanje slinosti koja je neizbena
usled intimne povezanosti
.
Grarologija: psihometrija
Vie od bito koje druge psihike karakteristike
rukopis otkriva erekte pre-natalnog ivota. Pisa-
l l
ne rei se formiraju mehanikom radnjom - po
vlaenjem pera po hartiji, ali dok se to radi fokus
svesti je skoncentrisan na vrh pera.
Ova sluajna projekcija ega ini pisanje vie men
talnom nego fzikom radnjom. Stoga uzorak ru
kopisa ima jak psihiki sadraj i bez sumnje je
najbolji probni objekat za stizanje u prolost ta
kvim sredstvom kao to je psihometria.
Odaberite sobu u polu-tami sa udobnim stolom,
stolicom i priborom za pisanje gde moete da bu
detc sami. Sedite desetak minuta bez veih fizi
kih pokreta i odravajte um u stanju mirovanja.
Uzmite pcro u ruku i nainite veliku taku na vr
hu lisla hartije na kojoj ete pisuti.
Gledajte II tu taku pet minuta, stabilno, bez nu
pregnutosti i u isto vreme mislite o prolosti kao
o niti koja se iz vas protee do take. Uskoro ete
primetiti du taka poinje da raste i postaje tunel
koji privlai va duh.
Veliina ulaza u tunel sc poveava. U jednom
momentu kada ,vuenje" vaeg duha postane ta-
,
. .
ko jako oselietc da zaista treba da udete I stUPI
le u koridor vremenII. Ovo je trenutak kada treba
da dozvolite peru u ruci da pone da pie po har
tiji. Ne gledajte ta ste napisuli. Zaklopite papir,
presavijte ga, slavite u kove rat i odmah zalepite
:
Napiite na njemu svoje inicjale ili neki drugI
znak radi identilikacije.
Angaovanje profesionalnog psihometriste
Ukoliko Odluite da angaujete profesionalnog
psihometristu. zapeaeni koverat sa nepoznatim
sadrajem treba predati samo \I pravo vreme ka
da treba da ga psihometrizujI mediju m i ni jed
nog trenutka ga ne isputate iz vida. Nema ra-
72
zloga zato ne biste objasnili svoje interesovanje
za pitanja ponovnog rodenja i elju za rasvetlja
vanjem prethodnih egzistencija.
Kada je psihometrist dobio sve informacije koje
se mogu dobiti kroz kontakt sa kovertom. mudro
je da ga uzmete nazad i da ga sami otvorite. Tek
tada moete da razmotrite u svoje slobodno VI c
re da li bilo ta to ste napisali odgovara ili baca
vie svetla na ono to j psihometrist .. proitao".
Nije uvek neophodno da vam pomae druga oso
ba ili psihometrist. testa test psihometrizovanja
moete da obavite sami na isti nain uz dobre re- .
zultatc iako sam postupak zahteva vie truda i
vei utroak vremena.
PorodiIlO nIlslede
Nekada sam mislio da se mnogo podataka dobija
psihomet rizovanjem malih porodinih dragoce
nosti koje se uvaju u porodicama, ponekad sa
mo iz sentimentalnih razloga, i koje esto datira
ju i stotinama godina unazad.
Sledei ovu liniju istraivanja uzalud sam uloio
mnogo napora. Jednostavno psihometriko i
tanje prua podatke samo O fzikom vidu nas le
da. Vraanje itanjem dve stotine godina unazad
moe da da materijal koji se zaista odnosi na
pretke, ali ne i na promene sopstvenog ega.
Ukupno pitanje psihometrije je krajnje kom
pleksno. Nedovoljno se zna o prirodi snage koja
crpe. Takode, obavetenja koja daje, iako dovolj
no tana na svoj nain, sklona su da odlepraju
na tangentu sa koje su usmerena, tako da za
praktine svrhe pOSIaju beskorisna ili ak i po
grena.
73
Mnogi od vas su verovatno uli o psihometrizo
vanom pismu za koje je istrajno davan netaan
opis poiljaoca dok se na kraju nij otkrilo
. .
da j

,
u stvari, lo detaljan i taan opis postara kOJI ga JC
doneo
.
Ovde je druga instanca psihomitrije
.
koja
.
es
.

o
oovodi u greku, i lo ponovo na naIO kOJI mje
teko razumeti.
Traak svetlosti
Opitni paketi je predat psihometristdnji
.
koja je
u . koro po.la do opisuje seene na palubi broda.
OSlilaje kao da plovi na nemirnom moru. No
jI bila mrana I bez zvezda, a oseanje izgublje
nosti je poelo da raste u njoj kada se i.mcnada
pojavio traak svetlosti. Strah se rasplinuo. Kurs
plovidbe je ispravljen i sve je postalo bezbedno.
Radilo se, bez sumnje, o snopu svetlosti sa sve
tionika ili drugog broda.
Vla!nik paketia ga je otvorio i pokazao sadraj:
veliki komnd koj i je bio deo tekog staklcnog
okna ili lee. Svi prisutni su se sloili daje to deo
stakla stare lampe sa svelionika i usledilo je e
stitanje psihometnstkinji poto je po unutra
njem oseanju publike, itanje bilo potpuno
uspeno.
Ali, kada je vlasnik komada stakla zamoljen da to
potvrdi, pria koju je ispriao bila je sasvim ne
oekiva;la. Objasnio je da j e nedavno vrena po
pravka jednog zatvora. Izmu ostalih
.
izme

a
7. atvorene su podzemne ehJc z kanjavanje,
kao previe mrane j bez

azd
.
uha
.
, ak
.
i svrhu
uterivanja straha u kOSl1 naJteih
.
knmmaa

.
Ove prastare elije su bile osvetIJavane SIVim
odsjajem sveliosti koju su proputale teke stn
74
klene ploe postavljene na podu glavnog zatvor
skog hola. Stakleni komad "kroz koji je traak
svetlosti doneo ohmbrenje mornarima na palu
bi" bio je, u stvari. deo razbijenog "osvetljivaa"
elije 7. ka.njavanje.
Interesantno je u ovom !Iuaju da je psihome
lristJ.inja potpuno tano dobila ideju o propu
tanju svetlosti dok je SV!! ostalo bilo pogrcno.
To je verovatno joS jedan vid poznatI tendencije
da profesionalni senzilivc: retu:ranjerr umanju
ju vrednost svog rada zbog lake prezentacije. Bi
lo bi sasvim korektno du je itanj.: ronnulisano
kao: Grubi ulovi: Traak sv\tlosti u lami!".
U odosu na prenatalno it:ll je, bilo daje psiho
metrino ili dobijena drugim sredstvima U7 po
mo neke osobe. treba ga prihvatiti ili odbiti pre
ma trenutnoj emotivnoj reakciji do koje dovodi.
Ovo ne znai da neka neeljena stvar treba da sc
odbaci kao neistinita; ono IO znai je da itanje
senzitivcu ne treba prihvatiti ukoliko ne pogaa
pravu icu u osobi no koju sc odnosi Mott da
vam se dopadne ili ne ono to vum se !ae. i
tanje moe da izazove radost ili tugu ili da odgo
vara istini ml drugi nain. Ukoliko to nije sluaj,
ve vas jednostuvno ostavlja hladnim i nczaintr
resovanim, ovo je sigurna pOlvrda da nije pogoe
na .,ica" istine.
Numerologija: druga pomona sredstva
Od metoda divinaeije koje ne povlae za sobom
ni fziki kontakt niti procenu fzilih karakteri
stika najvanija je astrologija, a iza nje po koris
nosti je verovatno numerologija ija je simbolika
srodna. Obe od ovih vetina vode du staze ko
75
jom ego mora da stigne do svog evenlUainog iz
bora mada - piui moda ne bez predrasude ne
mog da prihvatim da nllme

ologiJa il
.

im
.
bo
.
lo
gija sainjavaju vie od odjeka JasOIJIh Istma
astrologije. Kroz ovo poglavlje osvrnuemo
.
se na
ego kao jedinstvo; kao pogled povezan sa Izves
nim teorijama kojima je prethodno data odree
na teina.
Bez sumnje je da je ljudski ego iz
w
a

n o
.
d
.
ne
koliko parcijalnih ega, komponentmh bIa Ih, da
koristimo Mc Dougall-ov izraz, monada. Sva ne
doslednost izezava ukoliko prihvatimo ego kuo
radnu jedinicu za nau sadanju svrhu, nu isti Ia
in kao to heminr prihvatu atom kao radnu Je
dinicu dok je dobro poznata i njenica da ga na
stanjuJe mi krokozam diferencijalne energije.
Deja genijalnost kuo dokaz reinkarnacije
Oblik prerane deje zrelosti u "uima od dec
.
e'
daje vrlo uverljivu sliku o spremnom znanJu,
vetini ili iskustvu prenelom iz nedavne prethod-
ne i nkarnacije.
.
Na alost, uda od dece su vrlo retka i dobro u
vana kao ljudska roba sa velikom trinom vred
no, pa je teko prouavati ih

a
p
otrebe me

tempsihoze
.
Moe se samo sumnjatI da su onI
due koje su zamenile staro telo novim
.
krat-
I
kom vremenskom intervalu izmeu smrtI I po
novnog roenja (ak je mogue i bez inlervala
tako da se model prethodnog ivota preno

1
praktino netaknut, samo 'su seanja dogauJa
manje ili vie izbrisana.
. .
Jednostavnom analogijom, moemo da
.
zamIslI
:
mo dobrog zanatliju koji padne sa skele I povredI
7.
sc tako da zaboravi ta je bilo pre nesree ali da
ni malo ne utie na njegovu majstorsku umc
nost. Iz ove analogije moemo da doemo na po
misao i daje taj zanatlija ostao na mestu mrtav U
momentu kada je na svet dolazilo novorodene
takve konstrukcije da je pravi fiziki omota za
njegov sledei ivot.
U dogledno vreme beba e da pOlaste i postane
dovoljno snana da svojim dejim rukama proba
da radi i zadivljeni njenim talentom shvaliemo
da umcnost raste
.
Ovo su jedan ili dva klasina
vida uda koji izgledaju razumljivi samo U ob
janjenju poveznom sa teorijom metempsihoze.
Michelangelo lJuonarrotli
Ovaj din n1tclu vaiarima i sli karima roen je u
Caprcse-u 1475. god
.
i poslat na zanat kod brae
Ghi rlandaio. Pria se daje u vreme kadn je imao
I I godina slikao briljantnije od svojih uitelja i
da su, u stvari, njegove slike prodavane sa njiho
vim potpisima.
Kada je Miehelangelu bilo 13 godina otiao je da
studira kod Lorenza u San Marco, od kada se
njegova genijalnost naglo razvija. Posmatrajui
ovaj ogromni izliv umetnike snage u uporedivo
kratkom periodu ivota nemogue je ne asNi ti
da je doao na svel sa spremnom i nezaboravlje
nom vetinom.
Wolfgang Amadeus Mozart
Ovai uveni kompozitor, koji jc roen u Salzbur
gu januara 1756. a umro decembra 1791. godine
u tridesrt(etoj godini, sa te take gledita imao je
77
kratak ivo l. Njegovi podaci su neverovatni ah
ukoliko se razmatraju kao sluaj druge od dve
kontinueine inkarnacje, po:taju razumljivi. ma
da i dalje dovoljno zadivljujui.
Prve asove muzike poeo je da mu daje otac ka
da je Mozartu bilo 3 godine a ve sa 6 je obgao
Nemaku sa rsitalima na klavir-cimbalu
.
U se
dmoj godini nije samo svirao ve i komponovao
za klavircimbal, violif'lu i organu.
U 10 Mozart je napisao oratorij I u I I kominu
operu (deca tog uzrasta nemaju ravien smisao Zli
humor). Sa 1 4 godina dobio je kompozitorski
rang na Muzikoj akademiji u Bologm i uspeno
je izvedena u Milanu njegova prvu opera Milhra
dates.
Kao odrastao ovek, kroz svoj tuni i nesrem i
VOI, Mozart je sistematski bio okrenut radu kao
neko ko ivi sas"'im drugaije, sreno i udobno.
Dobar deo doka.m ide I prilog tvrdnji da je samo
nastavio da radi u dve kontinucine inkarnacije.
Moramo da sc nadamo da e moi da se obrati
vie panje na deji talenat i genijalnost da bi sc
dobili podaci primenljivi na znanja rcinkJrnacij
koje smo dobili iz drugi!"! izvora
.
PRETHODNE INKRNAOJE I AURA
Kao i sve oslale saobraajnice, tako i ova predvi
ena za putovanje duha mora da Ima svojc uspo
ne i padove, intcresantne, opasne i bezbedne
deonice. Mnogi ljudi su nestrpljivi u isp;'ivanju
svojih prethodnih egzistencija, uglIIvnaIll da bl
"
:
logli dn ih uporeuju sa sadllnjom, n1 isti na
IO kao to putnik na novoj marrllti otkriva da
mu je interesantno da uporcuje mesto na koje
je stigao sa lokalitetima kroz koje je ve proao.
Od velikog znaaja za uporcivanje je psihika
vrednost mzliitih boja koje emituje ljudska aum.
Svi religiOZni i mistini sistemi poznaju ovo
svojstvo. Po ulaznom redu one su:
Crna: Neduhovnost; boja negacije i OSUivanja.
Crena: Okrutan ival; elementaran neukrotiv
duh; sIms!.
ZeieIla: Instiktivan razvoj: prirod?n rast; anima
lan ivot.
tu(a: Mentalna ekspanzija; zn'I !iteljan du h' j 1 tr.
Jcktualnost.
'
Plava: Duhovna ekspanzija i evolucija.
Bela: Ostvarenje duhovnog; dostojanstvenost i
spokoj:1ost umt.
Vienje aUfl
Uz vrlo .
.
kratk obuku j praksu nlhogi ljudi r.ogu
d raz\!Ju mo; opaanja ljudske au rc. !'.a osnolu
,,,
aurinih boja koje okruuju telo prirodni senzi
tivei nemaju nikakvih tekoa da odrede stepen
duhovnog mzvoja ljudi oko sebe.
Ove boje obino nisu jednostavne ve pomeane
na isti nain kao to je i kar:lkter veine ljudi loe
uklopljen, pun nagona i iluzorih tenji koje se
meusobno proimaju. Na primer, aura moe da
bude preteno plava, ali uz prianjanje pramenova
ivo-narandaste, i da lime otkriva da je njen
vlasnik rastrzan izmedu viih i niih ivotnih in
teresa.
Mnogi Iiudi vide auru jn"no samo u potpunom
mraku ili polu-tami. Neki smatmju da je efkasno
ukoliko ispred oiju kao ekran dre posebno obo
jenu au. Svesnast opaanja aure moe dosta da
sc povea hipnozoll1_ Ljudi koji ncmaju pojma o
rcagovanju na distribuciju aurinih boja,
.
zbog
umetnike inspiracije otl njih mnogo zavise LI
normalnom ivotu.
Neki ati slikara nud-realista jasno lkazuju ovu
zavisnost u svom umetnikom rengovanju na du
hovnu ilinu.
Aura ima odredenu vrednost i oni koji su osetlji-
vi na lracnjt' mogt1 nepogreivo da itaju njeno
znaenjl. Ali. moda mogll da prikupe i vie od
otkrivene .. nr.ge pritlVarnjui je ne samo u mo
mcntalnoj f .. . kvenci ve i svctlu staze vremena.
I
Vicnje sopsh'cnc aurc
Mall izvor svetl0s1i u tamnoj sobi omoguuva
veini ljudi da vide i procene sopstvenu auru
.
Na
btoku je uobii:ajena koncenlnt
.
cija pogleda na
vrh usij,mog komada gvod,' U Istu svrhu mo
da poslui ; sijalica prirafjenn u stO:U lampu lli
8P
LI fasungu. Sedite bez motiva i posmatrajte jc
mirno dva minuta. Ukoliko tada sklopite oi vi
deete subjektivnu sliku bljeska kako lebdi u'
vazduhu iznad zatvorenih kapaka. Ova slika e
odmah poeti da putuje na gore i istovremeno da
izezava.
Ponovite eksperiment. Svaki put kada se pojavi
slika e biti svet1ija, due e se putovati gore i dole
i manje e leiti da nestaje. Posle izvesnog perio
da moi ete po volji da sliku uopte ne pomera
te. ve daj e zadrite u jednom poloaju, pravo is
pred sebe.
Drite je lu kontinuelnom snagom volje, u isto
vreme obraajui panju na boje koje emituje jer
one reprodukuju boje vae sopstvene aure. Sto
ih paljivije ispitujete one e postajali jasnije i
poee da dolazi do razdvajanja.
Neke od nijansi se pojaavajll i postaju istaknuti
je; druge zapadaju svc dublje i dublje u pozadinu
vae subjektivne vizije. One su retrospektivne
aurine boje koje se uglavnom odnose na stanje
psihikog razvoja koje ste dostigli u prethodnoj
inkaraciji.
Napravite paljivo poreenje izmedu njih i boju
koje preovl2.uju u vaoj sadanjoj auri. Na pri
mer. aura jako obele1.cna plavom i utom bojom
sa zelenom pozadinom pokazuje sadanji ivot
koji je slab da bi realizovao psihike vrednosti i
prOliv lea jr prihvatanju bez razmiljanja psihi
kih motiva i ogranienja u iskustvima prethod
nog ivota.
Kontaktirane ultimativuog vremella
Naslavak koncentracije na subjektivno rormira
nu auru moe da se zavri tako to se personalna
8 1
svest potpuno asimilira sa njom i dolazi do me
anja individualnog s univerzalnim koje kon
taktira direktno krajnje vremc. Uz to, duh pre'azi
du vremenske staze da bi kroio lj potpunosti u
pre-natalno iskustvo umesto da ga dostie kroz
intelektualni akt induktivnog rezonovanja. Za vre
me iskustva telo ostajc u stanju transa.
Veina adepata koji dostiu stanje transa kroz
psihiku koncentracju vrlo glasno porie posto
janje bilo kakve slinosti izmeu transa i hipno
tike kome. Lino, ne delim ovo miljenje, mada
je trans koji se dostie u krajnjoj fazi kontempla
cije bez oblika ili psihike koncentracije potpuno
razliito stanje od hipnotike kome koja se dosti
e sugestijom. Ne treba g
a
u veoj meri identifi
kovati sa stanjem koje odgovara moi koja sc
drugaije zove animalni magnetizam i magneti
na fluidnost.
Moje lino shvatanje je da, kada senzitivac kree
u trans, to obino izvodi putajui u rad svoj
sopstveni animalni magnetizam, ija je priroda
jo uvek nedovoljno ddinisana.
Malo ljudi Zapadnog sveta je svesno ogromne
snage sopstvenog animalnog magnetizma kada
se fokusira usmerenom koneentacijom i tako
okrene radi korienja u odreenu svrhu. Ode
ljak 1 1 1 sadri opis tehnike za prostornu projekci
ju vaeg simulakruma kao misaonog oblika
.
U takvoj prilici najbolje je zamoliti bliskog prija
telja da pokua da vidi vaeg eterinog dvojnika
i l i da oscti vae prisusIvO. Ukoliko jc izvodljivo
treba da mu omoguile da oeti jednostavnu po
ruku kojom pokuavate da komunicirale.
Iz ovoga proizilazi da psihika koncentracija mo
e da izgradi manje ili vie trajne oblike misli
fantoma. Ne tvrdim da mogu da postanu "stvar-
82
nc" i da sc pojavljuju kao da su nainjene od krvi
i mesa kao i da su vidljive, ne samo za odab rane
perceplore koji izvode odredeni eksperiment.
ve i sluajne prolaznike. Ponekad ove prete
rano briljivo materijalizovane misli-fantomi po
staju toliko svesne scbe da odbijaju da sc rastvo
re, postaju nezavisne od tvorca i poinju da ive.
sopstveni ivot postajui neugodni i neeljeni

poznamcl.
Zloudne misli-fantomi
lako ezoterina literatura Istonih zemalja sadri
i oblike zloudnih materijalizovanih misli-fanto
ma, a poznaje i h i tradicija sa ostrva u Pacifiku,
po mom uverenju takvi sluajevi nisu zabeleen i
u naoj zemlji.
Teko je opovrgnuti rasprostranjeno verovanje
da nedavno otkrivena veza izmeu misli, energi
je i materije mo e da se demonstrira na ovaj na
in.
Kao to kompletno odvajanje panje od sada
njeg trenutka moe da dovede um u kontakt sa
ultimalivnim vremenom, tako moe i da rascepi
li niju divergcncije izmedu mogueg i nemogueg
i da dovode do materijalizacije "nemogueg"
.
Indijski tik sa uetom
Postoji vrlo malo sumnje daje mnogo razmatrani
indijski trik sa konopcem, koji se izvodio u re
tkim prilikama kada su prisustvovali Evropljani,
vie ili manje ubacivanje regulisanom brzinom
materijalizovanih misli-fantoma.
Detalji "Lrika" se razliito opisuju. Pra se d je
83

jedan oevidac skrivenim aparatom i"olografsao
deaka na sredini izezlog ueta, da bi, kada jc
razvio flm, otkrio da tu nema ni deaka ni ko
nopca. Drugi put, kada jc napravljena slina foto
grafja, i deak i ue su potpuno ,.uhvaeni I ka
dru". Ovi dogaaji nisu kontradiktorni jedan dru
gom. U drugom sluaju, materijalizacija deaka i
konopca je bila kompletnija, mada je I oba slua
ja bila dovoljno dobra da prevari ljudsko oko.
Postoji mnogo dokaza da nije potrebna ni ma
sovna hipnoza ni bilo koja druga vrsla hipnotiz
rna da bi sc gomila ljudi navela da vidi misaoni
oblik koji je kreator izgradio i doveo I vrsto
slanje posle mnogo godina usmerene psihike
koncentracije.
Naveo sam ovaj primer jednostavno da ukaem
da treba uvek da traimo najbolji i najbri nain
da nauimo ncto o istini iz naih ranijih ivota
nu zemlji. Osetili smo da pogled unuzad moe da
nam pomogne da oivimo veni plan koji nas je
doneo u sadanji ivot. Moemo samo da se na
damo da dobijemo takav direktan pogled unazad
razvijajui odgovarajuu opitnu metodu.
Ova metoda je minimalno razraena do take
gde mogu da se definiu rezultati koji omogua
vaju razumno odreivanje i dugo prosuivanje
postignutog. Da kaem da tu moramo da sc za
ustavimo, ne bi bilo tano.
Citaoeima koji su sc podvrgli psihikom treningu
iz drugih razloga ovo ne treba ni rei. Ostali koji
poinju svoju obuku praktinim putovanjem
kroz vreme mogu da otkriju da ono dovodi i do
veih otkria.
Kakvo je znanje steeno vijugavim, bolnim i e
sto krvavim putovanjem u poreenju sa onim
84
drugim neodreeno veim ostvarenjem blaenog
spokojstva prema kome svi teimo?
Ukoliko nema viih motiva nego toje zadovoljs
tvo zbog udnovatosti povezano sa onim .to je
iznad i sa onim to se radi, onda nije ni eksperi
mentani sistem putovanja kroz vreme vredan
opisivanja ni knjiga o njemu.
Pogled unazad treba da bude samo uvod 11 vie
nje vizija iznad. To je taku koju bez ikakve sum
nje jasno prepoznaje sudent koji kroz vreme pu
tuje otvorenih oiju.
85

BRZO POSTIZANJE REZlLTATA
Ukoliko elite da brzo i sreno napredujete u
istraivanju putovanja kroz vreme treba da imate
na umu nekoliko stvari.
Vcbc koje razvijaju mentalnu koncentraciju, a
posebno one koje dovode ,l sLanj
e
psi
.
hike b
.
ez

blinosti ili transa, namcnJcnc su IsklJuIVO lJudi

ma koji su I dobrom opStcm zdravstvenom sta
nju i potpuno uravnoteeni.
Kratak kurs obinih psihikih vcbi strogo sc
preporuuje pre poetka praktinog rada
.
lzacri
te one vcbe koje uz ostale clemente s

dre I r

gulisano duboko disanje. Ukoli < dok ] Izvodi

te, vae srce ispoljava nervozu Ih nepravilnost t

je znak da putovanje kroz vrcr
:
c lr
.
C?a predu ZI
mali samo indirektnim sredstVima Ih uz pomo
psihomelriste, medijuma ili drugog senzitivC8.
Tcst za proveru opteg zdravstvenog stanja
Postoji vrlo brz i jednostavan nai
.
n da lestir

te
svoje kompletno zdravUe. PokuaJ
.
dok lelt

na leima na krevetu ili kauu. Udahmte polako I
duboko poinjui od abdomena i punite pluta
kompletno od dijafragme na gore. O

o traje

et
sekundi. Zadrite dah jo pet sekundi a onda IZ
dahni te npolako. Na kraju, neka vam narednih
pel sekundi plut budu potpuno prazna.
Ponovite ovaj ciklus etiri puta, tako da ukupno
86
traje jedan minut. Ukoliko, posle toga, oseale
vrtoglavicu ili neku drugu nelagodnost, obino je
znak da je vaem optem zdravlju potreban tret
man u izvesnom obimu pre no to ponete sa
drastinim psihikim vebama. Ukoliko, sa druge
strane, ne oseate nikakvu OZbiljniju nelagod
nost, ponovite vebu dva ili tri puta u toku dana,
poveavajui period u kome su plua puna ili
prazna, ali ni jednog momentu nemojte da dopu
stite da utie na jasnost misli. Ukoliko se pravil
no izvodi, veba uvruje lim i dovodi do du
hovnog mira. Ukoliko postanete napeti, "s kuu"
vam nervi, povea sc imaginarnost, ili imate ko
marne i leke snove u ranom stadijumu vcbi, to
je indikacija prekomernog treninga. Prekinite sve
vebc koncentracije dok ne popusti prekomerna
uzbuenost nerava i nastavite tck POlo mirnoa
neprekidno traje bar nedelju dana.
Mentalni stabilizator
Mnogi poetnici primcuju da napreduju mnogo
bre u ranim fazama ukoliko dvoje ili troje ve
baju zajedno, ili bar kada su u kontaktu i esto se
sreu radi razmene iskustava. Svaki student de
luje kao mentalni stabilizator onog drugog i olak
ava stizanje do visokog stepena u nivou uobia
jenom za eventualni uspeh.
Ovo je dobro jedino u sluaju ukoliko je drue
nje u svim vidovima simpatetino. Kasnije, mno
go bre napred uje le sami. Vrednost druenja u
poetnom stepenu lei u njegovoj snazi da uklju
i blae podsvesne konice, uz dodatak mnogih
isto nervnih fantazija koje se stvaraju kada se
ulazi u prouavanje novog i nepoznatog.
87
Cilj je ouvanje mirnog, neuznemirenog intere
sovanja za va napredak, koje obeshrabruje pre
komerno ushienje kao rani znak uspeha koji se
uoava kada se borite protiv depresije i kada za
trenutak izgleda da se uspesi poriu.
Kada se uzbudi, mozak je privuen panjom, pod
ijim usloyima nikakav drugi kontakt osim sa sa
danjou nije mogu - postoji samo trenutno
vreme. Um moe da dostigne vie uslove vreme
na samo ukoliko je mozak u onom ne-uslunom
stanju koje se popularno naziva "sanjarenje", "ra
sejanost" ili "odsutnost".
Ovo objanjava razlog zalo se ljudi koji vide du
ha ne trgnu odmah, ve kasnije, kuo i zato istra
ivui. koji uzbudeni pristupaju ispitivanju, po
pravilu ne vide nita.
Predvidanje buduih dogad<ia
Kako vae vebe napreduju, moete da oekujete
da sve ee dobijate predznake o buduim doga
ajima. kuo 110 I)rimer, d1lie vas neko nazvati ili
poslati pismo. kada 'C ovo dogodi. Kontaktirale
viI! vreme koje sc prostirI! I suprotnom prav
Cl od onog.1 u kome moete da putujete. Va
um, poto je skrenut od trenutne svesnosti. po
inje da sc njie I vremenu ime sc stvara neku
vrsta delovanja psihikog klatna.
Glavna tendencija ovog njihanju je usmerena ka
prolosti, mada odgovara i mental nom obiaju
ulivanja ivota normalnim delovanjem nae me
morije. Ovu tendenciju treba ohrbriti i razvijuti,
jer nije neophodna samo za prouavanje ranijih
i n karacija.
Dobijanje podataka koji su sastavljeni od otpada-
HS
ka ili sitno predvianje potpuno je beskorisno i
samo deluje uznemiravajue.
Uz jaanje psihike koncentracije nee vam biti
potrebno da kpristite bilo kakvu radnju za prove
ru prepoznavanja istine u svojim otkriima. Re
zultati koji dolaze bie sigurni i pouzdani :w svr
hu zbog koje se i postiu kada nose ig objektiv
ne realnosti.
Ukoliko dQbijale neto to je manjc pozitivno od
oekivanog to je sigurna injenica o postojanju
sopstvenog individualnog identiteta. Ukoliko se
rodi sumnja ne treba da vas uznemiri, ali treba
da nauite i da razumetc razloge zbog kojih sc
pojavila. Dok traje kontakt va ego ne samo da
lizi u drugi plan vremena ve ga ono i apsorbu
Je.
89

RECENZIA
Pu]S|h00K| 0S0) VI0m0I|0 uK02uj0 d0 S0 VI0m0 KI0-
0 {0]u| Kut' SlI00, 0d ]t030S!| Ku 0udllcn0SI|.

IuKI|h0, I0 2hu| d0 s( j0dll0m ]lfI0K| YI0m0hSKI

]m ]I0 SY0u 1( m00 VIul|I| uhu20d, u 0hd0 | du S0
I' m0u ]0 )0(JI ]ItSK0K0l| ]0j0d|h0 YI0mrSKP St'KY0Il-
c0 K0K0 0| S0 V|d00 Itl 0 S0 d00d|l| 1 0|ldutIl0SI|.
U00t0II0SI I |S]I0\|l0SI O\O[u S!0ll0Vl$l0, m0duI|m, ht'
0]I0. I|]udh|c| h0K|h dtu|h ]0dh00(Ju | I || KuIIIIu
]0|mJu VI0m0 dl10(J0. l0I2|Iuh| l|d]dc, 0K, m00
d0 u]uI|20]udlQ0Ku S|Im|lju0 ll D0m0J, K0d0hd|I0
K0j| CP |m lIu OSII0tll YI0m0hu I0d0qJu I 0dI0dt'l||h S\0jS-
l9t0SI| Sr|lK| I0| Sw

I0j0 0 IQ`lh0V0j ]t00SI| | 0|ldu-
h0SIl,j0]I0 lt| h|Qud0 Od|h'0, 0|0 20]|Suh0 110 ]0m0-
Y0m |u, 1 luK0]|S|mu 00|0.
0, hulUVh0, 0 0| S0 d00 d0 dtu0(J0 V|I|it0 Vt0mrhu
d0h0S l|(J0 ]0It00h0 I| 0K d0 lId]J0 Pt' m0Iu Sr]t0lIl-
ic0I| ,'l/ 11 IJh0 t02|l|h d0m00lh ,0d00 | uIulJ0I_'
huu |d0ju 0 VIrlh0h'u d0V0|'Il V0C u]|l0hj0 |]I|]0dh|c|
2V0t|lh0 h0uK0.
.
I0m0 dguIum|mu |chutd-0lh||]]S-u TlIm0h'-0
{h00 h00t1O1Cu | d00|I|l|K0 Zjh!ujIl0V0 m0d0()0[, h0
]I|m0t, Ilu K0j|m0j0dh0 0S0 ]t0dSI0VQu Vt0m' u dHlu
]t0SI0I, Su00I0mSK0 0SI|C0 S0 KI0u | Kt02 ,]t030S!, |
KI02 ,,0uduCh0SI.
P0 0Sh0Vu |S!tu|Y0l|j0 dI|uh-0 1000S-u, 20!|m, hu0
8!t0u Yt0m0l|0 S0 |l0 KI0C0 KI02 d0I0Im|h|SI|K|, l|t0
KI02 ]t00u0l|SI|K| SY0I. 0m|m I|m u0]!t S0 fl mu20
li 00tI!| 0 SII0| V0C ]t0 0 rl0KOj VISI| !u0S|l0lLh!0
K0j| Sudl| dV0 dlm0n'2])0 Vt0m0lIu. Uj0dI|0j 0dI0dV0 d|-
m0h2{0 YI0mPI|u Sudl0h0j0 00j0K!|Vhu Y0t0Vulrl0u 0u-
90
du|h |Sh0d0 K0j| uSm0lUY0ju || ,]I0d0dt0uju 0u-
duCP0SI du S0 d00d| |l0 0dI00h| |l0|II.JIu|m t0|mu,
tIuthj0m u |ll dIuu dlm0h2{u Vt0ttIt`nu m0uC0j0,]u-
I0V0!| ll 0udurl0S!.
J0 0dt0d0hg|jc JuY|dD0hm. I0m0 hjtmu, ]0d tll|Cu-
j0m Iu2h|h ,,I0m0uC|h ]0I0nc]J0u S|Sl0m| S0 1( Kt0u
h0K|m SlI00 d0jh'|Suh|m ]u|0m, h'00 Ic20 du SV0j0 ]I0-
u2|t/0 ']t0m0h0 Yt0 u SV|m ]IuVc|m0 ]0dj0dh0K0. 0-
Sl0j0. m0duIlm, | ,I0uh0]tPu2tI0 ]I0m0h0 | ,V|tlu0l|0
]t0u2ll0 ]I0m0h0 LV0 dtu0 lI0 dl0` 0h0I(Ju I SI00
m0tJu d0 S0 ,]0VuKu`]t0 h00 I0 0du SuY|0 d00K0, S
!|ttI |0 I0 II02hu| du | 0!IP |It'mJu 00I h0K0 QKI0. U
0uduCh0SI 0| St', d0K0, m0|0 ,,Jl1I0Y0I| uu2t m u
]OI0l|c]Ju0 Iz K0j|h ]tu|2|02| d0u2c'0 uK!lIP|ll0S! t0-
00m 0l 0l0, m0duI|m, u lU202lluY0hju t00l'|h Su j0dh'0 |
YlIIIIr'l||h lIu||2|cQ0 Su dIu0 Sltuh0. OdnO.\`||0 t1 lIh0-
V0m ]0dI00||]J0m Yt0dh0Ynh' ju.
Klg|0 LOI||-u D0llll`!|u, ,,tuK!|h0 Irhll|K0]uI0P0Il-
j0 KI02 Yt0mt

0.0n0 S0 |l0 lI0K0 IS!t02|V0hj0. 0du-
l|m, |(J0ll 0SlI0Yh| dP |Il0 u]uISlY0 0 Iu2I||m tlD1K0-i
m0 20 ]lrI0Vullj0 KI02 Vt0m0, uuYh0m u]I00S| t0-
m00Y|m I0hh|Kumu, 0:I|0\|I0j0 ]t0 SY00 du `0 2 S0n2O-
t]J0|l0 l00h0S!| ]t0d0 llj0."0V|du t00I|0'`I, I 0lldu S0
uSm0tuVu Ku ,, ]00ZJ|mu d0 S0 S0Ku V|| ]0h0V| ]I0-
S|0t0 I,
'
\0m0|l0, I0 j0SI I . 9t0mt S000dh0 u S0 SI|h0
d0 II00dt0dPIl0, 0|0 u ]I00S!|, 0|0 I 0udu|IU||'
\|I0t(J0 ,,Sll]I0J2|K0SV0Sl. m0du!|m, II(' nKtIK0Y |0I0
t| ||m K0j|m SP d002| |2r|_u || I2Y0l| Vrt'rt|0l|0. I0 \
ln0j0 00|K 0llct_()0 K0j| u0SIVuj0 / SY0l|lu I0 Std00du
/I h0$0m Uh|V0lYultlu. 00 I0KY0, 0rI0 S0 |l0 |I| | |l0 ,,|'-
0` h00 S0 0dm0hjuYQ0 SVudu 10I|ltI I0IIlt|Kum0, d0-
K0, 0S!0j0 S0 ll 1I0lIl0hu 0|, m0d0, VI0m0hu K0j0j0 |lu
h0K| t|0L|l| |2m0hj0t|U
0d ]I0m|Sj0hju m0u|l0SI| 20 ,|2m0tIu \t0m0hu,
]0K, 20h|m(J|V0 SP ]0tS]0K!|Y0 uK02|Qu uK(Ju|Vul|j0m
I00I(Ju 0S|I0(12|uI0 |K0(Jd OZIlt'\tl. I0m0 02|I0Vu,
n0lm0, YI0m0j0 m0uc0 ,tu2t0d|YuI| | ,,2qn]OP0I|. J0
91 i
razreilanja dolazi na mestu uzroka. odnosno akcije,
a do .ZgUI'OlJlIIjO na mestu dekla. Promena gustine
lJremena. pak. mate se postii aktilJnolI misli.
Te/llike koje opisuje Colin BenI/efi IIg/olJnom su zasno
lalle na mislima. 8ilo bl. dakle. zOllimiiM, prOlerili Ih
Kozlrfljfim [iroskopima. klalIlIma I torzionim vl/ga
ma.
NaralJno, lehnike .putolJanja /. roz lJf'ml'' mogli se pro
leravati i subjeklilJno. A II lJremenima koja 'ellllla/lla
Ilspela .pI110\al'o blldu doseg/a. upomim e se pOjl
dincIma, malda. ukaztli i neka (ruga IUmatl'Ila i od
govori.
Vuk Slam b% vi
CU K."... jl, nyl."'UHjH
Ilor"II 5I1_ ..erl .,". IPIl
fHHT. Konm
Praktino tohnike putovanja kroz vroll I
COlin Bennett ! [prevod Olja Ivanovakl (ct .ILl
. - Beogrl : O. IVInovskl, 1989 (abac : "Drl
gan Srni(") ,
.
92 CTp. ;. 17
npBOl 1lla: Practical Tim Trlvei I hy Colin
Bennett.
ISBN 86-81367-07-2