Вы находитесь на странице: 1из 2

TAOIZAM Nastanku taoizma doprineli su razliiti uticaji naroda koji su iveli na tlu Kine u periodu od 4. veka pre n.e.

do 2. veka n. e. Stoga, taoizam u sebi sadri umea amana, alhemiara, filozofiju razliitih kola, verovanje u bogove, demone, duhove, bajanje pomou maginih crtea i figura, religijske zapovesti (nastale pod uticajem budizma) i organizaciju unutar hrama. O nastanku taoizma postoje 2 hipoteze. Obe smatraju da je nastao u 2. veku nove ere. Po prvoj, osniva je Zhang Ling, koji je u Seuanu osnovao taoistiku sektu "tao nebeskog/boanskog uitelja". Pritom, sebe je proglasio nebeskim/boanskim uiteljem, i amanistikim tehnikama pomou vode i maginih crtea leio bolesne. Za rodonaelnika nove religije potom je proglasio Lao C' a, uzevi njegov spis kao osnovni kanonski spis. Po drugoj verziji, osniva taoizma je Zhang Jiao, koji je inicirao religijski pokret "tao krajnjeg spokoja". U zborniku nazvanom Knjiga o krajnjem spokoju sakupljena su uenja sledbenika ovog taoistikog pravca. Ova dva osnivaa imala su suprotan odnos prema vlastima. Zhang Jiao je svoje uenje o krajnjem spokoju transformisao u politiki zahtev za pravednijim drutvom. To se pretvorilo u otvoreni ustanak "utih marama/turbana", koji je Zhang Jiao i predvodio, a koji je surovo uguen, i nakon kojeg je usledio period represija prema sledbenicima dao-a krajnjeg spokoja. S druge strane, Zhang Ling je bio lojalan vlastodrcima, stiui politiku mo u cilju irenja svojih ideja. Alhemiari su potekli iz redova amana. Njihova glavna preokupacija bilo je postizanje besmrtnosti, ali i leenje bolesnih. Svojim eksperimentima otvorili su put razvoju prirodnih nauka u Kini, a razvili su i pregrt fizikih vebi za koje se verovalo da vode dugovenosti. Pa ipak, samo mali broj njih imao je pravo znanje i umee, i oni su slovili kao znalci. Ovde je bitna i kosmika kola, koju je osnovao Wang Qiao, a ije se uenje zasnivalo na voenju i kretanju kosmike energije (qi). Ova kola bila je pretea taoistikog umea negovanja ivota. Takoe, znaajna su i umea "sredita sobe" (zaetnik: Yi Rong), kao i umee odevanja, uzimanje hrane i lekovitih sredstava (pokreta: An Qisheng).

Naposletku, treba spomenuti i Zou Yan-a, koji je bio predstavnik filozofskog pravca kole yin-yang. On je svojim uenjem objedinio teoriju o pet kosmikih uverenja (vezujui za nju "potencijalnu mo ispoljavanja" de, koju odreuje kao koren svega postojeeg) i teoriju yin-yang (pripisujui joj "kretanje" yun, koju odreuje kao manifestaciju de). Slino Konfuciju, i Lao C' je mitologiziran. Pre nego to je njegova knjiga (Tao Te Ching) postala kanonski spis taoizma, pretrpela je brojne sadrinske izmene, tako da neki smatraju da je on osniva taoizma, a neki da on sa tim nema nikakve veze. Pa ipak, veza izmeu Lao C'-a i taoizma svakako postoji, ali on nije osnovao taoizam, niti se njegova misao moe tako radikalno distancirati od njega. (Pored Lao C'-a, osnivaa Puta (tao), uang C' je drugi najnaajniji filozof taoizma, i njegova istoimena knjiga uang C'. Knjige Tao Te Ching i uang C' su klasici taoizma) Postizanje fizike besmrtnosti bilo je primarni cilj taoizma. Tanije, pronalaenje puta (tao) ka besmrtnosti. Taj put zasniva se na hranjenju "vitalnog principa", putem 3 poznate tehnike taoizma: 1) meditacije (kojom se jaa duh); 2) embrionalnog disanja (zasnovane na praksi zadravanja daha u duim vremenskim intervalima) i 3) umetnosti spavae sobe (suzdravanje od ejakulacije blokiranjem protoka semena). Spomenuti vitalni princip, zapravo je predstavljao tzv. "unutranji eliksir", koji je trebalo pomenutim tehnikama da se stvori u organizmu, i da potom prostruji celim telom. Alhemiari su pravili i tzv. "spoljni eliksir", topljenem odreenih mineralnih supstanci, nudei ga kao eliksir besmrtnosti. U knjigama koje mnogi smatraju klasinim delima ranog taoizma moemo nai i osnovna uputstva za spravljanje eliksira besmrtnosti. Nakon sloma "Ustanka utih marama/turbana" taoizam se suoio sa velikim nevoljama i progonom. Takoe, bio je ugroen i od strane konfucijanizma kao vladajue ideologije stare Kine, ali i budizma, kao najmonije religije. To dovodi do stvaranja samostalne crkvene organizacije, u 3. veku nae ere, pod vostvom Du Zigong-a, bez koje taoizam ne bi opstao. Takoe, pod uticajem budizma, taoisti su primili i monake institucije, ali treba rei da monaki pokret u taoizmu nikada nije dostigao takvu popularnost kakvu je uivao u budizmu.