HINDUIZAM Hinduizam je trea najvea religija sa oko 650.000.000 sledbenika.

Najvie ih je u Indiji, gde je hinduizam i nastao, ali ima ih i u Bangladeu, Pakistanu, Sri Lanki, Indoneziji, Britaniji, Kanadi, SAD. Hinduizam je politeistika religija. Neki hindusi smatraju da tih bogova ima na hiljade; neki drugi, pak, miljenja su da uprkos postojanju mnogih boanstava, ipak postoji samo jedan istinski bog brahman, kojeg jo nazivaju i Duom Sveta, Jednim, Apsolutnom Realnou. Prema ovom shvatanju mnogi tradicionalni bogovi hinduizma ine deo brahmana. Postoje dve glavne grupe hindu svetih spisa ruti, "ono to se uje" (ovde spadaju Vede i Upaniade), i smriti, "ono to se pamti". Smatra se da vedske himne nisu ispevali ljudi, ve da su one boansko otkrivenje koje je uvenjem predato nadahnutim mudracima (rii), a koje su oni dalje otkrili ljudskom rodu. U "Delima brahmanskim", koja tumae vedske himne, tvrdi se i da su vede prethodile stvaranju sveta. To se tvrdi na osnovu stava da vede sadre mone slogove iz kojih je proizaao sav svet. Najmoniji od tih slogova je Aum ili Om, ija se tri glasa a, u i m u upaniadama tumae kao tri stanja svesti, dok je re Aum etvrto stanje, koje prevazilazi uslovljenost bivanja; stanje blaenstva i jedinstva, koje nam otkriva nae sopstvo. U indijskoj mitologiji centralno mesto zauzima mit o Purui pra-oveku kojeg su bogovi rtvovali. Ovaj mit najpodrobnije je razraen u rigvedskoj himni Purua-sukta. Po tom predanju, Purua je bio ovek-gigant sa hiljadu oiju, hiljadu glava i hiljadu nogu, i bio je u stanju da potpuno obuhvati Zemlju. Purua se tek jednom svojom etvrtinom poistoveuje sa ostalim stvorenjima, dok njegove tri besmrtne etvrtine poivaju na nebu. Boansko rtvovanje pra-oveka, po legendi, potpomogla su i tri godinja doba (prolee, leto, jesen) tako to su pripremila obrednu lomau. Od Puruinih delova tela nastaju sva iva stvorenja, sve vede i glavna boanstva. Od njegovih usta, ruku, bokova i nogu proizale su etiri varne (kaste): brahmani (svetenici), katrije (plemeniti ratnici), vaiije (graanstvo) i udre (sluge). Takoe, od Puruinog duha nastao je mesec, od vida sunce, od daha vetar itd. Kada je o kastama re, smatra se da su pripadnici svih kasti osim udri bili roeni dvaput, jer su primali inicijaciju, koja im je omoguavala da ispune sva 4 nivoa ivota

hindu-mukarca (iako bi se oni najee zadrali na drugom) uenje, glava porodice, povlaenje u umu i odricanje od sveta. Tri vrhovna boanstva u hinduizmu su Vinu, iva i Brahma. Iako oni imaju jasno razgraniene funkcije (Brahma stvaralaka boanska sila, iva ruilaka), u doba stvaranja velikih indijskih epova Vinu nije bio samo uvar univerzuma, ve i bog koji uestvuje u stvaranju i razaranju sveta, objedinjujui u sebi na taj nain sve tri tradicionalne uloge dodeljene boanskoj trijadi. Indijski sveti spisi: I RUTI ("ono to se uje") 1) 4 zbirke veda (Rig-veda, Sama-veda, Jadur-veda, Atharva-veda) 2) brahmani (tumaenja vedskih himni) 3) aranjaki (umske knjige) 4) 13 upaniada (religijsko-filozofski tekstovi koji govore o slobodi koja se dobija znanjem, kao otpor neznanju avidya) II SMRITI ("ono to se pamti") 1) Manusmriti 2) epovi Ramajana i Mahabharata 3) purani 4) bhakti knjievnost U okviru epa Mahabharata nalazi se i Bhagavad-gita ("Pesma o boanstvu"), koja je od velikog religijskog i filozofskog znaaja za hinduizam. U spomenutom epu govori se o bratoubilakom ratu izmeu Kaurava i Pandava, i etikoj dilemi kralja Pandava, Judhithire, koji u traginim uslovima bratoubilakog rata mora da bira izmeu priklanjanja dharmi (moralnoj istini) i ouvanja ivota. Osnovni pojmovi indijske religijske filozofije mogu se locirati u 4 stvari koje je Indija nastojala da shvati: 1) zakon karmana (KARMAN) zakon opte uzronosti koji

ini da je ovek deo kosmosa i koji ga primorava da kroz razne oblike nastavlja svoju egzistenciju; 2) pojam maye (MAYA), kosmike iluzije koja postoji u oveku dokle god je on zaslepljen neznanjem (avidya); 3) apsolutnu stvarnost, smetenu izvan kosmike iluzije (koju odreuje maya) i ljudskog iskustva (koje odreuje karman) (NIRVANA) i 4) odgovarajue tehnike kojima se dostie to Bie (YOGA). Re yoga najee oznaava asketsku tehniku ili metodu meditacije kao takvu. U razliitim indijskim duhovnim strujama te askeze i meditacije su bile razliito odreivane. Ali, ipak, postoji i tzv. "klasina joga" iji je sistem izloio Patanali u spisu "Jogasutra", a uporedo sa njom postoji i mnogo nesistematizovanih oblika "popularne" joge. Kada je o ortopraksiji re, osnovni ritual je onaj koji izvode hindu svetenici, a koji poinje ceremonijalnim postavljanjem granica za tri vatre na oltaru, zavravajui se rtvom. Takoe, od vanosti su i posveivanja (smaskaras) neperiodine ceremonije koje su naglaavale 4 najvanija momenta u ivotu roenje, inicijaciju, venanje i smrt. Takoe, jedna od najvanijih religijskih aktivnosti u hunduizmu jesu hodoaa svetim mestima izvorima velikih reka, svetim gradovima i sl. U hinduizmu su najvaniji praznici posveeni Krini, ivi, Boginji, Indri itd. Sikizam predstavlja jednu granu indijskog bhakti misticizma, koju je osnovao Baba Nanak. Re je o pokuaju da se islam i hinduizam dovedu u harmoniju. Siki od islama preuzimaju ideju o jednom Bogu, a od hinduizma doktrine maya, reinkarnaciju i nirvanu. Siki su smatrali i da su kaste nepotrebne, budui da su svi jednaki pred Bogom, a meu njihovim uenicima bilo je i hindusa i muslimana. Neohinduizam predstavlja induski nacionalni pokret koji je pokuao da integrie zapadnjake vrednosti u hinduizam i da propagira indusku mudrost na Zapadu.